FILOZOFSKA ~ BIBLIOTEKA

UREDNIK
OBRADSAVIC
ZAN BODRIJAR
AMERIKA
Prevela s francuskog Mila Baltic
BUDDY
& KONTEKST
B«DKS
1993.
NASLOV ORIGINALA
Jean Baudrillard, AMERIQUE
© Editions Grasset & Fasquelle, 1986.
CIP - KataJogizacija u pubJikaciji
Narodna biblioteka Srbije. Beograd
840-4
BODRIJAR. Zan
AmerikalZan Bodrijar; prevela s francuskog Mila B ~ t i c .
- Beograd: Buddy Books: Kontekst. 1993 (Sopot: Megrat).
- 127 str.; 21 cm. - (Filozofska biblioteka Tekst)
Prevod deJa: Amerique/Jean BaudriUard. - Tiraf 1000.
ISBN 86-901393-1-1
12326924
VANISHING POINT
Caution: objects in this mirror
may be closer than they appear!
Nostalgija izrasla iz nepreglednosti teksaSkih brefuljaka i
sijera Novog Meksika: jedrenje autostradom, superhitovi
na krajsler-stereu, talas vreline - nije dovoljan fotografski
snimak - trebalo bi imati filmski snimak celog putovanja,
u stvarnom trajanju, zajedno s nepodnoSljivom vrelinom i
muzikom, i sve odgledati u celini kod kuce, u zamracenoj
sobi - ponovo doziveti magicnost autoputa i razdaljine, i
ledenog pica u pustinji i brzine, sve ponovo doziveti kod
kuce na videu, u stvamom trajanju - ne sarno radi
uzivanja u secanju, nego stoga sto je opcinjenost
besmislenim ponavljanjem vee sadrzana u toj apstrakciji
putovanja. Odvijanje pustinje neizmemo je blisko
bezvremenosti filmske trake.
SAN ANTONIO
Meksikanci, prozvani tikanosima, u svojstvu vodica
prilikom obilaska Alama velicaju heroje americke nacije
koje su junacki poubijali njihovi rodeni preci - ali iako su
ovi time obavili najtezi deo posla, nije ih mimoisla podela
rada, jer danas tu, na istom popristu, njihovi unucl 1
7
praunuci velicaju Amerikance koji su im oteli zemlju. Is-
torija je puna lukavstava. Ali puni· su lukavstava i
Meksikanci, koji su ilegalno presli granicu i dosli tu da
rade.
SALT LAKE CITY
Gizdava mormonska simetrija, svuda mermer, bespreko-
ran, pogrebni (Kapitol, orgulje u trZnom centru). Uz to i
losandeleska modemost, sa svim cakama neophodnim za
vanzemaljski komfor. Kupola s Hristom (ovde svi Hristovi
lice na Bjoma Borga, posto su napravljeni po ugledu na
onog Torvaldsenovog) spada u bliske susrete trece vrste:
religija kao specijalni efekat. titav je grad, uostalom,
transparentan i natcovecanski, vanzemaljski cist, nalik
predmetu s neke druge planete. Simetricna, svetleca, sve-
mocna apstrakcija. Elektronski sat sa kukavicom odzvanja
na svakom raskrscu u tom kovcezicu od ruza i mermera i
jevandeljskog marketinga - zapanjujuca puritanska
opsesivnost na toj vrelini u samom srcu pustinje, pokraj
jezera teske vode i same hiperrealne po gustini soli, i
nedaleko od Velike Pustinje gde je trebalo izmisliti brzinu
prototipskih automobila da bi se prevladala apsolutna
horizontalnost ... Ali sam grad je kao dragulj, sa cistim
vazduhom i drskim prodorima urbanih perspektiva jos
lepsim nego u Los Andelesu. Zapanjujuca briljantnost i
modemo istinoljublje tih Mormona, bogatih bankara,
muzicara, svetskih genealoga, poligamista (njujorski Em-
pajer Stejt ima necega od tog pogrebnog puritanizma
uzdignutog na n-ti stepen). Transseksualna kapitalisticka
oholost mutanata daje magicnost ovome gradu, protivtezi
Las Vegasa, te velike kurve s druge strane pustinje.
8
MONUMENT VALLEY
DEAD HORSE POINT
GRAND CANYON
Monumentalnost geoloska, dakle metafizicka, nasuprot
fizickoj nadmorskoj visini obicnih reljefa. Naopaki reljefi,
izdubljeni vetrom, vodom, ledom, odvlace vas u vrtogla-
yost vremena, u pomljivu vecnost usporene katastrofe.
Izopacena je i sarna pomisao na milione i stotine miliona
godina tokom kojih se tu lagano pustosila povrsina zemlje,
jer razotkriva slutnju 0 prisustvu znakova nastalih, mnogo
pre pojave coveka, iz nekakvog sporazuma 0 trosenju i
eroziji, sklopljenog izmedu elemenata. U tom gorosta-
snom nagomilavanju cisto geoloskih znakova covekov
udeo nije bio nikakav. Mozda su jedino Indijanci neke od
njih donekle protumacili. Ipak, to jesu znakovi. Jer odsu-
stvo kulture u pustinji sarno je prividno. titava oblast
Navaho, dugacka visoravan koja vodi ka Velikom Kanjo-
nu, litice na ulazu u Dolinu spomenika, ponori Zelene re-
ke (mozda je tajna ovog predela u tome sto je nekad bio
podmorski reljef i sto je sacuvao nadrealnost okeanskog
dna pod otvorenim nebom), citav ovaj predeo odise prisu-
stvom magicnog, koje nema nikakve veze s prirodom.
Jasno nam je da su Indijanci jedino pomocu mnogo magije
i vrlo okrutnom religijom mogli da nadvladaju toliku teo-
rijsku velicinu geoloskog i nebeskog zbivanja pustinje i da
se nose s takvim okruzjem. Sta je covek ako znakovi koji
mu prethode imaju toliku snagu? Jedna ljudska vrsta mora
da izmisli zrtve dostojne prirodnog kataklizmickog
poretka koji je okrufuje.
Mozda ti reljefi, posto vise nisu prirodni, najbolje
ukazuju na to sta je kultura. Dolina spomenika: govor na-
glo izdignutih gromada, koje su zatim izlozene neumitnoj
eroziji, hiljadugodisnji poprecni sedimenti koji su usled
trosenja dobili dubinu (smisao nastaje. iz erOZlJe reci,
9
znacenja nastaju iz erozije znakova) i koji su danas, poput
svake kulture, predodredeni da postanu nacionalni par-
kovi.
SALT LAKE CITY: konjunkcija svetskih genealoskih arhiva,
pod upravom raskosi sklonih puritanskih konkistadora
Mormona, u dubinama pustinjskih pecina, s Bonvilskom
stazom. na neokaljanoj povrsini Velike slane pustinje, gde
postlZu uz pomoc prototipskih automobila najvece br-
zme na svetu. Rodoslovi kao dubina vremena i brzina
zvuka kao susta povrsnost.
ALAMOOORDO: prva atomska proba u dekoru Bele
pescare, na bledoplavoj pozadini planina i stotina milja
belog peska - zaslepljujuca vestacka svetlost bombe
naspram zaslepljujuce svetlosti tIa.
TORREY CANYON: Salkov Institut, svetiliste DNK i svih
nobelovaca iz biologije, gde se sastavljaju sve buduce bio-
zapovesti, u tom zdanju sazidanom po ugledu na
MinoJevu palatu, u belom mermeru naspram neizmemosti
Pacifika ...
predeli, prestoniee ostvarene fikcije. Ek-
pr.edeli, uzviseni i transpoliticni po
komcldenelJl nedlmute geoloske velicine zemije s
patvorenom, nukleusnom, orbitalnom informatickom te-
hnologijom.
Tragao sam za astra/nom Amerikom, zemljom uzaludno i
slobodnih puteva (freeways), nikada za
drustvom i kulturom - za zemljom pustinjske
brzme, motela i mineralnih povrsina, a nikad za dubinom
americkih obicaja i naravi. Tragao sam u brzini seenarija,
u ravnodusnom odbljesku televizije, u filmu dana i noci
kroz prazan prostor, u cudesno bezosecajnom sledu zna-
10
kova, stika, liea, ritual nih radnji na putevima, za onim sto
je najsrodnije nukleusnom i denukleisanom svetu poput
naseg, sve do evropskih stracara.
Tragao sam za odigranom buducom katastrofom soci-
jalnog u geologiji, u tom izvrtanju dubine koje se ogled a u
izbrazdanim prostorima, retjefima od soli i kamena, u
kanjonima u koje ponire fosilna reka, u neizmemoj
pradavnoj sporosti erozije i geologije, sve do u vertikalno-
sti megalopolisa.
o toj nukleusnoj 0 toj buducoj katastrofi sve sam
znao jos u Parizu. Ali da bi se ona razumela treba ,
odabrati formu putovanja, kojom se ostvaruje one sto
Virilio naziva estetikom nestajanja.
Jer naoCigled se siri mentalna forma pustinje, tog
prociscenog vida socijalne pustosi. Procisceni vid
otupelosti ogleda se u ogoljenosti brzine. Ono sto je hla-
dno i mrtvacko u socijalnoj pustosi iii denukleaeiji, ovde, u
vrelini pustinje, dobija kontemplativnost. Ovde, u
transverzalnosti pustinje, u ironiji geologije, transpolitic-
nost dobija svoj nadredeni mentalni prostor. Nehumanost
naSeg kasnijeg sveta, asocijalnog i pOvrSnog, ovde trenut-
no dobija estetsku i ekstaticku formu. Jer je pustinja
to: ekstaticka kritika kulture, ekstaticki vid nesta-
JanJa.
Uzvisenost pustinja sastoji se u tome sto, usled presuseno-
sti, predstavljaju negativ zemljine povriine i negativ naSih
civilizovanih tekovina. Mesto gde se proreduju tecnosti i
fluidi i gde je vazduh toliko cist da direktno sa sazvezda
dopire astralni utieaj. Cak su i Indijanei morali odatIe biti
istrebljeni da bi se ukazala jedna prosiost velelepnija od
antropoloske: mineralogija, geologija, astralnost,
necovecanski faktieitet, presusenost koja ne ostavlja mesta
11
vestackirn obzirirna kulture, tisina koja ne postoji nigde
drugde.
Pustinjska je tisina i vizuelna. Proistekla iz prostranstva
pogleda koji nerna na cernu da se zadrzi. U planinarna ne
rnoze da vlada tisina, jer njihov reljef urla. Stavise, da bi
zavladala tisina, trebalo bi da u neku ruku i vrerne postane
horizontaJno, da nerna njegovog odjeka u buduenosti, da
ono bude sarno sleganje geo}oskih slojeva i da iz njega
izbija jos sarno nekakav fosilni sapat.
Pustinja: svetlucavo fosilno tkanje necovecanskog poi-
rnanja, potpune ravnodusnosti - ne sarno nebeske, vee i
ravnodusnosti geoloskog talasanja gde se sarno kristalizuju
rnetafizicke strasti prostora i vrernena. Ovde, danju, grani-
ce zelje bivaju izmeStene, a noe ih potire. Ali sacekajte da
svane dan, s budenjern fosilnih surnova i anirnalne tisine.
Brzina stvara ciste objekte, ona je i sarna cisti objekat, jer
ukida tlo i teritorijalnost, jer hodom unazad ponistava
vrerne, jer je brZa od sopstvenog uzroka i ponistava ga
hodorn unazad. Brzina je pobeda posledice nad uzrokorn,
pobeda trenutnog nad dubinom vrernena, pobeda povrsine
i ciste objektalnosti nad dubinorn zelje. Brzina stvara jedan
posveeeni prostor koji rnoZe biti smrtonosan i gde je jedi-
no pravilo brisanje tragova. Pobeda zaborava nad
parneenjern, sirovo, arnnezijsko pijanstvo. Povrsnost i re-
verzibilnost cistog objekta u cistoj geornetriji pustinje.
Voznja na neki nacin stvara nevidljivost, transparentnost,
transverzalnost stvari putern praznine. To je neka vrsta
usporenog sarnoubistva putem ponistavanja oblika,
nasJadivanje njihovirn nestajanjern. Brzina nije vegeta-
tivna, ona viSe podseea na rninerale, na prelarnanje krista-
la, i vee po sebi predstavJja pozomicu katastrofe i
konzurnacije vrernena. DoduSe, rnozda je njena dra.z sarno
praznina, dok je za zavodljivost neophodno da postoji taj-
12
na. Brzina je sarno inicijacija u prazninu: nostalgija za
nepokretnirn srnenjivanjern oblika skrivena iza prenaglaSe-
ne pokretljivosti. Poput nostalgije za zivim oblicima u ge-
ornetriji.
U ovoj zernlji, rnedutirn, postoji jak kontrast izmedu rastu-
ee apstraktnosti nukleusnog univerzurna i prirname, unu-
tamje, nezadrZive vitalnosti, koja nije proistekla iz ukore-
njenosti nego iz iskorenjenosti, rnetabolicke vitalnosti
kako seksualne tako i poslovne, telesne, saobraeajne. U
sustini, Amerika, sa svojim prostranstvorn, tehnoloskirn
rafinrnanorn, sa svojorn sirovorn saveseu, ukJjueujuei i po-
drucja otvorena za simulaciju, predstavlja jedino primiti-
vno drustvo danaSnjice. A opcinjavajuee je putovati kroz
nju kao kroz prirnitivno drustvo sutraSnjice, slozenosti,
izrnesanosti i neizrnemog prorniskuiteta, drustvo svirepih
rituala, ali punih lepote u svojoj povrsnoj raznolikosti,
drustvo totalne metasocijalnosti nepredvidljivih posledica
cija nas neurnitnost opcinjava, ali drustvo bez proslosti
kroz koju bi se odrazilo, i koje je otud sustinski prirnitivno
. .. Njegova prirnitivnost prerasla je u hiperbolicnost i ne-
Ijudskost jednog sveta koji nam izrnice i koji umnogome
prevazilazi sopstveno moralno, drustveno iii ekolosko tu-
rnacenje.
Jedino su puritanci rnogli izmisliti i razvijati takw eko-
losku i biolosku rnoralnost zasnovanu na ocuvanju vrste,
odnosno na diskrirninaciji, u sustini rasnoj. Sve postaje
prezaStieen prirodni rezervat, toliko da se od silne
zaStieenosti danas govori 0 denaturalizaciji Josernitskog
parka da bi se vratio prirodi, baS kao sto se dogodilo s
filipinskim Tasadejirna. Puritanska opsednutost poreklom
upravo tu gde vise nema teritorije. Opsednutost utocistem,
dodirorn, upravo tu gde se sve odvija u astralnoj
ravnodusnosti.
13
Otuznost vestackih rajeva na neki nacin prerasta u kult,
pod uslovom da dosegnu uzvisenost jedne (ne)kulture. U
Americi, prostor pridaje velelepnost cak i otuznosti pred-
grada i takozvanih funky towns. Pustinja je svugde,
prikriva beznacajnost. Pustinja u kojoj se kult automobda,
leda i viskija odvija svakog dana: fenomen lakoce uz fatal-
nost pustinje. Kult besprizomosti, tipicno americki: totalna
raspolozivost, transparentnost svih funkcija u prostoru,
koji pak ostaje nedokuciv u svom sirenju i kojeg moze
svladati jedino brzina.
Italijanski kult: kult scenskog prizora.
Americki kult: kult besprizomosti.
Raskos smisla naspram pustinja beznacajnosti.
Magicnost se saddi u metamorfickim oblicima. Ne u
vegetativnim sumama stabala, nego u okamenjenim,
ralizovanim sumama. Slana pustinja, belja od snega, hon-
zontalnija od mora. Efekat monumentalnosti, geometrije i
arhitekture tamo gde nista nije bilo zamisljano ni promi-
sljano. Canyons/and, Split Mountain. IIi obmuto: bezobli.-
cni, bezreljefni reljef, brda od blata (Mud Hills), lunaml,
podatan, fosilni, jednolicno talasasti reljef drevnog mor-
skog dna. Bela uzburkanost Bele pescare... Nadrealnost I
elemenata neophodna je da bi se ponistila slikovitost .
prirode, kao sto je potrebna metafizika brzine da bi se
ponistila prirodna zivopisnost proputovanja.
U stvari, zamisao 0 putovanju bez cilja, zapravo bez
kraja, razvija se tek postepeno. Odbacivanje ostataka
turizma i zivopisnosti, zanimljivosti, cak i predela (samo se
jos njihova apstrakcija prelama na vrelini). Turizam i
zabava nespojivi su s cistim putovanjem. Zato se one naj-
bolje ostvaruje u ekstenzivnoj banalnosti pustinja iii u isto
toliko pustinjskoj banalnosti metropola - koje se nikad ne
poimaju kao mesta zadovoljstva iIi kulture, nego televizij-
14
kao scenario, scenery. Zato se one najbolje ostvaruje
po najvecoj vrucini, kao oblik culnog uzivanja u
deteritorijalizaciji tela. Ubrzanje molekula na vrucini
dovodi do jedva primetnog gubljenja smisla.
Od upoznavanja obicaja mnogo je vamija nemoralnost
prostora koji treba proputovati. Vafna je ta nemoralnost, i
cista udaljenost, i oslobadanje od socijalnog. U ovom naj-
moralnijem postojeeem drustvu, prostor je odista
nemoraIan. U ovom najuskladenijem postojeeem drustvu,
dimenzije su nemoralne. Ta nemoralnost daje udaljenosti
lakocu i putovanje cini beskrajnim, ona prociscava misice
od zamora.
Voznja predstavlja spektakulamu formu amnezije. Sve ot-
kriti, sve izbrisati. Pustinje i kalifomijski bljesak svakako
prvo izazivaju sok, ali tek kad on prode nastupa onaj drugi
sjaj putovanja, sjaj preterane udaljenosti, neumitne udalje-
nosti, beskraja bezimenih lica i razdaljina, iii izvesnih
cudom stvorenih geoloskih formacija koje zapravo ne
svedoce ni 0 cijoj volji, a pritom cuvaju nedimutu sliku
poremecaja. Taj vid putovanja ne dopusta izuzetke: kad se
spotakne 0 poznato lice, 0 poznati predeo iii 0 neko
odgonetanje, draf prestaje: amnezijska, asketska, asimpto-
tska draf nestajanja podleze emocijama i zemaljskoj
semiologiji.
Ovom tipu putovanja svojstven je poseban tip dogadaja
i nervature, te i poseban tip zamora. Poput grcenja misica
izbrazdanih od preterane vrucine i brzine, preterane
kolicine videnih, proeitanih, predenih, zaboravljenih stvari.
Opustanje tela iznurenog praznim znakovima, funkcio-
nalnim pokretima, zaslepljujucim sjajem neba i meseear-
skim udaljenostima, veoma je Stvari najednom
postaju sve lille, kako se kultura, na§a kultura proreduje.
A spektralna civitizacija koju su izmislili Amerikanci,
15
merna i tako bliska iscezavanju, najednom se cini najbolje
i iskljuCivo prilagodenom verovatnoei zivota koji nas
vreba. Forma koja dominira na americkom Zapadu, i
verovatno u citavoj americkoj kulturi, jeste seizmicka:
razlomljena, procepljena forma, izrasla iz pukotine Starog
sveta, taktilna, krhka, pokredjiva, povrsna kultura - u ko-
joj se moraju slediti ista takva pravila da bi se uhvatio njen
hod: seizmicko klizenje, meke tehnologije.
ledino pitanje povodom takvog putovanja: dokle mozemo
iei u istrebljivanju smisla, dokle mozemo da zademo u
pustinjsku ireferencijalnu formu a da ne puknemo, ali da
pritom, naravno, ocuvamo ezotericku draf nestajanja?
Teorijsko pitanje materijalizovano U objektivnim uslovima
jednog putovanja koje to vise nije i koje stoga saddi
sustinsko pravilo: pravilo temje ka tacki ne-povratka. To
je sva mudrost. A prelomni trenutak jeste onaj surovi tre-
nutak spoznaje da je putovanje beskonacno, i da vise
nema smisla okoncavati ga. Prelaskom preko odredene '
tacke menja se sam pokret. Pokret koji sopstvenom vo-
Ijom prolazi kroz prostor prelazi u apsorpciju samim pro-
storom - kraj otpora, kraj same scene putovanja (kao sto
mlazni motor nije vise energija prodiranja u prostor, vee
se pokreee tako 5to stvara pred sob om prazninu koja ga
usisava, umesto da se, prema tradicionalnoj shemi, osloni
na otpor vazduha). Tako je dosegnuta centrifugalna, eks-
centricna tacka, u kojoj kretanje stvara prazninu koja vas
apsorbuje. Taj trenutak kad hvata vrtoglavica jeste i trenu-
tak mogueeg pada. Ne toliko usled umora uzrokovanog
daljinom i vrueinom i hodom kroz vidljiw pustinju
prostora, vee nepovratnim hodom kroz pustinju vremena.
16
To-morrow is the first day
of the rest of your life.
NEW YORK
Poput kosmonautskog misionara eutljivih veCina i fatalnih
strategija, gipkim skokom preleeem s
na drugi, danas uzarene sume Nju s
odbljeskom u ogledalu Nove Engle.ske, Juce vertl-
kalnost nebodera, sutra Mineapohs tako
imena, s arahnejskim nizanjem vokala, polu-
cejenskim, poput geometrijske slike koja zraCI po obodu
ogledala, na horizontu nastanjenog sveta... R:azgovor
eutanju masa i kraju istorije, s na I
svetlost jezera, zestoki vetar duva nad Jezerom, lstoku
gde pada mrak. A vioni prolaze,. poput vetra, lza hotel-
skih okana, i prve reklame POClflJU polako da se vrte
gradom. Kakva divota, ta Amerika! Swd okolo m.l-
holjsko leto, cija je pitomost v Ah gde Je
onih deset hiljada jezera, ona utoplJa
na obodu Stenovitih planina? Mineapohs, Mineapohs.
Posle patricijske otmenosti i
miholjskog leta u Viskonsinu, Je.
neosvetljeni ruralni konglomerat, kOJI ceka Zlmu I
hladnoeu kojom se dici, usred svojih silosa i lovista. Ali u
srcu te istinske Amerike nalazi se bar "Komodor", najlepsi
art-deco na svetu, gde je, karu, Ficdzerald svake veceri
dolazio da pije. Evo i mene sad tu. Sutra ee me avion di-
rektno preneti u drugu sjajnu krajnost, povr5nu, rasnu, es-
17
tetsku i mocnu, naslednicu Atine, Aleksandrije i Persepoli-
sa istovremeno: u Njujork.
NEW YORK
Sve je veti broj sirena i danju i nocu. Kola su brza,
reklame USee. Prostitucija je totalna, elektricno osvetlje-
nje takode. I igra, sve se igre pojacavaju. Tako biva kad
god se priblizavamo centru sveta. Ali ljudi se smese, os-
mehuju se cak sve vise, nikada drugima, uvek sami za se-
be.
ZastraSujuca raznolikost i cudnovatost lica, napeto us-
merenih ka nekom nepojmljivom izrazu. One maske koje
su se u arhajskim kulturama dobijale sa staroscu i smrcu,
mladi ovde imaju s dvadeset, s dvanaest godina. Ali takav
je i grad. Lepotu koju su gradovi sticali vekovima, on je
dobio za pedeset godina.
Pramenovi dima, naIik kupacicama koje cede kosu.
Mro iIi prerafaelitske frizure. Banalno, viserasno.
Faraonski grad, say u obeliscima i iglama. Neboderi oko
Central Parka lice na potporne stubove - zahvaljujuci
njima taj je ogromni park nalik na viseti vrt.
Izbrazdani nisu oblaci, vee mozgovi. Oblad lebde nad
gradom kao mozdane hemisfere rasterivane vetrom. A
Ijudi, ljudi imaju druse u glavi, koji im izlaze na oci, poput
sunderastih dimova koji izbijaju iz tla ispucalog od vruce
kise. Seksualna usamljenost oblaka na nebu, jezicka usam-
ljenost Ijudi na zemlji.
Zapanjujuc je broj ljudi koji misle sami, koji pevaju
sami, koji jedu i govore sami na ulicama. Uprkos tome,
oni se ne zbrajaju. Naprotiv, oni se oduzimaju jedni od
drugih, i njihova je uzajamna slicnost neizvesna.
Ali jedna je posebna usamljenost potpuno razlicita od·
svih ostalih. Usamljenost coveka koji javno sprema svoj
18
obrok, na nekom zidu, na haubi nekih kola, uz neku
ogradu, sam. Toga ima swgde, to je najtuznija scena na
svetu, tumija od bede, tuzniji od prosjaka jeste covek koji
jede sam pred svima. To je neSto 5tO se kosi s Jjudskim i
zverskim zakonima, jer zveri uvek jedne drugima ukazuju
Cast da dele hranu iii da se otimaju 0 nju. Onaj ko jede
sam mrtav je (a onaj ko pije nije, zaSto?).
ZaSto Ijudi zive u Njujorku? Nemaju nikakve medusobne
odnose. Samo nekakav unutraSnji elektricitet koji potice
iskljucivo od njihove izmesanosti. Cudno oseeanje
bliskosti i privlacnosti za tako veStacku centralnost. To
Njujork cini samoprivlacecim svetom, iz kojeg nema
nikakvog razloga izlaziti. Nema nikakvog humanog
razloga obitavati u njemu, osim ushicivanja izmeSan05cu.
Lepota Crnkinja, Portorikanki u Njujorku. Osim seksual-
nog uzbudenja usled rasne izmeSanosti, treba reci da je
crno, pigment tamnih rasa, poput prirodne sminke koja se
ushicuje veStackom sminkom u komponovanju lepote - ne
seksualne, vee animalne i uzvisene, koja oeajnicki
nedostaje bledolikima. Belilo izgleda kao izbledelost
fizickog ukrasa, neutralnost koja moZda zahvaijujuci tome
dobija sva egzotericna svojstva Reci, ali kojoj ce u sU5tini
uvek nedostajati ezotericna i ritualna moe vestackog.
U Njujorku postoji jedan dvostruki fenomen: svaka od
velikih zgrada vlada iii je nekad vladala gradom - svaka
etnicka grupa vlada iii je nekad vladaIa gradom, na svoj
nacin. Izmesanost obicno tezi da ukine razlike, dok ovde
istice sjaj svake od komponenti. U Montrealu postoje svi ti
elementi - etnicke grupe, zgrade, severnoamericki pro-
stor - ali nedostaju sjaj i zestina gradova Sjedinjenih
DrZava.
19
Oblaci kvare naSe evropsko nebo. U poredenju s neiz-
memim nebesima Seveme Arnerike, s njihovim rojevima
oblaka, naSa mala izbrazdana neba, naSi mali izbrazdani
oblaci po meri su naSih izbrazdanih misli, koje nikad nisu
svemirske ... U Parizu, nebo nikad ne uzleee, ne lebdi, ono
je poput malog privatnog poseda zauzdano u kulisama
zgrada koje bacaju senku jedne na
druge - umesto da jedne drugima budu vrtoglave fasade-
ogledala, poput fasada mocnog kapitala u Njujorku... Po
nebu se vidi: Evropa nikad nije bila kontinent. Cim krocite
u Sevemu Arneriku osecate prisustvo citavog kontinen-
ta - prostor je sam oblik miSljenja.
U poredenju s americkim downtown cetvrtima i bJokovima
nebodera, Defans gubi arhitektonsku prednost vertikalno-
.i. zato su zgrade saterane u prizor na
ItahJanski nacm, u zatvoreno opisano perifemim
bulevarom. U neku ruku nalik francuskom vrtu: buket
zgrada maSnom. To protivreei mogucnosti da ti
unedogled radaju druge sebi slicne, da se
IzaztvaJU, u prostoru koji je usled njihovog utrkivanja
postao dramatican (Njujork Cikago Hjuston Sietl
T Tu se rada cisti arhitektonski objekat, koji izmi-
ee arhltektima, koji ustrajavajuei u sumanutosti u
grad i njegovu namenu, interes zajed-
nice 1 pOJedmaca, I kojem je ravna jedino gordost renesan-
snih gradova.
Ne, ne treba humanizovati arhitekturu. Prava antiarhitek-
tura, ne ona iz Akrosantija u Arizoni koja objedinjujt sve
meke tehnologije u srcu pustinje, vee ona divlja, nehuma-
na, koja prevazilazi coveka, ona je ovde u Njujorku
nastala sarna od sebe, daleko od pomisli na utoei!te bla-
gostanje iii idealnu ekoJogiju. Ona je igrala na tvrde
20
logije, preuvelicala sve dimenzije, kladila se na raj i pakao
. .. Eko-arhitektura, kao i eko-drustvo, olicava tihi pakao
Poznog Carstva.
Carolija modemog rusenja. Prizor obmut od prizora lansi-
ranja rakete. Zgrada od dvadeset spratova klizi cela po
vertikali ka sredistu zemlje. Rusi se okomito poput drvene
lutke, zadr.zavajuei vertikalno drzanje, kao da silazi kroz
podrumski kapak i sopstvenom povrsinom na tlu
apsorbuje svoje rusevine. Cudesna modemisticka umet-
nost, ravna vestini pravljenja vatrometa iz naSeg detinjstva.
KaZe se: evropska je ulica ziva, a amerieka mrtva. Nije
tacno. Nigde nema voce snage, elektriciteta, zivotne ene-
rgije i pokreta nego na ulicama Njujorka. Ljudi, vozila,
reklame ispunjavaju ga cas zestinom, cas neusiljenoseu.
Zapremaju ga milioni Ijudi koji lutaju, nehajni,
neobuzdani, kao da nemaju nista drugo da rade, i
verovatno ni nemaju nista da rade osim da proizvode
neprestani scenario grada. Muzika je svuda, saobracaj
gust, relativno prometan i tih (za razliku od nervoznog i
teatralnog saobracaja na itatijanski nacin). Ulice i avenije
nikad se ne prazne, ali svetla i vazdusasta geometrija grada
ne dopu8ta arterijsku bliskost evropskih ulieica.
U Evropi, utica Zivi sarno na mahove, u istorijskim tre-
nucima revolucija, barikada. Inaee, ljudi prolaze
niko zapravo ne luta (nema skitanja). Takva su i evropska
kola: u njima se ne Zivi, nema dovoljno prostora. Ni u
gradovima nema dovoljno prostora - bolje receno, taj se
prostor smatra javnim i oznacen je svim znakovima jaYne
pozomice, 8tO iskljucuje moguenost da se on prede iii po-
hodi poput pustinje iii nekog nevaZnog prostora.
Arnericka utica mozda nije imala istorijske trenutke, ali
je uvek Ziva, vitalna, kinetiena i kinematicna, po uzoru na
21
samu zemlju. u kojoj istorijska i politick a pozomica slabo
§ta znace. ali u kojoj je zestina promene ogromna, bilo da
se napaja tehnologijom, rasnom razlicitoscu, iii medijima:
to je susta surovost naeina zivota.
U Njujorku, kovitlanje grada toliko je snuno, a centrifu-
galna sila je tolika da je nehumano i pomisliti Ziveti udvo-
je, s nekim deliti zivot. Mogu da prezive iskljueivo pleme-
na, bande, mafije, posvecena iii perverzna udruzenja,
razna zaverenistva, ali ne i parovi. Nasuprot Nojevoj
barci, u koju su Zivotinje bile ukrcane u parovima da bi
vrstu spasle od potopa. U ow neverovatnu Barku, svako
je ukrcan sam - i svako mora sam, svake veeeri, da traZi
poslednje prezivele za poslednju zabaw.
U Njujorku su ludaci oslobodeni. Pu§teni u grad, ne
razlikuju se toliko od ostalih pankera, dZankija, narkosa,
alkosa iii bednika koji ga pohode. Ne vidimo zaSto bi
jedan tako Iud grad skrivao svoje ludake, zaSto bi povlaeio
iz prometa primerke jednog ludila koje ga je, u stvari, na
razlieite naeine, obuzelo celog.
Repovanje je zapravo akrobatski podvig, u kojem tek na
kraju shvatamo da je ree 0 plesu, kad se zaustavi u nekoj
mlitavoj, ravnodusnoj pozi (s laktom na tlu, glavom ne-
hajno naslonjenom na dian, kao u etrurskim grobnicama).
Ta iznenadna imobilizacija podseca na kinesku operu. Ali
kineski se ratnik zaustavlja na vrhuncu akcije u herojskom
staw, dok se reper zaustavlja u udubljenju svog pokreta u
nekoj podrugljivoj pozi. Kao da tim uvijanjem i uvrtanjem
oko sopstvene ose buse sopstvenu rupu u telu, na dnu koje
zauzimaju ironienu i Jenju pozu smrti.
Nisam mogao verovati da prizor njujodkog maratona
moze da izmami suze. To je prizor smaka sveta. Da Ii se
namema patnja moze smatrati namemim ropstvom? Pod
22
kisom koja lije, pod helikopterima i aplauzima, s kapulja-
com od folije i skiljeci na §topericu, iii golih grudi i zako-
vrnutih oCiju, svi true smrt, smrt iznurivanjem po put
onog maratonca od pre dye hiljade godina koji je, da se
podsetimo, u Atinu nosio vest 0 pobedi. Verovatno i ovi
sanjaju da uruee vest 0 pobedi, ali ima ih previse, a njiho-
va je vest - da su stigli, posle tolikog napora - postala be-
smislena: sumracna vest 0 nadljudskom i beskorisnom na-
poru. Svi zajedno verovatno bi mogH da donesu vest 0
propasti ljudske vrste, jer vidimo kako se ona srozava iz
sata u sat, od prolaska kroz cilj prvopristiglih koji se jos
dobro drfe i puni su takmiearskog duha do olupina koje
prijatelji doslovno donose do cilja iii do hendikepiranih
koji stazu prelaze u kolicima. Ima ih sedamnaest hiljada
koji tree, a u pravoj Maratonskoj bici nije ih bilo ni
ukupno toliko u borbi. Ima ih sedamnaest hiljada, a svako
trei sam, ni ne pomisljajuci na pobedu, vee prosto da bi
osetio da postoji. "Pobedili smo!" izgovorio je sapatom
Grk Maratonac i izdahnuo. "/ did it!' uzdi§e iscrpljeni
maratonac ruseci se na travnjak Central Parka.
I DID IT!
Parola novog vida reklamne aktivnosti, autistiekog per-
formansa, cista i prazna forma i izazov samom sebi koji je
zamenio prometejsku ekstazu takmieenja, napora i uspeha.
NjujorSki maraton postao je, na neki naein, intemacio-
nalni simbol fetisistiekog performansa, sumanutosti pobe-
de u prazno, ushicivanja odvunoscu bez posledica.
Treao sam njujorski maraton: / did it!
Osvojio sam Anapumu: / did it!
Istog je reda i spu§tanje na mesec: We did it! Dogadaj
koji u su§tini manje iznenaduje ako se pomisli da je bio
unapred zacrtan na putanji napretka i razvoja nauke. Tre-
23
balo je i to uciniti - ueinjeno je. AJi taj dogadaj nije
ponovo podstakao hiljadugodisnji san 0 svemiru, vee ga je
u neku ruku iserpeo.
Isti efekat beskorisnosti sadrii se i u svakom izvrsenju
zadatka, kao i u svemu sto einimo da bismo sebi dokazali
da smo u stanju da to ucinimo: napraviti dete, savladati
planinski vrh, imati avanturu, pociniti samoubistvo.
Maraton je zapravo vid demonstrativnog, reklamnog
samoubistva: treati da bismo dokazaIi da smo u stanju da
idemo do sopstvenih graniea, da bismo dokazali. ..
dokazali sta? Da smo u stanju da stignemo. Grafiti,
takode, govore sarno: Ja sam taj i taj i postojim! ani pred-
stavljaju besplatnu reklamu postojanju!
Da Ii treba unedogled dokazivati sopstveni zivot? Neo-
biean znak slabosti, predznak novog fanatizma, fanatizma
bezlienog performansa, beskrajne oCiglednosti.
MYSTIC TRANSPORTATION INCORPORATED
Jedan dreceee zeleni kamion sa sljaSteeim spojlerima klizi
niz Sedmu aveniju, pod prvim jutamjim suneem, tek sto je
prestao sneg. Na bokovima mu je metaliziranim zlatnim
slovima ispisano: Mystic transportation.
Tu je saZet citav Njujork i njegovo misticko glediste na
dekadeneiju: svi speeijalni efekti, od sublimirane vertikal-
nosti do trulezi na tIu, svi speeijalni efekti izmesanosti rasa
i earstava, to je eetvrta dimenzija grada.
Kasniji ee gradovi biti ekstenzivni i neurbani (Los
Andeles), jos kasniji ee se zakopavati u zemlju i neee ni
imati ime. Sve ee postati infrastruktura uljuljkivana
veStaekim svetJom i energijom. Nestaee sjajna superstruk-
tura j sumanuta vertikalnost. Njujork je poslednji izgred te
barokne vertikalnosti, te eentrifugalne ekseentricnosti pre
horizontalnog rasklapanja i podzemne implozije.
24
Njujork sebi prikazuje, uz neverovatno saueesnistvo eelo-
kupnog stanovnistva, predstavu svoje propasti, i to nije
posledica dekadencije vee njegove moei, koju nista ,drugo
ne ugrozava - zato sto je nista ne ugrozava. NJegova
gustina, njegov povrsinski .elektricitet otklanjaju pomisao
na rat. S obzirom na kolicinu energije potrosene prethod-
nog dana, ponovno zapoeinjanje zivota svakogjutra pravo
je eudo. Njegova ga voltda stiti, poput galvanske kupole,
od svakog spoljnjeg razaranja. Ne stiti ga od intemih
nezgoda kao sto je raspad energetskog sistema iz '76, ali
to su po opsegu svetski dogadaji koji sarno doprinose
njegovoj slavi. Ta eentralnost i ta ekseentrienost mogu
sarno da doprinesu njegovoj sumanutosti sopstvene
propasti, koja se na njujorskoj "seeni" estetski transkribuje
kroz ludosti, surovi ekspresionizam, ali koju citav grad
kolektivno gaji kroz tehnieku frenetienost za vertikalno-
seu, kroz ubrzavanje banalnosti, u zivosti sreenih iIi bednih
Hea, u drskosti ljudskog zrtvovanja eistom eirkulisanju.
Niko vas ne gleda, svako je zaluden napetoseu svoje
bezliene uloge. U Njujorku nema pandura - panduri inaee
postoje da bi doprineli urbanom i modemom izgledu jos
polu-ruralnih gradova (kao sto je Pariz). Ovde je urbanost
dosegla toliki stepen da je vise nije potrebno iskazivati niti
joj pripisivati politieki karakter. Uostalom, Njujork vise
nije politicki grad, i demonstraeije razlieitih ideoloskih
grupa retke su i uvek smesne (etnieke grupe se iskazuju
kroz sveeanosti i pokazivanje svoje rasne prisutnosti).
Nasilje se ne ogleda u drustvenim odnosima, vee u svim
odnosima, i raste geometrijskom progresijom. Seksualnost
je pak, u izvesnom smislu, prevazidena kao naein
izraZavanja - iako se na sve strane njome rnaSe, ona vise
nema kad da se materijaJizuje u ljudske i ljubavne odnose,
vee se rasplinjuje u promiskuitet pojedinog trenutka, u
mnostvo daleko kratkotrajnijih kontakata. U Njujorku se
25
ponovo dozivljava oseeanje slave, u smislu da se oseeate
ovencani energijom svih - sto, za razliku od Evrope, ne
predstavlja turoban prizor promene, vee estetsku formu
mutacije.
Mi u Evropi imamo dar da promisljamo stvari, da ih ana-
Iiziramo, da ih odraZavamo. Niko nam ne moze osporiti
istorijsku tananost i dar konceptualizacije, na tome nam
zavide cak ~ umovi s onu stranu Atlantika. Ali najoci-
glednije istine i novovremena cuda zbivaju se na obali
Pacifika iIi u kupoli Menhetna. Njujork, Los Andeles jesu
u centru sveta, mora se priznati - iako s ushieenjem i ra-
zocaranjem u isti mah. Beznademo kasnimo za giuposeu i
mutacijom, naivnom preteranoseu i socijalnom, rasnom,
moralnom, morfoloskom, arhitektonskom ekscentricnoseu
tog drustva. Njega niko nije u stanju da prouci, a ponaj-
manje americki intelektualci zatvoreni u svoje kampuse,
dramaticno otudeni od te konkretne, bajkovite mitologije
koja se izgraduje svud unaokolo.
Taj univerzum potpuno truo od bogatstva, od moti, od
senilnsoti, od nezainteresovanosti, od puritanizma i men-
talne higijene, od bede i rasipanja, od tehnoloske taStine i
izIisnog nasilja, neodoljivo me podseea na radanje sveta.
Mozda stoga sto Citav svet i dalje sanja 0 njemu, a on ga
zapravo nadvladava i izrabljuje.
Na deset hiljada metara i na hiljadu kilometara na sat,
podamnom su sante Grenlanda, u slusalicama Les Indes
Ga/antes, na ekranu Katrin Denev, a jedan starac, Jevrejin
iii Jermenin spava mi u krilu. "Da, oseeam Ijubavi svu
zestinu ... " peva uzviseni glas iz jedne u drugu vremensku
zonu. U avionu, ljudi spavaju, brzina ne zna za zestinu
Ijubavi. Od noei iz koje smo posli do one u koju cemo
sleteti, ciniee se da je dan trajao samo cetiri sata. Ali uzvi-
26
seni glas, glas nesanice putuje jos brze, prelazi ledenu pre-
kookeansku atmosferu, juri niz glumicine trepavice, niz
Ijubicasti horizont izlazeeeg sunca, u toplom kovcegu
mlaznjaka, i napokon se gasi na pucini Islanda.
Eto, putovanjuje kraj. .
27
28
ASTRALNA AMERIKA
Astralna Amerika. Lirika cistog cirkulisanja. Nasuprot
evropskoj melanholiji analiziranja. Trenutna astralnost
vektorskog, oznaeavajuceg, vertikalnog, svemirskog.
Nasuprot groznicave udaljenosti kultumog pogleda.
Radost usled propasti metafore, za kojom se u nas
sarno cezne. Ushicenje besprizomosti. besprizomost
ociglednosti, oCiglednost moci, moe simulacije. Nasuprot
naSeg razocaranog devicanstva, naSe duboke oseeajnosti.
Astralnost. Horizontalna astralnost automobila, visinska
astralnost aviona, elektronska astralnost televizije, geolos-
ka astramost pustinja, stereolitska astralnost megalopolisa,
transpoliticna astralnost ispoljavanja moci, muzeja moci u
koji je Amerika izrasla u ocima citavog sveta.
Za mene ne postoji istinita Amerika. Od Amerikanaca
ocekujem sarno da budu Amerikanci. Ne trdim od njih da
budu inteligentni, razumni, originalni, ocekujem sarno da
nastanjuju jedan prostor nesamerljiv s mojim, da budu za
mene pojam astralnosti, najlepsi orbitalni prostor. ZaSto da
se decentralizujem u Francuskoj, gde etnicko i lokalno
predstavljaju sarno otpatke i rusevine centralnosti? Zelim
da se ekscentrisem. da postanem ekscentrican, ali tamo
gde je centar sveta. A s tog gledista i pos)ednji fast-food, i
najbanalnije predgrade, i najgora olupina od americkih
kola iii najbeznacajnija mdoretkinja iz strip ova nalaze se
u centru sveta vise nego bilo koja kultuma manifestacija
29
stare Evrope. To je jedina zemlja u kojoj je mogueno biti
tako sirovo naivan: od stvari, lica, neba i pustinja ocekivati
sarno da budu bas one sto jesu, just as it is.
Amerika na mene uvek ostavlja utisak istinskog asketizma.
Kultura, politika, ali i seksualnost, potcinjene su iskljucivo
viziji pustinje, koja je ovde prvobitni prizor. Pred tim
nestaje sve, cak i telo, usled naknadnog efekta neuhranje-
nosti postaje providno i toliko bestezinsko da je blisko
nestajanju. Sve sto me okrufuje odraiava tu opustosenost.
Ali jedino tako radikalan eksperiment omogueava uspesan
ishod i daje tu astralnost koju neeu naCi nigde drugde.
Amerika nije ni san, ni realnost, to je hiperrealnost. To je
hiperrealnost jer je to utopija koja je od pocetka
prozivljavana kao da je ostvarena. Sve je ovde realno,
pragmaticno, i sve vas navodi na sanjarenje. Mozda se i-
stina 0 Americi moze ukazati sarno Evropljaninu, jer sarno
on moze uociti savrseni simulakrum, simulakrum
imanentnosti i materijalne transkripcije svih vrednosti.
Amerikanci, pak, nemaju oseeaja za simutaciju. Oni su
njeno savrseno olicenje, ali ne mogu govoriti 0 njoj, posto
sami jesu njen prikaz. Oni su dakle idealan predmet za
analizu svih mogueih varijeteta modernog sveta.
Uostalom, ni vise ni manje nego sto su to u svoje doba bile
primitivne zajednice. Isto mitsko i analiticko ushieenje
koje nam je pogled usmeravalo ka tim prvobitnim zajedni-
cama danas nas nagoni da gledamo ka Americi, s istom
straSeu i istim predrasudama.
U stvari, nije tacno da se odavde, kao sto sam mislio, bolje
vidi Evropa, ne dobija se drugaciji ugao gledanja na nju.
Kad se okrenete, Evropa je jednostavno nestala. ZnaCi da
nije stvar u tome da se zauzme kriticko glediste u odnosu
na Evropu. To je sasvim izvodljivo i u samoj Evropi, a
30
uostalom, cega jos ima sto nije vee stotinu puta bilo kriti-
kovano? Umesto toga, treba uCi u fikciju Amerike, u
Ameriku kao fikciju. Ona uostalom, po tom osnovu i
vlada svetom. U svakoj svojoj i najbeznacajnijoj pojedino-
sti, Amerika je nesto sto n ~ sve prevazilazi ...
Amerika je nalik gigantskom hologramu po tome sto je
ukupna informacija sadrzana u svakom pojedinacnom
delu. Pogledajte i najmanju pustinjsku postaju, ma koju
ulicu u nekom gradu na Srednjem Zapadu, neki parking,
neku kalifomijsku kueu, neki Burgerking iii Stadbejker, i
eto yam cele Amerike, kako na jugu tako i na severu, na
istoku iii na zapadu. Nalik hologramu po koherentnoj
laserskoj svetlosti, homogenosti prostih elemenata osve-
t1javanih istim takvim snopovima. S vizuelnog i plasticnog
gledista takode: kao da su stvari sacinjene od neke manje
stvame materije, kao da se okreeu i premestaju u praznini
usled nekog specijalnog svetlosnog efekta, kao da ne
primeeujuci prolazimo kroz celuloidnu traku. Pustinja
naravno, ali i Las Vegas, i reklama, i Ijudske delatnosti,
public relations, elektronika svakodnevnog zivota, sve se
iseca plasticno i jednostavno poput svetlosnog signala.
Hologram je blizak fantazmu, to je trodimenzionalni san, i
u njega se moze uci kao u san. Sve se zasniva na jednom
nosivom svetlosnom zraku, a ako se on prekine, raspde se
svi efekti, i sa njima stvamost. Naime, imamo utisak da
Amerika pociva na fantasticnom smenjivanju slicnih ele-
menata, i da sve zavisi od svetlosnog zraka, laserskog
zraka koji pred ndim oeima lara po americkoj stvamosti.
Prividati se cvde ne znaci sanjati budan iii imati prividenje,
to znaci gIedati pri svetlosti razlozenoj na dugine boje.
Na mirisljavim bremljcima Santa Barbare, sve vile lice na
funeral homes. OkruZena gardenijama i eukaliptusima, u
31
raznolikosti biljnih vrsta i jednolicnosti, ljudske vrste, zla
kob ostvarene utopije. U srcu zemlje bogatstva i osloba-
danja, uvek isto pitanje: UWhat are you doing after the
orgy? H Sta ciniti kad je sve na raspolaganju, seks, cvece,
stereotipi zivota i smrti? To je problem koji muci
Ameriku, a odatle je zahvatio i ceo svet.
Svako je boraviste ovde pogrebno, ali nista ne remeti
patvoreni spokoj. Bestidno sveprisustvo zelenog bilja,
prava opsednutost smrcu, citavi zidovi u prozorima veoma
nalik na Snezanin kovceg, brda bledog patuljastog cveea
koje se prostire poput multiple skleroze, nebrojena teh-
nicka razgranavanja po kuCi, pod kucom, oko kuce, poput
bolnickih cevi za transfuziju i reanimaciju, TV, stereo i
video uredaji koji obezbeduju komunikaciju s onostranim,
automobiI, automobili koji obezbeduju vezu s pogrebnim
trznim centrom i samouslugom - i najzad, zena i deca kao
zraceei simptom uspesnosti ... sve ukazuje na to da je ovde
smrt najzad ndla idealno boraviste.
Mikrotalasna pecnica, drobilica za smece, orgazmicka
elasticnost tapisona: ta gipka letovalisna civilizacija neo-
doljivo podseca na smak sveta. Sve aktivnosti ovde imaju
skriveni prizwk smaka sveta: kalifornijski ucenjaci s
monomanijackom strdcu za latinskim duhom iii
marksizmom, raznorazne sekte s monomanijackom
strascu za cistotom iii zlocinom, dzogeri koji meseeare u
izmaglici poput silueta odbeglih iz Platonove peCine, istin-
ski debili i mongoloidi odbegli iz psihijatrijskih bolnica
(pustanje ludaka u grad cini mi se sigurnim znakom smaka
sveta, otimanjem poslednjeg pecata Apokalipse),
obJaporni ljudi odbegli iz hormonske laboratorije sopstve-
nog tela, i naftne platforme - oil sanctuaries - koje noro
32
bde na pucini poput luksuznih kockarnica iii svemirskih
brodova ...
Zanosni hiperrealizam
ekstaticki asketizam
multiprocesno putovanje
interinaktivna multidimenzionalnost
Nesto za odlepljivanje
Western Digitals
Body Building Incorporated
Mileage iJlimited
Channel Zero
Skiljavi bar u Santa Barbari. Crveni tregeri igraca bilijara.
Fuko, Sartr, Orson Vels, sva trojica tu za sankom.
razgovaraju, upadljivo slicni i cudnovato ubedljivi. Cock-
tail scenery. Miris surovosti, zadah piva. Hustling is pro-
hibited.
Seks, plaZa i planina. Seks i plaZa, plaZa i planina. Planina
i seks. Nekoliko pojmova. Seks i pojmovi. Just a life.
Sve je podvojeno kroz simulaciju. Predeli kroz foto-
grafiju, zene kroz seksualni scenario, misli kroz pisanje,
terorizam kroz modu i medije, dogadaji kroz televiziju.
Kao da stvari postoje sarno kroz tu neobicnu namenu.
Mozemo se zapitati da Ii i sam svet postoji sarno u funkciji
reklarne koja se 0 njemu moze napraviti u nekom drugom
svetu.
Posto je lepota jedino ona koja je stvorena plasticnom
hirurgijom tela, jedina urbana lepota ona koja je nastala
hirurgijom zelenih pOvrSina, jedino misljenje ono koje
nastaje plasticnom hirurgijom anketa ... a evo sad, s genet-
skim manipulacijama i plasticne hirurgije Ijudske vrste.
'-
\J . 'c· \ \ "4
j I" • I} • J,tf "
U . ((, ... "",TI1I hOI:,T, i'

0 I r' r·
:I
33
Kultura koja je izmislila specijalizovane institute za
dodirivanje tela i serpe u kojima voda ne dodiruJe dno,
koje je toliko homogeno, suvo i vestacko da za njega ne
prianja ni kapljica vode, kao sto se ni za trenutak
dodiruju ta tela isprepletena u "filingu" i terapeutskoJ
Ijubavi. To se zove interfejs iii interakcija. To je zamenilo
jace-to:face i akciju, i zove se komunikacija. Jer to
komunicira: neverovatno je da dno serpe komunicira to-
plotu vodi ne dodirujuci je, nekakvim vrenjem na daljinu,
kao sto tela komunicira drugom telu svoj fluid, svoj erot-
ski potencijal preko nekakvog molekularnog povrsinskog
napona a da ga nikad ne zavede niti uznemiri.
razdvajanja toliko je dobro pogoden da se voda odvoJda
od serpe i ova sad svoju toplotu prenosi kao poruku, a
prenosi drugom telu svoju pofudu kao poruku, kao fluid
na dekodiranje. To se zove informacija i uvuklo se svugde
poput fobicnog manicnog lajt-motiva koji se tice kako
erotskih odnosa tako i kuhinjskog posuda.
U istom ludilu od asepse:
Getijev muzej, u kojem stare slike izgledaju kao
sjajne i vazdusaste, bez imalo patine i ispucalosti, veStacki
uglancane poput kulisa "a la pompei" koje ih okrufuju.
U Filadelfiji: jednu radikalnu sektu, MOVE, s
vatim pravilima kao sto je istovremena zabrana autopslJe I
iznosenja smeca, pokupila je americka policija usmrtiwi u
pozaru jedanaest Ijudi i zapalivsi trideset okolnih
medu kojima, kakve Ii ironije, i kuce svih suseda kOJI su
traZili da se sekta unisti.
I to spada u veliko ciscenje, uklanja se smece i
ispucalost, stvari se vracaju u prvobitno stanje cistoce, re-
staurira se. Keep America clean.
34
U prolazu ti svako upucuje osmeh, simpaticno grcenje
vilica pod prividom ljudske topline. To je vecni osmeh
komunikacije, osmeh s kojim se dete budi svesno prisustva
drugih, iii kojim beznadezno traZi njihovo prisustvo, poput
primalnog krika coveka koji je sam na svetu. Bilo kako
bilo, Ijudi yam se ovde osmehuju, ali ne iz pristojnosti niti
da bi vas opCinili. Taj osmeh oznacava sarno neophodnost
osmehivanja. Poput Sesirdzijinog Macka, on lebdi na lid-
rna jos dugo poste nestanka svakog oseeanja. Uvek
raspoloziv osmeh, koji medutim dobro pazi da se ne 0-
stvari i da se ne oda. On je neposredan, ali ne dopusta
bliskost. On ucestvuje u ktiogenizaciji osecanja, uostalom
pokojnik ce ga poneti u svoje pogrebno staniste, u znak
nade u ocuvanje kontakta, cak i na onom svetu. Imuni-
tetni, reklamni osmeh: "Ova je zemlja sjajna, ja sam divan,
mi smo najbolji. " To je i Reganov osmeh, vrhunac
samozadovoljstva citave americke nacije, koji je na putu
da postane jedini princip vladanja. Samoprorocki osmeh,
nalik svim reklamnim znakovima: osmehujte se, osmehnu-
ce yam se. Osmehujte se da biste pokazali svoju
transparentnost, svoju Cistotu. Osmehujte se ako nemate
sta da kaZete, niposto ne skrivajte da nemate sta da kaZete,
iii da ste ravnodusni prema drugima. Spontano razotkrijte
tu prazninu, tu duboku ravnodusnost svog osmeha, pok-
lonite drugima tu prazninu i ravnodusnost, obasjajte lice
nultim stepenom radosti i zadovoljstva, sarno se osmehuj-
te, osmehujte.. . U nedostatku identiteta, Amerikanci
imaju izvrsne zube.
I to stima. Regan tim osmehom dobija podriku mnogo
jacu nego sto bi bilo koji Kenedi dobio razumom iIi politi-
ckom inteligencijom. Mnogo je uspesniji taj poziv na cisto
animalno iii infantilno cestitanje i svi se Amerikanci okup-
ljaju oko tog efekta zubne paste. Nikad nijedna ideja, pa ni
same nacionalne vrednosti nisu proizvele takav efekat.
35
Reganov kredibilitet upravo je srazmeran njegovoj trans-
parentnosti i nistavnosti njegovog osmeha.
Skejtborder s vokmenom, inteIektualac za
brejkdenser iz Bronksa u freneticnom okretanJu u Roksyu
iii na nekom drugom mestu, dzoger, bodi-bilder: swda IS-
ta pusta usarnljenost, swda isti narcisticki odsjaj, kako
telesnih tako i psihickih sposobnosti.
Izvanredno sveprisustvo kulta tela. T elo je jedini obje-
kat kojem se treba posvetiti, ne kao izvoru zadovoljstva,
nego kao objektu besomucne nege, u
od neuspeha i podbacaja kao predznaku smrtl, kOJoJ
zapravo niko vise ne vidi svrhu osim da samu
sprecava. Telo je uronjeno u izopacenu izvesnost 0
beskorisnosti, u potpunu izvesnost svog
Nairne, zadovoljstvo se postize vaskrsavanjem tela, Clme
ono prevazilazi opsesivno nametnutu hormonalnu, vasku-
lamu i dijetetsku ravnotefu, egzorcizam putem dobre
forme i higijene. Znaci, telu treba izbrisati iz pameenja
zadovoljstvo kao pomilovanje, moguenost metamorfoze u
druga oblicja, i zavestati ga ocuvanju utopijske i
izgubljene miadosti. Jer telo koje sumnja u svoje
nje vee je polumrtvo, i njegovo velicanje kroz danaSnJI
polu-joginski polu-ekstaticni kult jeste delatnost.
Nega koja mu se ukazuje za zivota predskazuJe kako ee
biti doterano u pogrebnom stanistu, s osmehom
prikljucenim na smrt. . .
Jer sustina je u prikIjucivanju. Nije va.zno biti nib cak
imati telo, vee biti prikljucen na svoje telo. Prikljucen na
seks, prikljucen na sopstvenu na
sopstvene funkcije kao na energetske dlferencIJale lit VIdeo
ekrane. Otkaceni hedonizam: telo je scenario cija se cud-
novata tirada 0 higijeni odvija u trcanju izmedu
sala za rekulturaciju, muskulaciju, stimulaciju i simulaclJu,
36
od Venecije (Kalifomija) do Tupanga kanjona, koje odsli-
kavaju kolektivnu opsesiju bespoinosti.
Na to se nadovezuje druga opsesija: prikljucivanje na
sopstveni mozak. Ono 8tO Ijudi posmatraju na ekranima
svojih kompjutera jeste funkcionisanje sopstvenog mozga.
Danas se vise ne gleda u jetru iIi iznutricu, niti u srce i
izraz lica, nego jednostavno u mozak, cije milijarde spoje-
va treba uciniti vidljivim i prisustvovati njegovom radu
kao u video-igri. Say taj cerebralni i elektronski snobizam
odise neizmemom izveStacenoscu - daleko od nekakve
vise antropologije, to je sarno znak jedne pojednostavljene
nauke koja se svodi na terminalno ispravijanje kicmenog
stuba. Ali, nema razloga za zabrinutost: sve je to mnogo
manje naucno i operacionalno nego sto se obicno smatra.
Zapanjuje nas prosto spektakl mozga i njegovog
funkcionisanja. Voleli bismo da mozemo da vi<.limo odvi-
janje svojih misli - a i to je prosto sujevelje.
Tako je s univerzitetskim strucnjakom koji se hvata
ukostac sa svojim kompjuterom i neumomo ispravlja,
doraduje, razraduje, pretvarajuei tu vezbu u nekakw
beskonacnu psihoanalizu, pamteei sve da bi izbegao
krajnji rezultat, da bi odiozio dogadanje smrti i fatalno
dogadanje pisanja, zahvaijujuei vecnom feed-back-u s
maSinom. To je carobni instrument egzotericne
magije - sva se interakcija zapravo uvek svodi na
beskonacni dijalog s maSinom - pogledajte sarno dete is-
pred kompjutera u skoli: mislite da je postalo interaktivno,
da je otvoreno prema svetu? a u stvari je sarno usposta-
vljeno integralno kolo dete-maSina. InteIektualac je, pak,
najzad dobio isto 8tO i tinejdzer sa zwcnim stubom i vok-
menom: spektakulamu desublimaciju misli, svoje pojmove
naslikane na ekranu!
37
U Roksiju, zwcno izolovani bar dominira nad podijumom
kao 8tO u kontrolnom tomju dominiraju ekrani iii kao 8to
kabina za tehnicare nadvisuje televizijski studio. Dvorana
je fluoreseentna sredina sa - tackastim osvetlj enj em,
stroboskopskim efektima, igracima koje obasjavaju topo-
vi - istim efektima kao na ekranu. I svi su toga svesni.
Danas je za svaku dramaturgiju tela, za svaki performans,
kontrolni ekran neophodno potreban - ne zato da bi se u
njemu s udaljen08eu i magicnoseu ogledala videli iIi
odrazili ueesnici vee za trenutno odslikavanje bez dubine.
. ,
Video poswda sluzi sarno u tu svrhu: ekran za ekstaticki
, ,
odsjaj koji vise nema veze s klasienom slikom, prizorom iii
teatralnoscu i koji uopste ne sIuZi za igranje iii
samoposmatranje, vee za prikljucivanje na samog sebe.
Bez tog strujnog kola, bez te kratke i trenutne mreze koju
samoprikljucivanjem stvaraju neki mozak, objekat,
dogadaj iii diskurs, bez tog neprekidnog videa nista danas
nema smisla. Video stadijum smenio je stadijum ogled ala.
To nije nareizam, i taj se pojam neprikladno koristi u
opisivanju ove pojave. Video iii stereo kultura ne razvijaju
nareisticku imaginamost vee stvaraju efekat besomuene
autoreferentnosti, kratak spoj koji trenutno prikljueuje isto
na isto, i time ujedno podvlaei svoj povrsinski intenzitet i
svoju dubinsku beznaeajnost.
To je speeijalni efekat naseg doba. Tu spada i
zaludenost polaroidom: drZati skoro simultano objekat i
njegow sliku, kao da se ostvaruje ono staro fizicko ili
metafizieko shvatanje svetlosti po kojem svaki objekat
izlueuje dvojnike iii negative samog sebe koje mi hvatamo
pogledom. To je san. To je optieka materijalizaeija jednog
magijskog postupka. Polaroidna fotografija nalik je eksta-
tickoj sHei ispaloj iz stvamog predmeta.
38
Zaustavlja se pretovareni konj, ne zaustavlja se dzoger
koji dzogira. S penom na ustima, misli usredsredenih na
unutraSnje odbrojavanje, na onaj trenutak u kojem prelazi
u sumracno stanje, nemojte ga sIueajno zaustaviti da pitate
koliko je sati, smozdiee v ~ . On nema amove u ustima, ali
mozda ima tegove u rukama iii na struku (gde je ono doba
kad su devojke nosile grivne na claneima?). Ono 8to je za
isposnika iz III veka bilo samoodrieanje i gorda
nepomicnost, za njega je misiena iserpljenost tela. On je
brat po iznurivanju onih koji se svesno premaraju u tereta-
nama, na komplikovanim maSinama s hromiranim
zglaveima i zastraSujueim medicinskim protezama. Postoji
direktna veza od srednjovekovnih sprava za mueenje,
preko pokreta u serijskoj industrijskoj proizvodnji, do te-
hnika bildovanja pomoeu mehaniekih proteza. Dmging je,
poput dijetetike iii bodi-bildinga i mno§tva drugih stvari,
novi vid voljnog ropstva (to je takode novi vid preljube).
Nesumnjivo, dzogeri su pravi Novovremeni Sveci i prota-
gonisti lagane Apokalipse. Smak sveta najbolje docarava
eovek koji trei sam svojim putem po nekoj pldi, umotan u
zwke s vokmena, ueauren u samotnieko mvovanje ene-
rgije, ravnodu§an eak i prema opstoj katastrofi zato sto za
njega unistenje moZe biti samo plod sopstvenih napora, is-
erpljivanja u sopstvenim oeima beskorisnog tela.
Primitivni su Ijudi u oeajanju izvr§avali samoubistvo pliva-
juei ka pueini do iznemoglosti, dzoger izmava samoubi-
stvo trceei tamo-amo po obali. Pomamljenog pogleda,
ubalavljenih usta, nemojte ga zaustavljati, udariee vas iii ee
nastaviti da igra pred varna kao mahnit.
ledina beda sliena njegovoj jeste beda eoveka koji jede
sam stojeei usred grada. Ima u Njujorku tih olupina
druzeljubivosti koje se vi§e ni ne kriju dok prozdiru otpat-
ke pred svetom. Ali to je ipak beda urbane, industrijalizo-
39
vane sredine. Hiljade ljudi koji trce sami, svako za sebe, ne
mareci za druge, sa stereofonskim fluidom u glavi koji im
izvire na oci, to je svet iz Blejdranera, postkatastrojicki
svet. Ne primeeivati cak ni prirodno svetlo Kalifomije, niti
planinski pour koji je vruCim vetrom oduvan deset milja
ka pucini i u dim obavio naftne platforme, ne videti
od svega toga i tvrdoglavo treati sve dok se bicevanjem
limfnih ilezda ne dosegne zrtveno iscrpljenje, to je zaista
znak onostranog. Poput prozdrljivca koji ne prestaje da se
goji, ploce koja se unedogled vrti po istoj brazdi, celija
tumora koje kvasaju, svega §to je izgubilo formulu za
zaustavljanje. Citavo ovo dru§tvo, ukljucujuci i aktivno i
produktivno stanovni§tvo, svi tree svojim putem zato
su izgubili formulu za zaustavljanje.
Sve jakne, trenerke, lepr§avi i vrecaste pamucne
majice, easy clothes: sve su to nocni haljeci i svi ti ljudi
koji opu§teno trce i hodaju u stvari nisu izdli iz sveta
noci - s tom odecom koja pluta u stvari pluta njihovo tela
u toj odeci, oni sami plutaju u sopstvenom telu.
Anoreksicna kultura: kultura izgnanstva, an-
tropoemije, odbacivanja. Tipicna za fazu oblapomosti,
zasicenja, prezasicenosti.
Anoreksicar to najavljuje vi§e poeticno, poricanjem. On
porice nedostatak. On ka.ze: ni u eemu ne oskudevam,
dakle necu da jedem. Oblapomi, nasuprot njemu, odbija
punocu, sitos!. On kafe: oskudevam u svemu, zato jedem
bilo Anoreksicar nedostatak prevladava prazninom,
oblapomi punocu prevladava prepunjenoscu. Oba su
re§enja ekstremno homeopatska, putem
istrebljenja.
Dzoger je pak odabrao drugacije ne moze se
reci da on energiju nego pre da je povraca u trcanju,
da povraca samog sebe. On tezi da dostigne ekstazu
40
umora, sumracno stanje mehanickog unistenja, kao sto
anoreksicar teii vrhuncu organskog ponistenja, ekstazi
praznog tela, kao sto oblapomi tdi vrhuncu dimenzionog
uniSienja, ekstazi punog tela.
Najnovija opsesija americkog javnog mnjenja: seksualno
zlostavljanje dece (sexual abuse). Zakon nalaie da se 0
deci u najmladem uzrastu moraju starati dva negovatelja, u
strahu od neproverljivog seksualnog zlostavljanja. Dok
slike nestale dece ukrasavaju kese u samouslugama.
Sve zaStititi, sve otkriti, sve opisati - opsesivno drustvo.
Save time. Save energy. Save money. Save our
souls - fobicno drustvo.
Low tar. Low energy. Low calories. Low sex. Low
speed - anoreksicno
Zacudo, u tom svetu gde svega ima u obilju, sve se cu-
va, sve se stedi. Da Ii je to opsesivnost jednog mladog
drustva koje se brine za za.stitu buducnosti? Cini se da je
pre rec 0 predosecanju opasnosti, utoliko skrivenije ukoli-
ko je manje opravdana. Obilje stvara halucinaciju za onim
zarom iz doba nemaStine i koji treba svladati
pomocu homeopatskih disciplina. Nema drugog uzroka
toj dijeti, kolektivnoj dijetetici, ekoloskoj kontroli,
iznurivanju tela i zadovoljstava. Citavo se drustvo upinje
da porekne da je rec 0 osveti preuhranjenih bozanstava,
ugusenih obiljem. Naravno da je na.s sustinski problem
danas da se odupremo oblapomosti.
Sve popisati, sve uskladistiti, sve memorisati.
Slonove zakopane u tecnoj smoli, fosilizovane u crnoj
mineralnoj viskoznosti, lavove, mamute, wkove koji su se
pari Ii po ovim ravnicama Los Andelesa i koji su bili prve,
preistorijske mve naftnih fleka - a danas su po drugi put
pokopani u Henkok Parlro, u muzeju posvecenom vero-
41
nauci preistorije. U skladu s moralnim kodeksom, sve je
prikazano vrlo ubedljivo - Amerikanci su Ijudi s
ubetJenjem, ubedeni u sve, i koji nastoje da ubede. ledan
od vidova njihove iskrenosti ogled a se u toj upomosti da
rekonstruisu sve sto pripada onoj proslosti i istoriji koje
nisu bile njihove, a koje su dobrim delom unistili iii
razblaZili. Renesnasne dvorce, fosilne slonove, Indijance u
rezervatima, sekvoje na hologramima ...
Popisujuei u kompjutere svakog zivog stvora iz
civilizovanih krajeva (nastanjenih belcima), Morrnoni iz
Solt Lejk Sitija sarno postupaju poput svih ostalih
Amerikanaca, koji se svugde i uvek ponaSaju kao misio-
nari. Nikad nije kasno za obnavljanje price 0 poreklu. To
im je sudbina: posto nisu imali primat u istoriji, imaee cast
da prvi obesmrte sve stvari rekonstrukcijom (fosilizaciju za
koju su prirodi bili potrebni milioni godina, oni danas
postifu trenutno muzeifikacijom). Ali shvatanje koje
Amerikanci imaju 0 muzejima mnogo je sire od naseg.
Sve je vredno zaStite, mumifikacije, restauracije. Sve moze
doZiveti ponovno rodenje, one veeno rodenje simulakru-
rna. Amerikanci ne sarno da su misionari nego su i anaba-
ptisti: posto su promaSiIi prvobitno krstenje, sanjaju 0
tome da sve krste po drugi put, pridajuei pritom vrednost
sarno tom naknadnom posveeenju koje je, kao sto znamo,
ponovljeno izdanje onog prvog, ali stvarnije - sto je
savrSena definicija simulakruma. Svi su anabaptisti sektaSi,
ponekad i vrlo zagrizeni, a Amerikanci nisu izuzetak. Da
bi rekonstruisali tacan oblik stvari, da bi ih predstavili na
dan StraSnog suda, spremni su i na unistavanje i istreblji-
vanje - T oma Mincer bio je anabaptist.
Nije slucajno sto baS Morrnoni rukovode najveeim projek-
tom kompjuterizacije na svetu: popisivanjem dvadeset
generacija smrtnika u svim zemljama sveta, popisivanjem
42
u svojstvu drugog krstenja i obeeanja spasenja. levandeli-
zacija je postala misija mutanata, vanzemaljaca, i njen
napredak (1) zasnovan je na najnovijim metodama
skladistenja u memorije, koje je pak ostvarljivo zahvalju-
juei dubokom puritanizmu inforrnatike, visoko kalvinisti-
eke i presbiterijanske discipline, koja je nasledila univer-
zalnu naucnu rigidnost od tehnika spasenja duse dobrim
delima. Kontrareforrnacijske metode katolicke crkve, sa
svojim naivnim sakramentalnim obredima i kultovima i
starim narodskim verovanjima nikad se nisu mogle meriti s
tom modemoscu.
Executive Terminal
Basic Extermination
Metastatic Consumption
Opstanak je svuda na dnevnom redu, mozda usled nejasne
mucnine za zivotom iii kolektivne zelje za katastrofom (ali
sve to ne treba preozbiljno shvatiti: to je i poigravanje s
katastrofom). Naravno, citava ta lepeza mogucnosti za
preZivljavanje - dijetetika, ekologija, zaStita sekvoja, foka
iii Ijudske vrste - teZi da dokafe da smo zaista zivi i zdravi
(kao sto su sve bajke izmiSljene da bi dokazale da je stva-
mi svet zaista stvaran). Sto nije tako izvesno. Jer ne sarno
da cinjenica Zivljenja nije stvamo potvrdena, vee je para-
doks ovog drustva u tome da Covek vise ne moze ni um-
reti, jer je vee mrtav ... U tome je prava draf iscekivanja. I
ona se ne zasniva sarno na strahu od atomskog rata, vee i
na lakoci Zivljenja, usled koje opstajemo. U slucaju
nukleame katastrofe neeemo imati ni vremena da umre-
mo, niti cemo biti svesni da umiremo. Ali vee sada, u
ovom preza.§tieenom drustvu, vise nemamo svest 0 smrti
posto smo neosetno prdli u stanje prevelike lakoce
Zivljenja.
43
Holokaust je vee anticipirao takvo stanje. Deportova-
nima u logore smrti bila je oduzeta upravo moguenost da
raspolaru svojom smreu, . da se s njom poigraju, da je
shvate kao ulog, !rtvovanje: oduzeta im je moe da umru.
To nam se dogada svima, u sporim homeopatskim
dozama, usled samog razvoja ndih sistema. Eksplozije i
istrebljenja i odigravaju se i dalje, sarno
5tO su dobili gnojni endemski vid, ali se nastavlja lancana
reakcija, zaraze, odvijanje virusnih i
procesa. Izlazak iz istorije jeste upravo svecano otvaranje
te lancane reakcije.
Simptom takvog stanja stvari i nesumnjivo najtdi znak
nazadovanja vrste jeste opsesivna !elja za preZivljavanjem
(a ne za !ivljenjem). Jer, ako posmatramo njene najnovije
atomska kriogenizaciju, forsirane terapi-
Vldlmo da su to zapravo forme istrebljivanja. Da bi se
lzbeglo umiranje trdi se kakva bilo zaStitna kapsula za ek-
stradiciju. Otuda treba smatrati ohrabrujueom cinjenicu da
se vrlo brzo zasitilo prica 0 atomskoj zdtiti
(trzistem kao i trzistem umetnickih stika iii luk-
suznih jahti mo!e se jos sarno zasenjivati prostota).
Izgleda da su Ijudi, umomi od ucenjivanja atomskim ra-
. odlucili na to vise ne nasedaju i da ne obraeaju
paznJu na pretnJu od razaranja, uz mozda nejasnu svest da
Je ona. s!abo ostvarljiva. Lep primer vitalnog reagovanja
pod pnVldom rezignacije. "Ako treba umreti, bolje umreti
pod . nebom nego u podzemnom sarkofagu".
Samlm tim, ucenjivanje prestaje, i !ivot teee dalje.
Veliki scenario nukleame pretnje, teatralni pregovori.
svi su umomi od tolikih apokaliptickih vizija,
1 u stvan se brane od njih nedostatkom mdte. Nisu upalili
cak ni da se ta mdta probudi filmovima kao 5to
je Dan pos/e, nista nije moglo uciniti uverljivim taj
nukleami scenski prizor, iIi besprizomost. Kad su u pitanju
44
tako osetlJlve stvan (kao 8to Je I rak) zamlslJanJe smrtl Ima
za posledicu prizivanje fatalnog dogadaja. Stoga veliku
nadu i veoma vdnu politicku cinjenicu predstavlja to eu-
tanje i nezainteresovanost masa prema nukleamom patosu
(bilo da im ga serviraju nukleame sile iIi borci protiv
nukleamog rata). .
U jednoj naucno-fantasticnoj prici, nekoliko povldeenih
nalaze se jednog jutra u okruzenju luksuznih planinskih
vila, opkoljeni providnom i nepremostivom prepre-
kom - staklenom ogradom koja se tu stvoriia preko n06.
Iz svog zastakljenog komfora jos mogu da razaznaju
spoljni svet, stvami svet od kojeg su odseceni, i koji stoga
ponovo postaje ideaIan, ali prekasno je. PovlaSeeni ee um-
reti u svom akvarijumu, poput zlatnih ribica. Neki mi uni-
verzitetski kampusi stvaraju isti utisak.
Skriven medu jeiama, poljima, rekama (na jednom
starom rancu koji je poklonjen univerzitetu), naseIjen
medusobno nevidljivim paviljonima i u njima isto toliko
nevidljivim ljudima, lezi Santa Kruz. Poput Bermudskog
trougla iii Santa Barbare, u njemu sve nestaje, sve se ap-
sorbuje. Totalna decentrisanost, totalna zajednica. Posle
idealnog grada buduenosti, idealno utociste. ne kon-
vergira, ni saobraeaj, ni arhitektura, ni autoritet. Ali otud
su bilo kakve demonstracije nemoguee: gde bi bilo mesto
okupljanja? Demonstracije mogu sarno da kruze po sumi,
pod pogledom samih ucesnika. Od svih kalifomijskih
kampusa, poznatih po prostranosti i udobnosti, ovaj je
najvise idealizovan, najvise naturalizovan. On sublimira
sve lepote. Slavni arhitekti projektovali su zgrade oko
kojih se prostiru Karmelski i MOlltrejski zaJiv. Ako igde
vee postoji dru5tvenost buduenosti, onda je to ovde. Ali
upravo ta sloboda, zaStieena istovremeno vegetalnom
i univerzitetskom ponovo postaje
45
zatocenica sa:ne sebe, zatvorena u prirodnu i drustvenu
prezaStieenost koja na kraju rada iste strahote kao zatvor-
ski svet (zatvorski sistem, zahvaljujuCi zidovima, moze
pod izvesnim uslovima da evoluira prema utopiji bde ne-
go otvoreni drustveni sistem). Ovde je drustvo oslobodeno
vise nego igde, otvorene su psihijatrijske bolnice, prevoz
je besplatan - a paradoksalno, taj se ideal zatvorio u sebe,
kao iza stakienog zida.
Rajska i involutivna iluzija, "Pacificki zid", kako kde
Liotar zid od kristala koji ograduje Kalifomiju u sopstve-
nom blagostanju. Ali zahtev za sreeom nekad je bio
okeanski i oslobadajuei, dok ovde pre uranja u
tisinu. Ima Ii jos strasti, ubistava, nasilja u toj
plisanoj, sumovitoj, umirovljenoj,
Ima, ali nasilje je autisticko, reakclono. Nema zlocma lZ
strasti ali je bilo silovanja i slucajeva ubistava po desetak
zena dYe godine pre nego sto se otkrije ub.ica .. Fetusn.o
nasilje, prirodno koliko i automatsko plSanje, .. kOje
odrdava vise nego stvama agresivnost, nostalglJu za
starim zabranama (zaSto se povecava broj silovanja s pora-
stom seksualnih sloboda?).
Sentimentalnost mesovitih spavaonica otvorenih prema
sumi, kao da sarna priroda moze biti druzeljubiva i
rinska, zalog seksualnog otvaranja i ekologlje naraVl, kao
da priroda moze da bude blagonaklona prema
Ijudskom drustw, kojegod bilo, kao da se
po napustanju surovog sveta magije, moze Imatt
odnos osim stoickog, osim stoicki definisane
ve neumoljive neophodnosti kojoj JOS
veci izazov i slobodu. Ovde nema nt traga heroJskom
poimanju sudbine. Sve odise nekom
pomirenoseu s prirodom, sa seksom, s s
takode (kroz marksizam u preradenom 1 dopunjenom
izdanju).
46
Nalik mnogim drugim aspektima savremene Amerike,
Santa Kruz je deo post-orgickog sveta, svet posle velikih
socijalnih i seksualnih konwlzija. PreZiveli poste orgi-
je - seksa, politickog nasilja, Vijetnamskog rata, krstaSkog
pohoda na Vudstok, ali i i antikapitalistickih borbi
i istovremene strasti za novcem, strasti za uspehom, tvrdih
tehnologija, itd. ukratko, citave orgije modem os-
ti - preZiveli su svi na broju, dzogiraju u tribalizmu,
slicnom elektronskom tribalizmu Silikonske Doline. De-
zintenzifikacija, decentracija, kiimatizacija, blage
tehnologije. Raj. Ali sasvim mala izmena, da kdemo kon-
verzija za nekoliko stepeni, bila bi dovoljna da ga
zamislimo kao pakao.
Obrt na seksualnom planu. Gotova je orgija, gotovo je
oslobadanje, ne trdi se viSe seks, traZise pol (gender), to
jest istovremeno imidz i genetska formula. Ne postavlja se
vise pitanje pofude i uzivanja, vee pitanje genetske formu-
Ie i seksualnog identiteta (pronaeil). Posle kulture
zabranjenog, nastupila je jedna nova erotska kultura,
("What are your prerequisites/or sex? -The door has to
be locked, the lights have to be out, and my mother has to
be in another State"), nastupila je kultura preispitivanja
sopstvene definisanosti: "Imam Ii ja pol? Kojeg sam pola?
Da Ii je, konacno, neophodno imati pol? U cemu je razlika
u polovima?" Posle ostobadanja, svi su ostali u stanju
nedefinisanosti (uvek ista prica: posto ste se oslobodili,
prinudeni ste da se zapitate ko ste). Potvrdivanje zenske
seksualnosti postalo je, poste jednog pobednickog perioda,
isto toliko osetijivo koliko i potvrdivanje mu§ke seksual-
nosti. Niko ne zna na cemu je. Zbog toga se toliko vodi
Ijubav i toliko prave deca: eto bar dokaza da je za nelto
jos potrebno dvoje, da neka razlika jos postoji. Ali ne
zadugo. Vee je una koja radom vaginalnih misiea moze
47
da oponaSa efekat muSke penetracije dobar primer
autoreferencijalnosti i ekonomije razlika - ona je bar naSla
svoju formulu.
Ali op§tiji je problem nerazlikovanja, usled smanjenog
ispoljavanja polnih odlika. Znaci muskosti naginju ka nul-
tom stepenu, ali i znaci zenskosti takode. U tom se spletu
okolnosti radaju novi idoli, koji prihvataju izazov nedefini-
sanosti i koji se igraju me§anja polova. Gender benders.
Ni mu§ko, ni zensko, ali ni homoseksualno. Boj Dzordz,
Majkl Dzekson. Dejvid Bouvi... Dok su idoli prethodne
generaeije bili eksplozivno olieenje seksa i uzivanja, ovi
danaSnji svima postavljaju pitanje igre razlieitosti i sop-
stvene nedefinisanosti. Ti idoli su izuzeci. V nedostatku
identiteta, vecina njih traga za "model om vrste". za
generiekom formulom. Treba pronaci jedinicu razlikova-
nja. ZaSto ne u modi iii u genetici? Odevni imidz, eelulami
imidz. Bilo koja glupost je dobra, bilo koji idiom. Pitanje
razlike mnogo je vaZnije od pitanja uzivanja. Da Ii je to
modalna, post-modem a verzija seksualne revolueije koja
je vee prevazidena (u svakom slueaju, nije vi§e u modi), iii
je ree 0 biosociolo§koj mutaciji percepeije sebe samoga,
zasnovanoj na ukidanju prioriteta seksualnog, koji je
obelezavao eelo modemo doba? Gender Research: a New
Frontier?
V krajnoj liniji, nece biti mu§kog i Zenskog roda, vee
sarno razvejanih pojedinaenih polova koji se odnose sarno
na sebe same i od kojih svaki upravlja sobom kao
autonomnim preduzecem. Kraj zavodenja, kraj razlikova-
nja i klizenje ka drugom sistemu vrednosti. Vocava se
zaeudujuci paradoks: seksualnost ce mozda opet postati
sekundama stvar, kao u nekolicini prethodnih dru§tava,
nesamerljiva s drugim jaeim simboliekim sistemima
(rodenjem, hijerarhijom, asketizmom, slavom, smrcu).
Time bi se dokazalo da, sve u svemu, seksualnost nije bila
48
najvaZniji model nego sarno jedan od moguclh. All kOJl
mogu biti danas ti novi modeli (jer su svi drugi u medu-
vremenu iscezli)? Model koji se mozda nazire jeste jedan
tip performantnog ideala, genetskog ispunjenja sopstvene
formule. U poslovima, emoeijama, poduhvatima iii
uzivanjima svako ce nastojati da razvija svoj optimalni
program. Svakom svoj kod, svakom svoja formula. Ali i
svakom svoj imidz, svakom svoja slika. Mozda nesto nalik
genetskom imidfu?
Irvin: nova Silikonska Dolina. Elektronske fabrike bez ot-
vora, nalik na integralna kola. Pustinjska zona dodeljena
jonima i elektronima, nadljudsko mesto nastalo iz jedne
neljudske odluke. lronijom sudbine, tu, na brefuljcima
Irvina. snimana je Planeta majmuna. Ali na travnjaku,
americke veveriee nam govore da jesve u redu, da se
Amerika brine za svoje zivotinje, za sebe i za ostatak
sveta, da u svakom sreu postoji po jedna usnula veverica.
Citava filozofija Volta Diznija jede yam iz ruke stirn lepim
zivotinjieama sivog krzna. Meni se, naprotiv, Cini da se iza
nemog oka svake od njih krije ledena i surova zver, ciji
vas strah vreba... Na istom tom travnjaku s vevericama
stoji zaboden natpis tamonekog isusovskog udruZenja: Vi-
etnam Cambodia Lebanon Grenada We are a violent
society in a violent world!
Noc ve§tiea uop!te nije zabavna. Taj sarkasticni praznik
pre odraZava pakleni decji zahtev za osvetom prema svetu
odraslih. Zloslutnu situ cija pretnja lebdi nad tim svetom,
srazmemu njegovoj odanosti prema toj istoj deei. Iza pre-
ru§avanja i poklona krije se nezdrava decja
ve§ticarija - Ijudi gase svetla i kriju se, da im deea ne bi
dosadivala. I nije slueajno §to neki guraju igle iii o§triee
brijaea u jabuke i kolace koje im dele.
49
Smehovi na americkoj televiziji zamenili su horove iz
grekih tragedija. Oni su neumoljivi, i posteduju
vesti berzanske izvestaje i vremensku prognozu. Ah
su opsesivni da ih eujemo i iza Reganovog glasa iIi
vesti 0 porazu Marinaca u Bejrutu, eak i iza reklama. Oni
su eudoviste iz Osmog putnika koje se 5unja po svim
instaIacijama svemirskog broda. Sarkasticna ushicenost
jedne puritanske kulture. U drugim zemljama smejanje se
ostavlja na volju gledaocu. Ovde je njegov na
ekran, postao je deo predstave, sam ekran Je taJ kOJI se
smeje i dobro se zabavlja. Preostaje yam zgraZanje ..
Vijetnam na televiziji (pleonazam, posto Je to vee blO
televizovani rat). Amerikanci koriste dva osnovna oruzja:
avijaciju i informaciju. To jest fizicko bombardovanje
neprijatelja i elektronsko bombardovanje ostatka sveta.
je neteritorijalno oruzje. dok su sve vijetnamsko oruzje I
sva njihova taktika u Ijudima i teritoriji.
Iz tog razloga rat su dobile obe strane: Vijetnamci na
terenu, a Amerikanci u mentalnom elektronskom prosto-
ru. I dok su jedni odneli ideolosku i politieku pobedu,
drugi su napravili Apoka/ipsu danas, koja je obisla ceo
svet.
Amerieki' opsesivni strah da se svetla ne pogase. Svetla u
kucama gore po eitavu noc. U neboderima, kancelarije su
osvetljene i kad su prazne. Na autoputevima, usred
kola se voze s upaljenim farovima. U Palms aven1JI u
Veneciji, na jednoj maloj bakalnici u kojoj se prodaje pivo,
u eetvrti u kojoj nema zive duse posle sedam sati uveee,
gori zeleno-narandzasta neonska reklama citave noci
uprazno. Da ne govorimo 0 televiziji
dvadeset cetiri sata dnevno, koja cesto halucmantno radl u
kucnim odajama gde nikog nema iii u praznim hotelskim
sobama poput hotela u Portervilu, u kojem vode nema,
50
zavese su pocepane, vrata razvaljena, ali na fluorescen-
tnom ekranu u svakoj sobi spiker je opisivao uzletanje
svemirskog broda. Nema niceg tajanstvenijeg od
televizora koji radi u praznoj sobi, to je mnogo cudnije od
coveka koji priea sam nagI!lS iii zene koja sanjari s rukama
u braSnu. Kao da yam se obraca neka druga planeta, od-
jednom televizija otkriva svoje pravo lice: video snimak
jednog drugog sveta. koji se u sustini ne obraca nikome i
nezainteresovano deli svoje slike, ravnoduSan i prema sop-
stvenim porukama (sasvim dobro zamisljamo kako radi i
posle nestanka covecanstva). Ukratko, u Americi se ne
dopusta da zavlada noc iii odmor, niti da se prekine tehno-
proces. Sve mora staino da bude u pogonu, da nema
predaha vestackoj ljudskoj moci, da se ukine
prirodnih ciklusa (godisnjih doba, dana i noci, toplote I
hladnoce) u korist jednog cesto apsurdnog funkcionalnog
kontinuuma (s istom odbojnoscu u sustini kao prema
smenjivanju istinitog i laZnog: sve je istinito, iii smenjiva-
njudobrog i loseg: sve je dobro). To se moze objasniti
strahom iIi fobijom i reci da je taj neproduktivni
zapravo rad hlosti. Ali ono 5tO je apsurdno i divljenja je
dostojno. U osvetIjenim neboderima usred noci, u klima-
uredajima koji rashladuju prazne motele u pustinji, u
ve5taekom osvetljenju usred dana ima neceg nerazumnog i
zadivljujuceg. Da Ii je to besmisleni luksuz bogatog
druStva koje strepi od gaSenja vatri koliko i preistorijski
lovac u n06? Ima poneceg od svega toga. Ali zapanjuje
opeinjenost izvestacenosCu, energijom, prostorom, i to ne
sarno prirodnim prostorom: prostor je prostran i u
njihovim glavama.
Svaka svetska sila ima svoju monumentalnu aleju, koja je
sazidana kao meta predstava carstva da bi u perspektiv-
nom skracenju odavala utisak njegove beskonacnosti. Ali
51
actecki Teotihuakan iIi egipatska Dolina kraijeva iii pak
Versaj Luja XIV sazidani su u njima svojstvenom
arhitektonskom stilu. Ovde, u Va!ingtonu, ogromni
prospekt od Linkoinovog Memorijala do Kapitola sacinjen
je od niza uzastopnih muzeja koji prepricavaju citaw na!u
planetu od kamenog do svemirskog doba. To celini daje
prizwk naucne fantastike, kao da je cilj bio sakupiti sve
znake zemaljskih poduhvata i kulture da bi ih video van-
zemaljac. Otud je Bela Kuea, koja iz neposredne bHzine
nad svim time nenarnetljivo bdi i sarna nalik muzeju,
muzeju svetske moti, ovencana zaStitnom udaljenoseu i
beHnom.
Nista se ne moze meriti s nadletanjem Los Andelesa noro.
Unedogied svetleea, geometrijska, uzarena ogromnost,
koja se ukazuje u procepu oblaka. ledino pakao Hijeroni-
musa BoSa stvara takav utisak zeravice. Priguseno svetIu-
canje u svim smerovima, ka Vilsajru, Linkolnu, Sansetu,
Santa Moniki. Nad dolinom San Fernando vee vidite hori-
zontalni beskraj, u svim pravcima. Ali kad preletite plani-
nu, iskrsava vam pred ocima deset puta veei grad. Nikad
pogled nije bio niti ee biti podvrgnut takvoj ekstenziji, ni
more ne daje taj utisak, jer nije geometrijski izdeljeno.
Takve paralele, granicne tacke i vazdusne perspektive ne
pruza ni neujednaceno, rasprieno svetlucanje evropskih
gradova. To su srednjovekovni gradovi. Ovaj grad noeu
saZima citaw budueu geometriju mreZa ljudskih odnosa,
uzareno apstraktnih. svetIeee prostranih, astralnih po re-
produkciji do u beskraj. Malholand drajv noeu predstavlja
tacku gledista vanzemaIjca na planetu Zemlju, iii obratno,
viziju zemaljca 0 gaIaktickoj metropoli.
Zora u Los Andelesu. na breruljcima Holiwda. lasno se
oseea da je, sarno okrznuvSi Evropu, sunce izaSlo tek
52
ovde, nad ovom ravanskom geometrijom gde je njegova
svedost jos uvek ona nedirnuta svetIost oboda pustinje.
Stabljike palmi njisu se ispred elektronskog reklamnog
panoa kao jedini vertikalni znaci u ovoj ravanskoj
geometriji.
U sest sati ujutru, neki ~ o v e k vee telefonira iz govorni-
ce ispred "Beverley Terrace" hotela. Noene reklame se
gase, dnevne se pale. Svetlost swgde odaje i osvetIjava
odsustvo arhitekture. To cini lepotu ovoga grada, prisnog
i srdacnog rna sta se pricaIo 0 njemu: jer je on zaIjubljen u
svoju bezgranicnu horizontalnost koliko i Njujork u svoju
vertikaInost.
Los Angeles Freeways.
Neizmeran spontani spektakl auto-mobilnog saobraeaja.
TotaIni kolektivni cin, dvadeset cetiri sata dnevno, u reziji
celokupnog stanovnistva. Zahvaljujuei velicini projekta i
nekakvom preeutnom sporazumu koji povezuje citav ovaj
krvotok, cirkulisanje ovde doseze stadijum dramaticne
privlacnosti i simbolicke organizacije. Same maSine, sa
svojom fluidnoseu i automatskim upravljanjem. stvorile su
sebi okruzje po sopstvenoj meri u koje se lagano uklapa-
mo, na koje se prikljucujemo kao na televizijski kana!.
Nasuprot naSim evropskim autoputevima, koji predstavlja-
ju jednosmerne, neuobicajene pravce i mesta izgnanstva
(Virilio), sistem americkihfreeways jeste mesto integracije
(prica se cak da u njima citave porod ice neprekidno
cirkulisu nikad ne napustajuei svoje kuee putujuee). To
stvara drugacije stanje duha, tako da evropski vozac vrlo
brzo odustaje od svojih agresivnih laktaSkih navika, od
svojih individuainih reakcija i prihvata pravila ove
kolektivne igre. Tu se ogieda nesto od one slobode
cirkulisanja u pustinjarna, a Los Andeles je, po ekstenziv-
53
nosti, sarno njihov nastanjeni fragment. Freeways
izoblicuju grad iii predeo, vee sarno pro laze kroz nJega
rasplieu ga ne dirajuei u pustinjski karakter metropole, I
idealni su za jedino pravo uZivanje: cirkuIisanje.
Onome ko poznaje americke autoputeve poznata je
znakova. Right lane must exit. To must ml.Je
licilo na prst sudbine. Treba izaci, prognatl se IZ tog
napustiti taj autoput providenja koji nikuda ne alI
gde sam u drustw svih. Jedino istinsko .?rustvo,
ovde toplina, toplina
nalik leminzima u samoubtlackom ottsklVanjU ka puctnl,
zaSto bih se upinjao da se tome otmem i da se vratim .u
individualnu putanju, u izlisnu odgovornost? M.ust
osuda osuda igracu koji biva prognan IZ jedl-
nog -'izlisnog i slavodobitnog - vida kolektivnog posto-
janja. Through traffic merge left: sve yam se sve
yam se najavljuje. I sarno citanje znakova neopho?mh
opstanak stvara izvanredan osecaj nehoticne lUCldnosu,
refleksnog, trenutnog i laganog "uce.stvovanja".
Funkcionalnog ucestvovanja, kojem odgovaraJu u-
tvrdeni pokreti. Trake koje divergiraju ka Ventun I San
Diegu ne napustaju se, one se nizdvajaju. U
dana, priblizno isti broj vozila razdvaj.a ka .Hohwdu, I,h
ka Santa Moniki. Cista energija, stattsttka, ntualno odVl-
janje - ujednacenost protoka ukida pojedinacna odredista.
Poput drdi rituala: imate citav prostor pred sobom, kao
sto rituali imaju citavo vreme pred sobom.
Sustina nije u tome da se proucava sociologija iii psiho-
logija automobila. Sustina je u .koje viSe
saznaje 0 drustw nego iz svih naucmh
Taj manir isparkiravanja americkih
uzletanja, zahvaljujuei automatskim upravlJaclma I pro-
S4
gramiranom upravljanju. Odlepiti se bez napora, besumno
gutati prostor, kliziti bez trzaja (glatkoea puteva i
autoputeva je izuzetna, ravna joj je sarno fluidnost maSi-
na), kociti trenutno ali ne.zno, ubrzavati kao na
vazdusnom jastuku, ne strahovati od onoga sto sustizete iIi
od onoga sto vas pretiee (ovde postoji preeutni sporazum
o kolektivnoj vomji, u Evropi postoje sarno saobracajni
propisi) - sve to stvara novo iskustvo prostora, i citavog
drustvenog sistema u isti mah. Sva saznanja 0 arnerickom
drustw saZeta su u antropologiji obicaja u vo!nji - mnogo
poucnijih od politickih ideja. Predite deset hiljada milja
kroz Ameriku i znaeete vise 0 toj zemlji nego svi sociolo-
ski i politikoloski instituti zajedno.
Grad je svakako prethodio mreZi autoputeva, ali danas se
cini kao da se citava metropola sazidala oko tog krvotoka.
Isto tako, arnericka stvarnost prethodila je ekranu, ali
danas sve navodi na pomisao da je ona, takva kakva je,
sazdana u funkciji ekrana, da predstvalja odsjaj jednog
dZinovskog ekrana, ne zato da bi sve licHo na platonovsku
igru senki, nego da bi izgledalo uzviseno kao da je
ovencano oreolom svetlosti s ekrana. Pored protoka i
mobilnosti, ekran i njegov odsjaj predstavljaju sustinsko
odredenje svakodnevnog dogadaja. Stapanje kinetike i ki-
nematike stvara jedan mentalni sklop, jednu glob ainu per-
cepciju koja je razlicita od nde. To prethodenje pokretlji-
vosti, prethodenje ekrana nad stvarnoscu, nikad nije
postojalo na isti nacin u Evropi, gde stvari najcesce imaju
staticki vid teritorije i opipljiw formu materije.
U stvari, film nije tamo gde mi mislimo da je, a pogotow
nije u masovno poseeenim studijima, filijalarna Diznilenda
(studiji Univerzala, Pararnaunta, itd). Ako smatrarno da je
citav Zapad hipostaziran u Americi, Amerika u Kaliforniji,
55
a ova pak u Metro Goldvin Majeru i Diznilendu, onda je I
ovde mikrokosmos Zapada.
U stvari, ovde yam se prikazuje propast i ruglo
kinematografske iluzije, kao sto yam se u Diznilendu
prikazuje parodija imaginamog sveta. Zlatno doba kine-
matografije i starova svedeno je na nekoliko vestaekih
efekata tomada, bednih kulisa i detinjastih trikova na koje
se narod pravi da naseda da ne bi mnogo patio od razoea-
ranja. Ghost towns, ghost people. Sve odise istom
kao Bulevar sumraka i Holiwd bulevar, odla-
zeei odatle imamo oseeaj cia smobili podvrgnuti infantil-
nom testu simulaeije. Gde je onda bioskop? Swda napo-
lju, swda u gradu su film i scenario neprestlUli i cudesni.
S wda, samo ne tu.
Prilicna je draZ Amerike to !to je izvan bioskopskih sala
eela zemlja filmska. Kroz 'pustinju prolazite kao kroz ves-
tern, kroz metropole kao kroz ekran znakova i formula.
Oseeaj je isti kao kad izlazite iz nekog italijanskog iJi
holandskog muzeja i ulazite u grad koji izgleda kao odraz
tog slikarstva, kao da je on iz njega proiwao, a ne obmu-
to. Americki grad, isto tako, izgleda kao da se rodio iz
filma. Stoga, da bi se dosegla njegova tajna, ne treba iei od
grada ka ekranu, nego od ekrana ka gradu. Film se u
njemu ne uoblieava u neku izuzetnu formu, vee uliei i ei-
tavom gradu daruje mitski ambijent, i po tome je istinski
zanosan. Stoga kult starova nije sporedna uloga, nego sla-
vodobitni vid filma, njegova mitska transfiguraeija,
poslednji veJiki mit naSe modemosti. Upravo zato !to idol
predstavlja sarno prostu zaraznu sliku, surovo ostvareni
ideal. KaZe se: 0 njima se sanja - ali jedno je sanjati, a
drugo je biti zadivljen slikama. Naime, idoli s ekrana ima-
nentni su odvijanju Zivota u slikama. Oni su olicenje jed-
nog sistema luksuzne prerade, sjajna sinteza stereotipa
zivota i Ijubavi. Oni inkarniraju jednu jedinu strast: strast
56
za slikom, i imanentnost zelje sliei. Oni ne podsticu na
sanjarenje, oni jesu san, sa
proizvode jak efekat kondenzaclJe (knstahzacIJe), bhskostl
(prenose se dodirom), i pre svega: imaju moe neposredne
vizuelne materijalizacije (Anschaulichkei/) zelje, 5tO je
takode odlika snova. Oni dakle ne pothranjuju romane-
sknu iii seksualnu maStu, oni jesu neposredna vizuelnost,
neposredna transkripcija, materijalni kolaZ, ubrzavanje
zelje. Fetisi, objekti-fetisi, koji nemaju niceg zajedniekog s
imaginamoseu, vee sa materijalnomjikcijom slike.
U Los Andelesu ee se 1989 odrZati Revolueioname
Olimpijske Igre, na dvestotu godisnjieu Franeuske
revolueije. Baklja Istorije prelazi na Zapadnu obalu, sas-
vim normalno, sve §to nestaje u Evropi ponovo se rada u
San Franeisku. Zamislimo rekonstrukciju velikih revoluei-
onarnih seena na dzinovskim hologramima, pomno saci-
njene arhive, kompletnu kinoteku, najbolje glumee,
vrhunske istoricare - kroz sto godina vise se nece videti
razlika, izgledaee kao da se Revolueija odigrala ovde. Da
Getijew vilu u MaHbuu naglo zatrpa lava, po eemu bi se
kroz nekoliko vekova razlikovala od rusevina Pompeja?
Sta bi radili reklamni agenti dvestagodisnjice da izbije
nova revolueija pre 1989? Ni govora, to je iskljuceno.
Ipak, ne mozemo se uzdrzati da ne pozelimo da stvami
dogadaj izazove kratak spoj i da simulakrum pregori iii da
se sam izvrgne u katastrofu. Tako je u UniverzaIovim
studijima, gde iscekujemo da se svakog CBSCl specijalni
efekti pretvore u stvamu dramu. Ali to je samo ocajnicka
ceznja koju je iskoristio i sam film (Wes/World, Future
World).
Olimpijade - totalni hepening, kolektivno uCesce u naei-
onalnom samoslavlju. We did it! Najbolji smo. Po Rega-
57
novom modelu. Nedostajala je samo jos druga Leni dinstvenosti najbeznacajnije sudbine. Ima je dakle apsolut-
Rifenstal da snimi taj novi Berlin 1936. Sve sponzorisano, no za svakoga, jer 5to je god sistem u celini ujednaceniji,
sve euforicno, sve clean, totalni reklamni dogadaj. Bez tim je vise miliona pojedinaca koje od njega razlikuje neko
nezgoda, bez katastrofe, bez terorizma, bez guzvi na neizmemo malo odstupanje. Najmanji otklon nekog sta-
autoputevima, bez pan ike i ... bez Rusa. Vkratko, stika i tistickog modela, n a j m a n j ~ hir nekog kompjutera dovoljni
idealnog sveta, na znanje celom svetu. Ali, posle su da kratkotrajnom slavom ovencaju i najbanalnije neuo-
nacionalnog orgazma, kolektivna melanholija obuzima bicajeno ponaSanje.
stanovnike Los Andelesa. Po tome je ova metropola jos i Tako je s onim sasvim sedim Hristom, koji je uprtio
uvek provincijska palanka. i teski krst kroz glavnu ulicu u Veneciji. Veoma je vruce.
v ovoj centrifugalnoj metropoli, ko izade iz kola, t ~ j je
prestupnik, ko i korak napravi peSice taj predstavlja
opasnost za javni red, poput pasa lutalica na putevima.
ledino doseljenici iz Treceg sveta imaju pravo da idu
pesice. To je u neku ruku njihova povlastica, koja ide uz
povlasticu nastanjivanja praznog srca metropola.
lronicnim izvrtanjem poretka stvari za ostale su pesacenje,
umor, misicna aktivnost postali retkost, usluge koje vrlo
skupo kostaju. Na isti nacin, redovi ispred luksuznih resto-
rana iii vaZnih diskoteka obicno su duzi nego ispred resto-
rana za drustvenu ishranu. To je demokratija, znaci najve-
ceg siromdtva uvek ce imati makar jednu priliku da
postanu u modi.
Jedan od specificnih problema Sjedinjenih Drzava jeste
slava, delom usled njene izuzetne retkosti u dandnje
vreme, a delom i usled izuzetne vulgarizacije. "V ovoj
zemlji svako je bio iii ce biti slavan makar deset minuta"
(Endi Vorhol). I tacno je tako - kao onaj 5tO je pogresio
avion pa stigao u Okland na Novom Zelandu umesto u
Ouklend kod San Franciska. Taj neocekivani dogadaj
nacinio ga je herojem dana, svugde je intervjuisan, 0
njemu se snima film. V ovoj zemlji, zapravo, slava ne pri-
pada izuzetnoj hrabrosti ni herojskom podvigu, nego je-
58
Imamo zelju da mu kaZemo: to je vee ucinjeno pre dve
hiljade godina. Ali upravo je u tome stvar, njemu nije cilj
da izmisli nesto novo. On jednostavno nosi svoj krst kao
5tO drugi imaju na kolima nalepnice: Jesus save, Know Je-
sus, itd. Mozemo mu skrenuti palnju da ga niko, ama baS
niko ne vidi i da prolazi kroz opstu nezainteresovanost i
podsmeh. Ali on bi odgovorio: upravo je tako bilo i pre
dve hiljade godina.
Vrh hotela Bonaventu'ra. Metalna konstrukcija i zastak-
Ijeni zidovi lagano se okrecu oko koktel-bara. Pomeranje
nebodera napolju jedva je primetno. Zatim, shvatamo da
se zapravo okrece platforma sa Sankom, dok je ostatak
zgrade nepokretan. Naposletku, vidim kako se citav grad
okrece oko nepokretnog vrha hotela. Vrtoglav osecaj, koji
se produZava i u unutraSnjosti hotela usled prostora koji
vijuga poput lavirinta. Cisto opsenarska arhitektura, cist
spacio-temporalni trik, da Ii je to jos arhitektura? Ludicna i
halucinogena, da lije to post-modema arhitektura?
Nema interfejsa unutrdnjost - spoljdnjost. Staklene
fasade samo odra.zavaju okolinu i vracaju joj sopstvenu
sliku. One su zapravo mnogo tde premostive od bilo
kakvih kamenih zidina. Potpuno isto kao ljudi koji nose
tamne naocari. Pogled im je skriven iza njih, a drugi vide
samo sopstvenu sliku. Svugde se transparentnost interfejsa
59
zavrsava refrakeijom ka unutra. Vokmen, tamne naocari,
automatsko pokuestvo, superautomatizovana kola, cak i
neprekidni dijalog s racunarem, sve sto se visokoparno
naziva komunikaeijom i interakeijom zavrsava se
povlacenjem svake monade u senku sopstvene formule, u
svoje samoupravljajuee utociste i svoj vestacki imunitet.
Zgrade poput hotela Bonaventura izdaju se za savrseni I
mikrograd, sam sebi dovoljan. Ali one se pre ograduju od
grada nego sto sadejstvuju s njim. Vise ga ne vide. Reflek-
tuju ga poput erne ravni. Iz njih se vise ne moze .izaei.
Uostalom, njihov je unutra!nji prostor nedokuciv, ali nije
tajanstven, poput onih igara u kojima treba spojiti sve
tacke tako da se ne presece vee naertana linija. I ovde sve
komunieira a da se nikad dva pogleda ne ukrste.
Ista je stvar i napolju.
ledan kamufliran Covek, s dugim kljunom, perjem i
zutom kapuljacom, jedan preruseni ludak eirkulise po
plocnieima u centru grada i niko, ama ba! niko ga ne
Ovde niko ne gleda druge. Ljudi suvise strahuju da
Ih neko ne presretne s nekim nepodnosljivim prohtevom,
za seksom, novcem iii emoeijom. Sve je nabijeno nekim
mesecarskim nasiljem, i treba se kloniti kontakata da' bi se
izbeglo poteneijalno prdnjenje. Posto su ludaci oslobo-
deni, svako je za one druge poteneijalni ludak. Sve je
toliko neformalno, ima toliko malo uzdrZavanja i manira
(izuzev veeitog filmskog osmeha, koji je dosta krhka
za!tita) da se oseea da bilo sta moze da pUkne u bilo ko-
jem trenutku, da lancana reakeija moze u trenu da naelek-
!rise tu latentnu histeriju. Isti je oseeaj u Njujorku gde
Je pamka poput karakteristicnog mirisa gradskih uliea, a
ponekad se uoblici u rasp ad sistema, kao sto se dogodilo
1976.
60
Svuda unaokolo, fasade od zatamnjenog stakla su kao
liea: neprozime povrsine. Kao da nema nikoga unutra,
kao da nema nikoga iza tih liea. I stvarno ni nema nikoga.
Tako izgleda idealni grad.
First International Bank. Crocker Bank. Bank of
ca. Pentecostal Savings (a ne, to je erkva). Sve nagomila-
ne u sreu gradova, zajedno s velikim aviokompanijama.
Novae je fluidan, kao milost, nikad nije va!. Zatrditi ga
znacilo bi uvrediti bozanstvo. Da Ii ste zasluzili tu cast? Ko
ste vi, i sta biste s njim? Osumnjiceni ste da zelite da ga
iskoristite, nesumnjivo na kvaran nacin, a novae je tako
lep u svom fluid nom i bezvremenom stanju, takav kakav
je u banei, ulozen umesto da je potrosen. Sram vas bilo, i
Ijubite ruku koja vam ga daje.
Istina je da posedovanje novea izgara prste, kao moe, i
da su neophodni Ijudi koji za to preuzimaju rizik, za sta
bismo im morali biti vecito zahvaini. Zato ja nerado
uldem novae u banku, strah me je da se nikad neeu
usuditi da ga podignem. Kad odete na ispoved i kad
hranite grehe u ispovednikovu savest, da Ii se ikada vratite
po njih? I ambijent je uostalom nalik na ispovedaonieu
(nema mesta koje je vise kafkijansko od banke): priznajte
da imate para, priznajte da to nije normalno. Upravo tako:
posedovanje novea je greh, kojeg vas banka oslobada:
"vas me novae zanima" - ueenjuje vas, njena je pohiepa
bezgranicna. Njen besprizorni pogied razotkriva vaSu
Iotinju i primorani ste da se predate da biste je umilostivili.
Hteo sam jednom da ugasim racun i podignem sve u go-
tovini. Bankar je odbio da me pusti da odem s tolikom
sumom: to je bilo besprizorno, opasno, nemoraln.o. Da ne
zelim mozda makar putnicke cekove? Ne, sve u gotovom.
ProgIaS'en sam Iudim: u Ameriei, vi ste ludi i treba vas
svezati ako umesto da verujete u novae i njegovu carobnu
61
fluidnost zelite da ga ponesete sa sobom u gotow. Novac
je, istina, prljav. Stvarno nikad dosta tih betonskih i
metalnih svetilista da nas od njega zastite. Banka ima,
dakle, kljucnu drustvenu ulogu, i sasvim je logicno da te
gradevine predstavljaju monumental no srce grada.
Jedna od najlepsih stvari, u zoru: pristaniste u Santa
Moniki, beli talas koji jezdi, sivo nebo na horizontu
Venecije, bledozeleni iIi tirkizni hotel iznad pescanih dina i
nedogledni niz oronulih motela s umrljanim lampama, sa
zidovima prekrivenim grafitima. Nekoliko noeobdija vee
jase po prvim talasima, melanholicne palme s gracioznos-
eu iz ludih dvadesetih, i vrteska. Zaliv ka Long Bicu veliki
je koIiko i Ipanema u Riu i sarno se s njim moze uporediti.
Ali za razliku od Ria s ponosnim, raskosnim j izvestace-
nim (pa ipak lepim) morskim zalom, ovde se grad
zavrsava u okeanu skoro kao pustara, s maglovitom draii
banjskog predgrada. Ovo je, u zoru, jedna od najbezna-
cajnijih obaia na svetu, kao u ribarskoj luci. Zapad se
zavrsava na jednoj obali ogoljenoj od znacenja, kao
putovanje koje gubi smisao kad se blizi kraju. Ogromna
metropola Los Andelesa nasukava se na more poput
pustinje, s istom lagodnoseu.
LIVE OR OlE: cudnovat grafit na molu u Santa Moniki. Jer
zapravo nema biranja izmedu zivota i smrti. Ako si ziv, ziv
si, ako si mrtav, mrtav si. Kao da se kaie: budi iii ne budi
svoj! Glupo, a ipak zagonetno. Moze da se razume da
treba ziveti intenzivno iIi nestati, ali to je banalno. Kao:
Pay or die! Pare iii zivot! odakle proistice: Zivot iii zivot!
Opet glupo, zivot se ne moze razmeniti za sebe samog.
Uprkos tome, neka je poetska snaga saddana u toj neu-
mitnoj tautologiji, kao u svemu gde nema sta da se
62
razumeva. Najzad, pouka tog grafita je mozda: kad si
glup'ii umri!
DOk.r ?ni po bibliotekama, ja vreme provodim u
1 na putevima. Dok oni crpu teme iz istorije
.Ja iz sada!njeg trenutka, iz
ZIVOStl P?rodmh lepota. Ova je zemlja naiv-
u treba bltl nalVan. Sve je jos nalik na primitivnu
zaJedmcu: tehnologije, mediji, totalna (bio socio stereo
video) se u divljem, stanju:
BeznacaJ.nost Je nelzmema, a pustinja ostaje primalni pri-
zor, eak 1 u metropolama. Prekomemost prostora, jednos-
tavnost govora i karaktera ...
Moja su lovista pustinje, planine, freeways, Los
safeways, ghost towns iii downtowns, a ne uni-
Te njihove pustinje poznajem bolje
om, .001 kOJI. okreeu leda sopstvenom prostoru kao
sto su GrCl okretall leda moru, a u pustinji saznajem viSe 0
drustvenom zivotu Arnerike nego sto bih
lkad saznao na nekom zvanicnom iii intelektualnom
skupu.
kultura je naslednica pustinja. A pustinje nisu
neka pr:roda one oznaeavaju prazni-
nu, kOJa Je podloga svake Ijudske
naseobme. One lstovremeno oznaeavaju ljudske naseobine
kao . te praznine i ljudska dela kao produZetak
a kulturu kao fatamorganu i produzetak
slmulakruma.
Prirodne pustinje upueuju me u pustinje znakova. Uee
da ocitavam istovremeno poVIiinu i kretanje, geologiju
I nepokretnost. One stvaraju viziju rasterecenu svega osta-
log,.. odnosa, dogadaja, medija. lzazivaju
ushlcenJe opusto§eno§cu znakova i ljudi. Predstavljaju
63
mentalnu granicu na kojoj se ruse civilizacijski poduhvati. I
One su izvan podrucja i opsega Zelja. U slucaju viska
znacenja, viska namera i prohteva, uvek se treba pozivati
na pustinje. One su nd mitski operator.
ROMERO SADDLE - CAMINO CIELO - BLUE
CANYON - QUICK SILVER MINE - SYCAMORE
CANYON - SAN RAPHAEL WILDERNESS
U sumrak, posle tri sata voznje, izgubio sam se u divljini I
Rafaela. sve dalje i dalje ka poslednjim odsja-
dana, zatim pod svetloseu farova po pesku recnog
konta, da produzim, da stanem? Smrkava se swd
s dobrim izgledima da se ovde provede noe, ali
divan ukus prepustanja. Najzad, posle dvu sata
voznJe 1 stlaska u pakao uskrsenje na nebo, na greben
Ca,mino Cielo, s noenim pogledom iz vazduha na Santa
Barbaru.
PORTERVILLE
kroz pravolinijske sume narandzi, tam no geometrij-
ski zelene, po obroncima divljih breiuljaka, slicnih
Toskanskim, prekrivenim talasastom travom nalik na
zivotinjsko krzno. Aleja od pedesetak apsolutno
simetricnih palmi jednake visine vodi do naoko m:-Jene
kuee plantaiera na kojoj su svi kapci zatvoreni. To je
moZda kolonijalni prizor, ali ovo su zapadni obronci
. planina, u podnozju Nacionalnog parka
SekvoJa. Sdazak u grad koji to nije, pravolinijski koliko i
stabla narandZi i nastanjen meksickim robovima koji su od
gazda otkupili stare sevrolete iz pedesetih godina. Spust
aleju oleandera. Ali otkrovenje je sam grad, potpuno
1 lisen bilo kakvog centra. Voznja uz
uhce, mz uhce, a mgde nicega nalik sredistu. Nema cak ni
64
banke, ni upravnih zgrada, ni veenice, nema repera, kao
na plantaii. ledini znak zivota: americka zastava, tik uz
zamrli centar, hotel, jedina trospratna zgrada cije
poderane zavese vijore kroz polupana okna na vrueem
popodnevnom vetru. Sobe se ne mogu ni otvoriti, vlasnik
Meksikanac ne moze da nade kjuceve. Cene su smesne.
Mozete ostati nedelju dana za dvadeset dolara. A ipak, u
svakoj sobi, s rasporenim dusecima i ogledalima potarnne-
lim od prdine neprekidno ,radi televizor, ocigledno ni za
koga, u sirom otvorenim sobama i u onima koje se vise ni
ne otvaraju. Televizori, iii bar njihov odsjaj, mogu se
videti s ulice, kroz zavese. U svim hodnicima, s tapisonom
izlizanim do potke, jedini natpis: EXIT. Moze da se izade
u svim pravcima. Ovde mozete iznajmiti tri sobe za
nedelju dana po ceni od jednog noeenja u nekom obicnom
motelu. U taj su hotel verovatno pre cetrdeset godina
dolazili bogatdi iz Bejkersfilda kad su zeleli da se powku
u svezinu planinskih predela. Danas je to jos uvek centar
Portervila, prepusten neumitnom propadanju. Ali suvise je
vruee da bi se 0 tome razmisljalo.
Noe se lagano spusta nad Portervilom i pocinje grozni-
ca Subotnje Veeeri. Americki graftti 85. Sva se kola kreeu
gore-dole po dve milje dugoj glavnoj ulici, u sporoj iIi
zivoj povorci, kolektivna parada, pije se, jedu se sladoledi,
dovikuje se (dok preko dana svi voze ne primeeujuei se),
muzika, ozwcenje, pivo, sladoled. Ritual nalik noenom
krstarenju Stripom u Las Vegasu, iii automobilskoj
povorci na losandeleskim autoputevima, sarno sto je
umanjen i preobraeen u provincijsku bajku subotnje
veeeri. ledini elemenat kulture, jedini pokretni elemenat:
automobil. Nema kulturnog centra, nema zabavnog cen-
tra. Primitivno drustvo: ista motorna identifikacija, isti
kolektivni fantazam ustaljenog toka stvari - dorucak,
movie, propoved, ljubav i smrt, sve u kolima - citav zivot
65
u drive-in. Velicanstveno. Sve se svodi na paradu osvet-
ljenih i eutljivih skafandera Ger sve se odvija relativno ti-
ho, nema menjanja brzine ni preticanja, sve isti fluidni
monstrumi s automatskim upravljacem, koji gipko k1ize
ukorak jedni s drugima). Nista se drugo neee dogoditi
tokom noei. Izuzev jednog takmicenja: na obodu grada,
pod svetloseu reflektora, u prdini od konjskih trka, blizu
terena za bejzbol - luda trka devojcica od dvanaest do
petnaest godina, pravih devojcica iz vestema. A sutradan
ujutru, u nedelju ujutru, opustele ulice, jedva razliCite od
pustinje, natrpirodno su tihe. Vazduh je proziran, s
narandzama svud okolo. Posle noenog automobilskog
ritual a, sve je prepusteno svetlosti suvise sirokih avenija,
bezivotne prodavnice, tek probudene benzinske pumpe.
Prirodno, sirotinjsko svetIo, bez farova i svetIeeih
reklama - tek nekoliko Meksikanaca koji vee kruze u
dugackim kolima i prvi belci koji peru kola pred otvore-
nim verandama. SvetIosna beznacajnost nedeljnog jutra.
Holografski mikro-model cele Amerike.
Dolina Smrti je velika i tajanstvena kao i oduvek. Vatra,
toplota, svetlost, svi elementi za prinosenje zrtava. Treba
uvek poneti nesto za zrtvu pustinji, i podneti joj na mvu.
Zenu. Ako nesto treba da nestane, neSto po lepoti ravno
pustinji, zdto ne zena?
Nista nije toliko strano americkoj pustinji kao sto je
simbioza (Ieprsava odeea, sporost, oaze) kakva odlikuje
autohtone pustinjske kulture. Ovde je veStacko sve 5to je
Ijudsko. Femas Krik je sinteticka k1imatizovana oaza. Ali
nema niceg lepseg od vestacke svezine u srcu vreline, od
vestacke brzine u srcu prirodnih prostora, od elektricnog
osvetIjenja na jarkom suncu, iIi vestackog kockanja u
zagubljenim kazinima. Rajner Benam je u pravu: Dolina
Smrti i Las Vegas su nerazdvojni, treba prihvatiti sve za-
66
jedno, nepromenljivo trajanje i najludu trenutnost. Postoji
neka tajanstvena slicnost izmedu sterilnosti otvorenih
prostora i sterilnosti kocke, izmedu sterilnosti brzine i
sterilnosti trosenja. U tome je originalnost pustinja
americkog Zapada, u tom surovom elektrienom
nadovezivanju. I to vafi za celu zemlju: treba prihvatiti sve
skupa, jer upravo taj sudar elemenata americkom nacinu
zivota daje Zivu obojenost; razveseljenost, kao sto u
pustinji sve doprinosi njenoj magicnosti. Ako p o ~ ~ a t ~ ~ t e
to drustvo sa stupnjevitoseu moralnog, estetskog III kritlC-
kog vrednovanja, izmaeiee yam njegova originalnost, koja
je upravo izazov vrednovanju i uzrok neizmeme zbrke
efekata. Izbegavanjem te zbrke i preterivanja, vi
jednostavno izbegavate izazov koji ona pred vas postavlja.
Zestina suprotnosti, nerazlucivost pozitivnih od negativnih
efekata, sudaranje rasa, tehnologija, modela, pIes
simulakruma i stika ovde je toliki da, kao u snu, morate
prihvatiti njihov sled i ako je nerazumJjiv, morate taj
pokret shvatiti kao neodoljivu i sustinsku cinjenicu.. .
Uobicajeni nacini razlikovanja ovde su besmlslem.
Izlisno je isticati odlike americke ugladenosti, koja eesto
ostavlja mnogo bolji utisak od nde (u zemljama "razvijene
kulture"), a tvrditi da su u svemu ostalom Amerikanci
divljaci. Uzaludno je suprotstavljati Dolinu Smrti kao uz-
viSeni prirodni fenomen Las Vegasu kao prezrenom kul-
tumom fenomenu. Jer jedan je skrivena strana onog dru-
gog, i oni se ogledaju jedan u drugom preko pustinje, kao
vrhunac prostitucije i teatralnosti u vrhuncu tajnovitosti i
tisine.
No, Dolina Smrti ima neceg tajanstvenog po sebi.
Kolika god bila lepota svih pustinja u Juti i KaJifomiji,.ovo
je neSto posebno, i uzviseno. U izmaglici natrpirodne vre-
line, sa svojom izvrnutom nadmorskom dubinom, s pod-
morskom realnoseu predela, s poljima soli i brdima od
67
blata, usred visokih planinskih lanaca, ona je nalik
nekakvom unutamjem svetilistu - posveeenom mestu,
koje je od geoloske dubine i od cistilista nasledilo biagost i
spektralnost. Uvek me zapanjuje ta hiagosl Doline Smrti,
njene pastelne boje, fosilna koprena, izmaglicka opsena
njene mineralne poeme. Niceg pogrebnog ni morbidnog:
odsijavanje u kojem je sve opipljivo, mineralna blagost
vazduha, mineralna sustina svetlosti, molekulama fluidnost
boje, totalna ekstraverzija tela na vrelini. Fragment neke
druge planete (koja je u svakom slucaju prethodila nastan-
ku Ijudske vrste) gde vlada neka druga, dublja temporal-
nost, na cijoj povrsini lebdite kao na teskoj vodi. CuI a,
duh i svaki oseeaj pripadnosti ljudskom rodu tmu pred tim
cistim, neizmenjenim znakom starim sto osamdeset mili-
ona godina, odnosno pred neumoljivom zagonetkom so-
pstvenog postojanja. To je jedino mesto na kojem je mo-
gueno ponovo doZiveti, zajedno s fizickim spektrom boja,
spektar neljudskih metamorfoza koje su nam prethodife,
naSe sukcesivne forme nastajanja: mineralnost, vegetal-
nost, slanu pustinju, peScanu dinu, stenu, rudu, svedost,
toplotu, sve moguee neJjudske oblike kroz koje je zemlja
prosla objedinjene u jedinstvenu antologijsku viziju.
Pustinja je prirodni produzetak unutamje tisine tela.
Ako su jezik, zanati, gradevine produzeci covekovih gra-
diteljskih sposobnosti, sarno je pustinja produzetak
njegove sposobnosti odsustva, idealna shema njegovog
iscezavanja. Kad se izade iz Mohave, ka.ze Benam, teSko
je prilagoditi se na udaljenost manju od petnaest milja.
Pogled se vise ne moze zaustaviti na bliskim predmetima.
On se vise zapravo ne moze zaustaviti na stvarima, i sve
Ijudske iii prirodne gradevine na kojima se zadr.zava sarno
su taSte prepreke koje kvare njegovo sameno prostran-
stvo. Po izlasku iz pustinje, pogled i dalje mentalno pravi
savrsenu prazninu i sve naseljene zone, sve predele
68
zamislja sarno kao usitnjenu pustinju. Menjanje navike je
dugo, i nikad potpuno. Okanite me svake sustine... Ali
pustinja nije prostor iz kojeg je odstranjena svaka materija.
Kao sto ni tisina nije one iz cega je odstranjena sva buka.
Nije neophodno zatvoriti oci da bi se cula. Jer to je i tisina
vremena.
Ovde, u Dolini Smrti, ne nedostaje ni kinematografsko
saZimanje. Jer sva ta tajanstvena geologija ujedno je i sce-
nario. Americka je pustinj'a izvanredan· dramski komad,
uopste nije teatralna poput planinskih predela niti
sentimentalna poput sumskih iii seoskih predela. Ni
erozivna i monotona poput australijske pustinje, sasvim
ovozemaljske. Niti misticna poput pustinja Islama. Ona je
jednostavno geoloski dramaticna i objedinjuje najsiljatije i
najrastegljivije oblike s najblaZim i najlascivnijim podmor-
skim oblicima, cudesno sa.zimajuci sve metamorfoze
zemljine kore. Svo poimanje zemlje i njenih elemenata
sakupljeno u nenadmaSnom prizoru geoloske superpro-
dukcije. Film nije jedini koji nam je pruZio kinematograf-
sku viziju pustinje, i sarna je priroda ovde ostvarila,
mnogo pre Ijudi, svoj najlepsi specijalni efekat.
Izlisno je nastojanje da se ukinu kinematografski efekti
pustinje da bi joj se sacuvala izvomost, preslikavanje je
nametnuto i ne moze se ukinuti. Film je sve apsorbovao:
Indijance, visoravni, kanjone, neba. Ipak, to je najvele-
lepniji prizor na svetu. Treba Ii se mozda opredeliti za
"autenticne" pustinje i duboke oaze? Za nas modeme i ul-
trarnodeme, kao i za Bodlera koji je umeo u vestackom da
uoci tajnu istinske modemosti, jedini zadivljujuci prirodni
prizor jeste onaj koji pruza istovremeno naiuzbudljiviju
dubinu i lolalni simulakrum Ie duhine. Kao sto ovde du-
bina vremena izbija iz dubine (kinematografskog)' polja.
Dolina spomenika, to je geologija zemlje, mauzolej Indi-
69
janaca i kamera D.lona Forda. Erozija, istrebljenje, ali i
audiovizuelno putovanje. Sva tri elementa sjedinjena u
naSu viziju 0 tome. I svaka faza vesto okoncava prethod-
nu. Istrebljenjem Indijanaca okoncan je prirodni kosmicki
ritam tih predela za koje je hiljadama godina bilo vezano
njihovo magicno postojanje. Sa civilizacijom pionira, taj
izuzetno spor proces zamenjen je jednim znatno brZim. Ali
i taj drugi proces smenjen je pedeset godina kasnije· kine-
matografskim putovanjem, koje ga je jos vise ubrzalo i na
neki nacin okoncalo istrebljenje Indijanaca uskrsavajuei ih
u svojstvu statista. Otuda je ovaj predeo svedok svih, pa i
najskorijih, geoloskih i antropoloskih dogadaja. Otud
izuzetne scenografske vrednosti zapadnih pustinja koje
sjedinjuju najdavnije predacke hijeroglife, najzivlju osve-
tIjenost i najsveobuhvatniju povrSnost.
Boja ovde kao da je razredena i odvojena od materije, kao
da razlomljena kroz vazduh lebdi po povrsini stvari - otud
se privida da su predeli avetinjski, ghostly, a istovremeno
zamagljenih, osencenih, smirenih i nejasnih obrisa. Otud
efekat fatamorgane, fatamorgane vremena takode, tako
bliske totaInoj iluziji. Stene, pesak, kristali, kaktusi jesu
veciti, ali i prolazni, nestvarni i odvojeni od materije.
Vegetacija je minimalna, ali neunistiva, i svakog proleea u
njoj se raspukne cudo cveea. A svetlost je supstancijalna,
rasp dena u vazduhu, i svim obojenostima daje onaj karak-
teristicni pastelni ton, koji odra.zava dezinkarnaciju, raz-
dvajanje duse i tela. V tom smislu, mo.le se govoriti 0 ap-
straktnosti pustinje, 0 rastereeenju od organskog, koje
prevazilazi onaj prezrivi prelazak tela ka telesnom nepo-
stojanju. Ka sasusenoj, svetleeoj fazi smrti, u kojoj se
dovrsava faza izopacenja tela. Pustinja prevazilazi tu ukle-
tu fazu truljenja, vla.znu fazu tela, organsku fazu prirode.
70
Pustinja je uzviSena forma, daleka od svake drustvenosti,
sentimentalnosti, seksualnosti. Govor, cak i zaverenicki,
uvek je suvisan. Milovanje je besmisleno, izuzev ako je
sarna .lena pustinjska - obdarena trenutnom i povrSnom
animalnoseu, tako da se putenost nadovezuje na suvoeu i
dezinkamaciju. Ali, s druge strane, n i s ~ se ne da porediti s
prizorom smrkavanja, pod velom cutanja, nad Dolinom
Smrti, na verandi ispred dina, u istrosenim, transparentnim
motelskim naslonjacama. Vrelina ne opada, samo noe
pada, presecana gdekojim automobilskim farovima. Tisina
je necuvena, iii bolje reeeno tisina je sva cujnost. To nije
tisina hladnoee, ni ogoljenosti, ni odsustva Zivota, vee
tisina citave vreline nad mineralnim prostranstvom pred
nama, na stotine milja, tisina laganog vetra nad slanim bla-
tom Bedvotera, koji miluje rudne naslage na Telegrafskom
vrhu. Unutra.snja tisina same doline, tisina podmorske
erozije, ispod linije proticanja vremena kao ispod nivoa
mora. Tu nema animalnih pokreta, nista ne sanja, nista ne
govori u snu, tu svake voceri zemlja uranja u savrSeno tihu
pomrcinu, u tamu svog alkaInog vrenja, u bla.zenu depresi-
ju svog radanja.
Mnogo pre polaska, Zivim sarno u secanju na Santa Bar-
baro. Santa Barbara je sarno san sa svim procesima sanja-
nja: nepodnosljivim ispunjavanjem svih .lelja, kondenzaci-
jom, translacijom, lakocom ... sve to veoma brzo postaje
irealno. 0 srecni dani! Jutros, jedna je ptica sletela da um-
re na balkonu, fotografisao sam je. Ali niko nije
ravnodusan prema sopstvenom Zivotu, i najbeznacajnije
zbivanje opet je uzbudljivo. Ovde sam u ma.sti bio mnogo
pre nego sto sam dosao, samim tim je ovaj boravak postao
boravak iz prethodnog Zivota. Poslednjih nedelja, vreme
kao da je bilo umno.leno utiskom da vee nisam tU i da
svakog dana proZivaljvam Santa Barbaro, s njenom fatal-
71
nom blagoseu i bledilom, kao mesto predodredeno za
veciti povratak.
Sve nestaje sve brze u retrovizoru pameenja. Dva i po
meseca brisu se za nekoliko trenutaka mentalne razlike
brze. nego avionski trag. TeSko je zapamtiti divljenje,
ske Iznenadenja, sacuvati pregnantnost stvari. One nikad
ne traju duze od vremena u kojem se odvijaju. Bila je
draga .ona nekadaSnja navika da se ponovo gledaju isti
fiimoVl, danas toga nema. Sad sumnjam da se na sarnrti u
jednom trenu sagJeda citav zivot. I sarna moguenost Veei-
tog postaje prolazna: to cudesno glediste pretpo-
stavlja da se stvari odvijaju po jednom obaveznom i pre-
dodredenom sledu ciji ih smisao prevazilazi. Toga viSe
nema, danas kad se sve odvija u tromom nizu bez sutraS-
njice .. Veciti Povratak je ono infinitezimaIno, razlomljeno,
OPSeslVllO ponavljlanje jedne mikroskopske i neljudske
skaIe, t? volje, ni suverena potvrda nekog
dogadaja, m njegovo posveeenje nekim nepromenljivim
kao sto je smatrao Nice, to je virusna povratnost
mlkroprocesa, svakako neizbezna, ali koja nikakvim
moenim znakom ne moze ugroziti maSlu (ni nukleama ek-
splozija, ni virusna implozija ne mogu se imenovali
Takvi su dogadaji koji nas okruruju: mikropro-
cesm I trenutno baceni u zaborav.
Vratiti se iz Kalifomije znaci vratiti se u vee videni vee
proZivljeni svet, ali bez drati'vraeanja prethodnom
Ostavljen je u nadi da Ce se preobraziti u vaSem odsustvu
nista od toga. Sasvim je lepo opstajao i bez vas, i
Vim se dobro prilagodava vaSem povratku. Ljudi i stvari
udese da sve bude kao da niste ni odlazili. A ja, ja sam sve
griZe savesti i vraeam se bez odusevljenja.
. su puta vise zaokupljeni svojim sitnim
Z1votnlm pncama nego cudnovatoseu nekog drugog sveta.
72
Preporucuje se dakle da sletlte 8to UIJUUllU
sidete niz stepenice zadrzavajuei dah i onih nekoliko vizija
koje vam jos svetle u pameenju.
U suocavanju Amerike i Evrope vise se primeeuje iskriv-
ljenje, nepremostiv rascep, nego priblizavanje. Ne razdva-
ja nas sarno jaz, vee ponor modemosti. Covek se rada
moderan. ne moZe postati moderan. U Parizu, oci bode
XIX vek. Po povratku iz' Los Andelesa sleeemo u XIX
vek. Svaka zemlja ima new. svoju istorijsku' predodrede-
nost, koja joj daie skoro konalno obele!.fe. Za nas, n8§. je
predeo ObeleUR burZoaskim modelom '89' i. njegovom
beskrajnom dekadencijom. PoJ1'lOti nema: sve je
zasnovano na burzoaskom SDU iZ XIX veka ..
73
74
OSTV ARENA UTOPIJA
Amerika za Evropljanina i dandanas odgovara
prikrivenom vidu izgnanstva, fantazmu iseljavanja i pro-
gonstva i otud izvesnoj interiorizaciji sopstvene kulture. U
isti mah, ona odgovara. snamoj ekstraverziji, odnosno nul-
tom stepenu te iste kulture. Nijedna druga zemlja ne in-
kamira u tolikoj meri to svojstvo dezinkamacije i
sveukupnog ushicenja, radikalizacije elemenata naSih
evropskih kultura ... Nasilnim iii dramskim preokretom,
podvajanjem voljnog izgnanstva coveka u sopstvenu svest
geografSkim izgnanstvom praosnivaca u XVII veku, one
§to je ostalo u Evropi od kritickog i verskog ezoterizma
pretvorilo se na Novom Kontinentu u pragmaticki egzo-
terizam. Citavi temelji Amerike postavljeni su na tom
dvosmemom kretanju ka produbljivanju moralnih zakona
u svesti, ka radikalizaciji utopijskih prohteva oduvek svoj-
stvenih sektama i ka neposrednoj materijalizaciji te utopije
u radu, obicajima i nacinu livota. Sleteti u Ameriku i
danas znaci spustiti se u onaj "kult" nacina livota 0 kojem
je govorio Tokvil. Ta je materijalna utopija nacina Zivota,
uspeha i delanja, kao primena moralnih zakona,
izgnanstvom i iseljavanjem sublimirana i u neku ruku pre-
tvorena u primalni prizor. Nas, u Evropi, obeleiila je
revolucija 1789, ali ne istim pecatom, vee peeatom Istori-
je, Drhve i Ideologije. NaS primalni prizor jesu politika i
istorija a ne sfera utopije i morala. A ako ta
75
"transcendentna" revolucija na evropski nacin vise nije
siguma u svoj ishod i svoja sredstva, to se ne bi moglo reei
za onu imanentnu revoluciju americkog nacina zivota, za
ono moralno i pragmaticno potvrdivanje koje je predstav-
Ijalo i jos predstavlja patetiku Novog sveta.
Amerika je originalna verzija modemosti, mi smo
nadsinhronizovana iii titlovana verzija. Amerika iskorenju-
je pitanje porekla, ona ne uzgaja poreklo ni mitsku auten-
ticnost, ona nema proSlost niti osnivacku istinu. Posto nije
iskusila prvobitnu akumulaciju vremena, ona Zivi u
neprekidnoj sadaSnjosti. Posto nije iskusila sporu i
vekovnu akumulaciju principa istine, ona Zivi u neprekid-
noj simulaciji, u neprekidnoj aktuelnosti znakova. Ona
nema teritoriju predaka, indijanska teritorija svedena je na
rezervate ravne muzejima u koje ona skladisti Rembrante i
Renoare. A1i to je nevaZno - Amerika nema problem
identiteta. No, moe ce u buducnosti pripasti narodima bez
porekla, bez originalnosti, koji ee to umeti da iskoriste do
kraja. Pogledajte Japan, koji to u neku ruku dokazuje cak
bolje od samih Sjedinjenih DrZava, uspevajuei da,
paradoksalno i nama neshvatIjivo, moe teritorijainosti i
feudalnosti preobrati u moe deteritorijalnosti i
besteZinskog stanja. Japan je vee sateHt planete Zemlje. A1i
Amerika je u svoje doba vee bila satelit planete Evrope.
Hteli mi to iii ne, buduenost se pomerila prema vestackim
satelitima. .
Amerika, to je ostvarena utopija.
Ne treba suditi 0 njenoj krizi kao sto bismo sudili 0
naSoj, krizi starih evropskih zemalja. NaSa je kriza - kriza
istorijskih ideala podleglih nemoguenosti svog ostvarenja.
Njena je kriza - kriza ostvarene utopije suocene sa svojim
trajanjem i neprekidnoseu. Idilicno ubedenje Amerikanaca
76
da predstavljaju centar sveta, vrhovnu 1
model uopste nije pogresno. I ono se ne zasmva tohko na
sirovinama, tehnologiji i oruzju, koliko na cudesnoj pret-
postavci ostvarene utopije, jednog drustva koje se, s nama
moZda nepodnosljivom cistotom, zasniva na ideji da pred-
stavlja ostvarenje svega onoga 0 cemu su drugi sanja-
Ii - pravde, obilja, prava, bogatstva, slobode: ona to ma,
ona u to veruje, i napokon, drugi u to veruju takode.
U sadaSnjoj krizi vrednosti, svi se okrecu ka onoj kul-
turi koja se usudila da teatralnim preokretom te vrednosti
materijalizuje odmah, ka kulturi koja se, zahvaljujuei geo-
grafskom i mentalnom rezu prilikom doseljavanja, usudila
da pouli da ni iz cega stvori idealni svet - ne zaboravimo
fantazmatsko posveeenje svega toga putem filma. Kako
bilo da bilo, i stagod da se govori 0 preuzvisenosti dolara i
multinacionalnih kompanija, upravo ta kultura sirom sveta
opcinjava cak i one koje je podjarmila, i to iz njihovog
dubokog i sumanutog ubedenja da im je ona ostvarila sve
snove.
To cak i nije toliko sumanuto: sva pionirska drustva
bila su manje iii vise idealna. Cak i jezuiti u Paragvaju.
Cak su i Portugalci u Brazilu osnovali u neku ruku idealno
robovlasnicko i patrijarhalno drustvo, ali za razIiku od
sevemjackog, anglosaksonskog, puritanskog modela,
jumjacki model nije mogao da se univerzalizuje u
modemom svetu. U izvozu, u hipostaziranju preko
okeana, ideal se prociseava od istorije, konkretizuje se,
razvija se s novim zarom i eksperimentalnom energijom.
Dinamika "novih svetova" uvek svedoci 0 njihovoj supe-
riomosti nad zemljom porekla: oni operacionalizuju ideal
koji su drugi gajili kao krajnji i tajno nemoguei cilj.
Kolonizacija je s te tacke gledista bila svetski dramski
preokret koji ostavlja duboke i nostalgicne tragove svuda,
cak i kad se rusi. Ona za Stari svet predstavlja jedinstveno
77
iskustvo idealizovane zarnene vrednosti, skoro kao u ne-
kom naucno-fantasticnom romanu (ciji prizvuk cesto ima i
dan as, kao u SAD), zarnene koja pravi kratak spoj u
ishodistu tih vrednosti u zemIjama porekla. Nastanak tih
drustava na rubovima imperija ukida sudbinu istorijskih
drustava. Naglo ekstrapolirajuei svoju sustinu preko
okeana, istorijska drustva gube kontrolu nad svojom
evolucijom. Ponistava ih idealni model koji su sarna
izrodila. I nikad se viSe evolucija neee nastaviti progresiv-
nim hod om. Trenutak u kojem se te dotada transcenden-
tne vrednosti realizuju, projektuju u realnost, iii propadaju
u suocavanju s njom (Am erik om) jeste ireverzibilan. To je
ono sto nas, sta god da se desi, razdvaja od Amerikanaca.
Nikad ih neeemo sustiCi, i nikad neeemo imati takvu cisto-
tu. Mi ih sarno podraZavamo, parodiramo s pedeset godi-
na zakaSnjenja, ali bezuspesno. Nedostaje nam srcanost i
hrabrost onoga sto bi se moglo nazvati nulti stepen kultu-
re, moe nekulture. Uzalud se vise iii manje prilagodava-
mo, taj ee nam pogled na svet uvek izmicati, kao 5tO Ce
Amerikancima uvek izmicati transcendentalni i istorijski
Weltanschauung Evrope. Kao sto zemlje Treeeg sveta
neee nikad uspeti da usvoje vrednosti demokratije i tehno-
loskog progresa - ima rezova koji su konacni i koji se ne
mogu zakrpiti.
Ostaeemo zauvek nostalgicni utopisti koje razdire ideal,
ali koji u sustini preziru ostvarenje, koji propove-
daju da je sve moguee, ali da nikad nije sve ostvareno. Na
to ukazuje Amerika. NaS je problem u tome sto bi se naSi
stari ciljevi - revolucija, napredak, sloboda - rasprsili pre
nego sto bi se ostvarili i materijalizovali. Otud naSa melan-
holija. Nikad neeemo imati priliku da dozivimo taj
drarnski preokret.
Zivimo u negativnosti i protivreenosti, oni zive u para-
doksu (jer je ideja ostvarene utopije paradoksalna). A
78
sustina arnerickog nacina Zivota dobrim delom lezi u nji-
hovom pragmaticnom i paradoksalnom humoru, dok se
naS humor odlikuje (odlikovao?) prefinjenoseu kritickog
duha. Mnogi narn americki intelektualci na njemu zavide, i
prizeIjkuju da sebi iskroje sistem idealnih vrednosti. istori-
ju, da proZive filozofske iIi marksisticke uZitke stare
Evrope. To se kosi sa svime 5tO cini njihovu originalnost,
posto draZ i. moe arnericke (ne)kulture poticu upravo od
iznenadne i jedinstvene modela.
Kad vidim kako Amerikanci, a pogotovo intelektualci,
nostalgicno ispod oka pogledaju na Evropu,
metafiziku, kuhinju, proSlost, pomisljarn kako Je tu
los transfer. Istorija i marksizarn su nalik na stara VlOa 1
vrhunsku kuhinju: oni zapravo ne mogu da predu okean,
uprkos dirljivim pokusajima da se priviknu novo
neblje. To je opravdani revans za to sto ml, EvroplJanl,
nikad nismo istinski uspeli da pripitomimo modemost,
koja se takode protivi prelasku okeana, ali u.
smeru. Ima proizvoda koji ne podnose UVOZ-lZYOZ. Tl?J-
gore po nas, tim gore po njih. Ako je za nas drustvo nallk
cvetu mesoZderu za njih je istorija nalik cvetu presade-
nom iz drugih Njen miris ubedljiv je koliko i
venac kalifomijskih vina (iako nas danas uveravaju u sup-
rotno, ali uzalud).
Ne sarno da se istorija ne moze nadoknaditi, nego se
cini da se, u tom "kapitalistickom" drustvu, sam kapital
nikad ne moze dosegnuti u sadaSnjosti. No, nije greh sto
naSi marksisticki kriticari jure za kapitalom, sarno sto im
on uvek beZi za jednu duzinu. Kad se jedna njegova faza
raskrinka, on je vee presao u sledeeu (E. Mandel i njegova
treea faza svetskog kapitala). Kapital je prepreden, ne
pridrzava se pravila koja mu nalalu kritiCari, pravih
skih pravila, on izigrava dijalektiku, koja ga rekonstrulse
79
tek naknadno, sa zadclkom od jedne revoIucije. Cak i an-
tikapitalistieke revolucije sluze sarno da bi ponovo pokre- .
nule svoju sopstvenu: one odgovaraju onim exogenous
events 0 kojima govori Mandel, poput ratova, kriza, iii ot-
kriea rudnika zlata, koji osvezavaju kapital. Najzad, svi ti
teoretieari sami ukazuju na uzaludnost svojih nadanja.
Ponovo izmi!ijajuei kapital u svakoj novoj fazi, oslanjajuei
se na primat politiCke ekonomije, oni samo dokazuju
apsolutno preimuestvo kapitala kao istorijskog dogadaja.
Time upadaju u sopstvenu zamku i uskraeuju sebi svaku
priliku da je izbegnu. Sto istovremeno osigurava - a
mozda im to i jeste cilj - v ~ n u ispravnost njihovih analiza
sa zadrSkom.
Americi nikad nije nedostajalo surovosti, ni dogadaja, ni
ljudi, ni ideja, ali sve to ne cini istoriju. Oktavio paz s
pravom tvrdi da je Amerika stvorena s namerom da
umakne istoriji, da izgradi utopiju zdtieenu od istorije, da
je u tome delimicno uspeia i da jos ustrajava u tom nasto-
janju. Koncept istorije kao transcendiranja drustvene i
politicke racionalnosti, kao dijalekticke i konfliktne vizije
drustava, taj koncept nije njihov - niti ee zapravo
modemost kao izvomi prekid s odredenom istorijom ikad
biti naSa. To nam je dovoljno jasno. s obzirom da dovolj-
no dugo Zivimo s nesreenom sveseu 0 toj modemosti.
Evropa je izmislila izvestan tip feudalizma, aristokratije,
bUrZoazije, ideologije i revolucije: sve je to u sustini imalo
smisla za nas, ali ni za koga drugog. Svi koji su hteli to da
podrdavaju, ispali su smesni iIi su dramaticno skrenuli s
puta (i mi sami uspevamo tek da se podraZavamo i da
Zivotarimo). A Amerika, Amerika je bila u prilici da
napravi rez i uspostavi radikalnu modemost: modemost je
dakle originalna samo tu i nigde vise. Mi je jedino
moumo podraZavati i ne mozemo joj prkositi na njenom
80
terenu. Sta je bilo, bilo Je 1 tacka. .A.. Kao VIOlIn KC:l.I\.U
Evropa pogieda ispod oka na modemost pO svaku cenu,
pomisljam kako je i tu ree 0 losem transferu.
I dalje smo u sredistu. ali u sredistu Starog sveta. Oni
koji su bili njegova marginalna transcendencija danas
predstavIjaju njegovo novo i ekscentricno srediste. Eks-
centricnost im je upisana u krstenicu. Nikad. neeemo moei
da im je otmemo. Nikad neeemo moci na isti nacin da se
ekscentrisemo, da se decentrisemo, znaci da nikad neeemo
biti modemi u pravom smislu reei, i nikad neeemo imati
istu slobodu - ne formalnu slobodu koju mi podrazume-
vamo, nego onu konkretnu, gipku, funkcionalnu, aktivnu
slobodu, koja je na delu u americkim institucijama i u glavi
svakog Amerikanca. Nde shvatanje slobode nikad nece
moci da se takmici s njihovim, svemirskim i mobilnim,
koje proistice iz cinjenice da su se oni u jednom trenutku
osiobodili istorijske centralnosti.
Od onog dana kad se s druge strane Atlantika razvila ta
ekscentricna modemost u punoj snazi, Evropa je pocela
da nestaje. Mitovi su se preselili. Danas su svi modemi mi-
tovi americki. Ne pomaZu jadikovke. U Los Andelesu,
Evropa je nestala. Kako kaZe lzabel Iper: "Oni imaju sve.
Ne treba im nista. Oni nam zavide, svakako, i dive se
ndoj pro!iosti i kulturi, ali u sustini mi im samo licimo na
malo otmeniji Treei svet".
Od tog poeetnog decentrisanja u politici ee uvek ostati
jedan federalizam, jedno odsustvo centralizma, ana nivou
obicaja i kulture decentralizacija, ekscentrisanost koja je
zapravo ekscentrisanost Novog sveta u odnosu na Evro-
pu. Sjedinjene Drzave nemaju nereSivi problem federacije
(naravno, imali su i oni SecesionistiCki rat, ali mi govori-
rno 0 saddnjem federalnom sistemu) zato sto su od samog
pocetka, od osvita svoje istorije, bili promiskuitetna kultu-
81
ra, kultura nacionalne i rasne izmesanosti, nadmetanja i
heterogenosti. To je ocigledno u Njujorku, gde je naiz-
menicno svaka zgrada dominirala nad gradom, gde je na
svoj nacin svaka etnicka grupa dominirala gradom, a
celina ipak ne odaje utisak nesklada, niti utisak jedinstve-
nosti iii pluraliteta, vee utisak uskladivanja energije, iz
nadmetanja proisteklog intenziteta, antagonisticke snage,
koja tako gradi saveznistvo, kolektivno privlacenje,
nevezano za kulturu i politiku, zasnovano na zestini iii ba-
nalnosti naeina zivota.
Na isti nacin, postoji jedna dubinska razlika izmedu
Amerike i Francuske u rasnoj, etnickoj obojenosti. Tamo
je zestoka izmesanost mnostva evropskih nacionalnosti, pa
zatim egzogenih rasa, stvorila jedinstvene okolnosti. Ta
viserasnost preobrazila je zemlju i podarila joj svojstvenu
slozenost. U Francuskoj, niti je bilo jedinstvene izmesano-
sti, ni pravog reSenja, niti nadmetanja izmedu pojedinih
grupa. Kolonijalne prilike jednostavno su preseljene u
metropolu, izvan svog prvobitnog konteksta. Svi su imi-
granti u sustini zivalj iz bivsih kolonija, pod socijalnim
protektoratom svojih ugnjetaca, kojima mogu da
suprotstave jedino svoju bedu i fakticko izgnanstvo. Imi-
gracija je bez sumnje osetljivo pitanje, ali prisustvo vise
miliona imigranata nije po sebi obeleZilo francuski nacin
zivota niti izmenilo konfiguraciju zemlje. Otuda, kad se
vratimo u Francusku, imamo pre svega neugodni utisak
sitnieavog rasizma, sto je svima nelagodna i sramotna
situacija. Posledice kolonijalnih prilika, u kojima i dalje
traje podsvesna dvolicnost kolonizatora i kolonizovanog.
Dok u Americi svaka etnicka grupa, svaka rasa razvija
jezik i kulturu koji se takmice, a ponekad i nadmduju
jezik i kulturu "starosedelaca", i naizmenicno svaka grupa
simbolicno nadvladava. Nije rec 0 formalnoj vee 0 stva-
rnoj jednakosti iIi slobodi, koje se iskazuju kroz nadmeta-
82
nje i izazov, sto daje jedinstvenu zivost, otvorenost prema
suocavanju rasa.
NaSa, evropska kultura igrala je na univerzalnost, a
preti joj opasnost da propadne od univerzalnog... I to
koliko od prosirivanja pojmova trZista, monetame
razmene iii proizvodnih dobara toliko i od imperijalizma
ideje kulture. Cuvajmo se te ideje, koja je, isto kao i ideja
revolucije, postala univerzalna tek kad se formalizovala u
apstrakciji i koja po tom osnovu jede pojedinaenost koliko
i revolucija svoju decu.
To polaganje prava na univerzalnost ima za posledicu
podjednaku nemoguenost diversifikacije nanlze i
federalizacije navise. Kad se neka nacija iIi kultura centra-
Iizuje prema nekom trajnom istorijskom procesu, ona ima
nepremostive teSkoee kako u stvaranju posrednih podsku-
pova tako i u integraciji u neki koherentan nadskup ... Iz-
vesna neumitnost saddana je u procesu centralizacije.
Otud saddnje teSkoee u traZenju evropskog zanosa, kultu-
re, dinamizma. Nemoguenost stvaranja federalnog
dogadaja (Evropa), lokalnog dogadaja (decentralizacija),
rasnog iii viSerasnog dogadaja (izmclanost). Suvise smo
zaokupljeni istorijom i umemo da proizvedemo sarno
sramezljivu centralnost (sitnoburzoaski pluralizam)
srameZljivu izmeSanost (nd raznezeni rasizam).
Princip ostvarene utopije objdnjava odsustvo, a i
beskorisnost metafizike i imaginarnog u americkom
Zivotu. Usled toga Amerikanci imaju percepciju realnosti
koja se razlikuje od naSe. Realnost za njih nije vezana za
nemoguee, i nikakav je poraz ne moze dovesti u pitanje.
Ono sto je smisljeno u Evropi ostvaruje se u Americi - sve
sto nestane u Evropi vaskrsava u San Francisku!
Ipak, ideja ostvarene utopije je paradoksalna.· Stoga,
ako evropskom mi!lju vJadaju negativnost, ironija, uzvise-
83
nost arnerickom mislju vlada parac1oks, paraaOKsalnl nu-
mor' ostvarene materijalnosti, uvek nove ociglednosti,
uvek zapanjujuCe sveZine u zakonitosti svrsenog cina,
humor naivne ociglednosti stvari, dok se naS napredak
odvija u zabrinjavajueem cudenju pred vee videnim i
mukloj transcendentnosti istorije.
Zamerarno Amerikancima da nemaju moe analiziranja i
konceptualizovanja. Ali to bi bila nepravicna optuzba. Mi
smo ti koji zamiSijarno da sve kulminira u transcendentno-
sti i da nista ne postoji sto nije prethodno bilo konceptua-
lizovano. Oni ne sarno da ne mare za to, nego im je
gIediste obmuto. Ne konceptualizovati realnost, nego rea-
lizovati koncept i materijalizovati ideje. Prosvetiteljske
ideje 0 religiji i moralu naravno, ali i snove, naucne vred-
nosti, seksualne perverzije. Materijalizovati slobodu, ali i
nesvesno. NaSi fantazmi prostora i fikcije, ali i iskrenosti i
vrline iii sumanutosti tehnologije - sve sto je sanjano s
ove strane Adantika moze da se ostvari preko. Oni real-
nost stvaraju polazeei od ideja, mi stvamost pretvaramo u
ideje, iii u ideologiju. Za njih ima smisla sarno ono sto se
ostvaruje, iii sto se ukazuje, za nas ima smisla sarno ono
sto je promiSijeno iii skriveno. Cak je i materijalizam u
Evropi sarno ideja, on se konkretizuje u Americi u tehni-
ckoj operativnosti, u pretvaranju nacina misljenja u nacin
zivljenja, u "snimanju" ZivOla, kao kad se na filmu kafe:
Action! i kamera pocne da snima. Jer materijalnost stvari,
naravno, jeste njihova kinematografija.
Amerikanci veruju u fakta, ali ne veruju u njihow fakticku
varljivost. Ne znaju da su fakta varljiva po etimologiji.. Po
tom verovanju u Cinjenicu, po bezrezervnom poverenJu u
ono sto se cini i sto se vidi, po preziru prema onome sto se
moze nazvati pojavom, iii igrom pojavnosti, po pragmati-
cnoj ociglednosti stvari: lice ne moZe prevariti, ponaSanje
84
ne moZe prevariti, naucni proces ne moze prevariti, nista
ne moze prevariti, nista nije dvosmisleno (sto je u sustini
istina: nema lw, nema prevare, postoji samo simulacija,
koja je upravo varljivost cinjenica), po tome su
Amerikanci pravo utopijsko drustvo, po kultu svrsenog
cina, po naivnosti u zakljucivanju, po prenebregavanju zlih
sila. Sarno utopista moze da veruje kako u nekom
poretku, kakav god bio, stvari mogu biti tako naivne. Sva
druga drustva obelezena su nekakvom jeresi, disidencijom,
sumnjicavoseu prema realilOsti, sujeverjem prema nekoj
zloj sili i verovanjem u isterivanje te site pomoeu magije,
verovanjem u moe pojava. Ovde, nema jeresi, nema
sumnjicavosti, kralj je go, cinjenice su tu. Svima je znano
da su Amerikanci fascinirani Zutima, kod kojih predoseea-
ju visi oblik lukavstva, tog odsustva istine kojeg se plaSe.
Istina, ovde nedostaje ironija zajednistva i veselost dru-
stvenog Zivota. Draf svojstvena manirima, pozoristu
drustvenih odnosa, ovde je okrenuta ka spoljaSnjosti, ka
reklamiranju zivota i nacina zivota. Ovo je drustvo koje se
neumomo hvali, iii koje neprekidno sebi dokazuje da pos-
toji. Sve treba da bude javno, koliko vredimo, koliko
zaradujemo, kako Zivimo - nema mesta tananijoj igri.
Imidz ovog drustva je autoreklamni. To dokazuje
sveprisutnost americke zastave, na plantafama, u naselje-
nim mestima, na benzinskim pumpama, nadgrobnim
spomenicima, ne zastave kao herojskog znaka nego kao
zaStitnog znaka za dobru fabricku robu. To je jednostavno
etiketa najlepseg i najuspesnijeg medunarodnog
preduzeea: USA. Zato su hiperrealisti uspeJi da ga odsli-
kaju naivno, bez ironije i osporavanja (DZim Dajn
sezdesetih godina), kao sto je pop-art s izvesnom radosCu
transponovao na platna zapanjujueu banalnost proizvoda
potrosackog drustva. Ni traga od one okrutne parodije
85
americke himne Dzimija Hendriksa. Nazire se sarno laka
ironija, neutralni humor banalizovanih stvari, iz mobil-
home-a i dzinovskog hamburgera na pet metara
dugackom reklarnnom panou, pop i hiper humor tako
karakteristican za americku atmosferu u kojoj kao da su
stvari popustIjive prema sopstvenoj banalnosti. Ali popu-
stIjive su i prema sopstvenoj sumanutosti. Op§tije
one ne teze izuzetnosti, one jesu izuzetne. One poseduJu
ekstravaganciju svojstvenu nesvakiddnjoj svakodnevnoj
Americi, ekstravaganciju koja nije nadrealisticka
(nadrealizarn je opet esteticka ekstravagancija, vrlo evrop-
ska po inspiraciji), ne, ona je ovde pre§la u predmete.
Ludilo, koje je kod nas subjektivno, ovde je postalo ob-
jektivno. lronija koja je kod nas subjektivna, ovde je pos-
tala objektivna. Opsenarstvo, preterivanje, sto su kod nas
svojstva duha i psihickih sposobnosti, ovde su presle u
stvari.
Kolika god bila dosada, pakao svakodnevice u SAD iii
bilo gde drugde, americka banalnost biee uvek hiljadu pu-
ta zanimljivija od evropske, a pogotow od francuske.
MoZda stoga sto je banalnost ovde proistekla iz neizmer-
nih udaljenosti, iz ekstenzivne· monotonije i radikalne
nekulture. Ona je autohtona, koliko i njena suprotnost:
brzina, vertikalnost, preuvelicanost koja se s
voijno§eu i nezainteresovanost prema vrednosttma kOJa se
granici s nemoralno§eu. Dok, je francuska banalnost otpa-
dak bUrZoaske svakodnevice, nastale iz jedne aristokratske
kulture na izmaku pretvorene u malogradanski manijeri-
zam, te bUrZoazije koja se tokom XIX veka istanjila poput
§agrinske koze. U tome je sva sustina: razdvaja nas
bUrZoazije, ona je nosilac ndeg hromozoma banalnostt,
dok su Amerikanci uspeli da ocuvaju izvesnu duhovitost u
materijalnim oznakarna ociglednosti i bogatstva.
86
To je i razlog zbog kojeg Evropljani doZivljavaju kao
zlehudu sudbinu sve §to ima veze sa statistikom, u njoj
odmah vide svoj poraz i zaklanjaju se iza greevitog izazo-
va kvantitativnosti. Amerikanci, naprotiv, doZivljavaju
statistiku kao optimisticki podstrek, dokaz svoje sreene
ruke, razdraganog pristupanja veeini. To je jedina zemlja u
kojoj se kvantitet moze velicati bez griZe savesti.
. Istu popustljivost i duhovitost koja se ispoljava u banal-
nosti stvari Amerikanci isp,oljavaju prema sebi sarnima i
prema drugima. Njihovo je intelektualno pondanje cool,
prijatno. Ne pretenduju onome sto mi nazivarno inteli-
gencijom i ne oseeaju se ugro!eni inteligencijom drugih.
To je za njih sarno poseban oblik duha, kojem se ne treba
bespotrebno izlagati. Njihova spontana reakcija nije negi-
ranje iii osporavanje, njihov je prirodni pokret odobrava-
nje. Kad mi kaZemo: sldem se s varna, to je zato da bismo
potom sve osporili. Kad Amerikanac kale da se slaZe, to
znaci da sasvim iskreno ne vidi nista protiv. Ali ce vrlo
eesto vdu analizu potvrditi cinjenicama, statistickim po-
dacima iii licnim doZivljajima koji ee joj zapravo oduzeti
svaku konceptualnu vrednost.
Ta autoindulgencija s izvesnom duhovitoscu svedoci 0
drustw sigumom u svoje bogatstvo i moe, koje je u neku
ruku interiorizovalo tvrdnju Hane Arent da je americka
revolucija, nasuprot svim evropskim revolucijarna, bila us-
pesna. Ali Cak i uspela revolucija ima svoje !rtve i zrtvena
znarnenja. Reganova vladavina u su§tini je zasnovana na
Kenedijevom ubistw. To ubistvo do danas nije osveeeno,
ni rasvetIjeno, i to s razJogom. Da ne govorimo 0 ubijanju
Indijanaca, cija energija jos zraci nad savremenom
Amerikom. Ovo nije sarno primer za indulgenciju, nego i
za autoreklarnnu, samoopravdavajueu surovost tog
dru§tva, onu pobednicku surovost koja cini sastavru deo
uspelih revolucija.
87
Tokvil sa .zarom opisuje dobrobiti arnericke demokratije i
americkog ustava, hvaleei slobodom nadahnut nacin
zivota, ujednacenost obicaja (vise nego statusnu
jednakost), nadmoe moraine (vise nego politicke) organi-
zacije drustva. Zatim s jednakom jasnoeom opisuje istreb-
ljenje Indijanaca i polo.zaj Cmaca, ali nikad ne dovodi te
dye stvari u vezu. Kao da su se dobro i zlo razvijali odvo-
jeno. Da Ii je moguee da neko ko veoma dobro opa.za obe
pojave, ne primeti njihow povezanost? I te kako, i para-
doks je danas isti: ni/rati necemo rditi zagonetku 0 odnosu
izmedu negativne uteme/jenosti velicine i same te
velicine. Amerika je moena i originalna, Amerika je suro-
va i uzasna - ne treba umanjivati ni jedno ni drugo, niti
nastojati da se te dye stvari pomire.
Ali !ta je s on om paradoksalnom uzvi!enoseu, s onim
jedinstvenim okolnostima Novog sveta 0 kojima je pisao
Tokvil? Sta je s onom arnerickom "revolucijom" koja se
sastojala u dinarnickom reSenju dobro shvaeenog interesa
pojedinca i dobro odmerene kolektivne moralnosti? Prob-
lem koji nije resen u Evropi, i koji je stoga tokom citavog
XIX veka pothranjivao jednu problematiku istorije,
Drzave i odumiranja Dr.zave, Americi potpuno stranu. Sta
je s izazovom koji se nazire jos kod Tokvila: da Ii jedna
nacija moZe da zakljuci sporazum 0 uzvisenosti zasniva-
juei ga na banal nom interesu pojedinca? Da Ii
postoji sporazum 0 jednakosti i banalnosti (interesa, prava
i bogatstva) u kojem je ocuvana originalnost i herojska
dimenzija (jer kakvo je to drustvo bez herojske dimenzi-
je)? Ukratko: da Ii je Novi svet ispunio obeeanja? Da Ii je
ostvario sve dobre strane slobode iii sarno lose strane jed-
nakosti?
Odjek americke moei najCeSCe se pripisuje slobodi i
njenoj primeni. Ali sloboda nije po sebi generaf()f moei.
Sloboda u smislu javnog delanja, kolektivnog diskursa
88
jednog drustva 0 sopstvenim poduhvatima i vrednostima,
ta se sloboda zapravo zagubila u individualnom oslobada-
nju obieaja i agitovanju (agitovanje je, kao sto znamo,
jedna od osnovnih aktivnosti Amerikanaca). Stoga se ge-
neratorom moei pre mogu smatrati jednakost i njene
posledice. Ta jednakost, za koju je Tokvil izvanredno
rekao: "Jednakosti ne zarneram 8to Ijude odvlaci u
traganje za nedozvoljenim uZivanjima, vee 8to ih potpuno
istrosi u traganju za dozvoljenim uzivanjima", to·modemo
ujednacavanje statusa i vrednosti, ta nezainteresovanost
izraza i karaktera, jeste ono 5to razuzdava i raspaljuje
moe. Oko te jednakosti ponovo se ocrtava Tokvilov para-
doks da americki svet zapravo tezi istovremeno apsolutnoj
beznaeajnosti (sve stvari teZe da se izjednace i da poniste
svoju moe) i apsolutnoj originainosti - danas jos vise nego
pre sto pedeset godina, posto su njeni efekti umnozeni
usled geografske rasprostranjenosti. To je svet savrsen po
nezaustavivom razvoju jednakosti, banalnosti i
nezainteresovanosti.
Zanosan je taj dinarnizam celine, ta dinamika ukidanja
razlika koja postavlja, kako je rekao Tokvil, jedan novi
problem u poimanju Ijudskih drustava. Izvanredno je uos-
talom koliko su se Amerikanci malo promenili u protekla
dva veka, mnogo manje nego evropska drustva zahvaeena
politickim revolucijarna XIX veka, dok su oni sacuvali
nedimuto i poput ostrva u vremenu okeanskom udaljeno-
seu ocuvano utopijsko i moral no glediste Ijudi iz XVIII
veka, iii cak glediste puritanskih sekti iz XVII veka, pre-
sadeno i ovekoveceno u zavetrini od istorijskih zapleta. Ta
puritanska i moralna histerezija potice od izgnanstva, od
utopije. Mi ih osudujemo zbog toga: zaSto se revolucija
nye odigrala u toj novoj zemlji, zemlji slobode, isturenom
bastionu kapitalizma? ZaSto "politicko", "socijalno", naSe
omiljene kategorije tu imaju tako malo uticaja? Zato sto
89
socioloski i filozofski XIX vek nije prenesen preko Atlan-
tika, gde stvari jos zive od utopije i morala, od konkretne
ideje sreee i od obicaja, od svega onoga sto je u Evropi
politicka ideologija, s Marksom na celu, likvidirala u teznji
ka "objektivnoj" koncepciji istorijskog preobraiaja. Otuda
mi Amerikancima pridevamo istorijsku naivnost i moralnu
dvolicnost. Ali oni su jednostavno, u kolektivnoj svesti,
blizi utopijskom i pragmatickom modelu miSljenja iz
XVIII veka nego ideoloskim i revolucionamim modelima
koje ee narnetnuti Francuska revolucija.
ZaSto su ovde sekte tako moene i dinarnicne? MeSavina
rasa, institucija i tehnologija trebalo je odavno da ih izbrise
sa scene. Ali one su ovde sacuvale svoju izvomu zivost i
prakticni iluminizam i svoju opsesivnu moralnost. Na neki
nacin, njihov se mikro model prosirio na celu Ameriku.
Od postanka, sekte su imale izuzetno vainu ulogu u tom
acting out-u, u tom prelasku na cin ostvarivanja utopije.
One su te koje Zive od utopije (Crkva je smatra potenci-
jalnom jeresi) i koje se trude da ubrzaju uspostavljanje
Bozjeg Carstva na zemlji, dok se Crkva ddi propovedi 0
spasenju i veri, nadi i milosrdu.
Cini se kao da je sva Amerika usvojila tu sudbinu sekte:
neposrednu konkretizaciju svih mogucnosti spasenja. Um-
nozavanje sekti ne treba da nas zavara: vama je cinjenica
da je cela Amerika zaokupljena sektom kao moralnom in-
stitucijom, njenim neposredni,m zahtevom za bldenstvom,
njenom materijalnom efikasnoseu, njenom kompulzijom
za opravdavanjem, a svakako i njenim ludilom i sumanu-
toseu.
Da Amerika izgubi to moralno g1ediste na sebe samu,
ona bi se raspala. To mozda nije ocigledno Evropljanima,
za koje je Amerika jedna bezocna sila a njen moral jedna
dvolicna ideologija. Ne zelimo da verujemo u moralnu
predstaw koju Amerikanci imaju 0 sebi, ali grdimo. Kad
90
se tako ozhiljno zapitaju zdto ih drugi narodi mrze,
pogresili bismo da se nasmejemo, jer upravo to pitanje
omogueava istovremeno Votergejte i nemilosrdnu osudu
korupcije i drustvenog taloga na filmu i u mediji-
rna - slobodu na kojoj im mozemo pozavideti mi, istinski
dvolicna drustva, cije su licne i jaYne stvari uvek skrivene
iza burioaskog prenemaganja u tajnovitosti i uvdenosti.
Osnovna Tokvilova ideja jeste da duh Amerike pociva u
njenom nacinu zivota, u revoluciji obicaja, morala. Ta
revolucija ne uvodi ni novi pravni poredak ni now
Ddaw, nego jedan prakticni legitimitet, utemeljen u
nacinu Zivota. Spasenje ne dolazi vise od boga ni od
Ddave nego od idealne prakticne organizacije. Da Ii su
tome koreni u protestantskoj sekularizaciji svesti, u intro-
jekciji bozanske jurisdikcije u svakodnevna znanja? Ci-
njenica je, recimo, da je religija usia u svakodnevni Zivot,
sto znaci da njeno utemeljenje vise ne moze biti dovedeno
u pitanje iii preispitivano, jer vise nema transcendentalnu
vrednost. To je religija kao nacin Zivota. SHcno tome i
politika je postala dec svakodnevice, u svojstw pragma-
ticke maSine, igre, interakcije, spektakla, sto znaci da se 0
njoj vise ne moze suditi s cisto politickog gledista. Vise
nema ideoloskog iii filozofskog principa vIadanja, stvari su
u isti mah naivnije i povezanije. ~ t o ne znaci da nema
strategija, ali one su modalne, a ne finalne. I sarna seksu-
alnost postala je dec svakodnevice, sto znaci da ni ona
vise nema transcendentalno znacenje, ni kao zabrana, ni
kao princip analize, uZivanja iii nepokoravanja. Ona se
"ekologizovala", psihologizovala, sekularizovala za do-
macu upotrebu. UsIa je u nacin Zivota.
Preuzviienost naravi i obicaja, hegemonija nacina
Zivota znaci da apstraktna univerzalnost zakona 'ustupa
mesto konkretnim propisima razmene. Zakon se ne
91
zasniva na konsenzusu: podrazumeva se da ga poznajete i
da mu se pokoravate. Ali cast je i ne pokoriti se zakonu, a
istorija je sacinjena istovremeno od velicanja zakona i od
onih koji su ga krSili. Zapanjuje medutim cinjeniea da u
americkom sistemu nema casti u nepokoravanju, ni pre-
stiZa u prekrSajima iii izuzeeima. To je cuveni americki
konfonnizam u kojem mi vidimo znak dru!tvene i
politicke slabosti. Ali ovde se zapravo sporazum gradi pre
na konkretnim propisima nego na nekom apstraknom
zakonodavstvu, na nefonnalnim modalitetima pre nego na
nekom fonnalnom autoritetu. bi znacilo ograditi se od
nekog pravila, napraviti prestup u odnosu na neku
odredbu? Treba razumeti tu konveneionalnu, pragmaticku
solidamost u americkim obicajima koja ne pociva na
dru!tvenom ugovoru nego na nekakvom moralnom spo-
razumu, i pre bi se mogla uporediti sa konsenzusom koji
reguliJe vomju na autoputevima nego sa saobracajnim
propisima koje svako moZe prekrSiti. Po tom konfonniz-
mu americko dru§tvo lici na prvobitne zajedniee, u kojima
bi bilo apsurdno moralno se razlikovati kr!enjem kolektiv-
nog rituala. Taj konfonnizam dakle nije "naivan": on
proistice iz jednog sporazuma na nivou naravi i obicaja, iz
skupa pravila i postupaka zasnovanog na pretpostavei
skoro spontanog pridrZavanja. Dok mi zivimo od skoro is-
to tako ritualnog nepokoravanja ndem sopstvenom
sistemu vrednosti.
Taj "konfonnizam" odra.zava izvesnu slobodu: slobodu
odsustva predrasuda i velikih prohteva. Neko bi rekao da
je odsustvo predrasuda kod Arnerikanaca vezano za od-
sustvo rasudivanja. To bi bilo nepo!teno, ali u krajnju
ruku, mto ne odabrati to jednostavno re!enje umesto
ndeg nezgrapnog i izve!tacenog re!enja? Pogledajte samo
tu devojku koja vas posluZuje u gostioniei: ona to cini u
potpunoj slobodi, S osmehom, bez predrasuda i izve!taCe-
92
1
nosti, kao da sedi prekoputa vas. Stvari nisu jednake, ali
ona i ne ten jednakosti, jednakost je deo obieaja. Su!ta
suprotnost sartrovskom konobaru, potpuno otudenom od
svoje predstave, koji tu situaciju resava tek prelaskom na
jedan teatralni metajezik, podraZavajuci u pokretima
nekakw slobodu iii jednakost koju zapravo ne poseduje.
nesrecn.a intelektualnost u njegovom pondanju, koja
Je kod nas pnsutna u skoro svim drustvenim slojevima. Pi-
tanje jednakosti i slobode paravi nije bilo reseno niti ikad
zapravo postavljeno u ndoj kulturi, jedino je bilo
postavljeno politicko iii filozofsko pitanje jednakosti, a
ono nas ogranicava na vecito pretvaranje. U
Arneriei - poznata je sivar - zapanjeni smo skoro
prirodnim zaboravom statusa, lakoeom i slobodom u od-
nosima .. moze nam se ciniti banalnom iii pro-
stom, all mkad mJe sme!na. NaSa je afektaeija sme!na.
Treba samo pogledati kako se neka franeuska porodiea
sme!ta na kalifomijskoj plan i osetiti uzasavajuci teret
naSe kulture. Arnericka je grupa stalno otvorena,
franeuska celija odmah stvara ogradeni prostor americko
dete trci i pliva kako mu drago, francusko dete' ne odvaja
se od paze da uvek imaju dovoljno
sladoleda I plva, FraneuZl paze na stareSinstvo i teatralno
blagostanje. Po americkim pla.zama se eirkulise Franeuz
kampuje na svom pesCanom posedu. Franeuz se'reklamira
da je na raspustu, ali zadrZava prosecnost svog malogra-
danskog prostora. Dok se za Amerikanee sve moze reci
da su prosecni iii malogradani. Oni svakako nemaju
prefi.njen.ost, ali imaju lakocu prostora, poput
omh kOJl su lmalt prostora, !to im zamenjuje manire i
otmene cetvrtl. Telesna lakoca koju im daje razmah pros-
tora lako nadoknaduje bJediJo erta i karaktera. Prost, ali
easy. Mi kulturi me!ovitosti, koja se ispoljava
kroz mamre j afektaeiju, oni imaju demokratsku kulturu
93
prostora. Mi smo slobodna duha, ali oni su slobodnih
pokreta. Amerikanac koji cirkulise kroz pustinje iii naci-
onalne parkove ne odaje utisak da je na raspustu.
Cirkulisanje mu je prirodno zanimanje, a priroda mu je
granica i mesto za delanje. Ni traga razmek5alom
romantizmu i galoromanskoj mimoci kojima je zatrpano
naSe slobodno vreme. Ni traga od one etikete 'raspust',
koju je kod nas izmislio Narodni front: one obeshrabruju-
ce atmosfere siobodnog vremena otetog od Drzave, kon-
zumiranog s plebejskim duhom i teatralnom brigom 0
tesko zaradenoj razonodi. Sloboda ovde nema staticnu iIi
odricnu definiciju, njena je definicija prostoma i mobilna.
Velika pouka iz svega ovoga jeste da sloboda i
jednakost, kao i neusiljenost i jedino
kao unapred date. To je demokratski dramskl preokret:
jednakost na startu, a ne na cilju. U je razlika
demokratije i egalitarizma: demokraoja pretpostavlja jed-
nakost na startu, a egalitarizam jednakost na cilju. Democ-
racy demands that all of its citizen begin the race even.
Egalitarianism insists that they all finish even.. . .
Medutim, kad se prevazide opsednutost rasudlVanjem I
predrasudama, nastupa veca tolerancija, ali i veca
nezainteresovanost. Ne traZeci vise tudi pogled, oni na
kraju ne primecuju ni jedni druge. Tako se na utici Ijudi
mimoilaze ne gledajuci se, 5to se moze ciniti odrazom
uvidavnosti i pristojnosti, ali sto je isto tako
nezainteresovanosti. A ona barem nije patvorena. To je IS-
tovremeno vrlina i odsustvo vriine.
Govorim 0 americkom "nacinu Zivota" da bih podvukao
njegovu utopijsku prirodu, mitsku banainost, i
velicinu. Tu filozofiju imanentnu ne sarno tehnoloskom
razvoju vee i prevazildenju tehnologija .u
bavljenju tehnologijorn, ne sarno modemostl vec 1 pretera-
94
nosti formi (bilo vertikalnih u Njujorku iii hori-
zontalmh u Los Andelesu), ne sarno banalnosti vee i
apokalipticnim formama banalnosti, ne sarno realnosti
svakodnevice .nego i te svakodnevice koja,
takva kakva je, sadrZi sve odlike fikcije. Te su odlike
Ali. nije maSta. To je ono sto prethodi
maSo ostVarujUCl je. Obmuto od nde sklonosti da anticipi-
zami§ljajuci je iii da je izbegavamo
je. ,Zato mi nikad necemo Ziveti u istinskoj
fikcljl, osudem smo na mdtu i na nostalgiju za
Americki je nacin Zivota, medutim, spontano
zato sto predstavlja prevazildenje mdte u stvar-
noso.
Fikcija nije ni apstrakcija, a ako Amerika i pokazuje iz-
vesnu nesposobnost moci apstrakcije, ta nesposobnost
zaode,va slavodobitni vid u sirovoj stvamosti prosecne
Amenke, .. u apoteozi svakodnevice, u tom empirijskom
duhu . toliko. zapanjuje. Mozda ona uspela
revoluclja mje we tobko uspela u Tokvilovom smislu
spontanosti javnog duha, spontane i konkretne forme us-
meravanj.a . n.aravi modemim vrednostima. Taj
siavodobltm V1d amencke realnosti ne treba traZiti toliko u
institucija koliko u oslobadanju tehnologija i
sItka, u nemoralnoj dinamici slika, u razuzdanosti dobara i
moci i beskorisne energije (ali ko ce
reci gde konsna u kojoj se mnogo vise
reklam?1 TokVllov javni duh. Ipak, to su od-
oslobadanJa, I besprizomost tog drustva znak je
oslobadanja. Oslobadanja wih efekata, od kojih
su neki savrSeno preterani i prezrivi, ali u tome i jeste
stvar: vrhunac njegova logicka posledica, leZi
u razuzdanoso u brzini, u trenutnosti
promene, u sveop!tOj ekscentricnosti. Politika se oslobada
u spektaklu, u reklamnom efektu po svaku cenu,
95
seksualnost se oslobada u svim svojim anomalijama i per-
verzijama (ukljucujuci i odbijanje seksualnosti, poslednji
krik mode, 8to je opet sarno efekat "metastabilnosti" sek-
sualnog oslobadanja), naravi, obicaji, telo i govor
oslobadaju se u ubrzavanju mode. Osloboden nije covek u
svojoj idealnoj realnosti, u svojoj unutrdnjoj istini iii
transparentnosti - osloboden je covek koji menja prostor,
koji cirkulise, koji pol, odecu, obicaje menja prema modi,
a ne prema mora/u, koji mi5ljenje menja prema modelima
mi§ljenja, a ne prema savesti. Eto to je prakticno
oslobadanje, hteli mi to iii ne, bilo da zatimo iii ne za
njegovim rasipanjem i besprizomo§cu. Uostalom, ljudi iz
"totalitamih" zemalja dobro znaju da je u tome prava slo-
boda, sarno im je ona u mislima: moda, najnoviji modeli,
idoli, igra slika, mogucnost cirkulisanja radi cirkulisanja,
reklama, reklamna razuzdanost. lednom recju, orgijanje.
Medutim treba reci da je Amerika ta koja je konkretno,
tehnolo§ki ostvarila tu orgiju oslobadanja,
nezainteresovanosti, otkacinjanja, izlaganja i cirkulisanja.
Ne znarn §ta ostaje od uspele revolucije 0 kojoj je govorio
Tokvil, od one revolucije politickih sloboda i vrlina javnog
mnjenja (u Americi u toj oblasti danas ima svega), ali ona
je svakako uspela u toj revo/uciji, dok mi u Evropi, posle
promdenih istorijskih i apstraktnih revolucija, upravo
gubimo i tu. Logicke posledice modemosti, revolucije
nacina Zivota sa svim njenim, preteranostima mi apsorbu-
jemo protiv volje, u homeopatskim dozarna, uz me§avinu
divljenja i besa. Zaglibili smo se u kultu razlikovanja i
zapravo smo uskraceni u odnosu na radikalnu modemost
koja pociva na nezainteresovanom nerazlikovanju. Tdka
srca postajemo modemi i nezainteresovani i otud takvo
bledilo nde modemosti, otud takav nedostatak modemog
duha u ndim poduhvatima. Nemamo cak ni zloduha
96
modernosti, onoga koji podstice na inovacije do ekstrava-
gancije, cime doseze nekakw bajkovitu slobodu.
Sve 5to se herojski odigralo i unistilo u Evropi pod
znakom Revolucije i Terora ostvarilo se preko Atlantika
na najjednostavniji i najprakticniji nacin (utopija bogatstva,
prava, slobode, drustvenog ugovora i reprezentacije). Na
isti nacin, sve ono 0 cemu smo sanjali pod radikalnim
znakom antikulture, subverzije smisla, destrukcije razuma
i kraja reprezentacije, citava ta antiutopija koja je u Evropi
rasplamsala tolike teorijske i politicke, esteticke i socijalne
konwlzije a nikad se nije ostvarila ('68 je bila poslednji
pokusaj), sve se to ostvarilo u Americi, na najjednostavniji
i najradikalniji nacin. Tu je ostvarena utopija, tu se ostva-
ruje anti-utopija: bezumija, deteritorijalizacije, nedeter-
minisanosti subjekta i govora, neutralizacije svih vrednosti,
smrti kulture. Amerika ostvaruje sve, i stoga postupa em-
pirijski i sirovo. Mi sarno sanjamo i s vremena na vreme
pone§to ostvarimo - dok Amerika izvlaci logicke, prag-
maticke zakljucke iz svega §to je moguce' promisliti. Po
tome je ona naivna i primitivna, ona ne zna za ironiju
pojmova ni za ironiju zavodenja, ona ne ironise s
buducnoscu iii sudbinom, ona dela, ona materijalizuje.
Utopijskoj radikalnosti suprotstavlja empirijsku radikalnost
koju jedino ona dramaticno konkretizuje. Mi filozofirarno
o kraju gomile stvari, ali one se okoneavaju ovde. Ovde
vise ne postoji teritorija (vee jedan cudesan prostor), ovde
su okoncani rea1nost i imaginamost (otvarajuci sve prosto-
re za simulaciju). Tipican model kraja nde kulture treba
dakle tr&Ziti ovde. A upravo ce narn taj arnericki nacin
zivota, koji mi smatramo naivnim iii kulturno nistavnim,
pruziti potpuni analiticki prikaz kraja ndih vredno-
sti - kod nas propovedan u prazno - s obimom koji mu
daje geografska i mentalna dimenzija utopije.
97
Ali, ako je tako, je Ii to ostvarena utopija, je Ii to uspela
revolucija? E da, to je to! Sta biste vi hteli da bude
"uspela" revolucija? To je raj. Santa Barbara je raj,
Diznilend je raj, Sjedinjene Drzave su raj. Raj je to sto
jeste, makar bio i pogrebni, jednolican i povrian. Ali je raj.
Nema drugog. Ako pristanete da izvlacite zakljucke iz
snova, ne sarno politickih i sentimentalnih, nego i
teorijskih i kultumih, onda Ameriku treba i danas da
posmatrate s istim naivnim zanosom kao su cinile ge-
neracije koje su otkrile Novi svet. S istim zanosom s kojim
sami Amerikanci gledaju na svoju svoje varvar-
stvo i svoju moe. U protivnom, 0 njoj necete
razumeti kao necete razumeti 0 svojoj istoriji iii
kraju svoje istorije. Jer Evropa se ne moze razumeti
polazeCi od sebe same. Sjedinjene DrZave su tajanstvenije:
tajanstvo americke realnosti prevazilazi naSu fikciju i naSa
tumaeenja. Tajanstvo koje ne nastoji da sebi da
smisao iii identitet, koje ne mari ni za transcendentnost ni
za estetiku i koje, upravo iz tog razloga, jedinu
veliku mod emu vertikalnost u svojim zgradarna koje su
najvelelepnije postoji u vertikalnom poretku a
pritom se ne pokoravaju pravilima transcendencije, koje
su najcudesnija arhitektonska dela a pritom se ne
pokoravaju zakonima estetike, koje su ultramodeme, ul-
trafunkcionalne, ali koje sadrze nespekulativno,
primitivno i sirovo - jedna takva kultura, iii nekultura za
nas ostaje tajrla. .
Introverzija, koncept koji zasenjuje efekte
smisla, to nam je blisko. Ali objekat osloboden svog kon-
cepta, koji moze da se ekstravertno i ekvivalentno siri u
svim svojim efektima, to je za nas zagonetka. Ekstravert-
nost je za nas tajna - baS kao !to je za Marksa bila roba:
hijeroglif modemog sveta, tajanstven upravo je
98
ekstravertan, fonna koja se ostvaruje u svom cistom dela-
nju i cistom cirkulisanju (cao Karl!).
S tog gledista,· za nas je citava Amerika pustinja. Njena je
kultura sirova: doslovnom transkripcijom u realnost ona
zrtwje intelekt i sw estetiku. Ona je tu sirovost nesumnji-
vo stekla prvobitnim decentraIizovanjem ka nenaseljenim
teritorijama, ali pored toga i nesvesno, Indi-
janaca. Mrtav Indijanac tajanstveni jemac tih primi-
tivnih mehanizama, sve do u modemo doba stika i tehno-
logija. Mozda su Amerikanci, misleci da su Indi-
jance, zapravo samo razvejali njihov jed? Oni su pustinje
prokrcili, oznacili unakrst autoputevima, ali usled nekog
tajanstvenog sadejstva njihovi su gradovi dobili strukturu i
boju pustinje. Oni nisu razrusili prostor, oni su ga jednos-
tavno ucinili beskonacnim razorivSi mu srediste (poput
gradova rastegljivih unedogled). Time su otvorili istinski
prostor za fikciju. Ni u "divljoj misli" nema prirodnog
sveta, nema transcendentnosti coveka, ni prirode, ni istori-
je - kultura je sve iIi nista, kako nam drago. Na isto ovo
nerazlikovanje nailazi se ponovo na vrhunciJ modeme
slmulacije. Ni tu nema prirodnog sveta i ne moZete razli-
kovati pustinju od metropole. Sto ne znaci da su Indijanci
bili beskrajno bliski niti da su Amerikanci od nje
beskrajno udaljeni: i jedni i drugi nalaze se s obe strane te
idealnosti prirode, a i s obe strane idealnosti kulture i ,
podjednako su otudeni od jedne i od druge.
Ovde nema kulture, nema kultumog diskursa. Nema
ministarstva, nema komisija, nema subvencija, nema una-
predenja. Ni traga od kultumog patosa, od fetisizma
nasleda kojem se prepustila cela Francuska, - ni traga od
tog sentimentalnog, a danas i drZavnog i zaStitnickog
prizivanja kulture. Bobur je ovde nemoguc koliko i u
Italiji (samo iz drugih razloga). Ne sarno da ne postoji
99
centralizacija, vee ni ideja 0 kultivisanoj kulturi, kao ni
ideja 0 milosrdnoj i svetoj religiji. Nema kulture kulture ni
religije religije. Trebalo bi pre govoriti 0
kulturi koja se sastoji u obicaja i nacina Evota.
To je jedina zanimljiva kultura, kao su u Njujorku za-
nimljive jedino ulice a ne muzeji. Cak i u plesu, filmu, ro-
manu, fikciji, arhitekturi, sve je specificno americko
ima neceg sirovog, nije pretrpelo glacanje i fraziranje,
retoriku i teatralnost ndih budoaskih kultura, !to nije bilo
nalickano bojama kultumog razlikovanja.
Kultura ovde nije onaj izvanredan carobni napitak koji
se u nas pije u jednom posveeenom mentalnom prostoru i
kojem sleduje specijalna iubrika u novinama i medu
velikim mislima. Kultura, to je prostor, brzina, bioskop,
tehnologija. Ona je autenticna, ako se to za i!ta moze reci.
To nije filmski dodatak, brzinski dodatak, tehnolo!ki do-
datak (kod nas se swda oseea ta kalemljena, heterogena,
anahrona modemost). U Americi, bioskop je istinit, jer su
citav prostor i citav nacin Zivota kinematografski. Taj rez,
ta apstrakcija koju mi saZaljevamo, ne postoji: Zivot jeste
bioskop.
Iz tog razloga traganje za umetnickim delima iii kul-
tumim prizorima uvek mi je izgledalo tdto i neumesno.
Oznaka kultumog etnocentrizma. Ako je nekultura ono
sto je originalno, onda treba dosegnuti nekulturu. Ako
pojam ukusa i!ta znaci, onda narn on nalafe da ne izvozi-
mo svoje estetske prohteve tamo gde im nije mesto. Kad
Amerikanci prenesu nde romanske samostane u njujorske
Klojstere, mi to smatramo neoprostivim izvrtanjem smisla.
Ne cinimo to i sarni prenoseei tamo nde kultume vred-
nosti. Mi nemarno prava na zabunu. Oni u neku ruku
imaju pravo na to, jer oni imaju prostor, a njihov je
prost or odsjaj svih drugih. Kad Pol Geti sakuplja u
Malibuu, u pompejanskoj viii na obali Pacifika Rembranta,
100
Impresioniste i grcko vajarstvo, on je dosledan americkoj
cistoj baroknoj logici Diznilenda, on je originalan,
to Je savrSen potez cinizma, naivnosti, kiea i nesvesnog
humora - neverovatan po besmislenosti. Naime, to nesta-
janje estetskog i uzviknih vrednosti u kicu i hiperrealnosti
opcinjava isto koliko i nestajanje istorije i realnosti u
televiziji. Zadovoljstvo treba trafiti u toj sirovoj pragmatici
vrednosti. Ako parntite samo vd imaginami muzej, pro-
mdicete ono !to je bitno (a to je upravo ono nebitno).
Reklame koje prekidaju filmove na televiziji svakako
predstavljaju povredu morala, ali one odlicno isticu da
veei deo televizijske proizvodnje nikad ne dosegne nivo
"estetskog" i da je u su§tini istog reda kao reklame. Veeina
filmova, i to ne beznacajnih, zasniva se na lstoj svako-
dnevnoj romansi: kola, telefon, psihologija,
!minka - prosto i jednostavno odslikavanje nacina zivota.
Reklame nisu niJta drugo: one kanonizuju nacin Evota
putem slike, pretvaraju ga u istinsko integral no kolo. A
sve se na televiziji, bez razlike, predstavlja
mskokaloncnu III cak potpuno nekaloricnu dijetu, eemu se
onda faliti na reklame? Svojom nistavnoJCu one eak
uzdi.fu kultumi nivo onoga !to ih okru.fuje.
nekultura, wlgamost ovde nemaju Istl
kao u Evropi. IIi je u pitanju sarno evropejska
zasenJenost, zaslepljenost jednom irealnom Amerikom?
Mozda su oni jednostavno wlgami, a ja samo sanjam 0
metawlgamosti? Who knows? Dode mi da ponudim onu
staru opkladu: ako nisam u praw vi nista ne gubite, ako
sam u praw vi dobijate sve. Cinjenica je da nam izvesna
kOja. nam se u Evropi cini neprih-
Izgleda Vise nego prihvatljiva: zadivlju-
Juca. CtnJemca Je da se sve nde analize na temu otudenja,
konformizma, jednobraznosti i dehumanizacije ruse same
101
od sebe: u odnosu na Ameriku one su te koje postaju wl-
game.
Zuto je jedan tekst po put ovoga koji sledi (autora G.
Feja) u isti mah tacan i potpuno pogreSan? "Kalifomija se
namece kao totalni mit nueg doba... Vi§erasnost, hege-
monisticka tehnologija, psihoanaliticki narcisizam, urbani
kriminal i audiovizuelna prezasicenost: Kalifomija, ta su-
per-Am erika, namece se kao apsolutna antiteza
autenticnoj Evropi ... od Holiwda do rok -limunada, od
E. T. -ja do Rata Zvezda, od neodoljivih pseudo-pobuna u
kampusima do sumanutosti Karla Sagana, od neognostica-
ra iz Silikonske Doline do misticara jedrenja na dasci, od
novoindijskih gurua do aerobika, od dzoginga do psihoa-
nalize kao oblika demokratije, od kriminala kao oblika
psihoanalize do televizije kao oruda despotizma,
Kalifomija se ustolicila kao prestonica simulakruma i
neautenticnosti, kao apsolutna sinteza cool staljinizma.
Kalifomija je histericna zemlja, Zlza okupljanja
prognanika, zemlja neistorije, nedogadanja, ali u isti mah
zemlja vrenja i neprestanog pomodnog ritma, to jest po-
drhtavanja u mestu, tog podrhtavanja koje je progoni,
posto joj svakog casa preti zemljotres.
Kalifomija nije izmislila: ona je sve uzela od
Evrope, i ponovo joj to posluZila izobliceno, smisla,
premazano pozlatom Diznilenda. Svetsko tIDOg
ludila, ogledalo nuih i nue dekadencije, kali-
fomizam, taj vruci amerikanizam, danas zapljuskuje om-
ladinu i nameee se kao mentalni vid SIDE... Revolucio-
namoj teskobi Evropljana Kalifomija suprotstavlja svoju
dugacku povorku privida: parodiju nauke s kampusima
bez obreda, parodiju grada i urbanizma s maglinom Los
Andelesa, parodiju tehnike sa Silikonskom Dolinom,
parodiju enologije s otumim vinima iz Sakramenta,
parodiju religije s guruima i sektama, parodiju erotizma s
102
deeacima s plaie, parodiju droge s kiselinama (1), parodiju
drustvenosti s komunama... tak je i kalifomijska priroda
nalik holiwdskoj parodiji antickih mediteranskih predela:
plavo more (!1), previSe divlje planine,
blaga iii previse suva klima, nenastanjena raz - carana
priroda, iz koje su odbegli bogovi: turobna zemlja pod
previse jarkim suncem i bezizrazan lik nue smrti, posto ce
Evropa sigumo umreti preplanula, s osmehom i kozom
blago izgorelom pod s letnjeg raspusta."
Sve je to istina (ako hocemo), je i sam ovaj tekst
nalik na histericni stereotip koji pripisuje Kalifomiji. Mora
biti da on, uostalom, krije nesumnjivu zadivljenost prema
svom predmetu. Ali ako smemo parafi'azirajuci G. Feja da
tvrdimo upravo obmuto, on sam nije umeo da izvede taj
preokret. Nije zapazio kako se na obodima te beznacajno-
sti.' "tihog Judila" beznacajnosti, tog mJitavog
khmatlzovanog pakla koji opisuje, stvari izvrcu u svoju
suprotnost. Nije shvatio izazov te "marginalne transcen.
dencije" u kojoj je citav jedan svet suoeen sa svojim
rubom, sa svojom "histericnom" simulacijom - a i zaJto da
ZaJto da Los Andeles ne bude parodija grada?
Stlikonska Dolina parodija tehnike? Zuto ne parodija
drustvenosti, erotizma i droge, eak i parodija mora (suvise
plavog!) i sunca (suvi§e sjajnog!). Da ne govorimo 0
muzejima i kulturi. Naravno da je sve parodija! Ako se sve
te vrednosti ne daju parodirati, znaci da su postale
nevaine. Da, Kalifomija (a s njom i Amerika) jeste
.noSe dekadencije, ali ona nije dekadentna
ona J e hlperrealno vitalna, ona ima sw energiju simula-
kruma. "To je svetsko neautenticnosti" - naravno:
to i cini njenu originalnost i moe. To uzdizanje na visi ste-
pen simulakruma ovde oseeate sasvim prirodno. Uzgred
receno, je Ii on dolazio ovamo? Da jeste, zhao bi
da kljuc za Evropu nije u njenoj odigranoj nego
103
u ovoj parodicnoj i sumanutoj anticipaciji koju predstavJja
Novi svet. On ne vidi da, iako svaka pojedinost Amerike
moze biti prezriva iIi beznacajna, celina prevazilazi
mdtu - samim tim, svaka pojedinost iz njegovog opisa
moze biti tacna, ali celina prevazilazi granice gluposti.
Ono §to je novo u jeste sudar prvog stepena
(primitivnosti i sirovosti) s 'treoom vrstom' (apsolutnim
simulakrumom). Nema drugog stepena. Tdko pojmljiva
situacija za nas kojima je uvek bio najdraZi onaj drugi
nivo, refleksije, podvajanja, nesreene svesti. Ali nijedna
vizija Amerike nema opravdanja izvan ovog izvrtanja
vrednosti: Diznilend je ono Film, televizija, to
je stvarnost! Freeways, safeways, skylines, brzina, pusti-
nje, to je Amerika, a ne muzeji, crkve, kultura ... Ukafimo
ovoj zemlji divljenje kojeg je dostojna, i zagledajmo se
malo u sme§nu stranu sopstvenih naravi i to je
dobit i uZivanje u putovanjima. Da bi se videla i osetila
Amerika, treba barem za trenutak osetiti negde downtown,
u Obojenoj Pustinji iii u krivini nekog freeway da je
Evropa nestala. Treba se barem za trenutak zapitati:
"Kako neko uop§te moze biti Evropljanin?"
104
KRAJMOCI?
Pedesete go dine u SAD bile su zlatno doba (When the
things were going on), za kojim se jo§ uvek oseea nos-
talgija: ekstaza moei, moe moei. Sedamdesetih godina,
moe je jos uvek tu, ali draf je prekinuta. To je doba orgi-
janja (rat, seks, Menson, Vudstok). Danas vise nema orgi-
janja. SAD se, kao i svi ostali, danas suocavaju s jednim
razmeksanim svetskim poretkom, s jednom razmeksanom
svetskom situacijom. To je nemoe moei.
Ali to sto Sjedinjene ddave vise nisu monopolisticki
centar svetske moCi ne znaci da su one izgubile moe, vee
jednostavno znaci da vise ne postoji centar. Pre bi se mo-
glo reei da su one postale orbita jedne imaginame moei na
koju se svi pozivaju. S tacke gledista konkurencije, hege-
monije i "imperijalizma" svakako su izgubile poene, ali su
s eksponencijalnog gledista na dobitku: pogledajte na
primer nepojamni rast dolara, koji nije srazmeran
ekonomskoj nadmoei, ali koji tim vise zadivljuje,
pogledajte bajkovito uspenje Njujorka i, zasto da ne, svet-
ski uspeh Da/asa. Amerika i dalje poseduje moe,
iIi kultumu, moe kao specijalni efekat.
Citava je Amerika po uzoru na Regana postala kalifomij-
ska. BivSi glumac, bivSi kalifomijski guvemer, prosirio je
na celu Ameriku kinematografsku i euforicnu, ekstraver-
tnu i reklamnu viziju vestackih raj eva sa Zapada.
Obnavljanjem prvobitnog americkog sporazuma 0 ostva-
105
renoj UtOP1Jl, uspostavio je izvestan vid ucene lakoCi
zivljenja. Jer onaj idealni spoj 0 kojem je govorio Tokvil
izgleda da se raspao: Amerikanci mozda i dalje imaju
izostren smisao za individualni interes, ali izgleda da nisu
ocuvali smisao koji bi se kolektivno mogao pripisati nji-
hovim poduhvatima. Otud dana§nja kriza, koja je duboko
ukorenjena i stvarna, i koja teZi rehabilitaciji ideje
pripadnosti zajednici, jedne vrednosti koja bi spontano
usmerila pona§anje i koja bi bila nekakva idealna
rezultanta sila. To je Reganov uspeh u poduhvatu
prividnog vaskrsavanja americkog prvobitnog prizora.
"America is back again". Oslabljeni Vijetnamskim ratom,
koji im je bio isto toliko neshvatIjiv koliko i upad malih
zelenih u nekom stripu, koji su uostalom tako i
doZivljavali, izdaleka, kao televizijski rat, ne razumevajuci
za§to ih svet osuduje i zamisljajuci da je jedino moguce da
je na njih usmerena ostvarena utopija Zla - komunizam,
posto su oni ostvarena utopija Dobra, zaklonili su se u
lakocu, u pobedonosnom opsenarstvu. Opet potpuno kali-
fomijskom, jer u stvarnosti u Kaliforniji nije uvek
suncano, vee je cesto sa suncem pomdana i magI a iii
losandeleski smog. A vi je ipak pamtite kao suneanu, kao
suncem obasjan ekran. Takvaje Reganova fatamorgana.
Amerikancima, kao i ostalima, nije stalo da se pitaju da Ii
veruju iii ne veruju u zasluge svojih voda, niti u to da Ii je
njihova moe stvarna. To bi iti odvelo predaleko. Radije se
pona§aju kao da u nju veruju, pod uslovom da se njihovo
verovanje ne uzme zdravo za gotovo. Vladati danas maei
pruhti prihvatIjive make kredibiliteta. Kao u reklami, a
isti je i efekat prianjanja datom scenariju, bio on politieki
iii reklarnni. Reganov je scenario i jedno i drugo istovre-
meno, i to uspebn.
106
Sve se zasniva na spici. Posto je drustvo definitivno
poistoveeeno s preduzeeem, sve se zasniva na sinopsisu
performansa i preduzetnistva, njegovi rukovodioci treba
da proizvedu sve make reklarnnog imidh. I najmanji je
propust neoprostiv, jer bi time sva nacija bila osteeena.
ImidZu moZe da doprinese Cak i bolest, kao sto je
Reganov rak. Dok su nasuprot tome politi eke slabosti i
nedostaci bemaeajni. Prosuduje se sarno na osnow po-
jaYne strane.
Taj konsenzus u simulaCiji mnogo je otpomiji nego sto
nam se eini, jer je mnogo manje izlo!en iskusenjima politi-
eke istine. Sve na§e modeme vladavine reklamnim propi-
sima u regulisanju javnog mnjenja duguju izvesnu
politicku metastabilnost. Nemoe, skandali, porazi za
sobom vise ne povlace katastrofu. V dno je da budu
prikazani uverljivo i da publika bude svesna napora koji se
u tom smislu eini. "Reklamni" imunitet vlasti podseea na
reklamni imunitet poznatih marki praSka za rublje.
Niko vise ne broji greSke rukovodilaca, iz raznih
zemalja, koje bi u neko drugo doba strmoglavo ubrzale
njihov pad i od kojih se, u sistemu simulacije vlasti i kon-
senzusa putem nezainteresovanosti, svi lako oporave.
Narod se vise ne dici svojim vodama, a ovi se vise ne dice
svojim odlukama. Dovoljna je i najmanja prividna
kompenzacija da se vaspostavi reklamno poverenje. Poput
operacije u Granadi preduzete posle trista poginulih u Li-
banu. Scenario bez rizika, rezija proraeunata, dogadaj
vestaCki, uspeh osiguran. Uostalom, ta dva dogadaja, u
Libanu i Granadi, svedoce 0 istoj politickoj irealnosti:
prvi, teroristieki, potpuno je izmakao kontroli; drugi, pot-
puno namelten, nije joj dovoljno umakao. Oba su bila be-
smislena u odnosu na veltinu vladanja. Nadovezali su se u
prazno, sto je odlika dana§nje politicke scene.
107
Ista autoreklama, isti kult poverenja, isti kult spice u novoj
reganovskoj generaciji. Dinamicnoj, euforicnoj - iIi.
receno, dinamizujueoj, euforizujueoj. Ni sreea za nJu mJe
neka nova ideja, niti je uspeh motivacija, jer ona vee sve
to ima. To zapravo nisu militanti nego simpatizeri
sreee i uspeha. Generacija izrasla iz
setih godina, ali potpuno oslobodena nostalgtJe, gnze .sa:
vesti, cak i podsvesti 0 tim ludim godinama.
poslednje tragove
hirurgije, s novim licem, nOVlm noktima, ulaStemm neu-
ronima i softverom u punom jeku. Generacija koja se ne
pokreee ni na ambiciju, ni na energiju potisnutog, nego je
savrseno preusmerena na sebe, zaijubijena u poslove
manje zbog profita iii prestiZa nego zbog neke vrste de-
monstracije optimalnih Ona
swgde oko medija, 1 msu
monstrumi bilOisa nego pnrepcl SOUbllOlsa, Jer Je 1 sam
bilOis postao soubilOis. Clean and perfect. Japi. Iz samog
imena odzvanja to radosno preobraeenje. U odnosu na
prethodnu generaciju, nije bilo razdiruee vee jed-
nostavno pranje, o prost, zaborav - pomalo lrealan posle
suvise jakog dogadaja. Japi nisu prebegli buntovnici, to je
nova rasa, siguma u sebe, pomilovana, oprana, koja se
lako snalazi u svetu performantnog, mentalno
nezainteresovana prema svakom drugom cilju izuzev
promene i unapredenja (un41predenja svega: proizvoda,
Ijudi, istraZivanja, karijera, nacina Zivota!). Mozda
pretpostavljali da ee -
godina ustupiti mesto jednoJ mobdnoJ 1 razoearanoJ e!lU,
ali nije tako: ova je, barem kako sama sebe reklamlra,
mobilna i ocarana. Ta ocaranost je tako mlaka: ona busi,
ali da sebe ne raskopa, bilo da je ree 0 poslovima,. politici
iii informatici, ona se najavljuje kao blago operaclonalna.
Njen bi slogan mogao biti:
108
You CAN'T HAVE YOUR MONEY AND SPEND IT TOO!
You CAN'T HAVE YOUR CAKE AND EAT IT TOO!
You CAN'T EAT YOUR WIFE AND FUCK IT TOO!
You CAN'T LIVE AND HAVE YOUR LIVING TOO!
Ali ta je lakoea neumoljiva. Njena je logika neumoljiva.
Ako je utopija ostvarena, onda nesreea ne postoji, siro-
maSnima se vise ne moze verovati. Ako je Amerika vas-
krsnula, onda se pokolj. Indijanaca nije ni odigrao,
Vijetnam se nije ni odigrao. Obilazeei bogate raneere iii
poljoprivrednike sa Zapada, Regan nije nikad pretposta-
vio, a kamoli pomenuo da postoje siromaSni. On lOa jedi-
no za ociglednost bogatstva, tautologiju moei, koju
prosiruje na dimenzije nacije, pa i citavog sveta.
Beskuenici su osudeni na zaborav, napustanje, prosto i
jednostavno na nestanak. To je logika must exit. Poor
people must exit. Ultimatum bogatstva, produktivnosti,
brise ih sa scene. S pravom, jer oni imaju los obicaj da se
ne povinuju opstem konsenzusu.
Beda koja je doskora nekako olakSavana, koja je
odriavana u orbiti subvencionirane socijalizacije, sve se to
rusi pod zahvatom bogomdanog (predsednikovog)
dekreta. Izgleda kao da se StraSni Sud vee odigrao. Do-
brima je presudeno da su dobri, ostaIi su napusteni. Kraj
dobre volje, kraj nemime savesti. Treci svet je. zle Ii sud-
bine, izbrisan. On je sluzio samo da uznemiri savest boga-
tih i svi pokusaji njegovog spasavanja bili su osudeni na
propast. Tome je kraj. Ziveo Cetvrti svet, onaj kojem se
ka.ze: "Utopija je ostvarena, neka nestane onaj ko u njoj
ne ucestwje", onaj ko nema pravo da se pomoJi na
povrsini, disenfranchised, uskraeen za moe govora,
osuden na zaborav. koji ee biti izbacen i koji ee crknuti
drugorazrednom smreu. .
Disenfranchising.
109
Gube se prava, jedno po jedno, posao, pa kola. Nema
driver's license - nema identiteta. Tako citavi slojevi
stanovnistva, potpuno napusteni, tonu u zaborav.
Oslobadanje je bilo istorijski dogadaj: bilo je obelezeno
emancipacijom suzanja i rob ova, dekolonizacijom Treeeg
sveta i, u ndim drustvima, sticanjem razlicitih, danas
svuda priznatih prava: na rad, na glasanje, na seks, prava
zena, zatvorenika, homoseksualaca. Ljudska prava su
svugde priznata. Navodno, svet je osloboden, nema se
vise za sta boriti. Ali istovremeno, citave se grupe pustose
iznutra (pojedinci takode). Socijala ih je zaboravila i oni se
i sami zaboravljaju. Ispadaju iz igre, po put zombija
osudenih na potiranje i statisticke krivulje nestajanja. To je
Cetvrti svet. Citava podrucja naSih modemih drustava, ci-
tave zemlje Treeeg sveta upadaju u tu opustosenu zonu
Cetvrtog sveta. Ali dok je Treei svet jos imao politicki
smisao (iako je to bio kolosalni svetski promdaj), Cetvrti
svet ga nema. On je transpolitican. On je rezu/tat politicke
nezainteresovanosti naSih drustava. socija/ne
nezainteresovanosti nasih naprednih drustava, ekskomu-
nikacije koja pogada upravo drustva komunikacije. To
van na celoj zemaljskoj kugli. To se moze uporediti jedi-
no s onim hiljadama tona kafe koje su sagorevane u
lokomotivama da bi se odrZale svetske cene. IIi pak s pre-
kobrojnima u primitivnim etnickim grupama, koje je neki
prorok kao leminge vodio u nepovrat, ka okeanskom
horizontu na kojem su nestajali. I sarna politika pojedinih
druva postaje negativna. Njen cilj viSe nije socijalizacija,
integracija, stvaranje novih povlastica. Iza tih privida soci-
jalizacije i participacije, ona desocijalizuje, obezvreduje,
proteruje. Drustveni poredak zasniva se na razmenarna,
tehnologijama, visokospecijalizovanim udruzenjima i
takvom intenzifikacijom on dezintenzifikuje citave zone
koje postaju rezervati, a ponekad ni to: deponije, pustare,
110
nove pustinje za novu sirotinju, poput onih oko atomskih
central a autoputeva. Nista se neee uciniti za njihovo
spasavanJe, a mozda se nista i ne mofe uciniti, jer su se
oslobadanje, emancipacija, ekspanzija vee odigraIi. Tu
dakle. nema elemenata neke buduce revolucije, to su
neumltne posledice jednog orgijanja moei i jedne
nepovratne koncentracije sveta kao posledice te
ekstenzije. !edino je pitanje: koja ee situacija proisteei iz
progreslvnog (koje vee, pod Reganom
I Tacerkom dobija surovi zaokret)?
Pitamo se otkuda tolika Reganova popularnost. Ali trebalo
bi utvrditi .m.u)e poverenje ukazano. Skoro je
lepo da bl bllo Isbmto: kako je moguee da su pred
nJlm odbrane pale? Kako to da nijedan pogreSan
korak, mJedan nije okrnjio poverenje koje mu je
ve.,e da ga Je sarno paradoksalno pojacao? (sto
nase francuske vlastodrice za koje se stvari odvi-
.sto. se vise razmeeu inicijativom i dobrom
volJom, Vise 1m opada popularnost). Ali to je upravo
otud sto Je poverenje koje je ukazano Reganu paradok-
sa/no poverenje. Kao sto se razlikuje pravi san od para-
doksalnog spavanja, tako bi trebalo razlikovati stvamo
poverenje od paradoksalnog poverenja. Prvo se ukazuje
coveku rukovodiocu srazmemo njegovim vrli-
narna I Paradoksalno poverenje jeste ono koje
se ukazuJe nekome u zavisnosti od njegovog neuspeha iii
odsustva vrlina. Tipican primer za to jeste proces dobro
poznat u istoriji mesijanskih i milenaristickih pokreta, kad
neka nakon kraha svog prorokovanja, umesto da se
rastun I odrekne svog vode, sabija redove oko njega i
stvara sektaSke iii crkvene ustanove, kao potporu
za ocuvanJe vere. Ate su ustanove tim postojanije sto vise
crpu energiju iz propalog prorocanstva. To "dodatno"
111
poverenje i ne podnosi nedostatke, posto se zasniva na
negiranju p ~ r a z a . Takva je, uz duma postovanje razlika,
zapanjujuCa aura oko Reganovog kredibiliteta koja navodi
na pomisao da je americko prorocanstvo, sjajna prilika za
ostvarivanja utopije, zajedno sa svetskom moci, propalo,
da se nije ostvario imaginarni podvig koji je trebalo da
ovenca dvovekovnu istoriju, i da je Regan posledica
propasti tog prorocanstva. S Reganom, citav se nekada
efikasni sistem vrednosti idealizuje i postaje imaginaran.
Stika Amerike i za same Amerikance postaje imaginarna,
iako je nesumnjivo sustinski kompromitovana. To
preobraeanje spontanog poverenja u paradoksalno pove-
renje i ostvarene utopije u imaginarnu hiperbolu cini mi se
odlucujucom prekretnicom. Ali stvari bez sumnje nisu
tako jednostavne. Jer ne znaci da je stika Amerike sustin-
ski izmenjena u ocima samih Amerikanaca. Ne znaci da je
ta prekretnica reganovskog doba nesto vise od novog
zapleta. Who knows? To je isto toliko tesko proceniti
koliko i razluciti neki proces od simulacije procesa, kradu
od simulacije krade. Amerika je i sama zagazila u tu eru
nerazlucivog: da Ii ona jos stvarno ima moc iii je samo
simulira?
Da Ii se Regan moze smatrati zaStitnim znakom savre-
menog americkog drustva - drustva koje je nekad imalo
originalne odlike moci, a sada se nalazi u stadijumu
plasticne operacije podmladivanja? Druga bi pretpostavka
mogla biti: Amerika vise nije one sto je bila, ali nastavlja
svoju putanju, zapala je u histereziju moCi. Histerezija:
proces koji se odvija po inerciji, efekat koji traje i kad je
njegov uzrok nestao. Na taj nacin se moze govoriti 0 his-
tereziji istorije, histereziji socijalizma, itd. Proces se i dalje
odvija poput tela koje se kreee na osnow steeenog
ubrzanja iii sile inercije, iii poput coveka bez svesti koji i
dalje stoji usled sile ravnoteze. IIi pak, komicnije: poput
112
biciklista iz Zarijeve Muijacine, koji su umrli od iscrplje-
nosti u prelasku preko Sibira, ali koji i dalje pedaliraju i
pokrecu Veliku MaSinu, posto su mrtvacku ukocenost
pretvorili u pokretacku energiju. Savrsena fikcija: mrtvaci
su moZda cak u stanju da ubrzavaju i da pokrecu maSinu
bolje nego zivi, posta vise nemaju briga. Da Ii Amerika
lici na dekatoped Alfreda Zarija? Ali opel, iako izgleda
ocigledno da se dogodio nekakav prekid napajanja, iIi
prekid drdi americke maSipe, ko ce reci da Ii je to usled
nedovoljnog iIi prejakog napajanja mehanizama?
Sigurno je da oporavljanje velikih ideja i nemilost ista-
rijskih strasti Ameriku manje pogada nego Evropu, jer to
nisu pokretaci njenog razvoja. Nju, medutim, pogada
nestanak ideologija koje su je osporavale i iznemoglost
svega sto joj se suprotstavljalo. Ako je bila mocnija u prve
dye decenije posle Drugog svetskog rata, bile su mocnije i
ideje i strasti koje su je raskrinkavale. Americki sistem
mogao je da otrpi zestoke napade (Cak i iznutra, Sezdese-
tih i sedamdesetih godina). Danas, Amerika vise nema istu
hegemoniju ni isti monopol, ali je u neku ruku neospora-
vana i neosporiva. Bila je svetska sila, a postal a je model
(za biznis, trziste, preduzetnistvo, performans) koji se uni-
verzalizuje sve do Kine. Internacionalni stil dan as je
americki. Nista joj se zapravo vise ne suprotstavlja, ofan-
zivna periferija se resorbovala (Kina, Kuba, Vijetnam),
velika antikapitalisticka ideologija postala je isprazna. Sve
u svemu, sirom sveta, uspostavlja se oko Sjedinjenih
DrZava isti efekat konsenzusa kao oko Regana u SAD.
Efekat kredibiliteta, reklame, slabljenje odbrambenih me-
hanizama potencijalnog protivnika. Tako je bilo s
Reganom: malo pomalo vise niceg nije bilo protiv njega,
nicega naspram njega, iako se njemu sam om zapravo ne
moze pripisati politicka genijalnost. Konsenzus' usled
efuzije, elizije opozitivnih elemenata i margina. Politicka
113
dekadencija i reklamna uzvisenost. Isto je tako sa Sjedi-
njenim Driavama na planetarnom nivou. Ne eini se da je
amerieka moe nadahnuta nekim samosvojnim duhom (ona
funkcionise po inerciji, pojedinaeno, uprazno, sputana
sopstvenom snagom) - medutim, Amerika uZiva u nekoj
vrsti blica, reklarnnog udara. Kao da se po svetu siri
nekakva mitska i reklamna moe Amerike, srazrrnerna
reklamnoj polarizaciji oko Regana. Na taj naein, pomoeu
tog navodnog viska vrednosti, eksponencijalnog,
autoreferencijalnog i zapravo neosnovanog kredibiliteta
citavo se drustvo stabilizuje pod reklamnom perfuzijom.
Poplava dolara na svetskim berzarna je simbol i najbolji
primer za to.
Ali to je ipak krhka metastabilnost, koliko na planu
spoljaSnje toliko i na planu unutraSnje politike. Jer je ona,
u krajnju ruku, zasnovana sarno na rusenju svake stvame
alternative, na nestajanju otpora i antitela. Tu leZi stvama
kriza americke moei, kriza moguee stabilnosti po inerciji,
uspona moei u prazno. Dna je po mnogo eemu sliena
gubitku antitela u prezaStieenom organizmu. Zato mi Re-
gan oboleo od raka zvuei kao poetska ironija. Stilska figu-
ra raka u poneeemu je nalik tom transparentnom
kredibilitetu, toj euforiji tela koje vise ne proizvodi
antitela, i kojem preti unistenje usled viska funkcionalno-
sti. Prvi covek najveee svetske site oboleo od raka! Vlast u
metastazi. Dva pola naSe ciyilizacije se susreeu. Ukidanje
predsednickog imuniteta, jos malo pa SIDA! To bi trebalo
da oznaci poeetak opste implozije (na Istoku je vlast vee
odavno zahvacena nekrozom).
Ali to je mozda prenagljivanje, moZda bi trebalo pre
govoriti 0 menopauzi. Smirivanje duhova, generalna
opravka posle konvulzija sedarndesetih godina, kraj svih
novih granica, konzervativno i reklamno upravljanje stva-
114
rima, prizemna perforrnativnost, bez pogleda u buduenost
. ,
strogost 1 trening, biznis i dZoginig, kraj raskalaSnosti i
orgijanja, vaspostavljanje naturalisticke utopije preduzetni-
stva i biosocioloskog ocuvanja vrste - zar sve to ne znaci
kraj bljestavosti moei i ulazak u histericnu euforiju meno-
zar Reganova faza nije sarno prizdravlje-
llJe, posle sloma, ali koje nagovestava druge
Uprkos tome, svaka "nova granica", svaka nova
K:e?edi" danas nepojmljiva. Tu se zapravo
oseca sustmska promena u arnerickom vazduhu: efekat
Regan potrosio je nacionalni kiseonik.
Stirn u vezi treba reCi da efekat menopauze nije svoj-
stven iskljucivo Americi, on je primetan u svim zapadnim
demokratijama, i svugde pustosi, kako u kulturi tako i u
politici, u individualnim emocijarna i ideolollim strastima.
!reba se da ce naS ulazak u Trece doba biti propra-
cen susrettma Treee vrste (avaj, vee smo imali naSeg de-
mona srednjeg doba, to je bio faSizarn). Sto se tiCe
stvamosti, ona i posle liftinga cuva svoj obim,
sVOJU naddimenziju i u isti mah svoju nedirnutu sirovost.
Sva drustva na kraju dobijaju masku, pa zaSto ne bi Re-
ganovu? Ali ostaje nedirnuto ono sto je bilo prisutno od
poeetka: prostor i duh fikcije.
liS
116
DESERT FOR EVER
Zalasci sunca su ogromne duge koje traju jedan sat.
Godi§nja doba ovde vi§e nemaju smisla: ujutru je proleee,
u podne leto, a noei su u pustinji hladne ali nikad nije zi-
mao Nekakva obustavljena vecnost vlada tu gde se godina
obnavlja svakog dana. S izvesno§eu da ee tako biti svakog
dana, da ee u svaki suton biti ta duga u svim bojama spe-
ktra u kojoj se svetlost, po§to je celog dana vladala u svo-
joj nedeljivosti, ponovo uvece razlaie na sastavne boje pre
nego ~ t o nestane. Boje koje su vee sadrzane u trenutnoj
dugi koja se pali na vetru na kresti pacifickih talasa.
Nepovrediva miJost podneblja, jedinstvena drd jedne
prirode koja kruni§e besmisleno bogatstvo Ijudsko.
Ova je zemlja beznadema. Cak je i smeee u njoj cisto,
saobracaj kao podmazan, cirkulisanje smireno. Latentno,
laktalno, letalno - takva likvidnost Zivota, likvidnost
znakova i poruka, takva fluidnost tela i kola, takvo
plavetnilo kosa i takvo obilje mekih tehnologija Evroplja-
nina cine sanjarem 0 smrti i ubistvu, 0 motelima za
samoubice, orgy and cannibalism, da bi porazio to
savrsenstvo okeana, svetlosti, tu besmislenu lakoeu
zivljenja, hiperrealnost svega oVdaSnjeg.
Otud fantazam seizmicke pukotine i survavanja u Pacifik,
koje bi dokrajcilo Kalifomiju i njenu kriminalnu i skanda-
Joznu lepotu. ler nepodno§ljivo je preZiveti t e ~ k o e u posto-
117
janja sarno u fluidnosti neba. litica. jedrenja na dasci.
pustinja. sarno uz pretpostavku sreee.
Ali cak je i seizmicki izazov sarno flert sa smreu, i se
ubraja u prirodne lepote, poput istorije iii
teorije, ciji se hiperrealisticki odjek ovde gasl s .nenametlJI-
yom draZi prethodnog zivota. Jedino sto ostaJe od suro-
vog i istorijskog prohteva: ovaj grath na plaZi. naspram
pucine. koji se vise ne obraea.
vee nebu i pucini i transparentmm paclfickim bOZanstVlma:
PLEASE, REVOLUTION!
No, da Ii je slucajno sto najveea pomorska baza, baza
sed me pacificke flote, suste inkarnacije americke .domi-
nacije svetom i najveee vojne snage sveta, predstavlJa
ove izazovne lepote? BaS tu gde duva prelepa maglJa
Santa Ane, pustinjski vetar koji prelazi preko planina da bi
se u njima zadrZao cetiri-pet dana, zatim razvejao maglu,
sprzio zemlju, zapaIio more i zgazio ljude naviknute na
izmaglicu - najIepsa stvar u Santa Ani jeste noe na plaZi u
kojoj se kupate kao usred dana i poput vamp ira pocmite
na mesecini.
Ova je zemlja beznadema.
Mi fanatici estetike i smisla. kulture, mirisa i zavodenja, mi
za koje je lepo jedino ona sto je duboko moralno, i
zanosno jedino herojsko i
koji smo nepopravljivo vezam za I
transcendencije. dozivljavamo mentalm sok I necuveno
olakSanje kad otkrijemo koliko je opcinjavajuei
to vrtoglavo otkacinjanje koje vlada kako u pustmJama
tako j u gradovima. Kad otkrijemo da se moze podjedna-
118
ko uZivati u ukidanju svake kulture
krunisanjem nezainteresovanosti.
ushieivati se
Govorim 0 arnerickoj pustinji i gradovima koji to nisu ...
Nema oaza, nema spomenika. neodredeno putovanje mi-
neralnosti i autoputeva. Swda: u Los Andelesu iii Tventi
Najn Palmsu, Las Vegasu iii Borego Springsu ...
Umesto puste zelje - pustinja. Zelja je jos nesto nabijeno
prirodnosCu. zivimo od njcmih ostataka u Evropi, i od
ostataka jedne kriticke kulture u agoniji. Ovde su gradovi
pokretne pustinje. Nema spomenika. nema istorije:
ushieenje pokretnim pustinjarna i simulacijom. Ista siro-
Yost u neprekidnim i nezainteresovanim gradovima kao u
nedirnutoj tisini Bedlendsa. ZaSto je LA, zaSto su pustinje
tako zadivljujuee? Zato sto je u njima razreSena sva dubi-
na - sjajna, pokretna i povrsna neutralnost, izazov smislu i
dubini, izazov prirodi i kulturi, potonji hiper-prostor,
ubuduee bez porekla, bez referenci.
U svemu tome nema draZi, nenia zavodenja. Zavodenje je
negde drugde, u ltaliji, u izvesnim predelima koji su pos-
tali slike, kulturalizovanog i profinjenog crteZa koliko i
gradovi i muzeji koji ih Cuvaju. Opisani, ocrtani, izuzetno
zavodljivi prostori, gde je smisao toliko istanean da je na-
pokon postao ukras. Ovde je upravo obrnuto: nema
zavodjenja, vee apsolutna zadivljenost, zadivljenost pred
nestajanjem svakog kritickog i estetskog vida Zivljenja, u
zracenju bespredmetne neutralnosti. Imanentne i solarne.
Magija pustinje: nepokretnost bez zelje. Magija Los
Andelesa: besmisleno cirkulisanje bez zelje. Kraj estetike.
Ne isparava sarno estetika dekora (prirodnog iIi arhitek-
tonskog), vee i estetika tela i govora, svega onoga sto
sacinjava mentalne i socijalne navike Evropljanina, naroci-
119
to latinca, ta neprekidna commedia del/'arte, patos i reto-
rika drustvenog odnosa, dramatizacija govora, jezicke
igre, aura sminke i vestackih pokreta. Sva draZ estetike i
retorike zavodenja, ukusa, ocaravanja, pozorista, ali i
protivreenosti, surovosti, uvek ponovo prisvojena u
govoru, igri, udaljenosti, vestackom. Nd univerzum nikad
nije pustinjski, uvek je teatralan. Uvek dvosmislen. Uvek
kulturalan, i pomalo smesan u svojoj naslednoj kulturalno-
sti.
Ovde zadivljuje odsustvo svega toga, kako odsustvo
arhitekture u gradovima koji su sarno jos dugacka signal i-
zacijska putovanja, tako i vrtoglavo odsustvo emocije i
karaktera u licima i telima. Zgodnim, fluidnim, mekim iii
cool iii cudnovato proZdrljivim, nesumnjivo manje usled
kompulzivne bulimije nego usled opste nekoherentnosti
koja dovodi do neusiljenosti tela iii govora, hrane iii
grada: labava mreza pojedinacnih i uzastopnih funkcija,
hipertrofirano eelijsko tkivo koje kvasa u svim pravcima.
Otuda su freeways jedino tkivo grada, saobracajno, iii pre
neprestano transurbanisticko tkivo, neeuveni spektakl hi-
ljada automobila koji saobraeaju jednakom brzinom, u oba
smera, farova upaljenih usred bela dana, na putu za Ven-
turu, stiglih niotkuda, usmerenih nikuda: neizmemi kolek-
tivni cin, voziti, odvijati se neprestano, bez agresivnosti,
bez cilja - transferencijalna drustvenost, nesumnjivo jedina
drustvenost u toj hiperrealnoj tehnoloskoj soflmobile eri,
koja se iscrpljuje u povrsimuna, mreZama, mekim
tehnologijama.
U Los Andelesu nema metroa ni lifta. Nema vertikal-
nosti ni andergraunda, nema promiskuiteta ni kolektivno-
sti, nema ulica ni fasada, nema centra grada ni spomenika:
fantastican prostor, avetinjski diskontinualni sled
120
rasprsenih funkcija, znakova bez hijerarhije - bajka
nezainteresovanosti, bajka nezainteresovanih povrsi-
na - moe Cistog prostiranja, kakvu imaju pustinje. Moe
pustinjske forme: brisanje tragova u pustinji, brisanje
oznacenog u gradskim znakovima, brisanje svake psiho-
logije u telima. Animalna i metafizicka opcinjenost, direk-
tna opcinjenost prostranstvom, imanentna opcinjenost su-
yocom i sterilnoseu.
Mitska moe Kalifomije leZi" toj mesavini totalnog otka-
cinjanja i vrtoglave mobilnosti dosegnute na lieu mesta, u
hiperrealnom scenariju pustinja, autoputeva, okeana i
sunca. Jedino tu postoji taj bijeStavi spoj radikalne nekul-
ture i takve prirodne lepote, cuda prirode i apsolutnog
privida: just in this mixture of extreme irrejerentiality and
deconnection overall, but embedded in most primeval and
greatfeatured natural scenery oj deserts and ocean and
sun - nowhere else is this antagonistic climax to be
found. "
Na drugim mestima, prirodne lepote nabijene su smislom
nostalgijom, a sama kultura nepodnosljiva je od
Jake kulture (Meksiko, Japan, Islam) vraeaju nam u
ogledalu odraz nde degradirane kulture i sliku nde dubo-
ke krivice. ViSak smisla jedne jake, ritualne, teritorijalne
kulture pretvara nas u gringose, zombije, turiste predodre-
dene za boravak u prirodnim lepotama zemlje.
od toga nema u Kalifomiji, gde je strogost totalna,
Jer Je sarna kultura pustinja - i treba da kultura bude
pustinja kako bi sve stvari bile jednake i isijavale u istom
natrpirodnom vidu.
Zato je i sam let od Londona do Los Andelesa preko' seve-
mog pola, po stratosferskoj apstrakciji i hiperrealnosti vee
121
deo te Kalifomije i pustinja. Deteritorijalizacija pocinje s
otkacinjanjem noei i dana. Kad njihova podela vise nije pi-
tanje vremena vee pr05tora, visine i brzine i vrlo je cisto
uocljiva - kao po vertikali - kad prolazimo kroz noe kao
kroz oblak, tako brzo da je opdamo kao blizak predmet
koji gravitira oko zemlje, iii kad se, naprotiv, potpuno re-
sorb uj e, kad se sunee drZi na istoj tacki na nebu tokom
svih dvanaest sati leta, vee je tu kraj naSeg sistema pro-
stor - vreme, i isti prizor iz bajke kao ee biti na
Zapadu.
Carolija toplote ovde je metafizicka. Same boje. pastelno
plave, ljubicaste. lila, proisticu iz laganog.
vanvremenskog sagorevanja. Mineralnost zemlje izbija na
povriinu u kristalnim vegetaeijama. Svi prirodni elementi
podvrgnuti su vatrom. Pustinja vise nije predeo,
to je cista forma koja proistiee iz apstrakeije svih ostalih.
Njena je definicija apsolutna, graniea posveeujuea, iviee
strme i obodi okrutni. To je prestonica znakova neodoljive
neophodnosti, neumitne potrebnosti, ali smisla, ar-
bitramih i neljudskih, koje prelazimo ne desifrujuei ih.
Neopoziva transparentnost. Pustinjski gradovi se takode
prekidaju naglo, nemaju okolinu. I ]ice na fatamorganu,
koja se moze rasprsiti u svakom trenutku. Treba sarno
pogledati Las Vegas, uzviseni Las Vegas, kako say izranja
iz pustinje u fosforeseentnoj svetlosti u smiraj dana i vratiti
se, posto smo citave noei iserpljivali svoju povrinu energi-
ju, jos jacu u osvit zore, vratiti se u pustinju u osvit dana,
da bi se otkrila tajna pustinje i onoga sto je u njoj znak:
zacaravajuei diskontinuitet, totalno povremeno isijavanje.
Tajna veza koeke i pustinje: intenzitet koekanja udvostru-
cen prisustvom pustinje na obodu grada. Klimatizovana
svezina dvorana nasuprot isijavajuooj vrelini spolja. lzazov
122
svih vestackih svetlosti zestini suneeve svetlosti. Sa svih
strana suneem obasjana noe koeke - svetlucajuea tama
dvorana usred pustinje. Sama koeka je pustinjska, nehu-
mana, nekultivisana, inicijatorska forma, izazov prirodnoj
ekonomiji vrednosti, ludila na granici razmene. Ali i ona
ima ostru granieu, i prekida se naglo, njene su iviee bes-
prekome, njena je strast jedinstvena. Ni pustinja ni koeka
nisu slobodni prostori: to su ograniceni, koneentrlcni pros-
tori, s rastueim intenzitetom ka unutra, ka jednom
sredistu: duhu koeke iii . sreu pustinje - od pamtiveka
povldeenom prostoru u kojem stvari gube senku, u kojem
novae gubi vrednost i u kojem izuzetna retkost tragova i
onoga Ito predstavlja znakove navodi Ijude da teie tre-
nutnosti bogatstva.
123
V ANISlllNG POINT ........................................................ 7
NEW YORK ..................................................................... 1 7
ASTRALNA AMERIKA ....................................... ........... 29
OSTV ARENA UTOPIJA ... ............................................... 75
KRAJ MOCI? ................................................................... 105
DESERT FOR EVER ....................................................... 117

NASLOV ORIGINALA Jean Baudrillard, AMERIQUE © Editions Grasset & Fasquelle, 1986.

CIP - KataJogizacija u pubJikaciji Narodna biblioteka Srbije. Beograd 840-4 BODRIJAR. Zan AmerikalZan Bodrijar; prevela s francuskog Mila B~tic. - Beograd: Buddy Books: Kontekst. 1993 (Sopot: Megrat). - 127 str.; 21 cm. - (Filozofska biblioteka Tekst) Prevod deJa: Amerique/Jean BaudriUard. - Tiraf 1000. ISBN 86-901393-1-1 12326924

VANISHING POINT
Caution: objects in this mirror may be closer than they appear!

Nostalgija izrasla iz nepreglednosti teksaSkih brefuljaka i sijera Novog Meksika: jedrenje autostradom, superhitovi na krajsler-stereu, talas vreline - nije dovoljan fotografski snimak - trebalo bi imati filmski snimak celog putovanja, u stvarnom trajanju, zajedno s nepodnoSljivom vrelinom i muzikom, i sve odgledati u celini kod kuce, u zamracenoj sobi - ponovo doziveti magicnost autoputa i razdaljine, i ledenog pica u pustinji i brzine, sve ponovo doziveti kod kuce na videu, u stvamom trajanju - ne sarno radi uzivanja u secanju, nego stoga sto je opcinjenost besmislenim ponavljanjem vee sadrzana u toj apstrakciji putovanja. Odvijanje pustinje neizmemo je blisko bezvremenosti filmske trake. SAN ANTONIO Meksikanci, prozvani tikanosima, u svojstvu vodica prilikom obilaska Alama velicaju heroje americke nacije koje su junacki poubijali njihovi rodeni preci - ali iako su ovi time obavili najtezi deo posla, nije ih mimoisla podela rada, jer danas tu, na istom popristu, njihovi unucl 1
7

izdubljeni vetrom. pogrebni (Kapitol. Simetricna. Transseksualna kapitalisticka oholost mutanata daje magicnost ovome gradu. te velike kurve s druge strane pustinje. posto su napravljeni po ugledu na onog Torvaldsenovog) spada u bliske susrete trece vrste: religija kao specijalni efekat. Jasno nam je da su Indijanci jedino pomocu mnogo magije i vrlo okrutnom religijom mogli da nadvladaju toliku teorijsku velicinu geoloskog i nebeskog zbivanja pustinje i da se nose s takvim okruzjem. koji su ilegalno presli granicu i dosli tu da rade. sa svim cakama neophodnim za vanzemaljski komfor. pokraj jezera teske vode i same hiperrealne po gustini soli. Ipak. Ali puni· su lukavstava i Meksikanci. jer razotkriva slutnju 0 prisustvu znakova nastalih. Istorija je puna lukavstava. hiljadugodisnji poprecni sedimenti koji su usled trosenja dobili dubinu (smisao nastaje. bogatih bankara. svuda mermer. vanzemaljski cist. iz erOZlJe reci. litice na ulazu u Dolinu spomenika. nasuprot fizickoj nadmorskoj visini obicnih reljefa. protivtezi Las Vegasa. odvlace vas u vrtoglayost vremena. orgulje u trZnom centru). nalik predmetu s neke druge planete.. posto vise nisu prirodni. svetleca. iz nekakvog sporazuma 0 trosenju i eroziji. muzicara. svemocna apstrakcija.praunuci velicaju Amerikance koji su im oteli zemlju. to jesu znakovi. dugacka visoravan koja vodi ka Velikom Kanjonu. svetskih genealoga. mnogo pre pojave coveka. sklopljenog izmedu elemenata. uostalom. ledom. dakle metafizicka. Mozda ti reljefi. Sta je covek ako znakovi koji mu prethode imaju toliku snagu? Jedna ljudska vrsta mora da izmisli zrtve dostojne prirodnog kataklizmickog poretka koji je okrufuje. transparentan i natcovecanski.. Uz to i losandeleska modemost. Naopaki reljefi. besprekoran. Ali sam grad je kao dragulj. koje nema nikakve veze s prirodom. Izopacena je i sarna pomisao na milione i stotine miliona godina tokom kojih se tu lagano pustosila povrsina zemlje. titava oblast Navaho. poligamista (njujorski Empajer Stejt ima necega od tog pogrebnog puritanizma uzdignutog na n-ti stepen). U tom gorostasnom nagomilavanju cisto geoloskih znakova covekov udeo nije bio nikakav. Jer odsustvo kulture u pustinji sarno je prividno. Mozda su jedino Indijanci neke od njih donekle protumacili. Zapanjujuca briljantnost i modemo istinoljublje tih Mormona. citav ovaj predeo odise prisustvom magicnog. Dolina spomenika: govor naglo izdignutih gromada. Kupola s Hristom (ovde svi Hristovi lice na Bjoma Borga. u pomljivu vecnost usporene katastrofe. i nedaleko od Velike Pustinje gde je trebalo izmisliti brzinu prototipskih automobila da bi se prevladala apsolutna horizontalnost . sa cistim vazduhom i drskim prodorima urbanih perspektiva jos lepsim nego u Los Andelesu. Elektronski sat sa kukavicom odzvanja na svakom raskrscu u tom kovcezicu od ruza i mermera i jevandeljskog marketinga . SALT LAKE CITY Gizdava mormonska simetrija. vodom. ponori Zelene reke (mozda je tajna ovog predela u tome sto je nekad bio podmorski reljef i sto je sacuvao nadrealnost okeanskog dna pod otvorenim nebom). MONUMENT VALLEY DEAD HORSE POINT GRAND CANYON Monumentalnost geoloska. koje su zatim izlozene neumitnoj eroziji. najbolje ukazuju na to sta je kultura.zapanjujuca puritanska opsesivnost na toj vrelini u samom srcu pustinje. 9 8 . titav je grad.

u tom izvrtanju dubine koje se ogled a u izbrazdanim prostorima. Jer naoCigled se siri mentalna forma pustinje. pod upravom raskosi sklonih puritanskih konkistadora Mormona. u filmu dana i noci kroz prazan prostor. ovde. Jer je pustinja ~p~avo to: ekstaticka kritika kulture. prva atomska proba u dekoru Bele pescare. ritual nih radnji na putevima.znacenja nastaju iz erozije znakova) i koji su danas. orbitalnom informatickom tehnologijom.. ekstaticki vid nestaJanJa. Mesto gde se proreduju tecnosti i fluidi i gde je vazduh toliko cist da direktno sa sazvezda dopire astralni utieaj. sve do evropskih stracara. sve do u vertikalnosti megalopolisa. za onim sto je najsrodnije nukleusnom i denukleisanom svetu poput naseg. presusenost koja ne ostavlja mesta 11 . uzviseni i transpoliticni po komcldenelJl nedlmute geoloske velicine zemije s patvorenom. u kanjonima u koje ponire fosilna reka.za zemljom pustinjske brzme. 0 toj buducoj katastrofi sve sam znao jos u Parizu. SALT LAKE CITY: konjunkcija svetskih genealoskih arhiva. Ali da bi se ona razumela. o toj nukleusnoj f~rmi. nikada za am~nckim drustvom i kulturom . tog prociscenog vida socijalne pustosi. transpoliticnost dobija svoj nadredeni mentalni prostor. u belom mermeru naspram neizmemosti Pacifika . asocijalnog i pOvrSnog. u vrelini pustinje. Za~ivlj~juc~ predeli. Procisceni vid otupelosti ogleda se u ogoljenosti brzine. treba odabrati formu putovanja. Uzvisenost pustinja sastoji se u tome sto. u dubinama pustinjskih pecina. motela i mineralnih povrsina. astralnost. geologija. u ironiji geologije. usled presusenosti. u neizmemoj pradavnoj sporosti erozije i geologije. kojom se ostvaruje one sto Virilio naziva estetikom nestajanja. gde se sastavljaju sve buduce bioIo~ke. s Bonvilskom stazom. Ovde. Ono sto je hladno i mrtvacko u socijalnoj pustosi iii denukleaeiji. predstavljaju negativ zemljine povriine i negativ naSih civilizovanih tekovina.zaslepljujuca vestacka svetlost bombe naspram zaslepljujuce svetlosti tIa. nukleusnom.. poput svake kulture. Tragao sam za odigranom buducom katastrofom socijalnog u geologiji. Rodoslovi kao dubina vremena i brzina zvuka kao susta povrsnost. retjefima od soli i kamena. svetiliste DNK i svih nobelovaca iz biologije. stika. a nikad za dubinom americkih obicaja i naravi. zapovesti. Tragao sam u brzini seenarija. ovde trenutno dobija estetsku i ekstaticku formu. na neokaljanoj povrsini Velike slane pustinje. liea. necovecanski faktieitet. u cudesno bezosecajnom sledu zna10 kova. Ekstr~te~tonJ~~m pr. gde s~ postlZu uz pomoc prototipskih automobila najvece brzme na svetu.edeli. u transverzalnosti pustinje. prestoniee ostvarene fikcije. dobija kontemplativnost. Cak su i Indijanei morali odatIe biti istrebljeni da bi se ukazala jedna prosiost velelepnija od antropoloske: mineralogija. predodredeni da postanu nacionalni parkovi. zemljom uzaludno i apsol~tno slobodnih puteva (freeways). Tragao sam za astra/nom Amerikom. u ravnodusnom odbljesku televizije. Nehumanost naSeg kasnijeg sveta. na bledoplavoj pozadini planina i stotina milja belog peska . ALAMOOORDO: TORREY CANYON: Salkov Institut. u tom zdanju sazidanom po ugledu na MinoJevu palatu.

Pustinja: svetlucavo fosilno tkanje necovecanskog poirnanja. Sve postaje prezaStieen prirodni rezervat. telesne. odnosno na diskrirninaciji. Opsednutost utocistem. da bi zavladala tisina. U sustini. arnnezijsko pijanstvo. pobeda povrsine i ciste objektalnosti nad dubinorn zelje. rnetabolicke vitalnosti kako seksualne tako i poslovne. sa svojorn sirovorn saveseu. da ono bude sarno sleganje geo}oskih slojeva i da iz njega izbija jos sarno nekakav fosilni sapat.vestackirn obzirirna kulture. To je neka vrsta usporenog sarnoubistva putem ponistavanja oblika. vee i ravnodusnosti geoloskog talasanja gde se sarno kristalizuju rnetafizicke strasti prostora i vrernena. transverzalnost stvari putern praznine. Puritanska opsednutost poreklom upravo tu gde vise nema teritorije. slozenosti. . drustvo totalne metasocijalnosti nepredvidljivih posledica cija nas neurnitnost opcinjava. Stavise. granice zelje bivaju izmeStene. Pustinjska je tisina i vizuelna. rnedutirn. na prelarnanje kristala. Brzina stvara jedan posveeeni prostor koji rnoZe biti smrtonosan i gde je jedino pravilo brisanje tragova. Povrsnost i reverzibilnost cistog objekta u cistoj geornetriji pustinje. Pobeda zaborava nad parneenjern. Ali sacekajte da svane dan. Brzina je sarno inicijacija u prazninu: nostalgija za nepokretnirn srnenjivanjern oblika skrivena iza prenaglaSene pokretljivosti. toliko da se od silne zaStieenosti danas govori 0 denaturalizaciji Josernitskog parka da bi se vratio prirodi. nasJadivanje njihovirn nestajanjern. i koje je otud sustinski prirnitivno . tehnoloskirn rafinrnanorn. a noe ih potire. baS kao sto se dogodilo s filipinskim Tasadejirna. trebalo bi da u neku ruku i vrerne postane horizontaJno. ali drustvo bez proslosti kroz koju bi se odrazilo. A opcinjavajuee je putovati kroz nju kao kroz prirnitivno drustvo sutraSnjice. pobeda trenutnog nad dubinom vrernena. tisina koja ne postoji nigde drugde. Brzina je pobeda posledice nad uzrokorn. u sustini rasnoj. 13 . jer ukida tlo i teritorijalnost.. Proistekla iz prostranstva pogleda koji nerna na cernu da se zadrzi. postoji jak kontrast izmedu rastuee apstraktnosti nukleusnog univerzurna i prirname. jer njihov reljef urla. sirovo. U planinarna ne rnoze da vlada tisina. s budenjern fosilnih surnova i anirnalne tisine. jer je brZa od sopstvenog uzroka i ponistava ga hodorn unazad. nezadrZive vitalnosti. rnozda je njena dra. Brzina stvara ciste objekte. DoduSe. ona viSe podseea na rninerale. izrnesanosti i neizrnemog prorniskuiteta.ne sarno nebeske.z sarno praznina. unutamje. Njegova prirnitivnost prerasla je u hiperbolicnost i neIjudskost jednog sveta koji nam izrnice i koji umnogome prevazilazi sopstveno moralno. da nerna njegovog odjeka u buduenosti. Amerika. Voznja na neki nacin stvara nevidljivost. Poput nostalgije za zivim oblicima u geornetriji. transparentnost. ukJjueujuei i podrucja otvorena za simulaciju. drustvo svirepih rituala. drustveno iii ekolosko turnacenje. sa svojim prostranstvorn. dodirorn. ali punih lepote u svojoj povrsnoj raznolikosti. upravo tu gde se sve odvija u astralnoj ravnodusnosti. Ovde. koja nije proistekla iz ukorenjenosti nego iz iskorenjenosti. i vee po sebi predstavJja pozomicu katastrofe i konzurnacije vrernena. saobraeajne. ona je i sarna cisti objekat. danju. potpune ravnodusnosti . U ovoj zernlji. dok je za zavodljivost neophodno da postoji taj12 na. jer hodom unazad ponistava vrerne. Jedino su puritanci rnogli izmisliti i razvijati takw ekolosku i biolosku rnoralnost zasnovanu na ocuvanju vrste. Brzina nije vegetativna. predstavlja jedino primitivno drustvo danaSnjice.

Zato se one najnalnim pokretima. funkciozabava nespojivi su s cistim putovanjem. Turizam i Opustanje tela iznurenog praznim znakovima. kako se kultura. transparentnost svih funkcija u prostoru. proeitanih. U Americi. Stvari najednom toliko pustinjskoj banalnosti metropola . sjaj preterane udaljenosti.. zaslepljujucim sjajem neba i meseearbolje ostvaruje u ekstenzivnoj banalnosti pustinja iii u isto skim udaljenostima. kao sto je potrebna metafizika brzine da bi se semiologiji. ponistila prirodna zivopisnost proputovanja. Efekat monumentalnosti. Ovom tipu putovanja svojstven je poseban tip dogadaja U stvari. Split Mountain. ~na prikriva beznacajnost. Pustinja u kojoj se kult automobda. Canyons/and. a pritom cuvaju nedimutu sliku cni. Ta nemoralnost daje udaljenosti lakocu i putovanje cini beskrajnim. predenih. Kult besprizomosti. Taj vid putovanja ne dopusta izuzetke: kad se podatan. te i poseban tip zamora. Pustinje i kalifomijski bljesak svakako vegetativnim sumama stabala. U ovom najmoralnijem postojeeem drustvu. preterane turizma i zivopisnosti. lunaml. zamisao 0 putovanju bez cilja. zapravo bez i nervature. brda od blata (Mud Hills). Slana pustinja. jednolicno talasasti reljef drevnog morspotakne 0 poznato lice. Od upoznavanja obicaja mnogo je vamija nemoralnost prostora koji treba proputovati. tipicno americki: totalna raspolozivost. 0 poznati predeo iii 0 neko skog dna. U ovom najuskladenijem postojeeem drustvu. Pustinja je svugde. ali tek kad on prode nastupa onaj drugi ralizovanim sumama. ef~ 14 15 . draf prestaje: amnezijska. iii izvesnih arhitekture tamo gde nista nije bilo zamisljano ni promicudom stvorenih geoloskih formacija koje zapravo ne sljano. Sve otMagicnost se saddi u metamorfickim oblicima. Raskos smisla naspram pustinja beznacajnosti. bezreljefni reljef. tska draf nestajanja podleze emocijama i zemaljskoj prirode. sk~ Voznja predstavlja spektakulamu formu amnezije. zaboravljenih stvari. geometrije i nosti. jos njihova apstrakcija prelama na vrelini). Bela uzburkanost Bele pescare. nego u okamenjenim.svedoce ni 0 cijoj volji. veoma je spor~. Italijanski kult: kult scenskog prizora. asketska. Zato se one najbolje ostvaruje po najvecoj vrucini.koje se nikad ne postaju sve lille. koji pak ostaje nedokuciv u svom sirenju i kojeg moze svladati jedino brzina. dimenzije su nemoralne. razvija se tek postepeno. Nadrealnost I odgonetanje. zanimljivosti. min~­ prvo izazivaju sok. Americki kult: kult besprizomosti. Odbacivanje ostataka izbrazdanih od preterane vrucine i brzine. Vafna je ta nemoralnost. poremecaja. IIi obmuto: bezobli. beskraja bezimenih lica i razdaljina. Ne u kriti. prostor pridaje velelepnost cak i otuznosti predgrada i takozvanih funky towns. Poput grcenja misica kraja. neumitne udaljezontalnija od mora. poimaju kao mesta zadovoljstva iIi kulture. Ubrzanje molekula na vrucini dovodi do jedva primetnog gubljenja smisla. belja od snega.. prostor je odista nemoraIan. pod uslovom da dosegnu uzvisenost jedne (ne)kulture. nego televizijA spektralna civitizacija koju su izmislili Amerikanci. sve izbrisati. honsjaj putovanja. i oslobadanje od socijalnog.Otuznost vestackih rajeva na neki nacin prerasta u kult. na§a kultura proreduje. kao oblik culnog uzivanja u deteritorijalizaciji tela. i cista udaljenost. leda i viskija odvija svakog dana: fenomen lakoce uz fatalnost pustinje. ona prociscava misice od zamora. fosilni. asimptoelemenata neophodna je da bi se ponistila slikovitost . scenery. cak i predela (samo se kolicine videnih. kao scenario.

u kojoj kretanje stvara prazninu koja vas apsorbuje. Mineapohs. Forma koja dominira na americkom Zapadu. rasnu. najednom se cini najbolje i iskljuCivo prilagodenom verovatnoei zivota koji nas vreba. povrsna kultura . 16 NEW YORK Poput kosmonautskog misionara eutljivih veCina i fatalnih strategija. Min~~pohs Je. Ne toliko usled umora uzrokovanog daljinom i vrueinom i hodom kroz vidljiw pustinju prostora. ali da pritom.. na horizontu nastanjenog sveta. sutra Mineapohs tako mllo~wcnog imena. ekscentricna tacka. dokle mozemo da zademo u pustinjsku ireferencijalnu formu a da ne puknemo. karu.merna i tako bliska iscezavanju. Evo i mene sad tu. polu-g~cklm polucejenskim. Tako je dosegnuta centrifugalna. ona utoplJa hele~lstlc~og gra~~ na obodu Stenovitih planina? Mineapohs. es- 17 . Avioni prolaze. Ali u srcu te istinske Amerike nalazi se bar "Komodor". Pokret koji sopstvenom voIjom prolazi kroz prostor prelazi u apsorpciju samim prostorom . ledino pitanje povodom takvog putovanja: dokle mozemo iei u istrebljivanju smisla. umesto da se. R:azgovor ~ eutanju masa i kraju istorije. osloni na otpor vazduha). izrasla iz pukotine Starog sveta. i prve reklame POClflJU polako da se vrte na~ gradom.. ti~i poput vetra. naravno. zestoki vetar duva nad Jezerom. pokredjiva. kOJI ceka Zlmu I hladnoeu kojom se dici. To-morrow is the first day of the rest ofyour life. s pogledo~ na nelzme~ost I svetlost jezera. i verovatno u citavoj americkoj kulturi. Posle patricijske otmenosti i z~nstven~ ~itomosti miholjskog leta u Viskonsinu. s arahnejskim nizanjem vokala. najlepsi art-deco na svetu. kraj same scene putovanja (kao sto mlazni motor nije vise energija prodiranja u prostor.ske. ~a lstoku gde pada mrak. To je sva mudrost. ocuvamo ezotericku draf nestajanja? Teorijsko pitanje materijalizovano U objektivnim uslovima jednog putovanja koje to vise nije i koje stoga saddi sustinsko pravilo: pravilo temje ka tacki ne-povratka. gde je.u kojoj se moraju slediti ista takva pravila da bi se uhvatio njen hod: seizmicko klizenje. s kratkl~ odbljeskom u ogledalu Nove Engle. poput geometrijske slike koja zraCI po obodu ogledala. vee nepovratnim hodom kroz pustinju vremena. taktilna. ta Amerika! Swd okolo v~ada m. vee se pokreee tako 5to stvara pred sob om prazninu koja ga usisava. jeste seizmicka: razlomljena. danas uzarene sume Nju He~pslra. Ficdzerald svake veceri dolazio da pije. gipkim skokom preleeem s jedn~g aerodro~a na drugi.lholjsko leto. usred svojih silosa i lovista.kraj otpora. Sutra ee me avion direktno preneti u drugu sjajnu krajnost. prema tradicionalnoj shemi. meke tehnologije. krhka. i da vise nema smisla okoncavati ga. sam~ neosvetljeni ruralni konglomerat. Taj trenutak kad hvata vrtoglavica jeste i trenutak mogueeg pada. Prelaskom preko odredene ' tacke menja se sam pokret. lza hotelskih okana. povr5nu.. Juce ~lagu vertlkalnost nebodera. A prelomni trenutak jeste onaj surovi trenutak spoznaje da je putovanje beskonacno. procepljena forma. Kakva divota. cija je pitomost pred~~ak sne~a: v Ah gde Je onih deset hiljada jezera.

Samo nekakav unutraSnji elektricitet koji potice iskljucivo od njihove izmesanosti. i njihova je uzajamna slicnost neizvesna. uz neku ogradu. ljudi imaju druse u glavi. Osim seksualnog uzbudenja usled rasne izmeSanosti. jezicka usamljenost Ijudi na zemlji. Aleksandrije i Persepolisa istovremeno: u Njujork. Pramenovi dima. Portorikanki u Njujorku. Ali takav je i grad. naslednicu Atine.ne seksualne. naIik kupacicama koje cede kosu. Mro iIi prerafaelitske frizure. jer zveri uvek jedne drugima ukazuju Cast da dele hranu iii da se otimaju 0 nju. vee mozgovi.ali nedostaju sjaj i zestina gradova Sjedinjenih DrZava. Toga ima swgde. Izbrazdani nisu oblaci. koji im izlaze na oci. Tako biva kad god se priblizavamo centru sveta. Ali jedna je posebna usamljenost potpuno razlicita od· svih ostalih. zgrade. oni se ne zbrajaju. koji pevaju sami. U Njujorku postoji jedan dvostruki fenomen: svaka od velikih zgrada vlada iii je nekad vladala gradom . na svoj nacin. na haubi nekih kola. To je neSto 5tO se kosi s Jjudskim i zverskim zakonima. poput prirodne sminke koja se ushicuje veStackom sminkom u komponovanju lepote .zahvaljujuci njima taj je ogromni park nalik na viseti vrt.etnicke grupe. uvek sami za sebe. Kola su brza. One maske koje su se u arhajskim kulturama dobijale sa staroscu i smrcu. ZaSto Ijudi zive u Njujorku? Nemaju nikakve medusobne odnose. Banalno. to je najtuznija scena na svetu. Naprotiv. Lepotu koju su gradovi sticali vekovima. Onaj ko jede sam mrtav je (a onaj ko pije nije. nikada drugima. sve se igre pojacavaju. napeto usmerenih ka nekom nepojmljivom izrazu. elektricno osvetljenje takode. tumija od bede. s dvanaest godina. Zapanjujuc je broj ljudi koji misle sami. koji jedu i govore sami na ulicama. I igra. viserasno. osmehuju se cak sve vise. ali kojoj ce u sU5tini uvek nedostajati ezotericna i ritualna moe vestackog. 19 . Nema nikakvog humanog razloga obitavati u njemu. oni se oduzimaju jedni od drugih. osim ushicivanja izmeSan05cu. on je dobio za pedeset godina. Faraonski grad.svaka etnicka grupa vlada iii je nekad vladaIa gradom. poput sunderastih dimova koji izbijaju iz tla ispucalog od vruce kise. koja oeajnicki nedostaje bledolikima. U Montrealu postoje svi ti elementi . Ali ljudi se smese. Oblad lebde nad gradom kao mozdane hemisfere rasterivane vetrom. mladi ovde imaju s dvadeset. neutralnost koja moZda zahvaijujuci tome dobija sva egzotericna svojstva Reci. ZastraSujuca raznolikost i cudnovatost lica. zaSto?). Cudno oseeanje bliskosti i privlacnosti za tako veStacku centralnost. na nekom zidu. tuzniji od prosjaka jeste covek koji jede sam pred svima. Uprkos tome. To Njujork cini samoprivlacecim svetom. NEW YORK Sve je veti broj sirena i danju i nocu. Lepota Crnkinja. Usamljenost coveka koji javno sprema svoj 18 obrok. sam. dok ovde istice sjaj svake od komponenti. Neboderi oko Central Parka lice na potporne stubove . treba reci da je crno. pigment tamnih rasa. severnoamericki prostor . say u obeliscima i iglama. Izmesanost obicno tezi da ukine razlike. reklame USee. A Ijudi. iz kojeg nema nikakvog razloga izlaziti. vee animalne i uzvisene. Seksualna usamljenost oblaka na nebu. Prostitucija je totalna. Belilo izgleda kao izbledelost fizickog ukrasa.tetsku i mocnu.

Carolija modemog rusenja.bolje receno. Inaee.zavajuei vertikalno drzanje. Ona je igrala na tvrde t~hno- logije. Po nebu se vidi: Evropa nikad nije bila kontinent. Ne. ali je uvek Ziva. Prava antiarhitektura. Tu se rada cisti arhitektonski objekat.. kinetiena i kinematicna. ljudi prolaze br~o. koji izmiee arhltektima.. Zgrada od dvadeset spratova klizi cela po vertikali ka sredistu zemlje. ne lebdi. ne treba humanizovati arhitekturu. Nije tacno. Ljudi. olicava tihi pakao Poznog Carstva. po uzoru na 21 20 . taj se prostor smatra javnim i oznacen je svim znakovima jaYne pozomice. U Parizu.i.umesto da jedne drugima budu vrtoglave fasadeogledala. s njihovim rojevima oblaka. naSa mala izbrazdana neba. Muzika je svuda. Defans gubi arhitektonsku prednost vertikalno~ti . elektriciteta. zadr. daleko od pomisli na utoei!te blagostanje iii idealnu ekoJogiju. i verovatno ni nemaju nista da rade osim da proizvode neprestani scenario grada. relativno prometan i tih (za razliku od nervoznog i teatralnog saobracaja na itatijanski nacin). u prostoru koji je usled njihovog utrkivanja postao dramatican (Njujork Cikago Hjuston Sietl T oron~o). ona je ovde u Njujorku nastala sarna od sebe. vitalna. u zatvoreno pozori~te opisano perifemim bulevarom. U Evropi. zivotne energije i pokreta nego na ulicama Njujorka. U neku ruku nalik francuskom vrtu: buket zgrada uv~zan maSnom. nema dovoljno prostora. ali svetla i vazdusasta geometrija grada ne dopu8ta arterijsku bliskost evropskih ulieica. pret~ran~sti zato ~to su zgrade saterane u prizor na ItahJanski nacm. kao da silazi kroz podrumski kapak i sopstvenom povrsinom na tlu apsorbuje svoje rusevine. a amerieka mrtva. da se IzaztvaJU. koja prevazilazi coveka. neobuzdani. Ulice i avenije nikad se ne prazne. Prizor obmut od prizora lansiranja rakete. Cim krocite u Sevemu Arneriku osecate prisustvo citavog kontinenta . Eko-arhitektura. . nehajni. Arnericka utica mozda nije imala istorijske trenutke. naSi mali izbrazdani oblaci po meri su naSih izbrazdanih misli. interes zajednice 1 pOJedmaca. nehumana. Zapremaju ga milioni Ijudi koji lutaju. kladila se na raj i pakao . Rusi se okomito poput drvene lutke. reklame ispunjavaju ga cas zestinom. kao da nemaju nista drugo da rade. vee ona divlja. koje nikad nisu svemirske . ono je poput malog privatnog poseda zauzdano u kulisama su~icavih zgrada koje bacaju senku jedne na druge . poput fasada mocnog kapitala u Njujorku. preuvelicala sve dimenzije.prostor je sam oblik miSljenja. 8tO iskljucuje moguenost da se on prede iii pohodi poput pustinje iii nekog nevaZnog prostora. utica Zivi sarno na mahove. To protivreei mogucnosti da ti ~o~st~ml unedogled radaju druge sebi slicne. cas neusiljenoseu. I kojem je ravna jedino gordost renesansnih gradova. vozila. ravna vestini pravljenja vatrometa iz naSeg detinjstva.Oblaci kvare naSe evropsko nebo. Ni u gradovima nema dovoljno prostora . ne ona iz Akrosantija u Arizoni koja objedinjujt sve meke tehnologije u srcu pustinje. KaZe se: evropska je ulica ziva. Takva su i evropska kola: u njima se ne Zivi. Nigde nema voce snage. niko zapravo ne luta (nema skitanja). koji ustrajavajuei u sumanutosti u su~tini k~te~ori~n~ negir~ grad i njegovu namenu. u istorijskim trenucima revolucija.. Cudesna modemisticka umetnost. kao i eko-drustvo... saobracaj gust. U poredenju s neizmemim nebesima Seveme Arnerike. nebo nikad ne uzleee. barikada. U poredenju s americkim downtown cetvrtima i bJokovima nebodera.

Repovanje je zapravo akrobatski podvig. posle tolikog napora . u kojoj istorijska i politick a pozomica slabo §ta znace. da traZi poslednje prezivele za poslednju zabaw. I DID IT! Parola novog vida reklamne aktivnosti. "Pobedili smo!" izgovorio je sapatom Grk Maratonac i izdahnuo. a centrifugalna sila je tolika da je nehumano i pomisliti Ziveti udvoje. ali ima ih previse.postala besmislena: sumracna vest 0 nadljudskom i beskorisnom naporu. "/ did it!' uzdi§e iscrpljeni maratonac ruseci se na travnjak Central Parka. ravnodusnoj pozi (s laktom na tlu. narkosa. Mogu da prezive iskljueivo plemena. U Njujorku su ludaci oslobodeni. kao u etrurskim grobnicama). bande. Nasuprot Nojevoj barci. rasnom razlicitoscu. U ow neverovatnu Barku. u stvari. s nekim deliti zivot. ushicivanja odvunoscu bez posledica. na razlieite naeine. napora i uspeha. od prolaska kroz cilj prvopristiglih koji se jos dobro drfe i puni su takmiearskog duha do olupina koje prijatelji doslovno donose do cilja iii do hendikepiranih koji stazu prelaze u kolicima. iii medijima: to je susta surovost naeina zivota. na dnu koje zauzimaju ironienu i Jenju pozu smrti. Verovatno i ovi sanjaju da uruee vest 0 pobedi. ali u kojoj je zestina promene ogromna. razna zaverenistva. sumanutosti pobede u prazno. To je prizor smaka sveta. u koju su Zivotinje bile ukrcane u parovima da bi vrstu spasle od potopa.i svako mora sam. Ima ih sedamnaest hiljada. smrt iznurivanjem po put onog maratonca od pre dye hiljade godina koji je. jer vidimo kako se ona srozava iz sata u sat. posvecena iii perverzna udruzenja. svako je ukrcan sam . mafije.da su stigli. Kao da tim uvijanjem i uvrtanjem oko sopstvene ose buse sopstvenu rupu u telu. cista i prazna forma i izazov samom sebi koji je zamenio prometejsku ekstazu takmieenja. u Atinu nosio vest 0 pobedi. a u pravoj Maratonskoj bici nije ih bilo ni ukupno toliko u borbi. kovitlanje grada toliko je snuno. U Njujorku. kad se zaustavi u nekoj mlitavoj. a svako trei sam. Treao sam njujorski maraton: / did it! Osvojio sam Anapumu: / did it! Istog je reda i spu§tanje na mesec: We did it! Dogadaj koji u su§tini manje iznenaduje ako se pomisli da je bio unapred zacrtan na putanji napretka i razvoja nauke. iii golih grudi i zakovrnutih oCiju. dok se reper zaustavlja u udubljenju svog pokreta u nekoj podrugljivoj pozi. svake veeeri. Ima ih sedamnaest hiljada koji tree. Da Ii se namema patnja moze smatrati namemim ropstvom? Pod kisom koja lije. alkosa iii bednika koji ga pohode. Ne vidimo zaSto bi jedan tako Iud grad skrivao svoje ludake. na neki naein. ni ne pomisljajuci na pobedu. bilo da se napaja tehnologijom. NjujorSki maraton postao je. Ta iznenadna imobilizacija podseca na kinesku operu. a njihova je vest . vee prosto da bi osetio da postoji. obuzelo celog. svi true smrt. Ali kineski se ratnik zaustavlja na vrhuncu akcije u herojskom staw. dZankija. da se podsetimo. autistiekog performansa. ne razlikuju se toliko od ostalih pankera. glavom nehajno naslonjenom na dian. Nisam mogao verovati da prizor njujodkog maratona moze da izmami suze. Svi zajedno verovatno bi mogH da donesu vest 0 propasti ljudske vrste. pod helikopterima i aplauzima. Tre- 22 23 . ali ne i parovi. u kojem tek na kraju shvatamo da je ree 0 plesu. intemacionalni simbol fetisistiekog performansa.samu zemlju. s kapuljacom od folije i skiljeci na §topericu. Pu§teni u grad. zaSto bi povlaeio iz prometa primerke jednog ludila koje ga je.

. Niko vas ne gleda. govore sarno: Ja sam taj i taj i postojim! ani predstavljaju besplatnu reklamu postojanju! Da Ii treba unedogled dokazivati sopstveni zivot? Neobiean znak slabosti. Kasniji ee gradovi biti ekstenzivni i neurbani (Los Andeles). Nasilje se ne ogleda u drustvenim odnosima. poput galvanske kupole. 24 . te eentrifugalne ekseentricnosti pre horizontalnog rasklapanja i podzemne implozije. U Njujorku se 25 Jedan dreceee zeleni kamion sa sljaSteeim spojlerima klizi niz Sedmu aveniju. surovi ekspresionizam.ueinjeno je. NJegova gustina. svi speeijalni efekti izmesanosti rasa i earstava. takode. koju nista . kao i u svemu sto einimo da bismo sebi dokazali da smo u stanju da to ucinimo: napraviti dete. to je eetvrta dimenzija grada. Njegova ga voltda stiti. ponovno zapoeinjanje zivota svakogjutra pravo je eudo. Sve ee postati infrastruktura uljuljkivana veStaekim svetJom i energijom.balo je i to uciniti . ali koju citav grad kolektivno gaji kroz tehnieku frenetienost za vertikalnoseu. od sublimirane vertikalnosti do trulezi na tIu. Isti efekat beskorisnosti sadrii se i u svakom izvrsenju zadatka. tek sto je prestao sneg. kroz ubrzavanje banalnosti. imati avanturu. reklamnog samoubistva: treati da bismo dokazaIi da smo u stanju da idemo do sopstvenih graniea. . Maraton je zapravo vid demonstrativnog. njegov povrsinski . vee u svim odnosima. beskrajne oCiglednosti. pod prvim jutamjim suneem. savladati planinski vrh. vee ga je u neku ruku iserpeo. Njujork vise nije politicki grad. i to nije posledica dekadencije vee njegove moei. predstavu svoje propasti. u zivosti sreenih iIi bednih Hea. ali to su po opsegu svetski dogadaji koji sarno doprinose njegovoj slavi. i demonstraeije razlieitih ideoloskih grupa retke su i uvek smesne (etnieke grupe se iskazuju kroz sveeanosti i pokazivanje svoje rasne prisutnosti).zato sto je nista ne ugrozava. u izvesnom smislu. predznak novog fanatizma. Ovde je urbanost dosegla toliki stepen da je vise nije potrebno iskazivati niti joj pripisivati politieki karakter. u drskosti ljudskog zrtvovanja eistom eirkulisanju. u mnostvo daleko kratkotrajnijih kontakata. i raste geometrijskom progresijom. S obzirom na kolicinu energije potrosene prethodnog dana. Na bokovima mu je metaliziranim zlatnim slovima ispisano: Mystic transportation. Seksualnost je pak.panduri inaee postoje da bi doprineli urbanom i modemom izgledu jos polu-ruralnih gradova (kao sto je Pariz). pociniti samoubistvo. U Njujorku nema pandura . ona vise nema kad da se materijaJizuje u ljudske i ljubavne odnose. Grafiti.iako se na sve strane njome rnaSe. od svakog spoljnjeg razaranja.elektricitet otklanjaju pomisao na rat. dokazali sta? Da smo u stanju da stignemo. fanatizma bezlienog performansa. da bismo dokazali. prevazidena kao naein izraZavanja . uz neverovatno saueesnistvo eelokupnog stanovnistva.drugo ne ugrozava . AJi taj dogadaj nije ponovo podstakao hiljadugodisnji san 0 svemiru. Njujork je poslednji izgred te barokne vertikalnosti. koja se na njujorskoj "seeni" estetski transkribuje kroz ludosti. Nestaee sjajna superstruktura j sumanuta vertikalnost. svako je zaluden napetoseu svoje bezliene uloge. vee se rasplinjuje u promiskuitet pojedinog trenutka. Ne stiti ga od intemih nezgoda kao sto je raspad energetskog sistema iz '76. Ta eentralnost i ta ekseentrienost mogu sarno da doprinesu njegovoj sumanutosti sopstvene propasti. MYSTIC TRANSPORTATION INCORPORATED Njujork sebi prikazuje. Tu je saZet citav Njujork i njegovo misticko glediste na dekadeneiju: svi speeijalni efekti. jos kasniji ee se zakopavati u zemlju i neee ni imati ime. Uostalom.

a on ga zapravo nadvladava i izrabljuje. ciniee se da je dan trajao samo cetiri sata. od tehnoloske taStine i izIisnog nasilja. vee estetsku formu mutacije. juri niz glumicine trepavice. morfoloskom. Mi u Evropi imamo dar da promisljamo stvari. Taj univerzum potpuno truo od bogatstva. za razliku od Evrope. " peva uzviseni glas iz jedne u drugu vremensku zonu. oseeam Ijubavi svu zestinu .iako s ushieenjem i razocaranjem u isti mah. prelazi ledenu prekookeansku atmosferu. od puritanizma i mentalne higijene. 27 . i napokon se gasi na pucini Islanda. Njujork. putovanjuje kraj. da ih anaIiziramo. Na deset hiljada metara i na hiljadu kilometara na sat. Ali uzvi26 seni glas. rasnom. Od noei iz koje smo posli do one u koju cemo sleteti.. od senilnsoti. u smislu da se oseeate ovencani energijom svih . Eto. Jevrejin iii Jermenin spava mi u krilu. niz Ijubicasti horizont izlazeeeg sunca. od moti. od bede i rasipanja. U avionu. od nezainteresovanosti. brzina ne zna za zestinu Ijubavi. Niko nam ne moze osporiti istorijsku tananost i dar konceptualizacije. glas nesanice putuje jos brze. a ponajmanje americki intelektualci zatvoreni u svoje kampuse.ponovo dozivljava oseeanje slave. neodoljivo me podseea na radanje sveta. naivnom preteranoseu i socijalnom. Mozda stoga sto Citav svet i dalje sanja 0 njemu. Beznademo kasnimo za giuposeu i mutacijom. arhitektonskom ekscentricnoseu tog drustva. Los Andeles jesu u centru sveta. u toplom kovcegu mlaznjaka. u slusalicama Les Indes Ga/antes. ne predstavlja turoban prizor promene. Njega niko nije u stanju da prouci. na ekranu Katrin Denev. mora se priznati . na tome nam zavide cak ~ umovi s onu stranu Atlantika. da ih odraZavamo. dramaticno otudeni od te konkretne. bajkovite mitologije koja se izgraduje svud unaokolo. . podamnom su sante Grenlanda. ljudi spavaju. "Da. a jedan starac..sto. Ali najociglednije istine i novovremena cuda zbivaju se na obali Pacifika iIi u kupoli Menhetna. moralnom.

gde etnicko i lokalno predstavljaju sarno otpatke i rusevine centralnosti? Zelim da se ekscentrisem. svemirskog. da budu za mene pojam astralnosti. da postanem ekscentrican. visinska astralnost aviona. vertikalnog. elektronska astralnost televizije. Ushicenje besprizomosti. oznaeavajuceg. besprizomost ociglednosti. transpoliticna astralnost ispoljavanja moci.ASTRALNA AMERIKA Astralna Amerika. i najbanalnije predgrade. ali tamo gde je centar sveta. razumni. Astralnost. A s tog gledista i pos)ednji fast-food. ZaSto da se decentralizujem u Francuskoj. i najgora olupina od americkih kola iii najbeznacajnija mdoretkinja iz strip ova nalaze se u centru sveta vise nego bilo koja kultuma manifestacija 28 29 . ocekujem sarno da nastanjuju jedan prostor nesamerljiv s mojim. Trenutna astralnost vektorskog. oCiglednost moci. najlepsi orbitalni prostor. Lirika cistog cirkulisanja. Za mene ne postoji istinita Amerika. muzeja moci u koji je Amerika izrasla u ocima citavog sveta. moe simulacije. Nasuprot evropskoj melanholiji analiziranja. geoloska astramost pustinja. Nasuprot naSeg razocaranog devicanstva. originalni. za kojom se u nas sarno cezne. stereolitska astralnost megalopolisa. Od Amerikanaca ocekujem sarno da budu Amerikanci. Horizontalna astralnost automobila. Ne trdim od njih da budu inteligentni. Radost usled propasti metafore. Nasuprot groznicave udaljenosti kultumog pogleda. naSe duboke oseeajnosti.

simulakrum imanentnosti i materijalne transkripcije svih vrednosti. sve vile lice na funeral homes. bolje vidi Evropa. Uostalom. ni realnost. Nalik hologramu po koherentnoj laserskoj svetlosti. S vizuelnog i plasticnog gledista takode: kao da su stvari sacinjene od neke manje stvame materije. Ona uostalom. Amerika nije ni san. i da sve zavisi od svetlosnog zraka. Ali jedino tako radikalan eksperiment omogueava uspesan ishod i daje tu astralnost koju neeu naCi nigde drugde. i sve vas navodi na sanjarenje. to je hiperrealnost. kao sto sam mislio. i Ijudske delatnosti. Pred tim nestaje sve. Amerika na mene uvek ostavlja utisak istinskog asketizma. i reklama. elektronika svakodnevnog zivota. Sve sto me okrufuje odraiava tu opustosenost. s istom straSeu i istim predrasudama. cak i telo. sve se iseca plasticno i jednostavno poput svetlosnog signala. a 30 uostalom. To je jedina zemlja u kojoj je mogueno biti tako sirovo naivan: od stvari. ali i seksualnost. kao da se okreeu i premestaju u praznini usled nekog specijalnog svetlosnog efekta. neba i pustinja ocekivati sarno da budu bas one sto jesu. nije tacno da se odavde. Isto mitsko i analiticko ushieenje koje nam je pogled usmeravalo ka tim prvobitnim zajednicama danas nas nagoni da gledamo ka Americi. kao da ne primeeujuci prolazimo kroz celuloidnu traku. Kad se okrenete. OkruZena gardenijama i eukaliptusima. usled naknadnog efekta neuhranjenosti postaje providno i toliko bestezinsko da je blisko nestajanju. ne dobija se drugaciji ugao gledanja na nju.. i u njega se moze uci kao u san. Amerika je nesto sto n~ sve prevazilazi . U stvari. Sve je ovde realno. neki parking. pragmaticno. Amerikanci. laserskog zraka koji pred ndim oeima lara po americkoj stvamosti. kako na jugu tako i na severu. u Ameriku kao fikciju. Naime. a ako se on prekine. Amerika je nalik gigantskom hologramu po tome sto je ukupna informacija sadrzana u svakom pojedinacnom delu. Kultura. cega jos ima sto nije vee stotinu puta bilo kritikovano? Umesto toga. jer sarno on moze uociti savrseni simulakrum. homogenosti prostih elemenata osvet1javanih istim takvim snopovima. Sve se zasniva na jednom nosivom svetlosnom zraku. imamo utisak da Amerika pociva na fantasticnom smenjivanju slicnih elemenata. Mozda se istina 0 Americi moze ukazati sarno Evropljaninu. nemaju oseeaja za simutaciju. ali ne mogu govoriti 0 njoj. pak. politika.stare Evrope. u 31 . Hologram je blizak fantazmu. neki Burgerking iii Stadbejker. ni vise ni manje nego sto su to u svoje doba bile primitivne zajednice. ali i Las Vegas. To je sasvim izvodljivo i u samoj Evropi. Prividati se cvde ne znaci sanjati budan iii imati prividenje. ma koju ulicu u nekom gradu na Srednjem Zapadu. na istoku iii na zapadu. posto sami jesu njen prikaz. U svakoj svojoj i najbeznacajnijoj pojedinosti. Pustinja naravno. i sa njima stvamost. Oni su dakle idealan predmet za analizu svih mogueih varijeteta modernog sveta. Pogledajte i najmanju pustinjsku postaju. Oni su njeno savrseno olicenje. just as it is. neku kalifomijsku kueu. public relations. to je trodimenzionalni san. potcinjene su iskljucivo viziji pustinje. ZnaCi da nije stvar u tome da se zauzme kriticko glediste u odnosu na Evropu. Na mirisljavim bremljcima Santa Barbare. to znaci gIedati pri svetlosti razlozenoj na dugine boje.. To je hiperrealnost jer je to utopija koja je od pocetka prozivljavana kao da je ostvarena. treba uCi u fikciju Amerike. Evropa je jednostavno nestala. koja je ovde prvobitni prizor. i eto yam cele Amerike. lica. raspde se svi efekti. po tom osnovu i vlada svetom.

jedina urbana lepota ona koja je nastala hirurgijom zelenih pOvrSina. razgovaraju. Orson Vels. ljudske vrste. zla kob ostvarene utopije.T. U srcu zemlje bogatstva i oslobadanja. istinski debili i mongoloidi odbegli iz psihijatrijskih bolnica (pustanje ludaka u grad cini mi se sigurnim znakom smaka sveta.oil sanctuaries . pod kucom. ali nista ne remeti patvoreni spokoj.. Sve aktivnosti ovde imaju skriveni prizwk smaka sveta: kalifornijski ucenjaci s monomanijackom strdcu za latinskim duhom iii marksizmom. automobiI.~\\h:"r:. Hustling is prohibited.TI1I \ "4 i' hOI:. poput bolnickih cevi za transfuziju i reanimaciju. TV. orgazmicka elasticnost tapisona: ta gipka letovalisna civilizacija neodoljivo podseca na smak sveta. brda bledog patuljastog cveea koje se prostire poput multiple skleroze. • J. Sve je podvojeno kroz simulaciju.:. Bestidno sveprisustvo zelenog bilja. cvece. Planina i seks. misli kroz pisanje..~ 0 I r' r· . dzogeri koji meseeare u izmaglici poput silueta odbeglih iz Platonove peCine. Kao da stvari postoje sarno kroz tu neobicnu namenu. Mikrotalasna pecnica. U. sve ukazuje na to da je ovde smrt najzad ndla idealno boraviste. zena i deca kao zraceei simptom uspesnosti .~~:~~ \ I" • I} "".tf " 33 :I . Miris surovosti... dogadaji kroz televiziju. a odatle je zahvatio i ceo svet. Zanosni hiperrealizam ekstaticki asketizam multiprocesno putovanje interinaktivna multidimenzionalnost Nesto za odlepljivanje Western Digitals Body Building Incorporated Mileage iJlimited Channel Zero Skiljavi bar u Santa Barbari. Just a life. i naftne platforme . plaZa i planina.. Fuko. Nekoliko pojmova.. drobilica za smece. Svako je boraviste ovde pogrebno. s genetskim manipulacijama i plasticne hirurgije Ijudske vrste.. upadljivo slicni i cudnovato ubedljivi."'. Sartr. citavi zidovi u prozorima veoma nalik na Snezanin kovceg. raznorazne sekte s monomanijackom strascu za cistotom iii zlocinom. nebrojena tehnicka razgranavanja po kuCi.. \~ ~"". zadah piva. oko kuce. ((.. Predeli kroz fotografiju. Posto je lepota jedino ona koja je stvorena plasticnom hirurgijom tela. plaZa i planina.~~~. stereotipi zivota i smrti? To je problem koji muci Ameriku. Mozemo se zapitati da Ii i sam svet postoji sarno u funkciji reklarne koja se 0 njemu moze napraviti u nekom drugom svetu.i najzad. prava opsednutost smrcu. Seks i pojmovi.. Cocktail scenery. jedino misljenje ono koje nastaje plasticnom hirurgijom anketa . terorizam kroz modu i medije. Seks i plaZa. obJaporni ljudi odbegli iz hormonske laboratorije sopstvenog tela. Crveni tregeri igraca bilijara.!C~j. 'c· j I~ \J '. seks..raznolikosti biljnih vrsta i jednolicnosti. H bde na pucini poput luksuznih kockarnica iii svemirskih brodova . Seks. uvek isto pitanje: UWhat are you doing after the orgy? Sta ciniti kad je sve na raspolaganju.. zene kroz seksualni scenario. stereo i video uredaji koji obezbeduju komunikaciju s onostranim.~. otimanjem poslednjeg pecata Apokalipse). sva trojica tu za sankom. automobili koji obezbeduju vezu s pogrebnim trznim centrom i samouslugom .koje noro 32 . a evo sad.

koje je toliko homogeno. tu duboku ravnodusnost svog osmeha. nalik svim reklamnim znakovima: osmehujte se. Mnogo je uspesniji taj poziv na cisto animalno iii infantilno cestitanje i svi se Amerikanci okupljaju oko tog efekta zubne paste. I to stima. MOVE. niposto ne skrivajte da nemate sta da kaZete. medu kojima. " To je i Reganov osmeh. kao fluid na dekodiranje. reklamni osmeh: "Ova je zemlja sjajna. on lebdi na lidrna jos dugo poste nestanka svakog oseeanja.~o~ vatim pravilima kao sto je istovremena zabrana autopslJe I iznosenja smeca. u znak nade u ocuvanje kontakta. U Filadelfiji: jednu radikalnu sektu. Amerikanci imaju izvrsne zube. Nikad nijedna ideja. ja sam divan. koji je na putu da postane jedini princip vladanja. a te~o prenosi drugom telu svoju pofudu kao poruku. To se zove interfejs iii interakcija. Taj osmeh oznacava sarno neophodnost osmehivanja. u kojem stare slike izgledaju kao nove~ sjajne i vazdusaste. . iii kojim beznadezno traZi njihovo prisustvo. Osmehujte se ako nemate sta da kaZete. pokupila je americka policija usmrtiwi u pozaru jedanaest Ijudi i zapalivsi trideset okolnih ~ca. vrhunac samozadovoljstva citave americke nacije. U istom ludilu od asepse: Getijev muzej. U nedostatku identiteta. restaurira se.Kultura koja je izmislila specijalizovane institute za dodirivanje tela i serpe u kojima voda ne dodiruJe dno. Samoprorocki osmeh. On ucestvuje u ktiogenizaciji osecanja. poput primalnog krika coveka koji je sam na svetu. U prolazu ti svako upucuje osmeh.. Poput Sesirdzijinog Macka. suvo i vestacko da za njega ne prianja ni kapljica vode. Keep America clean. iii da ste ravnodusni prema drugima. Osmehujte se da biste pokazali svoju transparentnost. s cud. Ijudi yam se ovde osmehuju. koji medutim dobro pazi da se ne 0stvari i da se ne oda. sarno se osmehujte. stvari se vracaju u prvobitno stanje cistoce. uklanja se smece i ispucalost. 35 34 . mi smo najbolji. kao sto se ni za trenutak n~ dodiruju ta tela isprepletena u "filingu" i terapeutskoJ Ijubavi. bez imalo patine i ispucalosti. Imunitetni. obasjajte lice nultim stepenom radosti i zadovoljstva. Uvek raspoloziv osmeh. kao sto tela komunicira drugom telu svoj fluid. Bilo kako bilo. cak i na onom svetu. simpaticno grcenje vilica pod prividom ljudske topline. i zove se komunikacija. Spontano razotkrijte tu prazninu. To je zamenilo jace-to:face i akciju. To se zove informacija i uvuklo se svugde poput fobicnog manicnog lajt-motiva koji se tice kako erotskih odnosa tako i kuhinjskog posuda. Regan tim osmehom dobija podriku mnogo jacu nego sto bi bilo koji Kenedi dobio razumom iIi politickom inteligencijom. svoju Cistotu. osmehujte. On je neposredan. veStacki uglancane poput kulisa "a la pompei" koje ih okrufuju. svoj erotski potencijal preko nekakvog molekularnog povrsinskog napona a da ga nikad ne zavede niti uznemiri. i kuce svih suseda kOJI su traZili da se sekta unisti. I to spada u veliko ciscenje. Jer to komunicira: neverovatno je da dno serpe komunicira toplotu vodi ne dodirujuci je. osmeh s kojim se dete budi svesno prisustva drugih. nekakvim vrenjem na daljinu. ali ne iz pristojnosti niti da bi vas opCinili. kakve Ii ironije. uostalom pokojnik ce ga poneti u svoje pogrebno staniste. osmehnuce yam se. ali ne dopusta bliskost. pa ni same nacionalne vrednosti nisu proizvele takav efekat. poklonite drugima tu prazninu i ravnodusnost. To je vecni osmeh komunikacije. ~~d razdvajanja toliko je dobro pogoden da se voda odvoJda od serpe i ova sad svoju toplotu prenosi kao poruku.

nego jednostavno u mozak. cije milijarde spojeva treba uciniti vidljivim i prisustvovati njegovom radu kao u video-igri.zno biti nib cak imati telo. P~~op~~n. Say taj cerebralni i elektronski snobizam odise neizmemom izveStacenoscu . Otkaceni hedonizam: telo je scenario cija se cudnovata tirada 0 higijeni odvija u trcanju izmedu be.daleko od nekakve vise antropologije. pak. To je carobni instrument egzotericne magije . Nije va. da je otvoreno prema svetu? a u stvari je sarno uspostavljeno integralno kolo dete-maSina. pamteei sve da bi izbegao krajnji rezultat. svoje pojmove naslikane na ekranu! 37 . kako telesnih tako i psihickih sposobnosti. Nega koja mu se ukazuje za zivota predskazuJe kako ee biti doterano u pogrebnom stanistu. Skejtborder s vokmenom. swda isti narcisticki odsjaj. razraduje. telu treba izbrisati iz pameenja zadovoljstvo kao pomilovanje. bodi-bilder: swda ISta pusta usarnljenost. Ali. s osmehom prikljucenim na smrt. 36 od Venecije (Kalifomija) do Tupanga kanjona. doraduje. u opsesivno~ stra~~ od neuspeha i podbacaja kao predznaku smrtl. Telo je jedini objekat kojem se treba posvetiti. kOJoJ zapravo niko vise ne vidi svrhu osim da samu se~~ sprecava. .zbroj~ih sala za rekulturaciju. Danas se vise ne gleda u jetru iIi iznutricu. brejkdenser iz Bronksa u freneticnom okretanJu u Roksyu iii na nekom drugom mestu.Reganov kredibilitet upravo je srazmeran njegovoj transparentnosti i nistavnosti njegovog osmeha. Jer telo koje sumnja u svoje postoJ~~ nje vee je polumrtvo. Nairne. Tako je s univerzitetskim strucnjakom koji se hvata ukostac sa svojim kompjuterom i neumomo ispravlja. da bi odiozio dogadanje smrti i fatalno dogadanje pisanja. pretvarajuei tu vezbu u nekakw beskonacnu psihoanalizu. prikljucen na sopstvenu zel~u. Jer sustina je u prikIjucivanju. u potpunu izvesnost svog nevaskrsava~Ja. to je sarno znak jedne pojednostavljene nauke koja se svodi na terminalno ispravijanje kicmenog stuba. i njegovo velicanje kroz danaSnJI polu-joginski polu-ekstaticni kult jeste pogrebn~ delatnost. nego kao objektu besomucne nege. Telo je uronjeno u izopacenu izvesnost 0 svo~oJ beskorisnosti. Prikljucen na seks. Voleli bismo da mozemo da vi<. koje odslikavaju kolektivnu opsesiju bespoinosti. Izvanredno sveprisustvo kulta tela. ne kao izvoru zadovoljstva.a i to je prosto sujevelje.pogledajte sarno dete ispred kompjutera u skoli: mislite da je postalo interaktivno. egzorcizam putem dobre forme i higijene. zahvaijujuei vecnom feed-back-u s maSinom. vaskulamu i dijetetsku ravnotefu. Na to se nadovezuje druga opsesija: prikljucivanje na sopstveni mozak. vee biti prikljucen na svoje telo. moguenost metamorfoze u druga oblicja.. Zapanjuje nas prosto spektakl mozga i njegovog funkcionisanja. Clme ono prevazilazi opsesivno nametnutu hormonalnu.sva se interakcija zapravo uvek svodi na beskonacni dijalog s maSinom . muskulaciju. najzad dobio isto 8tO i tinejdzer sa zwcnim stubom i vokmenom: spektakulamu desublimaciju misli. InteIektualac je. zadovoljstvo se postize vaskrsavanjem tela. inteIektualac za k~mpjutero~.limo odvijanje svojih misli . dzoger. na sopstvene funkcije kao na energetske dlferencIJale lit VIdeo ekrane. stimulaciju i simulaclJu. nema razloga za zabrinutost: sve je to mnogo manje naucno i operacionalno nego sto se obicno smatra. niti u srce i izraz lica. Ono 8tO Ijudi posmatraju na ekranima svojih kompjutera jeste funkcionisanje sopstvenog mozga. Znaci. i zavestati ga ocuvanju utopijske i iona~o izgubljene miadosti.

preko pokreta u serijskoj industrijskoj proizvodnji. I svi su toga svesni. iserpljivanja u sopstvenim oeima beskorisnog tela. Ima u Njujorku tih olupina druzeljubivosti koje se vi§e ni ne kriju dok prozdiru otpatke pred svetom. zwcno izolovani bar dominira nad podijumom kao 8tO u kontrolnom tomju dominiraju ekrani iii kao 8to kabina za tehnicare nadvisuje televizijski studio. objekat. prizorom iii teatralnoscu i koji uopste ne sIuZi za igranje iii samoposmatranje. Smak sveta najbolje docarava eovek koji trei sam svojim putem po nekoj pldi. bez te kratke i trenutne mreze koju samoprikljucivanjem stvaraju neki mozak. ali mozda ima tegove u rukama iii na struku (gde je ono doba kad su devojke nosile grivne na claneima?). udariee vas iii ee nastaviti da igra pred varna kao mahnit. vee za trenutno odslikavanje bez dubine. bez tog neprekidnog videa nista danas nema smisla. nemojte ga zaustavljati. Bez tog strujnog kola. vee za prikljucivanje na samog sebe. na komplikovanim maSinama s hromiranim zglaveima i zastraSujueim medicinskim protezama. za njega je misiena iserpljenost tela. poswda. Tu spada i zaludenost polaroidom: drZati skoro simultano objekat i njegow sliku. sluzi sarno u tu svrhu: ekran za ekstaticki odsjaj koji vise nema veze s klasienom slikom.istim efektima kao na ekranu. To nije nareizam. To je san. ueauren u samotnieko mvovanje energije. novi vid voljnog ropstva (to je takode novi vid preljube). Polaroidna fotografija nalik je ekstatickoj sHei ispaloj iz stvamog predmeta. do tehnika bildovanja pomoeu mehaniekih proteza. za svaki performans. i taj se pojam neprikladno koristi u opisivanju ove pojave. Dmging je. nemojte ga sIueajno zaustaviti da pitate koliko je sati. industrijalizo39 38 . Primitivni su Ijudi u oeajanju izvr§avali samoubistvo plivajuei ka pueini do iznemoglosti. dzoger izmava samoubistvo trceei tamo-amo po obali. Nesumnjivo. igracima koje obasjavaju topovi . kao da se ostvaruje ono staro fizicko ili metafizieko shvatanje svetlosti po kojem svaki objekat izlueuje dvojnike iii negative samog sebe koje mi hvatamo pogledom. Ali to je ipak beda urbane. S penom na ustima. kratak spoj koji trenutno prikljueuje isto na isto. kontrolni ekran neophodno potreban .U Roksiju. Pomamljenog pogleda. dzogeri su pravi Novovremeni Sveci i protagonisti lagane Apokalipse. Zaustavlja se pretovareni konj. . Video. Ono 8to je za isposnika iz III veka bilo samoodrieanje i gorda nepomicnost. ubalavljenih usta. umotan u zwke s vokmena. To je speeijalni efekat naseg doba. Video iii stereo kultura ne razvijaju nareisticku imaginamost vee stvaraju efekat besomuene autoreferentnosti.ne zato da bi se u njemu s udaljen08eu i magicnoseu ogledala videli iIi odrazili ueesnici. Danas je za svaku dramaturgiju tela. Postoji direktna veza od srednjovekovnih sprava za mueenje. smozdiee v~. Video stadijum smenio je stadijum ogled ala. i time ujedno podvlaei svoj povrsinski intenzitet i svoju dubinsku beznaeajnost. To je optieka materijalizaeija jednog magijskog postupka. dogadaj iii diskurs. na onaj trenutak u kojem prelazi u sumracno stanje. stroboskopskim efektima. On nema amove u ustima. poput dijetetike iii bodi-bildinga i mno§tva drugih stvari.tackastim osvetlj enj em. ledina beda sliena njegovoj jeste beda eoveka koji jede sam stojeei usred grada. ravnodu§an eak i prema opstoj katastrofi zato sto za njega unistenje moZe biti samo plod sopstvenih napora. misli usredsredenih na unutraSnje odbrojavanje. ne zaustavlja se dzoger koji dzogira. On je brat po iznurivanju onih koji se svesno premaraju u teretanama. Dvorana je fluoreseentna sredina sa .

da povraca samog sebe. poricanjem. Slonove zakopane u tecnoj smoli.stitu buducnosti? Cini se da je pre rec 0 predosecanju opasnosti. kao sto oblapomi tdi vrhuncu dimenzionog uniSienja. Naravno da je na. svega §to je izgubilo formulu za zaustavljanje. koji treba svladati pomocu homeopatskih disciplina. re~enja putem istrebljenja. sitos!. zato jedem bilo ~ta. u tom svetu gde svega ima u obilju.opsesivno drustvo. sumracno stanje mehanickog unistenja.anoreksicno dru~tvo. oblapomi punocu prevladava prepunjenoscu. Low sex. Hiljade ljudi koji trce sami. Citavo ovo dru§tvo. Save energy. On tezi da dostigne ekstazu 40 umora. easy clothes: sve su to nocni haljeci i svi ti ljudi koji opu§teno trce i hodaju u stvari nisu izdli iz sveta noci . oni sami plutaju u sopstvenom telu. sve se stedi. to je zaista znak onostranog. Dok slike nestale dece ukrasavaju kese u samouslugama. Zakon nalaie da se 0 deci u najmladem uzrastu moraju starati dva negovatelja. dakle necu da jedem.s sustinski problem danas da se odupremo oblapomosti. nasuprot njemu. Zacudo. sve se cuva. Dzoger je pak odabrao drugacije re~nje.a danas su po drugi put pokopani u Henkok Parlro. Low calories. Najnovija opsesija americkog javnog mnjenja: seksualno zlostavljanje dece (sexual abuse). Anoreksicna kultura: kultura gnu~anja. ekoloskoj kontroli. u muzeju posvecenom vero41 .s tom odecom koja pluta u stvari pluta njihovo tela u toj odeci. Oba su re§enja ekstremno homeopatska. odbija punocu. ne mareci za druge. sve opisati . lavove. Sve jakne. wkove koji su se pariIi po ovim ravnicama Los Andelesa i koji su bili prve. ukljucujuci i aktivno i produktivno stanovni§tvo. niti planinski pour koji je vruCim vetrom oduvan deset milja ka pucini i u dim obavio naftne platforme. Ne primeeivati cak ni prirodno svetlo Kalifomije. kao sto anoreksicar teii vrhuncu organskog ponistenja. Poput prozdrljivca koji ne prestaje da se goji. ploce koja se unedogled vrti po istoj brazdi. On kafe: oskudevam u svemu. ne moze se reci da on tro~i energiju nego pre da je povraca u trcanju. Tipicna za fazu oblapomosti. sve otkriti. odbacivanja.vane sredine.fobicno drustvo. sve memorisati. Citavo se drustvo upinje da porekne da je rec 0 osveti preuhranjenih bozanstava. preistorijske mve naftnih fleka . On ka. Anoreksicar to najavljuje vi§e poeticno. Save money. ugusenih obiljem. Obilje stvara halucinaciju za onim zarom iz doba nemaStine i nesta~ice. iznurivanju tela i zadovoljstava. Save time. Low tar. svako za sebe. izgnanstva. Da Ii je to opsesivnost jednog mladog drustva koje se brine za za.ze: ni u eemu ne oskudevam. mamute. trenerke. Low energy. antropoemije. lepr§avi ~orcevi i vrecaste pamucne majice. u strahu od neproverljivog seksualnog zlostavljanja. ekstazi punog tela. Oblapomi. to je svet iz Blejdranera. kolektivnoj dijetetici. prezasicenosti. Sve zaStititi. ne videti ni~ta od svega toga i tvrdoglavo treati sve dok se bicevanjem limfnih ilezda ne dosegne zrtveno iscrpljenje. postkatastrojicki svet. zasicenja. On porice nedostatak. Low speed . svi tree svojim putem zato ~to su izgubili formulu za zaustavljanje. Sve popisati. Save our souls . sve uskladistiti. celija tumora koje kvasaju. utoliko skrivenije ukoliko je manje opravdana. Nema drugog uzroka toj dijeti. ekstazi praznog tela. Anoreksicar nedostatak prevladava prazninom. sa stereofonskim fluidom u glavi koji im izvire na oci. fosilizovane u crnoj mineralnoj viskoznosti.

restauracije. Amerikanci ne sarno da su misionari nego su i anabaptisti: posto su promaSiIi prvobitno krstenje. Renesnasne dvorce. Da bi rekonstruisali tacan oblik stvari. usled koje opstajemo.§tieenom drustvu.. oni danas postifu trenutno muzeifikacijom). Jer ne sarno da cinjenica Zivljenja nije stvamo potvrdena.. u ovom preza. Sve moze doZiveti ponovno rodenje. vise nemamo svest 0 smrti posto smo neosetno prdli u stanje prevelike lakoce Zivljenja.sto je savrSena definicija simulakruma. Nikad nije kasno za obnavljanje price 0 poreklu. Ali shvatanje koje Amerikanci imaju 0 muzejima mnogo je sire od naseg. fosilne slonove. 43 42 . Nije slucajno sto baS Morrnoni rukovode najveeim projektom kompjuterizacije na svetu: popisivanjem dvadeset generacija smrtnika u svim zemljama sveta. Naravno. Morrnoni iz Solt Lejk Sitija sarno postupaju poput svih ostalih Amerikanaca. vanzemaljaca. spremni su i na unistavanje i istrebljivanje . Indijance u rezervatima. Kontrareforrnacijske metode katolicke crkve. To im je sudbina: posto nisu imali primat u istoriji.T oma Mincer bio je anabaptist. levandelizacija je postala misija mutanata. vee je paradoks ovog drustva u tome da Covek vise ne moze ni umreti. sekvoje na hologramima . Sve je vredno zaStite. i koji nastoje da ubede. Popisujuei u kompjutere svakog zivog stvora iz civilizovanih krajeva (nastanjenih belcima).teZi da dokafe da smo zaista zivi i zdravi (kao sto su sve bajke izmiSljene da bi dokazale da je stvami svet zaista stvaran). zaStita sekvoja. U skladu s moralnim kodeksom. visoko kalvinistieke i presbiterijanske discipline. Ali vee sada. one veeno rodenje simulakrurna. ekologija. popisivanjem u svojstvu drugog krstenja i obeeanja spasenja. sa svojim naivnim sakramentalnim obredima i kultovima i starim narodskim verovanjima nikad se nisu mogle meriti s tom modemoscu. pridajuei pritom vrednost sarno tom naknadnom posveeenju koje je. koje je pak ostvarljivo zahvaljujuei dubokom puritanizmu inforrnatike. kao sto znamo. Sto nije tako izvesno. jer je vee mrtav . vee i na lakoci Zivljenja.Amerikanci su Ijudi s ubetJenjem. koja je nasledila univerzalnu naucnu rigidnost od tehnika spasenja duse dobrim delima. mozda usled nejasne mucnine za zivotom iii kolektivne zelje za katastrofom (ali sve to ne treba preozbiljno shvatiti: to je i poigravanje s katastrofom). da bi ih predstavili na dan StraSnog suda. I ona se ne zasniva sarno na strahu od atomskog rata. ledan od vidova njihove iskrenosti ogled a se u toj upomosti da rekonstruisu sve sto pripada onoj proslosti i istoriji koje nisu bile njihove. a Amerikanci nisu izuzetak. ali stvarnije . citava ta lepeza mogucnosti za preZivljavanje . sanjaju 0 tome da sve krste po drugi put. mumifikacije. niti cemo biti svesni da umiremo.. U tome je prava draf iscekivanja.. ponekad i vrlo zagrizeni. ubedeni u sve. i njen napredak (1) zasnovan je na najnovijim metodama skladistenja u memorije. U slucaju nukleame katastrofe neeemo imati ni vremena da umremo. foka iii Ijudske vrste . Svi su anabaptisti sektaSi. koji se svugde i uvek ponaSaju kao misionari. Executive Terminal Basic Extermination Metastatic Consumption Opstanak je svuda na dnevnom redu. imaee cast da prvi obesmrte sve stvari rekonstrukcijom (fosilizaciju za koju su prirodi bili potrebni milioni godina. sve je prikazano vrlo ubedljivo .dijetetika. ponovljeno izdanje onog prvog.nauci preistorije. a koje su dobrim delom unistili iii razblaZili.

Holokaust je vee anticipirao takvo stanje. Deportovanima u logore smrti bila je oduzeta upravo moguenost da raspolaru svojom smreu, .da se s njom poigraju, da je shvate kao ulog, !rtvovanje: oduzeta im je moe da umru. To nam se dogada svima, u sporim homeopatskim dozama, usled samog razvoja ndih sistema. Eksplozije i istrebljenja (Au~vic i Hiro~ima) odigravaju se i dalje, sarno 5tO su dobili gnojni endemski vid, ali se nastavlja lancana reakcija, ~irenje zaraze, odvijanje virusnih i bakteriolo~kih procesa. Izlazak iz istorije jeste upravo svecano otvaranje te lancane reakcije. Simptom takvog stanja stvari i nesumnjivo najtdi znak nazadovanja vrste jeste opsesivna !elja za preZivljavanjem (a ne za !ivljenjem). Jer, ako posmatramo njene najnovije ~o~e,. atomska skloni~ta, kriogenizaciju, forsirane terapi~e, Vldlmo da su to zapravo forme istrebljivanja. Da bi se lzbeglo umiranje trdi se kakva bilo zaStitna kapsula za ekstradiciju. Otuda treba smatrati ohrabrujueom cinjenicu da se stanovni~tvo vrlo brzo zasitilo prica 0 atomskoj zdtiti (trzistem skloni~ta, kao i trzistem umetnickih stika iii luksuznih jahti mo!e se jos sarno zasenjivati prostota). Izgleda da su Ijudi, umomi od ucenjivanja atomskim rato~, . odlucili d~ na to vise ne nasedaju i da ne obraeaju paznJu na pretnJu od razaranja, uz mozda nejasnu svest da Je ona. s!abo ostvarljiva. Lep primer vitalnog reagovanja pod pnVldom rezignacije. "Ako treba umreti, bolje umreti pod . ve~rim nebom nego u podzemnom sarkofagu". Samlm tim, ucenjivanje prestaje, i !ivot teee dalje. Veliki scenario nukleame pretnje, teatralni pregovori. ~'rat zve~da", svi su umomi od tolikih apokaliptickih vizija, 1 u stvan se brane od njih nedostatkom mdte. Nisu upalili cak ni poku~aji da se ta mdta probudi filmovima kao 5to je Dan pos/e, nista nije moglo uciniti uverljivim taj nukleami scenski prizor, iIi besprizomost. Kad su u pitanju
44

tako osetlJlve stvan (kao 8to Je I rak) zamlslJanJe smrtl Ima za posledicu prizivanje fatalnog dogadaja. Stoga veliku nadu i veoma vdnu politicku cinjenicu predstavlja to eutanje i nezainteresovanost masa prema nukleamom patosu (bilo da im ga serviraju nukleame sile iIi borci protiv nukleamog rata). . U jednoj naucno-fantasticnoj prici, nekoliko povldeenih nalaze se jednog jutra u okruzenju luksuznih planinskih vila, opkoljeni providnom i nepremostivom preprekom - staklenom ogradom koja se tu stvoriia preko n06. Iz svog zastakljenog komfora jos mogu da razaznaju spoljni svet, stvami svet od kojeg su odseceni, i koji stoga ponovo postaje ideaIan, ali prekasno je. PovlaSeeni ee umreti u svom akvarijumu, poput zlatnih ribica. Neki mi univerzitetski kampusi stvaraju isti utisak. Skriven medu jeiama, poljima, rekama (na jednom starom rancu koji je poklonjen univerzitetu), naseIjen medusobno nevidljivim paviljonima i u njima isto toliko nevidljivim ljudima, lezi Santa Kruz. Poput Bermudskog trougla iii Santa Barbare, u njemu sve nestaje, sve se apsorbuje. Totalna decentrisanost, totalna zajednica. Posle idealnog grada buduenosti, idealno utociste. Ni~ta ne konvergira, ni saobraeaj, ni arhitektura, ni autoritet. Ali otud su bilo kakve demonstracije nemoguee: gde bi bilo mesto okupljanja? Demonstracije mogu sarno da kruze po sumi, pod pogledom samih ucesnika. Od svih kalifomijskih kampusa, poznatih po prostranosti i udobnosti, ovaj je najvise idealizovan, najvise naturalizovan. On sublimira sve lepote. Slavni arhitekti projektovali su zgrade oko kojih se prostiru Karmelski i MOlltrejski zaJiv. Ako igde vee postoji dru5tvenost buduenosti, onda je to ovde. Ali upravo ta sloboda, zaStieena istovremeno vegetalnom udobno~eu i univerzitetskom otvoreno~eu ponovo postaje
45

zatocenica sa:ne sebe, zatvorena u prirodnu i drustvenu prezaStieenost koja na kraju rada iste strahote kao zatvorski svet (zatvorski sistem, zahvaljujuCi zidovima, moze pod izvesnim uslovima da evoluira prema utopiji bde nego otvoreni drustveni sistem). Ovde je drustvo oslobodeno vise nego igde, otvorene su psihijatrijske bolnice, prevoz je besplatan - a paradoksalno, taj se ideal zatvorio u sebe, kao iza stakienog zida. Rajska i involutivna iluzija, "Pacificki zid", kako kde Liotar zid od kristala koji ograduje Kalifomiju u sopstvenom blagostanju. Ali zahtev za sreeom nekad je bio okeanski i oslobadajuei, dok ovde pre uranja u fetusn~ tisinu. Ima Ii jos strasti, ubistava, nasilja u toj cudnov~t~j plisanoj, sumovitoj, umirovljenoj, ~ruzeljubivoj rep~bhc~? Ima, ali nasilje je autisticko, reakclono. Nema zlocma lZ strasti ali je bilo silovanja i slucajeva ubistava po desetak zena ~ dYe godine pre nego sto se otkrije ub.ica.. Fetusn.o nasilje, prirodno koliko i automatsko plSanje, .. kOje odrdava vise nego stvama agresivnost, nostalglJu za starim zabranama (zaSto se povecava broj silovanja s porastom seksualnih sloboda?). Sentimentalnost mesovitih spavaonica otvorenih prema sumi, kao da sarna priroda moze biti druzeljubiva i ~ate­ rinska, zalog seksualnog otvaranja i ekologlje naraVl, kao da priroda moze da bude blagonaklona prema n~kom Ijudskom drustw, kojegod bilo, kao da se 'pre~a njem~~ po napustanju surovog sveta magije, moze Imatt dru~ac~~l odnos osim stoickog, osim stoicki definisane nepred~d~jl: ve neumoljive neophodnosti kojoj tre~a suprotsta~tt JOS veci izazov i slobodu. Ovde nema nt traga heroJskom poimanju sudbine. Sve odise nekom .sentim~ntat~om pomirenoseu s prirodom, sa seksom, s ludtl~m, s lst~OJom takode (kroz marksizam u preradenom 1 dopunjenom izdanju).
46

Nalik mnogim drugim aspektima savremene Amerike, Santa Kruz je deo post-orgickog sveta, svet posle velikih socijalnih i seksualnih konwlzija. PreZiveli poste orgije - seksa, politickog nasilja, Vijetnamskog rata, krstaSkog pohoda na Vudstok, ali i ~nickih i antikapitalistickih borbi i istovremene strasti za novcem, strasti za uspehom, tvrdih tehnologija, itd. ukratko, citave orgije modem osti - preZiveli su svi na broju, dzogiraju u tribalizmu, slicnom elektronskom tribalizmu Silikonske Doline. Dezintenzifikacija, decentracija, kiimatizacija, blage tehnologije. Raj. Ali sasvim mala izmena, da kdemo konverzija za nekoliko stepeni, bila bi dovoljna da ga zamislimo kao pakao. Obrt na seksualnom planu. Gotova je orgija, gotovo je oslobadanje, ne trdi se viSe seks, traZise pol (gender), to jest istovremeno imidz i genetska formula. Ne postavlja se vise pitanje pofude i uzivanja, vee pitanje genetske formuIe i seksualnog identiteta (pronaeil). Posle kulture zabranjenog, nastupila je jedna nova erotska kultura, ("What are your prerequisites/or sex? -The door has to be locked, the lights have to be out, and my mother has to be in another State"), nastupila je kultura preispitivanja sopstvene definisanosti: "Imam Ii ja pol? Kojeg sam pola? Da Ii je, konacno, neophodno imati pol? U cemu je razlika u polovima?" Posle ostobadanja, svi su ostali u stanju nedefinisanosti (uvek ista prica: posto ste se oslobodili, prinudeni ste da se zapitate ko ste). Potvrdivanje zenske seksualnosti postalo je, poste jednog pobednickog perioda, isto toliko osetijivo koliko i potvrdivanje mu§ke seksualnosti. Niko ne zna na cemu je. Zbog toga se toliko vodi Ijubav i toliko prave deca: eto bar dokaza da je za nelto jos potrebno dvoje, da neka razlika jos postoji. Ali ne zadugo. Vee je una koja radom vaginalnih misiea moze

47

da oponaSa efekat muSke penetracije dobar primer autoreferencijalnosti i ekonomije razlika - ona je bar naSla svoju formulu. Ali op§tiji je problem nerazlikovanja, usled smanjenog ispoljavanja polnih odlika. Znaci muskosti naginju ka nultom stepenu, ali i znaci zenskosti takode. U tom se spletu okolnosti radaju novi idoli, koji prihvataju izazov nedefinisanosti i koji se igraju me§anja polova. Gender benders. Ni mu§ko, ni zensko, ali ni homoseksualno. Boj Dzordz, Majkl Dzekson. Dejvid Bouvi... Dok su idoli prethodne generaeije bili eksplozivno olieenje seksa i uzivanja, ovi danaSnji svima postavljaju pitanje igre razlieitosti i sopstvene nedefinisanosti. Ti idoli su izuzeci. V nedostatku identiteta, vecina njih traga za "modelom vrste". za generiekom formulom. Treba pronaci jedinicu razlikovanja. ZaSto ne u modi iii u genetici? Odevni imidz, eelulami imidz. Bilo koja glupost je dobra, bilo koji idiom. Pitanje razlike mnogo je vaZnije od pitanja uzivanja. Da Ii je to modalna, post-modem a verzija seksualne revolueije koja je vee prevazidena (u svakom slueaju, nije vi§e u modi), iii je ree 0 biosociolo§koj mutaciji percepeije sebe samoga, zasnovanoj na ukidanju prioriteta seksualnog, koji je obelezavao eelo modemo doba? Gender Research: a New Frontier? V krajnoj liniji, nece biti mu§kog i Zenskog roda, vee sarno razvejanih pojedinaenih polova koji se odnose sarno na sebe same i od kojih svaki upravlja sobom kao autonomnim preduzecem. Kraj zavodenja, kraj razlikovanja i klizenje ka drugom sistemu vrednosti. Vocava se zaeudujuci paradoks: seksualnost ce mozda opet postati sekundama stvar, kao u nekolicini prethodnih dru§tava, nesamerljiva s drugim jaeim simboliekim sistemima (rodenjem, hijerarhijom, asketizmom, slavom, smrcu). Time bi se dokazalo da, sve u svemu, seksualnost nije bila
48

najvaZniji model nego sarno jedan od moguclh. All kOJl mogu biti danas ti novi modeli (jer su svi drugi u meduvremenu iscezli)? Model koji se mozda nazire jeste jedan tip performantnog ideala, genetskog ispunjenja sopstvene formule. U poslovima, emoeijama, poduhvatima iii uzivanjima svako ce nastojati da razvija svoj optimalni program. Svakom svoj kod, svakom svoja formula. Ali i svakom svoj imidz, svakom svoja slika. Mozda nesto nalik genetskom imidfu? Irvin: nova Silikonska Dolina. Elektronske fabrike bez otvora, nalik na integralna kola. Pustinjska zona dodeljena jonima i elektronima, nadljudsko mesto nastalo iz jedne neljudske odluke. lronijom sudbine, tu, na brefuljcima Irvina. snimana je Planeta majmuna. Ali na travnjaku, americke veveriee nam govore da jesve u redu, da se Amerika brine za svoje zivotinje, za sebe i za ostatak sveta, da u svakom sreu postoji po jedna usnula veverica. Citava filozofija Volta Diznija jede yam iz ruke stirn lepim zivotinjieama sivog krzna. Meni se, naprotiv, Cini da se iza nemog oka svake od njih krije ledena i surova zver, ciji vas strah vreba... Na istom tom travnjaku s vevericama stoji zaboden natpis tamonekog isusovskog udruZenja: Vietnam Cambodia Lebanon Grenada We are a violent society in a violent world! Noc ve§tiea uop!te nije zabavna. Taj sarkasticni praznik pre odraZava pakleni decji zahtev za osvetom prema svetu odraslih. Zloslutnu situ cija pretnja lebdi nad tim svetom, srazmemu njegovoj odanosti prema toj istoj deei. Iza preru§avanja i poklona krije se nezdrava decja ve§ticarija - Ijudi gase svetla i kriju se, da im deea ne bi dosadivala. I nije slueajno §to neki guraju igle iii o§triee brijaea u jabuke i kolace koje im dele.
49

Ovde je njegov s~eh ~ren~! na ekran. u ve5taekom osvetljenju usred dana ima neceg nerazumnog i zadivljujuceg. iii smenjivanjudobrog i loseg: sve je dobro). da se ukine smenjivanj~ prirodnih ciklusa (godisnjih doba. Nema niceg tajanstvenijeg od televizora koji radi u praznoj sobi. gori zeleno-narandzasta neonska reklama citave noci uprazno. koja cesto halucmantno radl u kucnim odajama gde nikog nema iii u praznim hotelskim sobama poput hotela u Portervilu. drugi su napravili Apoka/ipsu danas.Smehovi na americkoj televiziji zamenili su horove iz grekih tragedija. usred d. Svaka svetska sila ima svoju monumentalnu aleju. T~ je neteritorijalno oruzje. Ukratko. u klimauredajima koji rashladuju prazne motele u pustinji. ali na fluorescentnom ekranu u svakoj sobi spiker je opisivao uzletanje svemirskog broda. koja je sazidana kao meta predstava carstva da bi u perspektivnom skracenju odavala utisak njegove beskonacnosti. Ali 51 . koji se u sustini ne obraca nikome i nezainteresovano deli svoje slike. Ah tolik~ su opsesivni da ih eujemo i iza Reganovog glasa iIi vesti 0 porazu Marinaca u Bejrutu. I dok su jedni odneli ideolosku i politieku pobedu. prostorom. Oni su neumoljivi. Ali ono 5tO je apsurdno i divljenja je dostojno. u eetvrti u kojoj nema zive duse posle sedam sati uveee. i to ne sarno prirodnim prostorom: prostor je prostran i u njihovim glavama. Preostaje yam sam~ zgraZanje . Sve mora staino da bude u pogonu. da nema predaha vestackoj ljudskoj moci. niti da se prekine tehnolo~ki proces. eak i iza reklama. Ali zapanjuje opeinjenost izvestacenosCu. U Palms aven1JI u Veneciji. Vijetnam na televiziji (pleonazam. Iz tog razloga rat su dobile obe strane: Vijetnamci na terenu. Kao da yam se obraca neka druga planeta. odjednom televizija otkriva svoje pravo lice: video snimak jednog drugog sveta. na jednoj maloj bakalnici u kojoj se prodaje pivo.. kancelarije su osvetljene i kad su prazne. u Americi se ne dopusta da zavlada noc iii odmor.~~a. U drugim zemljama smejanje se ostavlja na volju gledaocu. Na autoputevima. To jest fizicko bombardovanje neprijatelja i elektronsko bombardovanje ostatka sveta. energijom. i posteduju jo~ sam~ vesti berzanske izvestaje i vremensku prognozu. koja je obisla ceo svet. 50 zavese su pocepane. Oni su eudoviste iz Osmog putnika koje se 5unja po svim instaIacijama svemirskog broda. vrata razvaljena. to je mnogo cudnije od coveka koji priea sam nagI!lS iii zene koja sanjari s rukama u braSnu. Da Ii je to besmisleni luksuz bogatog druStva koje strepi od gaSenja vatri koliko i preistorijski lovac u n06? Ima poneceg od svega toga. Svetla u kucama gore po eitavu noc. postao je deo predstave. kola se voze s upaljenim farovima. Sarkasticna ushicenost jedne puritanske kulture. U neboderima. u kojem vode nema. U osvetIjenim neboderima usred noci. ravnoduSan i prema sopstvenim porukama (sasvim dobro zamisljamo kako radi i posle nestanka covecanstva). sam ekran Je taJ kOJI se smeje i dobro se zabavlja. Amerieki' opsesivni strah da se svetla ne pogase. posto Je to vee blO televizovani rat). dok su sve vijetnamsko oruzje I sva njihova taktika u Ijudima i teritoriji. dana i noci. Amerikanci koriste dva osnovna oruzja: avijaciju i informaciju. To se moze objasniti strahom iIi fobijom i reci da je taj neproduktivni utro~ak zapravo rad hlosti. toplote I hladnoce) u korist jednog cesto apsurdnog funkcionalnog kontinuuma (s istom odbojnoscu u sustini kao prema smenjivanju istinitog i laZnog: sve je istinito. a Amerikanci u mentalnom elektronskom prostoru. Da ne govorimo 0 televiziji ~rogramira~oj dvadeset cetiri sata dnevno.

cirkulisanje ovde doseze stadijum dramaticne privlacnosti i simbolicke organizacije. Svetlost swgde odaje i osvetIjava odsustvo arhitekture. a Los Andeles je. To cini lepotu ovoga grada. Nikad pogled nije bio niti ee biti podvrgnut takvoj ekstenziji. sistem americkihfreeways jeste mesto integracije (prica se cak da u njima citave porod ice neprekidno cirkulisu nikad ne napustajuei svoje kuee putujuee). od svojih individuainih reakcija i prihvata pravila ove kolektivne igre. To stvara drugacije stanje duha. dvadeset cetiri sata dnevno. ovencana zaStitnom udaljenoseu i beHnom. prisnog i srdacnog rna sta se pricaIo 0 njemu: jer je on zaIjubljen u svoju bezgranicnu horizontalnost koliko i Njujork u svoju vertikaInost. Unedogied svetleea. Priguseno svetIucanje u svim smerovima. U sest sati ujutru. Zora u Los Andelesu. nad ovom ravanskom geometrijom gde je njegova svedost jos uvek ona nedirnuta svetIost oboda pustinje. iii obratno. Nasuprot naSim evropskim autoputevima. neuobicajene pravce i mesta izgnanstva (Virilio). astralnih po reprodukciji do u beskraj. Ovde. Noene reklame se gase. Tu se ogieda nesto od one slobode cirkulisanja u pustinjarna. u svim pravcima. Malholand drajv noeu predstavlja tacku gledista vanzemaIjca na planetu Zemlju. viziju zemaljca 0 gaIaktickoj metropoli. Nad dolinom San Fernando vee vidite horizontalni beskraj. Stabljike palmi njisu se ispred elektronskog reklamnog panoa kao jedini vertikalni znaci u ovoj ravanskoj geometriji. po ekstenziv53 .actecki Teotihuakan iIi egipatska Dolina kraijeva iii pak Versaj Luja XIV sazidani su u njima svojstvenom arhitektonskom stilu. sarno okrznuvSi Evropu. lasno se oseea da je. rasprieno svetlucanje evropskih gradova. na koje se prikljucujemo kao na televizijski kana!. Linkolnu. kao da je cilj bio sakupiti sve znake zemaljskih poduhvata i kulture da bi ih video vanzemaljac. geometrijska. u reziji celokupnog stanovnistva. Neizmeran spontani spektakl auto-mobilnog saobraeaja. jer nije geometrijski izdeljeno. uzareno apstraktnih. Sansetu. To celini daje prizwk naucne fantastike. stvorile su sebi okruzje po sopstvenoj meri u koje se lagano uklapamo. granicne tacke i vazdusne perspektive ne pruza ni neujednaceno. ka Vilsajru. muzeju svetske moti. koja se ukazuje u procepu oblaka. Santa Moniki. uzarena ogromnost. ogromni prospekt od Linkoinovog Memorijala do Kapitola sacinjen je od niza uzastopnih muzeja koji prepricavaju citaw na!u planetu od kamenog do svemirskog doba. neki ~ovek vee telefonira iz govornice ispred "Beverley Terrace" hotela. koji predstavljaju jednosmerne. TotaIni kolektivni cin. ledino pakao Hijeronimusa BoSa stvara takav utisak zeravice. Zahvaljujuei velicini projekta i nekakvom preeutnom sporazumu koji povezuje citav ovaj krvotok. Otud je Bela Kuea. svetIeee prostranih. Same maSine. u Va!ingtonu. iskrsava vam pred ocima deset puta veei grad. Nista se ne moze meriti s nadletanjem Los Andelesa noro. tako da evropski vozac vrlo brzo odustaje od svojih agresivnih laktaSkih navika. sunce izaSlo tek 52 ovde. koja iz neposredne bHzine nad svim time nenarnetljivo bdi i sarna nalik muzeju. dnevne se pale. Ali kad preletite planinu. Takve paralele. Los Angeles Freeways. sa svojom fluidnoseu i automatskim upravljanjem. ni more ne daje taj utisak. na breruljcima Holiwda. Ovaj grad noeu saZima citaw budueu geometriju mreZa ljudskih odnosa. To su srednjovekovni gradovi.

ne strahovati od onoga sto sustizete iIi od onoga sto vas pretiee (ovde postoji preeutni sporazum o kolektivnoj vomji. Predite deset hiljada milja kroz Ameriku i znaeete vise 0 toj zemlji nego svi socioloski i politikoloski instituti zajedno. kociti trenutno ali ne. film nije tamo gde mi mislimo da je. ntualno odVljanje . To prethodenje pokretljivosti. ubrzavati kao na vazdusnom jastuku. Freeways sto~a n~ izoblicuju grad iii predeo.koje ~e viSe saznaje 0 drustw nego iz svih naucmh dlsclphn~ zaje~no. itd). kojem odgovaraJu t~c~o utvrdeni pokreti. 55 . ali danas se cini kao da se citava metropola sazidala oko tog krvotoka. u Evropi postoje sarno saobracajni propisi) . sazdana u funkciji ekrana. Treba izaci. vee sarno pro laze kroz nJega ~ rasplieu ga ne dirajuei u pustinjski karakter metropole. filijalarna Diznilenda (studiji Univerzala. Jedl. a pogotow nije u masovno poseeenim studijima. i citavog drustvenog sistema u isti mah. I sarno citanje znakova neopho?mh z~ opstanak stvara izvanredan osecaj nehoticne lUCldnosu. Sva saznanja 0 arnerickom drustw saZeta su u antropologiji obicaja u vo!nji . one se nizdvajaju. ekran i njegov odsjaj predstavljaju sustinsko odredenje svakodnevnog dogadaja.ujednacenost protoka ukida pojedinacna odredista. U sv~ko do~~ dana.nosti. prethodenje ekrana nad stvarnoscu. Right lane must exit.a ~e ka . I. Sustina je u vo. kompulz~J~. arnericka stvarnost prethodila je ekranu. priblizno isti broj vozila razdvaj. kliziti bez trzaja (glatkoea puteva i autoputeva je izuzetna.ust ~Xl~: osuda osuda igracu koji biva prognan IZ jedlnog -'izlisnog i slavodobitnog . U stvari.Hohwdu. nikad nije postojalo na isti nacin u Evropi. ne zato da bi sve licHo na platonovsku igru senki. nego da bi izgledalo uzviseno kao da je ovencano oreolom svetlosti s ekrana.h ka Santa Moniki. da predstvalja odsjaj jednog dZinovskog ekrana. I idealni su za jedino pravo uZivanje: cirkuIisanje.. takva kakva je. stattsttka. toplina kole~vne pro~ul. zaSto bih se upinjao da se tome otmem i da se vratim . ~Ipkog uzletanja. Pararnaunta. alI gde sam u drustw svih.Je licilo na prst sudbine. Ako smatrarno da je citav Zapad hipostaziran u Americi.?rustvo. kao sto rituali imaju citavo vreme pred sobom. besumno gutati prostor. ali danas sve navodi na pomisao da je ona. Stapanje kinetike i kinematike stvara jedan mentalni sklop. nalik leminzima u samoubtlackom ottsklVanjU ka puctnl. Onome ko poznaje americke autoputeve poznata je lita~~a znakova. ravna joj je sarno fluidnost maSina).~o ovde toplina.u individualnu putanju. trenutnog i laganog "uce.vida kolektivnog postojanja. Poput drdi rituala: imate citav prostor pred sobom. Through traffic merge left: sve yam se kde~ sve yam se najavljuje. sarno njihov nastanjeni fragment. Cista energija. To must ~xit ~vek ml.stvovanja".raJ~ napustiti taj autoput providenja koji nikuda ne VO~I. Funkcionalnog ucestvovanja. u izlisnu odgovornost? M. Jedino istinsko . prognatl se IZ tog . zahvaljujuei automatskim upravlJaclma I proS4 gramiranom upravljanju. gde stvari najcesce imaju staticki vid teritorije i opipljiw formu materije.mnogo poucnijih od politickih ideja.zno. jednu glob ainu percepciju koja je razlicita od nde. Grad je svakako prethodio mreZi autoputeva. Taj manir isparkiravanja americkih auto~o~tla.znji~ i~ . Odlepiti se bez napora.zIJe. refleksnog. Pored protoka i mobilnosti. Isto tako. Amerika u Kaliforniji.sve to stvara novo iskustvo prostora. Trake koje divergiraju ka Ventun I San Diegu ne napustaju se. Sustina nije u tome da se proucava sociologija iii psihologija automobila..

5tO je takode odlika snova. ghost people. Kroz 'pustinju prolazite kao kroz vestern. njegova mitska transfiguraeija. Oni su olicenje jednog sistema luksuzne prerade. Upravo zato !to idol predstavlja sarno prostu zaraznu sliku. U stvari. to je iskljuceno. po eemu bi se kroz nekoliko vekova razlikovala od rusevina Pompeja? Sta bi radili reklamni agenti dvestagodisnjice da izbije nova revolueija pre 1989? Ni govora. Olimpijade . nego od ekrana ka gradu. Film se u njemu ne uoblieava u neku izuzetnu formu. Oni inkarniraju jednu jedinu strast: strast 56 I za slikom. Future World). ovde yam se prikazuje propast i ruglo kinematografske iluzije. kroz metropole kao kroz ekran znakova i formula.a ova pak u Metro Goldvin Majeru i Diznilendu. swda u gradu su film i scenario neprestlUli i cudesni. Prilicna je draZ Amerike to !to je izvan bioskopskih sala eela zemlja filmska. koji nemaju niceg zajedniekog s imaginamoseu. nego slavodobitni vid filma. Zlatno doba kinematografije i starova svedeno je na nekoliko vestaekih efekata tomada. Sve odise istom tr05no~cu kao Bulevar sumraka i Holiwd bulevar. bednih kulisa i detinjastih trikova na koje se narod pravi da naseda da ne bi mnogo patio od razoearanja. sjajna sinteza stereotipa zivota i Ijubavi. pomno sacinjene arhive. Fetisi. idoli s ekrana imanentni su odvijanju Zivota u slikama. a drugo je biti zadivljen slikama. Ghost towns. S wda. Americki grad. i imanentnost zelje sliei. Gde je onda bioskop? Swda napolju. Naime. kao sto yam se u Diznilendu prikazuje parodija imaginamog sveta. onda je ovde mikrokosmos Zapada. Po Rega57 . isto tako. ne mozemo se uzdrzati da ne pozelimo da stvami dogadaj izazove kratak spoj i da simulakrum pregori iii da se sam izvrgne u katastrofu. Da Getijew vilu u MaHbuu naglo zatrpa lava. Oni dakle ne pothranjuju romanesknu iii seksualnu maStu. bhskostl (prenose se dodirom). Baklja Istorije prelazi na Zapadnu obalu. kolektivno uCesce u naeionalnom samoslavlju. kompletnu kinoteku. gde iscekujemo da se svakog CBSCl specijalni efekti pretvore u stvamu dramu.totalni hepening. materijalni kolaZ. vee sa materijalnomjikcijom slike. Ali to je samo ocajnicka ceznja koju je iskoristio i sam film (Wes/World. KaZe se: 0 njima se sanja . objekti-fetisi.ali jedno je sanjati. sa ~~m ~jeg~vi~ odli~ama: proizvode jak efekat kondenzaclJe (knstahzacIJe). da bi se dosegla njegova tajna. surovo ostvareni ideal. vrhunske istoricare .kroz sto godina vise se nece videti razlika. We did it! Najbolji smo. Oseeaj je isti kao kad izlazite iz nekog italijanskog iJi holandskog muzeja i ulazite u grad koji izgleda kao odraz tog slikarstva. Tako je u UniverzaIovim studijima. izgleda kao da se rodio iz filma. a ne obmuto. sasvim normalno. samo ne tu. Oni ne podsticu na sanjarenje. U Los Andelesu ee se 1989 odrZati Revolueioname Olimpijske Igre. kao da je on iz njega proiwao. oni jesu san. Stoga. na dvestotu godisnjieu Franeuske revolueije. Stoga kult starova nije sporedna uloga. i pre svega: imaju moe neposredne vizuelne materijalizacije (Anschaulichkei/) zelje. ne treba iei od grada ka ekranu. izgledaee kao da se Revolueija odigrala ovde. i po tome je istinski zanosan. ubrzavanje zelje. Ipak. Zamislimo rekonstrukciju velikih revolueionarnih seena na dzinovskim hologramima. sve §to nestaje u Evropi ponovo se rada u San Franeisku. vee uliei i eitavom gradu daruje mitski ambijent. neposredna transkripcija. najbolje glumee. poslednji veJiki mit naSe modemosti. odlazeei odatle imamo oseeaj cia smobili podvrgnuti infantilnom testu simulaeije. oni jesu neposredna vizuelnost.

V ovoj zemlji. a delom i usled izuzetne vulgarizacije. tim je vise miliona pojedinaca koje od njega razlikuje neko neizmemo malo odstupanje. Know Jesus. ledino doseljenici iz Treceg sveta imaju pravo da idu pesice. posle nacionalnog orgazma. zapravo. da Ii je to jos arhitektura? Ludicna i halucinogena. To je demokratija. bez katastrofe. Najmanji otklon nekog statistickog modela. lronicnim izvrtanjem poretka stvari za ostale su pesacenje. Tako je s onim sasvim sedim Hristom. To je u neku ruku njihova povlastica. shvatamo da se zapravo okrece platforma sa Sankom. Nedostajala je samo jos druga Leni Rifenstal da snimi taj novi Berlin 1936. Veoma je vruce. najmanj~ hir nekog kompjutera dovoljni su da kratkotrajnom slavom ovencaju i najbanalnije neuobicajeno ponaSanje. slava ne pripada izuzetnoj hrabrosti ni herojskom podvigu. Sve sponzorisano. Mozemo mu skrenuti palnju da ga niko. stika idealnog sveta. nego je58 i i i v dinstvenosti najbeznacajnije sudbine. misicna aktivnost postali retkost. bez guzvi na autoputevima. Ali upravo je u tome stvar.spoljdnjost. da lije to post-modema arhitektura? Nema interfejsa unutrdnjost . bez pan ike i . One su zapravo mnogo tde premostive od bilo kakvih kamenih zidina. ovoj centrifugalnoj metropoli. sve clean. umor. delom usled njene izuzetne retkosti u dandnje vreme. usluge koje vrlo skupo kostaju. redovi ispred luksuznih restorana iii vaZnih diskoteka obicno su duzi nego ispred restorana za drustvenu ishranu. On jednostavno nosi svoj krst kao 5tO drugi imaju na kolima nalepnice: Jesus save. Ali on bi odgovorio: upravo je tako bilo i pre dve hiljade godina. Po tome je ova metropola jos uvek provincijska palanka. Bez nezgoda.novom modelu. Vkratko. bez terorizma. koji je uprtio teski krst kroz glavnu ulicu u Veneciji. Staklene fasade samo odra. kolektivna melanholija obuzima stanovnike Los Andelesa. Imamo zelju da mu kaZemo: to je vee ucinjeno pre dve hiljade godina. ko izade iz kola. Cisto opsenarska arhitektura. Taj neocekivani dogadaj nacinio ga je herojem dana. cist spacio-temporalni trik. Vrh hotela Bonaventu'ra. Na isti nacin. 0 njemu se snima film. a drugi vide samo sopstvenu sliku. svugde je intervjuisan. na znanje celom svetu.. jer 5to je god sistem u celini ujednaceniji. znaci najveceg siromdtva uvek ce imati makar jednu priliku da postanu u modi. bez Rusa. itd. vidim kako se citav grad okrece oko nepokretnog vrha hotela. Naposletku. "V ovoj zemlji svako je bio iii ce biti slavan makar deset minuta" (Endi Vorhol).kao onaj 5tO je pogresio avion pa stigao u Okland na Novom Zelandu umesto u Ouklend kod San Franciska. Potpuno isto kao ljudi koji nose tamne naocari. t~j je prestupnik. poput pasa lutalica na putevima. I tacno je tako . Jedan od specificnih problema Sjedinjenih Drzava jeste slava. koja ide uz povlasticu nastanjivanja praznog srca metropola.. Svugde se transparentnost interfejsa 59 . koji se produZava i u unutraSnjosti hotela usled prostora koji vijuga poput lavirinta. ko i korak napravi peSice taj predstavlja opasnost za javni red. sve euforicno. Zatim. ama baS niko ne vidi i da prolazi kroz opstu nezainteresovanost i podsmeh. Pomeranje nebodera napolju jedva je primetno.zavaju okolinu i vracaju joj sopstvenu sliku. Vrtoglav osecaj. njemu nije cilj da izmisli nesto novo. dok je ostatak zgrade nepokretan. Ali. Ima je dakle apsolutno za svakoga. totalni reklamni dogadaj. Metalna konstrukcija i zastakIjeni zidovi lagano se okrecu oko koktel-bara. Pogled im je skriven iza njih.

kao milost.ueenjuje vas. u svoje samoupravljajuee utociste i svoj vestacki imunitet. svako je za one druge poteneijalni ludak. perjem i zutom kapuljacom. Zato ja nerado uldem novae u banku. Iz njih se vise ne moze . Vise ga ne vide. ulozen umesto da je potrosen. superautomatizovana kola. Bankar je odbio da me pusti da odem s tolikom sumom: to je bilo besprizorno. Svuda unaokolo. Isti je oseeaj u Njujorku gde Je pamka poput karakteristicnog mirisa gradskih uliea. Tako izgleda idealni grad. Ali one se pre ograduju od grada nego sto sadejstvuju s njim. Kad odete na ispoved i kad po~ hranite grehe u ispovednikovu savest. kao da nema nikoga iza tih liea. cak i neprekidni dijalog s racunarem. kao moe. i da su neophodni Ijudi koji za to preuzimaju rizik. jedan preruseni ludak eirkulise po plocnieima u centru grada i niko. sve sto se visokoparno naziva komunikaeijom i interakeijom zavrsava se povlacenjem svake monade u senku sopstvene formule. Pentecostal Savings (a ne. Kao da nema nikoga unutra. I ovde sve komunieira a da se nikad dva pogleda ne ukrste. I First International Bank. Sve je toliko neformalno. Sve nagomilane u sreu gradova. a ponekad se uoblici u rasp ad sistema. automatsko pokuestvo. koji je dosta krhka za!tita) da se oseea da bilo sta moze da pUkne u bilo kojem trenutku. priznajte da to nije normalno. fasade od zatamnjenog stakla su kao liea: neprozime povrsine. i Ijubite ruku koja vam ga daje. Bank of Ameri~ ca. to je erkva). za seksom. i sta biste s njim? Osumnjiceni ste da zelite da ga iskoristite. tamne naocari. Reflektuju ga poput erne ravni. ima toliko malo uzdrZavanja i manira (izuzev veeitog filmskog osmeha. nemoraln. Ista je stvar i napolju. ali nije tajanstven. Istina je da posedovanje novea izgara prste. Posto su ludaci oslobodeni. Zatrditi ga znacilo bi uvrediti bozanstvo. Ljudi suvise strahuju da Ih neko ne presretne s nekim nepodnosljivim prohtevom. Njen besprizorni pogied razotkriva vaSu go~ Iotinju i primorani ste da se predate da biste je umilostivili. da Ii se ikada vratite po njih? I ambijent je uostalom nalik na ispovedaonieu (nema mesta koje je vise kafkijansko od banke): priznajte da imate para. ProgIaS'en sam Iudim: u Ameriei. da lancana reakeija moze u trenu da naelek!rise s~ tu latentnu histeriju. Sram vas bilo. poput onih igara u kojima treba spojiti sve tacke tako da se ne presece vee naertana linija. opasno. Ovde niko ne gleda druge. Novae je fluidan. njihov je unutra!nji prostor nedokuciv. novcem iii emoeijom. takav kakav je u banei.izaei. Vokmen. Da ne zelim mozda makar putnicke cekove? Ne. sve u gotovom. s dugim kljunom. Uostalom. Crocker Bank. nikad nije va!. kojeg vas banka oslobada: "vas me novae zanima" .zavrsava refrakeijom ka unutra. ama ba! niko ga ne ~leda. Hteo sam jednom da ugasim racun i podignem sve u gotovini.o. ledan kamufliran Covek. strah me je da se nikad neeu usuditi da ga podignem. vi ste ludi i treba vas svezati ako umesto da verujete u novae i njegovu carobnu 61 60 . njena je pohiepa bezgranicna. sam sebi dovoljan. Da Ii ste zasluzili tu cast? Ko ste vi. a novae je tako lep u svom fluid nom i bezvremenom stanju. Zgrade poput hotela Bonaventura izdaju se za savrseni mikrograd. Upravo tako: posedovanje novea je greh. Sve je nabijeno nekim mesecarskim nasiljem. I stvarno ni nema nikoga. nesumnjivo na kvaran nacin. za sta bismo im morali biti vecito zahvaini. zajedno s velikim aviokompanijama. i treba se kloniti kontakata da' bi se izbeglo poteneijalno prdnjenje. kao sto se dogodilo 1976.

a ipak zagonetno. kao u svemu gde nema sta da se razumeva. kOJa Je podloga svake Ijudske naseobme. i sasvim je logicno da te gradevine predstavljaju monumental no srce grada. Predstavljaju 63 Arnerie~a 62 . freeways. . sa zidovima prekrivenim grafitima. i. ako si mrtav. A pustinje nisu neka pr:roda nasup~ot grado~m~ one oznaeavaju prazninu. One lstovremeno oznaeavaju ljudske naseobine kao . iz ZIVOStl ~~ uhcam~ ~h P?rodmh lepota. Moze da se razume da treba ziveti intenzivno iIi nestati. kultura je naslednica pustinja. odnosa.r ?ni s~de po bibliotekama. okreeu leda sopstvenom prostoru kao sto su GrCl okretall leda moru. Ako si ziv. Novac je. a ne univerzltets~a pr~da~~ja. ziv si. Zaliv ka Long Bicu veliki je koIiko i Ipanema u Riu i sarno se s njim moze uporediti. ghost towns iii downtowns. Ali za razliku od Ria s ponosnim. LIVE OR OlE: cudnovat grafit na molu u Santa Moniki. s istom lagodnoseu.001 kOJI. One stvaraju viziju rasterecenu svega ostalog. safeways. ja vreme provodim u ~u~tmJ~ma 1 na putevima. Jedna od najlepsih stvari. Ovo je. u zoru. medija. Dok oni crpu teme iz istorije ~~eJa. Sve je jos nalik na primitivnu zaJedmcu: tehnologije. dakle. Uprkos tome. Prekomemost prostora. Zapad se zavrsava na jednoj obali ogoljenoj od znacenja. Te njihove pustinje poznajem bolje ~ego om. mediji. kao putovanje koje gubi smisao kad se blizi kraju. ali to je banalno. drustvenom zivotu Arnerike nego sto bih lkad saznao na nekom zvanicnom iii intelektualnom skupu. Uee ~e da ocitavam istovremeno poVIiinu i kretanje. Banka ima. sivo nebo na horizontu Venecije. jednostavnost govora i karaktera . i vrteska. g~adova. Moja su lovista pustinje.. planine. Prirodne pustinje upueuju me u pustinje znakova. totalna (bio socio stereo video) "si. neka je poetska snaga saddana u toj neumitnoj tautologiji. Kao: Pay or die! Pare iii zivot! odakle proistice: Zivot iii zivot! Opet glupo.fluidnost zelite da ga ponesete sa sobom u gotow. a u pustinji saznajem viSe 0 ~onkretnom. ra~lkalnu o~oIJenost. dogadaja. geologiju I nepokretnost. u zoru: pristaniste u Santa Moniki. lzazivaju ushlcenJe opusto§eno§cu znakova i ljudi. kao u ribarskoj luci. Najzad.. Kao da se kaie: budi iii ne budi svoj! Glupo. mrtav si. . Los And~les. melanholicne palme s gracioznoseu iz ludih dvadesetih.omo~ stanju: BeznacaJ. Stvarno nikad dosta tih betonskih i metalnih svetilista da nas od njega zastite.mula~ija r~vijaju se u divljem. a pustinja ostaje primalni prizor.m sa~o iz sada!njeg trenutka. Ogromna metropola Los Andelesa nasukava se na more poput pustinje.nost Je nelzmema.Ja sa~daj i~~laci. Nekoliko noeobdija vee jase po prvim talasima. jedna od najbeznacajnijih obaia na svetu. Jer zapravo nema biranja izmedu zivota i smrti. beli talas koji jezdi. a kulturu kao fatamorganu i produzetak slmulakruma. eak 1 u metropolama. ovde se grad zavrsava u okeanu skoro kao pustara.. kljucnu drustvenu ulogu. zivot se ne moze razmeniti za sebe samog.~etaforu te praznine i ljudska dela kao produZetak ~ustlnJe.. prljav. istina. Ova je zemlja naivna~ u ~JoJ treba bltl nalVan. s maglovitom draii banjskog predgrada. raskosnim j izvestacenim (pa ipak lepim) morskim zalom. pouka tog grafita je mozda: kad si glup'ii umri! DOk. bledozeleni iIi tirkizni hotel iznad pescanih dina i nedogledni niz oronulih motela s umrljanim lampama.

ROMERO SADDLE . pivo. s rasporenim dusecima i ogledalima potarnnelim od prdine neprekidno .SAN RAPHAEL WILDERNESS U sumrak. ljubav i smrt. sarno sto je umanjen i preobraeen u provincijsku bajku subotnje veeeri. ni upravnih zgrada. pravolinijski koliko i stabla narandZi i nastanjen meksickim robovima koji su od gazda otkupili stare sevrolete iz pedesetih godina. po obroncima divljih breiuljaka. One su izvan podrucja i opsega Zelja. Nema cak ni banke. jedini natpis: EXIT. da produzim. uvek se treba pozivati na pustinje.mino Cielo. jedu se sladoledi. kao na plantaii. potpuno 1 ~a n~ ne~hvatlji~o lisen bilo kakvog centra. s tapisonom izlizanim do potke. slicnih Toskanskim. kroz zavese. dovikuje se (dok preko dana svi voze ne primeeujuei se). U svim hodnicima. sve u kolima . iii automobilskoj povorci na losandeleskim autoputevima. Cene su smesne. a mgde nicega nalik sredistu. Sva se kola kreeu gore-dole po dve milje dugoj glavnoj ulici. na greben Ca. ozwcenje.citav zivot 64 65 . Ovde mozete iznajmiti tri sobe za nedelju dana po ceni od jednog noeenja u nekom obicnom motelu. jedini pokretni elemenat: automobil. Spust ~roz aleju oleandera. Ali otkrovenje je sam grad. Primitivno drustvo: ista motorna identifikacija. Danas je to jos uvek centar Portervila. ali V1s~ . u sporoj iIi zivoj povorci. da stanem? Smrkava se swd u~a~kolo. Najzad. nema zabavnog centra. To je moZda kolonijalni prizor. posle tri sata voznje. nema repera. muzika.st~ar~ divan ukus prepustanja. tam no geometrij- I I ski zelene. Mozete ostati nedelju dana za dvadeset dolara. isti kolektivni fantazam ustaljenog toka stvari .radi televizor. planina. ali ovo su zapadni obronci Steno~tih . iii bar njihov odsjaj. kolektivna parada. u podnozju Nacionalnog parka SekvoJa. Sobe se ne mogu ni otvoriti. u sirom otvorenim sobama i u onima koje se vise ni ne otvaraju. ocigledno ni za koga. vlasnik Meksikanac ne moze da nade kjuceve. tik uz zamrli centar. jedina trospratna zgrada cije poderane zavese vijore kroz polupana okna na vrueem popodnevnom vetru. movie. One su nd mitski operator. Voznja uz uhce.BLUE CANYON . propoved. pije se. Ali suvise je vruee da bi se 0 tome razmisljalo. posle dvu sata voznJe 1 stlaska u pakao uskrsenje na nebo. Ritual nalik noenom krstarenju Stripom u Las Vegasu.mentalnu granicu na kojoj se ruse civilizacijski poduhvati. u svakoj sobi.CAMINO CIELO .QUICK SILVER MINE . izgubio sam se u divljini ~an Rafaela. s noenim pogledom iz vazduha na Santa Barbaru. U taj su hotel verovatno pre cetrdeset godina dolazili bogatdi iz Bejkersfilda kad su zeleli da se powku u svezinu planinskih predela. Americki graftti 85. zatim pod svetloseu farova po pesku recnog konta. Nema kulturnog centra. prekrivenim talasastom travom nalik na zivotinjsko krzno. PORTERVILLE Pr~laz kroz pravolinijske sume narandzi. prepusten neumitnom propadanju. Televizori. ledini znak zivota: americka zastava. U slucaju viska znacenja. sladoled. A ipak. Moze da se izade u svim pravcima. hotel. Sdazak u grad koji to nije.dorucak. mz uhce. ledini elemenat kulture. s dobrim izgledima da se ovde provede noe. ~ozim sve dalje i dalje ka poslednjim odsjaJlm~ dana. viska namera i prohteva.SYCAMORE CANYON . Aleja od pedesetak apsolutno simetricnih palmi jednake visine vodi do naoko m:-Jene kuee plantaiera na kojoj su svi kapci zatvoreni. ni veenice. mogu se videti s ulice. Noe se lagano spusta nad Portervilom i pocinje groznica Subotnje Veeeri.

Nista se drugo neee dogoditi tokom noei. bezivotne prodavnice. neSto po lepoti ravno pustinji. sirotinjsko svetIo. kao vrhunac prostitucije i teatralnosti u vrhuncu tajnovitosti i tisine. No. nema menjanja brzine ni preticanja. zdto ne zena? Nista nije toliko strano americkoj pustinji kao sto je simbioza (Ieprsava odeea. SvetIosna beznacajnost nedeljnog jutra. a tvrditi da su u svemu ostalom Amerikanci divljaci. toplota. Ovde je veStacko sve 5to je Ijudsko. nepromenljivo trajanje i najludu trenutnost. kao u snu. razveseljenost. U tome je originalnost pustinja americkog Zapada. izmedu sterilnosti brzine i sterilnosti trosenja. vi jednostavno izbegavate izazov koji ona pred vas postavlja.. morate prihvatiti njihov sled i ako je nerazumJjiv.ovo je neSto posebno. oaze) kakva odlikuje autohtone pustinjske kulture. estetskog III kritlCkog vrednovanja. Zenu. svi elementi za prinosenje zrtava. koja eesto ostavlja mnogo bolji utisak od nde (u zemljama "razvijene kulture"). sa svojom izvrnutom nadmorskom dubinom. tek probudene benzinske pumpe.luda trka devojcica od dvanaest do petnaest godina. Sve se svodi na paradu osvetljenih i eutljivih skafandera Ger sve se odvija relativno tiho. sudaranje rasa. Uzaludno je suprotstavljati Dolinu Smrti kao uzviSeni prirodni fenomen Las Vegasu kao prezrenom kultumom fenomenu. Rajner Benam je u pravu: Dolina Smrti i Las Vegas su nerazdvojni. A sutradan ujutru. u tom surovom elektrienom nadovezivanju. u nedelju ujutru. Izuzev jednog takmicenja: na obodu grada. U izmaglici natrpirodne vreline. Ali nema niceg lepseg od vestacke svezine u srcu vreline. koja je upravo izazov vrednovanju i uzrok neizmeme zbrke efekata. Ako nesto treba da nestane. tehnologija. i podneti joj na mvu. u prdini od konjskih trka. sve isti fluidni monstrumi s automatskim upravljacem. . Prirodno. kao sto u pustinji sve doprinosi njenoj magicnosti. pod svetloseu reflektora. svetlost. od elektricnog osvetIjenja na jarkom suncu. Femas Krik je sinteticka k1imatizovana oaza.. Posle noenog automobilskog ritual a. bez farova i svetIeeih reklama . sve je prepusteno svetlosti suvise sirokih avenija. Vatra. Uobicajeni nacini razlikovanja ovde su besmlslem. Dolina Smrti je velika i tajanstvena kao i oduvek. pravih devojcica iz vestema. iIi vestackog kockanja u zagubljenim kazinima. izmaeiee yam njegova originalnost. nerazlucivost pozitivnih od negativnih efekata. blizu terena za bejzbol . Vazduh je proziran. treba prihvatiti sve za66 jedno. Holografski mikro-model cele Amerike. s podmorskom realnoseu predela. jer upravo taj sudar elemenata americkom nacinu zivota daje Zivu obojenost. sporost.u drive-in. Zestina suprotnosti. Treba uvek poneti nesto za zrtvu pustinji. i oni se ogledaju jedan u drugom preko pustinje. Dolina Smrti ima neceg tajanstvenog po sebi. Jer jedan je skrivena strana onog drugog. s poljima soli i brdima od 67 . jedva razliCite od pustinje. morate taj pokret shvatiti kao neodoljivu i sustinsku cinjenicu.tek nekoliko Meksikanaca koji vee kruze u dugackim kolima i prvi belci koji peru kola pred otvorenim verandama. Izbegavanjem te zbrke i preterivanja. Ako po~~at~~te to drustvo sa stupnjevitoseu moralnog. I to vafi za celu zemlju: treba prihvatiti sve skupa. koji gipko k1ize ukorak jedni s drugima). i uzviseno. modela. od vestacke brzine u srcu prirodnih prostora. Velicanstveno. Kolika god bila lepota svih pustinja u Juti i KaJifomiji. natrpirodno su tihe. pIes simulakruma i stika ovde je toliki da. Postoji neka tajanstvena slicnost izmedu sterilnosti otvorenih prostora i sterilnosti kocke. Izlisno je isticati odlike americke ugladenosti. opustele ulice. s narandzama svud okolo.

zimajuci sve metamorfoze zemljine kore.posveeenom mestu. pogled i dalje mentalno pravi savrsenu prazninu i sve naseljene zone. vegetalnost. jedini zadivljujuci prirodni prizor jeste onaj koji pruza istovremeno naiuzbudljiviju dubinu i lolalni simulakrum Ie duhine. Treba Ii se mozda opredeliti za "autenticne" pustinje i duboke oaze? Za nas modeme i ultrarnodeme. ona je nalik nekakvom unutamjem svetilistu . Ni erozivna i monotona poput australijske pustinje. Ipak. sarno je pustinja produzetak njegove sposobnosti odsustva. Kao sto ni tisina nije one iz cega je odstranjena sva buka. On se vise zapravo ne moze zaustaviti na stvarima. sasvim ovozemaljske. Niti misticna poput pustinja Islama. uopste nije teatralna poput planinskih predela niti sentimentalna poput sumskih iii seoskih predela. njene pastelne boje.. totalna ekstraverzija tela na vrelini. Pogled se vise ne moze zaustaviti na bliskim predmetima. Niceg pogrebnog ni morbidnog: odsijavanje u kojem je sve opipljivo. dublja temporalnost. mineralna blagost vazduha. Ovde. svoj najlepsi specijalni efekat. mnogo pre Ijudi. sve predele zamislja sarno kao usitnjenu pustinju. Ona je jednostavno geoloski dramaticna i objedinjuje najsiljatije i najrastegljivije oblike s najblaZim i najlascivnijim podmorskim oblicima. mineralna sustina svetlosti. Menjanje navike je dugo. Film je sve apsorbovao: Indijance. Uvek me zapanjuje ta hiagosl Doline Smrti. i nikad potpuno. kanjone. zanati. izmaglicka opsena njene mineralne poeme.zava sarno su taSte prepreke koje kvare njegovo sameno prostranstvo. i sarna je priroda ovde ostvarila. fosilna koprena. molekulama fluidnost boje. Kad se izade iz Mohave. sve moguee neJjudske oblike kroz koje je zemlja prosla objedinjene u jedinstvenu antologijsku viziju. gradevine produzeci covekovih graditeljskih sposobnosti. odnosno pred neumoljivom zagonetkom sopstvenog postojanja. zajedno s fizickim spektrom boja. i sve Ijudske iii prirodne gradevine na kojima se zadr. Po izlasku iz pustinje. Pustinja je prirodni produzetak unutamje tisine tela. neizmenjenim znakom starim sto osamdeset miliona godina. koje je od geoloske dubine i od cistilista nasledilo biagost i spektralnost. slanu pustinju. Svo poimanje zemlje i njenih elemenata sakupljeno u nenadmaSnom prizoru geoloske superprodukcije. cudesno sa. rudu. toplotu. to je najvelelepniji prizor na svetu. Izlisno je nastojanje da se ukinu kinematografski efekti pustinje da bi joj se sacuvala izvomost. ne nedostaje ni kinematografsko saZimanje. idealna shema njegovog iscezavanja. Fragment neke druge planete (koja je u svakom slucaju prethodila nastanku Ijudske vrste) gde vlada neka druga. ka. Jer sva ta tajanstvena geologija ujedno je i scenario. To je jedino mesto na kojem je mogueno ponovo doZiveti. neba. peScanu dinu. svedost. usred visokih planinskih lanaca. Kao sto ovde dubina vremena izbija iz dubine (kinematografskog)' polja. Jer to je i tisina vremena.ze Benam. Okanite me svake sustine. Americka je pustinj'a izvanredan· dramski komad. CuI a. preslikavanje je nametnuto i ne moze se ukinuti. Film nije jedini koji nam je pruZio kinematografsku viziju pustinje. na cijoj povrsini lebdite kao na teskoj vodi. visoravni. u Dolini Smrti. duh i svaki oseeaj pripadnosti ljudskom rodu tmu pred tim cistim. spektar neljudskih metamorfoza koje su nam prethodife. Ali pustinja nije prostor iz kojeg je odstranjena svaka materija. to je geologija zemlje. mauzolej Indi- 68 69 . naSe sukcesivne forme nastajanja: mineralnost. stenu.. Dolina spomenika. Ako su jezik. Nije neophodno zatvoriti oci da bi se cula. kao i za Bodlera koji je umeo u vestackom da uoci tajnu istinske modemosti. teSko je prilagoditi se na udaljenost manju od petnaest milja.blata.

Stene. ni ogoljenosti. tako da se putenost nadovezuje na suvoeu i dezinkamaciju. transparentnim motelskim naslonjacama. na stotine milja. uvek je suvisan. nista ne sanja. lakocom . Poslednjih nedelja. Otud izuzetne scenografske vrednosti zapadnih pustinja koje sjedinjuju najdavnije predacke hijeroglife. daleka od svake drustvenosti. i svim obojenostima daje onaj karakteristicni pastelni ton. rasp dena u vazduhu. pesak. ali i audiovizuelno putovanje. osencenih. ghostly. Ali i taj drugi proces smenjen je pedeset godina kasnije· kinematografskim putovanjem. Ka sasusenoj. Santa Barbara je sarno san sa svim procesima sanjanja: nepodnosljivim ispunjavanjem svih . Pustinja je uzviSena forma. Ali. u istrosenim. ispod linije proticanja vremena kao ispod nivoa mora.znu fazu tela.janaca i kamera D. na verandi ispred dina. Sva tri elementa sjedinjena u naSu viziju 0 tome. s druge strane. samo noe pada. Sa civilizacijom pionira.zava dezinkarnaciju. i svakog proleea u njoj se raspukne cudo cveea. fatamorgane vremena takode.leno utiskom da vee nisam tU i da svakog dana proZivaljvam Santa Barbaro. Vrelina ne opada. i najbeznacajnije zbivanje opet je uzbudljivo. Unutra. u bla.zenu depresiju svog radanja. najzivlju osvetIjenost i najsveobuhvatniju povrSnost. Boja ovde kao da je razredena i odvojena od materije.sti bio mnogo pre nego sto sam dosao. tu svake voceri zemlja uranja u savrSeno tihu pomrcinu.le se govoriti 0 apstraktnosti pustinje. pod velom cutanja. vee tisina citave vreline nad mineralnim prostranstvom pred nama. Otuda je ovaj predeo svedok svih. u kojoj se dovrsava faza izopacenja tela. organsku fazu prirode. jedna je ptica sletela da umre na balkonu. I svaka faza vesto okoncava prethodnu. Pustinja prevazilazi tu ukletu fazu truljenja. nis~ se ne da porediti s prizorom smrkavanja. Ovde sam u ma. Govor. razdvajanje duse i tela. koji miluje rudne naslage na Telegrafskom vrhu. Zivim sarno u secanju na Santa Barbaro.lelja. smirenih i nejasnih obrisa. nista ne govori u snu. ali i prolazni. Mnogo pre polaska. Ali niko nije ravnodusan prema sopstvenom Zivotu. tisina laganog vetra nad slanim blatom Bedvotera. samim tim je ovaj boravak postao boravak iz prethodnog Zivota. tako bliske totaInoj iluziji. nestvarni i odvojeni od materije.lona Forda. ali neunistiva. seksualnosti. fotografisao sam je. Vegetacija je minimalna. translacijom. u tamu svog alkaInog vrenja. nad Dolinom Smrti. kondenzacijom. koji odra. sve to veoma brzo postaje irealno. geoloskih i antropoloskih dogadaja. kristali. a istovremeno zamagljenih. To nije tisina hladnoee. koje prevazilazi onaj prezrivi prelazak tela ka telesnom nepostojanju. vla.obdarena trenutnom i povrSnom animalnoseu. istrebljenje. Istrebljenjem Indijanaca okoncan je prirodni kosmicki ritam tih predela za koje je hiljadama godina bilo vezano njihovo magicno postojanje. presecana gdekojim automobilskim farovima. Tu nema animalnih pokreta. izuzev ako je sarna . koje ga je jos vise ubrzalo i na neki nacin okoncalo istrebljenje Indijanaca uskrsavajuei ih u svojstvu statista.. iii bolje reeeno tisina je sva cujnost. tisina podmorske erozije. V tom smislu. Milovanje je besmisleno.otud se privida da su predeli avetinjski. ni odsustva Zivota. cak i zaverenicki. pa i najskorijih.lena pustinjska . s njenom fatal71 70 . A svetlost je supstancijalna. Tisina je necuvena. mo. taj izuzetno spor proces zamenjen je jednim znatno brZim. svetleeoj fazi smrti. vreme kao da je bilo umno.snja tisina same doline. sentimentalnosti. Otud efekat fatamorgane. 0 srecni dani! Jutros. 0 rastereeenju od organskog. Erozija. kaktusi jesu veciti. kao da razlomljena kroz vazduh lebdi po povrsini stvari ..

m njegovo posveeenje nekim nepromenljivim ~akom kao sto je smatrao Nice.fe.ona nekadaSnja navika da se ponovo gledaju isti fiimoVl. je predeo ObeleUR burZoaskim modelom '89' i. su ~lljadu puta vise zaokupljeni svojim sitnim Z1votnlm pncama nego cudnovatoseu nekog drugog sveta.. Svaka zemlja ima new. Sad sumnjam da se na sarnrti u jednom trenu sagJeda citav zivot. U Parizu. oci bode XIX vek. I sarna moguenost Veeitog ~ovratka postaje prolazna: to cudesno glediste pretpostavlja da se stvari odvijaju po jednom obaveznom i predodredenom sledu ciji ih smisao prevazilazi. Ostavljen je u nadi da Ce se preobraziti u vaSem odsustvu a~i nista od toga. n8§. Dva i po meseca brisu se za nekoliko trenutaka mentalne razlike brze. sacuvati pregnantnost stvari. PoJ1'lOti nema: sve je zasnovano na burzoaskom SDU iZ XIX veka. U suocavanju Amerike i Evrope vise se primeeuje iskrivljenje.. bIje~ ske Iznenadenja. ni suverena potvrda nekog dogadaja. ni virusna implozija ne mogu se imenovali maS~. nego priblizavanje. svakako neizbezna. Ljudi i stvari udese da sve bude kao da niste ni odlazili. ~~udl .m). Sasvim je lepo opstajao i bez vas. UIJUUllU sidete niz stepenice zadrzavajuei dah i onih nekoliko vizija koje vam jos svetle u pameenju. danas toga nema. vee ponor modemosti. 73 . svoju istorijsku' predodredenost. i sas~ Vim se dobro prilagodava vaSem povratku. kao mesto predodredeno za veciti povratak. Takvi su dogadaji koji nas okruruju: mikroprocesm I trenutno baceni u zaborav. 72 Preporucuje se dakle da sletlte 8to nepnmemlJ~. ja sam sve t~ n~pustio ~~z griZe savesti i vraeam se bez odusevljenja. A ja. koja joj daie skoro konalno obele!. ne moZe postati moderan. ali bez drati'vraeanja prethodnom zi~Olu. OPSeslVllO ponavljlanje jedne mikroskopske i neljudske skaIe. nego avionski trag. t? nij~ ~hiCenje volje. One nikad ne traju duze od vremena u kojem se odvijaju. Za nas. ali koja nikakvim moenim znakom ne moze ugroziti maSlu (ni nukleama eksplozija. Bila je draga . Ne razdvaja nas sarno jaz. njegovom beskrajnom dekadencijom. Vratiti se iz Kalifomije znaci vratiti se u vee videni vee proZivljeni svet. TeSko je zapamtiti divljenje. Veciti Povratak je ono infinitezimaIno. to je virusna povratnost mlkroprocesa. razlomljeno.nom blagoseu i bledilom. Covek se rada moderan. danas kad se sve odvija u tromom nizu bez sutraSnjice . Po povratku iz' Los Andelesa sleeemo u XIX vek. Toga viSe nema. nepremostiv rascep. Sve nestaje sve brze u retrovizoru pameenja.

NaS primalni prizor jesu politika i istorija a ne sfera utopije i morala.. radikalizacije elemenata naSih evropskih kultura. kao su~tinska primena moralnih zakona. Nas.OSTVARENA UTOPIJA Amerika za Evropljanina i dandanas odgovara prikrivenom vidu izgnanstva. obeleiila je revolucija 1789. A ako ta 74 75 . odnosno nultom stepenu te iste kulture. ka radikalizaciji utopijskih prohteva oduvek svojstvenih sektama i ka neposrednoj materijalizaciji te utopije u radu. ali ne istim pecatom. Sleteti u Ameriku i danas znaci spustiti se u onaj "kult" nacina livota 0 kojem je govorio Tokvil. Citavi temelji Amerike postavljeni su na tom dvosmemom kretanju ka produbljivanju moralnih zakona u svesti. Drhve i Ideologije. Nasilnim iii dramskim preokretom. izgnanstvom i iseljavanjem sublimirana i u neku ruku pretvorena u primalni prizor. snamoj ekstraverziji. fantazmu iseljavanja i progonstva i otud izvesnoj interiorizaciji sopstvene kulture. u Evropi. ona odgovara. obicajima i nacinu livota. U isti mah.. podvajanjem voljnog izgnanstva coveka u sopstvenu svest geografSkim izgnanstvom praosnivaca u XVII veku. Nijedna druga zemlja ne inkamira u tolikoj meri to svojstvo dezinkamacije i sveukupnog ushicenja. Ta je materijalna utopija nacina Zivota. one §to je ostalo u Evropi od kritickog i verskog ezoterizma pretvorilo se na Novom Kontinentu u pragmaticki egzoterizam. uspeha i delanja. vee peeatom Istorije.

tehnologiji i oruzju. jumjacki model nije mogao da se univerzalizuje u modemom svetu. U izvozu. Dinamika "novih svetova" uvek svedoci 0 njihovoj superiomosti nad zemljom porekla: oni operacionalizuju ideal koji su drugi gajili kao krajnji i tajno nemoguei cilj. obilja. Ona za Stari svet predstavlja jedinstveno 77 . Ona nema teritoriju predaka. i stagod da se govori 0 preuzvisenosti dolara i multinacionalnih kompanija.kriza istorijskih ideala podleglih nemoguenosti svog ostvarenja. zasniva na ideji da predstavlja ostvarenje svega onoga 0 cemu su drugi sanjaIi . upravo ta kultura sirom sveta opcinjava cak i one koje je podjarmila. moe ce u buducnosti pripasti narodima bez porekla.kriza ostvarene utopije suocene sa svojim trajanjem i neprekidnoseu. Amerika iskorenjuje pitanje porekla. vrhovnu mo~ 1 ap~olutm model uopste nije pogresno. Cak i jezuiti u Paragvaju. A1i to je nevaZno . prava. NaSa je kriza . Posto nije iskusila prvobitnu akumulaciju vremena. koji to u neku ruku dokazuje cak bolje od samih Sjedinjenih DrZava. Kolonizacija je s te tacke gledista bila svetski dramski preokret koji ostavlja duboke i nostalgicne tragove svuda. jednog drustva koje se. s nama moZda nepodnosljivom cistotom. za ono moralno i pragmaticno potvrdivanje koje je predstavIjalo i jos predstavlja patetiku Novog sveta. moe teritorijainosti i feudalnosti preobrati u moe deteritorijalnosti i besteZinskog stanja. bogatstva. ona Zivi u neprekidnoj sadaSnjosti. ona Zivi u neprekidnoj simulaciji. cak i kad se rusi. ali za razIiku od sevemjackog. A1i Amerika je u svoje doba vee bila satelit planete Evrope. i to iz njihovog dubokog i sumanutog ubedenja da im je ona ostvarila sve snove. drugi u to veruju takode. Amerika je originalna verzija modemosti. uspevajuei da. ka kulturi koja se. u neprekidnoj aktuelnosti znakova. Posto nije iskusila sporu i vekovnu akumulaciju principa istine.pravde. to se ne bi moglo reei za onu imanentnu revoluciju americkog nacina zivota. usudila da pouli da ni iz cega stvori idealni svet . ona ne uzgaja poreklo ni mitsku autenticnost. Amerika.Amerika nema problem identiteta. No. buduenost se pomerila prema vestackim satelitima. bez originalnosti. zahvaljujuei geografskom i mentalnom rezu prilikom doseljavanja. to je ostvarena utopija. krizi starih evropskih zemalja. Kako bilo da bilo. indijanska teritorija svedena je na rezervate ravne muzejima u koje ona skladisti Rembrante i Renoare. ideal se prociseava od istorije. Cak su i Portugalci u Brazilu osnovali u neku ruku idealno robovlasnicko i patrijarhalno drustvo. paradoksalno i nama neshvatIjivo. Njena je kriza . koji ee to umeti da iskoriste do kraja. To cak i nije toliko sumanuto: sva pionirska drustva bila su manje iii vise idealna. Hteli mi to iii ne. konkretizuje se. ona u to veruje. mi smo nadsinhronizovana iii titlovana verzija. I ono se ne zasmva tohko na sirovinama. i napokon. ona nema proSlost niti osnivacku istinu. svi se okrecu ka onoj kulturi koja se usudila da teatralnim preokretom te vrednosti materijalizuje odmah. anglosaksonskog. Pogledajte Japan. Idilicno ubedenje Amerikanaca 76 da predstavljaju centar sveta. U sadaSnjoj krizi vrednosti. razvija se s novim zarom i eksperimentalnom energijom. Japan je vee sateHt planete Zemlje. Ne treba suditi 0 njenoj krizi kao sto bismo sudili 0 naSoj. ."transcendentna" revolucija na evropski nacin vise nije siguma u svoj ishod i svoja sredstva. slobode: ona to ma. u hipostaziranju preko okeana. puritanskog modela.ne zaboravimo fantazmatsko posveeenje svega toga putem filma. koliko na cudesnoj pretpostavci ostvarene utopije.

nikad nismo istinski uspeli da pripitomimo modemost. moe arnericke (ne)kulture poticu upravo od iznenadne i jedinstvene mat~rijalizacije modela. zarnene koja pravi kratak spoj u ishodistu tih vrednosti u zemIjama porekla. Ne sarno da se istorija ne moze nadoknaditi. ali bezuspesno. istorijska drustva gube kontrolu nad svojom evolucijom. a pogotovo intelektualci. To je opravdani revans za to sto ml. on je vee presao u sledeeu (E.revolucija. sam kapital nikad ne moze dosegnuti u sadaSnjosti. Kad vidim kako Amerikanci. No. on izigrava dijalektiku. ali u. sarno sto im on uvek beZi za jednu duzinu. Ako je za nas drustvo nallk cvetu mesoZderu za njih je istorija nalik cvetu presadenom iz drugih p~dneblja. Kapital je prepreden. Mi ih sarno podraZavamo. Na to ukazuje Amerika. koja ga rekonstrulse 79 . ne pridrzava se pravila koja mu nalalu kritiCari. ali da nikad nije sve ostvareno. Nastanak tih drustava na rubovima imperija ukida sudbinu istorijskih drustava.rasprsili pre nego sto bi se ostvarili i materijalizovali. To je ono sto nas. nostalgicno ispod oka pogledaju na Evropu. I nikad se viSe evolucija neee nastaviti progresivnim hod om. Zivimo u negativnosti i protivreenosti. Ostaeemo zauvek nostalgicni utopisti koje razdire ideal. i nikad neeemo imati takvu cistotu. ali koji u sustini preziru njeg~vo ostvarenje. kuhinju. Nedostaje nam srcanost i hrabrost onoga sto bi se moglo nazvati nulti stepen kulture. NaS je problem u tome sto bi se naSi stari ciljevi . EvroplJanl. uprkos dirljivim pokusajima da se priviknu ~a novo ~o~­ neblje. Uzalud se vise iii manje prilagodavamo. istoriju. da proZive filozofske iIi marksisticke uZitke stare Evrope. Kao sto zemlje Treeeg sveta neee nikad uspeti da usvoje vrednosti demokratije i tehnoloskog progresa . posto draZ i. moe nekulture. Nikad ih neeemo sustiCi. iii propadaju u suocavanju s njom (Am erik om) jeste ireverzibilan. Mnogi narn americki intelektualci na njemu zavide. skoro kao u nekom naucno-fantasticnom romanu (ciji prizvuk cesto ima i dan as. napredak. parodiramo s pedeset godina zakaSnjenja. dok se naS humor odlikuje (odlikovao?) prefinjenoseu kritickog duha. koji propovedaju da je sve moguee. Istorija i marksizarn su nalik na stara VlOa 1 vrhunsku kuhinju: oni zapravo ne mogu da predu okean. Njen miris ubedljiv je koliko i venac kalifomijskih vina (iako nas danas uveravaju u suprotno. To se kosi sa svime 5tO cini njihovu originalnost. taj ee nam pogled na svet uvek izmicati. kao 5tO Ce Amerikancima uvek izmicati transcendentalni i istorijski Weltanschauung Evrope. Naglo ekstrapolirajuei svoju sustinu preko okeana. projektuju u realnost. Ponistava ih idealni model koji su sarna izrodila. i prizeIjkuju da sebi iskroje sistem idealnih vrednosti. sloboda . Ima proizvoda koji ne podnose UVOZ-lZYOZ. u tom "kapitalistickom" drustvu.ima rezova koji su konacni i koji se ne mogu zakrpiti. Trenutak u kojem se te dotada transcendentne vrednosti realizuju. nego se cini da se. koja se takode protivi prelasku okeana. Mandel i njegova treea faza svetskog kapitala). ali uzalud). obmut~m smeru. Kad se jedna njegova faza raskrinka. kao u SAD). sta god da se desi.iskustvo idealizovane zarnene vrednosti. pomisljarn kako Je tu po~red~ los transfer. oni zive u paradoksu (jer je ideja ostvarene utopije paradoksalna). proSlost. Nikad neeemo imati priliku da dozivimo taj drarnski preokret. pravih isto~j­ skih pravila. Tl?Jgore po nas. razdvaja od Amerikanaca. nije greh sto naSi marksisticki kriticari jure za kapitalom. n~enu istoriju~ metafiziku. Otud naSa melanholija. A 78 sustina arnerickog nacina Zivota dobrim delom lezi u njihovom pragmaticnom i paradoksalnom humoru. tim gore po njih.

svi ti teoretieari sami ukazuju na uzaludnost svojih nadanja. neeemo moei da im je otmemo. aristokratije. Sta je bilo. Ne treba im nista. Evropa je izmislila izvestan tip feudalizma. oslanjajuei se na primat politiCke ekonomije. iii otkriea rudnika zlata.I\. da izgradi utopiju zdtieenu od istorije. ali sve to ne cini istoriju.ne formalnu slobodu koju mi podrazumevamo. i nikad neeemo imati istu slobodu . bilo Je 1 tacka. kao dijalekticke i konfliktne vizije drustava. aktivnu slobodu. svemirskim i mobilnim. A Amerika. pomisljam kako je i tu ree 0 losem transferu. i dive se ndoj pro!iosti i kulturi. Americi nikad nije nedostajalo surovosti. Sjedinjene Drzave nemaju nereSivi problem federacije (naravno. Oni nam zavide. gipku. Svi koji su hteli to da podrdavaju. ekscentrisanost koja je zapravo ekscentrisanost Novog sveta u odnosu na Evropu. Amerika je bila u prilici da napravi rez i uspostavi radikalnu modemost: modemost je dakle originalna samo tu i nigde vise. ali u sredistu Starog sveta. Najzad. Kako kaZe lzabel Iper: "Oni imaju sve. Cak i antikapitalistieke revolucije sluze sarno da bi ponovo pokre.v~nu ispravnost njihovih analiza sa zadrSkom. Koncept istorije kao transcendiranja drustvene i politicke racionalnosti. To nam je dovoljno jasno. oni samo dokazuju apsolutno preimuestvo kapitala kao istorijskog dogadaja. Nde shvatanje slobode nikad nece moci da se takmici s njihovim. Kao VIOlIn KC:l. Oktavio paz s pravom tvrdi da je Amerika stvorena s namerom da umakne istoriji. Sto istovremeno osigurava . sa zadclkom od jedne revoIucije. . s obzirom da dovoljno dugo Zivimo s nesreenom sveseu 0 toj modemosti. ni dogadaja. da se decentrisemo. Nikad. Ne pomaZu jadikovke. ideologije i revolucije: sve je to u sustini imalo smisla za nas. znaci da nikad neeemo biti modemi u pravom smislu reei. Mi je jedino moumo podraZavati i ne mozemo joj prkositi na njenom terenu.U Evropa pogieda ispod oka na modemost pO svaku cenu. Evropa je nestala. koje proistice iz cinjenice da su se oni u jednom trenutku osiobodili istorijske centralnosti. bili promiskuitetna kultu81 80 .. koja je na delu u americkim institucijama i u glavi svakog Amerikanca. U Los Andelesu. poput ratova.a mozda im to i jeste cilj .niti ee zapravo modemost kao izvomi prekid s odredenom istorijom ikad biti naSa. jedno odsustvo centralizma. ni ljudi. Od onog dana kad se s druge strane Atlantika razvila ta ekscentricna modemost u punoj snazi. ni ideja. nule svoju sopstvenu: one odgovaraju onim exogenous events 0 kojima govori Mandel. ali u sustini mi im samo licimo na malo otmeniji Treei svet". funkcionalnu. Nikad neeemo moci na isti nacin da se ekscentrisemo. nego onu konkretnu. ali ni za koga drugog. da je u tome delimicno uspeia i da jos ustrajava u tom nastojanju. Evropa je pocela da nestaje. Ponovo izmi!ijajuei kapital u svakoj novoj fazi. Danas su svi modemi mitovi americki. imali su i oni SecesionistiCki rat. I dalje smo u sredistu. koji osvezavaju kapital. Time upadaju u sopstvenu zamku i uskraeuju sebi svaku priliku da je izbegnu. ana nivou obicaja i kulture decentralizacija. od osvita svoje istorije. bUrZoazije. taj koncept nije njihov .. Od tog poeetnog decentrisanja u politici ee uvek ostati jedan federalizam. Oni koji su bili njegova marginalna transcendencija danas predstavIjaju njegovo novo i ekscentricno srediste. ali mi govorirno 0 saddnjem federalnom sistemu) zato sto su od samog pocetka. svakako.tek naknadno.A. ispali su smesni iIi su dramaticno skrenuli s puta (i mi sami uspevamo tek da se podraZavamo i da Zivotarimo). Ekscentricnost im je upisana u krstenicu. Mitovi su se preselili. kriza.

gde je naizmenicno svaka zgrada dominirala nad gradom. Imigracija je bez sumnje osetljivo pitanje. Usled toga Amerikanci imaju percepciju realnosti koja se razlikuje od naSe. otvorenost prema suocavanju rasa. u kojima i dalje traje podsvesna dvolicnost kolonizatora i kolonizovanog. Nije rec 0 formalnoj vee 0 stvarnoj jednakosti iIi slobodi. Ono sto je smisljeno u Evropi ostvaruje se u Americi . niti nadmetanja izmedu pojedinih grupa. i naizmenicno svaka grupa simbolicno nadvladava. a preti joj opasnost da propadne od univerzalnog. ironija. kultura nacionalne i rasne izmesanosti.. Kad se neka nacija iIi kultura centraIizuje prema nekom trajnom istorijskom procesu.sve sto nestane u Evropi vaskrsava u San Francisku! Ipak. kad se vratimo u Francusku. postoji jedna dubinska razlika izmedu Amerike i Francuske u rasnoj. uzvise83 82 . gde je na svoj nacin svaka etnicka grupa dominirala gradom.. etnickoj obojenosti. lokalnog dogadaja (decentralizacija). Realnost za njih nije vezana za nemoguee. a i beskorisnost metafizike i imaginarnog u americkom Zivotu. sto daje jedinstvenu zivost. ideja ostvarene utopije je paradoksalna. pod socijalnim protektoratom svojih ugnjetaca. pa zatim egzogenih rasa. I to koliko od prosirivanja pojmova trZista. kulture. stvorila jedinstvene okolnosti. zasnovano na zestini iii banalnosti naeina zivota. ali prisustvo vise miliona imigranata nije po sebi obeleZilo francuski nacin zivota niti izmenilo konfiguraciju zemlje. Dok u Americi svaka etnicka grupa. a celina ipak ne odaje utisak nesklada. Nemoguenost stvaranja federalnog dogadaja (Evropa). koje se iskazuju kroz nadmeta- nje i izazov. U Francuskoj. svaka rasa razvija jezik i kulturu koji se takmice. Na isti nacin. nadmetanja i heterogenosti. isto kao i ideja revolucije. To je ocigledno u Njujorku. antagonisticke snage. imamo pre svega neugodni utisak sitnieavog rasizma. NaSa. Suvise smo zaokupljeni istorijom i umemo da proizvedemo sarno sramezljivu centralnost (sitnoburzoaski pluralizam) srameZljivu izmeSanost (nd raznezeni rasizam). postala univerzalna tek kad se formalizovala u apstrakciji i koja po tom osnovu jede pojedinaenost koliko i revolucija svoju decu. Princip ostvarene utopije objdnjava odsustvo. monetame razmene iii proizvodnih dobara toliko i od imperijalizma ideje kulture. ona ima nepremostive teSkoee kako u stvaranju posrednih podskupova tako i u integraciji u neki koherentan nadskup . To polaganje prava na univerzalnost ima za posledicu podjednaku nemoguenost diversifikacije nanlze i federalizacije navise. dinamizma.ra.. Otud saddnje teSkoee u traZenju evropskog zanosa. Cuvajmo se te ideje. Posledice kolonijalnih prilika. iz nadmetanja proisteklog intenziteta. niti je bilo jedinstvene izmesanosti. ako evropskom mi!lju vJadaju negativnost.· Stoga. Ta viserasnost preobrazila je zemlju i podarila joj svojstvenu slozenost. Otuda.. evropska kultura igrala je na univerzalnost. Svi su imigranti u sustini zivalj iz bivsih kolonija. i nikakav je poraz ne moze dovesti u pitanje. kolektivno privlacenje. a ponekad i nadmduju jezik i kulturu "starosedelaca". koja je. Izvesna neumitnost saddana je u procesu centralizacije. nevezano za kulturu i politiku. ni pravog reSenja. izvan svog prvobitnog konteksta. rasnog iii viSerasnog dogadaja (izmclanost). Tamo je zestoka izmesanost mnostva evropskih nacionalnosti. koja tako gradi saveznistvo. sto je svima nelagodna i sramotna situacija. kojima mogu da suprotstave jedino svoju bedu i fakticko izgnanstvo. vee utisak uskladivanja energije. niti utisak jedinstvenosti iii pluraliteta. Kolonijalne prilike jednostavno su preseljene u metropolu.

verovanjem u moe pojava. sujeverjem prema nekoj zloj sili i verovanjem u isterivanje te site pomoeu magije. NaSi fantazmi prostora i fikcije. ovde nedostaje ironija zajednistva i veselost drustvenog Zivota. paraaOKsalnl numor' ostvarene materijalnosti. Imidz ovog drustva je autoreklamni. Sarno utopista moze da veruje kako u nekom poretku.. po naivnosti u zakljucivanju. disidencijom. Istina. pozoristu drustvenih odnosa. Cak je i materijalizam u Evropi sarno ideja. Ni traga od one okrutne parodije 85 . Sve treba da bude javno.nema mesta tananijoj igri. ovde je okrenuta ka spoljaSnjosti. nista ne moze prevariti. kakav god bio.sve sto je sanjano s ove strane Adantika moze da se ostvari preko. naucne vrednosti. ne zastave kao herojskog znaka nego kao zaStitnog znaka za dobru fabricku robu. ka reklamiranju zivota i nacina zivota. Svima je znano da su Amerikanci fascinirani Zutima. kralj je go. dok se naS napredak odvija u zabrinjavajueem cudenju pred vee videnim i mukloj transcendentnosti istorije. tog odsustva istine kojeg se plaSe. nista nije dvosmisleno (sto je u sustini istina: nema lw. Ne znaju da su fakta varljiva po etimologiji. Ovde. Zamerarno Amerikancima da nemaju moe analiziranja i konceptualizovanja.nost arnerickom mislju vlada parac1oks. Ne konceptualizovati realnost. iii u ideologiju. Draf svojstvena manirima. ponaSanje 84 ne moZe prevariti. stvari mogu biti tako naivne. To dokazuje sveprisutnost americke zastave. ali i nesvesno. nego realizovati koncept i materijalizovati ideje. postoji samo simulacija. Ovo je drustvo koje se neumomo hvali. u "snimanju" ZivOla. uvek zapanjujuCe sveZine u zakonitosti svrsenog cina. uvek nove ociglednosti. nadgrobnim spomenicima. ali ne veruju u njihow fakticku varljivost. za nas ima smisla sarno ono sto je promiSijeno iii skriveno. iii sto se ukazuje. cinjenice su tu. Sva druga drustva obelezena su nekakvom jeresi. ali i snove. Zato su hiperrealisti uspeJi da ga odslikaju naivno. sumnjicavoseu prema realilOsti. nego im je gIediste obmuto. po tome su Amerikanci pravo utopijsko drustvo. Mi smo ti koji zamiSijarno da sve kulminira u transcendentnosti i da nista ne postoji sto nije prethodno bilo konceptualizovano. kao sto je pop-art s izvesnom radosCu transponovao na platna zapanjujueu banalnost proizvoda potrosackog drustva. po kultu svrsenog cina. naucni proces ne moze prevariti. po pragmaticnoj ociglednosti stvari: lice ne moZe prevariti. u pretvaranju nacina misljenja u nacin zivljenja. humor naivne ociglednosti stvari. Za njih ima smisla sarno ono sto se ostvaruje. po preziru prema onome sto se moze nazvati pojavom. Jer materijalnost stvari. na benzinskim pumpama. Oni ne sarno da ne mare za to. jeste njihova kinematografija. Amerikanci veruju u fakta. nema prevare. naravno. Materijalizovati slobodu. Ali to bi bila nepravicna optuzba. koliko zaradujemo. bez ironije i osporavanja (DZim Dajn sezdesetih godina). iii koje neprekidno sebi dokazuje da postoji. Prosvetiteljske ideje 0 religiji i moralu naravno. kako Zivimo . nema jeresi. po prenebregavanju zlih sila. ali i iskrenosti i vrline iii sumanutosti tehnologije . To je jednostavno etiketa najlepseg i najuspesnijeg medunarodnog preduzeea: USA. koja je upravo varljivost cinjenica). seksualne perverzije. Po tom verovanju u Cinjenicu. u naseljenim mestima. koliko vredimo. na plantafama. on se konkretizuje u Americi u tehnickoj operativnosti. mi stvamost pretvaramo u ideje. po bezrezervnom poverenJu u ono sto se cini i sto se vidi. kod kojih predoseeaju visi oblik lukavstva. kao kad se na filmu kafe: Action! i kamera pocne da snima. nema sumnjicavosti. Oni realnost stvaraju polazeei od ideja. iii igrom pojavnosti.

ovde je postalo objektivno. i to s razJogom. dokaz svoje sreene ruke. bila uspesna. Ali ce vrlo eesto vdu analizu potvrditi cinjenicama. koje je u neku ruku interiorizovalo tvrdnju Hane Arent da je americka revolucija. dok su Amerikanci uspeli da ocuvaju izvesnu duhovitost u materijalnim oznakarna ociglednosti i bogatstva. to znaci da sasvim iskreno ne vidi nista protiv. ni rasvetIjeno. ne. cija energija jos zraci nad savremenom Amerikom. te bUrZoazije koja se tokom XIX veka istanjila poput §agrinske koze. one jesu izuzetne. Kad Amerikanac kale da se slaZe. Da ne govorimo 0 ubijanju Indijanaca. koje je kod nas subjektivno. samoopravdavajueu surovost tog dru§tva. ekstravaganciju koja nije nadrealisticka (nadrealizarn je opet esteticka ekstravagancija. njihov je prirodni pokret odobravanje. 87 86 . Ta autoindulgencija s izvesnom duhovitoscu svedoci 0 drustw sigumom u svoje bogatstvo i moe. . naprotiv. MoZda stoga sto je banalnost ovde proistekla iz neizmernih udaljenosti. neutralni humor banalizovanih stvari. Reganova vladavina u su§tini je zasnovana na Kenedijevom ubistw. Kolika god bila dosada. lronija koja je kod nas subjektivna. iz ekstenzivne· monotonije i radikalne nekulture. nastale iz jedne aristokratske kulture na izmaku pretvorene u malogradanski manijerizam. U tome je sva sustina: razdvaja nas le§in~ bUrZoazije. onu pobednicku surovost koja cini sastavru deo uspelih revolucija. To je za njih sarno poseban oblik duha. Ovo nije sarno primer za indulgenciju. ona je nosilac ndeg hromozoma banalnostt. prijatno. ona je ovde pre§la u predmete. koliko i njena suprotnost: brzina. Opsenarstvo. Kad mi kaZemo: sldem se s varna. nasuprot svim evropskim revolucijarna. To je i razlog zbog kojeg Evropljani doZivljavaju kao zlehudu sudbinu sve §to ima veze sa statistikom. one ne teze izuzetnosti. Op§tije recen~. One poseduJu ekstravaganciju svojstvenu nesvakiddnjoj svakodnevnoj Americi. Ona je autohtona. statistickim podacima iii licnim doZivljajima koji ee joj zapravo oduzeti svaku konceptualnu vrednost. ovde su presle u stvari. ovde je postala objektivna. Njihovo je intelektualno pondanje cool. Ludilo. americka banalnost biee uvek hiljadu puta zanimljivija od evropske. a pogotow od francuske. razdraganog pristupanja veeini. Istu popustljivost i duhovitost koja se ispoljava u banalnosti stvari Amerikanci isp. Amerikanci. Njihova spontana reakcija nije negiranje iii osporavanje. u njoj odmah vide svoj poraz i zaklanjaju se iza greevitog izazova kvantitativnosti. vrlo evropska po inspiraciji). kojem se ne treba bespotrebno izlagati. to je zato da bismo potom sve osporili. je francuska banalnost otpadak bUrZoaske svakodnevice. Dok. Ali popustIjive su i prema sopstvenoj sumanutosti. doZivljavaju statistiku kao optimisticki podstrek. vertikalnost. pop i hiper humor tako karakteristican za americku atmosferu u kojoj kao da su stvari popustIjive prema sopstvenoj banalnosti. pakao svakodnevice u SAD iii bilo gde drugde. To je jedina zemlja u kojoj se kvantitet moze velicati bez griZe savesti. iz mobilhome-a i dzinovskog hamburgera na pet metara dugackom reklarnnom panou. To ubistvo do danas nije osveeeno. Ne pretenduju onome sto mi nazivarno inteligencijom i ne oseeaju se ugro!eni inteligencijom drugih. Ali Cak i uspela revolucija ima svoje !rtve i zrtvena znarnenja.americke himne Dzimija Hendriksa. sto su kod nas svojstva duha i psihickih sposobnosti.oljavaju prema sebi sarnima i prema drugima. preterivanje. nego i za autoreklarnnu. Nazire se sarno laka ironija. preuvelicanost koja se gr~ici s ~ez­ voijno§eu i nezainteresovanost prema vrednosttma kOJa se granici s nemoralno§eu.

Ta jednakost. ujednacenost obicaja (vise nego statusnu jednakost). jedan novi problem u poimanju Ijudskih drustava. prava i bogatstva) u kojem je ocuvana originalnost i herojska dimenzija (jer kakvo je to drustvo bez herojske dimenzije)? Ukratko: da Ii je Novi svet ispunio obeeanja? Da Ii je ostvario sve dobre strane slobode iii sarno lose strane jednakosti? Odjek americke moei najCeSCe se pripisuje slobodi i njenoj primeni. vee 8to ih potpuno istrosi u traganju za dozvoljenim uzivanjima". Zatim s jednakom jasnoeom opisuje istrebljenje Indijanaca i polo. s onim jedinstvenim okolnostima Novog sveta 0 kojima je pisao Tokvil? Sta je s onom arnerickom "revolucijom" koja se sastojala u dinarnickom reSenju dobro shvaeenog interesa pojedinca i dobro odmerene kolektivne moralnosti? Problem koji nije resen u Evropi. naSe omiljene kategorije tu imaju tako malo uticaja? Zato sto 89 . isturenom bastionu kapitalizma? ZaSto "politicko".Tokvil sa . zemlji slobode.ne treba umanjivati ni jedno ni drugo. To je svet savrsen po nezaustavivom razvoju nezainteresovanosti.danas jos vise nego pre sto pedeset godina. Kao da su se dobro i zlo razvijali odvojeno. i koji je stoga tokom citavog XIX veka pothranjivao jednu problematiku istorije.zaj Cmaca. niti nastojati da se te dye stvari pomire. Da Ii je moguee da neko ko veoma dobro opa. ali nikad ne dovodi te dye stvari u vezu. Americi potpuno stranu. hvaleei slobodom nadahnut nacin zivota. ta se sloboda zapravo zagubila u individualnom oslobadanju obieaja i agitovanju (agitovanje je. dok su oni sacuvali nedimuto i poput ostrva u vremenu okeanskom udaljenoseu ocuvano utopijsko i moral no glediste Ijudi iz XVIII veka. jednakosti. kao sto znamo.zarom opisuje dobrobiti arnericke demokratije i americkog ustava. za koju je Tokvil izvanredno rekao: "Jednakosti ne zarneram 8to Ijude odvlaci u traganje za nedozvoljenim uZivanjima. od utopije. banalnosti i Zanosan je taj dinarnizam celine. i paradoks je danas isti: ni/rati necemo rditi zagonetku 0 odnosu izmedu negativne uteme/jenosti velicine i same te velicine. Drzave i odumiranja Dr. ne primeti njihow povezanost? I te kako. nadmoe moraine (vise nego politicke) organizacije drustva. iii cak glediste puritanskih sekti iz XVII veka. Sta je s izazovom koji se nazire jos kod Tokvila: da Ii jedna nacija moZe da zakljuci sporazum 0 uzvisenosti zasnivajuei ga isklju~ivo na banal nom interesu pojedinca? Da Ii postoji sporazum 0 jednakosti i banalnosti (interesa. to·modemo ujednacavanje statusa i vrednosti. posto su njeni efekti umnozeni usled geografske rasprostranjenosti. Sloboda u smislu javnog delanja.zave. jeste ono 5to razuzdava i raspaljuje moe.za obe pojave. Ali sloboda nije po sebi generaf()f moei. jedna od osnovnih aktivnosti Amerikanaca). "socijalno". presadeno i ovekoveceno u zavetrini od istorijskih zapleta. ta dinamika ukidanja razlika koja postavlja. Ta puritanska i moralna histerezija potice od izgnanstva. kako je rekao Tokvil. Oko te jednakosti ponovo se ocrtava Tokvilov paradoks da americki svet zapravo tezi istovremeno apsolutnoj beznaeajnosti (sve stvari teZe da se izjednace i da poniste svoju moe) i apsolutnoj originainosti . Stoga se generatorom moei pre mogu smatrati jednakost i njene posledice. mnogo manje nego evropska drustva zahvaeena politickim revolucijarna XIX veka. Izvanredno je uostalom koliko su se Amerikanci malo promenili u protekla dva veka. Amerika je moena i originalna. Amerika je surova i uzasna . Ali !ta je s on om paradoksalnom uzvi!enoseu. kolektivnog diskursa 88 jednog drustva 0 sopstvenim poduhvatima i vrednostima. ta nezainteresovanost izraza i karaktera. Mi ih osudujemo zbog toga: zaSto se revolucija nye odigrala u toj novoj zemlji.

psihologizovala. I sarna seksualnost postala je dec svakodnevice. s Marksom na celu. uZivanja iii nepokoravanja. u kolektivnoj svesti. Spasenje ne dolazi vise od boga ni od Ddave nego od idealne prakticne organizacije. ali one su modalne. UsIa je u nacin Zivota. To je religija kao nacin Zivota. Od postanka. Preuzviienost naravi i obicaja. Vise nema ideoloskog iii filozofskog principa vIadanja. u introjekciji bozanske jurisdikcije u svakodnevna znanja? Cinjenica je. morala. ali grdimo. utemeljen u nacinu Zivota. a svakako i njenim ludilom i sumanutoseu. Ali oni su jednostavno. Zakon se ne 91 90 . njenim neposredni. ona bi se raspala. interakcije. u svojstw pragmaticke maSine. One su te koje Zive od utopije (Crkva je smatra potencijalnom jeresi) i koje se trude da ubrzaju uspostavljanje Bozjeg Carstva na zemlji. Da Ii su tome koreni u protestantskoj sekularizaciji svesti. njenom kompulzijom za opravdavanjem. sto znaci da se 0 njoj vise ne moze suditi s cisto politickog gledista. sekularizovala za domacu upotrebu. sto znaci da ni ona vise nema transcendentalno znacenje. stvari su u isti mah naivnije i povezanije. hegemonija nacina Zivota znaci da apstraktna univerzalnost zakona 'ustupa mesto konkretnim propisima razmene. za koje je Amerika jedna bezocna sila a njen moral jedna dvolicna ideologija. Kad se tako ozhiljno zapitaju zdto ih drugi narodi mrze. ni kao princip analize. istinski dvolicna drustva. a ne finalne. Ne zelimo da verujemo u moralnu predstaw koju Amerikanci imaju 0 sebi. Otuda mi Amerikancima pridevamo istorijsku naivnost i moralnu dvolicnost. Cini se kao da je sva Amerika usvojila tu sudbinu sekte: neposrednu konkretizaciju svih mogucnosti spasenja. Da Amerika izgubi to moralno g1ediste na sebe samu. cije su licne i jaYne stvari uvek skrivene iza burioaskog prenemaganja u tajnovitosti i uvdenosti. recimo. igre. u tom prelasku na cin ostvarivanja utopije. gde stvari jos zive od utopije i morala. Osnovna Tokvilova ideja jeste da duh Amerike pociva u njenom nacinu zivota. u revoluciji obicaja. institucija i tehnologija trebalo je odavno da ih izbrise sa scene. nadi i milosrdu. jer upravo to pitanje omogueava istovremeno Votergejte i nemilosrdnu osudu korupcije i drustvenog taloga na filmu i u medijirna . da je religija usia u svakodnevni Zivot. SHcno tome i politika je postala dec svakodnevice. Ona se "ekologizovala".slobodu na kojoj im mozemo pozavideti mi. Umnozavanje sekti ne treba da nas zavara: vama je cinjenica da je cela Amerika zaokupljena sektom kao moralnom institucijom. To mozda nije ocigledno Evropljanima. nego jedan prakticni legitimitet. ni kao zabrana. ZaSto su ovde sekte tako moene i dinarnicne? MeSavina rasa. likvidirala u teznji ka "objektivnoj" koncepciji istorijskog preobraiaja. jer vise nema transcendentalnu vrednost. blizi utopijskom i pragmatickom modelu miSljenja iz XVIII veka nego ideoloskim i revolucionamim modelima koje ee narnetnuti Francuska revolucija. od svega onoga sto je u Evropi politicka ideologija.socioloski i filozofski XIX vek nije prenesen preko Atlantika. njihov se mikro model prosirio na celu Ameriku. sekte su imale izuzetno vainu ulogu u tom acting out-u. Na neki nacin. Ta revolucija ne uvodi ni novi pravni poredak ni now Ddaw. dok se Crkva ddi propovedi 0 spasenju i veri.m zahtevom za bldenstvom. njenom materijalnom efikasnoseu. spektakla. Ali one su ovde sacuvale svoju izvomu zivost i prakticni iluminizam i svoju opsesivnu moralnost. ~to ne znaci da nema strategija. sto znaci da njeno utemeljenje vise ne moze biti dovedeno u pitanje iii preispitivano. od konkretne ideje sreee i od obicaja. pogresili bismo da se nasmejemo.

iz skupa pravila i postupaka zasnovanog na pretpostavei skoro spontanog pridrZavanja. i pre bi se mogla uporediti sa konsenzusom koji reguliJe vomju na autoputevima nego sa saobracajnim propisima koje svako moZe prekrSiti. Dok mi zivimo od skoro isto tako ritualnog nepokoravanja ndem sopstvenom sistemu vrednosti. all mkad mJe sme!na.zava izvesnu slobodu: slobodu odsustva predrasuda i velikih prohteva. Dok se za Amerikanee sve moze reci os~m da su prosecni iii malogradani. Prost. Mi ~ripadamo kulturi me!ovitosti. lakoeom i slobodom u odnosima. franeuska celija odmah stvara ogradeni prostor americko dete trci i pliva kako mu drago. Ali cast je i ne pokoriti se zakonu. Oni svakako nemaju an~tokr~tsku prefi.~a moze nam se ciniti banalnom iii prostom. koji tu situaciju resava tek prelaskom na jedan teatralni metajezik. Stvari nisu jednake. ali zadrZava prosecnost svog malogradanskog prostora. poput omh kOJl su u~ek lmalt prostora. To bi bilo nepo!teno.tel~a. ni prestiZa u prekrSajima iii izuzeeima.zama se eirkulise Franeuz kampuje na svom pesCanom posedu.njen. bez predrasuda i izve!taCe92 nosti. To je cuveni americki konfonnizam u kojem mi vidimo znak dru!tvene i politicke slabosti. ~ta bi znacilo ograditi se od nekog pravila. Ali ovde se zapravo sporazum gradi pre na konkretnim propisima nego na nekom apstraknom zakonodavstvu. Neko bi rekao da je odsustvo predrasuda kod Arnerikanaca vezano za odsustvo rasudivanja. podraZavajuci u pokretima nekakw slobodu iii jednakost koju zapravo ne poseduje. potpuno otudenom od svoje predstave. kao da sedi prekoputa vas. pragmaticku solidamost u americkim obicajima koja ne pociva na dru!tvenom ugovoru nego na nekakvom moralnom sporazumu. a istorija je sacinjena istovremeno od velicanja zakona i od onih koji su ga krSili. u kojima bi bilo apsurdno moralno se razlikovati kr!enjem kolektivnog rituala. ali imaju lakocu prostora.. S osmehom. na nefonnalnim modalitetima pre nego na nekom fonnalnom autoritetu. Arnerik~ci paze da uvek imaju dovoljno sladoleda I plva.zapanjeni smo skoro prirodnim zaboravom statusa. ali u krajnju ruku.a intelektualnost u njegovom pondanju. ~tud nesrecn. U Arneriei .poznata je sivar . T~ lako. Po americkim pla. NaSa je afektaeija sme!na. Po tom konfonnizmu americko dru§tvo lici na prvobitne zajedniee. ali ona i ne ten jednakosti.ost. ali easy. oni imaju demokratsku kulturu 93 1 . jedino je bilo postavljeno politicko iii filozofsko pitanje jednakosti. Treba samo pogledati kako se neka franeuska porodiea sme!ta na kalifomijskoj plan i osetiti uzasavajuci teret naSe kulture.zasniva na konsenzusu: podrazumeva se da ga poznajete i da mu se pokoravate. Taj konfonnizam dakle nije "naivan": on proistice iz jednog sporazuma na nivou naravi i obicaja. napraviti prestup u odnosu na neku odredbu? Treba razumeti tu konveneionalnu. koja se ispoljava kroz mamre j afektaeiju. !to im zamenjuje manire i otmene cetvrtl. Zapanjuje medutim cinjeniea da u americkom sistemu nema casti u nepokoravanju. francusko dete' ne odvaja se od rodi. jednakost je deo obieaja. FraneuZl paze na stareSinstvo i teatralno blagostanje. Franeuz se'reklamira da je na raspustu. koja Je kod nas pnsutna u skoro svim drustvenim slojevima. Pitanje jednakosti i slobode paravi nije bilo reseno niti ikad zapravo postavljeno u ndoj kulturi. mto ne odabrati to jednostavno re!enje umesto ndeg nezgrapnog i izve!tacenog re!enja? Pogledajte samo tu devojku koja vas posluZuje u gostioniei: ona to cini u potpunoj slobodi. Taj "konfonnizam" odra. Arnericka je grupa stalno otvorena. Su!ta suprotnost sartrovskom konobaru. Telesna lakoca koju im daje razmah prostora lako nadoknaduje bJediJo erta i karaktera. a ono nas ogranicava na vecito pretvaranje.

Egalitarianism insists that they all finish even. Cirkulisanje mu je prirodno zanimanje. . zato sto predstavlja prevazildenje mdte u stvarnoso. to su odh~e oslobadanJa. Tu filozofiju imanentnu ne sarno tehnoloskom razvoju vee i prevazildenju tehnologija . Fikcija nije ni apstrakcija. To je demokratski dramskl preokret: jednakost na startu. . u sveop!tOj ekscentricnosti. takva kakva je. nastupa veca tolerancija. konzumiranog s plebejskim duhom i teatralnom brigom 0 tesko zaradenoj razonodi. Politika se oslobada u spektaklu. Ipak. kao i neusiljenost i Ijub~ost.r~teranom bavljenju tehnologijorn. u nemoralnoj dinamici slika. I ~a besprizomost tog drustva znak je njegov~g oslobadanja.nego i hiperrealnos~ te svakodnevice koja.. u kojoj se mnogo vise ~gleda reklam?1 ~ego TokVllov javni duh. njena je definicija prostoma i mobilna. Velika pouka iz svega ovoga jeste da sloboda i jednakost. Ali.a .u apoteozi svakodnevice. moci i beskorisne energije (ali ko ce reci gde prestaj~ konsna en~rgija?). kad se prevazide opsednutost rasudlVanjem I predrasudama. od kojih su neki savrSeno preterani i prezrivi.prostora. u trenutnosti promene.n~st zami§ljajuci je iii da je izbegavamo lde~. ali sto je isto tako ~n~k nezainteresovanosti. u reklamnom efektu po svaku cenu. A ona barem nije patvorena. leZi u razuzdanoso spe~lamog. spontane i konkretne forme usmeravanj. sadrZi sve odlike fikcije. fi~~ija nije maSta.. u tom empirijskom duhu ~~jl . koju je kod nas izmislio Narodni front: one obeshrabrujuce atmosfere siobodnog vremena otetog od Drzave. Democracy demands that all of its citizen begin the race even. Ni traga razmek5alom romantizmu i galoromanskoj mimoci kojima je zatrpano naSe slobodno vreme. Govorim 0 americkom "nacinu Zivota" da bih podvukao njegovu utopijsku prirodu. .toliko. U to~e je razlika i~m~du demokratije i egalitarizma: demokraoja pretpostavlja jednakost na startu. Sloboda ovde nema staticnu iIi odricnu definiciju. ali oni su slobodnih pokreta. To je IStovremeno vrlina i odsustvo vriine. medutim. Amerikanac koji cirkulise kroz pustinje iii nacionalne parkove ne odaje utisak da je na raspustu. Mi smo slobodna duha. Oslobadanja wih efekata. Tako se na utici Ijudi mimoilaze ne gledajuci se. Te su odlike zano~ne. s~n i velicinu.Zato mi nikad necemo Ziveti u istinskoj fikcljl.~as . razuzd~osti. mitsku banainost. Mozda ona uspela revoluclja mje we tobko uspela u Tokvilovom smislu spontanosti javnog duha.aravi ~a modemim vrednostima. ne sarno modemostl vec 1 pretera- nosti m~demih formi (bilo vertikalnih u Njujorku iii horizontalmh u Los Andelesu).va slavodobitni vid u sirovoj stvamosti prosecne Amenke. ne sarno realnosti svakodnevice . a ako Amerika i pokazuje izvesnu nesposobnost moci apstrakcije. zapanjuje. Ni traga od one etikete 'raspust'. ne sarno banalnosti vee i apokalipticnim formama banalnosti. 5to se moze ciniti odrazom uvidavnosti i pristojnosti. osudem smo na mdtu i na nostalgiju za bu~ucno§cu.~jUCl je. 95 94 . To je ono sto prethodi maSo ostVarujUCl je. oni na kraju ne primecuju ni jedni druge. a egalitarizam jednakost na cilju. njegova logicka posledica. Medutim. spontano fikti~an.u p. Taj siavodobltm V1d amencke realnosti ne treba traZiti toliko u d~lovanju institucija koliko u oslobadanju tehnologija i sItka. Obmuto od nde sklonosti da anticipi~am~ ~eal. ali u tome i jeste stvar: vrhunac ~slobadanja. ta nesposobnost zaode. n. ali i veca nezainteresovanost. u razuzdanosti dobara i us~~ga. . pos~oje jedino kao unapred date. Ne traZeci vise tudi pogled. a ne na cilju. u brzini. Americki je nacin Zivota. a priroda mu je granica i mesto za delanje.

uz me§avinu divljenja i besa. najnoviji modeli. nezainteresovanosti. Amerika ostvaruje sve. i stoga postupa empirijski i sirovo. Mi filozofirarno o kraju gomile stvari. dok mi u Evropi. mogucnost cirkulisanja radi cirkulisanja. nedeterminisanosti subjekta i govora. drustvenog ugovora i reprezentacije). Mi sarno sanjamo i s vremena na vreme pone§to ostvarimo . sarno im je ona u mislima: moda. a ne prema mora/u. odecu. Po tome je ona naivna i primitivna. otkacinjanja.s obimom koji mu daje geografska i mentalna dimenzija utopije. u svojoj unutrdnjoj istini iii transparentnosti . Logicke posledice modemosti. ali ona je svakako uspela u toj revo/uciji. Tdka srca postajemo modemi i nezainteresovani i otud takvo bledilo nde modemosti. upravo gubimo i tu. izlaganja i cirkulisanja. koji cirkulise. A upravo ce narn taj arnericki nacin zivota. prava. Zaglibili smo se u kultu razlikovanja i zapravo smo uskraceni u odnosu na radikalnu modemost koja pociva na nezainteresovanom nerazlikovanju. 8to je opet sarno efekat "metastabilnosti" seksualnog oslobadanja). slobode. Tipican model kraja nde kulture treba dakle tr&Ziti ovde. telo i govor oslobadaju se u ubrzavanju mode. 96 97 . Uostalom. Nemamo cak ni zloduha modernosti. naravi. ali one se okoneavaju ovde. hteli mi to iii ne. esteticke i socijalne konwlzije a nikad se nije ostvarila ('68 je bila poslednji pokusaj). orgijanje. revolucije nacina Zivota sa svim njenim. od one revolucije politickih sloboda i vrlina javnog mnjenja (u Americi u toj oblasti danas ima svega). subverzije smisla. Tu je ostvarena utopija. lednom recju. obicaji. Ovde vise ne postoji teritorija (vee jedan cudesan prostor). ona ne zna za ironiju pojmova ni za ironiju zavodenja. sve ono 0 cemu smo sanjali pod radikalnim znakom antikulture. Na isti nacin. Medutim treba reci da je Amerika ta koja je konkretno. cime doseze nekakw bajkovitu slobodu. deteritorijalizacije. tu se ostvaruje anti-utopija: bezumija. tehnolo§ki ostvarila tu orgiju oslobadanja. Osloboden nije covek u svojoj idealnoj realnosti. sve se to ostvarilo u Americi. reklamna razuzdanost. ona materijalizuje. posle promdenih istorijskih i apstraktnih revolucija. neutralizacije svih vrednosti. pragmaticke zakljucke iz svega §to je moguce' promisliti. bilo da zatimo iii ne za njegovim rasipanjem i besprizomo§cu. obicaje menja prema modi. pruziti potpuni analiticki prikaz kraja ndih vrednosti . ljudi iz "totalitamih" zemalja dobro znaju da je u tome prava sloboda.osloboden je covek koji menja prostor. idoli. Ne znarn §ta ostaje od uspele revolucije 0 kojoj je govorio Tokvil. igra slika. citava ta antiutopija koja je u Evropi rasplamsala tolike teorijske i politicke. preteranostima mi apsorbujemo protiv volje. reklama. poslednji krik mode. Eto to je prakticno oslobadanje. smrti kulture. otud takav nedostatak modemog duha u ndim poduhvatima. onoga koji podstice na inovacije do ekstravagancije. Utopijskoj radikalnosti suprotstavlja empirijsku radikalnost koju jedino ona dramaticno konkretizuje. ona dela.kod nas propovedan u prazno . na najjednostavniji i najradikalniji nacin. koji mi smatramo naivnim iii kulturno nistavnim. destrukcije razuma i kraja reprezentacije.dok Amerika izvlaci logicke. Sve 5to se herojski odigralo i unistilo u Evropi pod znakom Revolucije i Terora ostvarilo se preko Atlantika na najjednostavniji i najprakticniji nacin (utopija bogatstva. ona ne ironise s buducnoscu iii sudbinom. ovde su okoncani rea1nost i imaginamost (otvarajuci sve prostore za simulaciju). koji pol. u homeopatskim dozarna. a ne prema savesti.seksualnost se oslobada u svim svojim anomalijama i perverzijama (ukljucujuci i odbijanje seksualnosti. koji mi5ljenje menja prema modelima mi§ljenja.

uni~tavanjem Indijanaca. nema transcendentnosti coveka. oznacili unakrst autoputevima. nego i teorijskih i kultumih. Sto ne znaci da su Indijanci bili beskrajno bliski prirod~ niti da su Amerikanci od nje beskrajno udaljeni: i jedni i drugi nalaze se s obe strane te idealnosti prirode. ultrafunkcionalne. razmi~ljanje. Mozda su Amerikanci. tajanstven upravo zat~ ~to je ekstravertan. ako je tako. Ni u "divljoj misli" nema prirodnog sveta. Ekstravertnost je za nas tajna . Time su otvorili istinski prostor za fikciju. je Ii to uspela revolucija? E da. ali koje sadrze n~to nespekulativno. ni~ta 0 njoj necete razumeti kao ~to necete razumeti ni~ 0 svojoj istoriji iii kraju svoje istorije. . sve do u modemo doba stika i tehnologija. kako nam drago. nema unapredenja. Ni traga od kultumog patosa. a danas i drZavnog i zaStitnickog prizivanja kulture. iii nekultura za nas ostaje tajrla. Introverzija. Ali je raj. to je za nas zagonetka. Na isto ovo nerazlikovanje nailazi se ponovo na vrhunciJ modeme slmulacije. onda Ameriku treba i danas da posmatrate s istim naivnim zanosom kao ~to su cinile generacije koje su otkrile Novi svet. Ona je tu sirovost nesumnjivo stekla prvobitnim decentraIizovanjem ka nenaseljenim teritorijama.kultura je sve iIi nista. koje su najcudesnija arhitektonska dela a pritom se ne pokoravaju zakonima estetike. Sjedinjene DrZave su tajanstvenije: tajanstvo americke realnosti prevazilazi naSu fikciju i naSa tumaeenja. svoje varvarstvo i svoju moe.baS kao !to je za Marksa bila roba: hijeroglif modemog sveta. Jer Evropa se vi~e ne moze razumeti polazeCi od sebe same. Sjedinjene Drzave su raj. S tog gledista. izmi~lja jedinu veliku mod emu vertikalnost u svojim zgradarna koje su n~to najvelelepnije ~to postoji u vertikalnom poretku a pritom se ne pokoravaju pravilima transcendencije. Mrtav Indijanac os~je tajanstveni jemac tih primitivnih mehanizama. Diznilend je raj. koji moze da se ekstravertno i ekvivalentno siri u svim svojim efektima. upravo iz tog razloga. koje ne mari ni za transcendentnost ni za estetiku i koje. nema komisija. . Nema ministarstva. to je to! Sta biste vi hteli da bude "uspela" revolucija? To je raj. Ne sarno da ne postoji 99 98 . Ako pristanete da izvlacite zakljucke iz snova. nema kultumog diskursa. je Ii to ostvarena utopija.jedna takva kultura. ali pored toga i nesvesno. ni istorije . zapravo samo razvejali njihov jed? Oni su pustinje prokrcili. primitivno i sirovo . Tajanstvo dru~tva koje ne nastoji da sebi da smisao iii identitet. ali usled nekog tajanstvenog sadejstva njihovi su gradovi dobili strukturu i boju pustinje. Ali objekat osloboden svog koncepta. makar bio i pogrebni.ni traga od tog sentimentalnog. Bobur je ovde nemoguc koliko i u Italiji (samo iz drugih razloga). i podjednako su otudeni od jedne i od druge. jednolican i povrian.· za nas je citava Amerika pustinja.Ali. ni prirode. ne sarno politickih i sentimentalnih. Raj je to sto jeste. U protivnom. S istim zanosom s kojim sami Amerikanci gledaju na svoju usp~nost. oni su ga jednostavno ucinili beskonacnim razorivSi mu srediste (poput gradova rastegljivih unedogled). Ni tu nema prirodnog sveta i ne moZete razlikovati pustinju od metropole. misleci da su uni~1i Indijance. Nema drugog. Santa Barbara je raj. Ovde nema kulture. koje su ultramodeme. Oni nisu razrusili prostor. a i s obe strane idealnosti kulture. nema subvencija. fonna koja se ostvaruje u svom cistom delanju i cistom cirkulisanju (cao Karl!). to nam je blisko. koncept koji zasenjuje efekte smisla. od fetisizma nasleda kojem se prepustila cela Francuska. Njena je kultura sirova: doslovnom transkripcijom u realnost ona zrtwje intelekt i sw estetiku.

vee ni ideja 0 kultivisanoj kulturi. a njihov je prost or odsjaj svih drugih. jer oni imaju prostor. Kad Amerikanci prenesu nde romanske samostane u njujorske Klojstere. ako se to za i!ta moze reci. bioskop je istinit. CtnJemca Je da se sve nde analize na temu otudenja. kiea i nesvesnog humora . psihologija. Reklame nisu niJta drugo: one kanonizuju nacin Evota putem slike. zaslepljenost jednom irealnom Amerikom? Mozda su oni jednostavno wlgami. tehnologija. !minka .centralizacija. Zadovoljstvo treba trafiti u toj sirovoj pragmatici vrednosti. ne postoji: Zivot jeste bioskop. U Americi. !to nije bilo nalickano bojama kultumog razlikovanja. ako sam u praw vi dobijate sve. Ako parntite samo vd imaginami muzej. Oznaka kultumog etnocentrizma. Mi nemarno prava na zabunu. i to ne beznacajnih. tehnolo!ki dodatak (kod nas se swda oseea ta kalemljena. jer su citav prostor i citav nacin Zivota kinematografski. Kad Pol Geti sakuplja u Malibuu.prosto i jednostavno odslikavanje nacina zivota. romanu.fu kultumi nivo onoga !to ih okru. nam se u Evropi cini neprih~a~IJlvo. Kultura ovde nije onaj izvanredan carobni napitak koji se u nas pije u jednom posveeenom mentalnom prostoru i kojem sleduje specijalna iubrika u novinama i medu velikim mislima. Taj rez. Ako pojam ukusa i!ta znaci. to nestajanje estetskog i uzviknih vrednosti u kicu i hiperrealnosti opcinjava isto koliko i nestajanje istorije i realnosti u televiziji. telefon. kao ~to su u Njujorku zanimljive jedino ulice a ne muzeji. Reklame koje prekidaju filmove na televiziji svakako predstavljaju povredu morala. konformizma. promdicete ono !to je bitno (a to je upravo ono nebitno). predstavlja mskokaloncnu III cak potpuno nekaloricnu dijetu. Trebalo bi pre govoriti 0 "antropolo~kof' kulturi koja se sastoji u izmi~ljanju obicaja i nacina Evota. on je dosledan americkoj lo~ci. Veeina filmova. Kultura. Cak i u plesu. 100 Impresioniste i grcko vajarstvo. a ja samo sanjam 0 metawlgamosti? Who knows? Dode mi da ponudim onu staru opkladu: ako nisam u praw vi nista ne gubite. eemu se onda faliti na reklame? Svojom nistavnoJCu one eak uzdi. Nema kulture kulture ni religije religije. nekultura. retoriku i teatralnost ndih budoaskih kultura. pretvaraju ga u istinsko integral no kolo. mi to smatramo neoprostivim izvrtanjem smisla. onda narn on nalafe da ne izvozimo svoje estetske prohteve tamo gde im nije mesto. bez razlike. cistoj baroknoj logici Diznilenda. ~analnost. u pompejanskoj viii na obali Pacifika Rembranta. ta apstrakcija koju mi saZaljevamo. zasniva se na lstoj svakodnevnoj romansi: kola. filmu.fuje. To je jedina zanimljiva kultura. heterogena. IIi je u pitanju sarno evropejska zasenJenost. ali one odlicno isticu da veei deo televizijske proizvodnje nikad ne dosegne nivo "estetskog" i da je u su§tini istog reda kao reklame. jednobraznosti i dehumanizacije ruse same 101 . Cinjenica je da nam izvesna ban~lnost. brzina. Oni u neku ruku imaju pravo na to. Ona je autenticna. fikciji.neverovatan po besmislenosti.m: ~vd~ Izgleda Vise nego prihvatljiva: zadivljuJuca. wlgamost ovde nemaju Istl smlsa~ kao u Evropi. kao ni ideja 0 milosrdnoj i svetoj religiji. To nije filmski dodatak. to je prostor. to Je savrSen potez cinizma. Ne cinimo to i sarni prenoseei tamo nde kultume vrednosti. arhitekturi. ~to nije pretrpelo glacanje i fraziranje. anahrona modemost). sve ~to je specificno americko ima neceg sirovog. Ako je nekultura ono sto je originalno. Iz tog razloga traganje za umetnickim delima iii kultumim prizorima uvek mi je izgledalo tdto i neumesno. onda treba dosegnuti nekulturu. Naime. naivnosti. A a~o sve st~ se ~~va na televiziji. wlga~ost kOja. on je originalan. bioskop. brzinski dodatak.

stvari izvrcu u svoju suprotnost. znaci da su postale nevaine. Da ne govorimo 0 muzejima i kulturi. danas zapljuskuje omladinu i nameee se kao mentalni vid SIDE. Da. "To je svetsko sredi~te neautenticnosti" . premazano pozlatom Diznilenda. Vi§erasnost. on sam nije umeo da izvede taj preokret. ta super-Am erika. urbani kriminal i audiovizuelna prezasicenost: Kalifomija. od Holiwda do rok -limunada. tak je i kalifomijska priroda nalik holiwdskoj parodiji antickih mediteranskih predela: previ~ plavo more (!1). sa svojom "histericnom" simulacijom .od sebe: u odnosu na Ameriku one su te koje postaju wlgame... Ali ako smemo parafi'azirajuci G. od E.' t~g "tihog Judila" beznacajnosti. -ja do Rata Zvezda. i ponovo joj to posluZila izobliceno. hegemonisticka tehnologija. tog mJitavog khmatlzovanog pakla koji opisuje. od novoindijskih gurua do aerobika. Zuto je jedan tekst po put ovoga koji sledi (autora G.a i zaJto da n~? ZaJto da Los Andeles ne bude parodija grada? Stlikonska Dolina parodija tehnike? Zuto ne parodija drustvenosti. krije nesumnjivu zadivljenost prema svom predmetu. parodiju enologije s otumim vinima iz Sakramenta. parodiju erotizma s 102 deeacima s plaie. ona ima sw energiju simulakruma. to jest podrhtavanja u mestu. Naravno da je sve parodija! Ako se sve te vrednosti ne daju parodirati. Zlza okupljanja prognanika. Nije zapazio kako se na obodima te beznacajnosti. Feja) u isti mah tacan i potpuno pogreSan? "Kalifomija se namece kao totalni mit nueg doba. Kalifomija nije ni~ta izmislila: ona je sve uzela od Evrope. posto joj svakog casa preti zemljotres. tog podrhtavanja koje je progoni. T. kalifomizam. namece se kao apsolutna antiteza autenticnoj Evropi . iz koje su odbegli bogovi: turobna zemlja pod previse jarkim suncem i bezizrazan lik nue smrti. previ~ blaga iii previse suva klima. dencije" u kojoj je citav jedan svet suoeen sa svojim rubom. taj vruci amerikanizam. s osmehom i kozom blago izgorelom pod sunce~ s letnjeg raspusta. ali u isti mah zemlja vrenja i neprestanog pomodnog ritma. eak i parodija mora (suvise plavog!) i sunca (suvi§e sjajnog!). zhao bi da kljuc za Evropu nije u njenoj odigranoj pro~losti. parodiju drustvenosti s komunama. Kalifomija se ustolicila kao prestonica simulakruma i neautenticnosti. parodiju grada i urbanizma s maglinom Los Andelesa. li~no smisla. Mora biti da on. previSe divlje planine. Nije shvatio izazov te "marginalne transcen. Svetsko sredi~te tIDOg ludila.." Sve je to istina (ako hocemo). nenastanjena raz . ona Je hlperrealno vitalna. nego 103 .. Feja da tvrdimo upravo obmuto. parodiju religije s guruima i sektama. ali ona nije dekadentna uop~te.carana priroda. uostalom. posto ce Evropa sigumo umreti preplanula. Uzgred receno. parodiju tehnike sa Silikonskom Dolinom.. Kalifomija (a s njom i Amerika) jeste ogl~alo . je Ii on uop~te dolazio ovamo? Da jeste. od dzoginga do psihoanalize kao oblika demokratije.. od neodoljivih pseudo-pobuna u kampusima do sumanutosti Karla Sagana. Kalifomija je histericna zemlja.. od neognosticara iz Silikonske Doline do misticara jedrenja na dasci. po~to je i sam ovaj tekst nalik na histericni stereotip koji pripisuje Kalifomiji. psihoanaliticki narcisizam.naravno: to i cini njenu originalnost i moe. nedogadanja. kao apsolutna sinteza cool staljinizma. od kriminala kao oblika psihoanalize do televizije kao oruda despotizma. Revolucionamoj teskobi Evropljana Kalifomija suprotstavlja svoju dugacku povorku privida: parodiju nauke s kampusima bez obreda.noSe dekadencije.. zemlja neistorije. erotizma i droge. ogledalo nuih praZnj~nja i nue dekadencije. parodiju droge s kiselinama (1). To uzdizanje na visi stepen simulakruma ovde oseeate sasvim prirodno.

To je doba orgijanja (rat. refleksije. moe je jos uvek tu. to je Amerika.. s jednom razmeksanom svetskom situacijom. prosirio je na celu Ameriku kinematografsku i euforicnu. Ali to sto Sjedinjene ddave vise nisu monopolisticki centar svetske moCi ne znaci da su one izgubile moe. Sedamdesetih godina. crkve. pogledajte bajkovito uspenje Njujorka i. Obnavljanjem prvobitnog americkog sporazuma 0 ostva104 105 .samim tim. safeways. ali su s eksponencijalnog gledista na dobitku: pogledajte na primer nepojamni rast dolara. S tacke gledista konkurencije. ali koji tim vise zadivljuje. za kojim se jo§ uvek oseea nostalgija: ekstaza moei. hegemonije i "imperijalizma" svakako su izgubile poene. bivSi kalifomijski guvemer. BivSi glumac. On ne vidi da. svaka pojedinost iz njegovog opisa moze biti tacna. koji nije srazmeran ekonomskoj nadmoei. pustinje. celina prevazilazi mdtu . i zagledajmo se malo u sme§nu stranu sopstvenih naravi i obi~aja. moe kao specijalni efekat. moe moei. To je nemoe moei. Ali nijedna vizija Amerike nema opravdanja izvan ovog izvrtanja vrednosti: Diznilend je ono autenti~no! Film. svetski uspeh Da/asa. televizija. ekstravertnu i reklamnu viziju vestackih raj eva sa Zapada. Amerika i dalje poseduje moe. Ukafimo ovoj zemlji divljenje kojeg je dostojna. u Obojenoj Pustinji iii u krivini nekog freeway da je Evropa nestala. Tdko pojmljiva situacija za nas kojima je uvek bio najdraZi onaj drugi nivo. Pre bi se moglo reei da su one postale orbita jedne imaginame moei na koju se svi pozivaju. Da bi se videla i osetila Amerika. iako svaka pojedinost Amerike moze biti prezriva iIi beznacajna. podvajanja. Citava je Amerika po uzoru na Regana postala kalifomijska. kao i svi ostali. ali celina prevazilazi granice gluposti. zasto da ne. kultura . Treba se barem za trenutak zapitati: "Kako neko uop§te moze biti Evropljanin?" Pedesete go dine u SAD bile su zlatno doba (When the things were going on).. skylines. ali draf je prekinuta. a ne muzeji. nesreene svesti. SAD se. Vudstok). Nema drugog stepena. Danas vise nema orgijanja.u ovoj parodicnoj i sumanutoj anticipaciji koju predstavJja Novi svet. to je stvarnost! Freeways. brzina. to je dobit i uZivanje u putovanjima. seks. vee jednostavno znaci da vise ne postoji centar. politi~ku iIi kultumu. Menson. danas suocavaju s jednim razmeksanim svetskim poretkom. KRAJMOCI? Ono §to je novo u Americ~ jeste sudar prvog stepena (primitivnosti i sirovosti) s 'treoom vrstom' (apsolutnim simulakrumom). treba barem za trenutak osetiti negde downtown.

komunizam. Uostalom. Oslabljeni Vijetnamskim ratom. posto su oni ostvarena utopija Dobra. jedne vrednosti koja bi spontano usmerila pona§anje i koja bi bila nekakva idealna rezultanta sila. Niko vise ne broji greSke rukovodilaca. kao sto je Reganov rak. i koja teZi rehabilitaciji ideje pripadnosti zajednici. uspostavio je izvestan vid ucene lakoCi zivljenja. Reganov je scenario i jedno i drugo istovremeno. Dovoljna je i najmanja prividna kompenzacija da se vaspostavi reklamno poverenje. nije joj dovoljno umakao. dogadaj vestaCki. Nemoe. I najmanji je propust neoprostiv. vee je cesto sa suncem pomdana i magI a iii losandeleski smog. koji su uostalom tako i doZivljavali. bio on politieki iii reklarnni. kao televizijski rat. ali izgleda da nisu ocuvali smisao koji bi se kolektivno mogao pripisati njihovim poduhvatima. Nadovezali su se u prazno. skandali. Radije se pona§aju kao da u nju veruju. Kao u reklami. Sve se zasniva na spici. koje bi u neko drugo doba strmoglavo ubrzale njihov pad i od kojih se. a ovi se vise ne dice svojim odlukama. svi lako oporave. niti u to da Ii je njihova moe stvarna. nije stalo da se pitaju da Ii veruju iii ne veruju u zasluge svojih voda. a isti je i efekat prianjanja datom scenariju. Vladati danas maei pruhti prihvatIjive make kredibiliteta. To bi iti odvelo predaleko. porazi za sobom vise ne povlace katastrofu. Taj konsenzus u simulaCiji mnogo je otpomiji nego sto nam se eini. Dok su nasuprot tome politi eke slabosti i nedostaci bemaeajni. Amerikancima. izdaleka. Scenario bez rizika. Sve na§e modeme vladavine reklamnim propisima u regulisanju javnog mnjenja duguju izvesnu politicku metastabilnost. Poput operacije u Granadi preduzete posle trista poginulih u Libanu. Takvaje Reganova fatamorgana. jer bi time sva nacija bila osteeena. koji im je bio isto toliko neshvatIjiv koliko i upad malih zelenih u nekom stripu. zaklonili su se u lakocu. u Libanu i Granadi. ImidZu moZe da doprinese Cak i bolest. kao suncem obasjan ekran. Oba su bila besmislena u odnosu na veltinu vladanja. koja je duboko ukorenjena i stvarna. pod uslovom da se njihovo verovanje ne uzme zdravo za gotovo. Prosuduje se sarno na osnow pojaYne strane. Otud dana§nja kriza. potpuno namelten. potpuno je izmakao kontroli. Narod se vise ne dici svojim vodama. u pobedonosnom opsenarstvu. sve se zasniva na sinopsisu performansa i preduzetnistva. teroristieki. kao i ostalima. drugi. ne razumevajuci za§to ih svet osuduje i zamisljajuci da je jedino moguce da je na njih usmerena ostvarena utopija Zla . 106 107 . ta dva dogadaja.renoj UtOP1Jl. Opet potpuno kalifomijskom. u sistemu simulacije vlasti i konsenzusa putem nezainteresovanosti. A vi je ipak pamtite kao suneanu. jer je mnogo manje izlo!en iskusenjima politieke istine. jer u stvarnosti u Kaliforniji nije uvek suncano. Posto je drustvo definitivno poistoveeeno s preduzeeem. "America is back again". "Reklamni" imunitet vlasti podseea na reklamni imunitet poznatih marki praSka za rublje. iz raznih zemalja. i to uspebn. Jer onaj idealni spoj 0 kojem je govorio Tokvil izgleda da se raspao: Amerikanci mozda i dalje imaju izostren smisao za individualni interes. svedoce 0 istoj politickoj irealnosti: prvi. Vdno je da budu prikazani uverljivo i da publika bude svesna napora koji se u tom smislu eini. njegovi rukovodioci treba da proizvedu sve make reklarnnog imidh. To je Reganov uspeh u poduhvatu prividnog vaskrsavanja americkog prvobitnog prizora. rezija proraeunata. sto je odlika dana§nje politicke scene. uspeh osiguran.

Beskuenici su osudeni na zaborav.~mde­ setih godina.sa: vesti. siromaSnima se vise ne moze verovati. ali da sebe ne raskopa. napustanje. On je sluzio samo da uznemiri savest bogatih i svi pokusaji njegovog spasavanja bili su osudeni na propast. Generacija izrasla iz ~ezdese~h-sed.. prosto i jednostavno na nestanak. Ako je utopija ostvarena. mentalno nezainteresovana prema svakom drugom cilju izuzev promene i unapredenja (un41predenja svega: proizvoda. Dobrima je presudeno da su dobri. Odstr~lvSl poslednje tragove margina~nosti ~vatom ~last1cne hirurgije. onaj kojem se ka. sve se to rusi pod zahvatom bogomdanog (predsednikovog) dekreta. To je logika must exit. drugorazrednom smreu. rekl~e 1 l~form~u~e. Izgleda kao da se StraSni Sud vee odigrao. gnze . nije bilo razdiruee re~ije. Tome je kraj. osuden na zaborav. ali potpuno oslobodena nostalgtJe. s novim licem. ostaIi su napusteni. Poor people must exit. Ultimatum bogatstva. disenfranchised. S pravom. isti kult spice u novoj reganovskoj generaciji.Ista autoreklama. tautologiju moei. Generacija koja se ne pokreee ni na ambiciju.pomalo lrealan posle suvise jakog dogadaja. politici iii informatici. Dinamicnoj. brise ih sa scene. pomilovana. neka nestane onaj ko u njoj ne ucestwje". U odnosu na prethodnu generaciju. koja je odriavana u orbiti subvencionirane socijalizacije. nego je savrseno preusmerena na sebe. o prost. pa i citavog sveta. koji ee biti izbacen i koji ee crknuti .iIi. Ako je Amerika vaskrsnula. To zapravo vi~e nisu militanti nego simpatizeri sreee i uspeha. euforicnoj . Vijetnam se nije ni odigrao. zaijubijena u poslove manje zbog profita iii prestiZa nego zbog neke vrste demonstracije optimalnih tehnic~~ svojs~va. Njena je logika neumoljiva. bilo da je ree 0 poslovima. ali nije tako: ova je. Disenfranchising. nOVlm noktima. Obilazeei bogate raneere iii poljoprivrednike sa Zapada. produktivnosti. koja se lako snalazi u svetu performantnog. Japi nisu prebegli buntovnici. euforizujueoj. Beda koja je doskora nekako olakSavana. bo~~e receno. ~o ~s~ msu monstrumi bilOisa nego pnrepcl SOUbllOlsa. jer ona vee sve to ima. izbrisan. karijera. Regan nije nikad pretpostavio. zle Ii sudbine. Kraj dobre volje. Ziveo Cetvrti svet. siguma u sebe. Ona ~e m~ta swgde oko medija. ni na energiju potisnutog. ulaStemm neuronima i softverom u punom jeku. onaj ko nema pravo da se pomoJi na povrsini. zaborav . a kamoli pomenuo da postoje siromaSni. Ta ocaranost je tako mlaka: ona busi. Jer Je 1 sam bilOis postao soubilOis. uskraeen za moe govora. 109 . cak i podsvesti 0 tim ludim godinama.ze: "Utopija je ostvarena. niti je uspeh motivacija. On lOa jedino za ociglednost bogatstva. Treci svet je. Njen bi slogan mogao biti: 108 You CAN'T HAVE YOUR MONEY AND SPEND IT TOO! You CAN'T HAVE YOUR CAKE AND EAT IT TOO! You CAN'T EAT YOUR WIFE AND FUCK IT TOO! You CAN'T LIVE AND HAVE YOUR LIVING TOO! Ali ta je lakoea neumoljiva. Ni sreea za nJu mJe neka nova ideja. isti kult poverenja. jer oni imaju los obicaj da se ne povinuju opstem konsenzusu.tih .sedamd~e~~ godina ustupiti mesto jednoJ mobdnoJ 1 razoearanoJ e!lU. Mozda s~o pretpostavljali da ee orgi~a se~de~e. koju prosiruje na dimenzije nacije. kraj nemime savesti. ona se najavljuje kao blago operaclonalna. vee jednostavno pranje. barem kako sama sebe reklamlra. onda nesreea ne postoji. onda se pokolj. mobilna i ocarana. nacina Zivota!). dinamizujueoj. Japi. Indijanaca nije ni odigrao. to je nova rasa. Ijudi. istraZivanja. oprana. Iz samog imena odzvanja to radosno preobraeenje. Clean and perfect.

Ali to je upravo otud sto Je poverenje koje je ukazano Reganu paradoksa/no poverenje.Gube se prava. proteruje. To "dodatno" 111 . tehnologijama. kao potporu za ocuvanJe vere. ka okeanskom horizontu na kojem su nestajali. To se moze uporediti jedino s onim hiljadama tona kafe koje su sagorevane u lokomotivama da bi se odrZale svetske cene. sticanjem razlicitih.sto. jedno po jedno. Kao sto se razlikuje pravi san od paradoksalnog spavanja. Njen cilj viSe nije socijalizacija. danas svuda priznatih prava: na rad. ona desocijalizuje. po put zombija osudenih na potiranje i statisticke krivulje nestajanja. citave se grupe pustose iznutra (pojedinci takode). Tipican primer za to jeste proces dobro poznat u istoriji mesijanskih i milenaristickih pokreta. ve. emancipacija. IIi pak s prekobrojnima u primitivnim etnickim grupama. u ndim drustvima. na glasanje. Tu dakle. On je rezu/tat politicke nezainteresovanosti naSih drustava. socija/ne nezainteresovanosti nasih naprednih drustava. Ali istovremeno. a mozda se nista i ne mofe uciniti. nema elemenata neke buduce revolucije. On je transpolitican. nakon kraha svog prorokovanja. pustare. poput onih oko atomskih central a ~li autoputeva. Ispadaju iz igre. Skoro je s~Vlse lepo da bl bllo Isbmto: kako je moguee da su pred nJlm sv~. mJedan prom~aj nije okrnjio poverenje koje mu je uk~n. Nista se neee uciniti za njihovo spasavanJe. svet je osloboden. !edino je pitanje: koja ee situacija proisteei iz ~og progreslvnog obezvred~vanja (koje vee. Nema driver's license . Ali trebalo bi ~rvo utvrditi ~~vo . pa kola. To je Cetvrti svet. posao. zatvorenika. se vise razmeeu inicijativom i dobrom volJom. ekskomunikacije koja pogada upravo drustva komunikacije. kad neka ~pa.. I sarna politika pojedinih druva postaje negativna. Navodno. ~m Vise 1m opada popularnost). a ponekad ni to: deponije. odbrane pale? Kako to da nijedan pogreSan korak.nema identiteta. integracija. obezvreduje. tako bi trebalo razlikovati stvamo poverenje od paradoksalnog poverenja. Citava podrucja naSih modemih drustava. prava zena. Prvo se ukazuje neko~ coveku il~ rukovodiocu srazmemo njegovim vrlinarna I u~pesnost1. homoseksualaca.o. potpuno napusteni. Tako citavi slojevi stanovnistva. Paradoksalno poverenje jeste ono koje se ukazuJe nekome u zavisnosti od njegovog neuspeha iii odsustva vrlina. koje je neki prorok kao leminge vodio u nepovrat. Oslobadanje je bilo istorijski dogadaj: bilo je obelezeno emancipacijom suzanja i rob ova.u)e poverenje ukazano. visokospecijalizovanim udruzenjima i takvom intenzifikacijom on dezintenzifikuje citave zone koje postaju rezervati. Cetvrti svet ga nema. jer su se oslobadanje. sabija redove oko njega i stvara ver~ke. tonu u zaborav. 110 nove pustinje za novu sirotinju. Ljudska prava su svugde priznata. Ali dok je Treei svet jos imao politicki smisao (iako je to bio kolosalni svetski promdaj). citave zemlje Treeeg sveta upadaju u tu opustosenu zonu Cetvrtog sveta. pod Reganom I Tacerkom dobija surovi zaokret)? Pitamo se otkuda tolika Reganova popularnost. na seks. ekspanzija vee odigraIi. Iza tih privida socijalizacije i participacije. umesto da se rastun I odrekne svog vode. Socijala ih je zaboravila i oni se i sami zaboravljaju.m. to su neumltne posledice jednog orgijanja moei i jedne nepovratne koncentracije sveta kao posledice te ekstenzije. Ate su ustanove tim postojanije sto vise crpu energiju iz propalog prorocanstva. To van na celoj zemaljskoj kugli. stvaranje novih povlastica. nema se vise za sta boriti. dekolonizacijom Treeeg sveta i. sektaSke iii crkvene ustanove. Drustveni poredak zasniva se na razmenarna.e da ga Je sarno paradoksalno pojacao? (sto ~~aruJe nase francuske vlastodrice za koje se stvari odviJaJ~ obm~to: .

Politicka 113 . zajedno sa svetskom moci. Ali stvari bez sumnje nisu tako jednostavne. Konsenzus' usled efuzije. Nista joj se zapravo vise ne suprotstavlja. trziste. Da Ii Amerika lici na dekatoped Alfreda Zarija? Ali opel. ko ce reci da Ii je to usled nedovoljnog iIi prejakog napajanja mehanizama? Sigurno je da oporavljanje velikih ideja i nemilost istarijskih strasti Ameriku manje pogada nego Evropu. Stika Amerike i za same Amerikance postaje imaginarna. medutim. koji su umrli od iscrpljenosti u prelasku preko Sibira. preduzetnistvo.poverenje i ne podnosi nedostatke. iIi prekid drdi americke maSipe. Amerika vise nema istu hegemoniju ni isti monopol. slabljenje odbrambenih mehanizama potencijalnog protivnika. Na taj nacin se moze govoriti 0 histereziji istorije. Ako je bila mocnija u prve dye decenije posle Drugog svetskog rata. uspostavlja se oko Sjedinjenih DrZava isti efekat konsenzusa kao oko Regana u SAD. Amerika je i sama zagazila u tu eru nerazlucivog: da Ii ona jos stvarno ima moc iii je samo simulira? Da Ii se Regan moze smatrati zaStitnim znakom savremenog americkog drustva . komicnije: poput 112 biciklista iz Zarijeve Muijacine. Sezdesetih i sedamdesetih godina). iako se njemu sam om zapravo ne moze pripisati politicka genijalnost. Who knows? To je isto toliko tesko proceniti koliko i razluciti neki proces od simulacije procesa. Kuba. Americki sistem mogao je da otrpi zestoke napade (Cak i iznutra. efekat koji traje i kad je njegov uzrok nestao. bile su mocnije i ideje i strasti koje su je raskrinkavale. IIi pak.drustva koje je nekad imalo originalne odlike moci. uz duma postovanje razlika. posta vise nemaju briga. zapanjujuCa aura oko Reganovog kredibiliteta koja navodi na pomisao da je americko prorocanstvo. Proces se i dalje odvija poput tela koje se kreee na osnow steeenog ubrzanja iii sile inercije. ofanzivna periferija se resorbovala (Kina. S Reganom. ali nastavlja svoju putanju. citav se nekada efikasni sistem vrednosti idealizuje i postaje imaginaran. Bila je svetska sila. da se nije ostvario imaginarni podvig koji je trebalo da ovenca dvovekovnu istoriju. velika antikapitalisticka ideologija postala je isprazna. Danas. Efekat kredibiliteta. iako izgleda ocigledno da se dogodio nekakav prekid napajanja. reklame. Takva je. iako je nesumnjivo sustinski kompromitovana. Ne znaci da je ta prekretnica reganovskog doba nesto vise od novog zapleta. Internacionalni stil dan as je americki. Savrsena fikcija: mrtvaci su moZda cak u stanju da ubrzavaju i da pokrecu maSinu bolje nego zivi. Nju. performans) koji se univerzalizuje sve do Kine. propalo. jer to nisu pokretaci njenog razvoja. elizije opozitivnih elemenata i margina. ali je u neku ruku neosporavana i neosporiva. kradu od simulacije krade. histereziji socijalizma. itd. Histerezija: proces koji se odvija po inerciji. pogada nestanak ideologija koje su je osporavale i iznemoglost svega sto joj se suprotstavljalo. posto se zasniva na negiranju p~raza. sjajna prilika za ostvarivanja utopije. zapala je u histereziju moCi. i da je Regan posledica propasti tog prorocanstva. a postal a je model (za biznis. Sve u svemu. Vijetnam). ali koji i dalje pedaliraju i pokrecu Veliku MaSinu. posto su mrtvacku ukocenost pretvorili u pokretacku energiju. sirom sveta. iii poput coveka bez svesti koji i dalje stoji usled sile ravnoteze. a sada se nalazi u stadijumu plasticne operacije podmladivanja? Druga bi pretpostavka mogla biti: Amerika vise nije one sto je bila. Jer ne znaci da je stika Amerike sustinski izmenjena u ocima samih Amerikanaca. nicega naspram njega. Tako je bilo s Reganom: malo pomalo vise niceg nije bilo protiv njega. To preobraeanje spontanog poverenja u paradoksalno poverenje i ostvarene utopije u imaginarnu hiperbolu cini mi se odlucujucom prekretnicom.

kraj svih novih granica. oZlv~avanJe posle sloma. Stilska figura raka u poneeemu je nalik tom transparentnom kredibilitetu. !reba se ~adati da ce naS ulazak u Trece doba biti propracen susrettma Treee vrste (avaj. Stirn u vezi treba reCi da efekat menopauze nije svojstven iskljucivo Americi. pojedinaeno. konzervativno i reklamno upravljanje stva114 rima. Smirivanje duhova. bez pogleda u buduenost. Sto se tiCe am~ricke stvamosti. pa zaSto ne bi Reganovu? Ali ostaje nedirnuto ono sto je bilo prisutno od poeetka: prostor i duh fikcije. sputana sopstvenom snagom) . kraj raskalaSnosti i orgijanja. Jer je ona. Sva drustva na kraju dobijaju masku. ona i posle liftinga cuva svoj obim. zasnovana sarno na rusenju svake stvame alternative. uspona moei u prazno. ali koje nagovestava druge uzl~te? Uprkos tome. Dva pola naSe ciyilizacije se susreeu. sVOJU naddimenziju i u isti mah svoju nedirnutu sirovost.medutim. Tu se zapravo oseca sustmska promena u arnerickom vazduhu: efekat Regan potrosio je nacionalni kiseonik. u individualnim emocijarna i ideolollim strastima. strogost 1 trening. Zato mi Regan oboleo od raka zvuei kao poetska ironija.dekadencija i reklamna uzvisenost. Dna je po mnogo eemu sliena gubitku antitela u prezaStieenom organizmu. jos malo pa SIDA! To bi trebalo da oznaci poeetak opste implozije (na Istoku je vlast vee odavno zahvacena nekrozom). liS . Tu leZi stvama kriza americke moei. svaka nova "ml~ao K:e?edi" danas izgl~da nepojmljiva. Amerika uZiva u nekoj vrsti blica. to je bio faSizarn). u krajnju ruku. pomoeu tog navodnog viska vrednosti. koliko na planu spoljaSnje toliko i na planu unutraSnje politike. generalna opravka posle konvulzija sedarndesetih godina. Isto je tako sa Sjedinjenim Driavama na planetarnom nivou. . uprazno. kako u kulturi tako i u politici. on je primetan u svim zapadnim demokratijama. reklarnnog udara.zar sve to ne znaci kraj bljestavosti moei i ulazak u histericnu euforiju menop~uze? Il~ ope~ zar Reganova faza nije sarno prizdravljellJe. prizemna perforrnativnost. eksponencijalnog. i svugde pustosi. na nestajanju otpora i antitela. moZda bi trebalo pre govoriti 0 menopauzi. Ali to je ipak krhka metastabilnost. vaspostavljanje naturalisticke utopije preduzetnistva i biosocioloskog ocuvanja vrste . Prvi covek najveee svetske site oboleo od raka! Vlast u metastazi. Ne eini se da je amerieka moe nadahnuta nekim samosvojnim duhom (ona funkcionise po inerciji. Ukidanje predsednickog imuniteta. i kojem preti unistenje usled viska funkcionalnosti. srazrrnerna reklamnoj polarizaciji oko Regana. Kao da se po svetu siri nekakva mitska i reklamna moe Amerike. toj euforiji tela koje vise ne proizvodi antitela. vee smo imali naSeg demona srednjeg doba. svaka "nova granica". Na taj naein. biznis i dZoginig. Ali to je mozda prenagljivanje. autoreferencijalnog i zapravo neosnovanog kredibiliteta citavo se drustvo stabilizuje pod reklamnom perfuzijom. Poplava dolara na svetskim berzarna je simbol i najbolji primer za to. kriza moguee stabilnosti po inerciji.

Cak je i smeee u njoj cisto. takvo plavetnilo kosa i takvo obilje mekih tehnologija Evropljanina cine sanjarem 0 smrti i ubistvu. tu besmislenu lakoeu zivljenja. a noei su u pustinji hladne ali nikad nije zimao Nekakva obustavljena vecnost vlada tu gde se godina obnavlja svakog dana. da ee u svaki suton biti ta duga u svim bojama spektra u kojoj se svetlost. jedinstvena drd jedne prirode koja kruni§e besmisleno bogatstvo Ijudsko. laktalno. likvidnost znakova i poruka. 0 motelima za samoubice. ponovo uvece razlaie na sastavne boje pre nego ~to nestane. hiperrealnost svega oVdaSnjeg. Nepovrediva miJost podneblja.takva likvidnost Zivota. cirkulisanje smireno. takva fluidnost tela i kola. S izvesno§eu da ee tako biti svakog dana. u podne leto. koje bi dokrajcilo Kalifomiju i njenu kriminalnu i skandaJoznu lepotu. Otud fantazam seizmicke pukotine i survavanja u Pacifik. orgy and cannibalism. Godi§nja doba ovde vi§e nemaju smisla: ujutru je proleee. po§to je celog dana vladala u svojoj nedeljivosti. Latentno. letalno . ler nepodno§ljivo je preZiveti te~koeu posto116 117 . Boje koje su vee sadrzane u trenutnoj dugi koja se pali na vetru na kresti pacifickih talasa. Ova je zemlja beznadema. svetlosti. saobracaj kao podmazan. da bi porazio to savrsenstvo okeana.DESERT FOR EVER Zalasci sunca su ogromne duge koje traju jedan sat.

zaSto su pustinje tako zadivljujuee? Zato sto je u njima razreSena sva dubina . naspram pucine. Zavodenje je negde drugde. vee i estetika tela i govora. da Ii je slucajno sto najveea pomorska baza. baza sed me pacificke flote. nema istorije: ushieenje pokretnim pustinjarna i simulacijom. izazov prirodi i kulturi. potonji hiper-prostor. Las Vegasu iii Borego Springsu .nenametlJIyom draZi prethodnog zivota. vee nebu i pucini i transparentmm paclfickim bOZanstVlma: PLEASE.najIepsa stvar u Santa Ani jeste noe na plaZi u kojoj se kupate kao usred dana i poput vamp ira pocmite na mesecini. dozivljavamo mentalm sok I necuveno olakSanje kad otkrijemo koliko je opcinjavajuei ne-s~~sao. izazov smislu i dubini. Ista siroYost u neprekidnim i nezainteresovanim gradovima kao u nedirnutoj tisini Bedlendsa.sjajna. ubuduee bez porekla. Ovde je upravo obrnuto: nema zavodjenja. mi za koje je lepo jedino ona sto je duboko moralno. litica... Kad otkrijemo da se moze podjedna- ko uZivati u ukidanju svake kulture krunisanjem nezainteresovanosti. suste inkarnacije americke . gde je smisao toliko istanean da je napokon postao ukras.pustinja. Umesto puste zelje . pustinjski vetar koji prelazi preko planina da bi se u njima zadrZao cetiri-pet dana. Ne isparava sarno estetika dekora (prirodnog iIi arhitektonskog). revol~cio~arnim mas~ma. i zanosno jedino herojsko razliko~anje priro~e i ~~~ture. zatim razvejao maglu. REVOLUTION! No.m~ koji smo nepopravljivo vezam za ~raZl ~tiC?OStl I transcendencije.. Kraj estetike. Ovde su gradovi pokretne pustinje. Ova je zemlja beznadema. Mi fanatici estetike i smisla. mirisa i zavodenja.. Imanentne i solarne. u zracenju bespredmetne neutralnosti. Swda: u Los Andelesu iii Tventi Najn Palmsu. neodredeno putovanje mineralnosti i autoputeva. Jedino sto ostaJe od surovog i istorijskog prohteva: ovaj grath na plaZi. u ltaliji. predstavlJa d~o ove izazovne lepote? BaS tu gde duva prelepa maglJa Santa Ane. sarno uz pretpostavku sreee. zivimo od njcmih ostataka u Evropi. ZaSto je LA. Zelja je jos nesto nabijeno prirodnosCu. u izvesnim predelima koji su postali slike. Opisani.janja sarno u fluidnosti neba. Ali cak je i seizmicki izazov sarno flert sa smreu. bez referenci. ushieivati se Govorim 0 arnerickoj pustinji i gradovima koji to nisu . nenia zavodenja. pustinja. Magija Los Andelesa: besmisleno cirkulisanje bez zelje. i jo~ se ubraja u prirodne lepote. kulture. ciji se hiperrealisticki odjek ovde gasl s . sprzio zemlju. to vrtoglavo otkacinjanje koje vlada kako u pustmJama tako j u gradovima. nema spomenika. kulturalizovanog i profinjenog crteZa koliko i gradovi i muzeji koji ih Cuvaju. Nema spomenika. pokretna i povrsna neutralnost. . Magija pustinje: nepokretnost bez zelje. ocrtani. zadivljenost pred nestajanjem svakog kritickog i estetskog vida Zivljenja. naroci119 118 . vee apsolutna zadivljenost. i od ostataka jedne kriticke kulture u agoniji. svega onoga sto sacinjava mentalne i socijalne navike Evropljanina. koji se vise ne obraea. jedrenja na dasci. zapaIio more i zgazio ljude naviknute na izmaglicu . Nema oaza. U svemu tome nema draZi.dominacije svetom i najveee vojne snage sveta. poput istorije iii r~voluciona~e teorije. izuzetno zavodljivi prostori.

Zato je i sam let od Londona do Los Andelesa preko' sevemog pola. uvek je teatralan. avetinjski diskontinualni sled 120 rasprsenih funkcija. Zgodnim. kakvu imaju pustinje. znakova bez hijerarhije . direktna opcinjenost prostranstvom. ukusa. hrane iii grada: labava mreza pojedinacnih i uzastopnih funkcija. but embedded in most primeval and greatfeatured natural scenery oj deserts and ocean and sun . okeana i sunca. U Los Andelesu nema metroa ni lifta. voziti. turiste predodredene za boravak u prirodnim lepotama zemlje. nesumnjivo jedina drustvenost u toj hiperrealnoj tehnoloskoj soflmobile eri. od toga nema u Kalifomiji. brisanje oznacenog u gradskim znakovima. uvek ponovo prisvojena u govoru. Nd univerzum nikad nije pustinjski. brisanje svake psihologije u telima. nesumnjivo manje usled kompulzivne bulimije nego usled opste nekoherentnosti koja dovodi do neusiljenosti tela iii govora. Uvek dvosmislen. cuda prirode i apsolutnog privida: just in this mixture of extreme irrejerentiality and deconnection overall. ta neprekidna commedia del/'arte. nema centra grada ni spomenika: fantastican prostor.to latinca. na putu za Venturu.i treba da kultura bude pustinja kako bi sve stvari bile jednake i isijavale u istom natrpirodnom vidu. ocaravanja. pozorista. " Na drugim mestima. surovosti. patos i retorika drustvenog odnosa. saobracajno.nowhere else is this antagonistic climax to be found. ViSak smisla jedne jake. Mitska moe Kalifomije leZi" ~ toj mesavini totalnog otkacinjanja i vrtoglave mobilnosti dosegnute na lieu mesta. ritualne. odvijati se neprestano. Jer Je sarna kultura pustinja . udaljenosti. Jedino tu postoji taj bijeStavi spoj radikalne nekulture i takve prirodne lepote. stiglih niotkuda. nema promiskuiteta ni kolektivnosti. Sva draZ estetike i retorike zavodenja. Uvek kulturalan. Nema vertikalnosti ni andergraunda. igri. u oba smera. aura sminke i vestackih pokreta. fluidnim. Islam) vraeaju nam u ogledalu odraz nde degradirane kulture i sliku nde duboke krivice. mreZama. neeuveni spektakl hiljada automobila koji saobraeaju jednakom brzinom. teritorijalne kulture pretvara nas u gringose. mekim iii cool iii cudnovato proZdrljivim. nema ulica ni fasada. bez cilja . a sama kultura nepodnosljiva je od teZine~ Jake kulture (Meksiko. Ovde zadivljuje odsustvo svega toga. vestackom. imanentna opcinjenost suyocom i sterilnoseu. dramatizacija govora. gde je strogost totalna. bajka nezainteresovanih povrsina . Japan. iii pre neprestano transurbanisticko tkivo. kako odsustvo arhitekture u gradovima koji su sarno jos dugacka signalizacijska putovanja. autoputeva. i pomalo smesan u svojoj naslednoj kulturalnosti. mekim tehnologijama.bajka nezainteresovanosti. Otuda su freeways jedino tkivo grada. Moe pustinjske forme: brisanje tragova u pustinji.moe Cistog prostiranja. po stratosferskoj apstrakciji i hiperrealnosti vee 121 !'lic~g .transferencijalna drustvenost. hipertrofirano eelijsko tkivo koje kvasa u svim pravcima. koja se iscrpljuje u povrsimuna. tako i vrtoglavo odsustvo emocije i karaktera u licima i telima. u hiperrealnom scenariju pustinja. zombije. usmerenih nikuda: neizmemi kolektivni cin. prirodne lepote nabijene su smislom nostalgijom. farova upaljenih usred bela dana. ali i protivreenosti. bez agresivnosti. jezicke igre. Animalna i metafizicka opcinjenost.

pastelno plave. visine i brzine i vrlo je cisto uocljiva . Carolija toplote ovde je metafizicka. tako brzo da je opdamo kao blizak predmet koji gravitira oko zemlje. inicijatorska forma. Treba sarno pogledati Las Vegas. Sa svih strana suneem obasjana noe koeke . ludila na granici razmene. posto smo citave noei iserpljivali svoju povrinu energiju. kad se sunee drZi na istoj tacki na nebu tokom svih dvanaest sati leta. Njena je definicija apsolutna. nekultivisana. iii kad se. Pustinjski gradovi se takode prekidaju naglo. 123 . neumitne potrebnosti. Pustinja vise nije predeo. ka jednom sredistu: duhu koeke iii . koneentrlcni prostori. I ]ice na fatamorganu.svetlucajuea tama dvorana usred pustinje. vanvremenskog sagorevanja. Tajna veza koeke i pustinje: intenzitet koekanja udvostrucen prisustvom pustinje na obodu grada. lzazov 122 svih vestackih svetlosti zestini suneeve svetlosti. ali li~enih smisla. geolo~kog. Same boje. potpuno resorb uj e.vreme. Ni pustinja ni koeka nisu slobodni prostori: to su ograniceni. lila. graniea posveeujuea. koja se moze rasprsiti u svakom trenutku. njene su iviee besprekome. Neopoziva transparentnost. nemaju okolinu. jos jacu u osvit zore. njena je strast jedinstvena. proisticu iz laganog. Kad njihova podela vise nije pitanje vremena vee pr05tora. koje prelazimo ne desifrujuei ih. izazov prirodnoj ekonomiji vrednosti. Mineralnost zemlje izbija na povriinu u kristalnim vegetaeijama.kao po vertikali . Svi prirodni elementi podvrgnuti su isku~enju vatrom. nehumana.deo te Kalifomije i pustinja. i isti prizor iz bajke kao ~to ee biti na Zapadu.sreu pustinje .od pamtiveka povldeenom prostoru u kojem stvari gube senku. Ali i ona ima ostru granieu. Klimatizovana svezina dvorana nasuprot isijavajuooj vrelini spolja. arbitramih i neljudskih. da bi se otkrila tajna pustinje i onoga sto je u njoj znak: zacaravajuei diskontinuitet. ljubicaste. u kojem novae gubi vrednost i u kojem izuzetna retkost tragova i onoga Ito predstavlja znakove navodi Ijude da teie trenutnosti bogatstva. Sama koeka je pustinjska. vee je tu kraj naSeg sistema prostor . to je cista forma koja proistiee iz apstrakeije svih ostalih. uzviseni Las Vegas. totalno povremeno isijavanje. vratiti se u pustinju u osvit dana. iviee strme i obodi okrutni. i prekida se naglo.kad prolazimo kroz noe kao kroz oblak. naprotiv. To je prestonica znakova neodoljive neophodnosti. s rastueim intenzitetom ka unutra. kako say izranja iz pustinje u fosforeseentnoj svetlosti u smiraj dana i vratiti se. Deteritorijalizacija pocinje s otkacinjanjem noei i dana.

.............................. 7 NEW YORK ........ 29 OSTVARENA UTOPIJA .. ................ 105 DESERT FOR EVER ................................................. ..VANISlllNG POINT ................................................................................ 75 KRAJ MOCI? ................. 117 ............................................................................................ 17 ASTRALNA AMERIKA ....................................................

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful