P. 1
Amerika - Žan Bodrijar

Amerika - Žan Bodrijar

|Views: 196|Likes:
Published by Mane Žuđelović

More info:

Published by: Mane Žuđelović on Mar 26, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/07/2014

pdf

text

original

FILOZOFSKA ~ BIBLIOTEKA

UREDNIK
OBRADSAVIC
ZAN BODRIJAR
AMERIKA
Prevela s francuskog Mila Baltic
BUDDY
& KONTEKST
B«DKS
1993.
NASLOV ORIGINALA
Jean Baudrillard, AMERIQUE
© Editions Grasset & Fasquelle, 1986.
CIP - KataJogizacija u pubJikaciji
Narodna biblioteka Srbije. Beograd
840-4
BODRIJAR. Zan
AmerikalZan Bodrijar; prevela s francuskog Mila B ~ t i c .
- Beograd: Buddy Books: Kontekst. 1993 (Sopot: Megrat).
- 127 str.; 21 cm. - (Filozofska biblioteka Tekst)
Prevod deJa: Amerique/Jean BaudriUard. - Tiraf 1000.
ISBN 86-901393-1-1
12326924
VANISHING POINT
Caution: objects in this mirror
may be closer than they appear!
Nostalgija izrasla iz nepreglednosti teksaSkih brefuljaka i
sijera Novog Meksika: jedrenje autostradom, superhitovi
na krajsler-stereu, talas vreline - nije dovoljan fotografski
snimak - trebalo bi imati filmski snimak celog putovanja,
u stvarnom trajanju, zajedno s nepodnoSljivom vrelinom i
muzikom, i sve odgledati u celini kod kuce, u zamracenoj
sobi - ponovo doziveti magicnost autoputa i razdaljine, i
ledenog pica u pustinji i brzine, sve ponovo doziveti kod
kuce na videu, u stvamom trajanju - ne sarno radi
uzivanja u secanju, nego stoga sto je opcinjenost
besmislenim ponavljanjem vee sadrzana u toj apstrakciji
putovanja. Odvijanje pustinje neizmemo je blisko
bezvremenosti filmske trake.
SAN ANTONIO
Meksikanci, prozvani tikanosima, u svojstvu vodica
prilikom obilaska Alama velicaju heroje americke nacije
koje su junacki poubijali njihovi rodeni preci - ali iako su
ovi time obavili najtezi deo posla, nije ih mimoisla podela
rada, jer danas tu, na istom popristu, njihovi unucl 1
7
praunuci velicaju Amerikance koji su im oteli zemlju. Is-
torija je puna lukavstava. Ali puni· su lukavstava i
Meksikanci, koji su ilegalno presli granicu i dosli tu da
rade.
SALT LAKE CITY
Gizdava mormonska simetrija, svuda mermer, bespreko-
ran, pogrebni (Kapitol, orgulje u trZnom centru). Uz to i
losandeleska modemost, sa svim cakama neophodnim za
vanzemaljski komfor. Kupola s Hristom (ovde svi Hristovi
lice na Bjoma Borga, posto su napravljeni po ugledu na
onog Torvaldsenovog) spada u bliske susrete trece vrste:
religija kao specijalni efekat. titav je grad, uostalom,
transparentan i natcovecanski, vanzemaljski cist, nalik
predmetu s neke druge planete. Simetricna, svetleca, sve-
mocna apstrakcija. Elektronski sat sa kukavicom odzvanja
na svakom raskrscu u tom kovcezicu od ruza i mermera i
jevandeljskog marketinga - zapanjujuca puritanska
opsesivnost na toj vrelini u samom srcu pustinje, pokraj
jezera teske vode i same hiperrealne po gustini soli, i
nedaleko od Velike Pustinje gde je trebalo izmisliti brzinu
prototipskih automobila da bi se prevladala apsolutna
horizontalnost ... Ali sam grad je kao dragulj, sa cistim
vazduhom i drskim prodorima urbanih perspektiva jos
lepsim nego u Los Andelesu. Zapanjujuca briljantnost i
modemo istinoljublje tih Mormona, bogatih bankara,
muzicara, svetskih genealoga, poligamista (njujorski Em-
pajer Stejt ima necega od tog pogrebnog puritanizma
uzdignutog na n-ti stepen). Transseksualna kapitalisticka
oholost mutanata daje magicnost ovome gradu, protivtezi
Las Vegasa, te velike kurve s druge strane pustinje.
8
MONUMENT VALLEY
DEAD HORSE POINT
GRAND CANYON
Monumentalnost geoloska, dakle metafizicka, nasuprot
fizickoj nadmorskoj visini obicnih reljefa. Naopaki reljefi,
izdubljeni vetrom, vodom, ledom, odvlace vas u vrtogla-
yost vremena, u pomljivu vecnost usporene katastrofe.
Izopacena je i sarna pomisao na milione i stotine miliona
godina tokom kojih se tu lagano pustosila povrsina zemlje,
jer razotkriva slutnju 0 prisustvu znakova nastalih, mnogo
pre pojave coveka, iz nekakvog sporazuma 0 trosenju i
eroziji, sklopljenog izmedu elemenata. U tom gorosta-
snom nagomilavanju cisto geoloskih znakova covekov
udeo nije bio nikakav. Mozda su jedino Indijanci neke od
njih donekle protumacili. Ipak, to jesu znakovi. Jer odsu-
stvo kulture u pustinji sarno je prividno. titava oblast
Navaho, dugacka visoravan koja vodi ka Velikom Kanjo-
nu, litice na ulazu u Dolinu spomenika, ponori Zelene re-
ke (mozda je tajna ovog predela u tome sto je nekad bio
podmorski reljef i sto je sacuvao nadrealnost okeanskog
dna pod otvorenim nebom), citav ovaj predeo odise prisu-
stvom magicnog, koje nema nikakve veze s prirodom.
Jasno nam je da su Indijanci jedino pomocu mnogo magije
i vrlo okrutnom religijom mogli da nadvladaju toliku teo-
rijsku velicinu geoloskog i nebeskog zbivanja pustinje i da
se nose s takvim okruzjem. Sta je covek ako znakovi koji
mu prethode imaju toliku snagu? Jedna ljudska vrsta mora
da izmisli zrtve dostojne prirodnog kataklizmickog
poretka koji je okrufuje.
Mozda ti reljefi, posto vise nisu prirodni, najbolje
ukazuju na to sta je kultura. Dolina spomenika: govor na-
glo izdignutih gromada, koje su zatim izlozene neumitnoj
eroziji, hiljadugodisnji poprecni sedimenti koji su usled
trosenja dobili dubinu (smisao nastaje. iz erOZlJe reci,
9
znacenja nastaju iz erozije znakova) i koji su danas, poput
svake kulture, predodredeni da postanu nacionalni par-
kovi.
SALT LAKE CITY: konjunkcija svetskih genealoskih arhiva,
pod upravom raskosi sklonih puritanskih konkistadora
Mormona, u dubinama pustinjskih pecina, s Bonvilskom
stazom. na neokaljanoj povrsini Velike slane pustinje, gde
postlZu uz pomoc prototipskih automobila najvece br-
zme na svetu. Rodoslovi kao dubina vremena i brzina
zvuka kao susta povrsnost.
ALAMOOORDO: prva atomska proba u dekoru Bele
pescare, na bledoplavoj pozadini planina i stotina milja
belog peska - zaslepljujuca vestacka svetlost bombe
naspram zaslepljujuce svetlosti tIa.
TORREY CANYON: Salkov Institut, svetiliste DNK i svih
nobelovaca iz biologije, gde se sastavljaju sve buduce bio-
zapovesti, u tom zdanju sazidanom po ugledu na
MinoJevu palatu, u belom mermeru naspram neizmemosti
Pacifika ...
predeli, prestoniee ostvarene fikcije. Ek-
pr.edeli, uzviseni i transpoliticni po
komcldenelJl nedlmute geoloske velicine zemije s
patvorenom, nukleusnom, orbitalnom informatickom te-
hnologijom.
Tragao sam za astra/nom Amerikom, zemljom uzaludno i
slobodnih puteva (freeways), nikada za
drustvom i kulturom - za zemljom pustinjske
brzme, motela i mineralnih povrsina, a nikad za dubinom
americkih obicaja i naravi. Tragao sam u brzini seenarija,
u ravnodusnom odbljesku televizije, u filmu dana i noci
kroz prazan prostor, u cudesno bezosecajnom sledu zna-
10
kova, stika, liea, ritual nih radnji na putevima, za onim sto
je najsrodnije nukleusnom i denukleisanom svetu poput
naseg, sve do evropskih stracara.
Tragao sam za odigranom buducom katastrofom soci-
jalnog u geologiji, u tom izvrtanju dubine koje se ogled a u
izbrazdanim prostorima, retjefima od soli i kamena, u
kanjonima u koje ponire fosilna reka, u neizmemoj
pradavnoj sporosti erozije i geologije, sve do u vertikalno-
sti megalopolisa.
o toj nukleusnoj 0 toj buducoj katastrofi sve sam
znao jos u Parizu. Ali da bi se ona razumela treba ,
odabrati formu putovanja, kojom se ostvaruje one sto
Virilio naziva estetikom nestajanja.
Jer naoCigled se siri mentalna forma pustinje, tog
prociscenog vida socijalne pustosi. Procisceni vid
otupelosti ogleda se u ogoljenosti brzine. Ono sto je hla-
dno i mrtvacko u socijalnoj pustosi iii denukleaeiji, ovde, u
vrelini pustinje, dobija kontemplativnost. Ovde, u
transverzalnosti pustinje, u ironiji geologije, transpolitic-
nost dobija svoj nadredeni mentalni prostor. Nehumanost
naSeg kasnijeg sveta, asocijalnog i pOvrSnog, ovde trenut-
no dobija estetsku i ekstaticku formu. Jer je pustinja
to: ekstaticka kritika kulture, ekstaticki vid nesta-
JanJa.
Uzvisenost pustinja sastoji se u tome sto, usled presuseno-
sti, predstavljaju negativ zemljine povriine i negativ naSih
civilizovanih tekovina. Mesto gde se proreduju tecnosti i
fluidi i gde je vazduh toliko cist da direktno sa sazvezda
dopire astralni utieaj. Cak su i Indijanei morali odatIe biti
istrebljeni da bi se ukazala jedna prosiost velelepnija od
antropoloske: mineralogija, geologija, astralnost,
necovecanski faktieitet, presusenost koja ne ostavlja mesta
11
vestackirn obzirirna kulture, tisina koja ne postoji nigde
drugde.
Pustinjska je tisina i vizuelna. Proistekla iz prostranstva
pogleda koji nerna na cernu da se zadrzi. U planinarna ne
rnoze da vlada tisina, jer njihov reljef urla. Stavise, da bi
zavladala tisina, trebalo bi da u neku ruku i vrerne postane
horizontaJno, da nerna njegovog odjeka u buduenosti, da
ono bude sarno sleganje geo}oskih slojeva i da iz njega
izbija jos sarno nekakav fosilni sapat.
Pustinja: svetlucavo fosilno tkanje necovecanskog poi-
rnanja, potpune ravnodusnosti - ne sarno nebeske, vee i
ravnodusnosti geoloskog talasanja gde se sarno kristalizuju
rnetafizicke strasti prostora i vrernena. Ovde, danju, grani-
ce zelje bivaju izmeStene, a noe ih potire. Ali sacekajte da
svane dan, s budenjern fosilnih surnova i anirnalne tisine.
Brzina stvara ciste objekte, ona je i sarna cisti objekat, jer
ukida tlo i teritorijalnost, jer hodom unazad ponistava
vrerne, jer je brZa od sopstvenog uzroka i ponistava ga
hodorn unazad. Brzina je pobeda posledice nad uzrokorn,
pobeda trenutnog nad dubinom vrernena, pobeda povrsine
i ciste objektalnosti nad dubinorn zelje. Brzina stvara jedan
posveeeni prostor koji rnoZe biti smrtonosan i gde je jedi-
no pravilo brisanje tragova. Pobeda zaborava nad
parneenjern, sirovo, arnnezijsko pijanstvo. Povrsnost i re-
verzibilnost cistog objekta u cistoj geornetriji pustinje.
Voznja na neki nacin stvara nevidljivost, transparentnost,
transverzalnost stvari putern praznine. To je neka vrsta
usporenog sarnoubistva putem ponistavanja oblika,
nasJadivanje njihovirn nestajanjern. Brzina nije vegeta-
tivna, ona viSe podseea na rninerale, na prelarnanje krista-
la, i vee po sebi predstavJja pozomicu katastrofe i
konzurnacije vrernena. DoduSe, rnozda je njena dra.z sarno
praznina, dok je za zavodljivost neophodno da postoji taj-
12
na. Brzina je sarno inicijacija u prazninu: nostalgija za
nepokretnirn srnenjivanjern oblika skrivena iza prenaglaSe-
ne pokretljivosti. Poput nostalgije za zivim oblicima u ge-
ornetriji.
U ovoj zernlji, rnedutirn, postoji jak kontrast izmedu rastu-
ee apstraktnosti nukleusnog univerzurna i prirname, unu-
tamje, nezadrZive vitalnosti, koja nije proistekla iz ukore-
njenosti nego iz iskorenjenosti, rnetabolicke vitalnosti
kako seksualne tako i poslovne, telesne, saobraeajne. U
sustini, Amerika, sa svojim prostranstvorn, tehnoloskirn
rafinrnanorn, sa svojorn sirovorn saveseu, ukJjueujuei i po-
drucja otvorena za simulaciju, predstavlja jedino primiti-
vno drustvo danaSnjice. A opcinjavajuee je putovati kroz
nju kao kroz prirnitivno drustvo sutraSnjice, slozenosti,
izrnesanosti i neizrnemog prorniskuiteta, drustvo svirepih
rituala, ali punih lepote u svojoj povrsnoj raznolikosti,
drustvo totalne metasocijalnosti nepredvidljivih posledica
cija nas neurnitnost opcinjava, ali drustvo bez proslosti
kroz koju bi se odrazilo, i koje je otud sustinski prirnitivno
. .. Njegova prirnitivnost prerasla je u hiperbolicnost i ne-
Ijudskost jednog sveta koji nam izrnice i koji umnogome
prevazilazi sopstveno moralno, drustveno iii ekolosko tu-
rnacenje.
Jedino su puritanci rnogli izmisliti i razvijati takw eko-
losku i biolosku rnoralnost zasnovanu na ocuvanju vrste,
odnosno na diskrirninaciji, u sustini rasnoj. Sve postaje
prezaStieen prirodni rezervat, toliko da se od silne
zaStieenosti danas govori 0 denaturalizaciji Josernitskog
parka da bi se vratio prirodi, baS kao sto se dogodilo s
filipinskim Tasadejirna. Puritanska opsednutost poreklom
upravo tu gde vise nema teritorije. Opsednutost utocistem,
dodirorn, upravo tu gde se sve odvija u astralnoj
ravnodusnosti.
13
Otuznost vestackih rajeva na neki nacin prerasta u kult,
pod uslovom da dosegnu uzvisenost jedne (ne)kulture. U
Americi, prostor pridaje velelepnost cak i otuznosti pred-
grada i takozvanih funky towns. Pustinja je svugde,
prikriva beznacajnost. Pustinja u kojoj se kult automobda,
leda i viskija odvija svakog dana: fenomen lakoce uz fatal-
nost pustinje. Kult besprizomosti, tipicno americki: totalna
raspolozivost, transparentnost svih funkcija u prostoru,
koji pak ostaje nedokuciv u svom sirenju i kojeg moze
svladati jedino brzina.
Italijanski kult: kult scenskog prizora.
Americki kult: kult besprizomosti.
Raskos smisla naspram pustinja beznacajnosti.
Magicnost se saddi u metamorfickim oblicima. Ne u
vegetativnim sumama stabala, nego u okamenjenim,
ralizovanim sumama. Slana pustinja, belja od snega, hon-
zontalnija od mora. Efekat monumentalnosti, geometrije i
arhitekture tamo gde nista nije bilo zamisljano ni promi-
sljano. Canyons/and, Split Mountain. IIi obmuto: bezobli.-
cni, bezreljefni reljef, brda od blata (Mud Hills), lunaml,
podatan, fosilni, jednolicno talasasti reljef drevnog mor-
skog dna. Bela uzburkanost Bele pescare... Nadrealnost I
elemenata neophodna je da bi se ponistila slikovitost .
prirode, kao sto je potrebna metafizika brzine da bi se
ponistila prirodna zivopisnost proputovanja.
U stvari, zamisao 0 putovanju bez cilja, zapravo bez
kraja, razvija se tek postepeno. Odbacivanje ostataka
turizma i zivopisnosti, zanimljivosti, cak i predela (samo se
jos njihova apstrakcija prelama na vrelini). Turizam i
zabava nespojivi su s cistim putovanjem. Zato se one naj-
bolje ostvaruje u ekstenzivnoj banalnosti pustinja iii u isto
toliko pustinjskoj banalnosti metropola - koje se nikad ne
poimaju kao mesta zadovoljstva iIi kulture, nego televizij-
14
kao scenario, scenery. Zato se one najbolje ostvaruje
po najvecoj vrucini, kao oblik culnog uzivanja u
deteritorijalizaciji tela. Ubrzanje molekula na vrucini
dovodi do jedva primetnog gubljenja smisla.
Od upoznavanja obicaja mnogo je vamija nemoralnost
prostora koji treba proputovati. Vafna je ta nemoralnost, i
cista udaljenost, i oslobadanje od socijalnog. U ovom naj-
moralnijem postojeeem drustvu, prostor je odista
nemoraIan. U ovom najuskladenijem postojeeem drustvu,
dimenzije su nemoralne. Ta nemoralnost daje udaljenosti
lakocu i putovanje cini beskrajnim, ona prociscava misice
od zamora.
Voznja predstavlja spektakulamu formu amnezije. Sve ot-
kriti, sve izbrisati. Pustinje i kalifomijski bljesak svakako
prvo izazivaju sok, ali tek kad on prode nastupa onaj drugi
sjaj putovanja, sjaj preterane udaljenosti, neumitne udalje-
nosti, beskraja bezimenih lica i razdaljina, iii izvesnih
cudom stvorenih geoloskih formacija koje zapravo ne
svedoce ni 0 cijoj volji, a pritom cuvaju nedimutu sliku
poremecaja. Taj vid putovanja ne dopusta izuzetke: kad se
spotakne 0 poznato lice, 0 poznati predeo iii 0 neko
odgonetanje, draf prestaje: amnezijska, asketska, asimpto-
tska draf nestajanja podleze emocijama i zemaljskoj
semiologiji.
Ovom tipu putovanja svojstven je poseban tip dogadaja
i nervature, te i poseban tip zamora. Poput grcenja misica
izbrazdanih od preterane vrucine i brzine, preterane
kolicine videnih, proeitanih, predenih, zaboravljenih stvari.
Opustanje tela iznurenog praznim znakovima, funkcio-
nalnim pokretima, zaslepljujucim sjajem neba i meseear-
skim udaljenostima, veoma je Stvari najednom
postaju sve lille, kako se kultura, na§a kultura proreduje.
A spektralna civitizacija koju su izmislili Amerikanci,
15
merna i tako bliska iscezavanju, najednom se cini najbolje
i iskljuCivo prilagodenom verovatnoei zivota koji nas
vreba. Forma koja dominira na americkom Zapadu, i
verovatno u citavoj americkoj kulturi, jeste seizmicka:
razlomljena, procepljena forma, izrasla iz pukotine Starog
sveta, taktilna, krhka, pokredjiva, povrsna kultura - u ko-
joj se moraju slediti ista takva pravila da bi se uhvatio njen
hod: seizmicko klizenje, meke tehnologije.
ledino pitanje povodom takvog putovanja: dokle mozemo
iei u istrebljivanju smisla, dokle mozemo da zademo u
pustinjsku ireferencijalnu formu a da ne puknemo, ali da
pritom, naravno, ocuvamo ezotericku draf nestajanja?
Teorijsko pitanje materijalizovano U objektivnim uslovima
jednog putovanja koje to vise nije i koje stoga saddi
sustinsko pravilo: pravilo temje ka tacki ne-povratka. To
je sva mudrost. A prelomni trenutak jeste onaj surovi tre-
nutak spoznaje da je putovanje beskonacno, i da vise
nema smisla okoncavati ga. Prelaskom preko odredene '
tacke menja se sam pokret. Pokret koji sopstvenom vo-
Ijom prolazi kroz prostor prelazi u apsorpciju samim pro-
storom - kraj otpora, kraj same scene putovanja (kao sto
mlazni motor nije vise energija prodiranja u prostor, vee
se pokreee tako 5to stvara pred sob om prazninu koja ga
usisava, umesto da se, prema tradicionalnoj shemi, osloni
na otpor vazduha). Tako je dosegnuta centrifugalna, eks-
centricna tacka, u kojoj kretanje stvara prazninu koja vas
apsorbuje. Taj trenutak kad hvata vrtoglavica jeste i trenu-
tak mogueeg pada. Ne toliko usled umora uzrokovanog
daljinom i vrueinom i hodom kroz vidljiw pustinju
prostora, vee nepovratnim hodom kroz pustinju vremena.
16
To-morrow is the first day
of the rest of your life.
NEW YORK
Poput kosmonautskog misionara eutljivih veCina i fatalnih
strategija, gipkim skokom preleeem s
na drugi, danas uzarene sume Nju s
odbljeskom u ogledalu Nove Engle.ske, Juce vertl-
kalnost nebodera, sutra Mineapohs tako
imena, s arahnejskim nizanjem vokala, polu-
cejenskim, poput geometrijske slike koja zraCI po obodu
ogledala, na horizontu nastanjenog sveta... R:azgovor
eutanju masa i kraju istorije, s na I
svetlost jezera, zestoki vetar duva nad Jezerom, lstoku
gde pada mrak. A vioni prolaze,. poput vetra, lza hotel-
skih okana, i prve reklame POClflJU polako da se vrte
gradom. Kakva divota, ta Amerika! Swd okolo m.l-
holjsko leto, cija je pitomost v Ah gde Je
onih deset hiljada jezera, ona utoplJa
na obodu Stenovitih planina? Mineapohs, Mineapohs.
Posle patricijske otmenosti i
miholjskog leta u Viskonsinu, Je.
neosvetljeni ruralni konglomerat, kOJI ceka Zlmu I
hladnoeu kojom se dici, usred svojih silosa i lovista. Ali u
srcu te istinske Amerike nalazi se bar "Komodor", najlepsi
art-deco na svetu, gde je, karu, Ficdzerald svake veceri
dolazio da pije. Evo i mene sad tu. Sutra ee me avion di-
rektno preneti u drugu sjajnu krajnost, povr5nu, rasnu, es-
17
tetsku i mocnu, naslednicu Atine, Aleksandrije i Persepoli-
sa istovremeno: u Njujork.
NEW YORK
Sve je veti broj sirena i danju i nocu. Kola su brza,
reklame USee. Prostitucija je totalna, elektricno osvetlje-
nje takode. I igra, sve se igre pojacavaju. Tako biva kad
god se priblizavamo centru sveta. Ali ljudi se smese, os-
mehuju se cak sve vise, nikada drugima, uvek sami za se-
be.
ZastraSujuca raznolikost i cudnovatost lica, napeto us-
merenih ka nekom nepojmljivom izrazu. One maske koje
su se u arhajskim kulturama dobijale sa staroscu i smrcu,
mladi ovde imaju s dvadeset, s dvanaest godina. Ali takav
je i grad. Lepotu koju su gradovi sticali vekovima, on je
dobio za pedeset godina.
Pramenovi dima, naIik kupacicama koje cede kosu.
Mro iIi prerafaelitske frizure. Banalno, viserasno.
Faraonski grad, say u obeliscima i iglama. Neboderi oko
Central Parka lice na potporne stubove - zahvaljujuci
njima taj je ogromni park nalik na viseti vrt.
Izbrazdani nisu oblaci, vee mozgovi. Oblad lebde nad
gradom kao mozdane hemisfere rasterivane vetrom. A
Ijudi, ljudi imaju druse u glavi, koji im izlaze na oci, poput
sunderastih dimova koji izbijaju iz tla ispucalog od vruce
kise. Seksualna usamljenost oblaka na nebu, jezicka usam-
ljenost Ijudi na zemlji.
Zapanjujuc je broj ljudi koji misle sami, koji pevaju
sami, koji jedu i govore sami na ulicama. Uprkos tome,
oni se ne zbrajaju. Naprotiv, oni se oduzimaju jedni od
drugih, i njihova je uzajamna slicnost neizvesna.
Ali jedna je posebna usamljenost potpuno razlicita od·
svih ostalih. Usamljenost coveka koji javno sprema svoj
18
obrok, na nekom zidu, na haubi nekih kola, uz neku
ogradu, sam. Toga ima swgde, to je najtuznija scena na
svetu, tumija od bede, tuzniji od prosjaka jeste covek koji
jede sam pred svima. To je neSto 5tO se kosi s Jjudskim i
zverskim zakonima, jer zveri uvek jedne drugima ukazuju
Cast da dele hranu iii da se otimaju 0 nju. Onaj ko jede
sam mrtav je (a onaj ko pije nije, zaSto?).
ZaSto Ijudi zive u Njujorku? Nemaju nikakve medusobne
odnose. Samo nekakav unutraSnji elektricitet koji potice
iskljucivo od njihove izmesanosti. Cudno oseeanje
bliskosti i privlacnosti za tako veStacku centralnost. To
Njujork cini samoprivlacecim svetom, iz kojeg nema
nikakvog razloga izlaziti. Nema nikakvog humanog
razloga obitavati u njemu, osim ushicivanja izmeSan05cu.
Lepota Crnkinja, Portorikanki u Njujorku. Osim seksual-
nog uzbudenja usled rasne izmeSanosti, treba reci da je
crno, pigment tamnih rasa, poput prirodne sminke koja se
ushicuje veStackom sminkom u komponovanju lepote - ne
seksualne, vee animalne i uzvisene, koja oeajnicki
nedostaje bledolikima. Belilo izgleda kao izbledelost
fizickog ukrasa, neutralnost koja moZda zahvaijujuci tome
dobija sva egzotericna svojstva Reci, ali kojoj ce u sU5tini
uvek nedostajati ezotericna i ritualna moe vestackog.
U Njujorku postoji jedan dvostruki fenomen: svaka od
velikih zgrada vlada iii je nekad vladala gradom - svaka
etnicka grupa vlada iii je nekad vladaIa gradom, na svoj
nacin. Izmesanost obicno tezi da ukine razlike, dok ovde
istice sjaj svake od komponenti. U Montrealu postoje svi ti
elementi - etnicke grupe, zgrade, severnoamericki pro-
stor - ali nedostaju sjaj i zestina gradova Sjedinjenih
DrZava.
19
Oblaci kvare naSe evropsko nebo. U poredenju s neiz-
memim nebesima Seveme Arnerike, s njihovim rojevima
oblaka, naSa mala izbrazdana neba, naSi mali izbrazdani
oblaci po meri su naSih izbrazdanih misli, koje nikad nisu
svemirske ... U Parizu, nebo nikad ne uzleee, ne lebdi, ono
je poput malog privatnog poseda zauzdano u kulisama
zgrada koje bacaju senku jedne na
druge - umesto da jedne drugima budu vrtoglave fasade-
ogledala, poput fasada mocnog kapitala u Njujorku... Po
nebu se vidi: Evropa nikad nije bila kontinent. Cim krocite
u Sevemu Arneriku osecate prisustvo citavog kontinen-
ta - prostor je sam oblik miSljenja.
U poredenju s americkim downtown cetvrtima i bJokovima
nebodera, Defans gubi arhitektonsku prednost vertikalno-
.i. zato su zgrade saterane u prizor na
ItahJanski nacm, u zatvoreno opisano perifemim
bulevarom. U neku ruku nalik francuskom vrtu: buket
zgrada maSnom. To protivreei mogucnosti da ti
unedogled radaju druge sebi slicne, da se
IzaztvaJU, u prostoru koji je usled njihovog utrkivanja
postao dramatican (Njujork Cikago Hjuston Sietl
T Tu se rada cisti arhitektonski objekat, koji izmi-
ee arhltektima, koji ustrajavajuei u sumanutosti u
grad i njegovu namenu, interes zajed-
nice 1 pOJedmaca, I kojem je ravna jedino gordost renesan-
snih gradova.
Ne, ne treba humanizovati arhitekturu. Prava antiarhitek-
tura, ne ona iz Akrosantija u Arizoni koja objedinjujt sve
meke tehnologije u srcu pustinje, vee ona divlja, nehuma-
na, koja prevazilazi coveka, ona je ovde u Njujorku
nastala sarna od sebe, daleko od pomisli na utoei!te bla-
gostanje iii idealnu ekoJogiju. Ona je igrala na tvrde
20
logije, preuvelicala sve dimenzije, kladila se na raj i pakao
. .. Eko-arhitektura, kao i eko-drustvo, olicava tihi pakao
Poznog Carstva.
Carolija modemog rusenja. Prizor obmut od prizora lansi-
ranja rakete. Zgrada od dvadeset spratova klizi cela po
vertikali ka sredistu zemlje. Rusi se okomito poput drvene
lutke, zadr.zavajuei vertikalno drzanje, kao da silazi kroz
podrumski kapak i sopstvenom povrsinom na tlu
apsorbuje svoje rusevine. Cudesna modemisticka umet-
nost, ravna vestini pravljenja vatrometa iz naSeg detinjstva.
KaZe se: evropska je ulica ziva, a amerieka mrtva. Nije
tacno. Nigde nema voce snage, elektriciteta, zivotne ene-
rgije i pokreta nego na ulicama Njujorka. Ljudi, vozila,
reklame ispunjavaju ga cas zestinom, cas neusiljenoseu.
Zapremaju ga milioni Ijudi koji lutaju, nehajni,
neobuzdani, kao da nemaju nista drugo da rade, i
verovatno ni nemaju nista da rade osim da proizvode
neprestani scenario grada. Muzika je svuda, saobracaj
gust, relativno prometan i tih (za razliku od nervoznog i
teatralnog saobracaja na itatijanski nacin). Ulice i avenije
nikad se ne prazne, ali svetla i vazdusasta geometrija grada
ne dopu8ta arterijsku bliskost evropskih ulieica.
U Evropi, utica Zivi sarno na mahove, u istorijskim tre-
nucima revolucija, barikada. Inaee, ljudi prolaze
niko zapravo ne luta (nema skitanja). Takva su i evropska
kola: u njima se ne Zivi, nema dovoljno prostora. Ni u
gradovima nema dovoljno prostora - bolje receno, taj se
prostor smatra javnim i oznacen je svim znakovima jaYne
pozomice, 8tO iskljucuje moguenost da se on prede iii po-
hodi poput pustinje iii nekog nevaZnog prostora.
Arnericka utica mozda nije imala istorijske trenutke, ali
je uvek Ziva, vitalna, kinetiena i kinematicna, po uzoru na
21
samu zemlju. u kojoj istorijska i politick a pozomica slabo
§ta znace. ali u kojoj je zestina promene ogromna, bilo da
se napaja tehnologijom, rasnom razlicitoscu, iii medijima:
to je susta surovost naeina zivota.
U Njujorku, kovitlanje grada toliko je snuno, a centrifu-
galna sila je tolika da je nehumano i pomisliti Ziveti udvo-
je, s nekim deliti zivot. Mogu da prezive iskljueivo pleme-
na, bande, mafije, posvecena iii perverzna udruzenja,
razna zaverenistva, ali ne i parovi. Nasuprot Nojevoj
barci, u koju su Zivotinje bile ukrcane u parovima da bi
vrstu spasle od potopa. U ow neverovatnu Barku, svako
je ukrcan sam - i svako mora sam, svake veeeri, da traZi
poslednje prezivele za poslednju zabaw.
U Njujorku su ludaci oslobodeni. Pu§teni u grad, ne
razlikuju se toliko od ostalih pankera, dZankija, narkosa,
alkosa iii bednika koji ga pohode. Ne vidimo zaSto bi
jedan tako Iud grad skrivao svoje ludake, zaSto bi povlaeio
iz prometa primerke jednog ludila koje ga je, u stvari, na
razlieite naeine, obuzelo celog.
Repovanje je zapravo akrobatski podvig, u kojem tek na
kraju shvatamo da je ree 0 plesu, kad se zaustavi u nekoj
mlitavoj, ravnodusnoj pozi (s laktom na tlu, glavom ne-
hajno naslonjenom na dian, kao u etrurskim grobnicama).
Ta iznenadna imobilizacija podseca na kinesku operu. Ali
kineski se ratnik zaustavlja na vrhuncu akcije u herojskom
staw, dok se reper zaustavlja u udubljenju svog pokreta u
nekoj podrugljivoj pozi. Kao da tim uvijanjem i uvrtanjem
oko sopstvene ose buse sopstvenu rupu u telu, na dnu koje
zauzimaju ironienu i Jenju pozu smrti.
Nisam mogao verovati da prizor njujodkog maratona
moze da izmami suze. To je prizor smaka sveta. Da Ii se
namema patnja moze smatrati namemim ropstvom? Pod
22
kisom koja lije, pod helikopterima i aplauzima, s kapulja-
com od folije i skiljeci na §topericu, iii golih grudi i zako-
vrnutih oCiju, svi true smrt, smrt iznurivanjem po put
onog maratonca od pre dye hiljade godina koji je, da se
podsetimo, u Atinu nosio vest 0 pobedi. Verovatno i ovi
sanjaju da uruee vest 0 pobedi, ali ima ih previse, a njiho-
va je vest - da su stigli, posle tolikog napora - postala be-
smislena: sumracna vest 0 nadljudskom i beskorisnom na-
poru. Svi zajedno verovatno bi mogH da donesu vest 0
propasti ljudske vrste, jer vidimo kako se ona srozava iz
sata u sat, od prolaska kroz cilj prvopristiglih koji se jos
dobro drfe i puni su takmiearskog duha do olupina koje
prijatelji doslovno donose do cilja iii do hendikepiranih
koji stazu prelaze u kolicima. Ima ih sedamnaest hiljada
koji tree, a u pravoj Maratonskoj bici nije ih bilo ni
ukupno toliko u borbi. Ima ih sedamnaest hiljada, a svako
trei sam, ni ne pomisljajuci na pobedu, vee prosto da bi
osetio da postoji. "Pobedili smo!" izgovorio je sapatom
Grk Maratonac i izdahnuo. "/ did it!' uzdi§e iscrpljeni
maratonac ruseci se na travnjak Central Parka.
I DID IT!
Parola novog vida reklamne aktivnosti, autistiekog per-
formansa, cista i prazna forma i izazov samom sebi koji je
zamenio prometejsku ekstazu takmieenja, napora i uspeha.
NjujorSki maraton postao je, na neki naein, intemacio-
nalni simbol fetisistiekog performansa, sumanutosti pobe-
de u prazno, ushicivanja odvunoscu bez posledica.
Treao sam njujorski maraton: / did it!
Osvojio sam Anapumu: / did it!
Istog je reda i spu§tanje na mesec: We did it! Dogadaj
koji u su§tini manje iznenaduje ako se pomisli da je bio
unapred zacrtan na putanji napretka i razvoja nauke. Tre-
23
balo je i to uciniti - ueinjeno je. AJi taj dogadaj nije
ponovo podstakao hiljadugodisnji san 0 svemiru, vee ga je
u neku ruku iserpeo.
Isti efekat beskorisnosti sadrii se i u svakom izvrsenju
zadatka, kao i u svemu sto einimo da bismo sebi dokazali
da smo u stanju da to ucinimo: napraviti dete, savladati
planinski vrh, imati avanturu, pociniti samoubistvo.
Maraton je zapravo vid demonstrativnog, reklamnog
samoubistva: treati da bismo dokazaIi da smo u stanju da
idemo do sopstvenih graniea, da bismo dokazali. ..
dokazali sta? Da smo u stanju da stignemo. Grafiti,
takode, govore sarno: Ja sam taj i taj i postojim! ani pred-
stavljaju besplatnu reklamu postojanju!
Da Ii treba unedogled dokazivati sopstveni zivot? Neo-
biean znak slabosti, predznak novog fanatizma, fanatizma
bezlienog performansa, beskrajne oCiglednosti.
MYSTIC TRANSPORTATION INCORPORATED
Jedan dreceee zeleni kamion sa sljaSteeim spojlerima klizi
niz Sedmu aveniju, pod prvim jutamjim suneem, tek sto je
prestao sneg. Na bokovima mu je metaliziranim zlatnim
slovima ispisano: Mystic transportation.
Tu je saZet citav Njujork i njegovo misticko glediste na
dekadeneiju: svi speeijalni efekti, od sublimirane vertikal-
nosti do trulezi na tIu, svi speeijalni efekti izmesanosti rasa
i earstava, to je eetvrta dimenzija grada.
Kasniji ee gradovi biti ekstenzivni i neurbani (Los
Andeles), jos kasniji ee se zakopavati u zemlju i neee ni
imati ime. Sve ee postati infrastruktura uljuljkivana
veStaekim svetJom i energijom. Nestaee sjajna superstruk-
tura j sumanuta vertikalnost. Njujork je poslednji izgred te
barokne vertikalnosti, te eentrifugalne ekseentricnosti pre
horizontalnog rasklapanja i podzemne implozije.
24
Njujork sebi prikazuje, uz neverovatno saueesnistvo eelo-
kupnog stanovnistva, predstavu svoje propasti, i to nije
posledica dekadencije vee njegove moei, koju nista ,drugo
ne ugrozava - zato sto je nista ne ugrozava. NJegova
gustina, njegov povrsinski .elektricitet otklanjaju pomisao
na rat. S obzirom na kolicinu energije potrosene prethod-
nog dana, ponovno zapoeinjanje zivota svakogjutra pravo
je eudo. Njegova ga voltda stiti, poput galvanske kupole,
od svakog spoljnjeg razaranja. Ne stiti ga od intemih
nezgoda kao sto je raspad energetskog sistema iz '76, ali
to su po opsegu svetski dogadaji koji sarno doprinose
njegovoj slavi. Ta eentralnost i ta ekseentrienost mogu
sarno da doprinesu njegovoj sumanutosti sopstvene
propasti, koja se na njujorskoj "seeni" estetski transkribuje
kroz ludosti, surovi ekspresionizam, ali koju citav grad
kolektivno gaji kroz tehnieku frenetienost za vertikalno-
seu, kroz ubrzavanje banalnosti, u zivosti sreenih iIi bednih
Hea, u drskosti ljudskog zrtvovanja eistom eirkulisanju.
Niko vas ne gleda, svako je zaluden napetoseu svoje
bezliene uloge. U Njujorku nema pandura - panduri inaee
postoje da bi doprineli urbanom i modemom izgledu jos
polu-ruralnih gradova (kao sto je Pariz). Ovde je urbanost
dosegla toliki stepen da je vise nije potrebno iskazivati niti
joj pripisivati politieki karakter. Uostalom, Njujork vise
nije politicki grad, i demonstraeije razlieitih ideoloskih
grupa retke su i uvek smesne (etnieke grupe se iskazuju
kroz sveeanosti i pokazivanje svoje rasne prisutnosti).
Nasilje se ne ogleda u drustvenim odnosima, vee u svim
odnosima, i raste geometrijskom progresijom. Seksualnost
je pak, u izvesnom smislu, prevazidena kao naein
izraZavanja - iako se na sve strane njome rnaSe, ona vise
nema kad da se materijaJizuje u ljudske i ljubavne odnose,
vee se rasplinjuje u promiskuitet pojedinog trenutka, u
mnostvo daleko kratkotrajnijih kontakata. U Njujorku se
25
ponovo dozivljava oseeanje slave, u smislu da se oseeate
ovencani energijom svih - sto, za razliku od Evrope, ne
predstavlja turoban prizor promene, vee estetsku formu
mutacije.
Mi u Evropi imamo dar da promisljamo stvari, da ih ana-
Iiziramo, da ih odraZavamo. Niko nam ne moze osporiti
istorijsku tananost i dar konceptualizacije, na tome nam
zavide cak ~ umovi s onu stranu Atlantika. Ali najoci-
glednije istine i novovremena cuda zbivaju se na obali
Pacifika iIi u kupoli Menhetna. Njujork, Los Andeles jesu
u centru sveta, mora se priznati - iako s ushieenjem i ra-
zocaranjem u isti mah. Beznademo kasnimo za giuposeu i
mutacijom, naivnom preteranoseu i socijalnom, rasnom,
moralnom, morfoloskom, arhitektonskom ekscentricnoseu
tog drustva. Njega niko nije u stanju da prouci, a ponaj-
manje americki intelektualci zatvoreni u svoje kampuse,
dramaticno otudeni od te konkretne, bajkovite mitologije
koja se izgraduje svud unaokolo.
Taj univerzum potpuno truo od bogatstva, od moti, od
senilnsoti, od nezainteresovanosti, od puritanizma i men-
talne higijene, od bede i rasipanja, od tehnoloske taStine i
izIisnog nasilja, neodoljivo me podseea na radanje sveta.
Mozda stoga sto Citav svet i dalje sanja 0 njemu, a on ga
zapravo nadvladava i izrabljuje.
Na deset hiljada metara i na hiljadu kilometara na sat,
podamnom su sante Grenlanda, u slusalicama Les Indes
Ga/antes, na ekranu Katrin Denev, a jedan starac, Jevrejin
iii Jermenin spava mi u krilu. "Da, oseeam Ijubavi svu
zestinu ... " peva uzviseni glas iz jedne u drugu vremensku
zonu. U avionu, ljudi spavaju, brzina ne zna za zestinu
Ijubavi. Od noei iz koje smo posli do one u koju cemo
sleteti, ciniee se da je dan trajao samo cetiri sata. Ali uzvi-
26
seni glas, glas nesanice putuje jos brze, prelazi ledenu pre-
kookeansku atmosferu, juri niz glumicine trepavice, niz
Ijubicasti horizont izlazeeeg sunca, u toplom kovcegu
mlaznjaka, i napokon se gasi na pucini Islanda.
Eto, putovanjuje kraj. .
27
28
ASTRALNA AMERIKA
Astralna Amerika. Lirika cistog cirkulisanja. Nasuprot
evropskoj melanholiji analiziranja. Trenutna astralnost
vektorskog, oznaeavajuceg, vertikalnog, svemirskog.
Nasuprot groznicave udaljenosti kultumog pogleda.
Radost usled propasti metafore, za kojom se u nas
sarno cezne. Ushicenje besprizomosti. besprizomost
ociglednosti, oCiglednost moci, moe simulacije. Nasuprot
naSeg razocaranog devicanstva, naSe duboke oseeajnosti.
Astralnost. Horizontalna astralnost automobila, visinska
astralnost aviona, elektronska astralnost televizije, geolos-
ka astramost pustinja, stereolitska astralnost megalopolisa,
transpoliticna astralnost ispoljavanja moci, muzeja moci u
koji je Amerika izrasla u ocima citavog sveta.
Za mene ne postoji istinita Amerika. Od Amerikanaca
ocekujem sarno da budu Amerikanci. Ne trdim od njih da
budu inteligentni, razumni, originalni, ocekujem sarno da
nastanjuju jedan prostor nesamerljiv s mojim, da budu za
mene pojam astralnosti, najlepsi orbitalni prostor. ZaSto da
se decentralizujem u Francuskoj, gde etnicko i lokalno
predstavljaju sarno otpatke i rusevine centralnosti? Zelim
da se ekscentrisem. da postanem ekscentrican, ali tamo
gde je centar sveta. A s tog gledista i pos)ednji fast-food, i
najbanalnije predgrade, i najgora olupina od americkih
kola iii najbeznacajnija mdoretkinja iz strip ova nalaze se
u centru sveta vise nego bilo koja kultuma manifestacija
29
stare Evrope. To je jedina zemlja u kojoj je mogueno biti
tako sirovo naivan: od stvari, lica, neba i pustinja ocekivati
sarno da budu bas one sto jesu, just as it is.
Amerika na mene uvek ostavlja utisak istinskog asketizma.
Kultura, politika, ali i seksualnost, potcinjene su iskljucivo
viziji pustinje, koja je ovde prvobitni prizor. Pred tim
nestaje sve, cak i telo, usled naknadnog efekta neuhranje-
nosti postaje providno i toliko bestezinsko da je blisko
nestajanju. Sve sto me okrufuje odraiava tu opustosenost.
Ali jedino tako radikalan eksperiment omogueava uspesan
ishod i daje tu astralnost koju neeu naCi nigde drugde.
Amerika nije ni san, ni realnost, to je hiperrealnost. To je
hiperrealnost jer je to utopija koja je od pocetka
prozivljavana kao da je ostvarena. Sve je ovde realno,
pragmaticno, i sve vas navodi na sanjarenje. Mozda se i-
stina 0 Americi moze ukazati sarno Evropljaninu, jer sarno
on moze uociti savrseni simulakrum, simulakrum
imanentnosti i materijalne transkripcije svih vrednosti.
Amerikanci, pak, nemaju oseeaja za simutaciju. Oni su
njeno savrseno olicenje, ali ne mogu govoriti 0 njoj, posto
sami jesu njen prikaz. Oni su dakle idealan predmet za
analizu svih mogueih varijeteta modernog sveta.
Uostalom, ni vise ni manje nego sto su to u svoje doba bile
primitivne zajednice. Isto mitsko i analiticko ushieenje
koje nam je pogled usmeravalo ka tim prvobitnim zajedni-
cama danas nas nagoni da gledamo ka Americi, s istom
straSeu i istim predrasudama.
U stvari, nije tacno da se odavde, kao sto sam mislio, bolje
vidi Evropa, ne dobija se drugaciji ugao gledanja na nju.
Kad se okrenete, Evropa je jednostavno nestala. ZnaCi da
nije stvar u tome da se zauzme kriticko glediste u odnosu
na Evropu. To je sasvim izvodljivo i u samoj Evropi, a
30
uostalom, cega jos ima sto nije vee stotinu puta bilo kriti-
kovano? Umesto toga, treba uCi u fikciju Amerike, u
Ameriku kao fikciju. Ona uostalom, po tom osnovu i
vlada svetom. U svakoj svojoj i najbeznacajnijoj pojedino-
sti, Amerika je nesto sto n ~ sve prevazilazi ...
Amerika je nalik gigantskom hologramu po tome sto je
ukupna informacija sadrzana u svakom pojedinacnom
delu. Pogledajte i najmanju pustinjsku postaju, ma koju
ulicu u nekom gradu na Srednjem Zapadu, neki parking,
neku kalifomijsku kueu, neki Burgerking iii Stadbejker, i
eto yam cele Amerike, kako na jugu tako i na severu, na
istoku iii na zapadu. Nalik hologramu po koherentnoj
laserskoj svetlosti, homogenosti prostih elemenata osve-
t1javanih istim takvim snopovima. S vizuelnog i plasticnog
gledista takode: kao da su stvari sacinjene od neke manje
stvame materije, kao da se okreeu i premestaju u praznini
usled nekog specijalnog svetlosnog efekta, kao da ne
primeeujuci prolazimo kroz celuloidnu traku. Pustinja
naravno, ali i Las Vegas, i reklama, i Ijudske delatnosti,
public relations, elektronika svakodnevnog zivota, sve se
iseca plasticno i jednostavno poput svetlosnog signala.
Hologram je blizak fantazmu, to je trodimenzionalni san, i
u njega se moze uci kao u san. Sve se zasniva na jednom
nosivom svetlosnom zraku, a ako se on prekine, raspde se
svi efekti, i sa njima stvamost. Naime, imamo utisak da
Amerika pociva na fantasticnom smenjivanju slicnih ele-
menata, i da sve zavisi od svetlosnog zraka, laserskog
zraka koji pred ndim oeima lara po americkoj stvamosti.
Prividati se cvde ne znaci sanjati budan iii imati prividenje,
to znaci gIedati pri svetlosti razlozenoj na dugine boje.
Na mirisljavim bremljcima Santa Barbare, sve vile lice na
funeral homes. OkruZena gardenijama i eukaliptusima, u
31
raznolikosti biljnih vrsta i jednolicnosti, ljudske vrste, zla
kob ostvarene utopije. U srcu zemlje bogatstva i osloba-
danja, uvek isto pitanje: UWhat are you doing after the
orgy? H Sta ciniti kad je sve na raspolaganju, seks, cvece,
stereotipi zivota i smrti? To je problem koji muci
Ameriku, a odatle je zahvatio i ceo svet.
Svako je boraviste ovde pogrebno, ali nista ne remeti
patvoreni spokoj. Bestidno sveprisustvo zelenog bilja,
prava opsednutost smrcu, citavi zidovi u prozorima veoma
nalik na Snezanin kovceg, brda bledog patuljastog cveea
koje se prostire poput multiple skleroze, nebrojena teh-
nicka razgranavanja po kuCi, pod kucom, oko kuce, poput
bolnickih cevi za transfuziju i reanimaciju, TV, stereo i
video uredaji koji obezbeduju komunikaciju s onostranim,
automobiI, automobili koji obezbeduju vezu s pogrebnim
trznim centrom i samouslugom - i najzad, zena i deca kao
zraceei simptom uspesnosti ... sve ukazuje na to da je ovde
smrt najzad ndla idealno boraviste.
Mikrotalasna pecnica, drobilica za smece, orgazmicka
elasticnost tapisona: ta gipka letovalisna civilizacija neo-
doljivo podseca na smak sveta. Sve aktivnosti ovde imaju
skriveni prizwk smaka sveta: kalifornijski ucenjaci s
monomanijackom strdcu za latinskim duhom iii
marksizmom, raznorazne sekte s monomanijackom
strascu za cistotom iii zlocinom, dzogeri koji meseeare u
izmaglici poput silueta odbeglih iz Platonove peCine, istin-
ski debili i mongoloidi odbegli iz psihijatrijskih bolnica
(pustanje ludaka u grad cini mi se sigurnim znakom smaka
sveta, otimanjem poslednjeg pecata Apokalipse),
obJaporni ljudi odbegli iz hormonske laboratorije sopstve-
nog tela, i naftne platforme - oil sanctuaries - koje noro
32
bde na pucini poput luksuznih kockarnica iii svemirskih
brodova ...
Zanosni hiperrealizam
ekstaticki asketizam
multiprocesno putovanje
interinaktivna multidimenzionalnost
Nesto za odlepljivanje
Western Digitals
Body Building Incorporated
Mileage iJlimited
Channel Zero
Skiljavi bar u Santa Barbari. Crveni tregeri igraca bilijara.
Fuko, Sartr, Orson Vels, sva trojica tu za sankom.
razgovaraju, upadljivo slicni i cudnovato ubedljivi. Cock-
tail scenery. Miris surovosti, zadah piva. Hustling is pro-
hibited.
Seks, plaZa i planina. Seks i plaZa, plaZa i planina. Planina
i seks. Nekoliko pojmova. Seks i pojmovi. Just a life.
Sve je podvojeno kroz simulaciju. Predeli kroz foto-
grafiju, zene kroz seksualni scenario, misli kroz pisanje,
terorizam kroz modu i medije, dogadaji kroz televiziju.
Kao da stvari postoje sarno kroz tu neobicnu namenu.
Mozemo se zapitati da Ii i sam svet postoji sarno u funkciji
reklarne koja se 0 njemu moze napraviti u nekom drugom
svetu.
Posto je lepota jedino ona koja je stvorena plasticnom
hirurgijom tela, jedina urbana lepota ona koja je nastala
hirurgijom zelenih pOvrSina, jedino misljenje ono koje
nastaje plasticnom hirurgijom anketa ... a evo sad, s genet-
skim manipulacijama i plasticne hirurgije Ijudske vrste.
'-
\J . 'c· \ \ "4
j I" • I} • J,tf "
U . ((, ... "",TI1I hOI:,T, i'

0 I r' r·
:I
33
Kultura koja je izmislila specijalizovane institute za
dodirivanje tela i serpe u kojima voda ne dodiruJe dno,
koje je toliko homogeno, suvo i vestacko da za njega ne
prianja ni kapljica vode, kao sto se ni za trenutak
dodiruju ta tela isprepletena u "filingu" i terapeutskoJ
Ijubavi. To se zove interfejs iii interakcija. To je zamenilo
jace-to:face i akciju, i zove se komunikacija. Jer to
komunicira: neverovatno je da dno serpe komunicira to-
plotu vodi ne dodirujuci je, nekakvim vrenjem na daljinu,
kao sto tela komunicira drugom telu svoj fluid, svoj erot-
ski potencijal preko nekakvog molekularnog povrsinskog
napona a da ga nikad ne zavede niti uznemiri.
razdvajanja toliko je dobro pogoden da se voda odvoJda
od serpe i ova sad svoju toplotu prenosi kao poruku, a
prenosi drugom telu svoju pofudu kao poruku, kao fluid
na dekodiranje. To se zove informacija i uvuklo se svugde
poput fobicnog manicnog lajt-motiva koji se tice kako
erotskih odnosa tako i kuhinjskog posuda.
U istom ludilu od asepse:
Getijev muzej, u kojem stare slike izgledaju kao
sjajne i vazdusaste, bez imalo patine i ispucalosti, veStacki
uglancane poput kulisa "a la pompei" koje ih okrufuju.
U Filadelfiji: jednu radikalnu sektu, MOVE, s
vatim pravilima kao sto je istovremena zabrana autopslJe I
iznosenja smeca, pokupila je americka policija usmrtiwi u
pozaru jedanaest Ijudi i zapalivsi trideset okolnih
medu kojima, kakve Ii ironije, i kuce svih suseda kOJI su
traZili da se sekta unisti.
I to spada u veliko ciscenje, uklanja se smece i
ispucalost, stvari se vracaju u prvobitno stanje cistoce, re-
staurira se. Keep America clean.
34
U prolazu ti svako upucuje osmeh, simpaticno grcenje
vilica pod prividom ljudske topline. To je vecni osmeh
komunikacije, osmeh s kojim se dete budi svesno prisustva
drugih, iii kojim beznadezno traZi njihovo prisustvo, poput
primalnog krika coveka koji je sam na svetu. Bilo kako
bilo, Ijudi yam se ovde osmehuju, ali ne iz pristojnosti niti
da bi vas opCinili. Taj osmeh oznacava sarno neophodnost
osmehivanja. Poput Sesirdzijinog Macka, on lebdi na lid-
rna jos dugo poste nestanka svakog oseeanja. Uvek
raspoloziv osmeh, koji medutim dobro pazi da se ne 0-
stvari i da se ne oda. On je neposredan, ali ne dopusta
bliskost. On ucestvuje u ktiogenizaciji osecanja, uostalom
pokojnik ce ga poneti u svoje pogrebno staniste, u znak
nade u ocuvanje kontakta, cak i na onom svetu. Imuni-
tetni, reklamni osmeh: "Ova je zemlja sjajna, ja sam divan,
mi smo najbolji. " To je i Reganov osmeh, vrhunac
samozadovoljstva citave americke nacije, koji je na putu
da postane jedini princip vladanja. Samoprorocki osmeh,
nalik svim reklamnim znakovima: osmehujte se, osmehnu-
ce yam se. Osmehujte se da biste pokazali svoju
transparentnost, svoju Cistotu. Osmehujte se ako nemate
sta da kaZete, niposto ne skrivajte da nemate sta da kaZete,
iii da ste ravnodusni prema drugima. Spontano razotkrijte
tu prazninu, tu duboku ravnodusnost svog osmeha, pok-
lonite drugima tu prazninu i ravnodusnost, obasjajte lice
nultim stepenom radosti i zadovoljstva, sarno se osmehuj-
te, osmehujte.. . U nedostatku identiteta, Amerikanci
imaju izvrsne zube.
I to stima. Regan tim osmehom dobija podriku mnogo
jacu nego sto bi bilo koji Kenedi dobio razumom iIi politi-
ckom inteligencijom. Mnogo je uspesniji taj poziv na cisto
animalno iii infantilno cestitanje i svi se Amerikanci okup-
ljaju oko tog efekta zubne paste. Nikad nijedna ideja, pa ni
same nacionalne vrednosti nisu proizvele takav efekat.
35
Reganov kredibilitet upravo je srazmeran njegovoj trans-
parentnosti i nistavnosti njegovog osmeha.
Skejtborder s vokmenom, inteIektualac za
brejkdenser iz Bronksa u freneticnom okretanJu u Roksyu
iii na nekom drugom mestu, dzoger, bodi-bilder: swda IS-
ta pusta usarnljenost, swda isti narcisticki odsjaj, kako
telesnih tako i psihickih sposobnosti.
Izvanredno sveprisustvo kulta tela. T elo je jedini obje-
kat kojem se treba posvetiti, ne kao izvoru zadovoljstva,
nego kao objektu besomucne nege, u
od neuspeha i podbacaja kao predznaku smrtl, kOJoJ
zapravo niko vise ne vidi svrhu osim da samu
sprecava. Telo je uronjeno u izopacenu izvesnost 0
beskorisnosti, u potpunu izvesnost svog
Nairne, zadovoljstvo se postize vaskrsavanjem tela, Clme
ono prevazilazi opsesivno nametnutu hormonalnu, vasku-
lamu i dijetetsku ravnotefu, egzorcizam putem dobre
forme i higijene. Znaci, telu treba izbrisati iz pameenja
zadovoljstvo kao pomilovanje, moguenost metamorfoze u
druga oblicja, i zavestati ga ocuvanju utopijske i
izgubljene miadosti. Jer telo koje sumnja u svoje
nje vee je polumrtvo, i njegovo velicanje kroz danaSnJI
polu-joginski polu-ekstaticni kult jeste delatnost.
Nega koja mu se ukazuje za zivota predskazuJe kako ee
biti doterano u pogrebnom stanistu, s osmehom
prikljucenim na smrt. . .
Jer sustina je u prikIjucivanju. Nije va.zno biti nib cak
imati telo, vee biti prikljucen na svoje telo. Prikljucen na
seks, prikljucen na sopstvenu na
sopstvene funkcije kao na energetske dlferencIJale lit VIdeo
ekrane. Otkaceni hedonizam: telo je scenario cija se cud-
novata tirada 0 higijeni odvija u trcanju izmedu
sala za rekulturaciju, muskulaciju, stimulaciju i simulaclJu,
36
od Venecije (Kalifomija) do Tupanga kanjona, koje odsli-
kavaju kolektivnu opsesiju bespoinosti.
Na to se nadovezuje druga opsesija: prikljucivanje na
sopstveni mozak. Ono 8tO Ijudi posmatraju na ekranima
svojih kompjutera jeste funkcionisanje sopstvenog mozga.
Danas se vise ne gleda u jetru iIi iznutricu, niti u srce i
izraz lica, nego jednostavno u mozak, cije milijarde spoje-
va treba uciniti vidljivim i prisustvovati njegovom radu
kao u video-igri. Say taj cerebralni i elektronski snobizam
odise neizmemom izveStacenoscu - daleko od nekakve
vise antropologije, to je sarno znak jedne pojednostavljene
nauke koja se svodi na terminalno ispravijanje kicmenog
stuba. Ali, nema razloga za zabrinutost: sve je to mnogo
manje naucno i operacionalno nego sto se obicno smatra.
Zapanjuje nas prosto spektakl mozga i njegovog
funkcionisanja. Voleli bismo da mozemo da vi<.limo odvi-
janje svojih misli - a i to je prosto sujevelje.
Tako je s univerzitetskim strucnjakom koji se hvata
ukostac sa svojim kompjuterom i neumomo ispravlja,
doraduje, razraduje, pretvarajuei tu vezbu u nekakw
beskonacnu psihoanalizu, pamteei sve da bi izbegao
krajnji rezultat, da bi odiozio dogadanje smrti i fatalno
dogadanje pisanja, zahvaijujuei vecnom feed-back-u s
maSinom. To je carobni instrument egzotericne
magije - sva se interakcija zapravo uvek svodi na
beskonacni dijalog s maSinom - pogledajte sarno dete is-
pred kompjutera u skoli: mislite da je postalo interaktivno,
da je otvoreno prema svetu? a u stvari je sarno usposta-
vljeno integralno kolo dete-maSina. InteIektualac je, pak,
najzad dobio isto 8tO i tinejdzer sa zwcnim stubom i vok-
menom: spektakulamu desublimaciju misli, svoje pojmove
naslikane na ekranu!
37
U Roksiju, zwcno izolovani bar dominira nad podijumom
kao 8tO u kontrolnom tomju dominiraju ekrani iii kao 8to
kabina za tehnicare nadvisuje televizijski studio. Dvorana
je fluoreseentna sredina sa - tackastim osvetlj enj em,
stroboskopskim efektima, igracima koje obasjavaju topo-
vi - istim efektima kao na ekranu. I svi su toga svesni.
Danas je za svaku dramaturgiju tela, za svaki performans,
kontrolni ekran neophodno potreban - ne zato da bi se u
njemu s udaljen08eu i magicnoseu ogledala videli iIi
odrazili ueesnici vee za trenutno odslikavanje bez dubine.
. ,
Video poswda sluzi sarno u tu svrhu: ekran za ekstaticki
, ,
odsjaj koji vise nema veze s klasienom slikom, prizorom iii
teatralnoscu i koji uopste ne sIuZi za igranje iii
samoposmatranje, vee za prikljucivanje na samog sebe.
Bez tog strujnog kola, bez te kratke i trenutne mreze koju
samoprikljucivanjem stvaraju neki mozak, objekat,
dogadaj iii diskurs, bez tog neprekidnog videa nista danas
nema smisla. Video stadijum smenio je stadijum ogled ala.
To nije nareizam, i taj se pojam neprikladno koristi u
opisivanju ove pojave. Video iii stereo kultura ne razvijaju
nareisticku imaginamost vee stvaraju efekat besomuene
autoreferentnosti, kratak spoj koji trenutno prikljueuje isto
na isto, i time ujedno podvlaei svoj povrsinski intenzitet i
svoju dubinsku beznaeajnost.
To je speeijalni efekat naseg doba. Tu spada i
zaludenost polaroidom: drZati skoro simultano objekat i
njegow sliku, kao da se ostvaruje ono staro fizicko ili
metafizieko shvatanje svetlosti po kojem svaki objekat
izlueuje dvojnike iii negative samog sebe koje mi hvatamo
pogledom. To je san. To je optieka materijalizaeija jednog
magijskog postupka. Polaroidna fotografija nalik je eksta-
tickoj sHei ispaloj iz stvamog predmeta.
38
Zaustavlja se pretovareni konj, ne zaustavlja se dzoger
koji dzogira. S penom na ustima, misli usredsredenih na
unutraSnje odbrojavanje, na onaj trenutak u kojem prelazi
u sumracno stanje, nemojte ga sIueajno zaustaviti da pitate
koliko je sati, smozdiee v ~ . On nema amove u ustima, ali
mozda ima tegove u rukama iii na struku (gde je ono doba
kad su devojke nosile grivne na claneima?). Ono 8to je za
isposnika iz III veka bilo samoodrieanje i gorda
nepomicnost, za njega je misiena iserpljenost tela. On je
brat po iznurivanju onih koji se svesno premaraju u tereta-
nama, na komplikovanim maSinama s hromiranim
zglaveima i zastraSujueim medicinskim protezama. Postoji
direktna veza od srednjovekovnih sprava za mueenje,
preko pokreta u serijskoj industrijskoj proizvodnji, do te-
hnika bildovanja pomoeu mehaniekih proteza. Dmging je,
poput dijetetike iii bodi-bildinga i mno§tva drugih stvari,
novi vid voljnog ropstva (to je takode novi vid preljube).
Nesumnjivo, dzogeri su pravi Novovremeni Sveci i prota-
gonisti lagane Apokalipse. Smak sveta najbolje docarava
eovek koji trei sam svojim putem po nekoj pldi, umotan u
zwke s vokmena, ueauren u samotnieko mvovanje ene-
rgije, ravnodu§an eak i prema opstoj katastrofi zato sto za
njega unistenje moZe biti samo plod sopstvenih napora, is-
erpljivanja u sopstvenim oeima beskorisnog tela.
Primitivni su Ijudi u oeajanju izvr§avali samoubistvo pliva-
juei ka pueini do iznemoglosti, dzoger izmava samoubi-
stvo trceei tamo-amo po obali. Pomamljenog pogleda,
ubalavljenih usta, nemojte ga zaustavljati, udariee vas iii ee
nastaviti da igra pred varna kao mahnit.
ledina beda sliena njegovoj jeste beda eoveka koji jede
sam stojeei usred grada. Ima u Njujorku tih olupina
druzeljubivosti koje se vi§e ni ne kriju dok prozdiru otpat-
ke pred svetom. Ali to je ipak beda urbane, industrijalizo-
39
vane sredine. Hiljade ljudi koji trce sami, svako za sebe, ne
mareci za druge, sa stereofonskim fluidom u glavi koji im
izvire na oci, to je svet iz Blejdranera, postkatastrojicki
svet. Ne primeeivati cak ni prirodno svetlo Kalifomije, niti
planinski pour koji je vruCim vetrom oduvan deset milja
ka pucini i u dim obavio naftne platforme, ne videti
od svega toga i tvrdoglavo treati sve dok se bicevanjem
limfnih ilezda ne dosegne zrtveno iscrpljenje, to je zaista
znak onostranog. Poput prozdrljivca koji ne prestaje da se
goji, ploce koja se unedogled vrti po istoj brazdi, celija
tumora koje kvasaju, svega §to je izgubilo formulu za
zaustavljanje. Citavo ovo dru§tvo, ukljucujuci i aktivno i
produktivno stanovni§tvo, svi tree svojim putem zato
su izgubili formulu za zaustavljanje.
Sve jakne, trenerke, lepr§avi i vrecaste pamucne
majice, easy clothes: sve su to nocni haljeci i svi ti ljudi
koji opu§teno trce i hodaju u stvari nisu izdli iz sveta
noci - s tom odecom koja pluta u stvari pluta njihovo tela
u toj odeci, oni sami plutaju u sopstvenom telu.
Anoreksicna kultura: kultura izgnanstva, an-
tropoemije, odbacivanja. Tipicna za fazu oblapomosti,
zasicenja, prezasicenosti.
Anoreksicar to najavljuje vi§e poeticno, poricanjem. On
porice nedostatak. On ka.ze: ni u eemu ne oskudevam,
dakle necu da jedem. Oblapomi, nasuprot njemu, odbija
punocu, sitos!. On kafe: oskudevam u svemu, zato jedem
bilo Anoreksicar nedostatak prevladava prazninom,
oblapomi punocu prevladava prepunjenoscu. Oba su
re§enja ekstremno homeopatska, putem
istrebljenja.
Dzoger je pak odabrao drugacije ne moze se
reci da on energiju nego pre da je povraca u trcanju,
da povraca samog sebe. On tezi da dostigne ekstazu
40
umora, sumracno stanje mehanickog unistenja, kao sto
anoreksicar teii vrhuncu organskog ponistenja, ekstazi
praznog tela, kao sto oblapomi tdi vrhuncu dimenzionog
uniSienja, ekstazi punog tela.
Najnovija opsesija americkog javnog mnjenja: seksualno
zlostavljanje dece (sexual abuse). Zakon nalaie da se 0
deci u najmladem uzrastu moraju starati dva negovatelja, u
strahu od neproverljivog seksualnog zlostavljanja. Dok
slike nestale dece ukrasavaju kese u samouslugama.
Sve zaStititi, sve otkriti, sve opisati - opsesivno drustvo.
Save time. Save energy. Save money. Save our
souls - fobicno drustvo.
Low tar. Low energy. Low calories. Low sex. Low
speed - anoreksicno
Zacudo, u tom svetu gde svega ima u obilju, sve se cu-
va, sve se stedi. Da Ii je to opsesivnost jednog mladog
drustva koje se brine za za.stitu buducnosti? Cini se da je
pre rec 0 predosecanju opasnosti, utoliko skrivenije ukoli-
ko je manje opravdana. Obilje stvara halucinaciju za onim
zarom iz doba nemaStine i koji treba svladati
pomocu homeopatskih disciplina. Nema drugog uzroka
toj dijeti, kolektivnoj dijetetici, ekoloskoj kontroli,
iznurivanju tela i zadovoljstava. Citavo se drustvo upinje
da porekne da je rec 0 osveti preuhranjenih bozanstava,
ugusenih obiljem. Naravno da je na.s sustinski problem
danas da se odupremo oblapomosti.
Sve popisati, sve uskladistiti, sve memorisati.
Slonove zakopane u tecnoj smoli, fosilizovane u crnoj
mineralnoj viskoznosti, lavove, mamute, wkove koji su se
pari Ii po ovim ravnicama Los Andelesa i koji su bili prve,
preistorijske mve naftnih fleka - a danas su po drugi put
pokopani u Henkok Parlro, u muzeju posvecenom vero-
41
nauci preistorije. U skladu s moralnim kodeksom, sve je
prikazano vrlo ubedljivo - Amerikanci su Ijudi s
ubetJenjem, ubedeni u sve, i koji nastoje da ubede. ledan
od vidova njihove iskrenosti ogled a se u toj upomosti da
rekonstruisu sve sto pripada onoj proslosti i istoriji koje
nisu bile njihove, a koje su dobrim delom unistili iii
razblaZili. Renesnasne dvorce, fosilne slonove, Indijance u
rezervatima, sekvoje na hologramima ...
Popisujuei u kompjutere svakog zivog stvora iz
civilizovanih krajeva (nastanjenih belcima), Morrnoni iz
Solt Lejk Sitija sarno postupaju poput svih ostalih
Amerikanaca, koji se svugde i uvek ponaSaju kao misio-
nari. Nikad nije kasno za obnavljanje price 0 poreklu. To
im je sudbina: posto nisu imali primat u istoriji, imaee cast
da prvi obesmrte sve stvari rekonstrukcijom (fosilizaciju za
koju su prirodi bili potrebni milioni godina, oni danas
postifu trenutno muzeifikacijom). Ali shvatanje koje
Amerikanci imaju 0 muzejima mnogo je sire od naseg.
Sve je vredno zaStite, mumifikacije, restauracije. Sve moze
doZiveti ponovno rodenje, one veeno rodenje simulakru-
rna. Amerikanci ne sarno da su misionari nego su i anaba-
ptisti: posto su promaSiIi prvobitno krstenje, sanjaju 0
tome da sve krste po drugi put, pridajuei pritom vrednost
sarno tom naknadnom posveeenju koje je, kao sto znamo,
ponovljeno izdanje onog prvog, ali stvarnije - sto je
savrSena definicija simulakruma. Svi su anabaptisti sektaSi,
ponekad i vrlo zagrizeni, a Amerikanci nisu izuzetak. Da
bi rekonstruisali tacan oblik stvari, da bi ih predstavili na
dan StraSnog suda, spremni su i na unistavanje i istreblji-
vanje - T oma Mincer bio je anabaptist.
Nije slucajno sto baS Morrnoni rukovode najveeim projek-
tom kompjuterizacije na svetu: popisivanjem dvadeset
generacija smrtnika u svim zemljama sveta, popisivanjem
42
u svojstvu drugog krstenja i obeeanja spasenja. levandeli-
zacija je postala misija mutanata, vanzemaljaca, i njen
napredak (1) zasnovan je na najnovijim metodama
skladistenja u memorije, koje je pak ostvarljivo zahvalju-
juei dubokom puritanizmu inforrnatike, visoko kalvinisti-
eke i presbiterijanske discipline, koja je nasledila univer-
zalnu naucnu rigidnost od tehnika spasenja duse dobrim
delima. Kontrareforrnacijske metode katolicke crkve, sa
svojim naivnim sakramentalnim obredima i kultovima i
starim narodskim verovanjima nikad se nisu mogle meriti s
tom modemoscu.
Executive Terminal
Basic Extermination
Metastatic Consumption
Opstanak je svuda na dnevnom redu, mozda usled nejasne
mucnine za zivotom iii kolektivne zelje za katastrofom (ali
sve to ne treba preozbiljno shvatiti: to je i poigravanje s
katastrofom). Naravno, citava ta lepeza mogucnosti za
preZivljavanje - dijetetika, ekologija, zaStita sekvoja, foka
iii Ijudske vrste - teZi da dokafe da smo zaista zivi i zdravi
(kao sto su sve bajke izmiSljene da bi dokazale da je stva-
mi svet zaista stvaran). Sto nije tako izvesno. Jer ne sarno
da cinjenica Zivljenja nije stvamo potvrdena, vee je para-
doks ovog drustva u tome da Covek vise ne moze ni um-
reti, jer je vee mrtav ... U tome je prava draf iscekivanja. I
ona se ne zasniva sarno na strahu od atomskog rata, vee i
na lakoci Zivljenja, usled koje opstajemo. U slucaju
nukleame katastrofe neeemo imati ni vremena da umre-
mo, niti cemo biti svesni da umiremo. Ali vee sada, u
ovom preza.§tieenom drustvu, vise nemamo svest 0 smrti
posto smo neosetno prdli u stanje prevelike lakoce
Zivljenja.
43
Holokaust je vee anticipirao takvo stanje. Deportova-
nima u logore smrti bila je oduzeta upravo moguenost da
raspolaru svojom smreu, . da se s njom poigraju, da je
shvate kao ulog, !rtvovanje: oduzeta im je moe da umru.
To nam se dogada svima, u sporim homeopatskim
dozama, usled samog razvoja ndih sistema. Eksplozije i
istrebljenja i odigravaju se i dalje, sarno
5tO su dobili gnojni endemski vid, ali se nastavlja lancana
reakcija, zaraze, odvijanje virusnih i
procesa. Izlazak iz istorije jeste upravo svecano otvaranje
te lancane reakcije.
Simptom takvog stanja stvari i nesumnjivo najtdi znak
nazadovanja vrste jeste opsesivna !elja za preZivljavanjem
(a ne za !ivljenjem). Jer, ako posmatramo njene najnovije
atomska kriogenizaciju, forsirane terapi-
Vldlmo da su to zapravo forme istrebljivanja. Da bi se
lzbeglo umiranje trdi se kakva bilo zaStitna kapsula za ek-
stradiciju. Otuda treba smatrati ohrabrujueom cinjenicu da
se vrlo brzo zasitilo prica 0 atomskoj zdtiti
(trzistem kao i trzistem umetnickih stika iii luk-
suznih jahti mo!e se jos sarno zasenjivati prostota).
Izgleda da su Ijudi, umomi od ucenjivanja atomskim ra-
. odlucili na to vise ne nasedaju i da ne obraeaju
paznJu na pretnJu od razaranja, uz mozda nejasnu svest da
Je ona. s!abo ostvarljiva. Lep primer vitalnog reagovanja
pod pnVldom rezignacije. "Ako treba umreti, bolje umreti
pod . nebom nego u podzemnom sarkofagu".
Samlm tim, ucenjivanje prestaje, i !ivot teee dalje.
Veliki scenario nukleame pretnje, teatralni pregovori.
svi su umomi od tolikih apokaliptickih vizija,
1 u stvan se brane od njih nedostatkom mdte. Nisu upalili
cak ni da se ta mdta probudi filmovima kao 5to
je Dan pos/e, nista nije moglo uciniti uverljivim taj
nukleami scenski prizor, iIi besprizomost. Kad su u pitanju
44
tako osetlJlve stvan (kao 8to Je I rak) zamlslJanJe smrtl Ima
za posledicu prizivanje fatalnog dogadaja. Stoga veliku
nadu i veoma vdnu politicku cinjenicu predstavlja to eu-
tanje i nezainteresovanost masa prema nukleamom patosu
(bilo da im ga serviraju nukleame sile iIi borci protiv
nukleamog rata). .
U jednoj naucno-fantasticnoj prici, nekoliko povldeenih
nalaze se jednog jutra u okruzenju luksuznih planinskih
vila, opkoljeni providnom i nepremostivom prepre-
kom - staklenom ogradom koja se tu stvoriia preko n06.
Iz svog zastakljenog komfora jos mogu da razaznaju
spoljni svet, stvami svet od kojeg su odseceni, i koji stoga
ponovo postaje ideaIan, ali prekasno je. PovlaSeeni ee um-
reti u svom akvarijumu, poput zlatnih ribica. Neki mi uni-
verzitetski kampusi stvaraju isti utisak.
Skriven medu jeiama, poljima, rekama (na jednom
starom rancu koji je poklonjen univerzitetu), naseIjen
medusobno nevidljivim paviljonima i u njima isto toliko
nevidljivim ljudima, lezi Santa Kruz. Poput Bermudskog
trougla iii Santa Barbare, u njemu sve nestaje, sve se ap-
sorbuje. Totalna decentrisanost, totalna zajednica. Posle
idealnog grada buduenosti, idealno utociste. ne kon-
vergira, ni saobraeaj, ni arhitektura, ni autoritet. Ali otud
su bilo kakve demonstracije nemoguee: gde bi bilo mesto
okupljanja? Demonstracije mogu sarno da kruze po sumi,
pod pogledom samih ucesnika. Od svih kalifomijskih
kampusa, poznatih po prostranosti i udobnosti, ovaj je
najvise idealizovan, najvise naturalizovan. On sublimira
sve lepote. Slavni arhitekti projektovali su zgrade oko
kojih se prostiru Karmelski i MOlltrejski zaJiv. Ako igde
vee postoji dru5tvenost buduenosti, onda je to ovde. Ali
upravo ta sloboda, zaStieena istovremeno vegetalnom
i univerzitetskom ponovo postaje
45
zatocenica sa:ne sebe, zatvorena u prirodnu i drustvenu
prezaStieenost koja na kraju rada iste strahote kao zatvor-
ski svet (zatvorski sistem, zahvaljujuCi zidovima, moze
pod izvesnim uslovima da evoluira prema utopiji bde ne-
go otvoreni drustveni sistem). Ovde je drustvo oslobodeno
vise nego igde, otvorene su psihijatrijske bolnice, prevoz
je besplatan - a paradoksalno, taj se ideal zatvorio u sebe,
kao iza stakienog zida.
Rajska i involutivna iluzija, "Pacificki zid", kako kde
Liotar zid od kristala koji ograduje Kalifomiju u sopstve-
nom blagostanju. Ali zahtev za sreeom nekad je bio
okeanski i oslobadajuei, dok ovde pre uranja u
tisinu. Ima Ii jos strasti, ubistava, nasilja u toj
plisanoj, sumovitoj, umirovljenoj,
Ima, ali nasilje je autisticko, reakclono. Nema zlocma lZ
strasti ali je bilo silovanja i slucajeva ubistava po desetak
zena dYe godine pre nego sto se otkrije ub.ica .. Fetusn.o
nasilje, prirodno koliko i automatsko plSanje, .. kOje
odrdava vise nego stvama agresivnost, nostalglJu za
starim zabranama (zaSto se povecava broj silovanja s pora-
stom seksualnih sloboda?).
Sentimentalnost mesovitih spavaonica otvorenih prema
sumi, kao da sarna priroda moze biti druzeljubiva i
rinska, zalog seksualnog otvaranja i ekologlje naraVl, kao
da priroda moze da bude blagonaklona prema
Ijudskom drustw, kojegod bilo, kao da se
po napustanju surovog sveta magije, moze Imatt
odnos osim stoickog, osim stoicki definisane
ve neumoljive neophodnosti kojoj JOS
veci izazov i slobodu. Ovde nema nt traga heroJskom
poimanju sudbine. Sve odise nekom
pomirenoseu s prirodom, sa seksom, s s
takode (kroz marksizam u preradenom 1 dopunjenom
izdanju).
46
Nalik mnogim drugim aspektima savremene Amerike,
Santa Kruz je deo post-orgickog sveta, svet posle velikih
socijalnih i seksualnih konwlzija. PreZiveli poste orgi-
je - seksa, politickog nasilja, Vijetnamskog rata, krstaSkog
pohoda na Vudstok, ali i i antikapitalistickih borbi
i istovremene strasti za novcem, strasti za uspehom, tvrdih
tehnologija, itd. ukratko, citave orgije modem os-
ti - preZiveli su svi na broju, dzogiraju u tribalizmu,
slicnom elektronskom tribalizmu Silikonske Doline. De-
zintenzifikacija, decentracija, kiimatizacija, blage
tehnologije. Raj. Ali sasvim mala izmena, da kdemo kon-
verzija za nekoliko stepeni, bila bi dovoljna da ga
zamislimo kao pakao.
Obrt na seksualnom planu. Gotova je orgija, gotovo je
oslobadanje, ne trdi se viSe seks, traZise pol (gender), to
jest istovremeno imidz i genetska formula. Ne postavlja se
vise pitanje pofude i uzivanja, vee pitanje genetske formu-
Ie i seksualnog identiteta (pronaeil). Posle kulture
zabranjenog, nastupila je jedna nova erotska kultura,
("What are your prerequisites/or sex? -The door has to
be locked, the lights have to be out, and my mother has to
be in another State"), nastupila je kultura preispitivanja
sopstvene definisanosti: "Imam Ii ja pol? Kojeg sam pola?
Da Ii je, konacno, neophodno imati pol? U cemu je razlika
u polovima?" Posle ostobadanja, svi su ostali u stanju
nedefinisanosti (uvek ista prica: posto ste se oslobodili,
prinudeni ste da se zapitate ko ste). Potvrdivanje zenske
seksualnosti postalo je, poste jednog pobednickog perioda,
isto toliko osetijivo koliko i potvrdivanje mu§ke seksual-
nosti. Niko ne zna na cemu je. Zbog toga se toliko vodi
Ijubav i toliko prave deca: eto bar dokaza da je za nelto
jos potrebno dvoje, da neka razlika jos postoji. Ali ne
zadugo. Vee je una koja radom vaginalnih misiea moze
47
da oponaSa efekat muSke penetracije dobar primer
autoreferencijalnosti i ekonomije razlika - ona je bar naSla
svoju formulu.
Ali op§tiji je problem nerazlikovanja, usled smanjenog
ispoljavanja polnih odlika. Znaci muskosti naginju ka nul-
tom stepenu, ali i znaci zenskosti takode. U tom se spletu
okolnosti radaju novi idoli, koji prihvataju izazov nedefini-
sanosti i koji se igraju me§anja polova. Gender benders.
Ni mu§ko, ni zensko, ali ni homoseksualno. Boj Dzordz,
Majkl Dzekson. Dejvid Bouvi... Dok su idoli prethodne
generaeije bili eksplozivno olieenje seksa i uzivanja, ovi
danaSnji svima postavljaju pitanje igre razlieitosti i sop-
stvene nedefinisanosti. Ti idoli su izuzeci. V nedostatku
identiteta, vecina njih traga za "model om vrste". za
generiekom formulom. Treba pronaci jedinicu razlikova-
nja. ZaSto ne u modi iii u genetici? Odevni imidz, eelulami
imidz. Bilo koja glupost je dobra, bilo koji idiom. Pitanje
razlike mnogo je vaZnije od pitanja uzivanja. Da Ii je to
modalna, post-modem a verzija seksualne revolueije koja
je vee prevazidena (u svakom slueaju, nije vi§e u modi), iii
je ree 0 biosociolo§koj mutaciji percepeije sebe samoga,
zasnovanoj na ukidanju prioriteta seksualnog, koji je
obelezavao eelo modemo doba? Gender Research: a New
Frontier?
V krajnoj liniji, nece biti mu§kog i Zenskog roda, vee
sarno razvejanih pojedinaenih polova koji se odnose sarno
na sebe same i od kojih svaki upravlja sobom kao
autonomnim preduzecem. Kraj zavodenja, kraj razlikova-
nja i klizenje ka drugom sistemu vrednosti. Vocava se
zaeudujuci paradoks: seksualnost ce mozda opet postati
sekundama stvar, kao u nekolicini prethodnih dru§tava,
nesamerljiva s drugim jaeim simboliekim sistemima
(rodenjem, hijerarhijom, asketizmom, slavom, smrcu).
Time bi se dokazalo da, sve u svemu, seksualnost nije bila
48
najvaZniji model nego sarno jedan od moguclh. All kOJl
mogu biti danas ti novi modeli (jer su svi drugi u medu-
vremenu iscezli)? Model koji se mozda nazire jeste jedan
tip performantnog ideala, genetskog ispunjenja sopstvene
formule. U poslovima, emoeijama, poduhvatima iii
uzivanjima svako ce nastojati da razvija svoj optimalni
program. Svakom svoj kod, svakom svoja formula. Ali i
svakom svoj imidz, svakom svoja slika. Mozda nesto nalik
genetskom imidfu?
Irvin: nova Silikonska Dolina. Elektronske fabrike bez ot-
vora, nalik na integralna kola. Pustinjska zona dodeljena
jonima i elektronima, nadljudsko mesto nastalo iz jedne
neljudske odluke. lronijom sudbine, tu, na brefuljcima
Irvina. snimana je Planeta majmuna. Ali na travnjaku,
americke veveriee nam govore da jesve u redu, da se
Amerika brine za svoje zivotinje, za sebe i za ostatak
sveta, da u svakom sreu postoji po jedna usnula veverica.
Citava filozofija Volta Diznija jede yam iz ruke stirn lepim
zivotinjieama sivog krzna. Meni se, naprotiv, Cini da se iza
nemog oka svake od njih krije ledena i surova zver, ciji
vas strah vreba... Na istom tom travnjaku s vevericama
stoji zaboden natpis tamonekog isusovskog udruZenja: Vi-
etnam Cambodia Lebanon Grenada We are a violent
society in a violent world!
Noc ve§tiea uop!te nije zabavna. Taj sarkasticni praznik
pre odraZava pakleni decji zahtev za osvetom prema svetu
odraslih. Zloslutnu situ cija pretnja lebdi nad tim svetom,
srazmemu njegovoj odanosti prema toj istoj deei. Iza pre-
ru§avanja i poklona krije se nezdrava decja
ve§ticarija - Ijudi gase svetla i kriju se, da im deea ne bi
dosadivala. I nije slueajno §to neki guraju igle iii o§triee
brijaea u jabuke i kolace koje im dele.
49
Smehovi na americkoj televiziji zamenili su horove iz
grekih tragedija. Oni su neumoljivi, i posteduju
vesti berzanske izvestaje i vremensku prognozu. Ah
su opsesivni da ih eujemo i iza Reganovog glasa iIi
vesti 0 porazu Marinaca u Bejrutu, eak i iza reklama. Oni
su eudoviste iz Osmog putnika koje se 5unja po svim
instaIacijama svemirskog broda. Sarkasticna ushicenost
jedne puritanske kulture. U drugim zemljama smejanje se
ostavlja na volju gledaocu. Ovde je njegov na
ekran, postao je deo predstave, sam ekran Je taJ kOJI se
smeje i dobro se zabavlja. Preostaje yam zgraZanje ..
Vijetnam na televiziji (pleonazam, posto Je to vee blO
televizovani rat). Amerikanci koriste dva osnovna oruzja:
avijaciju i informaciju. To jest fizicko bombardovanje
neprijatelja i elektronsko bombardovanje ostatka sveta.
je neteritorijalno oruzje. dok su sve vijetnamsko oruzje I
sva njihova taktika u Ijudima i teritoriji.
Iz tog razloga rat su dobile obe strane: Vijetnamci na
terenu, a Amerikanci u mentalnom elektronskom prosto-
ru. I dok su jedni odneli ideolosku i politieku pobedu,
drugi su napravili Apoka/ipsu danas, koja je obisla ceo
svet.
Amerieki' opsesivni strah da se svetla ne pogase. Svetla u
kucama gore po eitavu noc. U neboderima, kancelarije su
osvetljene i kad su prazne. Na autoputevima, usred
kola se voze s upaljenim farovima. U Palms aven1JI u
Veneciji, na jednoj maloj bakalnici u kojoj se prodaje pivo,
u eetvrti u kojoj nema zive duse posle sedam sati uveee,
gori zeleno-narandzasta neonska reklama citave noci
uprazno. Da ne govorimo 0 televiziji
dvadeset cetiri sata dnevno, koja cesto halucmantno radl u
kucnim odajama gde nikog nema iii u praznim hotelskim
sobama poput hotela u Portervilu, u kojem vode nema,
50
zavese su pocepane, vrata razvaljena, ali na fluorescen-
tnom ekranu u svakoj sobi spiker je opisivao uzletanje
svemirskog broda. Nema niceg tajanstvenijeg od
televizora koji radi u praznoj sobi, to je mnogo cudnije od
coveka koji priea sam nagI!lS iii zene koja sanjari s rukama
u braSnu. Kao da yam se obraca neka druga planeta, od-
jednom televizija otkriva svoje pravo lice: video snimak
jednog drugog sveta. koji se u sustini ne obraca nikome i
nezainteresovano deli svoje slike, ravnoduSan i prema sop-
stvenim porukama (sasvim dobro zamisljamo kako radi i
posle nestanka covecanstva). Ukratko, u Americi se ne
dopusta da zavlada noc iii odmor, niti da se prekine tehno-
proces. Sve mora staino da bude u pogonu, da nema
predaha vestackoj ljudskoj moci, da se ukine
prirodnih ciklusa (godisnjih doba, dana i noci, toplote I
hladnoce) u korist jednog cesto apsurdnog funkcionalnog
kontinuuma (s istom odbojnoscu u sustini kao prema
smenjivanju istinitog i laZnog: sve je istinito, iii smenjiva-
njudobrog i loseg: sve je dobro). To se moze objasniti
strahom iIi fobijom i reci da je taj neproduktivni
zapravo rad hlosti. Ali ono 5tO je apsurdno i divljenja je
dostojno. U osvetIjenim neboderima usred noci, u klima-
uredajima koji rashladuju prazne motele u pustinji, u
ve5taekom osvetljenju usred dana ima neceg nerazumnog i
zadivljujuceg. Da Ii je to besmisleni luksuz bogatog
druStva koje strepi od gaSenja vatri koliko i preistorijski
lovac u n06? Ima poneceg od svega toga. Ali zapanjuje
opeinjenost izvestacenosCu, energijom, prostorom, i to ne
sarno prirodnim prostorom: prostor je prostran i u
njihovim glavama.
Svaka svetska sila ima svoju monumentalnu aleju, koja je
sazidana kao meta predstava carstva da bi u perspektiv-
nom skracenju odavala utisak njegove beskonacnosti. Ali
51
actecki Teotihuakan iIi egipatska Dolina kraijeva iii pak
Versaj Luja XIV sazidani su u njima svojstvenom
arhitektonskom stilu. Ovde, u Va!ingtonu, ogromni
prospekt od Linkoinovog Memorijala do Kapitola sacinjen
je od niza uzastopnih muzeja koji prepricavaju citaw na!u
planetu od kamenog do svemirskog doba. To celini daje
prizwk naucne fantastike, kao da je cilj bio sakupiti sve
znake zemaljskih poduhvata i kulture da bi ih video van-
zemaljac. Otud je Bela Kuea, koja iz neposredne bHzine
nad svim time nenarnetljivo bdi i sarna nalik muzeju,
muzeju svetske moti, ovencana zaStitnom udaljenoseu i
beHnom.
Nista se ne moze meriti s nadletanjem Los Andelesa noro.
Unedogied svetleea, geometrijska, uzarena ogromnost,
koja se ukazuje u procepu oblaka. ledino pakao Hijeroni-
musa BoSa stvara takav utisak zeravice. Priguseno svetIu-
canje u svim smerovima, ka Vilsajru, Linkolnu, Sansetu,
Santa Moniki. Nad dolinom San Fernando vee vidite hori-
zontalni beskraj, u svim pravcima. Ali kad preletite plani-
nu, iskrsava vam pred ocima deset puta veei grad. Nikad
pogled nije bio niti ee biti podvrgnut takvoj ekstenziji, ni
more ne daje taj utisak, jer nije geometrijski izdeljeno.
Takve paralele, granicne tacke i vazdusne perspektive ne
pruza ni neujednaceno, rasprieno svetlucanje evropskih
gradova. To su srednjovekovni gradovi. Ovaj grad noeu
saZima citaw budueu geometriju mreZa ljudskih odnosa,
uzareno apstraktnih. svetIeee prostranih, astralnih po re-
produkciji do u beskraj. Malholand drajv noeu predstavlja
tacku gledista vanzemaIjca na planetu Zemlju, iii obratno,
viziju zemaljca 0 gaIaktickoj metropoli.
Zora u Los Andelesu. na breruljcima Holiwda. lasno se
oseea da je, sarno okrznuvSi Evropu, sunce izaSlo tek
52
ovde, nad ovom ravanskom geometrijom gde je njegova
svedost jos uvek ona nedirnuta svetIost oboda pustinje.
Stabljike palmi njisu se ispred elektronskog reklamnog
panoa kao jedini vertikalni znaci u ovoj ravanskoj
geometriji.
U sest sati ujutru, neki ~ o v e k vee telefonira iz govorni-
ce ispred "Beverley Terrace" hotela. Noene reklame se
gase, dnevne se pale. Svetlost swgde odaje i osvetIjava
odsustvo arhitekture. To cini lepotu ovoga grada, prisnog
i srdacnog rna sta se pricaIo 0 njemu: jer je on zaIjubljen u
svoju bezgranicnu horizontalnost koliko i Njujork u svoju
vertikaInost.
Los Angeles Freeways.
Neizmeran spontani spektakl auto-mobilnog saobraeaja.
TotaIni kolektivni cin, dvadeset cetiri sata dnevno, u reziji
celokupnog stanovnistva. Zahvaljujuei velicini projekta i
nekakvom preeutnom sporazumu koji povezuje citav ovaj
krvotok, cirkulisanje ovde doseze stadijum dramaticne
privlacnosti i simbolicke organizacije. Same maSine, sa
svojom fluidnoseu i automatskim upravljanjem. stvorile su
sebi okruzje po sopstvenoj meri u koje se lagano uklapa-
mo, na koje se prikljucujemo kao na televizijski kana!.
Nasuprot naSim evropskim autoputevima, koji predstavlja-
ju jednosmerne, neuobicajene pravce i mesta izgnanstva
(Virilio), sistem americkihfreeways jeste mesto integracije
(prica se cak da u njima citave porod ice neprekidno
cirkulisu nikad ne napustajuei svoje kuee putujuee). To
stvara drugacije stanje duha, tako da evropski vozac vrlo
brzo odustaje od svojih agresivnih laktaSkih navika, od
svojih individuainih reakcija i prihvata pravila ove
kolektivne igre. Tu se ogieda nesto od one slobode
cirkulisanja u pustinjarna, a Los Andeles je, po ekstenziv-
53
nosti, sarno njihov nastanjeni fragment. Freeways
izoblicuju grad iii predeo, vee sarno pro laze kroz nJega
rasplieu ga ne dirajuei u pustinjski karakter metropole, I
idealni su za jedino pravo uZivanje: cirkuIisanje.
Onome ko poznaje americke autoputeve poznata je
znakova. Right lane must exit. To must ml.Je
licilo na prst sudbine. Treba izaci, prognatl se IZ tog
napustiti taj autoput providenja koji nikuda ne alI
gde sam u drustw svih. Jedino istinsko .?rustvo,
ovde toplina, toplina
nalik leminzima u samoubtlackom ottsklVanjU ka puctnl,
zaSto bih se upinjao da se tome otmem i da se vratim .u
individualnu putanju, u izlisnu odgovornost? M.ust
osuda osuda igracu koji biva prognan IZ jedl-
nog -'izlisnog i slavodobitnog - vida kolektivnog posto-
janja. Through traffic merge left: sve yam se sve
yam se najavljuje. I sarno citanje znakova neopho?mh
opstanak stvara izvanredan osecaj nehoticne lUCldnosu,
refleksnog, trenutnog i laganog "uce.stvovanja".
Funkcionalnog ucestvovanja, kojem odgovaraJu u-
tvrdeni pokreti. Trake koje divergiraju ka Ventun I San
Diegu ne napustaju se, one se nizdvajaju. U
dana, priblizno isti broj vozila razdvaj.a ka .Hohwdu, I,h
ka Santa Moniki. Cista energija, stattsttka, ntualno odVl-
janje - ujednacenost protoka ukida pojedinacna odredista.
Poput drdi rituala: imate citav prostor pred sobom, kao
sto rituali imaju citavo vreme pred sobom.
Sustina nije u tome da se proucava sociologija iii psiho-
logija automobila. Sustina je u .koje viSe
saznaje 0 drustw nego iz svih naucmh
Taj manir isparkiravanja americkih
uzletanja, zahvaljujuei automatskim upravlJaclma I pro-
S4
gramiranom upravljanju. Odlepiti se bez napora, besumno
gutati prostor, kliziti bez trzaja (glatkoea puteva i
autoputeva je izuzetna, ravna joj je sarno fluidnost maSi-
na), kociti trenutno ali ne.zno, ubrzavati kao na
vazdusnom jastuku, ne strahovati od onoga sto sustizete iIi
od onoga sto vas pretiee (ovde postoji preeutni sporazum
o kolektivnoj vomji, u Evropi postoje sarno saobracajni
propisi) - sve to stvara novo iskustvo prostora, i citavog
drustvenog sistema u isti mah. Sva saznanja 0 arnerickom
drustw saZeta su u antropologiji obicaja u vo!nji - mnogo
poucnijih od politickih ideja. Predite deset hiljada milja
kroz Ameriku i znaeete vise 0 toj zemlji nego svi sociolo-
ski i politikoloski instituti zajedno.
Grad je svakako prethodio mreZi autoputeva, ali danas se
cini kao da se citava metropola sazidala oko tog krvotoka.
Isto tako, arnericka stvarnost prethodila je ekranu, ali
danas sve navodi na pomisao da je ona, takva kakva je,
sazdana u funkciji ekrana, da predstvalja odsjaj jednog
dZinovskog ekrana, ne zato da bi sve licHo na platonovsku
igru senki, nego da bi izgledalo uzviseno kao da je
ovencano oreolom svetlosti s ekrana. Pored protoka i
mobilnosti, ekran i njegov odsjaj predstavljaju sustinsko
odredenje svakodnevnog dogadaja. Stapanje kinetike i ki-
nematike stvara jedan mentalni sklop, jednu glob ainu per-
cepciju koja je razlicita od nde. To prethodenje pokretlji-
vosti, prethodenje ekrana nad stvarnoscu, nikad nije
postojalo na isti nacin u Evropi, gde stvari najcesce imaju
staticki vid teritorije i opipljiw formu materije.
U stvari, film nije tamo gde mi mislimo da je, a pogotow
nije u masovno poseeenim studijima, filijalarna Diznilenda
(studiji Univerzala, Pararnaunta, itd). Ako smatrarno da je
citav Zapad hipostaziran u Americi, Amerika u Kaliforniji,
55
a ova pak u Metro Goldvin Majeru i Diznilendu, onda je I
ovde mikrokosmos Zapada.
U stvari, ovde yam se prikazuje propast i ruglo
kinematografske iluzije, kao sto yam se u Diznilendu
prikazuje parodija imaginamog sveta. Zlatno doba kine-
matografije i starova svedeno je na nekoliko vestaekih
efekata tomada, bednih kulisa i detinjastih trikova na koje
se narod pravi da naseda da ne bi mnogo patio od razoea-
ranja. Ghost towns, ghost people. Sve odise istom
kao Bulevar sumraka i Holiwd bulevar, odla-
zeei odatle imamo oseeaj cia smobili podvrgnuti infantil-
nom testu simulaeije. Gde je onda bioskop? Swda napo-
lju, swda u gradu su film i scenario neprestlUli i cudesni.
S wda, samo ne tu.
Prilicna je draZ Amerike to !to je izvan bioskopskih sala
eela zemlja filmska. Kroz 'pustinju prolazite kao kroz ves-
tern, kroz metropole kao kroz ekran znakova i formula.
Oseeaj je isti kao kad izlazite iz nekog italijanskog iJi
holandskog muzeja i ulazite u grad koji izgleda kao odraz
tog slikarstva, kao da je on iz njega proiwao, a ne obmu-
to. Americki grad, isto tako, izgleda kao da se rodio iz
filma. Stoga, da bi se dosegla njegova tajna, ne treba iei od
grada ka ekranu, nego od ekrana ka gradu. Film se u
njemu ne uoblieava u neku izuzetnu formu, vee uliei i ei-
tavom gradu daruje mitski ambijent, i po tome je istinski
zanosan. Stoga kult starova nije sporedna uloga, nego sla-
vodobitni vid filma, njegova mitska transfiguraeija,
poslednji veJiki mit naSe modemosti. Upravo zato !to idol
predstavlja sarno prostu zaraznu sliku, surovo ostvareni
ideal. KaZe se: 0 njima se sanja - ali jedno je sanjati, a
drugo je biti zadivljen slikama. Naime, idoli s ekrana ima-
nentni su odvijanju Zivota u slikama. Oni su olicenje jed-
nog sistema luksuzne prerade, sjajna sinteza stereotipa
zivota i Ijubavi. Oni inkarniraju jednu jedinu strast: strast
56
za slikom, i imanentnost zelje sliei. Oni ne podsticu na
sanjarenje, oni jesu san, sa
proizvode jak efekat kondenzaclJe (knstahzacIJe), bhskostl
(prenose se dodirom), i pre svega: imaju moe neposredne
vizuelne materijalizacije (Anschaulichkei/) zelje, 5tO je
takode odlika snova. Oni dakle ne pothranjuju romane-
sknu iii seksualnu maStu, oni jesu neposredna vizuelnost,
neposredna transkripcija, materijalni kolaZ, ubrzavanje
zelje. Fetisi, objekti-fetisi, koji nemaju niceg zajedniekog s
imaginamoseu, vee sa materijalnomjikcijom slike.
U Los Andelesu ee se 1989 odrZati Revolueioname
Olimpijske Igre, na dvestotu godisnjieu Franeuske
revolueije. Baklja Istorije prelazi na Zapadnu obalu, sas-
vim normalno, sve §to nestaje u Evropi ponovo se rada u
San Franeisku. Zamislimo rekonstrukciju velikih revoluei-
onarnih seena na dzinovskim hologramima, pomno saci-
njene arhive, kompletnu kinoteku, najbolje glumee,
vrhunske istoricare - kroz sto godina vise se nece videti
razlika, izgledaee kao da se Revolueija odigrala ovde. Da
Getijew vilu u MaHbuu naglo zatrpa lava, po eemu bi se
kroz nekoliko vekova razlikovala od rusevina Pompeja?
Sta bi radili reklamni agenti dvestagodisnjice da izbije
nova revolueija pre 1989? Ni govora, to je iskljuceno.
Ipak, ne mozemo se uzdrzati da ne pozelimo da stvami
dogadaj izazove kratak spoj i da simulakrum pregori iii da
se sam izvrgne u katastrofu. Tako je u UniverzaIovim
studijima, gde iscekujemo da se svakog CBSCl specijalni
efekti pretvore u stvamu dramu. Ali to je samo ocajnicka
ceznja koju je iskoristio i sam film (Wes/World, Future
World).
Olimpijade - totalni hepening, kolektivno uCesce u naei-
onalnom samoslavlju. We did it! Najbolji smo. Po Rega-
57
novom modelu. Nedostajala je samo jos druga Leni dinstvenosti najbeznacajnije sudbine. Ima je dakle apsolut-
Rifenstal da snimi taj novi Berlin 1936. Sve sponzorisano, no za svakoga, jer 5to je god sistem u celini ujednaceniji,
sve euforicno, sve clean, totalni reklamni dogadaj. Bez tim je vise miliona pojedinaca koje od njega razlikuje neko
nezgoda, bez katastrofe, bez terorizma, bez guzvi na neizmemo malo odstupanje. Najmanji otklon nekog sta-
autoputevima, bez pan ike i ... bez Rusa. Vkratko, stika i tistickog modela, n a j m a n j ~ hir nekog kompjutera dovoljni
idealnog sveta, na znanje celom svetu. Ali, posle su da kratkotrajnom slavom ovencaju i najbanalnije neuo-
nacionalnog orgazma, kolektivna melanholija obuzima bicajeno ponaSanje.
stanovnike Los Andelesa. Po tome je ova metropola jos i Tako je s onim sasvim sedim Hristom, koji je uprtio
uvek provincijska palanka. i teski krst kroz glavnu ulicu u Veneciji. Veoma je vruce.
v ovoj centrifugalnoj metropoli, ko izade iz kola, t ~ j je
prestupnik, ko i korak napravi peSice taj predstavlja
opasnost za javni red, poput pasa lutalica na putevima.
ledino doseljenici iz Treceg sveta imaju pravo da idu
pesice. To je u neku ruku njihova povlastica, koja ide uz
povlasticu nastanjivanja praznog srca metropola.
lronicnim izvrtanjem poretka stvari za ostale su pesacenje,
umor, misicna aktivnost postali retkost, usluge koje vrlo
skupo kostaju. Na isti nacin, redovi ispred luksuznih resto-
rana iii vaZnih diskoteka obicno su duzi nego ispred resto-
rana za drustvenu ishranu. To je demokratija, znaci najve-
ceg siromdtva uvek ce imati makar jednu priliku da
postanu u modi.
Jedan od specificnih problema Sjedinjenih Drzava jeste
slava, delom usled njene izuzetne retkosti u dandnje
vreme, a delom i usled izuzetne vulgarizacije. "V ovoj
zemlji svako je bio iii ce biti slavan makar deset minuta"
(Endi Vorhol). I tacno je tako - kao onaj 5tO je pogresio
avion pa stigao u Okland na Novom Zelandu umesto u
Ouklend kod San Franciska. Taj neocekivani dogadaj
nacinio ga je herojem dana, svugde je intervjuisan, 0
njemu se snima film. V ovoj zemlji, zapravo, slava ne pri-
pada izuzetnoj hrabrosti ni herojskom podvigu, nego je-
58
Imamo zelju da mu kaZemo: to je vee ucinjeno pre dve
hiljade godina. Ali upravo je u tome stvar, njemu nije cilj
da izmisli nesto novo. On jednostavno nosi svoj krst kao
5tO drugi imaju na kolima nalepnice: Jesus save, Know Je-
sus, itd. Mozemo mu skrenuti palnju da ga niko, ama baS
niko ne vidi i da prolazi kroz opstu nezainteresovanost i
podsmeh. Ali on bi odgovorio: upravo je tako bilo i pre
dve hiljade godina.
Vrh hotela Bonaventu'ra. Metalna konstrukcija i zastak-
Ijeni zidovi lagano se okrecu oko koktel-bara. Pomeranje
nebodera napolju jedva je primetno. Zatim, shvatamo da
se zapravo okrece platforma sa Sankom, dok je ostatak
zgrade nepokretan. Naposletku, vidim kako se citav grad
okrece oko nepokretnog vrha hotela. Vrtoglav osecaj, koji
se produZava i u unutraSnjosti hotela usled prostora koji
vijuga poput lavirinta. Cisto opsenarska arhitektura, cist
spacio-temporalni trik, da Ii je to jos arhitektura? Ludicna i
halucinogena, da lije to post-modema arhitektura?
Nema interfejsa unutrdnjost - spoljdnjost. Staklene
fasade samo odra.zavaju okolinu i vracaju joj sopstvenu
sliku. One su zapravo mnogo tde premostive od bilo
kakvih kamenih zidina. Potpuno isto kao ljudi koji nose
tamne naocari. Pogled im je skriven iza njih, a drugi vide
samo sopstvenu sliku. Svugde se transparentnost interfejsa
59
zavrsava refrakeijom ka unutra. Vokmen, tamne naocari,
automatsko pokuestvo, superautomatizovana kola, cak i
neprekidni dijalog s racunarem, sve sto se visokoparno
naziva komunikaeijom i interakeijom zavrsava se
povlacenjem svake monade u senku sopstvene formule, u
svoje samoupravljajuee utociste i svoj vestacki imunitet.
Zgrade poput hotela Bonaventura izdaju se za savrseni I
mikrograd, sam sebi dovoljan. Ali one se pre ograduju od
grada nego sto sadejstvuju s njim. Vise ga ne vide. Reflek-
tuju ga poput erne ravni. Iz njih se vise ne moze .izaei.
Uostalom, njihov je unutra!nji prostor nedokuciv, ali nije
tajanstven, poput onih igara u kojima treba spojiti sve
tacke tako da se ne presece vee naertana linija. I ovde sve
komunieira a da se nikad dva pogleda ne ukrste.
Ista je stvar i napolju.
ledan kamufliran Covek, s dugim kljunom, perjem i
zutom kapuljacom, jedan preruseni ludak eirkulise po
plocnieima u centru grada i niko, ama ba! niko ga ne
Ovde niko ne gleda druge. Ljudi suvise strahuju da
Ih neko ne presretne s nekim nepodnosljivim prohtevom,
za seksom, novcem iii emoeijom. Sve je nabijeno nekim
mesecarskim nasiljem, i treba se kloniti kontakata da' bi se
izbeglo poteneijalno prdnjenje. Posto su ludaci oslobo-
deni, svako je za one druge poteneijalni ludak. Sve je
toliko neformalno, ima toliko malo uzdrZavanja i manira
(izuzev veeitog filmskog osmeha, koji je dosta krhka
za!tita) da se oseea da bilo sta moze da pUkne u bilo ko-
jem trenutku, da lancana reakeija moze u trenu da naelek-
!rise tu latentnu histeriju. Isti je oseeaj u Njujorku gde
Je pamka poput karakteristicnog mirisa gradskih uliea, a
ponekad se uoblici u rasp ad sistema, kao sto se dogodilo
1976.
60
Svuda unaokolo, fasade od zatamnjenog stakla su kao
liea: neprozime povrsine. Kao da nema nikoga unutra,
kao da nema nikoga iza tih liea. I stvarno ni nema nikoga.
Tako izgleda idealni grad.
First International Bank. Crocker Bank. Bank of
ca. Pentecostal Savings (a ne, to je erkva). Sve nagomila-
ne u sreu gradova, zajedno s velikim aviokompanijama.
Novae je fluidan, kao milost, nikad nije va!. Zatrditi ga
znacilo bi uvrediti bozanstvo. Da Ii ste zasluzili tu cast? Ko
ste vi, i sta biste s njim? Osumnjiceni ste da zelite da ga
iskoristite, nesumnjivo na kvaran nacin, a novae je tako
lep u svom fluid nom i bezvremenom stanju, takav kakav
je u banei, ulozen umesto da je potrosen. Sram vas bilo, i
Ijubite ruku koja vam ga daje.
Istina je da posedovanje novea izgara prste, kao moe, i
da su neophodni Ijudi koji za to preuzimaju rizik, za sta
bismo im morali biti vecito zahvaini. Zato ja nerado
uldem novae u banku, strah me je da se nikad neeu
usuditi da ga podignem. Kad odete na ispoved i kad
hranite grehe u ispovednikovu savest, da Ii se ikada vratite
po njih? I ambijent je uostalom nalik na ispovedaonieu
(nema mesta koje je vise kafkijansko od banke): priznajte
da imate para, priznajte da to nije normalno. Upravo tako:
posedovanje novea je greh, kojeg vas banka oslobada:
"vas me novae zanima" - ueenjuje vas, njena je pohiepa
bezgranicna. Njen besprizorni pogied razotkriva vaSu
Iotinju i primorani ste da se predate da biste je umilostivili.
Hteo sam jednom da ugasim racun i podignem sve u go-
tovini. Bankar je odbio da me pusti da odem s tolikom
sumom: to je bilo besprizorno, opasno, nemoraln.o. Da ne
zelim mozda makar putnicke cekove? Ne, sve u gotovom.
ProgIaS'en sam Iudim: u Ameriei, vi ste ludi i treba vas
svezati ako umesto da verujete u novae i njegovu carobnu
61
fluidnost zelite da ga ponesete sa sobom u gotow. Novac
je, istina, prljav. Stvarno nikad dosta tih betonskih i
metalnih svetilista da nas od njega zastite. Banka ima,
dakle, kljucnu drustvenu ulogu, i sasvim je logicno da te
gradevine predstavljaju monumental no srce grada.
Jedna od najlepsih stvari, u zoru: pristaniste u Santa
Moniki, beli talas koji jezdi, sivo nebo na horizontu
Venecije, bledozeleni iIi tirkizni hotel iznad pescanih dina i
nedogledni niz oronulih motela s umrljanim lampama, sa
zidovima prekrivenim grafitima. Nekoliko noeobdija vee
jase po prvim talasima, melanholicne palme s gracioznos-
eu iz ludih dvadesetih, i vrteska. Zaliv ka Long Bicu veliki
je koIiko i Ipanema u Riu i sarno se s njim moze uporediti.
Ali za razliku od Ria s ponosnim, raskosnim j izvestace-
nim (pa ipak lepim) morskim zalom, ovde se grad
zavrsava u okeanu skoro kao pustara, s maglovitom draii
banjskog predgrada. Ovo je, u zoru, jedna od najbezna-
cajnijih obaia na svetu, kao u ribarskoj luci. Zapad se
zavrsava na jednoj obali ogoljenoj od znacenja, kao
putovanje koje gubi smisao kad se blizi kraju. Ogromna
metropola Los Andelesa nasukava se na more poput
pustinje, s istom lagodnoseu.
LIVE OR OlE: cudnovat grafit na molu u Santa Moniki. Jer
zapravo nema biranja izmedu zivota i smrti. Ako si ziv, ziv
si, ako si mrtav, mrtav si. Kao da se kaie: budi iii ne budi
svoj! Glupo, a ipak zagonetno. Moze da se razume da
treba ziveti intenzivno iIi nestati, ali to je banalno. Kao:
Pay or die! Pare iii zivot! odakle proistice: Zivot iii zivot!
Opet glupo, zivot se ne moze razmeniti za sebe samog.
Uprkos tome, neka je poetska snaga saddana u toj neu-
mitnoj tautologiji, kao u svemu gde nema sta da se
62
razumeva. Najzad, pouka tog grafita je mozda: kad si
glup'ii umri!
DOk.r ?ni po bibliotekama, ja vreme provodim u
1 na putevima. Dok oni crpu teme iz istorije
.Ja iz sada!njeg trenutka, iz
ZIVOStl P?rodmh lepota. Ova je zemlja naiv-
u treba bltl nalVan. Sve je jos nalik na primitivnu
zaJedmcu: tehnologije, mediji, totalna (bio socio stereo
video) se u divljem, stanju:
BeznacaJ.nost Je nelzmema, a pustinja ostaje primalni pri-
zor, eak 1 u metropolama. Prekomemost prostora, jednos-
tavnost govora i karaktera ...
Moja su lovista pustinje, planine, freeways, Los
safeways, ghost towns iii downtowns, a ne uni-
Te njihove pustinje poznajem bolje
om, .001 kOJI. okreeu leda sopstvenom prostoru kao
sto su GrCl okretall leda moru, a u pustinji saznajem viSe 0
drustvenom zivotu Arnerike nego sto bih
lkad saznao na nekom zvanicnom iii intelektualnom
skupu.
kultura je naslednica pustinja. A pustinje nisu
neka pr:roda one oznaeavaju prazni-
nu, kOJa Je podloga svake Ijudske
naseobme. One lstovremeno oznaeavaju ljudske naseobine
kao . te praznine i ljudska dela kao produZetak
a kulturu kao fatamorganu i produzetak
slmulakruma.
Prirodne pustinje upueuju me u pustinje znakova. Uee
da ocitavam istovremeno poVIiinu i kretanje, geologiju
I nepokretnost. One stvaraju viziju rasterecenu svega osta-
log,.. odnosa, dogadaja, medija. lzazivaju
ushlcenJe opusto§eno§cu znakova i ljudi. Predstavljaju
63
mentalnu granicu na kojoj se ruse civilizacijski poduhvati. I
One su izvan podrucja i opsega Zelja. U slucaju viska
znacenja, viska namera i prohteva, uvek se treba pozivati
na pustinje. One su nd mitski operator.
ROMERO SADDLE - CAMINO CIELO - BLUE
CANYON - QUICK SILVER MINE - SYCAMORE
CANYON - SAN RAPHAEL WILDERNESS
U sumrak, posle tri sata voznje, izgubio sam se u divljini I
Rafaela. sve dalje i dalje ka poslednjim odsja-
dana, zatim pod svetloseu farova po pesku recnog
konta, da produzim, da stanem? Smrkava se swd
s dobrim izgledima da se ovde provede noe, ali
divan ukus prepustanja. Najzad, posle dvu sata
voznJe 1 stlaska u pakao uskrsenje na nebo, na greben
Ca,mino Cielo, s noenim pogledom iz vazduha na Santa
Barbaru.
PORTERVILLE
kroz pravolinijske sume narandzi, tam no geometrij-
ski zelene, po obroncima divljih breiuljaka, slicnih
Toskanskim, prekrivenim talasastom travom nalik na
zivotinjsko krzno. Aleja od pedesetak apsolutno
simetricnih palmi jednake visine vodi do naoko m:-Jene
kuee plantaiera na kojoj su svi kapci zatvoreni. To je
moZda kolonijalni prizor, ali ovo su zapadni obronci
. planina, u podnozju Nacionalnog parka
SekvoJa. Sdazak u grad koji to nije, pravolinijski koliko i
stabla narandZi i nastanjen meksickim robovima koji su od
gazda otkupili stare sevrolete iz pedesetih godina. Spust
aleju oleandera. Ali otkrovenje je sam grad, potpuno
1 lisen bilo kakvog centra. Voznja uz
uhce, mz uhce, a mgde nicega nalik sredistu. Nema cak ni
64
banke, ni upravnih zgrada, ni veenice, nema repera, kao
na plantaii. ledini znak zivota: americka zastava, tik uz
zamrli centar, hotel, jedina trospratna zgrada cije
poderane zavese vijore kroz polupana okna na vrueem
popodnevnom vetru. Sobe se ne mogu ni otvoriti, vlasnik
Meksikanac ne moze da nade kjuceve. Cene su smesne.
Mozete ostati nedelju dana za dvadeset dolara. A ipak, u
svakoj sobi, s rasporenim dusecima i ogledalima potarnne-
lim od prdine neprekidno ,radi televizor, ocigledno ni za
koga, u sirom otvorenim sobama i u onima koje se vise ni
ne otvaraju. Televizori, iii bar njihov odsjaj, mogu se
videti s ulice, kroz zavese. U svim hodnicima, s tapisonom
izlizanim do potke, jedini natpis: EXIT. Moze da se izade
u svim pravcima. Ovde mozete iznajmiti tri sobe za
nedelju dana po ceni od jednog noeenja u nekom obicnom
motelu. U taj su hotel verovatno pre cetrdeset godina
dolazili bogatdi iz Bejkersfilda kad su zeleli da se powku
u svezinu planinskih predela. Danas je to jos uvek centar
Portervila, prepusten neumitnom propadanju. Ali suvise je
vruee da bi se 0 tome razmisljalo.
Noe se lagano spusta nad Portervilom i pocinje grozni-
ca Subotnje Veeeri. Americki graftti 85. Sva se kola kreeu
gore-dole po dve milje dugoj glavnoj ulici, u sporoj iIi
zivoj povorci, kolektivna parada, pije se, jedu se sladoledi,
dovikuje se (dok preko dana svi voze ne primeeujuei se),
muzika, ozwcenje, pivo, sladoled. Ritual nalik noenom
krstarenju Stripom u Las Vegasu, iii automobilskoj
povorci na losandeleskim autoputevima, sarno sto je
umanjen i preobraeen u provincijsku bajku subotnje
veeeri. ledini elemenat kulture, jedini pokretni elemenat:
automobil. Nema kulturnog centra, nema zabavnog cen-
tra. Primitivno drustvo: ista motorna identifikacija, isti
kolektivni fantazam ustaljenog toka stvari - dorucak,
movie, propoved, ljubav i smrt, sve u kolima - citav zivot
65
u drive-in. Velicanstveno. Sve se svodi na paradu osvet-
ljenih i eutljivih skafandera Ger sve se odvija relativno ti-
ho, nema menjanja brzine ni preticanja, sve isti fluidni
monstrumi s automatskim upravljacem, koji gipko k1ize
ukorak jedni s drugima). Nista se drugo neee dogoditi
tokom noei. Izuzev jednog takmicenja: na obodu grada,
pod svetloseu reflektora, u prdini od konjskih trka, blizu
terena za bejzbol - luda trka devojcica od dvanaest do
petnaest godina, pravih devojcica iz vestema. A sutradan
ujutru, u nedelju ujutru, opustele ulice, jedva razliCite od
pustinje, natrpirodno su tihe. Vazduh je proziran, s
narandzama svud okolo. Posle noenog automobilskog
ritual a, sve je prepusteno svetlosti suvise sirokih avenija,
bezivotne prodavnice, tek probudene benzinske pumpe.
Prirodno, sirotinjsko svetIo, bez farova i svetIeeih
reklama - tek nekoliko Meksikanaca koji vee kruze u
dugackim kolima i prvi belci koji peru kola pred otvore-
nim verandama. SvetIosna beznacajnost nedeljnog jutra.
Holografski mikro-model cele Amerike.
Dolina Smrti je velika i tajanstvena kao i oduvek. Vatra,
toplota, svetlost, svi elementi za prinosenje zrtava. Treba
uvek poneti nesto za zrtvu pustinji, i podneti joj na mvu.
Zenu. Ako nesto treba da nestane, neSto po lepoti ravno
pustinji, zdto ne zena?
Nista nije toliko strano americkoj pustinji kao sto je
simbioza (Ieprsava odeea, sporost, oaze) kakva odlikuje
autohtone pustinjske kulture. Ovde je veStacko sve 5to je
Ijudsko. Femas Krik je sinteticka k1imatizovana oaza. Ali
nema niceg lepseg od vestacke svezine u srcu vreline, od
vestacke brzine u srcu prirodnih prostora, od elektricnog
osvetIjenja na jarkom suncu, iIi vestackog kockanja u
zagubljenim kazinima. Rajner Benam je u pravu: Dolina
Smrti i Las Vegas su nerazdvojni, treba prihvatiti sve za-
66
jedno, nepromenljivo trajanje i najludu trenutnost. Postoji
neka tajanstvena slicnost izmedu sterilnosti otvorenih
prostora i sterilnosti kocke, izmedu sterilnosti brzine i
sterilnosti trosenja. U tome je originalnost pustinja
americkog Zapada, u tom surovom elektrienom
nadovezivanju. I to vafi za celu zemlju: treba prihvatiti sve
skupa, jer upravo taj sudar elemenata americkom nacinu
zivota daje Zivu obojenost; razveseljenost, kao sto u
pustinji sve doprinosi njenoj magicnosti. Ako p o ~ ~ a t ~ ~ t e
to drustvo sa stupnjevitoseu moralnog, estetskog III kritlC-
kog vrednovanja, izmaeiee yam njegova originalnost, koja
je upravo izazov vrednovanju i uzrok neizmeme zbrke
efekata. Izbegavanjem te zbrke i preterivanja, vi
jednostavno izbegavate izazov koji ona pred vas postavlja.
Zestina suprotnosti, nerazlucivost pozitivnih od negativnih
efekata, sudaranje rasa, tehnologija, modela, pIes
simulakruma i stika ovde je toliki da, kao u snu, morate
prihvatiti njihov sled i ako je nerazumJjiv, morate taj
pokret shvatiti kao neodoljivu i sustinsku cinjenicu.. .
Uobicajeni nacini razlikovanja ovde su besmlslem.
Izlisno je isticati odlike americke ugladenosti, koja eesto
ostavlja mnogo bolji utisak od nde (u zemljama "razvijene
kulture"), a tvrditi da su u svemu ostalom Amerikanci
divljaci. Uzaludno je suprotstavljati Dolinu Smrti kao uz-
viSeni prirodni fenomen Las Vegasu kao prezrenom kul-
tumom fenomenu. Jer jedan je skrivena strana onog dru-
gog, i oni se ogledaju jedan u drugom preko pustinje, kao
vrhunac prostitucije i teatralnosti u vrhuncu tajnovitosti i
tisine.
No, Dolina Smrti ima neceg tajanstvenog po sebi.
Kolika god bila lepota svih pustinja u Juti i KaJifomiji,.ovo
je neSto posebno, i uzviseno. U izmaglici natrpirodne vre-
line, sa svojom izvrnutom nadmorskom dubinom, s pod-
morskom realnoseu predela, s poljima soli i brdima od
67
blata, usred visokih planinskih lanaca, ona je nalik
nekakvom unutamjem svetilistu - posveeenom mestu,
koje je od geoloske dubine i od cistilista nasledilo biagost i
spektralnost. Uvek me zapanjuje ta hiagosl Doline Smrti,
njene pastelne boje, fosilna koprena, izmaglicka opsena
njene mineralne poeme. Niceg pogrebnog ni morbidnog:
odsijavanje u kojem je sve opipljivo, mineralna blagost
vazduha, mineralna sustina svetlosti, molekulama fluidnost
boje, totalna ekstraverzija tela na vrelini. Fragment neke
druge planete (koja je u svakom slucaju prethodila nastan-
ku Ijudske vrste) gde vlada neka druga, dublja temporal-
nost, na cijoj povrsini lebdite kao na teskoj vodi. CuI a,
duh i svaki oseeaj pripadnosti ljudskom rodu tmu pred tim
cistim, neizmenjenim znakom starim sto osamdeset mili-
ona godina, odnosno pred neumoljivom zagonetkom so-
pstvenog postojanja. To je jedino mesto na kojem je mo-
gueno ponovo doZiveti, zajedno s fizickim spektrom boja,
spektar neljudskih metamorfoza koje su nam prethodife,
naSe sukcesivne forme nastajanja: mineralnost, vegetal-
nost, slanu pustinju, peScanu dinu, stenu, rudu, svedost,
toplotu, sve moguee neJjudske oblike kroz koje je zemlja
prosla objedinjene u jedinstvenu antologijsku viziju.
Pustinja je prirodni produzetak unutamje tisine tela.
Ako su jezik, zanati, gradevine produzeci covekovih gra-
diteljskih sposobnosti, sarno je pustinja produzetak
njegove sposobnosti odsustva, idealna shema njegovog
iscezavanja. Kad se izade iz Mohave, ka.ze Benam, teSko
je prilagoditi se na udaljenost manju od petnaest milja.
Pogled se vise ne moze zaustaviti na bliskim predmetima.
On se vise zapravo ne moze zaustaviti na stvarima, i sve
Ijudske iii prirodne gradevine na kojima se zadr.zava sarno
su taSte prepreke koje kvare njegovo sameno prostran-
stvo. Po izlasku iz pustinje, pogled i dalje mentalno pravi
savrsenu prazninu i sve naseljene zone, sve predele
68
zamislja sarno kao usitnjenu pustinju. Menjanje navike je
dugo, i nikad potpuno. Okanite me svake sustine... Ali
pustinja nije prostor iz kojeg je odstranjena svaka materija.
Kao sto ni tisina nije one iz cega je odstranjena sva buka.
Nije neophodno zatvoriti oci da bi se cula. Jer to je i tisina
vremena.
Ovde, u Dolini Smrti, ne nedostaje ni kinematografsko
saZimanje. Jer sva ta tajanstvena geologija ujedno je i sce-
nario. Americka je pustinj'a izvanredan· dramski komad,
uopste nije teatralna poput planinskih predela niti
sentimentalna poput sumskih iii seoskih predela. Ni
erozivna i monotona poput australijske pustinje, sasvim
ovozemaljske. Niti misticna poput pustinja Islama. Ona je
jednostavno geoloski dramaticna i objedinjuje najsiljatije i
najrastegljivije oblike s najblaZim i najlascivnijim podmor-
skim oblicima, cudesno sa.zimajuci sve metamorfoze
zemljine kore. Svo poimanje zemlje i njenih elemenata
sakupljeno u nenadmaSnom prizoru geoloske superpro-
dukcije. Film nije jedini koji nam je pruZio kinematograf-
sku viziju pustinje, i sarna je priroda ovde ostvarila,
mnogo pre Ijudi, svoj najlepsi specijalni efekat.
Izlisno je nastojanje da se ukinu kinematografski efekti
pustinje da bi joj se sacuvala izvomost, preslikavanje je
nametnuto i ne moze se ukinuti. Film je sve apsorbovao:
Indijance, visoravni, kanjone, neba. Ipak, to je najvele-
lepniji prizor na svetu. Treba Ii se mozda opredeliti za
"autenticne" pustinje i duboke oaze? Za nas modeme i ul-
trarnodeme, kao i za Bodlera koji je umeo u vestackom da
uoci tajnu istinske modemosti, jedini zadivljujuci prirodni
prizor jeste onaj koji pruza istovremeno naiuzbudljiviju
dubinu i lolalni simulakrum Ie duhine. Kao sto ovde du-
bina vremena izbija iz dubine (kinematografskog)' polja.
Dolina spomenika, to je geologija zemlje, mauzolej Indi-
69
janaca i kamera D.lona Forda. Erozija, istrebljenje, ali i
audiovizuelno putovanje. Sva tri elementa sjedinjena u
naSu viziju 0 tome. I svaka faza vesto okoncava prethod-
nu. Istrebljenjem Indijanaca okoncan je prirodni kosmicki
ritam tih predela za koje je hiljadama godina bilo vezano
njihovo magicno postojanje. Sa civilizacijom pionira, taj
izuzetno spor proces zamenjen je jednim znatno brZim. Ali
i taj drugi proces smenjen je pedeset godina kasnije· kine-
matografskim putovanjem, koje ga je jos vise ubrzalo i na
neki nacin okoncalo istrebljenje Indijanaca uskrsavajuei ih
u svojstvu statista. Otuda je ovaj predeo svedok svih, pa i
najskorijih, geoloskih i antropoloskih dogadaja. Otud
izuzetne scenografske vrednosti zapadnih pustinja koje
sjedinjuju najdavnije predacke hijeroglife, najzivlju osve-
tIjenost i najsveobuhvatniju povrSnost.
Boja ovde kao da je razredena i odvojena od materije, kao
da razlomljena kroz vazduh lebdi po povrsini stvari - otud
se privida da su predeli avetinjski, ghostly, a istovremeno
zamagljenih, osencenih, smirenih i nejasnih obrisa. Otud
efekat fatamorgane, fatamorgane vremena takode, tako
bliske totaInoj iluziji. Stene, pesak, kristali, kaktusi jesu
veciti, ali i prolazni, nestvarni i odvojeni od materije.
Vegetacija je minimalna, ali neunistiva, i svakog proleea u
njoj se raspukne cudo cveea. A svetlost je supstancijalna,
rasp dena u vazduhu, i svim obojenostima daje onaj karak-
teristicni pastelni ton, koji odra.zava dezinkarnaciju, raz-
dvajanje duse i tela. V tom smislu, mo.le se govoriti 0 ap-
straktnosti pustinje, 0 rastereeenju od organskog, koje
prevazilazi onaj prezrivi prelazak tela ka telesnom nepo-
stojanju. Ka sasusenoj, svetleeoj fazi smrti, u kojoj se
dovrsava faza izopacenja tela. Pustinja prevazilazi tu ukle-
tu fazu truljenja, vla.znu fazu tela, organsku fazu prirode.
70
Pustinja je uzviSena forma, daleka od svake drustvenosti,
sentimentalnosti, seksualnosti. Govor, cak i zaverenicki,
uvek je suvisan. Milovanje je besmisleno, izuzev ako je
sarna .lena pustinjska - obdarena trenutnom i povrSnom
animalnoseu, tako da se putenost nadovezuje na suvoeu i
dezinkamaciju. Ali, s druge strane, n i s ~ se ne da porediti s
prizorom smrkavanja, pod velom cutanja, nad Dolinom
Smrti, na verandi ispred dina, u istrosenim, transparentnim
motelskim naslonjacama. Vrelina ne opada, samo noe
pada, presecana gdekojim automobilskim farovima. Tisina
je necuvena, iii bolje reeeno tisina je sva cujnost. To nije
tisina hladnoee, ni ogoljenosti, ni odsustva Zivota, vee
tisina citave vreline nad mineralnim prostranstvom pred
nama, na stotine milja, tisina laganog vetra nad slanim bla-
tom Bedvotera, koji miluje rudne naslage na Telegrafskom
vrhu. Unutra.snja tisina same doline, tisina podmorske
erozije, ispod linije proticanja vremena kao ispod nivoa
mora. Tu nema animalnih pokreta, nista ne sanja, nista ne
govori u snu, tu svake voceri zemlja uranja u savrSeno tihu
pomrcinu, u tamu svog alkaInog vrenja, u bla.zenu depresi-
ju svog radanja.
Mnogo pre polaska, Zivim sarno u secanju na Santa Bar-
baro. Santa Barbara je sarno san sa svim procesima sanja-
nja: nepodnosljivim ispunjavanjem svih .lelja, kondenzaci-
jom, translacijom, lakocom ... sve to veoma brzo postaje
irealno. 0 srecni dani! Jutros, jedna je ptica sletela da um-
re na balkonu, fotografisao sam je. Ali niko nije
ravnodusan prema sopstvenom Zivotu, i najbeznacajnije
zbivanje opet je uzbudljivo. Ovde sam u ma.sti bio mnogo
pre nego sto sam dosao, samim tim je ovaj boravak postao
boravak iz prethodnog Zivota. Poslednjih nedelja, vreme
kao da je bilo umno.leno utiskom da vee nisam tU i da
svakog dana proZivaljvam Santa Barbaro, s njenom fatal-
71
nom blagoseu i bledilom, kao mesto predodredeno za
veciti povratak.
Sve nestaje sve brze u retrovizoru pameenja. Dva i po
meseca brisu se za nekoliko trenutaka mentalne razlike
brze. nego avionski trag. TeSko je zapamtiti divljenje,
ske Iznenadenja, sacuvati pregnantnost stvari. One nikad
ne traju duze od vremena u kojem se odvijaju. Bila je
draga .ona nekadaSnja navika da se ponovo gledaju isti
fiimoVl, danas toga nema. Sad sumnjam da se na sarnrti u
jednom trenu sagJeda citav zivot. I sarna moguenost Veei-
tog postaje prolazna: to cudesno glediste pretpo-
stavlja da se stvari odvijaju po jednom obaveznom i pre-
dodredenom sledu ciji ih smisao prevazilazi. Toga viSe
nema, danas kad se sve odvija u tromom nizu bez sutraS-
njice .. Veciti Povratak je ono infinitezimaIno, razlomljeno,
OPSeslVllO ponavljlanje jedne mikroskopske i neljudske
skaIe, t? volje, ni suverena potvrda nekog
dogadaja, m njegovo posveeenje nekim nepromenljivim
kao sto je smatrao Nice, to je virusna povratnost
mlkroprocesa, svakako neizbezna, ali koja nikakvim
moenim znakom ne moze ugroziti maSlu (ni nukleama ek-
splozija, ni virusna implozija ne mogu se imenovali
Takvi su dogadaji koji nas okruruju: mikropro-
cesm I trenutno baceni u zaborav.
Vratiti se iz Kalifomije znaci vratiti se u vee videni vee
proZivljeni svet, ali bez drati'vraeanja prethodnom
Ostavljen je u nadi da Ce se preobraziti u vaSem odsustvu
nista od toga. Sasvim je lepo opstajao i bez vas, i
Vim se dobro prilagodava vaSem povratku. Ljudi i stvari
udese da sve bude kao da niste ni odlazili. A ja, ja sam sve
griZe savesti i vraeam se bez odusevljenja.
. su puta vise zaokupljeni svojim sitnim
Z1votnlm pncama nego cudnovatoseu nekog drugog sveta.
72
Preporucuje se dakle da sletlte 8to UIJUUllU
sidete niz stepenice zadrzavajuei dah i onih nekoliko vizija
koje vam jos svetle u pameenju.
U suocavanju Amerike i Evrope vise se primeeuje iskriv-
ljenje, nepremostiv rascep, nego priblizavanje. Ne razdva-
ja nas sarno jaz, vee ponor modemosti. Covek se rada
moderan. ne moZe postati moderan. U Parizu, oci bode
XIX vek. Po povratku iz' Los Andelesa sleeemo u XIX
vek. Svaka zemlja ima new. svoju istorijsku' predodrede-
nost, koja joj daie skoro konalno obele!.fe. Za nas, n8§. je
predeo ObeleUR burZoaskim modelom '89' i. njegovom
beskrajnom dekadencijom. PoJ1'lOti nema: sve je
zasnovano na burzoaskom SDU iZ XIX veka ..
73
74
OSTV ARENA UTOPIJA
Amerika za Evropljanina i dandanas odgovara
prikrivenom vidu izgnanstva, fantazmu iseljavanja i pro-
gonstva i otud izvesnoj interiorizaciji sopstvene kulture. U
isti mah, ona odgovara. snamoj ekstraverziji, odnosno nul-
tom stepenu te iste kulture. Nijedna druga zemlja ne in-
kamira u tolikoj meri to svojstvo dezinkamacije i
sveukupnog ushicenja, radikalizacije elemenata naSih
evropskih kultura ... Nasilnim iii dramskim preokretom,
podvajanjem voljnog izgnanstva coveka u sopstvenu svest
geografSkim izgnanstvom praosnivaca u XVII veku, one
§to je ostalo u Evropi od kritickog i verskog ezoterizma
pretvorilo se na Novom Kontinentu u pragmaticki egzo-
terizam. Citavi temelji Amerike postavljeni su na tom
dvosmemom kretanju ka produbljivanju moralnih zakona
u svesti, ka radikalizaciji utopijskih prohteva oduvek svoj-
stvenih sektama i ka neposrednoj materijalizaciji te utopije
u radu, obicajima i nacinu livota. Sleteti u Ameriku i
danas znaci spustiti se u onaj "kult" nacina livota 0 kojem
je govorio Tokvil. Ta je materijalna utopija nacina Zivota,
uspeha i delanja, kao primena moralnih zakona,
izgnanstvom i iseljavanjem sublimirana i u neku ruku pre-
tvorena u primalni prizor. Nas, u Evropi, obeleiila je
revolucija 1789, ali ne istim pecatom, vee peeatom Istori-
je, Drhve i Ideologije. NaS primalni prizor jesu politika i
istorija a ne sfera utopije i morala. A ako ta
75
"transcendentna" revolucija na evropski nacin vise nije
siguma u svoj ishod i svoja sredstva, to se ne bi moglo reei
za onu imanentnu revoluciju americkog nacina zivota, za
ono moralno i pragmaticno potvrdivanje koje je predstav-
Ijalo i jos predstavlja patetiku Novog sveta.
Amerika je originalna verzija modemosti, mi smo
nadsinhronizovana iii titlovana verzija. Amerika iskorenju-
je pitanje porekla, ona ne uzgaja poreklo ni mitsku auten-
ticnost, ona nema proSlost niti osnivacku istinu. Posto nije
iskusila prvobitnu akumulaciju vremena, ona Zivi u
neprekidnoj sadaSnjosti. Posto nije iskusila sporu i
vekovnu akumulaciju principa istine, ona Zivi u neprekid-
noj simulaciji, u neprekidnoj aktuelnosti znakova. Ona
nema teritoriju predaka, indijanska teritorija svedena je na
rezervate ravne muzejima u koje ona skladisti Rembrante i
Renoare. A1i to je nevaZno - Amerika nema problem
identiteta. No, moe ce u buducnosti pripasti narodima bez
porekla, bez originalnosti, koji ee to umeti da iskoriste do
kraja. Pogledajte Japan, koji to u neku ruku dokazuje cak
bolje od samih Sjedinjenih DrZava, uspevajuei da,
paradoksalno i nama neshvatIjivo, moe teritorijainosti i
feudalnosti preobrati u moe deteritorijalnosti i
besteZinskog stanja. Japan je vee sateHt planete Zemlje. A1i
Amerika je u svoje doba vee bila satelit planete Evrope.
Hteli mi to iii ne, buduenost se pomerila prema vestackim
satelitima. .
Amerika, to je ostvarena utopija.
Ne treba suditi 0 njenoj krizi kao sto bismo sudili 0
naSoj, krizi starih evropskih zemalja. NaSa je kriza - kriza
istorijskih ideala podleglih nemoguenosti svog ostvarenja.
Njena je kriza - kriza ostvarene utopije suocene sa svojim
trajanjem i neprekidnoseu. Idilicno ubedenje Amerikanaca
76
da predstavljaju centar sveta, vrhovnu 1
model uopste nije pogresno. I ono se ne zasmva tohko na
sirovinama, tehnologiji i oruzju, koliko na cudesnoj pret-
postavci ostvarene utopije, jednog drustva koje se, s nama
moZda nepodnosljivom cistotom, zasniva na ideji da pred-
stavlja ostvarenje svega onoga 0 cemu su drugi sanja-
Ii - pravde, obilja, prava, bogatstva, slobode: ona to ma,
ona u to veruje, i napokon, drugi u to veruju takode.
U sadaSnjoj krizi vrednosti, svi se okrecu ka onoj kul-
turi koja se usudila da teatralnim preokretom te vrednosti
materijalizuje odmah, ka kulturi koja se, zahvaljujuei geo-
grafskom i mentalnom rezu prilikom doseljavanja, usudila
da pouli da ni iz cega stvori idealni svet - ne zaboravimo
fantazmatsko posveeenje svega toga putem filma. Kako
bilo da bilo, i stagod da se govori 0 preuzvisenosti dolara i
multinacionalnih kompanija, upravo ta kultura sirom sveta
opcinjava cak i one koje je podjarmila, i to iz njihovog
dubokog i sumanutog ubedenja da im je ona ostvarila sve
snove.
To cak i nije toliko sumanuto: sva pionirska drustva
bila su manje iii vise idealna. Cak i jezuiti u Paragvaju.
Cak su i Portugalci u Brazilu osnovali u neku ruku idealno
robovlasnicko i patrijarhalno drustvo, ali za razIiku od
sevemjackog, anglosaksonskog, puritanskog modela,
jumjacki model nije mogao da se univerzalizuje u
modemom svetu. U izvozu, u hipostaziranju preko
okeana, ideal se prociseava od istorije, konkretizuje se,
razvija se s novim zarom i eksperimentalnom energijom.
Dinamika "novih svetova" uvek svedoci 0 njihovoj supe-
riomosti nad zemljom porekla: oni operacionalizuju ideal
koji su drugi gajili kao krajnji i tajno nemoguei cilj.
Kolonizacija je s te tacke gledista bila svetski dramski
preokret koji ostavlja duboke i nostalgicne tragove svuda,
cak i kad se rusi. Ona za Stari svet predstavlja jedinstveno
77
iskustvo idealizovane zarnene vrednosti, skoro kao u ne-
kom naucno-fantasticnom romanu (ciji prizvuk cesto ima i
dan as, kao u SAD), zarnene koja pravi kratak spoj u
ishodistu tih vrednosti u zemIjama porekla. Nastanak tih
drustava na rubovima imperija ukida sudbinu istorijskih
drustava. Naglo ekstrapolirajuei svoju sustinu preko
okeana, istorijska drustva gube kontrolu nad svojom
evolucijom. Ponistava ih idealni model koji su sarna
izrodila. I nikad se viSe evolucija neee nastaviti progresiv-
nim hod om. Trenutak u kojem se te dotada transcenden-
tne vrednosti realizuju, projektuju u realnost, iii propadaju
u suocavanju s njom (Am erik om) jeste ireverzibilan. To je
ono sto nas, sta god da se desi, razdvaja od Amerikanaca.
Nikad ih neeemo sustiCi, i nikad neeemo imati takvu cisto-
tu. Mi ih sarno podraZavamo, parodiramo s pedeset godi-
na zakaSnjenja, ali bezuspesno. Nedostaje nam srcanost i
hrabrost onoga sto bi se moglo nazvati nulti stepen kultu-
re, moe nekulture. Uzalud se vise iii manje prilagodava-
mo, taj ee nam pogled na svet uvek izmicati, kao 5tO Ce
Amerikancima uvek izmicati transcendentalni i istorijski
Weltanschauung Evrope. Kao sto zemlje Treeeg sveta
neee nikad uspeti da usvoje vrednosti demokratije i tehno-
loskog progresa - ima rezova koji su konacni i koji se ne
mogu zakrpiti.
Ostaeemo zauvek nostalgicni utopisti koje razdire ideal,
ali koji u sustini preziru ostvarenje, koji propove-
daju da je sve moguee, ali da nikad nije sve ostvareno. Na
to ukazuje Amerika. NaS je problem u tome sto bi se naSi
stari ciljevi - revolucija, napredak, sloboda - rasprsili pre
nego sto bi se ostvarili i materijalizovali. Otud naSa melan-
holija. Nikad neeemo imati priliku da dozivimo taj
drarnski preokret.
Zivimo u negativnosti i protivreenosti, oni zive u para-
doksu (jer je ideja ostvarene utopije paradoksalna). A
78
sustina arnerickog nacina Zivota dobrim delom lezi u nji-
hovom pragmaticnom i paradoksalnom humoru, dok se
naS humor odlikuje (odlikovao?) prefinjenoseu kritickog
duha. Mnogi narn americki intelektualci na njemu zavide, i
prizeIjkuju da sebi iskroje sistem idealnih vrednosti. istori-
ju, da proZive filozofske iIi marksisticke uZitke stare
Evrope. To se kosi sa svime 5tO cini njihovu originalnost,
posto draZ i. moe arnericke (ne)kulture poticu upravo od
iznenadne i jedinstvene modela.
Kad vidim kako Amerikanci, a pogotovo intelektualci,
nostalgicno ispod oka pogledaju na Evropu,
metafiziku, kuhinju, proSlost, pomisljarn kako Je tu
los transfer. Istorija i marksizarn su nalik na stara VlOa 1
vrhunsku kuhinju: oni zapravo ne mogu da predu okean,
uprkos dirljivim pokusajima da se priviknu novo
neblje. To je opravdani revans za to sto ml, EvroplJanl,
nikad nismo istinski uspeli da pripitomimo modemost,
koja se takode protivi prelasku okeana, ali u.
smeru. Ima proizvoda koji ne podnose UVOZ-lZYOZ. Tl?J-
gore po nas, tim gore po njih. Ako je za nas drustvo nallk
cvetu mesoZderu za njih je istorija nalik cvetu presade-
nom iz drugih Njen miris ubedljiv je koliko i
venac kalifomijskih vina (iako nas danas uveravaju u sup-
rotno, ali uzalud).
Ne sarno da se istorija ne moze nadoknaditi, nego se
cini da se, u tom "kapitalistickom" drustvu, sam kapital
nikad ne moze dosegnuti u sadaSnjosti. No, nije greh sto
naSi marksisticki kriticari jure za kapitalom, sarno sto im
on uvek beZi za jednu duzinu. Kad se jedna njegova faza
raskrinka, on je vee presao u sledeeu (E. Mandel i njegova
treea faza svetskog kapitala). Kapital je prepreden, ne
pridrzava se pravila koja mu nalalu kritiCari, pravih
skih pravila, on izigrava dijalektiku, koja ga rekonstrulse
79
tek naknadno, sa zadclkom od jedne revoIucije. Cak i an-
tikapitalistieke revolucije sluze sarno da bi ponovo pokre- .
nule svoju sopstvenu: one odgovaraju onim exogenous
events 0 kojima govori Mandel, poput ratova, kriza, iii ot-
kriea rudnika zlata, koji osvezavaju kapital. Najzad, svi ti
teoretieari sami ukazuju na uzaludnost svojih nadanja.
Ponovo izmi!ijajuei kapital u svakoj novoj fazi, oslanjajuei
se na primat politiCke ekonomije, oni samo dokazuju
apsolutno preimuestvo kapitala kao istorijskog dogadaja.
Time upadaju u sopstvenu zamku i uskraeuju sebi svaku
priliku da je izbegnu. Sto istovremeno osigurava - a
mozda im to i jeste cilj - v ~ n u ispravnost njihovih analiza
sa zadrSkom.
Americi nikad nije nedostajalo surovosti, ni dogadaja, ni
ljudi, ni ideja, ali sve to ne cini istoriju. Oktavio paz s
pravom tvrdi da je Amerika stvorena s namerom da
umakne istoriji, da izgradi utopiju zdtieenu od istorije, da
je u tome delimicno uspeia i da jos ustrajava u tom nasto-
janju. Koncept istorije kao transcendiranja drustvene i
politicke racionalnosti, kao dijalekticke i konfliktne vizije
drustava, taj koncept nije njihov - niti ee zapravo
modemost kao izvomi prekid s odredenom istorijom ikad
biti naSa. To nam je dovoljno jasno. s obzirom da dovolj-
no dugo Zivimo s nesreenom sveseu 0 toj modemosti.
Evropa je izmislila izvestan tip feudalizma, aristokratije,
bUrZoazije, ideologije i revolucije: sve je to u sustini imalo
smisla za nas, ali ni za koga drugog. Svi koji su hteli to da
podrdavaju, ispali su smesni iIi su dramaticno skrenuli s
puta (i mi sami uspevamo tek da se podraZavamo i da
Zivotarimo). A Amerika, Amerika je bila u prilici da
napravi rez i uspostavi radikalnu modemost: modemost je
dakle originalna samo tu i nigde vise. Mi je jedino
moumo podraZavati i ne mozemo joj prkositi na njenom
80
terenu. Sta je bilo, bilo Je 1 tacka. .A.. Kao VIOlIn KC:l.I\.U
Evropa pogieda ispod oka na modemost pO svaku cenu,
pomisljam kako je i tu ree 0 losem transferu.
I dalje smo u sredistu. ali u sredistu Starog sveta. Oni
koji su bili njegova marginalna transcendencija danas
predstavIjaju njegovo novo i ekscentricno srediste. Eks-
centricnost im je upisana u krstenicu. Nikad. neeemo moei
da im je otmemo. Nikad neeemo moci na isti nacin da se
ekscentrisemo, da se decentrisemo, znaci da nikad neeemo
biti modemi u pravom smislu reei, i nikad neeemo imati
istu slobodu - ne formalnu slobodu koju mi podrazume-
vamo, nego onu konkretnu, gipku, funkcionalnu, aktivnu
slobodu, koja je na delu u americkim institucijama i u glavi
svakog Amerikanca. Nde shvatanje slobode nikad nece
moci da se takmici s njihovim, svemirskim i mobilnim,
koje proistice iz cinjenice da su se oni u jednom trenutku
osiobodili istorijske centralnosti.
Od onog dana kad se s druge strane Atlantika razvila ta
ekscentricna modemost u punoj snazi, Evropa je pocela
da nestaje. Mitovi su se preselili. Danas su svi modemi mi-
tovi americki. Ne pomaZu jadikovke. U Los Andelesu,
Evropa je nestala. Kako kaZe lzabel Iper: "Oni imaju sve.
Ne treba im nista. Oni nam zavide, svakako, i dive se
ndoj pro!iosti i kulturi, ali u sustini mi im samo licimo na
malo otmeniji Treei svet".
Od tog poeetnog decentrisanja u politici ee uvek ostati
jedan federalizam, jedno odsustvo centralizma, ana nivou
obicaja i kulture decentralizacija, ekscentrisanost koja je
zapravo ekscentrisanost Novog sveta u odnosu na Evro-
pu. Sjedinjene Drzave nemaju nereSivi problem federacije
(naravno, imali su i oni SecesionistiCki rat, ali mi govori-
rno 0 saddnjem federalnom sistemu) zato sto su od samog
pocetka, od osvita svoje istorije, bili promiskuitetna kultu-
81
ra, kultura nacionalne i rasne izmesanosti, nadmetanja i
heterogenosti. To je ocigledno u Njujorku, gde je naiz-
menicno svaka zgrada dominirala nad gradom, gde je na
svoj nacin svaka etnicka grupa dominirala gradom, a
celina ipak ne odaje utisak nesklada, niti utisak jedinstve-
nosti iii pluraliteta, vee utisak uskladivanja energije, iz
nadmetanja proisteklog intenziteta, antagonisticke snage,
koja tako gradi saveznistvo, kolektivno privlacenje,
nevezano za kulturu i politiku, zasnovano na zestini iii ba-
nalnosti naeina zivota.
Na isti nacin, postoji jedna dubinska razlika izmedu
Amerike i Francuske u rasnoj, etnickoj obojenosti. Tamo
je zestoka izmesanost mnostva evropskih nacionalnosti, pa
zatim egzogenih rasa, stvorila jedinstvene okolnosti. Ta
viserasnost preobrazila je zemlju i podarila joj svojstvenu
slozenost. U Francuskoj, niti je bilo jedinstvene izmesano-
sti, ni pravog reSenja, niti nadmetanja izmedu pojedinih
grupa. Kolonijalne prilike jednostavno su preseljene u
metropolu, izvan svog prvobitnog konteksta. Svi su imi-
granti u sustini zivalj iz bivsih kolonija, pod socijalnim
protektoratom svojih ugnjetaca, kojima mogu da
suprotstave jedino svoju bedu i fakticko izgnanstvo. Imi-
gracija je bez sumnje osetljivo pitanje, ali prisustvo vise
miliona imigranata nije po sebi obeleZilo francuski nacin
zivota niti izmenilo konfiguraciju zemlje. Otuda, kad se
vratimo u Francusku, imamo pre svega neugodni utisak
sitnieavog rasizma, sto je svima nelagodna i sramotna
situacija. Posledice kolonijalnih prilika, u kojima i dalje
traje podsvesna dvolicnost kolonizatora i kolonizovanog.
Dok u Americi svaka etnicka grupa, svaka rasa razvija
jezik i kulturu koji se takmice, a ponekad i nadmduju
jezik i kulturu "starosedelaca", i naizmenicno svaka grupa
simbolicno nadvladava. Nije rec 0 formalnoj vee 0 stva-
rnoj jednakosti iIi slobodi, koje se iskazuju kroz nadmeta-
82
nje i izazov, sto daje jedinstvenu zivost, otvorenost prema
suocavanju rasa.
NaSa, evropska kultura igrala je na univerzalnost, a
preti joj opasnost da propadne od univerzalnog... I to
koliko od prosirivanja pojmova trZista, monetame
razmene iii proizvodnih dobara toliko i od imperijalizma
ideje kulture. Cuvajmo se te ideje, koja je, isto kao i ideja
revolucije, postala univerzalna tek kad se formalizovala u
apstrakciji i koja po tom osnovu jede pojedinaenost koliko
i revolucija svoju decu.
To polaganje prava na univerzalnost ima za posledicu
podjednaku nemoguenost diversifikacije nanlze i
federalizacije navise. Kad se neka nacija iIi kultura centra-
Iizuje prema nekom trajnom istorijskom procesu, ona ima
nepremostive teSkoee kako u stvaranju posrednih podsku-
pova tako i u integraciji u neki koherentan nadskup ... Iz-
vesna neumitnost saddana je u procesu centralizacije.
Otud saddnje teSkoee u traZenju evropskog zanosa, kultu-
re, dinamizma. Nemoguenost stvaranja federalnog
dogadaja (Evropa), lokalnog dogadaja (decentralizacija),
rasnog iii viSerasnog dogadaja (izmclanost). Suvise smo
zaokupljeni istorijom i umemo da proizvedemo sarno
sramezljivu centralnost (sitnoburzoaski pluralizam)
srameZljivu izmeSanost (nd raznezeni rasizam).
Princip ostvarene utopije objdnjava odsustvo, a i
beskorisnost metafizike i imaginarnog u americkom
Zivotu. Usled toga Amerikanci imaju percepciju realnosti
koja se razlikuje od naSe. Realnost za njih nije vezana za
nemoguee, i nikakav je poraz ne moze dovesti u pitanje.
Ono sto je smisljeno u Evropi ostvaruje se u Americi - sve
sto nestane u Evropi vaskrsava u San Francisku!
Ipak, ideja ostvarene utopije je paradoksalna.· Stoga,
ako evropskom mi!lju vJadaju negativnost, ironija, uzvise-
83
nost arnerickom mislju vlada parac1oks, paraaOKsalnl nu-
mor' ostvarene materijalnosti, uvek nove ociglednosti,
uvek zapanjujuCe sveZine u zakonitosti svrsenog cina,
humor naivne ociglednosti stvari, dok se naS napredak
odvija u zabrinjavajueem cudenju pred vee videnim i
mukloj transcendentnosti istorije.
Zamerarno Amerikancima da nemaju moe analiziranja i
konceptualizovanja. Ali to bi bila nepravicna optuzba. Mi
smo ti koji zamiSijarno da sve kulminira u transcendentno-
sti i da nista ne postoji sto nije prethodno bilo konceptua-
lizovano. Oni ne sarno da ne mare za to, nego im je
gIediste obmuto. Ne konceptualizovati realnost, nego rea-
lizovati koncept i materijalizovati ideje. Prosvetiteljske
ideje 0 religiji i moralu naravno, ali i snove, naucne vred-
nosti, seksualne perverzije. Materijalizovati slobodu, ali i
nesvesno. NaSi fantazmi prostora i fikcije, ali i iskrenosti i
vrline iii sumanutosti tehnologije - sve sto je sanjano s
ove strane Adantika moze da se ostvari preko. Oni real-
nost stvaraju polazeei od ideja, mi stvamost pretvaramo u
ideje, iii u ideologiju. Za njih ima smisla sarno ono sto se
ostvaruje, iii sto se ukazuje, za nas ima smisla sarno ono
sto je promiSijeno iii skriveno. Cak je i materijalizam u
Evropi sarno ideja, on se konkretizuje u Americi u tehni-
ckoj operativnosti, u pretvaranju nacina misljenja u nacin
zivljenja, u "snimanju" ZivOla, kao kad se na filmu kafe:
Action! i kamera pocne da snima. Jer materijalnost stvari,
naravno, jeste njihova kinematografija.
Amerikanci veruju u fakta, ali ne veruju u njihow fakticku
varljivost. Ne znaju da su fakta varljiva po etimologiji.. Po
tom verovanju u Cinjenicu, po bezrezervnom poverenJu u
ono sto se cini i sto se vidi, po preziru prema onome sto se
moze nazvati pojavom, iii igrom pojavnosti, po pragmati-
cnoj ociglednosti stvari: lice ne moZe prevariti, ponaSanje
84
ne moZe prevariti, naucni proces ne moze prevariti, nista
ne moze prevariti, nista nije dvosmisleno (sto je u sustini
istina: nema lw, nema prevare, postoji samo simulacija,
koja je upravo varljivost cinjenica), po tome su
Amerikanci pravo utopijsko drustvo, po kultu svrsenog
cina, po naivnosti u zakljucivanju, po prenebregavanju zlih
sila. Sarno utopista moze da veruje kako u nekom
poretku, kakav god bio, stvari mogu biti tako naivne. Sva
druga drustva obelezena su nekakvom jeresi, disidencijom,
sumnjicavoseu prema realilOsti, sujeverjem prema nekoj
zloj sili i verovanjem u isterivanje te site pomoeu magije,
verovanjem u moe pojava. Ovde, nema jeresi, nema
sumnjicavosti, kralj je go, cinjenice su tu. Svima je znano
da su Amerikanci fascinirani Zutima, kod kojih predoseea-
ju visi oblik lukavstva, tog odsustva istine kojeg se plaSe.
Istina, ovde nedostaje ironija zajednistva i veselost dru-
stvenog Zivota. Draf svojstvena manirima, pozoristu
drustvenih odnosa, ovde je okrenuta ka spoljaSnjosti, ka
reklamiranju zivota i nacina zivota. Ovo je drustvo koje se
neumomo hvali, iii koje neprekidno sebi dokazuje da pos-
toji. Sve treba da bude javno, koliko vredimo, koliko
zaradujemo, kako Zivimo - nema mesta tananijoj igri.
Imidz ovog drustva je autoreklamni. To dokazuje
sveprisutnost americke zastave, na plantafama, u naselje-
nim mestima, na benzinskim pumpama, nadgrobnim
spomenicima, ne zastave kao herojskog znaka nego kao
zaStitnog znaka za dobru fabricku robu. To je jednostavno
etiketa najlepseg i najuspesnijeg medunarodnog
preduzeea: USA. Zato su hiperrealisti uspeJi da ga odsli-
kaju naivno, bez ironije i osporavanja (DZim Dajn
sezdesetih godina), kao sto je pop-art s izvesnom radosCu
transponovao na platna zapanjujueu banalnost proizvoda
potrosackog drustva. Ni traga od one okrutne parodije
85
americke himne Dzimija Hendriksa. Nazire se sarno laka
ironija, neutralni humor banalizovanih stvari, iz mobil-
home-a i dzinovskog hamburgera na pet metara
dugackom reklarnnom panou, pop i hiper humor tako
karakteristican za americku atmosferu u kojoj kao da su
stvari popustIjive prema sopstvenoj banalnosti. Ali popu-
stIjive su i prema sopstvenoj sumanutosti. Op§tije
one ne teze izuzetnosti, one jesu izuzetne. One poseduJu
ekstravaganciju svojstvenu nesvakiddnjoj svakodnevnoj
Americi, ekstravaganciju koja nije nadrealisticka
(nadrealizarn je opet esteticka ekstravagancija, vrlo evrop-
ska po inspiraciji), ne, ona je ovde pre§la u predmete.
Ludilo, koje je kod nas subjektivno, ovde je postalo ob-
jektivno. lronija koja je kod nas subjektivna, ovde je pos-
tala objektivna. Opsenarstvo, preterivanje, sto su kod nas
svojstva duha i psihickih sposobnosti, ovde su presle u
stvari.
Kolika god bila dosada, pakao svakodnevice u SAD iii
bilo gde drugde, americka banalnost biee uvek hiljadu pu-
ta zanimljivija od evropske, a pogotow od francuske.
MoZda stoga sto je banalnost ovde proistekla iz neizmer-
nih udaljenosti, iz ekstenzivne· monotonije i radikalne
nekulture. Ona je autohtona, koliko i njena suprotnost:
brzina, vertikalnost, preuvelicanost koja se s
voijno§eu i nezainteresovanost prema vrednosttma kOJa se
granici s nemoralno§eu. Dok, je francuska banalnost otpa-
dak bUrZoaske svakodnevice, nastale iz jedne aristokratske
kulture na izmaku pretvorene u malogradanski manijeri-
zam, te bUrZoazije koja se tokom XIX veka istanjila poput
§agrinske koze. U tome je sva sustina: razdvaja nas
bUrZoazije, ona je nosilac ndeg hromozoma banalnostt,
dok su Amerikanci uspeli da ocuvaju izvesnu duhovitost u
materijalnim oznakarna ociglednosti i bogatstva.
86
To je i razlog zbog kojeg Evropljani doZivljavaju kao
zlehudu sudbinu sve §to ima veze sa statistikom, u njoj
odmah vide svoj poraz i zaklanjaju se iza greevitog izazo-
va kvantitativnosti. Amerikanci, naprotiv, doZivljavaju
statistiku kao optimisticki podstrek, dokaz svoje sreene
ruke, razdraganog pristupanja veeini. To je jedina zemlja u
kojoj se kvantitet moze velicati bez griZe savesti.
. Istu popustljivost i duhovitost koja se ispoljava u banal-
nosti stvari Amerikanci isp,oljavaju prema sebi sarnima i
prema drugima. Njihovo je intelektualno pondanje cool,
prijatno. Ne pretenduju onome sto mi nazivarno inteli-
gencijom i ne oseeaju se ugro!eni inteligencijom drugih.
To je za njih sarno poseban oblik duha, kojem se ne treba
bespotrebno izlagati. Njihova spontana reakcija nije negi-
ranje iii osporavanje, njihov je prirodni pokret odobrava-
nje. Kad mi kaZemo: sldem se s varna, to je zato da bismo
potom sve osporili. Kad Amerikanac kale da se slaZe, to
znaci da sasvim iskreno ne vidi nista protiv. Ali ce vrlo
eesto vdu analizu potvrditi cinjenicama, statistickim po-
dacima iii licnim doZivljajima koji ee joj zapravo oduzeti
svaku konceptualnu vrednost.
Ta autoindulgencija s izvesnom duhovitoscu svedoci 0
drustw sigumom u svoje bogatstvo i moe, koje je u neku
ruku interiorizovalo tvrdnju Hane Arent da je americka
revolucija, nasuprot svim evropskim revolucijarna, bila us-
pesna. Ali Cak i uspela revolucija ima svoje !rtve i zrtvena
znarnenja. Reganova vladavina u su§tini je zasnovana na
Kenedijevom ubistw. To ubistvo do danas nije osveeeno,
ni rasvetIjeno, i to s razJogom. Da ne govorimo 0 ubijanju
Indijanaca, cija energija jos zraci nad savremenom
Amerikom. Ovo nije sarno primer za indulgenciju, nego i
za autoreklarnnu, samoopravdavajueu surovost tog
dru§tva, onu pobednicku surovost koja cini sastavru deo
uspelih revolucija.
87
Tokvil sa .zarom opisuje dobrobiti arnericke demokratije i
americkog ustava, hvaleei slobodom nadahnut nacin
zivota, ujednacenost obicaja (vise nego statusnu
jednakost), nadmoe moraine (vise nego politicke) organi-
zacije drustva. Zatim s jednakom jasnoeom opisuje istreb-
ljenje Indijanaca i polo.zaj Cmaca, ali nikad ne dovodi te
dye stvari u vezu. Kao da su se dobro i zlo razvijali odvo-
jeno. Da Ii je moguee da neko ko veoma dobro opa.za obe
pojave, ne primeti njihow povezanost? I te kako, i para-
doks je danas isti: ni/rati necemo rditi zagonetku 0 odnosu
izmedu negativne uteme/jenosti velicine i same te
velicine. Amerika je moena i originalna, Amerika je suro-
va i uzasna - ne treba umanjivati ni jedno ni drugo, niti
nastojati da se te dye stvari pomire.
Ali !ta je s on om paradoksalnom uzvi!enoseu, s onim
jedinstvenim okolnostima Novog sveta 0 kojima je pisao
Tokvil? Sta je s onom arnerickom "revolucijom" koja se
sastojala u dinarnickom reSenju dobro shvaeenog interesa
pojedinca i dobro odmerene kolektivne moralnosti? Prob-
lem koji nije resen u Evropi, i koji je stoga tokom citavog
XIX veka pothranjivao jednu problematiku istorije,
Drzave i odumiranja Dr.zave, Americi potpuno stranu. Sta
je s izazovom koji se nazire jos kod Tokvila: da Ii jedna
nacija moZe da zakljuci sporazum 0 uzvisenosti zasniva-
juei ga na banal nom interesu pojedinca? Da Ii
postoji sporazum 0 jednakosti i banalnosti (interesa, prava
i bogatstva) u kojem je ocuvana originalnost i herojska
dimenzija (jer kakvo je to drustvo bez herojske dimenzi-
je)? Ukratko: da Ii je Novi svet ispunio obeeanja? Da Ii je
ostvario sve dobre strane slobode iii sarno lose strane jed-
nakosti?
Odjek americke moei najCeSCe se pripisuje slobodi i
njenoj primeni. Ali sloboda nije po sebi generaf()f moei.
Sloboda u smislu javnog delanja, kolektivnog diskursa
88
jednog drustva 0 sopstvenim poduhvatima i vrednostima,
ta se sloboda zapravo zagubila u individualnom oslobada-
nju obieaja i agitovanju (agitovanje je, kao sto znamo,
jedna od osnovnih aktivnosti Amerikanaca). Stoga se ge-
neratorom moei pre mogu smatrati jednakost i njene
posledice. Ta jednakost, za koju je Tokvil izvanredno
rekao: "Jednakosti ne zarneram 8to Ijude odvlaci u
traganje za nedozvoljenim uZivanjima, vee 8to ih potpuno
istrosi u traganju za dozvoljenim uzivanjima", to·modemo
ujednacavanje statusa i vrednosti, ta nezainteresovanost
izraza i karaktera, jeste ono 5to razuzdava i raspaljuje
moe. Oko te jednakosti ponovo se ocrtava Tokvilov para-
doks da americki svet zapravo tezi istovremeno apsolutnoj
beznaeajnosti (sve stvari teZe da se izjednace i da poniste
svoju moe) i apsolutnoj originainosti - danas jos vise nego
pre sto pedeset godina, posto su njeni efekti umnozeni
usled geografske rasprostranjenosti. To je svet savrsen po
nezaustavivom razvoju jednakosti, banalnosti i
nezainteresovanosti.
Zanosan je taj dinarnizam celine, ta dinamika ukidanja
razlika koja postavlja, kako je rekao Tokvil, jedan novi
problem u poimanju Ijudskih drustava. Izvanredno je uos-
talom koliko su se Amerikanci malo promenili u protekla
dva veka, mnogo manje nego evropska drustva zahvaeena
politickim revolucijarna XIX veka, dok su oni sacuvali
nedimuto i poput ostrva u vremenu okeanskom udaljeno-
seu ocuvano utopijsko i moral no glediste Ijudi iz XVIII
veka, iii cak glediste puritanskih sekti iz XVII veka, pre-
sadeno i ovekoveceno u zavetrini od istorijskih zapleta. Ta
puritanska i moralna histerezija potice od izgnanstva, od
utopije. Mi ih osudujemo zbog toga: zaSto se revolucija
nye odigrala u toj novoj zemlji, zemlji slobode, isturenom
bastionu kapitalizma? ZaSto "politicko", "socijalno", naSe
omiljene kategorije tu imaju tako malo uticaja? Zato sto
89
socioloski i filozofski XIX vek nije prenesen preko Atlan-
tika, gde stvari jos zive od utopije i morala, od konkretne
ideje sreee i od obicaja, od svega onoga sto je u Evropi
politicka ideologija, s Marksom na celu, likvidirala u teznji
ka "objektivnoj" koncepciji istorijskog preobraiaja. Otuda
mi Amerikancima pridevamo istorijsku naivnost i moralnu
dvolicnost. Ali oni su jednostavno, u kolektivnoj svesti,
blizi utopijskom i pragmatickom modelu miSljenja iz
XVIII veka nego ideoloskim i revolucionamim modelima
koje ee narnetnuti Francuska revolucija.
ZaSto su ovde sekte tako moene i dinarnicne? MeSavina
rasa, institucija i tehnologija trebalo je odavno da ih izbrise
sa scene. Ali one su ovde sacuvale svoju izvomu zivost i
prakticni iluminizam i svoju opsesivnu moralnost. Na neki
nacin, njihov se mikro model prosirio na celu Ameriku.
Od postanka, sekte su imale izuzetno vainu ulogu u tom
acting out-u, u tom prelasku na cin ostvarivanja utopije.
One su te koje Zive od utopije (Crkva je smatra potenci-
jalnom jeresi) i koje se trude da ubrzaju uspostavljanje
Bozjeg Carstva na zemlji, dok se Crkva ddi propovedi 0
spasenju i veri, nadi i milosrdu.
Cini se kao da je sva Amerika usvojila tu sudbinu sekte:
neposrednu konkretizaciju svih mogucnosti spasenja. Um-
nozavanje sekti ne treba da nas zavara: vama je cinjenica
da je cela Amerika zaokupljena sektom kao moralnom in-
stitucijom, njenim neposredni,m zahtevom za bldenstvom,
njenom materijalnom efikasnoseu, njenom kompulzijom
za opravdavanjem, a svakako i njenim ludilom i sumanu-
toseu.
Da Amerika izgubi to moralno g1ediste na sebe samu,
ona bi se raspala. To mozda nije ocigledno Evropljanima,
za koje je Amerika jedna bezocna sila a njen moral jedna
dvolicna ideologija. Ne zelimo da verujemo u moralnu
predstaw koju Amerikanci imaju 0 sebi, ali grdimo. Kad
90
se tako ozhiljno zapitaju zdto ih drugi narodi mrze,
pogresili bismo da se nasmejemo, jer upravo to pitanje
omogueava istovremeno Votergejte i nemilosrdnu osudu
korupcije i drustvenog taloga na filmu i u mediji-
rna - slobodu na kojoj im mozemo pozavideti mi, istinski
dvolicna drustva, cije su licne i jaYne stvari uvek skrivene
iza burioaskog prenemaganja u tajnovitosti i uvdenosti.
Osnovna Tokvilova ideja jeste da duh Amerike pociva u
njenom nacinu zivota, u revoluciji obicaja, morala. Ta
revolucija ne uvodi ni novi pravni poredak ni now
Ddaw, nego jedan prakticni legitimitet, utemeljen u
nacinu Zivota. Spasenje ne dolazi vise od boga ni od
Ddave nego od idealne prakticne organizacije. Da Ii su
tome koreni u protestantskoj sekularizaciji svesti, u intro-
jekciji bozanske jurisdikcije u svakodnevna znanja? Ci-
njenica je, recimo, da je religija usia u svakodnevni Zivot,
sto znaci da njeno utemeljenje vise ne moze biti dovedeno
u pitanje iii preispitivano, jer vise nema transcendentalnu
vrednost. To je religija kao nacin Zivota. SHcno tome i
politika je postala dec svakodnevice, u svojstw pragma-
ticke maSine, igre, interakcije, spektakla, sto znaci da se 0
njoj vise ne moze suditi s cisto politickog gledista. Vise
nema ideoloskog iii filozofskog principa vIadanja, stvari su
u isti mah naivnije i povezanije. ~ t o ne znaci da nema
strategija, ali one su modalne, a ne finalne. I sarna seksu-
alnost postala je dec svakodnevice, sto znaci da ni ona
vise nema transcendentalno znacenje, ni kao zabrana, ni
kao princip analize, uZivanja iii nepokoravanja. Ona se
"ekologizovala", psihologizovala, sekularizovala za do-
macu upotrebu. UsIa je u nacin Zivota.
Preuzviienost naravi i obicaja, hegemonija nacina
Zivota znaci da apstraktna univerzalnost zakona 'ustupa
mesto konkretnim propisima razmene. Zakon se ne
91
zasniva na konsenzusu: podrazumeva se da ga poznajete i
da mu se pokoravate. Ali cast je i ne pokoriti se zakonu, a
istorija je sacinjena istovremeno od velicanja zakona i od
onih koji su ga krSili. Zapanjuje medutim cinjeniea da u
americkom sistemu nema casti u nepokoravanju, ni pre-
stiZa u prekrSajima iii izuzeeima. To je cuveni americki
konfonnizam u kojem mi vidimo znak dru!tvene i
politicke slabosti. Ali ovde se zapravo sporazum gradi pre
na konkretnim propisima nego na nekom apstraknom
zakonodavstvu, na nefonnalnim modalitetima pre nego na
nekom fonnalnom autoritetu. bi znacilo ograditi se od
nekog pravila, napraviti prestup u odnosu na neku
odredbu? Treba razumeti tu konveneionalnu, pragmaticku
solidamost u americkim obicajima koja ne pociva na
dru!tvenom ugovoru nego na nekakvom moralnom spo-
razumu, i pre bi se mogla uporediti sa konsenzusom koji
reguliJe vomju na autoputevima nego sa saobracajnim
propisima koje svako moZe prekrSiti. Po tom konfonniz-
mu americko dru§tvo lici na prvobitne zajedniee, u kojima
bi bilo apsurdno moralno se razlikovati kr!enjem kolektiv-
nog rituala. Taj konfonnizam dakle nije "naivan": on
proistice iz jednog sporazuma na nivou naravi i obicaja, iz
skupa pravila i postupaka zasnovanog na pretpostavei
skoro spontanog pridrZavanja. Dok mi zivimo od skoro is-
to tako ritualnog nepokoravanja ndem sopstvenom
sistemu vrednosti.
Taj "konfonnizam" odra.zava izvesnu slobodu: slobodu
odsustva predrasuda i velikih prohteva. Neko bi rekao da
je odsustvo predrasuda kod Arnerikanaca vezano za od-
sustvo rasudivanja. To bi bilo nepo!teno, ali u krajnju
ruku, mto ne odabrati to jednostavno re!enje umesto
ndeg nezgrapnog i izve!tacenog re!enja? Pogledajte samo
tu devojku koja vas posluZuje u gostioniei: ona to cini u
potpunoj slobodi, S osmehom, bez predrasuda i izve!taCe-
92
1
nosti, kao da sedi prekoputa vas. Stvari nisu jednake, ali
ona i ne ten jednakosti, jednakost je deo obieaja. Su!ta
suprotnost sartrovskom konobaru, potpuno otudenom od
svoje predstave, koji tu situaciju resava tek prelaskom na
jedan teatralni metajezik, podraZavajuci u pokretima
nekakw slobodu iii jednakost koju zapravo ne poseduje.
nesrecn.a intelektualnost u njegovom pondanju, koja
Je kod nas pnsutna u skoro svim drustvenim slojevima. Pi-
tanje jednakosti i slobode paravi nije bilo reseno niti ikad
zapravo postavljeno u ndoj kulturi, jedino je bilo
postavljeno politicko iii filozofsko pitanje jednakosti, a
ono nas ogranicava na vecito pretvaranje. U
Arneriei - poznata je sivar - zapanjeni smo skoro
prirodnim zaboravom statusa, lakoeom i slobodom u od-
nosima .. moze nam se ciniti banalnom iii pro-
stom, all mkad mJe sme!na. NaSa je afektaeija sme!na.
Treba samo pogledati kako se neka franeuska porodiea
sme!ta na kalifomijskoj plan i osetiti uzasavajuci teret
naSe kulture. Arnericka je grupa stalno otvorena,
franeuska celija odmah stvara ogradeni prostor americko
dete trci i pliva kako mu drago, francusko dete' ne odvaja
se od paze da uvek imaju dovoljno
sladoleda I plva, FraneuZl paze na stareSinstvo i teatralno
blagostanje. Po americkim pla.zama se eirkulise Franeuz
kampuje na svom pesCanom posedu. Franeuz se'reklamira
da je na raspustu, ali zadrZava prosecnost svog malogra-
danskog prostora. Dok se za Amerikanee sve moze reci
da su prosecni iii malogradani. Oni svakako nemaju
prefi.njen.ost, ali imaju lakocu prostora, poput
omh kOJl su lmalt prostora, !to im zamenjuje manire i
otmene cetvrtl. Telesna lakoca koju im daje razmah pros-
tora lako nadoknaduje bJediJo erta i karaktera. Prost, ali
easy. Mi kulturi me!ovitosti, koja se ispoljava
kroz mamre j afektaeiju, oni imaju demokratsku kulturu
93
prostora. Mi smo slobodna duha, ali oni su slobodnih
pokreta. Amerikanac koji cirkulise kroz pustinje iii naci-
onalne parkove ne odaje utisak da je na raspustu.
Cirkulisanje mu je prirodno zanimanje, a priroda mu je
granica i mesto za delanje. Ni traga razmek5alom
romantizmu i galoromanskoj mimoci kojima je zatrpano
naSe slobodno vreme. Ni traga od one etikete 'raspust',
koju je kod nas izmislio Narodni front: one obeshrabruju-
ce atmosfere siobodnog vremena otetog od Drzave, kon-
zumiranog s plebejskim duhom i teatralnom brigom 0
tesko zaradenoj razonodi. Sloboda ovde nema staticnu iIi
odricnu definiciju, njena je definicija prostoma i mobilna.
Velika pouka iz svega ovoga jeste da sloboda i
jednakost, kao i neusiljenost i jedino
kao unapred date. To je demokratski dramskl preokret:
jednakost na startu, a ne na cilju. U je razlika
demokratije i egalitarizma: demokraoja pretpostavlja jed-
nakost na startu, a egalitarizam jednakost na cilju. Democ-
racy demands that all of its citizen begin the race even.
Egalitarianism insists that they all finish even.. . .
Medutim, kad se prevazide opsednutost rasudlVanjem I
predrasudama, nastupa veca tolerancija, ali i veca
nezainteresovanost. Ne traZeci vise tudi pogled, oni na
kraju ne primecuju ni jedni druge. Tako se na utici Ijudi
mimoilaze ne gledajuci se, 5to se moze ciniti odrazom
uvidavnosti i pristojnosti, ali sto je isto tako
nezainteresovanosti. A ona barem nije patvorena. To je IS-
tovremeno vrlina i odsustvo vriine.
Govorim 0 americkom "nacinu Zivota" da bih podvukao
njegovu utopijsku prirodu, mitsku banainost, i
velicinu. Tu filozofiju imanentnu ne sarno tehnoloskom
razvoju vee i prevazildenju tehnologija .u
bavljenju tehnologijorn, ne sarno modemostl vec 1 pretera-
94
nosti formi (bilo vertikalnih u Njujorku iii hori-
zontalmh u Los Andelesu), ne sarno banalnosti vee i
apokalipticnim formama banalnosti, ne sarno realnosti
svakodnevice .nego i te svakodnevice koja,
takva kakva je, sadrZi sve odlike fikcije. Te su odlike
Ali. nije maSta. To je ono sto prethodi
maSo ostVarujUCl je. Obmuto od nde sklonosti da anticipi-
zami§ljajuci je iii da je izbegavamo
je. ,Zato mi nikad necemo Ziveti u istinskoj
fikcljl, osudem smo na mdtu i na nostalgiju za
Americki je nacin Zivota, medutim, spontano
zato sto predstavlja prevazildenje mdte u stvar-
noso.
Fikcija nije ni apstrakcija, a ako Amerika i pokazuje iz-
vesnu nesposobnost moci apstrakcije, ta nesposobnost
zaode,va slavodobitni vid u sirovoj stvamosti prosecne
Amenke, .. u apoteozi svakodnevice, u tom empirijskom
duhu . toliko. zapanjuje. Mozda ona uspela
revoluclja mje we tobko uspela u Tokvilovom smislu
spontanosti javnog duha, spontane i konkretne forme us-
meravanj.a . n.aravi modemim vrednostima. Taj
siavodobltm V1d amencke realnosti ne treba traZiti toliko u
institucija koliko u oslobadanju tehnologija i
sItka, u nemoralnoj dinamici slika, u razuzdanosti dobara i
moci i beskorisne energije (ali ko ce
reci gde konsna u kojoj se mnogo vise
reklam?1 TokVllov javni duh. Ipak, to su od-
oslobadanJa, I besprizomost tog drustva znak je
oslobadanja. Oslobadanja wih efekata, od kojih
su neki savrSeno preterani i prezrivi, ali u tome i jeste
stvar: vrhunac njegova logicka posledica, leZi
u razuzdanoso u brzini, u trenutnosti
promene, u sveop!tOj ekscentricnosti. Politika se oslobada
u spektaklu, u reklamnom efektu po svaku cenu,
95
seksualnost se oslobada u svim svojim anomalijama i per-
verzijama (ukljucujuci i odbijanje seksualnosti, poslednji
krik mode, 8to je opet sarno efekat "metastabilnosti" sek-
sualnog oslobadanja), naravi, obicaji, telo i govor
oslobadaju se u ubrzavanju mode. Osloboden nije covek u
svojoj idealnoj realnosti, u svojoj unutrdnjoj istini iii
transparentnosti - osloboden je covek koji menja prostor,
koji cirkulise, koji pol, odecu, obicaje menja prema modi,
a ne prema mora/u, koji mi5ljenje menja prema modelima
mi§ljenja, a ne prema savesti. Eto to je prakticno
oslobadanje, hteli mi to iii ne, bilo da zatimo iii ne za
njegovim rasipanjem i besprizomo§cu. Uostalom, ljudi iz
"totalitamih" zemalja dobro znaju da je u tome prava slo-
boda, sarno im je ona u mislima: moda, najnoviji modeli,
idoli, igra slika, mogucnost cirkulisanja radi cirkulisanja,
reklama, reklamna razuzdanost. lednom recju, orgijanje.
Medutim treba reci da je Amerika ta koja je konkretno,
tehnolo§ki ostvarila tu orgiju oslobadanja,
nezainteresovanosti, otkacinjanja, izlaganja i cirkulisanja.
Ne znarn §ta ostaje od uspele revolucije 0 kojoj je govorio
Tokvil, od one revolucije politickih sloboda i vrlina javnog
mnjenja (u Americi u toj oblasti danas ima svega), ali ona
je svakako uspela u toj revo/uciji, dok mi u Evropi, posle
promdenih istorijskih i apstraktnih revolucija, upravo
gubimo i tu. Logicke posledice modemosti, revolucije
nacina Zivota sa svim njenim, preteranostima mi apsorbu-
jemo protiv volje, u homeopatskim dozarna, uz me§avinu
divljenja i besa. Zaglibili smo se u kultu razlikovanja i
zapravo smo uskraceni u odnosu na radikalnu modemost
koja pociva na nezainteresovanom nerazlikovanju. Tdka
srca postajemo modemi i nezainteresovani i otud takvo
bledilo nde modemosti, otud takav nedostatak modemog
duha u ndim poduhvatima. Nemamo cak ni zloduha
96
modernosti, onoga koji podstice na inovacije do ekstrava-
gancije, cime doseze nekakw bajkovitu slobodu.
Sve 5to se herojski odigralo i unistilo u Evropi pod
znakom Revolucije i Terora ostvarilo se preko Atlantika
na najjednostavniji i najprakticniji nacin (utopija bogatstva,
prava, slobode, drustvenog ugovora i reprezentacije). Na
isti nacin, sve ono 0 cemu smo sanjali pod radikalnim
znakom antikulture, subverzije smisla, destrukcije razuma
i kraja reprezentacije, citava ta antiutopija koja je u Evropi
rasplamsala tolike teorijske i politicke, esteticke i socijalne
konwlzije a nikad se nije ostvarila ('68 je bila poslednji
pokusaj), sve se to ostvarilo u Americi, na najjednostavniji
i najradikalniji nacin. Tu je ostvarena utopija, tu se ostva-
ruje anti-utopija: bezumija, deteritorijalizacije, nedeter-
minisanosti subjekta i govora, neutralizacije svih vrednosti,
smrti kulture. Amerika ostvaruje sve, i stoga postupa em-
pirijski i sirovo. Mi sarno sanjamo i s vremena na vreme
pone§to ostvarimo - dok Amerika izvlaci logicke, prag-
maticke zakljucke iz svega §to je moguce' promisliti. Po
tome je ona naivna i primitivna, ona ne zna za ironiju
pojmova ni za ironiju zavodenja, ona ne ironise s
buducnoscu iii sudbinom, ona dela, ona materijalizuje.
Utopijskoj radikalnosti suprotstavlja empirijsku radikalnost
koju jedino ona dramaticno konkretizuje. Mi filozofirarno
o kraju gomile stvari, ali one se okoneavaju ovde. Ovde
vise ne postoji teritorija (vee jedan cudesan prostor), ovde
su okoncani rea1nost i imaginamost (otvarajuci sve prosto-
re za simulaciju). Tipican model kraja nde kulture treba
dakle tr&Ziti ovde. A upravo ce narn taj arnericki nacin
zivota, koji mi smatramo naivnim iii kulturno nistavnim,
pruziti potpuni analiticki prikaz kraja ndih vredno-
sti - kod nas propovedan u prazno - s obimom koji mu
daje geografska i mentalna dimenzija utopije.
97
Ali, ako je tako, je Ii to ostvarena utopija, je Ii to uspela
revolucija? E da, to je to! Sta biste vi hteli da bude
"uspela" revolucija? To je raj. Santa Barbara je raj,
Diznilend je raj, Sjedinjene Drzave su raj. Raj je to sto
jeste, makar bio i pogrebni, jednolican i povrian. Ali je raj.
Nema drugog. Ako pristanete da izvlacite zakljucke iz
snova, ne sarno politickih i sentimentalnih, nego i
teorijskih i kultumih, onda Ameriku treba i danas da
posmatrate s istim naivnim zanosom kao su cinile ge-
neracije koje su otkrile Novi svet. S istim zanosom s kojim
sami Amerikanci gledaju na svoju svoje varvar-
stvo i svoju moe. U protivnom, 0 njoj necete
razumeti kao necete razumeti 0 svojoj istoriji iii
kraju svoje istorije. Jer Evropa se ne moze razumeti
polazeCi od sebe same. Sjedinjene DrZave su tajanstvenije:
tajanstvo americke realnosti prevazilazi naSu fikciju i naSa
tumaeenja. Tajanstvo koje ne nastoji da sebi da
smisao iii identitet, koje ne mari ni za transcendentnost ni
za estetiku i koje, upravo iz tog razloga, jedinu
veliku mod emu vertikalnost u svojim zgradarna koje su
najvelelepnije postoji u vertikalnom poretku a
pritom se ne pokoravaju pravilima transcendencije, koje
su najcudesnija arhitektonska dela a pritom se ne
pokoravaju zakonima estetike, koje su ultramodeme, ul-
trafunkcionalne, ali koje sadrze nespekulativno,
primitivno i sirovo - jedna takva kultura, iii nekultura za
nas ostaje tajrla. .
Introverzija, koncept koji zasenjuje efekte
smisla, to nam je blisko. Ali objekat osloboden svog kon-
cepta, koji moze da se ekstravertno i ekvivalentno siri u
svim svojim efektima, to je za nas zagonetka. Ekstravert-
nost je za nas tajna - baS kao !to je za Marksa bila roba:
hijeroglif modemog sveta, tajanstven upravo je
98
ekstravertan, fonna koja se ostvaruje u svom cistom dela-
nju i cistom cirkulisanju (cao Karl!).
S tog gledista,· za nas je citava Amerika pustinja. Njena je
kultura sirova: doslovnom transkripcijom u realnost ona
zrtwje intelekt i sw estetiku. Ona je tu sirovost nesumnji-
vo stekla prvobitnim decentraIizovanjem ka nenaseljenim
teritorijama, ali pored toga i nesvesno, Indi-
janaca. Mrtav Indijanac tajanstveni jemac tih primi-
tivnih mehanizama, sve do u modemo doba stika i tehno-
logija. Mozda su Amerikanci, misleci da su Indi-
jance, zapravo samo razvejali njihov jed? Oni su pustinje
prokrcili, oznacili unakrst autoputevima, ali usled nekog
tajanstvenog sadejstva njihovi su gradovi dobili strukturu i
boju pustinje. Oni nisu razrusili prostor, oni su ga jednos-
tavno ucinili beskonacnim razorivSi mu srediste (poput
gradova rastegljivih unedogled). Time su otvorili istinski
prostor za fikciju. Ni u "divljoj misli" nema prirodnog
sveta, nema transcendentnosti coveka, ni prirode, ni istori-
je - kultura je sve iIi nista, kako nam drago. Na isto ovo
nerazlikovanje nailazi se ponovo na vrhunciJ modeme
slmulacije. Ni tu nema prirodnog sveta i ne moZete razli-
kovati pustinju od metropole. Sto ne znaci da su Indijanci
bili beskrajno bliski niti da su Amerikanci od nje
beskrajno udaljeni: i jedni i drugi nalaze se s obe strane te
idealnosti prirode, a i s obe strane idealnosti kulture i ,
podjednako su otudeni od jedne i od druge.
Ovde nema kulture, nema kultumog diskursa. Nema
ministarstva, nema komisija, nema subvencija, nema una-
predenja. Ni traga od kultumog patosa, od fetisizma
nasleda kojem se prepustila cela Francuska, - ni traga od
tog sentimentalnog, a danas i drZavnog i zaStitnickog
prizivanja kulture. Bobur je ovde nemoguc koliko i u
Italiji (samo iz drugih razloga). Ne sarno da ne postoji
99
centralizacija, vee ni ideja 0 kultivisanoj kulturi, kao ni
ideja 0 milosrdnoj i svetoj religiji. Nema kulture kulture ni
religije religije. Trebalo bi pre govoriti 0
kulturi koja se sastoji u obicaja i nacina Evota.
To je jedina zanimljiva kultura, kao su u Njujorku za-
nimljive jedino ulice a ne muzeji. Cak i u plesu, filmu, ro-
manu, fikciji, arhitekturi, sve je specificno americko
ima neceg sirovog, nije pretrpelo glacanje i fraziranje,
retoriku i teatralnost ndih budoaskih kultura, !to nije bilo
nalickano bojama kultumog razlikovanja.
Kultura ovde nije onaj izvanredan carobni napitak koji
se u nas pije u jednom posveeenom mentalnom prostoru i
kojem sleduje specijalna iubrika u novinama i medu
velikim mislima. Kultura, to je prostor, brzina, bioskop,
tehnologija. Ona je autenticna, ako se to za i!ta moze reci.
To nije filmski dodatak, brzinski dodatak, tehnolo!ki do-
datak (kod nas se swda oseea ta kalemljena, heterogena,
anahrona modemost). U Americi, bioskop je istinit, jer su
citav prostor i citav nacin Zivota kinematografski. Taj rez,
ta apstrakcija koju mi saZaljevamo, ne postoji: Zivot jeste
bioskop.
Iz tog razloga traganje za umetnickim delima iii kul-
tumim prizorima uvek mi je izgledalo tdto i neumesno.
Oznaka kultumog etnocentrizma. Ako je nekultura ono
sto je originalno, onda treba dosegnuti nekulturu. Ako
pojam ukusa i!ta znaci, onda narn on nalafe da ne izvozi-
mo svoje estetske prohteve tamo gde im nije mesto. Kad
Amerikanci prenesu nde romanske samostane u njujorske
Klojstere, mi to smatramo neoprostivim izvrtanjem smisla.
Ne cinimo to i sarni prenoseei tamo nde kultume vred-
nosti. Mi nemarno prava na zabunu. Oni u neku ruku
imaju pravo na to, jer oni imaju prostor, a njihov je
prost or odsjaj svih drugih. Kad Pol Geti sakuplja u
Malibuu, u pompejanskoj viii na obali Pacifika Rembranta,
100
Impresioniste i grcko vajarstvo, on je dosledan americkoj
cistoj baroknoj logici Diznilenda, on je originalan,
to Je savrSen potez cinizma, naivnosti, kiea i nesvesnog
humora - neverovatan po besmislenosti. Naime, to nesta-
janje estetskog i uzviknih vrednosti u kicu i hiperrealnosti
opcinjava isto koliko i nestajanje istorije i realnosti u
televiziji. Zadovoljstvo treba trafiti u toj sirovoj pragmatici
vrednosti. Ako parntite samo vd imaginami muzej, pro-
mdicete ono !to je bitno (a to je upravo ono nebitno).
Reklame koje prekidaju filmove na televiziji svakako
predstavljaju povredu morala, ali one odlicno isticu da
veei deo televizijske proizvodnje nikad ne dosegne nivo
"estetskog" i da je u su§tini istog reda kao reklame. Veeina
filmova, i to ne beznacajnih, zasniva se na lstoj svako-
dnevnoj romansi: kola, telefon, psihologija,
!minka - prosto i jednostavno odslikavanje nacina zivota.
Reklame nisu niJta drugo: one kanonizuju nacin Evota
putem slike, pretvaraju ga u istinsko integral no kolo. A
sve se na televiziji, bez razlike, predstavlja
mskokaloncnu III cak potpuno nekaloricnu dijetu, eemu se
onda faliti na reklame? Svojom nistavnoJCu one eak
uzdi.fu kultumi nivo onoga !to ih okru.fuje.
nekultura, wlgamost ovde nemaju Istl
kao u Evropi. IIi je u pitanju sarno evropejska
zasenJenost, zaslepljenost jednom irealnom Amerikom?
Mozda su oni jednostavno wlgami, a ja samo sanjam 0
metawlgamosti? Who knows? Dode mi da ponudim onu
staru opkladu: ako nisam u praw vi nista ne gubite, ako
sam u praw vi dobijate sve. Cinjenica je da nam izvesna
kOja. nam se u Evropi cini neprih-
Izgleda Vise nego prihvatljiva: zadivlju-
Juca. CtnJemca Je da se sve nde analize na temu otudenja,
konformizma, jednobraznosti i dehumanizacije ruse same
101
od sebe: u odnosu na Ameriku one su te koje postaju wl-
game.
Zuto je jedan tekst po put ovoga koji sledi (autora G.
Feja) u isti mah tacan i potpuno pogreSan? "Kalifomija se
namece kao totalni mit nueg doba... Vi§erasnost, hege-
monisticka tehnologija, psihoanaliticki narcisizam, urbani
kriminal i audiovizuelna prezasicenost: Kalifomija, ta su-
per-Am erika, namece se kao apsolutna antiteza
autenticnoj Evropi ... od Holiwda do rok -limunada, od
E. T. -ja do Rata Zvezda, od neodoljivih pseudo-pobuna u
kampusima do sumanutosti Karla Sagana, od neognostica-
ra iz Silikonske Doline do misticara jedrenja na dasci, od
novoindijskih gurua do aerobika, od dzoginga do psihoa-
nalize kao oblika demokratije, od kriminala kao oblika
psihoanalize do televizije kao oruda despotizma,
Kalifomija se ustolicila kao prestonica simulakruma i
neautenticnosti, kao apsolutna sinteza cool staljinizma.
Kalifomija je histericna zemlja, Zlza okupljanja
prognanika, zemlja neistorije, nedogadanja, ali u isti mah
zemlja vrenja i neprestanog pomodnog ritma, to jest po-
drhtavanja u mestu, tog podrhtavanja koje je progoni,
posto joj svakog casa preti zemljotres.
Kalifomija nije izmislila: ona je sve uzela od
Evrope, i ponovo joj to posluZila izobliceno, smisla,
premazano pozlatom Diznilenda. Svetsko tIDOg
ludila, ogledalo nuih i nue dekadencije, kali-
fomizam, taj vruci amerikanizam, danas zapljuskuje om-
ladinu i nameee se kao mentalni vid SIDE... Revolucio-
namoj teskobi Evropljana Kalifomija suprotstavlja svoju
dugacku povorku privida: parodiju nauke s kampusima
bez obreda, parodiju grada i urbanizma s maglinom Los
Andelesa, parodiju tehnike sa Silikonskom Dolinom,
parodiju enologije s otumim vinima iz Sakramenta,
parodiju religije s guruima i sektama, parodiju erotizma s
102
deeacima s plaie, parodiju droge s kiselinama (1), parodiju
drustvenosti s komunama... tak je i kalifomijska priroda
nalik holiwdskoj parodiji antickih mediteranskih predela:
plavo more (!1), previSe divlje planine,
blaga iii previse suva klima, nenastanjena raz - carana
priroda, iz koje su odbegli bogovi: turobna zemlja pod
previse jarkim suncem i bezizrazan lik nue smrti, posto ce
Evropa sigumo umreti preplanula, s osmehom i kozom
blago izgorelom pod s letnjeg raspusta."
Sve je to istina (ako hocemo), je i sam ovaj tekst
nalik na histericni stereotip koji pripisuje Kalifomiji. Mora
biti da on, uostalom, krije nesumnjivu zadivljenost prema
svom predmetu. Ali ako smemo parafi'azirajuci G. Feja da
tvrdimo upravo obmuto, on sam nije umeo da izvede taj
preokret. Nije zapazio kako se na obodima te beznacajno-
sti.' "tihog Judila" beznacajnosti, tog mJitavog
khmatlzovanog pakla koji opisuje, stvari izvrcu u svoju
suprotnost. Nije shvatio izazov te "marginalne transcen.
dencije" u kojoj je citav jedan svet suoeen sa svojim
rubom, sa svojom "histericnom" simulacijom - a i zaJto da
ZaJto da Los Andeles ne bude parodija grada?
Stlikonska Dolina parodija tehnike? Zuto ne parodija
drustvenosti, erotizma i droge, eak i parodija mora (suvise
plavog!) i sunca (suvi§e sjajnog!). Da ne govorimo 0
muzejima i kulturi. Naravno da je sve parodija! Ako se sve
te vrednosti ne daju parodirati, znaci da su postale
nevaine. Da, Kalifomija (a s njom i Amerika) jeste
.noSe dekadencije, ali ona nije dekadentna
ona J e hlperrealno vitalna, ona ima sw energiju simula-
kruma. "To je svetsko neautenticnosti" - naravno:
to i cini njenu originalnost i moe. To uzdizanje na visi ste-
pen simulakruma ovde oseeate sasvim prirodno. Uzgred
receno, je Ii on dolazio ovamo? Da jeste, zhao bi
da kljuc za Evropu nije u njenoj odigranoj nego
103
u ovoj parodicnoj i sumanutoj anticipaciji koju predstavJja
Novi svet. On ne vidi da, iako svaka pojedinost Amerike
moze biti prezriva iIi beznacajna, celina prevazilazi
mdtu - samim tim, svaka pojedinost iz njegovog opisa
moze biti tacna, ali celina prevazilazi granice gluposti.
Ono §to je novo u jeste sudar prvog stepena
(primitivnosti i sirovosti) s 'treoom vrstom' (apsolutnim
simulakrumom). Nema drugog stepena. Tdko pojmljiva
situacija za nas kojima je uvek bio najdraZi onaj drugi
nivo, refleksije, podvajanja, nesreene svesti. Ali nijedna
vizija Amerike nema opravdanja izvan ovog izvrtanja
vrednosti: Diznilend je ono Film, televizija, to
je stvarnost! Freeways, safeways, skylines, brzina, pusti-
nje, to je Amerika, a ne muzeji, crkve, kultura ... Ukafimo
ovoj zemlji divljenje kojeg je dostojna, i zagledajmo se
malo u sme§nu stranu sopstvenih naravi i to je
dobit i uZivanje u putovanjima. Da bi se videla i osetila
Amerika, treba barem za trenutak osetiti negde downtown,
u Obojenoj Pustinji iii u krivini nekog freeway da je
Evropa nestala. Treba se barem za trenutak zapitati:
"Kako neko uop§te moze biti Evropljanin?"
104
KRAJMOCI?
Pedesete go dine u SAD bile su zlatno doba (When the
things were going on), za kojim se jo§ uvek oseea nos-
talgija: ekstaza moei, moe moei. Sedamdesetih godina,
moe je jos uvek tu, ali draf je prekinuta. To je doba orgi-
janja (rat, seks, Menson, Vudstok). Danas vise nema orgi-
janja. SAD se, kao i svi ostali, danas suocavaju s jednim
razmeksanim svetskim poretkom, s jednom razmeksanom
svetskom situacijom. To je nemoe moei.
Ali to sto Sjedinjene ddave vise nisu monopolisticki
centar svetske moCi ne znaci da su one izgubile moe, vee
jednostavno znaci da vise ne postoji centar. Pre bi se mo-
glo reei da su one postale orbita jedne imaginame moei na
koju se svi pozivaju. S tacke gledista konkurencije, hege-
monije i "imperijalizma" svakako su izgubile poene, ali su
s eksponencijalnog gledista na dobitku: pogledajte na
primer nepojamni rast dolara, koji nije srazmeran
ekonomskoj nadmoei, ali koji tim vise zadivljuje,
pogledajte bajkovito uspenje Njujorka i, zasto da ne, svet-
ski uspeh Da/asa. Amerika i dalje poseduje moe,
iIi kultumu, moe kao specijalni efekat.
Citava je Amerika po uzoru na Regana postala kalifomij-
ska. BivSi glumac, bivSi kalifomijski guvemer, prosirio je
na celu Ameriku kinematografsku i euforicnu, ekstraver-
tnu i reklamnu viziju vestackih raj eva sa Zapada.
Obnavljanjem prvobitnog americkog sporazuma 0 ostva-
105
renoj UtOP1Jl, uspostavio je izvestan vid ucene lakoCi
zivljenja. Jer onaj idealni spoj 0 kojem je govorio Tokvil
izgleda da se raspao: Amerikanci mozda i dalje imaju
izostren smisao za individualni interes, ali izgleda da nisu
ocuvali smisao koji bi se kolektivno mogao pripisati nji-
hovim poduhvatima. Otud dana§nja kriza, koja je duboko
ukorenjena i stvarna, i koja teZi rehabilitaciji ideje
pripadnosti zajednici, jedne vrednosti koja bi spontano
usmerila pona§anje i koja bi bila nekakva idealna
rezultanta sila. To je Reganov uspeh u poduhvatu
prividnog vaskrsavanja americkog prvobitnog prizora.
"America is back again". Oslabljeni Vijetnamskim ratom,
koji im je bio isto toliko neshvatIjiv koliko i upad malih
zelenih u nekom stripu, koji su uostalom tako i
doZivljavali, izdaleka, kao televizijski rat, ne razumevajuci
za§to ih svet osuduje i zamisljajuci da je jedino moguce da
je na njih usmerena ostvarena utopija Zla - komunizam,
posto su oni ostvarena utopija Dobra, zaklonili su se u
lakocu, u pobedonosnom opsenarstvu. Opet potpuno kali-
fomijskom, jer u stvarnosti u Kaliforniji nije uvek
suncano, vee je cesto sa suncem pomdana i magI a iii
losandeleski smog. A vi je ipak pamtite kao suneanu, kao
suncem obasjan ekran. Takvaje Reganova fatamorgana.
Amerikancima, kao i ostalima, nije stalo da se pitaju da Ii
veruju iii ne veruju u zasluge svojih voda, niti u to da Ii je
njihova moe stvarna. To bi iti odvelo predaleko. Radije se
pona§aju kao da u nju veruju, pod uslovom da se njihovo
verovanje ne uzme zdravo za gotovo. Vladati danas maei
pruhti prihvatIjive make kredibiliteta. Kao u reklami, a
isti je i efekat prianjanja datom scenariju, bio on politieki
iii reklarnni. Reganov je scenario i jedno i drugo istovre-
meno, i to uspebn.
106
Sve se zasniva na spici. Posto je drustvo definitivno
poistoveeeno s preduzeeem, sve se zasniva na sinopsisu
performansa i preduzetnistva, njegovi rukovodioci treba
da proizvedu sve make reklarnnog imidh. I najmanji je
propust neoprostiv, jer bi time sva nacija bila osteeena.
ImidZu moZe da doprinese Cak i bolest, kao sto je
Reganov rak. Dok su nasuprot tome politi eke slabosti i
nedostaci bemaeajni. Prosuduje se sarno na osnow po-
jaYne strane.
Taj konsenzus u simulaCiji mnogo je otpomiji nego sto
nam se eini, jer je mnogo manje izlo!en iskusenjima politi-
eke istine. Sve na§e modeme vladavine reklamnim propi-
sima u regulisanju javnog mnjenja duguju izvesnu
politicku metastabilnost. Nemoe, skandali, porazi za
sobom vise ne povlace katastrofu. V dno je da budu
prikazani uverljivo i da publika bude svesna napora koji se
u tom smislu eini. "Reklamni" imunitet vlasti podseea na
reklamni imunitet poznatih marki praSka za rublje.
Niko vise ne broji greSke rukovodilaca, iz raznih
zemalja, koje bi u neko drugo doba strmoglavo ubrzale
njihov pad i od kojih se, u sistemu simulacije vlasti i kon-
senzusa putem nezainteresovanosti, svi lako oporave.
Narod se vise ne dici svojim vodama, a ovi se vise ne dice
svojim odlukama. Dovoljna je i najmanja prividna
kompenzacija da se vaspostavi reklamno poverenje. Poput
operacije u Granadi preduzete posle trista poginulih u Li-
banu. Scenario bez rizika, rezija proraeunata, dogadaj
vestaCki, uspeh osiguran. Uostalom, ta dva dogadaja, u
Libanu i Granadi, svedoce 0 istoj politickoj irealnosti:
prvi, teroristieki, potpuno je izmakao kontroli; drugi, pot-
puno namelten, nije joj dovoljno umakao. Oba su bila be-
smislena u odnosu na veltinu vladanja. Nadovezali su se u
prazno, sto je odlika dana§nje politicke scene.
107
Ista autoreklama, isti kult poverenja, isti kult spice u novoj
reganovskoj generaciji. Dinamicnoj, euforicnoj - iIi.
receno, dinamizujueoj, euforizujueoj. Ni sreea za nJu mJe
neka nova ideja, niti je uspeh motivacija, jer ona vee sve
to ima. To zapravo nisu militanti nego simpatizeri
sreee i uspeha. Generacija izrasla iz
setih godina, ali potpuno oslobodena nostalgtJe, gnze .sa:
vesti, cak i podsvesti 0 tim ludim godinama.
poslednje tragove
hirurgije, s novim licem, nOVlm noktima, ulaStemm neu-
ronima i softverom u punom jeku. Generacija koja se ne
pokreee ni na ambiciju, ni na energiju potisnutog, nego je
savrseno preusmerena na sebe, zaijubijena u poslove
manje zbog profita iii prestiZa nego zbog neke vrste de-
monstracije optimalnih Ona
swgde oko medija, 1 msu
monstrumi bilOisa nego pnrepcl SOUbllOlsa, Jer Je 1 sam
bilOis postao soubilOis. Clean and perfect. Japi. Iz samog
imena odzvanja to radosno preobraeenje. U odnosu na
prethodnu generaciju, nije bilo razdiruee vee jed-
nostavno pranje, o prost, zaborav - pomalo lrealan posle
suvise jakog dogadaja. Japi nisu prebegli buntovnici, to je
nova rasa, siguma u sebe, pomilovana, oprana, koja se
lako snalazi u svetu performantnog, mentalno
nezainteresovana prema svakom drugom cilju izuzev
promene i unapredenja (un41predenja svega: proizvoda,
Ijudi, istraZivanja, karijera, nacina Zivota!). Mozda
pretpostavljali da ee -
godina ustupiti mesto jednoJ mobdnoJ 1 razoearanoJ e!lU,
ali nije tako: ova je, barem kako sama sebe reklamlra,
mobilna i ocarana. Ta ocaranost je tako mlaka: ona busi,
ali da sebe ne raskopa, bilo da je ree 0 poslovima,. politici
iii informatici, ona se najavljuje kao blago operaclonalna.
Njen bi slogan mogao biti:
108
You CAN'T HAVE YOUR MONEY AND SPEND IT TOO!
You CAN'T HAVE YOUR CAKE AND EAT IT TOO!
You CAN'T EAT YOUR WIFE AND FUCK IT TOO!
You CAN'T LIVE AND HAVE YOUR LIVING TOO!
Ali ta je lakoea neumoljiva. Njena je logika neumoljiva.
Ako je utopija ostvarena, onda nesreea ne postoji, siro-
maSnima se vise ne moze verovati. Ako je Amerika vas-
krsnula, onda se pokolj. Indijanaca nije ni odigrao,
Vijetnam se nije ni odigrao. Obilazeei bogate raneere iii
poljoprivrednike sa Zapada, Regan nije nikad pretposta-
vio, a kamoli pomenuo da postoje siromaSni. On lOa jedi-
no za ociglednost bogatstva, tautologiju moei, koju
prosiruje na dimenzije nacije, pa i citavog sveta.
Beskuenici su osudeni na zaborav, napustanje, prosto i
jednostavno na nestanak. To je logika must exit. Poor
people must exit. Ultimatum bogatstva, produktivnosti,
brise ih sa scene. S pravom, jer oni imaju los obicaj da se
ne povinuju opstem konsenzusu.
Beda koja je doskora nekako olakSavana, koja je
odriavana u orbiti subvencionirane socijalizacije, sve se to
rusi pod zahvatom bogomdanog (predsednikovog)
dekreta. Izgleda kao da se StraSni Sud vee odigrao. Do-
brima je presudeno da su dobri, ostaIi su napusteni. Kraj
dobre volje, kraj nemime savesti. Treci svet je. zle Ii sud-
bine, izbrisan. On je sluzio samo da uznemiri savest boga-
tih i svi pokusaji njegovog spasavanja bili su osudeni na
propast. Tome je kraj. Ziveo Cetvrti svet, onaj kojem se
ka.ze: "Utopija je ostvarena, neka nestane onaj ko u njoj
ne ucestwje", onaj ko nema pravo da se pomoJi na
povrsini, disenfranchised, uskraeen za moe govora,
osuden na zaborav. koji ee biti izbacen i koji ee crknuti
drugorazrednom smreu. .
Disenfranchising.
109
Gube se prava, jedno po jedno, posao, pa kola. Nema
driver's license - nema identiteta. Tako citavi slojevi
stanovnistva, potpuno napusteni, tonu u zaborav.
Oslobadanje je bilo istorijski dogadaj: bilo je obelezeno
emancipacijom suzanja i rob ova, dekolonizacijom Treeeg
sveta i, u ndim drustvima, sticanjem razlicitih, danas
svuda priznatih prava: na rad, na glasanje, na seks, prava
zena, zatvorenika, homoseksualaca. Ljudska prava su
svugde priznata. Navodno, svet je osloboden, nema se
vise za sta boriti. Ali istovremeno, citave se grupe pustose
iznutra (pojedinci takode). Socijala ih je zaboravila i oni se
i sami zaboravljaju. Ispadaju iz igre, po put zombija
osudenih na potiranje i statisticke krivulje nestajanja. To je
Cetvrti svet. Citava podrucja naSih modemih drustava, ci-
tave zemlje Treeeg sveta upadaju u tu opustosenu zonu
Cetvrtog sveta. Ali dok je Treei svet jos imao politicki
smisao (iako je to bio kolosalni svetski promdaj), Cetvrti
svet ga nema. On je transpolitican. On je rezu/tat politicke
nezainteresovanosti naSih drustava. socija/ne
nezainteresovanosti nasih naprednih drustava, ekskomu-
nikacije koja pogada upravo drustva komunikacije. To
van na celoj zemaljskoj kugli. To se moze uporediti jedi-
no s onim hiljadama tona kafe koje su sagorevane u
lokomotivama da bi se odrZale svetske cene. IIi pak s pre-
kobrojnima u primitivnim etnickim grupama, koje je neki
prorok kao leminge vodio u nepovrat, ka okeanskom
horizontu na kojem su nestajali. I sarna politika pojedinih
druva postaje negativna. Njen cilj viSe nije socijalizacija,
integracija, stvaranje novih povlastica. Iza tih privida soci-
jalizacije i participacije, ona desocijalizuje, obezvreduje,
proteruje. Drustveni poredak zasniva se na razmenarna,
tehnologijama, visokospecijalizovanim udruzenjima i
takvom intenzifikacijom on dezintenzifikuje citave zone
koje postaju rezervati, a ponekad ni to: deponije, pustare,
110
nove pustinje za novu sirotinju, poput onih oko atomskih
central a autoputeva. Nista se neee uciniti za njihovo
spasavanJe, a mozda se nista i ne mofe uciniti, jer su se
oslobadanje, emancipacija, ekspanzija vee odigraIi. Tu
dakle. nema elemenata neke buduce revolucije, to su
neumltne posledice jednog orgijanja moei i jedne
nepovratne koncentracije sveta kao posledice te
ekstenzije. !edino je pitanje: koja ee situacija proisteei iz
progreslvnog (koje vee, pod Reganom
I Tacerkom dobija surovi zaokret)?
Pitamo se otkuda tolika Reganova popularnost. Ali trebalo
bi utvrditi .m.u)e poverenje ukazano. Skoro je
lepo da bl bllo Isbmto: kako je moguee da su pred
nJlm odbrane pale? Kako to da nijedan pogreSan
korak, mJedan nije okrnjio poverenje koje mu je
ve.,e da ga Je sarno paradoksalno pojacao? (sto
nase francuske vlastodrice za koje se stvari odvi-
.sto. se vise razmeeu inicijativom i dobrom
volJom, Vise 1m opada popularnost). Ali to je upravo
otud sto Je poverenje koje je ukazano Reganu paradok-
sa/no poverenje. Kao sto se razlikuje pravi san od para-
doksalnog spavanja, tako bi trebalo razlikovati stvamo
poverenje od paradoksalnog poverenja. Prvo se ukazuje
coveku rukovodiocu srazmemo njegovim vrli-
narna I Paradoksalno poverenje jeste ono koje
se ukazuJe nekome u zavisnosti od njegovog neuspeha iii
odsustva vrlina. Tipican primer za to jeste proces dobro
poznat u istoriji mesijanskih i milenaristickih pokreta, kad
neka nakon kraha svog prorokovanja, umesto da se
rastun I odrekne svog vode, sabija redove oko njega i
stvara sektaSke iii crkvene ustanove, kao potporu
za ocuvanJe vere. Ate su ustanove tim postojanije sto vise
crpu energiju iz propalog prorocanstva. To "dodatno"
111
poverenje i ne podnosi nedostatke, posto se zasniva na
negiranju p ~ r a z a . Takva je, uz duma postovanje razlika,
zapanjujuCa aura oko Reganovog kredibiliteta koja navodi
na pomisao da je americko prorocanstvo, sjajna prilika za
ostvarivanja utopije, zajedno sa svetskom moci, propalo,
da se nije ostvario imaginarni podvig koji je trebalo da
ovenca dvovekovnu istoriju, i da je Regan posledica
propasti tog prorocanstva. S Reganom, citav se nekada
efikasni sistem vrednosti idealizuje i postaje imaginaran.
Stika Amerike i za same Amerikance postaje imaginarna,
iako je nesumnjivo sustinski kompromitovana. To
preobraeanje spontanog poverenja u paradoksalno pove-
renje i ostvarene utopije u imaginarnu hiperbolu cini mi se
odlucujucom prekretnicom. Ali stvari bez sumnje nisu
tako jednostavne. Jer ne znaci da je stika Amerike sustin-
ski izmenjena u ocima samih Amerikanaca. Ne znaci da je
ta prekretnica reganovskog doba nesto vise od novog
zapleta. Who knows? To je isto toliko tesko proceniti
koliko i razluciti neki proces od simulacije procesa, kradu
od simulacije krade. Amerika je i sama zagazila u tu eru
nerazlucivog: da Ii ona jos stvarno ima moc iii je samo
simulira?
Da Ii se Regan moze smatrati zaStitnim znakom savre-
menog americkog drustva - drustva koje je nekad imalo
originalne odlike moci, a sada se nalazi u stadijumu
plasticne operacije podmladivanja? Druga bi pretpostavka
mogla biti: Amerika vise nije one sto je bila, ali nastavlja
svoju putanju, zapala je u histereziju moCi. Histerezija:
proces koji se odvija po inerciji, efekat koji traje i kad je
njegov uzrok nestao. Na taj nacin se moze govoriti 0 his-
tereziji istorije, histereziji socijalizma, itd. Proces se i dalje
odvija poput tela koje se kreee na osnow steeenog
ubrzanja iii sile inercije, iii poput coveka bez svesti koji i
dalje stoji usled sile ravnoteze. IIi pak, komicnije: poput
112
biciklista iz Zarijeve Muijacine, koji su umrli od iscrplje-
nosti u prelasku preko Sibira, ali koji i dalje pedaliraju i
pokrecu Veliku MaSinu, posto su mrtvacku ukocenost
pretvorili u pokretacku energiju. Savrsena fikcija: mrtvaci
su moZda cak u stanju da ubrzavaju i da pokrecu maSinu
bolje nego zivi, posta vise nemaju briga. Da Ii Amerika
lici na dekatoped Alfreda Zarija? Ali opel, iako izgleda
ocigledno da se dogodio nekakav prekid napajanja, iIi
prekid drdi americke maSipe, ko ce reci da Ii je to usled
nedovoljnog iIi prejakog napajanja mehanizama?
Sigurno je da oporavljanje velikih ideja i nemilost ista-
rijskih strasti Ameriku manje pogada nego Evropu, jer to
nisu pokretaci njenog razvoja. Nju, medutim, pogada
nestanak ideologija koje su je osporavale i iznemoglost
svega sto joj se suprotstavljalo. Ako je bila mocnija u prve
dye decenije posle Drugog svetskog rata, bile su mocnije i
ideje i strasti koje su je raskrinkavale. Americki sistem
mogao je da otrpi zestoke napade (Cak i iznutra, Sezdese-
tih i sedamdesetih godina). Danas, Amerika vise nema istu
hegemoniju ni isti monopol, ali je u neku ruku neospora-
vana i neosporiva. Bila je svetska sila, a postal a je model
(za biznis, trziste, preduzetnistvo, performans) koji se uni-
verzalizuje sve do Kine. Internacionalni stil dan as je
americki. Nista joj se zapravo vise ne suprotstavlja, ofan-
zivna periferija se resorbovala (Kina, Kuba, Vijetnam),
velika antikapitalisticka ideologija postala je isprazna. Sve
u svemu, sirom sveta, uspostavlja se oko Sjedinjenih
DrZava isti efekat konsenzusa kao oko Regana u SAD.
Efekat kredibiliteta, reklame, slabljenje odbrambenih me-
hanizama potencijalnog protivnika. Tako je bilo s
Reganom: malo pomalo vise niceg nije bilo protiv njega,
nicega naspram njega, iako se njemu sam om zapravo ne
moze pripisati politicka genijalnost. Konsenzus' usled
efuzije, elizije opozitivnih elemenata i margina. Politicka
113
dekadencija i reklamna uzvisenost. Isto je tako sa Sjedi-
njenim Driavama na planetarnom nivou. Ne eini se da je
amerieka moe nadahnuta nekim samosvojnim duhom (ona
funkcionise po inerciji, pojedinaeno, uprazno, sputana
sopstvenom snagom) - medutim, Amerika uZiva u nekoj
vrsti blica, reklarnnog udara. Kao da se po svetu siri
nekakva mitska i reklamna moe Amerike, srazrrnerna
reklamnoj polarizaciji oko Regana. Na taj naein, pomoeu
tog navodnog viska vrednosti, eksponencijalnog,
autoreferencijalnog i zapravo neosnovanog kredibiliteta
citavo se drustvo stabilizuje pod reklamnom perfuzijom.
Poplava dolara na svetskim berzarna je simbol i najbolji
primer za to.
Ali to je ipak krhka metastabilnost, koliko na planu
spoljaSnje toliko i na planu unutraSnje politike. Jer je ona,
u krajnju ruku, zasnovana sarno na rusenju svake stvame
alternative, na nestajanju otpora i antitela. Tu leZi stvama
kriza americke moei, kriza moguee stabilnosti po inerciji,
uspona moei u prazno. Dna je po mnogo eemu sliena
gubitku antitela u prezaStieenom organizmu. Zato mi Re-
gan oboleo od raka zvuei kao poetska ironija. Stilska figu-
ra raka u poneeemu je nalik tom transparentnom
kredibilitetu, toj euforiji tela koje vise ne proizvodi
antitela, i kojem preti unistenje usled viska funkcionalno-
sti. Prvi covek najveee svetske site oboleo od raka! Vlast u
metastazi. Dva pola naSe ciyilizacije se susreeu. Ukidanje
predsednickog imuniteta, jos malo pa SIDA! To bi trebalo
da oznaci poeetak opste implozije (na Istoku je vlast vee
odavno zahvacena nekrozom).
Ali to je mozda prenagljivanje, moZda bi trebalo pre
govoriti 0 menopauzi. Smirivanje duhova, generalna
opravka posle konvulzija sedarndesetih godina, kraj svih
novih granica, konzervativno i reklamno upravljanje stva-
114
rima, prizemna perforrnativnost, bez pogleda u buduenost
. ,
strogost 1 trening, biznis i dZoginig, kraj raskalaSnosti i
orgijanja, vaspostavljanje naturalisticke utopije preduzetni-
stva i biosocioloskog ocuvanja vrste - zar sve to ne znaci
kraj bljestavosti moei i ulazak u histericnu euforiju meno-
zar Reganova faza nije sarno prizdravlje-
llJe, posle sloma, ali koje nagovestava druge
Uprkos tome, svaka "nova granica", svaka nova
K:e?edi" danas nepojmljiva. Tu se zapravo
oseca sustmska promena u arnerickom vazduhu: efekat
Regan potrosio je nacionalni kiseonik.
Stirn u vezi treba reCi da efekat menopauze nije svoj-
stven iskljucivo Americi, on je primetan u svim zapadnim
demokratijama, i svugde pustosi, kako u kulturi tako i u
politici, u individualnim emocijarna i ideolollim strastima.
!reba se da ce naS ulazak u Trece doba biti propra-
cen susrettma Treee vrste (avaj, vee smo imali naSeg de-
mona srednjeg doba, to je bio faSizarn). Sto se tiCe
stvamosti, ona i posle liftinga cuva svoj obim,
sVOJU naddimenziju i u isti mah svoju nedirnutu sirovost.
Sva drustva na kraju dobijaju masku, pa zaSto ne bi Re-
ganovu? Ali ostaje nedirnuto ono sto je bilo prisutno od
poeetka: prostor i duh fikcije.
liS
116
DESERT FOR EVER
Zalasci sunca su ogromne duge koje traju jedan sat.
Godi§nja doba ovde vi§e nemaju smisla: ujutru je proleee,
u podne leto, a noei su u pustinji hladne ali nikad nije zi-
mao Nekakva obustavljena vecnost vlada tu gde se godina
obnavlja svakog dana. S izvesno§eu da ee tako biti svakog
dana, da ee u svaki suton biti ta duga u svim bojama spe-
ktra u kojoj se svetlost, po§to je celog dana vladala u svo-
joj nedeljivosti, ponovo uvece razlaie na sastavne boje pre
nego ~ t o nestane. Boje koje su vee sadrzane u trenutnoj
dugi koja se pali na vetru na kresti pacifickih talasa.
Nepovrediva miJost podneblja, jedinstvena drd jedne
prirode koja kruni§e besmisleno bogatstvo Ijudsko.
Ova je zemlja beznadema. Cak je i smeee u njoj cisto,
saobracaj kao podmazan, cirkulisanje smireno. Latentno,
laktalno, letalno - takva likvidnost Zivota, likvidnost
znakova i poruka, takva fluidnost tela i kola, takvo
plavetnilo kosa i takvo obilje mekih tehnologija Evroplja-
nina cine sanjarem 0 smrti i ubistvu, 0 motelima za
samoubice, orgy and cannibalism, da bi porazio to
savrsenstvo okeana, svetlosti, tu besmislenu lakoeu
zivljenja, hiperrealnost svega oVdaSnjeg.
Otud fantazam seizmicke pukotine i survavanja u Pacifik,
koje bi dokrajcilo Kalifomiju i njenu kriminalnu i skanda-
Joznu lepotu. ler nepodno§ljivo je preZiveti t e ~ k o e u posto-
117
janja sarno u fluidnosti neba. litica. jedrenja na dasci.
pustinja. sarno uz pretpostavku sreee.
Ali cak je i seizmicki izazov sarno flert sa smreu, i se
ubraja u prirodne lepote, poput istorije iii
teorije, ciji se hiperrealisticki odjek ovde gasl s .nenametlJI-
yom draZi prethodnog zivota. Jedino sto ostaJe od suro-
vog i istorijskog prohteva: ovaj grath na plaZi. naspram
pucine. koji se vise ne obraea.
vee nebu i pucini i transparentmm paclfickim bOZanstVlma:
PLEASE, REVOLUTION!
No, da Ii je slucajno sto najveea pomorska baza, baza
sed me pacificke flote, suste inkarnacije americke .domi-
nacije svetom i najveee vojne snage sveta, predstavlJa
ove izazovne lepote? BaS tu gde duva prelepa maglJa
Santa Ane, pustinjski vetar koji prelazi preko planina da bi
se u njima zadrZao cetiri-pet dana, zatim razvejao maglu,
sprzio zemlju, zapaIio more i zgazio ljude naviknute na
izmaglicu - najIepsa stvar u Santa Ani jeste noe na plaZi u
kojoj se kupate kao usred dana i poput vamp ira pocmite
na mesecini.
Ova je zemlja beznadema.
Mi fanatici estetike i smisla. kulture, mirisa i zavodenja, mi
za koje je lepo jedino ona sto je duboko moralno, i
zanosno jedino herojsko i
koji smo nepopravljivo vezam za I
transcendencije. dozivljavamo mentalm sok I necuveno
olakSanje kad otkrijemo koliko je opcinjavajuei
to vrtoglavo otkacinjanje koje vlada kako u pustmJama
tako j u gradovima. Kad otkrijemo da se moze podjedna-
118
ko uZivati u ukidanju svake kulture
krunisanjem nezainteresovanosti.
ushieivati se
Govorim 0 arnerickoj pustinji i gradovima koji to nisu ...
Nema oaza, nema spomenika. neodredeno putovanje mi-
neralnosti i autoputeva. Swda: u Los Andelesu iii Tventi
Najn Palmsu, Las Vegasu iii Borego Springsu ...
Umesto puste zelje - pustinja. Zelja je jos nesto nabijeno
prirodnosCu. zivimo od njcmih ostataka u Evropi, i od
ostataka jedne kriticke kulture u agoniji. Ovde su gradovi
pokretne pustinje. Nema spomenika. nema istorije:
ushieenje pokretnim pustinjarna i simulacijom. Ista siro-
Yost u neprekidnim i nezainteresovanim gradovima kao u
nedirnutoj tisini Bedlendsa. ZaSto je LA, zaSto su pustinje
tako zadivljujuee? Zato sto je u njima razreSena sva dubi-
na - sjajna, pokretna i povrsna neutralnost, izazov smislu i
dubini, izazov prirodi i kulturi, potonji hiper-prostor,
ubuduee bez porekla, bez referenci.
U svemu tome nema draZi, nenia zavodenja. Zavodenje je
negde drugde, u ltaliji, u izvesnim predelima koji su pos-
tali slike, kulturalizovanog i profinjenog crteZa koliko i
gradovi i muzeji koji ih Cuvaju. Opisani, ocrtani, izuzetno
zavodljivi prostori, gde je smisao toliko istanean da je na-
pokon postao ukras. Ovde je upravo obrnuto: nema
zavodjenja, vee apsolutna zadivljenost, zadivljenost pred
nestajanjem svakog kritickog i estetskog vida Zivljenja, u
zracenju bespredmetne neutralnosti. Imanentne i solarne.
Magija pustinje: nepokretnost bez zelje. Magija Los
Andelesa: besmisleno cirkulisanje bez zelje. Kraj estetike.
Ne isparava sarno estetika dekora (prirodnog iIi arhitek-
tonskog), vee i estetika tela i govora, svega onoga sto
sacinjava mentalne i socijalne navike Evropljanina, naroci-
119
to latinca, ta neprekidna commedia del/'arte, patos i reto-
rika drustvenog odnosa, dramatizacija govora, jezicke
igre, aura sminke i vestackih pokreta. Sva draZ estetike i
retorike zavodenja, ukusa, ocaravanja, pozorista, ali i
protivreenosti, surovosti, uvek ponovo prisvojena u
govoru, igri, udaljenosti, vestackom. Nd univerzum nikad
nije pustinjski, uvek je teatralan. Uvek dvosmislen. Uvek
kulturalan, i pomalo smesan u svojoj naslednoj kulturalno-
sti.
Ovde zadivljuje odsustvo svega toga, kako odsustvo
arhitekture u gradovima koji su sarno jos dugacka signal i-
zacijska putovanja, tako i vrtoglavo odsustvo emocije i
karaktera u licima i telima. Zgodnim, fluidnim, mekim iii
cool iii cudnovato proZdrljivim, nesumnjivo manje usled
kompulzivne bulimije nego usled opste nekoherentnosti
koja dovodi do neusiljenosti tela iii govora, hrane iii
grada: labava mreza pojedinacnih i uzastopnih funkcija,
hipertrofirano eelijsko tkivo koje kvasa u svim pravcima.
Otuda su freeways jedino tkivo grada, saobracajno, iii pre
neprestano transurbanisticko tkivo, neeuveni spektakl hi-
ljada automobila koji saobraeaju jednakom brzinom, u oba
smera, farova upaljenih usred bela dana, na putu za Ven-
turu, stiglih niotkuda, usmerenih nikuda: neizmemi kolek-
tivni cin, voziti, odvijati se neprestano, bez agresivnosti,
bez cilja - transferencijalna drustvenost, nesumnjivo jedina
drustvenost u toj hiperrealnoj tehnoloskoj soflmobile eri,
koja se iscrpljuje u povrsimuna, mreZama, mekim
tehnologijama.
U Los Andelesu nema metroa ni lifta. Nema vertikal-
nosti ni andergraunda, nema promiskuiteta ni kolektivno-
sti, nema ulica ni fasada, nema centra grada ni spomenika:
fantastican prostor, avetinjski diskontinualni sled
120
rasprsenih funkcija, znakova bez hijerarhije - bajka
nezainteresovanosti, bajka nezainteresovanih povrsi-
na - moe Cistog prostiranja, kakvu imaju pustinje. Moe
pustinjske forme: brisanje tragova u pustinji, brisanje
oznacenog u gradskim znakovima, brisanje svake psiho-
logije u telima. Animalna i metafizicka opcinjenost, direk-
tna opcinjenost prostranstvom, imanentna opcinjenost su-
yocom i sterilnoseu.
Mitska moe Kalifomije leZi" toj mesavini totalnog otka-
cinjanja i vrtoglave mobilnosti dosegnute na lieu mesta, u
hiperrealnom scenariju pustinja, autoputeva, okeana i
sunca. Jedino tu postoji taj bijeStavi spoj radikalne nekul-
ture i takve prirodne lepote, cuda prirode i apsolutnog
privida: just in this mixture of extreme irrejerentiality and
deconnection overall, but embedded in most primeval and
greatfeatured natural scenery oj deserts and ocean and
sun - nowhere else is this antagonistic climax to be
found. "
Na drugim mestima, prirodne lepote nabijene su smislom
nostalgijom, a sama kultura nepodnosljiva je od
Jake kulture (Meksiko, Japan, Islam) vraeaju nam u
ogledalu odraz nde degradirane kulture i sliku nde dubo-
ke krivice. ViSak smisla jedne jake, ritualne, teritorijalne
kulture pretvara nas u gringose, zombije, turiste predodre-
dene za boravak u prirodnim lepotama zemlje.
od toga nema u Kalifomiji, gde je strogost totalna,
Jer Je sarna kultura pustinja - i treba da kultura bude
pustinja kako bi sve stvari bile jednake i isijavale u istom
natrpirodnom vidu.
Zato je i sam let od Londona do Los Andelesa preko' seve-
mog pola, po stratosferskoj apstrakciji i hiperrealnosti vee
121
deo te Kalifomije i pustinja. Deteritorijalizacija pocinje s
otkacinjanjem noei i dana. Kad njihova podela vise nije pi-
tanje vremena vee pr05tora, visine i brzine i vrlo je cisto
uocljiva - kao po vertikali - kad prolazimo kroz noe kao
kroz oblak, tako brzo da je opdamo kao blizak predmet
koji gravitira oko zemlje, iii kad se, naprotiv, potpuno re-
sorb uj e, kad se sunee drZi na istoj tacki na nebu tokom
svih dvanaest sati leta, vee je tu kraj naSeg sistema pro-
stor - vreme, i isti prizor iz bajke kao ee biti na
Zapadu.
Carolija toplote ovde je metafizicka. Same boje. pastelno
plave, ljubicaste. lila, proisticu iz laganog.
vanvremenskog sagorevanja. Mineralnost zemlje izbija na
povriinu u kristalnim vegetaeijama. Svi prirodni elementi
podvrgnuti su vatrom. Pustinja vise nije predeo,
to je cista forma koja proistiee iz apstrakeije svih ostalih.
Njena je definicija apsolutna, graniea posveeujuea, iviee
strme i obodi okrutni. To je prestonica znakova neodoljive
neophodnosti, neumitne potrebnosti, ali smisla, ar-
bitramih i neljudskih, koje prelazimo ne desifrujuei ih.
Neopoziva transparentnost. Pustinjski gradovi se takode
prekidaju naglo, nemaju okolinu. I ]ice na fatamorganu,
koja se moze rasprsiti u svakom trenutku. Treba sarno
pogledati Las Vegas, uzviseni Las Vegas, kako say izranja
iz pustinje u fosforeseentnoj svetlosti u smiraj dana i vratiti
se, posto smo citave noei iserpljivali svoju povrinu energi-
ju, jos jacu u osvit zore, vratiti se u pustinju u osvit dana,
da bi se otkrila tajna pustinje i onoga sto je u njoj znak:
zacaravajuei diskontinuitet, totalno povremeno isijavanje.
Tajna veza koeke i pustinje: intenzitet koekanja udvostru-
cen prisustvom pustinje na obodu grada. Klimatizovana
svezina dvorana nasuprot isijavajuooj vrelini spolja. lzazov
122
svih vestackih svetlosti zestini suneeve svetlosti. Sa svih
strana suneem obasjana noe koeke - svetlucajuea tama
dvorana usred pustinje. Sama koeka je pustinjska, nehu-
mana, nekultivisana, inicijatorska forma, izazov prirodnoj
ekonomiji vrednosti, ludila na granici razmene. Ali i ona
ima ostru granieu, i prekida se naglo, njene su iviee bes-
prekome, njena je strast jedinstvena. Ni pustinja ni koeka
nisu slobodni prostori: to su ograniceni, koneentrlcni pros-
tori, s rastueim intenzitetom ka unutra, ka jednom
sredistu: duhu koeke iii . sreu pustinje - od pamtiveka
povldeenom prostoru u kojem stvari gube senku, u kojem
novae gubi vrednost i u kojem izuzetna retkost tragova i
onoga Ito predstavlja znakove navodi Ijude da teie tre-
nutnosti bogatstva.
123
V ANISlllNG POINT ........................................................ 7
NEW YORK ..................................................................... 1 7
ASTRALNA AMERIKA ....................................... ........... 29
OSTV ARENA UTOPIJA ... ............................................... 75
KRAJ MOCI? ................................................................... 105
DESERT FOR EVER ....................................................... 117

NASLOV ORIGINALA Jean Baudrillard, AMERIQUE © Editions Grasset & Fasquelle, 1986.

CIP - KataJogizacija u pubJikaciji Narodna biblioteka Srbije. Beograd 840-4 BODRIJAR. Zan AmerikalZan Bodrijar; prevela s francuskog Mila B~tic. - Beograd: Buddy Books: Kontekst. 1993 (Sopot: Megrat). - 127 str.; 21 cm. - (Filozofska biblioteka Tekst) Prevod deJa: Amerique/Jean BaudriUard. - Tiraf 1000. ISBN 86-901393-1-1 12326924

VANISHING POINT
Caution: objects in this mirror may be closer than they appear!

Nostalgija izrasla iz nepreglednosti teksaSkih brefuljaka i sijera Novog Meksika: jedrenje autostradom, superhitovi na krajsler-stereu, talas vreline - nije dovoljan fotografski snimak - trebalo bi imati filmski snimak celog putovanja, u stvarnom trajanju, zajedno s nepodnoSljivom vrelinom i muzikom, i sve odgledati u celini kod kuce, u zamracenoj sobi - ponovo doziveti magicnost autoputa i razdaljine, i ledenog pica u pustinji i brzine, sve ponovo doziveti kod kuce na videu, u stvamom trajanju - ne sarno radi uzivanja u secanju, nego stoga sto je opcinjenost besmislenim ponavljanjem vee sadrzana u toj apstrakciji putovanja. Odvijanje pustinje neizmemo je blisko bezvremenosti filmske trake. SAN ANTONIO Meksikanci, prozvani tikanosima, u svojstvu vodica prilikom obilaska Alama velicaju heroje americke nacije koje su junacki poubijali njihovi rodeni preci - ali iako su ovi time obavili najtezi deo posla, nije ih mimoisla podela rada, jer danas tu, na istom popristu, njihovi unucl 1
7

vanzemaljski cist. pokraj jezera teske vode i same hiperrealne po gustini soli. Simetricna. iz nekakvog sporazuma 0 trosenju i eroziji. izdubljeni vetrom.praunuci velicaju Amerikance koji su im oteli zemlju. transparentan i natcovecanski. Jer odsustvo kulture u pustinji sarno je prividno. titav je grad. u pomljivu vecnost usporene katastrofe. Uz to i losandeleska modemost. Transseksualna kapitalisticka oholost mutanata daje magicnost ovome gradu. sklopljenog izmedu elemenata. Izopacena je i sarna pomisao na milione i stotine miliona godina tokom kojih se tu lagano pustosila povrsina zemlje. 9 8 . Zapanjujuca briljantnost i modemo istinoljublje tih Mormona. litice na ulazu u Dolinu spomenika.. koje su zatim izlozene neumitnoj eroziji. nasuprot fizickoj nadmorskoj visini obicnih reljefa. to jesu znakovi. Jasno nam je da su Indijanci jedino pomocu mnogo magije i vrlo okrutnom religijom mogli da nadvladaju toliku teorijsku velicinu geoloskog i nebeskog zbivanja pustinje i da se nose s takvim okruzjem. sa svim cakama neophodnim za vanzemaljski komfor.zapanjujuca puritanska opsesivnost na toj vrelini u samom srcu pustinje. sa cistim vazduhom i drskim prodorima urbanih perspektiva jos lepsim nego u Los Andelesu. ledom. besprekoran. Naopaki reljefi. bogatih bankara. koje nema nikakve veze s prirodom. uostalom. dugacka visoravan koja vodi ka Velikom Kanjonu. orgulje u trZnom centru). U tom gorostasnom nagomilavanju cisto geoloskih znakova covekov udeo nije bio nikakav. Sta je covek ako znakovi koji mu prethode imaju toliku snagu? Jedna ljudska vrsta mora da izmisli zrtve dostojne prirodnog kataklizmickog poretka koji je okrufuje. Kupola s Hristom (ovde svi Hristovi lice na Bjoma Borga. koji su ilegalno presli granicu i dosli tu da rade. pogrebni (Kapitol. nalik predmetu s neke druge planete. i nedaleko od Velike Pustinje gde je trebalo izmisliti brzinu prototipskih automobila da bi se prevladala apsolutna horizontalnost . Istorija je puna lukavstava.. muzicara. hiljadugodisnji poprecni sedimenti koji su usled trosenja dobili dubinu (smisao nastaje. Elektronski sat sa kukavicom odzvanja na svakom raskrscu u tom kovcezicu od ruza i mermera i jevandeljskog marketinga . posto vise nisu prirodni. vodom. Ali sam grad je kao dragulj. odvlace vas u vrtoglayost vremena. dakle metafizicka. posto su napravljeni po ugledu na onog Torvaldsenovog) spada u bliske susrete trece vrste: religija kao specijalni efekat. titava oblast Navaho. mnogo pre pojave coveka. svetskih genealoga. poligamista (njujorski Empajer Stejt ima necega od tog pogrebnog puritanizma uzdignutog na n-ti stepen). Ipak. najbolje ukazuju na to sta je kultura. Dolina spomenika: govor naglo izdignutih gromada. citav ovaj predeo odise prisustvom magicnog. svemocna apstrakcija. Ali puni· su lukavstava i Meksikanci. svuda mermer. te velike kurve s druge strane pustinje. svetleca. protivtezi Las Vegasa. MONUMENT VALLEY DEAD HORSE POINT GRAND CANYON Monumentalnost geoloska. jer razotkriva slutnju 0 prisustvu znakova nastalih. ponori Zelene reke (mozda je tajna ovog predela u tome sto je nekad bio podmorski reljef i sto je sacuvao nadrealnost okeanskog dna pod otvorenim nebom). iz erOZlJe reci. SALT LAKE CITY Gizdava mormonska simetrija. Mozda ti reljefi. Mozda su jedino Indijanci neke od njih donekle protumacili.

Rodoslovi kao dubina vremena i brzina zvuka kao susta povrsnost. zapovesti. Jer naoCigled se siri mentalna forma pustinje. u tom izvrtanju dubine koje se ogled a u izbrazdanim prostorima. Uzvisenost pustinja sastoji se u tome sto. predodredeni da postanu nacionalni parkovi. u dubinama pustinjskih pecina. gde s~ postlZu uz pomoc prototipskih automobila najvece brzme na svetu. Jer je pustinja ~p~avo to: ekstaticka kritika kulture. gde se sastavljaju sve buduce bioIo~ke. ekstaticki vid nestaJanJa. poput svake kulture. u kanjonima u koje ponire fosilna reka. u ironiji geologije. pod upravom raskosi sklonih puritanskih konkistadora Mormona. s Bonvilskom stazom. treba odabrati formu putovanja. liea. transpoliticnost dobija svoj nadredeni mentalni prostor. za onim sto je najsrodnije nukleusnom i denukleisanom svetu poput naseg. Cak su i Indijanei morali odatIe biti istrebljeni da bi se ukazala jedna prosiost velelepnija od antropoloske: mineralogija.. necovecanski faktieitet. stika. Tragao sam za astra/nom Amerikom. u filmu dana i noci kroz prazan prostor.zaslepljujuca vestacka svetlost bombe naspram zaslepljujuce svetlosti tIa. geologija. Ono sto je hladno i mrtvacko u socijalnoj pustosi iii denukleaeiji. u belom mermeru naspram neizmemosti Pacifika . orbitalnom informatickom tehnologijom. asocijalnog i pOvrSnog. tog prociscenog vida socijalne pustosi. retjefima od soli i kamena. ovde. predstavljaju negativ zemljine povriine i negativ naSih civilizovanih tekovina. SALT LAKE CITY: konjunkcija svetskih genealoskih arhiva. dobija kontemplativnost. svetiliste DNK i svih nobelovaca iz biologije. ritual nih radnji na putevima. u ravnodusnom odbljesku televizije. sve do u vertikalnosti megalopolisa. nikada za am~nckim drustvom i kulturom .za zemljom pustinjske brzme. u neizmemoj pradavnoj sporosti erozije i geologije. motela i mineralnih povrsina. na neokaljanoj povrsini Velike slane pustinje. kojom se ostvaruje one sto Virilio naziva estetikom nestajanja. Tragao sam za odigranom buducom katastrofom socijalnog u geologiji. Tragao sam u brzini seenarija. a nikad za dubinom americkih obicaja i naravi. Procisceni vid otupelosti ogleda se u ogoljenosti brzine.. uzviseni i transpoliticni po komcldenelJl nedlmute geoloske velicine zemije s patvorenom. prestoniee ostvarene fikcije. u cudesno bezosecajnom sledu zna10 kova. Ali da bi se ona razumela. astralnost. Mesto gde se proreduju tecnosti i fluidi i gde je vazduh toliko cist da direktno sa sazvezda dopire astralni utieaj. na bledoplavoj pozadini planina i stotina milja belog peska . ovde trenutno dobija estetsku i ekstaticku formu.edeli. u vrelini pustinje. sve do evropskih stracara. Za~ivlj~juc~ predeli. ALAMOOORDO: TORREY CANYON: Salkov Institut. presusenost koja ne ostavlja mesta 11 . o toj nukleusnoj f~rmi. 0 toj buducoj katastrofi sve sam znao jos u Parizu.znacenja nastaju iz erozije znakova) i koji su danas. u transverzalnosti pustinje. u tom zdanju sazidanom po ugledu na MinoJevu palatu. Ekstr~te~tonJ~~m pr. zemljom uzaludno i apsol~tno slobodnih puteva (freeways). Ovde. prva atomska proba u dekoru Bele pescare. Nehumanost naSeg kasnijeg sveta. usled presusenosti. nukleusnom.

pobeda trenutnog nad dubinom vrernena. da ono bude sarno sleganje geo}oskih slojeva i da iz njega izbija jos sarno nekakav fosilni sapat. Poput nostalgije za zivim oblicima u geornetriji. u sustini rasnoj. da bi zavladala tisina. danju. Proistekla iz prostranstva pogleda koji nerna na cernu da se zadrzi. Brzina stvara jedan posveeeni prostor koji rnoZe biti smrtonosan i gde je jedino pravilo brisanje tragova.. rnetabolicke vitalnosti kako seksualne tako i poslovne. vee i ravnodusnosti geoloskog talasanja gde se sarno kristalizuju rnetafizicke strasti prostora i vrernena. saobraeajne. arnnezijsko pijanstvo. dodirorn. ona je i sarna cisti objekat. toliko da se od silne zaStieenosti danas govori 0 denaturalizaciji Josernitskog parka da bi se vratio prirodi. i vee po sebi predstavJja pozomicu katastrofe i konzurnacije vrernena. transverzalnost stvari putern praznine. jer je brZa od sopstvenog uzroka i ponistava ga hodorn unazad. jer njihov reljef urla. koja nije proistekla iz ukorenjenosti nego iz iskorenjenosti. Pustinjska je tisina i vizuelna. . Voznja na neki nacin stvara nevidljivost. Pustinja: svetlucavo fosilno tkanje necovecanskog poirnanja. sa svojorn sirovorn saveseu. Ovde. rnozda je njena dra. To je neka vrsta usporenog sarnoubistva putem ponistavanja oblika. ali drustvo bez proslosti kroz koju bi se odrazilo. a noe ih potire. predstavlja jedino primitivno drustvo danaSnjice. U sustini. Jedino su puritanci rnogli izmisliti i razvijati takw ekolosku i biolosku rnoralnost zasnovanu na ocuvanju vrste. Ali sacekajte da svane dan. slozenosti. i koje je otud sustinski prirnitivno . drustveno iii ekolosko turnacenje. sirovo. Brzina stvara ciste objekte. Povrsnost i reverzibilnost cistog objekta u cistoj geornetriji pustinje. U planinarna ne rnoze da vlada tisina. drustvo totalne metasocijalnosti nepredvidljivih posledica cija nas neurnitnost opcinjava. upravo tu gde se sve odvija u astralnoj ravnodusnosti. sa svojim prostranstvorn. dok je za zavodljivost neophodno da postoji taj12 na. Njegova prirnitivnost prerasla je u hiperbolicnost i neIjudskost jednog sveta koji nam izrnice i koji umnogome prevazilazi sopstveno moralno.ne sarno nebeske. ali punih lepote u svojoj povrsnoj raznolikosti. odnosno na diskrirninaciji. jer hodom unazad ponistava vrerne. drustvo svirepih rituala. s budenjern fosilnih surnova i anirnalne tisine. izrnesanosti i neizrnemog prorniskuiteta. pobeda povrsine i ciste objektalnosti nad dubinorn zelje.vestackirn obzirirna kulture. Stavise.z sarno praznina. Opsednutost utocistem. granice zelje bivaju izmeStene. tehnoloskirn rafinrnanorn. ona viSe podseea na rninerale. trebalo bi da u neku ruku i vrerne postane horizontaJno. da nerna njegovog odjeka u buduenosti. Brzina je sarno inicijacija u prazninu: nostalgija za nepokretnirn srnenjivanjern oblika skrivena iza prenaglaSene pokretljivosti. rnedutirn. Brzina je pobeda posledice nad uzrokorn. unutamje. na prelarnanje kristala. Brzina nije vegetativna. Sve postaje prezaStieen prirodni rezervat. telesne. nasJadivanje njihovirn nestajanjern. nezadrZive vitalnosti. 13 . ukJjueujuei i podrucja otvorena za simulaciju. Pobeda zaborava nad parneenjern. Puritanska opsednutost poreklom upravo tu gde vise nema teritorije. potpune ravnodusnosti . A opcinjavajuee je putovati kroz nju kao kroz prirnitivno drustvo sutraSnjice. DoduSe. U ovoj zernlji. transparentnost. baS kao sto se dogodilo s filipinskim Tasadejirna. jer ukida tlo i teritorijalnost. tisina koja ne postoji nigde drugde. postoji jak kontrast izmedu rastuee apstraktnosti nukleusnog univerzurna i prirname. Amerika.

prostor pridaje velelepnost cak i otuznosti predgrada i takozvanih funky towns. sjaj preterane udaljenosti. jos njihova apstrakcija prelama na vrelini). i oslobadanje od socijalnog. fosilni. Pustinja u kojoj se kult automobda. poremecaja. funkciozabava nespojivi su s cistim putovanjem. Kult besprizomosti. ef~ 14 15 . Taj vid putovanja ne dopusta izuzetke: kad se podatan. zamisao 0 putovanju bez cilja. min~­ prvo izazivaju sok. beskraja bezimenih lica i razdaljina. ~na prikriva beznacajnost. kako se kultura. tska draf nestajanja podleze emocijama i zemaljskoj prirode. nego u okamenjenim. asketska. sk~ Voznja predstavlja spektakulamu formu amnezije. brda od blata (Mud Hills). zaslepljujucim sjajem neba i meseearbolje ostvaruje u ekstenzivnoj banalnosti pustinja iii u isto skim udaljenostima. Poput grcenja misica kraja. Ta nemoralnost daje udaljenosti lakocu i putovanje cini beskrajnim. asimptoelemenata neophodna je da bi se ponistila slikovitost . te i poseban tip zamora. Canyons/and. Americki kult: kult besprizomosti. Ubrzanje molekula na vrucini dovodi do jedva primetnog gubljenja smisla. 0 poznati predeo iii 0 neko skog dna. Nadrealnost I odgonetanje. zapravo bez i nervature. kao scenario. pod uslovom da dosegnu uzvisenost jedne (ne)kulture. Stvari najednom toliko pustinjskoj banalnosti metropola . Od upoznavanja obicaja mnogo je vamija nemoralnost prostora koji treba proputovati. zaboravljenih stvari. dimenzije su nemoralne. Zato se one najbolje ostvaruje po najvecoj vrucini. Slana pustinja. Raskos smisla naspram pustinja beznacajnosti. cak i predela (samo se kolicine videnih. Vafna je ta nemoralnost. Sve otMagicnost se saddi u metamorfickim oblicima. sve izbrisati. leda i viskija odvija svakog dana: fenomen lakoce uz fatalnost pustinje. poimaju kao mesta zadovoljstva iIi kulture. U Americi. koji pak ostaje nedokuciv u svom sirenju i kojeg moze svladati jedino brzina. draf prestaje: amnezijska. na§a kultura proreduje. neumitne udaljezontalnija od mora. Efekat monumentalnosti. ponistila prirodna zivopisnost proputovanja. transparentnost svih funkcija u prostoru. Bela uzburkanost Bele pescare. a pritom cuvaju nedimutu sliku cni.. veoma je spor~. lunaml. preterane turizma i zivopisnosti. Pustinja je svugde. predenih. U ovom najuskladenijem postojeeem drustvu. kao sto je potrebna metafizika brzine da bi se semiologiji. bezreljefni reljef. proeitanih. zanimljivosti. scenery. tipicno americki: totalna raspolozivost. i cista udaljenost. Pustinje i kalifomijski bljesak svakako vegetativnim sumama stabala. Turizam i Opustanje tela iznurenog praznim znakovima. iii izvesnih arhitekture tamo gde nista nije bilo zamisljano ni promicudom stvorenih geoloskih formacija koje zapravo ne sljano.Otuznost vestackih rajeva na neki nacin prerasta u kult. Odbacivanje ostataka izbrazdanih od preterane vrucine i brzine. prostor je odista nemoraIan. ali tek kad on prode nastupa onaj drugi ralizovanim sumama. U ovom najmoralnijem postojeeem drustvu. ona prociscava misice od zamora. Ne u kriti. belja od snega. Zato se one najnalnim pokretima. IIi obmuto: bezobli.. Split Mountain.svedoce ni 0 cijoj volji. geometrije i nosti. Ovom tipu putovanja svojstven je poseban tip dogadaja U stvari. razvija se tek postepeno.koje se nikad ne postaju sve lille. kao oblik culnog uzivanja u deteritorijalizaciji tela. jednolicno talasasti reljef drevnog morspotakne 0 poznato lice. nego televizijA spektralna civitizacija koju su izmislili Amerikanci. Italijanski kult: kult scenskog prizora. honsjaj putovanja.

pokredjiva. i verovatno u citavoj americkoj kulturi. ona utoplJa hele~lstlc~og gra~~ na obodu Stenovitih planina? Mineapohs. es- 17 . kraj same scene putovanja (kao sto mlazni motor nije vise energija prodiranja u prostor. i prve reklame POClflJU polako da se vrte na~ gradom. R:azgovor ~ eutanju masa i kraju istorije. ali da pritom. meke tehnologije. zestoki vetar duva nad Jezerom. naravno. procepljena forma. kOJI ceka Zlmu I hladnoeu kojom se dici. rasnu. gde je. danas uzarene sume Nju He~pslra. dokle mozemo da zademo u pustinjsku ireferencijalnu formu a da ne puknemo. povrsna kultura . Avioni prolaze. izrasla iz pukotine Starog sveta. Ficdzerald svake veceri dolazio da pije.. Pokret koji sopstvenom voIjom prolazi kroz prostor prelazi u apsorpciju samim prostorom . poput geometrijske slike koja zraCI po obodu ogledala. Mineapohs. umesto da se. Ali u srcu te istinske Amerike nalazi se bar "Komodor". Min~~pohs Je. povr5nu. vee nepovratnim hodom kroz pustinju vremena. lza hotelskih okana. ti~i poput vetra. ~a lstoku gde pada mrak. ledino pitanje povodom takvog putovanja: dokle mozemo iei u istrebljivanju smisla. 16 NEW YORK Poput kosmonautskog misionara eutljivih veCina i fatalnih strategija. s arahnejskim nizanjem vokala. najednom se cini najbolje i iskljuCivo prilagodenom verovatnoei zivota koji nas vreba. Forma koja dominira na americkom Zapadu. ta Amerika! Swd okolo v~ada m. gipkim skokom preleeem s jedn~g aerodro~a na drugi. jeste seizmicka: razlomljena. usred svojih silosa i lovista. A prelomni trenutak jeste onaj surovi trenutak spoznaje da je putovanje beskonacno. s kratkl~ odbljeskom u ogledalu Nove Engle.u kojoj se moraju slediti ista takva pravila da bi se uhvatio njen hod: seizmicko klizenje. krhka. taktilna. To je sva mudrost. Evo i mene sad tu.ske. cija je pitomost pred~~ak sne~a: v Ah gde Je onih deset hiljada jezera. osloni na otpor vazduha). najlepsi art-deco na svetu.kraj otpora. karu. Kakva divota. s pogledo~ na nelzme~ost I svetlost jezera. sutra Mineapohs tako mllo~wcnog imena.. Sutra ee me avion direktno preneti u drugu sjajnu krajnost. Prelaskom preko odredene ' tacke menja se sam pokret. Taj trenutak kad hvata vrtoglavica jeste i trenutak mogueeg pada. polu-g~cklm polucejenskim.merna i tako bliska iscezavanju. na horizontu nastanjenog sveta. ocuvamo ezotericku draf nestajanja? Teorijsko pitanje materijalizovano U objektivnim uslovima jednog putovanja koje to vise nije i koje stoga saddi sustinsko pravilo: pravilo temje ka tacki ne-povratka. prema tradicionalnoj shemi. vee se pokreee tako 5to stvara pred sob om prazninu koja ga usisava.lholjsko leto. Tako je dosegnuta centrifugalna. ekscentricna tacka. u kojoj kretanje stvara prazninu koja vas apsorbuje. sam~ neosvetljeni ruralni konglomerat. Juce ~lagu vertlkalnost nebodera. Posle patricijske otmenosti i z~nstven~ ~itomosti miholjskog leta u Viskonsinu. To-morrow is the first day of the rest ofyour life. Ne toliko usled umora uzrokovanog daljinom i vrueinom i hodom kroz vidljiw pustinju prostora. i da vise nema smisla okoncavati ga..

viserasno.zahvaljujuci njima taj je ogromni park nalik na viseti vrt. na svoj nacin. naIik kupacicama koje cede kosu. naslednicu Atine. Neboderi oko Central Parka lice na potporne stubove . dok ovde istice sjaj svake od komponenti. Ali jedna je posebna usamljenost potpuno razlicita od· svih ostalih. na nekom zidu. koji pevaju sami. osmehuju se cak sve vise. Uprkos tome. say u obeliscima i iglama. nikada drugima. Lepotu koju su gradovi sticali vekovima. ljudi imaju druse u glavi. vee mozgovi. treba reci da je crno.etnicke grupe. Nema nikakvog humanog razloga obitavati u njemu. zaSto?). zgrade. Naprotiv. ZaSto Ijudi zive u Njujorku? Nemaju nikakve medusobne odnose. Prostitucija je totalna. reklame USee. Belilo izgleda kao izbledelost fizickog ukrasa. sam. ZastraSujuca raznolikost i cudnovatost lica. Izmesanost obicno tezi da ukine razlike. uvek sami za sebe. neutralnost koja moZda zahvaijujuci tome dobija sva egzotericna svojstva Reci. oni se ne zbrajaju. Toga ima swgde. jezicka usamljenost Ijudi na zemlji. tuzniji od prosjaka jeste covek koji jede sam pred svima. poput prirodne sminke koja se ushicuje veStackom sminkom u komponovanju lepote . Portorikanki u Njujorku. Osim seksualnog uzbudenja usled rasne izmeSanosti. ali kojoj ce u sU5tini uvek nedostajati ezotericna i ritualna moe vestackog. pigment tamnih rasa. koji im izlaze na oci. elektricno osvetljenje takode. One maske koje su se u arhajskim kulturama dobijale sa staroscu i smrcu. napeto usmerenih ka nekom nepojmljivom izrazu. 19 . To Njujork cini samoprivlacecim svetom.ne seksualne. Onaj ko jede sam mrtav je (a onaj ko pije nije. Faraonski grad. mladi ovde imaju s dvadeset. Seksualna usamljenost oblaka na nebu. i njihova je uzajamna slicnost neizvesna. U Njujorku postoji jedan dvostruki fenomen: svaka od velikih zgrada vlada iii je nekad vladala gradom . Samo nekakav unutraSnji elektricitet koji potice iskljucivo od njihove izmesanosti.ali nedostaju sjaj i zestina gradova Sjedinjenih DrZava. osim ushicivanja izmeSan05cu. U Montrealu postoje svi ti elementi . oni se oduzimaju jedni od drugih. Izbrazdani nisu oblaci. jer zveri uvek jedne drugima ukazuju Cast da dele hranu iii da se otimaju 0 nju. iz kojeg nema nikakvog razloga izlaziti.tetsku i mocnu. Mro iIi prerafaelitske frizure. Pramenovi dima. uz neku ogradu. to je najtuznija scena na svetu. vee animalne i uzvisene. Kola su brza. tumija od bede. Oblad lebde nad gradom kao mozdane hemisfere rasterivane vetrom. Usamljenost coveka koji javno sprema svoj 18 obrok. Lepota Crnkinja. Aleksandrije i Persepolisa istovremeno: u Njujork. on je dobio za pedeset godina. Ali takav je i grad. NEW YORK Sve je veti broj sirena i danju i nocu.svaka etnicka grupa vlada iii je nekad vladaIa gradom. sve se igre pojacavaju. na haubi nekih kola. A Ijudi. s dvanaest godina. Zapanjujuc je broj ljudi koji misle sami. Ali ljudi se smese. I igra. poput sunderastih dimova koji izbijaju iz tla ispucalog od vruce kise. severnoamericki prostor . Tako biva kad god se priblizavamo centru sveta. koji jedu i govore sami na ulicama. koja oeajnicki nedostaje bledolikima. Cudno oseeanje bliskosti i privlacnosti za tako veStacku centralnost. To je neSto 5tO se kosi s Jjudskim i zverskim zakonima. Banalno.

s njihovim rojevima oblaka. Takva su i evropska kola: u njima se ne Zivi. poput fasada mocnog kapitala u Njujorku. U Evropi. U poredenju s americkim downtown cetvrtima i bJokovima nebodera. kao da nemaju nista drugo da rade. ravna vestini pravljenja vatrometa iz naSeg detinjstva. naSa mala izbrazdana neba.. kladila se na raj i pakao . Nigde nema voce snage. barikada. nebo nikad ne uzleee. I kojem je ravna jedino gordost renesansnih gradova. u prostoru koji je usled njihovog utrkivanja postao dramatican (Njujork Cikago Hjuston Sietl T oron~o). Carolija modemog rusenja. pret~ran~sti zato ~to su zgrade saterane u prizor na ItahJanski nacm. ne treba humanizovati arhitekturu. KaZe se: evropska je ulica ziva. Rusi se okomito poput drvene lutke. daleko od pomisli na utoei!te blagostanje iii idealnu ekoJogiju. elektriciteta. nehajni. nehumana. i verovatno ni nemaju nista da rade osim da proizvode neprestani scenario grada. Prizor obmut od prizora lansiranja rakete. Zgrada od dvadeset spratova klizi cela po vertikali ka sredistu zemlje. neobuzdani. ne lebdi. saobracaj gust. vitalna.. Cim krocite u Sevemu Arneriku osecate prisustvo citavog kontinenta . nema dovoljno prostora. ne ona iz Akrosantija u Arizoni koja objedinjujt sve meke tehnologije u srcu pustinje. ali je uvek Ziva. Cudesna modemisticka umetnost.. niko zapravo ne luta (nema skitanja). U neku ruku nalik francuskom vrtu: buket zgrada uv~zan maSnom. taj se prostor smatra javnim i oznacen je svim znakovima jaYne pozomice. Muzika je svuda. Nije tacno.prostor je sam oblik miSljenja.zavajuei vertikalno drzanje. Prava antiarhitektura. Ona je igrala na tvrde t~hno- logije. ljudi prolaze br~o. Arnericka utica mozda nije imala istorijske trenutke.bolje receno. koja prevazilazi coveka. Eko-arhitektura. 8tO iskljucuje moguenost da se on prede iii pohodi poput pustinje iii nekog nevaZnog prostora. olicava tihi pakao Poznog Carstva. U Parizu. ono je poput malog privatnog poseda zauzdano u kulisama su~icavih zgrada koje bacaju senku jedne na druge . preuvelicala sve dimenzije. Ne. vozila. Ulice i avenije nikad se ne prazne. zivotne energije i pokreta nego na ulicama Njujorka.. koje nikad nisu svemirske . koji ustrajavajuei u sumanutosti u su~tini k~te~ori~n~ negir~ grad i njegovu namenu. interes zajednice 1 pOJedmaca. relativno prometan i tih (za razliku od nervoznog i teatralnog saobracaja na itatijanski nacin). Defans gubi arhitektonsku prednost vertikalno~ti .. Po nebu se vidi: Evropa nikad nije bila kontinent. Tu se rada cisti arhitektonski objekat. Ni u gradovima nema dovoljno prostora . u istorijskim trenucima revolucija. zadr.i. vee ona divlja. po uzoru na 21 20 . da se IzaztvaJU. cas neusiljenoseu. Inaee. utica Zivi sarno na mahove. To protivreei mogucnosti da ti ~o~st~ml unedogled radaju druge sebi slicne. Zapremaju ga milioni Ijudi koji lutaju. kao i eko-drustvo. .Oblaci kvare naSe evropsko nebo. koji izmiee arhltektima. ali svetla i vazdusasta geometrija grada ne dopu8ta arterijsku bliskost evropskih ulieica. u zatvoreno pozori~te opisano perifemim bulevarom. a amerieka mrtva. kinetiena i kinematicna. reklame ispunjavaju ga cas zestinom. naSi mali izbrazdani oblaci po meri su naSih izbrazdanih misli. U poredenju s neizmemim nebesima Seveme Arnerike. kao da silazi kroz podrumski kapak i sopstvenom povrsinom na tlu apsorbuje svoje rusevine. ona je ovde u Njujorku nastala sarna od sebe. Ljudi.umesto da jedne drugima budu vrtoglave fasadeogledala.

vee prosto da bi osetio da postoji. ravnodusnoj pozi (s laktom na tlu. cista i prazna forma i izazov samom sebi koji je zamenio prometejsku ekstazu takmieenja. razna zaverenistva. U ow neverovatnu Barku. na neki naein. zaSto bi povlaeio iz prometa primerke jednog ludila koje ga je. kovitlanje grada toliko je snuno. Tre- 22 23 . na razlieite naeine. "Pobedili smo!" izgovorio je sapatom Grk Maratonac i izdahnuo.postala besmislena: sumracna vest 0 nadljudskom i beskorisnom naporu. s nekim deliti zivot. U Njujorku su ludaci oslobodeni. jer vidimo kako se ona srozava iz sata u sat. iii golih grudi i zakovrnutih oCiju. I DID IT! Parola novog vida reklamne aktivnosti. dok se reper zaustavlja u udubljenju svog pokreta u nekoj podrugljivoj pozi. U Njujorku. kao u etrurskim grobnicama). Ima ih sedamnaest hiljada.i svako mora sam. a centrifugalna sila je tolika da je nehumano i pomisliti Ziveti udvoje. da traZi poslednje prezivele za poslednju zabaw.da su stigli. Verovatno i ovi sanjaju da uruee vest 0 pobedi. Repovanje je zapravo akrobatski podvig.samu zemlju. da se podsetimo. svako je ukrcan sam . dZankija. mafije. posvecena iii perverzna udruzenja. u kojoj istorijska i politick a pozomica slabo §ta znace. narkosa. glavom nehajno naslonjenom na dian. Pu§teni u grad. autistiekog performansa. intemacionalni simbol fetisistiekog performansa. posle tolikog napora . iii medijima: to je susta surovost naeina zivota. a svako trei sam. kad se zaustavi u nekoj mlitavoj. bande. obuzelo celog. Kao da tim uvijanjem i uvrtanjem oko sopstvene ose buse sopstvenu rupu u telu. u koju su Zivotinje bile ukrcane u parovima da bi vrstu spasle od potopa. Nasuprot Nojevoj barci. ni ne pomisljajuci na pobedu. Treao sam njujorski maraton: / did it! Osvojio sam Anapumu: / did it! Istog je reda i spu§tanje na mesec: We did it! Dogadaj koji u su§tini manje iznenaduje ako se pomisli da je bio unapred zacrtan na putanji napretka i razvoja nauke. smrt iznurivanjem po put onog maratonca od pre dye hiljade godina koji je. od prolaska kroz cilj prvopristiglih koji se jos dobro drfe i puni su takmiearskog duha do olupina koje prijatelji doslovno donose do cilja iii do hendikepiranih koji stazu prelaze u kolicima. Mogu da prezive iskljueivo plemena. s kapuljacom od folije i skiljeci na §topericu. alkosa iii bednika koji ga pohode. ali ne i parovi. Ali kineski se ratnik zaustavlja na vrhuncu akcije u herojskom staw. pod helikopterima i aplauzima. u kojem tek na kraju shvatamo da je ree 0 plesu. Svi zajedno verovatno bi mogH da donesu vest 0 propasti ljudske vrste. napora i uspeha. sumanutosti pobede u prazno. ne razlikuju se toliko od ostalih pankera. Ne vidimo zaSto bi jedan tako Iud grad skrivao svoje ludake. na dnu koje zauzimaju ironienu i Jenju pozu smrti. a u pravoj Maratonskoj bici nije ih bilo ni ukupno toliko u borbi. Ta iznenadna imobilizacija podseca na kinesku operu. u stvari. Ima ih sedamnaest hiljada koji tree. rasnom razlicitoscu. svi true smrt. NjujorSki maraton postao je. a njihova je vest . To je prizor smaka sveta. ali ima ih previse. "/ did it!' uzdi§e iscrpljeni maratonac ruseci se na travnjak Central Parka. ushicivanja odvunoscu bez posledica. svake veeeri. Da Ii se namema patnja moze smatrati namemim ropstvom? Pod kisom koja lije. ali u kojoj je zestina promene ogromna. u Atinu nosio vest 0 pobedi. Nisam mogao verovati da prizor njujodkog maratona moze da izmami suze. bilo da se napaja tehnologijom.

u drskosti ljudskog zrtvovanja eistom eirkulisanju. Nestaee sjajna superstruktura j sumanuta vertikalnost. reklamnog samoubistva: treati da bismo dokazaIi da smo u stanju da idemo do sopstvenih graniea. uz neverovatno saueesnistvo eelokupnog stanovnistva.drugo ne ugrozava . te eentrifugalne ekseentricnosti pre horizontalnog rasklapanja i podzemne implozije.panduri inaee postoje da bi doprineli urbanom i modemom izgledu jos polu-ruralnih gradova (kao sto je Pariz). vee ga je u neku ruku iserpeo. Niko vas ne gleda. imati avanturu. savladati planinski vrh. surovi ekspresionizam. ponovno zapoeinjanje zivota svakogjutra pravo je eudo. ona vise nema kad da se materijaJizuje u ljudske i ljubavne odnose. 24 .. Seksualnost je pak. fanatizma bezlienog performansa.ueinjeno je. Njujork je poslednji izgred te barokne vertikalnosti. kroz ubrzavanje banalnosti. ali to su po opsegu svetski dogadaji koji sarno doprinose njegovoj slavi.balo je i to uciniti . vee u svim odnosima.zato sto je nista ne ugrozava. u zivosti sreenih iIi bednih Hea. Sve ee postati infrastruktura uljuljkivana veStaekim svetJom i energijom. vee se rasplinjuje u promiskuitet pojedinog trenutka. Grafiti. . U Njujorku se 25 Jedan dreceee zeleni kamion sa sljaSteeim spojlerima klizi niz Sedmu aveniju. Nasilje se ne ogleda u drustvenim odnosima. govore sarno: Ja sam taj i taj i postojim! ani predstavljaju besplatnu reklamu postojanju! Da Ii treba unedogled dokazivati sopstveni zivot? Neobiean znak slabosti. ali koju citav grad kolektivno gaji kroz tehnieku frenetienost za vertikalnoseu.elektricitet otklanjaju pomisao na rat. tek sto je prestao sneg. Tu je saZet citav Njujork i njegovo misticko glediste na dekadeneiju: svi speeijalni efekti. kao i u svemu sto einimo da bismo sebi dokazali da smo u stanju da to ucinimo: napraviti dete. svako je zaluden napetoseu svoje bezliene uloge. S obzirom na kolicinu energije potrosene prethodnog dana. predznak novog fanatizma. NJegova gustina. takode. koja se na njujorskoj "seeni" estetski transkribuje kroz ludosti. da bismo dokazali. Maraton je zapravo vid demonstrativnog. predstavu svoje propasti. pociniti samoubistvo. prevazidena kao naein izraZavanja . pod prvim jutamjim suneem. to je eetvrta dimenzija grada. beskrajne oCiglednosti. Isti efekat beskorisnosti sadrii se i u svakom izvrsenju zadatka. u mnostvo daleko kratkotrajnijih kontakata.iako se na sve strane njome rnaSe. Ovde je urbanost dosegla toliki stepen da je vise nije potrebno iskazivati niti joj pripisivati politieki karakter. U Njujorku nema pandura . jos kasniji ee se zakopavati u zemlju i neee ni imati ime. Na bokovima mu je metaliziranim zlatnim slovima ispisano: Mystic transportation. njegov povrsinski . Njegova ga voltda stiti. Njujork vise nije politicki grad. AJi taj dogadaj nije ponovo podstakao hiljadugodisnji san 0 svemiru. MYSTIC TRANSPORTATION INCORPORATED Njujork sebi prikazuje. od svakog spoljnjeg razaranja. od sublimirane vertikalnosti do trulezi na tIu. i raste geometrijskom progresijom. svi speeijalni efekti izmesanosti rasa i earstava. poput galvanske kupole. koju nista . Ne stiti ga od intemih nezgoda kao sto je raspad energetskog sistema iz '76. Uostalom. i to nije posledica dekadencije vee njegove moei. i demonstraeije razlieitih ideoloskih grupa retke su i uvek smesne (etnieke grupe se iskazuju kroz sveeanosti i pokazivanje svoje rasne prisutnosti). dokazali sta? Da smo u stanju da stignemo. Ta eentralnost i ta ekseentrienost mogu sarno da doprinesu njegovoj sumanutosti sopstvene propasti. u izvesnom smislu. Kasniji ee gradovi biti ekstenzivni i neurbani (Los Andeles).

juri niz glumicine trepavice. "Da. Mi u Evropi imamo dar da promisljamo stvari. u slusalicama Les Indes Ga/antes. da ih anaIiziramo. a jedan starac. na tome nam zavide cak ~ umovi s onu stranu Atlantika. i napokon se gasi na pucini Islanda. U avionu. Niko nam ne moze osporiti istorijsku tananost i dar konceptualizacije. od tehnoloske taStine i izIisnog nasilja. Jevrejin iii Jermenin spava mi u krilu. Los Andeles jesu u centru sveta. moralnom. niz Ijubicasti horizont izlazeeeg sunca. Taj univerzum potpuno truo od bogatstva. ljudi spavaju. podamnom su sante Grenlanda. Njega niko nije u stanju da prouci. Na deset hiljada metara i na hiljadu kilometara na sat.iako s ushieenjem i razocaranjem u isti mah. na ekranu Katrin Denev. mora se priznati . Beznademo kasnimo za giuposeu i mutacijom. od bede i rasipanja. od senilnsoti. a ponajmanje americki intelektualci zatvoreni u svoje kampuse. oseeam Ijubavi svu zestinu . dramaticno otudeni od te konkretne.ponovo dozivljava oseeanje slave. prelazi ledenu prekookeansku atmosferu. a on ga zapravo nadvladava i izrabljuje. Eto. ciniee se da je dan trajao samo cetiri sata. u toplom kovcegu mlaznjaka. da ih odraZavamo. putovanjuje kraj. bajkovite mitologije koja se izgraduje svud unaokolo. " peva uzviseni glas iz jedne u drugu vremensku zonu. arhitektonskom ekscentricnoseu tog drustva. ne predstavlja turoban prizor promene. vee estetsku formu mutacije.. rasnom. od puritanizma i mentalne higijene. od nezainteresovanosti. Ali najociglednije istine i novovremena cuda zbivaju se na obali Pacifika iIi u kupoli Menhetna. od moti. Ali uzvi26 seni glas. 27 . u smislu da se oseeate ovencani energijom svih . morfoloskom. .sto. Mozda stoga sto Citav svet i dalje sanja 0 njemu. Njujork. Od noei iz koje smo posli do one u koju cemo sleteti. naivnom preteranoseu i socijalnom. glas nesanice putuje jos brze. brzina ne zna za zestinu Ijubavi.. neodoljivo me podseea na radanje sveta. za razliku od Evrope.

i najbanalnije predgrade. da postanem ekscentrican. za kojom se u nas sarno cezne. muzeja moci u koji je Amerika izrasla u ocima citavog sveta. A s tog gledista i pos)ednji fast-food. originalni. naSe duboke oseeajnosti. da budu za mene pojam astralnosti. gde etnicko i lokalno predstavljaju sarno otpatke i rusevine centralnosti? Zelim da se ekscentrisem. Nasuprot evropskoj melanholiji analiziranja. stereolitska astralnost megalopolisa. ZaSto da se decentralizujem u Francuskoj. Radost usled propasti metafore. ocekujem sarno da nastanjuju jedan prostor nesamerljiv s mojim. visinska astralnost aviona. oznaeavajuceg. transpoliticna astralnost ispoljavanja moci.ASTRALNA AMERIKA Astralna Amerika. svemirskog. Ushicenje besprizomosti. razumni. Nasuprot groznicave udaljenosti kultumog pogleda. Ne trdim od njih da budu inteligentni. Lirika cistog cirkulisanja. najlepsi orbitalni prostor. geoloska astramost pustinja. besprizomost ociglednosti. vertikalnog. Astralnost. oCiglednost moci. moe simulacije. Od Amerikanaca ocekujem sarno da budu Amerikanci. Za mene ne postoji istinita Amerika. Horizontalna astralnost automobila. i najgora olupina od americkih kola iii najbeznacajnija mdoretkinja iz strip ova nalaze se u centru sveta vise nego bilo koja kultuma manifestacija 28 29 . Trenutna astralnost vektorskog. ali tamo gde je centar sveta. elektronska astralnost televizije. Nasuprot naSeg razocaranog devicanstva.

stare Evrope. just as it is. Pogledajte i najmanju pustinjsku postaju. nemaju oseeaja za simutaciju. to je hiperrealnost. ne dobija se drugaciji ugao gledanja na nju. Naime. i sve vas navodi na sanjarenje. i u njega se moze uci kao u san. Amerikanci. homogenosti prostih elemenata osvet1javanih istim takvim snopovima. kao da ne primeeujuci prolazimo kroz celuloidnu traku. cak i telo. ali ne mogu govoriti 0 njoj. pragmaticno. politika. Pred tim nestaje sve. U stvari. Isto mitsko i analiticko ushieenje koje nam je pogled usmeravalo ka tim prvobitnim zajednicama danas nas nagoni da gledamo ka Americi. posto sami jesu njen prikaz. To je hiperrealnost jer je to utopija koja je od pocetka prozivljavana kao da je ostvarena. Kad se okrenete. ni realnost. Hologram je blizak fantazmu. Uostalom. Pustinja naravno. Oni su dakle idealan predmet za analizu svih mogueih varijeteta modernog sveta. Ali jedino tako radikalan eksperiment omogueava uspesan ishod i daje tu astralnost koju neeu naCi nigde drugde. Sve se zasniva na jednom nosivom svetlosnom zraku. lica. Mozda se istina 0 Americi moze ukazati sarno Evropljaninu. usled naknadnog efekta neuhranjenosti postaje providno i toliko bestezinsko da je blisko nestajanju. To je jedina zemlja u kojoj je mogueno biti tako sirovo naivan: od stvari. to znaci gIedati pri svetlosti razlozenoj na dugine boje. na istoku iii na zapadu. i reklama. s istom straSeu i istim predrasudama. OkruZena gardenijama i eukaliptusima. imamo utisak da Amerika pociva na fantasticnom smenjivanju slicnih elemenata. i sa njima stvamost. po tom osnovu i vlada svetom. Oni su njeno savrseno olicenje.. u Ameriku kao fikciju. ali i seksualnost. ma koju ulicu u nekom gradu na Srednjem Zapadu. ali i Las Vegas. Sve sto me okrufuje odraiava tu opustosenost. Amerika je nesto sto n~ sve prevazilazi . To je sasvim izvodljivo i u samoj Evropi. neki Burgerking iii Stadbejker. bolje vidi Evropa. neba i pustinja ocekivati sarno da budu bas one sto jesu. Na mirisljavim bremljcima Santa Barbare. jer sarno on moze uociti savrseni simulakrum. koja je ovde prvobitni prizor. Ona uostalom. Sve je ovde realno. Prividati se cvde ne znaci sanjati budan iii imati prividenje. sve vile lice na funeral homes. u 31 . a ako se on prekine. ni vise ni manje nego sto su to u svoje doba bile primitivne zajednice.. i eto yam cele Amerike. Amerika na mene uvek ostavlja utisak istinskog asketizma. laserskog zraka koji pred ndim oeima lara po americkoj stvamosti. Kultura. kako na jugu tako i na severu. Nalik hologramu po koherentnoj laserskoj svetlosti. S vizuelnog i plasticnog gledista takode: kao da su stvari sacinjene od neke manje stvame materije. sve se iseca plasticno i jednostavno poput svetlosnog signala. kao da se okreeu i premestaju u praznini usled nekog specijalnog svetlosnog efekta. Amerika nije ni san. Amerika je nalik gigantskom hologramu po tome sto je ukupna informacija sadrzana u svakom pojedinacnom delu. pak. U svakoj svojoj i najbeznacajnijoj pojedinosti. neku kalifomijsku kueu. to je trodimenzionalni san. i Ijudske delatnosti. raspde se svi efekti. kao sto sam mislio. Evropa je jednostavno nestala. nije tacno da se odavde. a 30 uostalom. public relations. neki parking. treba uCi u fikciju Amerike. potcinjene su iskljucivo viziji pustinje. ZnaCi da nije stvar u tome da se zauzme kriticko glediste u odnosu na Evropu. i da sve zavisi od svetlosnog zraka. elektronika svakodnevnog zivota. simulakrum imanentnosti i materijalne transkripcije svih vrednosti. cega jos ima sto nije vee stotinu puta bilo kritikovano? Umesto toga.

sva trojica tu za sankom. stereo i video uredaji koji obezbeduju komunikaciju s onostranim. Just a life. misli kroz pisanje. oko kuce.koje noro 32 .i najzad.raznolikosti biljnih vrsta i jednolicnosti. brda bledog patuljastog cveea koje se prostire poput multiple skleroze. orgazmicka elasticnost tapisona: ta gipka letovalisna civilizacija neodoljivo podseca na smak sveta. obJaporni ljudi odbegli iz hormonske laboratorije sopstvenog tela. TV. plaZa i planina... Sve aktivnosti ovde imaju skriveni prizwk smaka sveta: kalifornijski ucenjaci s monomanijackom strdcu za latinskim duhom iii marksizmom. Orson Vels. Crveni tregeri igraca bilijara.~~~. Seks. a evo sad. a odatle je zahvatio i ceo svet. \~ ~"". drobilica za smece.T.. zene kroz seksualni scenario. zla kob ostvarene utopije. jedino misljenje ono koje nastaje plasticnom hirurgijom anketa . Seks i plaZa.oil sanctuaries .!C~j.~ 0 I r' r· . raznorazne sekte s monomanijackom strascu za cistotom iii zlocinom. automobili koji obezbeduju vezu s pogrebnim trznim centrom i samouslugom . citavi zidovi u prozorima veoma nalik na Snezanin kovceg.. cvece.."'..TI1I \ "4 i' hOI:. Planina i seks. plaZa i planina. Sve je podvojeno kroz simulaciju. Kao da stvari postoje sarno kroz tu neobicnu namenu. Seks i pojmovi. sve ukazuje na to da je ovde smrt najzad ndla idealno boraviste. ali nista ne remeti patvoreni spokoj.~\\h:"r:. Hustling is prohibited. ljudske vrste.~~:~~ \ I" • I} "". H bde na pucini poput luksuznih kockarnica iii svemirskih brodova . razgovaraju. zena i deca kao zraceei simptom uspesnosti . upadljivo slicni i cudnovato ubedljivi.. U. s genetskim manipulacijama i plasticne hirurgije Ijudske vrste. ((.. Sartr.tf " 33 :I .:. seks. Cocktail scenery. pod kucom. Nekoliko pojmova. istinski debili i mongoloidi odbegli iz psihijatrijskih bolnica (pustanje ludaka u grad cini mi se sigurnim znakom smaka sveta. Mikrotalasna pecnica. terorizam kroz modu i medije. Bestidno sveprisustvo zelenog bilja.. otimanjem poslednjeg pecata Apokalipse). Fuko. prava opsednutost smrcu. zadah piva. Miris surovosti. dogadaji kroz televiziju.~. poput bolnickih cevi za transfuziju i reanimaciju. uvek isto pitanje: UWhat are you doing after the orgy? Sta ciniti kad je sve na raspolaganju.. automobiI. i naftne platforme . Svako je boraviste ovde pogrebno. U srcu zemlje bogatstva i oslobadanja. Mozemo se zapitati da Ii i sam svet postoji sarno u funkciji reklarne koja se 0 njemu moze napraviti u nekom drugom svetu. jedina urbana lepota ona koja je nastala hirurgijom zelenih pOvrSina. dzogeri koji meseeare u izmaglici poput silueta odbeglih iz Platonove peCine. • J. stereotipi zivota i smrti? To je problem koji muci Ameriku. 'c· j I~ \J '. Predeli kroz fotografiju. Zanosni hiperrealizam ekstaticki asketizam multiprocesno putovanje interinaktivna multidimenzionalnost Nesto za odlepljivanje Western Digitals Body Building Incorporated Mileage iJlimited Channel Zero Skiljavi bar u Santa Barbari. nebrojena tehnicka razgranavanja po kuCi. Posto je lepota jedino ona koja je stvorena plasticnom hirurgijom tela...

kao sto se ni za trenutak n~ dodiruju ta tela isprepletena u "filingu" i terapeutskoJ Ijubavi. ~~d razdvajanja toliko je dobro pogoden da se voda odvoJda od serpe i ova sad svoju toplotu prenosi kao poruku. Regan tim osmehom dobija podriku mnogo jacu nego sto bi bilo koji Kenedi dobio razumom iIi politickom inteligencijom. Imunitetni. uklanja se smece i ispucalost. Osmehujte se da biste pokazali svoju transparentnost. on lebdi na lidrna jos dugo poste nestanka svakog oseeanja. mi smo najbolji. nekakvim vrenjem na daljinu. Keep America clean. Jer to komunicira: neverovatno je da dno serpe komunicira toplotu vodi ne dodirujuci je. 35 34 .. a te~o prenosi drugom telu svoju pofudu kao poruku. kakve Ii ironije. veStacki uglancane poput kulisa "a la pompei" koje ih okrufuju. kao sto tela komunicira drugom telu svoj fluid. u kojem stare slike izgledaju kao nove~ sjajne i vazdusaste. suvo i vestacko da za njega ne prianja ni kapljica vode. tu duboku ravnodusnost svog osmeha. pokupila je americka policija usmrtiwi u pozaru jedanaest Ijudi i zapalivsi trideset okolnih ~ca. koje je toliko homogeno. U nedostatku identiteta. Uvek raspoloziv osmeh. U istom ludilu od asepse: Getijev muzej. poklonite drugima tu prazninu i ravnodusnost. Ijudi yam se ovde osmehuju. Bilo kako bilo. i zove se komunikacija. On ucestvuje u ktiogenizaciji osecanja. ali ne iz pristojnosti niti da bi vas opCinili. ja sam divan. To se zove interfejs iii interakcija. stvari se vracaju u prvobitno stanje cistoce. Mnogo je uspesniji taj poziv na cisto animalno iii infantilno cestitanje i svi se Amerikanci okupljaju oko tog efekta zubne paste. uostalom pokojnik ce ga poneti u svoje pogrebno staniste. u znak nade u ocuvanje kontakta. Taj osmeh oznacava sarno neophodnost osmehivanja.~o~ vatim pravilima kao sto je istovremena zabrana autopslJe I iznosenja smeca. I to stima. osmehujte. pa ni same nacionalne vrednosti nisu proizvele takav efekat. medu kojima. U prolazu ti svako upucuje osmeh. obasjajte lice nultim stepenom radosti i zadovoljstva. ali ne dopusta bliskost. svoju Cistotu. " To je i Reganov osmeh. niposto ne skrivajte da nemate sta da kaZete. iii da ste ravnodusni prema drugima. To se zove informacija i uvuklo se svugde poput fobicnog manicnog lajt-motiva koji se tice kako erotskih odnosa tako i kuhinjskog posuda. koji je na putu da postane jedini princip vladanja. Nikad nijedna ideja. To je vecni osmeh komunikacije. Spontano razotkrijte tu prazninu. Poput Sesirdzijinog Macka. osmeh s kojim se dete budi svesno prisustva drugih. On je neposredan. reklamni osmeh: "Ova je zemlja sjajna. . Osmehujte se ako nemate sta da kaZete. s cud. i kuce svih suseda kOJI su traZili da se sekta unisti. koji medutim dobro pazi da se ne 0stvari i da se ne oda. simpaticno grcenje vilica pod prividom ljudske topline. To je zamenilo jace-to:face i akciju. bez imalo patine i ispucalosti. svoj erotski potencijal preko nekakvog molekularnog povrsinskog napona a da ga nikad ne zavede niti uznemiri. I to spada u veliko ciscenje. restaurira se. sarno se osmehujte. vrhunac samozadovoljstva citave americke nacije. Samoprorocki osmeh. poput primalnog krika coveka koji je sam na svetu. nalik svim reklamnim znakovima: osmehujte se. cak i na onom svetu. kao fluid na dekodiranje. Amerikanci imaju izvrsne zube. MOVE.Kultura koja je izmislila specijalizovane institute za dodirivanje tela i serpe u kojima voda ne dodiruJe dno. osmehnuce yam se. iii kojim beznadezno traZi njihovo prisustvo. U Filadelfiji: jednu radikalnu sektu.

razraduje.pogledajte sarno dete ispred kompjutera u skoli: mislite da je postalo interaktivno. To je carobni instrument egzotericne magije . Ali. Prikljucen na seks. Tako je s univerzitetskim strucnjakom koji se hvata ukostac sa svojim kompjuterom i neumomo ispravlja. svoje pojmove naslikane na ekranu! 37 .zno biti nib cak imati telo. InteIektualac je. Zapanjuje nas prosto spektakl mozga i njegovog funkcionisanja.sva se interakcija zapravo uvek svodi na beskonacni dijalog s maSinom .Reganov kredibilitet upravo je srazmeran njegovoj transparentnosti i nistavnosti njegovog osmeha. najzad dobio isto 8tO i tinejdzer sa zwcnim stubom i vokmenom: spektakulamu desublimaciju misli. nema razloga za zabrinutost: sve je to mnogo manje naucno i operacionalno nego sto se obicno smatra. s osmehom prikljucenim na smrt. u potpunu izvesnost svog nevaskrsava~Ja. Clme ono prevazilazi opsesivno nametnutu hormonalnu. pretvarajuei tu vezbu u nekakw beskonacnu psihoanalizu. Izvanredno sveprisustvo kulta tela.. da je otvoreno prema svetu? a u stvari je sarno uspostavljeno integralno kolo dete-maSina. swda isti narcisticki odsjaj.zbroj~ih sala za rekulturaciju. doraduje. Say taj cerebralni i elektronski snobizam odise neizmemom izveStacenoscu . cije milijarde spojeva treba uciniti vidljivim i prisustvovati njegovom radu kao u video-igri. da bi odiozio dogadanje smrti i fatalno dogadanje pisanja. vaskulamu i dijetetsku ravnotefu. kako telesnih tako i psihickih sposobnosti. egzorcizam putem dobre forme i higijene. Skejtborder s vokmenom. . Voleli bismo da mozemo da vi<. pak. niti u srce i izraz lica. Ono 8tO Ijudi posmatraju na ekranima svojih kompjutera jeste funkcionisanje sopstvenog mozga. stimulaciju i simulaclJu. Otkaceni hedonizam: telo je scenario cija se cudnovata tirada 0 higijeni odvija u trcanju izmedu be.daleko od nekakve vise antropologije. nego jednostavno u mozak. Jer telo koje sumnja u svoje postoJ~~ nje vee je polumrtvo. Jer sustina je u prikIjucivanju. Na to se nadovezuje druga opsesija: prikljucivanje na sopstveni mozak. brejkdenser iz Bronksa u freneticnom okretanJu u Roksyu iii na nekom drugom mestu. na sopstvene funkcije kao na energetske dlferencIJale lit VIdeo ekrane. prikljucen na sopstvenu zel~u. P~~op~~n. Danas se vise ne gleda u jetru iIi iznutricu.limo odvijanje svojih misli . Znaci.a i to je prosto sujevelje. to je sarno znak jedne pojednostavljene nauke koja se svodi na terminalno ispravijanje kicmenog stuba. kOJoJ zapravo niko vise ne vidi svrhu osim da samu se~~ sprecava. i zavestati ga ocuvanju utopijske i iona~o izgubljene miadosti. inteIektualac za k~mpjutero~. pamteei sve da bi izbegao krajnji rezultat. koje odslikavaju kolektivnu opsesiju bespoinosti. vee biti prikljucen na svoje telo. Nairne. muskulaciju. Telo je jedini objekat kojem se treba posvetiti. Nije va. telu treba izbrisati iz pameenja zadovoljstvo kao pomilovanje. u opsesivno~ stra~~ od neuspeha i podbacaja kao predznaku smrtl. ne kao izvoru zadovoljstva. Telo je uronjeno u izopacenu izvesnost 0 svo~oJ beskorisnosti. zadovoljstvo se postize vaskrsavanjem tela. dzoger. 36 od Venecije (Kalifomija) do Tupanga kanjona. bodi-bilder: swda ISta pusta usarnljenost. moguenost metamorfoze u druga oblicja. Nega koja mu se ukazuje za zivota predskazuJe kako ee biti doterano u pogrebnom stanistu. zahvaijujuei vecnom feed-back-u s maSinom. nego kao objektu besomucne nege. i njegovo velicanje kroz danaSnJI polu-joginski polu-ekstaticni kult jeste pogrebn~ delatnost.

Nesumnjivo. S penom na ustima. ravnodu§an eak i prema opstoj katastrofi zato sto za njega unistenje moZe biti samo plod sopstvenih napora. kontrolni ekran neophodno potreban . na komplikovanim maSinama s hromiranim zglaveima i zastraSujueim medicinskim protezama. poswda. ueauren u samotnieko mvovanje energije. To je san. Dvorana je fluoreseentna sredina sa . ledina beda sliena njegovoj jeste beda eoveka koji jede sam stojeei usred grada. zwcno izolovani bar dominira nad podijumom kao 8tO u kontrolnom tomju dominiraju ekrani iii kao 8to kabina za tehnicare nadvisuje televizijski studio. dzogeri su pravi Novovremeni Sveci i protagonisti lagane Apokalipse. prizorom iii teatralnoscu i koji uopste ne sIuZi za igranje iii samoposmatranje. Dmging je. umotan u zwke s vokmena.tackastim osvetlj enj em.U Roksiju. nemojte ga sIueajno zaustaviti da pitate koliko je sati. za njega je misiena iserpljenost tela.istim efektima kao na ekranu. Ono 8to je za isposnika iz III veka bilo samoodrieanje i gorda nepomicnost. Danas je za svaku dramaturgiju tela. kratak spoj koji trenutno prikljueuje isto na isto. do tehnika bildovanja pomoeu mehaniekih proteza. iserpljivanja u sopstvenim oeima beskorisnog tela. udariee vas iii ee nastaviti da igra pred varna kao mahnit. poput dijetetike iii bodi-bildinga i mno§tva drugih stvari. . Pomamljenog pogleda. preko pokreta u serijskoj industrijskoj proizvodnji. To je optieka materijalizaeija jednog magijskog postupka. bez te kratke i trenutne mreze koju samoprikljucivanjem stvaraju neki mozak. I svi su toga svesni. misli usredsredenih na unutraSnje odbrojavanje. On je brat po iznurivanju onih koji se svesno premaraju u teretanama. smozdiee v~. na onaj trenutak u kojem prelazi u sumracno stanje. On nema amove u ustima. i taj se pojam neprikladno koristi u opisivanju ove pojave. To nije nareizam. sluzi sarno u tu svrhu: ekran za ekstaticki odsjaj koji vise nema veze s klasienom slikom. Video iii stereo kultura ne razvijaju nareisticku imaginamost vee stvaraju efekat besomuene autoreferentnosti. novi vid voljnog ropstva (to je takode novi vid preljube). objekat. Ali to je ipak beda urbane. nemojte ga zaustavljati. Smak sveta najbolje docarava eovek koji trei sam svojim putem po nekoj pldi. Primitivni su Ijudi u oeajanju izvr§avali samoubistvo plivajuei ka pueini do iznemoglosti. Ima u Njujorku tih olupina druzeljubivosti koje se vi§e ni ne kriju dok prozdiru otpatke pred svetom. kao da se ostvaruje ono staro fizicko ili metafizieko shvatanje svetlosti po kojem svaki objekat izlueuje dvojnike iii negative samog sebe koje mi hvatamo pogledom. vee za prikljucivanje na samog sebe. ne zaustavlja se dzoger koji dzogira. igracima koje obasjavaju topovi . stroboskopskim efektima. za svaki performans. Postoji direktna veza od srednjovekovnih sprava za mueenje. bez tog neprekidnog videa nista danas nema smisla. dogadaj iii diskurs. ali mozda ima tegove u rukama iii na struku (gde je ono doba kad su devojke nosile grivne na claneima?). i time ujedno podvlaei svoj povrsinski intenzitet i svoju dubinsku beznaeajnost.ne zato da bi se u njemu s udaljen08eu i magicnoseu ogledala videli iIi odrazili ueesnici. Tu spada i zaludenost polaroidom: drZati skoro simultano objekat i njegow sliku. Zaustavlja se pretovareni konj. Bez tog strujnog kola. vee za trenutno odslikavanje bez dubine. Video stadijum smenio je stadijum ogled ala. Polaroidna fotografija nalik je ekstatickoj sHei ispaloj iz stvamog predmeta. dzoger izmava samoubistvo trceei tamo-amo po obali. ubalavljenih usta. industrijalizo39 38 . Video. To je speeijalni efekat naseg doba.

poricanjem. Oba su re§enja ekstremno homeopatska.s tom odecom koja pluta u stvari pluta njihovo tela u toj odeci. u tom svetu gde svega ima u obilju. kolektivnoj dijetetici. kao sto anoreksicar teii vrhuncu organskog ponistenja. lepr§avi ~orcevi i vrecaste pamucne majice. preistorijske mve naftnih fleka . Slonove zakopane u tecnoj smoli. ekoloskoj kontroli. Low energy. sve uskladistiti. Oblapomi. Da Ii je to opsesivnost jednog mladog drustva koje se brine za za. Nema drugog uzroka toj dijeti. Sve zaStititi. sve se stedi. On porice nedostatak. Save energy. zasicenja. odbija punocu. Save time. Obilje stvara halucinaciju za onim zarom iz doba nemaStine i nesta~ice. On tezi da dostigne ekstazu 40 umora. Low calories. celija tumora koje kvasaju. trenerke. Low sex. Save our souls . On kafe: oskudevam u svemu. On ka. antropoemije. izgnanstva. Naravno da je na.s sustinski problem danas da se odupremo oblapomosti. ne videti ni~ta od svega toga i tvrdoglavo treati sve dok se bicevanjem limfnih ilezda ne dosegne zrtveno iscrpljenje. oblapomi punocu prevladava prepunjenoscu. to je zaista znak onostranog. to je svet iz Blejdranera. lavove. ne mareci za druge. Hiljade ljudi koji trce sami.ze: ni u eemu ne oskudevam.fobicno drustvo. Sve jakne. Dzoger je pak odabrao drugacije re~nje. svega §to je izgubilo formulu za zaustavljanje. oni sami plutaju u sopstvenom telu. ugusenih obiljem. dakle necu da jedem. ne moze se reci da on tro~i energiju nego pre da je povraca u trcanju. ekstazi punog tela.stitu buducnosti? Cini se da je pre rec 0 predosecanju opasnosti. mamute. Tipicna za fazu oblapomosti. sve opisati . ukljucujuci i aktivno i produktivno stanovni§tvo. Sve popisati. iznurivanju tela i zadovoljstava. svako za sebe. Low tar. Low speed . utoliko skrivenije ukoliko je manje opravdana. sve se cuva.anoreksicno dru~tvo. Zakon nalaie da se 0 deci u najmladem uzrastu moraju starati dva negovatelja. Anoreksicar to najavljuje vi§e poeticno. zato jedem bilo ~ta. easy clothes: sve su to nocni haljeci i svi ti ljudi koji opu§teno trce i hodaju u stvari nisu izdli iz sveta noci . fosilizovane u crnoj mineralnoj viskoznosti. Dok slike nestale dece ukrasavaju kese u samouslugama. sve memorisati. u muzeju posvecenom vero41 . sve otkriti. koji treba svladati pomocu homeopatskih disciplina. nasuprot njemu. u strahu od neproverljivog seksualnog zlostavljanja. Poput prozdrljivca koji ne prestaje da se goji. postkatastrojicki svet. wkove koji su se pariIi po ovim ravnicama Los Andelesa i koji su bili prve. Anoreksicna kultura: kultura gnu~anja. sumracno stanje mehanickog unistenja. Ne primeeivati cak ni prirodno svetlo Kalifomije. Save money. Najnovija opsesija americkog javnog mnjenja: seksualno zlostavljanje dece (sexual abuse).vane sredine. ploce koja se unedogled vrti po istoj brazdi. da povraca samog sebe. Anoreksicar nedostatak prevladava prazninom. Citavo ovo dru§tvo. Zacudo.a danas su po drugi put pokopani u Henkok Parlro.opsesivno drustvo. ekstazi praznog tela. niti planinski pour koji je vruCim vetrom oduvan deset milja ka pucini i u dim obavio naftne platforme. sitos!. prezasicenosti. re~enja putem istrebljenja. svi tree svojim putem zato ~to su izgubili formulu za zaustavljanje. kao sto oblapomi tdi vrhuncu dimenzionog uniSienja. odbacivanja. Citavo se drustvo upinje da porekne da je rec 0 osveti preuhranjenih bozanstava. sa stereofonskim fluidom u glavi koji im izvire na oci.

ali stvarnije . Morrnoni iz Solt Lejk Sitija sarno postupaju poput svih ostalih Amerikanaca. mozda usled nejasne mucnine za zivotom iii kolektivne zelje za katastrofom (ali sve to ne treba preozbiljno shvatiti: to je i poigravanje s katastrofom).teZi da dokafe da smo zaista zivi i zdravi (kao sto su sve bajke izmiSljene da bi dokazale da je stvami svet zaista stvaran). U tome je prava draf iscekivanja. U skladu s moralnim kodeksom.. Sto nije tako izvesno. oni danas postifu trenutno muzeifikacijom).. a koje su dobrim delom unistili iii razblaZili. Jer ne sarno da cinjenica Zivljenja nije stvamo potvrdena. citava ta lepeza mogucnosti za preZivljavanje . jer je vee mrtav . foka iii Ijudske vrste . u ovom preza. ponovljeno izdanje onog prvog. To im je sudbina: posto nisu imali primat u istoriji. niti cemo biti svesni da umiremo. zaStita sekvoja. sa svojim naivnim sakramentalnim obredima i kultovima i starim narodskim verovanjima nikad se nisu mogle meriti s tom modemoscu. mumifikacije. pridajuei pritom vrednost sarno tom naknadnom posveeenju koje je. one veeno rodenje simulakrurna. vee je paradoks ovog drustva u tome da Covek vise ne moze ni umreti.dijetetika. popisivanjem u svojstvu drugog krstenja i obeeanja spasenja. i njen napredak (1) zasnovan je na najnovijim metodama skladistenja u memorije. kao sto znamo.nauci preistorije.Amerikanci su Ijudi s ubetJenjem.sto je savrSena definicija simulakruma. koji se svugde i uvek ponaSaju kao misionari.T oma Mincer bio je anabaptist. sanjaju 0 tome da sve krste po drugi put. spremni su i na unistavanje i istrebljivanje . ledan od vidova njihove iskrenosti ogled a se u toj upomosti da rekonstruisu sve sto pripada onoj proslosti i istoriji koje nisu bile njihove. sekvoje na hologramima . ekologija. Renesnasne dvorce. Ali shvatanje koje Amerikanci imaju 0 muzejima mnogo je sire od naseg. koje je pak ostvarljivo zahvaljujuei dubokom puritanizmu inforrnatike. vee i na lakoci Zivljenja. ubedeni u sve. Sve moze doZiveti ponovno rodenje. ponekad i vrlo zagrizeni. vanzemaljaca. restauracije. Nije slucajno sto baS Morrnoni rukovode najveeim projektom kompjuterizacije na svetu: popisivanjem dvadeset generacija smrtnika u svim zemljama sveta. Nikad nije kasno za obnavljanje price 0 poreklu. usled koje opstajemo. Svi su anabaptisti sektaSi. Sve je vredno zaStite. i koji nastoje da ubede. Indijance u rezervatima. Popisujuei u kompjutere svakog zivog stvora iz civilizovanih krajeva (nastanjenih belcima). Amerikanci ne sarno da su misionari nego su i anabaptisti: posto su promaSiIi prvobitno krstenje. Naravno. levandelizacija je postala misija mutanata. visoko kalvinistieke i presbiterijanske discipline. da bi ih predstavili na dan StraSnog suda.. Executive Terminal Basic Extermination Metastatic Consumption Opstanak je svuda na dnevnom redu. Kontrareforrnacijske metode katolicke crkve. fosilne slonove.§tieenom drustvu. sve je prikazano vrlo ubedljivo . a Amerikanci nisu izuzetak. vise nemamo svest 0 smrti posto smo neosetno prdli u stanje prevelike lakoce Zivljenja. imaee cast da prvi obesmrte sve stvari rekonstrukcijom (fosilizaciju za koju su prirodi bili potrebni milioni godina. I ona se ne zasniva sarno na strahu od atomskog rata. Ali vee sada. Da bi rekonstruisali tacan oblik stvari. koja je nasledila univerzalnu naucnu rigidnost od tehnika spasenja duse dobrim delima. 43 42 .. U slucaju nukleame katastrofe neeemo imati ni vremena da umremo.

Holokaust je vee anticipirao takvo stanje. Deportovanima u logore smrti bila je oduzeta upravo moguenost da raspolaru svojom smreu, .da se s njom poigraju, da je shvate kao ulog, !rtvovanje: oduzeta im je moe da umru. To nam se dogada svima, u sporim homeopatskim dozama, usled samog razvoja ndih sistema. Eksplozije i istrebljenja (Au~vic i Hiro~ima) odigravaju se i dalje, sarno 5tO su dobili gnojni endemski vid, ali se nastavlja lancana reakcija, ~irenje zaraze, odvijanje virusnih i bakteriolo~kih procesa. Izlazak iz istorije jeste upravo svecano otvaranje te lancane reakcije. Simptom takvog stanja stvari i nesumnjivo najtdi znak nazadovanja vrste jeste opsesivna !elja za preZivljavanjem (a ne za !ivljenjem). Jer, ako posmatramo njene najnovije ~o~e,. atomska skloni~ta, kriogenizaciju, forsirane terapi~e, Vldlmo da su to zapravo forme istrebljivanja. Da bi se lzbeglo umiranje trdi se kakva bilo zaStitna kapsula za ekstradiciju. Otuda treba smatrati ohrabrujueom cinjenicu da se stanovni~tvo vrlo brzo zasitilo prica 0 atomskoj zdtiti (trzistem skloni~ta, kao i trzistem umetnickih stika iii luksuznih jahti mo!e se jos sarno zasenjivati prostota). Izgleda da su Ijudi, umomi od ucenjivanja atomskim rato~, . odlucili d~ na to vise ne nasedaju i da ne obraeaju paznJu na pretnJu od razaranja, uz mozda nejasnu svest da Je ona. s!abo ostvarljiva. Lep primer vitalnog reagovanja pod pnVldom rezignacije. "Ako treba umreti, bolje umreti pod . ve~rim nebom nego u podzemnom sarkofagu". Samlm tim, ucenjivanje prestaje, i !ivot teee dalje. Veliki scenario nukleame pretnje, teatralni pregovori. ~'rat zve~da", svi su umomi od tolikih apokaliptickih vizija, 1 u stvan se brane od njih nedostatkom mdte. Nisu upalili cak ni poku~aji da se ta mdta probudi filmovima kao 5to je Dan pos/e, nista nije moglo uciniti uverljivim taj nukleami scenski prizor, iIi besprizomost. Kad su u pitanju
44

tako osetlJlve stvan (kao 8to Je I rak) zamlslJanJe smrtl Ima za posledicu prizivanje fatalnog dogadaja. Stoga veliku nadu i veoma vdnu politicku cinjenicu predstavlja to eutanje i nezainteresovanost masa prema nukleamom patosu (bilo da im ga serviraju nukleame sile iIi borci protiv nukleamog rata). . U jednoj naucno-fantasticnoj prici, nekoliko povldeenih nalaze se jednog jutra u okruzenju luksuznih planinskih vila, opkoljeni providnom i nepremostivom preprekom - staklenom ogradom koja se tu stvoriia preko n06. Iz svog zastakljenog komfora jos mogu da razaznaju spoljni svet, stvami svet od kojeg su odseceni, i koji stoga ponovo postaje ideaIan, ali prekasno je. PovlaSeeni ee umreti u svom akvarijumu, poput zlatnih ribica. Neki mi univerzitetski kampusi stvaraju isti utisak. Skriven medu jeiama, poljima, rekama (na jednom starom rancu koji je poklonjen univerzitetu), naseIjen medusobno nevidljivim paviljonima i u njima isto toliko nevidljivim ljudima, lezi Santa Kruz. Poput Bermudskog trougla iii Santa Barbare, u njemu sve nestaje, sve se apsorbuje. Totalna decentrisanost, totalna zajednica. Posle idealnog grada buduenosti, idealno utociste. Ni~ta ne konvergira, ni saobraeaj, ni arhitektura, ni autoritet. Ali otud su bilo kakve demonstracije nemoguee: gde bi bilo mesto okupljanja? Demonstracije mogu sarno da kruze po sumi, pod pogledom samih ucesnika. Od svih kalifomijskih kampusa, poznatih po prostranosti i udobnosti, ovaj je najvise idealizovan, najvise naturalizovan. On sublimira sve lepote. Slavni arhitekti projektovali su zgrade oko kojih se prostiru Karmelski i MOlltrejski zaJiv. Ako igde vee postoji dru5tvenost buduenosti, onda je to ovde. Ali upravo ta sloboda, zaStieena istovremeno vegetalnom udobno~eu i univerzitetskom otvoreno~eu ponovo postaje
45

zatocenica sa:ne sebe, zatvorena u prirodnu i drustvenu prezaStieenost koja na kraju rada iste strahote kao zatvorski svet (zatvorski sistem, zahvaljujuCi zidovima, moze pod izvesnim uslovima da evoluira prema utopiji bde nego otvoreni drustveni sistem). Ovde je drustvo oslobodeno vise nego igde, otvorene su psihijatrijske bolnice, prevoz je besplatan - a paradoksalno, taj se ideal zatvorio u sebe, kao iza stakienog zida. Rajska i involutivna iluzija, "Pacificki zid", kako kde Liotar zid od kristala koji ograduje Kalifomiju u sopstvenom blagostanju. Ali zahtev za sreeom nekad je bio okeanski i oslobadajuei, dok ovde pre uranja u fetusn~ tisinu. Ima Ii jos strasti, ubistava, nasilja u toj cudnov~t~j plisanoj, sumovitoj, umirovljenoj, ~ruzeljubivoj rep~bhc~? Ima, ali nasilje je autisticko, reakclono. Nema zlocma lZ strasti ali je bilo silovanja i slucajeva ubistava po desetak zena ~ dYe godine pre nego sto se otkrije ub.ica.. Fetusn.o nasilje, prirodno koliko i automatsko plSanje, .. kOje odrdava vise nego stvama agresivnost, nostalglJu za starim zabranama (zaSto se povecava broj silovanja s porastom seksualnih sloboda?). Sentimentalnost mesovitih spavaonica otvorenih prema sumi, kao da sarna priroda moze biti druzeljubiva i ~ate­ rinska, zalog seksualnog otvaranja i ekologlje naraVl, kao da priroda moze da bude blagonaklona prema n~kom Ijudskom drustw, kojegod bilo, kao da se 'pre~a njem~~ po napustanju surovog sveta magije, moze Imatt dru~ac~~l odnos osim stoickog, osim stoicki definisane nepred~d~jl: ve neumoljive neophodnosti kojoj tre~a suprotsta~tt JOS veci izazov i slobodu. Ovde nema nt traga heroJskom poimanju sudbine. Sve odise nekom .sentim~ntat~om pomirenoseu s prirodom, sa seksom, s ludtl~m, s lst~OJom takode (kroz marksizam u preradenom 1 dopunjenom izdanju).
46

Nalik mnogim drugim aspektima savremene Amerike, Santa Kruz je deo post-orgickog sveta, svet posle velikih socijalnih i seksualnih konwlzija. PreZiveli poste orgije - seksa, politickog nasilja, Vijetnamskog rata, krstaSkog pohoda na Vudstok, ali i ~nickih i antikapitalistickih borbi i istovremene strasti za novcem, strasti za uspehom, tvrdih tehnologija, itd. ukratko, citave orgije modem osti - preZiveli su svi na broju, dzogiraju u tribalizmu, slicnom elektronskom tribalizmu Silikonske Doline. Dezintenzifikacija, decentracija, kiimatizacija, blage tehnologije. Raj. Ali sasvim mala izmena, da kdemo konverzija za nekoliko stepeni, bila bi dovoljna da ga zamislimo kao pakao. Obrt na seksualnom planu. Gotova je orgija, gotovo je oslobadanje, ne trdi se viSe seks, traZise pol (gender), to jest istovremeno imidz i genetska formula. Ne postavlja se vise pitanje pofude i uzivanja, vee pitanje genetske formuIe i seksualnog identiteta (pronaeil). Posle kulture zabranjenog, nastupila je jedna nova erotska kultura, ("What are your prerequisites/or sex? -The door has to be locked, the lights have to be out, and my mother has to be in another State"), nastupila je kultura preispitivanja sopstvene definisanosti: "Imam Ii ja pol? Kojeg sam pola? Da Ii je, konacno, neophodno imati pol? U cemu je razlika u polovima?" Posle ostobadanja, svi su ostali u stanju nedefinisanosti (uvek ista prica: posto ste se oslobodili, prinudeni ste da se zapitate ko ste). Potvrdivanje zenske seksualnosti postalo je, poste jednog pobednickog perioda, isto toliko osetijivo koliko i potvrdivanje mu§ke seksualnosti. Niko ne zna na cemu je. Zbog toga se toliko vodi Ijubav i toliko prave deca: eto bar dokaza da je za nelto jos potrebno dvoje, da neka razlika jos postoji. Ali ne zadugo. Vee je una koja radom vaginalnih misiea moze

47

da oponaSa efekat muSke penetracije dobar primer autoreferencijalnosti i ekonomije razlika - ona je bar naSla svoju formulu. Ali op§tiji je problem nerazlikovanja, usled smanjenog ispoljavanja polnih odlika. Znaci muskosti naginju ka nultom stepenu, ali i znaci zenskosti takode. U tom se spletu okolnosti radaju novi idoli, koji prihvataju izazov nedefinisanosti i koji se igraju me§anja polova. Gender benders. Ni mu§ko, ni zensko, ali ni homoseksualno. Boj Dzordz, Majkl Dzekson. Dejvid Bouvi... Dok su idoli prethodne generaeije bili eksplozivno olieenje seksa i uzivanja, ovi danaSnji svima postavljaju pitanje igre razlieitosti i sopstvene nedefinisanosti. Ti idoli su izuzeci. V nedostatku identiteta, vecina njih traga za "modelom vrste". za generiekom formulom. Treba pronaci jedinicu razlikovanja. ZaSto ne u modi iii u genetici? Odevni imidz, eelulami imidz. Bilo koja glupost je dobra, bilo koji idiom. Pitanje razlike mnogo je vaZnije od pitanja uzivanja. Da Ii je to modalna, post-modem a verzija seksualne revolueije koja je vee prevazidena (u svakom slueaju, nije vi§e u modi), iii je ree 0 biosociolo§koj mutaciji percepeije sebe samoga, zasnovanoj na ukidanju prioriteta seksualnog, koji je obelezavao eelo modemo doba? Gender Research: a New Frontier? V krajnoj liniji, nece biti mu§kog i Zenskog roda, vee sarno razvejanih pojedinaenih polova koji se odnose sarno na sebe same i od kojih svaki upravlja sobom kao autonomnim preduzecem. Kraj zavodenja, kraj razlikovanja i klizenje ka drugom sistemu vrednosti. Vocava se zaeudujuci paradoks: seksualnost ce mozda opet postati sekundama stvar, kao u nekolicini prethodnih dru§tava, nesamerljiva s drugim jaeim simboliekim sistemima (rodenjem, hijerarhijom, asketizmom, slavom, smrcu). Time bi se dokazalo da, sve u svemu, seksualnost nije bila
48

najvaZniji model nego sarno jedan od moguclh. All kOJl mogu biti danas ti novi modeli (jer su svi drugi u meduvremenu iscezli)? Model koji se mozda nazire jeste jedan tip performantnog ideala, genetskog ispunjenja sopstvene formule. U poslovima, emoeijama, poduhvatima iii uzivanjima svako ce nastojati da razvija svoj optimalni program. Svakom svoj kod, svakom svoja formula. Ali i svakom svoj imidz, svakom svoja slika. Mozda nesto nalik genetskom imidfu? Irvin: nova Silikonska Dolina. Elektronske fabrike bez otvora, nalik na integralna kola. Pustinjska zona dodeljena jonima i elektronima, nadljudsko mesto nastalo iz jedne neljudske odluke. lronijom sudbine, tu, na brefuljcima Irvina. snimana je Planeta majmuna. Ali na travnjaku, americke veveriee nam govore da jesve u redu, da se Amerika brine za svoje zivotinje, za sebe i za ostatak sveta, da u svakom sreu postoji po jedna usnula veverica. Citava filozofija Volta Diznija jede yam iz ruke stirn lepim zivotinjieama sivog krzna. Meni se, naprotiv, Cini da se iza nemog oka svake od njih krije ledena i surova zver, ciji vas strah vreba... Na istom tom travnjaku s vevericama stoji zaboden natpis tamonekog isusovskog udruZenja: Vietnam Cambodia Lebanon Grenada We are a violent society in a violent world! Noc ve§tiea uop!te nije zabavna. Taj sarkasticni praznik pre odraZava pakleni decji zahtev za osvetom prema svetu odraslih. Zloslutnu situ cija pretnja lebdi nad tim svetom, srazmemu njegovoj odanosti prema toj istoj deei. Iza preru§avanja i poklona krije se nezdrava decja ve§ticarija - Ijudi gase svetla i kriju se, da im deea ne bi dosadivala. I nije slueajno §to neki guraju igle iii o§triee brijaea u jabuke i kolace koje im dele.
49

iii smenjivanjudobrog i loseg: sve je dobro). vrata razvaljena. dok su sve vijetnamsko oruzje I sva njihova taktika u Ijudima i teritoriji. a Amerikanci u mentalnom elektronskom prostoru. Sarkasticna ushicenost jedne puritanske kulture. sam ekran Je taJ kOJI se smeje i dobro se zabavlja. Nema niceg tajanstvenijeg od televizora koji radi u praznoj sobi. U Palms aven1JI u Veneciji. u Americi se ne dopusta da zavlada noc iii odmor. To jest fizicko bombardovanje neprijatelja i elektronsko bombardovanje ostatka sveta. koji se u sustini ne obraca nikome i nezainteresovano deli svoje slike. Oni su eudoviste iz Osmog putnika koje se 5unja po svim instaIacijama svemirskog broda. niti da se prekine tehnolo~ki proces. Ovde je njegov s~eh ~ren~! na ekran. postao je deo predstave. i to ne sarno prirodnim prostorom: prostor je prostran i u njihovim glavama. kola se voze s upaljenim farovima.Smehovi na americkoj televiziji zamenili su horove iz grekih tragedija. koja cesto halucmantno radl u kucnim odajama gde nikog nema iii u praznim hotelskim sobama poput hotela u Portervilu. to je mnogo cudnije od coveka koji priea sam nagI!lS iii zene koja sanjari s rukama u braSnu. posto Je to vee blO televizovani rat). na jednoj maloj bakalnici u kojoj se prodaje pivo. Amerikanci koriste dva osnovna oruzja: avijaciju i informaciju. toplote I hladnoce) u korist jednog cesto apsurdnog funkcionalnog kontinuuma (s istom odbojnoscu u sustini kao prema smenjivanju istinitog i laZnog: sve je istinito. eak i iza reklama. Preostaje yam sam~ zgraZanje . da se ukine smenjivanj~ prirodnih ciklusa (godisnjih doba. odjednom televizija otkriva svoje pravo lice: video snimak jednog drugog sveta. ali na fluorescentnom ekranu u svakoj sobi spiker je opisivao uzletanje svemirskog broda. u ve5taekom osvetljenju usred dana ima neceg nerazumnog i zadivljujuceg. koja je sazidana kao meta predstava carstva da bi u perspektivnom skracenju odavala utisak njegove beskonacnosti. Kao da yam se obraca neka druga planeta. Sve mora staino da bude u pogonu. 50 zavese su pocepane. Ali ono 5tO je apsurdno i divljenja je dostojno. u klimauredajima koji rashladuju prazne motele u pustinji. energijom. Na autoputevima. Oni su neumoljivi.. ravnoduSan i prema sopstvenim porukama (sasvim dobro zamisljamo kako radi i posle nestanka covecanstva). U neboderima. u kojem vode nema. gori zeleno-narandzasta neonska reklama citave noci uprazno.~~a. kancelarije su osvetljene i kad su prazne. prostorom. U drugim zemljama smejanje se ostavlja na volju gledaocu. Svaka svetska sila ima svoju monumentalnu aleju. koja je obisla ceo svet. dana i noci. I dok su jedni odneli ideolosku i politieku pobedu. Iz tog razloga rat su dobile obe strane: Vijetnamci na terenu. Svetla u kucama gore po eitavu noc. Vijetnam na televiziji (pleonazam. Amerieki' opsesivni strah da se svetla ne pogase. Ali zapanjuje opeinjenost izvestacenosCu. To se moze objasniti strahom iIi fobijom i reci da je taj neproduktivni utro~ak zapravo rad hlosti. i posteduju jo~ sam~ vesti berzanske izvestaje i vremensku prognozu. da nema predaha vestackoj ljudskoj moci. Da ne govorimo 0 televiziji ~rogramira~oj dvadeset cetiri sata dnevno. usred d. u eetvrti u kojoj nema zive duse posle sedam sati uveee. U osvetIjenim neboderima usred noci. Ali 51 . Da Ii je to besmisleni luksuz bogatog druStva koje strepi od gaSenja vatri koliko i preistorijski lovac u n06? Ima poneceg od svega toga. drugi su napravili Apoka/ipsu danas. Ah tolik~ su opsesivni da ih eujemo i iza Reganovog glasa iIi vesti 0 porazu Marinaca u Bejrutu. T~ je neteritorijalno oruzje. Ukratko.

ovencana zaStitnom udaljenoseu i beHnom. Zora u Los Andelesu. Nasuprot naSim evropskim autoputevima. po ekstenziv53 . a Los Andeles je. kao da je cilj bio sakupiti sve znake zemaljskih poduhvata i kulture da bi ih video vanzemaljac. sa svojom fluidnoseu i automatskim upravljanjem. uzareno apstraktnih.actecki Teotihuakan iIi egipatska Dolina kraijeva iii pak Versaj Luja XIV sazidani su u njima svojstvenom arhitektonskom stilu. Stabljike palmi njisu se ispred elektronskog reklamnog panoa kao jedini vertikalni znaci u ovoj ravanskoj geometriji. u Va!ingtonu. u svim pravcima. Tu se ogieda nesto od one slobode cirkulisanja u pustinjarna. stvorile su sebi okruzje po sopstvenoj meri u koje se lagano uklapamo. Ovde. To cini lepotu ovoga grada. Same maSine. cirkulisanje ovde doseze stadijum dramaticne privlacnosti i simbolicke organizacije. sunce izaSlo tek 52 ovde. na koje se prikljucujemo kao na televizijski kana!. To stvara drugacije stanje duha. jer nije geometrijski izdeljeno. neuobicajene pravce i mesta izgnanstva (Virilio). geometrijska. muzeju svetske moti. neki ~ovek vee telefonira iz govornice ispred "Beverley Terrace" hotela. tako da evropski vozac vrlo brzo odustaje od svojih agresivnih laktaSkih navika. iii obratno. sistem americkihfreeways jeste mesto integracije (prica se cak da u njima citave porod ice neprekidno cirkulisu nikad ne napustajuei svoje kuee putujuee). To su srednjovekovni gradovi. svetIeee prostranih. Malholand drajv noeu predstavlja tacku gledista vanzemaIjca na planetu Zemlju. Ovaj grad noeu saZima citaw budueu geometriju mreZa ljudskih odnosa. Los Angeles Freeways. Nikad pogled nije bio niti ee biti podvrgnut takvoj ekstenziji. Takve paralele. viziju zemaljca 0 gaIaktickoj metropoli. na breruljcima Holiwda. ni more ne daje taj utisak. Sansetu. prisnog i srdacnog rna sta se pricaIo 0 njemu: jer je on zaIjubljen u svoju bezgranicnu horizontalnost koliko i Njujork u svoju vertikaInost. iskrsava vam pred ocima deset puta veei grad. od svojih individuainih reakcija i prihvata pravila ove kolektivne igre. granicne tacke i vazdusne perspektive ne pruza ni neujednaceno. Noene reklame se gase. ogromni prospekt od Linkoinovog Memorijala do Kapitola sacinjen je od niza uzastopnih muzeja koji prepricavaju citaw na!u planetu od kamenog do svemirskog doba. koja se ukazuje u procepu oblaka. Zahvaljujuei velicini projekta i nekakvom preeutnom sporazumu koji povezuje citav ovaj krvotok. dvadeset cetiri sata dnevno. koja iz neposredne bHzine nad svim time nenarnetljivo bdi i sarna nalik muzeju. Otud je Bela Kuea. dnevne se pale. Ali kad preletite planinu. Santa Moniki. ledino pakao Hijeronimusa BoSa stvara takav utisak zeravice. rasprieno svetlucanje evropskih gradova. To celini daje prizwk naucne fantastike. Svetlost swgde odaje i osvetIjava odsustvo arhitekture. astralnih po reprodukciji do u beskraj. ka Vilsajru. uzarena ogromnost. Neizmeran spontani spektakl auto-mobilnog saobraeaja. TotaIni kolektivni cin. Priguseno svetIucanje u svim smerovima. Linkolnu. nad ovom ravanskom geometrijom gde je njegova svedost jos uvek ona nedirnuta svetIost oboda pustinje. U sest sati ujutru. Unedogied svetleea. lasno se oseea da je. koji predstavljaju jednosmerne. Nad dolinom San Fernando vee vidite horizontalni beskraj. sarno okrznuvSi Evropu. Nista se ne moze meriti s nadletanjem Los Andelesa noro. u reziji celokupnog stanovnistva.

zaSto bih se upinjao da se tome otmem i da se vratim . ekran i njegov odsjaj predstavljaju sustinsko odredenje svakodnevnog dogadaja. kliziti bez trzaja (glatkoea puteva i autoputeva je izuzetna. Treba izaci. itd).znji~ i~ . besumno gutati prostor. Sva saznanja 0 arnerickom drustw saZeta su u antropologiji obicaja u vo!nji . ne zato da bi sve licHo na platonovsku igru senki. Amerika u Kaliforniji. filijalarna Diznilenda (studiji Univerzala.zIJe. I. toplina kole~vne pro~ul. U sv~ko do~~ dana. a pogotow nije u masovno poseeenim studijima. kompulz~J~. ~Ipkog uzletanja. I idealni su za jedino pravo uZivanje: cirkuIisanje. ntualno odVljanje . jednu glob ainu percepciju koja je razlicita od nde. Jedl.u individualnu putanju. Isto tako. one se nizdvajaju. Predite deset hiljada milja kroz Ameriku i znaeete vise 0 toj zemlji nego svi socioloski i politikoloski instituti zajedno. nikad nije postojalo na isti nacin u Evropi. i citavog drustvenog sistema u isti mah. I sarno citanje znakova neopho?mh z~ opstanak stvara izvanredan osecaj nehoticne lUCldnosu.zno. nego da bi izgledalo uzviseno kao da je ovencano oreolom svetlosti s ekrana.sve to stvara novo iskustvo prostora..~o ovde toplina. sazdana u funkciji ekrana. Poput drdi rituala: imate citav prostor pred sobom.Hohwdu. 55 . Stapanje kinetike i kinematike stvara jedan mentalni sklop.vida kolektivnog postojanja. Taj manir isparkiravanja americkih auto~o~tla. Sustina je u vo. alI gde sam u drustw svih. priblizno isti broj vozila razdvaj.nosti. refleksnog. prognatl se IZ tog .mnogo poucnijih od politickih ideja. To must ~xit ~vek ml. kojem odgovaraJu t~c~o utvrdeni pokreti. Trake koje divergiraju ka Ventun I San Diegu ne napustaju se. Funkcionalnog ucestvovanja. zahvaljujuei automatskim upravlJaclma I proS4 gramiranom upravljanju. u Evropi postoje sarno saobracajni propisi) . trenutnog i laganog "uce.ust ~Xl~: osuda osuda igracu koji biva prognan IZ jedlnog -'izlisnog i slavodobitnog . ne strahovati od onoga sto sustizete iIi od onoga sto vas pretiee (ovde postoji preeutni sporazum o kolektivnoj vomji. sarno njihov nastanjeni fragment. Onome ko poznaje americke autoputeve poznata je lita~~a znakova. Cista energija. Grad je svakako prethodio mreZi autoputeva. ubrzavati kao na vazdusnom jastuku.h ka Santa Moniki. Sustina nije u tome da se proucava sociologija iii psihologija automobila. U stvari. Ako smatrarno da je citav Zapad hipostaziran u Americi. kao sto rituali imaju citavo vreme pred sobom.. takva kakva je. gde stvari najcesce imaju staticki vid teritorije i opipljiw formu materije. Freeways sto~a n~ izoblicuju grad iii predeo.koje ~e viSe saznaje 0 drustw nego iz svih naucmh dlsclphn~ zaje~no.stvovanja".a ~e ka . Jedino istinsko . ravna joj je sarno fluidnost maSina). film nije tamo gde mi mislimo da je. u izlisnu odgovornost? M.Je licilo na prst sudbine. ali danas sve navodi na pomisao da je ona. Odlepiti se bez napora.?rustvo. stattsttka. Pored protoka i mobilnosti. Through traffic merge left: sve yam se kde~ sve yam se najavljuje.ujednacenost protoka ukida pojedinacna odredista. ali danas se cini kao da se citava metropola sazidala oko tog krvotoka. prethodenje ekrana nad stvarnoscu. nalik leminzima u samoubtlackom ottsklVanjU ka puctnl. kociti trenutno ali ne. vee sarno pro laze kroz nJega ~ rasplieu ga ne dirajuei u pustinjski karakter metropole. To prethodenje pokretljivosti.raJ~ napustiti taj autoput providenja koji nikuda ne VO~I. Pararnaunta. arnericka stvarnost prethodila je ekranu. da predstvalja odsjaj jednog dZinovskog ekrana. Right lane must exit.

idoli s ekrana imanentni su odvijanju Zivota u slikama. objekti-fetisi. vrhunske istoricare . bhskostl (prenose se dodirom). i po tome je istinski zanosan. Americki grad. a ne obmuto. Oni inkarniraju jednu jedinu strast: strast 56 I za slikom. isto tako. Oni dakle ne pothranjuju romanesknu iii seksualnu maStu. U stvari. Da Getijew vilu u MaHbuu naglo zatrpa lava. i pre svega: imaju moe neposredne vizuelne materijalizacije (Anschaulichkei/) zelje. na dvestotu godisnjieu Franeuske revolueije. sasvim normalno. materijalni kolaZ. Po Rega57 .kroz sto godina vise se nece videti razlika. Ali to je samo ocajnicka ceznja koju je iskoristio i sam film (Wes/World. kao sto yam se u Diznilendu prikazuje parodija imaginamog sveta. U Los Andelesu ee se 1989 odrZati Revolueioname Olimpijske Igre. najbolje glumee. Ghost towns. izgleda kao da se rodio iz filma. onda je ovde mikrokosmos Zapada. odlazeei odatle imamo oseeaj cia smobili podvrgnuti infantilnom testu simulaeije. Oni su olicenje jednog sistema luksuzne prerade. Future World). nego od ekrana ka gradu. oni jesu neposredna vizuelnost. 5tO je takode odlika snova. pomno sacinjene arhive. bednih kulisa i detinjastih trikova na koje se narod pravi da naseda da ne bi mnogo patio od razoearanja. Oseeaj je isti kao kad izlazite iz nekog italijanskog iJi holandskog muzeja i ulazite u grad koji izgleda kao odraz tog slikarstva. Film se u njemu ne uoblieava u neku izuzetnu formu. ne treba iei od grada ka ekranu. oni jesu san. ne mozemo se uzdrzati da ne pozelimo da stvami dogadaj izazove kratak spoj i da simulakrum pregori iii da se sam izvrgne u katastrofu. Kroz 'pustinju prolazite kao kroz vestern. surovo ostvareni ideal. ghost people. Stoga kult starova nije sporedna uloga. da bi se dosegla njegova tajna. swda u gradu su film i scenario neprestlUli i cudesni. Tako je u UniverzaIovim studijima. Sve odise istom tr05no~cu kao Bulevar sumraka i Holiwd bulevar. kolektivno uCesce u naeionalnom samoslavlju. a drugo je biti zadivljen slikama. Gde je onda bioskop? Swda napolju. neposredna transkripcija. ubrzavanje zelje. koji nemaju niceg zajedniekog s imaginamoseu. kompletnu kinoteku. vee uliei i eitavom gradu daruje mitski ambijent. po eemu bi se kroz nekoliko vekova razlikovala od rusevina Pompeja? Sta bi radili reklamni agenti dvestagodisnjice da izbije nova revolueija pre 1989? Ni govora.totalni hepening. S wda. Fetisi. sve §to nestaje u Evropi ponovo se rada u San Franeisku.a ova pak u Metro Goldvin Majeru i Diznilendu. Baklja Istorije prelazi na Zapadnu obalu. i imanentnost zelje sliei.ali jedno je sanjati. to je iskljuceno. Naime. Stoga. kao da je on iz njega proiwao. We did it! Najbolji smo. Zamislimo rekonstrukciju velikih revolueionarnih seena na dzinovskim hologramima. Oni ne podsticu na sanjarenje. ovde yam se prikazuje propast i ruglo kinematografske iluzije. nego slavodobitni vid filma. Ipak. Upravo zato !to idol predstavlja sarno prostu zaraznu sliku. njegova mitska transfiguraeija. Prilicna je draZ Amerike to !to je izvan bioskopskih sala eela zemlja filmska. samo ne tu. poslednji veJiki mit naSe modemosti. Olimpijade . Zlatno doba kinematografije i starova svedeno je na nekoliko vestaekih efekata tomada. kroz metropole kao kroz ekran znakova i formula. sjajna sinteza stereotipa zivota i Ijubavi. sa ~~m ~jeg~vi~ odli~ama: proizvode jak efekat kondenzaclJe (knstahzacIJe). KaZe se: 0 njima se sanja . vee sa materijalnomjikcijom slike. izgledaee kao da se Revolueija odigrala ovde. gde iscekujemo da se svakog CBSCl specijalni efekti pretvore u stvamu dramu.

poput pasa lutalica na putevima. vidim kako se citav grad okrece oko nepokretnog vrha hotela. a drugi vide samo sopstvenu sliku. redovi ispred luksuznih restorana iii vaZnih diskoteka obicno su duzi nego ispred restorana za drustvenu ishranu. ama baS niko ne vidi i da prolazi kroz opstu nezainteresovanost i podsmeh. Po tome je ova metropola jos uvek provincijska palanka. Sve sponzorisano. itd. Tako je s onim sasvim sedim Hristom. t~j je prestupnik. na znanje celom svetu.. Na isti nacin.novom modelu. koji je uprtio teski krst kroz glavnu ulicu u Veneciji. Metalna konstrukcija i zastakIjeni zidovi lagano se okrecu oko koktel-bara. Nedostajala je samo jos druga Leni Rifenstal da snimi taj novi Berlin 1936. Zatim. To je u neku ruku njihova povlastica. cist spacio-temporalni trik. Svugde se transparentnost interfejsa 59 .zavaju okolinu i vracaju joj sopstvenu sliku. lronicnim izvrtanjem poretka stvari za ostale su pesacenje. zapravo. Ali upravo je u tome stvar. jer 5to je god sistem u celini ujednaceniji. Bez nezgoda. Potpuno isto kao ljudi koji nose tamne naocari. totalni reklamni dogadaj. delom usled njene izuzetne retkosti u dandnje vreme. najmanj~ hir nekog kompjutera dovoljni su da kratkotrajnom slavom ovencaju i najbanalnije neuobicajeno ponaSanje. koja ide uz povlasticu nastanjivanja praznog srca metropola. V ovoj zemlji. tim je vise miliona pojedinaca koje od njega razlikuje neko neizmemo malo odstupanje. bez terorizma. Ima je dakle apsolutno za svakoga. Pomeranje nebodera napolju jedva je primetno. Know Jesus. Vkratko. bez guzvi na autoputevima. Jedan od specificnih problema Sjedinjenih Drzava jeste slava. Veoma je vruce. shvatamo da se zapravo okrece platforma sa Sankom. znaci najveceg siromdtva uvek ce imati makar jednu priliku da postanu u modi. ko i korak napravi peSice taj predstavlja opasnost za javni red. "V ovoj zemlji svako je bio iii ce biti slavan makar deset minuta" (Endi Vorhol). ledino doseljenici iz Treceg sveta imaju pravo da idu pesice. kolektivna melanholija obuzima stanovnike Los Andelesa. koji se produZava i u unutraSnjosti hotela usled prostora koji vijuga poput lavirinta. stika idealnog sveta. Ali on bi odgovorio: upravo je tako bilo i pre dve hiljade godina. Mozemo mu skrenuti palnju da ga niko. Vrtoglav osecaj. ko izade iz kola. njemu nije cilj da izmisli nesto novo. 0 njemu se snima film. posle nacionalnog orgazma. Pogled im je skriven iza njih. Ali. I tacno je tako . misicna aktivnost postali retkost. a delom i usled izuzetne vulgarizacije. dok je ostatak zgrade nepokretan. One su zapravo mnogo tde premostive od bilo kakvih kamenih zidina.spoljdnjost. To je demokratija. slava ne pripada izuzetnoj hrabrosti ni herojskom podvigu. On jednostavno nosi svoj krst kao 5tO drugi imaju na kolima nalepnice: Jesus save. Cisto opsenarska arhitektura.. da lije to post-modema arhitektura? Nema interfejsa unutrdnjost . svugde je intervjuisan. Najmanji otklon nekog statistickog modela. Vrh hotela Bonaventu'ra. bez pan ike i . Naposletku. da Ii je to jos arhitektura? Ludicna i halucinogena. umor. Staklene fasade samo odra. sve clean. ovoj centrifugalnoj metropoli. usluge koje vrlo skupo kostaju. nego je58 i i i v dinstvenosti najbeznacajnije sudbine. bez Rusa. sve euforicno. bez katastrofe. Taj neocekivani dogadaj nacinio ga je herojem dana.kao onaj 5tO je pogresio avion pa stigao u Okland na Novom Zelandu umesto u Ouklend kod San Franciska. Imamo zelju da mu kaZemo: to je vee ucinjeno pre dve hiljade godina.

vi ste ludi i treba vas svezati ako umesto da verujete u novae i njegovu carobnu 61 60 . strah me je da se nikad neeu usuditi da ga podignem. ledan kamufliran Covek. njena je pohiepa bezgranicna. sve sto se visokoparno naziva komunikaeijom i interakeijom zavrsava se povlacenjem svake monade u senku sopstvene formule. Ovde niko ne gleda druge. kao milost. automatsko pokuestvo. Sve nagomilane u sreu gradova. i treba se kloniti kontakata da' bi se izbeglo poteneijalno prdnjenje. ProgIaS'en sam Iudim: u Ameriei. cak i neprekidni dijalog s racunarem. sve u gotovom. i Ijubite ruku koja vam ga daje. poput onih igara u kojima treba spojiti sve tacke tako da se ne presece vee naertana linija.ueenjuje vas. u svoje samoupravljajuee utociste i svoj vestacki imunitet.izaei. Bank of Ameri~ ca. da Ii se ikada vratite po njih? I ambijent je uostalom nalik na ispovedaonieu (nema mesta koje je vise kafkijansko od banke): priznajte da imate para. Posto su ludaci oslobodeni. kojeg vas banka oslobada: "vas me novae zanima" . I First International Bank. ulozen umesto da je potrosen. nemoraln. ali nije tajanstven. za seksom. opasno. Njen besprizorni pogied razotkriva vaSu go~ Iotinju i primorani ste da se predate da biste je umilostivili. s dugim kljunom. nesumnjivo na kvaran nacin. Isti je oseeaj u Njujorku gde Je pamka poput karakteristicnog mirisa gradskih uliea. takav kakav je u banei. Vise ga ne vide. Ali one se pre ograduju od grada nego sto sadejstvuju s njim. zajedno s velikim aviokompanijama. Tako izgleda idealni grad. Istina je da posedovanje novea izgara prste.zavrsava refrakeijom ka unutra. Kao da nema nikoga unutra. Reflektuju ga poput erne ravni. Iz njih se vise ne moze . perjem i zutom kapuljacom. superautomatizovana kola. nikad nije va!. Ista je stvar i napolju. Sram vas bilo. fasade od zatamnjenog stakla su kao liea: neprozime povrsine.o. Zatrditi ga znacilo bi uvrediti bozanstvo. Svuda unaokolo. Novae je fluidan. a ponekad se uoblici u rasp ad sistema. I ovde sve komunieira a da se nikad dva pogleda ne ukrste. tamne naocari. da lancana reakeija moze u trenu da naelek!rise s~ tu latentnu histeriju. to je erkva). Crocker Bank. Zato ja nerado uldem novae u banku. jedan preruseni ludak eirkulise po plocnieima u centru grada i niko. Zgrade poput hotela Bonaventura izdaju se za savrseni mikrograd. Uostalom. za sta bismo im morali biti vecito zahvaini. Ljudi suvise strahuju da Ih neko ne presretne s nekim nepodnosljivim prohtevom. Kad odete na ispoved i kad po~ hranite grehe u ispovednikovu savest. i da su neophodni Ijudi koji za to preuzimaju rizik. priznajte da to nije normalno. kao da nema nikoga iza tih liea. I stvarno ni nema nikoga. Da ne zelim mozda makar putnicke cekove? Ne. novcem iii emoeijom. kao sto se dogodilo 1976. kao moe. a novae je tako lep u svom fluid nom i bezvremenom stanju. Pentecostal Savings (a ne. Bankar je odbio da me pusti da odem s tolikom sumom: to je bilo besprizorno. svako je za one druge poteneijalni ludak. sam sebi dovoljan. Vokmen. Sve je nabijeno nekim mesecarskim nasiljem. koji je dosta krhka za!tita) da se oseea da bilo sta moze da pUkne u bilo kojem trenutku. Da Ii ste zasluzili tu cast? Ko ste vi. Upravo tako: posedovanje novea je greh. i sta biste s njim? Osumnjiceni ste da zelite da ga iskoristite. ima toliko malo uzdrZavanja i manira (izuzev veeitog filmskog osmeha. njihov je unutra!nji prostor nedokuciv. Hteo sam jednom da ugasim racun i podignem sve u gotovini. Sve je toliko neformalno. ama ba! niko ga ne ~leda.

. i vrteska. Moja su lovista pustinje. sa zidovima prekrivenim grafitima.omo~ stanju: BeznacaJ. beli talas koji jezdi. Najzad. ali to je banalno. kao u svemu gde nema sta da se razumeva. s maglovitom draii banjskog predgrada. bledozeleni iIi tirkizni hotel iznad pescanih dina i nedogledni niz oronulih motela s umrljanim lampama. LIVE OR OlE: cudnovat grafit na molu u Santa Moniki. dogadaja. mediji. Uee ~e da ocitavam istovremeno poVIiinu i kretanje. Predstavljaju 63 Arnerie~a 62 . Banka ima.~etaforu te praznine i ljudska dela kao produZetak ~ustlnJe. kljucnu drustvenu ulogu. Ovo je. ako si mrtav. prljav. ghost towns iii downtowns. One lstovremeno oznaeavaju ljudske naseobine kao .fluidnost zelite da ga ponesete sa sobom u gotow. jednostavnost govora i karaktera .r ?ni s~de po bibliotekama.mula~ija r~vijaju se u divljem.. . A pustinje nisu neka pr:roda nasup~ot grado~m~ one oznaeavaju prazninu. pouka tog grafita je mozda: kad si glup'ii umri! DOk. Jer zapravo nema biranja izmedu zivota i smrti. istina. Ako si ziv. Sve je jos nalik na primitivnu zaJedmcu: tehnologije. Kao: Pay or die! Pare iii zivot! odakle proistice: Zivot iii zivot! Opet glupo. okreeu leda sopstvenom prostoru kao sto su GrCl okretall leda moru. Zaliv ka Long Bicu veliki je koIiko i Ipanema u Riu i sarno se s njim moze uporediti. One stvaraju viziju rasterecenu svega ostalog.001 kOJI. a ipak zagonetno. . ziv si. eak 1 u metropolama. Ogromna metropola Los Andelesa nasukava se na more poput pustinje. odnosa. Stvarno nikad dosta tih betonskih i metalnih svetilista da nas od njega zastite. medija. u zoru: pristaniste u Santa Moniki. Uprkos tome. Prekomemost prostora. Zapad se zavrsava na jednoj obali ogoljenoj od znacenja. u zoru. iz ZIVOStl ~~ uhcam~ ~h P?rodmh lepota. Nekoliko noeobdija vee jase po prvim talasima. s istom lagodnoseu. freeways. zivot se ne moze razmeniti za sebe samog. kao u ribarskoj luci. ovde se grad zavrsava u okeanu skoro kao pustara. i sasvim je logicno da te gradevine predstavljaju monumental no srce grada.nost Je nelzmema.m sa~o iz sada!njeg trenutka. Prirodne pustinje upueuju me u pustinje znakova. drustvenom zivotu Arnerike nego sto bih lkad saznao na nekom zvanicnom iii intelektualnom skupu. kultura je naslednica pustinja.. g~adova. safeways. Te njihove pustinje poznajem bolje ~ego om. mrtav si. kao putovanje koje gubi smisao kad se blizi kraju. Moze da se razume da treba ziveti intenzivno iIi nestati. a pustinja ostaje primalni prizor. geologiju I nepokretnost. Los And~les. planine. raskosnim j izvestacenim (pa ipak lepim) morskim zalom. sivo nebo na horizontu Venecije.Ja sa~daj i~~laci. i. Dok oni crpu teme iz istorije ~~eJa. a kulturu kao fatamorganu i produzetak slmulakruma. jedna od najbeznacajnijih obaia na svetu. Jedna od najlepsih stvari. a ne univerzltets~a pr~da~~ja. kOJa Je podloga svake Ijudske naseobme. neka je poetska snaga saddana u toj neumitnoj tautologiji.. ja vreme provodim u ~u~tmJ~ma 1 na putevima. Ali za razliku od Ria s ponosnim. dakle. lzazivaju ushlcenJe opusto§eno§cu znakova i ljudi. ra~lkalnu o~oIJenost. totalna (bio socio stereo video) "si. melanholicne palme s gracioznoseu iz ludih dvadesetih. Kao da se kaie: budi iii ne budi svoj! Glupo. Novac je. a u pustinji saznajem viSe 0 ~onkretnom. Ova je zemlja naivna~ u ~JoJ treba bltl nalVan.

u podnozju Nacionalnog parka SekvoJa. slicnih Toskanskim. jedu se sladoledi. U taj su hotel verovatno pre cetrdeset godina dolazili bogatdi iz Bejkersfilda kad su zeleli da se powku u svezinu planinskih predela. Aleja od pedesetak apsolutno simetricnih palmi jednake visine vodi do naoko m:-Jene kuee plantaiera na kojoj su svi kapci zatvoreni. Moze da se izade u svim pravcima.citav zivot 64 65 . propoved. da stanem? Smrkava se swd u~a~kolo. kolektivna parada. vlasnik Meksikanac ne moze da nade kjuceve. sladoled. pije se. u sirom otvorenim sobama i u onima koje se vise ni ne otvaraju. ROMERO SADDLE . movie. Mozete ostati nedelju dana za dvadeset dolara. iii automobilskoj povorci na losandeleskim autoputevima. da produzim. u svakoj sobi. viska namera i prohteva. Ritual nalik noenom krstarenju Stripom u Las Vegasu. na greben Ca.BLUE CANYON . Cene su smesne. Primitivno drustvo: ista motorna identifikacija. sarno sto je umanjen i preobraeen u provincijsku bajku subotnje veeeri. jedini pokretni elemenat: automobil. U slucaju viska znacenja. tik uz zamrli centar. Sva se kola kreeu gore-dole po dve milje dugoj glavnoj ulici. u sporoj iIi zivoj povorci. PORTERVILLE Pr~laz kroz pravolinijske sume narandzi. Ovde mozete iznajmiti tri sobe za nedelju dana po ceni od jednog noeenja u nekom obicnom motelu. Najzad.CAMINO CIELO . isti kolektivni fantazam ustaljenog toka stvari .dorucak. A ipak. sve u kolima . Voznja uz uhce. Televizori. nema zabavnog centra. izgubio sam se u divljini ~an Rafaela. potpuno 1 ~a n~ ne~hvatlji~o lisen bilo kakvog centra. prekrivenim talasastom travom nalik na zivotinjsko krzno. planina. posle dvu sata voznJe 1 stlaska u pakao uskrsenje na nebo. ali V1s~ . One su izvan podrucja i opsega Zelja. dovikuje se (dok preko dana svi voze ne primeeujuei se). iii bar njihov odsjaj. ljubav i smrt. ni veenice. Danas je to jos uvek centar Portervila. Noe se lagano spusta nad Portervilom i pocinje groznica Subotnje Veeeri. U svim hodnicima. muzika. nema repera. jedini natpis: EXIT. pivo.mino Cielo.mentalnu granicu na kojoj se ruse civilizacijski poduhvati. zatim pod svetloseu farova po pesku recnog konta. a mgde nicega nalik sredistu. ledini elemenat kulture. Nema cak ni banke. po obroncima divljih breiuljaka. Sobe se ne mogu ni otvoriti.st~ar~ divan ukus prepustanja. Nema kulturnog centra.QUICK SILVER MINE . Americki graftti 85. posle tri sata voznje. ali ovo su zapadni obronci Steno~tih . Ali otkrovenje je sam grad. ozwcenje. One su nd mitski operator. s rasporenim dusecima i ogledalima potarnnelim od prdine neprekidno . hotel. ocigledno ni za koga. kroz zavese. To je moZda kolonijalni prizor. ledini znak zivota: americka zastava. jedina trospratna zgrada cije poderane zavese vijore kroz polupana okna na vrueem popodnevnom vetru. mogu se videti s ulice. Sdazak u grad koji to nije. s dobrim izgledima da se ovde provede noe. uvek se treba pozivati na pustinje. ni upravnih zgrada. kao na plantaii. Ali suvise je vruee da bi se 0 tome razmisljalo. ~ozim sve dalje i dalje ka poslednjim odsjaJlm~ dana.SAN RAPHAEL WILDERNESS U sumrak. s tapisonom izlizanim do potke.SYCAMORE CANYON . tam no geometrij- I I ski zelene. mz uhce. prepusten neumitnom propadanju.radi televizor. Spust ~roz aleju oleandera. s noenim pogledom iz vazduha na Santa Barbaru. pravolinijski koliko i stabla narandZi i nastanjen meksickim robovima koji su od gazda otkupili stare sevrolete iz pedesetih godina.

i oni se ogledaju jedan u drugom preko pustinje. bez farova i svetIeeih reklama . Dolina Smrti ima neceg tajanstvenog po sebi. morate taj pokret shvatiti kao neodoljivu i sustinsku cinjenicu. opustele ulice. od vestacke brzine u srcu prirodnih prostora. Postoji neka tajanstvena slicnost izmedu sterilnosti otvorenih prostora i sterilnosti kocke. Izlisno je isticati odlike americke ugladenosti. No. s narandzama svud okolo. jedva razliCite od pustinje.tek nekoliko Meksikanaca koji vee kruze u dugackim kolima i prvi belci koji peru kola pred otvorenim verandama. U izmaglici natrpirodne vreline. A sutradan ujutru. I to vafi za celu zemlju: treba prihvatiti sve skupa. Dolina Smrti je velika i tajanstvena kao i oduvek. koja je upravo izazov vrednovanju i uzrok neizmeme zbrke efekata. nema menjanja brzine ni preticanja. razveseljenost. sve isti fluidni monstrumi s automatskim upravljacem. nepromenljivo trajanje i najludu trenutnost. tek probudene benzinske pumpe. Ako po~~at~~te to drustvo sa stupnjevitoseu moralnog. Ovde je veStacko sve 5to je Ijudsko. neSto po lepoti ravno pustinji. oaze) kakva odlikuje autohtone pustinjske kulture. kao u snu.u drive-in. Rajner Benam je u pravu: Dolina Smrti i Las Vegas su nerazdvojni. kao vrhunac prostitucije i teatralnosti u vrhuncu tajnovitosti i tisine. u tom surovom elektrienom nadovezivanju. u prdini od konjskih trka. Vazduh je proziran. sirotinjsko svetIo. pod svetloseu reflektora. i uzviseno. Jer jedan je skrivena strana onog drugog.luda trka devojcica od dvanaest do petnaest godina. natrpirodno su tihe. toplota. i podneti joj na mvu. Prirodno. Zenu. Ako nesto treba da nestane. s poljima soli i brdima od 67 . sudaranje rasa. kao sto u pustinji sve doprinosi njenoj magicnosti. Uzaludno je suprotstavljati Dolinu Smrti kao uzviSeni prirodni fenomen Las Vegasu kao prezrenom kultumom fenomenu. estetskog III kritlCkog vrednovanja. Velicanstveno. SvetIosna beznacajnost nedeljnog jutra.. blizu terena za bejzbol . nerazlucivost pozitivnih od negativnih efekata. Izuzev jednog takmicenja: na obodu grada. svetlost. svi elementi za prinosenje zrtava. modela. izmedu sterilnosti brzine i sterilnosti trosenja. od elektricnog osvetIjenja na jarkom suncu. izmaeiee yam njegova originalnost. morate prihvatiti njihov sled i ako je nerazumJjiv. koja eesto ostavlja mnogo bolji utisak od nde (u zemljama "razvijene kulture"). Vatra. Ali nema niceg lepseg od vestacke svezine u srcu vreline. Posle noenog automobilskog ritual a. Izbegavanjem te zbrke i preterivanja. tehnologija. Kolika god bila lepota svih pustinja u Juti i KaJifomiji. pIes simulakruma i stika ovde je toliki da. koji gipko k1ize ukorak jedni s drugima). iIi vestackog kockanja u zagubljenim kazinima. Uobicajeni nacini razlikovanja ovde su besmlslem. sve je prepusteno svetlosti suvise sirokih avenija. a tvrditi da su u svemu ostalom Amerikanci divljaci. u nedelju ujutru. sa svojom izvrnutom nadmorskom dubinom. Treba uvek poneti nesto za zrtvu pustinji. Sve se svodi na paradu osvetljenih i eutljivih skafandera Ger sve se odvija relativno tiho. treba prihvatiti sve za66 jedno. bezivotne prodavnice.ovo je neSto posebno. sporost. zdto ne zena? Nista nije toliko strano americkoj pustinji kao sto je simbioza (Ieprsava odeea. pravih devojcica iz vestema. Femas Krik je sinteticka k1imatizovana oaza. Holografski mikro-model cele Amerike. Nista se drugo neee dogoditi tokom noei. s podmorskom realnoseu predela. . vi jednostavno izbegavate izazov koji ona pred vas postavlja. Zestina suprotnosti. jer upravo taj sudar elemenata americkom nacinu zivota daje Zivu obojenost.. U tome je originalnost pustinja americkog Zapada.

usred visokih planinskih lanaca.zava sarno su taSte prepreke koje kvare njegovo sameno prostranstvo. ne nedostaje ni kinematografsko saZimanje. Kao sto ni tisina nije one iz cega je odstranjena sva buka. Okanite me svake sustine. kao i za Bodlera koji je umeo u vestackom da uoci tajnu istinske modemosti. slanu pustinju. Niceg pogrebnog ni morbidnog: odsijavanje u kojem je sve opipljivo. preslikavanje je nametnuto i ne moze se ukinuti. Ipak. Ovde. dublja temporalnost. Niti misticna poput pustinja Islama. ona je nalik nekakvom unutamjem svetilistu . sve predele zamislja sarno kao usitnjenu pustinju. Pogled se vise ne moze zaustaviti na bliskim predmetima. To je jedino mesto na kojem je mogueno ponovo doZiveti. sve moguee neJjudske oblike kroz koje je zemlja prosla objedinjene u jedinstvenu antologijsku viziju. totalna ekstraverzija tela na vrelini. toplotu. mnogo pre Ijudi. koje je od geoloske dubine i od cistilista nasledilo biagost i spektralnost. CuI a. i nikad potpuno. svedost. Americka je pustinj'a izvanredan· dramski komad. Nije neophodno zatvoriti oci da bi se cula. sasvim ovozemaljske. teSko je prilagoditi se na udaljenost manju od petnaest milja. gradevine produzeci covekovih graditeljskih sposobnosti. na cijoj povrsini lebdite kao na teskoj vodi.zimajuci sve metamorfoze zemljine kore. duh i svaki oseeaj pripadnosti ljudskom rodu tmu pred tim cistim. Jer to je i tisina vremena. zanati. idealna shema njegovog iscezavanja. Film nije jedini koji nam je pruZio kinematografsku viziju pustinje. i sve Ijudske iii prirodne gradevine na kojima se zadr. Film je sve apsorbovao: Indijance. svoj najlepsi specijalni efekat. Uvek me zapanjuje ta hiagosl Doline Smrti. Ali pustinja nije prostor iz kojeg je odstranjena svaka materija. visoravni. Fragment neke druge planete (koja je u svakom slucaju prethodila nastanku Ijudske vrste) gde vlada neka druga. molekulama fluidnost boje. Jer sva ta tajanstvena geologija ujedno je i scenario. Kao sto ovde dubina vremena izbija iz dubine (kinematografskog)' polja. sarno je pustinja produzetak njegove sposobnosti odsustva. vegetalnost.. jedini zadivljujuci prirodni prizor jeste onaj koji pruza istovremeno naiuzbudljiviju dubinu i lolalni simulakrum Ie duhine.blata. Menjanje navike je dugo. Izlisno je nastojanje da se ukinu kinematografski efekti pustinje da bi joj se sacuvala izvomost. Pustinja je prirodni produzetak unutamje tisine tela. zajedno s fizickim spektrom boja. Kad se izade iz Mohave. naSe sukcesivne forme nastajanja: mineralnost. to je najvelelepniji prizor na svetu.. peScanu dinu. rudu. mineralna blagost vazduha. izmaglicka opsena njene mineralne poeme. mineralna sustina svetlosti. fosilna koprena. Treba Ii se mozda opredeliti za "autenticne" pustinje i duboke oaze? Za nas modeme i ultrarnodeme. njene pastelne boje. i sarna je priroda ovde ostvarila. to je geologija zemlje. neizmenjenim znakom starim sto osamdeset miliona godina.posveeenom mestu. u Dolini Smrti. kanjone. Po izlasku iz pustinje.ze Benam. spektar neljudskih metamorfoza koje su nam prethodife. Ona je jednostavno geoloski dramaticna i objedinjuje najsiljatije i najrastegljivije oblike s najblaZim i najlascivnijim podmorskim oblicima. odnosno pred neumoljivom zagonetkom sopstvenog postojanja. pogled i dalje mentalno pravi savrsenu prazninu i sve naseljene zone. cudesno sa. Svo poimanje zemlje i njenih elemenata sakupljeno u nenadmaSnom prizoru geoloske superprodukcije. neba. uopste nije teatralna poput planinskih predela niti sentimentalna poput sumskih iii seoskih predela. mauzolej Indi- 68 69 . Ako su jezik. On se vise zapravo ne moze zaustaviti na stvarima. stenu. Dolina spomenika. Ni erozivna i monotona poput australijske pustinje. ka.

Otud izuzetne scenografske vrednosti zapadnih pustinja koje sjedinjuju najdavnije predacke hijeroglife. osencenih. To nije tisina hladnoee. s druge strane. Stene. Istrebljenjem Indijanaca okoncan je prirodni kosmicki ritam tih predela za koje je hiljadama godina bilo vezano njihovo magicno postojanje. koji odra.. ali i audiovizuelno putovanje. ali i prolazni. tisina podmorske erozije. tako bliske totaInoj iluziji. pa i najskorijih.zenu depresiju svog radanja. daleka od svake drustvenosti. kristali. nista ne sanja. V tom smislu. Ali. Otud efekat fatamorgane. nestvarni i odvojeni od materije. organsku fazu prirode. svetleeoj fazi smrti. A svetlost je supstancijalna.leno utiskom da vee nisam tU i da svakog dana proZivaljvam Santa Barbaro. samo noe pada. Ovde sam u ma. pod velom cutanja. smirenih i nejasnih obrisa. 0 srecni dani! Jutros. izuzev ako je sarna . koji miluje rudne naslage na Telegrafskom vrhu. iii bolje reeeno tisina je sva cujnost. Zivim sarno u secanju na Santa Barbaro. Ali i taj drugi proces smenjen je pedeset godina kasnije· kinematografskim putovanjem. na verandi ispred dina. u istrosenim. lakocom . Vegetacija je minimalna.janaca i kamera D.otud se privida da su predeli avetinjski. najzivlju osvetIjenost i najsveobuhvatniju povrSnost. a istovremeno zamagljenih. Otuda je ovaj predeo svedok svih. i svim obojenostima daje onaj karakteristicni pastelni ton.lona Forda. pesak. kaktusi jesu veciti. vee tisina citave vreline nad mineralnim prostranstvom pred nama. Ali niko nije ravnodusan prema sopstvenom Zivotu. seksualnosti. mo. Poslednjih nedelja. Erozija. Boja ovde kao da je razredena i odvojena od materije. translacijom. u kojoj se dovrsava faza izopacenja tela. na stotine milja. sentimentalnosti. jedna je ptica sletela da umre na balkonu.zava dezinkarnaciju. kao da razlomljena kroz vazduh lebdi po povrsini stvari .sti bio mnogo pre nego sto sam dosao. fotografisao sam je. taj izuzetno spor proces zamenjen je jednim znatno brZim. ali neunistiva. tu svake voceri zemlja uranja u savrSeno tihu pomrcinu. Mnogo pre polaska. Sa civilizacijom pionira. Sva tri elementa sjedinjena u naSu viziju 0 tome.lena pustinjska . nista ne govori u snu. tisina laganog vetra nad slanim blatom Bedvotera. i najbeznacajnije zbivanje opet je uzbudljivo. Ka sasusenoj. koje prevazilazi onaj prezrivi prelazak tela ka telesnom nepostojanju. s njenom fatal71 70 . 0 rastereeenju od organskog.. Tu nema animalnih pokreta.le se govoriti 0 apstraktnosti pustinje. nis~ se ne da porediti s prizorom smrkavanja.lelja. ispod linije proticanja vremena kao ispod nivoa mora. istrebljenje. uvek je suvisan. Vrelina ne opada. nad Dolinom Smrti. sve to veoma brzo postaje irealno. Tisina je necuvena. razdvajanje duse i tela. fatamorgane vremena takode. Unutra. koje ga je jos vise ubrzalo i na neki nacin okoncalo istrebljenje Indijanaca uskrsavajuei ih u svojstvu statista. presecana gdekojim automobilskim farovima. transparentnim motelskim naslonjacama. Milovanje je besmisleno. tako da se putenost nadovezuje na suvoeu i dezinkamaciju.znu fazu tela. ni odsustva Zivota. u tamu svog alkaInog vrenja. geoloskih i antropoloskih dogadaja. kondenzacijom.obdarena trenutnom i povrSnom animalnoseu. cak i zaverenicki. ni ogoljenosti. Govor.snja tisina same doline. i svakog proleea u njoj se raspukne cudo cveea. Pustinja je uzviSena forma. Santa Barbara je sarno san sa svim procesima sanjanja: nepodnosljivim ispunjavanjem svih . samim tim je ovaj boravak postao boravak iz prethodnog Zivota. Pustinja prevazilazi tu ukletu fazu truljenja. vreme kao da je bilo umno. ghostly. u bla. rasp dena u vazduhu. I svaka faza vesto okoncava prethodnu. vla.

nepremostiv rascep. Takvi su dogadaji koji nas okruruju: mikroprocesm I trenutno baceni u zaborav. njegovom beskrajnom dekadencijom. danas kad se sve odvija u tromom nizu bez sutraSnjice .nom blagoseu i bledilom. je predeo ObeleUR burZoaskim modelom '89' i. PoJ1'lOti nema: sve je zasnovano na burzoaskom SDU iZ XIX veka. Dva i po meseca brisu se za nekoliko trenutaka mentalne razlike brze. oci bode XIX vek. kao mesto predodredeno za veciti povratak. svoju istorijsku' predodredenost. ja sam sve t~ n~pustio ~~z griZe savesti i vraeam se bez odusevljenja. Bila je draga . U suocavanju Amerike i Evrope vise se primeeuje iskrivljenje. to je virusna povratnost mlkroprocesa. A ja. Sad sumnjam da se na sarnrti u jednom trenu sagJeda citav zivot. TeSko je zapamtiti divljenje. Covek se rada moderan.. Sasvim je lepo opstajao i bez vas. ali bez drati'vraeanja prethodnom zi~Olu. razlomljeno. One nikad ne traju duze od vremena u kojem se odvijaju. nego priblizavanje. Vratiti se iz Kalifomije znaci vratiti se u vee videni vee proZivljeni svet. Svaka zemlja ima new. Veciti Povratak je ono infinitezimaIno. Ostavljen je u nadi da Ce se preobraziti u vaSem odsustvu a~i nista od toga. U Parizu. nego avionski trag. ~~udl . ni virusna implozija ne mogu se imenovali maS~. Sve nestaje sve brze u retrovizoru pameenja.. su ~lljadu puta vise zaokupljeni svojim sitnim Z1votnlm pncama nego cudnovatoseu nekog drugog sveta. Ljudi i stvari udese da sve bude kao da niste ni odlazili. koja joj daie skoro konalno obele!. sacuvati pregnantnost stvari.m). 73 . ali koja nikakvim moenim znakom ne moze ugroziti maSlu (ni nukleama eksplozija. i sas~ Vim se dobro prilagodava vaSem povratku. ne moZe postati moderan. svakako neizbezna. vee ponor modemosti. 72 Preporucuje se dakle da sletlte 8to nepnmemlJ~. Toga viSe nema. t? nij~ ~hiCenje volje. OPSeslVllO ponavljlanje jedne mikroskopske i neljudske skaIe. I sarna moguenost Veeitog ~ovratka postaje prolazna: to cudesno glediste pretpostavlja da se stvari odvijaju po jednom obaveznom i predodredenom sledu ciji ih smisao prevazilazi. m njegovo posveeenje nekim nepromenljivim ~akom kao sto je smatrao Nice. bIje~ ske Iznenadenja.fe.ona nekadaSnja navika da se ponovo gledaju isti fiimoVl. Po povratku iz' Los Andelesa sleeemo u XIX vek. UIJUUllU sidete niz stepenice zadrzavajuei dah i onih nekoliko vizija koje vam jos svetle u pameenju. n8§. ni suverena potvrda nekog dogadaja. Ne razdvaja nas sarno jaz. danas toga nema. Za nas.

snamoj ekstraverziji. ali ne istim pecatom. fantazmu iseljavanja i progonstva i otud izvesnoj interiorizaciji sopstvene kulture. radikalizacije elemenata naSih evropskih kultura. uspeha i delanja. podvajanjem voljnog izgnanstva coveka u sopstvenu svest geografSkim izgnanstvom praosnivaca u XVII veku. ona odgovara. Nasilnim iii dramskim preokretom. U isti mah.. Nijedna druga zemlja ne inkamira u tolikoj meri to svojstvo dezinkamacije i sveukupnog ushicenja. u Evropi. izgnanstvom i iseljavanjem sublimirana i u neku ruku pretvorena u primalni prizor. Citavi temelji Amerike postavljeni su na tom dvosmemom kretanju ka produbljivanju moralnih zakona u svesti. Drhve i Ideologije. obicajima i nacinu livota. ka radikalizaciji utopijskih prohteva oduvek svojstvenih sektama i ka neposrednoj materijalizaciji te utopije u radu. NaS primalni prizor jesu politika i istorija a ne sfera utopije i morala. Ta je materijalna utopija nacina Zivota. Sleteti u Ameriku i danas znaci spustiti se u onaj "kult" nacina livota 0 kojem je govorio Tokvil. Nas. one §to je ostalo u Evropi od kritickog i verskog ezoterizma pretvorilo se na Novom Kontinentu u pragmaticki egzoterizam. odnosno nultom stepenu te iste kulture.OSTVARENA UTOPIJA Amerika za Evropljanina i dandanas odgovara prikrivenom vidu izgnanstva. obeleiila je revolucija 1789. vee peeatom Istorije.. kao su~tinska primena moralnih zakona. A ako ta 74 75 .

konkretizuje se. uspevajuei da. koji to u neku ruku dokazuje cak bolje od samih Sjedinjenih DrZava. Ona za Stari svet predstavlja jedinstveno 77 .kriza ostvarene utopije suocene sa svojim trajanjem i neprekidnoseu. zahvaljujuei geografskom i mentalnom rezu prilikom doseljavanja. mi smo nadsinhronizovana iii titlovana verzija. i to iz njihovog dubokog i sumanutog ubedenja da im je ona ostvarila sve snove.pravde. ona nema proSlost niti osnivacku istinu. to se ne bi moglo reei za onu imanentnu revoluciju americkog nacina zivota. krizi starih evropskih zemalja. bez originalnosti."transcendentna" revolucija na evropski nacin vise nije siguma u svoj ishod i svoja sredstva. Posto nije iskusila sporu i vekovnu akumulaciju principa istine. Amerika iskorenjuje pitanje porekla. buduenost se pomerila prema vestackim satelitima. ona ne uzgaja poreklo ni mitsku autenticnost. razvija se s novim zarom i eksperimentalnom energijom. u neprekidnoj aktuelnosti znakova. ali za razIiku od sevemjackog. Cak i jezuiti u Paragvaju. u hipostaziranju preko okeana. Kako bilo da bilo. Hteli mi to iii ne. za ono moralno i pragmaticno potvrdivanje koje je predstavIjalo i jos predstavlja patetiku Novog sveta. vrhovnu mo~ 1 ap~olutm model uopste nije pogresno. i stagod da se govori 0 preuzvisenosti dolara i multinacionalnih kompanija. obilja. koji ee to umeti da iskoriste do kraja. moe teritorijainosti i feudalnosti preobrati u moe deteritorijalnosti i besteZinskog stanja. NaSa je kriza . I ono se ne zasmva tohko na sirovinama. To cak i nije toliko sumanuto: sva pionirska drustva bila su manje iii vise idealna. ona u to veruje. bogatstva. prava. Posto nije iskusila prvobitnu akumulaciju vremena. ona Zivi u neprekidnoj sadaSnjosti. Ne treba suditi 0 njenoj krizi kao sto bismo sudili 0 naSoj. svi se okrecu ka onoj kulturi koja se usudila da teatralnim preokretom te vrednosti materijalizuje odmah. ideal se prociseava od istorije. i napokon. puritanskog modela. s nama moZda nepodnosljivom cistotom. Kolonizacija je s te tacke gledista bila svetski dramski preokret koji ostavlja duboke i nostalgicne tragove svuda. U izvozu. jumjacki model nije mogao da se univerzalizuje u modemom svetu. tehnologiji i oruzju. indijanska teritorija svedena je na rezervate ravne muzejima u koje ona skladisti Rembrante i Renoare. zasniva na ideji da predstavlja ostvarenje svega onoga 0 cemu su drugi sanjaIi . cak i kad se rusi. Njena je kriza . ona Zivi u neprekidnoj simulaciji. Amerika. Amerika je originalna verzija modemosti. koliko na cudesnoj pretpostavci ostvarene utopije. Idilicno ubedenje Amerikanaca 76 da predstavljaju centar sveta. A1i to je nevaZno . Pogledajte Japan. No. Ona nema teritoriju predaka.ne zaboravimo fantazmatsko posveeenje svega toga putem filma. Dinamika "novih svetova" uvek svedoci 0 njihovoj superiomosti nad zemljom porekla: oni operacionalizuju ideal koji su drugi gajili kao krajnji i tajno nemoguei cilj. moe ce u buducnosti pripasti narodima bez porekla. U sadaSnjoj krizi vrednosti. paradoksalno i nama neshvatIjivo. Cak su i Portugalci u Brazilu osnovali u neku ruku idealno robovlasnicko i patrijarhalno drustvo. ka kulturi koja se. to je ostvarena utopija. slobode: ona to ma. .Amerika nema problem identiteta. jednog drustva koje se. A1i Amerika je u svoje doba vee bila satelit planete Evrope.kriza istorijskih ideala podleglih nemoguenosti svog ostvarenja. upravo ta kultura sirom sveta opcinjava cak i one koje je podjarmila. Japan je vee sateHt planete Zemlje. drugi u to veruju takode. anglosaksonskog. usudila da pouli da ni iz cega stvori idealni svet .

razdvaja od Amerikanaca. Ima proizvoda koji ne podnose UVOZ-lZYOZ. EvroplJanl. sloboda . sarno sto im on uvek beZi za jednu duzinu. sta god da se desi. Mandel i njegova treea faza svetskog kapitala). No. posto draZ i. ali uzalud). Kad vidim kako Amerikanci. nikad nismo istinski uspeli da pripitomimo modemost. Kao sto zemlje Treeeg sveta neee nikad uspeti da usvoje vrednosti demokratije i tehnoloskog progresa . Ne sarno da se istorija ne moze nadoknaditi.rasprsili pre nego sto bi se ostvarili i materijalizovali. Istorija i marksizarn su nalik na stara VlOa 1 vrhunsku kuhinju: oni zapravo ne mogu da predu okean. A 78 sustina arnerickog nacina Zivota dobrim delom lezi u njihovom pragmaticnom i paradoksalnom humoru. kao u SAD). ali koji u sustini preziru njeg~vo ostvarenje. NaS je problem u tome sto bi se naSi stari ciljevi . zarnene koja pravi kratak spoj u ishodistu tih vrednosti u zemIjama porekla. da proZive filozofske iIi marksisticke uZitke stare Evrope. on izigrava dijalektiku. koja se takode protivi prelasku okeana. Nikad neeemo imati priliku da dozivimo taj drarnski preokret. istorijska drustva gube kontrolu nad svojom evolucijom. Trenutak u kojem se te dotada transcendentne vrednosti realizuju. Tl?Jgore po nas. on je vee presao u sledeeu (E. moe arnericke (ne)kulture poticu upravo od iznenadne i jedinstvene mat~rijalizacije modela.revolucija. Otud naSa melanholija. iii propadaju u suocavanju s njom (Am erik om) jeste ireverzibilan. I nikad se viSe evolucija neee nastaviti progresivnim hod om. Nastanak tih drustava na rubovima imperija ukida sudbinu istorijskih drustava. istoriju. nostalgicno ispod oka pogledaju na Evropu. n~enu istoriju~ metafiziku. i nikad neeemo imati takvu cistotu. pomisljarn kako Je tu po~red~ los transfer. Ponistava ih idealni model koji su sarna izrodila. Naglo ekstrapolirajuei svoju sustinu preko okeana. Zivimo u negativnosti i protivreenosti. Nikad ih neeemo sustiCi. nego se cini da se. u tom "kapitalistickom" drustvu. koji propovedaju da je sve moguee. Kad se jedna njegova faza raskrinka. kuhinju. Njen miris ubedljiv je koliko i venac kalifomijskih vina (iako nas danas uveravaju u suprotno. a pogotovo intelektualci. taj ee nam pogled na svet uvek izmicati. ali bezuspesno. koja ga rekonstrulse 79 . parodiramo s pedeset godina zakaSnjenja. ne pridrzava se pravila koja mu nalalu kritiCari. kao 5tO Ce Amerikancima uvek izmicati transcendentalni i istorijski Weltanschauung Evrope. oni zive u paradoksu (jer je ideja ostvarene utopije paradoksalna). tim gore po njih. obmut~m smeru. moe nekulture. proSlost. ali da nikad nije sve ostvareno. To se kosi sa svime 5tO cini njihovu originalnost. i prizeIjkuju da sebi iskroje sistem idealnih vrednosti. napredak. nije greh sto naSi marksisticki kriticari jure za kapitalom. Ako je za nas drustvo nallk cvetu mesoZderu za njih je istorija nalik cvetu presadenom iz drugih p~dneblja. projektuju u realnost. Na to ukazuje Amerika. pravih isto~j­ skih pravila. uprkos dirljivim pokusajima da se priviknu ~a novo ~o~­ neblje. To je opravdani revans za to sto ml. sam kapital nikad ne moze dosegnuti u sadaSnjosti. Nedostaje nam srcanost i hrabrost onoga sto bi se moglo nazvati nulti stepen kulture. Mi ih sarno podraZavamo. skoro kao u nekom naucno-fantasticnom romanu (ciji prizvuk cesto ima i dan as. Mnogi narn americki intelektualci na njemu zavide.ima rezova koji su konacni i koji se ne mogu zakrpiti.iskustvo idealizovane zarnene vrednosti. Kapital je prepreden. ali u. Uzalud se vise iii manje prilagodavamo. dok se naS humor odlikuje (odlikovao?) prefinjenoseu kritickog duha. To je ono sto nas. Ostaeemo zauvek nostalgicni utopisti koje razdire ideal.

koje proistice iz cinjenice da su se oni u jednom trenutku osiobodili istorijske centralnosti. da je u tome delimicno uspeia i da jos ustrajava u tom nastojanju. jedno odsustvo centralizma. kriza. Time upadaju u sopstvenu zamku i uskraeuju sebi svaku priliku da je izbegnu. iii otkriea rudnika zlata. A Amerika.ne formalnu slobodu koju mi podrazumevamo. ni ljudi. da izgradi utopiju zdtieenu od istorije. kao dijalekticke i konfliktne vizije drustava.a mozda im to i jeste cilj . ekscentrisanost koja je zapravo ekscentrisanost Novog sveta u odnosu na Evropu. ideologije i revolucije: sve je to u sustini imalo smisla za nas. Oni koji su bili njegova marginalna transcendencija danas predstavIjaju njegovo novo i ekscentricno srediste. Najzad. gipku. taj koncept nije njihov . ni dogadaja. Mi je jedino moumo podraZavati i ne mozemo joj prkositi na njenom terenu. Od tog poeetnog decentrisanja u politici ee uvek ostati jedan federalizam. Cak i antikapitalistieke revolucije sluze sarno da bi ponovo pokre. Evropa je pocela da nestaje.niti ee zapravo modemost kao izvomi prekid s odredenom istorijom ikad biti naSa. aktivnu slobodu. i dive se ndoj pro!iosti i kulturi. Ne pomaZu jadikovke. Nikad. nego onu konkretnu. ispali su smesni iIi su dramaticno skrenuli s puta (i mi sami uspevamo tek da se podraZavamo i da Zivotarimo). svi ti teoretieari sami ukazuju na uzaludnost svojih nadanja. Sjedinjene Drzave nemaju nereSivi problem federacije (naravno. Ne treba im nista. Od onog dana kad se s druge strane Atlantika razvila ta ekscentricna modemost u punoj snazi. To nam je dovoljno jasno. ali mi govorirno 0 saddnjem federalnom sistemu) zato sto su od samog pocetka. Kao VIOlIn KC:l. ali sve to ne cini istoriju.tek naknadno. Evropa je nestala.A. Sto istovremeno osigurava . . ali u sustini mi im samo licimo na malo otmeniji Treei svet". bilo Je 1 tacka. i nikad neeemo imati istu slobodu . aristokratije. ali ni za koga drugog. Nikad neeemo moci na isti nacin da se ekscentrisemo.v~nu ispravnost njihovih analiza sa zadrSkom. Ponovo izmi!ijajuei kapital u svakoj novoj fazi. Mitovi su se preselili. I dalje smo u sredistu. Oktavio paz s pravom tvrdi da je Amerika stvorena s namerom da umakne istoriji. Americi nikad nije nedostajalo surovosti. neeemo moei da im je otmemo. Amerika je bila u prilici da napravi rez i uspostavi radikalnu modemost: modemost je dakle originalna samo tu i nigde vise. bUrZoazije.I\. bili promiskuitetna kultu81 80 . svakako. Oni nam zavide. pomisljam kako je i tu ree 0 losem transferu. Danas su svi modemi mitovi americki. ana nivou obicaja i kulture decentralizacija. funkcionalnu. znaci da nikad neeemo biti modemi u pravom smislu reei. U Los Andelesu. koja je na delu u americkim institucijama i u glavi svakog Amerikanca. ni ideja.. Sta je bilo. Koncept istorije kao transcendiranja drustvene i politicke racionalnosti. Svi koji su hteli to da podrdavaju. nule svoju sopstvenu: one odgovaraju onim exogenous events 0 kojima govori Mandel. poput ratova. koji osvezavaju kapital. Kako kaZe lzabel Iper: "Oni imaju sve. svemirskim i mobilnim. s obzirom da dovoljno dugo Zivimo s nesreenom sveseu 0 toj modemosti. ali u sredistu Starog sveta. oslanjajuei se na primat politiCke ekonomije. sa zadclkom od jedne revoIucije.. Ekscentricnost im je upisana u krstenicu. oni samo dokazuju apsolutno preimuestvo kapitala kao istorijskog dogadaja. od osvita svoje istorije. da se decentrisemo.U Evropa pogieda ispod oka na modemost pO svaku cenu. Evropa je izmislila izvestan tip feudalizma. imali su i oni SecesionistiCki rat. Nde shvatanje slobode nikad nece moci da se takmici s njihovim.

kojima mogu da suprotstave jedino svoju bedu i fakticko izgnanstvo. isto kao i ideja revolucije. Ono sto je smisljeno u Evropi ostvaruje se u Americi . monetame razmene iii proizvodnih dobara toliko i od imperijalizma ideje kulture. Usled toga Amerikanci imaju percepciju realnosti koja se razlikuje od naSe. ironija. a i beskorisnost metafizike i imaginarnog u americkom Zivotu. postoji jedna dubinska razlika izmedu Amerike i Francuske u rasnoj.. Nije rec 0 formalnoj vee 0 stvarnoj jednakosti iIi slobodi. gde je na svoj nacin svaka etnicka grupa dominirala gradom. pa zatim egzogenih rasa. pod socijalnim protektoratom svojih ugnjetaca. niti utisak jedinstvenosti iii pluraliteta. a preti joj opasnost da propadne od univerzalnog. u kojima i dalje traje podsvesna dvolicnost kolonizatora i kolonizovanog. rasnog iii viSerasnog dogadaja (izmclanost). i nikakav je poraz ne moze dovesti u pitanje. gde je naizmenicno svaka zgrada dominirala nad gradom. ako evropskom mi!lju vJadaju negativnost. niti je bilo jedinstvene izmesanosti. i naizmenicno svaka grupa simbolicno nadvladava. kultura nacionalne i rasne izmesanosti. a ponekad i nadmduju jezik i kulturu "starosedelaca". Otud saddnje teSkoee u traZenju evropskog zanosa. dinamizma. vee utisak uskladivanja energije. kad se vratimo u Francusku. stvorila jedinstvene okolnosti. I to koliko od prosirivanja pojmova trZista. Cuvajmo se te ideje. niti nadmetanja izmedu pojedinih grupa. Ta viserasnost preobrazila je zemlju i podarila joj svojstvenu slozenost. Izvesna neumitnost saddana je u procesu centralizacije. zasnovano na zestini iii banalnosti naeina zivota. Kad se neka nacija iIi kultura centraIizuje prema nekom trajnom istorijskom procesu. Na isti nacin. koja je. Svi su imigranti u sustini zivalj iz bivsih kolonija. Posledice kolonijalnih prilika. a celina ipak ne odaje utisak nesklada. postala univerzalna tek kad se formalizovala u apstrakciji i koja po tom osnovu jede pojedinaenost koliko i revolucija svoju decu. kulture. koje se iskazuju kroz nadmeta- nje i izazov..sve sto nestane u Evropi vaskrsava u San Francisku! Ipak. To je ocigledno u Njujorku..· Stoga. Princip ostvarene utopije objdnjava odsustvo. Suvise smo zaokupljeni istorijom i umemo da proizvedemo sarno sramezljivu centralnost (sitnoburzoaski pluralizam) srameZljivu izmeSanost (nd raznezeni rasizam). antagonisticke snage. U Francuskoj. izvan svog prvobitnog konteksta. sto daje jedinstvenu zivost. evropska kultura igrala je na univerzalnost. sto je svima nelagodna i sramotna situacija. Otuda. Dok u Americi svaka etnicka grupa. ona ima nepremostive teSkoee kako u stvaranju posrednih podskupova tako i u integraciji u neki koherentan nadskup . kolektivno privlacenje. koja tako gradi saveznistvo. otvorenost prema suocavanju rasa. lokalnog dogadaja (decentralizacija). Kolonijalne prilike jednostavno su preseljene u metropolu. ideja ostvarene utopije je paradoksalna.. imamo pre svega neugodni utisak sitnieavog rasizma. Imigracija je bez sumnje osetljivo pitanje. uzvise83 82 . NaSa. To polaganje prava na univerzalnost ima za posledicu podjednaku nemoguenost diversifikacije nanlze i federalizacije navise. svaka rasa razvija jezik i kulturu koji se takmice. Nemoguenost stvaranja federalnog dogadaja (Evropa). Realnost za njih nije vezana za nemoguee. nevezano za kulturu i politiku. iz nadmetanja proisteklog intenziteta. etnickoj obojenosti. Tamo je zestoka izmesanost mnostva evropskih nacionalnosti. ni pravog reSenja. nadmetanja i heterogenosti. ali prisustvo vise miliona imigranata nije po sebi obeleZilo francuski nacin zivota niti izmenilo konfiguraciju zemlje.ra.

iii u ideologiju. ali ne veruju u njihow fakticku varljivost. u naseljenim mestima. disidencijom. iii sto se ukazuje. Zato su hiperrealisti uspeJi da ga odslikaju naivno. naucni proces ne moze prevariti. Materijalizovati slobodu. Cak je i materijalizam u Evropi sarno ideja. Imidz ovog drustva je autoreklamni. po tome su Amerikanci pravo utopijsko drustvo. na plantafama. po naivnosti u zakljucivanju. u pretvaranju nacina misljenja u nacin zivljenja. Svima je znano da su Amerikanci fascinirani Zutima. Za njih ima smisla sarno ono sto se ostvaruje. po kultu svrsenog cina. nego realizovati koncept i materijalizovati ideje. Jer materijalnost stvari.. dok se naS napredak odvija u zabrinjavajueem cudenju pred vee videnim i mukloj transcendentnosti istorije. uvek nove ociglednosti. To je jednostavno etiketa najlepseg i najuspesnijeg medunarodnog preduzeea: USA. na benzinskim pumpama. postoji samo simulacija. Ne znaju da su fakta varljiva po etimologiji. nego im je gIediste obmuto. kao kad se na filmu kafe: Action! i kamera pocne da snima. po prenebregavanju zlih sila. ovde nedostaje ironija zajednistva i veselost drustvenog Zivota. po pragmaticnoj ociglednosti stvari: lice ne moZe prevariti. ali i snove. To dokazuje sveprisutnost americke zastave. verovanjem u moe pojava. jeste njihova kinematografija. ali i nesvesno. tog odsustva istine kojeg se plaSe. ponaSanje 84 ne moZe prevariti. Sve treba da bude javno. nadgrobnim spomenicima. sujeverjem prema nekoj zloj sili i verovanjem u isterivanje te site pomoeu magije. iii koje neprekidno sebi dokazuje da postoji. ovde je okrenuta ka spoljaSnjosti. on se konkretizuje u Americi u tehnickoj operativnosti. NaSi fantazmi prostora i fikcije. koliko zaradujemo. kralj je go. nema prevare. Draf svojstvena manirima. nista ne moze prevariti. Oni ne sarno da ne mare za to. paraaOKsalnl numor' ostvarene materijalnosti. Mi smo ti koji zamiSijarno da sve kulminira u transcendentnosti i da nista ne postoji sto nije prethodno bilo konceptualizovano. kod kojih predoseeaju visi oblik lukavstva. pozoristu drustvenih odnosa. mi stvamost pretvaramo u ideje. po preziru prema onome sto se moze nazvati pojavom. nista nije dvosmisleno (sto je u sustini istina: nema lw.nema mesta tananijoj igri. Istina.nost arnerickom mislju vlada parac1oks. kako Zivimo . Zamerarno Amerikancima da nemaju moe analiziranja i konceptualizovanja. Ni traga od one okrutne parodije 85 . Po tom verovanju u Cinjenicu. stvari mogu biti tako naivne. Ovde. Prosvetiteljske ideje 0 religiji i moralu naravno. humor naivne ociglednosti stvari. u "snimanju" ZivOla. seksualne perverzije. bez ironije i osporavanja (DZim Dajn sezdesetih godina). Sva druga drustva obelezena su nekakvom jeresi. za nas ima smisla sarno ono sto je promiSijeno iii skriveno. naucne vrednosti. ne zastave kao herojskog znaka nego kao zaStitnog znaka za dobru fabricku robu. Oni realnost stvaraju polazeei od ideja. nema jeresi. naravno. ali i iskrenosti i vrline iii sumanutosti tehnologije . ka reklamiranju zivota i nacina zivota. koja je upravo varljivost cinjenica). Ali to bi bila nepravicna optuzba. iii igrom pojavnosti.sve sto je sanjano s ove strane Adantika moze da se ostvari preko. sumnjicavoseu prema realilOsti. kao sto je pop-art s izvesnom radosCu transponovao na platna zapanjujueu banalnost proizvoda potrosackog drustva. kakav god bio. Sarno utopista moze da veruje kako u nekom poretku. Ovo je drustvo koje se neumomo hvali. Ne konceptualizovati realnost. Amerikanci veruju u fakta. cinjenice su tu. koliko vredimo. uvek zapanjujuCe sveZine u zakonitosti svrsenog cina. po bezrezervnom poverenJu u ono sto se cini i sto se vidi. nema sumnjicavosti.

Ali popustIjive su i prema sopstvenoj sumanutosti. preuvelicanost koja se gr~ici s ~ez­ voijno§eu i nezainteresovanost prema vrednosttma kOJa se granici s nemoralno§eu. preterivanje. ona je nosilac ndeg hromozoma banalnostt. Ta autoindulgencija s izvesnom duhovitoscu svedoci 0 drustw sigumom u svoje bogatstvo i moe. razdraganog pristupanja veeini. nego i za autoreklarnnu. statistickim podacima iii licnim doZivljajima koji ee joj zapravo oduzeti svaku konceptualnu vrednost. . naprotiv. koje je kod nas subjektivno. cija energija jos zraci nad savremenom Amerikom. To ubistvo do danas nije osveeeno. Ovo nije sarno primer za indulgenciju. To je jedina zemlja u kojoj se kvantitet moze velicati bez griZe savesti. Reganova vladavina u su§tini je zasnovana na Kenedijevom ubistw. Kad Amerikanac kale da se slaZe. nastale iz jedne aristokratske kulture na izmaku pretvorene u malogradanski manijerizam. i to s razJogom. Ali ce vrlo eesto vdu analizu potvrditi cinjenicama. MoZda stoga sto je banalnost ovde proistekla iz neizmernih udaljenosti. te bUrZoazije koja se tokom XIX veka istanjila poput §agrinske koze. U tome je sva sustina: razdvaja nas le§in~ bUrZoazije. bila uspesna. sto su kod nas svojstva duha i psihickih sposobnosti. koliko i njena suprotnost: brzina. Ne pretenduju onome sto mi nazivarno inteligencijom i ne oseeaju se ugro!eni inteligencijom drugih. nasuprot svim evropskim revolucijarna. Nazire se sarno laka ironija. dok su Amerikanci uspeli da ocuvaju izvesnu duhovitost u materijalnim oznakarna ociglednosti i bogatstva. pop i hiper humor tako karakteristican za americku atmosferu u kojoj kao da su stvari popustIjive prema sopstvenoj banalnosti. Op§tije recen~. iz mobilhome-a i dzinovskog hamburgera na pet metara dugackom reklarnnom panou. Ludilo. je francuska banalnost otpadak bUrZoaske svakodnevice. To je i razlog zbog kojeg Evropljani doZivljavaju kao zlehudu sudbinu sve §to ima veze sa statistikom. Njihova spontana reakcija nije negiranje iii osporavanje. to znaci da sasvim iskreno ne vidi nista protiv. one jesu izuzetne. samoopravdavajueu surovost tog dru§tva.americke himne Dzimija Hendriksa. koje je u neku ruku interiorizovalo tvrdnju Hane Arent da je americka revolucija. Kad mi kaZemo: sldem se s varna. Kolika god bila dosada. ne. neutralni humor banalizovanih stvari. iz ekstenzivne· monotonije i radikalne nekulture. dokaz svoje sreene ruke. 87 86 . to je zato da bismo potom sve osporili. njihov je prirodni pokret odobravanje. One poseduJu ekstravaganciju svojstvenu nesvakiddnjoj svakodnevnoj Americi. Istu popustljivost i duhovitost koja se ispoljava u banalnosti stvari Amerikanci isp. americka banalnost biee uvek hiljadu puta zanimljivija od evropske. ovde je postala objektivna. pakao svakodnevice u SAD iii bilo gde drugde. ovde je postalo objektivno. ovde su presle u stvari. ekstravaganciju koja nije nadrealisticka (nadrealizarn je opet esteticka ekstravagancija. Ona je autohtona. kojem se ne treba bespotrebno izlagati. u njoj odmah vide svoj poraz i zaklanjaju se iza greevitog izazova kvantitativnosti. lronija koja je kod nas subjektivna. vertikalnost. Amerikanci. doZivljavaju statistiku kao optimisticki podstrek. vrlo evropska po inspiraciji). ni rasvetIjeno. Da ne govorimo 0 ubijanju Indijanaca. prijatno. one ne teze izuzetnosti. Dok. To je za njih sarno poseban oblik duha. Njihovo je intelektualno pondanje cool. ona je ovde pre§la u predmete. Ali Cak i uspela revolucija ima svoje !rtve i zrtvena znarnenja. onu pobednicku surovost koja cini sastavru deo uspelih revolucija. a pogotow od francuske.oljavaju prema sebi sarnima i prema drugima. Opsenarstvo.

presadeno i ovekoveceno u zavetrini od istorijskih zapleta. i paradoks je danas isti: ni/rati necemo rditi zagonetku 0 odnosu izmedu negativne uteme/jenosti velicine i same te velicine. Sloboda u smislu javnog delanja. Ta jednakost. Mi ih osudujemo zbog toga: zaSto se revolucija nye odigrala u toj novoj zemlji. Amerika je surova i uzasna . naSe omiljene kategorije tu imaju tako malo uticaja? Zato sto 89 . od utopije.zave. Oko te jednakosti ponovo se ocrtava Tokvilov paradoks da americki svet zapravo tezi istovremeno apsolutnoj beznaeajnosti (sve stvari teZe da se izjednace i da poniste svoju moe) i apsolutnoj originainosti .ne treba umanjivati ni jedno ni drugo. Americi potpuno stranu.danas jos vise nego pre sto pedeset godina. kako je rekao Tokvil. jednakosti. posto su njeni efekti umnozeni usled geografske rasprostranjenosti. mnogo manje nego evropska drustva zahvaeena politickim revolucijarna XIX veka. To je svet savrsen po nezaustavivom razvoju nezainteresovanosti. dok su oni sacuvali nedimuto i poput ostrva u vremenu okeanskom udaljenoseu ocuvano utopijsko i moral no glediste Ijudi iz XVIII veka. i koji je stoga tokom citavog XIX veka pothranjivao jednu problematiku istorije. Ali sloboda nije po sebi generaf()f moei. Zatim s jednakom jasnoeom opisuje istrebljenje Indijanaca i polo. s onim jedinstvenim okolnostima Novog sveta 0 kojima je pisao Tokvil? Sta je s onom arnerickom "revolucijom" koja se sastojala u dinarnickom reSenju dobro shvaeenog interesa pojedinca i dobro odmerene kolektivne moralnosti? Problem koji nije resen u Evropi. banalnosti i Zanosan je taj dinarnizam celine. za koju je Tokvil izvanredno rekao: "Jednakosti ne zarneram 8to Ijude odvlaci u traganje za nedozvoljenim uZivanjima. ali nikad ne dovodi te dye stvari u vezu. vee 8to ih potpuno istrosi u traganju za dozvoljenim uzivanjima". ujednacenost obicaja (vise nego statusnu jednakost). jedna od osnovnih aktivnosti Amerikanaca). Amerika je moena i originalna. jeste ono 5to razuzdava i raspaljuje moe. ta se sloboda zapravo zagubila u individualnom oslobadanju obieaja i agitovanju (agitovanje je. Sta je s izazovom koji se nazire jos kod Tokvila: da Ii jedna nacija moZe da zakljuci sporazum 0 uzvisenosti zasnivajuei ga isklju~ivo na banal nom interesu pojedinca? Da Ii postoji sporazum 0 jednakosti i banalnosti (interesa. to·modemo ujednacavanje statusa i vrednosti. ta nezainteresovanost izraza i karaktera. Ta puritanska i moralna histerezija potice od izgnanstva. iii cak glediste puritanskih sekti iz XVII veka.zaj Cmaca. Kao da su se dobro i zlo razvijali odvojeno.za obe pojave. ne primeti njihow povezanost? I te kako. isturenom bastionu kapitalizma? ZaSto "politicko". Izvanredno je uostalom koliko su se Amerikanci malo promenili u protekla dva veka. jedan novi problem u poimanju Ijudskih drustava.zarom opisuje dobrobiti arnericke demokratije i americkog ustava. kolektivnog diskursa 88 jednog drustva 0 sopstvenim poduhvatima i vrednostima. Ali !ta je s on om paradoksalnom uzvi!enoseu. Drzave i odumiranja Dr. "socijalno".Tokvil sa . zemlji slobode. niti nastojati da se te dye stvari pomire. prava i bogatstva) u kojem je ocuvana originalnost i herojska dimenzija (jer kakvo je to drustvo bez herojske dimenzije)? Ukratko: da Ii je Novi svet ispunio obeeanja? Da Ii je ostvario sve dobre strane slobode iii sarno lose strane jednakosti? Odjek americke moei najCeSCe se pripisuje slobodi i njenoj primeni. ta dinamika ukidanja razlika koja postavlja. hvaleei slobodom nadahnut nacin zivota. Da Ii je moguee da neko ko veoma dobro opa. kao sto znamo. nadmoe moraine (vise nego politicke) organizacije drustva. Stoga se generatorom moei pre mogu smatrati jednakost i njene posledice.

stvari su u isti mah naivnije i povezanije. interakcije. Od postanka. sto znaci da se 0 njoj vise ne moze suditi s cisto politickog gledista. ni kao princip analize. sto znaci da njeno utemeljenje vise ne moze biti dovedeno u pitanje iii preispitivano. cije su licne i jaYne stvari uvek skrivene iza burioaskog prenemaganja u tajnovitosti i uvdenosti. ~to ne znaci da nema strategija. u tom prelasku na cin ostvarivanja utopije. njenom kompulzijom za opravdavanjem. Da Ii su tome koreni u protestantskoj sekularizaciji svesti. Kad se tako ozhiljno zapitaju zdto ih drugi narodi mrze. Umnozavanje sekti ne treba da nas zavara: vama je cinjenica da je cela Amerika zaokupljena sektom kao moralnom institucijom. Ali oni su jednostavno. u introjekciji bozanske jurisdikcije u svakodnevna znanja? Cinjenica je. ali one su modalne. njenim neposredni. SHcno tome i politika je postala dec svakodnevice. One su te koje Zive od utopije (Crkva je smatra potencijalnom jeresi) i koje se trude da ubrzaju uspostavljanje Bozjeg Carstva na zemlji. od svega onoga sto je u Evropi politicka ideologija. jer vise nema transcendentalnu vrednost. morala. ni kao zabrana. jer upravo to pitanje omogueava istovremeno Votergejte i nemilosrdnu osudu korupcije i drustvenog taloga na filmu i u medijirna . recimo. psihologizovala. spektakla. UsIa je u nacin Zivota. I sarna seksualnost postala je dec svakodnevice. njenom materijalnom efikasnoseu. igre. gde stvari jos zive od utopije i morala. a ne finalne. To mozda nije ocigledno Evropljanima. Otuda mi Amerikancima pridevamo istorijsku naivnost i moralnu dvolicnost. Ta revolucija ne uvodi ni novi pravni poredak ni now Ddaw. nego jedan prakticni legitimitet. Na neki nacin. nadi i milosrdu. To je religija kao nacin Zivota.m zahtevom za bldenstvom. u svojstw pragmaticke maSine. ZaSto su ovde sekte tako moene i dinarnicne? MeSavina rasa.socioloski i filozofski XIX vek nije prenesen preko Atlantika. hegemonija nacina Zivota znaci da apstraktna univerzalnost zakona 'ustupa mesto konkretnim propisima razmene. Vise nema ideoloskog iii filozofskog principa vIadanja. sekularizovala za domacu upotrebu. Ona se "ekologizovala". ona bi se raspala. od konkretne ideje sreee i od obicaja. ali grdimo. Cini se kao da je sva Amerika usvojila tu sudbinu sekte: neposrednu konkretizaciju svih mogucnosti spasenja. sekte su imale izuzetno vainu ulogu u tom acting out-u. dok se Crkva ddi propovedi 0 spasenju i veri. Zakon se ne 91 90 . za koje je Amerika jedna bezocna sila a njen moral jedna dvolicna ideologija. Spasenje ne dolazi vise od boga ni od Ddave nego od idealne prakticne organizacije. istinski dvolicna drustva. u revoluciji obicaja. sto znaci da ni ona vise nema transcendentalno znacenje. da je religija usia u svakodnevni Zivot. likvidirala u teznji ka "objektivnoj" koncepciji istorijskog preobraiaja. s Marksom na celu.slobodu na kojoj im mozemo pozavideti mi. Ali one su ovde sacuvale svoju izvomu zivost i prakticni iluminizam i svoju opsesivnu moralnost. blizi utopijskom i pragmatickom modelu miSljenja iz XVIII veka nego ideoloskim i revolucionamim modelima koje ee narnetnuti Francuska revolucija. a svakako i njenim ludilom i sumanutoseu. njihov se mikro model prosirio na celu Ameriku. Preuzviienost naravi i obicaja. Da Amerika izgubi to moralno g1ediste na sebe samu. utemeljen u nacinu Zivota. Ne zelimo da verujemo u moralnu predstaw koju Amerikanci imaju 0 sebi. pogresili bismo da se nasmejemo. u kolektivnoj svesti. institucija i tehnologija trebalo je odavno da ih izbrise sa scene. Osnovna Tokvilova ideja jeste da duh Amerike pociva u njenom nacinu zivota. uZivanja iii nepokoravanja.

!to im zamenjuje manire i otmene cetvrtl. Taj "konfonnizam" odra. Su!ta suprotnost sartrovskom konobaru.zasniva na konsenzusu: podrazumeva se da ga poznajete i da mu se pokoravate. ali zadrZava prosecnost svog malogradanskog prostora. Telesna lakoca koju im daje razmah prostora lako nadoknaduje bJediJo erta i karaktera.zama se eirkulise Franeuz kampuje na svom pesCanom posedu. Po tom konfonnizmu americko dru§tvo lici na prvobitne zajedniee. ~tud nesrecn. Dok se za Amerikanee sve moze reci os~m da su prosecni iii malogradani. u kojima bi bilo apsurdno moralno se razlikovati kr!enjem kolektivnog rituala. jednakost je deo obieaja. Arnerik~ci paze da uvek imaju dovoljno sladoleda I plva. Dok mi zivimo od skoro isto tako ritualnog nepokoravanja ndem sopstvenom sistemu vrednosti. koja Je kod nas pnsutna u skoro svim drustvenim slojevima.. a istorija je sacinjena istovremeno od velicanja zakona i od onih koji su ga krSili.ost.poznata je sivar . jedino je bilo postavljeno politicko iii filozofsko pitanje jednakosti. kao da sedi prekoputa vas. ~ta bi znacilo ograditi se od nekog pravila.a intelektualnost u njegovom pondanju. na nefonnalnim modalitetima pre nego na nekom fonnalnom autoritetu.zapanjeni smo skoro prirodnim zaboravom statusa. napraviti prestup u odnosu na neku odredbu? Treba razumeti tu konveneionalnu. Taj konfonnizam dakle nije "naivan": on proistice iz jednog sporazuma na nivou naravi i obicaja. T~ lako. S osmehom. U Arneriei . ali u krajnju ruku.zava izvesnu slobodu: slobodu odsustva predrasuda i velikih prohteva. Treba samo pogledati kako se neka franeuska porodiea sme!ta na kalifomijskoj plan i osetiti uzasavajuci teret naSe kulture.tel~a. Mi ~ripadamo kulturi me!ovitosti. all mkad mJe sme!na. lakoeom i slobodom u odnosima. i pre bi se mogla uporediti sa konsenzusom koji reguliJe vomju na autoputevima nego sa saobracajnim propisima koje svako moZe prekrSiti. mto ne odabrati to jednostavno re!enje umesto ndeg nezgrapnog i izve!tacenog re!enja? Pogledajte samo tu devojku koja vas posluZuje u gostioniei: ona to cini u potpunoj slobodi. ni prestiZa u prekrSajima iii izuzeeima. oni imaju demokratsku kulturu 93 1 . NaSa je afektaeija sme!na. Ali cast je i ne pokoriti se zakonu. koji tu situaciju resava tek prelaskom na jedan teatralni metajezik. Po americkim pla. To bi bilo nepo!teno. Neko bi rekao da je odsustvo predrasuda kod Arnerikanaca vezano za odsustvo rasudivanja. francusko dete' ne odvaja se od rodi. Oni svakako nemaju an~tokr~tsku prefi. koja se ispoljava kroz mamre j afektaeiju. bez predrasuda i izve!taCe92 nosti. ali imaju lakocu prostora.~a moze nam se ciniti banalnom iii prostom. a ono nas ogranicava na vecito pretvaranje. potpuno otudenom od svoje predstave. Arnericka je grupa stalno otvorena. iz skupa pravila i postupaka zasnovanog na pretpostavei skoro spontanog pridrZavanja. Stvari nisu jednake. Pitanje jednakosti i slobode paravi nije bilo reseno niti ikad zapravo postavljeno u ndoj kulturi. Ali ovde se zapravo sporazum gradi pre na konkretnim propisima nego na nekom apstraknom zakonodavstvu. Prost. franeuska celija odmah stvara ogradeni prostor americko dete trci i pliva kako mu drago. ali easy. poput omh kOJl su u~ek lmalt prostora. FraneuZl paze na stareSinstvo i teatralno blagostanje.njen. ali ona i ne ten jednakosti. To je cuveni americki konfonnizam u kojem mi vidimo znak dru!tvene i politicke slabosti. Zapanjuje medutim cinjeniea da u americkom sistemu nema casti u nepokoravanju. Franeuz se'reklamira da je na raspustu. podraZavajuci u pokretima nekakw slobodu iii jednakost koju zapravo ne poseduje. pragmaticku solidamost u americkim obicajima koja ne pociva na dru!tvenom ugovoru nego na nekakvom moralnom sporazumu.

Fikcija nije ni apstrakcija. ali sto je isto tako ~n~k nezainteresovanosti. To je IStovremeno vrlina i odsustvo vriine. a ako Amerika i pokazuje izvesnu nesposobnost moci apstrakcije. ne sarno modemostl vec 1 pretera- nosti m~demih formi (bilo vertikalnih u Njujorku iii horizontalmh u Los Andelesu). Mozda ona uspela revoluclja mje we tobko uspela u Tokvilovom smislu spontanosti javnog duha.u apoteozi svakodnevice.a .va slavodobitni vid u sirovoj stvamosti prosecne Amenke. takva kakva je. a egalitarizam jednakost na cilju.. u trenutnosti promene. . spontane i konkretne forme usmeravanj. medutim. Politika se oslobada u spektaklu. Sloboda ovde nema staticnu iIi odricnu definiciju. njegova logicka posledica. spontano fikti~an. kao i neusiljenost i Ijub~ost. Obmuto od nde sklonosti da anticipi~am~ ~eal. leZi u razuzdanoso spe~lamog. moci i beskorisne energije (ali ko ce reci gde prestaj~ konsna en~rgija?). . A ona barem nije patvorena. Americki je nacin Zivota. Taj siavodobltm V1d amencke realnosti ne treba traZiti toliko u d~lovanju institucija koliko u oslobadanju tehnologija i sItka. Tu filozofiju imanentnu ne sarno tehnoloskom razvoju vee i prevazildenju tehnologija . Mi smo slobodna duha. ne sarno realnosti svakodnevice .Zato mi nikad necemo Ziveti u istinskoj fikcljl. u nemoralnoj dinamici slika. nastupa veca tolerancija. ali oni su slobodnih pokreta. U to~e je razlika i~m~du demokratije i egalitarizma: demokraoja pretpostavlja jednakost na startu. Cirkulisanje mu je prirodno zanimanje. osudem smo na mdtu i na nostalgiju za bu~ucno§cu.nego i hiperrealnos~ te svakodnevice koja. to su odh~e oslobadanJa. a ne na cilju. ali i veca nezainteresovanost.r~teranom bavljenju tehnologijorn. Ni traga razmek5alom romantizmu i galoromanskoj mimoci kojima je zatrpano naSe slobodno vreme. u sveop!tOj ekscentricnosti. Democracy demands that all of its citizen begin the race even. . Oslobadanja wih efekata. s~n i velicinu. Govorim 0 americkom "nacinu Zivota" da bih podvukao njegovu utopijsku prirodu. Amerikanac koji cirkulise kroz pustinje iii nacionalne parkove ne odaje utisak da je na raspustu. I ~a besprizomost tog drustva znak je njegov~g oslobadanja. Tako se na utici Ijudi mimoilaze ne gledajuci se. Medutim. pos~oje jedino kao unapred date. zato sto predstavlja prevazildenje mdte u stvarnoso. u razuzdanosti dobara i us~~ga. ne sarno banalnosti vee i apokalipticnim formama banalnosti. Ali. koju je kod nas izmislio Narodni front: one obeshrabrujuce atmosfere siobodnog vremena otetog od Drzave. To je ono sto prethodi maSo ostVarujUCl je.prostora. mitsku banainost. 95 94 . ta nesposobnost zaode.~as . fi~~ija nije maSta. razuzd~osti.toliko. zapanjuje.~jUCl je.u p. . 5to se moze ciniti odrazom uvidavnosti i pristojnosti. a priroda mu je granica i mesto za delanje. u brzini. od kojih su neki savrSeno preterani i prezrivi. n. Ipak. u reklamnom efektu po svaku cenu. u tom empirijskom duhu ~~jl . Egalitarianism insists that they all finish even. ali u tome i jeste stvar: vrhunac ~slobadanja. oni na kraju ne primecuju ni jedni druge.n~st zami§ljajuci je iii da je izbegavamo lde~. njena je definicija prostoma i mobilna. Ne traZeci vise tudi pogled.aravi ~a modemim vrednostima. konzumiranog s plebejskim duhom i teatralnom brigom 0 tesko zaradenoj razonodi. u kojoj se mnogo vise ~gleda reklam?1 ~ego TokVllov javni duh. Ni traga od one etikete 'raspust'. To je demokratski dramskl preokret: jednakost na startu. sadrZi sve odlike fikcije.. Te su odlike zano~ne. Velika pouka iz svega ovoga jeste da sloboda i jednakost. kad se prevazide opsednutost rasudlVanjem I predrasudama.

neutralizacije svih vrednosti.kod nas propovedan u prazno . a ne prema mora/u. Medutim treba reci da je Amerika ta koja je konkretno. koji cirkulise.dok Amerika izvlaci logicke. pruziti potpuni analiticki prikaz kraja ndih vrednosti . destrukcije razuma i kraja reprezentacije. subverzije smisla. uz me§avinu divljenja i besa. reklama. lednom recju. najnoviji modeli. naravi. telo i govor oslobadaju se u ubrzavanju mode. Amerika ostvaruje sve. izlaganja i cirkulisanja. Zaglibili smo se u kultu razlikovanja i zapravo smo uskraceni u odnosu na radikalnu modemost koja pociva na nezainteresovanom nerazlikovanju. Po tome je ona naivna i primitivna. deteritorijalizacije. 8to je opet sarno efekat "metastabilnosti" seksualnog oslobadanja). nezainteresovanosti. prava. Ovde vise ne postoji teritorija (vee jedan cudesan prostor). Osloboden nije covek u svojoj idealnoj realnosti. obicaji. drustvenog ugovora i reprezentacije).seksualnost se oslobada u svim svojim anomalijama i perverzijama (ukljucujuci i odbijanje seksualnosti. ali ona je svakako uspela u toj revo/uciji. ona dela. koji pol. revolucije nacina Zivota sa svim njenim. odecu. 96 97 . ovde su okoncani rea1nost i imaginamost (otvarajuci sve prostore za simulaciju).osloboden je covek koji menja prostor. Tipican model kraja nde kulture treba dakle tr&Ziti ovde. citava ta antiutopija koja je u Evropi rasplamsala tolike teorijske i politicke. preteranostima mi apsorbujemo protiv volje. orgijanje. Eto to je prakticno oslobadanje. Uostalom. esteticke i socijalne konwlzije a nikad se nije ostvarila ('68 je bila poslednji pokusaj).s obimom koji mu daje geografska i mentalna dimenzija utopije. dok mi u Evropi. ona ne zna za ironiju pojmova ni za ironiju zavodenja. sve se to ostvarilo u Americi. Na isti nacin. ona ne ironise s buducnoscu iii sudbinom. sve ono 0 cemu smo sanjali pod radikalnim znakom antikulture. u svojoj unutrdnjoj istini iii transparentnosti . otud takav nedostatak modemog duha u ndim poduhvatima. upravo gubimo i tu. obicaje menja prema modi. bilo da zatimo iii ne za njegovim rasipanjem i besprizomo§cu. Tu je ostvarena utopija. ona materijalizuje. Mi filozofirarno o kraju gomile stvari. slobode. mogucnost cirkulisanja radi cirkulisanja. i stoga postupa empirijski i sirovo. Ne znarn §ta ostaje od uspele revolucije 0 kojoj je govorio Tokvil. idoli. ali one se okoneavaju ovde. onoga koji podstice na inovacije do ekstravagancije. nedeterminisanosti subjekta i govora. od one revolucije politickih sloboda i vrlina javnog mnjenja (u Americi u toj oblasti danas ima svega). reklamna razuzdanost. ljudi iz "totalitamih" zemalja dobro znaju da je u tome prava sloboda. sarno im je ona u mislima: moda. pragmaticke zakljucke iz svega §to je moguce' promisliti. na najjednostavniji i najradikalniji nacin. Tdka srca postajemo modemi i nezainteresovani i otud takvo bledilo nde modemosti. Nemamo cak ni zloduha modernosti. posle promdenih istorijskih i apstraktnih revolucija. Mi sarno sanjamo i s vremena na vreme pone§to ostvarimo . cime doseze nekakw bajkovitu slobodu. Utopijskoj radikalnosti suprotstavlja empirijsku radikalnost koju jedino ona dramaticno konkretizuje. A upravo ce narn taj arnericki nacin zivota. tu se ostvaruje anti-utopija: bezumija. igra slika. u homeopatskim dozarna. smrti kulture. hteli mi to iii ne. poslednji krik mode. Sve 5to se herojski odigralo i unistilo u Evropi pod znakom Revolucije i Terora ostvarilo se preko Atlantika na najjednostavniji i najprakticniji nacin (utopija bogatstva. Logicke posledice modemosti. otkacinjanja. tehnolo§ki ostvarila tu orgiju oslobadanja. koji mi smatramo naivnim iii kulturno nistavnim. a ne prema savesti. koji mi5ljenje menja prema modelima mi§ljenja.

to nam je blisko. primitivno i sirovo . ali usled nekog tajanstvenog sadejstva njihovi su gradovi dobili strukturu i boju pustinje. sve do u modemo doba stika i tehnologija. koje su ultramodeme. Ako pristanete da izvlacite zakljucke iz snova. Ovde nema kulture. S istim zanosom s kojim sami Amerikanci gledaju na svoju usp~nost. koje su najcudesnija arhitektonska dela a pritom se ne pokoravaju zakonima estetike. nego i teorijskih i kultumih. fonna koja se ostvaruje u svom cistom delanju i cistom cirkulisanju (cao Karl!). Ni tu nema prirodnog sveta i ne moZete razlikovati pustinju od metropole. Ni traga od kultumog patosa. Tajanstvo dru~tva koje ne nastoji da sebi da smisao iii identitet. Raj je to sto jeste. razmi~ljanje. je Ii to uspela revolucija? E da.baS kao !to je za Marksa bila roba: hijeroglif modemog sveta. . svoje varvarstvo i svoju moe. nema komisija. ni istorije . Time su otvorili istinski prostor za fikciju. Jer Evropa se vi~e ne moze razumeti polazeCi od sebe same. oznacili unakrst autoputevima. zapravo samo razvejali njihov jed? Oni su pustinje prokrcili. koji moze da se ekstravertno i ekvivalentno siri u svim svojim efektima. ali koje sadrze n~to nespekulativno. Santa Barbara je raj. Mrtav Indijanac os~je tajanstveni jemac tih primitivnih mehanizama. ultrafunkcionalne. Nema ministarstva. Ona je tu sirovost nesumnjivo stekla prvobitnim decentraIizovanjem ka nenaseljenim teritorijama. Ni u "divljoj misli" nema prirodnog sveta. Na isto ovo nerazlikovanje nailazi se ponovo na vrhunciJ modeme slmulacije. to je to! Sta biste vi hteli da bude "uspela" revolucija? To je raj. ne sarno politickih i sentimentalnih. iii nekultura za nas ostaje tajrla. nema transcendentnosti coveka. Sjedinjene Drzave su raj. i podjednako su otudeni od jedne i od druge. makar bio i pogrebni. onda Ameriku treba i danas da posmatrate s istim naivnim zanosom kao ~to su cinile generacije koje su otkrile Novi svet. ni~ta 0 njoj necete razumeti kao ~to necete razumeti ni~ 0 svojoj istoriji iii kraju svoje istorije. . oni su ga jednostavno ucinili beskonacnim razorivSi mu srediste (poput gradova rastegljivih unedogled). Bobur je ovde nemoguc koliko i u Italiji (samo iz drugih razloga). Mozda su Amerikanci. a danas i drZavnog i zaStitnickog prizivanja kulture. Sjedinjene DrZave su tajanstvenije: tajanstvo americke realnosti prevazilazi naSu fikciju i naSa tumaeenja. kako nam drago. S tog gledista. Sto ne znaci da su Indijanci bili beskrajno bliski prirod~ niti da su Amerikanci od nje beskrajno udaljeni: i jedni i drugi nalaze se s obe strane te idealnosti prirode. nema kultumog diskursa. Oni nisu razrusili prostor. ako je tako. izmi~lja jedinu veliku mod emu vertikalnost u svojim zgradarna koje su n~to najvelelepnije ~to postoji u vertikalnom poretku a pritom se ne pokoravaju pravilima transcendencije. misleci da su uni~1i Indijance.· za nas je citava Amerika pustinja. Njena je kultura sirova: doslovnom transkripcijom u realnost ona zrtwje intelekt i sw estetiku. Ali je raj. uni~tavanjem Indijanaca. od fetisizma nasleda kojem se prepustila cela Francuska. tajanstven upravo zat~ ~to je ekstravertan.Ali. to je za nas zagonetka. jednolican i povrian. Ne sarno da ne postoji 99 98 . Introverzija. U protivnom. Diznilend je raj. Ekstravertnost je za nas tajna . koncept koji zasenjuje efekte smisla.ni traga od tog sentimentalnog.jedna takva kultura. Nema drugog. ni prirode.kultura je sve iIi nista. nema subvencija. nema unapredenja. je Ii to ostvarena utopija. koje ne mari ni za transcendentnost ni za estetiku i koje. upravo iz tog razloga. ali pored toga i nesvesno. Ali objekat osloboden svog koncepta. a i s obe strane idealnosti kulture.

bioskop. heterogena. onda narn on nalafe da ne izvozimo svoje estetske prohteve tamo gde im nije mesto. wlga~ost kOja. vee ni ideja 0 kultivisanoj kulturi.fu kultumi nivo onoga !to ih okru. Kultura ovde nije onaj izvanredan carobni napitak koji se u nas pije u jednom posveeenom mentalnom prostoru i kojem sleduje specijalna iubrika u novinama i medu velikim mislima. Naime. telefon. to je prostor.prosto i jednostavno odslikavanje nacina zivota. pretvaraju ga u istinsko integral no kolo. tehnolo!ki dodatak (kod nas se swda oseea ta kalemljena. ne postoji: Zivot jeste bioskop.m: ~vd~ Izgleda Vise nego prihvatljiva: zadivljuJuca. a njihov je prost or odsjaj svih drugih. nam se u Evropi cini neprih~a~IJlvo. Nema kulture kulture ni religije religije. kiea i nesvesnog humora . jednobraznosti i dehumanizacije ruse same 101 . promdicete ono !to je bitno (a to je upravo ono nebitno). Trebalo bi pre govoriti 0 "antropolo~kof' kulturi koja se sastoji u izmi~ljanju obicaja i nacina Evota. to nestajanje estetskog i uzviknih vrednosti u kicu i hiperrealnosti opcinjava isto koliko i nestajanje istorije i realnosti u televiziji. Taj rez. Zadovoljstvo treba trafiti u toj sirovoj pragmatici vrednosti. CtnJemca Je da se sve nde analize na temu otudenja. a ja samo sanjam 0 metawlgamosti? Who knows? Dode mi da ponudim onu staru opkladu: ako nisam u praw vi nista ne gubite. Veeina filmova. !minka . fikciji. predstavlja mskokaloncnu III cak potpuno nekaloricnu dijetu. u pompejanskoj viii na obali Pacifika Rembranta. brzina. U Americi. Ona je autenticna. retoriku i teatralnost ndih budoaskih kultura. bez razlike. bioskop je istinit. Kultura.neverovatan po besmislenosti. tehnologija. To je jedina zanimljiva kultura. Ne cinimo to i sarni prenoseei tamo nde kultume vrednosti. kao ni ideja 0 milosrdnoj i svetoj religiji. mi to smatramo neoprostivim izvrtanjem smisla. anahrona modemost). on je originalan. Ako parntite samo vd imaginami muzej. Ako je nekultura ono sto je originalno. sve ~to je specificno americko ima neceg sirovog. ali one odlicno isticu da veei deo televizijske proizvodnje nikad ne dosegne nivo "estetskog" i da je u su§tini istog reda kao reklame. on je dosledan americkoj lo~ci. eemu se onda faliti na reklame? Svojom nistavnoJCu one eak uzdi. !to nije bilo nalickano bojama kultumog razlikovanja. Cinjenica je da nam izvesna ban~lnost. Ako pojam ukusa i!ta znaci. filmu. Mi nemarno prava na zabunu. kao ~to su u Njujorku zanimljive jedino ulice a ne muzeji. to Je savrSen potez cinizma. jer su citav prostor i citav nacin Zivota kinematografski.centralizacija. zasniva se na lstoj svakodnevnoj romansi: kola. Oznaka kultumog etnocentrizma. Kad Pol Geti sakuplja u Malibuu.fuje. A a~o sve st~ se ~~va na televiziji. zaslepljenost jednom irealnom Amerikom? Mozda su oni jednostavno wlgami. romanu. ako sam u praw vi dobijate sve. Kad Amerikanci prenesu nde romanske samostane u njujorske Klojstere. jer oni imaju prostor. Oni u neku ruku imaju pravo na to. ~analnost. ~to nije pretrpelo glacanje i fraziranje. i to ne beznacajnih. To nije filmski dodatak. arhitekturi. naivnosti. nekultura. ta apstrakcija koju mi saZaljevamo. ako se to za i!ta moze reci. Iz tog razloga traganje za umetnickim delima iii kultumim prizorima uvek mi je izgledalo tdto i neumesno. cistoj baroknoj logici Diznilenda. Reklame nisu niJta drugo: one kanonizuju nacin Evota putem slike. konformizma. wlgamost ovde nemaju Istl smlsa~ kao u Evropi. 100 Impresioniste i grcko vajarstvo. Reklame koje prekidaju filmove na televiziji svakako predstavljaju povredu morala. Cak i u plesu. psihologija. onda treba dosegnuti nekulturu. brzinski dodatak. IIi je u pitanju sarno evropejska zasenJenost.

Feja) u isti mah tacan i potpuno pogreSan? "Kalifomija se namece kao totalni mit nueg doba." Sve je to istina (ako hocemo). tak je i kalifomijska priroda nalik holiwdskoj parodiji antickih mediteranskih predela: previ~ plavo more (!1). od dzoginga do psihoanalize kao oblika demokratije. zhao bi da kljuc za Evropu nije u njenoj odigranoj pro~losti. Kalifomija nije ni~ta izmislila: ona je sve uzela od Evrope. od Holiwda do rok -limunada. danas zapljuskuje omladinu i nameee se kao mentalni vid SIDE. posto joj svakog casa preti zemljotres. ona Je hlperrealno vitalna.noSe dekadencije. stvari izvrcu u svoju suprotnost. -ja do Rata Zvezda. Nije zapazio kako se na obodima te beznacajnosti. "To je svetsko sredi~te neautenticnosti" . taj vruci amerikanizam. i ponovo joj to posluZila izobliceno. Svetsko sredi~te tIDOg ludila. T. sa svojom "histericnom" simulacijom . nego 103 . Kalifomija (a s njom i Amerika) jeste ogl~alo . previ~ blaga iii previse suva klima. krije nesumnjivu zadivljenost prema svom predmetu. zemlja neistorije. hegemonisticka tehnologija. Uzgred receno. od novoindijskih gurua do aerobika.. Revolucionamoj teskobi Evropljana Kalifomija suprotstavlja svoju dugacku povorku privida: parodiju nauke s kampusima bez obreda. li~no smisla. posto ce Evropa sigumo umreti preplanula. Zuto je jedan tekst po put ovoga koji sledi (autora G..od sebe: u odnosu na Ameriku one su te koje postaju wlgame. ali ona nije dekadentna uop~te. parodiju enologije s otumim vinima iz Sakramenta. kao apsolutna sinteza cool staljinizma. nenastanjena raz . parodiju tehnike sa Silikonskom Dolinom. parodiju grada i urbanizma s maglinom Los Andelesa. psihoanaliticki narcisizam. po~to je i sam ovaj tekst nalik na histericni stereotip koji pripisuje Kalifomiji.. uostalom. s osmehom i kozom blago izgorelom pod sunce~ s letnjeg raspusta. od neognosticara iz Silikonske Doline do misticara jedrenja na dasci. parodiju droge s kiselinama (1). kalifomizam.a i zaJto da n~? ZaJto da Los Andeles ne bude parodija grada? Stlikonska Dolina parodija tehnike? Zuto ne parodija drustvenosti. urbani kriminal i audiovizuelna prezasicenost: Kalifomija. To uzdizanje na visi stepen simulakruma ovde oseeate sasvim prirodno.' t~g "tihog Judila" beznacajnosti. znaci da su postale nevaine. eak i parodija mora (suvise plavog!) i sunca (suvi§e sjajnog!). tog mJitavog khmatlzovanog pakla koji opisuje. ta super-Am erika. nedogadanja. Nije shvatio izazov te "marginalne transcen.. Kalifomija se ustolicila kao prestonica simulakruma i neautenticnosti. Kalifomija je histericna zemlja. ona ima sw energiju simulakruma. previSe divlje planine.carana priroda... je Ii on uop~te dolazio ovamo? Da jeste. od neodoljivih pseudo-pobuna u kampusima do sumanutosti Karla Sagana. dencije" u kojoj je citav jedan svet suoeen sa svojim rubom. parodiju erotizma s 102 deeacima s plaie. Mora biti da on. iz koje su odbegli bogovi: turobna zemlja pod previse jarkim suncem i bezizrazan lik nue smrti. erotizma i droge. Ali ako smemo parafi'azirajuci G. Naravno da je sve parodija! Ako se sve te vrednosti ne daju parodirati.. to jest podrhtavanja u mestu. parodiju drustvenosti s komunama. Vi§erasnost. tog podrhtavanja koje je progoni. on sam nije umeo da izvede taj preokret. namece se kao apsolutna antiteza autenticnoj Evropi . Feja da tvrdimo upravo obmuto. premazano pozlatom Diznilenda. ali u isti mah zemlja vrenja i neprestanog pomodnog ritma. od kriminala kao oblika psihoanalize do televizije kao oruda despotizma. Da ne govorimo 0 muzejima i kulturi. Da.. Zlza okupljanja prognanika.naravno: to i cini njenu originalnost i moe. parodiju religije s guruima i sektama. ogledalo nuih praZnj~nja i nue dekadencije. od E.

pustinje.. treba barem za trenutak osetiti negde downtown. To je doba orgijanja (rat. hegemonije i "imperijalizma" svakako su izgubile poene. Sedamdesetih godina. Ali nijedna vizija Amerike nema opravdanja izvan ovog izvrtanja vrednosti: Diznilend je ono autenti~no! Film. S tacke gledista konkurencije. seks. Obnavljanjem prvobitnog americkog sporazuma 0 ostva104 105 .samim tim. SAD se. nesreene svesti. koji nije srazmeran ekonomskoj nadmoei. podvajanja. to je Amerika. Nema drugog stepena. Danas vise nema orgijanja. safeways. zasto da ne. BivSi glumac. ali draf je prekinuta. brzina. Da bi se videla i osetila Amerika. ali koji tim vise zadivljuje. Pre bi se moglo reei da su one postale orbita jedne imaginame moei na koju se svi pozivaju. to je stvarnost! Freeways. a ne muzeji. to je dobit i uZivanje u putovanjima. To je nemoe moei. prosirio je na celu Ameriku kinematografsku i euforicnu. Ali to sto Sjedinjene ddave vise nisu monopolisticki centar svetske moCi ne znaci da su one izgubile moe. svetski uspeh Da/asa. svaka pojedinost iz njegovog opisa moze biti tacna. Citava je Amerika po uzoru na Regana postala kalifomijska. Amerika i dalje poseduje moe. politi~ku iIi kultumu. celina prevazilazi mdtu . crkve. u Obojenoj Pustinji iii u krivini nekog freeway da je Evropa nestala. s jednom razmeksanom svetskom situacijom. vee jednostavno znaci da vise ne postoji centar. ekstravertnu i reklamnu viziju vestackih raj eva sa Zapada. televizija. Vudstok). kultura . Treba se barem za trenutak zapitati: "Kako neko uop§te moze biti Evropljanin?" Pedesete go dine u SAD bile su zlatno doba (When the things were going on). Menson. moe je jos uvek tu. pogledajte bajkovito uspenje Njujorka i. iako svaka pojedinost Amerike moze biti prezriva iIi beznacajna. moe kao specijalni efekat. KRAJMOCI? Ono §to je novo u Americ~ jeste sudar prvog stepena (primitivnosti i sirovosti) s 'treoom vrstom' (apsolutnim simulakrumom). bivSi kalifomijski guvemer. i zagledajmo se malo u sme§nu stranu sopstvenih naravi i obi~aja.u ovoj parodicnoj i sumanutoj anticipaciji koju predstavJja Novi svet. ali celina prevazilazi granice gluposti. skylines. Ukafimo ovoj zemlji divljenje kojeg je dostojna. On ne vidi da. Tdko pojmljiva situacija za nas kojima je uvek bio najdraZi onaj drugi nivo. refleksije. danas suocavaju s jednim razmeksanim svetskim poretkom. za kojim se jo§ uvek oseea nostalgija: ekstaza moei. kao i svi ostali.. moe moei. ali su s eksponencijalnog gledista na dobitku: pogledajte na primer nepojamni rast dolara.

bio on politieki iii reklarnni. Nadovezali su se u prazno. i koja teZi rehabilitaciji ideje pripadnosti zajednici. koji im je bio isto toliko neshvatIjiv koliko i upad malih zelenih u nekom stripu. Sve se zasniva na spici. sve se zasniva na sinopsisu performansa i preduzetnistva. Nemoe. kao i ostalima. sto je odlika dana§nje politicke scene. porazi za sobom vise ne povlace katastrofu. Scenario bez rizika. Poput operacije u Granadi preduzete posle trista poginulih u Libanu. koje bi u neko drugo doba strmoglavo ubrzale njihov pad i od kojih se. u sistemu simulacije vlasti i konsenzusa putem nezainteresovanosti. Takvaje Reganova fatamorgana. nije joj dovoljno umakao. kao sto je Reganov rak. iz raznih zemalja. niti u to da Ii je njihova moe stvarna. koja je duboko ukorenjena i stvarna. Reganov je scenario i jedno i drugo istovremeno. rezija proraeunata. 106 107 . Prosuduje se sarno na osnow pojaYne strane. drugi. To je Reganov uspeh u poduhvatu prividnog vaskrsavanja americkog prvobitnog prizora. skandali. koji su uostalom tako i doZivljavali. ne razumevajuci za§to ih svet osuduje i zamisljajuci da je jedino moguce da je na njih usmerena ostvarena utopija Zla . dogadaj vestaCki. Radije se pona§aju kao da u nju veruju. nije stalo da se pitaju da Ii veruju iii ne veruju u zasluge svojih voda. ta dva dogadaja. a isti je i efekat prianjanja datom scenariju. kao televizijski rat. vee je cesto sa suncem pomdana i magI a iii losandeleski smog. jer bi time sva nacija bila osteeena. Niko vise ne broji greSke rukovodilaca. pod uslovom da se njihovo verovanje ne uzme zdravo za gotovo. teroristieki. i to uspebn.renoj UtOP1Jl. jer je mnogo manje izlo!en iskusenjima politieke istine. Jer onaj idealni spoj 0 kojem je govorio Tokvil izgleda da se raspao: Amerikanci mozda i dalje imaju izostren smisao za individualni interes. Sve na§e modeme vladavine reklamnim propisima u regulisanju javnog mnjenja duguju izvesnu politicku metastabilnost. Posto je drustvo definitivno poistoveeeno s preduzeeem. izdaleka. Vdno je da budu prikazani uverljivo i da publika bude svesna napora koji se u tom smislu eini. "America is back again". svi lako oporave. posto su oni ostvarena utopija Dobra. njegovi rukovodioci treba da proizvedu sve make reklarnnog imidh. Otud dana§nja kriza. u pobedonosnom opsenarstvu. potpuno je izmakao kontroli. A vi je ipak pamtite kao suneanu. Dovoljna je i najmanja prividna kompenzacija da se vaspostavi reklamno poverenje. Taj konsenzus u simulaCiji mnogo je otpomiji nego sto nam se eini. zaklonili su se u lakocu. Dok su nasuprot tome politi eke slabosti i nedostaci bemaeajni. uspostavio je izvestan vid ucene lakoCi zivljenja. uspeh osiguran. svedoce 0 istoj politickoj irealnosti: prvi. Kao u reklami. To bi iti odvelo predaleko. Vladati danas maei pruhti prihvatIjive make kredibiliteta. Oba su bila besmislena u odnosu na veltinu vladanja. u Libanu i Granadi. Narod se vise ne dici svojim vodama. ali izgleda da nisu ocuvali smisao koji bi se kolektivno mogao pripisati njihovim poduhvatima. a ovi se vise ne dice svojim odlukama. Opet potpuno kalifomijskom. Uostalom. potpuno namelten. I najmanji je propust neoprostiv.komunizam. "Reklamni" imunitet vlasti podseea na reklamni imunitet poznatih marki praSka za rublje. Oslabljeni Vijetnamskim ratom. jedne vrednosti koja bi spontano usmerila pona§anje i koja bi bila nekakva idealna rezultanta sila. jer u stvarnosti u Kaliforniji nije uvek suncano. kao suncem obasjan ekran. Amerikancima. ImidZu moZe da doprinese Cak i bolest.

osuden na zaborav. Jer Je 1 sam bilOis postao soubilOis. Generacija koja se ne pokreee ni na ambiciju. oprana. produktivnosti. koju prosiruje na dimenzije nacije. Vijetnam se nije ni odigrao. o prost. uskraeen za moe govora. siromaSnima se vise ne moze verovati. Beda koja je doskora nekako olakSavana. Disenfranchising. Ta ocaranost je tako mlaka: ona busi. drugorazrednom smreu. ali nije tako: ova je. On je sluzio samo da uznemiri savest bogatih i svi pokusaji njegovog spasavanja bili su osudeni na propast. dinamizujueoj. nego je savrseno preusmerena na sebe. To je logika must exit. istraZivanja. a kamoli pomenuo da postoje siromaSni. Kraj dobre volje. Ni sreea za nJu mJe neka nova ideja. kraj nemime savesti.iIi. Beskuenici su osudeni na zaborav.~mde­ setih godina. Ultimatum bogatstva. On lOa jedino za ociglednost bogatstva. Japi. cak i podsvesti 0 tim ludim godinama. pomilovana. tautologiju moei. barem kako sama sebe reklamlra.tih . ali potpuno oslobodena nostalgtJe. rekl~e 1 l~form~u~e. brise ih sa scene. Njena je logika neumoljiva. Indijanaca nije ni odigrao. Mozda s~o pretpostavljali da ee orgi~a se~de~e. neka nestane onaj ko u njoj ne ucestwje". Poor people must exit. Ijudi. Odstr~lvSl poslednje tragove margina~nosti ~vatom ~last1cne hirurgije. ona se najavljuje kao blago operaclonalna. Regan nije nikad pretpostavio.sedamd~e~~ godina ustupiti mesto jednoJ mobdnoJ 1 razoearanoJ e!lU. ostaIi su napusteni. zaijubijena u poslove manje zbog profita iii prestiZa nego zbog neke vrste demonstracije optimalnih tehnic~~ svojs~va. s novim licem. napustanje. niti je uspeh motivacija. ali da sebe ne raskopa. nije bilo razdiruee re~ije. to je nova rasa. onda se pokolj. Ako je utopija ostvarena. isti kult spice u novoj reganovskoj generaciji. onaj ko nema pravo da se pomoJi na povrsini. U odnosu na prethodnu generaciju. jer ona vee sve to ima. Ziveo Cetvrti svet. siguma u sebe. koja se lako snalazi u svetu performantnog. Izgleda kao da se StraSni Sud vee odigrao. nOVlm noktima. mentalno nezainteresovana prema svakom drugom cilju izuzev promene i unapredenja (un41predenja svega: proizvoda. S pravom. onda nesreea ne postoji.sa: vesti. Ona ~e m~ta swgde oko medija. Obilazeei bogate raneere iii poljoprivrednike sa Zapada.. vee jednostavno pranje. sve se to rusi pod zahvatom bogomdanog (predsednikovog) dekreta.ze: "Utopija je ostvarena. karijera. Dobrima je presudeno da su dobri. Japi nisu prebegli buntovnici. ~o ~s~ msu monstrumi bilOisa nego pnrepcl SOUbllOlsa. Clean and perfect. gnze . Tome je kraj. 109 . ulaStemm neuronima i softverom u punom jeku. Iz samog imena odzvanja to radosno preobraeenje. To zapravo vi~e nisu militanti nego simpatizeri sreee i uspeha. politici iii informatici. izbrisan. ni na energiju potisnutog. koja je odriavana u orbiti subvencionirane socijalizacije. jer oni imaju los obicaj da se ne povinuju opstem konsenzusu. prosto i jednostavno na nestanak. euforizujueoj. Dinamicnoj. nacina Zivota!). isti kult poverenja. bilo da je ree 0 poslovima. Treci svet je. zle Ii sudbine. bo~~e receno. mobilna i ocarana. disenfranchised. Njen bi slogan mogao biti: 108 You CAN'T HAVE YOUR MONEY AND SPEND IT TOO! You CAN'T HAVE YOUR CAKE AND EAT IT TOO! You CAN'T EAT YOUR WIFE AND FUCK IT TOO! You CAN'T LIVE AND HAVE YOUR LIVING TOO! Ali ta je lakoea neumoljiva. Ako je Amerika vaskrsnula. zaborav .Ista autoreklama. euforicnoj .pomalo lrealan posle suvise jakog dogadaja. Generacija izrasla iz ~ezdese~h-sed. koji ee biti izbacen i koji ee crknuti . onaj kojem se ka. pa i citavog sveta.

nema elemenata neke buduce revolucije. tako bi trebalo razlikovati stvamo poverenje od paradoksalnog poverenja. kad neka ~pa. Nema driver's license . Prvo se ukazuje neko~ coveku il~ rukovodiocu srazmemo njegovim vrlinarna I u~pesnost1. I sarna politika pojedinih druva postaje negativna. integracija. Socijala ih je zaboravila i oni se i sami zaboravljaju. Ljudska prava su svugde priznata. socija/ne nezainteresovanosti nasih naprednih drustava. pod Reganom I Tacerkom dobija surovi zaokret)? Pitamo se otkuda tolika Reganova popularnost. IIi pak s prekobrojnima u primitivnim etnickim grupama. Drustveni poredak zasniva se na razmenarna. Nista se neee uciniti za njihovo spasavanJe. Ali istovremeno.e da ga Je sarno paradoksalno pojacao? (sto ~~aruJe nase francuske vlastodrice za koje se stvari odviJaJ~ obm~to: .nema identiteta. sektaSke iii crkvene ustanove. sabija redove oko njega i stvara ver~ke. pa kola. Paradoksalno poverenje jeste ono koje se ukazuJe nekome u zavisnosti od njegovog neuspeha iii odsustva vrlina. odbrane pale? Kako to da nijedan pogreSan korak. posao. Citava podrucja naSih modemih drustava. a mozda se nista i ne mofe uciniti. a ponekad ni to: deponije. Navodno. sticanjem razlicitih. poput onih oko atomskih central a ~li autoputeva. umesto da se rastun I odrekne svog vode. na seks. dekolonizacijom Treeeg sveta i. jer su se oslobadanje. danas svuda priznatih prava: na rad. Ispadaju iz igre. mJedan prom~aj nije okrnjio poverenje koje mu je uk~n. Ate su ustanove tim postojanije sto vise crpu energiju iz propalog prorocanstva. Ali dok je Treei svet jos imao politicki smisao (iako je to bio kolosalni svetski promdaj). Tako citavi slojevi stanovnistva. ve. kao potporu za ocuvanJe vere. na glasanje. visokospecijalizovanim udruzenjima i takvom intenzifikacijom on dezintenzifikuje citave zone koje postaju rezervati. Njen cilj viSe nije socijalizacija.u)e poverenje ukazano. To je Cetvrti svet. citave se grupe pustose iznutra (pojedinci takode). zatvorenika. nakon kraha svog prorokovanja. u ndim drustvima. To van na celoj zemaljskoj kugli. stvaranje novih povlastica. svet je osloboden. On je transpolitican. ~m Vise 1m opada popularnost). Tipican primer za to jeste proces dobro poznat u istoriji mesijanskih i milenaristickih pokreta. Oslobadanje je bilo istorijski dogadaj: bilo je obelezeno emancipacijom suzanja i rob ova. 110 nove pustinje za novu sirotinju. tehnologijama. se vise razmeeu inicijativom i dobrom volJom. to su neumltne posledice jednog orgijanja moei i jedne nepovratne koncentracije sveta kao posledice te ekstenzije. Iza tih privida socijalizacije i participacije. Ali to je upravo otud sto Je poverenje koje je ukazano Reganu paradoksa/no poverenje. koje je neki prorok kao leminge vodio u nepovrat. homoseksualaca. ka okeanskom horizontu na kojem su nestajali. Skoro je s~Vlse lepo da bl bllo Isbmto: kako je moguee da su pred nJlm sv~. Kao sto se razlikuje pravi san od paradoksalnog spavanja.Gube se prava.. obezvreduje. ona desocijalizuje. potpuno napusteni. To "dodatno" 111 . !edino je pitanje: koja ee situacija proisteei iz ~og progreslvnog obezvred~vanja (koje vee. pustare.m. ekspanzija vee odigraIi.sto.o. To se moze uporediti jedino s onim hiljadama tona kafe koje su sagorevane u lokomotivama da bi se odrZale svetske cene. Ali trebalo bi ~rvo utvrditi ~~vo . proteruje. nema se vise za sta boriti. On je rezu/tat politicke nezainteresovanosti naSih drustava. Tu dakle. citave zemlje Treeeg sveta upadaju u tu opustosenu zonu Cetvrtog sveta. Cetvrti svet ga nema. jedno po jedno. ekskomunikacije koja pogada upravo drustva komunikacije. emancipacija. tonu u zaborav. prava zena. po put zombija osudenih na potiranje i statisticke krivulje nestajanja.

Stika Amerike i za same Amerikance postaje imaginarna. reklame. jer to nisu pokretaci njenog razvoja. zapala je u histereziju moCi. ko ce reci da Ii je to usled nedovoljnog iIi prejakog napajanja mehanizama? Sigurno je da oporavljanje velikih ideja i nemilost istarijskih strasti Ameriku manje pogada nego Evropu. komicnije: poput 112 biciklista iz Zarijeve Muijacine. ali koji i dalje pedaliraju i pokrecu Veliku MaSinu. sjajna prilika za ostvarivanja utopije. uz duma postovanje razlika. Politicka 113 . efekat koji traje i kad je njegov uzrok nestao. medutim. i da je Regan posledica propasti tog prorocanstva. uspostavlja se oko Sjedinjenih DrZava isti efekat konsenzusa kao oko Regana u SAD. Ne znaci da je ta prekretnica reganovskog doba nesto vise od novog zapleta. Na taj nacin se moze govoriti 0 histereziji istorije. Tako je bilo s Reganom: malo pomalo vise niceg nije bilo protiv njega. Nista joj se zapravo vise ne suprotstavlja. Efekat kredibiliteta. iako se njemu sam om zapravo ne moze pripisati politicka genijalnost. zapanjujuCa aura oko Reganovog kredibiliteta koja navodi na pomisao da je americko prorocanstvo. Savrsena fikcija: mrtvaci su moZda cak u stanju da ubrzavaju i da pokrecu maSinu bolje nego zivi. citav se nekada efikasni sistem vrednosti idealizuje i postaje imaginaran. posto se zasniva na negiranju p~raza. Vijetnam). Internacionalni stil dan as je americki. kradu od simulacije krade. Nju. nicega naspram njega. ali je u neku ruku neosporavana i neosporiva. Danas.poverenje i ne podnosi nedostatke.drustva koje je nekad imalo originalne odlike moci. pogada nestanak ideologija koje su je osporavale i iznemoglost svega sto joj se suprotstavljalo. posto su mrtvacku ukocenost pretvorili u pokretacku energiju. da se nije ostvario imaginarni podvig koji je trebalo da ovenca dvovekovnu istoriju. IIi pak. velika antikapitalisticka ideologija postala je isprazna. a postal a je model (za biznis. Amerika vise nema istu hegemoniju ni isti monopol. Proces se i dalje odvija poput tela koje se kreee na osnow steeenog ubrzanja iii sile inercije. Who knows? To je isto toliko tesko proceniti koliko i razluciti neki proces od simulacije procesa. posta vise nemaju briga. bile su mocnije i ideje i strasti koje su je raskrinkavale. ali nastavlja svoju putanju. Takva je. Ako je bila mocnija u prve dye decenije posle Drugog svetskog rata. trziste. Da Ii Amerika lici na dekatoped Alfreda Zarija? Ali opel. Sezdesetih i sedamdesetih godina). iii poput coveka bez svesti koji i dalje stoji usled sile ravnoteze. histereziji socijalizma. performans) koji se univerzalizuje sve do Kine. To preobraeanje spontanog poverenja u paradoksalno poverenje i ostvarene utopije u imaginarnu hiperbolu cini mi se odlucujucom prekretnicom. preduzetnistvo. zajedno sa svetskom moci. Americki sistem mogao je da otrpi zestoke napade (Cak i iznutra. S Reganom. Konsenzus' usled efuzije. propalo. iako je nesumnjivo sustinski kompromitovana. itd. iako izgleda ocigledno da se dogodio nekakav prekid napajanja. Kuba. slabljenje odbrambenih mehanizama potencijalnog protivnika. iIi prekid drdi americke maSipe. Amerika je i sama zagazila u tu eru nerazlucivog: da Ii ona jos stvarno ima moc iii je samo simulira? Da Ii se Regan moze smatrati zaStitnim znakom savremenog americkog drustva . Jer ne znaci da je stika Amerike sustinski izmenjena u ocima samih Amerikanaca. Bila je svetska sila. a sada se nalazi u stadijumu plasticne operacije podmladivanja? Druga bi pretpostavka mogla biti: Amerika vise nije one sto je bila. koji su umrli od iscrpljenosti u prelasku preko Sibira. sirom sveta. elizije opozitivnih elemenata i margina. ofanzivna periferija se resorbovala (Kina. Sve u svemu. Ali stvari bez sumnje nisu tako jednostavne. Histerezija: proces koji se odvija po inerciji.

sVOJU naddimenziju i u isti mah svoju nedirnutu sirovost. !reba se ~adati da ce naS ulazak u Trece doba biti propracen susrettma Treee vrste (avaj. Dna je po mnogo eemu sliena gubitku antitela u prezaStieenom organizmu. konzervativno i reklamno upravljanje stva114 rima. Stilska figura raka u poneeemu je nalik tom transparentnom kredibilitetu. Ali to je ipak krhka metastabilnost. Tu se zapravo oseca sustmska promena u arnerickom vazduhu: efekat Regan potrosio je nacionalni kiseonik. Ukidanje predsednickog imuniteta. on je primetan u svim zapadnim demokratijama. Amerika uZiva u nekoj vrsti blica. i kojem preti unistenje usled viska funkcionalnosti. oZlv~avanJe posle sloma. strogost 1 trening. vee smo imali naSeg demona srednjeg doba. pa zaSto ne bi Reganovu? Ali ostaje nedirnuto ono sto je bilo prisutno od poeetka: prostor i duh fikcije. Ali to je mozda prenagljivanje. biznis i dZoginig. reklarnnog udara. to je bio faSizarn). Na taj naein. na nestajanju otpora i antitela. i svugde pustosi. Sto se tiCe am~ricke stvamosti. uspona moei u prazno. Poplava dolara na svetskim berzarna je simbol i najbolji primer za to. uprazno. svaka "nova granica". Zato mi Regan oboleo od raka zvuei kao poetska ironija. kraj svih novih granica. jos malo pa SIDA! To bi trebalo da oznaci poeetak opste implozije (na Istoku je vlast vee odavno zahvacena nekrozom). Tu leZi stvama kriza americke moei. liS . Smirivanje duhova. zasnovana sarno na rusenju svake stvame alternative. Dva pola naSe ciyilizacije se susreeu. Jer je ona.medutim. pojedinaeno. svaka nova "ml~ao K:e?edi" danas izgl~da nepojmljiva. moZda bi trebalo pre govoriti 0 menopauzi. u individualnim emocijarna i ideolollim strastima. kraj raskalaSnosti i orgijanja. Kao da se po svetu siri nekakva mitska i reklamna moe Amerike. autoreferencijalnog i zapravo neosnovanog kredibiliteta citavo se drustvo stabilizuje pod reklamnom perfuzijom. pomoeu tog navodnog viska vrednosti. toj euforiji tela koje vise ne proizvodi antitela. kako u kulturi tako i u politici. sputana sopstvenom snagom) . u krajnju ruku. Isto je tako sa Sjedinjenim Driavama na planetarnom nivou. vaspostavljanje naturalisticke utopije preduzetnistva i biosocioloskog ocuvanja vrste . generalna opravka posle konvulzija sedarndesetih godina. prizemna perforrnativnost. koliko na planu spoljaSnje toliko i na planu unutraSnje politike. Sva drustva na kraju dobijaju masku. Ne eini se da je amerieka moe nadahnuta nekim samosvojnim duhom (ona funkcionise po inerciji. Prvi covek najveee svetske site oboleo od raka! Vlast u metastazi. ali koje nagovestava druge uzl~te? Uprkos tome. eksponencijalnog. bez pogleda u buduenost. srazrrnerna reklamnoj polarizaciji oko Regana.zar sve to ne znaci kraj bljestavosti moei i ulazak u histericnu euforiju menop~uze? Il~ ope~ zar Reganova faza nije sarno prizdravljellJe. . kriza moguee stabilnosti po inerciji. Stirn u vezi treba reCi da efekat menopauze nije svojstven iskljucivo Americi. ona i posle liftinga cuva svoj obim.dekadencija i reklamna uzvisenost.

likvidnost znakova i poruka. 0 motelima za samoubice. letalno . Latentno. Nepovrediva miJost podneblja. takva fluidnost tela i kola. hiperrealnost svega oVdaSnjeg. S izvesno§eu da ee tako biti svakog dana. jedinstvena drd jedne prirode koja kruni§e besmisleno bogatstvo Ijudsko. da ee u svaki suton biti ta duga u svim bojama spektra u kojoj se svetlost.takva likvidnost Zivota. koje bi dokrajcilo Kalifomiju i njenu kriminalnu i skandaJoznu lepotu. saobracaj kao podmazan. Ova je zemlja beznadema. ponovo uvece razlaie na sastavne boje pre nego ~to nestane. po§to je celog dana vladala u svojoj nedeljivosti. Boje koje su vee sadrzane u trenutnoj dugi koja se pali na vetru na kresti pacifickih talasa. Cak je i smeee u njoj cisto. u podne leto.DESERT FOR EVER Zalasci sunca su ogromne duge koje traju jedan sat. svetlosti. cirkulisanje smireno. da bi porazio to savrsenstvo okeana. orgy and cannibalism. Otud fantazam seizmicke pukotine i survavanja u Pacifik. ler nepodno§ljivo je preZiveti te~koeu posto116 117 . takvo plavetnilo kosa i takvo obilje mekih tehnologija Evropljanina cine sanjarem 0 smrti i ubistvu. tu besmislenu lakoeu zivljenja. laktalno. a noei su u pustinji hladne ali nikad nije zimao Nekakva obustavljena vecnost vlada tu gde se godina obnavlja svakog dana. Godi§nja doba ovde vi§e nemaju smisla: ujutru je proleee.

. Umesto puste zelje . nema spomenika.. ciji se hiperrealisticki odjek ovde gasl s . Kraj estetike. to vrtoglavo otkacinjanje koje vlada kako u pustmJama tako j u gradovima. . naspram pucine. pustinja. Magija pustinje: nepokretnost bez zelje. baza sed me pacificke flote. Zelja je jos nesto nabijeno prirodnosCu. pustinjski vetar koji prelazi preko planina da bi se u njima zadrZao cetiri-pet dana. Magija Los Andelesa: besmisleno cirkulisanje bez zelje. Ne isparava sarno estetika dekora (prirodnog iIi arhitektonskog). Opisani. neodredeno putovanje mineralnosti i autoputeva. ocrtani. poput istorije iii r~voluciona~e teorije. i od ostataka jedne kriticke kulture u agoniji. Ali cak je i seizmicki izazov sarno flert sa smreu. Ista siroYost u neprekidnim i nezainteresovanim gradovima kao u nedirnutoj tisini Bedlendsa. izazov prirodi i kulturi. REVOLUTION! No. litica. Jedino sto ostaJe od surovog i istorijskog prohteva: ovaj grath na plaZi. ushieivati se Govorim 0 arnerickoj pustinji i gradovima koji to nisu .sjajna. Nema oaza. sprzio zemlju. zatim razvejao maglu. da Ii je slucajno sto najveea pomorska baza. Nema spomenika. bez referenci. mirisa i zavodenja. u ltaliji.. Ova je zemlja beznadema. Mi fanatici estetike i smisla. pokretna i povrsna neutralnost. vee apsolutna zadivljenost. sarno uz pretpostavku sreee. u izvesnim predelima koji su postali slike. kulturalizovanog i profinjenog crteZa koliko i gradovi i muzeji koji ih Cuvaju. zapaIio more i zgazio ljude naviknute na izmaglicu . kulture. ZaSto je LA. izuzetno zavodljivi prostori. zaSto su pustinje tako zadivljujuee? Zato sto je u njima razreSena sva dubina . naroci119 118 . mi za koje je lepo jedino ona sto je duboko moralno. Ovde je upravo obrnuto: nema zavodjenja. gde je smisao toliko istanean da je napokon postao ukras. nema istorije: ushieenje pokretnim pustinjarna i simulacijom. jedrenja na dasci. izazov smislu i dubini. Zavodenje je negde drugde.. potonji hiper-prostor. svega onoga sto sacinjava mentalne i socijalne navike Evropljanina.najIepsa stvar u Santa Ani jeste noe na plaZi u kojoj se kupate kao usred dana i poput vamp ira pocmite na mesecini.janja sarno u fluidnosti neba. U svemu tome nema draZi. Imanentne i solarne. nenia zavodenja. suste inkarnacije americke . Ovde su gradovi pokretne pustinje. i jo~ se ubraja u prirodne lepote. Las Vegasu iii Borego Springsu . u zracenju bespredmetne neutralnosti. vee nebu i pucini i transparentmm paclfickim bOZanstVlma: PLEASE. Swda: u Los Andelesu iii Tventi Najn Palmsu. vee i estetika tela i govora. ubuduee bez porekla.dominacije svetom i najveee vojne snage sveta.m~ koji smo nepopravljivo vezam za ~raZl ~tiC?OStl I transcendencije. i zanosno jedino herojsko razliko~anje priro~e i ~~~ture.pustinja. revol~cio~arnim mas~ma.nenametlJIyom draZi prethodnog zivota. Kad otkrijemo da se moze podjedna- ko uZivati u ukidanju svake kulture krunisanjem nezainteresovanosti. zivimo od njcmih ostataka u Evropi. zadivljenost pred nestajanjem svakog kritickog i estetskog vida Zivljenja. koji se vise ne obraea. dozivljavamo mentalm sok I necuveno olakSanje kad otkrijemo koliko je opcinjavajuei ne-s~~sao. predstavlJa d~o ove izazovne lepote? BaS tu gde duva prelepa maglJa Santa Ane.

ali i protivreenosti.bajka nezainteresovanosti. Nd univerzum nikad nije pustinjski. Nema vertikalnosti ni andergraunda. teritorijalne kulture pretvara nas u gringose. farova upaljenih usred bela dana. kako odsustvo arhitekture u gradovima koji su sarno jos dugacka signalizacijska putovanja. voziti. nema centra grada ni spomenika: fantastican prostor. direktna opcinjenost prostranstvom. u hiperrealnom scenariju pustinja. Animalna i metafizicka opcinjenost. Islam) vraeaju nam u ogledalu odraz nde degradirane kulture i sliku nde duboke krivice. hrane iii grada: labava mreza pojedinacnih i uzastopnih funkcija. a sama kultura nepodnosljiva je od teZine~ Jake kulture (Meksiko. stiglih niotkuda. igri. Jer Je sarna kultura pustinja . Japan. pozorista. Zgodnim. Moe pustinjske forme: brisanje tragova u pustinji. na putu za Venturu. mreZama. Sva draZ estetike i retorike zavodenja. ViSak smisla jedne jake. nema ulica ni fasada. gde je strogost totalna. turiste predodredene za boravak u prirodnim lepotama zemlje. aura sminke i vestackih pokreta. u oba smera. autoputeva. saobracajno. i pomalo smesan u svojoj naslednoj kulturalnosti. avetinjski diskontinualni sled 120 rasprsenih funkcija. iii pre neprestano transurbanisticko tkivo. nesumnjivo jedina drustvenost u toj hiperrealnoj tehnoloskoj soflmobile eri. imanentna opcinjenost suyocom i sterilnoseu. U Los Andelesu nema metroa ni lifta. kakvu imaju pustinje. bajka nezainteresovanih povrsina . Uvek kulturalan. Uvek dvosmislen. Zato je i sam let od Londona do Los Andelesa preko' sevemog pola. koja se iscrpljuje u povrsimuna. zombije. nesumnjivo manje usled kompulzivne bulimije nego usled opste nekoherentnosti koja dovodi do neusiljenosti tela iii govora. hipertrofirano eelijsko tkivo koje kvasa u svim pravcima. prirodne lepote nabijene su smislom nostalgijom. uvek je teatralan. okeana i sunca. surovosti. neeuveni spektakl hiljada automobila koji saobraeaju jednakom brzinom. " Na drugim mestima. ukusa.to latinca. brisanje svake psihologije u telima. bez agresivnosti.transferencijalna drustvenost. Jedino tu postoji taj bijeStavi spoj radikalne nekulture i takve prirodne lepote. mekim tehnologijama. ocaravanja. fluidnim. jezicke igre. od toga nema u Kalifomiji. ta neprekidna commedia del/'arte.i treba da kultura bude pustinja kako bi sve stvari bile jednake i isijavale u istom natrpirodnom vidu. but embedded in most primeval and greatfeatured natural scenery oj deserts and ocean and sun . Mitska moe Kalifomije leZi" ~ toj mesavini totalnog otkacinjanja i vrtoglave mobilnosti dosegnute na lieu mesta. tako i vrtoglavo odsustvo emocije i karaktera u licima i telima. patos i retorika drustvenog odnosa. uvek ponovo prisvojena u govoru. udaljenosti. dramatizacija govora. ritualne. cuda prirode i apsolutnog privida: just in this mixture of extreme irrejerentiality and deconnection overall. mekim iii cool iii cudnovato proZdrljivim. brisanje oznacenog u gradskim znakovima. znakova bez hijerarhije . po stratosferskoj apstrakciji i hiperrealnosti vee 121 !'lic~g .nowhere else is this antagonistic climax to be found. Otuda su freeways jedino tkivo grada. vestackom.moe Cistog prostiranja. Ovde zadivljuje odsustvo svega toga. bez cilja . nema promiskuiteta ni kolektivnosti. odvijati se neprestano. usmerenih nikuda: neizmemi kolektivni cin.

Same boje. tako brzo da je opdamo kao blizak predmet koji gravitira oko zemlje.sreu pustinje . lzazov 122 svih vestackih svetlosti zestini suneeve svetlosti. vratiti se u pustinju u osvit dana. Ni pustinja ni koeka nisu slobodni prostori: to su ograniceni. jos jacu u osvit zore. vanvremenskog sagorevanja. Pustinja vise nije predeo. u kojem novae gubi vrednost i u kojem izuzetna retkost tragova i onoga Ito predstavlja znakove navodi Ijude da teie trenutnosti bogatstva. iii kad se. proisticu iz laganog. graniea posveeujuea. Mineralnost zemlje izbija na povriinu u kristalnim vegetaeijama. ka jednom sredistu: duhu koeke iii . totalno povremeno isijavanje. koje prelazimo ne desifrujuei ih. njene su iviee besprekome. Kad njihova podela vise nije pitanje vremena vee pr05tora. da bi se otkrila tajna pustinje i onoga sto je u njoj znak: zacaravajuei diskontinuitet. ali li~enih smisla. Deteritorijalizacija pocinje s otkacinjanjem noei i dana. Tajna veza koeke i pustinje: intenzitet koekanja udvostrucen prisustvom pustinje na obodu grada. i prekida se naglo. posto smo citave noei iserpljivali svoju povrinu energiju. nehumana. izazov prirodnoj ekonomiji vrednosti. ludila na granici razmene. naprotiv.kao po vertikali . Sa svih strana suneem obasjana noe koeke . koneentrlcni prostori. geolo~kog. s rastueim intenzitetom ka unutra. Treba sarno pogledati Las Vegas. kako say izranja iz pustinje u fosforeseentnoj svetlosti u smiraj dana i vratiti se.vreme. uzviseni Las Vegas.od pamtiveka povldeenom prostoru u kojem stvari gube senku.kad prolazimo kroz noe kao kroz oblak. Neopoziva transparentnost.svetlucajuea tama dvorana usred pustinje. Svi prirodni elementi podvrgnuti su isku~enju vatrom. lila. potpuno resorb uj e. to je cista forma koja proistiee iz apstrakeije svih ostalih. Klimatizovana svezina dvorana nasuprot isijavajuooj vrelini spolja.deo te Kalifomije i pustinja. Sama koeka je pustinjska. arbitramih i neljudskih. kad se sunee drZi na istoj tacki na nebu tokom svih dvanaest sati leta. To je prestonica znakova neodoljive neophodnosti. njena je strast jedinstvena. nemaju okolinu. Ali i ona ima ostru granieu. i isti prizor iz bajke kao ~to ee biti na Zapadu. ljubicaste. Pustinjski gradovi se takode prekidaju naglo. 123 . inicijatorska forma. neumitne potrebnosti. Carolija toplote ovde je metafizicka. nekultivisana. iviee strme i obodi okrutni. visine i brzine i vrlo je cisto uocljiva . I ]ice na fatamorganu. vee je tu kraj naSeg sistema prostor . koja se moze rasprsiti u svakom trenutku. Njena je definicija apsolutna. pastelno plave.

.. .................. 17 ASTRALNA AMERIKA .......................... ......................... 105 DESERT FOR EVER ............................ 117 ...................................................................... 29 OSTVARENA UTOPIJA .................... 7 NEW YORK .........VANISlllNG POINT ................................................................................................................... 75 KRAJ MOCI? ...................................

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->