FILOZOFSKA ~ BIBLIOTEKA

UREDNIK
OBRADSAVIC
ZAN BODRIJAR
AMERIKA
Prevela s francuskog Mila Baltic
BUDDY
& KONTEKST
B«DKS
1993.
NASLOV ORIGINALA
Jean Baudrillard, AMERIQUE
© Editions Grasset & Fasquelle, 1986.
CIP - KataJogizacija u pubJikaciji
Narodna biblioteka Srbije. Beograd
840-4
BODRIJAR. Zan
AmerikalZan Bodrijar; prevela s francuskog Mila B ~ t i c .
- Beograd: Buddy Books: Kontekst. 1993 (Sopot: Megrat).
- 127 str.; 21 cm. - (Filozofska biblioteka Tekst)
Prevod deJa: Amerique/Jean BaudriUard. - Tiraf 1000.
ISBN 86-901393-1-1
12326924
VANISHING POINT
Caution: objects in this mirror
may be closer than they appear!
Nostalgija izrasla iz nepreglednosti teksaSkih brefuljaka i
sijera Novog Meksika: jedrenje autostradom, superhitovi
na krajsler-stereu, talas vreline - nije dovoljan fotografski
snimak - trebalo bi imati filmski snimak celog putovanja,
u stvarnom trajanju, zajedno s nepodnoSljivom vrelinom i
muzikom, i sve odgledati u celini kod kuce, u zamracenoj
sobi - ponovo doziveti magicnost autoputa i razdaljine, i
ledenog pica u pustinji i brzine, sve ponovo doziveti kod
kuce na videu, u stvamom trajanju - ne sarno radi
uzivanja u secanju, nego stoga sto je opcinjenost
besmislenim ponavljanjem vee sadrzana u toj apstrakciji
putovanja. Odvijanje pustinje neizmemo je blisko
bezvremenosti filmske trake.
SAN ANTONIO
Meksikanci, prozvani tikanosima, u svojstvu vodica
prilikom obilaska Alama velicaju heroje americke nacije
koje su junacki poubijali njihovi rodeni preci - ali iako su
ovi time obavili najtezi deo posla, nije ih mimoisla podela
rada, jer danas tu, na istom popristu, njihovi unucl 1
7
praunuci velicaju Amerikance koji su im oteli zemlju. Is-
torija je puna lukavstava. Ali puni· su lukavstava i
Meksikanci, koji su ilegalno presli granicu i dosli tu da
rade.
SALT LAKE CITY
Gizdava mormonska simetrija, svuda mermer, bespreko-
ran, pogrebni (Kapitol, orgulje u trZnom centru). Uz to i
losandeleska modemost, sa svim cakama neophodnim za
vanzemaljski komfor. Kupola s Hristom (ovde svi Hristovi
lice na Bjoma Borga, posto su napravljeni po ugledu na
onog Torvaldsenovog) spada u bliske susrete trece vrste:
religija kao specijalni efekat. titav je grad, uostalom,
transparentan i natcovecanski, vanzemaljski cist, nalik
predmetu s neke druge planete. Simetricna, svetleca, sve-
mocna apstrakcija. Elektronski sat sa kukavicom odzvanja
na svakom raskrscu u tom kovcezicu od ruza i mermera i
jevandeljskog marketinga - zapanjujuca puritanska
opsesivnost na toj vrelini u samom srcu pustinje, pokraj
jezera teske vode i same hiperrealne po gustini soli, i
nedaleko od Velike Pustinje gde je trebalo izmisliti brzinu
prototipskih automobila da bi se prevladala apsolutna
horizontalnost ... Ali sam grad je kao dragulj, sa cistim
vazduhom i drskim prodorima urbanih perspektiva jos
lepsim nego u Los Andelesu. Zapanjujuca briljantnost i
modemo istinoljublje tih Mormona, bogatih bankara,
muzicara, svetskih genealoga, poligamista (njujorski Em-
pajer Stejt ima necega od tog pogrebnog puritanizma
uzdignutog na n-ti stepen). Transseksualna kapitalisticka
oholost mutanata daje magicnost ovome gradu, protivtezi
Las Vegasa, te velike kurve s druge strane pustinje.
8
MONUMENT VALLEY
DEAD HORSE POINT
GRAND CANYON
Monumentalnost geoloska, dakle metafizicka, nasuprot
fizickoj nadmorskoj visini obicnih reljefa. Naopaki reljefi,
izdubljeni vetrom, vodom, ledom, odvlace vas u vrtogla-
yost vremena, u pomljivu vecnost usporene katastrofe.
Izopacena je i sarna pomisao na milione i stotine miliona
godina tokom kojih se tu lagano pustosila povrsina zemlje,
jer razotkriva slutnju 0 prisustvu znakova nastalih, mnogo
pre pojave coveka, iz nekakvog sporazuma 0 trosenju i
eroziji, sklopljenog izmedu elemenata. U tom gorosta-
snom nagomilavanju cisto geoloskih znakova covekov
udeo nije bio nikakav. Mozda su jedino Indijanci neke od
njih donekle protumacili. Ipak, to jesu znakovi. Jer odsu-
stvo kulture u pustinji sarno je prividno. titava oblast
Navaho, dugacka visoravan koja vodi ka Velikom Kanjo-
nu, litice na ulazu u Dolinu spomenika, ponori Zelene re-
ke (mozda je tajna ovog predela u tome sto je nekad bio
podmorski reljef i sto je sacuvao nadrealnost okeanskog
dna pod otvorenim nebom), citav ovaj predeo odise prisu-
stvom magicnog, koje nema nikakve veze s prirodom.
Jasno nam je da su Indijanci jedino pomocu mnogo magije
i vrlo okrutnom religijom mogli da nadvladaju toliku teo-
rijsku velicinu geoloskog i nebeskog zbivanja pustinje i da
se nose s takvim okruzjem. Sta je covek ako znakovi koji
mu prethode imaju toliku snagu? Jedna ljudska vrsta mora
da izmisli zrtve dostojne prirodnog kataklizmickog
poretka koji je okrufuje.
Mozda ti reljefi, posto vise nisu prirodni, najbolje
ukazuju na to sta je kultura. Dolina spomenika: govor na-
glo izdignutih gromada, koje su zatim izlozene neumitnoj
eroziji, hiljadugodisnji poprecni sedimenti koji su usled
trosenja dobili dubinu (smisao nastaje. iz erOZlJe reci,
9
znacenja nastaju iz erozije znakova) i koji su danas, poput
svake kulture, predodredeni da postanu nacionalni par-
kovi.
SALT LAKE CITY: konjunkcija svetskih genealoskih arhiva,
pod upravom raskosi sklonih puritanskih konkistadora
Mormona, u dubinama pustinjskih pecina, s Bonvilskom
stazom. na neokaljanoj povrsini Velike slane pustinje, gde
postlZu uz pomoc prototipskih automobila najvece br-
zme na svetu. Rodoslovi kao dubina vremena i brzina
zvuka kao susta povrsnost.
ALAMOOORDO: prva atomska proba u dekoru Bele
pescare, na bledoplavoj pozadini planina i stotina milja
belog peska - zaslepljujuca vestacka svetlost bombe
naspram zaslepljujuce svetlosti tIa.
TORREY CANYON: Salkov Institut, svetiliste DNK i svih
nobelovaca iz biologije, gde se sastavljaju sve buduce bio-
zapovesti, u tom zdanju sazidanom po ugledu na
MinoJevu palatu, u belom mermeru naspram neizmemosti
Pacifika ...
predeli, prestoniee ostvarene fikcije. Ek-
pr.edeli, uzviseni i transpoliticni po
komcldenelJl nedlmute geoloske velicine zemije s
patvorenom, nukleusnom, orbitalnom informatickom te-
hnologijom.
Tragao sam za astra/nom Amerikom, zemljom uzaludno i
slobodnih puteva (freeways), nikada za
drustvom i kulturom - za zemljom pustinjske
brzme, motela i mineralnih povrsina, a nikad za dubinom
americkih obicaja i naravi. Tragao sam u brzini seenarija,
u ravnodusnom odbljesku televizije, u filmu dana i noci
kroz prazan prostor, u cudesno bezosecajnom sledu zna-
10
kova, stika, liea, ritual nih radnji na putevima, za onim sto
je najsrodnije nukleusnom i denukleisanom svetu poput
naseg, sve do evropskih stracara.
Tragao sam za odigranom buducom katastrofom soci-
jalnog u geologiji, u tom izvrtanju dubine koje se ogled a u
izbrazdanim prostorima, retjefima od soli i kamena, u
kanjonima u koje ponire fosilna reka, u neizmemoj
pradavnoj sporosti erozije i geologije, sve do u vertikalno-
sti megalopolisa.
o toj nukleusnoj 0 toj buducoj katastrofi sve sam
znao jos u Parizu. Ali da bi se ona razumela treba ,
odabrati formu putovanja, kojom se ostvaruje one sto
Virilio naziva estetikom nestajanja.
Jer naoCigled se siri mentalna forma pustinje, tog
prociscenog vida socijalne pustosi. Procisceni vid
otupelosti ogleda se u ogoljenosti brzine. Ono sto je hla-
dno i mrtvacko u socijalnoj pustosi iii denukleaeiji, ovde, u
vrelini pustinje, dobija kontemplativnost. Ovde, u
transverzalnosti pustinje, u ironiji geologije, transpolitic-
nost dobija svoj nadredeni mentalni prostor. Nehumanost
naSeg kasnijeg sveta, asocijalnog i pOvrSnog, ovde trenut-
no dobija estetsku i ekstaticku formu. Jer je pustinja
to: ekstaticka kritika kulture, ekstaticki vid nesta-
JanJa.
Uzvisenost pustinja sastoji se u tome sto, usled presuseno-
sti, predstavljaju negativ zemljine povriine i negativ naSih
civilizovanih tekovina. Mesto gde se proreduju tecnosti i
fluidi i gde je vazduh toliko cist da direktno sa sazvezda
dopire astralni utieaj. Cak su i Indijanei morali odatIe biti
istrebljeni da bi se ukazala jedna prosiost velelepnija od
antropoloske: mineralogija, geologija, astralnost,
necovecanski faktieitet, presusenost koja ne ostavlja mesta
11
vestackirn obzirirna kulture, tisina koja ne postoji nigde
drugde.
Pustinjska je tisina i vizuelna. Proistekla iz prostranstva
pogleda koji nerna na cernu da se zadrzi. U planinarna ne
rnoze da vlada tisina, jer njihov reljef urla. Stavise, da bi
zavladala tisina, trebalo bi da u neku ruku i vrerne postane
horizontaJno, da nerna njegovog odjeka u buduenosti, da
ono bude sarno sleganje geo}oskih slojeva i da iz njega
izbija jos sarno nekakav fosilni sapat.
Pustinja: svetlucavo fosilno tkanje necovecanskog poi-
rnanja, potpune ravnodusnosti - ne sarno nebeske, vee i
ravnodusnosti geoloskog talasanja gde se sarno kristalizuju
rnetafizicke strasti prostora i vrernena. Ovde, danju, grani-
ce zelje bivaju izmeStene, a noe ih potire. Ali sacekajte da
svane dan, s budenjern fosilnih surnova i anirnalne tisine.
Brzina stvara ciste objekte, ona je i sarna cisti objekat, jer
ukida tlo i teritorijalnost, jer hodom unazad ponistava
vrerne, jer je brZa od sopstvenog uzroka i ponistava ga
hodorn unazad. Brzina je pobeda posledice nad uzrokorn,
pobeda trenutnog nad dubinom vrernena, pobeda povrsine
i ciste objektalnosti nad dubinorn zelje. Brzina stvara jedan
posveeeni prostor koji rnoZe biti smrtonosan i gde je jedi-
no pravilo brisanje tragova. Pobeda zaborava nad
parneenjern, sirovo, arnnezijsko pijanstvo. Povrsnost i re-
verzibilnost cistog objekta u cistoj geornetriji pustinje.
Voznja na neki nacin stvara nevidljivost, transparentnost,
transverzalnost stvari putern praznine. To je neka vrsta
usporenog sarnoubistva putem ponistavanja oblika,
nasJadivanje njihovirn nestajanjern. Brzina nije vegeta-
tivna, ona viSe podseea na rninerale, na prelarnanje krista-
la, i vee po sebi predstavJja pozomicu katastrofe i
konzurnacije vrernena. DoduSe, rnozda je njena dra.z sarno
praznina, dok je za zavodljivost neophodno da postoji taj-
12
na. Brzina je sarno inicijacija u prazninu: nostalgija za
nepokretnirn srnenjivanjern oblika skrivena iza prenaglaSe-
ne pokretljivosti. Poput nostalgije za zivim oblicima u ge-
ornetriji.
U ovoj zernlji, rnedutirn, postoji jak kontrast izmedu rastu-
ee apstraktnosti nukleusnog univerzurna i prirname, unu-
tamje, nezadrZive vitalnosti, koja nije proistekla iz ukore-
njenosti nego iz iskorenjenosti, rnetabolicke vitalnosti
kako seksualne tako i poslovne, telesne, saobraeajne. U
sustini, Amerika, sa svojim prostranstvorn, tehnoloskirn
rafinrnanorn, sa svojorn sirovorn saveseu, ukJjueujuei i po-
drucja otvorena za simulaciju, predstavlja jedino primiti-
vno drustvo danaSnjice. A opcinjavajuee je putovati kroz
nju kao kroz prirnitivno drustvo sutraSnjice, slozenosti,
izrnesanosti i neizrnemog prorniskuiteta, drustvo svirepih
rituala, ali punih lepote u svojoj povrsnoj raznolikosti,
drustvo totalne metasocijalnosti nepredvidljivih posledica
cija nas neurnitnost opcinjava, ali drustvo bez proslosti
kroz koju bi se odrazilo, i koje je otud sustinski prirnitivno
. .. Njegova prirnitivnost prerasla je u hiperbolicnost i ne-
Ijudskost jednog sveta koji nam izrnice i koji umnogome
prevazilazi sopstveno moralno, drustveno iii ekolosko tu-
rnacenje.
Jedino su puritanci rnogli izmisliti i razvijati takw eko-
losku i biolosku rnoralnost zasnovanu na ocuvanju vrste,
odnosno na diskrirninaciji, u sustini rasnoj. Sve postaje
prezaStieen prirodni rezervat, toliko da se od silne
zaStieenosti danas govori 0 denaturalizaciji Josernitskog
parka da bi se vratio prirodi, baS kao sto se dogodilo s
filipinskim Tasadejirna. Puritanska opsednutost poreklom
upravo tu gde vise nema teritorije. Opsednutost utocistem,
dodirorn, upravo tu gde se sve odvija u astralnoj
ravnodusnosti.
13
Otuznost vestackih rajeva na neki nacin prerasta u kult,
pod uslovom da dosegnu uzvisenost jedne (ne)kulture. U
Americi, prostor pridaje velelepnost cak i otuznosti pred-
grada i takozvanih funky towns. Pustinja je svugde,
prikriva beznacajnost. Pustinja u kojoj se kult automobda,
leda i viskija odvija svakog dana: fenomen lakoce uz fatal-
nost pustinje. Kult besprizomosti, tipicno americki: totalna
raspolozivost, transparentnost svih funkcija u prostoru,
koji pak ostaje nedokuciv u svom sirenju i kojeg moze
svladati jedino brzina.
Italijanski kult: kult scenskog prizora.
Americki kult: kult besprizomosti.
Raskos smisla naspram pustinja beznacajnosti.
Magicnost se saddi u metamorfickim oblicima. Ne u
vegetativnim sumama stabala, nego u okamenjenim,
ralizovanim sumama. Slana pustinja, belja od snega, hon-
zontalnija od mora. Efekat monumentalnosti, geometrije i
arhitekture tamo gde nista nije bilo zamisljano ni promi-
sljano. Canyons/and, Split Mountain. IIi obmuto: bezobli.-
cni, bezreljefni reljef, brda od blata (Mud Hills), lunaml,
podatan, fosilni, jednolicno talasasti reljef drevnog mor-
skog dna. Bela uzburkanost Bele pescare... Nadrealnost I
elemenata neophodna je da bi se ponistila slikovitost .
prirode, kao sto je potrebna metafizika brzine da bi se
ponistila prirodna zivopisnost proputovanja.
U stvari, zamisao 0 putovanju bez cilja, zapravo bez
kraja, razvija se tek postepeno. Odbacivanje ostataka
turizma i zivopisnosti, zanimljivosti, cak i predela (samo se
jos njihova apstrakcija prelama na vrelini). Turizam i
zabava nespojivi su s cistim putovanjem. Zato se one naj-
bolje ostvaruje u ekstenzivnoj banalnosti pustinja iii u isto
toliko pustinjskoj banalnosti metropola - koje se nikad ne
poimaju kao mesta zadovoljstva iIi kulture, nego televizij-
14
kao scenario, scenery. Zato se one najbolje ostvaruje
po najvecoj vrucini, kao oblik culnog uzivanja u
deteritorijalizaciji tela. Ubrzanje molekula na vrucini
dovodi do jedva primetnog gubljenja smisla.
Od upoznavanja obicaja mnogo je vamija nemoralnost
prostora koji treba proputovati. Vafna je ta nemoralnost, i
cista udaljenost, i oslobadanje od socijalnog. U ovom naj-
moralnijem postojeeem drustvu, prostor je odista
nemoraIan. U ovom najuskladenijem postojeeem drustvu,
dimenzije su nemoralne. Ta nemoralnost daje udaljenosti
lakocu i putovanje cini beskrajnim, ona prociscava misice
od zamora.
Voznja predstavlja spektakulamu formu amnezije. Sve ot-
kriti, sve izbrisati. Pustinje i kalifomijski bljesak svakako
prvo izazivaju sok, ali tek kad on prode nastupa onaj drugi
sjaj putovanja, sjaj preterane udaljenosti, neumitne udalje-
nosti, beskraja bezimenih lica i razdaljina, iii izvesnih
cudom stvorenih geoloskih formacija koje zapravo ne
svedoce ni 0 cijoj volji, a pritom cuvaju nedimutu sliku
poremecaja. Taj vid putovanja ne dopusta izuzetke: kad se
spotakne 0 poznato lice, 0 poznati predeo iii 0 neko
odgonetanje, draf prestaje: amnezijska, asketska, asimpto-
tska draf nestajanja podleze emocijama i zemaljskoj
semiologiji.
Ovom tipu putovanja svojstven je poseban tip dogadaja
i nervature, te i poseban tip zamora. Poput grcenja misica
izbrazdanih od preterane vrucine i brzine, preterane
kolicine videnih, proeitanih, predenih, zaboravljenih stvari.
Opustanje tela iznurenog praznim znakovima, funkcio-
nalnim pokretima, zaslepljujucim sjajem neba i meseear-
skim udaljenostima, veoma je Stvari najednom
postaju sve lille, kako se kultura, na§a kultura proreduje.
A spektralna civitizacija koju su izmislili Amerikanci,
15
merna i tako bliska iscezavanju, najednom se cini najbolje
i iskljuCivo prilagodenom verovatnoei zivota koji nas
vreba. Forma koja dominira na americkom Zapadu, i
verovatno u citavoj americkoj kulturi, jeste seizmicka:
razlomljena, procepljena forma, izrasla iz pukotine Starog
sveta, taktilna, krhka, pokredjiva, povrsna kultura - u ko-
joj se moraju slediti ista takva pravila da bi se uhvatio njen
hod: seizmicko klizenje, meke tehnologije.
ledino pitanje povodom takvog putovanja: dokle mozemo
iei u istrebljivanju smisla, dokle mozemo da zademo u
pustinjsku ireferencijalnu formu a da ne puknemo, ali da
pritom, naravno, ocuvamo ezotericku draf nestajanja?
Teorijsko pitanje materijalizovano U objektivnim uslovima
jednog putovanja koje to vise nije i koje stoga saddi
sustinsko pravilo: pravilo temje ka tacki ne-povratka. To
je sva mudrost. A prelomni trenutak jeste onaj surovi tre-
nutak spoznaje da je putovanje beskonacno, i da vise
nema smisla okoncavati ga. Prelaskom preko odredene '
tacke menja se sam pokret. Pokret koji sopstvenom vo-
Ijom prolazi kroz prostor prelazi u apsorpciju samim pro-
storom - kraj otpora, kraj same scene putovanja (kao sto
mlazni motor nije vise energija prodiranja u prostor, vee
se pokreee tako 5to stvara pred sob om prazninu koja ga
usisava, umesto da se, prema tradicionalnoj shemi, osloni
na otpor vazduha). Tako je dosegnuta centrifugalna, eks-
centricna tacka, u kojoj kretanje stvara prazninu koja vas
apsorbuje. Taj trenutak kad hvata vrtoglavica jeste i trenu-
tak mogueeg pada. Ne toliko usled umora uzrokovanog
daljinom i vrueinom i hodom kroz vidljiw pustinju
prostora, vee nepovratnim hodom kroz pustinju vremena.
16
To-morrow is the first day
of the rest of your life.
NEW YORK
Poput kosmonautskog misionara eutljivih veCina i fatalnih
strategija, gipkim skokom preleeem s
na drugi, danas uzarene sume Nju s
odbljeskom u ogledalu Nove Engle.ske, Juce vertl-
kalnost nebodera, sutra Mineapohs tako
imena, s arahnejskim nizanjem vokala, polu-
cejenskim, poput geometrijske slike koja zraCI po obodu
ogledala, na horizontu nastanjenog sveta... R:azgovor
eutanju masa i kraju istorije, s na I
svetlost jezera, zestoki vetar duva nad Jezerom, lstoku
gde pada mrak. A vioni prolaze,. poput vetra, lza hotel-
skih okana, i prve reklame POClflJU polako da se vrte
gradom. Kakva divota, ta Amerika! Swd okolo m.l-
holjsko leto, cija je pitomost v Ah gde Je
onih deset hiljada jezera, ona utoplJa
na obodu Stenovitih planina? Mineapohs, Mineapohs.
Posle patricijske otmenosti i
miholjskog leta u Viskonsinu, Je.
neosvetljeni ruralni konglomerat, kOJI ceka Zlmu I
hladnoeu kojom se dici, usred svojih silosa i lovista. Ali u
srcu te istinske Amerike nalazi se bar "Komodor", najlepsi
art-deco na svetu, gde je, karu, Ficdzerald svake veceri
dolazio da pije. Evo i mene sad tu. Sutra ee me avion di-
rektno preneti u drugu sjajnu krajnost, povr5nu, rasnu, es-
17
tetsku i mocnu, naslednicu Atine, Aleksandrije i Persepoli-
sa istovremeno: u Njujork.
NEW YORK
Sve je veti broj sirena i danju i nocu. Kola su brza,
reklame USee. Prostitucija je totalna, elektricno osvetlje-
nje takode. I igra, sve se igre pojacavaju. Tako biva kad
god se priblizavamo centru sveta. Ali ljudi se smese, os-
mehuju se cak sve vise, nikada drugima, uvek sami za se-
be.
ZastraSujuca raznolikost i cudnovatost lica, napeto us-
merenih ka nekom nepojmljivom izrazu. One maske koje
su se u arhajskim kulturama dobijale sa staroscu i smrcu,
mladi ovde imaju s dvadeset, s dvanaest godina. Ali takav
je i grad. Lepotu koju su gradovi sticali vekovima, on je
dobio za pedeset godina.
Pramenovi dima, naIik kupacicama koje cede kosu.
Mro iIi prerafaelitske frizure. Banalno, viserasno.
Faraonski grad, say u obeliscima i iglama. Neboderi oko
Central Parka lice na potporne stubove - zahvaljujuci
njima taj je ogromni park nalik na viseti vrt.
Izbrazdani nisu oblaci, vee mozgovi. Oblad lebde nad
gradom kao mozdane hemisfere rasterivane vetrom. A
Ijudi, ljudi imaju druse u glavi, koji im izlaze na oci, poput
sunderastih dimova koji izbijaju iz tla ispucalog od vruce
kise. Seksualna usamljenost oblaka na nebu, jezicka usam-
ljenost Ijudi na zemlji.
Zapanjujuc je broj ljudi koji misle sami, koji pevaju
sami, koji jedu i govore sami na ulicama. Uprkos tome,
oni se ne zbrajaju. Naprotiv, oni se oduzimaju jedni od
drugih, i njihova je uzajamna slicnost neizvesna.
Ali jedna je posebna usamljenost potpuno razlicita od·
svih ostalih. Usamljenost coveka koji javno sprema svoj
18
obrok, na nekom zidu, na haubi nekih kola, uz neku
ogradu, sam. Toga ima swgde, to je najtuznija scena na
svetu, tumija od bede, tuzniji od prosjaka jeste covek koji
jede sam pred svima. To je neSto 5tO se kosi s Jjudskim i
zverskim zakonima, jer zveri uvek jedne drugima ukazuju
Cast da dele hranu iii da se otimaju 0 nju. Onaj ko jede
sam mrtav je (a onaj ko pije nije, zaSto?).
ZaSto Ijudi zive u Njujorku? Nemaju nikakve medusobne
odnose. Samo nekakav unutraSnji elektricitet koji potice
iskljucivo od njihove izmesanosti. Cudno oseeanje
bliskosti i privlacnosti za tako veStacku centralnost. To
Njujork cini samoprivlacecim svetom, iz kojeg nema
nikakvog razloga izlaziti. Nema nikakvog humanog
razloga obitavati u njemu, osim ushicivanja izmeSan05cu.
Lepota Crnkinja, Portorikanki u Njujorku. Osim seksual-
nog uzbudenja usled rasne izmeSanosti, treba reci da je
crno, pigment tamnih rasa, poput prirodne sminke koja se
ushicuje veStackom sminkom u komponovanju lepote - ne
seksualne, vee animalne i uzvisene, koja oeajnicki
nedostaje bledolikima. Belilo izgleda kao izbledelost
fizickog ukrasa, neutralnost koja moZda zahvaijujuci tome
dobija sva egzotericna svojstva Reci, ali kojoj ce u sU5tini
uvek nedostajati ezotericna i ritualna moe vestackog.
U Njujorku postoji jedan dvostruki fenomen: svaka od
velikih zgrada vlada iii je nekad vladala gradom - svaka
etnicka grupa vlada iii je nekad vladaIa gradom, na svoj
nacin. Izmesanost obicno tezi da ukine razlike, dok ovde
istice sjaj svake od komponenti. U Montrealu postoje svi ti
elementi - etnicke grupe, zgrade, severnoamericki pro-
stor - ali nedostaju sjaj i zestina gradova Sjedinjenih
DrZava.
19
Oblaci kvare naSe evropsko nebo. U poredenju s neiz-
memim nebesima Seveme Arnerike, s njihovim rojevima
oblaka, naSa mala izbrazdana neba, naSi mali izbrazdani
oblaci po meri su naSih izbrazdanih misli, koje nikad nisu
svemirske ... U Parizu, nebo nikad ne uzleee, ne lebdi, ono
je poput malog privatnog poseda zauzdano u kulisama
zgrada koje bacaju senku jedne na
druge - umesto da jedne drugima budu vrtoglave fasade-
ogledala, poput fasada mocnog kapitala u Njujorku... Po
nebu se vidi: Evropa nikad nije bila kontinent. Cim krocite
u Sevemu Arneriku osecate prisustvo citavog kontinen-
ta - prostor je sam oblik miSljenja.
U poredenju s americkim downtown cetvrtima i bJokovima
nebodera, Defans gubi arhitektonsku prednost vertikalno-
.i. zato su zgrade saterane u prizor na
ItahJanski nacm, u zatvoreno opisano perifemim
bulevarom. U neku ruku nalik francuskom vrtu: buket
zgrada maSnom. To protivreei mogucnosti da ti
unedogled radaju druge sebi slicne, da se
IzaztvaJU, u prostoru koji je usled njihovog utrkivanja
postao dramatican (Njujork Cikago Hjuston Sietl
T Tu se rada cisti arhitektonski objekat, koji izmi-
ee arhltektima, koji ustrajavajuei u sumanutosti u
grad i njegovu namenu, interes zajed-
nice 1 pOJedmaca, I kojem je ravna jedino gordost renesan-
snih gradova.
Ne, ne treba humanizovati arhitekturu. Prava antiarhitek-
tura, ne ona iz Akrosantija u Arizoni koja objedinjujt sve
meke tehnologije u srcu pustinje, vee ona divlja, nehuma-
na, koja prevazilazi coveka, ona je ovde u Njujorku
nastala sarna od sebe, daleko od pomisli na utoei!te bla-
gostanje iii idealnu ekoJogiju. Ona je igrala na tvrde
20
logije, preuvelicala sve dimenzije, kladila se na raj i pakao
. .. Eko-arhitektura, kao i eko-drustvo, olicava tihi pakao
Poznog Carstva.
Carolija modemog rusenja. Prizor obmut od prizora lansi-
ranja rakete. Zgrada od dvadeset spratova klizi cela po
vertikali ka sredistu zemlje. Rusi se okomito poput drvene
lutke, zadr.zavajuei vertikalno drzanje, kao da silazi kroz
podrumski kapak i sopstvenom povrsinom na tlu
apsorbuje svoje rusevine. Cudesna modemisticka umet-
nost, ravna vestini pravljenja vatrometa iz naSeg detinjstva.
KaZe se: evropska je ulica ziva, a amerieka mrtva. Nije
tacno. Nigde nema voce snage, elektriciteta, zivotne ene-
rgije i pokreta nego na ulicama Njujorka. Ljudi, vozila,
reklame ispunjavaju ga cas zestinom, cas neusiljenoseu.
Zapremaju ga milioni Ijudi koji lutaju, nehajni,
neobuzdani, kao da nemaju nista drugo da rade, i
verovatno ni nemaju nista da rade osim da proizvode
neprestani scenario grada. Muzika je svuda, saobracaj
gust, relativno prometan i tih (za razliku od nervoznog i
teatralnog saobracaja na itatijanski nacin). Ulice i avenije
nikad se ne prazne, ali svetla i vazdusasta geometrija grada
ne dopu8ta arterijsku bliskost evropskih ulieica.
U Evropi, utica Zivi sarno na mahove, u istorijskim tre-
nucima revolucija, barikada. Inaee, ljudi prolaze
niko zapravo ne luta (nema skitanja). Takva su i evropska
kola: u njima se ne Zivi, nema dovoljno prostora. Ni u
gradovima nema dovoljno prostora - bolje receno, taj se
prostor smatra javnim i oznacen je svim znakovima jaYne
pozomice, 8tO iskljucuje moguenost da se on prede iii po-
hodi poput pustinje iii nekog nevaZnog prostora.
Arnericka utica mozda nije imala istorijske trenutke, ali
je uvek Ziva, vitalna, kinetiena i kinematicna, po uzoru na
21
samu zemlju. u kojoj istorijska i politick a pozomica slabo
§ta znace. ali u kojoj je zestina promene ogromna, bilo da
se napaja tehnologijom, rasnom razlicitoscu, iii medijima:
to je susta surovost naeina zivota.
U Njujorku, kovitlanje grada toliko je snuno, a centrifu-
galna sila je tolika da je nehumano i pomisliti Ziveti udvo-
je, s nekim deliti zivot. Mogu da prezive iskljueivo pleme-
na, bande, mafije, posvecena iii perverzna udruzenja,
razna zaverenistva, ali ne i parovi. Nasuprot Nojevoj
barci, u koju su Zivotinje bile ukrcane u parovima da bi
vrstu spasle od potopa. U ow neverovatnu Barku, svako
je ukrcan sam - i svako mora sam, svake veeeri, da traZi
poslednje prezivele za poslednju zabaw.
U Njujorku su ludaci oslobodeni. Pu§teni u grad, ne
razlikuju se toliko od ostalih pankera, dZankija, narkosa,
alkosa iii bednika koji ga pohode. Ne vidimo zaSto bi
jedan tako Iud grad skrivao svoje ludake, zaSto bi povlaeio
iz prometa primerke jednog ludila koje ga je, u stvari, na
razlieite naeine, obuzelo celog.
Repovanje je zapravo akrobatski podvig, u kojem tek na
kraju shvatamo da je ree 0 plesu, kad se zaustavi u nekoj
mlitavoj, ravnodusnoj pozi (s laktom na tlu, glavom ne-
hajno naslonjenom na dian, kao u etrurskim grobnicama).
Ta iznenadna imobilizacija podseca na kinesku operu. Ali
kineski se ratnik zaustavlja na vrhuncu akcije u herojskom
staw, dok se reper zaustavlja u udubljenju svog pokreta u
nekoj podrugljivoj pozi. Kao da tim uvijanjem i uvrtanjem
oko sopstvene ose buse sopstvenu rupu u telu, na dnu koje
zauzimaju ironienu i Jenju pozu smrti.
Nisam mogao verovati da prizor njujodkog maratona
moze da izmami suze. To je prizor smaka sveta. Da Ii se
namema patnja moze smatrati namemim ropstvom? Pod
22
kisom koja lije, pod helikopterima i aplauzima, s kapulja-
com od folije i skiljeci na §topericu, iii golih grudi i zako-
vrnutih oCiju, svi true smrt, smrt iznurivanjem po put
onog maratonca od pre dye hiljade godina koji je, da se
podsetimo, u Atinu nosio vest 0 pobedi. Verovatno i ovi
sanjaju da uruee vest 0 pobedi, ali ima ih previse, a njiho-
va je vest - da su stigli, posle tolikog napora - postala be-
smislena: sumracna vest 0 nadljudskom i beskorisnom na-
poru. Svi zajedno verovatno bi mogH da donesu vest 0
propasti ljudske vrste, jer vidimo kako se ona srozava iz
sata u sat, od prolaska kroz cilj prvopristiglih koji se jos
dobro drfe i puni su takmiearskog duha do olupina koje
prijatelji doslovno donose do cilja iii do hendikepiranih
koji stazu prelaze u kolicima. Ima ih sedamnaest hiljada
koji tree, a u pravoj Maratonskoj bici nije ih bilo ni
ukupno toliko u borbi. Ima ih sedamnaest hiljada, a svako
trei sam, ni ne pomisljajuci na pobedu, vee prosto da bi
osetio da postoji. "Pobedili smo!" izgovorio je sapatom
Grk Maratonac i izdahnuo. "/ did it!' uzdi§e iscrpljeni
maratonac ruseci se na travnjak Central Parka.
I DID IT!
Parola novog vida reklamne aktivnosti, autistiekog per-
formansa, cista i prazna forma i izazov samom sebi koji je
zamenio prometejsku ekstazu takmieenja, napora i uspeha.
NjujorSki maraton postao je, na neki naein, intemacio-
nalni simbol fetisistiekog performansa, sumanutosti pobe-
de u prazno, ushicivanja odvunoscu bez posledica.
Treao sam njujorski maraton: / did it!
Osvojio sam Anapumu: / did it!
Istog je reda i spu§tanje na mesec: We did it! Dogadaj
koji u su§tini manje iznenaduje ako se pomisli da je bio
unapred zacrtan na putanji napretka i razvoja nauke. Tre-
23
balo je i to uciniti - ueinjeno je. AJi taj dogadaj nije
ponovo podstakao hiljadugodisnji san 0 svemiru, vee ga je
u neku ruku iserpeo.
Isti efekat beskorisnosti sadrii se i u svakom izvrsenju
zadatka, kao i u svemu sto einimo da bismo sebi dokazali
da smo u stanju da to ucinimo: napraviti dete, savladati
planinski vrh, imati avanturu, pociniti samoubistvo.
Maraton je zapravo vid demonstrativnog, reklamnog
samoubistva: treati da bismo dokazaIi da smo u stanju da
idemo do sopstvenih graniea, da bismo dokazali. ..
dokazali sta? Da smo u stanju da stignemo. Grafiti,
takode, govore sarno: Ja sam taj i taj i postojim! ani pred-
stavljaju besplatnu reklamu postojanju!
Da Ii treba unedogled dokazivati sopstveni zivot? Neo-
biean znak slabosti, predznak novog fanatizma, fanatizma
bezlienog performansa, beskrajne oCiglednosti.
MYSTIC TRANSPORTATION INCORPORATED
Jedan dreceee zeleni kamion sa sljaSteeim spojlerima klizi
niz Sedmu aveniju, pod prvim jutamjim suneem, tek sto je
prestao sneg. Na bokovima mu je metaliziranim zlatnim
slovima ispisano: Mystic transportation.
Tu je saZet citav Njujork i njegovo misticko glediste na
dekadeneiju: svi speeijalni efekti, od sublimirane vertikal-
nosti do trulezi na tIu, svi speeijalni efekti izmesanosti rasa
i earstava, to je eetvrta dimenzija grada.
Kasniji ee gradovi biti ekstenzivni i neurbani (Los
Andeles), jos kasniji ee se zakopavati u zemlju i neee ni
imati ime. Sve ee postati infrastruktura uljuljkivana
veStaekim svetJom i energijom. Nestaee sjajna superstruk-
tura j sumanuta vertikalnost. Njujork je poslednji izgred te
barokne vertikalnosti, te eentrifugalne ekseentricnosti pre
horizontalnog rasklapanja i podzemne implozije.
24
Njujork sebi prikazuje, uz neverovatno saueesnistvo eelo-
kupnog stanovnistva, predstavu svoje propasti, i to nije
posledica dekadencije vee njegove moei, koju nista ,drugo
ne ugrozava - zato sto je nista ne ugrozava. NJegova
gustina, njegov povrsinski .elektricitet otklanjaju pomisao
na rat. S obzirom na kolicinu energije potrosene prethod-
nog dana, ponovno zapoeinjanje zivota svakogjutra pravo
je eudo. Njegova ga voltda stiti, poput galvanske kupole,
od svakog spoljnjeg razaranja. Ne stiti ga od intemih
nezgoda kao sto je raspad energetskog sistema iz '76, ali
to su po opsegu svetski dogadaji koji sarno doprinose
njegovoj slavi. Ta eentralnost i ta ekseentrienost mogu
sarno da doprinesu njegovoj sumanutosti sopstvene
propasti, koja se na njujorskoj "seeni" estetski transkribuje
kroz ludosti, surovi ekspresionizam, ali koju citav grad
kolektivno gaji kroz tehnieku frenetienost za vertikalno-
seu, kroz ubrzavanje banalnosti, u zivosti sreenih iIi bednih
Hea, u drskosti ljudskog zrtvovanja eistom eirkulisanju.
Niko vas ne gleda, svako je zaluden napetoseu svoje
bezliene uloge. U Njujorku nema pandura - panduri inaee
postoje da bi doprineli urbanom i modemom izgledu jos
polu-ruralnih gradova (kao sto je Pariz). Ovde je urbanost
dosegla toliki stepen da je vise nije potrebno iskazivati niti
joj pripisivati politieki karakter. Uostalom, Njujork vise
nije politicki grad, i demonstraeije razlieitih ideoloskih
grupa retke su i uvek smesne (etnieke grupe se iskazuju
kroz sveeanosti i pokazivanje svoje rasne prisutnosti).
Nasilje se ne ogleda u drustvenim odnosima, vee u svim
odnosima, i raste geometrijskom progresijom. Seksualnost
je pak, u izvesnom smislu, prevazidena kao naein
izraZavanja - iako se na sve strane njome rnaSe, ona vise
nema kad da se materijaJizuje u ljudske i ljubavne odnose,
vee se rasplinjuje u promiskuitet pojedinog trenutka, u
mnostvo daleko kratkotrajnijih kontakata. U Njujorku se
25
ponovo dozivljava oseeanje slave, u smislu da se oseeate
ovencani energijom svih - sto, za razliku od Evrope, ne
predstavlja turoban prizor promene, vee estetsku formu
mutacije.
Mi u Evropi imamo dar da promisljamo stvari, da ih ana-
Iiziramo, da ih odraZavamo. Niko nam ne moze osporiti
istorijsku tananost i dar konceptualizacije, na tome nam
zavide cak ~ umovi s onu stranu Atlantika. Ali najoci-
glednije istine i novovremena cuda zbivaju se na obali
Pacifika iIi u kupoli Menhetna. Njujork, Los Andeles jesu
u centru sveta, mora se priznati - iako s ushieenjem i ra-
zocaranjem u isti mah. Beznademo kasnimo za giuposeu i
mutacijom, naivnom preteranoseu i socijalnom, rasnom,
moralnom, morfoloskom, arhitektonskom ekscentricnoseu
tog drustva. Njega niko nije u stanju da prouci, a ponaj-
manje americki intelektualci zatvoreni u svoje kampuse,
dramaticno otudeni od te konkretne, bajkovite mitologije
koja se izgraduje svud unaokolo.
Taj univerzum potpuno truo od bogatstva, od moti, od
senilnsoti, od nezainteresovanosti, od puritanizma i men-
talne higijene, od bede i rasipanja, od tehnoloske taStine i
izIisnog nasilja, neodoljivo me podseea na radanje sveta.
Mozda stoga sto Citav svet i dalje sanja 0 njemu, a on ga
zapravo nadvladava i izrabljuje.
Na deset hiljada metara i na hiljadu kilometara na sat,
podamnom su sante Grenlanda, u slusalicama Les Indes
Ga/antes, na ekranu Katrin Denev, a jedan starac, Jevrejin
iii Jermenin spava mi u krilu. "Da, oseeam Ijubavi svu
zestinu ... " peva uzviseni glas iz jedne u drugu vremensku
zonu. U avionu, ljudi spavaju, brzina ne zna za zestinu
Ijubavi. Od noei iz koje smo posli do one u koju cemo
sleteti, ciniee se da je dan trajao samo cetiri sata. Ali uzvi-
26
seni glas, glas nesanice putuje jos brze, prelazi ledenu pre-
kookeansku atmosferu, juri niz glumicine trepavice, niz
Ijubicasti horizont izlazeeeg sunca, u toplom kovcegu
mlaznjaka, i napokon se gasi na pucini Islanda.
Eto, putovanjuje kraj. .
27
28
ASTRALNA AMERIKA
Astralna Amerika. Lirika cistog cirkulisanja. Nasuprot
evropskoj melanholiji analiziranja. Trenutna astralnost
vektorskog, oznaeavajuceg, vertikalnog, svemirskog.
Nasuprot groznicave udaljenosti kultumog pogleda.
Radost usled propasti metafore, za kojom se u nas
sarno cezne. Ushicenje besprizomosti. besprizomost
ociglednosti, oCiglednost moci, moe simulacije. Nasuprot
naSeg razocaranog devicanstva, naSe duboke oseeajnosti.
Astralnost. Horizontalna astralnost automobila, visinska
astralnost aviona, elektronska astralnost televizije, geolos-
ka astramost pustinja, stereolitska astralnost megalopolisa,
transpoliticna astralnost ispoljavanja moci, muzeja moci u
koji je Amerika izrasla u ocima citavog sveta.
Za mene ne postoji istinita Amerika. Od Amerikanaca
ocekujem sarno da budu Amerikanci. Ne trdim od njih da
budu inteligentni, razumni, originalni, ocekujem sarno da
nastanjuju jedan prostor nesamerljiv s mojim, da budu za
mene pojam astralnosti, najlepsi orbitalni prostor. ZaSto da
se decentralizujem u Francuskoj, gde etnicko i lokalno
predstavljaju sarno otpatke i rusevine centralnosti? Zelim
da se ekscentrisem. da postanem ekscentrican, ali tamo
gde je centar sveta. A s tog gledista i pos)ednji fast-food, i
najbanalnije predgrade, i najgora olupina od americkih
kola iii najbeznacajnija mdoretkinja iz strip ova nalaze se
u centru sveta vise nego bilo koja kultuma manifestacija
29
stare Evrope. To je jedina zemlja u kojoj je mogueno biti
tako sirovo naivan: od stvari, lica, neba i pustinja ocekivati
sarno da budu bas one sto jesu, just as it is.
Amerika na mene uvek ostavlja utisak istinskog asketizma.
Kultura, politika, ali i seksualnost, potcinjene su iskljucivo
viziji pustinje, koja je ovde prvobitni prizor. Pred tim
nestaje sve, cak i telo, usled naknadnog efekta neuhranje-
nosti postaje providno i toliko bestezinsko da je blisko
nestajanju. Sve sto me okrufuje odraiava tu opustosenost.
Ali jedino tako radikalan eksperiment omogueava uspesan
ishod i daje tu astralnost koju neeu naCi nigde drugde.
Amerika nije ni san, ni realnost, to je hiperrealnost. To je
hiperrealnost jer je to utopija koja je od pocetka
prozivljavana kao da je ostvarena. Sve je ovde realno,
pragmaticno, i sve vas navodi na sanjarenje. Mozda se i-
stina 0 Americi moze ukazati sarno Evropljaninu, jer sarno
on moze uociti savrseni simulakrum, simulakrum
imanentnosti i materijalne transkripcije svih vrednosti.
Amerikanci, pak, nemaju oseeaja za simutaciju. Oni su
njeno savrseno olicenje, ali ne mogu govoriti 0 njoj, posto
sami jesu njen prikaz. Oni su dakle idealan predmet za
analizu svih mogueih varijeteta modernog sveta.
Uostalom, ni vise ni manje nego sto su to u svoje doba bile
primitivne zajednice. Isto mitsko i analiticko ushieenje
koje nam je pogled usmeravalo ka tim prvobitnim zajedni-
cama danas nas nagoni da gledamo ka Americi, s istom
straSeu i istim predrasudama.
U stvari, nije tacno da se odavde, kao sto sam mislio, bolje
vidi Evropa, ne dobija se drugaciji ugao gledanja na nju.
Kad se okrenete, Evropa je jednostavno nestala. ZnaCi da
nije stvar u tome da se zauzme kriticko glediste u odnosu
na Evropu. To je sasvim izvodljivo i u samoj Evropi, a
30
uostalom, cega jos ima sto nije vee stotinu puta bilo kriti-
kovano? Umesto toga, treba uCi u fikciju Amerike, u
Ameriku kao fikciju. Ona uostalom, po tom osnovu i
vlada svetom. U svakoj svojoj i najbeznacajnijoj pojedino-
sti, Amerika je nesto sto n ~ sve prevazilazi ...
Amerika je nalik gigantskom hologramu po tome sto je
ukupna informacija sadrzana u svakom pojedinacnom
delu. Pogledajte i najmanju pustinjsku postaju, ma koju
ulicu u nekom gradu na Srednjem Zapadu, neki parking,
neku kalifomijsku kueu, neki Burgerking iii Stadbejker, i
eto yam cele Amerike, kako na jugu tako i na severu, na
istoku iii na zapadu. Nalik hologramu po koherentnoj
laserskoj svetlosti, homogenosti prostih elemenata osve-
t1javanih istim takvim snopovima. S vizuelnog i plasticnog
gledista takode: kao da su stvari sacinjene od neke manje
stvame materije, kao da se okreeu i premestaju u praznini
usled nekog specijalnog svetlosnog efekta, kao da ne
primeeujuci prolazimo kroz celuloidnu traku. Pustinja
naravno, ali i Las Vegas, i reklama, i Ijudske delatnosti,
public relations, elektronika svakodnevnog zivota, sve se
iseca plasticno i jednostavno poput svetlosnog signala.
Hologram je blizak fantazmu, to je trodimenzionalni san, i
u njega se moze uci kao u san. Sve se zasniva na jednom
nosivom svetlosnom zraku, a ako se on prekine, raspde se
svi efekti, i sa njima stvamost. Naime, imamo utisak da
Amerika pociva na fantasticnom smenjivanju slicnih ele-
menata, i da sve zavisi od svetlosnog zraka, laserskog
zraka koji pred ndim oeima lara po americkoj stvamosti.
Prividati se cvde ne znaci sanjati budan iii imati prividenje,
to znaci gIedati pri svetlosti razlozenoj na dugine boje.
Na mirisljavim bremljcima Santa Barbare, sve vile lice na
funeral homes. OkruZena gardenijama i eukaliptusima, u
31
raznolikosti biljnih vrsta i jednolicnosti, ljudske vrste, zla
kob ostvarene utopije. U srcu zemlje bogatstva i osloba-
danja, uvek isto pitanje: UWhat are you doing after the
orgy? H Sta ciniti kad je sve na raspolaganju, seks, cvece,
stereotipi zivota i smrti? To je problem koji muci
Ameriku, a odatle je zahvatio i ceo svet.
Svako je boraviste ovde pogrebno, ali nista ne remeti
patvoreni spokoj. Bestidno sveprisustvo zelenog bilja,
prava opsednutost smrcu, citavi zidovi u prozorima veoma
nalik na Snezanin kovceg, brda bledog patuljastog cveea
koje se prostire poput multiple skleroze, nebrojena teh-
nicka razgranavanja po kuCi, pod kucom, oko kuce, poput
bolnickih cevi za transfuziju i reanimaciju, TV, stereo i
video uredaji koji obezbeduju komunikaciju s onostranim,
automobiI, automobili koji obezbeduju vezu s pogrebnim
trznim centrom i samouslugom - i najzad, zena i deca kao
zraceei simptom uspesnosti ... sve ukazuje na to da je ovde
smrt najzad ndla idealno boraviste.
Mikrotalasna pecnica, drobilica za smece, orgazmicka
elasticnost tapisona: ta gipka letovalisna civilizacija neo-
doljivo podseca na smak sveta. Sve aktivnosti ovde imaju
skriveni prizwk smaka sveta: kalifornijski ucenjaci s
monomanijackom strdcu za latinskim duhom iii
marksizmom, raznorazne sekte s monomanijackom
strascu za cistotom iii zlocinom, dzogeri koji meseeare u
izmaglici poput silueta odbeglih iz Platonove peCine, istin-
ski debili i mongoloidi odbegli iz psihijatrijskih bolnica
(pustanje ludaka u grad cini mi se sigurnim znakom smaka
sveta, otimanjem poslednjeg pecata Apokalipse),
obJaporni ljudi odbegli iz hormonske laboratorije sopstve-
nog tela, i naftne platforme - oil sanctuaries - koje noro
32
bde na pucini poput luksuznih kockarnica iii svemirskih
brodova ...
Zanosni hiperrealizam
ekstaticki asketizam
multiprocesno putovanje
interinaktivna multidimenzionalnost
Nesto za odlepljivanje
Western Digitals
Body Building Incorporated
Mileage iJlimited
Channel Zero
Skiljavi bar u Santa Barbari. Crveni tregeri igraca bilijara.
Fuko, Sartr, Orson Vels, sva trojica tu za sankom.
razgovaraju, upadljivo slicni i cudnovato ubedljivi. Cock-
tail scenery. Miris surovosti, zadah piva. Hustling is pro-
hibited.
Seks, plaZa i planina. Seks i plaZa, plaZa i planina. Planina
i seks. Nekoliko pojmova. Seks i pojmovi. Just a life.
Sve je podvojeno kroz simulaciju. Predeli kroz foto-
grafiju, zene kroz seksualni scenario, misli kroz pisanje,
terorizam kroz modu i medije, dogadaji kroz televiziju.
Kao da stvari postoje sarno kroz tu neobicnu namenu.
Mozemo se zapitati da Ii i sam svet postoji sarno u funkciji
reklarne koja se 0 njemu moze napraviti u nekom drugom
svetu.
Posto je lepota jedino ona koja je stvorena plasticnom
hirurgijom tela, jedina urbana lepota ona koja je nastala
hirurgijom zelenih pOvrSina, jedino misljenje ono koje
nastaje plasticnom hirurgijom anketa ... a evo sad, s genet-
skim manipulacijama i plasticne hirurgije Ijudske vrste.
'-
\J . 'c· \ \ "4
j I" • I} • J,tf "
U . ((, ... "",TI1I hOI:,T, i'

0 I r' r·
:I
33
Kultura koja je izmislila specijalizovane institute za
dodirivanje tela i serpe u kojima voda ne dodiruJe dno,
koje je toliko homogeno, suvo i vestacko da za njega ne
prianja ni kapljica vode, kao sto se ni za trenutak
dodiruju ta tela isprepletena u "filingu" i terapeutskoJ
Ijubavi. To se zove interfejs iii interakcija. To je zamenilo
jace-to:face i akciju, i zove se komunikacija. Jer to
komunicira: neverovatno je da dno serpe komunicira to-
plotu vodi ne dodirujuci je, nekakvim vrenjem na daljinu,
kao sto tela komunicira drugom telu svoj fluid, svoj erot-
ski potencijal preko nekakvog molekularnog povrsinskog
napona a da ga nikad ne zavede niti uznemiri.
razdvajanja toliko je dobro pogoden da se voda odvoJda
od serpe i ova sad svoju toplotu prenosi kao poruku, a
prenosi drugom telu svoju pofudu kao poruku, kao fluid
na dekodiranje. To se zove informacija i uvuklo se svugde
poput fobicnog manicnog lajt-motiva koji se tice kako
erotskih odnosa tako i kuhinjskog posuda.
U istom ludilu od asepse:
Getijev muzej, u kojem stare slike izgledaju kao
sjajne i vazdusaste, bez imalo patine i ispucalosti, veStacki
uglancane poput kulisa "a la pompei" koje ih okrufuju.
U Filadelfiji: jednu radikalnu sektu, MOVE, s
vatim pravilima kao sto je istovremena zabrana autopslJe I
iznosenja smeca, pokupila je americka policija usmrtiwi u
pozaru jedanaest Ijudi i zapalivsi trideset okolnih
medu kojima, kakve Ii ironije, i kuce svih suseda kOJI su
traZili da se sekta unisti.
I to spada u veliko ciscenje, uklanja se smece i
ispucalost, stvari se vracaju u prvobitno stanje cistoce, re-
staurira se. Keep America clean.
34
U prolazu ti svako upucuje osmeh, simpaticno grcenje
vilica pod prividom ljudske topline. To je vecni osmeh
komunikacije, osmeh s kojim se dete budi svesno prisustva
drugih, iii kojim beznadezno traZi njihovo prisustvo, poput
primalnog krika coveka koji je sam na svetu. Bilo kako
bilo, Ijudi yam se ovde osmehuju, ali ne iz pristojnosti niti
da bi vas opCinili. Taj osmeh oznacava sarno neophodnost
osmehivanja. Poput Sesirdzijinog Macka, on lebdi na lid-
rna jos dugo poste nestanka svakog oseeanja. Uvek
raspoloziv osmeh, koji medutim dobro pazi da se ne 0-
stvari i da se ne oda. On je neposredan, ali ne dopusta
bliskost. On ucestvuje u ktiogenizaciji osecanja, uostalom
pokojnik ce ga poneti u svoje pogrebno staniste, u znak
nade u ocuvanje kontakta, cak i na onom svetu. Imuni-
tetni, reklamni osmeh: "Ova je zemlja sjajna, ja sam divan,
mi smo najbolji. " To je i Reganov osmeh, vrhunac
samozadovoljstva citave americke nacije, koji je na putu
da postane jedini princip vladanja. Samoprorocki osmeh,
nalik svim reklamnim znakovima: osmehujte se, osmehnu-
ce yam se. Osmehujte se da biste pokazali svoju
transparentnost, svoju Cistotu. Osmehujte se ako nemate
sta da kaZete, niposto ne skrivajte da nemate sta da kaZete,
iii da ste ravnodusni prema drugima. Spontano razotkrijte
tu prazninu, tu duboku ravnodusnost svog osmeha, pok-
lonite drugima tu prazninu i ravnodusnost, obasjajte lice
nultim stepenom radosti i zadovoljstva, sarno se osmehuj-
te, osmehujte.. . U nedostatku identiteta, Amerikanci
imaju izvrsne zube.
I to stima. Regan tim osmehom dobija podriku mnogo
jacu nego sto bi bilo koji Kenedi dobio razumom iIi politi-
ckom inteligencijom. Mnogo je uspesniji taj poziv na cisto
animalno iii infantilno cestitanje i svi se Amerikanci okup-
ljaju oko tog efekta zubne paste. Nikad nijedna ideja, pa ni
same nacionalne vrednosti nisu proizvele takav efekat.
35
Reganov kredibilitet upravo je srazmeran njegovoj trans-
parentnosti i nistavnosti njegovog osmeha.
Skejtborder s vokmenom, inteIektualac za
brejkdenser iz Bronksa u freneticnom okretanJu u Roksyu
iii na nekom drugom mestu, dzoger, bodi-bilder: swda IS-
ta pusta usarnljenost, swda isti narcisticki odsjaj, kako
telesnih tako i psihickih sposobnosti.
Izvanredno sveprisustvo kulta tela. T elo je jedini obje-
kat kojem se treba posvetiti, ne kao izvoru zadovoljstva,
nego kao objektu besomucne nege, u
od neuspeha i podbacaja kao predznaku smrtl, kOJoJ
zapravo niko vise ne vidi svrhu osim da samu
sprecava. Telo je uronjeno u izopacenu izvesnost 0
beskorisnosti, u potpunu izvesnost svog
Nairne, zadovoljstvo se postize vaskrsavanjem tela, Clme
ono prevazilazi opsesivno nametnutu hormonalnu, vasku-
lamu i dijetetsku ravnotefu, egzorcizam putem dobre
forme i higijene. Znaci, telu treba izbrisati iz pameenja
zadovoljstvo kao pomilovanje, moguenost metamorfoze u
druga oblicja, i zavestati ga ocuvanju utopijske i
izgubljene miadosti. Jer telo koje sumnja u svoje
nje vee je polumrtvo, i njegovo velicanje kroz danaSnJI
polu-joginski polu-ekstaticni kult jeste delatnost.
Nega koja mu se ukazuje za zivota predskazuJe kako ee
biti doterano u pogrebnom stanistu, s osmehom
prikljucenim na smrt. . .
Jer sustina je u prikIjucivanju. Nije va.zno biti nib cak
imati telo, vee biti prikljucen na svoje telo. Prikljucen na
seks, prikljucen na sopstvenu na
sopstvene funkcije kao na energetske dlferencIJale lit VIdeo
ekrane. Otkaceni hedonizam: telo je scenario cija se cud-
novata tirada 0 higijeni odvija u trcanju izmedu
sala za rekulturaciju, muskulaciju, stimulaciju i simulaclJu,
36
od Venecije (Kalifomija) do Tupanga kanjona, koje odsli-
kavaju kolektivnu opsesiju bespoinosti.
Na to se nadovezuje druga opsesija: prikljucivanje na
sopstveni mozak. Ono 8tO Ijudi posmatraju na ekranima
svojih kompjutera jeste funkcionisanje sopstvenog mozga.
Danas se vise ne gleda u jetru iIi iznutricu, niti u srce i
izraz lica, nego jednostavno u mozak, cije milijarde spoje-
va treba uciniti vidljivim i prisustvovati njegovom radu
kao u video-igri. Say taj cerebralni i elektronski snobizam
odise neizmemom izveStacenoscu - daleko od nekakve
vise antropologije, to je sarno znak jedne pojednostavljene
nauke koja se svodi na terminalno ispravijanje kicmenog
stuba. Ali, nema razloga za zabrinutost: sve je to mnogo
manje naucno i operacionalno nego sto se obicno smatra.
Zapanjuje nas prosto spektakl mozga i njegovog
funkcionisanja. Voleli bismo da mozemo da vi<.limo odvi-
janje svojih misli - a i to je prosto sujevelje.
Tako je s univerzitetskim strucnjakom koji se hvata
ukostac sa svojim kompjuterom i neumomo ispravlja,
doraduje, razraduje, pretvarajuei tu vezbu u nekakw
beskonacnu psihoanalizu, pamteei sve da bi izbegao
krajnji rezultat, da bi odiozio dogadanje smrti i fatalno
dogadanje pisanja, zahvaijujuei vecnom feed-back-u s
maSinom. To je carobni instrument egzotericne
magije - sva se interakcija zapravo uvek svodi na
beskonacni dijalog s maSinom - pogledajte sarno dete is-
pred kompjutera u skoli: mislite da je postalo interaktivno,
da je otvoreno prema svetu? a u stvari je sarno usposta-
vljeno integralno kolo dete-maSina. InteIektualac je, pak,
najzad dobio isto 8tO i tinejdzer sa zwcnim stubom i vok-
menom: spektakulamu desublimaciju misli, svoje pojmove
naslikane na ekranu!
37
U Roksiju, zwcno izolovani bar dominira nad podijumom
kao 8tO u kontrolnom tomju dominiraju ekrani iii kao 8to
kabina za tehnicare nadvisuje televizijski studio. Dvorana
je fluoreseentna sredina sa - tackastim osvetlj enj em,
stroboskopskim efektima, igracima koje obasjavaju topo-
vi - istim efektima kao na ekranu. I svi su toga svesni.
Danas je za svaku dramaturgiju tela, za svaki performans,
kontrolni ekran neophodno potreban - ne zato da bi se u
njemu s udaljen08eu i magicnoseu ogledala videli iIi
odrazili ueesnici vee za trenutno odslikavanje bez dubine.
. ,
Video poswda sluzi sarno u tu svrhu: ekran za ekstaticki
, ,
odsjaj koji vise nema veze s klasienom slikom, prizorom iii
teatralnoscu i koji uopste ne sIuZi za igranje iii
samoposmatranje, vee za prikljucivanje na samog sebe.
Bez tog strujnog kola, bez te kratke i trenutne mreze koju
samoprikljucivanjem stvaraju neki mozak, objekat,
dogadaj iii diskurs, bez tog neprekidnog videa nista danas
nema smisla. Video stadijum smenio je stadijum ogled ala.
To nije nareizam, i taj se pojam neprikladno koristi u
opisivanju ove pojave. Video iii stereo kultura ne razvijaju
nareisticku imaginamost vee stvaraju efekat besomuene
autoreferentnosti, kratak spoj koji trenutno prikljueuje isto
na isto, i time ujedno podvlaei svoj povrsinski intenzitet i
svoju dubinsku beznaeajnost.
To je speeijalni efekat naseg doba. Tu spada i
zaludenost polaroidom: drZati skoro simultano objekat i
njegow sliku, kao da se ostvaruje ono staro fizicko ili
metafizieko shvatanje svetlosti po kojem svaki objekat
izlueuje dvojnike iii negative samog sebe koje mi hvatamo
pogledom. To je san. To je optieka materijalizaeija jednog
magijskog postupka. Polaroidna fotografija nalik je eksta-
tickoj sHei ispaloj iz stvamog predmeta.
38
Zaustavlja se pretovareni konj, ne zaustavlja se dzoger
koji dzogira. S penom na ustima, misli usredsredenih na
unutraSnje odbrojavanje, na onaj trenutak u kojem prelazi
u sumracno stanje, nemojte ga sIueajno zaustaviti da pitate
koliko je sati, smozdiee v ~ . On nema amove u ustima, ali
mozda ima tegove u rukama iii na struku (gde je ono doba
kad su devojke nosile grivne na claneima?). Ono 8to je za
isposnika iz III veka bilo samoodrieanje i gorda
nepomicnost, za njega je misiena iserpljenost tela. On je
brat po iznurivanju onih koji se svesno premaraju u tereta-
nama, na komplikovanim maSinama s hromiranim
zglaveima i zastraSujueim medicinskim protezama. Postoji
direktna veza od srednjovekovnih sprava za mueenje,
preko pokreta u serijskoj industrijskoj proizvodnji, do te-
hnika bildovanja pomoeu mehaniekih proteza. Dmging je,
poput dijetetike iii bodi-bildinga i mno§tva drugih stvari,
novi vid voljnog ropstva (to je takode novi vid preljube).
Nesumnjivo, dzogeri su pravi Novovremeni Sveci i prota-
gonisti lagane Apokalipse. Smak sveta najbolje docarava
eovek koji trei sam svojim putem po nekoj pldi, umotan u
zwke s vokmena, ueauren u samotnieko mvovanje ene-
rgije, ravnodu§an eak i prema opstoj katastrofi zato sto za
njega unistenje moZe biti samo plod sopstvenih napora, is-
erpljivanja u sopstvenim oeima beskorisnog tela.
Primitivni su Ijudi u oeajanju izvr§avali samoubistvo pliva-
juei ka pueini do iznemoglosti, dzoger izmava samoubi-
stvo trceei tamo-amo po obali. Pomamljenog pogleda,
ubalavljenih usta, nemojte ga zaustavljati, udariee vas iii ee
nastaviti da igra pred varna kao mahnit.
ledina beda sliena njegovoj jeste beda eoveka koji jede
sam stojeei usred grada. Ima u Njujorku tih olupina
druzeljubivosti koje se vi§e ni ne kriju dok prozdiru otpat-
ke pred svetom. Ali to je ipak beda urbane, industrijalizo-
39
vane sredine. Hiljade ljudi koji trce sami, svako za sebe, ne
mareci za druge, sa stereofonskim fluidom u glavi koji im
izvire na oci, to je svet iz Blejdranera, postkatastrojicki
svet. Ne primeeivati cak ni prirodno svetlo Kalifomije, niti
planinski pour koji je vruCim vetrom oduvan deset milja
ka pucini i u dim obavio naftne platforme, ne videti
od svega toga i tvrdoglavo treati sve dok se bicevanjem
limfnih ilezda ne dosegne zrtveno iscrpljenje, to je zaista
znak onostranog. Poput prozdrljivca koji ne prestaje da se
goji, ploce koja se unedogled vrti po istoj brazdi, celija
tumora koje kvasaju, svega §to je izgubilo formulu za
zaustavljanje. Citavo ovo dru§tvo, ukljucujuci i aktivno i
produktivno stanovni§tvo, svi tree svojim putem zato
su izgubili formulu za zaustavljanje.
Sve jakne, trenerke, lepr§avi i vrecaste pamucne
majice, easy clothes: sve su to nocni haljeci i svi ti ljudi
koji opu§teno trce i hodaju u stvari nisu izdli iz sveta
noci - s tom odecom koja pluta u stvari pluta njihovo tela
u toj odeci, oni sami plutaju u sopstvenom telu.
Anoreksicna kultura: kultura izgnanstva, an-
tropoemije, odbacivanja. Tipicna za fazu oblapomosti,
zasicenja, prezasicenosti.
Anoreksicar to najavljuje vi§e poeticno, poricanjem. On
porice nedostatak. On ka.ze: ni u eemu ne oskudevam,
dakle necu da jedem. Oblapomi, nasuprot njemu, odbija
punocu, sitos!. On kafe: oskudevam u svemu, zato jedem
bilo Anoreksicar nedostatak prevladava prazninom,
oblapomi punocu prevladava prepunjenoscu. Oba su
re§enja ekstremno homeopatska, putem
istrebljenja.
Dzoger je pak odabrao drugacije ne moze se
reci da on energiju nego pre da je povraca u trcanju,
da povraca samog sebe. On tezi da dostigne ekstazu
40
umora, sumracno stanje mehanickog unistenja, kao sto
anoreksicar teii vrhuncu organskog ponistenja, ekstazi
praznog tela, kao sto oblapomi tdi vrhuncu dimenzionog
uniSienja, ekstazi punog tela.
Najnovija opsesija americkog javnog mnjenja: seksualno
zlostavljanje dece (sexual abuse). Zakon nalaie da se 0
deci u najmladem uzrastu moraju starati dva negovatelja, u
strahu od neproverljivog seksualnog zlostavljanja. Dok
slike nestale dece ukrasavaju kese u samouslugama.
Sve zaStititi, sve otkriti, sve opisati - opsesivno drustvo.
Save time. Save energy. Save money. Save our
souls - fobicno drustvo.
Low tar. Low energy. Low calories. Low sex. Low
speed - anoreksicno
Zacudo, u tom svetu gde svega ima u obilju, sve se cu-
va, sve se stedi. Da Ii je to opsesivnost jednog mladog
drustva koje se brine za za.stitu buducnosti? Cini se da je
pre rec 0 predosecanju opasnosti, utoliko skrivenije ukoli-
ko je manje opravdana. Obilje stvara halucinaciju za onim
zarom iz doba nemaStine i koji treba svladati
pomocu homeopatskih disciplina. Nema drugog uzroka
toj dijeti, kolektivnoj dijetetici, ekoloskoj kontroli,
iznurivanju tela i zadovoljstava. Citavo se drustvo upinje
da porekne da je rec 0 osveti preuhranjenih bozanstava,
ugusenih obiljem. Naravno da je na.s sustinski problem
danas da se odupremo oblapomosti.
Sve popisati, sve uskladistiti, sve memorisati.
Slonove zakopane u tecnoj smoli, fosilizovane u crnoj
mineralnoj viskoznosti, lavove, mamute, wkove koji su se
pari Ii po ovim ravnicama Los Andelesa i koji su bili prve,
preistorijske mve naftnih fleka - a danas su po drugi put
pokopani u Henkok Parlro, u muzeju posvecenom vero-
41
nauci preistorije. U skladu s moralnim kodeksom, sve je
prikazano vrlo ubedljivo - Amerikanci su Ijudi s
ubetJenjem, ubedeni u sve, i koji nastoje da ubede. ledan
od vidova njihove iskrenosti ogled a se u toj upomosti da
rekonstruisu sve sto pripada onoj proslosti i istoriji koje
nisu bile njihove, a koje su dobrim delom unistili iii
razblaZili. Renesnasne dvorce, fosilne slonove, Indijance u
rezervatima, sekvoje na hologramima ...
Popisujuei u kompjutere svakog zivog stvora iz
civilizovanih krajeva (nastanjenih belcima), Morrnoni iz
Solt Lejk Sitija sarno postupaju poput svih ostalih
Amerikanaca, koji se svugde i uvek ponaSaju kao misio-
nari. Nikad nije kasno za obnavljanje price 0 poreklu. To
im je sudbina: posto nisu imali primat u istoriji, imaee cast
da prvi obesmrte sve stvari rekonstrukcijom (fosilizaciju za
koju su prirodi bili potrebni milioni godina, oni danas
postifu trenutno muzeifikacijom). Ali shvatanje koje
Amerikanci imaju 0 muzejima mnogo je sire od naseg.
Sve je vredno zaStite, mumifikacije, restauracije. Sve moze
doZiveti ponovno rodenje, one veeno rodenje simulakru-
rna. Amerikanci ne sarno da su misionari nego su i anaba-
ptisti: posto su promaSiIi prvobitno krstenje, sanjaju 0
tome da sve krste po drugi put, pridajuei pritom vrednost
sarno tom naknadnom posveeenju koje je, kao sto znamo,
ponovljeno izdanje onog prvog, ali stvarnije - sto je
savrSena definicija simulakruma. Svi su anabaptisti sektaSi,
ponekad i vrlo zagrizeni, a Amerikanci nisu izuzetak. Da
bi rekonstruisali tacan oblik stvari, da bi ih predstavili na
dan StraSnog suda, spremni su i na unistavanje i istreblji-
vanje - T oma Mincer bio je anabaptist.
Nije slucajno sto baS Morrnoni rukovode najveeim projek-
tom kompjuterizacije na svetu: popisivanjem dvadeset
generacija smrtnika u svim zemljama sveta, popisivanjem
42
u svojstvu drugog krstenja i obeeanja spasenja. levandeli-
zacija je postala misija mutanata, vanzemaljaca, i njen
napredak (1) zasnovan je na najnovijim metodama
skladistenja u memorije, koje je pak ostvarljivo zahvalju-
juei dubokom puritanizmu inforrnatike, visoko kalvinisti-
eke i presbiterijanske discipline, koja je nasledila univer-
zalnu naucnu rigidnost od tehnika spasenja duse dobrim
delima. Kontrareforrnacijske metode katolicke crkve, sa
svojim naivnim sakramentalnim obredima i kultovima i
starim narodskim verovanjima nikad se nisu mogle meriti s
tom modemoscu.
Executive Terminal
Basic Extermination
Metastatic Consumption
Opstanak je svuda na dnevnom redu, mozda usled nejasne
mucnine za zivotom iii kolektivne zelje za katastrofom (ali
sve to ne treba preozbiljno shvatiti: to je i poigravanje s
katastrofom). Naravno, citava ta lepeza mogucnosti za
preZivljavanje - dijetetika, ekologija, zaStita sekvoja, foka
iii Ijudske vrste - teZi da dokafe da smo zaista zivi i zdravi
(kao sto su sve bajke izmiSljene da bi dokazale da je stva-
mi svet zaista stvaran). Sto nije tako izvesno. Jer ne sarno
da cinjenica Zivljenja nije stvamo potvrdena, vee je para-
doks ovog drustva u tome da Covek vise ne moze ni um-
reti, jer je vee mrtav ... U tome je prava draf iscekivanja. I
ona se ne zasniva sarno na strahu od atomskog rata, vee i
na lakoci Zivljenja, usled koje opstajemo. U slucaju
nukleame katastrofe neeemo imati ni vremena da umre-
mo, niti cemo biti svesni da umiremo. Ali vee sada, u
ovom preza.§tieenom drustvu, vise nemamo svest 0 smrti
posto smo neosetno prdli u stanje prevelike lakoce
Zivljenja.
43
Holokaust je vee anticipirao takvo stanje. Deportova-
nima u logore smrti bila je oduzeta upravo moguenost da
raspolaru svojom smreu, . da se s njom poigraju, da je
shvate kao ulog, !rtvovanje: oduzeta im je moe da umru.
To nam se dogada svima, u sporim homeopatskim
dozama, usled samog razvoja ndih sistema. Eksplozije i
istrebljenja i odigravaju se i dalje, sarno
5tO su dobili gnojni endemski vid, ali se nastavlja lancana
reakcija, zaraze, odvijanje virusnih i
procesa. Izlazak iz istorije jeste upravo svecano otvaranje
te lancane reakcije.
Simptom takvog stanja stvari i nesumnjivo najtdi znak
nazadovanja vrste jeste opsesivna !elja za preZivljavanjem
(a ne za !ivljenjem). Jer, ako posmatramo njene najnovije
atomska kriogenizaciju, forsirane terapi-
Vldlmo da su to zapravo forme istrebljivanja. Da bi se
lzbeglo umiranje trdi se kakva bilo zaStitna kapsula za ek-
stradiciju. Otuda treba smatrati ohrabrujueom cinjenicu da
se vrlo brzo zasitilo prica 0 atomskoj zdtiti
(trzistem kao i trzistem umetnickih stika iii luk-
suznih jahti mo!e se jos sarno zasenjivati prostota).
Izgleda da su Ijudi, umomi od ucenjivanja atomskim ra-
. odlucili na to vise ne nasedaju i da ne obraeaju
paznJu na pretnJu od razaranja, uz mozda nejasnu svest da
Je ona. s!abo ostvarljiva. Lep primer vitalnog reagovanja
pod pnVldom rezignacije. "Ako treba umreti, bolje umreti
pod . nebom nego u podzemnom sarkofagu".
Samlm tim, ucenjivanje prestaje, i !ivot teee dalje.
Veliki scenario nukleame pretnje, teatralni pregovori.
svi su umomi od tolikih apokaliptickih vizija,
1 u stvan se brane od njih nedostatkom mdte. Nisu upalili
cak ni da se ta mdta probudi filmovima kao 5to
je Dan pos/e, nista nije moglo uciniti uverljivim taj
nukleami scenski prizor, iIi besprizomost. Kad su u pitanju
44
tako osetlJlve stvan (kao 8to Je I rak) zamlslJanJe smrtl Ima
za posledicu prizivanje fatalnog dogadaja. Stoga veliku
nadu i veoma vdnu politicku cinjenicu predstavlja to eu-
tanje i nezainteresovanost masa prema nukleamom patosu
(bilo da im ga serviraju nukleame sile iIi borci protiv
nukleamog rata). .
U jednoj naucno-fantasticnoj prici, nekoliko povldeenih
nalaze se jednog jutra u okruzenju luksuznih planinskih
vila, opkoljeni providnom i nepremostivom prepre-
kom - staklenom ogradom koja se tu stvoriia preko n06.
Iz svog zastakljenog komfora jos mogu da razaznaju
spoljni svet, stvami svet od kojeg su odseceni, i koji stoga
ponovo postaje ideaIan, ali prekasno je. PovlaSeeni ee um-
reti u svom akvarijumu, poput zlatnih ribica. Neki mi uni-
verzitetski kampusi stvaraju isti utisak.
Skriven medu jeiama, poljima, rekama (na jednom
starom rancu koji je poklonjen univerzitetu), naseIjen
medusobno nevidljivim paviljonima i u njima isto toliko
nevidljivim ljudima, lezi Santa Kruz. Poput Bermudskog
trougla iii Santa Barbare, u njemu sve nestaje, sve se ap-
sorbuje. Totalna decentrisanost, totalna zajednica. Posle
idealnog grada buduenosti, idealno utociste. ne kon-
vergira, ni saobraeaj, ni arhitektura, ni autoritet. Ali otud
su bilo kakve demonstracije nemoguee: gde bi bilo mesto
okupljanja? Demonstracije mogu sarno da kruze po sumi,
pod pogledom samih ucesnika. Od svih kalifomijskih
kampusa, poznatih po prostranosti i udobnosti, ovaj je
najvise idealizovan, najvise naturalizovan. On sublimira
sve lepote. Slavni arhitekti projektovali su zgrade oko
kojih se prostiru Karmelski i MOlltrejski zaJiv. Ako igde
vee postoji dru5tvenost buduenosti, onda je to ovde. Ali
upravo ta sloboda, zaStieena istovremeno vegetalnom
i univerzitetskom ponovo postaje
45
zatocenica sa:ne sebe, zatvorena u prirodnu i drustvenu
prezaStieenost koja na kraju rada iste strahote kao zatvor-
ski svet (zatvorski sistem, zahvaljujuCi zidovima, moze
pod izvesnim uslovima da evoluira prema utopiji bde ne-
go otvoreni drustveni sistem). Ovde je drustvo oslobodeno
vise nego igde, otvorene su psihijatrijske bolnice, prevoz
je besplatan - a paradoksalno, taj se ideal zatvorio u sebe,
kao iza stakienog zida.
Rajska i involutivna iluzija, "Pacificki zid", kako kde
Liotar zid od kristala koji ograduje Kalifomiju u sopstve-
nom blagostanju. Ali zahtev za sreeom nekad je bio
okeanski i oslobadajuei, dok ovde pre uranja u
tisinu. Ima Ii jos strasti, ubistava, nasilja u toj
plisanoj, sumovitoj, umirovljenoj,
Ima, ali nasilje je autisticko, reakclono. Nema zlocma lZ
strasti ali je bilo silovanja i slucajeva ubistava po desetak
zena dYe godine pre nego sto se otkrije ub.ica .. Fetusn.o
nasilje, prirodno koliko i automatsko plSanje, .. kOje
odrdava vise nego stvama agresivnost, nostalglJu za
starim zabranama (zaSto se povecava broj silovanja s pora-
stom seksualnih sloboda?).
Sentimentalnost mesovitih spavaonica otvorenih prema
sumi, kao da sarna priroda moze biti druzeljubiva i
rinska, zalog seksualnog otvaranja i ekologlje naraVl, kao
da priroda moze da bude blagonaklona prema
Ijudskom drustw, kojegod bilo, kao da se
po napustanju surovog sveta magije, moze Imatt
odnos osim stoickog, osim stoicki definisane
ve neumoljive neophodnosti kojoj JOS
veci izazov i slobodu. Ovde nema nt traga heroJskom
poimanju sudbine. Sve odise nekom
pomirenoseu s prirodom, sa seksom, s s
takode (kroz marksizam u preradenom 1 dopunjenom
izdanju).
46
Nalik mnogim drugim aspektima savremene Amerike,
Santa Kruz je deo post-orgickog sveta, svet posle velikih
socijalnih i seksualnih konwlzija. PreZiveli poste orgi-
je - seksa, politickog nasilja, Vijetnamskog rata, krstaSkog
pohoda na Vudstok, ali i i antikapitalistickih borbi
i istovremene strasti za novcem, strasti za uspehom, tvrdih
tehnologija, itd. ukratko, citave orgije modem os-
ti - preZiveli su svi na broju, dzogiraju u tribalizmu,
slicnom elektronskom tribalizmu Silikonske Doline. De-
zintenzifikacija, decentracija, kiimatizacija, blage
tehnologije. Raj. Ali sasvim mala izmena, da kdemo kon-
verzija za nekoliko stepeni, bila bi dovoljna da ga
zamislimo kao pakao.
Obrt na seksualnom planu. Gotova je orgija, gotovo je
oslobadanje, ne trdi se viSe seks, traZise pol (gender), to
jest istovremeno imidz i genetska formula. Ne postavlja se
vise pitanje pofude i uzivanja, vee pitanje genetske formu-
Ie i seksualnog identiteta (pronaeil). Posle kulture
zabranjenog, nastupila je jedna nova erotska kultura,
("What are your prerequisites/or sex? -The door has to
be locked, the lights have to be out, and my mother has to
be in another State"), nastupila je kultura preispitivanja
sopstvene definisanosti: "Imam Ii ja pol? Kojeg sam pola?
Da Ii je, konacno, neophodno imati pol? U cemu je razlika
u polovima?" Posle ostobadanja, svi su ostali u stanju
nedefinisanosti (uvek ista prica: posto ste se oslobodili,
prinudeni ste da se zapitate ko ste). Potvrdivanje zenske
seksualnosti postalo je, poste jednog pobednickog perioda,
isto toliko osetijivo koliko i potvrdivanje mu§ke seksual-
nosti. Niko ne zna na cemu je. Zbog toga se toliko vodi
Ijubav i toliko prave deca: eto bar dokaza da je za nelto
jos potrebno dvoje, da neka razlika jos postoji. Ali ne
zadugo. Vee je una koja radom vaginalnih misiea moze
47
da oponaSa efekat muSke penetracije dobar primer
autoreferencijalnosti i ekonomije razlika - ona je bar naSla
svoju formulu.
Ali op§tiji je problem nerazlikovanja, usled smanjenog
ispoljavanja polnih odlika. Znaci muskosti naginju ka nul-
tom stepenu, ali i znaci zenskosti takode. U tom se spletu
okolnosti radaju novi idoli, koji prihvataju izazov nedefini-
sanosti i koji se igraju me§anja polova. Gender benders.
Ni mu§ko, ni zensko, ali ni homoseksualno. Boj Dzordz,
Majkl Dzekson. Dejvid Bouvi... Dok su idoli prethodne
generaeije bili eksplozivno olieenje seksa i uzivanja, ovi
danaSnji svima postavljaju pitanje igre razlieitosti i sop-
stvene nedefinisanosti. Ti idoli su izuzeci. V nedostatku
identiteta, vecina njih traga za "model om vrste". za
generiekom formulom. Treba pronaci jedinicu razlikova-
nja. ZaSto ne u modi iii u genetici? Odevni imidz, eelulami
imidz. Bilo koja glupost je dobra, bilo koji idiom. Pitanje
razlike mnogo je vaZnije od pitanja uzivanja. Da Ii je to
modalna, post-modem a verzija seksualne revolueije koja
je vee prevazidena (u svakom slueaju, nije vi§e u modi), iii
je ree 0 biosociolo§koj mutaciji percepeije sebe samoga,
zasnovanoj na ukidanju prioriteta seksualnog, koji je
obelezavao eelo modemo doba? Gender Research: a New
Frontier?
V krajnoj liniji, nece biti mu§kog i Zenskog roda, vee
sarno razvejanih pojedinaenih polova koji se odnose sarno
na sebe same i od kojih svaki upravlja sobom kao
autonomnim preduzecem. Kraj zavodenja, kraj razlikova-
nja i klizenje ka drugom sistemu vrednosti. Vocava se
zaeudujuci paradoks: seksualnost ce mozda opet postati
sekundama stvar, kao u nekolicini prethodnih dru§tava,
nesamerljiva s drugim jaeim simboliekim sistemima
(rodenjem, hijerarhijom, asketizmom, slavom, smrcu).
Time bi se dokazalo da, sve u svemu, seksualnost nije bila
48
najvaZniji model nego sarno jedan od moguclh. All kOJl
mogu biti danas ti novi modeli (jer su svi drugi u medu-
vremenu iscezli)? Model koji se mozda nazire jeste jedan
tip performantnog ideala, genetskog ispunjenja sopstvene
formule. U poslovima, emoeijama, poduhvatima iii
uzivanjima svako ce nastojati da razvija svoj optimalni
program. Svakom svoj kod, svakom svoja formula. Ali i
svakom svoj imidz, svakom svoja slika. Mozda nesto nalik
genetskom imidfu?
Irvin: nova Silikonska Dolina. Elektronske fabrike bez ot-
vora, nalik na integralna kola. Pustinjska zona dodeljena
jonima i elektronima, nadljudsko mesto nastalo iz jedne
neljudske odluke. lronijom sudbine, tu, na brefuljcima
Irvina. snimana je Planeta majmuna. Ali na travnjaku,
americke veveriee nam govore da jesve u redu, da se
Amerika brine za svoje zivotinje, za sebe i za ostatak
sveta, da u svakom sreu postoji po jedna usnula veverica.
Citava filozofija Volta Diznija jede yam iz ruke stirn lepim
zivotinjieama sivog krzna. Meni se, naprotiv, Cini da se iza
nemog oka svake od njih krije ledena i surova zver, ciji
vas strah vreba... Na istom tom travnjaku s vevericama
stoji zaboden natpis tamonekog isusovskog udruZenja: Vi-
etnam Cambodia Lebanon Grenada We are a violent
society in a violent world!
Noc ve§tiea uop!te nije zabavna. Taj sarkasticni praznik
pre odraZava pakleni decji zahtev za osvetom prema svetu
odraslih. Zloslutnu situ cija pretnja lebdi nad tim svetom,
srazmemu njegovoj odanosti prema toj istoj deei. Iza pre-
ru§avanja i poklona krije se nezdrava decja
ve§ticarija - Ijudi gase svetla i kriju se, da im deea ne bi
dosadivala. I nije slueajno §to neki guraju igle iii o§triee
brijaea u jabuke i kolace koje im dele.
49
Smehovi na americkoj televiziji zamenili su horove iz
grekih tragedija. Oni su neumoljivi, i posteduju
vesti berzanske izvestaje i vremensku prognozu. Ah
su opsesivni da ih eujemo i iza Reganovog glasa iIi
vesti 0 porazu Marinaca u Bejrutu, eak i iza reklama. Oni
su eudoviste iz Osmog putnika koje se 5unja po svim
instaIacijama svemirskog broda. Sarkasticna ushicenost
jedne puritanske kulture. U drugim zemljama smejanje se
ostavlja na volju gledaocu. Ovde je njegov na
ekran, postao je deo predstave, sam ekran Je taJ kOJI se
smeje i dobro se zabavlja. Preostaje yam zgraZanje ..
Vijetnam na televiziji (pleonazam, posto Je to vee blO
televizovani rat). Amerikanci koriste dva osnovna oruzja:
avijaciju i informaciju. To jest fizicko bombardovanje
neprijatelja i elektronsko bombardovanje ostatka sveta.
je neteritorijalno oruzje. dok su sve vijetnamsko oruzje I
sva njihova taktika u Ijudima i teritoriji.
Iz tog razloga rat su dobile obe strane: Vijetnamci na
terenu, a Amerikanci u mentalnom elektronskom prosto-
ru. I dok su jedni odneli ideolosku i politieku pobedu,
drugi su napravili Apoka/ipsu danas, koja je obisla ceo
svet.
Amerieki' opsesivni strah da se svetla ne pogase. Svetla u
kucama gore po eitavu noc. U neboderima, kancelarije su
osvetljene i kad su prazne. Na autoputevima, usred
kola se voze s upaljenim farovima. U Palms aven1JI u
Veneciji, na jednoj maloj bakalnici u kojoj se prodaje pivo,
u eetvrti u kojoj nema zive duse posle sedam sati uveee,
gori zeleno-narandzasta neonska reklama citave noci
uprazno. Da ne govorimo 0 televiziji
dvadeset cetiri sata dnevno, koja cesto halucmantno radl u
kucnim odajama gde nikog nema iii u praznim hotelskim
sobama poput hotela u Portervilu, u kojem vode nema,
50
zavese su pocepane, vrata razvaljena, ali na fluorescen-
tnom ekranu u svakoj sobi spiker je opisivao uzletanje
svemirskog broda. Nema niceg tajanstvenijeg od
televizora koji radi u praznoj sobi, to je mnogo cudnije od
coveka koji priea sam nagI!lS iii zene koja sanjari s rukama
u braSnu. Kao da yam se obraca neka druga planeta, od-
jednom televizija otkriva svoje pravo lice: video snimak
jednog drugog sveta. koji se u sustini ne obraca nikome i
nezainteresovano deli svoje slike, ravnoduSan i prema sop-
stvenim porukama (sasvim dobro zamisljamo kako radi i
posle nestanka covecanstva). Ukratko, u Americi se ne
dopusta da zavlada noc iii odmor, niti da se prekine tehno-
proces. Sve mora staino da bude u pogonu, da nema
predaha vestackoj ljudskoj moci, da se ukine
prirodnih ciklusa (godisnjih doba, dana i noci, toplote I
hladnoce) u korist jednog cesto apsurdnog funkcionalnog
kontinuuma (s istom odbojnoscu u sustini kao prema
smenjivanju istinitog i laZnog: sve je istinito, iii smenjiva-
njudobrog i loseg: sve je dobro). To se moze objasniti
strahom iIi fobijom i reci da je taj neproduktivni
zapravo rad hlosti. Ali ono 5tO je apsurdno i divljenja je
dostojno. U osvetIjenim neboderima usred noci, u klima-
uredajima koji rashladuju prazne motele u pustinji, u
ve5taekom osvetljenju usred dana ima neceg nerazumnog i
zadivljujuceg. Da Ii je to besmisleni luksuz bogatog
druStva koje strepi od gaSenja vatri koliko i preistorijski
lovac u n06? Ima poneceg od svega toga. Ali zapanjuje
opeinjenost izvestacenosCu, energijom, prostorom, i to ne
sarno prirodnim prostorom: prostor je prostran i u
njihovim glavama.
Svaka svetska sila ima svoju monumentalnu aleju, koja je
sazidana kao meta predstava carstva da bi u perspektiv-
nom skracenju odavala utisak njegove beskonacnosti. Ali
51
actecki Teotihuakan iIi egipatska Dolina kraijeva iii pak
Versaj Luja XIV sazidani su u njima svojstvenom
arhitektonskom stilu. Ovde, u Va!ingtonu, ogromni
prospekt od Linkoinovog Memorijala do Kapitola sacinjen
je od niza uzastopnih muzeja koji prepricavaju citaw na!u
planetu od kamenog do svemirskog doba. To celini daje
prizwk naucne fantastike, kao da je cilj bio sakupiti sve
znake zemaljskih poduhvata i kulture da bi ih video van-
zemaljac. Otud je Bela Kuea, koja iz neposredne bHzine
nad svim time nenarnetljivo bdi i sarna nalik muzeju,
muzeju svetske moti, ovencana zaStitnom udaljenoseu i
beHnom.
Nista se ne moze meriti s nadletanjem Los Andelesa noro.
Unedogied svetleea, geometrijska, uzarena ogromnost,
koja se ukazuje u procepu oblaka. ledino pakao Hijeroni-
musa BoSa stvara takav utisak zeravice. Priguseno svetIu-
canje u svim smerovima, ka Vilsajru, Linkolnu, Sansetu,
Santa Moniki. Nad dolinom San Fernando vee vidite hori-
zontalni beskraj, u svim pravcima. Ali kad preletite plani-
nu, iskrsava vam pred ocima deset puta veei grad. Nikad
pogled nije bio niti ee biti podvrgnut takvoj ekstenziji, ni
more ne daje taj utisak, jer nije geometrijski izdeljeno.
Takve paralele, granicne tacke i vazdusne perspektive ne
pruza ni neujednaceno, rasprieno svetlucanje evropskih
gradova. To su srednjovekovni gradovi. Ovaj grad noeu
saZima citaw budueu geometriju mreZa ljudskih odnosa,
uzareno apstraktnih. svetIeee prostranih, astralnih po re-
produkciji do u beskraj. Malholand drajv noeu predstavlja
tacku gledista vanzemaIjca na planetu Zemlju, iii obratno,
viziju zemaljca 0 gaIaktickoj metropoli.
Zora u Los Andelesu. na breruljcima Holiwda. lasno se
oseea da je, sarno okrznuvSi Evropu, sunce izaSlo tek
52
ovde, nad ovom ravanskom geometrijom gde je njegova
svedost jos uvek ona nedirnuta svetIost oboda pustinje.
Stabljike palmi njisu se ispred elektronskog reklamnog
panoa kao jedini vertikalni znaci u ovoj ravanskoj
geometriji.
U sest sati ujutru, neki ~ o v e k vee telefonira iz govorni-
ce ispred "Beverley Terrace" hotela. Noene reklame se
gase, dnevne se pale. Svetlost swgde odaje i osvetIjava
odsustvo arhitekture. To cini lepotu ovoga grada, prisnog
i srdacnog rna sta se pricaIo 0 njemu: jer je on zaIjubljen u
svoju bezgranicnu horizontalnost koliko i Njujork u svoju
vertikaInost.
Los Angeles Freeways.
Neizmeran spontani spektakl auto-mobilnog saobraeaja.
TotaIni kolektivni cin, dvadeset cetiri sata dnevno, u reziji
celokupnog stanovnistva. Zahvaljujuei velicini projekta i
nekakvom preeutnom sporazumu koji povezuje citav ovaj
krvotok, cirkulisanje ovde doseze stadijum dramaticne
privlacnosti i simbolicke organizacije. Same maSine, sa
svojom fluidnoseu i automatskim upravljanjem. stvorile su
sebi okruzje po sopstvenoj meri u koje se lagano uklapa-
mo, na koje se prikljucujemo kao na televizijski kana!.
Nasuprot naSim evropskim autoputevima, koji predstavlja-
ju jednosmerne, neuobicajene pravce i mesta izgnanstva
(Virilio), sistem americkihfreeways jeste mesto integracije
(prica se cak da u njima citave porod ice neprekidno
cirkulisu nikad ne napustajuei svoje kuee putujuee). To
stvara drugacije stanje duha, tako da evropski vozac vrlo
brzo odustaje od svojih agresivnih laktaSkih navika, od
svojih individuainih reakcija i prihvata pravila ove
kolektivne igre. Tu se ogieda nesto od one slobode
cirkulisanja u pustinjarna, a Los Andeles je, po ekstenziv-
53
nosti, sarno njihov nastanjeni fragment. Freeways
izoblicuju grad iii predeo, vee sarno pro laze kroz nJega
rasplieu ga ne dirajuei u pustinjski karakter metropole, I
idealni su za jedino pravo uZivanje: cirkuIisanje.
Onome ko poznaje americke autoputeve poznata je
znakova. Right lane must exit. To must ml.Je
licilo na prst sudbine. Treba izaci, prognatl se IZ tog
napustiti taj autoput providenja koji nikuda ne alI
gde sam u drustw svih. Jedino istinsko .?rustvo,
ovde toplina, toplina
nalik leminzima u samoubtlackom ottsklVanjU ka puctnl,
zaSto bih se upinjao da se tome otmem i da se vratim .u
individualnu putanju, u izlisnu odgovornost? M.ust
osuda osuda igracu koji biva prognan IZ jedl-
nog -'izlisnog i slavodobitnog - vida kolektivnog posto-
janja. Through traffic merge left: sve yam se sve
yam se najavljuje. I sarno citanje znakova neopho?mh
opstanak stvara izvanredan osecaj nehoticne lUCldnosu,
refleksnog, trenutnog i laganog "uce.stvovanja".
Funkcionalnog ucestvovanja, kojem odgovaraJu u-
tvrdeni pokreti. Trake koje divergiraju ka Ventun I San
Diegu ne napustaju se, one se nizdvajaju. U
dana, priblizno isti broj vozila razdvaj.a ka .Hohwdu, I,h
ka Santa Moniki. Cista energija, stattsttka, ntualno odVl-
janje - ujednacenost protoka ukida pojedinacna odredista.
Poput drdi rituala: imate citav prostor pred sobom, kao
sto rituali imaju citavo vreme pred sobom.
Sustina nije u tome da se proucava sociologija iii psiho-
logija automobila. Sustina je u .koje viSe
saznaje 0 drustw nego iz svih naucmh
Taj manir isparkiravanja americkih
uzletanja, zahvaljujuei automatskim upravlJaclma I pro-
S4
gramiranom upravljanju. Odlepiti se bez napora, besumno
gutati prostor, kliziti bez trzaja (glatkoea puteva i
autoputeva je izuzetna, ravna joj je sarno fluidnost maSi-
na), kociti trenutno ali ne.zno, ubrzavati kao na
vazdusnom jastuku, ne strahovati od onoga sto sustizete iIi
od onoga sto vas pretiee (ovde postoji preeutni sporazum
o kolektivnoj vomji, u Evropi postoje sarno saobracajni
propisi) - sve to stvara novo iskustvo prostora, i citavog
drustvenog sistema u isti mah. Sva saznanja 0 arnerickom
drustw saZeta su u antropologiji obicaja u vo!nji - mnogo
poucnijih od politickih ideja. Predite deset hiljada milja
kroz Ameriku i znaeete vise 0 toj zemlji nego svi sociolo-
ski i politikoloski instituti zajedno.
Grad je svakako prethodio mreZi autoputeva, ali danas se
cini kao da se citava metropola sazidala oko tog krvotoka.
Isto tako, arnericka stvarnost prethodila je ekranu, ali
danas sve navodi na pomisao da je ona, takva kakva je,
sazdana u funkciji ekrana, da predstvalja odsjaj jednog
dZinovskog ekrana, ne zato da bi sve licHo na platonovsku
igru senki, nego da bi izgledalo uzviseno kao da je
ovencano oreolom svetlosti s ekrana. Pored protoka i
mobilnosti, ekran i njegov odsjaj predstavljaju sustinsko
odredenje svakodnevnog dogadaja. Stapanje kinetike i ki-
nematike stvara jedan mentalni sklop, jednu glob ainu per-
cepciju koja je razlicita od nde. To prethodenje pokretlji-
vosti, prethodenje ekrana nad stvarnoscu, nikad nije
postojalo na isti nacin u Evropi, gde stvari najcesce imaju
staticki vid teritorije i opipljiw formu materije.
U stvari, film nije tamo gde mi mislimo da je, a pogotow
nije u masovno poseeenim studijima, filijalarna Diznilenda
(studiji Univerzala, Pararnaunta, itd). Ako smatrarno da je
citav Zapad hipostaziran u Americi, Amerika u Kaliforniji,
55
a ova pak u Metro Goldvin Majeru i Diznilendu, onda je I
ovde mikrokosmos Zapada.
U stvari, ovde yam se prikazuje propast i ruglo
kinematografske iluzije, kao sto yam se u Diznilendu
prikazuje parodija imaginamog sveta. Zlatno doba kine-
matografije i starova svedeno je na nekoliko vestaekih
efekata tomada, bednih kulisa i detinjastih trikova na koje
se narod pravi da naseda da ne bi mnogo patio od razoea-
ranja. Ghost towns, ghost people. Sve odise istom
kao Bulevar sumraka i Holiwd bulevar, odla-
zeei odatle imamo oseeaj cia smobili podvrgnuti infantil-
nom testu simulaeije. Gde je onda bioskop? Swda napo-
lju, swda u gradu su film i scenario neprestlUli i cudesni.
S wda, samo ne tu.
Prilicna je draZ Amerike to !to je izvan bioskopskih sala
eela zemlja filmska. Kroz 'pustinju prolazite kao kroz ves-
tern, kroz metropole kao kroz ekran znakova i formula.
Oseeaj je isti kao kad izlazite iz nekog italijanskog iJi
holandskog muzeja i ulazite u grad koji izgleda kao odraz
tog slikarstva, kao da je on iz njega proiwao, a ne obmu-
to. Americki grad, isto tako, izgleda kao da se rodio iz
filma. Stoga, da bi se dosegla njegova tajna, ne treba iei od
grada ka ekranu, nego od ekrana ka gradu. Film se u
njemu ne uoblieava u neku izuzetnu formu, vee uliei i ei-
tavom gradu daruje mitski ambijent, i po tome je istinski
zanosan. Stoga kult starova nije sporedna uloga, nego sla-
vodobitni vid filma, njegova mitska transfiguraeija,
poslednji veJiki mit naSe modemosti. Upravo zato !to idol
predstavlja sarno prostu zaraznu sliku, surovo ostvareni
ideal. KaZe se: 0 njima se sanja - ali jedno je sanjati, a
drugo je biti zadivljen slikama. Naime, idoli s ekrana ima-
nentni su odvijanju Zivota u slikama. Oni su olicenje jed-
nog sistema luksuzne prerade, sjajna sinteza stereotipa
zivota i Ijubavi. Oni inkarniraju jednu jedinu strast: strast
56
za slikom, i imanentnost zelje sliei. Oni ne podsticu na
sanjarenje, oni jesu san, sa
proizvode jak efekat kondenzaclJe (knstahzacIJe), bhskostl
(prenose se dodirom), i pre svega: imaju moe neposredne
vizuelne materijalizacije (Anschaulichkei/) zelje, 5tO je
takode odlika snova. Oni dakle ne pothranjuju romane-
sknu iii seksualnu maStu, oni jesu neposredna vizuelnost,
neposredna transkripcija, materijalni kolaZ, ubrzavanje
zelje. Fetisi, objekti-fetisi, koji nemaju niceg zajedniekog s
imaginamoseu, vee sa materijalnomjikcijom slike.
U Los Andelesu ee se 1989 odrZati Revolueioname
Olimpijske Igre, na dvestotu godisnjieu Franeuske
revolueije. Baklja Istorije prelazi na Zapadnu obalu, sas-
vim normalno, sve §to nestaje u Evropi ponovo se rada u
San Franeisku. Zamislimo rekonstrukciju velikih revoluei-
onarnih seena na dzinovskim hologramima, pomno saci-
njene arhive, kompletnu kinoteku, najbolje glumee,
vrhunske istoricare - kroz sto godina vise se nece videti
razlika, izgledaee kao da se Revolueija odigrala ovde. Da
Getijew vilu u MaHbuu naglo zatrpa lava, po eemu bi se
kroz nekoliko vekova razlikovala od rusevina Pompeja?
Sta bi radili reklamni agenti dvestagodisnjice da izbije
nova revolueija pre 1989? Ni govora, to je iskljuceno.
Ipak, ne mozemo se uzdrzati da ne pozelimo da stvami
dogadaj izazove kratak spoj i da simulakrum pregori iii da
se sam izvrgne u katastrofu. Tako je u UniverzaIovim
studijima, gde iscekujemo da se svakog CBSCl specijalni
efekti pretvore u stvamu dramu. Ali to je samo ocajnicka
ceznja koju je iskoristio i sam film (Wes/World, Future
World).
Olimpijade - totalni hepening, kolektivno uCesce u naei-
onalnom samoslavlju. We did it! Najbolji smo. Po Rega-
57
novom modelu. Nedostajala je samo jos druga Leni dinstvenosti najbeznacajnije sudbine. Ima je dakle apsolut-
Rifenstal da snimi taj novi Berlin 1936. Sve sponzorisano, no za svakoga, jer 5to je god sistem u celini ujednaceniji,
sve euforicno, sve clean, totalni reklamni dogadaj. Bez tim je vise miliona pojedinaca koje od njega razlikuje neko
nezgoda, bez katastrofe, bez terorizma, bez guzvi na neizmemo malo odstupanje. Najmanji otklon nekog sta-
autoputevima, bez pan ike i ... bez Rusa. Vkratko, stika i tistickog modela, n a j m a n j ~ hir nekog kompjutera dovoljni
idealnog sveta, na znanje celom svetu. Ali, posle su da kratkotrajnom slavom ovencaju i najbanalnije neuo-
nacionalnog orgazma, kolektivna melanholija obuzima bicajeno ponaSanje.
stanovnike Los Andelesa. Po tome je ova metropola jos i Tako je s onim sasvim sedim Hristom, koji je uprtio
uvek provincijska palanka. i teski krst kroz glavnu ulicu u Veneciji. Veoma je vruce.
v ovoj centrifugalnoj metropoli, ko izade iz kola, t ~ j je
prestupnik, ko i korak napravi peSice taj predstavlja
opasnost za javni red, poput pasa lutalica na putevima.
ledino doseljenici iz Treceg sveta imaju pravo da idu
pesice. To je u neku ruku njihova povlastica, koja ide uz
povlasticu nastanjivanja praznog srca metropola.
lronicnim izvrtanjem poretka stvari za ostale su pesacenje,
umor, misicna aktivnost postali retkost, usluge koje vrlo
skupo kostaju. Na isti nacin, redovi ispred luksuznih resto-
rana iii vaZnih diskoteka obicno su duzi nego ispred resto-
rana za drustvenu ishranu. To je demokratija, znaci najve-
ceg siromdtva uvek ce imati makar jednu priliku da
postanu u modi.
Jedan od specificnih problema Sjedinjenih Drzava jeste
slava, delom usled njene izuzetne retkosti u dandnje
vreme, a delom i usled izuzetne vulgarizacije. "V ovoj
zemlji svako je bio iii ce biti slavan makar deset minuta"
(Endi Vorhol). I tacno je tako - kao onaj 5tO je pogresio
avion pa stigao u Okland na Novom Zelandu umesto u
Ouklend kod San Franciska. Taj neocekivani dogadaj
nacinio ga je herojem dana, svugde je intervjuisan, 0
njemu se snima film. V ovoj zemlji, zapravo, slava ne pri-
pada izuzetnoj hrabrosti ni herojskom podvigu, nego je-
58
Imamo zelju da mu kaZemo: to je vee ucinjeno pre dve
hiljade godina. Ali upravo je u tome stvar, njemu nije cilj
da izmisli nesto novo. On jednostavno nosi svoj krst kao
5tO drugi imaju na kolima nalepnice: Jesus save, Know Je-
sus, itd. Mozemo mu skrenuti palnju da ga niko, ama baS
niko ne vidi i da prolazi kroz opstu nezainteresovanost i
podsmeh. Ali on bi odgovorio: upravo je tako bilo i pre
dve hiljade godina.
Vrh hotela Bonaventu'ra. Metalna konstrukcija i zastak-
Ijeni zidovi lagano se okrecu oko koktel-bara. Pomeranje
nebodera napolju jedva je primetno. Zatim, shvatamo da
se zapravo okrece platforma sa Sankom, dok je ostatak
zgrade nepokretan. Naposletku, vidim kako se citav grad
okrece oko nepokretnog vrha hotela. Vrtoglav osecaj, koji
se produZava i u unutraSnjosti hotela usled prostora koji
vijuga poput lavirinta. Cisto opsenarska arhitektura, cist
spacio-temporalni trik, da Ii je to jos arhitektura? Ludicna i
halucinogena, da lije to post-modema arhitektura?
Nema interfejsa unutrdnjost - spoljdnjost. Staklene
fasade samo odra.zavaju okolinu i vracaju joj sopstvenu
sliku. One su zapravo mnogo tde premostive od bilo
kakvih kamenih zidina. Potpuno isto kao ljudi koji nose
tamne naocari. Pogled im je skriven iza njih, a drugi vide
samo sopstvenu sliku. Svugde se transparentnost interfejsa
59
zavrsava refrakeijom ka unutra. Vokmen, tamne naocari,
automatsko pokuestvo, superautomatizovana kola, cak i
neprekidni dijalog s racunarem, sve sto se visokoparno
naziva komunikaeijom i interakeijom zavrsava se
povlacenjem svake monade u senku sopstvene formule, u
svoje samoupravljajuee utociste i svoj vestacki imunitet.
Zgrade poput hotela Bonaventura izdaju se za savrseni I
mikrograd, sam sebi dovoljan. Ali one se pre ograduju od
grada nego sto sadejstvuju s njim. Vise ga ne vide. Reflek-
tuju ga poput erne ravni. Iz njih se vise ne moze .izaei.
Uostalom, njihov je unutra!nji prostor nedokuciv, ali nije
tajanstven, poput onih igara u kojima treba spojiti sve
tacke tako da se ne presece vee naertana linija. I ovde sve
komunieira a da se nikad dva pogleda ne ukrste.
Ista je stvar i napolju.
ledan kamufliran Covek, s dugim kljunom, perjem i
zutom kapuljacom, jedan preruseni ludak eirkulise po
plocnieima u centru grada i niko, ama ba! niko ga ne
Ovde niko ne gleda druge. Ljudi suvise strahuju da
Ih neko ne presretne s nekim nepodnosljivim prohtevom,
za seksom, novcem iii emoeijom. Sve je nabijeno nekim
mesecarskim nasiljem, i treba se kloniti kontakata da' bi se
izbeglo poteneijalno prdnjenje. Posto su ludaci oslobo-
deni, svako je za one druge poteneijalni ludak. Sve je
toliko neformalno, ima toliko malo uzdrZavanja i manira
(izuzev veeitog filmskog osmeha, koji je dosta krhka
za!tita) da se oseea da bilo sta moze da pUkne u bilo ko-
jem trenutku, da lancana reakeija moze u trenu da naelek-
!rise tu latentnu histeriju. Isti je oseeaj u Njujorku gde
Je pamka poput karakteristicnog mirisa gradskih uliea, a
ponekad se uoblici u rasp ad sistema, kao sto se dogodilo
1976.
60
Svuda unaokolo, fasade od zatamnjenog stakla su kao
liea: neprozime povrsine. Kao da nema nikoga unutra,
kao da nema nikoga iza tih liea. I stvarno ni nema nikoga.
Tako izgleda idealni grad.
First International Bank. Crocker Bank. Bank of
ca. Pentecostal Savings (a ne, to je erkva). Sve nagomila-
ne u sreu gradova, zajedno s velikim aviokompanijama.
Novae je fluidan, kao milost, nikad nije va!. Zatrditi ga
znacilo bi uvrediti bozanstvo. Da Ii ste zasluzili tu cast? Ko
ste vi, i sta biste s njim? Osumnjiceni ste da zelite da ga
iskoristite, nesumnjivo na kvaran nacin, a novae je tako
lep u svom fluid nom i bezvremenom stanju, takav kakav
je u banei, ulozen umesto da je potrosen. Sram vas bilo, i
Ijubite ruku koja vam ga daje.
Istina je da posedovanje novea izgara prste, kao moe, i
da su neophodni Ijudi koji za to preuzimaju rizik, za sta
bismo im morali biti vecito zahvaini. Zato ja nerado
uldem novae u banku, strah me je da se nikad neeu
usuditi da ga podignem. Kad odete na ispoved i kad
hranite grehe u ispovednikovu savest, da Ii se ikada vratite
po njih? I ambijent je uostalom nalik na ispovedaonieu
(nema mesta koje je vise kafkijansko od banke): priznajte
da imate para, priznajte da to nije normalno. Upravo tako:
posedovanje novea je greh, kojeg vas banka oslobada:
"vas me novae zanima" - ueenjuje vas, njena je pohiepa
bezgranicna. Njen besprizorni pogied razotkriva vaSu
Iotinju i primorani ste da se predate da biste je umilostivili.
Hteo sam jednom da ugasim racun i podignem sve u go-
tovini. Bankar je odbio da me pusti da odem s tolikom
sumom: to je bilo besprizorno, opasno, nemoraln.o. Da ne
zelim mozda makar putnicke cekove? Ne, sve u gotovom.
ProgIaS'en sam Iudim: u Ameriei, vi ste ludi i treba vas
svezati ako umesto da verujete u novae i njegovu carobnu
61
fluidnost zelite da ga ponesete sa sobom u gotow. Novac
je, istina, prljav. Stvarno nikad dosta tih betonskih i
metalnih svetilista da nas od njega zastite. Banka ima,
dakle, kljucnu drustvenu ulogu, i sasvim je logicno da te
gradevine predstavljaju monumental no srce grada.
Jedna od najlepsih stvari, u zoru: pristaniste u Santa
Moniki, beli talas koji jezdi, sivo nebo na horizontu
Venecije, bledozeleni iIi tirkizni hotel iznad pescanih dina i
nedogledni niz oronulih motela s umrljanim lampama, sa
zidovima prekrivenim grafitima. Nekoliko noeobdija vee
jase po prvim talasima, melanholicne palme s gracioznos-
eu iz ludih dvadesetih, i vrteska. Zaliv ka Long Bicu veliki
je koIiko i Ipanema u Riu i sarno se s njim moze uporediti.
Ali za razliku od Ria s ponosnim, raskosnim j izvestace-
nim (pa ipak lepim) morskim zalom, ovde se grad
zavrsava u okeanu skoro kao pustara, s maglovitom draii
banjskog predgrada. Ovo je, u zoru, jedna od najbezna-
cajnijih obaia na svetu, kao u ribarskoj luci. Zapad se
zavrsava na jednoj obali ogoljenoj od znacenja, kao
putovanje koje gubi smisao kad se blizi kraju. Ogromna
metropola Los Andelesa nasukava se na more poput
pustinje, s istom lagodnoseu.
LIVE OR OlE: cudnovat grafit na molu u Santa Moniki. Jer
zapravo nema biranja izmedu zivota i smrti. Ako si ziv, ziv
si, ako si mrtav, mrtav si. Kao da se kaie: budi iii ne budi
svoj! Glupo, a ipak zagonetno. Moze da se razume da
treba ziveti intenzivno iIi nestati, ali to je banalno. Kao:
Pay or die! Pare iii zivot! odakle proistice: Zivot iii zivot!
Opet glupo, zivot se ne moze razmeniti za sebe samog.
Uprkos tome, neka je poetska snaga saddana u toj neu-
mitnoj tautologiji, kao u svemu gde nema sta da se
62
razumeva. Najzad, pouka tog grafita je mozda: kad si
glup'ii umri!
DOk.r ?ni po bibliotekama, ja vreme provodim u
1 na putevima. Dok oni crpu teme iz istorije
.Ja iz sada!njeg trenutka, iz
ZIVOStl P?rodmh lepota. Ova je zemlja naiv-
u treba bltl nalVan. Sve je jos nalik na primitivnu
zaJedmcu: tehnologije, mediji, totalna (bio socio stereo
video) se u divljem, stanju:
BeznacaJ.nost Je nelzmema, a pustinja ostaje primalni pri-
zor, eak 1 u metropolama. Prekomemost prostora, jednos-
tavnost govora i karaktera ...
Moja su lovista pustinje, planine, freeways, Los
safeways, ghost towns iii downtowns, a ne uni-
Te njihove pustinje poznajem bolje
om, .001 kOJI. okreeu leda sopstvenom prostoru kao
sto su GrCl okretall leda moru, a u pustinji saznajem viSe 0
drustvenom zivotu Arnerike nego sto bih
lkad saznao na nekom zvanicnom iii intelektualnom
skupu.
kultura je naslednica pustinja. A pustinje nisu
neka pr:roda one oznaeavaju prazni-
nu, kOJa Je podloga svake Ijudske
naseobme. One lstovremeno oznaeavaju ljudske naseobine
kao . te praznine i ljudska dela kao produZetak
a kulturu kao fatamorganu i produzetak
slmulakruma.
Prirodne pustinje upueuju me u pustinje znakova. Uee
da ocitavam istovremeno poVIiinu i kretanje, geologiju
I nepokretnost. One stvaraju viziju rasterecenu svega osta-
log,.. odnosa, dogadaja, medija. lzazivaju
ushlcenJe opusto§eno§cu znakova i ljudi. Predstavljaju
63
mentalnu granicu na kojoj se ruse civilizacijski poduhvati. I
One su izvan podrucja i opsega Zelja. U slucaju viska
znacenja, viska namera i prohteva, uvek se treba pozivati
na pustinje. One su nd mitski operator.
ROMERO SADDLE - CAMINO CIELO - BLUE
CANYON - QUICK SILVER MINE - SYCAMORE
CANYON - SAN RAPHAEL WILDERNESS
U sumrak, posle tri sata voznje, izgubio sam se u divljini I
Rafaela. sve dalje i dalje ka poslednjim odsja-
dana, zatim pod svetloseu farova po pesku recnog
konta, da produzim, da stanem? Smrkava se swd
s dobrim izgledima da se ovde provede noe, ali
divan ukus prepustanja. Najzad, posle dvu sata
voznJe 1 stlaska u pakao uskrsenje na nebo, na greben
Ca,mino Cielo, s noenim pogledom iz vazduha na Santa
Barbaru.
PORTERVILLE
kroz pravolinijske sume narandzi, tam no geometrij-
ski zelene, po obroncima divljih breiuljaka, slicnih
Toskanskim, prekrivenim talasastom travom nalik na
zivotinjsko krzno. Aleja od pedesetak apsolutno
simetricnih palmi jednake visine vodi do naoko m:-Jene
kuee plantaiera na kojoj su svi kapci zatvoreni. To je
moZda kolonijalni prizor, ali ovo su zapadni obronci
. planina, u podnozju Nacionalnog parka
SekvoJa. Sdazak u grad koji to nije, pravolinijski koliko i
stabla narandZi i nastanjen meksickim robovima koji su od
gazda otkupili stare sevrolete iz pedesetih godina. Spust
aleju oleandera. Ali otkrovenje je sam grad, potpuno
1 lisen bilo kakvog centra. Voznja uz
uhce, mz uhce, a mgde nicega nalik sredistu. Nema cak ni
64
banke, ni upravnih zgrada, ni veenice, nema repera, kao
na plantaii. ledini znak zivota: americka zastava, tik uz
zamrli centar, hotel, jedina trospratna zgrada cije
poderane zavese vijore kroz polupana okna na vrueem
popodnevnom vetru. Sobe se ne mogu ni otvoriti, vlasnik
Meksikanac ne moze da nade kjuceve. Cene su smesne.
Mozete ostati nedelju dana za dvadeset dolara. A ipak, u
svakoj sobi, s rasporenim dusecima i ogledalima potarnne-
lim od prdine neprekidno ,radi televizor, ocigledno ni za
koga, u sirom otvorenim sobama i u onima koje se vise ni
ne otvaraju. Televizori, iii bar njihov odsjaj, mogu se
videti s ulice, kroz zavese. U svim hodnicima, s tapisonom
izlizanim do potke, jedini natpis: EXIT. Moze da se izade
u svim pravcima. Ovde mozete iznajmiti tri sobe za
nedelju dana po ceni od jednog noeenja u nekom obicnom
motelu. U taj su hotel verovatno pre cetrdeset godina
dolazili bogatdi iz Bejkersfilda kad su zeleli da se powku
u svezinu planinskih predela. Danas je to jos uvek centar
Portervila, prepusten neumitnom propadanju. Ali suvise je
vruee da bi se 0 tome razmisljalo.
Noe se lagano spusta nad Portervilom i pocinje grozni-
ca Subotnje Veeeri. Americki graftti 85. Sva se kola kreeu
gore-dole po dve milje dugoj glavnoj ulici, u sporoj iIi
zivoj povorci, kolektivna parada, pije se, jedu se sladoledi,
dovikuje se (dok preko dana svi voze ne primeeujuei se),
muzika, ozwcenje, pivo, sladoled. Ritual nalik noenom
krstarenju Stripom u Las Vegasu, iii automobilskoj
povorci na losandeleskim autoputevima, sarno sto je
umanjen i preobraeen u provincijsku bajku subotnje
veeeri. ledini elemenat kulture, jedini pokretni elemenat:
automobil. Nema kulturnog centra, nema zabavnog cen-
tra. Primitivno drustvo: ista motorna identifikacija, isti
kolektivni fantazam ustaljenog toka stvari - dorucak,
movie, propoved, ljubav i smrt, sve u kolima - citav zivot
65
u drive-in. Velicanstveno. Sve se svodi na paradu osvet-
ljenih i eutljivih skafandera Ger sve se odvija relativno ti-
ho, nema menjanja brzine ni preticanja, sve isti fluidni
monstrumi s automatskim upravljacem, koji gipko k1ize
ukorak jedni s drugima). Nista se drugo neee dogoditi
tokom noei. Izuzev jednog takmicenja: na obodu grada,
pod svetloseu reflektora, u prdini od konjskih trka, blizu
terena za bejzbol - luda trka devojcica od dvanaest do
petnaest godina, pravih devojcica iz vestema. A sutradan
ujutru, u nedelju ujutru, opustele ulice, jedva razliCite od
pustinje, natrpirodno su tihe. Vazduh je proziran, s
narandzama svud okolo. Posle noenog automobilskog
ritual a, sve je prepusteno svetlosti suvise sirokih avenija,
bezivotne prodavnice, tek probudene benzinske pumpe.
Prirodno, sirotinjsko svetIo, bez farova i svetIeeih
reklama - tek nekoliko Meksikanaca koji vee kruze u
dugackim kolima i prvi belci koji peru kola pred otvore-
nim verandama. SvetIosna beznacajnost nedeljnog jutra.
Holografski mikro-model cele Amerike.
Dolina Smrti je velika i tajanstvena kao i oduvek. Vatra,
toplota, svetlost, svi elementi za prinosenje zrtava. Treba
uvek poneti nesto za zrtvu pustinji, i podneti joj na mvu.
Zenu. Ako nesto treba da nestane, neSto po lepoti ravno
pustinji, zdto ne zena?
Nista nije toliko strano americkoj pustinji kao sto je
simbioza (Ieprsava odeea, sporost, oaze) kakva odlikuje
autohtone pustinjske kulture. Ovde je veStacko sve 5to je
Ijudsko. Femas Krik je sinteticka k1imatizovana oaza. Ali
nema niceg lepseg od vestacke svezine u srcu vreline, od
vestacke brzine u srcu prirodnih prostora, od elektricnog
osvetIjenja na jarkom suncu, iIi vestackog kockanja u
zagubljenim kazinima. Rajner Benam je u pravu: Dolina
Smrti i Las Vegas su nerazdvojni, treba prihvatiti sve za-
66
jedno, nepromenljivo trajanje i najludu trenutnost. Postoji
neka tajanstvena slicnost izmedu sterilnosti otvorenih
prostora i sterilnosti kocke, izmedu sterilnosti brzine i
sterilnosti trosenja. U tome je originalnost pustinja
americkog Zapada, u tom surovom elektrienom
nadovezivanju. I to vafi za celu zemlju: treba prihvatiti sve
skupa, jer upravo taj sudar elemenata americkom nacinu
zivota daje Zivu obojenost; razveseljenost, kao sto u
pustinji sve doprinosi njenoj magicnosti. Ako p o ~ ~ a t ~ ~ t e
to drustvo sa stupnjevitoseu moralnog, estetskog III kritlC-
kog vrednovanja, izmaeiee yam njegova originalnost, koja
je upravo izazov vrednovanju i uzrok neizmeme zbrke
efekata. Izbegavanjem te zbrke i preterivanja, vi
jednostavno izbegavate izazov koji ona pred vas postavlja.
Zestina suprotnosti, nerazlucivost pozitivnih od negativnih
efekata, sudaranje rasa, tehnologija, modela, pIes
simulakruma i stika ovde je toliki da, kao u snu, morate
prihvatiti njihov sled i ako je nerazumJjiv, morate taj
pokret shvatiti kao neodoljivu i sustinsku cinjenicu.. .
Uobicajeni nacini razlikovanja ovde su besmlslem.
Izlisno je isticati odlike americke ugladenosti, koja eesto
ostavlja mnogo bolji utisak od nde (u zemljama "razvijene
kulture"), a tvrditi da su u svemu ostalom Amerikanci
divljaci. Uzaludno je suprotstavljati Dolinu Smrti kao uz-
viSeni prirodni fenomen Las Vegasu kao prezrenom kul-
tumom fenomenu. Jer jedan je skrivena strana onog dru-
gog, i oni se ogledaju jedan u drugom preko pustinje, kao
vrhunac prostitucije i teatralnosti u vrhuncu tajnovitosti i
tisine.
No, Dolina Smrti ima neceg tajanstvenog po sebi.
Kolika god bila lepota svih pustinja u Juti i KaJifomiji,.ovo
je neSto posebno, i uzviseno. U izmaglici natrpirodne vre-
line, sa svojom izvrnutom nadmorskom dubinom, s pod-
morskom realnoseu predela, s poljima soli i brdima od
67
blata, usred visokih planinskih lanaca, ona je nalik
nekakvom unutamjem svetilistu - posveeenom mestu,
koje je od geoloske dubine i od cistilista nasledilo biagost i
spektralnost. Uvek me zapanjuje ta hiagosl Doline Smrti,
njene pastelne boje, fosilna koprena, izmaglicka opsena
njene mineralne poeme. Niceg pogrebnog ni morbidnog:
odsijavanje u kojem je sve opipljivo, mineralna blagost
vazduha, mineralna sustina svetlosti, molekulama fluidnost
boje, totalna ekstraverzija tela na vrelini. Fragment neke
druge planete (koja je u svakom slucaju prethodila nastan-
ku Ijudske vrste) gde vlada neka druga, dublja temporal-
nost, na cijoj povrsini lebdite kao na teskoj vodi. CuI a,
duh i svaki oseeaj pripadnosti ljudskom rodu tmu pred tim
cistim, neizmenjenim znakom starim sto osamdeset mili-
ona godina, odnosno pred neumoljivom zagonetkom so-
pstvenog postojanja. To je jedino mesto na kojem je mo-
gueno ponovo doZiveti, zajedno s fizickim spektrom boja,
spektar neljudskih metamorfoza koje su nam prethodife,
naSe sukcesivne forme nastajanja: mineralnost, vegetal-
nost, slanu pustinju, peScanu dinu, stenu, rudu, svedost,
toplotu, sve moguee neJjudske oblike kroz koje je zemlja
prosla objedinjene u jedinstvenu antologijsku viziju.
Pustinja je prirodni produzetak unutamje tisine tela.
Ako su jezik, zanati, gradevine produzeci covekovih gra-
diteljskih sposobnosti, sarno je pustinja produzetak
njegove sposobnosti odsustva, idealna shema njegovog
iscezavanja. Kad se izade iz Mohave, ka.ze Benam, teSko
je prilagoditi se na udaljenost manju od petnaest milja.
Pogled se vise ne moze zaustaviti na bliskim predmetima.
On se vise zapravo ne moze zaustaviti na stvarima, i sve
Ijudske iii prirodne gradevine na kojima se zadr.zava sarno
su taSte prepreke koje kvare njegovo sameno prostran-
stvo. Po izlasku iz pustinje, pogled i dalje mentalno pravi
savrsenu prazninu i sve naseljene zone, sve predele
68
zamislja sarno kao usitnjenu pustinju. Menjanje navike je
dugo, i nikad potpuno. Okanite me svake sustine... Ali
pustinja nije prostor iz kojeg je odstranjena svaka materija.
Kao sto ni tisina nije one iz cega je odstranjena sva buka.
Nije neophodno zatvoriti oci da bi se cula. Jer to je i tisina
vremena.
Ovde, u Dolini Smrti, ne nedostaje ni kinematografsko
saZimanje. Jer sva ta tajanstvena geologija ujedno je i sce-
nario. Americka je pustinj'a izvanredan· dramski komad,
uopste nije teatralna poput planinskih predela niti
sentimentalna poput sumskih iii seoskih predela. Ni
erozivna i monotona poput australijske pustinje, sasvim
ovozemaljske. Niti misticna poput pustinja Islama. Ona je
jednostavno geoloski dramaticna i objedinjuje najsiljatije i
najrastegljivije oblike s najblaZim i najlascivnijim podmor-
skim oblicima, cudesno sa.zimajuci sve metamorfoze
zemljine kore. Svo poimanje zemlje i njenih elemenata
sakupljeno u nenadmaSnom prizoru geoloske superpro-
dukcije. Film nije jedini koji nam je pruZio kinematograf-
sku viziju pustinje, i sarna je priroda ovde ostvarila,
mnogo pre Ijudi, svoj najlepsi specijalni efekat.
Izlisno je nastojanje da se ukinu kinematografski efekti
pustinje da bi joj se sacuvala izvomost, preslikavanje je
nametnuto i ne moze se ukinuti. Film je sve apsorbovao:
Indijance, visoravni, kanjone, neba. Ipak, to je najvele-
lepniji prizor na svetu. Treba Ii se mozda opredeliti za
"autenticne" pustinje i duboke oaze? Za nas modeme i ul-
trarnodeme, kao i za Bodlera koji je umeo u vestackom da
uoci tajnu istinske modemosti, jedini zadivljujuci prirodni
prizor jeste onaj koji pruza istovremeno naiuzbudljiviju
dubinu i lolalni simulakrum Ie duhine. Kao sto ovde du-
bina vremena izbija iz dubine (kinematografskog)' polja.
Dolina spomenika, to je geologija zemlje, mauzolej Indi-
69
janaca i kamera D.lona Forda. Erozija, istrebljenje, ali i
audiovizuelno putovanje. Sva tri elementa sjedinjena u
naSu viziju 0 tome. I svaka faza vesto okoncava prethod-
nu. Istrebljenjem Indijanaca okoncan je prirodni kosmicki
ritam tih predela za koje je hiljadama godina bilo vezano
njihovo magicno postojanje. Sa civilizacijom pionira, taj
izuzetno spor proces zamenjen je jednim znatno brZim. Ali
i taj drugi proces smenjen je pedeset godina kasnije· kine-
matografskim putovanjem, koje ga je jos vise ubrzalo i na
neki nacin okoncalo istrebljenje Indijanaca uskrsavajuei ih
u svojstvu statista. Otuda je ovaj predeo svedok svih, pa i
najskorijih, geoloskih i antropoloskih dogadaja. Otud
izuzetne scenografske vrednosti zapadnih pustinja koje
sjedinjuju najdavnije predacke hijeroglife, najzivlju osve-
tIjenost i najsveobuhvatniju povrSnost.
Boja ovde kao da je razredena i odvojena od materije, kao
da razlomljena kroz vazduh lebdi po povrsini stvari - otud
se privida da su predeli avetinjski, ghostly, a istovremeno
zamagljenih, osencenih, smirenih i nejasnih obrisa. Otud
efekat fatamorgane, fatamorgane vremena takode, tako
bliske totaInoj iluziji. Stene, pesak, kristali, kaktusi jesu
veciti, ali i prolazni, nestvarni i odvojeni od materije.
Vegetacija je minimalna, ali neunistiva, i svakog proleea u
njoj se raspukne cudo cveea. A svetlost je supstancijalna,
rasp dena u vazduhu, i svim obojenostima daje onaj karak-
teristicni pastelni ton, koji odra.zava dezinkarnaciju, raz-
dvajanje duse i tela. V tom smislu, mo.le se govoriti 0 ap-
straktnosti pustinje, 0 rastereeenju od organskog, koje
prevazilazi onaj prezrivi prelazak tela ka telesnom nepo-
stojanju. Ka sasusenoj, svetleeoj fazi smrti, u kojoj se
dovrsava faza izopacenja tela. Pustinja prevazilazi tu ukle-
tu fazu truljenja, vla.znu fazu tela, organsku fazu prirode.
70
Pustinja je uzviSena forma, daleka od svake drustvenosti,
sentimentalnosti, seksualnosti. Govor, cak i zaverenicki,
uvek je suvisan. Milovanje je besmisleno, izuzev ako je
sarna .lena pustinjska - obdarena trenutnom i povrSnom
animalnoseu, tako da se putenost nadovezuje na suvoeu i
dezinkamaciju. Ali, s druge strane, n i s ~ se ne da porediti s
prizorom smrkavanja, pod velom cutanja, nad Dolinom
Smrti, na verandi ispred dina, u istrosenim, transparentnim
motelskim naslonjacama. Vrelina ne opada, samo noe
pada, presecana gdekojim automobilskim farovima. Tisina
je necuvena, iii bolje reeeno tisina je sva cujnost. To nije
tisina hladnoee, ni ogoljenosti, ni odsustva Zivota, vee
tisina citave vreline nad mineralnim prostranstvom pred
nama, na stotine milja, tisina laganog vetra nad slanim bla-
tom Bedvotera, koji miluje rudne naslage na Telegrafskom
vrhu. Unutra.snja tisina same doline, tisina podmorske
erozije, ispod linije proticanja vremena kao ispod nivoa
mora. Tu nema animalnih pokreta, nista ne sanja, nista ne
govori u snu, tu svake voceri zemlja uranja u savrSeno tihu
pomrcinu, u tamu svog alkaInog vrenja, u bla.zenu depresi-
ju svog radanja.
Mnogo pre polaska, Zivim sarno u secanju na Santa Bar-
baro. Santa Barbara je sarno san sa svim procesima sanja-
nja: nepodnosljivim ispunjavanjem svih .lelja, kondenzaci-
jom, translacijom, lakocom ... sve to veoma brzo postaje
irealno. 0 srecni dani! Jutros, jedna je ptica sletela da um-
re na balkonu, fotografisao sam je. Ali niko nije
ravnodusan prema sopstvenom Zivotu, i najbeznacajnije
zbivanje opet je uzbudljivo. Ovde sam u ma.sti bio mnogo
pre nego sto sam dosao, samim tim je ovaj boravak postao
boravak iz prethodnog Zivota. Poslednjih nedelja, vreme
kao da je bilo umno.leno utiskom da vee nisam tU i da
svakog dana proZivaljvam Santa Barbaro, s njenom fatal-
71
nom blagoseu i bledilom, kao mesto predodredeno za
veciti povratak.
Sve nestaje sve brze u retrovizoru pameenja. Dva i po
meseca brisu se za nekoliko trenutaka mentalne razlike
brze. nego avionski trag. TeSko je zapamtiti divljenje,
ske Iznenadenja, sacuvati pregnantnost stvari. One nikad
ne traju duze od vremena u kojem se odvijaju. Bila je
draga .ona nekadaSnja navika da se ponovo gledaju isti
fiimoVl, danas toga nema. Sad sumnjam da se na sarnrti u
jednom trenu sagJeda citav zivot. I sarna moguenost Veei-
tog postaje prolazna: to cudesno glediste pretpo-
stavlja da se stvari odvijaju po jednom obaveznom i pre-
dodredenom sledu ciji ih smisao prevazilazi. Toga viSe
nema, danas kad se sve odvija u tromom nizu bez sutraS-
njice .. Veciti Povratak je ono infinitezimaIno, razlomljeno,
OPSeslVllO ponavljlanje jedne mikroskopske i neljudske
skaIe, t? volje, ni suverena potvrda nekog
dogadaja, m njegovo posveeenje nekim nepromenljivim
kao sto je smatrao Nice, to je virusna povratnost
mlkroprocesa, svakako neizbezna, ali koja nikakvim
moenim znakom ne moze ugroziti maSlu (ni nukleama ek-
splozija, ni virusna implozija ne mogu se imenovali
Takvi su dogadaji koji nas okruruju: mikropro-
cesm I trenutno baceni u zaborav.
Vratiti se iz Kalifomije znaci vratiti se u vee videni vee
proZivljeni svet, ali bez drati'vraeanja prethodnom
Ostavljen je u nadi da Ce se preobraziti u vaSem odsustvu
nista od toga. Sasvim je lepo opstajao i bez vas, i
Vim se dobro prilagodava vaSem povratku. Ljudi i stvari
udese da sve bude kao da niste ni odlazili. A ja, ja sam sve
griZe savesti i vraeam se bez odusevljenja.
. su puta vise zaokupljeni svojim sitnim
Z1votnlm pncama nego cudnovatoseu nekog drugog sveta.
72
Preporucuje se dakle da sletlte 8to UIJUUllU
sidete niz stepenice zadrzavajuei dah i onih nekoliko vizija
koje vam jos svetle u pameenju.
U suocavanju Amerike i Evrope vise se primeeuje iskriv-
ljenje, nepremostiv rascep, nego priblizavanje. Ne razdva-
ja nas sarno jaz, vee ponor modemosti. Covek se rada
moderan. ne moZe postati moderan. U Parizu, oci bode
XIX vek. Po povratku iz' Los Andelesa sleeemo u XIX
vek. Svaka zemlja ima new. svoju istorijsku' predodrede-
nost, koja joj daie skoro konalno obele!.fe. Za nas, n8§. je
predeo ObeleUR burZoaskim modelom '89' i. njegovom
beskrajnom dekadencijom. PoJ1'lOti nema: sve je
zasnovano na burzoaskom SDU iZ XIX veka ..
73
74
OSTV ARENA UTOPIJA
Amerika za Evropljanina i dandanas odgovara
prikrivenom vidu izgnanstva, fantazmu iseljavanja i pro-
gonstva i otud izvesnoj interiorizaciji sopstvene kulture. U
isti mah, ona odgovara. snamoj ekstraverziji, odnosno nul-
tom stepenu te iste kulture. Nijedna druga zemlja ne in-
kamira u tolikoj meri to svojstvo dezinkamacije i
sveukupnog ushicenja, radikalizacije elemenata naSih
evropskih kultura ... Nasilnim iii dramskim preokretom,
podvajanjem voljnog izgnanstva coveka u sopstvenu svest
geografSkim izgnanstvom praosnivaca u XVII veku, one
§to je ostalo u Evropi od kritickog i verskog ezoterizma
pretvorilo se na Novom Kontinentu u pragmaticki egzo-
terizam. Citavi temelji Amerike postavljeni su na tom
dvosmemom kretanju ka produbljivanju moralnih zakona
u svesti, ka radikalizaciji utopijskih prohteva oduvek svoj-
stvenih sektama i ka neposrednoj materijalizaciji te utopije
u radu, obicajima i nacinu livota. Sleteti u Ameriku i
danas znaci spustiti se u onaj "kult" nacina livota 0 kojem
je govorio Tokvil. Ta je materijalna utopija nacina Zivota,
uspeha i delanja, kao primena moralnih zakona,
izgnanstvom i iseljavanjem sublimirana i u neku ruku pre-
tvorena u primalni prizor. Nas, u Evropi, obeleiila je
revolucija 1789, ali ne istim pecatom, vee peeatom Istori-
je, Drhve i Ideologije. NaS primalni prizor jesu politika i
istorija a ne sfera utopije i morala. A ako ta
75
"transcendentna" revolucija na evropski nacin vise nije
siguma u svoj ishod i svoja sredstva, to se ne bi moglo reei
za onu imanentnu revoluciju americkog nacina zivota, za
ono moralno i pragmaticno potvrdivanje koje je predstav-
Ijalo i jos predstavlja patetiku Novog sveta.
Amerika je originalna verzija modemosti, mi smo
nadsinhronizovana iii titlovana verzija. Amerika iskorenju-
je pitanje porekla, ona ne uzgaja poreklo ni mitsku auten-
ticnost, ona nema proSlost niti osnivacku istinu. Posto nije
iskusila prvobitnu akumulaciju vremena, ona Zivi u
neprekidnoj sadaSnjosti. Posto nije iskusila sporu i
vekovnu akumulaciju principa istine, ona Zivi u neprekid-
noj simulaciji, u neprekidnoj aktuelnosti znakova. Ona
nema teritoriju predaka, indijanska teritorija svedena je na
rezervate ravne muzejima u koje ona skladisti Rembrante i
Renoare. A1i to je nevaZno - Amerika nema problem
identiteta. No, moe ce u buducnosti pripasti narodima bez
porekla, bez originalnosti, koji ee to umeti da iskoriste do
kraja. Pogledajte Japan, koji to u neku ruku dokazuje cak
bolje od samih Sjedinjenih DrZava, uspevajuei da,
paradoksalno i nama neshvatIjivo, moe teritorijainosti i
feudalnosti preobrati u moe deteritorijalnosti i
besteZinskog stanja. Japan je vee sateHt planete Zemlje. A1i
Amerika je u svoje doba vee bila satelit planete Evrope.
Hteli mi to iii ne, buduenost se pomerila prema vestackim
satelitima. .
Amerika, to je ostvarena utopija.
Ne treba suditi 0 njenoj krizi kao sto bismo sudili 0
naSoj, krizi starih evropskih zemalja. NaSa je kriza - kriza
istorijskih ideala podleglih nemoguenosti svog ostvarenja.
Njena je kriza - kriza ostvarene utopije suocene sa svojim
trajanjem i neprekidnoseu. Idilicno ubedenje Amerikanaca
76
da predstavljaju centar sveta, vrhovnu 1
model uopste nije pogresno. I ono se ne zasmva tohko na
sirovinama, tehnologiji i oruzju, koliko na cudesnoj pret-
postavci ostvarene utopije, jednog drustva koje se, s nama
moZda nepodnosljivom cistotom, zasniva na ideji da pred-
stavlja ostvarenje svega onoga 0 cemu su drugi sanja-
Ii - pravde, obilja, prava, bogatstva, slobode: ona to ma,
ona u to veruje, i napokon, drugi u to veruju takode.
U sadaSnjoj krizi vrednosti, svi se okrecu ka onoj kul-
turi koja se usudila da teatralnim preokretom te vrednosti
materijalizuje odmah, ka kulturi koja se, zahvaljujuei geo-
grafskom i mentalnom rezu prilikom doseljavanja, usudila
da pouli da ni iz cega stvori idealni svet - ne zaboravimo
fantazmatsko posveeenje svega toga putem filma. Kako
bilo da bilo, i stagod da se govori 0 preuzvisenosti dolara i
multinacionalnih kompanija, upravo ta kultura sirom sveta
opcinjava cak i one koje je podjarmila, i to iz njihovog
dubokog i sumanutog ubedenja da im je ona ostvarila sve
snove.
To cak i nije toliko sumanuto: sva pionirska drustva
bila su manje iii vise idealna. Cak i jezuiti u Paragvaju.
Cak su i Portugalci u Brazilu osnovali u neku ruku idealno
robovlasnicko i patrijarhalno drustvo, ali za razIiku od
sevemjackog, anglosaksonskog, puritanskog modela,
jumjacki model nije mogao da se univerzalizuje u
modemom svetu. U izvozu, u hipostaziranju preko
okeana, ideal se prociseava od istorije, konkretizuje se,
razvija se s novim zarom i eksperimentalnom energijom.
Dinamika "novih svetova" uvek svedoci 0 njihovoj supe-
riomosti nad zemljom porekla: oni operacionalizuju ideal
koji su drugi gajili kao krajnji i tajno nemoguei cilj.
Kolonizacija je s te tacke gledista bila svetski dramski
preokret koji ostavlja duboke i nostalgicne tragove svuda,
cak i kad se rusi. Ona za Stari svet predstavlja jedinstveno
77
iskustvo idealizovane zarnene vrednosti, skoro kao u ne-
kom naucno-fantasticnom romanu (ciji prizvuk cesto ima i
dan as, kao u SAD), zarnene koja pravi kratak spoj u
ishodistu tih vrednosti u zemIjama porekla. Nastanak tih
drustava na rubovima imperija ukida sudbinu istorijskih
drustava. Naglo ekstrapolirajuei svoju sustinu preko
okeana, istorijska drustva gube kontrolu nad svojom
evolucijom. Ponistava ih idealni model koji su sarna
izrodila. I nikad se viSe evolucija neee nastaviti progresiv-
nim hod om. Trenutak u kojem se te dotada transcenden-
tne vrednosti realizuju, projektuju u realnost, iii propadaju
u suocavanju s njom (Am erik om) jeste ireverzibilan. To je
ono sto nas, sta god da se desi, razdvaja od Amerikanaca.
Nikad ih neeemo sustiCi, i nikad neeemo imati takvu cisto-
tu. Mi ih sarno podraZavamo, parodiramo s pedeset godi-
na zakaSnjenja, ali bezuspesno. Nedostaje nam srcanost i
hrabrost onoga sto bi se moglo nazvati nulti stepen kultu-
re, moe nekulture. Uzalud se vise iii manje prilagodava-
mo, taj ee nam pogled na svet uvek izmicati, kao 5tO Ce
Amerikancima uvek izmicati transcendentalni i istorijski
Weltanschauung Evrope. Kao sto zemlje Treeeg sveta
neee nikad uspeti da usvoje vrednosti demokratije i tehno-
loskog progresa - ima rezova koji su konacni i koji se ne
mogu zakrpiti.
Ostaeemo zauvek nostalgicni utopisti koje razdire ideal,
ali koji u sustini preziru ostvarenje, koji propove-
daju da je sve moguee, ali da nikad nije sve ostvareno. Na
to ukazuje Amerika. NaS je problem u tome sto bi se naSi
stari ciljevi - revolucija, napredak, sloboda - rasprsili pre
nego sto bi se ostvarili i materijalizovali. Otud naSa melan-
holija. Nikad neeemo imati priliku da dozivimo taj
drarnski preokret.
Zivimo u negativnosti i protivreenosti, oni zive u para-
doksu (jer je ideja ostvarene utopije paradoksalna). A
78
sustina arnerickog nacina Zivota dobrim delom lezi u nji-
hovom pragmaticnom i paradoksalnom humoru, dok se
naS humor odlikuje (odlikovao?) prefinjenoseu kritickog
duha. Mnogi narn americki intelektualci na njemu zavide, i
prizeIjkuju da sebi iskroje sistem idealnih vrednosti. istori-
ju, da proZive filozofske iIi marksisticke uZitke stare
Evrope. To se kosi sa svime 5tO cini njihovu originalnost,
posto draZ i. moe arnericke (ne)kulture poticu upravo od
iznenadne i jedinstvene modela.
Kad vidim kako Amerikanci, a pogotovo intelektualci,
nostalgicno ispod oka pogledaju na Evropu,
metafiziku, kuhinju, proSlost, pomisljarn kako Je tu
los transfer. Istorija i marksizarn su nalik na stara VlOa 1
vrhunsku kuhinju: oni zapravo ne mogu da predu okean,
uprkos dirljivim pokusajima da se priviknu novo
neblje. To je opravdani revans za to sto ml, EvroplJanl,
nikad nismo istinski uspeli da pripitomimo modemost,
koja se takode protivi prelasku okeana, ali u.
smeru. Ima proizvoda koji ne podnose UVOZ-lZYOZ. Tl?J-
gore po nas, tim gore po njih. Ako je za nas drustvo nallk
cvetu mesoZderu za njih je istorija nalik cvetu presade-
nom iz drugih Njen miris ubedljiv je koliko i
venac kalifomijskih vina (iako nas danas uveravaju u sup-
rotno, ali uzalud).
Ne sarno da se istorija ne moze nadoknaditi, nego se
cini da se, u tom "kapitalistickom" drustvu, sam kapital
nikad ne moze dosegnuti u sadaSnjosti. No, nije greh sto
naSi marksisticki kriticari jure za kapitalom, sarno sto im
on uvek beZi za jednu duzinu. Kad se jedna njegova faza
raskrinka, on je vee presao u sledeeu (E. Mandel i njegova
treea faza svetskog kapitala). Kapital je prepreden, ne
pridrzava se pravila koja mu nalalu kritiCari, pravih
skih pravila, on izigrava dijalektiku, koja ga rekonstrulse
79
tek naknadno, sa zadclkom od jedne revoIucije. Cak i an-
tikapitalistieke revolucije sluze sarno da bi ponovo pokre- .
nule svoju sopstvenu: one odgovaraju onim exogenous
events 0 kojima govori Mandel, poput ratova, kriza, iii ot-
kriea rudnika zlata, koji osvezavaju kapital. Najzad, svi ti
teoretieari sami ukazuju na uzaludnost svojih nadanja.
Ponovo izmi!ijajuei kapital u svakoj novoj fazi, oslanjajuei
se na primat politiCke ekonomije, oni samo dokazuju
apsolutno preimuestvo kapitala kao istorijskog dogadaja.
Time upadaju u sopstvenu zamku i uskraeuju sebi svaku
priliku da je izbegnu. Sto istovremeno osigurava - a
mozda im to i jeste cilj - v ~ n u ispravnost njihovih analiza
sa zadrSkom.
Americi nikad nije nedostajalo surovosti, ni dogadaja, ni
ljudi, ni ideja, ali sve to ne cini istoriju. Oktavio paz s
pravom tvrdi da je Amerika stvorena s namerom da
umakne istoriji, da izgradi utopiju zdtieenu od istorije, da
je u tome delimicno uspeia i da jos ustrajava u tom nasto-
janju. Koncept istorije kao transcendiranja drustvene i
politicke racionalnosti, kao dijalekticke i konfliktne vizije
drustava, taj koncept nije njihov - niti ee zapravo
modemost kao izvomi prekid s odredenom istorijom ikad
biti naSa. To nam je dovoljno jasno. s obzirom da dovolj-
no dugo Zivimo s nesreenom sveseu 0 toj modemosti.
Evropa je izmislila izvestan tip feudalizma, aristokratije,
bUrZoazije, ideologije i revolucije: sve je to u sustini imalo
smisla za nas, ali ni za koga drugog. Svi koji su hteli to da
podrdavaju, ispali su smesni iIi su dramaticno skrenuli s
puta (i mi sami uspevamo tek da se podraZavamo i da
Zivotarimo). A Amerika, Amerika je bila u prilici da
napravi rez i uspostavi radikalnu modemost: modemost je
dakle originalna samo tu i nigde vise. Mi je jedino
moumo podraZavati i ne mozemo joj prkositi na njenom
80
terenu. Sta je bilo, bilo Je 1 tacka. .A.. Kao VIOlIn KC:l.I\.U
Evropa pogieda ispod oka na modemost pO svaku cenu,
pomisljam kako je i tu ree 0 losem transferu.
I dalje smo u sredistu. ali u sredistu Starog sveta. Oni
koji su bili njegova marginalna transcendencija danas
predstavIjaju njegovo novo i ekscentricno srediste. Eks-
centricnost im je upisana u krstenicu. Nikad. neeemo moei
da im je otmemo. Nikad neeemo moci na isti nacin da se
ekscentrisemo, da se decentrisemo, znaci da nikad neeemo
biti modemi u pravom smislu reei, i nikad neeemo imati
istu slobodu - ne formalnu slobodu koju mi podrazume-
vamo, nego onu konkretnu, gipku, funkcionalnu, aktivnu
slobodu, koja je na delu u americkim institucijama i u glavi
svakog Amerikanca. Nde shvatanje slobode nikad nece
moci da se takmici s njihovim, svemirskim i mobilnim,
koje proistice iz cinjenice da su se oni u jednom trenutku
osiobodili istorijske centralnosti.
Od onog dana kad se s druge strane Atlantika razvila ta
ekscentricna modemost u punoj snazi, Evropa je pocela
da nestaje. Mitovi su se preselili. Danas su svi modemi mi-
tovi americki. Ne pomaZu jadikovke. U Los Andelesu,
Evropa je nestala. Kako kaZe lzabel Iper: "Oni imaju sve.
Ne treba im nista. Oni nam zavide, svakako, i dive se
ndoj pro!iosti i kulturi, ali u sustini mi im samo licimo na
malo otmeniji Treei svet".
Od tog poeetnog decentrisanja u politici ee uvek ostati
jedan federalizam, jedno odsustvo centralizma, ana nivou
obicaja i kulture decentralizacija, ekscentrisanost koja je
zapravo ekscentrisanost Novog sveta u odnosu na Evro-
pu. Sjedinjene Drzave nemaju nereSivi problem federacije
(naravno, imali su i oni SecesionistiCki rat, ali mi govori-
rno 0 saddnjem federalnom sistemu) zato sto su od samog
pocetka, od osvita svoje istorije, bili promiskuitetna kultu-
81
ra, kultura nacionalne i rasne izmesanosti, nadmetanja i
heterogenosti. To je ocigledno u Njujorku, gde je naiz-
menicno svaka zgrada dominirala nad gradom, gde je na
svoj nacin svaka etnicka grupa dominirala gradom, a
celina ipak ne odaje utisak nesklada, niti utisak jedinstve-
nosti iii pluraliteta, vee utisak uskladivanja energije, iz
nadmetanja proisteklog intenziteta, antagonisticke snage,
koja tako gradi saveznistvo, kolektivno privlacenje,
nevezano za kulturu i politiku, zasnovano na zestini iii ba-
nalnosti naeina zivota.
Na isti nacin, postoji jedna dubinska razlika izmedu
Amerike i Francuske u rasnoj, etnickoj obojenosti. Tamo
je zestoka izmesanost mnostva evropskih nacionalnosti, pa
zatim egzogenih rasa, stvorila jedinstvene okolnosti. Ta
viserasnost preobrazila je zemlju i podarila joj svojstvenu
slozenost. U Francuskoj, niti je bilo jedinstvene izmesano-
sti, ni pravog reSenja, niti nadmetanja izmedu pojedinih
grupa. Kolonijalne prilike jednostavno su preseljene u
metropolu, izvan svog prvobitnog konteksta. Svi su imi-
granti u sustini zivalj iz bivsih kolonija, pod socijalnim
protektoratom svojih ugnjetaca, kojima mogu da
suprotstave jedino svoju bedu i fakticko izgnanstvo. Imi-
gracija je bez sumnje osetljivo pitanje, ali prisustvo vise
miliona imigranata nije po sebi obeleZilo francuski nacin
zivota niti izmenilo konfiguraciju zemlje. Otuda, kad se
vratimo u Francusku, imamo pre svega neugodni utisak
sitnieavog rasizma, sto je svima nelagodna i sramotna
situacija. Posledice kolonijalnih prilika, u kojima i dalje
traje podsvesna dvolicnost kolonizatora i kolonizovanog.
Dok u Americi svaka etnicka grupa, svaka rasa razvija
jezik i kulturu koji se takmice, a ponekad i nadmduju
jezik i kulturu "starosedelaca", i naizmenicno svaka grupa
simbolicno nadvladava. Nije rec 0 formalnoj vee 0 stva-
rnoj jednakosti iIi slobodi, koje se iskazuju kroz nadmeta-
82
nje i izazov, sto daje jedinstvenu zivost, otvorenost prema
suocavanju rasa.
NaSa, evropska kultura igrala je na univerzalnost, a
preti joj opasnost da propadne od univerzalnog... I to
koliko od prosirivanja pojmova trZista, monetame
razmene iii proizvodnih dobara toliko i od imperijalizma
ideje kulture. Cuvajmo se te ideje, koja je, isto kao i ideja
revolucije, postala univerzalna tek kad se formalizovala u
apstrakciji i koja po tom osnovu jede pojedinaenost koliko
i revolucija svoju decu.
To polaganje prava na univerzalnost ima za posledicu
podjednaku nemoguenost diversifikacije nanlze i
federalizacije navise. Kad se neka nacija iIi kultura centra-
Iizuje prema nekom trajnom istorijskom procesu, ona ima
nepremostive teSkoee kako u stvaranju posrednih podsku-
pova tako i u integraciji u neki koherentan nadskup ... Iz-
vesna neumitnost saddana je u procesu centralizacije.
Otud saddnje teSkoee u traZenju evropskog zanosa, kultu-
re, dinamizma. Nemoguenost stvaranja federalnog
dogadaja (Evropa), lokalnog dogadaja (decentralizacija),
rasnog iii viSerasnog dogadaja (izmclanost). Suvise smo
zaokupljeni istorijom i umemo da proizvedemo sarno
sramezljivu centralnost (sitnoburzoaski pluralizam)
srameZljivu izmeSanost (nd raznezeni rasizam).
Princip ostvarene utopije objdnjava odsustvo, a i
beskorisnost metafizike i imaginarnog u americkom
Zivotu. Usled toga Amerikanci imaju percepciju realnosti
koja se razlikuje od naSe. Realnost za njih nije vezana za
nemoguee, i nikakav je poraz ne moze dovesti u pitanje.
Ono sto je smisljeno u Evropi ostvaruje se u Americi - sve
sto nestane u Evropi vaskrsava u San Francisku!
Ipak, ideja ostvarene utopije je paradoksalna.· Stoga,
ako evropskom mi!lju vJadaju negativnost, ironija, uzvise-
83
nost arnerickom mislju vlada parac1oks, paraaOKsalnl nu-
mor' ostvarene materijalnosti, uvek nove ociglednosti,
uvek zapanjujuCe sveZine u zakonitosti svrsenog cina,
humor naivne ociglednosti stvari, dok se naS napredak
odvija u zabrinjavajueem cudenju pred vee videnim i
mukloj transcendentnosti istorije.
Zamerarno Amerikancima da nemaju moe analiziranja i
konceptualizovanja. Ali to bi bila nepravicna optuzba. Mi
smo ti koji zamiSijarno da sve kulminira u transcendentno-
sti i da nista ne postoji sto nije prethodno bilo konceptua-
lizovano. Oni ne sarno da ne mare za to, nego im je
gIediste obmuto. Ne konceptualizovati realnost, nego rea-
lizovati koncept i materijalizovati ideje. Prosvetiteljske
ideje 0 religiji i moralu naravno, ali i snove, naucne vred-
nosti, seksualne perverzije. Materijalizovati slobodu, ali i
nesvesno. NaSi fantazmi prostora i fikcije, ali i iskrenosti i
vrline iii sumanutosti tehnologije - sve sto je sanjano s
ove strane Adantika moze da se ostvari preko. Oni real-
nost stvaraju polazeei od ideja, mi stvamost pretvaramo u
ideje, iii u ideologiju. Za njih ima smisla sarno ono sto se
ostvaruje, iii sto se ukazuje, za nas ima smisla sarno ono
sto je promiSijeno iii skriveno. Cak je i materijalizam u
Evropi sarno ideja, on se konkretizuje u Americi u tehni-
ckoj operativnosti, u pretvaranju nacina misljenja u nacin
zivljenja, u "snimanju" ZivOla, kao kad se na filmu kafe:
Action! i kamera pocne da snima. Jer materijalnost stvari,
naravno, jeste njihova kinematografija.
Amerikanci veruju u fakta, ali ne veruju u njihow fakticku
varljivost. Ne znaju da su fakta varljiva po etimologiji.. Po
tom verovanju u Cinjenicu, po bezrezervnom poverenJu u
ono sto se cini i sto se vidi, po preziru prema onome sto se
moze nazvati pojavom, iii igrom pojavnosti, po pragmati-
cnoj ociglednosti stvari: lice ne moZe prevariti, ponaSanje
84
ne moZe prevariti, naucni proces ne moze prevariti, nista
ne moze prevariti, nista nije dvosmisleno (sto je u sustini
istina: nema lw, nema prevare, postoji samo simulacija,
koja je upravo varljivost cinjenica), po tome su
Amerikanci pravo utopijsko drustvo, po kultu svrsenog
cina, po naivnosti u zakljucivanju, po prenebregavanju zlih
sila. Sarno utopista moze da veruje kako u nekom
poretku, kakav god bio, stvari mogu biti tako naivne. Sva
druga drustva obelezena su nekakvom jeresi, disidencijom,
sumnjicavoseu prema realilOsti, sujeverjem prema nekoj
zloj sili i verovanjem u isterivanje te site pomoeu magije,
verovanjem u moe pojava. Ovde, nema jeresi, nema
sumnjicavosti, kralj je go, cinjenice su tu. Svima je znano
da su Amerikanci fascinirani Zutima, kod kojih predoseea-
ju visi oblik lukavstva, tog odsustva istine kojeg se plaSe.
Istina, ovde nedostaje ironija zajednistva i veselost dru-
stvenog Zivota. Draf svojstvena manirima, pozoristu
drustvenih odnosa, ovde je okrenuta ka spoljaSnjosti, ka
reklamiranju zivota i nacina zivota. Ovo je drustvo koje se
neumomo hvali, iii koje neprekidno sebi dokazuje da pos-
toji. Sve treba da bude javno, koliko vredimo, koliko
zaradujemo, kako Zivimo - nema mesta tananijoj igri.
Imidz ovog drustva je autoreklamni. To dokazuje
sveprisutnost americke zastave, na plantafama, u naselje-
nim mestima, na benzinskim pumpama, nadgrobnim
spomenicima, ne zastave kao herojskog znaka nego kao
zaStitnog znaka za dobru fabricku robu. To je jednostavno
etiketa najlepseg i najuspesnijeg medunarodnog
preduzeea: USA. Zato su hiperrealisti uspeJi da ga odsli-
kaju naivno, bez ironije i osporavanja (DZim Dajn
sezdesetih godina), kao sto je pop-art s izvesnom radosCu
transponovao na platna zapanjujueu banalnost proizvoda
potrosackog drustva. Ni traga od one okrutne parodije
85
americke himne Dzimija Hendriksa. Nazire se sarno laka
ironija, neutralni humor banalizovanih stvari, iz mobil-
home-a i dzinovskog hamburgera na pet metara
dugackom reklarnnom panou, pop i hiper humor tako
karakteristican za americku atmosferu u kojoj kao da su
stvari popustIjive prema sopstvenoj banalnosti. Ali popu-
stIjive su i prema sopstvenoj sumanutosti. Op§tije
one ne teze izuzetnosti, one jesu izuzetne. One poseduJu
ekstravaganciju svojstvenu nesvakiddnjoj svakodnevnoj
Americi, ekstravaganciju koja nije nadrealisticka
(nadrealizarn je opet esteticka ekstravagancija, vrlo evrop-
ska po inspiraciji), ne, ona je ovde pre§la u predmete.
Ludilo, koje je kod nas subjektivno, ovde je postalo ob-
jektivno. lronija koja je kod nas subjektivna, ovde je pos-
tala objektivna. Opsenarstvo, preterivanje, sto su kod nas
svojstva duha i psihickih sposobnosti, ovde su presle u
stvari.
Kolika god bila dosada, pakao svakodnevice u SAD iii
bilo gde drugde, americka banalnost biee uvek hiljadu pu-
ta zanimljivija od evropske, a pogotow od francuske.
MoZda stoga sto je banalnost ovde proistekla iz neizmer-
nih udaljenosti, iz ekstenzivne· monotonije i radikalne
nekulture. Ona je autohtona, koliko i njena suprotnost:
brzina, vertikalnost, preuvelicanost koja se s
voijno§eu i nezainteresovanost prema vrednosttma kOJa se
granici s nemoralno§eu. Dok, je francuska banalnost otpa-
dak bUrZoaske svakodnevice, nastale iz jedne aristokratske
kulture na izmaku pretvorene u malogradanski manijeri-
zam, te bUrZoazije koja se tokom XIX veka istanjila poput
§agrinske koze. U tome je sva sustina: razdvaja nas
bUrZoazije, ona je nosilac ndeg hromozoma banalnostt,
dok su Amerikanci uspeli da ocuvaju izvesnu duhovitost u
materijalnim oznakarna ociglednosti i bogatstva.
86
To je i razlog zbog kojeg Evropljani doZivljavaju kao
zlehudu sudbinu sve §to ima veze sa statistikom, u njoj
odmah vide svoj poraz i zaklanjaju se iza greevitog izazo-
va kvantitativnosti. Amerikanci, naprotiv, doZivljavaju
statistiku kao optimisticki podstrek, dokaz svoje sreene
ruke, razdraganog pristupanja veeini. To je jedina zemlja u
kojoj se kvantitet moze velicati bez griZe savesti.
. Istu popustljivost i duhovitost koja se ispoljava u banal-
nosti stvari Amerikanci isp,oljavaju prema sebi sarnima i
prema drugima. Njihovo je intelektualno pondanje cool,
prijatno. Ne pretenduju onome sto mi nazivarno inteli-
gencijom i ne oseeaju se ugro!eni inteligencijom drugih.
To je za njih sarno poseban oblik duha, kojem se ne treba
bespotrebno izlagati. Njihova spontana reakcija nije negi-
ranje iii osporavanje, njihov je prirodni pokret odobrava-
nje. Kad mi kaZemo: sldem se s varna, to je zato da bismo
potom sve osporili. Kad Amerikanac kale da se slaZe, to
znaci da sasvim iskreno ne vidi nista protiv. Ali ce vrlo
eesto vdu analizu potvrditi cinjenicama, statistickim po-
dacima iii licnim doZivljajima koji ee joj zapravo oduzeti
svaku konceptualnu vrednost.
Ta autoindulgencija s izvesnom duhovitoscu svedoci 0
drustw sigumom u svoje bogatstvo i moe, koje je u neku
ruku interiorizovalo tvrdnju Hane Arent da je americka
revolucija, nasuprot svim evropskim revolucijarna, bila us-
pesna. Ali Cak i uspela revolucija ima svoje !rtve i zrtvena
znarnenja. Reganova vladavina u su§tini je zasnovana na
Kenedijevom ubistw. To ubistvo do danas nije osveeeno,
ni rasvetIjeno, i to s razJogom. Da ne govorimo 0 ubijanju
Indijanaca, cija energija jos zraci nad savremenom
Amerikom. Ovo nije sarno primer za indulgenciju, nego i
za autoreklarnnu, samoopravdavajueu surovost tog
dru§tva, onu pobednicku surovost koja cini sastavru deo
uspelih revolucija.
87
Tokvil sa .zarom opisuje dobrobiti arnericke demokratije i
americkog ustava, hvaleei slobodom nadahnut nacin
zivota, ujednacenost obicaja (vise nego statusnu
jednakost), nadmoe moraine (vise nego politicke) organi-
zacije drustva. Zatim s jednakom jasnoeom opisuje istreb-
ljenje Indijanaca i polo.zaj Cmaca, ali nikad ne dovodi te
dye stvari u vezu. Kao da su se dobro i zlo razvijali odvo-
jeno. Da Ii je moguee da neko ko veoma dobro opa.za obe
pojave, ne primeti njihow povezanost? I te kako, i para-
doks je danas isti: ni/rati necemo rditi zagonetku 0 odnosu
izmedu negativne uteme/jenosti velicine i same te
velicine. Amerika je moena i originalna, Amerika je suro-
va i uzasna - ne treba umanjivati ni jedno ni drugo, niti
nastojati da se te dye stvari pomire.
Ali !ta je s on om paradoksalnom uzvi!enoseu, s onim
jedinstvenim okolnostima Novog sveta 0 kojima je pisao
Tokvil? Sta je s onom arnerickom "revolucijom" koja se
sastojala u dinarnickom reSenju dobro shvaeenog interesa
pojedinca i dobro odmerene kolektivne moralnosti? Prob-
lem koji nije resen u Evropi, i koji je stoga tokom citavog
XIX veka pothranjivao jednu problematiku istorije,
Drzave i odumiranja Dr.zave, Americi potpuno stranu. Sta
je s izazovom koji se nazire jos kod Tokvila: da Ii jedna
nacija moZe da zakljuci sporazum 0 uzvisenosti zasniva-
juei ga na banal nom interesu pojedinca? Da Ii
postoji sporazum 0 jednakosti i banalnosti (interesa, prava
i bogatstva) u kojem je ocuvana originalnost i herojska
dimenzija (jer kakvo je to drustvo bez herojske dimenzi-
je)? Ukratko: da Ii je Novi svet ispunio obeeanja? Da Ii je
ostvario sve dobre strane slobode iii sarno lose strane jed-
nakosti?
Odjek americke moei najCeSCe se pripisuje slobodi i
njenoj primeni. Ali sloboda nije po sebi generaf()f moei.
Sloboda u smislu javnog delanja, kolektivnog diskursa
88
jednog drustva 0 sopstvenim poduhvatima i vrednostima,
ta se sloboda zapravo zagubila u individualnom oslobada-
nju obieaja i agitovanju (agitovanje je, kao sto znamo,
jedna od osnovnih aktivnosti Amerikanaca). Stoga se ge-
neratorom moei pre mogu smatrati jednakost i njene
posledice. Ta jednakost, za koju je Tokvil izvanredno
rekao: "Jednakosti ne zarneram 8to Ijude odvlaci u
traganje za nedozvoljenim uZivanjima, vee 8to ih potpuno
istrosi u traganju za dozvoljenim uzivanjima", to·modemo
ujednacavanje statusa i vrednosti, ta nezainteresovanost
izraza i karaktera, jeste ono 5to razuzdava i raspaljuje
moe. Oko te jednakosti ponovo se ocrtava Tokvilov para-
doks da americki svet zapravo tezi istovremeno apsolutnoj
beznaeajnosti (sve stvari teZe da se izjednace i da poniste
svoju moe) i apsolutnoj originainosti - danas jos vise nego
pre sto pedeset godina, posto su njeni efekti umnozeni
usled geografske rasprostranjenosti. To je svet savrsen po
nezaustavivom razvoju jednakosti, banalnosti i
nezainteresovanosti.
Zanosan je taj dinarnizam celine, ta dinamika ukidanja
razlika koja postavlja, kako je rekao Tokvil, jedan novi
problem u poimanju Ijudskih drustava. Izvanredno je uos-
talom koliko su se Amerikanci malo promenili u protekla
dva veka, mnogo manje nego evropska drustva zahvaeena
politickim revolucijarna XIX veka, dok su oni sacuvali
nedimuto i poput ostrva u vremenu okeanskom udaljeno-
seu ocuvano utopijsko i moral no glediste Ijudi iz XVIII
veka, iii cak glediste puritanskih sekti iz XVII veka, pre-
sadeno i ovekoveceno u zavetrini od istorijskih zapleta. Ta
puritanska i moralna histerezija potice od izgnanstva, od
utopije. Mi ih osudujemo zbog toga: zaSto se revolucija
nye odigrala u toj novoj zemlji, zemlji slobode, isturenom
bastionu kapitalizma? ZaSto "politicko", "socijalno", naSe
omiljene kategorije tu imaju tako malo uticaja? Zato sto
89
socioloski i filozofski XIX vek nije prenesen preko Atlan-
tika, gde stvari jos zive od utopije i morala, od konkretne
ideje sreee i od obicaja, od svega onoga sto je u Evropi
politicka ideologija, s Marksom na celu, likvidirala u teznji
ka "objektivnoj" koncepciji istorijskog preobraiaja. Otuda
mi Amerikancima pridevamo istorijsku naivnost i moralnu
dvolicnost. Ali oni su jednostavno, u kolektivnoj svesti,
blizi utopijskom i pragmatickom modelu miSljenja iz
XVIII veka nego ideoloskim i revolucionamim modelima
koje ee narnetnuti Francuska revolucija.
ZaSto su ovde sekte tako moene i dinarnicne? MeSavina
rasa, institucija i tehnologija trebalo je odavno da ih izbrise
sa scene. Ali one su ovde sacuvale svoju izvomu zivost i
prakticni iluminizam i svoju opsesivnu moralnost. Na neki
nacin, njihov se mikro model prosirio na celu Ameriku.
Od postanka, sekte su imale izuzetno vainu ulogu u tom
acting out-u, u tom prelasku na cin ostvarivanja utopije.
One su te koje Zive od utopije (Crkva je smatra potenci-
jalnom jeresi) i koje se trude da ubrzaju uspostavljanje
Bozjeg Carstva na zemlji, dok se Crkva ddi propovedi 0
spasenju i veri, nadi i milosrdu.
Cini se kao da je sva Amerika usvojila tu sudbinu sekte:
neposrednu konkretizaciju svih mogucnosti spasenja. Um-
nozavanje sekti ne treba da nas zavara: vama je cinjenica
da je cela Amerika zaokupljena sektom kao moralnom in-
stitucijom, njenim neposredni,m zahtevom za bldenstvom,
njenom materijalnom efikasnoseu, njenom kompulzijom
za opravdavanjem, a svakako i njenim ludilom i sumanu-
toseu.
Da Amerika izgubi to moralno g1ediste na sebe samu,
ona bi se raspala. To mozda nije ocigledno Evropljanima,
za koje je Amerika jedna bezocna sila a njen moral jedna
dvolicna ideologija. Ne zelimo da verujemo u moralnu
predstaw koju Amerikanci imaju 0 sebi, ali grdimo. Kad
90
se tako ozhiljno zapitaju zdto ih drugi narodi mrze,
pogresili bismo da se nasmejemo, jer upravo to pitanje
omogueava istovremeno Votergejte i nemilosrdnu osudu
korupcije i drustvenog taloga na filmu i u mediji-
rna - slobodu na kojoj im mozemo pozavideti mi, istinski
dvolicna drustva, cije su licne i jaYne stvari uvek skrivene
iza burioaskog prenemaganja u tajnovitosti i uvdenosti.
Osnovna Tokvilova ideja jeste da duh Amerike pociva u
njenom nacinu zivota, u revoluciji obicaja, morala. Ta
revolucija ne uvodi ni novi pravni poredak ni now
Ddaw, nego jedan prakticni legitimitet, utemeljen u
nacinu Zivota. Spasenje ne dolazi vise od boga ni od
Ddave nego od idealne prakticne organizacije. Da Ii su
tome koreni u protestantskoj sekularizaciji svesti, u intro-
jekciji bozanske jurisdikcije u svakodnevna znanja? Ci-
njenica je, recimo, da je religija usia u svakodnevni Zivot,
sto znaci da njeno utemeljenje vise ne moze biti dovedeno
u pitanje iii preispitivano, jer vise nema transcendentalnu
vrednost. To je religija kao nacin Zivota. SHcno tome i
politika je postala dec svakodnevice, u svojstw pragma-
ticke maSine, igre, interakcije, spektakla, sto znaci da se 0
njoj vise ne moze suditi s cisto politickog gledista. Vise
nema ideoloskog iii filozofskog principa vIadanja, stvari su
u isti mah naivnije i povezanije. ~ t o ne znaci da nema
strategija, ali one su modalne, a ne finalne. I sarna seksu-
alnost postala je dec svakodnevice, sto znaci da ni ona
vise nema transcendentalno znacenje, ni kao zabrana, ni
kao princip analize, uZivanja iii nepokoravanja. Ona se
"ekologizovala", psihologizovala, sekularizovala za do-
macu upotrebu. UsIa je u nacin Zivota.
Preuzviienost naravi i obicaja, hegemonija nacina
Zivota znaci da apstraktna univerzalnost zakona 'ustupa
mesto konkretnim propisima razmene. Zakon se ne
91
zasniva na konsenzusu: podrazumeva se da ga poznajete i
da mu se pokoravate. Ali cast je i ne pokoriti se zakonu, a
istorija je sacinjena istovremeno od velicanja zakona i od
onih koji su ga krSili. Zapanjuje medutim cinjeniea da u
americkom sistemu nema casti u nepokoravanju, ni pre-
stiZa u prekrSajima iii izuzeeima. To je cuveni americki
konfonnizam u kojem mi vidimo znak dru!tvene i
politicke slabosti. Ali ovde se zapravo sporazum gradi pre
na konkretnim propisima nego na nekom apstraknom
zakonodavstvu, na nefonnalnim modalitetima pre nego na
nekom fonnalnom autoritetu. bi znacilo ograditi se od
nekog pravila, napraviti prestup u odnosu na neku
odredbu? Treba razumeti tu konveneionalnu, pragmaticku
solidamost u americkim obicajima koja ne pociva na
dru!tvenom ugovoru nego na nekakvom moralnom spo-
razumu, i pre bi se mogla uporediti sa konsenzusom koji
reguliJe vomju na autoputevima nego sa saobracajnim
propisima koje svako moZe prekrSiti. Po tom konfonniz-
mu americko dru§tvo lici na prvobitne zajedniee, u kojima
bi bilo apsurdno moralno se razlikovati kr!enjem kolektiv-
nog rituala. Taj konfonnizam dakle nije "naivan": on
proistice iz jednog sporazuma na nivou naravi i obicaja, iz
skupa pravila i postupaka zasnovanog na pretpostavei
skoro spontanog pridrZavanja. Dok mi zivimo od skoro is-
to tako ritualnog nepokoravanja ndem sopstvenom
sistemu vrednosti.
Taj "konfonnizam" odra.zava izvesnu slobodu: slobodu
odsustva predrasuda i velikih prohteva. Neko bi rekao da
je odsustvo predrasuda kod Arnerikanaca vezano za od-
sustvo rasudivanja. To bi bilo nepo!teno, ali u krajnju
ruku, mto ne odabrati to jednostavno re!enje umesto
ndeg nezgrapnog i izve!tacenog re!enja? Pogledajte samo
tu devojku koja vas posluZuje u gostioniei: ona to cini u
potpunoj slobodi, S osmehom, bez predrasuda i izve!taCe-
92
1
nosti, kao da sedi prekoputa vas. Stvari nisu jednake, ali
ona i ne ten jednakosti, jednakost je deo obieaja. Su!ta
suprotnost sartrovskom konobaru, potpuno otudenom od
svoje predstave, koji tu situaciju resava tek prelaskom na
jedan teatralni metajezik, podraZavajuci u pokretima
nekakw slobodu iii jednakost koju zapravo ne poseduje.
nesrecn.a intelektualnost u njegovom pondanju, koja
Je kod nas pnsutna u skoro svim drustvenim slojevima. Pi-
tanje jednakosti i slobode paravi nije bilo reseno niti ikad
zapravo postavljeno u ndoj kulturi, jedino je bilo
postavljeno politicko iii filozofsko pitanje jednakosti, a
ono nas ogranicava na vecito pretvaranje. U
Arneriei - poznata je sivar - zapanjeni smo skoro
prirodnim zaboravom statusa, lakoeom i slobodom u od-
nosima .. moze nam se ciniti banalnom iii pro-
stom, all mkad mJe sme!na. NaSa je afektaeija sme!na.
Treba samo pogledati kako se neka franeuska porodiea
sme!ta na kalifomijskoj plan i osetiti uzasavajuci teret
naSe kulture. Arnericka je grupa stalno otvorena,
franeuska celija odmah stvara ogradeni prostor americko
dete trci i pliva kako mu drago, francusko dete' ne odvaja
se od paze da uvek imaju dovoljno
sladoleda I plva, FraneuZl paze na stareSinstvo i teatralno
blagostanje. Po americkim pla.zama se eirkulise Franeuz
kampuje na svom pesCanom posedu. Franeuz se'reklamira
da je na raspustu, ali zadrZava prosecnost svog malogra-
danskog prostora. Dok se za Amerikanee sve moze reci
da su prosecni iii malogradani. Oni svakako nemaju
prefi.njen.ost, ali imaju lakocu prostora, poput
omh kOJl su lmalt prostora, !to im zamenjuje manire i
otmene cetvrtl. Telesna lakoca koju im daje razmah pros-
tora lako nadoknaduje bJediJo erta i karaktera. Prost, ali
easy. Mi kulturi me!ovitosti, koja se ispoljava
kroz mamre j afektaeiju, oni imaju demokratsku kulturu
93
prostora. Mi smo slobodna duha, ali oni su slobodnih
pokreta. Amerikanac koji cirkulise kroz pustinje iii naci-
onalne parkove ne odaje utisak da je na raspustu.
Cirkulisanje mu je prirodno zanimanje, a priroda mu je
granica i mesto za delanje. Ni traga razmek5alom
romantizmu i galoromanskoj mimoci kojima je zatrpano
naSe slobodno vreme. Ni traga od one etikete 'raspust',
koju je kod nas izmislio Narodni front: one obeshrabruju-
ce atmosfere siobodnog vremena otetog od Drzave, kon-
zumiranog s plebejskim duhom i teatralnom brigom 0
tesko zaradenoj razonodi. Sloboda ovde nema staticnu iIi
odricnu definiciju, njena je definicija prostoma i mobilna.
Velika pouka iz svega ovoga jeste da sloboda i
jednakost, kao i neusiljenost i jedino
kao unapred date. To je demokratski dramskl preokret:
jednakost na startu, a ne na cilju. U je razlika
demokratije i egalitarizma: demokraoja pretpostavlja jed-
nakost na startu, a egalitarizam jednakost na cilju. Democ-
racy demands that all of its citizen begin the race even.
Egalitarianism insists that they all finish even.. . .
Medutim, kad se prevazide opsednutost rasudlVanjem I
predrasudama, nastupa veca tolerancija, ali i veca
nezainteresovanost. Ne traZeci vise tudi pogled, oni na
kraju ne primecuju ni jedni druge. Tako se na utici Ijudi
mimoilaze ne gledajuci se, 5to se moze ciniti odrazom
uvidavnosti i pristojnosti, ali sto je isto tako
nezainteresovanosti. A ona barem nije patvorena. To je IS-
tovremeno vrlina i odsustvo vriine.
Govorim 0 americkom "nacinu Zivota" da bih podvukao
njegovu utopijsku prirodu, mitsku banainost, i
velicinu. Tu filozofiju imanentnu ne sarno tehnoloskom
razvoju vee i prevazildenju tehnologija .u
bavljenju tehnologijorn, ne sarno modemostl vec 1 pretera-
94
nosti formi (bilo vertikalnih u Njujorku iii hori-
zontalmh u Los Andelesu), ne sarno banalnosti vee i
apokalipticnim formama banalnosti, ne sarno realnosti
svakodnevice .nego i te svakodnevice koja,
takva kakva je, sadrZi sve odlike fikcije. Te su odlike
Ali. nije maSta. To je ono sto prethodi
maSo ostVarujUCl je. Obmuto od nde sklonosti da anticipi-
zami§ljajuci je iii da je izbegavamo
je. ,Zato mi nikad necemo Ziveti u istinskoj
fikcljl, osudem smo na mdtu i na nostalgiju za
Americki je nacin Zivota, medutim, spontano
zato sto predstavlja prevazildenje mdte u stvar-
noso.
Fikcija nije ni apstrakcija, a ako Amerika i pokazuje iz-
vesnu nesposobnost moci apstrakcije, ta nesposobnost
zaode,va slavodobitni vid u sirovoj stvamosti prosecne
Amenke, .. u apoteozi svakodnevice, u tom empirijskom
duhu . toliko. zapanjuje. Mozda ona uspela
revoluclja mje we tobko uspela u Tokvilovom smislu
spontanosti javnog duha, spontane i konkretne forme us-
meravanj.a . n.aravi modemim vrednostima. Taj
siavodobltm V1d amencke realnosti ne treba traZiti toliko u
institucija koliko u oslobadanju tehnologija i
sItka, u nemoralnoj dinamici slika, u razuzdanosti dobara i
moci i beskorisne energije (ali ko ce
reci gde konsna u kojoj se mnogo vise
reklam?1 TokVllov javni duh. Ipak, to su od-
oslobadanJa, I besprizomost tog drustva znak je
oslobadanja. Oslobadanja wih efekata, od kojih
su neki savrSeno preterani i prezrivi, ali u tome i jeste
stvar: vrhunac njegova logicka posledica, leZi
u razuzdanoso u brzini, u trenutnosti
promene, u sveop!tOj ekscentricnosti. Politika se oslobada
u spektaklu, u reklamnom efektu po svaku cenu,
95
seksualnost se oslobada u svim svojim anomalijama i per-
verzijama (ukljucujuci i odbijanje seksualnosti, poslednji
krik mode, 8to je opet sarno efekat "metastabilnosti" sek-
sualnog oslobadanja), naravi, obicaji, telo i govor
oslobadaju se u ubrzavanju mode. Osloboden nije covek u
svojoj idealnoj realnosti, u svojoj unutrdnjoj istini iii
transparentnosti - osloboden je covek koji menja prostor,
koji cirkulise, koji pol, odecu, obicaje menja prema modi,
a ne prema mora/u, koji mi5ljenje menja prema modelima
mi§ljenja, a ne prema savesti. Eto to je prakticno
oslobadanje, hteli mi to iii ne, bilo da zatimo iii ne za
njegovim rasipanjem i besprizomo§cu. Uostalom, ljudi iz
"totalitamih" zemalja dobro znaju da je u tome prava slo-
boda, sarno im je ona u mislima: moda, najnoviji modeli,
idoli, igra slika, mogucnost cirkulisanja radi cirkulisanja,
reklama, reklamna razuzdanost. lednom recju, orgijanje.
Medutim treba reci da je Amerika ta koja je konkretno,
tehnolo§ki ostvarila tu orgiju oslobadanja,
nezainteresovanosti, otkacinjanja, izlaganja i cirkulisanja.
Ne znarn §ta ostaje od uspele revolucije 0 kojoj je govorio
Tokvil, od one revolucije politickih sloboda i vrlina javnog
mnjenja (u Americi u toj oblasti danas ima svega), ali ona
je svakako uspela u toj revo/uciji, dok mi u Evropi, posle
promdenih istorijskih i apstraktnih revolucija, upravo
gubimo i tu. Logicke posledice modemosti, revolucije
nacina Zivota sa svim njenim, preteranostima mi apsorbu-
jemo protiv volje, u homeopatskim dozarna, uz me§avinu
divljenja i besa. Zaglibili smo se u kultu razlikovanja i
zapravo smo uskraceni u odnosu na radikalnu modemost
koja pociva na nezainteresovanom nerazlikovanju. Tdka
srca postajemo modemi i nezainteresovani i otud takvo
bledilo nde modemosti, otud takav nedostatak modemog
duha u ndim poduhvatima. Nemamo cak ni zloduha
96
modernosti, onoga koji podstice na inovacije do ekstrava-
gancije, cime doseze nekakw bajkovitu slobodu.
Sve 5to se herojski odigralo i unistilo u Evropi pod
znakom Revolucije i Terora ostvarilo se preko Atlantika
na najjednostavniji i najprakticniji nacin (utopija bogatstva,
prava, slobode, drustvenog ugovora i reprezentacije). Na
isti nacin, sve ono 0 cemu smo sanjali pod radikalnim
znakom antikulture, subverzije smisla, destrukcije razuma
i kraja reprezentacije, citava ta antiutopija koja je u Evropi
rasplamsala tolike teorijske i politicke, esteticke i socijalne
konwlzije a nikad se nije ostvarila ('68 je bila poslednji
pokusaj), sve se to ostvarilo u Americi, na najjednostavniji
i najradikalniji nacin. Tu je ostvarena utopija, tu se ostva-
ruje anti-utopija: bezumija, deteritorijalizacije, nedeter-
minisanosti subjekta i govora, neutralizacije svih vrednosti,
smrti kulture. Amerika ostvaruje sve, i stoga postupa em-
pirijski i sirovo. Mi sarno sanjamo i s vremena na vreme
pone§to ostvarimo - dok Amerika izvlaci logicke, prag-
maticke zakljucke iz svega §to je moguce' promisliti. Po
tome je ona naivna i primitivna, ona ne zna za ironiju
pojmova ni za ironiju zavodenja, ona ne ironise s
buducnoscu iii sudbinom, ona dela, ona materijalizuje.
Utopijskoj radikalnosti suprotstavlja empirijsku radikalnost
koju jedino ona dramaticno konkretizuje. Mi filozofirarno
o kraju gomile stvari, ali one se okoneavaju ovde. Ovde
vise ne postoji teritorija (vee jedan cudesan prostor), ovde
su okoncani rea1nost i imaginamost (otvarajuci sve prosto-
re za simulaciju). Tipican model kraja nde kulture treba
dakle tr&Ziti ovde. A upravo ce narn taj arnericki nacin
zivota, koji mi smatramo naivnim iii kulturno nistavnim,
pruziti potpuni analiticki prikaz kraja ndih vredno-
sti - kod nas propovedan u prazno - s obimom koji mu
daje geografska i mentalna dimenzija utopije.
97
Ali, ako je tako, je Ii to ostvarena utopija, je Ii to uspela
revolucija? E da, to je to! Sta biste vi hteli da bude
"uspela" revolucija? To je raj. Santa Barbara je raj,
Diznilend je raj, Sjedinjene Drzave su raj. Raj je to sto
jeste, makar bio i pogrebni, jednolican i povrian. Ali je raj.
Nema drugog. Ako pristanete da izvlacite zakljucke iz
snova, ne sarno politickih i sentimentalnih, nego i
teorijskih i kultumih, onda Ameriku treba i danas da
posmatrate s istim naivnim zanosom kao su cinile ge-
neracije koje su otkrile Novi svet. S istim zanosom s kojim
sami Amerikanci gledaju na svoju svoje varvar-
stvo i svoju moe. U protivnom, 0 njoj necete
razumeti kao necete razumeti 0 svojoj istoriji iii
kraju svoje istorije. Jer Evropa se ne moze razumeti
polazeCi od sebe same. Sjedinjene DrZave su tajanstvenije:
tajanstvo americke realnosti prevazilazi naSu fikciju i naSa
tumaeenja. Tajanstvo koje ne nastoji da sebi da
smisao iii identitet, koje ne mari ni za transcendentnost ni
za estetiku i koje, upravo iz tog razloga, jedinu
veliku mod emu vertikalnost u svojim zgradarna koje su
najvelelepnije postoji u vertikalnom poretku a
pritom se ne pokoravaju pravilima transcendencije, koje
su najcudesnija arhitektonska dela a pritom se ne
pokoravaju zakonima estetike, koje su ultramodeme, ul-
trafunkcionalne, ali koje sadrze nespekulativno,
primitivno i sirovo - jedna takva kultura, iii nekultura za
nas ostaje tajrla. .
Introverzija, koncept koji zasenjuje efekte
smisla, to nam je blisko. Ali objekat osloboden svog kon-
cepta, koji moze da se ekstravertno i ekvivalentno siri u
svim svojim efektima, to je za nas zagonetka. Ekstravert-
nost je za nas tajna - baS kao !to je za Marksa bila roba:
hijeroglif modemog sveta, tajanstven upravo je
98
ekstravertan, fonna koja se ostvaruje u svom cistom dela-
nju i cistom cirkulisanju (cao Karl!).
S tog gledista,· za nas je citava Amerika pustinja. Njena je
kultura sirova: doslovnom transkripcijom u realnost ona
zrtwje intelekt i sw estetiku. Ona je tu sirovost nesumnji-
vo stekla prvobitnim decentraIizovanjem ka nenaseljenim
teritorijama, ali pored toga i nesvesno, Indi-
janaca. Mrtav Indijanac tajanstveni jemac tih primi-
tivnih mehanizama, sve do u modemo doba stika i tehno-
logija. Mozda su Amerikanci, misleci da su Indi-
jance, zapravo samo razvejali njihov jed? Oni su pustinje
prokrcili, oznacili unakrst autoputevima, ali usled nekog
tajanstvenog sadejstva njihovi su gradovi dobili strukturu i
boju pustinje. Oni nisu razrusili prostor, oni su ga jednos-
tavno ucinili beskonacnim razorivSi mu srediste (poput
gradova rastegljivih unedogled). Time su otvorili istinski
prostor za fikciju. Ni u "divljoj misli" nema prirodnog
sveta, nema transcendentnosti coveka, ni prirode, ni istori-
je - kultura je sve iIi nista, kako nam drago. Na isto ovo
nerazlikovanje nailazi se ponovo na vrhunciJ modeme
slmulacije. Ni tu nema prirodnog sveta i ne moZete razli-
kovati pustinju od metropole. Sto ne znaci da su Indijanci
bili beskrajno bliski niti da su Amerikanci od nje
beskrajno udaljeni: i jedni i drugi nalaze se s obe strane te
idealnosti prirode, a i s obe strane idealnosti kulture i ,
podjednako su otudeni od jedne i od druge.
Ovde nema kulture, nema kultumog diskursa. Nema
ministarstva, nema komisija, nema subvencija, nema una-
predenja. Ni traga od kultumog patosa, od fetisizma
nasleda kojem se prepustila cela Francuska, - ni traga od
tog sentimentalnog, a danas i drZavnog i zaStitnickog
prizivanja kulture. Bobur je ovde nemoguc koliko i u
Italiji (samo iz drugih razloga). Ne sarno da ne postoji
99
centralizacija, vee ni ideja 0 kultivisanoj kulturi, kao ni
ideja 0 milosrdnoj i svetoj religiji. Nema kulture kulture ni
religije religije. Trebalo bi pre govoriti 0
kulturi koja se sastoji u obicaja i nacina Evota.
To je jedina zanimljiva kultura, kao su u Njujorku za-
nimljive jedino ulice a ne muzeji. Cak i u plesu, filmu, ro-
manu, fikciji, arhitekturi, sve je specificno americko
ima neceg sirovog, nije pretrpelo glacanje i fraziranje,
retoriku i teatralnost ndih budoaskih kultura, !to nije bilo
nalickano bojama kultumog razlikovanja.
Kultura ovde nije onaj izvanredan carobni napitak koji
se u nas pije u jednom posveeenom mentalnom prostoru i
kojem sleduje specijalna iubrika u novinama i medu
velikim mislima. Kultura, to je prostor, brzina, bioskop,
tehnologija. Ona je autenticna, ako se to za i!ta moze reci.
To nije filmski dodatak, brzinski dodatak, tehnolo!ki do-
datak (kod nas se swda oseea ta kalemljena, heterogena,
anahrona modemost). U Americi, bioskop je istinit, jer su
citav prostor i citav nacin Zivota kinematografski. Taj rez,
ta apstrakcija koju mi saZaljevamo, ne postoji: Zivot jeste
bioskop.
Iz tog razloga traganje za umetnickim delima iii kul-
tumim prizorima uvek mi je izgledalo tdto i neumesno.
Oznaka kultumog etnocentrizma. Ako je nekultura ono
sto je originalno, onda treba dosegnuti nekulturu. Ako
pojam ukusa i!ta znaci, onda narn on nalafe da ne izvozi-
mo svoje estetske prohteve tamo gde im nije mesto. Kad
Amerikanci prenesu nde romanske samostane u njujorske
Klojstere, mi to smatramo neoprostivim izvrtanjem smisla.
Ne cinimo to i sarni prenoseei tamo nde kultume vred-
nosti. Mi nemarno prava na zabunu. Oni u neku ruku
imaju pravo na to, jer oni imaju prostor, a njihov je
prost or odsjaj svih drugih. Kad Pol Geti sakuplja u
Malibuu, u pompejanskoj viii na obali Pacifika Rembranta,
100
Impresioniste i grcko vajarstvo, on je dosledan americkoj
cistoj baroknoj logici Diznilenda, on je originalan,
to Je savrSen potez cinizma, naivnosti, kiea i nesvesnog
humora - neverovatan po besmislenosti. Naime, to nesta-
janje estetskog i uzviknih vrednosti u kicu i hiperrealnosti
opcinjava isto koliko i nestajanje istorije i realnosti u
televiziji. Zadovoljstvo treba trafiti u toj sirovoj pragmatici
vrednosti. Ako parntite samo vd imaginami muzej, pro-
mdicete ono !to je bitno (a to je upravo ono nebitno).
Reklame koje prekidaju filmove na televiziji svakako
predstavljaju povredu morala, ali one odlicno isticu da
veei deo televizijske proizvodnje nikad ne dosegne nivo
"estetskog" i da je u su§tini istog reda kao reklame. Veeina
filmova, i to ne beznacajnih, zasniva se na lstoj svako-
dnevnoj romansi: kola, telefon, psihologija,
!minka - prosto i jednostavno odslikavanje nacina zivota.
Reklame nisu niJta drugo: one kanonizuju nacin Evota
putem slike, pretvaraju ga u istinsko integral no kolo. A
sve se na televiziji, bez razlike, predstavlja
mskokaloncnu III cak potpuno nekaloricnu dijetu, eemu se
onda faliti na reklame? Svojom nistavnoJCu one eak
uzdi.fu kultumi nivo onoga !to ih okru.fuje.
nekultura, wlgamost ovde nemaju Istl
kao u Evropi. IIi je u pitanju sarno evropejska
zasenJenost, zaslepljenost jednom irealnom Amerikom?
Mozda su oni jednostavno wlgami, a ja samo sanjam 0
metawlgamosti? Who knows? Dode mi da ponudim onu
staru opkladu: ako nisam u praw vi nista ne gubite, ako
sam u praw vi dobijate sve. Cinjenica je da nam izvesna
kOja. nam se u Evropi cini neprih-
Izgleda Vise nego prihvatljiva: zadivlju-
Juca. CtnJemca Je da se sve nde analize na temu otudenja,
konformizma, jednobraznosti i dehumanizacije ruse same
101
od sebe: u odnosu na Ameriku one su te koje postaju wl-
game.
Zuto je jedan tekst po put ovoga koji sledi (autora G.
Feja) u isti mah tacan i potpuno pogreSan? "Kalifomija se
namece kao totalni mit nueg doba... Vi§erasnost, hege-
monisticka tehnologija, psihoanaliticki narcisizam, urbani
kriminal i audiovizuelna prezasicenost: Kalifomija, ta su-
per-Am erika, namece se kao apsolutna antiteza
autenticnoj Evropi ... od Holiwda do rok -limunada, od
E. T. -ja do Rata Zvezda, od neodoljivih pseudo-pobuna u
kampusima do sumanutosti Karla Sagana, od neognostica-
ra iz Silikonske Doline do misticara jedrenja na dasci, od
novoindijskih gurua do aerobika, od dzoginga do psihoa-
nalize kao oblika demokratije, od kriminala kao oblika
psihoanalize do televizije kao oruda despotizma,
Kalifomija se ustolicila kao prestonica simulakruma i
neautenticnosti, kao apsolutna sinteza cool staljinizma.
Kalifomija je histericna zemlja, Zlza okupljanja
prognanika, zemlja neistorije, nedogadanja, ali u isti mah
zemlja vrenja i neprestanog pomodnog ritma, to jest po-
drhtavanja u mestu, tog podrhtavanja koje je progoni,
posto joj svakog casa preti zemljotres.
Kalifomija nije izmislila: ona je sve uzela od
Evrope, i ponovo joj to posluZila izobliceno, smisla,
premazano pozlatom Diznilenda. Svetsko tIDOg
ludila, ogledalo nuih i nue dekadencije, kali-
fomizam, taj vruci amerikanizam, danas zapljuskuje om-
ladinu i nameee se kao mentalni vid SIDE... Revolucio-
namoj teskobi Evropljana Kalifomija suprotstavlja svoju
dugacku povorku privida: parodiju nauke s kampusima
bez obreda, parodiju grada i urbanizma s maglinom Los
Andelesa, parodiju tehnike sa Silikonskom Dolinom,
parodiju enologije s otumim vinima iz Sakramenta,
parodiju religije s guruima i sektama, parodiju erotizma s
102
deeacima s plaie, parodiju droge s kiselinama (1), parodiju
drustvenosti s komunama... tak je i kalifomijska priroda
nalik holiwdskoj parodiji antickih mediteranskih predela:
plavo more (!1), previSe divlje planine,
blaga iii previse suva klima, nenastanjena raz - carana
priroda, iz koje su odbegli bogovi: turobna zemlja pod
previse jarkim suncem i bezizrazan lik nue smrti, posto ce
Evropa sigumo umreti preplanula, s osmehom i kozom
blago izgorelom pod s letnjeg raspusta."
Sve je to istina (ako hocemo), je i sam ovaj tekst
nalik na histericni stereotip koji pripisuje Kalifomiji. Mora
biti da on, uostalom, krije nesumnjivu zadivljenost prema
svom predmetu. Ali ako smemo parafi'azirajuci G. Feja da
tvrdimo upravo obmuto, on sam nije umeo da izvede taj
preokret. Nije zapazio kako se na obodima te beznacajno-
sti.' "tihog Judila" beznacajnosti, tog mJitavog
khmatlzovanog pakla koji opisuje, stvari izvrcu u svoju
suprotnost. Nije shvatio izazov te "marginalne transcen.
dencije" u kojoj je citav jedan svet suoeen sa svojim
rubom, sa svojom "histericnom" simulacijom - a i zaJto da
ZaJto da Los Andeles ne bude parodija grada?
Stlikonska Dolina parodija tehnike? Zuto ne parodija
drustvenosti, erotizma i droge, eak i parodija mora (suvise
plavog!) i sunca (suvi§e sjajnog!). Da ne govorimo 0
muzejima i kulturi. Naravno da je sve parodija! Ako se sve
te vrednosti ne daju parodirati, znaci da su postale
nevaine. Da, Kalifomija (a s njom i Amerika) jeste
.noSe dekadencije, ali ona nije dekadentna
ona J e hlperrealno vitalna, ona ima sw energiju simula-
kruma. "To je svetsko neautenticnosti" - naravno:
to i cini njenu originalnost i moe. To uzdizanje na visi ste-
pen simulakruma ovde oseeate sasvim prirodno. Uzgred
receno, je Ii on dolazio ovamo? Da jeste, zhao bi
da kljuc za Evropu nije u njenoj odigranoj nego
103
u ovoj parodicnoj i sumanutoj anticipaciji koju predstavJja
Novi svet. On ne vidi da, iako svaka pojedinost Amerike
moze biti prezriva iIi beznacajna, celina prevazilazi
mdtu - samim tim, svaka pojedinost iz njegovog opisa
moze biti tacna, ali celina prevazilazi granice gluposti.
Ono §to je novo u jeste sudar prvog stepena
(primitivnosti i sirovosti) s 'treoom vrstom' (apsolutnim
simulakrumom). Nema drugog stepena. Tdko pojmljiva
situacija za nas kojima je uvek bio najdraZi onaj drugi
nivo, refleksije, podvajanja, nesreene svesti. Ali nijedna
vizija Amerike nema opravdanja izvan ovog izvrtanja
vrednosti: Diznilend je ono Film, televizija, to
je stvarnost! Freeways, safeways, skylines, brzina, pusti-
nje, to je Amerika, a ne muzeji, crkve, kultura ... Ukafimo
ovoj zemlji divljenje kojeg je dostojna, i zagledajmo se
malo u sme§nu stranu sopstvenih naravi i to je
dobit i uZivanje u putovanjima. Da bi se videla i osetila
Amerika, treba barem za trenutak osetiti negde downtown,
u Obojenoj Pustinji iii u krivini nekog freeway da je
Evropa nestala. Treba se barem za trenutak zapitati:
"Kako neko uop§te moze biti Evropljanin?"
104
KRAJMOCI?
Pedesete go dine u SAD bile su zlatno doba (When the
things were going on), za kojim se jo§ uvek oseea nos-
talgija: ekstaza moei, moe moei. Sedamdesetih godina,
moe je jos uvek tu, ali draf je prekinuta. To je doba orgi-
janja (rat, seks, Menson, Vudstok). Danas vise nema orgi-
janja. SAD se, kao i svi ostali, danas suocavaju s jednim
razmeksanim svetskim poretkom, s jednom razmeksanom
svetskom situacijom. To je nemoe moei.
Ali to sto Sjedinjene ddave vise nisu monopolisticki
centar svetske moCi ne znaci da su one izgubile moe, vee
jednostavno znaci da vise ne postoji centar. Pre bi se mo-
glo reei da su one postale orbita jedne imaginame moei na
koju se svi pozivaju. S tacke gledista konkurencije, hege-
monije i "imperijalizma" svakako su izgubile poene, ali su
s eksponencijalnog gledista na dobitku: pogledajte na
primer nepojamni rast dolara, koji nije srazmeran
ekonomskoj nadmoei, ali koji tim vise zadivljuje,
pogledajte bajkovito uspenje Njujorka i, zasto da ne, svet-
ski uspeh Da/asa. Amerika i dalje poseduje moe,
iIi kultumu, moe kao specijalni efekat.
Citava je Amerika po uzoru na Regana postala kalifomij-
ska. BivSi glumac, bivSi kalifomijski guvemer, prosirio je
na celu Ameriku kinematografsku i euforicnu, ekstraver-
tnu i reklamnu viziju vestackih raj eva sa Zapada.
Obnavljanjem prvobitnog americkog sporazuma 0 ostva-
105
renoj UtOP1Jl, uspostavio je izvestan vid ucene lakoCi
zivljenja. Jer onaj idealni spoj 0 kojem je govorio Tokvil
izgleda da se raspao: Amerikanci mozda i dalje imaju
izostren smisao za individualni interes, ali izgleda da nisu
ocuvali smisao koji bi se kolektivno mogao pripisati nji-
hovim poduhvatima. Otud dana§nja kriza, koja je duboko
ukorenjena i stvarna, i koja teZi rehabilitaciji ideje
pripadnosti zajednici, jedne vrednosti koja bi spontano
usmerila pona§anje i koja bi bila nekakva idealna
rezultanta sila. To je Reganov uspeh u poduhvatu
prividnog vaskrsavanja americkog prvobitnog prizora.
"America is back again". Oslabljeni Vijetnamskim ratom,
koji im je bio isto toliko neshvatIjiv koliko i upad malih
zelenih u nekom stripu, koji su uostalom tako i
doZivljavali, izdaleka, kao televizijski rat, ne razumevajuci
za§to ih svet osuduje i zamisljajuci da je jedino moguce da
je na njih usmerena ostvarena utopija Zla - komunizam,
posto su oni ostvarena utopija Dobra, zaklonili su se u
lakocu, u pobedonosnom opsenarstvu. Opet potpuno kali-
fomijskom, jer u stvarnosti u Kaliforniji nije uvek
suncano, vee je cesto sa suncem pomdana i magI a iii
losandeleski smog. A vi je ipak pamtite kao suneanu, kao
suncem obasjan ekran. Takvaje Reganova fatamorgana.
Amerikancima, kao i ostalima, nije stalo da se pitaju da Ii
veruju iii ne veruju u zasluge svojih voda, niti u to da Ii je
njihova moe stvarna. To bi iti odvelo predaleko. Radije se
pona§aju kao da u nju veruju, pod uslovom da se njihovo
verovanje ne uzme zdravo za gotovo. Vladati danas maei
pruhti prihvatIjive make kredibiliteta. Kao u reklami, a
isti je i efekat prianjanja datom scenariju, bio on politieki
iii reklarnni. Reganov je scenario i jedno i drugo istovre-
meno, i to uspebn.
106
Sve se zasniva na spici. Posto je drustvo definitivno
poistoveeeno s preduzeeem, sve se zasniva na sinopsisu
performansa i preduzetnistva, njegovi rukovodioci treba
da proizvedu sve make reklarnnog imidh. I najmanji je
propust neoprostiv, jer bi time sva nacija bila osteeena.
ImidZu moZe da doprinese Cak i bolest, kao sto je
Reganov rak. Dok su nasuprot tome politi eke slabosti i
nedostaci bemaeajni. Prosuduje se sarno na osnow po-
jaYne strane.
Taj konsenzus u simulaCiji mnogo je otpomiji nego sto
nam se eini, jer je mnogo manje izlo!en iskusenjima politi-
eke istine. Sve na§e modeme vladavine reklamnim propi-
sima u regulisanju javnog mnjenja duguju izvesnu
politicku metastabilnost. Nemoe, skandali, porazi za
sobom vise ne povlace katastrofu. V dno je da budu
prikazani uverljivo i da publika bude svesna napora koji se
u tom smislu eini. "Reklamni" imunitet vlasti podseea na
reklamni imunitet poznatih marki praSka za rublje.
Niko vise ne broji greSke rukovodilaca, iz raznih
zemalja, koje bi u neko drugo doba strmoglavo ubrzale
njihov pad i od kojih se, u sistemu simulacije vlasti i kon-
senzusa putem nezainteresovanosti, svi lako oporave.
Narod se vise ne dici svojim vodama, a ovi se vise ne dice
svojim odlukama. Dovoljna je i najmanja prividna
kompenzacija da se vaspostavi reklamno poverenje. Poput
operacije u Granadi preduzete posle trista poginulih u Li-
banu. Scenario bez rizika, rezija proraeunata, dogadaj
vestaCki, uspeh osiguran. Uostalom, ta dva dogadaja, u
Libanu i Granadi, svedoce 0 istoj politickoj irealnosti:
prvi, teroristieki, potpuno je izmakao kontroli; drugi, pot-
puno namelten, nije joj dovoljno umakao. Oba su bila be-
smislena u odnosu na veltinu vladanja. Nadovezali su se u
prazno, sto je odlika dana§nje politicke scene.
107
Ista autoreklama, isti kult poverenja, isti kult spice u novoj
reganovskoj generaciji. Dinamicnoj, euforicnoj - iIi.
receno, dinamizujueoj, euforizujueoj. Ni sreea za nJu mJe
neka nova ideja, niti je uspeh motivacija, jer ona vee sve
to ima. To zapravo nisu militanti nego simpatizeri
sreee i uspeha. Generacija izrasla iz
setih godina, ali potpuno oslobodena nostalgtJe, gnze .sa:
vesti, cak i podsvesti 0 tim ludim godinama.
poslednje tragove
hirurgije, s novim licem, nOVlm noktima, ulaStemm neu-
ronima i softverom u punom jeku. Generacija koja se ne
pokreee ni na ambiciju, ni na energiju potisnutog, nego je
savrseno preusmerena na sebe, zaijubijena u poslove
manje zbog profita iii prestiZa nego zbog neke vrste de-
monstracije optimalnih Ona
swgde oko medija, 1 msu
monstrumi bilOisa nego pnrepcl SOUbllOlsa, Jer Je 1 sam
bilOis postao soubilOis. Clean and perfect. Japi. Iz samog
imena odzvanja to radosno preobraeenje. U odnosu na
prethodnu generaciju, nije bilo razdiruee vee jed-
nostavno pranje, o prost, zaborav - pomalo lrealan posle
suvise jakog dogadaja. Japi nisu prebegli buntovnici, to je
nova rasa, siguma u sebe, pomilovana, oprana, koja se
lako snalazi u svetu performantnog, mentalno
nezainteresovana prema svakom drugom cilju izuzev
promene i unapredenja (un41predenja svega: proizvoda,
Ijudi, istraZivanja, karijera, nacina Zivota!). Mozda
pretpostavljali da ee -
godina ustupiti mesto jednoJ mobdnoJ 1 razoearanoJ e!lU,
ali nije tako: ova je, barem kako sama sebe reklamlra,
mobilna i ocarana. Ta ocaranost je tako mlaka: ona busi,
ali da sebe ne raskopa, bilo da je ree 0 poslovima,. politici
iii informatici, ona se najavljuje kao blago operaclonalna.
Njen bi slogan mogao biti:
108
You CAN'T HAVE YOUR MONEY AND SPEND IT TOO!
You CAN'T HAVE YOUR CAKE AND EAT IT TOO!
You CAN'T EAT YOUR WIFE AND FUCK IT TOO!
You CAN'T LIVE AND HAVE YOUR LIVING TOO!
Ali ta je lakoea neumoljiva. Njena je logika neumoljiva.
Ako je utopija ostvarena, onda nesreea ne postoji, siro-
maSnima se vise ne moze verovati. Ako je Amerika vas-
krsnula, onda se pokolj. Indijanaca nije ni odigrao,
Vijetnam se nije ni odigrao. Obilazeei bogate raneere iii
poljoprivrednike sa Zapada, Regan nije nikad pretposta-
vio, a kamoli pomenuo da postoje siromaSni. On lOa jedi-
no za ociglednost bogatstva, tautologiju moei, koju
prosiruje na dimenzije nacije, pa i citavog sveta.
Beskuenici su osudeni na zaborav, napustanje, prosto i
jednostavno na nestanak. To je logika must exit. Poor
people must exit. Ultimatum bogatstva, produktivnosti,
brise ih sa scene. S pravom, jer oni imaju los obicaj da se
ne povinuju opstem konsenzusu.
Beda koja je doskora nekako olakSavana, koja je
odriavana u orbiti subvencionirane socijalizacije, sve se to
rusi pod zahvatom bogomdanog (predsednikovog)
dekreta. Izgleda kao da se StraSni Sud vee odigrao. Do-
brima je presudeno da su dobri, ostaIi su napusteni. Kraj
dobre volje, kraj nemime savesti. Treci svet je. zle Ii sud-
bine, izbrisan. On je sluzio samo da uznemiri savest boga-
tih i svi pokusaji njegovog spasavanja bili su osudeni na
propast. Tome je kraj. Ziveo Cetvrti svet, onaj kojem se
ka.ze: "Utopija je ostvarena, neka nestane onaj ko u njoj
ne ucestwje", onaj ko nema pravo da se pomoJi na
povrsini, disenfranchised, uskraeen za moe govora,
osuden na zaborav. koji ee biti izbacen i koji ee crknuti
drugorazrednom smreu. .
Disenfranchising.
109
Gube se prava, jedno po jedno, posao, pa kola. Nema
driver's license - nema identiteta. Tako citavi slojevi
stanovnistva, potpuno napusteni, tonu u zaborav.
Oslobadanje je bilo istorijski dogadaj: bilo je obelezeno
emancipacijom suzanja i rob ova, dekolonizacijom Treeeg
sveta i, u ndim drustvima, sticanjem razlicitih, danas
svuda priznatih prava: na rad, na glasanje, na seks, prava
zena, zatvorenika, homoseksualaca. Ljudska prava su
svugde priznata. Navodno, svet je osloboden, nema se
vise za sta boriti. Ali istovremeno, citave se grupe pustose
iznutra (pojedinci takode). Socijala ih je zaboravila i oni se
i sami zaboravljaju. Ispadaju iz igre, po put zombija
osudenih na potiranje i statisticke krivulje nestajanja. To je
Cetvrti svet. Citava podrucja naSih modemih drustava, ci-
tave zemlje Treeeg sveta upadaju u tu opustosenu zonu
Cetvrtog sveta. Ali dok je Treei svet jos imao politicki
smisao (iako je to bio kolosalni svetski promdaj), Cetvrti
svet ga nema. On je transpolitican. On je rezu/tat politicke
nezainteresovanosti naSih drustava. socija/ne
nezainteresovanosti nasih naprednih drustava, ekskomu-
nikacije koja pogada upravo drustva komunikacije. To
van na celoj zemaljskoj kugli. To se moze uporediti jedi-
no s onim hiljadama tona kafe koje su sagorevane u
lokomotivama da bi se odrZale svetske cene. IIi pak s pre-
kobrojnima u primitivnim etnickim grupama, koje je neki
prorok kao leminge vodio u nepovrat, ka okeanskom
horizontu na kojem su nestajali. I sarna politika pojedinih
druva postaje negativna. Njen cilj viSe nije socijalizacija,
integracija, stvaranje novih povlastica. Iza tih privida soci-
jalizacije i participacije, ona desocijalizuje, obezvreduje,
proteruje. Drustveni poredak zasniva se na razmenarna,
tehnologijama, visokospecijalizovanim udruzenjima i
takvom intenzifikacijom on dezintenzifikuje citave zone
koje postaju rezervati, a ponekad ni to: deponije, pustare,
110
nove pustinje za novu sirotinju, poput onih oko atomskih
central a autoputeva. Nista se neee uciniti za njihovo
spasavanJe, a mozda se nista i ne mofe uciniti, jer su se
oslobadanje, emancipacija, ekspanzija vee odigraIi. Tu
dakle. nema elemenata neke buduce revolucije, to su
neumltne posledice jednog orgijanja moei i jedne
nepovratne koncentracije sveta kao posledice te
ekstenzije. !edino je pitanje: koja ee situacija proisteei iz
progreslvnog (koje vee, pod Reganom
I Tacerkom dobija surovi zaokret)?
Pitamo se otkuda tolika Reganova popularnost. Ali trebalo
bi utvrditi .m.u)e poverenje ukazano. Skoro je
lepo da bl bllo Isbmto: kako je moguee da su pred
nJlm odbrane pale? Kako to da nijedan pogreSan
korak, mJedan nije okrnjio poverenje koje mu je
ve.,e da ga Je sarno paradoksalno pojacao? (sto
nase francuske vlastodrice za koje se stvari odvi-
.sto. se vise razmeeu inicijativom i dobrom
volJom, Vise 1m opada popularnost). Ali to je upravo
otud sto Je poverenje koje je ukazano Reganu paradok-
sa/no poverenje. Kao sto se razlikuje pravi san od para-
doksalnog spavanja, tako bi trebalo razlikovati stvamo
poverenje od paradoksalnog poverenja. Prvo se ukazuje
coveku rukovodiocu srazmemo njegovim vrli-
narna I Paradoksalno poverenje jeste ono koje
se ukazuJe nekome u zavisnosti od njegovog neuspeha iii
odsustva vrlina. Tipican primer za to jeste proces dobro
poznat u istoriji mesijanskih i milenaristickih pokreta, kad
neka nakon kraha svog prorokovanja, umesto da se
rastun I odrekne svog vode, sabija redove oko njega i
stvara sektaSke iii crkvene ustanove, kao potporu
za ocuvanJe vere. Ate su ustanove tim postojanije sto vise
crpu energiju iz propalog prorocanstva. To "dodatno"
111
poverenje i ne podnosi nedostatke, posto se zasniva na
negiranju p ~ r a z a . Takva je, uz duma postovanje razlika,
zapanjujuCa aura oko Reganovog kredibiliteta koja navodi
na pomisao da je americko prorocanstvo, sjajna prilika za
ostvarivanja utopije, zajedno sa svetskom moci, propalo,
da se nije ostvario imaginarni podvig koji je trebalo da
ovenca dvovekovnu istoriju, i da je Regan posledica
propasti tog prorocanstva. S Reganom, citav se nekada
efikasni sistem vrednosti idealizuje i postaje imaginaran.
Stika Amerike i za same Amerikance postaje imaginarna,
iako je nesumnjivo sustinski kompromitovana. To
preobraeanje spontanog poverenja u paradoksalno pove-
renje i ostvarene utopije u imaginarnu hiperbolu cini mi se
odlucujucom prekretnicom. Ali stvari bez sumnje nisu
tako jednostavne. Jer ne znaci da je stika Amerike sustin-
ski izmenjena u ocima samih Amerikanaca. Ne znaci da je
ta prekretnica reganovskog doba nesto vise od novog
zapleta. Who knows? To je isto toliko tesko proceniti
koliko i razluciti neki proces od simulacije procesa, kradu
od simulacije krade. Amerika je i sama zagazila u tu eru
nerazlucivog: da Ii ona jos stvarno ima moc iii je samo
simulira?
Da Ii se Regan moze smatrati zaStitnim znakom savre-
menog americkog drustva - drustva koje je nekad imalo
originalne odlike moci, a sada se nalazi u stadijumu
plasticne operacije podmladivanja? Druga bi pretpostavka
mogla biti: Amerika vise nije one sto je bila, ali nastavlja
svoju putanju, zapala je u histereziju moCi. Histerezija:
proces koji se odvija po inerciji, efekat koji traje i kad je
njegov uzrok nestao. Na taj nacin se moze govoriti 0 his-
tereziji istorije, histereziji socijalizma, itd. Proces se i dalje
odvija poput tela koje se kreee na osnow steeenog
ubrzanja iii sile inercije, iii poput coveka bez svesti koji i
dalje stoji usled sile ravnoteze. IIi pak, komicnije: poput
112
biciklista iz Zarijeve Muijacine, koji su umrli od iscrplje-
nosti u prelasku preko Sibira, ali koji i dalje pedaliraju i
pokrecu Veliku MaSinu, posto su mrtvacku ukocenost
pretvorili u pokretacku energiju. Savrsena fikcija: mrtvaci
su moZda cak u stanju da ubrzavaju i da pokrecu maSinu
bolje nego zivi, posta vise nemaju briga. Da Ii Amerika
lici na dekatoped Alfreda Zarija? Ali opel, iako izgleda
ocigledno da se dogodio nekakav prekid napajanja, iIi
prekid drdi americke maSipe, ko ce reci da Ii je to usled
nedovoljnog iIi prejakog napajanja mehanizama?
Sigurno je da oporavljanje velikih ideja i nemilost ista-
rijskih strasti Ameriku manje pogada nego Evropu, jer to
nisu pokretaci njenog razvoja. Nju, medutim, pogada
nestanak ideologija koje su je osporavale i iznemoglost
svega sto joj se suprotstavljalo. Ako je bila mocnija u prve
dye decenije posle Drugog svetskog rata, bile su mocnije i
ideje i strasti koje su je raskrinkavale. Americki sistem
mogao je da otrpi zestoke napade (Cak i iznutra, Sezdese-
tih i sedamdesetih godina). Danas, Amerika vise nema istu
hegemoniju ni isti monopol, ali je u neku ruku neospora-
vana i neosporiva. Bila je svetska sila, a postal a je model
(za biznis, trziste, preduzetnistvo, performans) koji se uni-
verzalizuje sve do Kine. Internacionalni stil dan as je
americki. Nista joj se zapravo vise ne suprotstavlja, ofan-
zivna periferija se resorbovala (Kina, Kuba, Vijetnam),
velika antikapitalisticka ideologija postala je isprazna. Sve
u svemu, sirom sveta, uspostavlja se oko Sjedinjenih
DrZava isti efekat konsenzusa kao oko Regana u SAD.
Efekat kredibiliteta, reklame, slabljenje odbrambenih me-
hanizama potencijalnog protivnika. Tako je bilo s
Reganom: malo pomalo vise niceg nije bilo protiv njega,
nicega naspram njega, iako se njemu sam om zapravo ne
moze pripisati politicka genijalnost. Konsenzus' usled
efuzije, elizije opozitivnih elemenata i margina. Politicka
113
dekadencija i reklamna uzvisenost. Isto je tako sa Sjedi-
njenim Driavama na planetarnom nivou. Ne eini se da je
amerieka moe nadahnuta nekim samosvojnim duhom (ona
funkcionise po inerciji, pojedinaeno, uprazno, sputana
sopstvenom snagom) - medutim, Amerika uZiva u nekoj
vrsti blica, reklarnnog udara. Kao da se po svetu siri
nekakva mitska i reklamna moe Amerike, srazrrnerna
reklamnoj polarizaciji oko Regana. Na taj naein, pomoeu
tog navodnog viska vrednosti, eksponencijalnog,
autoreferencijalnog i zapravo neosnovanog kredibiliteta
citavo se drustvo stabilizuje pod reklamnom perfuzijom.
Poplava dolara na svetskim berzarna je simbol i najbolji
primer za to.
Ali to je ipak krhka metastabilnost, koliko na planu
spoljaSnje toliko i na planu unutraSnje politike. Jer je ona,
u krajnju ruku, zasnovana sarno na rusenju svake stvame
alternative, na nestajanju otpora i antitela. Tu leZi stvama
kriza americke moei, kriza moguee stabilnosti po inerciji,
uspona moei u prazno. Dna je po mnogo eemu sliena
gubitku antitela u prezaStieenom organizmu. Zato mi Re-
gan oboleo od raka zvuei kao poetska ironija. Stilska figu-
ra raka u poneeemu je nalik tom transparentnom
kredibilitetu, toj euforiji tela koje vise ne proizvodi
antitela, i kojem preti unistenje usled viska funkcionalno-
sti. Prvi covek najveee svetske site oboleo od raka! Vlast u
metastazi. Dva pola naSe ciyilizacije se susreeu. Ukidanje
predsednickog imuniteta, jos malo pa SIDA! To bi trebalo
da oznaci poeetak opste implozije (na Istoku je vlast vee
odavno zahvacena nekrozom).
Ali to je mozda prenagljivanje, moZda bi trebalo pre
govoriti 0 menopauzi. Smirivanje duhova, generalna
opravka posle konvulzija sedarndesetih godina, kraj svih
novih granica, konzervativno i reklamno upravljanje stva-
114
rima, prizemna perforrnativnost, bez pogleda u buduenost
. ,
strogost 1 trening, biznis i dZoginig, kraj raskalaSnosti i
orgijanja, vaspostavljanje naturalisticke utopije preduzetni-
stva i biosocioloskog ocuvanja vrste - zar sve to ne znaci
kraj bljestavosti moei i ulazak u histericnu euforiju meno-
zar Reganova faza nije sarno prizdravlje-
llJe, posle sloma, ali koje nagovestava druge
Uprkos tome, svaka "nova granica", svaka nova
K:e?edi" danas nepojmljiva. Tu se zapravo
oseca sustmska promena u arnerickom vazduhu: efekat
Regan potrosio je nacionalni kiseonik.
Stirn u vezi treba reCi da efekat menopauze nije svoj-
stven iskljucivo Americi, on je primetan u svim zapadnim
demokratijama, i svugde pustosi, kako u kulturi tako i u
politici, u individualnim emocijarna i ideolollim strastima.
!reba se da ce naS ulazak u Trece doba biti propra-
cen susrettma Treee vrste (avaj, vee smo imali naSeg de-
mona srednjeg doba, to je bio faSizarn). Sto se tiCe
stvamosti, ona i posle liftinga cuva svoj obim,
sVOJU naddimenziju i u isti mah svoju nedirnutu sirovost.
Sva drustva na kraju dobijaju masku, pa zaSto ne bi Re-
ganovu? Ali ostaje nedirnuto ono sto je bilo prisutno od
poeetka: prostor i duh fikcije.
liS
116
DESERT FOR EVER
Zalasci sunca su ogromne duge koje traju jedan sat.
Godi§nja doba ovde vi§e nemaju smisla: ujutru je proleee,
u podne leto, a noei su u pustinji hladne ali nikad nije zi-
mao Nekakva obustavljena vecnost vlada tu gde se godina
obnavlja svakog dana. S izvesno§eu da ee tako biti svakog
dana, da ee u svaki suton biti ta duga u svim bojama spe-
ktra u kojoj se svetlost, po§to je celog dana vladala u svo-
joj nedeljivosti, ponovo uvece razlaie na sastavne boje pre
nego ~ t o nestane. Boje koje su vee sadrzane u trenutnoj
dugi koja se pali na vetru na kresti pacifickih talasa.
Nepovrediva miJost podneblja, jedinstvena drd jedne
prirode koja kruni§e besmisleno bogatstvo Ijudsko.
Ova je zemlja beznadema. Cak je i smeee u njoj cisto,
saobracaj kao podmazan, cirkulisanje smireno. Latentno,
laktalno, letalno - takva likvidnost Zivota, likvidnost
znakova i poruka, takva fluidnost tela i kola, takvo
plavetnilo kosa i takvo obilje mekih tehnologija Evroplja-
nina cine sanjarem 0 smrti i ubistvu, 0 motelima za
samoubice, orgy and cannibalism, da bi porazio to
savrsenstvo okeana, svetlosti, tu besmislenu lakoeu
zivljenja, hiperrealnost svega oVdaSnjeg.
Otud fantazam seizmicke pukotine i survavanja u Pacifik,
koje bi dokrajcilo Kalifomiju i njenu kriminalnu i skanda-
Joznu lepotu. ler nepodno§ljivo je preZiveti t e ~ k o e u posto-
117
janja sarno u fluidnosti neba. litica. jedrenja na dasci.
pustinja. sarno uz pretpostavku sreee.
Ali cak je i seizmicki izazov sarno flert sa smreu, i se
ubraja u prirodne lepote, poput istorije iii
teorije, ciji se hiperrealisticki odjek ovde gasl s .nenametlJI-
yom draZi prethodnog zivota. Jedino sto ostaJe od suro-
vog i istorijskog prohteva: ovaj grath na plaZi. naspram
pucine. koji se vise ne obraea.
vee nebu i pucini i transparentmm paclfickim bOZanstVlma:
PLEASE, REVOLUTION!
No, da Ii je slucajno sto najveea pomorska baza, baza
sed me pacificke flote, suste inkarnacije americke .domi-
nacije svetom i najveee vojne snage sveta, predstavlJa
ove izazovne lepote? BaS tu gde duva prelepa maglJa
Santa Ane, pustinjski vetar koji prelazi preko planina da bi
se u njima zadrZao cetiri-pet dana, zatim razvejao maglu,
sprzio zemlju, zapaIio more i zgazio ljude naviknute na
izmaglicu - najIepsa stvar u Santa Ani jeste noe na plaZi u
kojoj se kupate kao usred dana i poput vamp ira pocmite
na mesecini.
Ova je zemlja beznadema.
Mi fanatici estetike i smisla. kulture, mirisa i zavodenja, mi
za koje je lepo jedino ona sto je duboko moralno, i
zanosno jedino herojsko i
koji smo nepopravljivo vezam za I
transcendencije. dozivljavamo mentalm sok I necuveno
olakSanje kad otkrijemo koliko je opcinjavajuei
to vrtoglavo otkacinjanje koje vlada kako u pustmJama
tako j u gradovima. Kad otkrijemo da se moze podjedna-
118
ko uZivati u ukidanju svake kulture
krunisanjem nezainteresovanosti.
ushieivati se
Govorim 0 arnerickoj pustinji i gradovima koji to nisu ...
Nema oaza, nema spomenika. neodredeno putovanje mi-
neralnosti i autoputeva. Swda: u Los Andelesu iii Tventi
Najn Palmsu, Las Vegasu iii Borego Springsu ...
Umesto puste zelje - pustinja. Zelja je jos nesto nabijeno
prirodnosCu. zivimo od njcmih ostataka u Evropi, i od
ostataka jedne kriticke kulture u agoniji. Ovde su gradovi
pokretne pustinje. Nema spomenika. nema istorije:
ushieenje pokretnim pustinjarna i simulacijom. Ista siro-
Yost u neprekidnim i nezainteresovanim gradovima kao u
nedirnutoj tisini Bedlendsa. ZaSto je LA, zaSto su pustinje
tako zadivljujuee? Zato sto je u njima razreSena sva dubi-
na - sjajna, pokretna i povrsna neutralnost, izazov smislu i
dubini, izazov prirodi i kulturi, potonji hiper-prostor,
ubuduee bez porekla, bez referenci.
U svemu tome nema draZi, nenia zavodenja. Zavodenje je
negde drugde, u ltaliji, u izvesnim predelima koji su pos-
tali slike, kulturalizovanog i profinjenog crteZa koliko i
gradovi i muzeji koji ih Cuvaju. Opisani, ocrtani, izuzetno
zavodljivi prostori, gde je smisao toliko istanean da je na-
pokon postao ukras. Ovde je upravo obrnuto: nema
zavodjenja, vee apsolutna zadivljenost, zadivljenost pred
nestajanjem svakog kritickog i estetskog vida Zivljenja, u
zracenju bespredmetne neutralnosti. Imanentne i solarne.
Magija pustinje: nepokretnost bez zelje. Magija Los
Andelesa: besmisleno cirkulisanje bez zelje. Kraj estetike.
Ne isparava sarno estetika dekora (prirodnog iIi arhitek-
tonskog), vee i estetika tela i govora, svega onoga sto
sacinjava mentalne i socijalne navike Evropljanina, naroci-
119
to latinca, ta neprekidna commedia del/'arte, patos i reto-
rika drustvenog odnosa, dramatizacija govora, jezicke
igre, aura sminke i vestackih pokreta. Sva draZ estetike i
retorike zavodenja, ukusa, ocaravanja, pozorista, ali i
protivreenosti, surovosti, uvek ponovo prisvojena u
govoru, igri, udaljenosti, vestackom. Nd univerzum nikad
nije pustinjski, uvek je teatralan. Uvek dvosmislen. Uvek
kulturalan, i pomalo smesan u svojoj naslednoj kulturalno-
sti.
Ovde zadivljuje odsustvo svega toga, kako odsustvo
arhitekture u gradovima koji su sarno jos dugacka signal i-
zacijska putovanja, tako i vrtoglavo odsustvo emocije i
karaktera u licima i telima. Zgodnim, fluidnim, mekim iii
cool iii cudnovato proZdrljivim, nesumnjivo manje usled
kompulzivne bulimije nego usled opste nekoherentnosti
koja dovodi do neusiljenosti tela iii govora, hrane iii
grada: labava mreza pojedinacnih i uzastopnih funkcija,
hipertrofirano eelijsko tkivo koje kvasa u svim pravcima.
Otuda su freeways jedino tkivo grada, saobracajno, iii pre
neprestano transurbanisticko tkivo, neeuveni spektakl hi-
ljada automobila koji saobraeaju jednakom brzinom, u oba
smera, farova upaljenih usred bela dana, na putu za Ven-
turu, stiglih niotkuda, usmerenih nikuda: neizmemi kolek-
tivni cin, voziti, odvijati se neprestano, bez agresivnosti,
bez cilja - transferencijalna drustvenost, nesumnjivo jedina
drustvenost u toj hiperrealnoj tehnoloskoj soflmobile eri,
koja se iscrpljuje u povrsimuna, mreZama, mekim
tehnologijama.
U Los Andelesu nema metroa ni lifta. Nema vertikal-
nosti ni andergraunda, nema promiskuiteta ni kolektivno-
sti, nema ulica ni fasada, nema centra grada ni spomenika:
fantastican prostor, avetinjski diskontinualni sled
120
rasprsenih funkcija, znakova bez hijerarhije - bajka
nezainteresovanosti, bajka nezainteresovanih povrsi-
na - moe Cistog prostiranja, kakvu imaju pustinje. Moe
pustinjske forme: brisanje tragova u pustinji, brisanje
oznacenog u gradskim znakovima, brisanje svake psiho-
logije u telima. Animalna i metafizicka opcinjenost, direk-
tna opcinjenost prostranstvom, imanentna opcinjenost su-
yocom i sterilnoseu.
Mitska moe Kalifomije leZi" toj mesavini totalnog otka-
cinjanja i vrtoglave mobilnosti dosegnute na lieu mesta, u
hiperrealnom scenariju pustinja, autoputeva, okeana i
sunca. Jedino tu postoji taj bijeStavi spoj radikalne nekul-
ture i takve prirodne lepote, cuda prirode i apsolutnog
privida: just in this mixture of extreme irrejerentiality and
deconnection overall, but embedded in most primeval and
greatfeatured natural scenery oj deserts and ocean and
sun - nowhere else is this antagonistic climax to be
found. "
Na drugim mestima, prirodne lepote nabijene su smislom
nostalgijom, a sama kultura nepodnosljiva je od
Jake kulture (Meksiko, Japan, Islam) vraeaju nam u
ogledalu odraz nde degradirane kulture i sliku nde dubo-
ke krivice. ViSak smisla jedne jake, ritualne, teritorijalne
kulture pretvara nas u gringose, zombije, turiste predodre-
dene za boravak u prirodnim lepotama zemlje.
od toga nema u Kalifomiji, gde je strogost totalna,
Jer Je sarna kultura pustinja - i treba da kultura bude
pustinja kako bi sve stvari bile jednake i isijavale u istom
natrpirodnom vidu.
Zato je i sam let od Londona do Los Andelesa preko' seve-
mog pola, po stratosferskoj apstrakciji i hiperrealnosti vee
121
deo te Kalifomije i pustinja. Deteritorijalizacija pocinje s
otkacinjanjem noei i dana. Kad njihova podela vise nije pi-
tanje vremena vee pr05tora, visine i brzine i vrlo je cisto
uocljiva - kao po vertikali - kad prolazimo kroz noe kao
kroz oblak, tako brzo da je opdamo kao blizak predmet
koji gravitira oko zemlje, iii kad se, naprotiv, potpuno re-
sorb uj e, kad se sunee drZi na istoj tacki na nebu tokom
svih dvanaest sati leta, vee je tu kraj naSeg sistema pro-
stor - vreme, i isti prizor iz bajke kao ee biti na
Zapadu.
Carolija toplote ovde je metafizicka. Same boje. pastelno
plave, ljubicaste. lila, proisticu iz laganog.
vanvremenskog sagorevanja. Mineralnost zemlje izbija na
povriinu u kristalnim vegetaeijama. Svi prirodni elementi
podvrgnuti su vatrom. Pustinja vise nije predeo,
to je cista forma koja proistiee iz apstrakeije svih ostalih.
Njena je definicija apsolutna, graniea posveeujuea, iviee
strme i obodi okrutni. To je prestonica znakova neodoljive
neophodnosti, neumitne potrebnosti, ali smisla, ar-
bitramih i neljudskih, koje prelazimo ne desifrujuei ih.
Neopoziva transparentnost. Pustinjski gradovi se takode
prekidaju naglo, nemaju okolinu. I ]ice na fatamorganu,
koja se moze rasprsiti u svakom trenutku. Treba sarno
pogledati Las Vegas, uzviseni Las Vegas, kako say izranja
iz pustinje u fosforeseentnoj svetlosti u smiraj dana i vratiti
se, posto smo citave noei iserpljivali svoju povrinu energi-
ju, jos jacu u osvit zore, vratiti se u pustinju u osvit dana,
da bi se otkrila tajna pustinje i onoga sto je u njoj znak:
zacaravajuei diskontinuitet, totalno povremeno isijavanje.
Tajna veza koeke i pustinje: intenzitet koekanja udvostru-
cen prisustvom pustinje na obodu grada. Klimatizovana
svezina dvorana nasuprot isijavajuooj vrelini spolja. lzazov
122
svih vestackih svetlosti zestini suneeve svetlosti. Sa svih
strana suneem obasjana noe koeke - svetlucajuea tama
dvorana usred pustinje. Sama koeka je pustinjska, nehu-
mana, nekultivisana, inicijatorska forma, izazov prirodnoj
ekonomiji vrednosti, ludila na granici razmene. Ali i ona
ima ostru granieu, i prekida se naglo, njene su iviee bes-
prekome, njena je strast jedinstvena. Ni pustinja ni koeka
nisu slobodni prostori: to su ograniceni, koneentrlcni pros-
tori, s rastueim intenzitetom ka unutra, ka jednom
sredistu: duhu koeke iii . sreu pustinje - od pamtiveka
povldeenom prostoru u kojem stvari gube senku, u kojem
novae gubi vrednost i u kojem izuzetna retkost tragova i
onoga Ito predstavlja znakove navodi Ijude da teie tre-
nutnosti bogatstva.
123
V ANISlllNG POINT ........................................................ 7
NEW YORK ..................................................................... 1 7
ASTRALNA AMERIKA ....................................... ........... 29
OSTV ARENA UTOPIJA ... ............................................... 75
KRAJ MOCI? ................................................................... 105
DESERT FOR EVER ....................................................... 117

NASLOV ORIGINALA Jean Baudrillard, AMERIQUE © Editions Grasset & Fasquelle, 1986.

CIP - KataJogizacija u pubJikaciji Narodna biblioteka Srbije. Beograd 840-4 BODRIJAR. Zan AmerikalZan Bodrijar; prevela s francuskog Mila B~tic. - Beograd: Buddy Books: Kontekst. 1993 (Sopot: Megrat). - 127 str.; 21 cm. - (Filozofska biblioteka Tekst) Prevod deJa: Amerique/Jean BaudriUard. - Tiraf 1000. ISBN 86-901393-1-1 12326924

VANISHING POINT
Caution: objects in this mirror may be closer than they appear!

Nostalgija izrasla iz nepreglednosti teksaSkih brefuljaka i sijera Novog Meksika: jedrenje autostradom, superhitovi na krajsler-stereu, talas vreline - nije dovoljan fotografski snimak - trebalo bi imati filmski snimak celog putovanja, u stvarnom trajanju, zajedno s nepodnoSljivom vrelinom i muzikom, i sve odgledati u celini kod kuce, u zamracenoj sobi - ponovo doziveti magicnost autoputa i razdaljine, i ledenog pica u pustinji i brzine, sve ponovo doziveti kod kuce na videu, u stvamom trajanju - ne sarno radi uzivanja u secanju, nego stoga sto je opcinjenost besmislenim ponavljanjem vee sadrzana u toj apstrakciji putovanja. Odvijanje pustinje neizmemo je blisko bezvremenosti filmske trake. SAN ANTONIO Meksikanci, prozvani tikanosima, u svojstvu vodica prilikom obilaska Alama velicaju heroje americke nacije koje su junacki poubijali njihovi rodeni preci - ali iako su ovi time obavili najtezi deo posla, nije ih mimoisla podela rada, jer danas tu, na istom popristu, njihovi unucl 1
7

uostalom. poligamista (njujorski Empajer Stejt ima necega od tog pogrebnog puritanizma uzdignutog na n-ti stepen). muzicara. svemocna apstrakcija. svetleca. Ipak. bogatih bankara. pokraj jezera teske vode i same hiperrealne po gustini soli. koje nema nikakve veze s prirodom. SALT LAKE CITY Gizdava mormonska simetrija. besprekoran. mnogo pre pojave coveka. Mozda ti reljefi. titava oblast Navaho. najbolje ukazuju na to sta je kultura. transparentan i natcovecanski. Istorija je puna lukavstava. Dolina spomenika: govor naglo izdignutih gromada. Simetricna. svetskih genealoga. vanzemaljski cist. odvlace vas u vrtoglayost vremena. sa cistim vazduhom i drskim prodorima urbanih perspektiva jos lepsim nego u Los Andelesu. protivtezi Las Vegasa. litice na ulazu u Dolinu spomenika. dakle metafizicka. orgulje u trZnom centru). Sta je covek ako znakovi koji mu prethode imaju toliku snagu? Jedna ljudska vrsta mora da izmisli zrtve dostojne prirodnog kataklizmickog poretka koji je okrufuje. ponori Zelene reke (mozda je tajna ovog predela u tome sto je nekad bio podmorski reljef i sto je sacuvao nadrealnost okeanskog dna pod otvorenim nebom). MONUMENT VALLEY DEAD HORSE POINT GRAND CANYON Monumentalnost geoloska. Ali sam grad je kao dragulj. ledom. Zapanjujuca briljantnost i modemo istinoljublje tih Mormona. to jesu znakovi. nalik predmetu s neke druge planete. Naopaki reljefi. svuda mermer. Jer odsustvo kulture u pustinji sarno je prividno. i nedaleko od Velike Pustinje gde je trebalo izmisliti brzinu prototipskih automobila da bi se prevladala apsolutna horizontalnost . te velike kurve s druge strane pustinje. sa svim cakama neophodnim za vanzemaljski komfor. iz erOZlJe reci. jer razotkriva slutnju 0 prisustvu znakova nastalih.praunuci velicaju Amerikance koji su im oteli zemlju.zapanjujuca puritanska opsesivnost na toj vrelini u samom srcu pustinje. koje su zatim izlozene neumitnoj eroziji. citav ovaj predeo odise prisustvom magicnog. posto vise nisu prirodni. Elektronski sat sa kukavicom odzvanja na svakom raskrscu u tom kovcezicu od ruza i mermera i jevandeljskog marketinga . Ali puni· su lukavstava i Meksikanci. dugacka visoravan koja vodi ka Velikom Kanjonu.. sklopljenog izmedu elemenata. Uz to i losandeleska modemost.. pogrebni (Kapitol. vodom. U tom gorostasnom nagomilavanju cisto geoloskih znakova covekov udeo nije bio nikakav. posto su napravljeni po ugledu na onog Torvaldsenovog) spada u bliske susrete trece vrste: religija kao specijalni efekat. Izopacena je i sarna pomisao na milione i stotine miliona godina tokom kojih se tu lagano pustosila povrsina zemlje. koji su ilegalno presli granicu i dosli tu da rade. iz nekakvog sporazuma 0 trosenju i eroziji. Jasno nam je da su Indijanci jedino pomocu mnogo magije i vrlo okrutnom religijom mogli da nadvladaju toliku teorijsku velicinu geoloskog i nebeskog zbivanja pustinje i da se nose s takvim okruzjem. izdubljeni vetrom. 9 8 . Mozda su jedino Indijanci neke od njih donekle protumacili. titav je grad. nasuprot fizickoj nadmorskoj visini obicnih reljefa. hiljadugodisnji poprecni sedimenti koji su usled trosenja dobili dubinu (smisao nastaje. Kupola s Hristom (ovde svi Hristovi lice na Bjoma Borga. u pomljivu vecnost usporene katastrofe. Transseksualna kapitalisticka oholost mutanata daje magicnost ovome gradu.

Nehumanost naSeg kasnijeg sveta. poput svake kulture. ekstaticki vid nestaJanJa. presusenost koja ne ostavlja mesta 11 . u ironiji geologije. Mesto gde se proreduju tecnosti i fluidi i gde je vazduh toliko cist da direktno sa sazvezda dopire astralni utieaj. Za~ivlj~juc~ predeli. nikada za am~nckim drustvom i kulturom . sve do evropskih stracara. geologija. na bledoplavoj pozadini planina i stotina milja belog peska . u dubinama pustinjskih pecina. u belom mermeru naspram neizmemosti Pacifika . zemljom uzaludno i apsol~tno slobodnih puteva (freeways). Procisceni vid otupelosti ogleda se u ogoljenosti brzine. astralnost. na neokaljanoj povrsini Velike slane pustinje. zapovesti.edeli. u tom zdanju sazidanom po ugledu na MinoJevu palatu. transpoliticnost dobija svoj nadredeni mentalni prostor. dobija kontemplativnost. kojom se ostvaruje one sto Virilio naziva estetikom nestajanja.znacenja nastaju iz erozije znakova) i koji su danas. u vrelini pustinje. predstavljaju negativ zemljine povriine i negativ naSih civilizovanih tekovina. necovecanski faktieitet. Cak su i Indijanei morali odatIe biti istrebljeni da bi se ukazala jedna prosiost velelepnija od antropoloske: mineralogija. prestoniee ostvarene fikcije. uzviseni i transpoliticni po komcldenelJl nedlmute geoloske velicine zemije s patvorenom. sve do u vertikalnosti megalopolisa. Ono sto je hladno i mrtvacko u socijalnoj pustosi iii denukleaeiji. s Bonvilskom stazom. Uzvisenost pustinja sastoji se u tome sto. asocijalnog i pOvrSnog. Ali da bi se ona razumela.. 0 toj buducoj katastrofi sve sam znao jos u Parizu. usled presusenosti. nukleusnom. u ravnodusnom odbljesku televizije. orbitalnom informatickom tehnologijom. u tom izvrtanju dubine koje se ogled a u izbrazdanim prostorima. Tragao sam za astra/nom Amerikom. Jer naoCigled se siri mentalna forma pustinje. svetiliste DNK i svih nobelovaca iz biologije. u filmu dana i noci kroz prazan prostor.. gde se sastavljaju sve buduce bioIo~ke. pod upravom raskosi sklonih puritanskih konkistadora Mormona. Tragao sam u brzini seenarija. Rodoslovi kao dubina vremena i brzina zvuka kao susta povrsnost. treba odabrati formu putovanja. prva atomska proba u dekoru Bele pescare. gde s~ postlZu uz pomoc prototipskih automobila najvece brzme na svetu. ritual nih radnji na putevima. Tragao sam za odigranom buducom katastrofom socijalnog u geologiji. a nikad za dubinom americkih obicaja i naravi. Ovde. Ekstr~te~tonJ~~m pr. u transverzalnosti pustinje. ovde. za onim sto je najsrodnije nukleusnom i denukleisanom svetu poput naseg. motela i mineralnih povrsina. retjefima od soli i kamena. stika. u neizmemoj pradavnoj sporosti erozije i geologije. tog prociscenog vida socijalne pustosi. ovde trenutno dobija estetsku i ekstaticku formu.za zemljom pustinjske brzme. predodredeni da postanu nacionalni parkovi. ALAMOOORDO: TORREY CANYON: Salkov Institut. u kanjonima u koje ponire fosilna reka. liea. Jer je pustinja ~p~avo to: ekstaticka kritika kulture. o toj nukleusnoj f~rmi. u cudesno bezosecajnom sledu zna10 kova.zaslepljujuca vestacka svetlost bombe naspram zaslepljujuce svetlosti tIa. SALT LAKE CITY: konjunkcija svetskih genealoskih arhiva.

U planinarna ne rnoze da vlada tisina.. Sve postaje prezaStieen prirodni rezervat. pobeda povrsine i ciste objektalnosti nad dubinorn zelje. Amerika. To je neka vrsta usporenog sarnoubistva putem ponistavanja oblika. Brzina nije vegetativna. Njegova prirnitivnost prerasla je u hiperbolicnost i neIjudskost jednog sveta koji nam izrnice i koji umnogome prevazilazi sopstveno moralno.z sarno praznina. U sustini. saobraeajne. Brzina je pobeda posledice nad uzrokorn. slozenosti. sirovo. rnetabolicke vitalnosti kako seksualne tako i poslovne. sa svojorn sirovorn saveseu. izrnesanosti i neizrnemog prorniskuiteta. ona je i sarna cisti objekat. drustveno iii ekolosko turnacenje. U ovoj zernlji. tisina koja ne postoji nigde drugde. Puritanska opsednutost poreklom upravo tu gde vise nema teritorije. Brzina stvara ciste objekte. toliko da se od silne zaStieenosti danas govori 0 denaturalizaciji Josernitskog parka da bi se vratio prirodi. danju. Pustinjska je tisina i vizuelna. drustvo totalne metasocijalnosti nepredvidljivih posledica cija nas neurnitnost opcinjava. pobeda trenutnog nad dubinom vrernena. postoji jak kontrast izmedu rastuee apstraktnosti nukleusnog univerzurna i prirname. ali drustvo bez proslosti kroz koju bi se odrazilo. jer hodom unazad ponistava vrerne. da bi zavladala tisina. baS kao sto se dogodilo s filipinskim Tasadejirna. dok je za zavodljivost neophodno da postoji taj12 na. i koje je otud sustinski prirnitivno . drustvo svirepih rituala. ali punih lepote u svojoj povrsnoj raznolikosti. . u sustini rasnoj. i vee po sebi predstavJja pozomicu katastrofe i konzurnacije vrernena. Pobeda zaborava nad parneenjern. Pustinja: svetlucavo fosilno tkanje necovecanskog poirnanja. granice zelje bivaju izmeStene. Opsednutost utocistem. predstavlja jedino primitivno drustvo danaSnjice. telesne. jer je brZa od sopstvenog uzroka i ponistava ga hodorn unazad. a noe ih potire. upravo tu gde se sve odvija u astralnoj ravnodusnosti. tehnoloskirn rafinrnanorn. DoduSe. ukJjueujuei i podrucja otvorena za simulaciju. jer ukida tlo i teritorijalnost. 13 . Povrsnost i reverzibilnost cistog objekta u cistoj geornetriji pustinje. transverzalnost stvari putern praznine.ne sarno nebeske. na prelarnanje kristala. potpune ravnodusnosti . Ali sacekajte da svane dan. Proistekla iz prostranstva pogleda koji nerna na cernu da se zadrzi. transparentnost. Ovde. nezadrZive vitalnosti. Brzina stvara jedan posveeeni prostor koji rnoZe biti smrtonosan i gde je jedino pravilo brisanje tragova. Stavise. s budenjern fosilnih surnova i anirnalne tisine. rnozda je njena dra. arnnezijsko pijanstvo. da nerna njegovog odjeka u buduenosti. sa svojim prostranstvorn. da ono bude sarno sleganje geo}oskih slojeva i da iz njega izbija jos sarno nekakav fosilni sapat. Brzina je sarno inicijacija u prazninu: nostalgija za nepokretnirn srnenjivanjern oblika skrivena iza prenaglaSene pokretljivosti. Jedino su puritanci rnogli izmisliti i razvijati takw ekolosku i biolosku rnoralnost zasnovanu na ocuvanju vrste. dodirorn.vestackirn obzirirna kulture. odnosno na diskrirninaciji. ona viSe podseea na rninerale. koja nije proistekla iz ukorenjenosti nego iz iskorenjenosti. rnedutirn. vee i ravnodusnosti geoloskog talasanja gde se sarno kristalizuju rnetafizicke strasti prostora i vrernena. trebalo bi da u neku ruku i vrerne postane horizontaJno. nasJadivanje njihovirn nestajanjern. unutamje. Voznja na neki nacin stvara nevidljivost. Poput nostalgije za zivim oblicima u geornetriji. jer njihov reljef urla. A opcinjavajuee je putovati kroz nju kao kroz prirnitivno drustvo sutraSnjice.

koji pak ostaje nedokuciv u svom sirenju i kojeg moze svladati jedino brzina. cak i predela (samo se kolicine videnih. Bela uzburkanost Bele pescare.svedoce ni 0 cijoj volji. zaslepljujucim sjajem neba i meseearbolje ostvaruje u ekstenzivnoj banalnosti pustinja iii u isto skim udaljenostima. kao oblik culnog uzivanja u deteritorijalizaciji tela.. te i poseban tip zamora. ef~ 14 15 . Sve otMagicnost se saddi u metamorfickim oblicima. poimaju kao mesta zadovoljstva iIi kulture. funkciozabava nespojivi su s cistim putovanjem. ~na prikriva beznacajnost. Turizam i Opustanje tela iznurenog praznim znakovima. Ne u kriti. brda od blata (Mud Hills). Canyons/and. Zato se one najnalnim pokretima. Taj vid putovanja ne dopusta izuzetke: kad se podatan.. kao sto je potrebna metafizika brzine da bi se semiologiji. tipicno americki: totalna raspolozivost. pod uslovom da dosegnu uzvisenost jedne (ne)kulture. a pritom cuvaju nedimutu sliku cni. Stvari najednom toliko pustinjskoj banalnosti metropola . nego u okamenjenim. sk~ Voznja predstavlja spektakulamu formu amnezije. neumitne udaljezontalnija od mora. proeitanih. belja od snega. zaboravljenih stvari. geometrije i nosti. iii izvesnih arhitekture tamo gde nista nije bilo zamisljano ni promicudom stvorenih geoloskih formacija koje zapravo ne sljano. ali tek kad on prode nastupa onaj drugi ralizovanim sumama. sve izbrisati. beskraja bezimenih lica i razdaljina. Raskos smisla naspram pustinja beznacajnosti. veoma je spor~. Efekat monumentalnosti. nego televizijA spektralna civitizacija koju su izmislili Amerikanci. Ubrzanje molekula na vrucini dovodi do jedva primetnog gubljenja smisla. Pustinja u kojoj se kult automobda. U ovom najuskladenijem postojeeem drustvu. Nadrealnost I odgonetanje. kako se kultura. min~­ prvo izazivaju sok. Odbacivanje ostataka izbrazdanih od preterane vrucine i brzine. honsjaj putovanja. draf prestaje: amnezijska.Otuznost vestackih rajeva na neki nacin prerasta u kult.koje se nikad ne postaju sve lille. na§a kultura proreduje. Slana pustinja. lunaml. 0 poznati predeo iii 0 neko skog dna. asimptoelemenata neophodna je da bi se ponistila slikovitost . Ovom tipu putovanja svojstven je poseban tip dogadaja U stvari. Zato se one najbolje ostvaruje po najvecoj vrucini. U Americi. dimenzije su nemoralne. Vafna je ta nemoralnost. Pustinja je svugde. i oslobadanje od socijalnog. Split Mountain. Ta nemoralnost daje udaljenosti lakocu i putovanje cini beskrajnim. Americki kult: kult besprizomosti. jos njihova apstrakcija prelama na vrelini). zanimljivosti. jednolicno talasasti reljef drevnog morspotakne 0 poznato lice. Kult besprizomosti. prostor pridaje velelepnost cak i otuznosti predgrada i takozvanih funky towns. razvija se tek postepeno. predenih. leda i viskija odvija svakog dana: fenomen lakoce uz fatalnost pustinje. scenery. Poput grcenja misica kraja. asketska. Italijanski kult: kult scenskog prizora. kao scenario. ona prociscava misice od zamora. IIi obmuto: bezobli. transparentnost svih funkcija u prostoru. Od upoznavanja obicaja mnogo je vamija nemoralnost prostora koji treba proputovati. preterane turizma i zivopisnosti. bezreljefni reljef. Pustinje i kalifomijski bljesak svakako vegetativnim sumama stabala. zapravo bez i nervature. zamisao 0 putovanju bez cilja. poremecaja. sjaj preterane udaljenosti. prostor je odista nemoraIan. i cista udaljenost. U ovom najmoralnijem postojeeem drustvu. tska draf nestajanja podleze emocijama i zemaljskoj prirode. ponistila prirodna zivopisnost proputovanja. fosilni.

Ali u srcu te istinske Amerike nalazi se bar "Komodor". Ficdzerald svake veceri dolazio da pije. vee nepovratnim hodom kroz pustinju vremena.. Prelaskom preko odredene ' tacke menja se sam pokret. ledino pitanje povodom takvog putovanja: dokle mozemo iei u istrebljivanju smisla. Evo i mene sad tu. kraj same scene putovanja (kao sto mlazni motor nije vise energija prodiranja u prostor. 16 NEW YORK Poput kosmonautskog misionara eutljivih veCina i fatalnih strategija. na horizontu nastanjenog sveta. osloni na otpor vazduha). ali da pritom. A prelomni trenutak jeste onaj surovi trenutak spoznaje da je putovanje beskonacno. gde je. To je sva mudrost.merna i tako bliska iscezavanju. i prve reklame POClflJU polako da se vrte na~ gradom. danas uzarene sume Nju He~pslra. ti~i poput vetra.lholjsko leto. Sutra ee me avion direktno preneti u drugu sjajnu krajnost. es- 17 . Mineapohs. najlepsi art-deco na svetu. karu.u kojoj se moraju slediti ista takva pravila da bi se uhvatio njen hod: seizmicko klizenje. Min~~pohs Je. Juce ~lagu vertlkalnost nebodera. Kakva divota. Forma koja dominira na americkom Zapadu. taktilna. s pogledo~ na nelzme~ost I svetlost jezera. Avioni prolaze. poput geometrijske slike koja zraCI po obodu ogledala. s kratkl~ odbljeskom u ogledalu Nove Engle. Tako je dosegnuta centrifugalna. ~a lstoku gde pada mrak. ocuvamo ezotericku draf nestajanja? Teorijsko pitanje materijalizovano U objektivnim uslovima jednog putovanja koje to vise nije i koje stoga saddi sustinsko pravilo: pravilo temje ka tacki ne-povratka. povrsna kultura . jeste seizmicka: razlomljena. kOJI ceka Zlmu I hladnoeu kojom se dici. cija je pitomost pred~~ak sne~a: v Ah gde Je onih deset hiljada jezera. dokle mozemo da zademo u pustinjsku ireferencijalnu formu a da ne puknemo. lza hotelskih okana. i verovatno u citavoj americkoj kulturi. izrasla iz pukotine Starog sveta.ske. Posle patricijske otmenosti i z~nstven~ ~itomosti miholjskog leta u Viskonsinu. meke tehnologije. sam~ neosvetljeni ruralni konglomerat.. povr5nu. ta Amerika! Swd okolo v~ada m. sutra Mineapohs tako mllo~wcnog imena.. ona utoplJa hele~lstlc~og gra~~ na obodu Stenovitih planina? Mineapohs. R:azgovor ~ eutanju masa i kraju istorije. umesto da se. s arahnejskim nizanjem vokala. gipkim skokom preleeem s jedn~g aerodro~a na drugi. polu-g~cklm polucejenskim. Pokret koji sopstvenom voIjom prolazi kroz prostor prelazi u apsorpciju samim prostorom . i da vise nema smisla okoncavati ga.kraj otpora. To-morrow is the first day of the rest ofyour life. zestoki vetar duva nad Jezerom. Taj trenutak kad hvata vrtoglavica jeste i trenutak mogueeg pada. ekscentricna tacka. prema tradicionalnoj shemi. pokredjiva. rasnu. Ne toliko usled umora uzrokovanog daljinom i vrueinom i hodom kroz vidljiw pustinju prostora. vee se pokreee tako 5to stvara pred sob om prazninu koja ga usisava. naravno. procepljena forma. usred svojih silosa i lovista. najednom se cini najbolje i iskljuCivo prilagodenom verovatnoei zivota koji nas vreba. krhka. u kojoj kretanje stvara prazninu koja vas apsorbuje.

tetsku i mocnu. Faraonski grad. koji jedu i govore sami na ulicama.ali nedostaju sjaj i zestina gradova Sjedinjenih DrZava. koji pevaju sami. say u obeliscima i iglama.svaka etnicka grupa vlada iii je nekad vladaIa gradom. U Montrealu postoje svi ti elementi . tuzniji od prosjaka jeste covek koji jede sam pred svima. jezicka usamljenost Ijudi na zemlji. Toga ima swgde. Zapanjujuc je broj ljudi koji misle sami. iz kojeg nema nikakvog razloga izlaziti. naIik kupacicama koje cede kosu. Ali jedna je posebna usamljenost potpuno razlicita od· svih ostalih. ZastraSujuca raznolikost i cudnovatost lica. zaSto?). A Ijudi. s dvanaest godina. poput sunderastih dimova koji izbijaju iz tla ispucalog od vruce kise. koja oeajnicki nedostaje bledolikima. To je neSto 5tO se kosi s Jjudskim i zverskim zakonima. Pramenovi dima. NEW YORK Sve je veti broj sirena i danju i nocu. koji im izlaze na oci. to je najtuznija scena na svetu. Onaj ko jede sam mrtav je (a onaj ko pije nije. One maske koje su se u arhajskim kulturama dobijale sa staroscu i smrcu. elektricno osvetljenje takode. zgrade. Seksualna usamljenost oblaka na nebu. Cudno oseeanje bliskosti i privlacnosti za tako veStacku centralnost. Neboderi oko Central Parka lice na potporne stubove . naslednicu Atine. To Njujork cini samoprivlacecim svetom. na nekom zidu.etnicke grupe. Uprkos tome. uvek sami za sebe. Izbrazdani nisu oblaci. Ali takav je i grad. U Njujorku postoji jedan dvostruki fenomen: svaka od velikih zgrada vlada iii je nekad vladala gradom . Usamljenost coveka koji javno sprema svoj 18 obrok.zahvaljujuci njima taj je ogromni park nalik na viseti vrt. mladi ovde imaju s dvadeset. Belilo izgleda kao izbledelost fizickog ukrasa. nikada drugima. sam. osmehuju se cak sve vise. ljudi imaju druse u glavi. uz neku ogradu. Aleksandrije i Persepolisa istovremeno: u Njujork. i njihova je uzajamna slicnost neizvesna. pigment tamnih rasa. oni se ne zbrajaju. vee mozgovi. ali kojoj ce u sU5tini uvek nedostajati ezotericna i ritualna moe vestackog. na haubi nekih kola. Izmesanost obicno tezi da ukine razlike. Kola su brza. ZaSto Ijudi zive u Njujorku? Nemaju nikakve medusobne odnose. oni se oduzimaju jedni od drugih. reklame USee. neutralnost koja moZda zahvaijujuci tome dobija sva egzotericna svojstva Reci. on je dobio za pedeset godina. Samo nekakav unutraSnji elektricitet koji potice iskljucivo od njihove izmesanosti. Osim seksualnog uzbudenja usled rasne izmeSanosti. Nema nikakvog humanog razloga obitavati u njemu. Tako biva kad god se priblizavamo centru sveta. Ali ljudi se smese. Portorikanki u Njujorku. napeto usmerenih ka nekom nepojmljivom izrazu.ne seksualne. Oblad lebde nad gradom kao mozdane hemisfere rasterivane vetrom. dok ovde istice sjaj svake od komponenti. Mro iIi prerafaelitske frizure. Lepotu koju su gradovi sticali vekovima. treba reci da je crno. I igra. jer zveri uvek jedne drugima ukazuju Cast da dele hranu iii da se otimaju 0 nju. tumija od bede. vee animalne i uzvisene. 19 . poput prirodne sminke koja se ushicuje veStackom sminkom u komponovanju lepote . Lepota Crnkinja. Banalno. na svoj nacin. sve se igre pojacavaju. Prostitucija je totalna. viserasno. severnoamericki prostor . Naprotiv. osim ushicivanja izmeSan05cu.

i verovatno ni nemaju nista da rade osim da proizvode neprestani scenario grada.umesto da jedne drugima budu vrtoglave fasadeogledala. vee ona divlja. u prostoru koji je usled njihovog utrkivanja postao dramatican (Njujork Cikago Hjuston Sietl T oron~o). naSi mali izbrazdani oblaci po meri su naSih izbrazdanih misli. U neku ruku nalik francuskom vrtu: buket zgrada uv~zan maSnom. Zapremaju ga milioni Ijudi koji lutaju. relativno prometan i tih (za razliku od nervoznog i teatralnog saobracaja na itatijanski nacin). Ljudi. Zgrada od dvadeset spratova klizi cela po vertikali ka sredistu zemlje. kladila se na raj i pakao . ravna vestini pravljenja vatrometa iz naSeg detinjstva. koji izmiee arhltektima. da se IzaztvaJU. nema dovoljno prostora. ono je poput malog privatnog poseda zauzdano u kulisama su~icavih zgrada koje bacaju senku jedne na druge . barikada. kao i eko-drustvo. vozila. Tu se rada cisti arhitektonski objekat. Prizor obmut od prizora lansiranja rakete. s njihovim rojevima oblaka. ne lebdi. Ona je igrala na tvrde t~hno- logije. ona je ovde u Njujorku nastala sarna od sebe. Inaee.Oblaci kvare naSe evropsko nebo. Rusi se okomito poput drvene lutke. reklame ispunjavaju ga cas zestinom. Ne. ne ona iz Akrosantija u Arizoni koja objedinjujt sve meke tehnologije u srcu pustinje. Nigde nema voce snage. Cim krocite u Sevemu Arneriku osecate prisustvo citavog kontinenta .. ali je uvek Ziva. saobracaj gust. zadr.. po uzoru na 21 20 . ali svetla i vazdusasta geometrija grada ne dopu8ta arterijsku bliskost evropskih ulieica. To protivreei mogucnosti da ti ~o~st~ml unedogled radaju druge sebi slicne. u istorijskim trenucima revolucija. Muzika je svuda. 8tO iskljucuje moguenost da se on prede iii pohodi poput pustinje iii nekog nevaZnog prostora. koji ustrajavajuei u sumanutosti u su~tini k~te~ori~n~ negir~ grad i njegovu namenu.zavajuei vertikalno drzanje. ljudi prolaze br~o. zivotne energije i pokreta nego na ulicama Njujorka. Defans gubi arhitektonsku prednost vertikalno~ti . neobuzdani..bolje receno. . utica Zivi sarno na mahove. I kojem je ravna jedino gordost renesansnih gradova. niko zapravo ne luta (nema skitanja). nehajni. Nije tacno. cas neusiljenoseu. poput fasada mocnog kapitala u Njujorku.i. Cudesna modemisticka umetnost. U Parizu. kao da silazi kroz podrumski kapak i sopstvenom povrsinom na tlu apsorbuje svoje rusevine. a amerieka mrtva. Ni u gradovima nema dovoljno prostora . pret~ran~sti zato ~to su zgrade saterane u prizor na ItahJanski nacm. daleko od pomisli na utoei!te blagostanje iii idealnu ekoJogiju. kinetiena i kinematicna.prostor je sam oblik miSljenja. Ulice i avenije nikad se ne prazne. koje nikad nisu svemirske . KaZe se: evropska je ulica ziva. nebo nikad ne uzleee. vitalna. Prava antiarhitektura. olicava tihi pakao Poznog Carstva.. elektriciteta. kao da nemaju nista drugo da rade. Takva su i evropska kola: u njima se ne Zivi. Arnericka utica mozda nije imala istorijske trenutke. Po nebu se vidi: Evropa nikad nije bila kontinent. U Evropi. Eko-arhitektura. preuvelicala sve dimenzije. taj se prostor smatra javnim i oznacen je svim znakovima jaYne pozomice. Carolija modemog rusenja. u zatvoreno pozori~te opisano perifemim bulevarom. ne treba humanizovati arhitekturu. U poredenju s neizmemim nebesima Seveme Arnerike. interes zajednice 1 pOJedmaca. naSa mala izbrazdana neba.. U poredenju s americkim downtown cetvrtima i bJokovima nebodera. nehumana. koja prevazilazi coveka.

u Atinu nosio vest 0 pobedi. svi true smrt. da traZi poslednje prezivele za poslednju zabaw. zaSto bi povlaeio iz prometa primerke jednog ludila koje ga je. posle tolikog napora . a svako trei sam. Nisam mogao verovati da prizor njujodkog maratona moze da izmami suze. "Pobedili smo!" izgovorio je sapatom Grk Maratonac i izdahnuo. Ima ih sedamnaest hiljada koji tree. dok se reper zaustavlja u udubljenju svog pokreta u nekoj podrugljivoj pozi. s kapuljacom od folije i skiljeci na §topericu. u kojoj istorijska i politick a pozomica slabo §ta znace. Ne vidimo zaSto bi jedan tako Iud grad skrivao svoje ludake. cista i prazna forma i izazov samom sebi koji je zamenio prometejsku ekstazu takmieenja. sumanutosti pobede u prazno. ushicivanja odvunoscu bez posledica. a centrifugalna sila je tolika da je nehumano i pomisliti Ziveti udvoje. na dnu koje zauzimaju ironienu i Jenju pozu smrti. na razlieite naeine. u kojem tek na kraju shvatamo da je ree 0 plesu. posvecena iii perverzna udruzenja. a njihova je vest . ali ima ih previse. mafije. "/ did it!' uzdi§e iscrpljeni maratonac ruseci se na travnjak Central Parka. da se podsetimo. Repovanje je zapravo akrobatski podvig. svake veeeri. dZankija. a u pravoj Maratonskoj bici nije ih bilo ni ukupno toliko u borbi. na neki naein. Mogu da prezive iskljueivo plemena. U ow neverovatnu Barku. Verovatno i ovi sanjaju da uruee vest 0 pobedi. smrt iznurivanjem po put onog maratonca od pre dye hiljade godina koji je. iii medijima: to je susta surovost naeina zivota. Svi zajedno verovatno bi mogH da donesu vest 0 propasti ljudske vrste. U Njujorku. Ali kineski se ratnik zaustavlja na vrhuncu akcije u herojskom staw.da su stigli. ne razlikuju se toliko od ostalih pankera. iii golih grudi i zakovrnutih oCiju. glavom nehajno naslonjenom na dian. Ta iznenadna imobilizacija podseca na kinesku operu. Treao sam njujorski maraton: / did it! Osvojio sam Anapumu: / did it! Istog je reda i spu§tanje na mesec: We did it! Dogadaj koji u su§tini manje iznenaduje ako se pomisli da je bio unapred zacrtan na putanji napretka i razvoja nauke. Da Ii se namema patnja moze smatrati namemim ropstvom? Pod kisom koja lije. I DID IT! Parola novog vida reklamne aktivnosti. narkosa. svako je ukrcan sam . rasnom razlicitoscu. razna zaverenistva. U Njujorku su ludaci oslobodeni. Tre- 22 23 . ali u kojoj je zestina promene ogromna. pod helikopterima i aplauzima. s nekim deliti zivot. NjujorSki maraton postao je. u koju su Zivotinje bile ukrcane u parovima da bi vrstu spasle od potopa. vee prosto da bi osetio da postoji.samu zemlju. Kao da tim uvijanjem i uvrtanjem oko sopstvene ose buse sopstvenu rupu u telu. Ima ih sedamnaest hiljada. ni ne pomisljajuci na pobedu. To je prizor smaka sveta. Pu§teni u grad. napora i uspeha. ravnodusnoj pozi (s laktom na tlu. alkosa iii bednika koji ga pohode. jer vidimo kako se ona srozava iz sata u sat.i svako mora sam. autistiekog performansa. kao u etrurskim grobnicama). Nasuprot Nojevoj barci. intemacionalni simbol fetisistiekog performansa. kad se zaustavi u nekoj mlitavoj. ali ne i parovi. kovitlanje grada toliko je snuno. obuzelo celog. bilo da se napaja tehnologijom. bande. od prolaska kroz cilj prvopristiglih koji se jos dobro drfe i puni su takmiearskog duha do olupina koje prijatelji doslovno donose do cilja iii do hendikepiranih koji stazu prelaze u kolicima.postala besmislena: sumracna vest 0 nadljudskom i beskorisnom naporu. u stvari.

od svakog spoljnjeg razaranja. MYSTIC TRANSPORTATION INCORPORATED Njujork sebi prikazuje. S obzirom na kolicinu energije potrosene prethodnog dana. Kasniji ee gradovi biti ekstenzivni i neurbani (Los Andeles).elektricitet otklanjaju pomisao na rat. 24 .. uz neverovatno saueesnistvo eelokupnog stanovnistva. Ovde je urbanost dosegla toliki stepen da je vise nije potrebno iskazivati niti joj pripisivati politieki karakter. koju nista . dokazali sta? Da smo u stanju da stignemo. Seksualnost je pak. od sublimirane vertikalnosti do trulezi na tIu. u mnostvo daleko kratkotrajnijih kontakata.zato sto je nista ne ugrozava. to je eetvrta dimenzija grada. predznak novog fanatizma. NJegova gustina. Na bokovima mu je metaliziranim zlatnim slovima ispisano: Mystic transportation. tek sto je prestao sneg.ueinjeno je. Sve ee postati infrastruktura uljuljkivana veStaekim svetJom i energijom. beskrajne oCiglednosti. te eentrifugalne ekseentricnosti pre horizontalnog rasklapanja i podzemne implozije. i demonstraeije razlieitih ideoloskih grupa retke su i uvek smesne (etnieke grupe se iskazuju kroz sveeanosti i pokazivanje svoje rasne prisutnosti). Ne stiti ga od intemih nezgoda kao sto je raspad energetskog sistema iz '76. pociniti samoubistvo. AJi taj dogadaj nije ponovo podstakao hiljadugodisnji san 0 svemiru. imati avanturu. Maraton je zapravo vid demonstrativnog.drugo ne ugrozava .panduri inaee postoje da bi doprineli urbanom i modemom izgledu jos polu-ruralnih gradova (kao sto je Pariz). Njegova ga voltda stiti. da bismo dokazali. U Njujorku nema pandura . fanatizma bezlienog performansa. svi speeijalni efekti izmesanosti rasa i earstava. i to nije posledica dekadencije vee njegove moei. u zivosti sreenih iIi bednih Hea. U Njujorku se 25 Jedan dreceee zeleni kamion sa sljaSteeim spojlerima klizi niz Sedmu aveniju. svako je zaluden napetoseu svoje bezliene uloge. Niko vas ne gleda.balo je i to uciniti . Grafiti. Ta eentralnost i ta ekseentrienost mogu sarno da doprinesu njegovoj sumanutosti sopstvene propasti. ona vise nema kad da se materijaJizuje u ljudske i ljubavne odnose. Njujork je poslednji izgred te barokne vertikalnosti. ponovno zapoeinjanje zivota svakogjutra pravo je eudo. Njujork vise nije politicki grad. takode. savladati planinski vrh. Isti efekat beskorisnosti sadrii se i u svakom izvrsenju zadatka. Uostalom. Nasilje se ne ogleda u drustvenim odnosima. Nestaee sjajna superstruktura j sumanuta vertikalnost. pod prvim jutamjim suneem. prevazidena kao naein izraZavanja . u drskosti ljudskog zrtvovanja eistom eirkulisanju. . kroz ubrzavanje banalnosti. ali koju citav grad kolektivno gaji kroz tehnieku frenetienost za vertikalnoseu. reklamnog samoubistva: treati da bismo dokazaIi da smo u stanju da idemo do sopstvenih graniea. i raste geometrijskom progresijom.iako se na sve strane njome rnaSe. kao i u svemu sto einimo da bismo sebi dokazali da smo u stanju da to ucinimo: napraviti dete. predstavu svoje propasti. vee se rasplinjuje u promiskuitet pojedinog trenutka. poput galvanske kupole. vee u svim odnosima. jos kasniji ee se zakopavati u zemlju i neee ni imati ime. koja se na njujorskoj "seeni" estetski transkribuje kroz ludosti. njegov povrsinski . vee ga je u neku ruku iserpeo. Tu je saZet citav Njujork i njegovo misticko glediste na dekadeneiju: svi speeijalni efekti. u izvesnom smislu. ali to su po opsegu svetski dogadaji koji sarno doprinose njegovoj slavi. surovi ekspresionizam. govore sarno: Ja sam taj i taj i postojim! ani predstavljaju besplatnu reklamu postojanju! Da Ii treba unedogled dokazivati sopstveni zivot? Neobiean znak slabosti.

U avionu. naivnom preteranoseu i socijalnom. morfoloskom.ponovo dozivljava oseeanje slave. ljudi spavaju. Njujork. "Da. Los Andeles jesu u centru sveta. od moti. Taj univerzum potpuno truo od bogatstva. niz Ijubicasti horizont izlazeeeg sunca. Eto. od bede i rasipanja. Mi u Evropi imamo dar da promisljamo stvari. u slusalicama Les Indes Ga/antes. u smislu da se oseeate ovencani energijom svih . bajkovite mitologije koja se izgraduje svud unaokolo. ne predstavlja turoban prizor promene. arhitektonskom ekscentricnoseu tog drustva. . a on ga zapravo nadvladava i izrabljuje. Njega niko nije u stanju da prouci. i napokon se gasi na pucini Islanda. glas nesanice putuje jos brze. Na deset hiljada metara i na hiljadu kilometara na sat. od nezainteresovanosti.. u toplom kovcegu mlaznjaka. putovanjuje kraj. a jedan starac.. od senilnsoti. od puritanizma i mentalne higijene. " peva uzviseni glas iz jedne u drugu vremensku zonu.iako s ushieenjem i razocaranjem u isti mah. rasnom. da ih anaIiziramo. dramaticno otudeni od te konkretne. Ali najociglednije istine i novovremena cuda zbivaju se na obali Pacifika iIi u kupoli Menhetna. da ih odraZavamo. oseeam Ijubavi svu zestinu . od tehnoloske taStine i izIisnog nasilja. Mozda stoga sto Citav svet i dalje sanja 0 njemu. mora se priznati . Niko nam ne moze osporiti istorijsku tananost i dar konceptualizacije. podamnom su sante Grenlanda. juri niz glumicine trepavice. Jevrejin iii Jermenin spava mi u krilu. vee estetsku formu mutacije. za razliku od Evrope. Ali uzvi26 seni glas. ciniee se da je dan trajao samo cetiri sata. a ponajmanje americki intelektualci zatvoreni u svoje kampuse. neodoljivo me podseea na radanje sveta. brzina ne zna za zestinu Ijubavi. moralnom. Beznademo kasnimo za giuposeu i mutacijom. na ekranu Katrin Denev. 27 . Od noei iz koje smo posli do one u koju cemo sleteti. prelazi ledenu prekookeansku atmosferu.sto. na tome nam zavide cak ~ umovi s onu stranu Atlantika.

oCiglednost moci. muzeja moci u koji je Amerika izrasla u ocima citavog sveta. elektronska astralnost televizije. Lirika cistog cirkulisanja. razumni. ocekujem sarno da nastanjuju jedan prostor nesamerljiv s mojim. Ushicenje besprizomosti. za kojom se u nas sarno cezne. svemirskog. Ne trdim od njih da budu inteligentni. transpoliticna astralnost ispoljavanja moci. Od Amerikanaca ocekujem sarno da budu Amerikanci. Horizontalna astralnost automobila. Radost usled propasti metafore. Astralnost. originalni. ZaSto da se decentralizujem u Francuskoj. Za mene ne postoji istinita Amerika. visinska astralnost aviona. besprizomost ociglednosti. Nasuprot naSeg razocaranog devicanstva. stereolitska astralnost megalopolisa. oznaeavajuceg. vertikalnog. i najgora olupina od americkih kola iii najbeznacajnija mdoretkinja iz strip ova nalaze se u centru sveta vise nego bilo koja kultuma manifestacija 28 29 .ASTRALNA AMERIKA Astralna Amerika. naSe duboke oseeajnosti. A s tog gledista i pos)ednji fast-food. Nasuprot evropskoj melanholiji analiziranja. gde etnicko i lokalno predstavljaju sarno otpatke i rusevine centralnosti? Zelim da se ekscentrisem. geoloska astramost pustinja. najlepsi orbitalni prostor. moe simulacije. i najbanalnije predgrade. da postanem ekscentrican. Trenutna astralnost vektorskog. Nasuprot groznicave udaljenosti kultumog pogleda. da budu za mene pojam astralnosti. ali tamo gde je centar sveta.

to znaci gIedati pri svetlosti razlozenoj na dugine boje. usled naknadnog efekta neuhranjenosti postaje providno i toliko bestezinsko da je blisko nestajanju. S vizuelnog i plasticnog gledista takode: kao da su stvari sacinjene od neke manje stvame materije. Ali jedino tako radikalan eksperiment omogueava uspesan ishod i daje tu astralnost koju neeu naCi nigde drugde. kao da ne primeeujuci prolazimo kroz celuloidnu traku. s istom straSeu i istim predrasudama. Amerika na mene uvek ostavlja utisak istinskog asketizma. Amerikanci. ali i seksualnost. bolje vidi Evropa. public relations. ne dobija se drugaciji ugao gledanja na nju. pak. na istoku iii na zapadu. Oni su dakle idealan predmet za analizu svih mogueih varijeteta modernog sveta. ni vise ni manje nego sto su to u svoje doba bile primitivne zajednice. homogenosti prostih elemenata osvet1javanih istim takvim snopovima. i eto yam cele Amerike. Oni su njeno savrseno olicenje. Hologram je blizak fantazmu..stare Evrope. Uostalom. Ona uostalom. raspde se svi efekti. Kad se okrenete. sve vile lice na funeral homes. ali ne mogu govoriti 0 njoj. neba i pustinja ocekivati sarno da budu bas one sto jesu. Mozda se istina 0 Americi moze ukazati sarno Evropljaninu. neku kalifomijsku kueu. ni realnost. kako na jugu tako i na severu. u 31 . U svakoj svojoj i najbeznacajnijoj pojedinosti. pragmaticno. To je jedina zemlja u kojoj je mogueno biti tako sirovo naivan: od stvari. U stvari. cak i telo. Sve sto me okrufuje odraiava tu opustosenost. neki Burgerking iii Stadbejker. Amerika je nesto sto n~ sve prevazilazi . to je hiperrealnost. imamo utisak da Amerika pociva na fantasticnom smenjivanju slicnih elemenata. Amerika je nalik gigantskom hologramu po tome sto je ukupna informacija sadrzana u svakom pojedinacnom delu. OkruZena gardenijama i eukaliptusima. nemaju oseeaja za simutaciju. Evropa je jednostavno nestala. cega jos ima sto nije vee stotinu puta bilo kritikovano? Umesto toga. elektronika svakodnevnog zivota. i u njega se moze uci kao u san. kao da se okreeu i premestaju u praznini usled nekog specijalnog svetlosnog efekta. neki parking. To je sasvim izvodljivo i u samoj Evropi.. posto sami jesu njen prikaz. koja je ovde prvobitni prizor. Na mirisljavim bremljcima Santa Barbare. Amerika nije ni san. treba uCi u fikciju Amerike. laserskog zraka koji pred ndim oeima lara po americkoj stvamosti. potcinjene su iskljucivo viziji pustinje. politika. ZnaCi da nije stvar u tome da se zauzme kriticko glediste u odnosu na Evropu. lica. a 30 uostalom. Sve se zasniva na jednom nosivom svetlosnom zraku. i sve vas navodi na sanjarenje. nije tacno da se odavde. Kultura. simulakrum imanentnosti i materijalne transkripcije svih vrednosti. a ako se on prekine. Prividati se cvde ne znaci sanjati budan iii imati prividenje. sve se iseca plasticno i jednostavno poput svetlosnog signala. i sa njima stvamost. Pogledajte i najmanju pustinjsku postaju. to je trodimenzionalni san. ma koju ulicu u nekom gradu na Srednjem Zapadu. Naime. just as it is. Isto mitsko i analiticko ushieenje koje nam je pogled usmeravalo ka tim prvobitnim zajednicama danas nas nagoni da gledamo ka Americi. i Ijudske delatnosti. Pred tim nestaje sve. kao sto sam mislio. i reklama. Pustinja naravno. jer sarno on moze uociti savrseni simulakrum. ali i Las Vegas. u Ameriku kao fikciju. To je hiperrealnost jer je to utopija koja je od pocetka prozivljavana kao da je ostvarena. Nalik hologramu po koherentnoj laserskoj svetlosti. i da sve zavisi od svetlosnog zraka. po tom osnovu i vlada svetom. Sve je ovde realno.

a evo sad. Sve aktivnosti ovde imaju skriveni prizwk smaka sveta: kalifornijski ucenjaci s monomanijackom strdcu za latinskim duhom iii marksizmom.. i naftne platforme . s genetskim manipulacijama i plasticne hirurgije Ijudske vrste.~\\h:"r:. sve ukazuje na to da je ovde smrt najzad ndla idealno boraviste.T.tf " 33 :I . Seks i pojmovi. Sartr. \~ ~"". dzogeri koji meseeare u izmaglici poput silueta odbeglih iz Platonove peCine.. ljudske vrste. cvece.!C~j. Just a life. plaZa i planina. Fuko. • J. automobiI. dogadaji kroz televiziju.. poput bolnickih cevi za transfuziju i reanimaciju. stereotipi zivota i smrti? To je problem koji muci Ameriku.oil sanctuaries . misli kroz pisanje..~.. istinski debili i mongoloidi odbegli iz psihijatrijskih bolnica (pustanje ludaka u grad cini mi se sigurnim znakom smaka sveta. pod kucom. zadah piva. zene kroz seksualni scenario. Zanosni hiperrealizam ekstaticki asketizam multiprocesno putovanje interinaktivna multidimenzionalnost Nesto za odlepljivanje Western Digitals Body Building Incorporated Mileage iJlimited Channel Zero Skiljavi bar u Santa Barbari. Bestidno sveprisustvo zelenog bilja. Crveni tregeri igraca bilijara. terorizam kroz modu i medije. Kao da stvari postoje sarno kroz tu neobicnu namenu. oko kuce.raznolikosti biljnih vrsta i jednolicnosti.~ 0 I r' r· .i najzad... obJaporni ljudi odbegli iz hormonske laboratorije sopstvenog tela. orgazmicka elasticnost tapisona: ta gipka letovalisna civilizacija neodoljivo podseca na smak sveta. brda bledog patuljastog cveea koje se prostire poput multiple skleroze.. drobilica za smece. Orson Vels.. TV. jedino misljenje ono koje nastaje plasticnom hirurgijom anketa . H bde na pucini poput luksuznih kockarnica iii svemirskih brodova . Svako je boraviste ovde pogrebno.:."'.koje noro 32 .. ((.~~:~~ \ I" • I} "". prava opsednutost smrcu.. raznorazne sekte s monomanijackom strascu za cistotom iii zlocinom. Cocktail scenery. Mikrotalasna pecnica. zena i deca kao zraceei simptom uspesnosti .. stereo i video uredaji koji obezbeduju komunikaciju s onostranim. uvek isto pitanje: UWhat are you doing after the orgy? Sta ciniti kad je sve na raspolaganju.TI1I \ "4 i' hOI:. U. U srcu zemlje bogatstva i oslobadanja. Seks. Miris surovosti. plaZa i planina. Posto je lepota jedino ona koja je stvorena plasticnom hirurgijom tela. Seks i plaZa. Mozemo se zapitati da Ii i sam svet postoji sarno u funkciji reklarne koja se 0 njemu moze napraviti u nekom drugom svetu. a odatle je zahvatio i ceo svet. automobili koji obezbeduju vezu s pogrebnim trznim centrom i samouslugom . jedina urbana lepota ona koja je nastala hirurgijom zelenih pOvrSina. 'c· j I~ \J '. sva trojica tu za sankom. seks. Predeli kroz fotografiju. ali nista ne remeti patvoreni spokoj. otimanjem poslednjeg pecata Apokalipse). razgovaraju. zla kob ostvarene utopije. Nekoliko pojmova. nebrojena tehnicka razgranavanja po kuCi. citavi zidovi u prozorima veoma nalik na Snezanin kovceg. Sve je podvojeno kroz simulaciju. Planina i seks. Hustling is prohibited.~~~. upadljivo slicni i cudnovato ubedljivi.

niposto ne skrivajte da nemate sta da kaZete. Imunitetni. bez imalo patine i ispucalosti. ali ne iz pristojnosti niti da bi vas opCinili. Bilo kako bilo. on lebdi na lidrna jos dugo poste nestanka svakog oseeanja. nekakvim vrenjem na daljinu. Samoprorocki osmeh. nalik svim reklamnim znakovima: osmehujte se. Amerikanci imaju izvrsne zube. koji je na putu da postane jedini princip vladanja. On ucestvuje u ktiogenizaciji osecanja. ~~d razdvajanja toliko je dobro pogoden da se voda odvoJda od serpe i ova sad svoju toplotu prenosi kao poruku. Ijudi yam se ovde osmehuju. kao sto tela komunicira drugom telu svoj fluid. restaurira se. I to spada u veliko ciscenje. To je zamenilo jace-to:face i akciju. Regan tim osmehom dobija podriku mnogo jacu nego sto bi bilo koji Kenedi dobio razumom iIi politickom inteligencijom. U nedostatku identiteta. tu duboku ravnodusnost svog osmeha. U Filadelfiji: jednu radikalnu sektu. " To je i Reganov osmeh. Nikad nijedna ideja. simpaticno grcenje vilica pod prividom ljudske topline. i zove se komunikacija. U istom ludilu od asepse: Getijev muzej. pokupila je americka policija usmrtiwi u pozaru jedanaest Ijudi i zapalivsi trideset okolnih ~ca. . ja sam divan. Taj osmeh oznacava sarno neophodnost osmehivanja. Spontano razotkrijte tu prazninu. s cud. i kuce svih suseda kOJI su traZili da se sekta unisti. a te~o prenosi drugom telu svoju pofudu kao poruku. Poput Sesirdzijinog Macka. osmehnuce yam se. To je vecni osmeh komunikacije. Jer to komunicira: neverovatno je da dno serpe komunicira toplotu vodi ne dodirujuci je. pa ni same nacionalne vrednosti nisu proizvele takav efekat. cak i na onom svetu.. vrhunac samozadovoljstva citave americke nacije. sarno se osmehujte.Kultura koja je izmislila specijalizovane institute za dodirivanje tela i serpe u kojima voda ne dodiruJe dno. kao sto se ni za trenutak n~ dodiruju ta tela isprepletena u "filingu" i terapeutskoJ Ijubavi. On je neposredan. svoj erotski potencijal preko nekakvog molekularnog povrsinskog napona a da ga nikad ne zavede niti uznemiri. Osmehujte se ako nemate sta da kaZete. kao fluid na dekodiranje. To se zove informacija i uvuklo se svugde poput fobicnog manicnog lajt-motiva koji se tice kako erotskih odnosa tako i kuhinjskog posuda. 35 34 . Osmehujte se da biste pokazali svoju transparentnost. Mnogo je uspesniji taj poziv na cisto animalno iii infantilno cestitanje i svi se Amerikanci okupljaju oko tog efekta zubne paste. I to stima. mi smo najbolji. U prolazu ti svako upucuje osmeh. u znak nade u ocuvanje kontakta.~o~ vatim pravilima kao sto je istovremena zabrana autopslJe I iznosenja smeca. iii kojim beznadezno traZi njihovo prisustvo. medu kojima. suvo i vestacko da za njega ne prianja ni kapljica vode. iii da ste ravnodusni prema drugima. Keep America clean. poput primalnog krika coveka koji je sam na svetu. poklonite drugima tu prazninu i ravnodusnost. osmeh s kojim se dete budi svesno prisustva drugih. u kojem stare slike izgledaju kao nove~ sjajne i vazdusaste. koje je toliko homogeno. obasjajte lice nultim stepenom radosti i zadovoljstva. uostalom pokojnik ce ga poneti u svoje pogrebno staniste. stvari se vracaju u prvobitno stanje cistoce. veStacki uglancane poput kulisa "a la pompei" koje ih okrufuju. koji medutim dobro pazi da se ne 0stvari i da se ne oda. ali ne dopusta bliskost. To se zove interfejs iii interakcija. osmehujte. reklamni osmeh: "Ova je zemlja sjajna. Uvek raspoloziv osmeh. uklanja se smece i ispucalost. svoju Cistotu. kakve Ii ironije. MOVE.

P~~op~~n. doraduje.Reganov kredibilitet upravo je srazmeran njegovoj transparentnosti i nistavnosti njegovog osmeha. Nega koja mu se ukazuje za zivota predskazuJe kako ee biti doterano u pogrebnom stanistu. dzoger. pamteei sve da bi izbegao krajnji rezultat. kako telesnih tako i psihickih sposobnosti. Nairne. Voleli bismo da mozemo da vi<. da je otvoreno prema svetu? a u stvari je sarno uspostavljeno integralno kolo dete-maSina. inteIektualac za k~mpjutero~. nema razloga za zabrinutost: sve je to mnogo manje naucno i operacionalno nego sto se obicno smatra. Telo je uronjeno u izopacenu izvesnost 0 svo~oJ beskorisnosti.a i to je prosto sujevelje. pretvarajuei tu vezbu u nekakw beskonacnu psihoanalizu. koje odslikavaju kolektivnu opsesiju bespoinosti.zbroj~ih sala za rekulturaciju. Izvanredno sveprisustvo kulta tela. niti u srce i izraz lica. Ali.. to je sarno znak jedne pojednostavljene nauke koja se svodi na terminalno ispravijanje kicmenog stuba. Skejtborder s vokmenom. najzad dobio isto 8tO i tinejdzer sa zwcnim stubom i vokmenom: spektakulamu desublimaciju misli. swda isti narcisticki odsjaj. Znaci. Danas se vise ne gleda u jetru iIi iznutricu. Ono 8tO Ijudi posmatraju na ekranima svojih kompjutera jeste funkcionisanje sopstvenog mozga. vaskulamu i dijetetsku ravnotefu. InteIektualac je. moguenost metamorfoze u druga oblicja. . Otkaceni hedonizam: telo je scenario cija se cudnovata tirada 0 higijeni odvija u trcanju izmedu be. nego kao objektu besomucne nege. muskulaciju. egzorcizam putem dobre forme i higijene. vee biti prikljucen na svoje telo. Prikljucen na seks.limo odvijanje svojih misli . Say taj cerebralni i elektronski snobizam odise neizmemom izveStacenoscu . Clme ono prevazilazi opsesivno nametnutu hormonalnu. Telo je jedini objekat kojem se treba posvetiti. stimulaciju i simulaclJu. ne kao izvoru zadovoljstva. u opsesivno~ stra~~ od neuspeha i podbacaja kao predznaku smrtl. prikljucen na sopstvenu zel~u. zahvaijujuei vecnom feed-back-u s maSinom. Zapanjuje nas prosto spektakl mozga i njegovog funkcionisanja.sva se interakcija zapravo uvek svodi na beskonacni dijalog s maSinom . bodi-bilder: swda ISta pusta usarnljenost. da bi odiozio dogadanje smrti i fatalno dogadanje pisanja. u potpunu izvesnost svog nevaskrsava~Ja. brejkdenser iz Bronksa u freneticnom okretanJu u Roksyu iii na nekom drugom mestu.pogledajte sarno dete ispred kompjutera u skoli: mislite da je postalo interaktivno.zno biti nib cak imati telo. kOJoJ zapravo niko vise ne vidi svrhu osim da samu se~~ sprecava. Na to se nadovezuje druga opsesija: prikljucivanje na sopstveni mozak. 36 od Venecije (Kalifomija) do Tupanga kanjona. s osmehom prikljucenim na smrt. svoje pojmove naslikane na ekranu! 37 . razraduje. zadovoljstvo se postize vaskrsavanjem tela. na sopstvene funkcije kao na energetske dlferencIJale lit VIdeo ekrane.daleko od nekakve vise antropologije. Jer telo koje sumnja u svoje postoJ~~ nje vee je polumrtvo. cije milijarde spojeva treba uciniti vidljivim i prisustvovati njegovom radu kao u video-igri. i njegovo velicanje kroz danaSnJI polu-joginski polu-ekstaticni kult jeste pogrebn~ delatnost. Jer sustina je u prikIjucivanju. Tako je s univerzitetskim strucnjakom koji se hvata ukostac sa svojim kompjuterom i neumomo ispravlja. Nije va. To je carobni instrument egzotericne magije . pak. telu treba izbrisati iz pameenja zadovoljstvo kao pomilovanje. nego jednostavno u mozak. i zavestati ga ocuvanju utopijske i iona~o izgubljene miadosti.

vee za prikljucivanje na samog sebe. Nesumnjivo. vee za trenutno odslikavanje bez dubine. dzogeri su pravi Novovremeni Sveci i protagonisti lagane Apokalipse. stroboskopskim efektima. udariee vas iii ee nastaviti da igra pred varna kao mahnit.U Roksiju. ueauren u samotnieko mvovanje energije. Video iii stereo kultura ne razvijaju nareisticku imaginamost vee stvaraju efekat besomuene autoreferentnosti. Ima u Njujorku tih olupina druzeljubivosti koje se vi§e ni ne kriju dok prozdiru otpatke pred svetom. ubalavljenih usta. nemojte ga zaustavljati. To je optieka materijalizaeija jednog magijskog postupka. Ono 8to je za isposnika iz III veka bilo samoodrieanje i gorda nepomicnost.istim efektima kao na ekranu. To je speeijalni efekat naseg doba. Video stadijum smenio je stadijum ogled ala. On nema amove u ustima. Bez tog strujnog kola. industrijalizo39 38 . ravnodu§an eak i prema opstoj katastrofi zato sto za njega unistenje moZe biti samo plod sopstvenih napora.ne zato da bi se u njemu s udaljen08eu i magicnoseu ogledala videli iIi odrazili ueesnici. To nije nareizam. na komplikovanim maSinama s hromiranim zglaveima i zastraSujueim medicinskim protezama. poswda. umotan u zwke s vokmena. To je san. Smak sveta najbolje docarava eovek koji trei sam svojim putem po nekoj pldi. poput dijetetike iii bodi-bildinga i mno§tva drugih stvari. I svi su toga svesni. za njega je misiena iserpljenost tela. Ali to je ipak beda urbane. Dmging je. ne zaustavlja se dzoger koji dzogira. zwcno izolovani bar dominira nad podijumom kao 8tO u kontrolnom tomju dominiraju ekrani iii kao 8to kabina za tehnicare nadvisuje televizijski studio. i taj se pojam neprikladno koristi u opisivanju ove pojave. do tehnika bildovanja pomoeu mehaniekih proteza. za svaki performans. Tu spada i zaludenost polaroidom: drZati skoro simultano objekat i njegow sliku. Polaroidna fotografija nalik je ekstatickoj sHei ispaloj iz stvamog predmeta. novi vid voljnog ropstva (to je takode novi vid preljube). Video. bez te kratke i trenutne mreze koju samoprikljucivanjem stvaraju neki mozak. dogadaj iii diskurs. sluzi sarno u tu svrhu: ekran za ekstaticki odsjaj koji vise nema veze s klasienom slikom. kratak spoj koji trenutno prikljueuje isto na isto. Danas je za svaku dramaturgiju tela. ledina beda sliena njegovoj jeste beda eoveka koji jede sam stojeei usred grada. i time ujedno podvlaei svoj povrsinski intenzitet i svoju dubinsku beznaeajnost. bez tog neprekidnog videa nista danas nema smisla. nemojte ga sIueajno zaustaviti da pitate koliko je sati. preko pokreta u serijskoj industrijskoj proizvodnji. na onaj trenutak u kojem prelazi u sumracno stanje. igracima koje obasjavaju topovi . Zaustavlja se pretovareni konj. dzoger izmava samoubistvo trceei tamo-amo po obali. Dvorana je fluoreseentna sredina sa .tackastim osvetlj enj em. S penom na ustima. misli usredsredenih na unutraSnje odbrojavanje. On je brat po iznurivanju onih koji se svesno premaraju u teretanama. . prizorom iii teatralnoscu i koji uopste ne sIuZi za igranje iii samoposmatranje. kao da se ostvaruje ono staro fizicko ili metafizieko shvatanje svetlosti po kojem svaki objekat izlueuje dvojnike iii negative samog sebe koje mi hvatamo pogledom. ali mozda ima tegove u rukama iii na struku (gde je ono doba kad su devojke nosile grivne na claneima?). kontrolni ekran neophodno potreban . iserpljivanja u sopstvenim oeima beskorisnog tela. objekat. Primitivni su Ijudi u oeajanju izvr§avali samoubistvo plivajuei ka pueini do iznemoglosti. Postoji direktna veza od srednjovekovnih sprava za mueenje. smozdiee v~. Pomamljenog pogleda.

sitos!. Naravno da je na. iznurivanju tela i zadovoljstava. Save time. ekstazi praznog tela. odbija punocu. kao sto oblapomi tdi vrhuncu dimenzionog uniSienja. ugusenih obiljem.stitu buducnosti? Cini se da je pre rec 0 predosecanju opasnosti. Citavo ovo dru§tvo. Obilje stvara halucinaciju za onim zarom iz doba nemaStine i nesta~ice. da povraca samog sebe. Anoreksicna kultura: kultura gnu~anja. ne videti ni~ta od svega toga i tvrdoglavo treati sve dok se bicevanjem limfnih ilezda ne dosegne zrtveno iscrpljenje. ukljucujuci i aktivno i produktivno stanovni§tvo. Slonove zakopane u tecnoj smoli. ekoloskoj kontroli. izgnanstva. sve uskladistiti. svega §to je izgubilo formulu za zaustavljanje. u strahu od neproverljivog seksualnog zlostavljanja. On tezi da dostigne ekstazu 40 umora. Dzoger je pak odabrao drugacije re~nje. lavove. ekstazi punog tela. On ka. sve otkriti.a danas su po drugi put pokopani u Henkok Parlro. kao sto anoreksicar teii vrhuncu organskog ponistenja. sumracno stanje mehanickog unistenja. Save our souls . Oblapomi. Sve popisati. On kafe: oskudevam u svemu. sve se stedi. poricanjem. Low sex. to je svet iz Blejdranera. zasicenja. oni sami plutaju u sopstvenom telu. Nema drugog uzroka toj dijeti. wkove koji su se pariIi po ovim ravnicama Los Andelesa i koji su bili prve. sve memorisati. sve se cuva. Low tar. ne mareci za druge.fobicno drustvo. svako za sebe. trenerke. Anoreksicar to najavljuje vi§e poeticno. Ne primeeivati cak ni prirodno svetlo Kalifomije. utoliko skrivenije ukoliko je manje opravdana. Da Ii je to opsesivnost jednog mladog drustva koje se brine za za. Zakon nalaie da se 0 deci u najmladem uzrastu moraju starati dva negovatelja. zato jedem bilo ~ta. celija tumora koje kvasaju. Oba su re§enja ekstremno homeopatska. postkatastrojicki svet. to je zaista znak onostranog. kolektivnoj dijetetici. Zacudo. niti planinski pour koji je vruCim vetrom oduvan deset milja ka pucini i u dim obavio naftne platforme. Sve zaStititi.s tom odecom koja pluta u stvari pluta njihovo tela u toj odeci. svi tree svojim putem zato ~to su izgubili formulu za zaustavljanje.s sustinski problem danas da se odupremo oblapomosti. Low speed .opsesivno drustvo. odbacivanja. lepr§avi ~orcevi i vrecaste pamucne majice. fosilizovane u crnoj mineralnoj viskoznosti. mamute. Low calories.vane sredine. Sve jakne. Tipicna za fazu oblapomosti.ze: ni u eemu ne oskudevam. u tom svetu gde svega ima u obilju. Najnovija opsesija americkog javnog mnjenja: seksualno zlostavljanje dece (sexual abuse). Low energy. Citavo se drustvo upinje da porekne da je rec 0 osveti preuhranjenih bozanstava. Poput prozdrljivca koji ne prestaje da se goji. sve opisati . Anoreksicar nedostatak prevladava prazninom. easy clothes: sve su to nocni haljeci i svi ti ljudi koji opu§teno trce i hodaju u stvari nisu izdli iz sveta noci . u muzeju posvecenom vero41 . oblapomi punocu prevladava prepunjenoscu. On porice nedostatak. Save money. dakle necu da jedem. prezasicenosti. nasuprot njemu. Save energy. preistorijske mve naftnih fleka . koji treba svladati pomocu homeopatskih disciplina. Dok slike nestale dece ukrasavaju kese u samouslugama. sa stereofonskim fluidom u glavi koji im izvire na oci.anoreksicno dru~tvo. Hiljade ljudi koji trce sami. ploce koja se unedogled vrti po istoj brazdi. ne moze se reci da on tro~i energiju nego pre da je povraca u trcanju. antropoemije. re~enja putem istrebljenja.

Naravno. Jer ne sarno da cinjenica Zivljenja nije stvamo potvrdena. vanzemaljaca. fosilne slonove. koji se svugde i uvek ponaSaju kao misionari. i njen napredak (1) zasnovan je na najnovijim metodama skladistenja u memorije. spremni su i na unistavanje i istrebljivanje . Indijance u rezervatima. ali stvarnije . one veeno rodenje simulakrurna. ledan od vidova njihove iskrenosti ogled a se u toj upomosti da rekonstruisu sve sto pripada onoj proslosti i istoriji koje nisu bile njihove. visoko kalvinistieke i presbiterijanske discipline. zaStita sekvoja. Renesnasne dvorce. I ona se ne zasniva sarno na strahu od atomskog rata. Kontrareforrnacijske metode katolicke crkve. mozda usled nejasne mucnine za zivotom iii kolektivne zelje za katastrofom (ali sve to ne treba preozbiljno shvatiti: to je i poigravanje s katastrofom). Popisujuei u kompjutere svakog zivog stvora iz civilizovanih krajeva (nastanjenih belcima). oni danas postifu trenutno muzeifikacijom). U slucaju nukleame katastrofe neeemo imati ni vremena da umremo.. Sto nije tako izvesno. ponekad i vrlo zagrizeni. Morrnoni iz Solt Lejk Sitija sarno postupaju poput svih ostalih Amerikanaca. koja je nasledila univerzalnu naucnu rigidnost od tehnika spasenja duse dobrim delima. Ali shvatanje koje Amerikanci imaju 0 muzejima mnogo je sire od naseg. ponovljeno izdanje onog prvog. U skladu s moralnim kodeksom. pridajuei pritom vrednost sarno tom naknadnom posveeenju koje je. restauracije. U tome je prava draf iscekivanja. Executive Terminal Basic Extermination Metastatic Consumption Opstanak je svuda na dnevnom redu. jer je vee mrtav .dijetetika. a koje su dobrim delom unistili iii razblaZili. citava ta lepeza mogucnosti za preZivljavanje . usled koje opstajemo. da bi ih predstavili na dan StraSnog suda. Sve je vredno zaStite. i koji nastoje da ubede..teZi da dokafe da smo zaista zivi i zdravi (kao sto su sve bajke izmiSljene da bi dokazale da je stvami svet zaista stvaran).§tieenom drustvu. sve je prikazano vrlo ubedljivo .sto je savrSena definicija simulakruma. sanjaju 0 tome da sve krste po drugi put. Ali vee sada. vise nemamo svest 0 smrti posto smo neosetno prdli u stanje prevelike lakoce Zivljenja. koje je pak ostvarljivo zahvaljujuei dubokom puritanizmu inforrnatike. foka iii Ijudske vrste . sekvoje na hologramima . mumifikacije. kao sto znamo. vee i na lakoci Zivljenja.T oma Mincer bio je anabaptist. ekologija. sa svojim naivnim sakramentalnim obredima i kultovima i starim narodskim verovanjima nikad se nisu mogle meriti s tom modemoscu. popisivanjem u svojstvu drugog krstenja i obeeanja spasenja. ubedeni u sve. Nije slucajno sto baS Morrnoni rukovode najveeim projektom kompjuterizacije na svetu: popisivanjem dvadeset generacija smrtnika u svim zemljama sveta.Amerikanci su Ijudi s ubetJenjem. niti cemo biti svesni da umiremo.. 43 42 . levandelizacija je postala misija mutanata. Sve moze doZiveti ponovno rodenje. vee je paradoks ovog drustva u tome da Covek vise ne moze ni umreti. Svi su anabaptisti sektaSi. To im je sudbina: posto nisu imali primat u istoriji. Nikad nije kasno za obnavljanje price 0 poreklu.. Da bi rekonstruisali tacan oblik stvari. Amerikanci ne sarno da su misionari nego su i anabaptisti: posto su promaSiIi prvobitno krstenje. a Amerikanci nisu izuzetak.nauci preistorije. imaee cast da prvi obesmrte sve stvari rekonstrukcijom (fosilizaciju za koju su prirodi bili potrebni milioni godina. u ovom preza.

Holokaust je vee anticipirao takvo stanje. Deportovanima u logore smrti bila je oduzeta upravo moguenost da raspolaru svojom smreu, .da se s njom poigraju, da je shvate kao ulog, !rtvovanje: oduzeta im je moe da umru. To nam se dogada svima, u sporim homeopatskim dozama, usled samog razvoja ndih sistema. Eksplozije i istrebljenja (Au~vic i Hiro~ima) odigravaju se i dalje, sarno 5tO su dobili gnojni endemski vid, ali se nastavlja lancana reakcija, ~irenje zaraze, odvijanje virusnih i bakteriolo~kih procesa. Izlazak iz istorije jeste upravo svecano otvaranje te lancane reakcije. Simptom takvog stanja stvari i nesumnjivo najtdi znak nazadovanja vrste jeste opsesivna !elja za preZivljavanjem (a ne za !ivljenjem). Jer, ako posmatramo njene najnovije ~o~e,. atomska skloni~ta, kriogenizaciju, forsirane terapi~e, Vldlmo da su to zapravo forme istrebljivanja. Da bi se lzbeglo umiranje trdi se kakva bilo zaStitna kapsula za ekstradiciju. Otuda treba smatrati ohrabrujueom cinjenicu da se stanovni~tvo vrlo brzo zasitilo prica 0 atomskoj zdtiti (trzistem skloni~ta, kao i trzistem umetnickih stika iii luksuznih jahti mo!e se jos sarno zasenjivati prostota). Izgleda da su Ijudi, umomi od ucenjivanja atomskim rato~, . odlucili d~ na to vise ne nasedaju i da ne obraeaju paznJu na pretnJu od razaranja, uz mozda nejasnu svest da Je ona. s!abo ostvarljiva. Lep primer vitalnog reagovanja pod pnVldom rezignacije. "Ako treba umreti, bolje umreti pod . ve~rim nebom nego u podzemnom sarkofagu". Samlm tim, ucenjivanje prestaje, i !ivot teee dalje. Veliki scenario nukleame pretnje, teatralni pregovori. ~'rat zve~da", svi su umomi od tolikih apokaliptickih vizija, 1 u stvan se brane od njih nedostatkom mdte. Nisu upalili cak ni poku~aji da se ta mdta probudi filmovima kao 5to je Dan pos/e, nista nije moglo uciniti uverljivim taj nukleami scenski prizor, iIi besprizomost. Kad su u pitanju
44

tako osetlJlve stvan (kao 8to Je I rak) zamlslJanJe smrtl Ima za posledicu prizivanje fatalnog dogadaja. Stoga veliku nadu i veoma vdnu politicku cinjenicu predstavlja to eutanje i nezainteresovanost masa prema nukleamom patosu (bilo da im ga serviraju nukleame sile iIi borci protiv nukleamog rata). . U jednoj naucno-fantasticnoj prici, nekoliko povldeenih nalaze se jednog jutra u okruzenju luksuznih planinskih vila, opkoljeni providnom i nepremostivom preprekom - staklenom ogradom koja se tu stvoriia preko n06. Iz svog zastakljenog komfora jos mogu da razaznaju spoljni svet, stvami svet od kojeg su odseceni, i koji stoga ponovo postaje ideaIan, ali prekasno je. PovlaSeeni ee umreti u svom akvarijumu, poput zlatnih ribica. Neki mi univerzitetski kampusi stvaraju isti utisak. Skriven medu jeiama, poljima, rekama (na jednom starom rancu koji je poklonjen univerzitetu), naseIjen medusobno nevidljivim paviljonima i u njima isto toliko nevidljivim ljudima, lezi Santa Kruz. Poput Bermudskog trougla iii Santa Barbare, u njemu sve nestaje, sve se apsorbuje. Totalna decentrisanost, totalna zajednica. Posle idealnog grada buduenosti, idealno utociste. Ni~ta ne konvergira, ni saobraeaj, ni arhitektura, ni autoritet. Ali otud su bilo kakve demonstracije nemoguee: gde bi bilo mesto okupljanja? Demonstracije mogu sarno da kruze po sumi, pod pogledom samih ucesnika. Od svih kalifomijskih kampusa, poznatih po prostranosti i udobnosti, ovaj je najvise idealizovan, najvise naturalizovan. On sublimira sve lepote. Slavni arhitekti projektovali su zgrade oko kojih se prostiru Karmelski i MOlltrejski zaJiv. Ako igde vee postoji dru5tvenost buduenosti, onda je to ovde. Ali upravo ta sloboda, zaStieena istovremeno vegetalnom udobno~eu i univerzitetskom otvoreno~eu ponovo postaje
45

zatocenica sa:ne sebe, zatvorena u prirodnu i drustvenu prezaStieenost koja na kraju rada iste strahote kao zatvorski svet (zatvorski sistem, zahvaljujuCi zidovima, moze pod izvesnim uslovima da evoluira prema utopiji bde nego otvoreni drustveni sistem). Ovde je drustvo oslobodeno vise nego igde, otvorene su psihijatrijske bolnice, prevoz je besplatan - a paradoksalno, taj se ideal zatvorio u sebe, kao iza stakienog zida. Rajska i involutivna iluzija, "Pacificki zid", kako kde Liotar zid od kristala koji ograduje Kalifomiju u sopstvenom blagostanju. Ali zahtev za sreeom nekad je bio okeanski i oslobadajuei, dok ovde pre uranja u fetusn~ tisinu. Ima Ii jos strasti, ubistava, nasilja u toj cudnov~t~j plisanoj, sumovitoj, umirovljenoj, ~ruzeljubivoj rep~bhc~? Ima, ali nasilje je autisticko, reakclono. Nema zlocma lZ strasti ali je bilo silovanja i slucajeva ubistava po desetak zena ~ dYe godine pre nego sto se otkrije ub.ica.. Fetusn.o nasilje, prirodno koliko i automatsko plSanje, .. kOje odrdava vise nego stvama agresivnost, nostalglJu za starim zabranama (zaSto se povecava broj silovanja s porastom seksualnih sloboda?). Sentimentalnost mesovitih spavaonica otvorenih prema sumi, kao da sarna priroda moze biti druzeljubiva i ~ate­ rinska, zalog seksualnog otvaranja i ekologlje naraVl, kao da priroda moze da bude blagonaklona prema n~kom Ijudskom drustw, kojegod bilo, kao da se 'pre~a njem~~ po napustanju surovog sveta magije, moze Imatt dru~ac~~l odnos osim stoickog, osim stoicki definisane nepred~d~jl: ve neumoljive neophodnosti kojoj tre~a suprotsta~tt JOS veci izazov i slobodu. Ovde nema nt traga heroJskom poimanju sudbine. Sve odise nekom .sentim~ntat~om pomirenoseu s prirodom, sa seksom, s ludtl~m, s lst~OJom takode (kroz marksizam u preradenom 1 dopunjenom izdanju).
46

Nalik mnogim drugim aspektima savremene Amerike, Santa Kruz je deo post-orgickog sveta, svet posle velikih socijalnih i seksualnih konwlzija. PreZiveli poste orgije - seksa, politickog nasilja, Vijetnamskog rata, krstaSkog pohoda na Vudstok, ali i ~nickih i antikapitalistickih borbi i istovremene strasti za novcem, strasti za uspehom, tvrdih tehnologija, itd. ukratko, citave orgije modem osti - preZiveli su svi na broju, dzogiraju u tribalizmu, slicnom elektronskom tribalizmu Silikonske Doline. Dezintenzifikacija, decentracija, kiimatizacija, blage tehnologije. Raj. Ali sasvim mala izmena, da kdemo konverzija za nekoliko stepeni, bila bi dovoljna da ga zamislimo kao pakao. Obrt na seksualnom planu. Gotova je orgija, gotovo je oslobadanje, ne trdi se viSe seks, traZise pol (gender), to jest istovremeno imidz i genetska formula. Ne postavlja se vise pitanje pofude i uzivanja, vee pitanje genetske formuIe i seksualnog identiteta (pronaeil). Posle kulture zabranjenog, nastupila je jedna nova erotska kultura, ("What are your prerequisites/or sex? -The door has to be locked, the lights have to be out, and my mother has to be in another State"), nastupila je kultura preispitivanja sopstvene definisanosti: "Imam Ii ja pol? Kojeg sam pola? Da Ii je, konacno, neophodno imati pol? U cemu je razlika u polovima?" Posle ostobadanja, svi su ostali u stanju nedefinisanosti (uvek ista prica: posto ste se oslobodili, prinudeni ste da se zapitate ko ste). Potvrdivanje zenske seksualnosti postalo je, poste jednog pobednickog perioda, isto toliko osetijivo koliko i potvrdivanje mu§ke seksualnosti. Niko ne zna na cemu je. Zbog toga se toliko vodi Ijubav i toliko prave deca: eto bar dokaza da je za nelto jos potrebno dvoje, da neka razlika jos postoji. Ali ne zadugo. Vee je una koja radom vaginalnih misiea moze

47

da oponaSa efekat muSke penetracije dobar primer autoreferencijalnosti i ekonomije razlika - ona je bar naSla svoju formulu. Ali op§tiji je problem nerazlikovanja, usled smanjenog ispoljavanja polnih odlika. Znaci muskosti naginju ka nultom stepenu, ali i znaci zenskosti takode. U tom se spletu okolnosti radaju novi idoli, koji prihvataju izazov nedefinisanosti i koji se igraju me§anja polova. Gender benders. Ni mu§ko, ni zensko, ali ni homoseksualno. Boj Dzordz, Majkl Dzekson. Dejvid Bouvi... Dok su idoli prethodne generaeije bili eksplozivno olieenje seksa i uzivanja, ovi danaSnji svima postavljaju pitanje igre razlieitosti i sopstvene nedefinisanosti. Ti idoli su izuzeci. V nedostatku identiteta, vecina njih traga za "modelom vrste". za generiekom formulom. Treba pronaci jedinicu razlikovanja. ZaSto ne u modi iii u genetici? Odevni imidz, eelulami imidz. Bilo koja glupost je dobra, bilo koji idiom. Pitanje razlike mnogo je vaZnije od pitanja uzivanja. Da Ii je to modalna, post-modem a verzija seksualne revolueije koja je vee prevazidena (u svakom slueaju, nije vi§e u modi), iii je ree 0 biosociolo§koj mutaciji percepeije sebe samoga, zasnovanoj na ukidanju prioriteta seksualnog, koji je obelezavao eelo modemo doba? Gender Research: a New Frontier? V krajnoj liniji, nece biti mu§kog i Zenskog roda, vee sarno razvejanih pojedinaenih polova koji se odnose sarno na sebe same i od kojih svaki upravlja sobom kao autonomnim preduzecem. Kraj zavodenja, kraj razlikovanja i klizenje ka drugom sistemu vrednosti. Vocava se zaeudujuci paradoks: seksualnost ce mozda opet postati sekundama stvar, kao u nekolicini prethodnih dru§tava, nesamerljiva s drugim jaeim simboliekim sistemima (rodenjem, hijerarhijom, asketizmom, slavom, smrcu). Time bi se dokazalo da, sve u svemu, seksualnost nije bila
48

najvaZniji model nego sarno jedan od moguclh. All kOJl mogu biti danas ti novi modeli (jer su svi drugi u meduvremenu iscezli)? Model koji se mozda nazire jeste jedan tip performantnog ideala, genetskog ispunjenja sopstvene formule. U poslovima, emoeijama, poduhvatima iii uzivanjima svako ce nastojati da razvija svoj optimalni program. Svakom svoj kod, svakom svoja formula. Ali i svakom svoj imidz, svakom svoja slika. Mozda nesto nalik genetskom imidfu? Irvin: nova Silikonska Dolina. Elektronske fabrike bez otvora, nalik na integralna kola. Pustinjska zona dodeljena jonima i elektronima, nadljudsko mesto nastalo iz jedne neljudske odluke. lronijom sudbine, tu, na brefuljcima Irvina. snimana je Planeta majmuna. Ali na travnjaku, americke veveriee nam govore da jesve u redu, da se Amerika brine za svoje zivotinje, za sebe i za ostatak sveta, da u svakom sreu postoji po jedna usnula veverica. Citava filozofija Volta Diznija jede yam iz ruke stirn lepim zivotinjieama sivog krzna. Meni se, naprotiv, Cini da se iza nemog oka svake od njih krije ledena i surova zver, ciji vas strah vreba... Na istom tom travnjaku s vevericama stoji zaboden natpis tamonekog isusovskog udruZenja: Vietnam Cambodia Lebanon Grenada We are a violent society in a violent world! Noc ve§tiea uop!te nije zabavna. Taj sarkasticni praznik pre odraZava pakleni decji zahtev za osvetom prema svetu odraslih. Zloslutnu situ cija pretnja lebdi nad tim svetom, srazmemu njegovoj odanosti prema toj istoj deei. Iza preru§avanja i poklona krije se nezdrava decja ve§ticarija - Ijudi gase svetla i kriju se, da im deea ne bi dosadivala. I nije slueajno §to neki guraju igle iii o§triee brijaea u jabuke i kolace koje im dele.
49

koja cesto halucmantno radl u kucnim odajama gde nikog nema iii u praznim hotelskim sobama poput hotela u Portervilu. kola se voze s upaljenim farovima. Sve mora staino da bude u pogonu. ravnoduSan i prema sopstvenim porukama (sasvim dobro zamisljamo kako radi i posle nestanka covecanstva). prostorom. toplote I hladnoce) u korist jednog cesto apsurdnog funkcionalnog kontinuuma (s istom odbojnoscu u sustini kao prema smenjivanju istinitog i laZnog: sve je istinito. dok su sve vijetnamsko oruzje I sva njihova taktika u Ijudima i teritoriji. Ovde je njegov s~eh ~ren~! na ekran.. T~ je neteritorijalno oruzje. eak i iza reklama. U neboderima. Vijetnam na televiziji (pleonazam. Preostaje yam sam~ zgraZanje . u ve5taekom osvetljenju usred dana ima neceg nerazumnog i zadivljujuceg. posto Je to vee blO televizovani rat). Ali 51 . Kao da yam se obraca neka druga planeta. gori zeleno-narandzasta neonska reklama citave noci uprazno. Ah tolik~ su opsesivni da ih eujemo i iza Reganovog glasa iIi vesti 0 porazu Marinaca u Bejrutu. iii smenjivanjudobrog i loseg: sve je dobro). ali na fluorescentnom ekranu u svakoj sobi spiker je opisivao uzletanje svemirskog broda. Oni su neumoljivi. a Amerikanci u mentalnom elektronskom prostoru. Ali zapanjuje opeinjenost izvestacenosCu. i to ne sarno prirodnim prostorom: prostor je prostran i u njihovim glavama. koja je sazidana kao meta predstava carstva da bi u perspektivnom skracenju odavala utisak njegove beskonacnosti. Da ne govorimo 0 televiziji ~rogramira~oj dvadeset cetiri sata dnevno. da se ukine smenjivanj~ prirodnih ciklusa (godisnjih doba. I dok su jedni odneli ideolosku i politieku pobedu. usred d. vrata razvaljena. U drugim zemljama smejanje se ostavlja na volju gledaocu. da nema predaha vestackoj ljudskoj moci. To se moze objasniti strahom iIi fobijom i reci da je taj neproduktivni utro~ak zapravo rad hlosti. 50 zavese su pocepane. Amerieki' opsesivni strah da se svetla ne pogase. u klimauredajima koji rashladuju prazne motele u pustinji. Svetla u kucama gore po eitavu noc. Amerikanci koriste dva osnovna oruzja: avijaciju i informaciju. i posteduju jo~ sam~ vesti berzanske izvestaje i vremensku prognozu. Nema niceg tajanstvenijeg od televizora koji radi u praznoj sobi. u kojem vode nema. Ali ono 5tO je apsurdno i divljenja je dostojno.~~a. dana i noci. To jest fizicko bombardovanje neprijatelja i elektronsko bombardovanje ostatka sveta. u eetvrti u kojoj nema zive duse posle sedam sati uveee. kancelarije su osvetljene i kad su prazne. Ukratko. Iz tog razloga rat su dobile obe strane: Vijetnamci na terenu. U osvetIjenim neboderima usred noci. u Americi se ne dopusta da zavlada noc iii odmor. koja je obisla ceo svet. Sarkasticna ushicenost jedne puritanske kulture. Na autoputevima. sam ekran Je taJ kOJI se smeje i dobro se zabavlja. Da Ii je to besmisleni luksuz bogatog druStva koje strepi od gaSenja vatri koliko i preistorijski lovac u n06? Ima poneceg od svega toga. Oni su eudoviste iz Osmog putnika koje se 5unja po svim instaIacijama svemirskog broda. Svaka svetska sila ima svoju monumentalnu aleju. niti da se prekine tehnolo~ki proces. odjednom televizija otkriva svoje pravo lice: video snimak jednog drugog sveta. postao je deo predstave. energijom. koji se u sustini ne obraca nikome i nezainteresovano deli svoje slike. na jednoj maloj bakalnici u kojoj se prodaje pivo.Smehovi na americkoj televiziji zamenili su horove iz grekih tragedija. to je mnogo cudnije od coveka koji priea sam nagI!lS iii zene koja sanjari s rukama u braSnu. drugi su napravili Apoka/ipsu danas. U Palms aven1JI u Veneciji.

a Los Andeles je. od svojih individuainih reakcija i prihvata pravila ove kolektivne igre. Zahvaljujuei velicini projekta i nekakvom preeutnom sporazumu koji povezuje citav ovaj krvotok. astralnih po reprodukciji do u beskraj. iii obratno. sunce izaSlo tek 52 ovde. Ovde. To celini daje prizwk naucne fantastike. Unedogied svetleea. Same maSine. Neizmeran spontani spektakl auto-mobilnog saobraeaja. Zora u Los Andelesu. prisnog i srdacnog rna sta se pricaIo 0 njemu: jer je on zaIjubljen u svoju bezgranicnu horizontalnost koliko i Njujork u svoju vertikaInost. Los Angeles Freeways. stvorile su sebi okruzje po sopstvenoj meri u koje se lagano uklapamo. svetIeee prostranih. ka Vilsajru. To su srednjovekovni gradovi. TotaIni kolektivni cin. Svetlost swgde odaje i osvetIjava odsustvo arhitekture. jer nije geometrijski izdeljeno. neki ~ovek vee telefonira iz govornice ispred "Beverley Terrace" hotela. Santa Moniki. dvadeset cetiri sata dnevno. To cini lepotu ovoga grada. nad ovom ravanskom geometrijom gde je njegova svedost jos uvek ona nedirnuta svetIost oboda pustinje. sarno okrznuvSi Evropu. kao da je cilj bio sakupiti sve znake zemaljskih poduhvata i kulture da bi ih video vanzemaljac. geometrijska. Noene reklame se gase. ogromni prospekt od Linkoinovog Memorijala do Kapitola sacinjen je od niza uzastopnih muzeja koji prepricavaju citaw na!u planetu od kamenog do svemirskog doba. Nikad pogled nije bio niti ee biti podvrgnut takvoj ekstenziji. neuobicajene pravce i mesta izgnanstva (Virilio). na koje se prikljucujemo kao na televizijski kana!. Nad dolinom San Fernando vee vidite horizontalni beskraj. ovencana zaStitnom udaljenoseu i beHnom. dnevne se pale. Stabljike palmi njisu se ispred elektronskog reklamnog panoa kao jedini vertikalni znaci u ovoj ravanskoj geometriji. Otud je Bela Kuea. viziju zemaljca 0 gaIaktickoj metropoli. ledino pakao Hijeronimusa BoSa stvara takav utisak zeravice. uzarena ogromnost. To stvara drugacije stanje duha. koji predstavljaju jednosmerne. tako da evropski vozac vrlo brzo odustaje od svojih agresivnih laktaSkih navika. Malholand drajv noeu predstavlja tacku gledista vanzemaIjca na planetu Zemlju. Ali kad preletite planinu. u reziji celokupnog stanovnistva.actecki Teotihuakan iIi egipatska Dolina kraijeva iii pak Versaj Luja XIV sazidani su u njima svojstvenom arhitektonskom stilu. Ovaj grad noeu saZima citaw budueu geometriju mreZa ljudskih odnosa. U sest sati ujutru. sa svojom fluidnoseu i automatskim upravljanjem. na breruljcima Holiwda. ni more ne daje taj utisak. uzareno apstraktnih. Sansetu. Nista se ne moze meriti s nadletanjem Los Andelesa noro. Takve paralele. u Va!ingtonu. muzeju svetske moti. koja se ukazuje u procepu oblaka. rasprieno svetlucanje evropskih gradova. Nasuprot naSim evropskim autoputevima. Priguseno svetIucanje u svim smerovima. sistem americkihfreeways jeste mesto integracije (prica se cak da u njima citave porod ice neprekidno cirkulisu nikad ne napustajuei svoje kuee putujuee). po ekstenziv53 . Linkolnu. Tu se ogieda nesto od one slobode cirkulisanja u pustinjarna. iskrsava vam pred ocima deset puta veei grad. lasno se oseea da je. cirkulisanje ovde doseze stadijum dramaticne privlacnosti i simbolicke organizacije. u svim pravcima. granicne tacke i vazdusne perspektive ne pruza ni neujednaceno. koja iz neposredne bHzine nad svim time nenarnetljivo bdi i sarna nalik muzeju.

nego da bi izgledalo uzviseno kao da je ovencano oreolom svetlosti s ekrana. u Evropi postoje sarno saobracajni propisi) . arnericka stvarnost prethodila je ekranu.Hohwdu. Isto tako. sarno njihov nastanjeni fragment. nalik leminzima u samoubtlackom ottsklVanjU ka puctnl. a pogotow nije u masovno poseeenim studijima.ujednacenost protoka ukida pojedinacna odredista. Predite deset hiljada milja kroz Ameriku i znaeete vise 0 toj zemlji nego svi socioloski i politikoloski instituti zajedno. ali danas se cini kao da se citava metropola sazidala oko tog krvotoka. kociti trenutno ali ne.?rustvo. Odlepiti se bez napora. ravna joj je sarno fluidnost maSina). Jedino istinsko . I idealni su za jedino pravo uZivanje: cirkuIisanje. trenutnog i laganog "uce. To prethodenje pokretljivosti.koje ~e viSe saznaje 0 drustw nego iz svih naucmh dlsclphn~ zaje~no.mnogo poucnijih od politickih ideja. refleksnog. Pararnaunta. besumno gutati prostor. ne zato da bi sve licHo na platonovsku igru senki. Through traffic merge left: sve yam se kde~ sve yam se najavljuje. itd). prognatl se IZ tog . ne strahovati od onoga sto sustizete iIi od onoga sto vas pretiee (ovde postoji preeutni sporazum o kolektivnoj vomji. ntualno odVljanje .Je licilo na prst sudbine. kliziti bez trzaja (glatkoea puteva i autoputeva je izuzetna. I. takva kakva je. Right lane must exit. ~Ipkog uzletanja. sazdana u funkciji ekrana. Sustina nije u tome da se proucava sociologija iii psihologija automobila. U sv~ko do~~ dana. kao sto rituali imaju citavo vreme pred sobom. kojem odgovaraJu t~c~o utvrdeni pokreti. ekran i njegov odsjaj predstavljaju sustinsko odredenje svakodnevnog dogadaja.vida kolektivnog postojanja. Freeways sto~a n~ izoblicuju grad iii predeo.h ka Santa Moniki. Sva saznanja 0 arnerickom drustw saZeta su u antropologiji obicaja u vo!nji .sve to stvara novo iskustvo prostora. Treba izaci.raJ~ napustiti taj autoput providenja koji nikuda ne VO~I. filijalarna Diznilenda (studiji Univerzala. jednu glob ainu percepciju koja je razlicita od nde.~o ovde toplina. kompulz~J~. i citavog drustvenog sistema u isti mah. film nije tamo gde mi mislimo da je. Jedl. Pored protoka i mobilnosti. gde stvari najcesce imaju staticki vid teritorije i opipljiw formu materije. prethodenje ekrana nad stvarnoscu.zIJe. zaSto bih se upinjao da se tome otmem i da se vratim . Funkcionalnog ucestvovanja. Cista energija. Onome ko poznaje americke autoputeve poznata je lita~~a znakova.zno. ali danas sve navodi na pomisao da je ona. Grad je svakako prethodio mreZi autoputeva. alI gde sam u drustw svih.a ~e ka .stvovanja". vee sarno pro laze kroz nJega ~ rasplieu ga ne dirajuei u pustinjski karakter metropole. toplina kole~vne pro~ul. zahvaljujuei automatskim upravlJaclma I proS4 gramiranom upravljanju. ubrzavati kao na vazdusnom jastuku. To must ~xit ~vek ml. U stvari. Stapanje kinetike i kinematike stvara jedan mentalni sklop.ust ~Xl~: osuda osuda igracu koji biva prognan IZ jedlnog -'izlisnog i slavodobitnog .. I sarno citanje znakova neopho?mh z~ opstanak stvara izvanredan osecaj nehoticne lUCldnosu. Taj manir isparkiravanja americkih auto~o~tla. one se nizdvajaju.znji~ i~ . 55 . priblizno isti broj vozila razdvaj. u izlisnu odgovornost? M. stattsttka.. Amerika u Kaliforniji. Trake koje divergiraju ka Ventun I San Diegu ne napustaju se. Sustina je u vo.u individualnu putanju. Ako smatrarno da je citav Zapad hipostaziran u Americi. nikad nije postojalo na isti nacin u Evropi.nosti. Poput drdi rituala: imate citav prostor pred sobom. da predstvalja odsjaj jednog dZinovskog ekrana.

Fetisi. sasvim normalno. isto tako. Zamislimo rekonstrukciju velikih revolueionarnih seena na dzinovskim hologramima. izgledaee kao da se Revolueija odigrala ovde. nego slavodobitni vid filma. izgleda kao da se rodio iz filma. da bi se dosegla njegova tajna.totalni hepening. ne mozemo se uzdrzati da ne pozelimo da stvami dogadaj izazove kratak spoj i da simulakrum pregori iii da se sam izvrgne u katastrofu. Film se u njemu ne uoblieava u neku izuzetnu formu. bhskostl (prenose se dodirom). Sve odise istom tr05no~cu kao Bulevar sumraka i Holiwd bulevar. najbolje glumee. to je iskljuceno. koji nemaju niceg zajedniekog s imaginamoseu. kolektivno uCesce u naeionalnom samoslavlju. kroz metropole kao kroz ekran znakova i formula. idoli s ekrana imanentni su odvijanju Zivota u slikama. oni jesu neposredna vizuelnost. Upravo zato !to idol predstavlja sarno prostu zaraznu sliku. i imanentnost zelje sliei. gde iscekujemo da se svakog CBSCl specijalni efekti pretvore u stvamu dramu. kompletnu kinoteku. Baklja Istorije prelazi na Zapadnu obalu. Stoga kult starova nije sporedna uloga. oni jesu san. Zlatno doba kinematografije i starova svedeno je na nekoliko vestaekih efekata tomada. onda je ovde mikrokosmos Zapada. KaZe se: 0 njima se sanja . Oni dakle ne pothranjuju romanesknu iii seksualnu maStu. Gde je onda bioskop? Swda napolju. surovo ostvareni ideal. 5tO je takode odlika snova. ghost people. sa ~~m ~jeg~vi~ odli~ama: proizvode jak efekat kondenzaclJe (knstahzacIJe). swda u gradu su film i scenario neprestlUli i cudesni. Kroz 'pustinju prolazite kao kroz vestern. i pre svega: imaju moe neposredne vizuelne materijalizacije (Anschaulichkei/) zelje. Stoga. Prilicna je draZ Amerike to !to je izvan bioskopskih sala eela zemlja filmska. neposredna transkripcija. sjajna sinteza stereotipa zivota i Ijubavi. Ghost towns. S wda. Oni inkarniraju jednu jedinu strast: strast 56 I za slikom. vee sa materijalnomjikcijom slike. poslednji veJiki mit naSe modemosti. Olimpijade . ovde yam se prikazuje propast i ruglo kinematografske iluzije. kao da je on iz njega proiwao. vrhunske istoricare . Naime. Oseeaj je isti kao kad izlazite iz nekog italijanskog iJi holandskog muzeja i ulazite u grad koji izgleda kao odraz tog slikarstva. odlazeei odatle imamo oseeaj cia smobili podvrgnuti infantilnom testu simulaeije.a ova pak u Metro Goldvin Majeru i Diznilendu. pomno sacinjene arhive. U Los Andelesu ee se 1989 odrZati Revolueioname Olimpijske Igre. njegova mitska transfiguraeija. Americki grad. samo ne tu. Future World). ubrzavanje zelje. Da Getijew vilu u MaHbuu naglo zatrpa lava. a ne obmuto. vee uliei i eitavom gradu daruje mitski ambijent.kroz sto godina vise se nece videti razlika. bednih kulisa i detinjastih trikova na koje se narod pravi da naseda da ne bi mnogo patio od razoearanja. Oni su olicenje jednog sistema luksuzne prerade. a drugo je biti zadivljen slikama. kao sto yam se u Diznilendu prikazuje parodija imaginamog sveta. nego od ekrana ka gradu. Ipak. Oni ne podsticu na sanjarenje. U stvari.ali jedno je sanjati. objekti-fetisi. Ali to je samo ocajnicka ceznja koju je iskoristio i sam film (Wes/World. materijalni kolaZ. po eemu bi se kroz nekoliko vekova razlikovala od rusevina Pompeja? Sta bi radili reklamni agenti dvestagodisnjice da izbije nova revolueija pre 1989? Ni govora. We did it! Najbolji smo. Tako je u UniverzaIovim studijima. na dvestotu godisnjieu Franeuske revolueije. ne treba iei od grada ka ekranu. Po Rega57 . i po tome je istinski zanosan. sve §to nestaje u Evropi ponovo se rada u San Franeisku.

tim je vise miliona pojedinaca koje od njega razlikuje neko neizmemo malo odstupanje. Imamo zelju da mu kaZemo: to je vee ucinjeno pre dve hiljade godina. koja ide uz povlasticu nastanjivanja praznog srca metropola. bez guzvi na autoputevima. dok je ostatak zgrade nepokretan. bez pan ike i . koji se produZava i u unutraSnjosti hotela usled prostora koji vijuga poput lavirinta. Najmanji otklon nekog statistickog modela. Nedostajala je samo jos druga Leni Rifenstal da snimi taj novi Berlin 1936. vidim kako se citav grad okrece oko nepokretnog vrha hotela. V ovoj zemlji. Veoma je vruce. bez Rusa. Mozemo mu skrenuti palnju da ga niko. To je u neku ruku njihova povlastica. Na isti nacin. t~j je prestupnik. ama baS niko ne vidi i da prolazi kroz opstu nezainteresovanost i podsmeh. kolektivna melanholija obuzima stanovnike Los Andelesa. Taj neocekivani dogadaj nacinio ga je herojem dana. One su zapravo mnogo tde premostive od bilo kakvih kamenih zidina. Po tome je ova metropola jos uvek provincijska palanka. nego je58 i i i v dinstvenosti najbeznacajnije sudbine. Ima je dakle apsolutno za svakoga. Ali. bez katastrofe. jer 5to je god sistem u celini ujednaceniji. I tacno je tako . zapravo. umor. a delom i usled izuzetne vulgarizacije. Naposletku. Bez nezgoda. a drugi vide samo sopstvenu sliku. koji je uprtio teski krst kroz glavnu ulicu u Veneciji. Potpuno isto kao ljudi koji nose tamne naocari. To je demokratija. najmanj~ hir nekog kompjutera dovoljni su da kratkotrajnom slavom ovencaju i najbanalnije neuobicajeno ponaSanje. znaci najveceg siromdtva uvek ce imati makar jednu priliku da postanu u modi.spoljdnjost. cist spacio-temporalni trik. Vkratko. sve clean. misicna aktivnost postali retkost. redovi ispred luksuznih restorana iii vaZnih diskoteka obicno su duzi nego ispred restorana za drustvenu ishranu. posle nacionalnog orgazma. Ali upravo je u tome stvar. njemu nije cilj da izmisli nesto novo. bez terorizma.novom modelu. "V ovoj zemlji svako je bio iii ce biti slavan makar deset minuta" (Endi Vorhol). delom usled njene izuzetne retkosti u dandnje vreme. da Ii je to jos arhitektura? Ludicna i halucinogena. Svugde se transparentnost interfejsa 59 . da lije to post-modema arhitektura? Nema interfejsa unutrdnjost . itd. Jedan od specificnih problema Sjedinjenih Drzava jeste slava.. 0 njemu se snima film.kao onaj 5tO je pogresio avion pa stigao u Okland na Novom Zelandu umesto u Ouklend kod San Franciska. Cisto opsenarska arhitektura. svugde je intervjuisan. Vrtoglav osecaj.zavaju okolinu i vracaju joj sopstvenu sliku. lronicnim izvrtanjem poretka stvari za ostale su pesacenje. ovoj centrifugalnoj metropoli. Zatim. Staklene fasade samo odra. sve euforicno. Ali on bi odgovorio: upravo je tako bilo i pre dve hiljade godina. Know Jesus. slava ne pripada izuzetnoj hrabrosti ni herojskom podvigu.. Sve sponzorisano. Tako je s onim sasvim sedim Hristom. Pomeranje nebodera napolju jedva je primetno. shvatamo da se zapravo okrece platforma sa Sankom. ledino doseljenici iz Treceg sveta imaju pravo da idu pesice. usluge koje vrlo skupo kostaju. totalni reklamni dogadaj. On jednostavno nosi svoj krst kao 5tO drugi imaju na kolima nalepnice: Jesus save. Metalna konstrukcija i zastakIjeni zidovi lagano se okrecu oko koktel-bara. na znanje celom svetu. ko izade iz kola. Pogled im je skriven iza njih. ko i korak napravi peSice taj predstavlja opasnost za javni red. Vrh hotela Bonaventu'ra. poput pasa lutalica na putevima. stika idealnog sveta.

to je erkva). Ljudi suvise strahuju da Ih neko ne presretne s nekim nepodnosljivim prohtevom. Iz njih se vise ne moze . sve u gotovom. sam sebi dovoljan. Upravo tako: posedovanje novea je greh. Ovde niko ne gleda druge. Sve je toliko neformalno. Sve nagomilane u sreu gradova. sve sto se visokoparno naziva komunikaeijom i interakeijom zavrsava se povlacenjem svake monade u senku sopstvene formule. fasade od zatamnjenog stakla su kao liea: neprozime povrsine. Crocker Bank. s dugim kljunom. jedan preruseni ludak eirkulise po plocnieima u centru grada i niko. Tako izgleda idealni grad.o. I ovde sve komunieira a da se nikad dva pogleda ne ukrste. u svoje samoupravljajuee utociste i svoj vestacki imunitet. Kao da nema nikoga unutra. Pentecostal Savings (a ne. i Ijubite ruku koja vam ga daje. nesumnjivo na kvaran nacin. Da Ii ste zasluzili tu cast? Ko ste vi. Ali one se pre ograduju od grada nego sto sadejstvuju s njim. i da su neophodni Ijudi koji za to preuzimaju rizik. priznajte da to nije normalno. kao moe. cak i neprekidni dijalog s racunarem. vi ste ludi i treba vas svezati ako umesto da verujete u novae i njegovu carobnu 61 60 . superautomatizovana kola. Zgrade poput hotela Bonaventura izdaju se za savrseni mikrograd. Vise ga ne vide. kojeg vas banka oslobada: "vas me novae zanima" . Zato ja nerado uldem novae u banku. Ista je stvar i napolju. strah me je da se nikad neeu usuditi da ga podignem. nikad nije va!. nemoraln. Svuda unaokolo. a ponekad se uoblici u rasp ad sistema. kao sto se dogodilo 1976. ama ba! niko ga ne ~leda. opasno. Bankar je odbio da me pusti da odem s tolikom sumom: to je bilo besprizorno. Novae je fluidan. I stvarno ni nema nikoga. Istina je da posedovanje novea izgara prste. takav kakav je u banei. ledan kamufliran Covek. zajedno s velikim aviokompanijama. automatsko pokuestvo. njihov je unutra!nji prostor nedokuciv. Kad odete na ispoved i kad po~ hranite grehe u ispovednikovu savest. za sta bismo im morali biti vecito zahvaini.ueenjuje vas. koji je dosta krhka za!tita) da se oseea da bilo sta moze da pUkne u bilo kojem trenutku.izaei. i treba se kloniti kontakata da' bi se izbeglo poteneijalno prdnjenje. Posto su ludaci oslobodeni. i sta biste s njim? Osumnjiceni ste da zelite da ga iskoristite. Da ne zelim mozda makar putnicke cekove? Ne. ulozen umesto da je potrosen. Bank of Ameri~ ca. kao da nema nikoga iza tih liea. Reflektuju ga poput erne ravni. Zatrditi ga znacilo bi uvrediti bozanstvo. da lancana reakeija moze u trenu da naelek!rise s~ tu latentnu histeriju. tamne naocari. za seksom. kao milost. svako je za one druge poteneijalni ludak. poput onih igara u kojima treba spojiti sve tacke tako da se ne presece vee naertana linija. ima toliko malo uzdrZavanja i manira (izuzev veeitog filmskog osmeha. Sram vas bilo. I First International Bank. a novae je tako lep u svom fluid nom i bezvremenom stanju. njena je pohiepa bezgranicna. ProgIaS'en sam Iudim: u Ameriei. Njen besprizorni pogied razotkriva vaSu go~ Iotinju i primorani ste da se predate da biste je umilostivili. Isti je oseeaj u Njujorku gde Je pamka poput karakteristicnog mirisa gradskih uliea. ali nije tajanstven. Uostalom. da Ii se ikada vratite po njih? I ambijent je uostalom nalik na ispovedaonieu (nema mesta koje je vise kafkijansko od banke): priznajte da imate para.zavrsava refrakeijom ka unutra. Vokmen. Hteo sam jednom da ugasim racun i podignem sve u gotovini. Sve je nabijeno nekim mesecarskim nasiljem. novcem iii emoeijom. perjem i zutom kapuljacom.

Uee ~e da ocitavam istovremeno poVIiinu i kretanje.. ghost towns iii downtowns. Ogromna metropola Los Andelesa nasukava se na more poput pustinje. kljucnu drustvenu ulogu. One stvaraju viziju rasterecenu svega ostalog. beli talas koji jezdi.m sa~o iz sada!njeg trenutka. Moja su lovista pustinje. Banka ima. Te njihove pustinje poznajem bolje ~ego om. istina. Novac je.nost Je nelzmema.~etaforu te praznine i ljudska dela kao produZetak ~ustlnJe. kao putovanje koje gubi smisao kad se blizi kraju. Prirodne pustinje upueuju me u pustinje znakova. ovde se grad zavrsava u okeanu skoro kao pustara.mula~ija r~vijaju se u divljem. mrtav si. medija. Jedna od najlepsih stvari. Kao da se kaie: budi iii ne budi svoj! Glupo. Prekomemost prostora. raskosnim j izvestacenim (pa ipak lepim) morskim zalom. LIVE OR OlE: cudnovat grafit na molu u Santa Moniki. dakle. g~adova. okreeu leda sopstvenom prostoru kao sto su GrCl okretall leda moru. mediji. Nekoliko noeobdija vee jase po prvim talasima. ja vreme provodim u ~u~tmJ~ma 1 na putevima. kultura je naslednica pustinja. A pustinje nisu neka pr:roda nasup~ot grado~m~ one oznaeavaju prazninu. Ako si ziv. a ne univerzltets~a pr~da~~ja. prljav. odnosa. Dok oni crpu teme iz istorije ~~eJa. neka je poetska snaga saddana u toj neumitnoj tautologiji. Ali za razliku od Ria s ponosnim. melanholicne palme s gracioznoseu iz ludih dvadesetih. Zaliv ka Long Bicu veliki je koIiko i Ipanema u Riu i sarno se s njim moze uporediti. Ovo je. a kulturu kao fatamorganu i produzetak slmulakruma. Stvarno nikad dosta tih betonskih i metalnih svetilista da nas od njega zastite. eak 1 u metropolama. One lstovremeno oznaeavaju ljudske naseobine kao . ziv si. . zivot se ne moze razmeniti za sebe samog. dogadaja. geologiju I nepokretnost. u zoru. planine. ako si mrtav. Moze da se razume da treba ziveti intenzivno iIi nestati. jednostavnost govora i karaktera . drustvenom zivotu Arnerike nego sto bih lkad saznao na nekom zvanicnom iii intelektualnom skupu. kao u svemu gde nema sta da se razumeva. i vrteska. bledozeleni iIi tirkizni hotel iznad pescanih dina i nedogledni niz oronulih motela s umrljanim lampama. lzazivaju ushlcenJe opusto§eno§cu znakova i ljudi. a ipak zagonetno.. Predstavljaju 63 Arnerie~a 62 . sivo nebo na horizontu Venecije. Jer zapravo nema biranja izmedu zivota i smrti.Ja sa~daj i~~laci.. s maglovitom draii banjskog predgrada. i.001 kOJI. Ova je zemlja naivna~ u ~JoJ treba bltl nalVan. Zapad se zavrsava na jednoj obali ogoljenoj od znacenja. ra~lkalnu o~oIJenost. Los And~les. a u pustinji saznajem viSe 0 ~onkretnom. Najzad. a pustinja ostaje primalni prizor. Uprkos tome. safeways. freeways. . u zoru: pristaniste u Santa Moniki. jedna od najbeznacajnijih obaia na svetu. s istom lagodnoseu. sa zidovima prekrivenim grafitima. Sve je jos nalik na primitivnu zaJedmcu: tehnologije.fluidnost zelite da ga ponesete sa sobom u gotow. pouka tog grafita je mozda: kad si glup'ii umri! DOk.r ?ni s~de po bibliotekama. ali to je banalno. kao u ribarskoj luci. iz ZIVOStl ~~ uhcam~ ~h P?rodmh lepota. i sasvim je logicno da te gradevine predstavljaju monumental no srce grada. totalna (bio socio stereo video) "si. Kao: Pay or die! Pare iii zivot! odakle proistice: Zivot iii zivot! Opet glupo.. kOJa Je podloga svake Ijudske naseobme.omo~ stanju: BeznacaJ.

SAN RAPHAEL WILDERNESS U sumrak. Sdazak u grad koji to nije. Voznja uz uhce. hotel. posle tri sata voznje. Spust ~roz aleju oleandera. ROMERO SADDLE . kao na plantaii.citav zivot 64 65 . da produzim.QUICK SILVER MINE .BLUE CANYON . prepusten neumitnom propadanju. Ovde mozete iznajmiti tri sobe za nedelju dana po ceni od jednog noeenja u nekom obicnom motelu. slicnih Toskanskim. zatim pod svetloseu farova po pesku recnog konta. u podnozju Nacionalnog parka SekvoJa. u sporoj iIi zivoj povorci. Mozete ostati nedelju dana za dvadeset dolara. ali ovo su zapadni obronci Steno~tih . a mgde nicega nalik sredistu. iii automobilskoj povorci na losandeleskim autoputevima. Nema kulturnog centra. PORTERVILLE Pr~laz kroz pravolinijske sume narandzi. movie.CAMINO CIELO . Najzad. kroz zavese. u svakoj sobi. sladoled. planina. pravolinijski koliko i stabla narandZi i nastanjen meksickim robovima koji su od gazda otkupili stare sevrolete iz pedesetih godina. na greben Ca.radi televizor. Noe se lagano spusta nad Portervilom i pocinje groznica Subotnje Veeeri. ozwcenje. Primitivno drustvo: ista motorna identifikacija. Danas je to jos uvek centar Portervila. u sirom otvorenim sobama i u onima koje se vise ni ne otvaraju. jedina trospratna zgrada cije poderane zavese vijore kroz polupana okna na vrueem popodnevnom vetru. ledini znak zivota: americka zastava.dorucak. Americki graftti 85. sarno sto je umanjen i preobraeen u provincijsku bajku subotnje veeeri. Televizori. tam no geometrij- I I ski zelene. ljubav i smrt. uvek se treba pozivati na pustinje. muzika. U svim hodnicima. s rasporenim dusecima i ogledalima potarnnelim od prdine neprekidno .mino Cielo. jedini natpis: EXIT. One su izvan podrucja i opsega Zelja. s tapisonom izlizanim do potke. A ipak. ~ozim sve dalje i dalje ka poslednjim odsjaJlm~ dana. mogu se videti s ulice. nema repera. ni upravnih zgrada. viska namera i prohteva. s dobrim izgledima da se ovde provede noe. posle dvu sata voznJe 1 stlaska u pakao uskrsenje na nebo. jedu se sladoledi. vlasnik Meksikanac ne moze da nade kjuceve. mz uhce. One su nd mitski operator. To je moZda kolonijalni prizor. nema zabavnog centra.st~ar~ divan ukus prepustanja. ocigledno ni za koga. sve u kolima . U slucaju viska znacenja. da stanem? Smrkava se swd u~a~kolo. pije se. s noenim pogledom iz vazduha na Santa Barbaru. Nema cak ni banke. jedini pokretni elemenat: automobil. Ali otkrovenje je sam grad. Ali suvise je vruee da bi se 0 tome razmisljalo. tik uz zamrli centar.mentalnu granicu na kojoj se ruse civilizacijski poduhvati. ni veenice. dovikuje se (dok preko dana svi voze ne primeeujuei se). Moze da se izade u svim pravcima. pivo. U taj su hotel verovatno pre cetrdeset godina dolazili bogatdi iz Bejkersfilda kad su zeleli da se powku u svezinu planinskih predela. isti kolektivni fantazam ustaljenog toka stvari . Sva se kola kreeu gore-dole po dve milje dugoj glavnoj ulici. Sobe se ne mogu ni otvoriti. kolektivna parada. propoved. iii bar njihov odsjaj. potpuno 1 ~a n~ ne~hvatlji~o lisen bilo kakvog centra. Aleja od pedesetak apsolutno simetricnih palmi jednake visine vodi do naoko m:-Jene kuee plantaiera na kojoj su svi kapci zatvoreni.SYCAMORE CANYON . ledini elemenat kulture. ali V1s~ . prekrivenim talasastom travom nalik na zivotinjsko krzno. Cene su smesne. po obroncima divljih breiuljaka. Ritual nalik noenom krstarenju Stripom u Las Vegasu. izgubio sam se u divljini ~an Rafaela.

bez farova i svetIeeih reklama . pod svetloseu reflektora. U izmaglici natrpirodne vreline. modela. od elektricnog osvetIjenja na jarkom suncu. Treba uvek poneti nesto za zrtvu pustinji. Vazduh je proziran. iIi vestackog kockanja u zagubljenim kazinima. Posle noenog automobilskog ritual a. u nedelju ujutru. Ali nema niceg lepseg od vestacke svezine u srcu vreline. natrpirodno su tihe. kao sto u pustinji sve doprinosi njenoj magicnosti. svetlost. estetskog III kritlCkog vrednovanja. Femas Krik je sinteticka k1imatizovana oaza. s podmorskom realnoseu predela. tehnologija. pravih devojcica iz vestema. i uzviseno. Dolina Smrti je velika i tajanstvena kao i oduvek. sve isti fluidni monstrumi s automatskim upravljacem. vi jednostavno izbegavate izazov koji ona pred vas postavlja.. Izlisno je isticati odlike americke ugladenosti. Dolina Smrti ima neceg tajanstvenog po sebi. Izuzev jednog takmicenja: na obodu grada. i oni se ogledaju jedan u drugom preko pustinje. Holografski mikro-model cele Amerike. A sutradan ujutru. toplota. s poljima soli i brdima od 67 . Kolika god bila lepota svih pustinja u Juti i KaJifomiji. tek probudene benzinske pumpe. Zestina suprotnosti. nema menjanja brzine ni preticanja. svi elementi za prinosenje zrtava. Ovde je veStacko sve 5to je Ijudsko. No. Velicanstveno. nepromenljivo trajanje i najludu trenutnost. . morate taj pokret shvatiti kao neodoljivu i sustinsku cinjenicu.u drive-in. Uzaludno je suprotstavljati Dolinu Smrti kao uzviSeni prirodni fenomen Las Vegasu kao prezrenom kultumom fenomenu. Nista se drugo neee dogoditi tokom noei. opustele ulice. kao u snu. Ako nesto treba da nestane.ovo je neSto posebno. Ako po~~at~~te to drustvo sa stupnjevitoseu moralnog. Uobicajeni nacini razlikovanja ovde su besmlslem. sa svojom izvrnutom nadmorskom dubinom. koji gipko k1ize ukorak jedni s drugima).luda trka devojcica od dvanaest do petnaest godina. SvetIosna beznacajnost nedeljnog jutra. U tome je originalnost pustinja americkog Zapada. morate prihvatiti njihov sled i ako je nerazumJjiv. oaze) kakva odlikuje autohtone pustinjske kulture. nerazlucivost pozitivnih od negativnih efekata. Rajner Benam je u pravu: Dolina Smrti i Las Vegas su nerazdvojni. i podneti joj na mvu. a tvrditi da su u svemu ostalom Amerikanci divljaci. sve je prepusteno svetlosti suvise sirokih avenija. u prdini od konjskih trka. izmaeiee yam njegova originalnost. Jer jedan je skrivena strana onog drugog. I to vafi za celu zemlju: treba prihvatiti sve skupa. treba prihvatiti sve za66 jedno. kao vrhunac prostitucije i teatralnosti u vrhuncu tajnovitosti i tisine. razveseljenost. sirotinjsko svetIo. bezivotne prodavnice. u tom surovom elektrienom nadovezivanju.tek nekoliko Meksikanaca koji vee kruze u dugackim kolima i prvi belci koji peru kola pred otvorenim verandama. Izbegavanjem te zbrke i preterivanja. od vestacke brzine u srcu prirodnih prostora. Zenu. blizu terena za bejzbol . sudaranje rasa. Prirodno. Vatra. s narandzama svud okolo. jer upravo taj sudar elemenata americkom nacinu zivota daje Zivu obojenost. koja je upravo izazov vrednovanju i uzrok neizmeme zbrke efekata. jedva razliCite od pustinje. pIes simulakruma i stika ovde je toliki da. Postoji neka tajanstvena slicnost izmedu sterilnosti otvorenih prostora i sterilnosti kocke. Sve se svodi na paradu osvetljenih i eutljivih skafandera Ger sve se odvija relativno tiho. izmedu sterilnosti brzine i sterilnosti trosenja. sporost.. neSto po lepoti ravno pustinji. koja eesto ostavlja mnogo bolji utisak od nde (u zemljama "razvijene kulture"). zdto ne zena? Nista nije toliko strano americkoj pustinji kao sto je simbioza (Ieprsava odeea.

molekulama fluidnost boje. mineralna sustina svetlosti. To je jedino mesto na kojem je mogueno ponovo doZiveti. usred visokih planinskih lanaca. sve predele zamislja sarno kao usitnjenu pustinju. peScanu dinu. mnogo pre Ijudi. rudu... sasvim ovozemaljske. duh i svaki oseeaj pripadnosti ljudskom rodu tmu pred tim cistim. izmaglicka opsena njene mineralne poeme. Kao sto ni tisina nije one iz cega je odstranjena sva buka. spektar neljudskih metamorfoza koje su nam prethodife. Izlisno je nastojanje da se ukinu kinematografski efekti pustinje da bi joj se sacuvala izvomost. totalna ekstraverzija tela na vrelini. i sve Ijudske iii prirodne gradevine na kojima se zadr. Film je sve apsorbovao: Indijance. Niceg pogrebnog ni morbidnog: odsijavanje u kojem je sve opipljivo. Film nije jedini koji nam je pruZio kinematografsku viziju pustinje. sve moguee neJjudske oblike kroz koje je zemlja prosla objedinjene u jedinstvenu antologijsku viziju. Fragment neke druge planete (koja je u svakom slucaju prethodila nastanku Ijudske vrste) gde vlada neka druga. toplotu. ne nedostaje ni kinematografsko saZimanje. Menjanje navike je dugo. zanati. Americka je pustinj'a izvanredan· dramski komad. to je geologija zemlje. Pogled se vise ne moze zaustaviti na bliskim predmetima. Ona je jednostavno geoloski dramaticna i objedinjuje najsiljatije i najrastegljivije oblike s najblaZim i najlascivnijim podmorskim oblicima. preslikavanje je nametnuto i ne moze se ukinuti. kanjone. Ovde. svedost. cudesno sa. mineralna blagost vazduha. Kao sto ovde dubina vremena izbija iz dubine (kinematografskog)' polja. visoravni. i nikad potpuno.ze Benam. ka. njene pastelne boje. vegetalnost. idealna shema njegovog iscezavanja. ona je nalik nekakvom unutamjem svetilistu . uopste nije teatralna poput planinskih predela niti sentimentalna poput sumskih iii seoskih predela. u Dolini Smrti. Treba Ii se mozda opredeliti za "autenticne" pustinje i duboke oaze? Za nas modeme i ultrarnodeme.zimajuci sve metamorfoze zemljine kore. Nije neophodno zatvoriti oci da bi se cula. Okanite me svake sustine. Pustinja je prirodni produzetak unutamje tisine tela. sarno je pustinja produzetak njegove sposobnosti odsustva. Ako su jezik. Dolina spomenika. gradevine produzeci covekovih graditeljskih sposobnosti. stenu. Ali pustinja nije prostor iz kojeg je odstranjena svaka materija. kao i za Bodlera koji je umeo u vestackom da uoci tajnu istinske modemosti. fosilna koprena. neba. na cijoj povrsini lebdite kao na teskoj vodi. koje je od geoloske dubine i od cistilista nasledilo biagost i spektralnost. svoj najlepsi specijalni efekat. On se vise zapravo ne moze zaustaviti na stvarima. Jer sva ta tajanstvena geologija ujedno je i scenario.blata. CuI a. jedini zadivljujuci prirodni prizor jeste onaj koji pruza istovremeno naiuzbudljiviju dubinu i lolalni simulakrum Ie duhine. dublja temporalnost. to je najvelelepniji prizor na svetu. zajedno s fizickim spektrom boja. odnosno pred neumoljivom zagonetkom sopstvenog postojanja. mauzolej Indi- 68 69 . Ni erozivna i monotona poput australijske pustinje. i sarna je priroda ovde ostvarila. Kad se izade iz Mohave.posveeenom mestu. teSko je prilagoditi se na udaljenost manju od petnaest milja. neizmenjenim znakom starim sto osamdeset miliona godina. Niti misticna poput pustinja Islama.zava sarno su taSte prepreke koje kvare njegovo sameno prostranstvo. slanu pustinju. naSe sukcesivne forme nastajanja: mineralnost. Ipak. pogled i dalje mentalno pravi savrsenu prazninu i sve naseljene zone. Uvek me zapanjuje ta hiagosl Doline Smrti. Jer to je i tisina vremena. Svo poimanje zemlje i njenih elemenata sakupljeno u nenadmaSnom prizoru geoloske superprodukcije. Po izlasku iz pustinje.

leno utiskom da vee nisam tU i da svakog dana proZivaljvam Santa Barbaro. Tu nema animalnih pokreta. tako bliske totaInoj iluziji. organsku fazu prirode. ghostly. koji miluje rudne naslage na Telegrafskom vrhu.zenu depresiju svog radanja. geoloskih i antropoloskih dogadaja. kaktusi jesu veciti.janaca i kamera D. Tisina je necuvena. s druge strane.sti bio mnogo pre nego sto sam dosao. ni ogoljenosti. smirenih i nejasnih obrisa. i najbeznacajnije zbivanje opet je uzbudljivo. sentimentalnosti.lena pustinjska . Stene. kao da razlomljena kroz vazduh lebdi po povrsini stvari . najzivlju osvetIjenost i najsveobuhvatniju povrSnost. Govor. sve to veoma brzo postaje irealno. tako da se putenost nadovezuje na suvoeu i dezinkamaciju. vreme kao da je bilo umno. Santa Barbara je sarno san sa svim procesima sanjanja: nepodnosljivim ispunjavanjem svih . u istrosenim. Otud izuzetne scenografske vrednosti zapadnih pustinja koje sjedinjuju najdavnije predacke hijeroglife. daleka od svake drustvenosti. transparentnim motelskim naslonjacama. nestvarni i odvojeni od materije. Ali i taj drugi proces smenjen je pedeset godina kasnije· kinematografskim putovanjem. fotografisao sam je. taj izuzetno spor proces zamenjen je jednim znatno brZim. mo. jedna je ptica sletela da umre na balkonu. Ali. Ka sasusenoj. tisina podmorske erozije. na stotine milja. nad Dolinom Smrti. pod velom cutanja. Pustinja je uzviSena forma. presecana gdekojim automobilskim farovima. 0 srecni dani! Jutros. vee tisina citave vreline nad mineralnim prostranstvom pred nama. Ovde sam u ma. Otuda je ovaj predeo svedok svih. I svaka faza vesto okoncava prethodnu. A svetlost je supstancijalna. Istrebljenjem Indijanaca okoncan je prirodni kosmicki ritam tih predela za koje je hiljadama godina bilo vezano njihovo magicno postojanje. To nije tisina hladnoee. Sva tri elementa sjedinjena u naSu viziju 0 tome. ali neunistiva.zava dezinkarnaciju. lakocom . a istovremeno zamagljenih. Boja ovde kao da je razredena i odvojena od materije. uvek je suvisan. cak i zaverenicki. koje prevazilazi onaj prezrivi prelazak tela ka telesnom nepostojanju. Vrelina ne opada. Ali niko nije ravnodusan prema sopstvenom Zivotu. koji odra. ispod linije proticanja vremena kao ispod nivoa mora. seksualnosti. translacijom. nista ne sanja. u tamu svog alkaInog vrenja. Otud efekat fatamorgane. Erozija. Zivim sarno u secanju na Santa Barbaro. samo noe pada. s njenom fatal71 70 . istrebljenje. Pustinja prevazilazi tu ukletu fazu truljenja. ni odsustva Zivota. na verandi ispred dina..znu fazu tela. razdvajanje duse i tela. izuzev ako je sarna . Unutra.otud se privida da su predeli avetinjski. Sa civilizacijom pionira.lona Forda. u kojoj se dovrsava faza izopacenja tela. Milovanje je besmisleno. Poslednjih nedelja. iii bolje reeeno tisina je sva cujnost.lelja.. kondenzacijom. ali i audiovizuelno putovanje. kristali. nis~ se ne da porediti s prizorom smrkavanja. osencenih. tu svake voceri zemlja uranja u savrSeno tihu pomrcinu.le se govoriti 0 apstraktnosti pustinje. 0 rastereeenju od organskog. Mnogo pre polaska. nista ne govori u snu. pa i najskorijih. koje ga je jos vise ubrzalo i na neki nacin okoncalo istrebljenje Indijanaca uskrsavajuei ih u svojstvu statista. i svakog proleea u njoj se raspukne cudo cveea. fatamorgane vremena takode. pesak. i svim obojenostima daje onaj karakteristicni pastelni ton. u bla.snja tisina same doline. svetleeoj fazi smrti. Vegetacija je minimalna. samim tim je ovaj boravak postao boravak iz prethodnog Zivota.obdarena trenutnom i povrSnom animalnoseu. rasp dena u vazduhu. vla. V tom smislu. tisina laganog vetra nad slanim blatom Bedvotera. ali i prolazni.

Ne razdvaja nas sarno jaz. kao mesto predodredeno za veciti povratak. PoJ1'lOti nema: sve je zasnovano na burzoaskom SDU iZ XIX veka. danas toga nema. to je virusna povratnost mlkroprocesa. nepremostiv rascep. ni virusna implozija ne mogu se imenovali maS~. ali koja nikakvim moenim znakom ne moze ugroziti maSlu (ni nukleama eksplozija. su ~lljadu puta vise zaokupljeni svojim sitnim Z1votnlm pncama nego cudnovatoseu nekog drugog sveta. Ljudi i stvari udese da sve bude kao da niste ni odlazili. svakako neizbezna. razlomljeno. Toga viSe nema. Veciti Povratak je ono infinitezimaIno. i sas~ Vim se dobro prilagodava vaSem povratku. Takvi su dogadaji koji nas okruruju: mikroprocesm I trenutno baceni u zaborav. ja sam sve t~ n~pustio ~~z griZe savesti i vraeam se bez odusevljenja. n8§. oci bode XIX vek..m). ne moZe postati moderan.nom blagoseu i bledilom. OPSeslVllO ponavljlanje jedne mikroskopske i neljudske skaIe. m njegovo posveeenje nekim nepromenljivim ~akom kao sto je smatrao Nice. koja joj daie skoro konalno obele!. A ja. bIje~ ske Iznenadenja. Bila je draga .ona nekadaSnja navika da se ponovo gledaju isti fiimoVl. t? nij~ ~hiCenje volje. Po povratku iz' Los Andelesa sleeemo u XIX vek. Sasvim je lepo opstajao i bez vas. nego avionski trag. U Parizu.fe. TeSko je zapamtiti divljenje. ni suverena potvrda nekog dogadaja. I sarna moguenost Veeitog ~ovratka postaje prolazna: to cudesno glediste pretpostavlja da se stvari odvijaju po jednom obaveznom i predodredenom sledu ciji ih smisao prevazilazi. danas kad se sve odvija u tromom nizu bez sutraSnjice . je predeo ObeleUR burZoaskim modelom '89' i. Vratiti se iz Kalifomije znaci vratiti se u vee videni vee proZivljeni svet. Dva i po meseca brisu se za nekoliko trenutaka mentalne razlike brze. U suocavanju Amerike i Evrope vise se primeeuje iskrivljenje. Sve nestaje sve brze u retrovizoru pameenja. Za nas. UIJUUllU sidete niz stepenice zadrzavajuei dah i onih nekoliko vizija koje vam jos svetle u pameenju. sacuvati pregnantnost stvari. ali bez drati'vraeanja prethodnom zi~Olu. Svaka zemlja ima new. 73 . njegovom beskrajnom dekadencijom. 72 Preporucuje se dakle da sletlte 8to nepnmemlJ~. Covek se rada moderan. svoju istorijsku' predodredenost. vee ponor modemosti.. nego priblizavanje. Ostavljen je u nadi da Ce se preobraziti u vaSem odsustvu a~i nista od toga. ~~udl . Sad sumnjam da se na sarnrti u jednom trenu sagJeda citav zivot. One nikad ne traju duze od vremena u kojem se odvijaju.

Citavi temelji Amerike postavljeni su na tom dvosmemom kretanju ka produbljivanju moralnih zakona u svesti. izgnanstvom i iseljavanjem sublimirana i u neku ruku pretvorena u primalni prizor. snamoj ekstraverziji. radikalizacije elemenata naSih evropskih kultura. ali ne istim pecatom. A ako ta 74 75 . Ta je materijalna utopija nacina Zivota. NaS primalni prizor jesu politika i istorija a ne sfera utopije i morala. kao su~tinska primena moralnih zakona. U isti mah. fantazmu iseljavanja i progonstva i otud izvesnoj interiorizaciji sopstvene kulture. u Evropi. obicajima i nacinu livota. odnosno nultom stepenu te iste kulture. vee peeatom Istorije. ka radikalizaciji utopijskih prohteva oduvek svojstvenih sektama i ka neposrednoj materijalizaciji te utopije u radu. Sleteti u Ameriku i danas znaci spustiti se u onaj "kult" nacina livota 0 kojem je govorio Tokvil. Nasilnim iii dramskim preokretom. one §to je ostalo u Evropi od kritickog i verskog ezoterizma pretvorilo se na Novom Kontinentu u pragmaticki egzoterizam. Drhve i Ideologije. ona odgovara. obeleiila je revolucija 1789. podvajanjem voljnog izgnanstva coveka u sopstvenu svest geografSkim izgnanstvom praosnivaca u XVII veku..OSTVARENA UTOPIJA Amerika za Evropljanina i dandanas odgovara prikrivenom vidu izgnanstva.. Nijedna druga zemlja ne inkamira u tolikoj meri to svojstvo dezinkamacije i sveukupnog ushicenja. uspeha i delanja. Nas.

to se ne bi moglo reei za onu imanentnu revoluciju americkog nacina zivota. ona Zivi u neprekidnoj simulaciji. To cak i nije toliko sumanuto: sva pionirska drustva bila su manje iii vise idealna. zasniva na ideji da predstavlja ostvarenje svega onoga 0 cemu su drugi sanjaIi . razvija se s novim zarom i eksperimentalnom energijom. ona nema proSlost niti osnivacku istinu. ka kulturi koja se.kriza istorijskih ideala podleglih nemoguenosti svog ostvarenja. Cak i jezuiti u Paragvaju. Ne treba suditi 0 njenoj krizi kao sto bismo sudili 0 naSoj. Amerika iskorenjuje pitanje porekla."transcendentna" revolucija na evropski nacin vise nije siguma u svoj ishod i svoja sredstva. koji ee to umeti da iskoriste do kraja.Amerika nema problem identiteta. Hteli mi to iii ne. svi se okrecu ka onoj kulturi koja se usudila da teatralnim preokretom te vrednosti materijalizuje odmah. buduenost se pomerila prema vestackim satelitima.pravde. ona u to veruje. I ono se ne zasmva tohko na sirovinama. U izvozu. konkretizuje se.ne zaboravimo fantazmatsko posveeenje svega toga putem filma. Cak su i Portugalci u Brazilu osnovali u neku ruku idealno robovlasnicko i patrijarhalno drustvo. ideal se prociseava od istorije. A1i to je nevaZno . cak i kad se rusi. i napokon. U sadaSnjoj krizi vrednosti. Kako bilo da bilo. anglosaksonskog. Posto nije iskusila sporu i vekovnu akumulaciju principa istine. Ona nema teritoriju predaka. vrhovnu mo~ 1 ap~olutm model uopste nije pogresno. s nama moZda nepodnosljivom cistotom. puritanskog modela. obilja. ona ne uzgaja poreklo ni mitsku autenticnost. u neprekidnoj aktuelnosti znakova. bogatstva. A1i Amerika je u svoje doba vee bila satelit planete Evrope. krizi starih evropskih zemalja. No. i to iz njihovog dubokog i sumanutog ubedenja da im je ona ostvarila sve snove. za ono moralno i pragmaticno potvrdivanje koje je predstavIjalo i jos predstavlja patetiku Novog sveta. slobode: ona to ma.kriza ostvarene utopije suocene sa svojim trajanjem i neprekidnoseu. prava. Posto nije iskusila prvobitnu akumulaciju vremena. Ona za Stari svet predstavlja jedinstveno 77 . u hipostaziranju preko okeana. Japan je vee sateHt planete Zemlje. i stagod da se govori 0 preuzvisenosti dolara i multinacionalnih kompanija. upravo ta kultura sirom sveta opcinjava cak i one koje je podjarmila. uspevajuei da. ona Zivi u neprekidnoj sadaSnjosti. ali za razIiku od sevemjackog. drugi u to veruju takode. Amerika je originalna verzija modemosti. Dinamika "novih svetova" uvek svedoci 0 njihovoj superiomosti nad zemljom porekla: oni operacionalizuju ideal koji su drugi gajili kao krajnji i tajno nemoguei cilj. jumjacki model nije mogao da se univerzalizuje u modemom svetu. bez originalnosti. . jednog drustva koje se. NaSa je kriza . zahvaljujuei geografskom i mentalnom rezu prilikom doseljavanja. indijanska teritorija svedena je na rezervate ravne muzejima u koje ona skladisti Rembrante i Renoare. Njena je kriza . moe teritorijainosti i feudalnosti preobrati u moe deteritorijalnosti i besteZinskog stanja. Kolonizacija je s te tacke gledista bila svetski dramski preokret koji ostavlja duboke i nostalgicne tragove svuda. koji to u neku ruku dokazuje cak bolje od samih Sjedinjenih DrZava. moe ce u buducnosti pripasti narodima bez porekla. Pogledajte Japan. to je ostvarena utopija. Amerika. paradoksalno i nama neshvatIjivo. Idilicno ubedenje Amerikanaca 76 da predstavljaju centar sveta. tehnologiji i oruzju. koliko na cudesnoj pretpostavci ostvarene utopije. usudila da pouli da ni iz cega stvori idealni svet . mi smo nadsinhronizovana iii titlovana verzija.

a pogotovo intelektualci. Ima proizvoda koji ne podnose UVOZ-lZYOZ. Trenutak u kojem se te dotada transcendentne vrednosti realizuju. sloboda . pomisljarn kako Je tu po~red~ los transfer. proSlost. Nastanak tih drustava na rubovima imperija ukida sudbinu istorijskih drustava. moe arnericke (ne)kulture poticu upravo od iznenadne i jedinstvene mat~rijalizacije modela. Njen miris ubedljiv je koliko i venac kalifomijskih vina (iako nas danas uveravaju u suprotno. razdvaja od Amerikanaca. napredak. Ne sarno da se istorija ne moze nadoknaditi.revolucija. nije greh sto naSi marksisticki kriticari jure za kapitalom. on izigrava dijalektiku. nikad nismo istinski uspeli da pripitomimo modemost. EvroplJanl. zarnene koja pravi kratak spoj u ishodistu tih vrednosti u zemIjama porekla. sarno sto im on uvek beZi za jednu duzinu. skoro kao u nekom naucno-fantasticnom romanu (ciji prizvuk cesto ima i dan as. kuhinju.iskustvo idealizovane zarnene vrednosti. To je ono sto nas. Zivimo u negativnosti i protivreenosti. i prizeIjkuju da sebi iskroje sistem idealnih vrednosti. dok se naS humor odlikuje (odlikovao?) prefinjenoseu kritickog duha. Kad vidim kako Amerikanci.rasprsili pre nego sto bi se ostvarili i materijalizovali. parodiramo s pedeset godina zakaSnjenja. projektuju u realnost. No. ali uzalud). I nikad se viSe evolucija neee nastaviti progresivnim hod om. ali koji u sustini preziru njeg~vo ostvarenje. Mandel i njegova treea faza svetskog kapitala). posto draZ i. nego se cini da se. koja ga rekonstrulse 79 . pravih isto~j­ skih pravila. istorijska drustva gube kontrolu nad svojom evolucijom. da proZive filozofske iIi marksisticke uZitke stare Evrope. Mi ih sarno podraZavamo. iii propadaju u suocavanju s njom (Am erik om) jeste ireverzibilan. Mnogi narn americki intelektualci na njemu zavide. To je opravdani revans za to sto ml. ali bezuspesno. n~enu istoriju~ metafiziku. on je vee presao u sledeeu (E. Nedostaje nam srcanost i hrabrost onoga sto bi se moglo nazvati nulti stepen kulture. nostalgicno ispod oka pogledaju na Evropu. Nikad ih neeemo sustiCi. To se kosi sa svime 5tO cini njihovu originalnost. uprkos dirljivim pokusajima da se priviknu ~a novo ~o~­ neblje. obmut~m smeru. oni zive u paradoksu (jer je ideja ostvarene utopije paradoksalna).ima rezova koji su konacni i koji se ne mogu zakrpiti. Kapital je prepreden. kao u SAD). Ako je za nas drustvo nallk cvetu mesoZderu za njih je istorija nalik cvetu presadenom iz drugih p~dneblja. NaS je problem u tome sto bi se naSi stari ciljevi . Naglo ekstrapolirajuei svoju sustinu preko okeana. u tom "kapitalistickom" drustvu. ali da nikad nije sve ostvareno. moe nekulture. Otud naSa melanholija. koji propovedaju da je sve moguee. sta god da se desi. Kad se jedna njegova faza raskrinka. koja se takode protivi prelasku okeana. A 78 sustina arnerickog nacina Zivota dobrim delom lezi u njihovom pragmaticnom i paradoksalnom humoru. Ponistava ih idealni model koji su sarna izrodila. taj ee nam pogled na svet uvek izmicati. Istorija i marksizarn su nalik na stara VlOa 1 vrhunsku kuhinju: oni zapravo ne mogu da predu okean. ali u. Tl?Jgore po nas. i nikad neeemo imati takvu cistotu. tim gore po njih. Kao sto zemlje Treeeg sveta neee nikad uspeti da usvoje vrednosti demokratije i tehnoloskog progresa . Nikad neeemo imati priliku da dozivimo taj drarnski preokret. Uzalud se vise iii manje prilagodavamo. sam kapital nikad ne moze dosegnuti u sadaSnjosti. istoriju. Na to ukazuje Amerika. ne pridrzava se pravila koja mu nalalu kritiCari. Ostaeemo zauvek nostalgicni utopisti koje razdire ideal. kao 5tO Ce Amerikancima uvek izmicati transcendentalni i istorijski Weltanschauung Evrope.

gipku. bili promiskuitetna kultu81 80 . neeemo moei da im je otmemo. ni ljudi. nego onu konkretnu. Mitovi su se preselili. pomisljam kako je i tu ree 0 losem transferu.ne formalnu slobodu koju mi podrazumevamo. Nikad. Oni nam zavide. jedno odsustvo centralizma. bilo Je 1 tacka. aktivnu slobodu. Oktavio paz s pravom tvrdi da je Amerika stvorena s namerom da umakne istoriji. Od tog poeetnog decentrisanja u politici ee uvek ostati jedan federalizam. Nikad neeemo moci na isti nacin da se ekscentrisemo. imali su i oni SecesionistiCki rat. Svi koji su hteli to da podrdavaju. ideologije i revolucije: sve je to u sustini imalo smisla za nas. svi ti teoretieari sami ukazuju na uzaludnost svojih nadanja. ali mi govorirno 0 saddnjem federalnom sistemu) zato sto su od samog pocetka. ispali su smesni iIi su dramaticno skrenuli s puta (i mi sami uspevamo tek da se podraZavamo i da Zivotarimo).v~nu ispravnost njihovih analiza sa zadrSkom. Ne treba im nista. sa zadclkom od jedne revoIucije. Kako kaZe lzabel Iper: "Oni imaju sve. Mi je jedino moumo podraZavati i ne mozemo joj prkositi na njenom terenu. Evropa je izmislila izvestan tip feudalizma. aristokratije. svemirskim i mobilnim. I dalje smo u sredistu. da izgradi utopiju zdtieenu od istorije.A. s obzirom da dovoljno dugo Zivimo s nesreenom sveseu 0 toj modemosti. Ekscentricnost im je upisana u krstenicu. ekscentrisanost koja je zapravo ekscentrisanost Novog sveta u odnosu na Evropu. Sto istovremeno osigurava . ni dogadaja. ni ideja. oni samo dokazuju apsolutno preimuestvo kapitala kao istorijskog dogadaja. oslanjajuei se na primat politiCke ekonomije. koja je na delu u americkim institucijama i u glavi svakog Amerikanca. Koncept istorije kao transcendiranja drustvene i politicke racionalnosti. Ponovo izmi!ijajuei kapital u svakoj novoj fazi.. ana nivou obicaja i kulture decentralizacija. Od onog dana kad se s druge strane Atlantika razvila ta ekscentricna modemost u punoj snazi. ali sve to ne cini istoriju.I\. To nam je dovoljno jasno. taj koncept nije njihov . funkcionalnu. znaci da nikad neeemo biti modemi u pravom smislu reei. Oni koji su bili njegova marginalna transcendencija danas predstavIjaju njegovo novo i ekscentricno srediste. Nde shvatanje slobode nikad nece moci da se takmici s njihovim. poput ratova. od osvita svoje istorije.a mozda im to i jeste cilj . ali ni za koga drugog. ali u sustini mi im samo licimo na malo otmeniji Treei svet". iii otkriea rudnika zlata. bUrZoazije. ali u sredistu Starog sveta. Americi nikad nije nedostajalo surovosti.. Cak i antikapitalistieke revolucije sluze sarno da bi ponovo pokre. koje proistice iz cinjenice da su se oni u jednom trenutku osiobodili istorijske centralnosti. Evropa je pocela da nestaje. A Amerika. . Amerika je bila u prilici da napravi rez i uspostavi radikalnu modemost: modemost je dakle originalna samo tu i nigde vise. kriza. Time upadaju u sopstvenu zamku i uskraeuju sebi svaku priliku da je izbegnu.niti ee zapravo modemost kao izvomi prekid s odredenom istorijom ikad biti naSa. U Los Andelesu. Najzad. da je u tome delimicno uspeia i da jos ustrajava u tom nastojanju. koji osvezavaju kapital. Ne pomaZu jadikovke.tek naknadno. da se decentrisemo. Kao VIOlIn KC:l. nule svoju sopstvenu: one odgovaraju onim exogenous events 0 kojima govori Mandel. i nikad neeemo imati istu slobodu . Evropa je nestala. Danas su svi modemi mitovi americki. svakako. Sjedinjene Drzave nemaju nereSivi problem federacije (naravno.U Evropa pogieda ispod oka na modemost pO svaku cenu. kao dijalekticke i konfliktne vizije drustava. Sta je bilo. i dive se ndoj pro!iosti i kulturi.

Cuvajmo se te ideje.. Suvise smo zaokupljeni istorijom i umemo da proizvedemo sarno sramezljivu centralnost (sitnoburzoaski pluralizam) srameZljivu izmeSanost (nd raznezeni rasizam). a preti joj opasnost da propadne od univerzalnog. postala univerzalna tek kad se formalizovala u apstrakciji i koja po tom osnovu jede pojedinaenost koliko i revolucija svoju decu. lokalnog dogadaja (decentralizacija). ako evropskom mi!lju vJadaju negativnost. postoji jedna dubinska razlika izmedu Amerike i Francuske u rasnoj. To je ocigledno u Njujorku. I to koliko od prosirivanja pojmova trZista. Posledice kolonijalnih prilika. vee utisak uskladivanja energije. Tamo je zestoka izmesanost mnostva evropskih nacionalnosti. Otud saddnje teSkoee u traZenju evropskog zanosa. Kad se neka nacija iIi kultura centraIizuje prema nekom trajnom istorijskom procesu.sve sto nestane u Evropi vaskrsava u San Francisku! Ipak. a celina ipak ne odaje utisak nesklada. gde je naizmenicno svaka zgrada dominirala nad gradom. ni pravog reSenja. u kojima i dalje traje podsvesna dvolicnost kolonizatora i kolonizovanog. Princip ostvarene utopije objdnjava odsustvo. imamo pre svega neugodni utisak sitnieavog rasizma. Izvesna neumitnost saddana je u procesu centralizacije. To polaganje prava na univerzalnost ima za posledicu podjednaku nemoguenost diversifikacije nanlze i federalizacije navise. svaka rasa razvija jezik i kulturu koji se takmice. Kolonijalne prilike jednostavno su preseljene u metropolu. Imigracija je bez sumnje osetljivo pitanje. iz nadmetanja proisteklog intenziteta. ali prisustvo vise miliona imigranata nije po sebi obeleZilo francuski nacin zivota niti izmenilo konfiguraciju zemlje. sto je svima nelagodna i sramotna situacija. koje se iskazuju kroz nadmeta- nje i izazov. Ono sto je smisljeno u Evropi ostvaruje se u Americi . kad se vratimo u Francusku. sto daje jedinstvenu zivost. i nikakav je poraz ne moze dovesti u pitanje. pod socijalnim protektoratom svojih ugnjetaca.ra. ideja ostvarene utopije je paradoksalna. otvorenost prema suocavanju rasa. rasnog iii viSerasnog dogadaja (izmclanost). kultura nacionalne i rasne izmesanosti. kolektivno privlacenje..· Stoga. koja tako gradi saveznistvo. etnickoj obojenosti. niti je bilo jedinstvene izmesanosti.. niti utisak jedinstvenosti iii pluraliteta. Otuda. zasnovano na zestini iii banalnosti naeina zivota. a ponekad i nadmduju jezik i kulturu "starosedelaca". Svi su imigranti u sustini zivalj iz bivsih kolonija. nadmetanja i heterogenosti. Dok u Americi svaka etnicka grupa. uzvise83 82 . nevezano za kulturu i politiku. evropska kultura igrala je na univerzalnost. isto kao i ideja revolucije. izvan svog prvobitnog konteksta. Ta viserasnost preobrazila je zemlju i podarila joj svojstvenu slozenost. kulture. ona ima nepremostive teSkoee kako u stvaranju posrednih podskupova tako i u integraciji u neki koherentan nadskup . koja je. pa zatim egzogenih rasa. Na isti nacin. NaSa. Usled toga Amerikanci imaju percepciju realnosti koja se razlikuje od naSe. gde je na svoj nacin svaka etnicka grupa dominirala gradom. a i beskorisnost metafizike i imaginarnog u americkom Zivotu. Nije rec 0 formalnoj vee 0 stvarnoj jednakosti iIi slobodi. stvorila jedinstvene okolnosti. Realnost za njih nije vezana za nemoguee. U Francuskoj. Nemoguenost stvaranja federalnog dogadaja (Evropa). monetame razmene iii proizvodnih dobara toliko i od imperijalizma ideje kulture. kojima mogu da suprotstave jedino svoju bedu i fakticko izgnanstvo. niti nadmetanja izmedu pojedinih grupa. dinamizma. i naizmenicno svaka grupa simbolicno nadvladava. ironija.. antagonisticke snage.

Ali to bi bila nepravicna optuzba. dok se naS napredak odvija u zabrinjavajueem cudenju pred vee videnim i mukloj transcendentnosti istorije. pozoristu drustvenih odnosa. nista nije dvosmisleno (sto je u sustini istina: nema lw. u naseljenim mestima. iii koje neprekidno sebi dokazuje da postoji. naucni proces ne moze prevariti. cinjenice su tu. postoji samo simulacija. ovde nedostaje ironija zajednistva i veselost drustvenog Zivota. Jer materijalnost stvari. po tome su Amerikanci pravo utopijsko drustvo. Cak je i materijalizam u Evropi sarno ideja. koja je upravo varljivost cinjenica). Ne konceptualizovati realnost. nema jeresi. Ovo je drustvo koje se neumomo hvali. ka reklamiranju zivota i nacina zivota. Amerikanci veruju u fakta. Svima je znano da su Amerikanci fascinirani Zutima. na benzinskim pumpama. To je jednostavno etiketa najlepseg i najuspesnijeg medunarodnog preduzeea: USA. Za njih ima smisla sarno ono sto se ostvaruje. Ne znaju da su fakta varljiva po etimologiji. Ni traga od one okrutne parodije 85 . po kultu svrsenog cina. kralj je go.. Sva druga drustva obelezena su nekakvom jeresi. uvek nove ociglednosti. kakav god bio. uvek zapanjujuCe sveZine u zakonitosti svrsenog cina. nista ne moze prevariti. on se konkretizuje u Americi u tehnickoj operativnosti. po preziru prema onome sto se moze nazvati pojavom. ne zastave kao herojskog znaka nego kao zaStitnog znaka za dobru fabricku robu. Mi smo ti koji zamiSijarno da sve kulminira u transcendentnosti i da nista ne postoji sto nije prethodno bilo konceptualizovano. Istina. Oni ne sarno da ne mare za to. po naivnosti u zakljucivanju. disidencijom. verovanjem u moe pojava. NaSi fantazmi prostora i fikcije. kod kojih predoseeaju visi oblik lukavstva. nego realizovati koncept i materijalizovati ideje. koliko vredimo.sve sto je sanjano s ove strane Adantika moze da se ostvari preko.nost arnerickom mislju vlada parac1oks. ali i snove. seksualne perverzije. ali ne veruju u njihow fakticku varljivost. Ovde. Prosvetiteljske ideje 0 religiji i moralu naravno. Draf svojstvena manirima. sujeverjem prema nekoj zloj sili i verovanjem u isterivanje te site pomoeu magije. kao sto je pop-art s izvesnom radosCu transponovao na platna zapanjujueu banalnost proizvoda potrosackog drustva. tog odsustva istine kojeg se plaSe. po pragmaticnoj ociglednosti stvari: lice ne moZe prevariti. paraaOKsalnl numor' ostvarene materijalnosti. mi stvamost pretvaramo u ideje. nego im je gIediste obmuto. nema sumnjicavosti. iii u ideologiju. kao kad se na filmu kafe: Action! i kamera pocne da snima. po bezrezervnom poverenJu u ono sto se cini i sto se vidi. za nas ima smisla sarno ono sto je promiSijeno iii skriveno. nema prevare. Oni realnost stvaraju polazeei od ideja. u pretvaranju nacina misljenja u nacin zivljenja. naucne vrednosti. Sarno utopista moze da veruje kako u nekom poretku. na plantafama. ali i iskrenosti i vrline iii sumanutosti tehnologije . naravno. jeste njihova kinematografija. iii sto se ukazuje. iii igrom pojavnosti. Imidz ovog drustva je autoreklamni. ovde je okrenuta ka spoljaSnjosti. bez ironije i osporavanja (DZim Dajn sezdesetih godina). po prenebregavanju zlih sila. Sve treba da bude javno. u "snimanju" ZivOla. Materijalizovati slobodu. ali i nesvesno. Zamerarno Amerikancima da nemaju moe analiziranja i konceptualizovanja. sumnjicavoseu prema realilOsti. stvari mogu biti tako naivne. Po tom verovanju u Cinjenicu. humor naivne ociglednosti stvari. koliko zaradujemo. To dokazuje sveprisutnost americke zastave.nema mesta tananijoj igri. ponaSanje 84 ne moZe prevariti. Zato su hiperrealisti uspeJi da ga odslikaju naivno. kako Zivimo . nadgrobnim spomenicima.

Ali Cak i uspela revolucija ima svoje !rtve i zrtvena znarnenja. Dok. Ta autoindulgencija s izvesnom duhovitoscu svedoci 0 drustw sigumom u svoje bogatstvo i moe.americke himne Dzimija Hendriksa. dokaz svoje sreene ruke. nego i za autoreklarnnu. preterivanje. . Kad Amerikanac kale da se slaZe. vertikalnost. ona je ovde pre§la u predmete. a pogotow od francuske. To je za njih sarno poseban oblik duha. U tome je sva sustina: razdvaja nas le§in~ bUrZoazije. sto su kod nas svojstva duha i psihickih sposobnosti. MoZda stoga sto je banalnost ovde proistekla iz neizmernih udaljenosti. Ali ce vrlo eesto vdu analizu potvrditi cinjenicama. pop i hiper humor tako karakteristican za americku atmosferu u kojoj kao da su stvari popustIjive prema sopstvenoj banalnosti. kojem se ne treba bespotrebno izlagati. koje je kod nas subjektivno. vrlo evropska po inspiraciji). Kolika god bila dosada. naprotiv. Njihova spontana reakcija nije negiranje iii osporavanje. doZivljavaju statistiku kao optimisticki podstrek. To je jedina zemlja u kojoj se kvantitet moze velicati bez griZe savesti. Ludilo. u njoj odmah vide svoj poraz i zaklanjaju se iza greevitog izazova kvantitativnosti. je francuska banalnost otpadak bUrZoaske svakodnevice. iz mobilhome-a i dzinovskog hamburgera na pet metara dugackom reklarnnom panou. iz ekstenzivne· monotonije i radikalne nekulture. lronija koja je kod nas subjektivna. To ubistvo do danas nije osveeeno. Opsenarstvo. ovde je postalo objektivno. pakao svakodnevice u SAD iii bilo gde drugde. 87 86 . nasuprot svim evropskim revolucijarna. ovde su presle u stvari. dok su Amerikanci uspeli da ocuvaju izvesnu duhovitost u materijalnim oznakarna ociglednosti i bogatstva. nastale iz jedne aristokratske kulture na izmaku pretvorene u malogradanski manijerizam. koliko i njena suprotnost: brzina.oljavaju prema sebi sarnima i prema drugima. Njihovo je intelektualno pondanje cool. samoopravdavajueu surovost tog dru§tva. Da ne govorimo 0 ubijanju Indijanaca. Ali popustIjive su i prema sopstvenoj sumanutosti. ne. americka banalnost biee uvek hiljadu puta zanimljivija od evropske. Istu popustljivost i duhovitost koja se ispoljava u banalnosti stvari Amerikanci isp. te bUrZoazije koja se tokom XIX veka istanjila poput §agrinske koze. prijatno. neutralni humor banalizovanih stvari. Op§tije recen~. statistickim podacima iii licnim doZivljajima koji ee joj zapravo oduzeti svaku konceptualnu vrednost. one ne teze izuzetnosti. One poseduJu ekstravaganciju svojstvenu nesvakiddnjoj svakodnevnoj Americi. ni rasvetIjeno. Ona je autohtona. bila uspesna. cija energija jos zraci nad savremenom Amerikom. preuvelicanost koja se gr~ici s ~ez­ voijno§eu i nezainteresovanost prema vrednosttma kOJa se granici s nemoralno§eu. one jesu izuzetne. njihov je prirodni pokret odobravanje. Ovo nije sarno primer za indulgenciju. to je zato da bismo potom sve osporili. To je i razlog zbog kojeg Evropljani doZivljavaju kao zlehudu sudbinu sve §to ima veze sa statistikom. koje je u neku ruku interiorizovalo tvrdnju Hane Arent da je americka revolucija. i to s razJogom. to znaci da sasvim iskreno ne vidi nista protiv. Reganova vladavina u su§tini je zasnovana na Kenedijevom ubistw. ona je nosilac ndeg hromozoma banalnostt. onu pobednicku surovost koja cini sastavru deo uspelih revolucija. Ne pretenduju onome sto mi nazivarno inteligencijom i ne oseeaju se ugro!eni inteligencijom drugih. ekstravaganciju koja nije nadrealisticka (nadrealizarn je opet esteticka ekstravagancija. Amerikanci. razdraganog pristupanja veeini. Kad mi kaZemo: sldem se s varna. Nazire se sarno laka ironija. ovde je postala objektivna.

Ali sloboda nije po sebi generaf()f moei. nadmoe moraine (vise nego politicke) organizacije drustva. Zatim s jednakom jasnoeom opisuje istrebljenje Indijanaca i polo.Tokvil sa . jedna od osnovnih aktivnosti Amerikanaca). prava i bogatstva) u kojem je ocuvana originalnost i herojska dimenzija (jer kakvo je to drustvo bez herojske dimenzije)? Ukratko: da Ii je Novi svet ispunio obeeanja? Da Ii je ostvario sve dobre strane slobode iii sarno lose strane jednakosti? Odjek americke moei najCeSCe se pripisuje slobodi i njenoj primeni. kolektivnog diskursa 88 jednog drustva 0 sopstvenim poduhvatima i vrednostima. isturenom bastionu kapitalizma? ZaSto "politicko". ne primeti njihow povezanost? I te kako. posto su njeni efekti umnozeni usled geografske rasprostranjenosti. Ta jednakost. jeste ono 5to razuzdava i raspaljuje moe. i paradoks je danas isti: ni/rati necemo rditi zagonetku 0 odnosu izmedu negativne uteme/jenosti velicine i same te velicine. kako je rekao Tokvil. Americi potpuno stranu.ne treba umanjivati ni jedno ni drugo. to·modemo ujednacavanje statusa i vrednosti. banalnosti i Zanosan je taj dinarnizam celine. ta se sloboda zapravo zagubila u individualnom oslobadanju obieaja i agitovanju (agitovanje je. niti nastojati da se te dye stvari pomire. iii cak glediste puritanskih sekti iz XVII veka. kao sto znamo. Kao da su se dobro i zlo razvijali odvojeno. mnogo manje nego evropska drustva zahvaeena politickim revolucijarna XIX veka. ta dinamika ukidanja razlika koja postavlja. Stoga se generatorom moei pre mogu smatrati jednakost i njene posledice. Da Ii je moguee da neko ko veoma dobro opa. jednakosti. Mi ih osudujemo zbog toga: zaSto se revolucija nye odigrala u toj novoj zemlji. Drzave i odumiranja Dr. naSe omiljene kategorije tu imaju tako malo uticaja? Zato sto 89 . zemlji slobode. "socijalno". Sloboda u smislu javnog delanja. s onim jedinstvenim okolnostima Novog sveta 0 kojima je pisao Tokvil? Sta je s onom arnerickom "revolucijom" koja se sastojala u dinarnickom reSenju dobro shvaeenog interesa pojedinca i dobro odmerene kolektivne moralnosti? Problem koji nije resen u Evropi. Oko te jednakosti ponovo se ocrtava Tokvilov paradoks da americki svet zapravo tezi istovremeno apsolutnoj beznaeajnosti (sve stvari teZe da se izjednace i da poniste svoju moe) i apsolutnoj originainosti . Ta puritanska i moralna histerezija potice od izgnanstva. Sta je s izazovom koji se nazire jos kod Tokvila: da Ii jedna nacija moZe da zakljuci sporazum 0 uzvisenosti zasnivajuei ga isklju~ivo na banal nom interesu pojedinca? Da Ii postoji sporazum 0 jednakosti i banalnosti (interesa. Amerika je moena i originalna.zarom opisuje dobrobiti arnericke demokratije i americkog ustava. ali nikad ne dovodi te dye stvari u vezu. za koju je Tokvil izvanredno rekao: "Jednakosti ne zarneram 8to Ijude odvlaci u traganje za nedozvoljenim uZivanjima. Amerika je surova i uzasna . jedan novi problem u poimanju Ijudskih drustava.zaj Cmaca. Ali !ta je s on om paradoksalnom uzvi!enoseu. vee 8to ih potpuno istrosi u traganju za dozvoljenim uzivanjima". hvaleei slobodom nadahnut nacin zivota.zave. ujednacenost obicaja (vise nego statusnu jednakost).danas jos vise nego pre sto pedeset godina. presadeno i ovekoveceno u zavetrini od istorijskih zapleta. To je svet savrsen po nezaustavivom razvoju nezainteresovanosti. i koji je stoga tokom citavog XIX veka pothranjivao jednu problematiku istorije.za obe pojave. od utopije. ta nezainteresovanost izraza i karaktera. dok su oni sacuvali nedimuto i poput ostrva u vremenu okeanskom udaljenoseu ocuvano utopijsko i moral no glediste Ijudi iz XVIII veka. Izvanredno je uostalom koliko su se Amerikanci malo promenili u protekla dva veka.

Zakon se ne 91 90 . Vise nema ideoloskog iii filozofskog principa vIadanja. pogresili bismo da se nasmejemo. UsIa je u nacin Zivota. Ali one su ovde sacuvale svoju izvomu zivost i prakticni iluminizam i svoju opsesivnu moralnost. morala.m zahtevom za bldenstvom. u kolektivnoj svesti. uZivanja iii nepokoravanja. u revoluciji obicaja. Spasenje ne dolazi vise od boga ni od Ddave nego od idealne prakticne organizacije. psihologizovala. sto znaci da ni ona vise nema transcendentalno znacenje. Ne zelimo da verujemo u moralnu predstaw koju Amerikanci imaju 0 sebi. istinski dvolicna drustva. sto znaci da njeno utemeljenje vise ne moze biti dovedeno u pitanje iii preispitivano. Umnozavanje sekti ne treba da nas zavara: vama je cinjenica da je cela Amerika zaokupljena sektom kao moralnom institucijom. njihov se mikro model prosirio na celu Ameriku. Ta revolucija ne uvodi ni novi pravni poredak ni now Ddaw. ona bi se raspala. hegemonija nacina Zivota znaci da apstraktna univerzalnost zakona 'ustupa mesto konkretnim propisima razmene. jer vise nema transcendentalnu vrednost. institucija i tehnologija trebalo je odavno da ih izbrise sa scene. recimo. ZaSto su ovde sekte tako moene i dinarnicne? MeSavina rasa. dok se Crkva ddi propovedi 0 spasenju i veri. Preuzviienost naravi i obicaja. jer upravo to pitanje omogueava istovremeno Votergejte i nemilosrdnu osudu korupcije i drustvenog taloga na filmu i u medijirna . od konkretne ideje sreee i od obicaja. sekularizovala za domacu upotrebu.socioloski i filozofski XIX vek nije prenesen preko Atlantika. igre. Otuda mi Amerikancima pridevamo istorijsku naivnost i moralnu dvolicnost. I sarna seksualnost postala je dec svakodnevice. sto znaci da se 0 njoj vise ne moze suditi s cisto politickog gledista. spektakla. utemeljen u nacinu Zivota. nadi i milosrdu. njenom materijalnom efikasnoseu. ali grdimo. ~to ne znaci da nema strategija. ali one su modalne.slobodu na kojoj im mozemo pozavideti mi. za koje je Amerika jedna bezocna sila a njen moral jedna dvolicna ideologija. Ona se "ekologizovala". cije su licne i jaYne stvari uvek skrivene iza burioaskog prenemaganja u tajnovitosti i uvdenosti. Da Amerika izgubi to moralno g1ediste na sebe samu. a ne finalne. u introjekciji bozanske jurisdikcije u svakodnevna znanja? Cinjenica je. One su te koje Zive od utopije (Crkva je smatra potencijalnom jeresi) i koje se trude da ubrzaju uspostavljanje Bozjeg Carstva na zemlji. ni kao zabrana. To je religija kao nacin Zivota. njenom kompulzijom za opravdavanjem. njenim neposredni. To mozda nije ocigledno Evropljanima. likvidirala u teznji ka "objektivnoj" koncepciji istorijskog preobraiaja. ni kao princip analize. u svojstw pragmaticke maSine. interakcije. SHcno tome i politika je postala dec svakodnevice. Cini se kao da je sva Amerika usvojila tu sudbinu sekte: neposrednu konkretizaciju svih mogucnosti spasenja. stvari su u isti mah naivnije i povezanije. Da Ii su tome koreni u protestantskoj sekularizaciji svesti. s Marksom na celu. Kad se tako ozhiljno zapitaju zdto ih drugi narodi mrze. Od postanka. od svega onoga sto je u Evropi politicka ideologija. Osnovna Tokvilova ideja jeste da duh Amerike pociva u njenom nacinu zivota. a svakako i njenim ludilom i sumanutoseu. u tom prelasku na cin ostvarivanja utopije. Ali oni su jednostavno. nego jedan prakticni legitimitet. sekte su imale izuzetno vainu ulogu u tom acting out-u. gde stvari jos zive od utopije i morala. da je religija usia u svakodnevni Zivot. blizi utopijskom i pragmatickom modelu miSljenja iz XVIII veka nego ideoloskim i revolucionamim modelima koje ee narnetnuti Francuska revolucija. Na neki nacin.

Arnericka je grupa stalno otvorena. FraneuZl paze na stareSinstvo i teatralno blagostanje.poznata je sivar . U Arneriei . T~ lako. Treba samo pogledati kako se neka franeuska porodiea sme!ta na kalifomijskoj plan i osetiti uzasavajuci teret naSe kulture. Taj konfonnizam dakle nije "naivan": on proistice iz jednog sporazuma na nivou naravi i obicaja. francusko dete' ne odvaja se od rodi.a intelektualnost u njegovom pondanju. Telesna lakoca koju im daje razmah prostora lako nadoknaduje bJediJo erta i karaktera.. ali zadrZava prosecnost svog malogradanskog prostora. bez predrasuda i izve!taCe92 nosti. ni prestiZa u prekrSajima iii izuzeeima. Neko bi rekao da je odsustvo predrasuda kod Arnerikanaca vezano za odsustvo rasudivanja. jedino je bilo postavljeno politicko iii filozofsko pitanje jednakosti. NaSa je afektaeija sme!na. Stvari nisu jednake. ali easy. Po tom konfonnizmu americko dru§tvo lici na prvobitne zajedniee.zama se eirkulise Franeuz kampuje na svom pesCanom posedu. Ali ovde se zapravo sporazum gradi pre na konkretnim propisima nego na nekom apstraknom zakonodavstvu. poput omh kOJl su u~ek lmalt prostora. pragmaticku solidamost u americkim obicajima koja ne pociva na dru!tvenom ugovoru nego na nekakvom moralnom sporazumu. Franeuz se'reklamira da je na raspustu. ~tud nesrecn. koji tu situaciju resava tek prelaskom na jedan teatralni metajezik. lakoeom i slobodom u odnosima. a istorija je sacinjena istovremeno od velicanja zakona i od onih koji su ga krSili. Zapanjuje medutim cinjeniea da u americkom sistemu nema casti u nepokoravanju. koja se ispoljava kroz mamre j afektaeiju. Ali cast je i ne pokoriti se zakonu.zasniva na konsenzusu: podrazumeva se da ga poznajete i da mu se pokoravate. koja Je kod nas pnsutna u skoro svim drustvenim slojevima. Taj "konfonnizam" odra. Prost. !to im zamenjuje manire i otmene cetvrtl. potpuno otudenom od svoje predstave.zapanjeni smo skoro prirodnim zaboravom statusa. Arnerik~ci paze da uvek imaju dovoljno sladoleda I plva. mto ne odabrati to jednostavno re!enje umesto ndeg nezgrapnog i izve!tacenog re!enja? Pogledajte samo tu devojku koja vas posluZuje u gostioniei: ona to cini u potpunoj slobodi. oni imaju demokratsku kulturu 93 1 . i pre bi se mogla uporediti sa konsenzusom koji reguliJe vomju na autoputevima nego sa saobracajnim propisima koje svako moZe prekrSiti.ost. iz skupa pravila i postupaka zasnovanog na pretpostavei skoro spontanog pridrZavanja. all mkad mJe sme!na. S osmehom. ~ta bi znacilo ograditi se od nekog pravila.tel~a. Dok se za Amerikanee sve moze reci os~m da su prosecni iii malogradani. kao da sedi prekoputa vas. Su!ta suprotnost sartrovskom konobaru. ali imaju lakocu prostora. jednakost je deo obieaja. u kojima bi bilo apsurdno moralno se razlikovati kr!enjem kolektivnog rituala. a ono nas ogranicava na vecito pretvaranje. ali u krajnju ruku. Mi ~ripadamo kulturi me!ovitosti. Po americkim pla. Oni svakako nemaju an~tokr~tsku prefi.zava izvesnu slobodu: slobodu odsustva predrasuda i velikih prohteva. To bi bilo nepo!teno. Pitanje jednakosti i slobode paravi nije bilo reseno niti ikad zapravo postavljeno u ndoj kulturi. Dok mi zivimo od skoro isto tako ritualnog nepokoravanja ndem sopstvenom sistemu vrednosti.~a moze nam se ciniti banalnom iii prostom. To je cuveni americki konfonnizam u kojem mi vidimo znak dru!tvene i politicke slabosti. podraZavajuci u pokretima nekakw slobodu iii jednakost koju zapravo ne poseduje. na nefonnalnim modalitetima pre nego na nekom fonnalnom autoritetu. ali ona i ne ten jednakosti.njen. napraviti prestup u odnosu na neku odredbu? Treba razumeti tu konveneionalnu. franeuska celija odmah stvara ogradeni prostor americko dete trci i pliva kako mu drago.

a . . ali oni su slobodnih pokreta. To je ono sto prethodi maSo ostVarujUCl je. Ni traga od one etikete 'raspust'. nastupa veca tolerancija. Ni traga razmek5alom romantizmu i galoromanskoj mimoci kojima je zatrpano naSe slobodno vreme. I ~a besprizomost tog drustva znak je njegov~g oslobadanja. od kojih su neki savrSeno preterani i prezrivi. U to~e je razlika i~m~du demokratije i egalitarizma: demokraoja pretpostavlja jednakost na startu. Te su odlike zano~ne. Medutim. Obmuto od nde sklonosti da anticipi~am~ ~eal. njena je definicija prostoma i mobilna. Egalitarianism insists that they all finish even. . kad se prevazide opsednutost rasudlVanjem I predrasudama. . . u reklamnom efektu po svaku cenu. osudem smo na mdtu i na nostalgiju za bu~ucno§cu.toliko. a egalitarizam jednakost na cilju. n. njegova logicka posledica. Ipak.~jUCl je. spontane i konkretne forme usmeravanj. To je demokratski dramskl preokret: jednakost na startu. zato sto predstavlja prevazildenje mdte u stvarnoso. s~n i velicinu. Taj siavodobltm V1d amencke realnosti ne treba traZiti toliko u d~lovanju institucija koliko u oslobadanju tehnologija i sItka. a ne na cilju. u tom empirijskom duhu ~~jl . fi~~ija nije maSta. Tu filozofiju imanentnu ne sarno tehnoloskom razvoju vee i prevazildenju tehnologija . pos~oje jedino kao unapred date. 5to se moze ciniti odrazom uvidavnosti i pristojnosti. To je IStovremeno vrlina i odsustvo vriine. ali u tome i jeste stvar: vrhunac ~slobadanja. u kojoj se mnogo vise ~gleda reklam?1 ~ego TokVllov javni duh.nego i hiperrealnos~ te svakodnevice koja.prostora. takva kakva je. spontano fikti~an. u nemoralnoj dinamici slika.~as . Fikcija nije ni apstrakcija. u sveop!tOj ekscentricnosti. Democracy demands that all of its citizen begin the race even. Mi smo slobodna duha. Cirkulisanje mu je prirodno zanimanje. konzumiranog s plebejskim duhom i teatralnom brigom 0 tesko zaradenoj razonodi.aravi ~a modemim vrednostima. Velika pouka iz svega ovoga jeste da sloboda i jednakost. leZi u razuzdanoso spe~lamog.u apoteozi svakodnevice. u trenutnosti promene. u brzini. moci i beskorisne energije (ali ko ce reci gde prestaj~ konsna en~rgija?). zapanjuje.r~teranom bavljenju tehnologijorn. sadrZi sve odlike fikcije. Politika se oslobada u spektaklu.Zato mi nikad necemo Ziveti u istinskoj fikcljl.va slavodobitni vid u sirovoj stvamosti prosecne Amenke. ali i veca nezainteresovanost. ta nesposobnost zaode. Ali. Mozda ona uspela revoluclja mje we tobko uspela u Tokvilovom smislu spontanosti javnog duha. to su odh~e oslobadanJa. a ako Amerika i pokazuje izvesnu nesposobnost moci apstrakcije.. ne sarno modemostl vec 1 pretera- nosti m~demih formi (bilo vertikalnih u Njujorku iii horizontalmh u Los Andelesu). A ona barem nije patvorena. Amerikanac koji cirkulise kroz pustinje iii nacionalne parkove ne odaje utisak da je na raspustu. ne sarno realnosti svakodnevice . ali sto je isto tako ~n~k nezainteresovanosti. u razuzdanosti dobara i us~~ga. Ne traZeci vise tudi pogled. kao i neusiljenost i Ijub~ost. Sloboda ovde nema staticnu iIi odricnu definiciju. oni na kraju ne primecuju ni jedni druge. mitsku banainost. ne sarno banalnosti vee i apokalipticnim formama banalnosti. 95 94 . Tako se na utici Ijudi mimoilaze ne gledajuci se.u p.. Govorim 0 americkom "nacinu Zivota" da bih podvukao njegovu utopijsku prirodu. medutim. a priroda mu je granica i mesto za delanje. razuzd~osti. Oslobadanja wih efekata. Americki je nacin Zivota. koju je kod nas izmislio Narodni front: one obeshrabrujuce atmosfere siobodnog vremena otetog od Drzave.n~st zami§ljajuci je iii da je izbegavamo lde~.

Ne znarn §ta ostaje od uspele revolucije 0 kojoj je govorio Tokvil. nezainteresovanosti. sve se to ostvarilo u Americi. Eto to je prakticno oslobadanje. 8to je opet sarno efekat "metastabilnosti" seksualnog oslobadanja). reklama. deteritorijalizacije. ona materijalizuje. ona ne ironise s buducnoscu iii sudbinom. koji pol. Mi filozofirarno o kraju gomile stvari.dok Amerika izvlaci logicke. igra slika. preteranostima mi apsorbujemo protiv volje. orgijanje. u homeopatskim dozarna. najnoviji modeli. Utopijskoj radikalnosti suprotstavlja empirijsku radikalnost koju jedino ona dramaticno konkretizuje. koji cirkulise. otud takav nedostatak modemog duha u ndim poduhvatima. Uostalom. poslednji krik mode. ali one se okoneavaju ovde. drustvenog ugovora i reprezentacije). revolucije nacina Zivota sa svim njenim. Osloboden nije covek u svojoj idealnoj realnosti. citava ta antiutopija koja je u Evropi rasplamsala tolike teorijske i politicke. reklamna razuzdanost.kod nas propovedan u prazno .seksualnost se oslobada u svim svojim anomalijama i perverzijama (ukljucujuci i odbijanje seksualnosti. ona ne zna za ironiju pojmova ni za ironiju zavodenja. destrukcije razuma i kraja reprezentacije. koji mi smatramo naivnim iii kulturno nistavnim. ona dela. ovde su okoncani rea1nost i imaginamost (otvarajuci sve prostore za simulaciju). izlaganja i cirkulisanja. smrti kulture. prava. Zaglibili smo se u kultu razlikovanja i zapravo smo uskraceni u odnosu na radikalnu modemost koja pociva na nezainteresovanom nerazlikovanju. Amerika ostvaruje sve. Logicke posledice modemosti. Ovde vise ne postoji teritorija (vee jedan cudesan prostor). onoga koji podstice na inovacije do ekstravagancije. A upravo ce narn taj arnericki nacin zivota. i stoga postupa empirijski i sirovo. tehnolo§ki ostvarila tu orgiju oslobadanja. tu se ostvaruje anti-utopija: bezumija.osloboden je covek koji menja prostor. sve ono 0 cemu smo sanjali pod radikalnim znakom antikulture. u svojoj unutrdnjoj istini iii transparentnosti . sarno im je ona u mislima: moda. obicaji. telo i govor oslobadaju se u ubrzavanju mode. hteli mi to iii ne. Sve 5to se herojski odigralo i unistilo u Evropi pod znakom Revolucije i Terora ostvarilo se preko Atlantika na najjednostavniji i najprakticniji nacin (utopija bogatstva. ljudi iz "totalitamih" zemalja dobro znaju da je u tome prava sloboda. od one revolucije politickih sloboda i vrlina javnog mnjenja (u Americi u toj oblasti danas ima svega). posle promdenih istorijskih i apstraktnih revolucija. bilo da zatimo iii ne za njegovim rasipanjem i besprizomo§cu. uz me§avinu divljenja i besa. Tu je ostvarena utopija. idoli. naravi. pragmaticke zakljucke iz svega §to je moguce' promisliti.s obimom koji mu daje geografska i mentalna dimenzija utopije. nedeterminisanosti subjekta i govora. na najjednostavniji i najradikalniji nacin. 96 97 . pruziti potpuni analiticki prikaz kraja ndih vrednosti . obicaje menja prema modi. Medutim treba reci da je Amerika ta koja je konkretno. odecu. koji mi5ljenje menja prema modelima mi§ljenja. esteticke i socijalne konwlzije a nikad se nije ostvarila ('68 je bila poslednji pokusaj). subverzije smisla. Na isti nacin. lednom recju. Mi sarno sanjamo i s vremena na vreme pone§to ostvarimo . Tdka srca postajemo modemi i nezainteresovani i otud takvo bledilo nde modemosti. neutralizacije svih vrednosti. Tipican model kraja nde kulture treba dakle tr&Ziti ovde. Nemamo cak ni zloduha modernosti. upravo gubimo i tu. dok mi u Evropi. ali ona je svakako uspela u toj revo/uciji. a ne prema mora/u. slobode. mogucnost cirkulisanja radi cirkulisanja. Po tome je ona naivna i primitivna. a ne prema savesti. cime doseze nekakw bajkovitu slobodu. otkacinjanja.

Ali. nego i teorijskih i kultumih. ultrafunkcionalne. Sjedinjene DrZave su tajanstvenije: tajanstvo americke realnosti prevazilazi naSu fikciju i naSa tumaeenja. ni istorije . to je za nas zagonetka. Ako pristanete da izvlacite zakljucke iz snova. misleci da su uni~1i Indijance. oznacili unakrst autoputevima. nema unapredenja. jednolican i povrian. Nema ministarstva. Sto ne znaci da su Indijanci bili beskrajno bliski prirod~ niti da su Amerikanci od nje beskrajno udaljeni: i jedni i drugi nalaze se s obe strane te idealnosti prirode. Nema drugog. ali pored toga i nesvesno. izmi~lja jedinu veliku mod emu vertikalnost u svojim zgradarna koje su n~to najvelelepnije ~to postoji u vertikalnom poretku a pritom se ne pokoravaju pravilima transcendencije. Ni u "divljoj misli" nema prirodnog sveta. koje su najcudesnija arhitektonska dela a pritom se ne pokoravaju zakonima estetike. od fetisizma nasleda kojem se prepustila cela Francuska. tajanstven upravo zat~ ~to je ekstravertan. makar bio i pogrebni. svoje varvarstvo i svoju moe.kultura je sve iIi nista. oni su ga jednostavno ucinili beskonacnim razorivSi mu srediste (poput gradova rastegljivih unedogled). Introverzija. upravo iz tog razloga. Tajanstvo dru~tva koje ne nastoji da sebi da smisao iii identitet.ni traga od tog sentimentalnog.· za nas je citava Amerika pustinja. koncept koji zasenjuje efekte smisla. nema kultumog diskursa. ako je tako. a danas i drZavnog i zaStitnickog prizivanja kulture. Mozda su Amerikanci. Ali objekat osloboden svog koncepta. Jer Evropa se vi~e ne moze razumeti polazeCi od sebe same. primitivno i sirovo . S tog gledista. a i s obe strane idealnosti kulture. je Ii to ostvarena utopija.jedna takva kultura. Time su otvorili istinski prostor za fikciju. koji moze da se ekstravertno i ekvivalentno siri u svim svojim efektima. Ekstravertnost je za nas tajna . . Ona je tu sirovost nesumnjivo stekla prvobitnim decentraIizovanjem ka nenaseljenim teritorijama. Diznilend je raj. sve do u modemo doba stika i tehnologija. Ni traga od kultumog patosa. Raj je to sto jeste. ali usled nekog tajanstvenog sadejstva njihovi su gradovi dobili strukturu i boju pustinje. Njena je kultura sirova: doslovnom transkripcijom u realnost ona zrtwje intelekt i sw estetiku. to nam je blisko. Mrtav Indijanac os~je tajanstveni jemac tih primitivnih mehanizama. i podjednako su otudeni od jedne i od druge. iii nekultura za nas ostaje tajrla. . ni prirode. nema transcendentnosti coveka. onda Ameriku treba i danas da posmatrate s istim naivnim zanosom kao ~to su cinile generacije koje su otkrile Novi svet. Ali je raj. to je to! Sta biste vi hteli da bude "uspela" revolucija? To je raj. S istim zanosom s kojim sami Amerikanci gledaju na svoju usp~nost. ali koje sadrze n~to nespekulativno. uni~tavanjem Indijanaca.baS kao !to je za Marksa bila roba: hijeroglif modemog sveta. kako nam drago. Bobur je ovde nemoguc koliko i u Italiji (samo iz drugih razloga). Santa Barbara je raj. Sjedinjene Drzave su raj. ni~ta 0 njoj necete razumeti kao ~to necete razumeti ni~ 0 svojoj istoriji iii kraju svoje istorije. ne sarno politickih i sentimentalnih. zapravo samo razvejali njihov jed? Oni su pustinje prokrcili. Ovde nema kulture. Ni tu nema prirodnog sveta i ne moZete razlikovati pustinju od metropole. koje ne mari ni za transcendentnost ni za estetiku i koje. Ne sarno da ne postoji 99 98 . je Ii to uspela revolucija? E da. razmi~ljanje. nema komisija. Oni nisu razrusili prostor. Na isto ovo nerazlikovanje nailazi se ponovo na vrhunciJ modeme slmulacije. fonna koja se ostvaruje u svom cistom delanju i cistom cirkulisanju (cao Karl!). nema subvencija. U protivnom. koje su ultramodeme.

Taj rez. ~analnost.prosto i jednostavno odslikavanje nacina zivota. nekultura. Ona je autenticna. vee ni ideja 0 kultivisanoj kulturi. mi to smatramo neoprostivim izvrtanjem smisla. tehnolo!ki dodatak (kod nas se swda oseea ta kalemljena. filmu. ali one odlicno isticu da veei deo televizijske proizvodnje nikad ne dosegne nivo "estetskog" i da je u su§tini istog reda kao reklame. IIi je u pitanju sarno evropejska zasenJenost. Iz tog razloga traganje za umetnickim delima iii kultumim prizorima uvek mi je izgledalo tdto i neumesno. Veeina filmova. cistoj baroknoj logici Diznilenda. Ako je nekultura ono sto je originalno. arhitekturi. naivnosti.m: ~vd~ Izgleda Vise nego prihvatljiva: zadivljuJuca. Kad Pol Geti sakuplja u Malibuu. brzina. onda treba dosegnuti nekulturu. Nema kulture kulture ni religije religije.fu kultumi nivo onoga !to ih okru.fuje. ~to nije pretrpelo glacanje i fraziranje. telefon. Trebalo bi pre govoriti 0 "antropolo~kof' kulturi koja se sastoji u izmi~ljanju obicaja i nacina Evota. ako se to za i!ta moze reci. Ako pojam ukusa i!ta znaci. CtnJemca Je da se sve nde analize na temu otudenja. Reklame nisu niJta drugo: one kanonizuju nacin Evota putem slike. A a~o sve st~ se ~~va na televiziji. bioskop. nam se u Evropi cini neprih~a~IJlvo. Reklame koje prekidaju filmove na televiziji svakako predstavljaju povredu morala. anahrona modemost). on je dosledan americkoj lo~ci. Kultura. u pompejanskoj viii na obali Pacifika Rembranta. bioskop je istinit. tehnologija. a ja samo sanjam 0 metawlgamosti? Who knows? Dode mi da ponudim onu staru opkladu: ako nisam u praw vi nista ne gubite. Oni u neku ruku imaju pravo na to. sve ~to je specificno americko ima neceg sirovog. jer su citav prostor i citav nacin Zivota kinematografski. ako sam u praw vi dobijate sve. Ne cinimo to i sarni prenoseei tamo nde kultume vrednosti. a njihov je prost or odsjaj svih drugih. Oznaka kultumog etnocentrizma. Naime. Kad Amerikanci prenesu nde romanske samostane u njujorske Klojstere. jednobraznosti i dehumanizacije ruse same 101 . promdicete ono !to je bitno (a to je upravo ono nebitno). To nije filmski dodatak.centralizacija. zaslepljenost jednom irealnom Amerikom? Mozda su oni jednostavno wlgami. Zadovoljstvo treba trafiti u toj sirovoj pragmatici vrednosti. wlgamost ovde nemaju Istl smlsa~ kao u Evropi. fikciji. !to nije bilo nalickano bojama kultumog razlikovanja. U Americi. zasniva se na lstoj svakodnevnoj romansi: kola. onda narn on nalafe da ne izvozimo svoje estetske prohteve tamo gde im nije mesto. ta apstrakcija koju mi saZaljevamo. psihologija. retoriku i teatralnost ndih budoaskih kultura. i to ne beznacajnih. on je originalan.neverovatan po besmislenosti. To je jedina zanimljiva kultura. eemu se onda faliti na reklame? Svojom nistavnoJCu one eak uzdi. ne postoji: Zivot jeste bioskop. 100 Impresioniste i grcko vajarstvo. kiea i nesvesnog humora . konformizma. to Je savrSen potez cinizma. bez razlike. wlga~ost kOja. to nestajanje estetskog i uzviknih vrednosti u kicu i hiperrealnosti opcinjava isto koliko i nestajanje istorije i realnosti u televiziji. kao ni ideja 0 milosrdnoj i svetoj religiji. Cak i u plesu. Cinjenica je da nam izvesna ban~lnost. to je prostor. !minka . pretvaraju ga u istinsko integral no kolo. jer oni imaju prostor. brzinski dodatak. Ako parntite samo vd imaginami muzej. Kultura ovde nije onaj izvanredan carobni napitak koji se u nas pije u jednom posveeenom mentalnom prostoru i kojem sleduje specijalna iubrika u novinama i medu velikim mislima. romanu. kao ~to su u Njujorku zanimljive jedino ulice a ne muzeji. predstavlja mskokaloncnu III cak potpuno nekaloricnu dijetu. Mi nemarno prava na zabunu. heterogena.

namece se kao apsolutna antiteza autenticnoj Evropi . stvari izvrcu u svoju suprotnost. "To je svetsko sredi~te neautenticnosti" . s osmehom i kozom blago izgorelom pod sunce~ s letnjeg raspusta. li~no smisla. previ~ blaga iii previse suva klima. Vi§erasnost. ta super-Am erika. od E. taj vruci amerikanizam. parodiju enologije s otumim vinima iz Sakramenta. Kalifomija je histericna zemlja. sa svojom "histericnom" simulacijom . psihoanaliticki narcisizam. Naravno da je sve parodija! Ako se sve te vrednosti ne daju parodirati. T. parodiju droge s kiselinama (1). Zuto je jedan tekst po put ovoga koji sledi (autora G. dencije" u kojoj je citav jedan svet suoeen sa svojim rubom. je Ii on uop~te dolazio ovamo? Da jeste." Sve je to istina (ako hocemo). Da ne govorimo 0 muzejima i kulturi. iz koje su odbegli bogovi: turobna zemlja pod previse jarkim suncem i bezizrazan lik nue smrti. erotizma i droge. Revolucionamoj teskobi Evropljana Kalifomija suprotstavlja svoju dugacku povorku privida: parodiju nauke s kampusima bez obreda. od novoindijskih gurua do aerobika. nedogadanja. on sam nije umeo da izvede taj preokret. Nije zapazio kako se na obodima te beznacajnosti.a i zaJto da n~? ZaJto da Los Andeles ne bude parodija grada? Stlikonska Dolina parodija tehnike? Zuto ne parodija drustvenosti.. i ponovo joj to posluZila izobliceno. posto ce Evropa sigumo umreti preplanula. Kalifomija (a s njom i Amerika) jeste ogl~alo . to jest podrhtavanja u mestu. Nije shvatio izazov te "marginalne transcen.carana priroda. kao apsolutna sinteza cool staljinizma. nego 103 .. zhao bi da kljuc za Evropu nije u njenoj odigranoj pro~losti. kalifomizam. Ali ako smemo parafi'azirajuci G. krije nesumnjivu zadivljenost prema svom predmetu. -ja do Rata Zvezda. Zlza okupljanja prognanika. zemlja neistorije. Kalifomija se ustolicila kao prestonica simulakruma i neautenticnosti.noSe dekadencije. posto joj svakog casa preti zemljotres. parodiju religije s guruima i sektama. uostalom.. Svetsko sredi~te tIDOg ludila. previSe divlje planine. urbani kriminal i audiovizuelna prezasicenost: Kalifomija. ogledalo nuih praZnj~nja i nue dekadencije. od kriminala kao oblika psihoanalize do televizije kao oruda despotizma. Kalifomija nije ni~ta izmislila: ona je sve uzela od Evrope.naravno: to i cini njenu originalnost i moe. tog podrhtavanja koje je progoni. parodiju grada i urbanizma s maglinom Los Andelesa.. nenastanjena raz . od neognosticara iz Silikonske Doline do misticara jedrenja na dasci. od dzoginga do psihoanalize kao oblika demokratije. od Holiwda do rok -limunada. ali ona nije dekadentna uop~te.' t~g "tihog Judila" beznacajnosti. hegemonisticka tehnologija. tog mJitavog khmatlzovanog pakla koji opisuje. ona Je hlperrealno vitalna. ali u isti mah zemlja vrenja i neprestanog pomodnog ritma... premazano pozlatom Diznilenda. Uzgred receno. eak i parodija mora (suvise plavog!) i sunca (suvi§e sjajnog!). tak je i kalifomijska priroda nalik holiwdskoj parodiji antickih mediteranskih predela: previ~ plavo more (!1). parodiju erotizma s 102 deeacima s plaie. po~to je i sam ovaj tekst nalik na histericni stereotip koji pripisuje Kalifomiji. parodiju tehnike sa Silikonskom Dolinom. To uzdizanje na visi stepen simulakruma ovde oseeate sasvim prirodno. Feja) u isti mah tacan i potpuno pogreSan? "Kalifomija se namece kao totalni mit nueg doba. danas zapljuskuje omladinu i nameee se kao mentalni vid SIDE. Feja da tvrdimo upravo obmuto..od sebe: u odnosu na Ameriku one su te koje postaju wlgame. Da. ona ima sw energiju simulakruma. znaci da su postale nevaine. od neodoljivih pseudo-pobuna u kampusima do sumanutosti Karla Sagana. Mora biti da on.. parodiju drustvenosti s komunama.

Pre bi se moglo reei da su one postale orbita jedne imaginame moei na koju se svi pozivaju. Obnavljanjem prvobitnog americkog sporazuma 0 ostva104 105 . a ne muzeji. Menson. ali su s eksponencijalnog gledista na dobitku: pogledajte na primer nepojamni rast dolara. Nema drugog stepena. Da bi se videla i osetila Amerika. bivSi kalifomijski guvemer. ekstravertnu i reklamnu viziju vestackih raj eva sa Zapada. safeways. danas suocavaju s jednim razmeksanim svetskim poretkom. On ne vidi da. za kojim se jo§ uvek oseea nostalgija: ekstaza moei. Tdko pojmljiva situacija za nas kojima je uvek bio najdraZi onaj drugi nivo. kao i svi ostali. zasto da ne. Ali to sto Sjedinjene ddave vise nisu monopolisticki centar svetske moCi ne znaci da su one izgubile moe. to je Amerika. i zagledajmo se malo u sme§nu stranu sopstvenih naravi i obi~aja. podvajanja. ali draf je prekinuta. hegemonije i "imperijalizma" svakako su izgubile poene.. Sedamdesetih godina. moe moei. politi~ku iIi kultumu. prosirio je na celu Ameriku kinematografsku i euforicnu. pogledajte bajkovito uspenje Njujorka i. kultura . ali celina prevazilazi granice gluposti. Amerika i dalje poseduje moe. svetski uspeh Da/asa. svaka pojedinost iz njegovog opisa moze biti tacna. televizija. Vudstok). Treba se barem za trenutak zapitati: "Kako neko uop§te moze biti Evropljanin?" Pedesete go dine u SAD bile su zlatno doba (When the things were going on). moe kao specijalni efekat. moe je jos uvek tu. s jednom razmeksanom svetskom situacijom. S tacke gledista konkurencije. koji nije srazmeran ekonomskoj nadmoei. KRAJMOCI? Ono §to je novo u Americ~ jeste sudar prvog stepena (primitivnosti i sirovosti) s 'treoom vrstom' (apsolutnim simulakrumom). celina prevazilazi mdtu . To je nemoe moei. iako svaka pojedinost Amerike moze biti prezriva iIi beznacajna. SAD se.u ovoj parodicnoj i sumanutoj anticipaciji koju predstavJja Novi svet. to je stvarnost! Freeways. nesreene svesti. Ali nijedna vizija Amerike nema opravdanja izvan ovog izvrtanja vrednosti: Diznilend je ono autenti~no! Film. treba barem za trenutak osetiti negde downtown. u Obojenoj Pustinji iii u krivini nekog freeway da je Evropa nestala. skylines. To je doba orgijanja (rat.. to je dobit i uZivanje u putovanjima. Citava je Amerika po uzoru na Regana postala kalifomijska. Ukafimo ovoj zemlji divljenje kojeg je dostojna. BivSi glumac. vee jednostavno znaci da vise ne postoji centar. pustinje. Danas vise nema orgijanja. crkve. brzina. refleksije. ali koji tim vise zadivljuje. seks.samim tim.

dogadaj vestaCki. sto je odlika dana§nje politicke scene.renoj UtOP1Jl. i koja teZi rehabilitaciji ideje pripadnosti zajednici. 106 107 . izdaleka. kao suncem obasjan ekran. ImidZu moZe da doprinese Cak i bolest. Kao u reklami. koje bi u neko drugo doba strmoglavo ubrzale njihov pad i od kojih se. Posto je drustvo definitivno poistoveeeno s preduzeeem. Dovoljna je i najmanja prividna kompenzacija da se vaspostavi reklamno poverenje. sve se zasniva na sinopsisu performansa i preduzetnistva. zaklonili su se u lakocu. I najmanji je propust neoprostiv. Sve se zasniva na spici. nije joj dovoljno umakao. skandali. porazi za sobom vise ne povlace katastrofu. u pobedonosnom opsenarstvu. pod uslovom da se njihovo verovanje ne uzme zdravo za gotovo. To bi iti odvelo predaleko. To je Reganov uspeh u poduhvatu prividnog vaskrsavanja americkog prvobitnog prizora. kao i ostalima. koja je duboko ukorenjena i stvarna. u Libanu i Granadi. jer u stvarnosti u Kaliforniji nije uvek suncano. koji su uostalom tako i doZivljavali. Jer onaj idealni spoj 0 kojem je govorio Tokvil izgleda da se raspao: Amerikanci mozda i dalje imaju izostren smisao za individualni interes. Sve na§e modeme vladavine reklamnim propisima u regulisanju javnog mnjenja duguju izvesnu politicku metastabilnost. u sistemu simulacije vlasti i konsenzusa putem nezainteresovanosti. uspostavio je izvestan vid ucene lakoCi zivljenja. Vladati danas maei pruhti prihvatIjive make kredibiliteta. jer je mnogo manje izlo!en iskusenjima politieke istine. jer bi time sva nacija bila osteeena. ne razumevajuci za§to ih svet osuduje i zamisljajuci da je jedino moguce da je na njih usmerena ostvarena utopija Zla . Oba su bila besmislena u odnosu na veltinu vladanja. potpuno je izmakao kontroli. "Reklamni" imunitet vlasti podseea na reklamni imunitet poznatih marki praSka za rublje.komunizam. "America is back again". Opet potpuno kalifomijskom. posto su oni ostvarena utopija Dobra. drugi. Takvaje Reganova fatamorgana. Niko vise ne broji greSke rukovodilaca. iz raznih zemalja. Nemoe. Poput operacije u Granadi preduzete posle trista poginulih u Libanu. Reganov je scenario i jedno i drugo istovremeno. Scenario bez rizika. Radije se pona§aju kao da u nju veruju. jedne vrednosti koja bi spontano usmerila pona§anje i koja bi bila nekakva idealna rezultanta sila. A vi je ipak pamtite kao suneanu. kao televizijski rat. uspeh osiguran. ta dva dogadaja. Prosuduje se sarno na osnow pojaYne strane. rezija proraeunata. Amerikancima. svi lako oporave. koji im je bio isto toliko neshvatIjiv koliko i upad malih zelenih u nekom stripu. potpuno namelten. i to uspebn. a isti je i efekat prianjanja datom scenariju. Vdno je da budu prikazani uverljivo i da publika bude svesna napora koji se u tom smislu eini. vee je cesto sa suncem pomdana i magI a iii losandeleski smog. a ovi se vise ne dice svojim odlukama. bio on politieki iii reklarnni. teroristieki. Uostalom. svedoce 0 istoj politickoj irealnosti: prvi. nije stalo da se pitaju da Ii veruju iii ne veruju u zasluge svojih voda. niti u to da Ii je njihova moe stvarna. Dok su nasuprot tome politi eke slabosti i nedostaci bemaeajni. Otud dana§nja kriza. Nadovezali su se u prazno. Narod se vise ne dici svojim vodama. njegovi rukovodioci treba da proizvedu sve make reklarnnog imidh. ali izgleda da nisu ocuvali smisao koji bi se kolektivno mogao pripisati njihovim poduhvatima. Taj konsenzus u simulaCiji mnogo je otpomiji nego sto nam se eini. kao sto je Reganov rak. Oslabljeni Vijetnamskim ratom.

mentalno nezainteresovana prema svakom drugom cilju izuzev promene i unapredenja (un41predenja svega: proizvoda. dinamizujueoj. Ni sreea za nJu mJe neka nova ideja.sa: vesti. disenfranchised. to je nova rasa. Iz samog imena odzvanja to radosno preobraeenje. Regan nije nikad pretpostavio. onda se pokolj. uskraeen za moe govora. ostaIi su napusteni. koju prosiruje na dimenzije nacije. nego je savrseno preusmerena na sebe.ze: "Utopija je ostvarena.pomalo lrealan posle suvise jakog dogadaja. Odstr~lvSl poslednje tragove margina~nosti ~vatom ~last1cne hirurgije. nacina Zivota!). politici iii informatici. Njen bi slogan mogao biti: 108 You CAN'T HAVE YOUR MONEY AND SPEND IT TOO! You CAN'T HAVE YOUR CAKE AND EAT IT TOO! You CAN'T EAT YOUR WIFE AND FUCK IT TOO! You CAN'T LIVE AND HAVE YOUR LIVING TOO! Ali ta je lakoea neumoljiva. napustanje. izbrisan. On je sluzio samo da uznemiri savest bogatih i svi pokusaji njegovog spasavanja bili su osudeni na propast. Generacija koja se ne pokreee ni na ambiciju. Obilazeei bogate raneere iii poljoprivrednike sa Zapada. isti kult spice u novoj reganovskoj generaciji.Ista autoreklama. vee jednostavno pranje. mobilna i ocarana. ali potpuno oslobodena nostalgtJe. Disenfranchising. ona se najavljuje kao blago operaclonalna.~mde­ setih godina. sve se to rusi pod zahvatom bogomdanog (predsednikovog) dekreta. Japi nisu prebegli buntovnici. zaijubijena u poslove manje zbog profita iii prestiZa nego zbog neke vrste demonstracije optimalnih tehnic~~ svojs~va. produktivnosti. Kraj dobre volje. osuden na zaborav. Indijanaca nije ni odigrao. isti kult poverenja. S pravom. siromaSnima se vise ne moze verovati.tih . brise ih sa scene. prosto i jednostavno na nestanak. Vijetnam se nije ni odigrao. o prost. jer ona vee sve to ima. Ta ocaranost je tako mlaka: ona busi. bilo da je ree 0 poslovima. Clean and perfect. jer oni imaju los obicaj da se ne povinuju opstem konsenzusu. Poor people must exit. karijera. istraZivanja. Ako je Amerika vaskrsnula. zle Ii sudbine. On lOa jedino za ociglednost bogatstva. Dobrima je presudeno da su dobri. ~o ~s~ msu monstrumi bilOisa nego pnrepcl SOUbllOlsa. a kamoli pomenuo da postoje siromaSni. ulaStemm neuronima i softverom u punom jeku.iIi. euforizujueoj. Mozda s~o pretpostavljali da ee orgi~a se~de~e. ali da sebe ne raskopa. ni na energiju potisnutog. To zapravo vi~e nisu militanti nego simpatizeri sreee i uspeha. onda nesreea ne postoji. zaborav . Tome je kraj. koja se lako snalazi u svetu performantnog. 109 . Ako je utopija ostvarena. bo~~e receno. siguma u sebe. Ijudi. tautologiju moei. Ultimatum bogatstva. rekl~e 1 l~form~u~e. onaj kojem se ka.. Ziveo Cetvrti svet. Izgleda kao da se StraSni Sud vee odigrao. s novim licem. kraj nemime savesti. ali nije tako: ova je. Njena je logika neumoljiva. onaj ko nema pravo da se pomoJi na povrsini. oprana.sedamd~e~~ godina ustupiti mesto jednoJ mobdnoJ 1 razoearanoJ e!lU. drugorazrednom smreu. cak i podsvesti 0 tim ludim godinama. gnze . koji ee biti izbacen i koji ee crknuti . neka nestane onaj ko u njoj ne ucestwje". To je logika must exit. Generacija izrasla iz ~ezdese~h-sed. Japi. Ona ~e m~ta swgde oko medija. euforicnoj . Beda koja je doskora nekako olakSavana. Jer Je 1 sam bilOis postao soubilOis. barem kako sama sebe reklamlra. Dinamicnoj. pa i citavog sveta. Treci svet je. niti je uspeh motivacija. U odnosu na prethodnu generaciju. koja je odriavana u orbiti subvencionirane socijalizacije. nije bilo razdiruee re~ije. nOVlm noktima. pomilovana. Beskuenici su osudeni na zaborav.

sto. Nema driver's license . pa kola. Skoro je s~Vlse lepo da bl bllo Isbmto: kako je moguee da su pred nJlm sv~. Ate su ustanove tim postojanije sto vise crpu energiju iz propalog prorocanstva. jedno po jedno. Paradoksalno poverenje jeste ono koje se ukazuJe nekome u zavisnosti od njegovog neuspeha iii odsustva vrlina.m. Tipican primer za to jeste proces dobro poznat u istoriji mesijanskih i milenaristickih pokreta.nema identiteta. a mozda se nista i ne mofe uciniti. obezvreduje. tonu u zaborav. tehnologijama. Cetvrti svet ga nema. citave se grupe pustose iznutra (pojedinci takode). I sarna politika pojedinih druva postaje negativna. Socijala ih je zaboravila i oni se i sami zaboravljaju. ekskomunikacije koja pogada upravo drustva komunikacije. On je transpolitican. Ali istovremeno. To se moze uporediti jedino s onim hiljadama tona kafe koje su sagorevane u lokomotivama da bi se odrZale svetske cene. IIi pak s prekobrojnima u primitivnim etnickim grupama. Nista se neee uciniti za njihovo spasavanJe. po put zombija osudenih na potiranje i statisticke krivulje nestajanja. Ali to je upravo otud sto Je poverenje koje je ukazano Reganu paradoksa/no poverenje. ka okeanskom horizontu na kojem su nestajali. proteruje. se vise razmeeu inicijativom i dobrom volJom. Prvo se ukazuje neko~ coveku il~ rukovodiocu srazmemo njegovim vrlinarna I u~pesnost1. tako bi trebalo razlikovati stvamo poverenje od paradoksalnog poverenja. stvaranje novih povlastica. pod Reganom I Tacerkom dobija surovi zaokret)? Pitamo se otkuda tolika Reganova popularnost. Tako citavi slojevi stanovnistva. To je Cetvrti svet. Citava podrucja naSih modemih drustava. Drustveni poredak zasniva se na razmenarna. to su neumltne posledice jednog orgijanja moei i jedne nepovratne koncentracije sveta kao posledice te ekstenzije. jer su se oslobadanje. prava zena. kad neka ~pa. mJedan prom~aj nije okrnjio poverenje koje mu je uk~n. visokospecijalizovanim udruzenjima i takvom intenzifikacijom on dezintenzifikuje citave zone koje postaju rezervati. Iza tih privida socijalizacije i participacije. Njen cilj viSe nije socijalizacija. ona desocijalizuje.u)e poverenje ukazano. ~m Vise 1m opada popularnost). posao. potpuno napusteni. 110 nove pustinje za novu sirotinju. umesto da se rastun I odrekne svog vode. u ndim drustvima. koje je neki prorok kao leminge vodio u nepovrat. na seks. nema elemenata neke buduce revolucije. poput onih oko atomskih central a ~li autoputeva. integracija. Ljudska prava su svugde priznata. Tu dakle. danas svuda priznatih prava: na rad.Gube se prava.o. Ali trebalo bi ~rvo utvrditi ~~vo . nakon kraha svog prorokovanja. sticanjem razlicitih. emancipacija. Oslobadanje je bilo istorijski dogadaj: bilo je obelezeno emancipacijom suzanja i rob ova.. On je rezu/tat politicke nezainteresovanosti naSih drustava. pustare. sabija redove oko njega i stvara ver~ke. To van na celoj zemaljskoj kugli. To "dodatno" 111 . Kao sto se razlikuje pravi san od paradoksalnog spavanja. svet je osloboden. sektaSke iii crkvene ustanove.e da ga Je sarno paradoksalno pojacao? (sto ~~aruJe nase francuske vlastodrice za koje se stvari odviJaJ~ obm~to: . odbrane pale? Kako to da nijedan pogreSan korak. zatvorenika. citave zemlje Treeeg sveta upadaju u tu opustosenu zonu Cetvrtog sveta. Navodno. a ponekad ni to: deponije. socija/ne nezainteresovanosti nasih naprednih drustava. !edino je pitanje: koja ee situacija proisteei iz ~og progreslvnog obezvred~vanja (koje vee. ekspanzija vee odigraIi. kao potporu za ocuvanJe vere. dekolonizacijom Treeeg sveta i. nema se vise za sta boriti. homoseksualaca. Ali dok je Treei svet jos imao politicki smisao (iako je to bio kolosalni svetski promdaj). ve. Ispadaju iz igre. na glasanje.

velika antikapitalisticka ideologija postala je isprazna. Konsenzus' usled efuzije. IIi pak. sjajna prilika za ostvarivanja utopije. Efekat kredibiliteta. Stika Amerike i za same Amerikance postaje imaginarna. Danas. i da je Regan posledica propasti tog prorocanstva. jer to nisu pokretaci njenog razvoja. performans) koji se univerzalizuje sve do Kine. Na taj nacin se moze govoriti 0 histereziji istorije. kradu od simulacije krade. Internacionalni stil dan as je americki. Nju. posto su mrtvacku ukocenost pretvorili u pokretacku energiju. Vijetnam). iIi prekid drdi americke maSipe. Ne znaci da je ta prekretnica reganovskog doba nesto vise od novog zapleta. Savrsena fikcija: mrtvaci su moZda cak u stanju da ubrzavaju i da pokrecu maSinu bolje nego zivi. Bila je svetska sila. iako se njemu sam om zapravo ne moze pripisati politicka genijalnost. a sada se nalazi u stadijumu plasticne operacije podmladivanja? Druga bi pretpostavka mogla biti: Amerika vise nije one sto je bila. slabljenje odbrambenih mehanizama potencijalnog protivnika. Ako je bila mocnija u prve dye decenije posle Drugog svetskog rata. a postal a je model (za biznis. bile su mocnije i ideje i strasti koje su je raskrinkavale. Kuba. zapala je u histereziju moCi. efekat koji traje i kad je njegov uzrok nestao. Sezdesetih i sedamdesetih godina). ali je u neku ruku neosporavana i neosporiva. Nista joj se zapravo vise ne suprotstavlja. Sve u svemu. Amerika vise nema istu hegemoniju ni isti monopol. ali koji i dalje pedaliraju i pokrecu Veliku MaSinu. iako je nesumnjivo sustinski kompromitovana. propalo. citav se nekada efikasni sistem vrednosti idealizuje i postaje imaginaran. pogada nestanak ideologija koje su je osporavale i iznemoglost svega sto joj se suprotstavljalo. uz duma postovanje razlika. Da Ii Amerika lici na dekatoped Alfreda Zarija? Ali opel. zapanjujuCa aura oko Reganovog kredibiliteta koja navodi na pomisao da je americko prorocanstvo. posto se zasniva na negiranju p~raza. sirom sveta. reklame.poverenje i ne podnosi nedostatke. iii poput coveka bez svesti koji i dalje stoji usled sile ravnoteze. medutim. S Reganom. iako izgleda ocigledno da se dogodio nekakav prekid napajanja. itd. da se nije ostvario imaginarni podvig koji je trebalo da ovenca dvovekovnu istoriju. koji su umrli od iscrpljenosti u prelasku preko Sibira. ko ce reci da Ii je to usled nedovoljnog iIi prejakog napajanja mehanizama? Sigurno je da oporavljanje velikih ideja i nemilost istarijskih strasti Ameriku manje pogada nego Evropu. komicnije: poput 112 biciklista iz Zarijeve Muijacine. Who knows? To je isto toliko tesko proceniti koliko i razluciti neki proces od simulacije procesa.drustva koje je nekad imalo originalne odlike moci. Ali stvari bez sumnje nisu tako jednostavne. zajedno sa svetskom moci. Takva je. To preobraeanje spontanog poverenja u paradoksalno poverenje i ostvarene utopije u imaginarnu hiperbolu cini mi se odlucujucom prekretnicom. ofanzivna periferija se resorbovala (Kina. Histerezija: proces koji se odvija po inerciji. ali nastavlja svoju putanju. histereziji socijalizma. nicega naspram njega. posta vise nemaju briga. Proces se i dalje odvija poput tela koje se kreee na osnow steeenog ubrzanja iii sile inercije. Politicka 113 . elizije opozitivnih elemenata i margina. Jer ne znaci da je stika Amerike sustinski izmenjena u ocima samih Amerikanaca. Amerika je i sama zagazila u tu eru nerazlucivog: da Ii ona jos stvarno ima moc iii je samo simulira? Da Ii se Regan moze smatrati zaStitnim znakom savremenog americkog drustva . Tako je bilo s Reganom: malo pomalo vise niceg nije bilo protiv njega. trziste. preduzetnistvo. uspostavlja se oko Sjedinjenih DrZava isti efekat konsenzusa kao oko Regana u SAD. Americki sistem mogao je da otrpi zestoke napade (Cak i iznutra.

Ne eini se da je amerieka moe nadahnuta nekim samosvojnim duhom (ona funkcionise po inerciji. i svugde pustosi. !reba se ~adati da ce naS ulazak u Trece doba biti propracen susrettma Treee vrste (avaj. uspona moei u prazno. svaka "nova granica". Prvi covek najveee svetske site oboleo od raka! Vlast u metastazi. Tu se zapravo oseca sustmska promena u arnerickom vazduhu: efekat Regan potrosio je nacionalni kiseonik. konzervativno i reklamno upravljanje stva114 rima. u individualnim emocijarna i ideolollim strastima. to je bio faSizarn). u krajnju ruku. oZlv~avanJe posle sloma. bez pogleda u buduenost. svaka nova "ml~ao K:e?edi" danas izgl~da nepojmljiva. pojedinaeno. Dva pola naSe ciyilizacije se susreeu. Na taj naein. uprazno. pomoeu tog navodnog viska vrednosti. Tu leZi stvama kriza americke moei. ali koje nagovestava druge uzl~te? Uprkos tome. vee smo imali naSeg demona srednjeg doba. Smirivanje duhova. eksponencijalnog.dekadencija i reklamna uzvisenost. Ukidanje predsednickog imuniteta. . on je primetan u svim zapadnim demokratijama. kraj svih novih granica. prizemna perforrnativnost. ona i posle liftinga cuva svoj obim. biznis i dZoginig. koliko na planu spoljaSnje toliko i na planu unutraSnje politike.medutim. Kao da se po svetu siri nekakva mitska i reklamna moe Amerike. autoreferencijalnog i zapravo neosnovanog kredibiliteta citavo se drustvo stabilizuje pod reklamnom perfuzijom. jos malo pa SIDA! To bi trebalo da oznaci poeetak opste implozije (na Istoku je vlast vee odavno zahvacena nekrozom). kako u kulturi tako i u politici. i kojem preti unistenje usled viska funkcionalnosti. liS . Stirn u vezi treba reCi da efekat menopauze nije svojstven iskljucivo Americi. reklarnnog udara. strogost 1 trening. zasnovana sarno na rusenju svake stvame alternative. Sva drustva na kraju dobijaju masku. toj euforiji tela koje vise ne proizvodi antitela. kraj raskalaSnosti i orgijanja. Sto se tiCe am~ricke stvamosti. Zato mi Regan oboleo od raka zvuei kao poetska ironija. kriza moguee stabilnosti po inerciji. Dna je po mnogo eemu sliena gubitku antitela u prezaStieenom organizmu. Amerika uZiva u nekoj vrsti blica.zar sve to ne znaci kraj bljestavosti moei i ulazak u histericnu euforiju menop~uze? Il~ ope~ zar Reganova faza nije sarno prizdravljellJe. Ali to je mozda prenagljivanje. Isto je tako sa Sjedinjenim Driavama na planetarnom nivou. Poplava dolara na svetskim berzarna je simbol i najbolji primer za to. sVOJU naddimenziju i u isti mah svoju nedirnutu sirovost. Jer je ona. generalna opravka posle konvulzija sedarndesetih godina. pa zaSto ne bi Reganovu? Ali ostaje nedirnuto ono sto je bilo prisutno od poeetka: prostor i duh fikcije. srazrrnerna reklamnoj polarizaciji oko Regana. Stilska figura raka u poneeemu je nalik tom transparentnom kredibilitetu. na nestajanju otpora i antitela. Ali to je ipak krhka metastabilnost. vaspostavljanje naturalisticke utopije preduzetnistva i biosocioloskog ocuvanja vrste . sputana sopstvenom snagom) . moZda bi trebalo pre govoriti 0 menopauzi.

saobracaj kao podmazan. 0 motelima za samoubice. koje bi dokrajcilo Kalifomiju i njenu kriminalnu i skandaJoznu lepotu. Cak je i smeee u njoj cisto. hiperrealnost svega oVdaSnjeg. Otud fantazam seizmicke pukotine i survavanja u Pacifik. a noei su u pustinji hladne ali nikad nije zimao Nekakva obustavljena vecnost vlada tu gde se godina obnavlja svakog dana.DESERT FOR EVER Zalasci sunca su ogromne duge koje traju jedan sat. jedinstvena drd jedne prirode koja kruni§e besmisleno bogatstvo Ijudsko. da bi porazio to savrsenstvo okeana. Nepovrediva miJost podneblja. orgy and cannibalism. ler nepodno§ljivo je preZiveti te~koeu posto116 117 . Ova je zemlja beznadema. svetlosti.takva likvidnost Zivota. da ee u svaki suton biti ta duga u svim bojama spektra u kojoj se svetlost. po§to je celog dana vladala u svojoj nedeljivosti. tu besmislenu lakoeu zivljenja. S izvesno§eu da ee tako biti svakog dana. Boje koje su vee sadrzane u trenutnoj dugi koja se pali na vetru na kresti pacifickih talasa. u podne leto. Latentno. takvo plavetnilo kosa i takvo obilje mekih tehnologija Evropljanina cine sanjarem 0 smrti i ubistvu. letalno . takva fluidnost tela i kola. Godi§nja doba ovde vi§e nemaju smisla: ujutru je proleee. likvidnost znakova i poruka. laktalno. cirkulisanje smireno. ponovo uvece razlaie na sastavne boje pre nego ~to nestane.

ubuduee bez porekla. nema spomenika.pustinja. ciji se hiperrealisticki odjek ovde gasl s . dozivljavamo mentalm sok I necuveno olakSanje kad otkrijemo koliko je opcinjavajuei ne-s~~sao. Nema oaza..dominacije svetom i najveee vojne snage sveta.. izazov prirodi i kulturi. vee i estetika tela i govora. ushieivati se Govorim 0 arnerickoj pustinji i gradovima koji to nisu . baza sed me pacificke flote. mi za koje je lepo jedino ona sto je duboko moralno. Zelja je jos nesto nabijeno prirodnosCu. potonji hiper-prostor. Ista siroYost u neprekidnim i nezainteresovanim gradovima kao u nedirnutoj tisini Bedlendsa. Zavodenje je negde drugde. Kraj estetike. zatim razvejao maglu. pustinjski vetar koji prelazi preko planina da bi se u njima zadrZao cetiri-pet dana. . kulturalizovanog i profinjenog crteZa koliko i gradovi i muzeji koji ih Cuvaju. Nema spomenika. suste inkarnacije americke . poput istorije iii r~voluciona~e teorije. sprzio zemlju. Opisani. naroci119 118 . vee nebu i pucini i transparentmm paclfickim bOZanstVlma: PLEASE. pustinja. Ovde je upravo obrnuto: nema zavodjenja. vee apsolutna zadivljenost. i jo~ se ubraja u prirodne lepote. gde je smisao toliko istanean da je napokon postao ukras. kulture. sarno uz pretpostavku sreee.sjajna. Ne isparava sarno estetika dekora (prirodnog iIi arhitektonskog). Ali cak je i seizmicki izazov sarno flert sa smreu. bez referenci. i od ostataka jedne kriticke kulture u agoniji. izuzetno zavodljivi prostori. Umesto puste zelje . ocrtani. neodredeno putovanje mineralnosti i autoputeva.janja sarno u fluidnosti neba. Kad otkrijemo da se moze podjedna- ko uZivati u ukidanju svake kulture krunisanjem nezainteresovanosti.najIepsa stvar u Santa Ani jeste noe na plaZi u kojoj se kupate kao usred dana i poput vamp ira pocmite na mesecini. zapaIio more i zgazio ljude naviknute na izmaglicu . Ova je zemlja beznadema. jedrenja na dasci. pokretna i povrsna neutralnost. Ovde su gradovi pokretne pustinje. izazov smislu i dubini. ZaSto je LA.nenametlJIyom draZi prethodnog zivota. naspram pucine. Swda: u Los Andelesu iii Tventi Najn Palmsu. u ltaliji. svega onoga sto sacinjava mentalne i socijalne navike Evropljanina. zivimo od njcmih ostataka u Evropi. zaSto su pustinje tako zadivljujuee? Zato sto je u njima razreSena sva dubina . nenia zavodenja. Magija Los Andelesa: besmisleno cirkulisanje bez zelje. u zracenju bespredmetne neutralnosti. nema istorije: ushieenje pokretnim pustinjarna i simulacijom. Jedino sto ostaJe od surovog i istorijskog prohteva: ovaj grath na plaZi. U svemu tome nema draZi.m~ koji smo nepopravljivo vezam za ~raZl ~tiC?OStl I transcendencije. da Ii je slucajno sto najveea pomorska baza. Mi fanatici estetike i smisla.. Imanentne i solarne. mirisa i zavodenja. Magija pustinje: nepokretnost bez zelje. Las Vegasu iii Borego Springsu . u izvesnim predelima koji su postali slike. predstavlJa d~o ove izazovne lepote? BaS tu gde duva prelepa maglJa Santa Ane. to vrtoglavo otkacinjanje koje vlada kako u pustmJama tako j u gradovima. i zanosno jedino herojsko razliko~anje priro~e i ~~~ture. litica. koji se vise ne obraea. zadivljenost pred nestajanjem svakog kritickog i estetskog vida Zivljenja. revol~cio~arnim mas~ma. REVOLUTION! No..

vestackom.nowhere else is this antagonistic climax to be found. jezicke igre. patos i retorika drustvenog odnosa. Ovde zadivljuje odsustvo svega toga. odvijati se neprestano. farova upaljenih usred bela dana. direktna opcinjenost prostranstvom. Animalna i metafizicka opcinjenost. Jedino tu postoji taj bijeStavi spoj radikalne nekulture i takve prirodne lepote. po stratosferskoj apstrakciji i hiperrealnosti vee 121 !'lic~g . uvek ponovo prisvojena u govoru. Zgodnim. na putu za Venturu. usmerenih nikuda: neizmemi kolektivni cin. Uvek dvosmislen. nesumnjivo jedina drustvenost u toj hiperrealnoj tehnoloskoj soflmobile eri. saobracajno. i pomalo smesan u svojoj naslednoj kulturalnosti. hrane iii grada: labava mreza pojedinacnih i uzastopnih funkcija. Mitska moe Kalifomije leZi" ~ toj mesavini totalnog otkacinjanja i vrtoglave mobilnosti dosegnute na lieu mesta. Sva draZ estetike i retorike zavodenja. mekim tehnologijama. ViSak smisla jedne jake. U Los Andelesu nema metroa ni lifta. ocaravanja. " Na drugim mestima. udaljenosti. bez cilja .transferencijalna drustvenost.to latinca. nema promiskuiteta ni kolektivnosti. turiste predodredene za boravak u prirodnim lepotama zemlje. mekim iii cool iii cudnovato proZdrljivim. nema centra grada ni spomenika: fantastican prostor. nesumnjivo manje usled kompulzivne bulimije nego usled opste nekoherentnosti koja dovodi do neusiljenosti tela iii govora. nema ulica ni fasada. brisanje oznacenog u gradskim znakovima. Uvek kulturalan.moe Cistog prostiranja. Zato je i sam let od Londona do Los Andelesa preko' sevemog pola. imanentna opcinjenost suyocom i sterilnoseu. uvek je teatralan. bajka nezainteresovanih povrsina . kako odsustvo arhitekture u gradovima koji su sarno jos dugacka signalizacijska putovanja. okeana i sunca. neeuveni spektakl hiljada automobila koji saobraeaju jednakom brzinom. brisanje svake psihologije u telima. fluidnim. Jer Je sarna kultura pustinja . but embedded in most primeval and greatfeatured natural scenery oj deserts and ocean and sun . koja se iscrpljuje u povrsimuna. ali i protivreenosti. prirodne lepote nabijene su smislom nostalgijom. a sama kultura nepodnosljiva je od teZine~ Jake kulture (Meksiko. iii pre neprestano transurbanisticko tkivo. avetinjski diskontinualni sled 120 rasprsenih funkcija. dramatizacija govora. pozorista.i treba da kultura bude pustinja kako bi sve stvari bile jednake i isijavale u istom natrpirodnom vidu. u oba smera. Moe pustinjske forme: brisanje tragova u pustinji. Nema vertikalnosti ni andergraunda. Nd univerzum nikad nije pustinjski. gde je strogost totalna. bez agresivnosti. od toga nema u Kalifomiji. Japan. Otuda su freeways jedino tkivo grada. stiglih niotkuda. surovosti. Islam) vraeaju nam u ogledalu odraz nde degradirane kulture i sliku nde duboke krivice. igri. hipertrofirano eelijsko tkivo koje kvasa u svim pravcima. tako i vrtoglavo odsustvo emocije i karaktera u licima i telima. teritorijalne kulture pretvara nas u gringose. mreZama. voziti. u hiperrealnom scenariju pustinja. zombije. ritualne. aura sminke i vestackih pokreta. ukusa. kakvu imaju pustinje. ta neprekidna commedia del/'arte.bajka nezainteresovanosti. autoputeva. cuda prirode i apsolutnog privida: just in this mixture of extreme irrejerentiality and deconnection overall. znakova bez hijerarhije .

Carolija toplote ovde je metafizicka. nemaju okolinu. pastelno plave. inicijatorska forma. nekultivisana. Mineralnost zemlje izbija na povriinu u kristalnim vegetaeijama. Njena je definicija apsolutna. nehumana. ka jednom sredistu: duhu koeke iii . ludila na granici razmene.kao po vertikali . 123 . u kojem novae gubi vrednost i u kojem izuzetna retkost tragova i onoga Ito predstavlja znakove navodi Ijude da teie trenutnosti bogatstva. koja se moze rasprsiti u svakom trenutku. vee je tu kraj naSeg sistema prostor . neumitne potrebnosti. s rastueim intenzitetom ka unutra. vanvremenskog sagorevanja. vratiti se u pustinju u osvit dana. To je prestonica znakova neodoljive neophodnosti. proisticu iz laganog. izazov prirodnoj ekonomiji vrednosti. arbitramih i neljudskih.od pamtiveka povldeenom prostoru u kojem stvari gube senku. jos jacu u osvit zore. lila. Svi prirodni elementi podvrgnuti su isku~enju vatrom. kad se sunee drZi na istoj tacki na nebu tokom svih dvanaest sati leta. Pustinjski gradovi se takode prekidaju naglo. Sama koeka je pustinjska. to je cista forma koja proistiee iz apstrakeije svih ostalih.vreme. lzazov 122 svih vestackih svetlosti zestini suneeve svetlosti. I ]ice na fatamorganu. koje prelazimo ne desifrujuei ih.sreu pustinje . graniea posveeujuea. i prekida se naglo. Pustinja vise nije predeo. posto smo citave noei iserpljivali svoju povrinu energiju. kako say izranja iz pustinje u fosforeseentnoj svetlosti u smiraj dana i vratiti se. Tajna veza koeke i pustinje: intenzitet koekanja udvostrucen prisustvom pustinje na obodu grada.kad prolazimo kroz noe kao kroz oblak. potpuno resorb uj e. uzviseni Las Vegas. Kad njihova podela vise nije pitanje vremena vee pr05tora. koneentrlcni prostori. i isti prizor iz bajke kao ~to ee biti na Zapadu. njene su iviee besprekome. Klimatizovana svezina dvorana nasuprot isijavajuooj vrelini spolja. Ni pustinja ni koeka nisu slobodni prostori: to su ograniceni. tako brzo da je opdamo kao blizak predmet koji gravitira oko zemlje. totalno povremeno isijavanje. geolo~kog. Treba sarno pogledati Las Vegas.deo te Kalifomije i pustinja.svetlucajuea tama dvorana usred pustinje. iii kad se. da bi se otkrila tajna pustinje i onoga sto je u njoj znak: zacaravajuei diskontinuitet. Deteritorijalizacija pocinje s otkacinjanjem noei i dana. visine i brzine i vrlo je cisto uocljiva . Same boje. njena je strast jedinstvena. Neopoziva transparentnost. Ali i ona ima ostru granieu. iviee strme i obodi okrutni. naprotiv. ali li~enih smisla. ljubicaste. Sa svih strana suneem obasjana noe koeke .

..................................................... 17 ASTRALNA AMERIKA .... 7 NEW YORK ... 117 ...... 105 DESERT FOR EVER ........................................ ..................................................... 75 KRAJ MOCI? ............................................................................................ ........................................VANISlllNG POINT ......................................... 29 OSTVARENA UTOPIJA ................

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful