Amerika - Žan Bodrijar

FILOZOFSKA ~ BIBLIOTEKA

UREDNIK
OBRADSAVIC
ZAN BODRIJAR
AMERIKA
Prevela s francuskog Mila Baltic
BUDDY
& KONTEKST
B«DKS
1993.
NASLOV ORIGINALA
Jean Baudrillard, AMERIQUE
© Editions Grasset & Fasquelle, 1986.
CIP - KataJogizacija u pubJikaciji
Narodna biblioteka Srbije. Beograd
840-4
BODRIJAR. Zan
AmerikalZan Bodrijar; prevela s francuskog Mila B ~ t i c .
- Beograd: Buddy Books: Kontekst. 1993 (Sopot: Megrat).
- 127 str.; 21 cm. - (Filozofska biblioteka Tekst)
Prevod deJa: Amerique/Jean BaudriUard. - Tiraf 1000.
ISBN 86-901393-1-1
12326924
VANISHING POINT
Caution: objects in this mirror
may be closer than they appear!
Nostalgija izrasla iz nepreglednosti teksaSkih brefuljaka i
sijera Novog Meksika: jedrenje autostradom, superhitovi
na krajsler-stereu, talas vreline - nije dovoljan fotografski
snimak - trebalo bi imati filmski snimak celog putovanja,
u stvarnom trajanju, zajedno s nepodnoSljivom vrelinom i
muzikom, i sve odgledati u celini kod kuce, u zamracenoj
sobi - ponovo doziveti magicnost autoputa i razdaljine, i
ledenog pica u pustinji i brzine, sve ponovo doziveti kod
kuce na videu, u stvamom trajanju - ne sarno radi
uzivanja u secanju, nego stoga sto je opcinjenost
besmislenim ponavljanjem vee sadrzana u toj apstrakciji
putovanja. Odvijanje pustinje neizmemo je blisko
bezvremenosti filmske trake.
SAN ANTONIO
Meksikanci, prozvani tikanosima, u svojstvu vodica
prilikom obilaska Alama velicaju heroje americke nacije
koje su junacki poubijali njihovi rodeni preci - ali iako su
ovi time obavili najtezi deo posla, nije ih mimoisla podela
rada, jer danas tu, na istom popristu, njihovi unucl 1
7
praunuci velicaju Amerikance koji su im oteli zemlju. Is-
torija je puna lukavstava. Ali puni· su lukavstava i
Meksikanci, koji su ilegalno presli granicu i dosli tu da
rade.
SALT LAKE CITY
Gizdava mormonska simetrija, svuda mermer, bespreko-
ran, pogrebni (Kapitol, orgulje u trZnom centru). Uz to i
losandeleska modemost, sa svim cakama neophodnim za
vanzemaljski komfor. Kupola s Hristom (ovde svi Hristovi
lice na Bjoma Borga, posto su napravljeni po ugledu na
onog Torvaldsenovog) spada u bliske susrete trece vrste:
religija kao specijalni efekat. titav je grad, uostalom,
transparentan i natcovecanski, vanzemaljski cist, nalik
predmetu s neke druge planete. Simetricna, svetleca, sve-
mocna apstrakcija. Elektronski sat sa kukavicom odzvanja
na svakom raskrscu u tom kovcezicu od ruza i mermera i
jevandeljskog marketinga - zapanjujuca puritanska
opsesivnost na toj vrelini u samom srcu pustinje, pokraj
jezera teske vode i same hiperrealne po gustini soli, i
nedaleko od Velike Pustinje gde je trebalo izmisliti brzinu
prototipskih automobila da bi se prevladala apsolutna
horizontalnost ... Ali sam grad je kao dragulj, sa cistim
vazduhom i drskim prodorima urbanih perspektiva jos
lepsim nego u Los Andelesu. Zapanjujuca briljantnost i
modemo istinoljublje tih Mormona, bogatih bankara,
muzicara, svetskih genealoga, poligamista (njujorski Em-
pajer Stejt ima necega od tog pogrebnog puritanizma
uzdignutog na n-ti stepen). Transseksualna kapitalisticka
oholost mutanata daje magicnost ovome gradu, protivtezi
Las Vegasa, te velike kurve s druge strane pustinje.
8
MONUMENT VALLEY
DEAD HORSE POINT
GRAND CANYON
Monumentalnost geoloska, dakle metafizicka, nasuprot
fizickoj nadmorskoj visini obicnih reljefa. Naopaki reljefi,
izdubljeni vetrom, vodom, ledom, odvlace vas u vrtogla-
yost vremena, u pomljivu vecnost usporene katastrofe.
Izopacena je i sarna pomisao na milione i stotine miliona
godina tokom kojih se tu lagano pustosila povrsina zemlje,
jer razotkriva slutnju 0 prisustvu znakova nastalih, mnogo
pre pojave coveka, iz nekakvog sporazuma 0 trosenju i
eroziji, sklopljenog izmedu elemenata. U tom gorosta-
snom nagomilavanju cisto geoloskih znakova covekov
udeo nije bio nikakav. Mozda su jedino Indijanci neke od
njih donekle protumacili. Ipak, to jesu znakovi. Jer odsu-
stvo kulture u pustinji sarno je prividno. titava oblast
Navaho, dugacka visoravan koja vodi ka Velikom Kanjo-
nu, litice na ulazu u Dolinu spomenika, ponori Zelene re-
ke (mozda je tajna ovog predela u tome sto je nekad bio
podmorski reljef i sto je sacuvao nadrealnost okeanskog
dna pod otvorenim nebom), citav ovaj predeo odise prisu-
stvom magicnog, koje nema nikakve veze s prirodom.
Jasno nam je da su Indijanci jedino pomocu mnogo magije
i vrlo okrutnom religijom mogli da nadvladaju toliku teo-
rijsku velicinu geoloskog i nebeskog zbivanja pustinje i da
se nose s takvim okruzjem. Sta je covek ako znakovi koji
mu prethode imaju toliku snagu? Jedna ljudska vrsta mora
da izmisli zrtve dostojne prirodnog kataklizmickog
poretka koji je okrufuje.
Mozda ti reljefi, posto vise nisu prirodni, najbolje
ukazuju na to sta je kultura. Dolina spomenika: govor na-
glo izdignutih gromada, koje su zatim izlozene neumitnoj
eroziji, hiljadugodisnji poprecni sedimenti koji su usled
trosenja dobili dubinu (smisao nastaje. iz erOZlJe reci,
9
znacenja nastaju iz erozije znakova) i koji su danas, poput
svake kulture, predodredeni da postanu nacionalni par-
kovi.
SALT LAKE CITY: konjunkcija svetskih genealoskih arhiva,
pod upravom raskosi sklonih puritanskih konkistadora
Mormona, u dubinama pustinjskih pecina, s Bonvilskom
stazom. na neokaljanoj povrsini Velike slane pustinje, gde
postlZu uz pomoc prototipskih automobila najvece br-
zme na svetu. Rodoslovi kao dubina vremena i brzina
zvuka kao susta povrsnost.
ALAMOOORDO: prva atomska proba u dekoru Bele
pescare, na bledoplavoj pozadini planina i stotina milja
belog peska - zaslepljujuca vestacka svetlost bombe
naspram zaslepljujuce svetlosti tIa.
TORREY CANYON: Salkov Institut, svetiliste DNK i svih
nobelovaca iz biologije, gde se sastavljaju sve buduce bio-
zapovesti, u tom zdanju sazidanom po ugledu na
MinoJevu palatu, u belom mermeru naspram neizmemosti
Pacifika ...
predeli, prestoniee ostvarene fikcije. Ek-
pr.edeli, uzviseni i transpoliticni po
komcldenelJl nedlmute geoloske velicine zemije s
patvorenom, nukleusnom, orbitalnom informatickom te-
hnologijom.
Tragao sam za astra/nom Amerikom, zemljom uzaludno i
slobodnih puteva (freeways), nikada za
drustvom i kulturom - za zemljom pustinjske
brzme, motela i mineralnih povrsina, a nikad za dubinom
americkih obicaja i naravi. Tragao sam u brzini seenarija,
u ravnodusnom odbljesku televizije, u filmu dana i noci
kroz prazan prostor, u cudesno bezosecajnom sledu zna-
10
kova, stika, liea, ritual nih radnji na putevima, za onim sto
je najsrodnije nukleusnom i denukleisanom svetu poput
naseg, sve do evropskih stracara.
Tragao sam za odigranom buducom katastrofom soci-
jalnog u geologiji, u tom izvrtanju dubine koje se ogled a u
izbrazdanim prostorima, retjefima od soli i kamena, u
kanjonima u koje ponire fosilna reka, u neizmemoj
pradavnoj sporosti erozije i geologije, sve do u vertikalno-
sti megalopolisa.
o toj nukleusnoj 0 toj buducoj katastrofi sve sam
znao jos u Parizu. Ali da bi se ona razumela treba ,
odabrati formu putovanja, kojom se ostvaruje one sto
Virilio naziva estetikom nestajanja.
Jer naoCigled se siri mentalna forma pustinje, tog
prociscenog vida socijalne pustosi. Procisceni vid
otupelosti ogleda se u ogoljenosti brzine. Ono sto je hla-
dno i mrtvacko u socijalnoj pustosi iii denukleaeiji, ovde, u
vrelini pustinje, dobija kontemplativnost. Ovde, u
transverzalnosti pustinje, u ironiji geologije, transpolitic-
nost dobija svoj nadredeni mentalni prostor. Nehumanost
naSeg kasnijeg sveta, asocijalnog i pOvrSnog, ovde trenut-
no dobija estetsku i ekstaticku formu. Jer je pustinja
to: ekstaticka kritika kulture, ekstaticki vid nesta-
JanJa.
Uzvisenost pustinja sastoji se u tome sto, usled presuseno-
sti, predstavljaju negativ zemljine povriine i negativ naSih
civilizovanih tekovina. Mesto gde se proreduju tecnosti i
fluidi i gde je vazduh toliko cist da direktno sa sazvezda
dopire astralni utieaj. Cak su i Indijanei morali odatIe biti
istrebljeni da bi se ukazala jedna prosiost velelepnija od
antropoloske: mineralogija, geologija, astralnost,
necovecanski faktieitet, presusenost koja ne ostavlja mesta
11
vestackirn obzirirna kulture, tisina koja ne postoji nigde
drugde.
Pustinjska je tisina i vizuelna. Proistekla iz prostranstva
pogleda koji nerna na cernu da se zadrzi. U planinarna ne
rnoze da vlada tisina, jer njihov reljef urla. Stavise, da bi
zavladala tisina, trebalo bi da u neku ruku i vrerne postane
horizontaJno, da nerna njegovog odjeka u buduenosti, da
ono bude sarno sleganje geo}oskih slojeva i da iz njega
izbija jos sarno nekakav fosilni sapat.
Pustinja: svetlucavo fosilno tkanje necovecanskog poi-
rnanja, potpune ravnodusnosti - ne sarno nebeske, vee i
ravnodusnosti geoloskog talasanja gde se sarno kristalizuju
rnetafizicke strasti prostora i vrernena. Ovde, danju, grani-
ce zelje bivaju izmeStene, a noe ih potire. Ali sacekajte da
svane dan, s budenjern fosilnih surnova i anirnalne tisine.
Brzina stvara ciste objekte, ona je i sarna cisti objekat, jer
ukida tlo i teritorijalnost, jer hodom unazad ponistava
vrerne, jer je brZa od sopstvenog uzroka i ponistava ga
hodorn unazad. Brzina je pobeda posledice nad uzrokorn,
pobeda trenutnog nad dubinom vrernena, pobeda povrsine
i ciste objektalnosti nad dubinorn zelje. Brzina stvara jedan
posveeeni prostor koji rnoZe biti smrtonosan i gde je jedi-
no pravilo brisanje tragova. Pobeda zaborava nad
parneenjern, sirovo, arnnezijsko pijanstvo. Povrsnost i re-
verzibilnost cistog objekta u cistoj geornetriji pustinje.
Voznja na neki nacin stvara nevidljivost, transparentnost,
transverzalnost stvari putern praznine. To je neka vrsta
usporenog sarnoubistva putem ponistavanja oblika,
nasJadivanje njihovirn nestajanjern. Brzina nije vegeta-
tivna, ona viSe podseea na rninerale, na prelarnanje krista-
la, i vee po sebi predstavJja pozomicu katastrofe i
konzurnacije vrernena. DoduSe, rnozda je njena dra.z sarno
praznina, dok je za zavodljivost neophodno da postoji taj-
12
na. Brzina je sarno inicijacija u prazninu: nostalgija za
nepokretnirn srnenjivanjern oblika skrivena iza prenaglaSe-
ne pokretljivosti. Poput nostalgije za zivim oblicima u ge-
ornetriji.
U ovoj zernlji, rnedutirn, postoji jak kontrast izmedu rastu-
ee apstraktnosti nukleusnog univerzurna i prirname, unu-
tamje, nezadrZive vitalnosti, koja nije proistekla iz ukore-
njenosti nego iz iskorenjenosti, rnetabolicke vitalnosti
kako seksualne tako i poslovne, telesne, saobraeajne. U
sustini, Amerika, sa svojim prostranstvorn, tehnoloskirn
rafinrnanorn, sa svojorn sirovorn saveseu, ukJjueujuei i po-
drucja otvorena za simulaciju, predstavlja jedino primiti-
vno drustvo danaSnjice. A opcinjavajuee je putovati kroz
nju kao kroz prirnitivno drustvo sutraSnjice, slozenosti,
izrnesanosti i neizrnemog prorniskuiteta, drustvo svirepih
rituala, ali punih lepote u svojoj povrsnoj raznolikosti,
drustvo totalne metasocijalnosti nepredvidljivih posledica
cija nas neurnitnost opcinjava, ali drustvo bez proslosti
kroz koju bi se odrazilo, i koje je otud sustinski prirnitivno
. .. Njegova prirnitivnost prerasla je u hiperbolicnost i ne-
Ijudskost jednog sveta koji nam izrnice i koji umnogome
prevazilazi sopstveno moralno, drustveno iii ekolosko tu-
rnacenje.
Jedino su puritanci rnogli izmisliti i razvijati takw eko-
losku i biolosku rnoralnost zasnovanu na ocuvanju vrste,
odnosno na diskrirninaciji, u sustini rasnoj. Sve postaje
prezaStieen prirodni rezervat, toliko da se od silne
zaStieenosti danas govori 0 denaturalizaciji Josernitskog
parka da bi se vratio prirodi, baS kao sto se dogodilo s
filipinskim Tasadejirna. Puritanska opsednutost poreklom
upravo tu gde vise nema teritorije. Opsednutost utocistem,
dodirorn, upravo tu gde se sve odvija u astralnoj
ravnodusnosti.
13
Otuznost vestackih rajeva na neki nacin prerasta u kult,
pod uslovom da dosegnu uzvisenost jedne (ne)kulture. U
Americi, prostor pridaje velelepnost cak i otuznosti pred-
grada i takozvanih funky towns. Pustinja je svugde,
prikriva beznacajnost. Pustinja u kojoj se kult automobda,
leda i viskija odvija svakog dana: fenomen lakoce uz fatal-
nost pustinje. Kult besprizomosti, tipicno americki: totalna
raspolozivost, transparentnost svih funkcija u prostoru,
koji pak ostaje nedokuciv u svom sirenju i kojeg moze
svladati jedino brzina.
Italijanski kult: kult scenskog prizora.
Americki kult: kult besprizomosti.
Raskos smisla naspram pustinja beznacajnosti.
Magicnost se saddi u metamorfickim oblicima. Ne u
vegetativnim sumama stabala, nego u okamenjenim,
ralizovanim sumama. Slana pustinja, belja od snega, hon-
zontalnija od mora. Efekat monumentalnosti, geometrije i
arhitekture tamo gde nista nije bilo zamisljano ni promi-
sljano. Canyons/and, Split Mountain. IIi obmuto: bezobli.-
cni, bezreljefni reljef, brda od blata (Mud Hills), lunaml,
podatan, fosilni, jednolicno talasasti reljef drevnog mor-
skog dna. Bela uzburkanost Bele pescare... Nadrealnost I
elemenata neophodna je da bi se ponistila slikovitost .
prirode, kao sto je potrebna metafizika brzine da bi se
ponistila prirodna zivopisnost proputovanja.
U stvari, zamisao 0 putovanju bez cilja, zapravo bez
kraja, razvija se tek postepeno. Odbacivanje ostataka
turizma i zivopisnosti, zanimljivosti, cak i predela (samo se
jos njihova apstrakcija prelama na vrelini). Turizam i
zabava nespojivi su s cistim putovanjem. Zato se one naj-
bolje ostvaruje u ekstenzivnoj banalnosti pustinja iii u isto
toliko pustinjskoj banalnosti metropola - koje se nikad ne
poimaju kao mesta zadovoljstva iIi kulture, nego televizij-
14
kao scenario, scenery. Zato se one najbolje ostvaruje
po najvecoj vrucini, kao oblik culnog uzivanja u
deteritorijalizaciji tela. Ubrzanje molekula na vrucini
dovodi do jedva primetnog gubljenja smisla.
Od upoznavanja obicaja mnogo je vamija nemoralnost
prostora koji treba proputovati. Vafna je ta nemoralnost, i
cista udaljenost, i oslobadanje od socijalnog. U ovom naj-
moralnijem postojeeem drustvu, prostor je odista
nemoraIan. U ovom najuskladenijem postojeeem drustvu,
dimenzije su nemoralne. Ta nemoralnost daje udaljenosti
lakocu i putovanje cini beskrajnim, ona prociscava misice
od zamora.
Voznja predstavlja spektakulamu formu amnezije. Sve ot-
kriti, sve izbrisati. Pustinje i kalifomijski bljesak svakako
prvo izazivaju sok, ali tek kad on prode nastupa onaj drugi
sjaj putovanja, sjaj preterane udaljenosti, neumitne udalje-
nosti, beskraja bezimenih lica i razdaljina, iii izvesnih
cudom stvorenih geoloskih formacija koje zapravo ne
svedoce ni 0 cijoj volji, a pritom cuvaju nedimutu sliku
poremecaja. Taj vid putovanja ne dopusta izuzetke: kad se
spotakne 0 poznato lice, 0 poznati predeo iii 0 neko
odgonetanje, draf prestaje: amnezijska, asketska, asimpto-
tska draf nestajanja podleze emocijama i zemaljskoj
semiologiji.
Ovom tipu putovanja svojstven je poseban tip dogadaja
i nervature, te i poseban tip zamora. Poput grcenja misica
izbrazdanih od preterane vrucine i brzine, preterane
kolicine videnih, proeitanih, predenih, zaboravljenih stvari.
Opustanje tela iznurenog praznim znakovima, funkcio-
nalnim pokretima, zaslepljujucim sjajem neba i meseear-
skim udaljenostima, veoma je Stvari najednom
postaju sve lille, kako se kultura, na§a kultura proreduje.
A spektralna civitizacija koju su izmislili Amerikanci,
15
merna i tako bliska iscezavanju, najednom se cini najbolje
i iskljuCivo prilagodenom verovatnoei zivota koji nas
vreba. Forma koja dominira na americkom Zapadu, i
verovatno u citavoj americkoj kulturi, jeste seizmicka:
razlomljena, procepljena forma, izrasla iz pukotine Starog
sveta, taktilna, krhka, pokredjiva, povrsna kultura - u ko-
joj se moraju slediti ista takva pravila da bi se uhvatio njen
hod: seizmicko klizenje, meke tehnologije.
ledino pitanje povodom takvog putovanja: dokle mozemo
iei u istrebljivanju smisla, dokle mozemo da zademo u
pustinjsku ireferencijalnu formu a da ne puknemo, ali da
pritom, naravno, ocuvamo ezotericku draf nestajanja?
Teorijsko pitanje materijalizovano U objektivnim uslovima
jednog putovanja koje to vise nije i koje stoga saddi
sustinsko pravilo: pravilo temje ka tacki ne-povratka. To
je sva mudrost. A prelomni trenutak jeste onaj surovi tre-
nutak spoznaje da je putovanje beskonacno, i da vise
nema smisla okoncavati ga. Prelaskom preko odredene '
tacke menja se sam pokret. Pokret koji sopstvenom vo-
Ijom prolazi kroz prostor prelazi u apsorpciju samim pro-
storom - kraj otpora, kraj same scene putovanja (kao sto
mlazni motor nije vise energija prodiranja u prostor, vee
se pokreee tako 5to stvara pred sob om prazninu koja ga
usisava, umesto da se, prema tradicionalnoj shemi, osloni
na otpor vazduha). Tako je dosegnuta centrifugalna, eks-
centricna tacka, u kojoj kretanje stvara prazninu koja vas
apsorbuje. Taj trenutak kad hvata vrtoglavica jeste i trenu-
tak mogueeg pada. Ne toliko usled umora uzrokovanog
daljinom i vrueinom i hodom kroz vidljiw pustinju
prostora, vee nepovratnim hodom kroz pustinju vremena.
16
To-morrow is the first day
of the rest of your life.
NEW YORK
Poput kosmonautskog misionara eutljivih veCina i fatalnih
strategija, gipkim skokom preleeem s
na drugi, danas uzarene sume Nju s
odbljeskom u ogledalu Nove Engle.ske, Juce vertl-
kalnost nebodera, sutra Mineapohs tako
imena, s arahnejskim nizanjem vokala, polu-
cejenskim, poput geometrijske slike koja zraCI po obodu
ogledala, na horizontu nastanjenog sveta... R:azgovor
eutanju masa i kraju istorije, s na I
svetlost jezera, zestoki vetar duva nad Jezerom, lstoku
gde pada mrak. A vioni prolaze,. poput vetra, lza hotel-
skih okana, i prve reklame POClflJU polako da se vrte
gradom. Kakva divota, ta Amerika! Swd okolo m.l-
holjsko leto, cija je pitomost v Ah gde Je
onih deset hiljada jezera, ona utoplJa
na obodu Stenovitih planina? Mineapohs, Mineapohs.
Posle patricijske otmenosti i
miholjskog leta u Viskonsinu, Je.
neosvetljeni ruralni konglomerat, kOJI ceka Zlmu I
hladnoeu kojom se dici, usred svojih silosa i lovista. Ali u
srcu te istinske Amerike nalazi se bar "Komodor", najlepsi
art-deco na svetu, gde je, karu, Ficdzerald svake veceri
dolazio da pije. Evo i mene sad tu. Sutra ee me avion di-
rektno preneti u drugu sjajnu krajnost, povr5nu, rasnu, es-
17
tetsku i mocnu, naslednicu Atine, Aleksandrije i Persepoli-
sa istovremeno: u Njujork.
NEW YORK
Sve je veti broj sirena i danju i nocu. Kola su brza,
reklame USee. Prostitucija je totalna, elektricno osvetlje-
nje takode. I igra, sve se igre pojacavaju. Tako biva kad
god se priblizavamo centru sveta. Ali ljudi se smese, os-
mehuju se cak sve vise, nikada drugima, uvek sami za se-
be.
ZastraSujuca raznolikost i cudnovatost lica, napeto us-
merenih ka nekom nepojmljivom izrazu. One maske koje
su se u arhajskim kulturama dobijale sa staroscu i smrcu,
mladi ovde imaju s dvadeset, s dvanaest godina. Ali takav
je i grad. Lepotu koju su gradovi sticali vekovima, on je
dobio za pedeset godina.
Pramenovi dima, naIik kupacicama koje cede kosu.
Mro iIi prerafaelitske frizure. Banalno, viserasno.
Faraonski grad, say u obeliscima i iglama. Neboderi oko
Central Parka lice na potporne stubove - zahvaljujuci
njima taj je ogromni park nalik na viseti vrt.
Izbrazdani nisu oblaci, vee mozgovi. Oblad lebde nad
gradom kao mozdane hemisfere rasterivane vetrom. A
Ijudi, ljudi imaju druse u glavi, koji im izlaze na oci, poput
sunderastih dimova koji izbijaju iz tla ispucalog od vruce
kise. Seksualna usamljenost oblaka na nebu, jezicka usam-
ljenost Ijudi na zemlji.
Zapanjujuc je broj ljudi koji misle sami, koji pevaju
sami, koji jedu i govore sami na ulicama. Uprkos tome,
oni se ne zbrajaju. Naprotiv, oni se oduzimaju jedni od
drugih, i njihova je uzajamna slicnost neizvesna.
Ali jedna je posebna usamljenost potpuno razlicita od·
svih ostalih. Usamljenost coveka koji javno sprema svoj
18
obrok, na nekom zidu, na haubi nekih kola, uz neku
ogradu, sam. Toga ima swgde, to je najtuznija scena na
svetu, tumija od bede, tuzniji od prosjaka jeste covek koji
jede sam pred svima. To je neSto 5tO se kosi s Jjudskim i
zverskim zakonima, jer zveri uvek jedne drugima ukazuju
Cast da dele hranu iii da se otimaju 0 nju. Onaj ko jede
sam mrtav je (a onaj ko pije nije, zaSto?).
ZaSto Ijudi zive u Njujorku? Nemaju nikakve medusobne
odnose. Samo nekakav unutraSnji elektricitet koji potice
iskljucivo od njihove izmesanosti. Cudno oseeanje
bliskosti i privlacnosti za tako veStacku centralnost. To
Njujork cini samoprivlacecim svetom, iz kojeg nema
nikakvog razloga izlaziti. Nema nikakvog humanog
razloga obitavati u njemu, osim ushicivanja izmeSan05cu.
Lepota Crnkinja, Portorikanki u Njujorku. Osim seksual-
nog uzbudenja usled rasne izmeSanosti, treba reci da je
crno, pigment tamnih rasa, poput prirodne sminke koja se
ushicuje veStackom sminkom u komponovanju lepote - ne
seksualne, vee animalne i uzvisene, koja oeajnicki
nedostaje bledolikima. Belilo izgleda kao izbledelost
fizickog ukrasa, neutralnost koja moZda zahvaijujuci tome
dobija sva egzotericna svojstva Reci, ali kojoj ce u sU5tini
uvek nedostajati ezotericna i ritualna moe vestackog.
U Njujorku postoji jedan dvostruki fenomen: svaka od
velikih zgrada vlada iii je nekad vladala gradom - svaka
etnicka grupa vlada iii je nekad vladaIa gradom, na svoj
nacin. Izmesanost obicno tezi da ukine razlike, dok ovde
istice sjaj svake od komponenti. U Montrealu postoje svi ti
elementi - etnicke grupe, zgrade, severnoamericki pro-
stor - ali nedostaju sjaj i zestina gradova Sjedinjenih
DrZava.
19
Oblaci kvare naSe evropsko nebo. U poredenju s neiz-
memim nebesima Seveme Arnerike, s njihovim rojevima
oblaka, naSa mala izbrazdana neba, naSi mali izbrazdani
oblaci po meri su naSih izbrazdanih misli, koje nikad nisu
svemirske ... U Parizu, nebo nikad ne uzleee, ne lebdi, ono
je poput malog privatnog poseda zauzdano u kulisama
zgrada koje bacaju senku jedne na
druge - umesto da jedne drugima budu vrtoglave fasade-
ogledala, poput fasada mocnog kapitala u Njujorku... Po
nebu se vidi: Evropa nikad nije bila kontinent. Cim krocite
u Sevemu Arneriku osecate prisustvo citavog kontinen-
ta - prostor je sam oblik miSljenja.
U poredenju s americkim downtown cetvrtima i bJokovima
nebodera, Defans gubi arhitektonsku prednost vertikalno-
.i. zato su zgrade saterane u prizor na
ItahJanski nacm, u zatvoreno opisano perifemim
bulevarom. U neku ruku nalik francuskom vrtu: buket
zgrada maSnom. To protivreei mogucnosti da ti
unedogled radaju druge sebi slicne, da se
IzaztvaJU, u prostoru koji je usled njihovog utrkivanja
postao dramatican (Njujork Cikago Hjuston Sietl
T Tu se rada cisti arhitektonski objekat, koji izmi-
ee arhltektima, koji ustrajavajuei u sumanutosti u
grad i njegovu namenu, interes zajed-
nice 1 pOJedmaca, I kojem je ravna jedino gordost renesan-
snih gradova.
Ne, ne treba humanizovati arhitekturu. Prava antiarhitek-
tura, ne ona iz Akrosantija u Arizoni koja objedinjujt sve
meke tehnologije u srcu pustinje, vee ona divlja, nehuma-
na, koja prevazilazi coveka, ona je ovde u Njujorku
nastala sarna od sebe, daleko od pomisli na utoei!te bla-
gostanje iii idealnu ekoJogiju. Ona je igrala na tvrde
20
logije, preuvelicala sve dimenzije, kladila se na raj i pakao
. .. Eko-arhitektura, kao i eko-drustvo, olicava tihi pakao
Poznog Carstva.
Carolija modemog rusenja. Prizor obmut od prizora lansi-
ranja rakete. Zgrada od dvadeset spratova klizi cela po
vertikali ka sredistu zemlje. Rusi se okomito poput drvene
lutke, zadr.zavajuei vertikalno drzanje, kao da silazi kroz
podrumski kapak i sopstvenom povrsinom na tlu
apsorbuje svoje rusevine. Cudesna modemisticka umet-
nost, ravna vestini pravljenja vatrometa iz naSeg detinjstva.
KaZe se: evropska je ulica ziva, a amerieka mrtva. Nije
tacno. Nigde nema voce snage, elektriciteta, zivotne ene-
rgije i pokreta nego na ulicama Njujorka. Ljudi, vozila,
reklame ispunjavaju ga cas zestinom, cas neusiljenoseu.
Zapremaju ga milioni Ijudi koji lutaju, nehajni,
neobuzdani, kao da nemaju nista drugo da rade, i
verovatno ni nemaju nista da rade osim da proizvode
neprestani scenario grada. Muzika je svuda, saobracaj
gust, relativno prometan i tih (za razliku od nervoznog i
teatralnog saobracaja na itatijanski nacin). Ulice i avenije
nikad se ne prazne, ali svetla i vazdusasta geometrija grada
ne dopu8ta arterijsku bliskost evropskih ulieica.
U Evropi, utica Zivi sarno na mahove, u istorijskim tre-
nucima revolucija, barikada. Inaee, ljudi prolaze
niko zapravo ne luta (nema skitanja). Takva su i evropska
kola: u njima se ne Zivi, nema dovoljno prostora. Ni u
gradovima nema dovoljno prostora - bolje receno, taj se
prostor smatra javnim i oznacen je svim znakovima jaYne
pozomice, 8tO iskljucuje moguenost da se on prede iii po-
hodi poput pustinje iii nekog nevaZnog prostora.
Arnericka utica mozda nije imala istorijske trenutke, ali
je uvek Ziva, vitalna, kinetiena i kinematicna, po uzoru na
21
samu zemlju. u kojoj istorijska i politick a pozomica slabo
§ta znace. ali u kojoj je zestina promene ogromna, bilo da
se napaja tehnologijom, rasnom razlicitoscu, iii medijima:
to je susta surovost naeina zivota.
U Njujorku, kovitlanje grada toliko je snuno, a centrifu-
galna sila je tolika da je nehumano i pomisliti Ziveti udvo-
je, s nekim deliti zivot. Mogu da prezive iskljueivo pleme-
na, bande, mafije, posvecena iii perverzna udruzenja,
razna zaverenistva, ali ne i parovi. Nasuprot Nojevoj
barci, u koju su Zivotinje bile ukrcane u parovima da bi
vrstu spasle od potopa. U ow neverovatnu Barku, svako
je ukrcan sam - i svako mora sam, svake veeeri, da traZi
poslednje prezivele za poslednju zabaw.
U Njujorku su ludaci oslobodeni. Pu§teni u grad, ne
razlikuju se toliko od ostalih pankera, dZankija, narkosa,
alkosa iii bednika koji ga pohode. Ne vidimo zaSto bi
jedan tako Iud grad skrivao svoje ludake, zaSto bi povlaeio
iz prometa primerke jednog ludila koje ga je, u stvari, na
razlieite naeine, obuzelo celog.
Repovanje je zapravo akrobatski podvig, u kojem tek na
kraju shvatamo da je ree 0 plesu, kad se zaustavi u nekoj
mlitavoj, ravnodusnoj pozi (s laktom na tlu, glavom ne-
hajno naslonjenom na dian, kao u etrurskim grobnicama).
Ta iznenadna imobilizacija podseca na kinesku operu. Ali
kineski se ratnik zaustavlja na vrhuncu akcije u herojskom
staw, dok se reper zaustavlja u udubljenju svog pokreta u
nekoj podrugljivoj pozi. Kao da tim uvijanjem i uvrtanjem
oko sopstvene ose buse sopstvenu rupu u telu, na dnu koje
zauzimaju ironienu i Jenju pozu smrti.
Nisam mogao verovati da prizor njujodkog maratona
moze da izmami suze. To je prizor smaka sveta. Da Ii se
namema patnja moze smatrati namemim ropstvom? Pod
22
kisom koja lije, pod helikopterima i aplauzima, s kapulja-
com od folije i skiljeci na §topericu, iii golih grudi i zako-
vrnutih oCiju, svi true smrt, smrt iznurivanjem po put
onog maratonca od pre dye hiljade godina koji je, da se
podsetimo, u Atinu nosio vest 0 pobedi. Verovatno i ovi
sanjaju da uruee vest 0 pobedi, ali ima ih previse, a njiho-
va je vest - da su stigli, posle tolikog napora - postala be-
smislena: sumracna vest 0 nadljudskom i beskorisnom na-
poru. Svi zajedno verovatno bi mogH da donesu vest 0
propasti ljudske vrste, jer vidimo kako se ona srozava iz
sata u sat, od prolaska kroz cilj prvopristiglih koji se jos
dobro drfe i puni su takmiearskog duha do olupina koje
prijatelji doslovno donose do cilja iii do hendikepiranih
koji stazu prelaze u kolicima. Ima ih sedamnaest hiljada
koji tree, a u pravoj Maratonskoj bici nije ih bilo ni
ukupno toliko u borbi. Ima ih sedamnaest hiljada, a svako
trei sam, ni ne pomisljajuci na pobedu, vee prosto da bi
osetio da postoji. "Pobedili smo!" izgovorio je sapatom
Grk Maratonac i izdahnuo. "/ did it!' uzdi§e iscrpljeni
maratonac ruseci se na travnjak Central Parka.
I DID IT!
Parola novog vida reklamne aktivnosti, autistiekog per-
formansa, cista i prazna forma i izazov samom sebi koji je
zamenio prometejsku ekstazu takmieenja, napora i uspeha.
NjujorSki maraton postao je, na neki naein, intemacio-
nalni simbol fetisistiekog performansa, sumanutosti pobe-
de u prazno, ushicivanja odvunoscu bez posledica.
Treao sam njujorski maraton: / did it!
Osvojio sam Anapumu: / did it!
Istog je reda i spu§tanje na mesec: We did it! Dogadaj
koji u su§tini manje iznenaduje ako se pomisli da je bio
unapred zacrtan na putanji napretka i razvoja nauke. Tre-
23
balo je i to uciniti - ueinjeno je. AJi taj dogadaj nije
ponovo podstakao hiljadugodisnji san 0 svemiru, vee ga je
u neku ruku iserpeo.
Isti efekat beskorisnosti sadrii se i u svakom izvrsenju
zadatka, kao i u svemu sto einimo da bismo sebi dokazali
da smo u stanju da to ucinimo: napraviti dete, savladati
planinski vrh, imati avanturu, pociniti samoubistvo.
Maraton je zapravo vid demonstrativnog, reklamnog
samoubistva: treati da bismo dokazaIi da smo u stanju da
idemo do sopstvenih graniea, da bismo dokazali. ..
dokazali sta? Da smo u stanju da stignemo. Grafiti,
takode, govore sarno: Ja sam taj i taj i postojim! ani pred-
stavljaju besplatnu reklamu postojanju!
Da Ii treba unedogled dokazivati sopstveni zivot? Neo-
biean znak slabosti, predznak novog fanatizma, fanatizma
bezlienog performansa, beskrajne oCiglednosti.
MYSTIC TRANSPORTATION INCORPORATED
Jedan dreceee zeleni kamion sa sljaSteeim spojlerima klizi
niz Sedmu aveniju, pod prvim jutamjim suneem, tek sto je
prestao sneg. Na bokovima mu je metaliziranim zlatnim
slovima ispisano: Mystic transportation.
Tu je saZet citav Njujork i njegovo misticko glediste na
dekadeneiju: svi speeijalni efekti, od sublimirane vertikal-
nosti do trulezi na tIu, svi speeijalni efekti izmesanosti rasa
i earstava, to je eetvrta dimenzija grada.
Kasniji ee gradovi biti ekstenzivni i neurbani (Los
Andeles), jos kasniji ee se zakopavati u zemlju i neee ni
imati ime. Sve ee postati infrastruktura uljuljkivana
veStaekim svetJom i energijom. Nestaee sjajna superstruk-
tura j sumanuta vertikalnost. Njujork je poslednji izgred te
barokne vertikalnosti, te eentrifugalne ekseentricnosti pre
horizontalnog rasklapanja i podzemne implozije.
24
Njujork sebi prikazuje, uz neverovatno saueesnistvo eelo-
kupnog stanovnistva, predstavu svoje propasti, i to nije
posledica dekadencije vee njegove moei, koju nista ,drugo
ne ugrozava - zato sto je nista ne ugrozava. NJegova
gustina, njegov povrsinski .elektricitet otklanjaju pomisao
na rat. S obzirom na kolicinu energije potrosene prethod-
nog dana, ponovno zapoeinjanje zivota svakogjutra pravo
je eudo. Njegova ga voltda stiti, poput galvanske kupole,
od svakog spoljnjeg razaranja. Ne stiti ga od intemih
nezgoda kao sto je raspad energetskog sistema iz '76, ali
to su po opsegu svetski dogadaji koji sarno doprinose
njegovoj slavi. Ta eentralnost i ta ekseentrienost mogu
sarno da doprinesu njegovoj sumanutosti sopstvene
propasti, koja se na njujorskoj "seeni" estetski transkribuje
kroz ludosti, surovi ekspresionizam, ali koju citav grad
kolektivno gaji kroz tehnieku frenetienost za vertikalno-
seu, kroz ubrzavanje banalnosti, u zivosti sreenih iIi bednih
Hea, u drskosti ljudskog zrtvovanja eistom eirkulisanju.
Niko vas ne gleda, svako je zaluden napetoseu svoje
bezliene uloge. U Njujorku nema pandura - panduri inaee
postoje da bi doprineli urbanom i modemom izgledu jos
polu-ruralnih gradova (kao sto je Pariz). Ovde je urbanost
dosegla toliki stepen da je vise nije potrebno iskazivati niti
joj pripisivati politieki karakter. Uostalom, Njujork vise
nije politicki grad, i demonstraeije razlieitih ideoloskih
grupa retke su i uvek smesne (etnieke grupe se iskazuju
kroz sveeanosti i pokazivanje svoje rasne prisutnosti).
Nasilje se ne ogleda u drustvenim odnosima, vee u svim
odnosima, i raste geometrijskom progresijom. Seksualnost
je pak, u izvesnom smislu, prevazidena kao naein
izraZavanja - iako se na sve strane njome rnaSe, ona vise
nema kad da se materijaJizuje u ljudske i ljubavne odnose,
vee se rasplinjuje u promiskuitet pojedinog trenutka, u
mnostvo daleko kratkotrajnijih kontakata. U Njujorku se
25
ponovo dozivljava oseeanje slave, u smislu da se oseeate
ovencani energijom svih - sto, za razliku od Evrope, ne
predstavlja turoban prizor promene, vee estetsku formu
mutacije.
Mi u Evropi imamo dar da promisljamo stvari, da ih ana-
Iiziramo, da ih odraZavamo. Niko nam ne moze osporiti
istorijsku tananost i dar konceptualizacije, na tome nam
zavide cak ~ umovi s onu stranu Atlantika. Ali najoci-
glednije istine i novovremena cuda zbivaju se na obali
Pacifika iIi u kupoli Menhetna. Njujork, Los Andeles jesu
u centru sveta, mora se priznati - iako s ushieenjem i ra-
zocaranjem u isti mah. Beznademo kasnimo za giuposeu i
mutacijom, naivnom preteranoseu i socijalnom, rasnom,
moralnom, morfoloskom, arhitektonskom ekscentricnoseu
tog drustva. Njega niko nije u stanju da prouci, a ponaj-
manje americki intelektualci zatvoreni u svoje kampuse,
dramaticno otudeni od te konkretne, bajkovite mitologije
koja se izgraduje svud unaokolo.
Taj univerzum potpuno truo od bogatstva, od moti, od
senilnsoti, od nezainteresovanosti, od puritanizma i men-
talne higijene, od bede i rasipanja, od tehnoloske taStine i
izIisnog nasilja, neodoljivo me podseea na radanje sveta.
Mozda stoga sto Citav svet i dalje sanja 0 njemu, a on ga
zapravo nadvladava i izrabljuje.
Na deset hiljada metara i na hiljadu kilometara na sat,
podamnom su sante Grenlanda, u slusalicama Les Indes
Ga/antes, na ekranu Katrin Denev, a jedan starac, Jevrejin
iii Jermenin spava mi u krilu. "Da, oseeam Ijubavi svu
zestinu ... " peva uzviseni glas iz jedne u drugu vremensku
zonu. U avionu, ljudi spavaju, brzina ne zna za zestinu
Ijubavi. Od noei iz koje smo posli do one u koju cemo
sleteti, ciniee se da je dan trajao samo cetiri sata. Ali uzvi-
26
seni glas, glas nesanice putuje jos brze, prelazi ledenu pre-
kookeansku atmosferu, juri niz glumicine trepavice, niz
Ijubicasti horizont izlazeeeg sunca, u toplom kovcegu
mlaznjaka, i napokon se gasi na pucini Islanda.
Eto, putovanjuje kraj. .
27
28
ASTRALNA AMERIKA
Astralna Amerika. Lirika cistog cirkulisanja. Nasuprot
evropskoj melanholiji analiziranja. Trenutna astralnost
vektorskog, oznaeavajuceg, vertikalnog, svemirskog.
Nasuprot groznicave udaljenosti kultumog pogleda.
Radost usled propasti metafore, za kojom se u nas
sarno cezne. Ushicenje besprizomosti. besprizomost
ociglednosti, oCiglednost moci, moe simulacije. Nasuprot
naSeg razocaranog devicanstva, naSe duboke oseeajnosti.
Astralnost. Horizontalna astralnost automobila, visinska
astralnost aviona, elektronska astralnost televizije, geolos-
ka astramost pustinja, stereolitska astralnost megalopolisa,
transpoliticna astralnost ispoljavanja moci, muzeja moci u
koji je Amerika izrasla u ocima citavog sveta.
Za mene ne postoji istinita Amerika. Od Amerikanaca
ocekujem sarno da budu Amerikanci. Ne trdim od njih da
budu inteligentni, razumni, originalni, ocekujem sarno da
nastanjuju jedan prostor nesamerljiv s mojim, da budu za
mene pojam astralnosti, najlepsi orbitalni prostor. ZaSto da
se decentralizujem u Francuskoj, gde etnicko i lokalno
predstavljaju sarno otpatke i rusevine centralnosti? Zelim
da se ekscentrisem. da postanem ekscentrican, ali tamo
gde je centar sveta. A s tog gledista i pos)ednji fast-food, i
najbanalnije predgrade, i najgora olupina od americkih
kola iii najbeznacajnija mdoretkinja iz strip ova nalaze se
u centru sveta vise nego bilo koja kultuma manifestacija
29
stare Evrope. To je jedina zemlja u kojoj je mogueno biti
tako sirovo naivan: od stvari, lica, neba i pustinja ocekivati
sarno da budu bas one sto jesu, just as it is.
Amerika na mene uvek ostavlja utisak istinskog asketizma.
Kultura, politika, ali i seksualnost, potcinjene su iskljucivo
viziji pustinje, koja je ovde prvobitni prizor. Pred tim
nestaje sve, cak i telo, usled naknadnog efekta neuhranje-
nosti postaje providno i toliko bestezinsko da je blisko
nestajanju. Sve sto me okrufuje odraiava tu opustosenost.
Ali jedino tako radikalan eksperiment omogueava uspesan
ishod i daje tu astralnost koju neeu naCi nigde drugde.
Amerika nije ni san, ni realnost, to je hiperrealnost. To je
hiperrealnost jer je to utopija koja je od pocetka
prozivljavana kao da je ostvarena. Sve je ovde realno,
pragmaticno, i sve vas navodi na sanjarenje. Mozda se i-
stina 0 Americi moze ukazati sarno Evropljaninu, jer sarno
on moze uociti savrseni simulakrum, simulakrum
imanentnosti i materijalne transkripcije svih vrednosti.
Amerikanci, pak, nemaju oseeaja za simutaciju. Oni su
njeno savrseno olicenje, ali ne mogu govoriti 0 njoj, posto
sami jesu njen prikaz. Oni su dakle idealan predmet za
analizu svih mogueih varijeteta modernog sveta.
Uostalom, ni vise ni manje nego sto su to u svoje doba bile
primitivne zajednice. Isto mitsko i analiticko ushieenje
koje nam je pogled usmeravalo ka tim prvobitnim zajedni-
cama danas nas nagoni da gledamo ka Americi, s istom
straSeu i istim predrasudama.
U stvari, nije tacno da se odavde, kao sto sam mislio, bolje
vidi Evropa, ne dobija se drugaciji ugao gledanja na nju.
Kad se okrenete, Evropa je jednostavno nestala. ZnaCi da
nije stvar u tome da se zauzme kriticko glediste u odnosu
na Evropu. To je sasvim izvodljivo i u samoj Evropi, a
30
uostalom, cega jos ima sto nije vee stotinu puta bilo kriti-
kovano? Umesto toga, treba uCi u fikciju Amerike, u
Ameriku kao fikciju. Ona uostalom, po tom osnovu i
vlada svetom. U svakoj svojoj i najbeznacajnijoj pojedino-
sti, Amerika je nesto sto n ~ sve prevazilazi ...
Amerika je nalik gigantskom hologramu po tome sto je
ukupna informacija sadrzana u svakom pojedinacnom
delu. Pogledajte i najmanju pustinjsku postaju, ma koju
ulicu u nekom gradu na Srednjem Zapadu, neki parking,
neku kalifomijsku kueu, neki Burgerking iii Stadbejker, i
eto yam cele Amerike, kako na jugu tako i na severu, na
istoku iii na zapadu. Nalik hologramu po koherentnoj
laserskoj svetlosti, homogenosti prostih elemenata osve-
t1javanih istim takvim snopovima. S vizuelnog i plasticnog
gledista takode: kao da su stvari sacinjene od neke manje
stvame materije, kao da se okreeu i premestaju u praznini
usled nekog specijalnog svetlosnog efekta, kao da ne
primeeujuci prolazimo kroz celuloidnu traku. Pustinja
naravno, ali i Las Vegas, i reklama, i Ijudske delatnosti,
public relations, elektronika svakodnevnog zivota, sve se
iseca plasticno i jednostavno poput svetlosnog signala.
Hologram je blizak fantazmu, to je trodimenzionalni san, i
u njega se moze uci kao u san. Sve se zasniva na jednom
nosivom svetlosnom zraku, a ako se on prekine, raspde se
svi efekti, i sa njima stvamost. Naime, imamo utisak da
Amerika pociva na fantasticnom smenjivanju slicnih ele-
menata, i da sve zavisi od svetlosnog zraka, laserskog
zraka koji pred ndim oeima lara po americkoj stvamosti.
Prividati se cvde ne znaci sanjati budan iii imati prividenje,
to znaci gIedati pri svetlosti razlozenoj na dugine boje.
Na mirisljavim bremljcima Santa Barbare, sve vile lice na
funeral homes. OkruZena gardenijama i eukaliptusima, u
31
raznolikosti biljnih vrsta i jednolicnosti, ljudske vrste, zla
kob ostvarene utopije. U srcu zemlje bogatstva i osloba-
danja, uvek isto pitanje: UWhat are you doing after the
orgy? H Sta ciniti kad je sve na raspolaganju, seks, cvece,
stereotipi zivota i smrti? To je problem koji muci
Ameriku, a odatle je zahvatio i ceo svet.
Svako je boraviste ovde pogrebno, ali nista ne remeti
patvoreni spokoj. Bestidno sveprisustvo zelenog bilja,
prava opsednutost smrcu, citavi zidovi u prozorima veoma
nalik na Snezanin kovceg, brda bledog patuljastog cveea
koje se prostire poput multiple skleroze, nebrojena teh-
nicka razgranavanja po kuCi, pod kucom, oko kuce, poput
bolnickih cevi za transfuziju i reanimaciju, TV, stereo i
video uredaji koji obezbeduju komunikaciju s onostranim,
automobiI, automobili koji obezbeduju vezu s pogrebnim
trznim centrom i samouslugom - i najzad, zena i deca kao
zraceei simptom uspesnosti ... sve ukazuje na to da je ovde
smrt najzad ndla idealno boraviste.
Mikrotalasna pecnica, drobilica za smece, orgazmicka
elasticnost tapisona: ta gipka letovalisna civilizacija neo-
doljivo podseca na smak sveta. Sve aktivnosti ovde imaju
skriveni prizwk smaka sveta: kalifornijski ucenjaci s
monomanijackom strdcu za latinskim duhom iii
marksizmom, raznorazne sekte s monomanijackom
strascu za cistotom iii zlocinom, dzogeri koji meseeare u
izmaglici poput silueta odbeglih iz Platonove peCine, istin-
ski debili i mongoloidi odbegli iz psihijatrijskih bolnica
(pustanje ludaka u grad cini mi se sigurnim znakom smaka
sveta, otimanjem poslednjeg pecata Apokalipse),
obJaporni ljudi odbegli iz hormonske laboratorije sopstve-
nog tela, i naftne platforme - oil sanctuaries - koje noro
32
bde na pucini poput luksuznih kockarnica iii svemirskih
brodova ...
Zanosni hiperrealizam
ekstaticki asketizam
multiprocesno putovanje
interinaktivna multidimenzionalnost
Nesto za odlepljivanje
Western Digitals
Body Building Incorporated
Mileage iJlimited
Channel Zero
Skiljavi bar u Santa Barbari. Crveni tregeri igraca bilijara.
Fuko, Sartr, Orson Vels, sva trojica tu za sankom.
razgovaraju, upadljivo slicni i cudnovato ubedljivi. Cock-
tail scenery. Miris surovosti, zadah piva. Hustling is pro-
hibited.
Seks, plaZa i planina. Seks i plaZa, plaZa i planina. Planina
i seks. Nekoliko pojmova. Seks i pojmovi. Just a life.
Sve je podvojeno kroz simulaciju. Predeli kroz foto-
grafiju, zene kroz seksualni scenario, misli kroz pisanje,
terorizam kroz modu i medije, dogadaji kroz televiziju.
Kao da stvari postoje sarno kroz tu neobicnu namenu.
Mozemo se zapitati da Ii i sam svet postoji sarno u funkciji
reklarne koja se 0 njemu moze napraviti u nekom drugom
svetu.
Posto je lepota jedino ona koja je stvorena plasticnom
hirurgijom tela, jedina urbana lepota ona koja je nastala
hirurgijom zelenih pOvrSina, jedino misljenje ono koje
nastaje plasticnom hirurgijom anketa ... a evo sad, s genet-
skim manipulacijama i plasticne hirurgije Ijudske vrste.
'-
\J . 'c· \ \ "4
j I" • I} • J,tf "
U . ((, ... "",TI1I hOI:,T, i'

0 I r' r·
:I
33
Kultura koja je izmislila specijalizovane institute za
dodirivanje tela i serpe u kojima voda ne dodiruJe dno,
koje je toliko homogeno, suvo i vestacko da za njega ne
prianja ni kapljica vode, kao sto se ni za trenutak
dodiruju ta tela isprepletena u "filingu" i terapeutskoJ
Ijubavi. To se zove interfejs iii interakcija. To je zamenilo
jace-to:face i akciju, i zove se komunikacija. Jer to
komunicira: neverovatno je da dno serpe komunicira to-
plotu vodi ne dodirujuci je, nekakvim vrenjem na daljinu,
kao sto tela komunicira drugom telu svoj fluid, svoj erot-
ski potencijal preko nekakvog molekularnog povrsinskog
napona a da ga nikad ne zavede niti uznemiri.
razdvajanja toliko je dobro pogoden da se voda odvoJda
od serpe i ova sad svoju toplotu prenosi kao poruku, a
prenosi drugom telu svoju pofudu kao poruku, kao fluid
na dekodiranje. To se zove informacija i uvuklo se svugde
poput fobicnog manicnog lajt-motiva koji se tice kako
erotskih odnosa tako i kuhinjskog posuda.
U istom ludilu od asepse:
Getijev muzej, u kojem stare slike izgledaju kao
sjajne i vazdusaste, bez imalo patine i ispucalosti, veStacki
uglancane poput kulisa "a la pompei" koje ih okrufuju.
U Filadelfiji: jednu radikalnu sektu, MOVE, s
vatim pravilima kao sto je istovremena zabrana autopslJe I
iznosenja smeca, pokupila je americka policija usmrtiwi u
pozaru jedanaest Ijudi i zapalivsi trideset okolnih
medu kojima, kakve Ii ironije, i kuce svih suseda kOJI su
traZili da se sekta unisti.
I to spada u veliko ciscenje, uklanja se smece i
ispucalost, stvari se vracaju u prvobitno stanje cistoce, re-
staurira se. Keep America clean.
34
U prolazu ti svako upucuje osmeh, simpaticno grcenje
vilica pod prividom ljudske topline. To je vecni osmeh
komunikacije, osmeh s kojim se dete budi svesno prisustva
drugih, iii kojim beznadezno traZi njihovo prisustvo, poput
primalnog krika coveka koji je sam na svetu. Bilo kako
bilo, Ijudi yam se ovde osmehuju, ali ne iz pristojnosti niti
da bi vas opCinili. Taj osmeh oznacava sarno neophodnost
osmehivanja. Poput Sesirdzijinog Macka, on lebdi na lid-
rna jos dugo poste nestanka svakog oseeanja. Uvek
raspoloziv osmeh, koji medutim dobro pazi da se ne 0-
stvari i da se ne oda. On je neposredan, ali ne dopusta
bliskost. On ucestvuje u ktiogenizaciji osecanja, uostalom
pokojnik ce ga poneti u svoje pogrebno staniste, u znak
nade u ocuvanje kontakta, cak i na onom svetu. Imuni-
tetni, reklamni osmeh: "Ova je zemlja sjajna, ja sam divan,
mi smo najbolji. " To je i Reganov osmeh, vrhunac
samozadovoljstva citave americke nacije, koji je na putu
da postane jedini princip vladanja. Samoprorocki osmeh,
nalik svim reklamnim znakovima: osmehujte se, osmehnu-
ce yam se. Osmehujte se da biste pokazali svoju
transparentnost, svoju Cistotu. Osmehujte se ako nemate
sta da kaZete, niposto ne skrivajte da nemate sta da kaZete,
iii da ste ravnodusni prema drugima. Spontano razotkrijte
tu prazninu, tu duboku ravnodusnost svog osmeha, pok-
lonite drugima tu prazninu i ravnodusnost, obasjajte lice
nultim stepenom radosti i zadovoljstva, sarno se osmehuj-
te, osmehujte.. . U nedostatku identiteta, Amerikanci
imaju izvrsne zube.
I to stima. Regan tim osmehom dobija podriku mnogo
jacu nego sto bi bilo koji Kenedi dobio razumom iIi politi-
ckom inteligencijom. Mnogo je uspesniji taj poziv na cisto
animalno iii infantilno cestitanje i svi se Amerikanci okup-
ljaju oko tog efekta zubne paste. Nikad nijedna ideja, pa ni
same nacionalne vrednosti nisu proizvele takav efekat.
35
Reganov kredibilitet upravo je srazmeran njegovoj trans-
parentnosti i nistavnosti njegovog osmeha.
Skejtborder s vokmenom, inteIektualac za
brejkdenser iz Bronksa u freneticnom okretanJu u Roksyu
iii na nekom drugom mestu, dzoger, bodi-bilder: swda IS-
ta pusta usarnljenost, swda isti narcisticki odsjaj, kako
telesnih tako i psihickih sposobnosti.
Izvanredno sveprisustvo kulta tela. T elo je jedini obje-
kat kojem se treba posvetiti, ne kao izvoru zadovoljstva,
nego kao objektu besomucne nege, u
od neuspeha i podbacaja kao predznaku smrtl, kOJoJ
zapravo niko vise ne vidi svrhu osim da samu
sprecava. Telo je uronjeno u izopacenu izvesnost 0
beskorisnosti, u potpunu izvesnost svog
Nairne, zadovoljstvo se postize vaskrsavanjem tela, Clme
ono prevazilazi opsesivno nametnutu hormonalnu, vasku-
lamu i dijetetsku ravnotefu, egzorcizam putem dobre
forme i higijene. Znaci, telu treba izbrisati iz pameenja
zadovoljstvo kao pomilovanje, moguenost metamorfoze u
druga oblicja, i zavestati ga ocuvanju utopijske i
izgubljene miadosti. Jer telo koje sumnja u svoje
nje vee je polumrtvo, i njegovo velicanje kroz danaSnJI
polu-joginski polu-ekstaticni kult jeste delatnost.
Nega koja mu se ukazuje za zivota predskazuJe kako ee
biti doterano u pogrebnom stanistu, s osmehom
prikljucenim na smrt. . .
Jer sustina je u prikIjucivanju. Nije va.zno biti nib cak
imati telo, vee biti prikljucen na svoje telo. Prikljucen na
seks, prikljucen na sopstvenu na
sopstvene funkcije kao na energetske dlferencIJale lit VIdeo
ekrane. Otkaceni hedonizam: telo je scenario cija se cud-
novata tirada 0 higijeni odvija u trcanju izmedu
sala za rekulturaciju, muskulaciju, stimulaciju i simulaclJu,
36
od Venecije (Kalifomija) do Tupanga kanjona, koje odsli-
kavaju kolektivnu opsesiju bespoinosti.
Na to se nadovezuje druga opsesija: prikljucivanje na
sopstveni mozak. Ono 8tO Ijudi posmatraju na ekranima
svojih kompjutera jeste funkcionisanje sopstvenog mozga.
Danas se vise ne gleda u jetru iIi iznutricu, niti u srce i
izraz lica, nego jednostavno u mozak, cije milijarde spoje-
va treba uciniti vidljivim i prisustvovati njegovom radu
kao u video-igri. Say taj cerebralni i elektronski snobizam
odise neizmemom izveStacenoscu - daleko od nekakve
vise antropologije, to je sarno znak jedne pojednostavljene
nauke koja se svodi na terminalno ispravijanje kicmenog
stuba. Ali, nema razloga za zabrinutost: sve je to mnogo
manje naucno i operacionalno nego sto se obicno smatra.
Zapanjuje nas prosto spektakl mozga i njegovog
funkcionisanja. Voleli bismo da mozemo da vi<.limo odvi-
janje svojih misli - a i to je prosto sujevelje.
Tako je s univerzitetskim strucnjakom koji se hvata
ukostac sa svojim kompjuterom i neumomo ispravlja,
doraduje, razraduje, pretvarajuei tu vezbu u nekakw
beskonacnu psihoanalizu, pamteei sve da bi izbegao
krajnji rezultat, da bi odiozio dogadanje smrti i fatalno
dogadanje pisanja, zahvaijujuei vecnom feed-back-u s
maSinom. To je carobni instrument egzotericne
magije - sva se interakcija zapravo uvek svodi na
beskonacni dijalog s maSinom - pogledajte sarno dete is-
pred kompjutera u skoli: mislite da je postalo interaktivno,
da je otvoreno prema svetu? a u stvari je sarno usposta-
vljeno integralno kolo dete-maSina. InteIektualac je, pak,
najzad dobio isto 8tO i tinejdzer sa zwcnim stubom i vok-
menom: spektakulamu desublimaciju misli, svoje pojmove
naslikane na ekranu!
37
U Roksiju, zwcno izolovani bar dominira nad podijumom
kao 8tO u kontrolnom tomju dominiraju ekrani iii kao 8to
kabina za tehnicare nadvisuje televizijski studio. Dvorana
je fluoreseentna sredina sa - tackastim osvetlj enj em,
stroboskopskim efektima, igracima koje obasjavaju topo-
vi - istim efektima kao na ekranu. I svi su toga svesni.
Danas je za svaku dramaturgiju tela, za svaki performans,
kontrolni ekran neophodno potreban - ne zato da bi se u
njemu s udaljen08eu i magicnoseu ogledala videli iIi
odrazili ueesnici vee za trenutno odslikavanje bez dubine.
. ,
Video poswda sluzi sarno u tu svrhu: ekran za ekstaticki
, ,
odsjaj koji vise nema veze s klasienom slikom, prizorom iii
teatralnoscu i koji uopste ne sIuZi za igranje iii
samoposmatranje, vee za prikljucivanje na samog sebe.
Bez tog strujnog kola, bez te kratke i trenutne mreze koju
samoprikljucivanjem stvaraju neki mozak, objekat,
dogadaj iii diskurs, bez tog neprekidnog videa nista danas
nema smisla. Video stadijum smenio je stadijum ogled ala.
To nije nareizam, i taj se pojam neprikladno koristi u
opisivanju ove pojave. Video iii stereo kultura ne razvijaju
nareisticku imaginamost vee stvaraju efekat besomuene
autoreferentnosti, kratak spoj koji trenutno prikljueuje isto
na isto, i time ujedno podvlaei svoj povrsinski intenzitet i
svoju dubinsku beznaeajnost.
To je speeijalni efekat naseg doba. Tu spada i
zaludenost polaroidom: drZati skoro simultano objekat i
njegow sliku, kao da se ostvaruje ono staro fizicko ili
metafizieko shvatanje svetlosti po kojem svaki objekat
izlueuje dvojnike iii negative samog sebe koje mi hvatamo
pogledom. To je san. To je optieka materijalizaeija jednog
magijskog postupka. Polaroidna fotografija nalik je eksta-
tickoj sHei ispaloj iz stvamog predmeta.
38
Zaustavlja se pretovareni konj, ne zaustavlja se dzoger
koji dzogira. S penom na ustima, misli usredsredenih na
unutraSnje odbrojavanje, na onaj trenutak u kojem prelazi
u sumracno stanje, nemojte ga sIueajno zaustaviti da pitate
koliko je sati, smozdiee v ~ . On nema amove u ustima, ali
mozda ima tegove u rukama iii na struku (gde je ono doba
kad su devojke nosile grivne na claneima?). Ono 8to je za
isposnika iz III veka bilo samoodrieanje i gorda
nepomicnost, za njega je misiena iserpljenost tela. On je
brat po iznurivanju onih koji se svesno premaraju u tereta-
nama, na komplikovanim maSinama s hromiranim
zglaveima i zastraSujueim medicinskim protezama. Postoji
direktna veza od srednjovekovnih sprava za mueenje,
preko pokreta u serijskoj industrijskoj proizvodnji, do te-
hnika bildovanja pomoeu mehaniekih proteza. Dmging je,
poput dijetetike iii bodi-bildinga i mno§tva drugih stvari,
novi vid voljnog ropstva (to je takode novi vid preljube).
Nesumnjivo, dzogeri su pravi Novovremeni Sveci i prota-
gonisti lagane Apokalipse. Smak sveta najbolje docarava
eovek koji trei sam svojim putem po nekoj pldi, umotan u
zwke s vokmena, ueauren u samotnieko mvovanje ene-
rgije, ravnodu§an eak i prema opstoj katastrofi zato sto za
njega unistenje moZe biti samo plod sopstvenih napora, is-
erpljivanja u sopstvenim oeima beskorisnog tela.
Primitivni su Ijudi u oeajanju izvr§avali samoubistvo pliva-
juei ka pueini do iznemoglosti, dzoger izmava samoubi-
stvo trceei tamo-amo po obali. Pomamljenog pogleda,
ubalavljenih usta, nemojte ga zaustavljati, udariee vas iii ee
nastaviti da igra pred varna kao mahnit.
ledina beda sliena njegovoj jeste beda eoveka koji jede
sam stojeei usred grada. Ima u Njujorku tih olupina
druzeljubivosti koje se vi§e ni ne kriju dok prozdiru otpat-
ke pred svetom. Ali to je ipak beda urbane, industrijalizo-
39
vane sredine. Hiljade ljudi koji trce sami, svako za sebe, ne
mareci za druge, sa stereofonskim fluidom u glavi koji im
izvire na oci, to je svet iz Blejdranera, postkatastrojicki
svet. Ne primeeivati cak ni prirodno svetlo Kalifomije, niti
planinski pour koji je vruCim vetrom oduvan deset milja
ka pucini i u dim obavio naftne platforme, ne videti
od svega toga i tvrdoglavo treati sve dok se bicevanjem
limfnih ilezda ne dosegne zrtveno iscrpljenje, to je zaista
znak onostranog. Poput prozdrljivca koji ne prestaje da se
goji, ploce koja se unedogled vrti po istoj brazdi, celija
tumora koje kvasaju, svega §to je izgubilo formulu za
zaustavljanje. Citavo ovo dru§tvo, ukljucujuci i aktivno i
produktivno stanovni§tvo, svi tree svojim putem zato
su izgubili formulu za zaustavljanje.
Sve jakne, trenerke, lepr§avi i vrecaste pamucne
majice, easy clothes: sve su to nocni haljeci i svi ti ljudi
koji opu§teno trce i hodaju u stvari nisu izdli iz sveta
noci - s tom odecom koja pluta u stvari pluta njihovo tela
u toj odeci, oni sami plutaju u sopstvenom telu.
Anoreksicna kultura: kultura izgnanstva, an-
tropoemije, odbacivanja. Tipicna za fazu oblapomosti,
zasicenja, prezasicenosti.
Anoreksicar to najavljuje vi§e poeticno, poricanjem. On
porice nedostatak. On ka.ze: ni u eemu ne oskudevam,
dakle necu da jedem. Oblapomi, nasuprot njemu, odbija
punocu, sitos!. On kafe: oskudevam u svemu, zato jedem
bilo Anoreksicar nedostatak prevladava prazninom,
oblapomi punocu prevladava prepunjenoscu. Oba su
re§enja ekstremno homeopatska, putem
istrebljenja.
Dzoger je pak odabrao drugacije ne moze se
reci da on energiju nego pre da je povraca u trcanju,
da povraca samog sebe. On tezi da dostigne ekstazu
40
umora, sumracno stanje mehanickog unistenja, kao sto
anoreksicar teii vrhuncu organskog ponistenja, ekstazi
praznog tela, kao sto oblapomi tdi vrhuncu dimenzionog
uniSienja, ekstazi punog tela.
Najnovija opsesija americkog javnog mnjenja: seksualno
zlostavljanje dece (sexual abuse). Zakon nalaie da se 0
deci u najmladem uzrastu moraju starati dva negovatelja, u
strahu od neproverljivog seksualnog zlostavljanja. Dok
slike nestale dece ukrasavaju kese u samouslugama.
Sve zaStititi, sve otkriti, sve opisati - opsesivno drustvo.
Save time. Save energy. Save money. Save our
souls - fobicno drustvo.
Low tar. Low energy. Low calories. Low sex. Low
speed - anoreksicno
Zacudo, u tom svetu gde svega ima u obilju, sve se cu-
va, sve se stedi. Da Ii je to opsesivnost jednog mladog
drustva koje se brine za za.stitu buducnosti? Cini se da je
pre rec 0 predosecanju opasnosti, utoliko skrivenije ukoli-
ko je manje opravdana. Obilje stvara halucinaciju za onim
zarom iz doba nemaStine i koji treba svladati
pomocu homeopatskih disciplina. Nema drugog uzroka
toj dijeti, kolektivnoj dijetetici, ekoloskoj kontroli,
iznurivanju tela i zadovoljstava. Citavo se drustvo upinje
da porekne da je rec 0 osveti preuhranjenih bozanstava,
ugusenih obiljem. Naravno da je na.s sustinski problem
danas da se odupremo oblapomosti.
Sve popisati, sve uskladistiti, sve memorisati.
Slonove zakopane u tecnoj smoli, fosilizovane u crnoj
mineralnoj viskoznosti, lavove, mamute, wkove koji su se
pari Ii po ovim ravnicama Los Andelesa i koji su bili prve,
preistorijske mve naftnih fleka - a danas su po drugi put
pokopani u Henkok Parlro, u muzeju posvecenom vero-
41
nauci preistorije. U skladu s moralnim kodeksom, sve je
prikazano vrlo ubedljivo - Amerikanci su Ijudi s
ubetJenjem, ubedeni u sve, i koji nastoje da ubede. ledan
od vidova njihove iskrenosti ogled a se u toj upomosti da
rekonstruisu sve sto pripada onoj proslosti i istoriji koje
nisu bile njihove, a koje su dobrim delom unistili iii
razblaZili. Renesnasne dvorce, fosilne slonove, Indijance u
rezervatima, sekvoje na hologramima ...
Popisujuei u kompjutere svakog zivog stvora iz
civilizovanih krajeva (nastanjenih belcima), Morrnoni iz
Solt Lejk Sitija sarno postupaju poput svih ostalih
Amerikanaca, koji se svugde i uvek ponaSaju kao misio-
nari. Nikad nije kasno za obnavljanje price 0 poreklu. To
im je sudbina: posto nisu imali primat u istoriji, imaee cast
da prvi obesmrte sve stvari rekonstrukcijom (fosilizaciju za
koju su prirodi bili potrebni milioni godina, oni danas
postifu trenutno muzeifikacijom). Ali shvatanje koje
Amerikanci imaju 0 muzejima mnogo je sire od naseg.
Sve je vredno zaStite, mumifikacije, restauracije. Sve moze
doZiveti ponovno rodenje, one veeno rodenje simulakru-
rna. Amerikanci ne sarno da su misionari nego su i anaba-
ptisti: posto su promaSiIi prvobitno krstenje, sanjaju 0
tome da sve krste po drugi put, pridajuei pritom vrednost
sarno tom naknadnom posveeenju koje je, kao sto znamo,
ponovljeno izdanje onog prvog, ali stvarnije - sto je
savrSena definicija simulakruma. Svi su anabaptisti sektaSi,
ponekad i vrlo zagrizeni, a Amerikanci nisu izuzetak. Da
bi rekonstruisali tacan oblik stvari, da bi ih predstavili na
dan StraSnog suda, spremni su i na unistavanje i istreblji-
vanje - T oma Mincer bio je anabaptist.
Nije slucajno sto baS Morrnoni rukovode najveeim projek-
tom kompjuterizacije na svetu: popisivanjem dvadeset
generacija smrtnika u svim zemljama sveta, popisivanjem
42
u svojstvu drugog krstenja i obeeanja spasenja. levandeli-
zacija je postala misija mutanata, vanzemaljaca, i njen
napredak (1) zasnovan je na najnovijim metodama
skladistenja u memorije, koje je pak ostvarljivo zahvalju-
juei dubokom puritanizmu inforrnatike, visoko kalvinisti-
eke i presbiterijanske discipline, koja je nasledila univer-
zalnu naucnu rigidnost od tehnika spasenja duse dobrim
delima. Kontrareforrnacijske metode katolicke crkve, sa
svojim naivnim sakramentalnim obredima i kultovima i
starim narodskim verovanjima nikad se nisu mogle meriti s
tom modemoscu.
Executive Terminal
Basic Extermination
Metastatic Consumption
Opstanak je svuda na dnevnom redu, mozda usled nejasne
mucnine za zivotom iii kolektivne zelje za katastrofom (ali
sve to ne treba preozbiljno shvatiti: to je i poigravanje s
katastrofom). Naravno, citava ta lepeza mogucnosti za
preZivljavanje - dijetetika, ekologija, zaStita sekvoja, foka
iii Ijudske vrste - teZi da dokafe da smo zaista zivi i zdravi
(kao sto su sve bajke izmiSljene da bi dokazale da je stva-
mi svet zaista stvaran). Sto nije tako izvesno. Jer ne sarno
da cinjenica Zivljenja nije stvamo potvrdena, vee je para-
doks ovog drustva u tome da Covek vise ne moze ni um-
reti, jer je vee mrtav ... U tome je prava draf iscekivanja. I
ona se ne zasniva sarno na strahu od atomskog rata, vee i
na lakoci Zivljenja, usled koje opstajemo. U slucaju
nukleame katastrofe neeemo imati ni vremena da umre-
mo, niti cemo biti svesni da umiremo. Ali vee sada, u
ovom preza.§tieenom drustvu, vise nemamo svest 0 smrti
posto smo neosetno prdli u stanje prevelike lakoce
Zivljenja.
43
Holokaust je vee anticipirao takvo stanje. Deportova-
nima u logore smrti bila je oduzeta upravo moguenost da
raspolaru svojom smreu, . da se s njom poigraju, da je
shvate kao ulog, !rtvovanje: oduzeta im je moe da umru.
To nam se dogada svima, u sporim homeopatskim
dozama, usled samog razvoja ndih sistema. Eksplozije i
istrebljenja i odigravaju se i dalje, sarno
5tO su dobili gnojni endemski vid, ali se nastavlja lancana
reakcija, zaraze, odvijanje virusnih i
procesa. Izlazak iz istorije jeste upravo svecano otvaranje
te lancane reakcije.
Simptom takvog stanja stvari i nesumnjivo najtdi znak
nazadovanja vrste jeste opsesivna !elja za preZivljavanjem
(a ne za !ivljenjem). Jer, ako posmatramo njene najnovije
atomska kriogenizaciju, forsirane terapi-
Vldlmo da su to zapravo forme istrebljivanja. Da bi se
lzbeglo umiranje trdi se kakva bilo zaStitna kapsula za ek-
stradiciju. Otuda treba smatrati ohrabrujueom cinjenicu da
se vrlo brzo zasitilo prica 0 atomskoj zdtiti
(trzistem kao i trzistem umetnickih stika iii luk-
suznih jahti mo!e se jos sarno zasenjivati prostota).
Izgleda da su Ijudi, umomi od ucenjivanja atomskim ra-
. odlucili na to vise ne nasedaju i da ne obraeaju
paznJu na pretnJu od razaranja, uz mozda nejasnu svest da
Je ona. s!abo ostvarljiva. Lep primer vitalnog reagovanja
pod pnVldom rezignacije. "Ako treba umreti, bolje umreti
pod . nebom nego u podzemnom sarkofagu".
Samlm tim, ucenjivanje prestaje, i !ivot teee dalje.
Veliki scenario nukleame pretnje, teatralni pregovori.
svi su umomi od tolikih apokaliptickih vizija,
1 u stvan se brane od njih nedostatkom mdte. Nisu upalili
cak ni da se ta mdta probudi filmovima kao 5to
je Dan pos/e, nista nije moglo uciniti uverljivim taj
nukleami scenski prizor, iIi besprizomost. Kad su u pitanju
44
tako osetlJlve stvan (kao 8to Je I rak) zamlslJanJe smrtl Ima
za posledicu prizivanje fatalnog dogadaja. Stoga veliku
nadu i veoma vdnu politicku cinjenicu predstavlja to eu-
tanje i nezainteresovanost masa prema nukleamom patosu
(bilo da im ga serviraju nukleame sile iIi borci protiv
nukleamog rata). .
U jednoj naucno-fantasticnoj prici, nekoliko povldeenih
nalaze se jednog jutra u okruzenju luksuznih planinskih
vila, opkoljeni providnom i nepremostivom prepre-
kom - staklenom ogradom koja se tu stvoriia preko n06.
Iz svog zastakljenog komfora jos mogu da razaznaju
spoljni svet, stvami svet od kojeg su odseceni, i koji stoga
ponovo postaje ideaIan, ali prekasno je. PovlaSeeni ee um-
reti u svom akvarijumu, poput zlatnih ribica. Neki mi uni-
verzitetski kampusi stvaraju isti utisak.
Skriven medu jeiama, poljima, rekama (na jednom
starom rancu koji je poklonjen univerzitetu), naseIjen
medusobno nevidljivim paviljonima i u njima isto toliko
nevidljivim ljudima, lezi Santa Kruz. Poput Bermudskog
trougla iii Santa Barbare, u njemu sve nestaje, sve se ap-
sorbuje. Totalna decentrisanost, totalna zajednica. Posle
idealnog grada buduenosti, idealno utociste. ne kon-
vergira, ni saobraeaj, ni arhitektura, ni autoritet. Ali otud
su bilo kakve demonstracije nemoguee: gde bi bilo mesto
okupljanja? Demonstracije mogu sarno da kruze po sumi,
pod pogledom samih ucesnika. Od svih kalifomijskih
kampusa, poznatih po prostranosti i udobnosti, ovaj je
najvise idealizovan, najvise naturalizovan. On sublimira
sve lepote. Slavni arhitekti projektovali su zgrade oko
kojih se prostiru Karmelski i MOlltrejski zaJiv. Ako igde
vee postoji dru5tvenost buduenosti, onda je to ovde. Ali
upravo ta sloboda, zaStieena istovremeno vegetalnom
i univerzitetskom ponovo postaje
45
zatocenica sa:ne sebe, zatvorena u prirodnu i drustvenu
prezaStieenost koja na kraju rada iste strahote kao zatvor-
ski svet (zatvorski sistem, zahvaljujuCi zidovima, moze
pod izvesnim uslovima da evoluira prema utopiji bde ne-
go otvoreni drustveni sistem). Ovde je drustvo oslobodeno
vise nego igde, otvorene su psihijatrijske bolnice, prevoz
je besplatan - a paradoksalno, taj se ideal zatvorio u sebe,
kao iza stakienog zida.
Rajska i involutivna iluzija, "Pacificki zid", kako kde
Liotar zid od kristala koji ograduje Kalifomiju u sopstve-
nom blagostanju. Ali zahtev za sreeom nekad je bio
okeanski i oslobadajuei, dok ovde pre uranja u
tisinu. Ima Ii jos strasti, ubistava, nasilja u toj
plisanoj, sumovitoj, umirovljenoj,
Ima, ali nasilje je autisticko, reakclono. Nema zlocma lZ
strasti ali je bilo silovanja i slucajeva ubistava po desetak
zena dYe godine pre nego sto se otkrije ub.ica .. Fetusn.o
nasilje, prirodno koliko i automatsko plSanje, .. kOje
odrdava vise nego stvama agresivnost, nostalglJu za
starim zabranama (zaSto se povecava broj silovanja s pora-
stom seksualnih sloboda?).
Sentimentalnost mesovitih spavaonica otvorenih prema
sumi, kao da sarna priroda moze biti druzeljubiva i
rinska, zalog seksualnog otvaranja i ekologlje naraVl, kao
da priroda moze da bude blagonaklona prema
Ijudskom drustw, kojegod bilo, kao da se
po napustanju surovog sveta magije, moze Imatt
odnos osim stoickog, osim stoicki definisane
ve neumoljive neophodnosti kojoj JOS
veci izazov i slobodu. Ovde nema nt traga heroJskom
poimanju sudbine. Sve odise nekom
pomirenoseu s prirodom, sa seksom, s s
takode (kroz marksizam u preradenom 1 dopunjenom
izdanju).
46
Nalik mnogim drugim aspektima savremene Amerike,
Santa Kruz je deo post-orgickog sveta, svet posle velikih
socijalnih i seksualnih konwlzija. PreZiveli poste orgi-
je - seksa, politickog nasilja, Vijetnamskog rata, krstaSkog
pohoda na Vudstok, ali i i antikapitalistickih borbi
i istovremene strasti za novcem, strasti za uspehom, tvrdih
tehnologija, itd. ukratko, citave orgije modem os-
ti - preZiveli su svi na broju, dzogiraju u tribalizmu,
slicnom elektronskom tribalizmu Silikonske Doline. De-
zintenzifikacija, decentracija, kiimatizacija, blage
tehnologije. Raj. Ali sasvim mala izmena, da kdemo kon-
verzija za nekoliko stepeni, bila bi dovoljna da ga
zamislimo kao pakao.
Obrt na seksualnom planu. Gotova je orgija, gotovo je
oslobadanje, ne trdi se viSe seks, traZise pol (gender), to
jest istovremeno imidz i genetska formula. Ne postavlja se
vise pitanje pofude i uzivanja, vee pitanje genetske formu-
Ie i seksualnog identiteta (pronaeil). Posle kulture
zabranjenog, nastupila je jedna nova erotska kultura,
("What are your prerequisites/or sex? -The door has to
be locked, the lights have to be out, and my mother has to
be in another State"), nastupila je kultura preispitivanja
sopstvene definisanosti: "Imam Ii ja pol? Kojeg sam pola?
Da Ii je, konacno, neophodno imati pol? U cemu je razlika
u polovima?" Posle ostobadanja, svi su ostali u stanju
nedefinisanosti (uvek ista prica: posto ste se oslobodili,
prinudeni ste da se zapitate ko ste). Potvrdivanje zenske
seksualnosti postalo je, poste jednog pobednickog perioda,
isto toliko osetijivo koliko i potvrdivanje mu§ke seksual-
nosti. Niko ne zna na cemu je. Zbog toga se toliko vodi
Ijubav i toliko prave deca: eto bar dokaza da je za nelto
jos potrebno dvoje, da neka razlika jos postoji. Ali ne
zadugo. Vee je una koja radom vaginalnih misiea moze
47
da oponaSa efekat muSke penetracije dobar primer
autoreferencijalnosti i ekonomije razlika - ona je bar naSla
svoju formulu.
Ali op§tiji je problem nerazlikovanja, usled smanjenog
ispoljavanja polnih odlika. Znaci muskosti naginju ka nul-
tom stepenu, ali i znaci zenskosti takode. U tom se spletu
okolnosti radaju novi idoli, koji prihvataju izazov nedefini-
sanosti i koji se igraju me§anja polova. Gender benders.
Ni mu§ko, ni zensko, ali ni homoseksualno. Boj Dzordz,
Majkl Dzekson. Dejvid Bouvi... Dok su idoli prethodne
generaeije bili eksplozivno olieenje seksa i uzivanja, ovi
danaSnji svima postavljaju pitanje igre razlieitosti i sop-
stvene nedefinisanosti. Ti idoli su izuzeci. V nedostatku
identiteta, vecina njih traga za "model om vrste". za
generiekom formulom. Treba pronaci jedinicu razlikova-
nja. ZaSto ne u modi iii u genetici? Odevni imidz, eelulami
imidz. Bilo koja glupost je dobra, bilo koji idiom. Pitanje
razlike mnogo je vaZnije od pitanja uzivanja. Da Ii je to
modalna, post-modem a verzija seksualne revolueije koja
je vee prevazidena (u svakom slueaju, nije vi§e u modi), iii
je ree 0 biosociolo§koj mutaciji percepeije sebe samoga,
zasnovanoj na ukidanju prioriteta seksualnog, koji je
obelezavao eelo modemo doba? Gender Research: a New
Frontier?
V krajnoj liniji, nece biti mu§kog i Zenskog roda, vee
sarno razvejanih pojedinaenih polova koji se odnose sarno
na sebe same i od kojih svaki upravlja sobom kao
autonomnim preduzecem. Kraj zavodenja, kraj razlikova-
nja i klizenje ka drugom sistemu vrednosti. Vocava se
zaeudujuci paradoks: seksualnost ce mozda opet postati
sekundama stvar, kao u nekolicini prethodnih dru§tava,
nesamerljiva s drugim jaeim simboliekim sistemima
(rodenjem, hijerarhijom, asketizmom, slavom, smrcu).
Time bi se dokazalo da, sve u svemu, seksualnost nije bila
48
najvaZniji model nego sarno jedan od moguclh. All kOJl
mogu biti danas ti novi modeli (jer su svi drugi u medu-
vremenu iscezli)? Model koji se mozda nazire jeste jedan
tip performantnog ideala, genetskog ispunjenja sopstvene
formule. U poslovima, emoeijama, poduhvatima iii
uzivanjima svako ce nastojati da razvija svoj optimalni
program. Svakom svoj kod, svakom svoja formula. Ali i
svakom svoj imidz, svakom svoja slika. Mozda nesto nalik
genetskom imidfu?
Irvin: nova Silikonska Dolina. Elektronske fabrike bez ot-
vora, nalik na integralna kola. Pustinjska zona dodeljena
jonima i elektronima, nadljudsko mesto nastalo iz jedne
neljudske odluke. lronijom sudbine, tu, na brefuljcima
Irvina. snimana je Planeta majmuna. Ali na travnjaku,
americke veveriee nam govore da jesve u redu, da se
Amerika brine za svoje zivotinje, za sebe i za ostatak
sveta, da u svakom sreu postoji po jedna usnula veverica.
Citava filozofija Volta Diznija jede yam iz ruke stirn lepim
zivotinjieama sivog krzna. Meni se, naprotiv, Cini da se iza
nemog oka svake od njih krije ledena i surova zver, ciji
vas strah vreba... Na istom tom travnjaku s vevericama
stoji zaboden natpis tamonekog isusovskog udruZenja: Vi-
etnam Cambodia Lebanon Grenada We are a violent
society in a violent world!
Noc ve§tiea uop!te nije zabavna. Taj sarkasticni praznik
pre odraZava pakleni decji zahtev za osvetom prema svetu
odraslih. Zloslutnu situ cija pretnja lebdi nad tim svetom,
srazmemu njegovoj odanosti prema toj istoj deei. Iza pre-
ru§avanja i poklona krije se nezdrava decja
ve§ticarija - Ijudi gase svetla i kriju se, da im deea ne bi
dosadivala. I nije slueajno §to neki guraju igle iii o§triee
brijaea u jabuke i kolace koje im dele.
49
Smehovi na americkoj televiziji zamenili su horove iz
grekih tragedija. Oni su neumoljivi, i posteduju
vesti berzanske izvestaje i vremensku prognozu. Ah
su opsesivni da ih eujemo i iza Reganovog glasa iIi
vesti 0 porazu Marinaca u Bejrutu, eak i iza reklama. Oni
su eudoviste iz Osmog putnika koje se 5unja po svim
instaIacijama svemirskog broda. Sarkasticna ushicenost
jedne puritanske kulture. U drugim zemljama smejanje se
ostavlja na volju gledaocu. Ovde je njegov na
ekran, postao je deo predstave, sam ekran Je taJ kOJI se
smeje i dobro se zabavlja. Preostaje yam zgraZanje ..
Vijetnam na televiziji (pleonazam, posto Je to vee blO
televizovani rat). Amerikanci koriste dva osnovna oruzja:
avijaciju i informaciju. To jest fizicko bombardovanje
neprijatelja i elektronsko bombardovanje ostatka sveta.
je neteritorijalno oruzje. dok su sve vijetnamsko oruzje I
sva njihova taktika u Ijudima i teritoriji.
Iz tog razloga rat su dobile obe strane: Vijetnamci na
terenu, a Amerikanci u mentalnom elektronskom prosto-
ru. I dok su jedni odneli ideolosku i politieku pobedu,
drugi su napravili Apoka/ipsu danas, koja je obisla ceo
svet.
Amerieki' opsesivni strah da se svetla ne pogase. Svetla u
kucama gore po eitavu noc. U neboderima, kancelarije su
osvetljene i kad su prazne. Na autoputevima, usred
kola se voze s upaljenim farovima. U Palms aven1JI u
Veneciji, na jednoj maloj bakalnici u kojoj se prodaje pivo,
u eetvrti u kojoj nema zive duse posle sedam sati uveee,
gori zeleno-narandzasta neonska reklama citave noci
uprazno. Da ne govorimo 0 televiziji
dvadeset cetiri sata dnevno, koja cesto halucmantno radl u
kucnim odajama gde nikog nema iii u praznim hotelskim
sobama poput hotela u Portervilu, u kojem vode nema,
50
zavese su pocepane, vrata razvaljena, ali na fluorescen-
tnom ekranu u svakoj sobi spiker je opisivao uzletanje
svemirskog broda. Nema niceg tajanstvenijeg od
televizora koji radi u praznoj sobi, to je mnogo cudnije od
coveka koji priea sam nagI!lS iii zene koja sanjari s rukama
u braSnu. Kao da yam se obraca neka druga planeta, od-
jednom televizija otkriva svoje pravo lice: video snimak
jednog drugog sveta. koji se u sustini ne obraca nikome i
nezainteresovano deli svoje slike, ravnoduSan i prema sop-
stvenim porukama (sasvim dobro zamisljamo kako radi i
posle nestanka covecanstva). Ukratko, u Americi se ne
dopusta da zavlada noc iii odmor, niti da se prekine tehno-
proces. Sve mora staino da bude u pogonu, da nema
predaha vestackoj ljudskoj moci, da se ukine
prirodnih ciklusa (godisnjih doba, dana i noci, toplote I
hladnoce) u korist jednog cesto apsurdnog funkcionalnog
kontinuuma (s istom odbojnoscu u sustini kao prema
smenjivanju istinitog i laZnog: sve je istinito, iii smenjiva-
njudobrog i loseg: sve je dobro). To se moze objasniti
strahom iIi fobijom i reci da je taj neproduktivni
zapravo rad hlosti. Ali ono 5tO je apsurdno i divljenja je
dostojno. U osvetIjenim neboderima usred noci, u klima-
uredajima koji rashladuju prazne motele u pustinji, u
ve5taekom osvetljenju usred dana ima neceg nerazumnog i
zadivljujuceg. Da Ii je to besmisleni luksuz bogatog
druStva koje strepi od gaSenja vatri koliko i preistorijski
lovac u n06? Ima poneceg od svega toga. Ali zapanjuje
opeinjenost izvestacenosCu, energijom, prostorom, i to ne
sarno prirodnim prostorom: prostor je prostran i u
njihovim glavama.
Svaka svetska sila ima svoju monumentalnu aleju, koja je
sazidana kao meta predstava carstva da bi u perspektiv-
nom skracenju odavala utisak njegove beskonacnosti. Ali
51
actecki Teotihuakan iIi egipatska Dolina kraijeva iii pak
Versaj Luja XIV sazidani su u njima svojstvenom
arhitektonskom stilu. Ovde, u Va!ingtonu, ogromni
prospekt od Linkoinovog Memorijala do Kapitola sacinjen
je od niza uzastopnih muzeja koji prepricavaju citaw na!u
planetu od kamenog do svemirskog doba. To celini daje
prizwk naucne fantastike, kao da je cilj bio sakupiti sve
znake zemaljskih poduhvata i kulture da bi ih video van-
zemaljac. Otud je Bela Kuea, koja iz neposredne bHzine
nad svim time nenarnetljivo bdi i sarna nalik muzeju,
muzeju svetske moti, ovencana zaStitnom udaljenoseu i
beHnom.
Nista se ne moze meriti s nadletanjem Los Andelesa noro.
Unedogied svetleea, geometrijska, uzarena ogromnost,
koja se ukazuje u procepu oblaka. ledino pakao Hijeroni-
musa BoSa stvara takav utisak zeravice. Priguseno svetIu-
canje u svim smerovima, ka Vilsajru, Linkolnu, Sansetu,
Santa Moniki. Nad dolinom San Fernando vee vidite hori-
zontalni beskraj, u svim pravcima. Ali kad preletite plani-
nu, iskrsava vam pred ocima deset puta veei grad. Nikad
pogled nije bio niti ee biti podvrgnut takvoj ekstenziji, ni
more ne daje taj utisak, jer nije geometrijski izdeljeno.
Takve paralele, granicne tacke i vazdusne perspektive ne
pruza ni neujednaceno, rasprieno svetlucanje evropskih
gradova. To su srednjovekovni gradovi. Ovaj grad noeu
saZima citaw budueu geometriju mreZa ljudskih odnosa,
uzareno apstraktnih. svetIeee prostranih, astralnih po re-
produkciji do u beskraj. Malholand drajv noeu predstavlja
tacku gledista vanzemaIjca na planetu Zemlju, iii obratno,
viziju zemaljca 0 gaIaktickoj metropoli.
Zora u Los Andelesu. na breruljcima Holiwda. lasno se
oseea da je, sarno okrznuvSi Evropu, sunce izaSlo tek
52
ovde, nad ovom ravanskom geometrijom gde je njegova
svedost jos uvek ona nedirnuta svetIost oboda pustinje.
Stabljike palmi njisu se ispred elektronskog reklamnog
panoa kao jedini vertikalni znaci u ovoj ravanskoj
geometriji.
U sest sati ujutru, neki ~ o v e k vee telefonira iz govorni-
ce ispred "Beverley Terrace" hotela. Noene reklame se
gase, dnevne se pale. Svetlost swgde odaje i osvetIjava
odsustvo arhitekture. To cini lepotu ovoga grada, prisnog
i srdacnog rna sta se pricaIo 0 njemu: jer je on zaIjubljen u
svoju bezgranicnu horizontalnost koliko i Njujork u svoju
vertikaInost.
Los Angeles Freeways.
Neizmeran spontani spektakl auto-mobilnog saobraeaja.
TotaIni kolektivni cin, dvadeset cetiri sata dnevno, u reziji
celokupnog stanovnistva. Zahvaljujuei velicini projekta i
nekakvom preeutnom sporazumu koji povezuje citav ovaj
krvotok, cirkulisanje ovde doseze stadijum dramaticne
privlacnosti i simbolicke organizacije. Same maSine, sa
svojom fluidnoseu i automatskim upravljanjem. stvorile su
sebi okruzje po sopstvenoj meri u koje se lagano uklapa-
mo, na koje se prikljucujemo kao na televizijski kana!.
Nasuprot naSim evropskim autoputevima, koji predstavlja-
ju jednosmerne, neuobicajene pravce i mesta izgnanstva
(Virilio), sistem americkihfreeways jeste mesto integracije
(prica se cak da u njima citave porod ice neprekidno
cirkulisu nikad ne napustajuei svoje kuee putujuee). To
stvara drugacije stanje duha, tako da evropski vozac vrlo
brzo odustaje od svojih agresivnih laktaSkih navika, od
svojih individuainih reakcija i prihvata pravila ove
kolektivne igre. Tu se ogieda nesto od one slobode
cirkulisanja u pustinjarna, a Los Andeles je, po ekstenziv-
53
nosti, sarno njihov nastanjeni fragment. Freeways
izoblicuju grad iii predeo, vee sarno pro laze kroz nJega
rasplieu ga ne dirajuei u pustinjski karakter metropole, I
idealni su za jedino pravo uZivanje: cirkuIisanje.
Onome ko poznaje americke autoputeve poznata je
znakova. Right lane must exit. To must ml.Je
licilo na prst sudbine. Treba izaci, prognatl se IZ tog
napustiti taj autoput providenja koji nikuda ne alI
gde sam u drustw svih. Jedino istinsko .?rustvo,
ovde toplina, toplina
nalik leminzima u samoubtlackom ottsklVanjU ka puctnl,
zaSto bih se upinjao da se tome otmem i da se vratim .u
individualnu putanju, u izlisnu odgovornost? M.ust
osuda osuda igracu koji biva prognan IZ jedl-
nog -'izlisnog i slavodobitnog - vida kolektivnog posto-
janja. Through traffic merge left: sve yam se sve
yam se najavljuje. I sarno citanje znakova neopho?mh
opstanak stvara izvanredan osecaj nehoticne lUCldnosu,
refleksnog, trenutnog i laganog "uce.stvovanja".
Funkcionalnog ucestvovanja, kojem odgovaraJu u-
tvrdeni pokreti. Trake koje divergiraju ka Ventun I San
Diegu ne napustaju se, one se nizdvajaju. U
dana, priblizno isti broj vozila razdvaj.a ka .Hohwdu, I,h
ka Santa Moniki. Cista energija, stattsttka, ntualno odVl-
janje - ujednacenost protoka ukida pojedinacna odredista.
Poput drdi rituala: imate citav prostor pred sobom, kao
sto rituali imaju citavo vreme pred sobom.
Sustina nije u tome da se proucava sociologija iii psiho-
logija automobila. Sustina je u .koje viSe
saznaje 0 drustw nego iz svih naucmh
Taj manir isparkiravanja americkih
uzletanja, zahvaljujuei automatskim upravlJaclma I pro-
S4
gramiranom upravljanju. Odlepiti se bez napora, besumno
gutati prostor, kliziti bez trzaja (glatkoea puteva i
autoputeva je izuzetna, ravna joj je sarno fluidnost maSi-
na), kociti trenutno ali ne.zno, ubrzavati kao na
vazdusnom jastuku, ne strahovati od onoga sto sustizete iIi
od onoga sto vas pretiee (ovde postoji preeutni sporazum
o kolektivnoj vomji, u Evropi postoje sarno saobracajni
propisi) - sve to stvara novo iskustvo prostora, i citavog
drustvenog sistema u isti mah. Sva saznanja 0 arnerickom
drustw saZeta su u antropologiji obicaja u vo!nji - mnogo
poucnijih od politickih ideja. Predite deset hiljada milja
kroz Ameriku i znaeete vise 0 toj zemlji nego svi sociolo-
ski i politikoloski instituti zajedno.
Grad je svakako prethodio mreZi autoputeva, ali danas se
cini kao da se citava metropola sazidala oko tog krvotoka.
Isto tako, arnericka stvarnost prethodila je ekranu, ali
danas sve navodi na pomisao da je ona, takva kakva je,
sazdana u funkciji ekrana, da predstvalja odsjaj jednog
dZinovskog ekrana, ne zato da bi sve licHo na platonovsku
igru senki, nego da bi izgledalo uzviseno kao da je
ovencano oreolom svetlosti s ekrana. Pored protoka i
mobilnosti, ekran i njegov odsjaj predstavljaju sustinsko
odredenje svakodnevnog dogadaja. Stapanje kinetike i ki-
nematike stvara jedan mentalni sklop, jednu glob ainu per-
cepciju koja je razlicita od nde. To prethodenje pokretlji-
vosti, prethodenje ekrana nad stvarnoscu, nikad nije
postojalo na isti nacin u Evropi, gde stvari najcesce imaju
staticki vid teritorije i opipljiw formu materije.
U stvari, film nije tamo gde mi mislimo da je, a pogotow
nije u masovno poseeenim studijima, filijalarna Diznilenda
(studiji Univerzala, Pararnaunta, itd). Ako smatrarno da je
citav Zapad hipostaziran u Americi, Amerika u Kaliforniji,
55
a ova pak u Metro Goldvin Majeru i Diznilendu, onda je I
ovde mikrokosmos Zapada.
U stvari, ovde yam se prikazuje propast i ruglo
kinematografske iluzije, kao sto yam se u Diznilendu
prikazuje parodija imaginamog sveta. Zlatno doba kine-
matografije i starova svedeno je na nekoliko vestaekih
efekata tomada, bednih kulisa i detinjastih trikova na koje
se narod pravi da naseda da ne bi mnogo patio od razoea-
ranja. Ghost towns, ghost people. Sve odise istom
kao Bulevar sumraka i Holiwd bulevar, odla-
zeei odatle imamo oseeaj cia smobili podvrgnuti infantil-
nom testu simulaeije. Gde je onda bioskop? Swda napo-
lju, swda u gradu su film i scenario neprestlUli i cudesni.
S wda, samo ne tu.
Prilicna je draZ Amerike to !to je izvan bioskopskih sala
eela zemlja filmska. Kroz 'pustinju prolazite kao kroz ves-
tern, kroz metropole kao kroz ekran znakova i formula.
Oseeaj je isti kao kad izlazite iz nekog italijanskog iJi
holandskog muzeja i ulazite u grad koji izgleda kao odraz
tog slikarstva, kao da je on iz njega proiwao, a ne obmu-
to. Americki grad, isto tako, izgleda kao da se rodio iz
filma. Stoga, da bi se dosegla njegova tajna, ne treba iei od
grada ka ekranu, nego od ekrana ka gradu. Film se u
njemu ne uoblieava u neku izuzetnu formu, vee uliei i ei-
tavom gradu daruje mitski ambijent, i po tome je istinski
zanosan. Stoga kult starova nije sporedna uloga, nego sla-
vodobitni vid filma, njegova mitska transfiguraeija,
poslednji veJiki mit naSe modemosti. Upravo zato !to idol
predstavlja sarno prostu zaraznu sliku, surovo ostvareni
ideal. KaZe se: 0 njima se sanja - ali jedno je sanjati, a
drugo je biti zadivljen slikama. Naime, idoli s ekrana ima-
nentni su odvijanju Zivota u slikama. Oni su olicenje jed-
nog sistema luksuzne prerade, sjajna sinteza stereotipa
zivota i Ijubavi. Oni inkarniraju jednu jedinu strast: strast
56
za slikom, i imanentnost zelje sliei. Oni ne podsticu na
sanjarenje, oni jesu san, sa
proizvode jak efekat kondenzaclJe (knstahzacIJe), bhskostl
(prenose se dodirom), i pre svega: imaju moe neposredne
vizuelne materijalizacije (Anschaulichkei/) zelje, 5tO je
takode odlika snova. Oni dakle ne pothranjuju romane-
sknu iii seksualnu maStu, oni jesu neposredna vizuelnost,
neposredna transkripcija, materijalni kolaZ, ubrzavanje
zelje. Fetisi, objekti-fetisi, koji nemaju niceg zajedniekog s
imaginamoseu, vee sa materijalnomjikcijom slike.
U Los Andelesu ee se 1989 odrZati Revolueioname
Olimpijske Igre, na dvestotu godisnjieu Franeuske
revolueije. Baklja Istorije prelazi na Zapadnu obalu, sas-
vim normalno, sve §to nestaje u Evropi ponovo se rada u
San Franeisku. Zamislimo rekonstrukciju velikih revoluei-
onarnih seena na dzinovskim hologramima, pomno saci-
njene arhive, kompletnu kinoteku, najbolje glumee,
vrhunske istoricare - kroz sto godina vise se nece videti
razlika, izgledaee kao da se Revolueija odigrala ovde. Da
Getijew vilu u MaHbuu naglo zatrpa lava, po eemu bi se
kroz nekoliko vekova razlikovala od rusevina Pompeja?
Sta bi radili reklamni agenti dvestagodisnjice da izbije
nova revolueija pre 1989? Ni govora, to je iskljuceno.
Ipak, ne mozemo se uzdrzati da ne pozelimo da stvami
dogadaj izazove kratak spoj i da simulakrum pregori iii da
se sam izvrgne u katastrofu. Tako je u UniverzaIovim
studijima, gde iscekujemo da se svakog CBSCl specijalni
efekti pretvore u stvamu dramu. Ali to je samo ocajnicka
ceznja koju je iskoristio i sam film (Wes/World, Future
World).
Olimpijade - totalni hepening, kolektivno uCesce u naei-
onalnom samoslavlju. We did it! Najbolji smo. Po Rega-
57
novom modelu. Nedostajala je samo jos druga Leni dinstvenosti najbeznacajnije sudbine. Ima je dakle apsolut-
Rifenstal da snimi taj novi Berlin 1936. Sve sponzorisano, no za svakoga, jer 5to je god sistem u celini ujednaceniji,
sve euforicno, sve clean, totalni reklamni dogadaj. Bez tim je vise miliona pojedinaca koje od njega razlikuje neko
nezgoda, bez katastrofe, bez terorizma, bez guzvi na neizmemo malo odstupanje. Najmanji otklon nekog sta-
autoputevima, bez pan ike i ... bez Rusa. Vkratko, stika i tistickog modela, n a j m a n j ~ hir nekog kompjutera dovoljni
idealnog sveta, na znanje celom svetu. Ali, posle su da kratkotrajnom slavom ovencaju i najbanalnije neuo-
nacionalnog orgazma, kolektivna melanholija obuzima bicajeno ponaSanje.
stanovnike Los Andelesa. Po tome je ova metropola jos i Tako je s onim sasvim sedim Hristom, koji je uprtio
uvek provincijska palanka. i teski krst kroz glavnu ulicu u Veneciji. Veoma je vruce.
v ovoj centrifugalnoj metropoli, ko izade iz kola, t ~ j je
prestupnik, ko i korak napravi peSice taj predstavlja
opasnost za javni red, poput pasa lutalica na putevima.
ledino doseljenici iz Treceg sveta imaju pravo da idu
pesice. To je u neku ruku njihova povlastica, koja ide uz
povlasticu nastanjivanja praznog srca metropola.
lronicnim izvrtanjem poretka stvari za ostale su pesacenje,
umor, misicna aktivnost postali retkost, usluge koje vrlo
skupo kostaju. Na isti nacin, redovi ispred luksuznih resto-
rana iii vaZnih diskoteka obicno su duzi nego ispred resto-
rana za drustvenu ishranu. To je demokratija, znaci najve-
ceg siromdtva uvek ce imati makar jednu priliku da
postanu u modi.
Jedan od specificnih problema Sjedinjenih Drzava jeste
slava, delom usled njene izuzetne retkosti u dandnje
vreme, a delom i usled izuzetne vulgarizacije. "V ovoj
zemlji svako je bio iii ce biti slavan makar deset minuta"
(Endi Vorhol). I tacno je tako - kao onaj 5tO je pogresio
avion pa stigao u Okland na Novom Zelandu umesto u
Ouklend kod San Franciska. Taj neocekivani dogadaj
nacinio ga je herojem dana, svugde je intervjuisan, 0
njemu se snima film. V ovoj zemlji, zapravo, slava ne pri-
pada izuzetnoj hrabrosti ni herojskom podvigu, nego je-
58
Imamo zelju da mu kaZemo: to je vee ucinjeno pre dve
hiljade godina. Ali upravo je u tome stvar, njemu nije cilj
da izmisli nesto novo. On jednostavno nosi svoj krst kao
5tO drugi imaju na kolima nalepnice: Jesus save, Know Je-
sus, itd. Mozemo mu skrenuti palnju da ga niko, ama baS
niko ne vidi i da prolazi kroz opstu nezainteresovanost i
podsmeh. Ali on bi odgovorio: upravo je tako bilo i pre
dve hiljade godina.
Vrh hotela Bonaventu'ra. Metalna konstrukcija i zastak-
Ijeni zidovi lagano se okrecu oko koktel-bara. Pomeranje
nebodera napolju jedva je primetno. Zatim, shvatamo da
se zapravo okrece platforma sa Sankom, dok je ostatak
zgrade nepokretan. Naposletku, vidim kako se citav grad
okrece oko nepokretnog vrha hotela. Vrtoglav osecaj, koji
se produZava i u unutraSnjosti hotela usled prostora koji
vijuga poput lavirinta. Cisto opsenarska arhitektura, cist
spacio-temporalni trik, da Ii je to jos arhitektura? Ludicna i
halucinogena, da lije to post-modema arhitektura?
Nema interfejsa unutrdnjost - spoljdnjost. Staklene
fasade samo odra.zavaju okolinu i vracaju joj sopstvenu
sliku. One su zapravo mnogo tde premostive od bilo
kakvih kamenih zidina. Potpuno isto kao ljudi koji nose
tamne naocari. Pogled im je skriven iza njih, a drugi vide
samo sopstvenu sliku. Svugde se transparentnost interfejsa
59
zavrsava refrakeijom ka unutra. Vokmen, tamne naocari,
automatsko pokuestvo, superautomatizovana kola, cak i
neprekidni dijalog s racunarem, sve sto se visokoparno
naziva komunikaeijom i interakeijom zavrsava se
povlacenjem svake monade u senku sopstvene formule, u
svoje samoupravljajuee utociste i svoj vestacki imunitet.
Zgrade poput hotela Bonaventura izdaju se za savrseni I
mikrograd, sam sebi dovoljan. Ali one se pre ograduju od
grada nego sto sadejstvuju s njim. Vise ga ne vide. Reflek-
tuju ga poput erne ravni. Iz njih se vise ne moze .izaei.
Uostalom, njihov je unutra!nji prostor nedokuciv, ali nije
tajanstven, poput onih igara u kojima treba spojiti sve
tacke tako da se ne presece vee naertana linija. I ovde sve
komunieira a da se nikad dva pogleda ne ukrste.
Ista je stvar i napolju.
ledan kamufliran Covek, s dugim kljunom, perjem i
zutom kapuljacom, jedan preruseni ludak eirkulise po
plocnieima u centru grada i niko, ama ba! niko ga ne
Ovde niko ne gleda druge. Ljudi suvise strahuju da
Ih neko ne presretne s nekim nepodnosljivim prohtevom,
za seksom, novcem iii emoeijom. Sve je nabijeno nekim
mesecarskim nasiljem, i treba se kloniti kontakata da' bi se
izbeglo poteneijalno prdnjenje. Posto su ludaci oslobo-
deni, svako je za one druge poteneijalni ludak. Sve je
toliko neformalno, ima toliko malo uzdrZavanja i manira
(izuzev veeitog filmskog osmeha, koji je dosta krhka
za!tita) da se oseea da bilo sta moze da pUkne u bilo ko-
jem trenutku, da lancana reakeija moze u trenu da naelek-
!rise tu latentnu histeriju. Isti je oseeaj u Njujorku gde
Je pamka poput karakteristicnog mirisa gradskih uliea, a
ponekad se uoblici u rasp ad sistema, kao sto se dogodilo
1976.
60
Svuda unaokolo, fasade od zatamnjenog stakla su kao
liea: neprozime povrsine. Kao da nema nikoga unutra,
kao da nema nikoga iza tih liea. I stvarno ni nema nikoga.
Tako izgleda idealni grad.
First International Bank. Crocker Bank. Bank of
ca. Pentecostal Savings (a ne, to je erkva). Sve nagomila-
ne u sreu gradova, zajedno s velikim aviokompanijama.
Novae je fluidan, kao milost, nikad nije va!. Zatrditi ga
znacilo bi uvrediti bozanstvo. Da Ii ste zasluzili tu cast? Ko
ste vi, i sta biste s njim? Osumnjiceni ste da zelite da ga
iskoristite, nesumnjivo na kvaran nacin, a novae je tako
lep u svom fluid nom i bezvremenom stanju, takav kakav
je u banei, ulozen umesto da je potrosen. Sram vas bilo, i
Ijubite ruku koja vam ga daje.
Istina je da posedovanje novea izgara prste, kao moe, i
da su neophodni Ijudi koji za to preuzimaju rizik, za sta
bismo im morali biti vecito zahvaini. Zato ja nerado
uldem novae u banku, strah me je da se nikad neeu
usuditi da ga podignem. Kad odete na ispoved i kad
hranite grehe u ispovednikovu savest, da Ii se ikada vratite
po njih? I ambijent je uostalom nalik na ispovedaonieu
(nema mesta koje je vise kafkijansko od banke): priznajte
da imate para, priznajte da to nije normalno. Upravo tako:
posedovanje novea je greh, kojeg vas banka oslobada:
"vas me novae zanima" - ueenjuje vas, njena je pohiepa
bezgranicna. Njen besprizorni pogied razotkriva vaSu
Iotinju i primorani ste da se predate da biste je umilostivili.
Hteo sam jednom da ugasim racun i podignem sve u go-
tovini. Bankar je odbio da me pusti da odem s tolikom
sumom: to je bilo besprizorno, opasno, nemoraln.o. Da ne
zelim mozda makar putnicke cekove? Ne, sve u gotovom.
ProgIaS'en sam Iudim: u Ameriei, vi ste ludi i treba vas
svezati ako umesto da verujete u novae i njegovu carobnu
61
fluidnost zelite da ga ponesete sa sobom u gotow. Novac
je, istina, prljav. Stvarno nikad dosta tih betonskih i
metalnih svetilista da nas od njega zastite. Banka ima,
dakle, kljucnu drustvenu ulogu, i sasvim je logicno da te
gradevine predstavljaju monumental no srce grada.
Jedna od najlepsih stvari, u zoru: pristaniste u Santa
Moniki, beli talas koji jezdi, sivo nebo na horizontu
Venecije, bledozeleni iIi tirkizni hotel iznad pescanih dina i
nedogledni niz oronulih motela s umrljanim lampama, sa
zidovima prekrivenim grafitima. Nekoliko noeobdija vee
jase po prvim talasima, melanholicne palme s gracioznos-
eu iz ludih dvadesetih, i vrteska. Zaliv ka Long Bicu veliki
je koIiko i Ipanema u Riu i sarno se s njim moze uporediti.
Ali za razliku od Ria s ponosnim, raskosnim j izvestace-
nim (pa ipak lepim) morskim zalom, ovde se grad
zavrsava u okeanu skoro kao pustara, s maglovitom draii
banjskog predgrada. Ovo je, u zoru, jedna od najbezna-
cajnijih obaia na svetu, kao u ribarskoj luci. Zapad se
zavrsava na jednoj obali ogoljenoj od znacenja, kao
putovanje koje gubi smisao kad se blizi kraju. Ogromna
metropola Los Andelesa nasukava se na more poput
pustinje, s istom lagodnoseu.
LIVE OR OlE: cudnovat grafit na molu u Santa Moniki. Jer
zapravo nema biranja izmedu zivota i smrti. Ako si ziv, ziv
si, ako si mrtav, mrtav si. Kao da se kaie: budi iii ne budi
svoj! Glupo, a ipak zagonetno. Moze da se razume da
treba ziveti intenzivno iIi nestati, ali to je banalno. Kao:
Pay or die! Pare iii zivot! odakle proistice: Zivot iii zivot!
Opet glupo, zivot se ne moze razmeniti za sebe samog.
Uprkos tome, neka je poetska snaga saddana u toj neu-
mitnoj tautologiji, kao u svemu gde nema sta da se
62
razumeva. Najzad, pouka tog grafita je mozda: kad si
glup'ii umri!
DOk.r ?ni po bibliotekama, ja vreme provodim u
1 na putevima. Dok oni crpu teme iz istorije
.Ja iz sada!njeg trenutka, iz
ZIVOStl P?rodmh lepota. Ova je zemlja naiv-
u treba bltl nalVan. Sve je jos nalik na primitivnu
zaJedmcu: tehnologije, mediji, totalna (bio socio stereo
video) se u divljem, stanju:
BeznacaJ.nost Je nelzmema, a pustinja ostaje primalni pri-
zor, eak 1 u metropolama. Prekomemost prostora, jednos-
tavnost govora i karaktera ...
Moja su lovista pustinje, planine, freeways, Los
safeways, ghost towns iii downtowns, a ne uni-
Te njihove pustinje poznajem bolje
om, .001 kOJI. okreeu leda sopstvenom prostoru kao
sto su GrCl okretall leda moru, a u pustinji saznajem viSe 0
drustvenom zivotu Arnerike nego sto bih
lkad saznao na nekom zvanicnom iii intelektualnom
skupu.
kultura je naslednica pustinja. A pustinje nisu
neka pr:roda one oznaeavaju prazni-
nu, kOJa Je podloga svake Ijudske
naseobme. One lstovremeno oznaeavaju ljudske naseobine
kao . te praznine i ljudska dela kao produZetak
a kulturu kao fatamorganu i produzetak
slmulakruma.
Prirodne pustinje upueuju me u pustinje znakova. Uee
da ocitavam istovremeno poVIiinu i kretanje, geologiju
I nepokretnost. One stvaraju viziju rasterecenu svega osta-
log,.. odnosa, dogadaja, medija. lzazivaju
ushlcenJe opusto§eno§cu znakova i ljudi. Predstavljaju
63
mentalnu granicu na kojoj se ruse civilizacijski poduhvati. I
One su izvan podrucja i opsega Zelja. U slucaju viska
znacenja, viska namera i prohteva, uvek se treba pozivati
na pustinje. One su nd mitski operator.
ROMERO SADDLE - CAMINO CIELO - BLUE
CANYON - QUICK SILVER MINE - SYCAMORE
CANYON - SAN RAPHAEL WILDERNESS
U sumrak, posle tri sata voznje, izgubio sam se u divljini I
Rafaela. sve dalje i dalje ka poslednjim odsja-
dana, zatim pod svetloseu farova po pesku recnog
konta, da produzim, da stanem? Smrkava se swd
s dobrim izgledima da se ovde provede noe, ali
divan ukus prepustanja. Najzad, posle dvu sata
voznJe 1 stlaska u pakao uskrsenje na nebo, na greben
Ca,mino Cielo, s noenim pogledom iz vazduha na Santa
Barbaru.
PORTERVILLE
kroz pravolinijske sume narandzi, tam no geometrij-
ski zelene, po obroncima divljih breiuljaka, slicnih
Toskanskim, prekrivenim talasastom travom nalik na
zivotinjsko krzno. Aleja od pedesetak apsolutno
simetricnih palmi jednake visine vodi do naoko m:-Jene
kuee plantaiera na kojoj su svi kapci zatvoreni. To je
moZda kolonijalni prizor, ali ovo su zapadni obronci
. planina, u podnozju Nacionalnog parka
SekvoJa. Sdazak u grad koji to nije, pravolinijski koliko i
stabla narandZi i nastanjen meksickim robovima koji su od
gazda otkupili stare sevrolete iz pedesetih godina. Spust
aleju oleandera. Ali otkrovenje je sam grad, potpuno
1 lisen bilo kakvog centra. Voznja uz
uhce, mz uhce, a mgde nicega nalik sredistu. Nema cak ni
64
banke, ni upravnih zgrada, ni veenice, nema repera, kao
na plantaii. ledini znak zivota: americka zastava, tik uz
zamrli centar, hotel, jedina trospratna zgrada cije
poderane zavese vijore kroz polupana okna na vrueem
popodnevnom vetru. Sobe se ne mogu ni otvoriti, vlasnik
Meksikanac ne moze da nade kjuceve. Cene su smesne.
Mozete ostati nedelju dana za dvadeset dolara. A ipak, u
svakoj sobi, s rasporenim dusecima i ogledalima potarnne-
lim od prdine neprekidno ,radi televizor, ocigledno ni za
koga, u sirom otvorenim sobama i u onima koje se vise ni
ne otvaraju. Televizori, iii bar njihov odsjaj, mogu se
videti s ulice, kroz zavese. U svim hodnicima, s tapisonom
izlizanim do potke, jedini natpis: EXIT. Moze da se izade
u svim pravcima. Ovde mozete iznajmiti tri sobe za
nedelju dana po ceni od jednog noeenja u nekom obicnom
motelu. U taj su hotel verovatno pre cetrdeset godina
dolazili bogatdi iz Bejkersfilda kad su zeleli da se powku
u svezinu planinskih predela. Danas je to jos uvek centar
Portervila, prepusten neumitnom propadanju. Ali suvise je
vruee da bi se 0 tome razmisljalo.
Noe se lagano spusta nad Portervilom i pocinje grozni-
ca Subotnje Veeeri. Americki graftti 85. Sva se kola kreeu
gore-dole po dve milje dugoj glavnoj ulici, u sporoj iIi
zivoj povorci, kolektivna parada, pije se, jedu se sladoledi,
dovikuje se (dok preko dana svi voze ne primeeujuei se),
muzika, ozwcenje, pivo, sladoled. Ritual nalik noenom
krstarenju Stripom u Las Vegasu, iii automobilskoj
povorci na losandeleskim autoputevima, sarno sto je
umanjen i preobraeen u provincijsku bajku subotnje
veeeri. ledini elemenat kulture, jedini pokretni elemenat:
automobil. Nema kulturnog centra, nema zabavnog cen-
tra. Primitivno drustvo: ista motorna identifikacija, isti
kolektivni fantazam ustaljenog toka stvari - dorucak,
movie, propoved, ljubav i smrt, sve u kolima - citav zivot
65
u drive-in. Velicanstveno. Sve se svodi na paradu osvet-
ljenih i eutljivih skafandera Ger sve se odvija relativno ti-
ho, nema menjanja brzine ni preticanja, sve isti fluidni
monstrumi s automatskim upravljacem, koji gipko k1ize
ukorak jedni s drugima). Nista se drugo neee dogoditi
tokom noei. Izuzev jednog takmicenja: na obodu grada,
pod svetloseu reflektora, u prdini od konjskih trka, blizu
terena za bejzbol - luda trka devojcica od dvanaest do
petnaest godina, pravih devojcica iz vestema. A sutradan
ujutru, u nedelju ujutru, opustele ulice, jedva razliCite od
pustinje, natrpirodno su tihe. Vazduh je proziran, s
narandzama svud okolo. Posle noenog automobilskog
ritual a, sve je prepusteno svetlosti suvise sirokih avenija,
bezivotne prodavnice, tek probudene benzinske pumpe.
Prirodno, sirotinjsko svetIo, bez farova i svetIeeih
reklama - tek nekoliko Meksikanaca koji vee kruze u
dugackim kolima i prvi belci koji peru kola pred otvore-
nim verandama. SvetIosna beznacajnost nedeljnog jutra.
Holografski mikro-model cele Amerike.
Dolina Smrti je velika i tajanstvena kao i oduvek. Vatra,
toplota, svetlost, svi elementi za prinosenje zrtava. Treba
uvek poneti nesto za zrtvu pustinji, i podneti joj na mvu.
Zenu. Ako nesto treba da nestane, neSto po lepoti ravno
pustinji, zdto ne zena?
Nista nije toliko strano americkoj pustinji kao sto je
simbioza (Ieprsava odeea, sporost, oaze) kakva odlikuje
autohtone pustinjske kulture. Ovde je veStacko sve 5to je
Ijudsko. Femas Krik je sinteticka k1imatizovana oaza. Ali
nema niceg lepseg od vestacke svezine u srcu vreline, od
vestacke brzine u srcu prirodnih prostora, od elektricnog
osvetIjenja na jarkom suncu, iIi vestackog kockanja u
zagubljenim kazinima. Rajner Benam je u pravu: Dolina
Smrti i Las Vegas su nerazdvojni, treba prihvatiti sve za-
66
jedno, nepromenljivo trajanje i najludu trenutnost. Postoji
neka tajanstvena slicnost izmedu sterilnosti otvorenih
prostora i sterilnosti kocke, izmedu sterilnosti brzine i
sterilnosti trosenja. U tome je originalnost pustinja
americkog Zapada, u tom surovom elektrienom
nadovezivanju. I to vafi za celu zemlju: treba prihvatiti sve
skupa, jer upravo taj sudar elemenata americkom nacinu
zivota daje Zivu obojenost; razveseljenost, kao sto u
pustinji sve doprinosi njenoj magicnosti. Ako p o ~ ~ a t ~ ~ t e
to drustvo sa stupnjevitoseu moralnog, estetskog III kritlC-
kog vrednovanja, izmaeiee yam njegova originalnost, koja
je upravo izazov vrednovanju i uzrok neizmeme zbrke
efekata. Izbegavanjem te zbrke i preterivanja, vi
jednostavno izbegavate izazov koji ona pred vas postavlja.
Zestina suprotnosti, nerazlucivost pozitivnih od negativnih
efekata, sudaranje rasa, tehnologija, modela, pIes
simulakruma i stika ovde je toliki da, kao u snu, morate
prihvatiti njihov sled i ako je nerazumJjiv, morate taj
pokret shvatiti kao neodoljivu i sustinsku cinjenicu.. .
Uobicajeni nacini razlikovanja ovde su besmlslem.
Izlisno je isticati odlike americke ugladenosti, koja eesto
ostavlja mnogo bolji utisak od nde (u zemljama "razvijene
kulture"), a tvrditi da su u svemu ostalom Amerikanci
divljaci. Uzaludno je suprotstavljati Dolinu Smrti kao uz-
viSeni prirodni fenomen Las Vegasu kao prezrenom kul-
tumom fenomenu. Jer jedan je skrivena strana onog dru-
gog, i oni se ogledaju jedan u drugom preko pustinje, kao
vrhunac prostitucije i teatralnosti u vrhuncu tajnovitosti i
tisine.
No, Dolina Smrti ima neceg tajanstvenog po sebi.
Kolika god bila lepota svih pustinja u Juti i KaJifomiji,.ovo
je neSto posebno, i uzviseno. U izmaglici natrpirodne vre-
line, sa svojom izvrnutom nadmorskom dubinom, s pod-
morskom realnoseu predela, s poljima soli i brdima od
67
blata, usred visokih planinskih lanaca, ona je nalik
nekakvom unutamjem svetilistu - posveeenom mestu,
koje je od geoloske dubine i od cistilista nasledilo biagost i
spektralnost. Uvek me zapanjuje ta hiagosl Doline Smrti,
njene pastelne boje, fosilna koprena, izmaglicka opsena
njene mineralne poeme. Niceg pogrebnog ni morbidnog:
odsijavanje u kojem je sve opipljivo, mineralna blagost
vazduha, mineralna sustina svetlosti, molekulama fluidnost
boje, totalna ekstraverzija tela na vrelini. Fragment neke
druge planete (koja je u svakom slucaju prethodila nastan-
ku Ijudske vrste) gde vlada neka druga, dublja temporal-
nost, na cijoj povrsini lebdite kao na teskoj vodi. CuI a,
duh i svaki oseeaj pripadnosti ljudskom rodu tmu pred tim
cistim, neizmenjenim znakom starim sto osamdeset mili-
ona godina, odnosno pred neumoljivom zagonetkom so-
pstvenog postojanja. To je jedino mesto na kojem je mo-
gueno ponovo doZiveti, zajedno s fizickim spektrom boja,
spektar neljudskih metamorfoza koje su nam prethodife,
naSe sukcesivne forme nastajanja: mineralnost, vegetal-
nost, slanu pustinju, peScanu dinu, stenu, rudu, svedost,
toplotu, sve moguee neJjudske oblike kroz koje je zemlja
prosla objedinjene u jedinstvenu antologijsku viziju.
Pustinja je prirodni produzetak unutamje tisine tela.
Ako su jezik, zanati, gradevine produzeci covekovih gra-
diteljskih sposobnosti, sarno je pustinja produzetak
njegove sposobnosti odsustva, idealna shema njegovog
iscezavanja. Kad se izade iz Mohave, ka.ze Benam, teSko
je prilagoditi se na udaljenost manju od petnaest milja.
Pogled se vise ne moze zaustaviti na bliskim predmetima.
On se vise zapravo ne moze zaustaviti na stvarima, i sve
Ijudske iii prirodne gradevine na kojima se zadr.zava sarno
su taSte prepreke koje kvare njegovo sameno prostran-
stvo. Po izlasku iz pustinje, pogled i dalje mentalno pravi
savrsenu prazninu i sve naseljene zone, sve predele
68
zamislja sarno kao usitnjenu pustinju. Menjanje navike je
dugo, i nikad potpuno. Okanite me svake sustine... Ali
pustinja nije prostor iz kojeg je odstranjena svaka materija.
Kao sto ni tisina nije one iz cega je odstranjena sva buka.
Nije neophodno zatvoriti oci da bi se cula. Jer to je i tisina
vremena.
Ovde, u Dolini Smrti, ne nedostaje ni kinematografsko
saZimanje. Jer sva ta tajanstvena geologija ujedno je i sce-
nario. Americka je pustinj'a izvanredan· dramski komad,
uopste nije teatralna poput planinskih predela niti
sentimentalna poput sumskih iii seoskih predela. Ni
erozivna i monotona poput australijske pustinje, sasvim
ovozemaljske. Niti misticna poput pustinja Islama. Ona je
jednostavno geoloski dramaticna i objedinjuje najsiljatije i
najrastegljivije oblike s najblaZim i najlascivnijim podmor-
skim oblicima, cudesno sa.zimajuci sve metamorfoze
zemljine kore. Svo poimanje zemlje i njenih elemenata
sakupljeno u nenadmaSnom prizoru geoloske superpro-
dukcije. Film nije jedini koji nam je pruZio kinematograf-
sku viziju pustinje, i sarna je priroda ovde ostvarila,
mnogo pre Ijudi, svoj najlepsi specijalni efekat.
Izlisno je nastojanje da se ukinu kinematografski efekti
pustinje da bi joj se sacuvala izvomost, preslikavanje je
nametnuto i ne moze se ukinuti. Film je sve apsorbovao:
Indijance, visoravni, kanjone, neba. Ipak, to je najvele-
lepniji prizor na svetu. Treba Ii se mozda opredeliti za
"autenticne" pustinje i duboke oaze? Za nas modeme i ul-
trarnodeme, kao i za Bodlera koji je umeo u vestackom da
uoci tajnu istinske modemosti, jedini zadivljujuci prirodni
prizor jeste onaj koji pruza istovremeno naiuzbudljiviju
dubinu i lolalni simulakrum Ie duhine. Kao sto ovde du-
bina vremena izbija iz dubine (kinematografskog)' polja.
Dolina spomenika, to je geologija zemlje, mauzolej Indi-
69
janaca i kamera D.lona Forda. Erozija, istrebljenje, ali i
audiovizuelno putovanje. Sva tri elementa sjedinjena u
naSu viziju 0 tome. I svaka faza vesto okoncava prethod-
nu. Istrebljenjem Indijanaca okoncan je prirodni kosmicki
ritam tih predela za koje je hiljadama godina bilo vezano
njihovo magicno postojanje. Sa civilizacijom pionira, taj
izuzetno spor proces zamenjen je jednim znatno brZim. Ali
i taj drugi proces smenjen je pedeset godina kasnije· kine-
matografskim putovanjem, koje ga je jos vise ubrzalo i na
neki nacin okoncalo istrebljenje Indijanaca uskrsavajuei ih
u svojstvu statista. Otuda je ovaj predeo svedok svih, pa i
najskorijih, geoloskih i antropoloskih dogadaja. Otud
izuzetne scenografske vrednosti zapadnih pustinja koje
sjedinjuju najdavnije predacke hijeroglife, najzivlju osve-
tIjenost i najsveobuhvatniju povrSnost.
Boja ovde kao da je razredena i odvojena od materije, kao
da razlomljena kroz vazduh lebdi po povrsini stvari - otud
se privida da su predeli avetinjski, ghostly, a istovremeno
zamagljenih, osencenih, smirenih i nejasnih obrisa. Otud
efekat fatamorgane, fatamorgane vremena takode, tako
bliske totaInoj iluziji. Stene, pesak, kristali, kaktusi jesu
veciti, ali i prolazni, nestvarni i odvojeni od materije.
Vegetacija je minimalna, ali neunistiva, i svakog proleea u
njoj se raspukne cudo cveea. A svetlost je supstancijalna,
rasp dena u vazduhu, i svim obojenostima daje onaj karak-
teristicni pastelni ton, koji odra.zava dezinkarnaciju, raz-
dvajanje duse i tela. V tom smislu, mo.le se govoriti 0 ap-
straktnosti pustinje, 0 rastereeenju od organskog, koje
prevazilazi onaj prezrivi prelazak tela ka telesnom nepo-
stojanju. Ka sasusenoj, svetleeoj fazi smrti, u kojoj se
dovrsava faza izopacenja tela. Pustinja prevazilazi tu ukle-
tu fazu truljenja, vla.znu fazu tela, organsku fazu prirode.
70
Pustinja je uzviSena forma, daleka od svake drustvenosti,
sentimentalnosti, seksualnosti. Govor, cak i zaverenicki,
uvek je suvisan. Milovanje je besmisleno, izuzev ako je
sarna .lena pustinjska - obdarena trenutnom i povrSnom
animalnoseu, tako da se putenost nadovezuje na suvoeu i
dezinkamaciju. Ali, s druge strane, n i s ~ se ne da porediti s
prizorom smrkavanja, pod velom cutanja, nad Dolinom
Smrti, na verandi ispred dina, u istrosenim, transparentnim
motelskim naslonjacama. Vrelina ne opada, samo noe
pada, presecana gdekojim automobilskim farovima. Tisina
je necuvena, iii bolje reeeno tisina je sva cujnost. To nije
tisina hladnoee, ni ogoljenosti, ni odsustva Zivota, vee
tisina citave vreline nad mineralnim prostranstvom pred
nama, na stotine milja, tisina laganog vetra nad slanim bla-
tom Bedvotera, koji miluje rudne naslage na Telegrafskom
vrhu. Unutra.snja tisina same doline, tisina podmorske
erozije, ispod linije proticanja vremena kao ispod nivoa
mora. Tu nema animalnih pokreta, nista ne sanja, nista ne
govori u snu, tu svake voceri zemlja uranja u savrSeno tihu
pomrcinu, u tamu svog alkaInog vrenja, u bla.zenu depresi-
ju svog radanja.
Mnogo pre polaska, Zivim sarno u secanju na Santa Bar-
baro. Santa Barbara je sarno san sa svim procesima sanja-
nja: nepodnosljivim ispunjavanjem svih .lelja, kondenzaci-
jom, translacijom, lakocom ... sve to veoma brzo postaje
irealno. 0 srecni dani! Jutros, jedna je ptica sletela da um-
re na balkonu, fotografisao sam je. Ali niko nije
ravnodusan prema sopstvenom Zivotu, i najbeznacajnije
zbivanje opet je uzbudljivo. Ovde sam u ma.sti bio mnogo
pre nego sto sam dosao, samim tim je ovaj boravak postao
boravak iz prethodnog Zivota. Poslednjih nedelja, vreme
kao da je bilo umno.leno utiskom da vee nisam tU i da
svakog dana proZivaljvam Santa Barbaro, s njenom fatal-
71
nom blagoseu i bledilom, kao mesto predodredeno za
veciti povratak.
Sve nestaje sve brze u retrovizoru pameenja. Dva i po
meseca brisu se za nekoliko trenutaka mentalne razlike
brze. nego avionski trag. TeSko je zapamtiti divljenje,
ske Iznenadenja, sacuvati pregnantnost stvari. One nikad
ne traju duze od vremena u kojem se odvijaju. Bila je
draga .ona nekadaSnja navika da se ponovo gledaju isti
fiimoVl, danas toga nema. Sad sumnjam da se na sarnrti u
jednom trenu sagJeda citav zivot. I sarna moguenost Veei-
tog postaje prolazna: to cudesno glediste pretpo-
stavlja da se stvari odvijaju po jednom obaveznom i pre-
dodredenom sledu ciji ih smisao prevazilazi. Toga viSe
nema, danas kad se sve odvija u tromom nizu bez sutraS-
njice .. Veciti Povratak je ono infinitezimaIno, razlomljeno,
OPSeslVllO ponavljlanje jedne mikroskopske i neljudske
skaIe, t? volje, ni suverena potvrda nekog
dogadaja, m njegovo posveeenje nekim nepromenljivim
kao sto je smatrao Nice, to je virusna povratnost
mlkroprocesa, svakako neizbezna, ali koja nikakvim
moenim znakom ne moze ugroziti maSlu (ni nukleama ek-
splozija, ni virusna implozija ne mogu se imenovali
Takvi su dogadaji koji nas okruruju: mikropro-
cesm I trenutno baceni u zaborav.
Vratiti se iz Kalifomije znaci vratiti se u vee videni vee
proZivljeni svet, ali bez drati'vraeanja prethodnom
Ostavljen je u nadi da Ce se preobraziti u vaSem odsustvu
nista od toga. Sasvim je lepo opstajao i bez vas, i
Vim se dobro prilagodava vaSem povratku. Ljudi i stvari
udese da sve bude kao da niste ni odlazili. A ja, ja sam sve
griZe savesti i vraeam se bez odusevljenja.
. su puta vise zaokupljeni svojim sitnim
Z1votnlm pncama nego cudnovatoseu nekog drugog sveta.
72
Preporucuje se dakle da sletlte 8to UIJUUllU
sidete niz stepenice zadrzavajuei dah i onih nekoliko vizija
koje vam jos svetle u pameenju.
U suocavanju Amerike i Evrope vise se primeeuje iskriv-
ljenje, nepremostiv rascep, nego priblizavanje. Ne razdva-
ja nas sarno jaz, vee ponor modemosti. Covek se rada
moderan. ne moZe postati moderan. U Parizu, oci bode
XIX vek. Po povratku iz' Los Andelesa sleeemo u XIX
vek. Svaka zemlja ima new. svoju istorijsku' predodrede-
nost, koja joj daie skoro konalno obele!.fe. Za nas, n8§. je
predeo ObeleUR burZoaskim modelom '89' i. njegovom
beskrajnom dekadencijom. PoJ1'lOti nema: sve je
zasnovano na burzoaskom SDU iZ XIX veka ..
73
74
OSTV ARENA UTOPIJA
Amerika za Evropljanina i dandanas odgovara
prikrivenom vidu izgnanstva, fantazmu iseljavanja i pro-
gonstva i otud izvesnoj interiorizaciji sopstvene kulture. U
isti mah, ona odgovara. snamoj ekstraverziji, odnosno nul-
tom stepenu te iste kulture. Nijedna druga zemlja ne in-
kamira u tolikoj meri to svojstvo dezinkamacije i
sveukupnog ushicenja, radikalizacije elemenata naSih
evropskih kultura ... Nasilnim iii dramskim preokretom,
podvajanjem voljnog izgnanstva coveka u sopstvenu svest
geografSkim izgnanstvom praosnivaca u XVII veku, one
§to je ostalo u Evropi od kritickog i verskog ezoterizma
pretvorilo se na Novom Kontinentu u pragmaticki egzo-
terizam. Citavi temelji Amerike postavljeni su na tom
dvosmemom kretanju ka produbljivanju moralnih zakona
u svesti, ka radikalizaciji utopijskih prohteva oduvek svoj-
stvenih sektama i ka neposrednoj materijalizaciji te utopije
u radu, obicajima i nacinu livota. Sleteti u Ameriku i
danas znaci spustiti se u onaj "kult" nacina livota 0 kojem
je govorio Tokvil. Ta je materijalna utopija nacina Zivota,
uspeha i delanja, kao primena moralnih zakona,
izgnanstvom i iseljavanjem sublimirana i u neku ruku pre-
tvorena u primalni prizor. Nas, u Evropi, obeleiila je
revolucija 1789, ali ne istim pecatom, vee peeatom Istori-
je, Drhve i Ideologije. NaS primalni prizor jesu politika i
istorija a ne sfera utopije i morala. A ako ta
75
"transcendentna" revolucija na evropski nacin vise nije
siguma u svoj ishod i svoja sredstva, to se ne bi moglo reei
za onu imanentnu revoluciju americkog nacina zivota, za
ono moralno i pragmaticno potvrdivanje koje je predstav-
Ijalo i jos predstavlja patetiku Novog sveta.
Amerika je originalna verzija modemosti, mi smo
nadsinhronizovana iii titlovana verzija. Amerika iskorenju-
je pitanje porekla, ona ne uzgaja poreklo ni mitsku auten-
ticnost, ona nema proSlost niti osnivacku istinu. Posto nije
iskusila prvobitnu akumulaciju vremena, ona Zivi u
neprekidnoj sadaSnjosti. Posto nije iskusila sporu i
vekovnu akumulaciju principa istine, ona Zivi u neprekid-
noj simulaciji, u neprekidnoj aktuelnosti znakova. Ona
nema teritoriju predaka, indijanska teritorija svedena je na
rezervate ravne muzejima u koje ona skladisti Rembrante i
Renoare. A1i to je nevaZno - Amerika nema problem
identiteta. No, moe ce u buducnosti pripasti narodima bez
porekla, bez originalnosti, koji ee to umeti da iskoriste do
kraja. Pogledajte Japan, koji to u neku ruku dokazuje cak
bolje od samih Sjedinjenih DrZava, uspevajuei da,
paradoksalno i nama neshvatIjivo, moe teritorijainosti i
feudalnosti preobrati u moe deteritorijalnosti i
besteZinskog stanja. Japan je vee sateHt planete Zemlje. A1i
Amerika je u svoje doba vee bila satelit planete Evrope.
Hteli mi to iii ne, buduenost se pomerila prema vestackim
satelitima. .
Amerika, to je ostvarena utopija.
Ne treba suditi 0 njenoj krizi kao sto bismo sudili 0
naSoj, krizi starih evropskih zemalja. NaSa je kriza - kriza
istorijskih ideala podleglih nemoguenosti svog ostvarenja.
Njena je kriza - kriza ostvarene utopije suocene sa svojim
trajanjem i neprekidnoseu. Idilicno ubedenje Amerikanaca
76
da predstavljaju centar sveta, vrhovnu 1
model uopste nije pogresno. I ono se ne zasmva tohko na
sirovinama, tehnologiji i oruzju, koliko na cudesnoj pret-
postavci ostvarene utopije, jednog drustva koje se, s nama
moZda nepodnosljivom cistotom, zasniva na ideji da pred-
stavlja ostvarenje svega onoga 0 cemu su drugi sanja-
Ii - pravde, obilja, prava, bogatstva, slobode: ona to ma,
ona u to veruje, i napokon, drugi u to veruju takode.
U sadaSnjoj krizi vrednosti, svi se okrecu ka onoj kul-
turi koja se usudila da teatralnim preokretom te vrednosti
materijalizuje odmah, ka kulturi koja se, zahvaljujuei geo-
grafskom i mentalnom rezu prilikom doseljavanja, usudila
da pouli da ni iz cega stvori idealni svet - ne zaboravimo
fantazmatsko posveeenje svega toga putem filma. Kako
bilo da bilo, i stagod da se govori 0 preuzvisenosti dolara i
multinacionalnih kompanija, upravo ta kultura sirom sveta
opcinjava cak i one koje je podjarmila, i to iz njihovog
dubokog i sumanutog ubedenja da im je ona ostvarila sve
snove.
To cak i nije toliko sumanuto: sva pionirska drustva
bila su manje iii vise idealna. Cak i jezuiti u Paragvaju.
Cak su i Portugalci u Brazilu osnovali u neku ruku idealno
robovlasnicko i patrijarhalno drustvo, ali za razIiku od
sevemjackog, anglosaksonskog, puritanskog modela,
jumjacki model nije mogao da se univerzalizuje u
modemom svetu. U izvozu, u hipostaziranju preko
okeana, ideal se prociseava od istorije, konkretizuje se,
razvija se s novim zarom i eksperimentalnom energijom.
Dinamika "novih svetova" uvek svedoci 0 njihovoj supe-
riomosti nad zemljom porekla: oni operacionalizuju ideal
koji su drugi gajili kao krajnji i tajno nemoguei cilj.
Kolonizacija je s te tacke gledista bila svetski dramski
preokret koji ostavlja duboke i nostalgicne tragove svuda,
cak i kad se rusi. Ona za Stari svet predstavlja jedinstveno
77
iskustvo idealizovane zarnene vrednosti, skoro kao u ne-
kom naucno-fantasticnom romanu (ciji prizvuk cesto ima i
dan as, kao u SAD), zarnene koja pravi kratak spoj u
ishodistu tih vrednosti u zemIjama porekla. Nastanak tih
drustava na rubovima imperija ukida sudbinu istorijskih
drustava. Naglo ekstrapolirajuei svoju sustinu preko
okeana, istorijska drustva gube kontrolu nad svojom
evolucijom. Ponistava ih idealni model koji su sarna
izrodila. I nikad se viSe evolucija neee nastaviti progresiv-
nim hod om. Trenutak u kojem se te dotada transcenden-
tne vrednosti realizuju, projektuju u realnost, iii propadaju
u suocavanju s njom (Am erik om) jeste ireverzibilan. To je
ono sto nas, sta god da se desi, razdvaja od Amerikanaca.
Nikad ih neeemo sustiCi, i nikad neeemo imati takvu cisto-
tu. Mi ih sarno podraZavamo, parodiramo s pedeset godi-
na zakaSnjenja, ali bezuspesno. Nedostaje nam srcanost i
hrabrost onoga sto bi se moglo nazvati nulti stepen kultu-
re, moe nekulture. Uzalud se vise iii manje prilagodava-
mo, taj ee nam pogled na svet uvek izmicati, kao 5tO Ce
Amerikancima uvek izmicati transcendentalni i istorijski
Weltanschauung Evrope. Kao sto zemlje Treeeg sveta
neee nikad uspeti da usvoje vrednosti demokratije i tehno-
loskog progresa - ima rezova koji su konacni i koji se ne
mogu zakrpiti.
Ostaeemo zauvek nostalgicni utopisti koje razdire ideal,
ali koji u sustini preziru ostvarenje, koji propove-
daju da je sve moguee, ali da nikad nije sve ostvareno. Na
to ukazuje Amerika. NaS je problem u tome sto bi se naSi
stari ciljevi - revolucija, napredak, sloboda - rasprsili pre
nego sto bi se ostvarili i materijalizovali. Otud naSa melan-
holija. Nikad neeemo imati priliku da dozivimo taj
drarnski preokret.
Zivimo u negativnosti i protivreenosti, oni zive u para-
doksu (jer je ideja ostvarene utopije paradoksalna). A
78
sustina arnerickog nacina Zivota dobrim delom lezi u nji-
hovom pragmaticnom i paradoksalnom humoru, dok se
naS humor odlikuje (odlikovao?) prefinjenoseu kritickog
duha. Mnogi narn americki intelektualci na njemu zavide, i
prizeIjkuju da sebi iskroje sistem idealnih vrednosti. istori-
ju, da proZive filozofske iIi marksisticke uZitke stare
Evrope. To se kosi sa svime 5tO cini njihovu originalnost,
posto draZ i. moe arnericke (ne)kulture poticu upravo od
iznenadne i jedinstvene modela.
Kad vidim kako Amerikanci, a pogotovo intelektualci,
nostalgicno ispod oka pogledaju na Evropu,
metafiziku, kuhinju, proSlost, pomisljarn kako Je tu
los transfer. Istorija i marksizarn su nalik na stara VlOa 1
vrhunsku kuhinju: oni zapravo ne mogu da predu okean,
uprkos dirljivim pokusajima da se priviknu novo
neblje. To je opravdani revans za to sto ml, EvroplJanl,
nikad nismo istinski uspeli da pripitomimo modemost,
koja se takode protivi prelasku okeana, ali u.
smeru. Ima proizvoda koji ne podnose UVOZ-lZYOZ. Tl?J-
gore po nas, tim gore po njih. Ako je za nas drustvo nallk
cvetu mesoZderu za njih je istorija nalik cvetu presade-
nom iz drugih Njen miris ubedljiv je koliko i
venac kalifomijskih vina (iako nas danas uveravaju u sup-
rotno, ali uzalud).
Ne sarno da se istorija ne moze nadoknaditi, nego se
cini da se, u tom "kapitalistickom" drustvu, sam kapital
nikad ne moze dosegnuti u sadaSnjosti. No, nije greh sto
naSi marksisticki kriticari jure za kapitalom, sarno sto im
on uvek beZi za jednu duzinu. Kad se jedna njegova faza
raskrinka, on je vee presao u sledeeu (E. Mandel i njegova
treea faza svetskog kapitala). Kapital je prepreden, ne
pridrzava se pravila koja mu nalalu kritiCari, pravih
skih pravila, on izigrava dijalektiku, koja ga rekonstrulse
79
tek naknadno, sa zadclkom od jedne revoIucije. Cak i an-
tikapitalistieke revolucije sluze sarno da bi ponovo pokre- .
nule svoju sopstvenu: one odgovaraju onim exogenous
events 0 kojima govori Mandel, poput ratova, kriza, iii ot-
kriea rudnika zlata, koji osvezavaju kapital. Najzad, svi ti
teoretieari sami ukazuju na uzaludnost svojih nadanja.
Ponovo izmi!ijajuei kapital u svakoj novoj fazi, oslanjajuei
se na primat politiCke ekonomije, oni samo dokazuju
apsolutno preimuestvo kapitala kao istorijskog dogadaja.
Time upadaju u sopstvenu zamku i uskraeuju sebi svaku
priliku da je izbegnu. Sto istovremeno osigurava - a
mozda im to i jeste cilj - v ~ n u ispravnost njihovih analiza
sa zadrSkom.
Americi nikad nije nedostajalo surovosti, ni dogadaja, ni
ljudi, ni ideja, ali sve to ne cini istoriju. Oktavio paz s
pravom tvrdi da je Amerika stvorena s namerom da
umakne istoriji, da izgradi utopiju zdtieenu od istorije, da
je u tome delimicno uspeia i da jos ustrajava u tom nasto-
janju. Koncept istorije kao transcendiranja drustvene i
politicke racionalnosti, kao dijalekticke i konfliktne vizije
drustava, taj koncept nije njihov - niti ee zapravo
modemost kao izvomi prekid s odredenom istorijom ikad
biti naSa. To nam je dovoljno jasno. s obzirom da dovolj-
no dugo Zivimo s nesreenom sveseu 0 toj modemosti.
Evropa je izmislila izvestan tip feudalizma, aristokratije,
bUrZoazije, ideologije i revolucije: sve je to u sustini imalo
smisla za nas, ali ni za koga drugog. Svi koji su hteli to da
podrdavaju, ispali su smesni iIi su dramaticno skrenuli s
puta (i mi sami uspevamo tek da se podraZavamo i da
Zivotarimo). A Amerika, Amerika je bila u prilici da
napravi rez i uspostavi radikalnu modemost: modemost je
dakle originalna samo tu i nigde vise. Mi je jedino
moumo podraZavati i ne mozemo joj prkositi na njenom
80
terenu. Sta je bilo, bilo Je 1 tacka. .A.. Kao VIOlIn KC:l.I\.U
Evropa pogieda ispod oka na modemost pO svaku cenu,
pomisljam kako je i tu ree 0 losem transferu.
I dalje smo u sredistu. ali u sredistu Starog sveta. Oni
koji su bili njegova marginalna transcendencija danas
predstavIjaju njegovo novo i ekscentricno srediste. Eks-
centricnost im je upisana u krstenicu. Nikad. neeemo moei
da im je otmemo. Nikad neeemo moci na isti nacin da se
ekscentrisemo, da se decentrisemo, znaci da nikad neeemo
biti modemi u pravom smislu reei, i nikad neeemo imati
istu slobodu - ne formalnu slobodu koju mi podrazume-
vamo, nego onu konkretnu, gipku, funkcionalnu, aktivnu
slobodu, koja je na delu u americkim institucijama i u glavi
svakog Amerikanca. Nde shvatanje slobode nikad nece
moci da se takmici s njihovim, svemirskim i mobilnim,
koje proistice iz cinjenice da su se oni u jednom trenutku
osiobodili istorijske centralnosti.
Od onog dana kad se s druge strane Atlantika razvila ta
ekscentricna modemost u punoj snazi, Evropa je pocela
da nestaje. Mitovi su se preselili. Danas su svi modemi mi-
tovi americki. Ne pomaZu jadikovke. U Los Andelesu,
Evropa je nestala. Kako kaZe lzabel Iper: "Oni imaju sve.
Ne treba im nista. Oni nam zavide, svakako, i dive se
ndoj pro!iosti i kulturi, ali u sustini mi im samo licimo na
malo otmeniji Treei svet".
Od tog poeetnog decentrisanja u politici ee uvek ostati
jedan federalizam, jedno odsustvo centralizma, ana nivou
obicaja i kulture decentralizacija, ekscentrisanost koja je
zapravo ekscentrisanost Novog sveta u odnosu na Evro-
pu. Sjedinjene Drzave nemaju nereSivi problem federacije
(naravno, imali su i oni SecesionistiCki rat, ali mi govori-
rno 0 saddnjem federalnom sistemu) zato sto su od samog
pocetka, od osvita svoje istorije, bili promiskuitetna kultu-
81
ra, kultura nacionalne i rasne izmesanosti, nadmetanja i
heterogenosti. To je ocigledno u Njujorku, gde je naiz-
menicno svaka zgrada dominirala nad gradom, gde je na
svoj nacin svaka etnicka grupa dominirala gradom, a
celina ipak ne odaje utisak nesklada, niti utisak jedinstve-
nosti iii pluraliteta, vee utisak uskladivanja energije, iz
nadmetanja proisteklog intenziteta, antagonisticke snage,
koja tako gradi saveznistvo, kolektivno privlacenje,
nevezano za kulturu i politiku, zasnovano na zestini iii ba-
nalnosti naeina zivota.
Na isti nacin, postoji jedna dubinska razlika izmedu
Amerike i Francuske u rasnoj, etnickoj obojenosti. Tamo
je zestoka izmesanost mnostva evropskih nacionalnosti, pa
zatim egzogenih rasa, stvorila jedinstvene okolnosti. Ta
viserasnost preobrazila je zemlju i podarila joj svojstvenu
slozenost. U Francuskoj, niti je bilo jedinstvene izmesano-
sti, ni pravog reSenja, niti nadmetanja izmedu pojedinih
grupa. Kolonijalne prilike jednostavno su preseljene u
metropolu, izvan svog prvobitnog konteksta. Svi su imi-
granti u sustini zivalj iz bivsih kolonija, pod socijalnim
protektoratom svojih ugnjetaca, kojima mogu da
suprotstave jedino svoju bedu i fakticko izgnanstvo. Imi-
gracija je bez sumnje osetljivo pitanje, ali prisustvo vise
miliona imigranata nije po sebi obeleZilo francuski nacin
zivota niti izmenilo konfiguraciju zemlje. Otuda, kad se
vratimo u Francusku, imamo pre svega neugodni utisak
sitnieavog rasizma, sto je svima nelagodna i sramotna
situacija. Posledice kolonijalnih prilika, u kojima i dalje
traje podsvesna dvolicnost kolonizatora i kolonizovanog.
Dok u Americi svaka etnicka grupa, svaka rasa razvija
jezik i kulturu koji se takmice, a ponekad i nadmduju
jezik i kulturu "starosedelaca", i naizmenicno svaka grupa
simbolicno nadvladava. Nije rec 0 formalnoj vee 0 stva-
rnoj jednakosti iIi slobodi, koje se iskazuju kroz nadmeta-
82
nje i izazov, sto daje jedinstvenu zivost, otvorenost prema
suocavanju rasa.
NaSa, evropska kultura igrala je na univerzalnost, a
preti joj opasnost da propadne od univerzalnog... I to
koliko od prosirivanja pojmova trZista, monetame
razmene iii proizvodnih dobara toliko i od imperijalizma
ideje kulture. Cuvajmo se te ideje, koja je, isto kao i ideja
revolucije, postala univerzalna tek kad se formalizovala u
apstrakciji i koja po tom osnovu jede pojedinaenost koliko
i revolucija svoju decu.
To polaganje prava na univerzalnost ima za posledicu
podjednaku nemoguenost diversifikacije nanlze i
federalizacije navise. Kad se neka nacija iIi kultura centra-
Iizuje prema nekom trajnom istorijskom procesu, ona ima
nepremostive teSkoee kako u stvaranju posrednih podsku-
pova tako i u integraciji u neki koherentan nadskup ... Iz-
vesna neumitnost saddana je u procesu centralizacije.
Otud saddnje teSkoee u traZenju evropskog zanosa, kultu-
re, dinamizma. Nemoguenost stvaranja federalnog
dogadaja (Evropa), lokalnog dogadaja (decentralizacija),
rasnog iii viSerasnog dogadaja (izmclanost). Suvise smo
zaokupljeni istorijom i umemo da proizvedemo sarno
sramezljivu centralnost (sitnoburzoaski pluralizam)
srameZljivu izmeSanost (nd raznezeni rasizam).
Princip ostvarene utopije objdnjava odsustvo, a i
beskorisnost metafizike i imaginarnog u americkom
Zivotu. Usled toga Amerikanci imaju percepciju realnosti
koja se razlikuje od naSe. Realnost za njih nije vezana za
nemoguee, i nikakav je poraz ne moze dovesti u pitanje.
Ono sto je smisljeno u Evropi ostvaruje se u Americi - sve
sto nestane u Evropi vaskrsava u San Francisku!
Ipak, ideja ostvarene utopije je paradoksalna.· Stoga,
ako evropskom mi!lju vJadaju negativnost, ironija, uzvise-
83
nost arnerickom mislju vlada parac1oks, paraaOKsalnl nu-
mor' ostvarene materijalnosti, uvek nove ociglednosti,
uvek zapanjujuCe sveZine u zakonitosti svrsenog cina,
humor naivne ociglednosti stvari, dok se naS napredak
odvija u zabrinjavajueem cudenju pred vee videnim i
mukloj transcendentnosti istorije.
Zamerarno Amerikancima da nemaju moe analiziranja i
konceptualizovanja. Ali to bi bila nepravicna optuzba. Mi
smo ti koji zamiSijarno da sve kulminira u transcendentno-
sti i da nista ne postoji sto nije prethodno bilo konceptua-
lizovano. Oni ne sarno da ne mare za to, nego im je
gIediste obmuto. Ne konceptualizovati realnost, nego rea-
lizovati koncept i materijalizovati ideje. Prosvetiteljske
ideje 0 religiji i moralu naravno, ali i snove, naucne vred-
nosti, seksualne perverzije. Materijalizovati slobodu, ali i
nesvesno. NaSi fantazmi prostora i fikcije, ali i iskrenosti i
vrline iii sumanutosti tehnologije - sve sto je sanjano s
ove strane Adantika moze da se ostvari preko. Oni real-
nost stvaraju polazeei od ideja, mi stvamost pretvaramo u
ideje, iii u ideologiju. Za njih ima smisla sarno ono sto se
ostvaruje, iii sto se ukazuje, za nas ima smisla sarno ono
sto je promiSijeno iii skriveno. Cak je i materijalizam u
Evropi sarno ideja, on se konkretizuje u Americi u tehni-
ckoj operativnosti, u pretvaranju nacina misljenja u nacin
zivljenja, u "snimanju" ZivOla, kao kad se na filmu kafe:
Action! i kamera pocne da snima. Jer materijalnost stvari,
naravno, jeste njihova kinematografija.
Amerikanci veruju u fakta, ali ne veruju u njihow fakticku
varljivost. Ne znaju da su fakta varljiva po etimologiji.. Po
tom verovanju u Cinjenicu, po bezrezervnom poverenJu u
ono sto se cini i sto se vidi, po preziru prema onome sto se
moze nazvati pojavom, iii igrom pojavnosti, po pragmati-
cnoj ociglednosti stvari: lice ne moZe prevariti, ponaSanje
84
ne moZe prevariti, naucni proces ne moze prevariti, nista
ne moze prevariti, nista nije dvosmisleno (sto je u sustini
istina: nema lw, nema prevare, postoji samo simulacija,
koja je upravo varljivost cinjenica), po tome su
Amerikanci pravo utopijsko drustvo, po kultu svrsenog
cina, po naivnosti u zakljucivanju, po prenebregavanju zlih
sila. Sarno utopista moze da veruje kako u nekom
poretku, kakav god bio, stvari mogu biti tako naivne. Sva
druga drustva obelezena su nekakvom jeresi, disidencijom,
sumnjicavoseu prema realilOsti, sujeverjem prema nekoj
zloj sili i verovanjem u isterivanje te site pomoeu magije,
verovanjem u moe pojava. Ovde, nema jeresi, nema
sumnjicavosti, kralj je go, cinjenice su tu. Svima je znano
da su Amerikanci fascinirani Zutima, kod kojih predoseea-
ju visi oblik lukavstva, tog odsustva istine kojeg se plaSe.
Istina, ovde nedostaje ironija zajednistva i veselost dru-
stvenog Zivota. Draf svojstvena manirima, pozoristu
drustvenih odnosa, ovde je okrenuta ka spoljaSnjosti, ka
reklamiranju zivota i nacina zivota. Ovo je drustvo koje se
neumomo hvali, iii koje neprekidno sebi dokazuje da pos-
toji. Sve treba da bude javno, koliko vredimo, koliko
zaradujemo, kako Zivimo - nema mesta tananijoj igri.
Imidz ovog drustva je autoreklamni. To dokazuje
sveprisutnost americke zastave, na plantafama, u naselje-
nim mestima, na benzinskim pumpama, nadgrobnim
spomenicima, ne zastave kao herojskog znaka nego kao
zaStitnog znaka za dobru fabricku robu. To je jednostavno
etiketa najlepseg i najuspesnijeg medunarodnog
preduzeea: USA. Zato su hiperrealisti uspeJi da ga odsli-
kaju naivno, bez ironije i osporavanja (DZim Dajn
sezdesetih godina), kao sto je pop-art s izvesnom radosCu
transponovao na platna zapanjujueu banalnost proizvoda
potrosackog drustva. Ni traga od one okrutne parodije
85
americke himne Dzimija Hendriksa. Nazire se sarno laka
ironija, neutralni humor banalizovanih stvari, iz mobil-
home-a i dzinovskog hamburgera na pet metara
dugackom reklarnnom panou, pop i hiper humor tako
karakteristican za americku atmosferu u kojoj kao da su
stvari popustIjive prema sopstvenoj banalnosti. Ali popu-
stIjive su i prema sopstvenoj sumanutosti. Op§tije
one ne teze izuzetnosti, one jesu izuzetne. One poseduJu
ekstravaganciju svojstvenu nesvakiddnjoj svakodnevnoj
Americi, ekstravaganciju koja nije nadrealisticka
(nadrealizarn je opet esteticka ekstravagancija, vrlo evrop-
ska po inspiraciji), ne, ona je ovde pre§la u predmete.
Ludilo, koje je kod nas subjektivno, ovde je postalo ob-
jektivno. lronija koja je kod nas subjektivna, ovde je pos-
tala objektivna. Opsenarstvo, preterivanje, sto su kod nas
svojstva duha i psihickih sposobnosti, ovde su presle u
stvari.
Kolika god bila dosada, pakao svakodnevice u SAD iii
bilo gde drugde, americka banalnost biee uvek hiljadu pu-
ta zanimljivija od evropske, a pogotow od francuske.
MoZda stoga sto je banalnost ovde proistekla iz neizmer-
nih udaljenosti, iz ekstenzivne· monotonije i radikalne
nekulture. Ona je autohtona, koliko i njena suprotnost:
brzina, vertikalnost, preuvelicanost koja se s
voijno§eu i nezainteresovanost prema vrednosttma kOJa se
granici s nemoralno§eu. Dok, je francuska banalnost otpa-
dak bUrZoaske svakodnevice, nastale iz jedne aristokratske
kulture na izmaku pretvorene u malogradanski manijeri-
zam, te bUrZoazije koja se tokom XIX veka istanjila poput
§agrinske koze. U tome je sva sustina: razdvaja nas
bUrZoazije, ona je nosilac ndeg hromozoma banalnostt,
dok su Amerikanci uspeli da ocuvaju izvesnu duhovitost u
materijalnim oznakarna ociglednosti i bogatstva.
86
To je i razlog zbog kojeg Evropljani doZivljavaju kao
zlehudu sudbinu sve §to ima veze sa statistikom, u njoj
odmah vide svoj poraz i zaklanjaju se iza greevitog izazo-
va kvantitativnosti. Amerikanci, naprotiv, doZivljavaju
statistiku kao optimisticki podstrek, dokaz svoje sreene
ruke, razdraganog pristupanja veeini. To je jedina zemlja u
kojoj se kvantitet moze velicati bez griZe savesti.
. Istu popustljivost i duhovitost koja se ispoljava u banal-
nosti stvari Amerikanci isp,oljavaju prema sebi sarnima i
prema drugima. Njihovo je intelektualno pondanje cool,
prijatno. Ne pretenduju onome sto mi nazivarno inteli-
gencijom i ne oseeaju se ugro!eni inteligencijom drugih.
To je za njih sarno poseban oblik duha, kojem se ne treba
bespotrebno izlagati. Njihova spontana reakcija nije negi-
ranje iii osporavanje, njihov je prirodni pokret odobrava-
nje. Kad mi kaZemo: sldem se s varna, to je zato da bismo
potom sve osporili. Kad Amerikanac kale da se slaZe, to
znaci da sasvim iskreno ne vidi nista protiv. Ali ce vrlo
eesto vdu analizu potvrditi cinjenicama, statistickim po-
dacima iii licnim doZivljajima koji ee joj zapravo oduzeti
svaku konceptualnu vrednost.
Ta autoindulgencija s izvesnom duhovitoscu svedoci 0
drustw sigumom u svoje bogatstvo i moe, koje je u neku
ruku interiorizovalo tvrdnju Hane Arent da je americka
revolucija, nasuprot svim evropskim revolucijarna, bila us-
pesna. Ali Cak i uspela revolucija ima svoje !rtve i zrtvena
znarnenja. Reganova vladavina u su§tini je zasnovana na
Kenedijevom ubistw. To ubistvo do danas nije osveeeno,
ni rasvetIjeno, i to s razJogom. Da ne govorimo 0 ubijanju
Indijanaca, cija energija jos zraci nad savremenom
Amerikom. Ovo nije sarno primer za indulgenciju, nego i
za autoreklarnnu, samoopravdavajueu surovost tog
dru§tva, onu pobednicku surovost koja cini sastavru deo
uspelih revolucija.
87
Tokvil sa .zarom opisuje dobrobiti arnericke demokratije i
americkog ustava, hvaleei slobodom nadahnut nacin
zivota, ujednacenost obicaja (vise nego statusnu
jednakost), nadmoe moraine (vise nego politicke) organi-
zacije drustva. Zatim s jednakom jasnoeom opisuje istreb-
ljenje Indijanaca i polo.zaj Cmaca, ali nikad ne dovodi te
dye stvari u vezu. Kao da su se dobro i zlo razvijali odvo-
jeno. Da Ii je moguee da neko ko veoma dobro opa.za obe
pojave, ne primeti njihow povezanost? I te kako, i para-
doks je danas isti: ni/rati necemo rditi zagonetku 0 odnosu
izmedu negativne uteme/jenosti velicine i same te
velicine. Amerika je moena i originalna, Amerika je suro-
va i uzasna - ne treba umanjivati ni jedno ni drugo, niti
nastojati da se te dye stvari pomire.
Ali !ta je s on om paradoksalnom uzvi!enoseu, s onim
jedinstvenim okolnostima Novog sveta 0 kojima je pisao
Tokvil? Sta je s onom arnerickom "revolucijom" koja se
sastojala u dinarnickom reSenju dobro shvaeenog interesa
pojedinca i dobro odmerene kolektivne moralnosti? Prob-
lem koji nije resen u Evropi, i koji je stoga tokom citavog
XIX veka pothranjivao jednu problematiku istorije,
Drzave i odumiranja Dr.zave, Americi potpuno stranu. Sta
je s izazovom koji se nazire jos kod Tokvila: da Ii jedna
nacija moZe da zakljuci sporazum 0 uzvisenosti zasniva-
juei ga na banal nom interesu pojedinca? Da Ii
postoji sporazum 0 jednakosti i banalnosti (interesa, prava
i bogatstva) u kojem je ocuvana originalnost i herojska
dimenzija (jer kakvo je to drustvo bez herojske dimenzi-
je)? Ukratko: da Ii je Novi svet ispunio obeeanja? Da Ii je
ostvario sve dobre strane slobode iii sarno lose strane jed-
nakosti?
Odjek americke moei najCeSCe se pripisuje slobodi i
njenoj primeni. Ali sloboda nije po sebi generaf()f moei.
Sloboda u smislu javnog delanja, kolektivnog diskursa
88
jednog drustva 0 sopstvenim poduhvatima i vrednostima,
ta se sloboda zapravo zagubila u individualnom oslobada-
nju obieaja i agitovanju (agitovanje je, kao sto znamo,
jedna od osnovnih aktivnosti Amerikanaca). Stoga se ge-
neratorom moei pre mogu smatrati jednakost i njene
posledice. Ta jednakost, za koju je Tokvil izvanredno
rekao: "Jednakosti ne zarneram 8to Ijude odvlaci u
traganje za nedozvoljenim uZivanjima, vee 8to ih potpuno
istrosi u traganju za dozvoljenim uzivanjima", to·modemo
ujednacavanje statusa i vrednosti, ta nezainteresovanost
izraza i karaktera, jeste ono 5to razuzdava i raspaljuje
moe. Oko te jednakosti ponovo se ocrtava Tokvilov para-
doks da americki svet zapravo tezi istovremeno apsolutnoj
beznaeajnosti (sve stvari teZe da se izjednace i da poniste
svoju moe) i apsolutnoj originainosti - danas jos vise nego
pre sto pedeset godina, posto su njeni efekti umnozeni
usled geografske rasprostranjenosti. To je svet savrsen po
nezaustavivom razvoju jednakosti, banalnosti i
nezainteresovanosti.
Zanosan je taj dinarnizam celine, ta dinamika ukidanja
razlika koja postavlja, kako je rekao Tokvil, jedan novi
problem u poimanju Ijudskih drustava. Izvanredno je uos-
talom koliko su se Amerikanci malo promenili u protekla
dva veka, mnogo manje nego evropska drustva zahvaeena
politickim revolucijarna XIX veka, dok su oni sacuvali
nedimuto i poput ostrva u vremenu okeanskom udaljeno-
seu ocuvano utopijsko i moral no glediste Ijudi iz XVIII
veka, iii cak glediste puritanskih sekti iz XVII veka, pre-
sadeno i ovekoveceno u zavetrini od istorijskih zapleta. Ta
puritanska i moralna histerezija potice od izgnanstva, od
utopije. Mi ih osudujemo zbog toga: zaSto se revolucija
nye odigrala u toj novoj zemlji, zemlji slobode, isturenom
bastionu kapitalizma? ZaSto "politicko", "socijalno", naSe
omiljene kategorije tu imaju tako malo uticaja? Zato sto
89
socioloski i filozofski XIX vek nije prenesen preko Atlan-
tika, gde stvari jos zive od utopije i morala, od konkretne
ideje sreee i od obicaja, od svega onoga sto je u Evropi
politicka ideologija, s Marksom na celu, likvidirala u teznji
ka "objektivnoj" koncepciji istorijskog preobraiaja. Otuda
mi Amerikancima pridevamo istorijsku naivnost i moralnu
dvolicnost. Ali oni su jednostavno, u kolektivnoj svesti,
blizi utopijskom i pragmatickom modelu miSljenja iz
XVIII veka nego ideoloskim i revolucionamim modelima
koje ee narnetnuti Francuska revolucija.
ZaSto su ovde sekte tako moene i dinarnicne? MeSavina
rasa, institucija i tehnologija trebalo je odavno da ih izbrise
sa scene. Ali one su ovde sacuvale svoju izvomu zivost i
prakticni iluminizam i svoju opsesivnu moralnost. Na neki
nacin, njihov se mikro model prosirio na celu Ameriku.
Od postanka, sekte su imale izuzetno vainu ulogu u tom
acting out-u, u tom prelasku na cin ostvarivanja utopije.
One su te koje Zive od utopije (Crkva je smatra potenci-
jalnom jeresi) i koje se trude da ubrzaju uspostavljanje
Bozjeg Carstva na zemlji, dok se Crkva ddi propovedi 0
spasenju i veri, nadi i milosrdu.
Cini se kao da je sva Amerika usvojila tu sudbinu sekte:
neposrednu konkretizaciju svih mogucnosti spasenja. Um-
nozavanje sekti ne treba da nas zavara: vama je cinjenica
da je cela Amerika zaokupljena sektom kao moralnom in-
stitucijom, njenim neposredni,m zahtevom za bldenstvom,
njenom materijalnom efikasnoseu, njenom kompulzijom
za opravdavanjem, a svakako i njenim ludilom i sumanu-
toseu.
Da Amerika izgubi to moralno g1ediste na sebe samu,
ona bi se raspala. To mozda nije ocigledno Evropljanima,
za koje je Amerika jedna bezocna sila a njen moral jedna
dvolicna ideologija. Ne zelimo da verujemo u moralnu
predstaw koju Amerikanci imaju 0 sebi, ali grdimo. Kad
90
se tako ozhiljno zapitaju zdto ih drugi narodi mrze,
pogresili bismo da se nasmejemo, jer upravo to pitanje
omogueava istovremeno Votergejte i nemilosrdnu osudu
korupcije i drustvenog taloga na filmu i u mediji-
rna - slobodu na kojoj im mozemo pozavideti mi, istinski
dvolicna drustva, cije su licne i jaYne stvari uvek skrivene
iza burioaskog prenemaganja u tajnovitosti i uvdenosti.
Osnovna Tokvilova ideja jeste da duh Amerike pociva u
njenom nacinu zivota, u revoluciji obicaja, morala. Ta
revolucija ne uvodi ni novi pravni poredak ni now
Ddaw, nego jedan prakticni legitimitet, utemeljen u
nacinu Zivota. Spasenje ne dolazi vise od boga ni od
Ddave nego od idealne prakticne organizacije. Da Ii su
tome koreni u protestantskoj sekularizaciji svesti, u intro-
jekciji bozanske jurisdikcije u svakodnevna znanja? Ci-
njenica je, recimo, da je religija usia u svakodnevni Zivot,
sto znaci da njeno utemeljenje vise ne moze biti dovedeno
u pitanje iii preispitivano, jer vise nema transcendentalnu
vrednost. To je religija kao nacin Zivota. SHcno tome i
politika je postala dec svakodnevice, u svojstw pragma-
ticke maSine, igre, interakcije, spektakla, sto znaci da se 0
njoj vise ne moze suditi s cisto politickog gledista. Vise
nema ideoloskog iii filozofskog principa vIadanja, stvari su
u isti mah naivnije i povezanije. ~ t o ne znaci da nema
strategija, ali one su modalne, a ne finalne. I sarna seksu-
alnost postala je dec svakodnevice, sto znaci da ni ona
vise nema transcendentalno znacenje, ni kao zabrana, ni
kao princip analize, uZivanja iii nepokoravanja. Ona se
"ekologizovala", psihologizovala, sekularizovala za do-
macu upotrebu. UsIa je u nacin Zivota.
Preuzviienost naravi i obicaja, hegemonija nacina
Zivota znaci da apstraktna univerzalnost zakona 'ustupa
mesto konkretnim propisima razmene. Zakon se ne
91
zasniva na konsenzusu: podrazumeva se da ga poznajete i
da mu se pokoravate. Ali cast je i ne pokoriti se zakonu, a
istorija je sacinjena istovremeno od velicanja zakona i od
onih koji su ga krSili. Zapanjuje medutim cinjeniea da u
americkom sistemu nema casti u nepokoravanju, ni pre-
stiZa u prekrSajima iii izuzeeima. To je cuveni americki
konfonnizam u kojem mi vidimo znak dru!tvene i
politicke slabosti. Ali ovde se zapravo sporazum gradi pre
na konkretnim propisima nego na nekom apstraknom
zakonodavstvu, na nefonnalnim modalitetima pre nego na
nekom fonnalnom autoritetu. bi znacilo ograditi se od
nekog pravila, napraviti prestup u odnosu na neku
odredbu? Treba razumeti tu konveneionalnu, pragmaticku
solidamost u americkim obicajima koja ne pociva na
dru!tvenom ugovoru nego na nekakvom moralnom spo-
razumu, i pre bi se mogla uporediti sa konsenzusom koji
reguliJe vomju na autoputevima nego sa saobracajnim
propisima koje svako moZe prekrSiti. Po tom konfonniz-
mu americko dru§tvo lici na prvobitne zajedniee, u kojima
bi bilo apsurdno moralno se razlikovati kr!enjem kolektiv-
nog rituala. Taj konfonnizam dakle nije "naivan": on
proistice iz jednog sporazuma na nivou naravi i obicaja, iz
skupa pravila i postupaka zasnovanog na pretpostavei
skoro spontanog pridrZavanja. Dok mi zivimo od skoro is-
to tako ritualnog nepokoravanja ndem sopstvenom
sistemu vrednosti.
Taj "konfonnizam" odra.zava izvesnu slobodu: slobodu
odsustva predrasuda i velikih prohteva. Neko bi rekao da
je odsustvo predrasuda kod Arnerikanaca vezano za od-
sustvo rasudivanja. To bi bilo nepo!teno, ali u krajnju
ruku, mto ne odabrati to jednostavno re!enje umesto
ndeg nezgrapnog i izve!tacenog re!enja? Pogledajte samo
tu devojku koja vas posluZuje u gostioniei: ona to cini u
potpunoj slobodi, S osmehom, bez predrasuda i izve!taCe-
92
1
nosti, kao da sedi prekoputa vas. Stvari nisu jednake, ali
ona i ne ten jednakosti, jednakost je deo obieaja. Su!ta
suprotnost sartrovskom konobaru, potpuno otudenom od
svoje predstave, koji tu situaciju resava tek prelaskom na
jedan teatralni metajezik, podraZavajuci u pokretima
nekakw slobodu iii jednakost koju zapravo ne poseduje.
nesrecn.a intelektualnost u njegovom pondanju, koja
Je kod nas pnsutna u skoro svim drustvenim slojevima. Pi-
tanje jednakosti i slobode paravi nije bilo reseno niti ikad
zapravo postavljeno u ndoj kulturi, jedino je bilo
postavljeno politicko iii filozofsko pitanje jednakosti, a
ono nas ogranicava na vecito pretvaranje. U
Arneriei - poznata je sivar - zapanjeni smo skoro
prirodnim zaboravom statusa, lakoeom i slobodom u od-
nosima .. moze nam se ciniti banalnom iii pro-
stom, all mkad mJe sme!na. NaSa je afektaeija sme!na.
Treba samo pogledati kako se neka franeuska porodiea
sme!ta na kalifomijskoj plan i osetiti uzasavajuci teret
naSe kulture. Arnericka je grupa stalno otvorena,
franeuska celija odmah stvara ogradeni prostor americko
dete trci i pliva kako mu drago, francusko dete' ne odvaja
se od paze da uvek imaju dovoljno
sladoleda I plva, FraneuZl paze na stareSinstvo i teatralno
blagostanje. Po americkim pla.zama se eirkulise Franeuz
kampuje na svom pesCanom posedu. Franeuz se'reklamira
da je na raspustu, ali zadrZava prosecnost svog malogra-
danskog prostora. Dok se za Amerikanee sve moze reci
da su prosecni iii malogradani. Oni svakako nemaju
prefi.njen.ost, ali imaju lakocu prostora, poput
omh kOJl su lmalt prostora, !to im zamenjuje manire i
otmene cetvrtl. Telesna lakoca koju im daje razmah pros-
tora lako nadoknaduje bJediJo erta i karaktera. Prost, ali
easy. Mi kulturi me!ovitosti, koja se ispoljava
kroz mamre j afektaeiju, oni imaju demokratsku kulturu
93
prostora. Mi smo slobodna duha, ali oni su slobodnih
pokreta. Amerikanac koji cirkulise kroz pustinje iii naci-
onalne parkove ne odaje utisak da je na raspustu.
Cirkulisanje mu je prirodno zanimanje, a priroda mu je
granica i mesto za delanje. Ni traga razmek5alom
romantizmu i galoromanskoj mimoci kojima je zatrpano
naSe slobodno vreme. Ni traga od one etikete 'raspust',
koju je kod nas izmislio Narodni front: one obeshrabruju-
ce atmosfere siobodnog vremena otetog od Drzave, kon-
zumiranog s plebejskim duhom i teatralnom brigom 0
tesko zaradenoj razonodi. Sloboda ovde nema staticnu iIi
odricnu definiciju, njena je definicija prostoma i mobilna.
Velika pouka iz svega ovoga jeste da sloboda i
jednakost, kao i neusiljenost i jedino
kao unapred date. To je demokratski dramskl preokret:
jednakost na startu, a ne na cilju. U je razlika
demokratije i egalitarizma: demokraoja pretpostavlja jed-
nakost na startu, a egalitarizam jednakost na cilju. Democ-
racy demands that all of its citizen begin the race even.
Egalitarianism insists that they all finish even.. . .
Medutim, kad se prevazide opsednutost rasudlVanjem I
predrasudama, nastupa veca tolerancija, ali i veca
nezainteresovanost. Ne traZeci vise tudi pogled, oni na
kraju ne primecuju ni jedni druge. Tako se na utici Ijudi
mimoilaze ne gledajuci se, 5to se moze ciniti odrazom
uvidavnosti i pristojnosti, ali sto je isto tako
nezainteresovanosti. A ona barem nije patvorena. To je IS-
tovremeno vrlina i odsustvo vriine.
Govorim 0 americkom "nacinu Zivota" da bih podvukao
njegovu utopijsku prirodu, mitsku banainost, i
velicinu. Tu filozofiju imanentnu ne sarno tehnoloskom
razvoju vee i prevazildenju tehnologija .u
bavljenju tehnologijorn, ne sarno modemostl vec 1 pretera-
94
nosti formi (bilo vertikalnih u Njujorku iii hori-
zontalmh u Los Andelesu), ne sarno banalnosti vee i
apokalipticnim formama banalnosti, ne sarno realnosti
svakodnevice .nego i te svakodnevice koja,
takva kakva je, sadrZi sve odlike fikcije. Te su odlike
Ali. nije maSta. To je ono sto prethodi
maSo ostVarujUCl je. Obmuto od nde sklonosti da anticipi-
zami§ljajuci je iii da je izbegavamo
je. ,Zato mi nikad necemo Ziveti u istinskoj
fikcljl, osudem smo na mdtu i na nostalgiju za
Americki je nacin Zivota, medutim, spontano
zato sto predstavlja prevazildenje mdte u stvar-
noso.
Fikcija nije ni apstrakcija, a ako Amerika i pokazuje iz-
vesnu nesposobnost moci apstrakcije, ta nesposobnost
zaode,va slavodobitni vid u sirovoj stvamosti prosecne
Amenke, .. u apoteozi svakodnevice, u tom empirijskom
duhu . toliko. zapanjuje. Mozda ona uspela
revoluclja mje we tobko uspela u Tokvilovom smislu
spontanosti javnog duha, spontane i konkretne forme us-
meravanj.a . n.aravi modemim vrednostima. Taj
siavodobltm V1d amencke realnosti ne treba traZiti toliko u
institucija koliko u oslobadanju tehnologija i
sItka, u nemoralnoj dinamici slika, u razuzdanosti dobara i
moci i beskorisne energije (ali ko ce
reci gde konsna u kojoj se mnogo vise
reklam?1 TokVllov javni duh. Ipak, to su od-
oslobadanJa, I besprizomost tog drustva znak je
oslobadanja. Oslobadanja wih efekata, od kojih
su neki savrSeno preterani i prezrivi, ali u tome i jeste
stvar: vrhunac njegova logicka posledica, leZi
u razuzdanoso u brzini, u trenutnosti
promene, u sveop!tOj ekscentricnosti. Politika se oslobada
u spektaklu, u reklamnom efektu po svaku cenu,
95
seksualnost se oslobada u svim svojim anomalijama i per-
verzijama (ukljucujuci i odbijanje seksualnosti, poslednji
krik mode, 8to je opet sarno efekat "metastabilnosti" sek-
sualnog oslobadanja), naravi, obicaji, telo i govor
oslobadaju se u ubrzavanju mode. Osloboden nije covek u
svojoj idealnoj realnosti, u svojoj unutrdnjoj istini iii
transparentnosti - osloboden je covek koji menja prostor,
koji cirkulise, koji pol, odecu, obicaje menja prema modi,
a ne prema mora/u, koji mi5ljenje menja prema modelima
mi§ljenja, a ne prema savesti. Eto to je prakticno
oslobadanje, hteli mi to iii ne, bilo da zatimo iii ne za
njegovim rasipanjem i besprizomo§cu. Uostalom, ljudi iz
"totalitamih" zemalja dobro znaju da je u tome prava slo-
boda, sarno im je ona u mislima: moda, najnoviji modeli,
idoli, igra slika, mogucnost cirkulisanja radi cirkulisanja,
reklama, reklamna razuzdanost. lednom recju, orgijanje.
Medutim treba reci da je Amerika ta koja je konkretno,
tehnolo§ki ostvarila tu orgiju oslobadanja,
nezainteresovanosti, otkacinjanja, izlaganja i cirkulisanja.
Ne znarn §ta ostaje od uspele revolucije 0 kojoj je govorio
Tokvil, od one revolucije politickih sloboda i vrlina javnog
mnjenja (u Americi u toj oblasti danas ima svega), ali ona
je svakako uspela u toj revo/uciji, dok mi u Evropi, posle
promdenih istorijskih i apstraktnih revolucija, upravo
gubimo i tu. Logicke posledice modemosti, revolucije
nacina Zivota sa svim njenim, preteranostima mi apsorbu-
jemo protiv volje, u homeopatskim dozarna, uz me§avinu
divljenja i besa. Zaglibili smo se u kultu razlikovanja i
zapravo smo uskraceni u odnosu na radikalnu modemost
koja pociva na nezainteresovanom nerazlikovanju. Tdka
srca postajemo modemi i nezainteresovani i otud takvo
bledilo nde modemosti, otud takav nedostatak modemog
duha u ndim poduhvatima. Nemamo cak ni zloduha
96
modernosti, onoga koji podstice na inovacije do ekstrava-
gancije, cime doseze nekakw bajkovitu slobodu.
Sve 5to se herojski odigralo i unistilo u Evropi pod
znakom Revolucije i Terora ostvarilo se preko Atlantika
na najjednostavniji i najprakticniji nacin (utopija bogatstva,
prava, slobode, drustvenog ugovora i reprezentacije). Na
isti nacin, sve ono 0 cemu smo sanjali pod radikalnim
znakom antikulture, subverzije smisla, destrukcije razuma
i kraja reprezentacije, citava ta antiutopija koja je u Evropi
rasplamsala tolike teorijske i politicke, esteticke i socijalne
konwlzije a nikad se nije ostvarila ('68 je bila poslednji
pokusaj), sve se to ostvarilo u Americi, na najjednostavniji
i najradikalniji nacin. Tu je ostvarena utopija, tu se ostva-
ruje anti-utopija: bezumija, deteritorijalizacije, nedeter-
minisanosti subjekta i govora, neutralizacije svih vrednosti,
smrti kulture. Amerika ostvaruje sve, i stoga postupa em-
pirijski i sirovo. Mi sarno sanjamo i s vremena na vreme
pone§to ostvarimo - dok Amerika izvlaci logicke, prag-
maticke zakljucke iz svega §to je moguce' promisliti. Po
tome je ona naivna i primitivna, ona ne zna za ironiju
pojmova ni za ironiju zavodenja, ona ne ironise s
buducnoscu iii sudbinom, ona dela, ona materijalizuje.
Utopijskoj radikalnosti suprotstavlja empirijsku radikalnost
koju jedino ona dramaticno konkretizuje. Mi filozofirarno
o kraju gomile stvari, ali one se okoneavaju ovde. Ovde
vise ne postoji teritorija (vee jedan cudesan prostor), ovde
su okoncani rea1nost i imaginamost (otvarajuci sve prosto-
re za simulaciju). Tipican model kraja nde kulture treba
dakle tr&Ziti ovde. A upravo ce narn taj arnericki nacin
zivota, koji mi smatramo naivnim iii kulturno nistavnim,
pruziti potpuni analiticki prikaz kraja ndih vredno-
sti - kod nas propovedan u prazno - s obimom koji mu
daje geografska i mentalna dimenzija utopije.
97
Ali, ako je tako, je Ii to ostvarena utopija, je Ii to uspela
revolucija? E da, to je to! Sta biste vi hteli da bude
"uspela" revolucija? To je raj. Santa Barbara je raj,
Diznilend je raj, Sjedinjene Drzave su raj. Raj je to sto
jeste, makar bio i pogrebni, jednolican i povrian. Ali je raj.
Nema drugog. Ako pristanete da izvlacite zakljucke iz
snova, ne sarno politickih i sentimentalnih, nego i
teorijskih i kultumih, onda Ameriku treba i danas da
posmatrate s istim naivnim zanosom kao su cinile ge-
neracije koje su otkrile Novi svet. S istim zanosom s kojim
sami Amerikanci gledaju na svoju svoje varvar-
stvo i svoju moe. U protivnom, 0 njoj necete
razumeti kao necete razumeti 0 svojoj istoriji iii
kraju svoje istorije. Jer Evropa se ne moze razumeti
polazeCi od sebe same. Sjedinjene DrZave su tajanstvenije:
tajanstvo americke realnosti prevazilazi naSu fikciju i naSa
tumaeenja. Tajanstvo koje ne nastoji da sebi da
smisao iii identitet, koje ne mari ni za transcendentnost ni
za estetiku i koje, upravo iz tog razloga, jedinu
veliku mod emu vertikalnost u svojim zgradarna koje su
najvelelepnije postoji u vertikalnom poretku a
pritom se ne pokoravaju pravilima transcendencije, koje
su najcudesnija arhitektonska dela a pritom se ne
pokoravaju zakonima estetike, koje su ultramodeme, ul-
trafunkcionalne, ali koje sadrze nespekulativno,
primitivno i sirovo - jedna takva kultura, iii nekultura za
nas ostaje tajrla. .
Introverzija, koncept koji zasenjuje efekte
smisla, to nam je blisko. Ali objekat osloboden svog kon-
cepta, koji moze da se ekstravertno i ekvivalentno siri u
svim svojim efektima, to je za nas zagonetka. Ekstravert-
nost je za nas tajna - baS kao !to je za Marksa bila roba:
hijeroglif modemog sveta, tajanstven upravo je
98
ekstravertan, fonna koja se ostvaruje u svom cistom dela-
nju i cistom cirkulisanju (cao Karl!).
S tog gledista,· za nas je citava Amerika pustinja. Njena je
kultura sirova: doslovnom transkripcijom u realnost ona
zrtwje intelekt i sw estetiku. Ona je tu sirovost nesumnji-
vo stekla prvobitnim decentraIizovanjem ka nenaseljenim
teritorijama, ali pored toga i nesvesno, Indi-
janaca. Mrtav Indijanac tajanstveni jemac tih primi-
tivnih mehanizama, sve do u modemo doba stika i tehno-
logija. Mozda su Amerikanci, misleci da su Indi-
jance, zapravo samo razvejali njihov jed? Oni su pustinje
prokrcili, oznacili unakrst autoputevima, ali usled nekog
tajanstvenog sadejstva njihovi su gradovi dobili strukturu i
boju pustinje. Oni nisu razrusili prostor, oni su ga jednos-
tavno ucinili beskonacnim razorivSi mu srediste (poput
gradova rastegljivih unedogled). Time su otvorili istinski
prostor za fikciju. Ni u "divljoj misli" nema prirodnog
sveta, nema transcendentnosti coveka, ni prirode, ni istori-
je - kultura je sve iIi nista, kako nam drago. Na isto ovo
nerazlikovanje nailazi se ponovo na vrhunciJ modeme
slmulacije. Ni tu nema prirodnog sveta i ne moZete razli-
kovati pustinju od metropole. Sto ne znaci da su Indijanci
bili beskrajno bliski niti da su Amerikanci od nje
beskrajno udaljeni: i jedni i drugi nalaze se s obe strane te
idealnosti prirode, a i s obe strane idealnosti kulture i ,
podjednako su otudeni od jedne i od druge.
Ovde nema kulture, nema kultumog diskursa. Nema
ministarstva, nema komisija, nema subvencija, nema una-
predenja. Ni traga od kultumog patosa, od fetisizma
nasleda kojem se prepustila cela Francuska, - ni traga od
tog sentimentalnog, a danas i drZavnog i zaStitnickog
prizivanja kulture. Bobur je ovde nemoguc koliko i u
Italiji (samo iz drugih razloga). Ne sarno da ne postoji
99
centralizacija, vee ni ideja 0 kultivisanoj kulturi, kao ni
ideja 0 milosrdnoj i svetoj religiji. Nema kulture kulture ni
religije religije. Trebalo bi pre govoriti 0
kulturi koja se sastoji u obicaja i nacina Evota.
To je jedina zanimljiva kultura, kao su u Njujorku za-
nimljive jedino ulice a ne muzeji. Cak i u plesu, filmu, ro-
manu, fikciji, arhitekturi, sve je specificno americko
ima neceg sirovog, nije pretrpelo glacanje i fraziranje,
retoriku i teatralnost ndih budoaskih kultura, !to nije bilo
nalickano bojama kultumog razlikovanja.
Kultura ovde nije onaj izvanredan carobni napitak koji
se u nas pije u jednom posveeenom mentalnom prostoru i
kojem sleduje specijalna iubrika u novinama i medu
velikim mislima. Kultura, to je prostor, brzina, bioskop,
tehnologija. Ona je autenticna, ako se to za i!ta moze reci.
To nije filmski dodatak, brzinski dodatak, tehnolo!ki do-
datak (kod nas se swda oseea ta kalemljena, heterogena,
anahrona modemost). U Americi, bioskop je istinit, jer su
citav prostor i citav nacin Zivota kinematografski. Taj rez,
ta apstrakcija koju mi saZaljevamo, ne postoji: Zivot jeste
bioskop.
Iz tog razloga traganje za umetnickim delima iii kul-
tumim prizorima uvek mi je izgledalo tdto i neumesno.
Oznaka kultumog etnocentrizma. Ako je nekultura ono
sto je originalno, onda treba dosegnuti nekulturu. Ako
pojam ukusa i!ta znaci, onda narn on nalafe da ne izvozi-
mo svoje estetske prohteve tamo gde im nije mesto. Kad
Amerikanci prenesu nde romanske samostane u njujorske
Klojstere, mi to smatramo neoprostivim izvrtanjem smisla.
Ne cinimo to i sarni prenoseei tamo nde kultume vred-
nosti. Mi nemarno prava na zabunu. Oni u neku ruku
imaju pravo na to, jer oni imaju prostor, a njihov je
prost or odsjaj svih drugih. Kad Pol Geti sakuplja u
Malibuu, u pompejanskoj viii na obali Pacifika Rembranta,
100
Impresioniste i grcko vajarstvo, on je dosledan americkoj
cistoj baroknoj logici Diznilenda, on je originalan,
to Je savrSen potez cinizma, naivnosti, kiea i nesvesnog
humora - neverovatan po besmislenosti. Naime, to nesta-
janje estetskog i uzviknih vrednosti u kicu i hiperrealnosti
opcinjava isto koliko i nestajanje istorije i realnosti u
televiziji. Zadovoljstvo treba trafiti u toj sirovoj pragmatici
vrednosti. Ako parntite samo vd imaginami muzej, pro-
mdicete ono !to je bitno (a to je upravo ono nebitno).
Reklame koje prekidaju filmove na televiziji svakako
predstavljaju povredu morala, ali one odlicno isticu da
veei deo televizijske proizvodnje nikad ne dosegne nivo
"estetskog" i da je u su§tini istog reda kao reklame. Veeina
filmova, i to ne beznacajnih, zasniva se na lstoj svako-
dnevnoj romansi: kola, telefon, psihologija,
!minka - prosto i jednostavno odslikavanje nacina zivota.
Reklame nisu niJta drugo: one kanonizuju nacin Evota
putem slike, pretvaraju ga u istinsko integral no kolo. A
sve se na televiziji, bez razlike, predstavlja
mskokaloncnu III cak potpuno nekaloricnu dijetu, eemu se
onda faliti na reklame? Svojom nistavnoJCu one eak
uzdi.fu kultumi nivo onoga !to ih okru.fuje.
nekultura, wlgamost ovde nemaju Istl
kao u Evropi. IIi je u pitanju sarno evropejska
zasenJenost, zaslepljenost jednom irealnom Amerikom?
Mozda su oni jednostavno wlgami, a ja samo sanjam 0
metawlgamosti? Who knows? Dode mi da ponudim onu
staru opkladu: ako nisam u praw vi nista ne gubite, ako
sam u praw vi dobijate sve. Cinjenica je da nam izvesna
kOja. nam se u Evropi cini neprih-
Izgleda Vise nego prihvatljiva: zadivlju-
Juca. CtnJemca Je da se sve nde analize na temu otudenja,
konformizma, jednobraznosti i dehumanizacije ruse same
101
od sebe: u odnosu na Ameriku one su te koje postaju wl-
game.
Zuto je jedan tekst po put ovoga koji sledi (autora G.
Feja) u isti mah tacan i potpuno pogreSan? "Kalifomija se
namece kao totalni mit nueg doba... Vi§erasnost, hege-
monisticka tehnologija, psihoanaliticki narcisizam, urbani
kriminal i audiovizuelna prezasicenost: Kalifomija, ta su-
per-Am erika, namece se kao apsolutna antiteza
autenticnoj Evropi ... od Holiwda do rok -limunada, od
E. T. -ja do Rata Zvezda, od neodoljivih pseudo-pobuna u
kampusima do sumanutosti Karla Sagana, od neognostica-
ra iz Silikonske Doline do misticara jedrenja na dasci, od
novoindijskih gurua do aerobika, od dzoginga do psihoa-
nalize kao oblika demokratije, od kriminala kao oblika
psihoanalize do televizije kao oruda despotizma,
Kalifomija se ustolicila kao prestonica simulakruma i
neautenticnosti, kao apsolutna sinteza cool staljinizma.
Kalifomija je histericna zemlja, Zlza okupljanja
prognanika, zemlja neistorije, nedogadanja, ali u isti mah
zemlja vrenja i neprestanog pomodnog ritma, to jest po-
drhtavanja u mestu, tog podrhtavanja koje je progoni,
posto joj svakog casa preti zemljotres.
Kalifomija nije izmislila: ona je sve uzela od
Evrope, i ponovo joj to posluZila izobliceno, smisla,
premazano pozlatom Diznilenda. Svetsko tIDOg
ludila, ogledalo nuih i nue dekadencije, kali-
fomizam, taj vruci amerikanizam, danas zapljuskuje om-
ladinu i nameee se kao mentalni vid SIDE... Revolucio-
namoj teskobi Evropljana Kalifomija suprotstavlja svoju
dugacku povorku privida: parodiju nauke s kampusima
bez obreda, parodiju grada i urbanizma s maglinom Los
Andelesa, parodiju tehnike sa Silikonskom Dolinom,
parodiju enologije s otumim vinima iz Sakramenta,
parodiju religije s guruima i sektama, parodiju erotizma s
102
deeacima s plaie, parodiju droge s kiselinama (1), parodiju
drustvenosti s komunama... tak je i kalifomijska priroda
nalik holiwdskoj parodiji antickih mediteranskih predela:
plavo more (!1), previSe divlje planine,
blaga iii previse suva klima, nenastanjena raz - carana
priroda, iz koje su odbegli bogovi: turobna zemlja pod
previse jarkim suncem i bezizrazan lik nue smrti, posto ce
Evropa sigumo umreti preplanula, s osmehom i kozom
blago izgorelom pod s letnjeg raspusta."
Sve je to istina (ako hocemo), je i sam ovaj tekst
nalik na histericni stereotip koji pripisuje Kalifomiji. Mora
biti da on, uostalom, krije nesumnjivu zadivljenost prema
svom predmetu. Ali ako smemo parafi'azirajuci G. Feja da
tvrdimo upravo obmuto, on sam nije umeo da izvede taj
preokret. Nije zapazio kako se na obodima te beznacajno-
sti.' "tihog Judila" beznacajnosti, tog mJitavog
khmatlzovanog pakla koji opisuje, stvari izvrcu u svoju
suprotnost. Nije shvatio izazov te "marginalne transcen.
dencije" u kojoj je citav jedan svet suoeen sa svojim
rubom, sa svojom "histericnom" simulacijom - a i zaJto da
ZaJto da Los Andeles ne bude parodija grada?
Stlikonska Dolina parodija tehnike? Zuto ne parodija
drustvenosti, erotizma i droge, eak i parodija mora (suvise
plavog!) i sunca (suvi§e sjajnog!). Da ne govorimo 0
muzejima i kulturi. Naravno da je sve parodija! Ako se sve
te vrednosti ne daju parodirati, znaci da su postale
nevaine. Da, Kalifomija (a s njom i Amerika) jeste
.noSe dekadencije, ali ona nije dekadentna
ona J e hlperrealno vitalna, ona ima sw energiju simula-
kruma. "To je svetsko neautenticnosti" - naravno:
to i cini njenu originalnost i moe. To uzdizanje na visi ste-
pen simulakruma ovde oseeate sasvim prirodno. Uzgred
receno, je Ii on dolazio ovamo? Da jeste, zhao bi
da kljuc za Evropu nije u njenoj odigranoj nego
103
u ovoj parodicnoj i sumanutoj anticipaciji koju predstavJja
Novi svet. On ne vidi da, iako svaka pojedinost Amerike
moze biti prezriva iIi beznacajna, celina prevazilazi
mdtu - samim tim, svaka pojedinost iz njegovog opisa
moze biti tacna, ali celina prevazilazi granice gluposti.
Ono §to je novo u jeste sudar prvog stepena
(primitivnosti i sirovosti) s 'treoom vrstom' (apsolutnim
simulakrumom). Nema drugog stepena. Tdko pojmljiva
situacija za nas kojima je uvek bio najdraZi onaj drugi
nivo, refleksije, podvajanja, nesreene svesti. Ali nijedna
vizija Amerike nema opravdanja izvan ovog izvrtanja
vrednosti: Diznilend je ono Film, televizija, to
je stvarnost! Freeways, safeways, skylines, brzina, pusti-
nje, to je Amerika, a ne muzeji, crkve, kultura ... Ukafimo
ovoj zemlji divljenje kojeg je dostojna, i zagledajmo se
malo u sme§nu stranu sopstvenih naravi i to je
dobit i uZivanje u putovanjima. Da bi se videla i osetila
Amerika, treba barem za trenutak osetiti negde downtown,
u Obojenoj Pustinji iii u krivini nekog freeway da je
Evropa nestala. Treba se barem za trenutak zapitati:
"Kako neko uop§te moze biti Evropljanin?"
104
KRAJMOCI?
Pedesete go dine u SAD bile su zlatno doba (When the
things were going on), za kojim se jo§ uvek oseea nos-
talgija: ekstaza moei, moe moei. Sedamdesetih godina,
moe je jos uvek tu, ali draf je prekinuta. To je doba orgi-
janja (rat, seks, Menson, Vudstok). Danas vise nema orgi-
janja. SAD se, kao i svi ostali, danas suocavaju s jednim
razmeksanim svetskim poretkom, s jednom razmeksanom
svetskom situacijom. To je nemoe moei.
Ali to sto Sjedinjene ddave vise nisu monopolisticki
centar svetske moCi ne znaci da su one izgubile moe, vee
jednostavno znaci da vise ne postoji centar. Pre bi se mo-
glo reei da su one postale orbita jedne imaginame moei na
koju se svi pozivaju. S tacke gledista konkurencije, hege-
monije i "imperijalizma" svakako su izgubile poene, ali su
s eksponencijalnog gledista na dobitku: pogledajte na
primer nepojamni rast dolara, koji nije srazmeran
ekonomskoj nadmoei, ali koji tim vise zadivljuje,
pogledajte bajkovito uspenje Njujorka i, zasto da ne, svet-
ski uspeh Da/asa. Amerika i dalje poseduje moe,
iIi kultumu, moe kao specijalni efekat.
Citava je Amerika po uzoru na Regana postala kalifomij-
ska. BivSi glumac, bivSi kalifomijski guvemer, prosirio je
na celu Ameriku kinematografsku i euforicnu, ekstraver-
tnu i reklamnu viziju vestackih raj eva sa Zapada.
Obnavljanjem prvobitnog americkog sporazuma 0 ostva-
105
renoj UtOP1Jl, uspostavio je izvestan vid ucene lakoCi
zivljenja. Jer onaj idealni spoj 0 kojem je govorio Tokvil
izgleda da se raspao: Amerikanci mozda i dalje imaju
izostren smisao za individualni interes, ali izgleda da nisu
ocuvali smisao koji bi se kolektivno mogao pripisati nji-
hovim poduhvatima. Otud dana§nja kriza, koja je duboko
ukorenjena i stvarna, i koja teZi rehabilitaciji ideje
pripadnosti zajednici, jedne vrednosti koja bi spontano
usmerila pona§anje i koja bi bila nekakva idealna
rezultanta sila. To je Reganov uspeh u poduhvatu
prividnog vaskrsavanja americkog prvobitnog prizora.
"America is back again". Oslabljeni Vijetnamskim ratom,
koji im je bio isto toliko neshvatIjiv koliko i upad malih
zelenih u nekom stripu, koji su uostalom tako i
doZivljavali, izdaleka, kao televizijski rat, ne razumevajuci
za§to ih svet osuduje i zamisljajuci da je jedino moguce da
je na njih usmerena ostvarena utopija Zla - komunizam,
posto su oni ostvarena utopija Dobra, zaklonili su se u
lakocu, u pobedonosnom opsenarstvu. Opet potpuno kali-
fomijskom, jer u stvarnosti u Kaliforniji nije uvek
suncano, vee je cesto sa suncem pomdana i magI a iii
losandeleski smog. A vi je ipak pamtite kao suneanu, kao
suncem obasjan ekran. Takvaje Reganova fatamorgana.
Amerikancima, kao i ostalima, nije stalo da se pitaju da Ii
veruju iii ne veruju u zasluge svojih voda, niti u to da Ii je
njihova moe stvarna. To bi iti odvelo predaleko. Radije se
pona§aju kao da u nju veruju, pod uslovom da se njihovo
verovanje ne uzme zdravo za gotovo. Vladati danas maei
pruhti prihvatIjive make kredibiliteta. Kao u reklami, a
isti je i efekat prianjanja datom scenariju, bio on politieki
iii reklarnni. Reganov je scenario i jedno i drugo istovre-
meno, i to uspebn.
106
Sve se zasniva na spici. Posto je drustvo definitivno
poistoveeeno s preduzeeem, sve se zasniva na sinopsisu
performansa i preduzetnistva, njegovi rukovodioci treba
da proizvedu sve make reklarnnog imidh. I najmanji je
propust neoprostiv, jer bi time sva nacija bila osteeena.
ImidZu moZe da doprinese Cak i bolest, kao sto je
Reganov rak. Dok su nasuprot tome politi eke slabosti i
nedostaci bemaeajni. Prosuduje se sarno na osnow po-
jaYne strane.
Taj konsenzus u simulaCiji mnogo je otpomiji nego sto
nam se eini, jer je mnogo manje izlo!en iskusenjima politi-
eke istine. Sve na§e modeme vladavine reklamnim propi-
sima u regulisanju javnog mnjenja duguju izvesnu
politicku metastabilnost. Nemoe, skandali, porazi za
sobom vise ne povlace katastrofu. V dno je da budu
prikazani uverljivo i da publika bude svesna napora koji se
u tom smislu eini. "Reklamni" imunitet vlasti podseea na
reklamni imunitet poznatih marki praSka za rublje.
Niko vise ne broji greSke rukovodilaca, iz raznih
zemalja, koje bi u neko drugo doba strmoglavo ubrzale
njihov pad i od kojih se, u sistemu simulacije vlasti i kon-
senzusa putem nezainteresovanosti, svi lako oporave.
Narod se vise ne dici svojim vodama, a ovi se vise ne dice
svojim odlukama. Dovoljna je i najmanja prividna
kompenzacija da se vaspostavi reklamno poverenje. Poput
operacije u Granadi preduzete posle trista poginulih u Li-
banu. Scenario bez rizika, rezija proraeunata, dogadaj
vestaCki, uspeh osiguran. Uostalom, ta dva dogadaja, u
Libanu i Granadi, svedoce 0 istoj politickoj irealnosti:
prvi, teroristieki, potpuno je izmakao kontroli; drugi, pot-
puno namelten, nije joj dovoljno umakao. Oba su bila be-
smislena u odnosu na veltinu vladanja. Nadovezali su se u
prazno, sto je odlika dana§nje politicke scene.
107
Ista autoreklama, isti kult poverenja, isti kult spice u novoj
reganovskoj generaciji. Dinamicnoj, euforicnoj - iIi.
receno, dinamizujueoj, euforizujueoj. Ni sreea za nJu mJe
neka nova ideja, niti je uspeh motivacija, jer ona vee sve
to ima. To zapravo nisu militanti nego simpatizeri
sreee i uspeha. Generacija izrasla iz
setih godina, ali potpuno oslobodena nostalgtJe, gnze .sa:
vesti, cak i podsvesti 0 tim ludim godinama.
poslednje tragove
hirurgije, s novim licem, nOVlm noktima, ulaStemm neu-
ronima i softverom u punom jeku. Generacija koja se ne
pokreee ni na ambiciju, ni na energiju potisnutog, nego je
savrseno preusmerena na sebe, zaijubijena u poslove
manje zbog profita iii prestiZa nego zbog neke vrste de-
monstracije optimalnih Ona
swgde oko medija, 1 msu
monstrumi bilOisa nego pnrepcl SOUbllOlsa, Jer Je 1 sam
bilOis postao soubilOis. Clean and perfect. Japi. Iz samog
imena odzvanja to radosno preobraeenje. U odnosu na
prethodnu generaciju, nije bilo razdiruee vee jed-
nostavno pranje, o prost, zaborav - pomalo lrealan posle
suvise jakog dogadaja. Japi nisu prebegli buntovnici, to je
nova rasa, siguma u sebe, pomilovana, oprana, koja se
lako snalazi u svetu performantnog, mentalno
nezainteresovana prema svakom drugom cilju izuzev
promene i unapredenja (un41predenja svega: proizvoda,
Ijudi, istraZivanja, karijera, nacina Zivota!). Mozda
pretpostavljali da ee -
godina ustupiti mesto jednoJ mobdnoJ 1 razoearanoJ e!lU,
ali nije tako: ova je, barem kako sama sebe reklamlra,
mobilna i ocarana. Ta ocaranost je tako mlaka: ona busi,
ali da sebe ne raskopa, bilo da je ree 0 poslovima,. politici
iii informatici, ona se najavljuje kao blago operaclonalna.
Njen bi slogan mogao biti:
108
You CAN'T HAVE YOUR MONEY AND SPEND IT TOO!
You CAN'T HAVE YOUR CAKE AND EAT IT TOO!
You CAN'T EAT YOUR WIFE AND FUCK IT TOO!
You CAN'T LIVE AND HAVE YOUR LIVING TOO!
Ali ta je lakoea neumoljiva. Njena je logika neumoljiva.
Ako je utopija ostvarena, onda nesreea ne postoji, siro-
maSnima se vise ne moze verovati. Ako je Amerika vas-
krsnula, onda se pokolj. Indijanaca nije ni odigrao,
Vijetnam se nije ni odigrao. Obilazeei bogate raneere iii
poljoprivrednike sa Zapada, Regan nije nikad pretposta-
vio, a kamoli pomenuo da postoje siromaSni. On lOa jedi-
no za ociglednost bogatstva, tautologiju moei, koju
prosiruje na dimenzije nacije, pa i citavog sveta.
Beskuenici su osudeni na zaborav, napustanje, prosto i
jednostavno na nestanak. To je logika must exit. Poor
people must exit. Ultimatum bogatstva, produktivnosti,
brise ih sa scene. S pravom, jer oni imaju los obicaj da se
ne povinuju opstem konsenzusu.
Beda koja je doskora nekako olakSavana, koja je
odriavana u orbiti subvencionirane socijalizacije, sve se to
rusi pod zahvatom bogomdanog (predsednikovog)
dekreta. Izgleda kao da se StraSni Sud vee odigrao. Do-
brima je presudeno da su dobri, ostaIi su napusteni. Kraj
dobre volje, kraj nemime savesti. Treci svet je. zle Ii sud-
bine, izbrisan. On je sluzio samo da uznemiri savest boga-
tih i svi pokusaji njegovog spasavanja bili su osudeni na
propast. Tome je kraj. Ziveo Cetvrti svet, onaj kojem se
ka.ze: "Utopija je ostvarena, neka nestane onaj ko u njoj
ne ucestwje", onaj ko nema pravo da se pomoJi na
povrsini, disenfranchised, uskraeen za moe govora,
osuden na zaborav. koji ee biti izbacen i koji ee crknuti
drugorazrednom smreu. .
Disenfranchising.
109
Gube se prava, jedno po jedno, posao, pa kola. Nema
driver's license - nema identiteta. Tako citavi slojevi
stanovnistva, potpuno napusteni, tonu u zaborav.
Oslobadanje je bilo istorijski dogadaj: bilo je obelezeno
emancipacijom suzanja i rob ova, dekolonizacijom Treeeg
sveta i, u ndim drustvima, sticanjem razlicitih, danas
svuda priznatih prava: na rad, na glasanje, na seks, prava
zena, zatvorenika, homoseksualaca. Ljudska prava su
svugde priznata. Navodno, svet je osloboden, nema se
vise za sta boriti. Ali istovremeno, citave se grupe pustose
iznutra (pojedinci takode). Socijala ih je zaboravila i oni se
i sami zaboravljaju. Ispadaju iz igre, po put zombija
osudenih na potiranje i statisticke krivulje nestajanja. To je
Cetvrti svet. Citava podrucja naSih modemih drustava, ci-
tave zemlje Treeeg sveta upadaju u tu opustosenu zonu
Cetvrtog sveta. Ali dok je Treei svet jos imao politicki
smisao (iako je to bio kolosalni svetski promdaj), Cetvrti
svet ga nema. On je transpolitican. On je rezu/tat politicke
nezainteresovanosti naSih drustava. socija/ne
nezainteresovanosti nasih naprednih drustava, ekskomu-
nikacije koja pogada upravo drustva komunikacije. To
van na celoj zemaljskoj kugli. To se moze uporediti jedi-
no s onim hiljadama tona kafe koje su sagorevane u
lokomotivama da bi se odrZale svetske cene. IIi pak s pre-
kobrojnima u primitivnim etnickim grupama, koje je neki
prorok kao leminge vodio u nepovrat, ka okeanskom
horizontu na kojem su nestajali. I sarna politika pojedinih
druva postaje negativna. Njen cilj viSe nije socijalizacija,
integracija, stvaranje novih povlastica. Iza tih privida soci-
jalizacije i participacije, ona desocijalizuje, obezvreduje,
proteruje. Drustveni poredak zasniva se na razmenarna,
tehnologijama, visokospecijalizovanim udruzenjima i
takvom intenzifikacijom on dezintenzifikuje citave zone
koje postaju rezervati, a ponekad ni to: deponije, pustare,
110
nove pustinje za novu sirotinju, poput onih oko atomskih
central a autoputeva. Nista se neee uciniti za njihovo
spasavanJe, a mozda se nista i ne mofe uciniti, jer su se
oslobadanje, emancipacija, ekspanzija vee odigraIi. Tu
dakle. nema elemenata neke buduce revolucije, to su
neumltne posledice jednog orgijanja moei i jedne
nepovratne koncentracije sveta kao posledice te
ekstenzije. !edino je pitanje: koja ee situacija proisteei iz
progreslvnog (koje vee, pod Reganom
I Tacerkom dobija surovi zaokret)?
Pitamo se otkuda tolika Reganova popularnost. Ali trebalo
bi utvrditi .m.u)e poverenje ukazano. Skoro je
lepo da bl bllo Isbmto: kako je moguee da su pred
nJlm odbrane pale? Kako to da nijedan pogreSan
korak, mJedan nije okrnjio poverenje koje mu je
ve.,e da ga Je sarno paradoksalno pojacao? (sto
nase francuske vlastodrice za koje se stvari odvi-
.sto. se vise razmeeu inicijativom i dobrom
volJom, Vise 1m opada popularnost). Ali to je upravo
otud sto Je poverenje koje je ukazano Reganu paradok-
sa/no poverenje. Kao sto se razlikuje pravi san od para-
doksalnog spavanja, tako bi trebalo razlikovati stvamo
poverenje od paradoksalnog poverenja. Prvo se ukazuje
coveku rukovodiocu srazmemo njegovim vrli-
narna I Paradoksalno poverenje jeste ono koje
se ukazuJe nekome u zavisnosti od njegovog neuspeha iii
odsustva vrlina. Tipican primer za to jeste proces dobro
poznat u istoriji mesijanskih i milenaristickih pokreta, kad
neka nakon kraha svog prorokovanja, umesto da se
rastun I odrekne svog vode, sabija redove oko njega i
stvara sektaSke iii crkvene ustanove, kao potporu
za ocuvanJe vere. Ate su ustanove tim postojanije sto vise
crpu energiju iz propalog prorocanstva. To "dodatno"
111
poverenje i ne podnosi nedostatke, posto se zasniva na
negiranju p ~ r a z a . Takva je, uz duma postovanje razlika,
zapanjujuCa aura oko Reganovog kredibiliteta koja navodi
na pomisao da je americko prorocanstvo, sjajna prilika za
ostvarivanja utopije, zajedno sa svetskom moci, propalo,
da se nije ostvario imaginarni podvig koji je trebalo da
ovenca dvovekovnu istoriju, i da je Regan posledica
propasti tog prorocanstva. S Reganom, citav se nekada
efikasni sistem vrednosti idealizuje i postaje imaginaran.
Stika Amerike i za same Amerikance postaje imaginarna,
iako je nesumnjivo sustinski kompromitovana. To
preobraeanje spontanog poverenja u paradoksalno pove-
renje i ostvarene utopije u imaginarnu hiperbolu cini mi se
odlucujucom prekretnicom. Ali stvari bez sumnje nisu
tako jednostavne. Jer ne znaci da je stika Amerike sustin-
ski izmenjena u ocima samih Amerikanaca. Ne znaci da je
ta prekretnica reganovskog doba nesto vise od novog
zapleta. Who knows? To je isto toliko tesko proceniti
koliko i razluciti neki proces od simulacije procesa, kradu
od simulacije krade. Amerika je i sama zagazila u tu eru
nerazlucivog: da Ii ona jos stvarno ima moc iii je samo
simulira?
Da Ii se Regan moze smatrati zaStitnim znakom savre-
menog americkog drustva - drustva koje je nekad imalo
originalne odlike moci, a sada se nalazi u stadijumu
plasticne operacije podmladivanja? Druga bi pretpostavka
mogla biti: Amerika vise nije one sto je bila, ali nastavlja
svoju putanju, zapala je u histereziju moCi. Histerezija:
proces koji se odvija po inerciji, efekat koji traje i kad je
njegov uzrok nestao. Na taj nacin se moze govoriti 0 his-
tereziji istorije, histereziji socijalizma, itd. Proces se i dalje
odvija poput tela koje se kreee na osnow steeenog
ubrzanja iii sile inercije, iii poput coveka bez svesti koji i
dalje stoji usled sile ravnoteze. IIi pak, komicnije: poput
112
biciklista iz Zarijeve Muijacine, koji su umrli od iscrplje-
nosti u prelasku preko Sibira, ali koji i dalje pedaliraju i
pokrecu Veliku MaSinu, posto su mrtvacku ukocenost
pretvorili u pokretacku energiju. Savrsena fikcija: mrtvaci
su moZda cak u stanju da ubrzavaju i da pokrecu maSinu
bolje nego zivi, posta vise nemaju briga. Da Ii Amerika
lici na dekatoped Alfreda Zarija? Ali opel, iako izgleda
ocigledno da se dogodio nekakav prekid napajanja, iIi
prekid drdi americke maSipe, ko ce reci da Ii je to usled
nedovoljnog iIi prejakog napajanja mehanizama?
Sigurno je da oporavljanje velikih ideja i nemilost ista-
rijskih strasti Ameriku manje pogada nego Evropu, jer to
nisu pokretaci njenog razvoja. Nju, medutim, pogada
nestanak ideologija koje su je osporavale i iznemoglost
svega sto joj se suprotstavljalo. Ako je bila mocnija u prve
dye decenije posle Drugog svetskog rata, bile su mocnije i
ideje i strasti koje su je raskrinkavale. Americki sistem
mogao je da otrpi zestoke napade (Cak i iznutra, Sezdese-
tih i sedamdesetih godina). Danas, Amerika vise nema istu
hegemoniju ni isti monopol, ali je u neku ruku neospora-
vana i neosporiva. Bila je svetska sila, a postal a je model
(za biznis, trziste, preduzetnistvo, performans) koji se uni-
verzalizuje sve do Kine. Internacionalni stil dan as je
americki. Nista joj se zapravo vise ne suprotstavlja, ofan-
zivna periferija se resorbovala (Kina, Kuba, Vijetnam),
velika antikapitalisticka ideologija postala je isprazna. Sve
u svemu, sirom sveta, uspostavlja se oko Sjedinjenih
DrZava isti efekat konsenzusa kao oko Regana u SAD.
Efekat kredibiliteta, reklame, slabljenje odbrambenih me-
hanizama potencijalnog protivnika. Tako je bilo s
Reganom: malo pomalo vise niceg nije bilo protiv njega,
nicega naspram njega, iako se njemu sam om zapravo ne
moze pripisati politicka genijalnost. Konsenzus' usled
efuzije, elizije opozitivnih elemenata i margina. Politicka
113
dekadencija i reklamna uzvisenost. Isto je tako sa Sjedi-
njenim Driavama na planetarnom nivou. Ne eini se da je
amerieka moe nadahnuta nekim samosvojnim duhom (ona
funkcionise po inerciji, pojedinaeno, uprazno, sputana
sopstvenom snagom) - medutim, Amerika uZiva u nekoj
vrsti blica, reklarnnog udara. Kao da se po svetu siri
nekakva mitska i reklamna moe Amerike, srazrrnerna
reklamnoj polarizaciji oko Regana. Na taj naein, pomoeu
tog navodnog viska vrednosti, eksponencijalnog,
autoreferencijalnog i zapravo neosnovanog kredibiliteta
citavo se drustvo stabilizuje pod reklamnom perfuzijom.
Poplava dolara na svetskim berzarna je simbol i najbolji
primer za to.
Ali to je ipak krhka metastabilnost, koliko na planu
spoljaSnje toliko i na planu unutraSnje politike. Jer je ona,
u krajnju ruku, zasnovana sarno na rusenju svake stvame
alternative, na nestajanju otpora i antitela. Tu leZi stvama
kriza americke moei, kriza moguee stabilnosti po inerciji,
uspona moei u prazno. Dna je po mnogo eemu sliena
gubitku antitela u prezaStieenom organizmu. Zato mi Re-
gan oboleo od raka zvuei kao poetska ironija. Stilska figu-
ra raka u poneeemu je nalik tom transparentnom
kredibilitetu, toj euforiji tela koje vise ne proizvodi
antitela, i kojem preti unistenje usled viska funkcionalno-
sti. Prvi covek najveee svetske site oboleo od raka! Vlast u
metastazi. Dva pola naSe ciyilizacije se susreeu. Ukidanje
predsednickog imuniteta, jos malo pa SIDA! To bi trebalo
da oznaci poeetak opste implozije (na Istoku je vlast vee
odavno zahvacena nekrozom).
Ali to je mozda prenagljivanje, moZda bi trebalo pre
govoriti 0 menopauzi. Smirivanje duhova, generalna
opravka posle konvulzija sedarndesetih godina, kraj svih
novih granica, konzervativno i reklamno upravljanje stva-
114
rima, prizemna perforrnativnost, bez pogleda u buduenost
. ,
strogost 1 trening, biznis i dZoginig, kraj raskalaSnosti i
orgijanja, vaspostavljanje naturalisticke utopije preduzetni-
stva i biosocioloskog ocuvanja vrste - zar sve to ne znaci
kraj bljestavosti moei i ulazak u histericnu euforiju meno-
zar Reganova faza nije sarno prizdravlje-
llJe, posle sloma, ali koje nagovestava druge
Uprkos tome, svaka "nova granica", svaka nova
K:e?edi" danas nepojmljiva. Tu se zapravo
oseca sustmska promena u arnerickom vazduhu: efekat
Regan potrosio je nacionalni kiseonik.
Stirn u vezi treba reCi da efekat menopauze nije svoj-
stven iskljucivo Americi, on je primetan u svim zapadnim
demokratijama, i svugde pustosi, kako u kulturi tako i u
politici, u individualnim emocijarna i ideolollim strastima.
!reba se da ce naS ulazak u Trece doba biti propra-
cen susrettma Treee vrste (avaj, vee smo imali naSeg de-
mona srednjeg doba, to je bio faSizarn). Sto se tiCe
stvamosti, ona i posle liftinga cuva svoj obim,
sVOJU naddimenziju i u isti mah svoju nedirnutu sirovost.
Sva drustva na kraju dobijaju masku, pa zaSto ne bi Re-
ganovu? Ali ostaje nedirnuto ono sto je bilo prisutno od
poeetka: prostor i duh fikcije.
liS
116
DESERT FOR EVER
Zalasci sunca su ogromne duge koje traju jedan sat.
Godi§nja doba ovde vi§e nemaju smisla: ujutru je proleee,
u podne leto, a noei su u pustinji hladne ali nikad nije zi-
mao Nekakva obustavljena vecnost vlada tu gde se godina
obnavlja svakog dana. S izvesno§eu da ee tako biti svakog
dana, da ee u svaki suton biti ta duga u svim bojama spe-
ktra u kojoj se svetlost, po§to je celog dana vladala u svo-
joj nedeljivosti, ponovo uvece razlaie na sastavne boje pre
nego ~ t o nestane. Boje koje su vee sadrzane u trenutnoj
dugi koja se pali na vetru na kresti pacifickih talasa.
Nepovrediva miJost podneblja, jedinstvena drd jedne
prirode koja kruni§e besmisleno bogatstvo Ijudsko.
Ova je zemlja beznadema. Cak je i smeee u njoj cisto,
saobracaj kao podmazan, cirkulisanje smireno. Latentno,
laktalno, letalno - takva likvidnost Zivota, likvidnost
znakova i poruka, takva fluidnost tela i kola, takvo
plavetnilo kosa i takvo obilje mekih tehnologija Evroplja-
nina cine sanjarem 0 smrti i ubistvu, 0 motelima za
samoubice, orgy and cannibalism, da bi porazio to
savrsenstvo okeana, svetlosti, tu besmislenu lakoeu
zivljenja, hiperrealnost svega oVdaSnjeg.
Otud fantazam seizmicke pukotine i survavanja u Pacifik,
koje bi dokrajcilo Kalifomiju i njenu kriminalnu i skanda-
Joznu lepotu. ler nepodno§ljivo je preZiveti t e ~ k o e u posto-
117
janja sarno u fluidnosti neba. litica. jedrenja na dasci.
pustinja. sarno uz pretpostavku sreee.
Ali cak je i seizmicki izazov sarno flert sa smreu, i se
ubraja u prirodne lepote, poput istorije iii
teorije, ciji se hiperrealisticki odjek ovde gasl s .nenametlJI-
yom draZi prethodnog zivota. Jedino sto ostaJe od suro-
vog i istorijskog prohteva: ovaj grath na plaZi. naspram
pucine. koji se vise ne obraea.
vee nebu i pucini i transparentmm paclfickim bOZanstVlma:
PLEASE, REVOLUTION!
No, da Ii je slucajno sto najveea pomorska baza, baza
sed me pacificke flote, suste inkarnacije americke .domi-
nacije svetom i najveee vojne snage sveta, predstavlJa
ove izazovne lepote? BaS tu gde duva prelepa maglJa
Santa Ane, pustinjski vetar koji prelazi preko planina da bi
se u njima zadrZao cetiri-pet dana, zatim razvejao maglu,
sprzio zemlju, zapaIio more i zgazio ljude naviknute na
izmaglicu - najIepsa stvar u Santa Ani jeste noe na plaZi u
kojoj se kupate kao usred dana i poput vamp ira pocmite
na mesecini.
Ova je zemlja beznadema.
Mi fanatici estetike i smisla. kulture, mirisa i zavodenja, mi
za koje je lepo jedino ona sto je duboko moralno, i
zanosno jedino herojsko i
koji smo nepopravljivo vezam za I
transcendencije. dozivljavamo mentalm sok I necuveno
olakSanje kad otkrijemo koliko je opcinjavajuei
to vrtoglavo otkacinjanje koje vlada kako u pustmJama
tako j u gradovima. Kad otkrijemo da se moze podjedna-
118
ko uZivati u ukidanju svake kulture
krunisanjem nezainteresovanosti.
ushieivati se
Govorim 0 arnerickoj pustinji i gradovima koji to nisu ...
Nema oaza, nema spomenika. neodredeno putovanje mi-
neralnosti i autoputeva. Swda: u Los Andelesu iii Tventi
Najn Palmsu, Las Vegasu iii Borego Springsu ...
Umesto puste zelje - pustinja. Zelja je jos nesto nabijeno
prirodnosCu. zivimo od njcmih ostataka u Evropi, i od
ostataka jedne kriticke kulture u agoniji. Ovde su gradovi
pokretne pustinje. Nema spomenika. nema istorije:
ushieenje pokretnim pustinjarna i simulacijom. Ista siro-
Yost u neprekidnim i nezainteresovanim gradovima kao u
nedirnutoj tisini Bedlendsa. ZaSto je LA, zaSto su pustinje
tako zadivljujuee? Zato sto je u njima razreSena sva dubi-
na - sjajna, pokretna i povrsna neutralnost, izazov smislu i
dubini, izazov prirodi i kulturi, potonji hiper-prostor,
ubuduee bez porekla, bez referenci.
U svemu tome nema draZi, nenia zavodenja. Zavodenje je
negde drugde, u ltaliji, u izvesnim predelima koji su pos-
tali slike, kulturalizovanog i profinjenog crteZa koliko i
gradovi i muzeji koji ih Cuvaju. Opisani, ocrtani, izuzetno
zavodljivi prostori, gde je smisao toliko istanean da je na-
pokon postao ukras. Ovde je upravo obrnuto: nema
zavodjenja, vee apsolutna zadivljenost, zadivljenost pred
nestajanjem svakog kritickog i estetskog vida Zivljenja, u
zracenju bespredmetne neutralnosti. Imanentne i solarne.
Magija pustinje: nepokretnost bez zelje. Magija Los
Andelesa: besmisleno cirkulisanje bez zelje. Kraj estetike.
Ne isparava sarno estetika dekora (prirodnog iIi arhitek-
tonskog), vee i estetika tela i govora, svega onoga sto
sacinjava mentalne i socijalne navike Evropljanina, naroci-
119
to latinca, ta neprekidna commedia del/'arte, patos i reto-
rika drustvenog odnosa, dramatizacija govora, jezicke
igre, aura sminke i vestackih pokreta. Sva draZ estetike i
retorike zavodenja, ukusa, ocaravanja, pozorista, ali i
protivreenosti, surovosti, uvek ponovo prisvojena u
govoru, igri, udaljenosti, vestackom. Nd univerzum nikad
nije pustinjski, uvek je teatralan. Uvek dvosmislen. Uvek
kulturalan, i pomalo smesan u svojoj naslednoj kulturalno-
sti.
Ovde zadivljuje odsustvo svega toga, kako odsustvo
arhitekture u gradovima koji su sarno jos dugacka signal i-
zacijska putovanja, tako i vrtoglavo odsustvo emocije i
karaktera u licima i telima. Zgodnim, fluidnim, mekim iii
cool iii cudnovato proZdrljivim, nesumnjivo manje usled
kompulzivne bulimije nego usled opste nekoherentnosti
koja dovodi do neusiljenosti tela iii govora, hrane iii
grada: labava mreza pojedinacnih i uzastopnih funkcija,
hipertrofirano eelijsko tkivo koje kvasa u svim pravcima.
Otuda su freeways jedino tkivo grada, saobracajno, iii pre
neprestano transurbanisticko tkivo, neeuveni spektakl hi-
ljada automobila koji saobraeaju jednakom brzinom, u oba
smera, farova upaljenih usred bela dana, na putu za Ven-
turu, stiglih niotkuda, usmerenih nikuda: neizmemi kolek-
tivni cin, voziti, odvijati se neprestano, bez agresivnosti,
bez cilja - transferencijalna drustvenost, nesumnjivo jedina
drustvenost u toj hiperrealnoj tehnoloskoj soflmobile eri,
koja se iscrpljuje u povrsimuna, mreZama, mekim
tehnologijama.
U Los Andelesu nema metroa ni lifta. Nema vertikal-
nosti ni andergraunda, nema promiskuiteta ni kolektivno-
sti, nema ulica ni fasada, nema centra grada ni spomenika:
fantastican prostor, avetinjski diskontinualni sled
120
rasprsenih funkcija, znakova bez hijerarhije - bajka
nezainteresovanosti, bajka nezainteresovanih povrsi-
na - moe Cistog prostiranja, kakvu imaju pustinje. Moe
pustinjske forme: brisanje tragova u pustinji, brisanje
oznacenog u gradskim znakovima, brisanje svake psiho-
logije u telima. Animalna i metafizicka opcinjenost, direk-
tna opcinjenost prostranstvom, imanentna opcinjenost su-
yocom i sterilnoseu.
Mitska moe Kalifomije leZi" toj mesavini totalnog otka-
cinjanja i vrtoglave mobilnosti dosegnute na lieu mesta, u
hiperrealnom scenariju pustinja, autoputeva, okeana i
sunca. Jedino tu postoji taj bijeStavi spoj radikalne nekul-
ture i takve prirodne lepote, cuda prirode i apsolutnog
privida: just in this mixture of extreme irrejerentiality and
deconnection overall, but embedded in most primeval and
greatfeatured natural scenery oj deserts and ocean and
sun - nowhere else is this antagonistic climax to be
found. "
Na drugim mestima, prirodne lepote nabijene su smislom
nostalgijom, a sama kultura nepodnosljiva je od
Jake kulture (Meksiko, Japan, Islam) vraeaju nam u
ogledalu odraz nde degradirane kulture i sliku nde dubo-
ke krivice. ViSak smisla jedne jake, ritualne, teritorijalne
kulture pretvara nas u gringose, zombije, turiste predodre-
dene za boravak u prirodnim lepotama zemlje.
od toga nema u Kalifomiji, gde je strogost totalna,
Jer Je sarna kultura pustinja - i treba da kultura bude
pustinja kako bi sve stvari bile jednake i isijavale u istom
natrpirodnom vidu.
Zato je i sam let od Londona do Los Andelesa preko' seve-
mog pola, po stratosferskoj apstrakciji i hiperrealnosti vee
121
deo te Kalifomije i pustinja. Deteritorijalizacija pocinje s
otkacinjanjem noei i dana. Kad njihova podela vise nije pi-
tanje vremena vee pr05tora, visine i brzine i vrlo je cisto
uocljiva - kao po vertikali - kad prolazimo kroz noe kao
kroz oblak, tako brzo da je opdamo kao blizak predmet
koji gravitira oko zemlje, iii kad se, naprotiv, potpuno re-
sorb uj e, kad se sunee drZi na istoj tacki na nebu tokom
svih dvanaest sati leta, vee je tu kraj naSeg sistema pro-
stor - vreme, i isti prizor iz bajke kao ee biti na
Zapadu.
Carolija toplote ovde je metafizicka. Same boje. pastelno
plave, ljubicaste. lila, proisticu iz laganog.
vanvremenskog sagorevanja. Mineralnost zemlje izbija na
povriinu u kristalnim vegetaeijama. Svi prirodni elementi
podvrgnuti su vatrom. Pustinja vise nije predeo,
to je cista forma koja proistiee iz apstrakeije svih ostalih.
Njena je definicija apsolutna, graniea posveeujuea, iviee
strme i obodi okrutni. To je prestonica znakova neodoljive
neophodnosti, neumitne potrebnosti, ali smisla, ar-
bitramih i neljudskih, koje prelazimo ne desifrujuei ih.
Neopoziva transparentnost. Pustinjski gradovi se takode
prekidaju naglo, nemaju okolinu. I ]ice na fatamorganu,
koja se moze rasprsiti u svakom trenutku. Treba sarno
pogledati Las Vegas, uzviseni Las Vegas, kako say izranja
iz pustinje u fosforeseentnoj svetlosti u smiraj dana i vratiti
se, posto smo citave noei iserpljivali svoju povrinu energi-
ju, jos jacu u osvit zore, vratiti se u pustinju u osvit dana,
da bi se otkrila tajna pustinje i onoga sto je u njoj znak:
zacaravajuei diskontinuitet, totalno povremeno isijavanje.
Tajna veza koeke i pustinje: intenzitet koekanja udvostru-
cen prisustvom pustinje na obodu grada. Klimatizovana
svezina dvorana nasuprot isijavajuooj vrelini spolja. lzazov
122
svih vestackih svetlosti zestini suneeve svetlosti. Sa svih
strana suneem obasjana noe koeke - svetlucajuea tama
dvorana usred pustinje. Sama koeka je pustinjska, nehu-
mana, nekultivisana, inicijatorska forma, izazov prirodnoj
ekonomiji vrednosti, ludila na granici razmene. Ali i ona
ima ostru granieu, i prekida se naglo, njene su iviee bes-
prekome, njena je strast jedinstvena. Ni pustinja ni koeka
nisu slobodni prostori: to su ograniceni, koneentrlcni pros-
tori, s rastueim intenzitetom ka unutra, ka jednom
sredistu: duhu koeke iii . sreu pustinje - od pamtiveka
povldeenom prostoru u kojem stvari gube senku, u kojem
novae gubi vrednost i u kojem izuzetna retkost tragova i
onoga Ito predstavlja znakove navodi Ijude da teie tre-
nutnosti bogatstva.
123
V ANISlllNG POINT ........................................................ 7
NEW YORK ..................................................................... 1 7
ASTRALNA AMERIKA ....................................... ........... 29
OSTV ARENA UTOPIJA ... ............................................... 75
KRAJ MOCI? ................................................................... 105
DESERT FOR EVER ....................................................... 117

NASLOV ORIGINALA Jean Baudrillard, AMERIQUE © Editions Grasset & Fasquelle, 1986.

CIP - KataJogizacija u pubJikaciji Narodna biblioteka Srbije. Beograd 840-4 BODRIJAR. Zan AmerikalZan Bodrijar; prevela s francuskog Mila B~tic. - Beograd: Buddy Books: Kontekst. 1993 (Sopot: Megrat). - 127 str.; 21 cm. - (Filozofska biblioteka Tekst) Prevod deJa: Amerique/Jean BaudriUard. - Tiraf 1000. ISBN 86-901393-1-1 12326924

VANISHING POINT
Caution: objects in this mirror may be closer than they appear!

Nostalgija izrasla iz nepreglednosti teksaSkih brefuljaka i sijera Novog Meksika: jedrenje autostradom, superhitovi na krajsler-stereu, talas vreline - nije dovoljan fotografski snimak - trebalo bi imati filmski snimak celog putovanja, u stvarnom trajanju, zajedno s nepodnoSljivom vrelinom i muzikom, i sve odgledati u celini kod kuce, u zamracenoj sobi - ponovo doziveti magicnost autoputa i razdaljine, i ledenog pica u pustinji i brzine, sve ponovo doziveti kod kuce na videu, u stvamom trajanju - ne sarno radi uzivanja u secanju, nego stoga sto je opcinjenost besmislenim ponavljanjem vee sadrzana u toj apstrakciji putovanja. Odvijanje pustinje neizmemo je blisko bezvremenosti filmske trake. SAN ANTONIO Meksikanci, prozvani tikanosima, u svojstvu vodica prilikom obilaska Alama velicaju heroje americke nacije koje su junacki poubijali njihovi rodeni preci - ali iako su ovi time obavili najtezi deo posla, nije ih mimoisla podela rada, jer danas tu, na istom popristu, njihovi unucl 1
7

Istorija je puna lukavstava. U tom gorostasnom nagomilavanju cisto geoloskih znakova covekov udeo nije bio nikakav. poligamista (njujorski Empajer Stejt ima necega od tog pogrebnog puritanizma uzdignutog na n-ti stepen). svuda mermer. vodom. titava oblast Navaho. to jesu znakovi. bogatih bankara. ledom. Zapanjujuca briljantnost i modemo istinoljublje tih Mormona. jer razotkriva slutnju 0 prisustvu znakova nastalih. litice na ulazu u Dolinu spomenika. protivtezi Las Vegasa. izdubljeni vetrom. Jasno nam je da su Indijanci jedino pomocu mnogo magije i vrlo okrutnom religijom mogli da nadvladaju toliku teorijsku velicinu geoloskog i nebeskog zbivanja pustinje i da se nose s takvim okruzjem. koje nema nikakve veze s prirodom. SALT LAKE CITY Gizdava mormonska simetrija. i nedaleko od Velike Pustinje gde je trebalo izmisliti brzinu prototipskih automobila da bi se prevladala apsolutna horizontalnost . Mozda su jedino Indijanci neke od njih donekle protumacili. 9 8 . besprekoran. sa svim cakama neophodnim za vanzemaljski komfor. Dolina spomenika: govor naglo izdignutih gromada. transparentan i natcovecanski. Kupola s Hristom (ovde svi Hristovi lice na Bjoma Borga. nasuprot fizickoj nadmorskoj visini obicnih reljefa. Sta je covek ako znakovi koji mu prethode imaju toliku snagu? Jedna ljudska vrsta mora da izmisli zrtve dostojne prirodnog kataklizmickog poretka koji je okrufuje. najbolje ukazuju na to sta je kultura.. Ali sam grad je kao dragulj. hiljadugodisnji poprecni sedimenti koji su usled trosenja dobili dubinu (smisao nastaje. Naopaki reljefi. svemocna apstrakcija. vanzemaljski cist. te velike kurve s druge strane pustinje. Uz to i losandeleska modemost. dakle metafizicka. MONUMENT VALLEY DEAD HORSE POINT GRAND CANYON Monumentalnost geoloska. uostalom.. pogrebni (Kapitol. koji su ilegalno presli granicu i dosli tu da rade.praunuci velicaju Amerikance koji su im oteli zemlju. titav je grad. sa cistim vazduhom i drskim prodorima urbanih perspektiva jos lepsim nego u Los Andelesu. iz erOZlJe reci. Mozda ti reljefi. posto su napravljeni po ugledu na onog Torvaldsenovog) spada u bliske susrete trece vrste: religija kao specijalni efekat. citav ovaj predeo odise prisustvom magicnog.zapanjujuca puritanska opsesivnost na toj vrelini u samom srcu pustinje. ponori Zelene reke (mozda je tajna ovog predela u tome sto je nekad bio podmorski reljef i sto je sacuvao nadrealnost okeanskog dna pod otvorenim nebom). sklopljenog izmedu elemenata. pokraj jezera teske vode i same hiperrealne po gustini soli. Elektronski sat sa kukavicom odzvanja na svakom raskrscu u tom kovcezicu od ruza i mermera i jevandeljskog marketinga . Jer odsustvo kulture u pustinji sarno je prividno. orgulje u trZnom centru). koje su zatim izlozene neumitnoj eroziji. Simetricna. nalik predmetu s neke druge planete. svetskih genealoga. Izopacena je i sarna pomisao na milione i stotine miliona godina tokom kojih se tu lagano pustosila povrsina zemlje. u pomljivu vecnost usporene katastrofe. mnogo pre pojave coveka. Ali puni· su lukavstava i Meksikanci. Ipak. muzicara. posto vise nisu prirodni. Transseksualna kapitalisticka oholost mutanata daje magicnost ovome gradu. iz nekakvog sporazuma 0 trosenju i eroziji. odvlace vas u vrtoglayost vremena. svetleca. dugacka visoravan koja vodi ka Velikom Kanjonu.

zaslepljujuca vestacka svetlost bombe naspram zaslepljujuce svetlosti tIa. orbitalnom informatickom tehnologijom. u kanjonima u koje ponire fosilna reka. 0 toj buducoj katastrofi sve sam znao jos u Parizu. motela i mineralnih povrsina. retjefima od soli i kamena. u tom zdanju sazidanom po ugledu na MinoJevu palatu. necovecanski faktieitet. asocijalnog i pOvrSnog. svetiliste DNK i svih nobelovaca iz biologije. nukleusnom.za zemljom pustinjske brzme. u cudesno bezosecajnom sledu zna10 kova. na neokaljanoj povrsini Velike slane pustinje.. u filmu dana i noci kroz prazan prostor. Tragao sam za astra/nom Amerikom. geologija. ekstaticki vid nestaJanJa. sve do evropskih stracara. stika. prestoniee ostvarene fikcije. Ono sto je hladno i mrtvacko u socijalnoj pustosi iii denukleaeiji. Ali da bi se ona razumela. Tragao sam u brzini seenarija. usled presusenosti. zapovesti. u neizmemoj pradavnoj sporosti erozije i geologije. predodredeni da postanu nacionalni parkovi. nikada za am~nckim drustvom i kulturom . Procisceni vid otupelosti ogleda se u ogoljenosti brzine. Cak su i Indijanei morali odatIe biti istrebljeni da bi se ukazala jedna prosiost velelepnija od antropoloske: mineralogija. ritual nih radnji na putevima. Uzvisenost pustinja sastoji se u tome sto. Nehumanost naSeg kasnijeg sveta. Tragao sam za odigranom buducom katastrofom socijalnog u geologiji. u dubinama pustinjskih pecina. kojom se ostvaruje one sto Virilio naziva estetikom nestajanja. ovde trenutno dobija estetsku i ekstaticku formu. o toj nukleusnoj f~rmi. u belom mermeru naspram neizmemosti Pacifika . poput svake kulture. u transverzalnosti pustinje. dobija kontemplativnost. Rodoslovi kao dubina vremena i brzina zvuka kao susta povrsnost. sve do u vertikalnosti megalopolisa. predstavljaju negativ zemljine povriine i negativ naSih civilizovanih tekovina. Jer je pustinja ~p~avo to: ekstaticka kritika kulture. Ovde. transpoliticnost dobija svoj nadredeni mentalni prostor. ovde. zemljom uzaludno i apsol~tno slobodnih puteva (freeways). tog prociscenog vida socijalne pustosi.. Za~ivlj~juc~ predeli. na bledoplavoj pozadini planina i stotina milja belog peska . s Bonvilskom stazom. u ironiji geologije.znacenja nastaju iz erozije znakova) i koji su danas. astralnost. u vrelini pustinje. u ravnodusnom odbljesku televizije. za onim sto je najsrodnije nukleusnom i denukleisanom svetu poput naseg. SALT LAKE CITY: konjunkcija svetskih genealoskih arhiva.edeli. liea. pod upravom raskosi sklonih puritanskih konkistadora Mormona. gde se sastavljaju sve buduce bioIo~ke. Jer naoCigled se siri mentalna forma pustinje. prva atomska proba u dekoru Bele pescare. Mesto gde se proreduju tecnosti i fluidi i gde je vazduh toliko cist da direktno sa sazvezda dopire astralni utieaj. gde s~ postlZu uz pomoc prototipskih automobila najvece brzme na svetu. presusenost koja ne ostavlja mesta 11 . uzviseni i transpoliticni po komcldenelJl nedlmute geoloske velicine zemije s patvorenom. Ekstr~te~tonJ~~m pr. a nikad za dubinom americkih obicaja i naravi. u tom izvrtanju dubine koje se ogled a u izbrazdanim prostorima. ALAMOOORDO: TORREY CANYON: Salkov Institut. treba odabrati formu putovanja.

arnnezijsko pijanstvo. Proistekla iz prostranstva pogleda koji nerna na cernu da se zadrzi. transverzalnost stvari putern praznine. To je neka vrsta usporenog sarnoubistva putem ponistavanja oblika. a noe ih potire. nezadrZive vitalnosti. na prelarnanje kristala. jer hodom unazad ponistava vrerne. A opcinjavajuee je putovati kroz nju kao kroz prirnitivno drustvo sutraSnjice. ali drustvo bez proslosti kroz koju bi se odrazilo. dodirorn. jer ukida tlo i teritorijalnost. Brzina stvara ciste objekte. Pustinja: svetlucavo fosilno tkanje necovecanskog poirnanja. ona viSe podseea na rninerale. upravo tu gde se sve odvija u astralnoj ravnodusnosti. Stavise. Pustinjska je tisina i vizuelna. 13 . sa svojim prostranstvorn. jer njihov reljef urla. s budenjern fosilnih surnova i anirnalne tisine. Sve postaje prezaStieen prirodni rezervat. sa svojorn sirovorn saveseu. Ovde. rnozda je njena dra. Brzina je pobeda posledice nad uzrokorn. Puritanska opsednutost poreklom upravo tu gde vise nema teritorije. da ono bude sarno sleganje geo}oskih slojeva i da iz njega izbija jos sarno nekakav fosilni sapat. sirovo. tisina koja ne postoji nigde drugde. drustvo totalne metasocijalnosti nepredvidljivih posledica cija nas neurnitnost opcinjava. drustvo svirepih rituala. granice zelje bivaju izmeStene. dok je za zavodljivost neophodno da postoji taj12 na. Povrsnost i reverzibilnost cistog objekta u cistoj geornetriji pustinje. u sustini rasnoj. Opsednutost utocistem. vee i ravnodusnosti geoloskog talasanja gde se sarno kristalizuju rnetafizicke strasti prostora i vrernena.z sarno praznina. Amerika. i vee po sebi predstavJja pozomicu katastrofe i konzurnacije vrernena. unutamje. postoji jak kontrast izmedu rastuee apstraktnosti nukleusnog univerzurna i prirname. tehnoloskirn rafinrnanorn. nasJadivanje njihovirn nestajanjern. rnetabolicke vitalnosti kako seksualne tako i poslovne. Brzina nije vegetativna. odnosno na diskrirninaciji. Ali sacekajte da svane dan. danju. ali punih lepote u svojoj povrsnoj raznolikosti. Poput nostalgije za zivim oblicima u geornetriji. telesne. Brzina stvara jedan posveeeni prostor koji rnoZe biti smrtonosan i gde je jedino pravilo brisanje tragova.. potpune ravnodusnosti . Brzina je sarno inicijacija u prazninu: nostalgija za nepokretnirn srnenjivanjern oblika skrivena iza prenaglaSene pokretljivosti. saobraeajne. pobeda povrsine i ciste objektalnosti nad dubinorn zelje. U ovoj zernlji. predstavlja jedino primitivno drustvo danaSnjice. Jedino su puritanci rnogli izmisliti i razvijati takw ekolosku i biolosku rnoralnost zasnovanu na ocuvanju vrste. jer je brZa od sopstvenog uzroka i ponistava ga hodorn unazad. da bi zavladala tisina.vestackirn obzirirna kulture. i koje je otud sustinski prirnitivno . . da nerna njegovog odjeka u buduenosti. U sustini. koja nije proistekla iz ukorenjenosti nego iz iskorenjenosti. izrnesanosti i neizrnemog prorniskuiteta. U planinarna ne rnoze da vlada tisina. transparentnost. Njegova prirnitivnost prerasla je u hiperbolicnost i neIjudskost jednog sveta koji nam izrnice i koji umnogome prevazilazi sopstveno moralno. DoduSe. slozenosti. baS kao sto se dogodilo s filipinskim Tasadejirna. Voznja na neki nacin stvara nevidljivost. toliko da se od silne zaStieenosti danas govori 0 denaturalizaciji Josernitskog parka da bi se vratio prirodi. pobeda trenutnog nad dubinom vrernena. ukJjueujuei i podrucja otvorena za simulaciju. ona je i sarna cisti objekat.ne sarno nebeske. rnedutirn. Pobeda zaborava nad parneenjern. drustveno iii ekolosko turnacenje. trebalo bi da u neku ruku i vrerne postane horizontaJno.

Americki kult: kult besprizomosti. tipicno americki: totalna raspolozivost. prostor pridaje velelepnost cak i otuznosti predgrada i takozvanih funky towns. geometrije i nosti. bezreljefni reljef. Pustinja je svugde. Vafna je ta nemoralnost. leda i viskija odvija svakog dana: fenomen lakoce uz fatalnost pustinje. nego televizijA spektralna civitizacija koju su izmislili Amerikanci.svedoce ni 0 cijoj volji. sve izbrisati. Ta nemoralnost daje udaljenosti lakocu i putovanje cini beskrajnim. jos njihova apstrakcija prelama na vrelini). zamisao 0 putovanju bez cilja. ali tek kad on prode nastupa onaj drugi ralizovanim sumama. Ovom tipu putovanja svojstven je poseban tip dogadaja U stvari. 0 poznati predeo iii 0 neko skog dna. Stvari najednom toliko pustinjskoj banalnosti metropola . Italijanski kult: kult scenskog prizora. poremecaja. Pustinje i kalifomijski bljesak svakako vegetativnim sumama stabala. beskraja bezimenih lica i razdaljina.. iii izvesnih arhitekture tamo gde nista nije bilo zamisljano ni promicudom stvorenih geoloskih formacija koje zapravo ne sljano. kao oblik culnog uzivanja u deteritorijalizaciji tela. preterane turizma i zivopisnosti. Odbacivanje ostataka izbrazdanih od preterane vrucine i brzine. transparentnost svih funkcija u prostoru. honsjaj putovanja. Bela uzburkanost Bele pescare. koji pak ostaje nedokuciv u svom sirenju i kojeg moze svladati jedino brzina. jednolicno talasasti reljef drevnog morspotakne 0 poznato lice.Otuznost vestackih rajeva na neki nacin prerasta u kult. belja od snega. ona prociscava misice od zamora. proeitanih. fosilni. cak i predela (samo se kolicine videnih. kao scenario. tska draf nestajanja podleze emocijama i zemaljskoj prirode. predenih. pod uslovom da dosegnu uzvisenost jedne (ne)kulture. neumitne udaljezontalnija od mora. Taj vid putovanja ne dopusta izuzetke: kad se podatan. Zato se one najbolje ostvaruje po najvecoj vrucini. a pritom cuvaju nedimutu sliku cni. asimptoelemenata neophodna je da bi se ponistila slikovitost . funkciozabava nespojivi su s cistim putovanjem. sk~ Voznja predstavlja spektakulamu formu amnezije. dimenzije su nemoralne. ponistila prirodna zivopisnost proputovanja. Zato se one najnalnim pokretima. zaboravljenih stvari. poimaju kao mesta zadovoljstva iIi kulture. ef~ 14 15 . veoma je spor~. Turizam i Opustanje tela iznurenog praznim znakovima. scenery. U ovom najmoralnijem postojeeem drustvu. asketska. kao sto je potrebna metafizika brzine da bi se semiologiji. IIi obmuto: bezobli. Nadrealnost I odgonetanje. zapravo bez i nervature. min~­ prvo izazivaju sok. i oslobadanje od socijalnog. kako se kultura. U Americi. Pustinja u kojoj se kult automobda. lunaml. Raskos smisla naspram pustinja beznacajnosti. Canyons/and. sjaj preterane udaljenosti. brda od blata (Mud Hills). te i poseban tip zamora.koje se nikad ne postaju sve lille. Slana pustinja. razvija se tek postepeno. Split Mountain. na§a kultura proreduje. ~na prikriva beznacajnost. zaslepljujucim sjajem neba i meseearbolje ostvaruje u ekstenzivnoj banalnosti pustinja iii u isto skim udaljenostima. Poput grcenja misica kraja. Efekat monumentalnosti. Ne u kriti.. prostor je odista nemoraIan. draf prestaje: amnezijska. Ubrzanje molekula na vrucini dovodi do jedva primetnog gubljenja smisla. Od upoznavanja obicaja mnogo je vamija nemoralnost prostora koji treba proputovati. Sve otMagicnost se saddi u metamorfickim oblicima. Kult besprizomosti. i cista udaljenost. nego u okamenjenim. U ovom najuskladenijem postojeeem drustvu. zanimljivosti.

ti~i poput vetra. danas uzarene sume Nju He~pslra. To-morrow is the first day of the rest ofyour life. osloni na otpor vazduha). povr5nu. naravno. pokredjiva. karu. Juce ~lagu vertlkalnost nebodera. lza hotelskih okana. i da vise nema smisla okoncavati ga. Posle patricijske otmenosti i z~nstven~ ~itomosti miholjskog leta u Viskonsinu.. povrsna kultura . R:azgovor ~ eutanju masa i kraju istorije. 16 NEW YORK Poput kosmonautskog misionara eutljivih veCina i fatalnih strategija. Kakva divota. Avioni prolaze. Pokret koji sopstvenom voIjom prolazi kroz prostor prelazi u apsorpciju samim prostorom . Sutra ee me avion direktno preneti u drugu sjajnu krajnost. usred svojih silosa i lovista. taktilna. Evo i mene sad tu. zestoki vetar duva nad Jezerom. ona utoplJa hele~lstlc~og gra~~ na obodu Stenovitih planina? Mineapohs. gipkim skokom preleeem s jedn~g aerodro~a na drugi. vee se pokreee tako 5to stvara pred sob om prazninu koja ga usisava. ta Amerika! Swd okolo v~ada m.. s kratkl~ odbljeskom u ogledalu Nove Engle. najednom se cini najbolje i iskljuCivo prilagodenom verovatnoei zivota koji nas vreba.merna i tako bliska iscezavanju. ekscentricna tacka. i prve reklame POClflJU polako da se vrte na~ gradom. ledino pitanje povodom takvog putovanja: dokle mozemo iei u istrebljivanju smisla. polu-g~cklm polucejenskim. vee nepovratnim hodom kroz pustinju vremena. u kojoj kretanje stvara prazninu koja vas apsorbuje. ~a lstoku gde pada mrak. gde je. umesto da se. i verovatno u citavoj americkoj kulturi. Mineapohs.kraj otpora.lholjsko leto. s pogledo~ na nelzme~ost I svetlost jezera. Forma koja dominira na americkom Zapadu. sam~ neosvetljeni ruralni konglomerat. meke tehnologije. Prelaskom preko odredene ' tacke menja se sam pokret. A prelomni trenutak jeste onaj surovi trenutak spoznaje da je putovanje beskonacno. s arahnejskim nizanjem vokala. Taj trenutak kad hvata vrtoglavica jeste i trenutak mogueeg pada. krhka. jeste seizmicka: razlomljena. Ne toliko usled umora uzrokovanog daljinom i vrueinom i hodom kroz vidljiw pustinju prostora. es- 17 . poput geometrijske slike koja zraCI po obodu ogledala. Min~~pohs Je. dokle mozemo da zademo u pustinjsku ireferencijalnu formu a da ne puknemo.u kojoj se moraju slediti ista takva pravila da bi se uhvatio njen hod: seizmicko klizenje. rasnu. najlepsi art-deco na svetu. na horizontu nastanjenog sveta.. sutra Mineapohs tako mllo~wcnog imena. ocuvamo ezotericku draf nestajanja? Teorijsko pitanje materijalizovano U objektivnim uslovima jednog putovanja koje to vise nije i koje stoga saddi sustinsko pravilo: pravilo temje ka tacki ne-povratka. procepljena forma. ali da pritom. kOJI ceka Zlmu I hladnoeu kojom se dici. Ali u srcu te istinske Amerike nalazi se bar "Komodor". Ficdzerald svake veceri dolazio da pije. cija je pitomost pred~~ak sne~a: v Ah gde Je onih deset hiljada jezera. prema tradicionalnoj shemi. kraj same scene putovanja (kao sto mlazni motor nije vise energija prodiranja u prostor.ske. Tako je dosegnuta centrifugalna. izrasla iz pukotine Starog sveta. To je sva mudrost.

Portorikanki u Njujorku.zahvaljujuci njima taj je ogromni park nalik na viseti vrt. U Montrealu postoje svi ti elementi . Ali takav je i grad. say u obeliscima i iglama. sve se igre pojacavaju.ali nedostaju sjaj i zestina gradova Sjedinjenih DrZava. Cudno oseeanje bliskosti i privlacnosti za tako veStacku centralnost. Kola su brza. koji jedu i govore sami na ulicama. severnoamericki prostor . Tako biva kad god se priblizavamo centru sveta. dok ovde istice sjaj svake od komponenti. neutralnost koja moZda zahvaijujuci tome dobija sva egzotericna svojstva Reci. Aleksandrije i Persepolisa istovremeno: u Njujork. Ali jedna je posebna usamljenost potpuno razlicita od· svih ostalih. jezicka usamljenost Ijudi na zemlji. koji im izlaze na oci. ali kojoj ce u sU5tini uvek nedostajati ezotericna i ritualna moe vestackog. poput sunderastih dimova koji izbijaju iz tla ispucalog od vruce kise. osim ushicivanja izmeSan05cu. Uprkos tome. A Ijudi. uvek sami za sebe. iz kojeg nema nikakvog razloga izlaziti.tetsku i mocnu. jer zveri uvek jedne drugima ukazuju Cast da dele hranu iii da se otimaju 0 nju. naIik kupacicama koje cede kosu. vee mozgovi. Onaj ko jede sam mrtav je (a onaj ko pije nije. ZaSto Ijudi zive u Njujorku? Nemaju nikakve medusobne odnose. 19 . Mro iIi prerafaelitske frizure.svaka etnicka grupa vlada iii je nekad vladaIa gradom. zgrade. tuzniji od prosjaka jeste covek koji jede sam pred svima. na haubi nekih kola. Oblad lebde nad gradom kao mozdane hemisfere rasterivane vetrom. treba reci da je crno. Nema nikakvog humanog razloga obitavati u njemu. Belilo izgleda kao izbledelost fizickog ukrasa. Faraonski grad. Zapanjujuc je broj ljudi koji misle sami. na svoj nacin. ljudi imaju druse u glavi. mladi ovde imaju s dvadeset. To je neSto 5tO se kosi s Jjudskim i zverskim zakonima. uz neku ogradu. Lepotu koju su gradovi sticali vekovima. elektricno osvetljenje takode. To Njujork cini samoprivlacecim svetom. tumija od bede. koji pevaju sami. One maske koje su se u arhajskim kulturama dobijale sa staroscu i smrcu. s dvanaest godina. pigment tamnih rasa. i njihova je uzajamna slicnost neizvesna. to je najtuznija scena na svetu.ne seksualne. Samo nekakav unutraSnji elektricitet koji potice iskljucivo od njihove izmesanosti. Seksualna usamljenost oblaka na nebu. Naprotiv. osmehuju se cak sve vise. U Njujorku postoji jedan dvostruki fenomen: svaka od velikih zgrada vlada iii je nekad vladala gradom . Izmesanost obicno tezi da ukine razlike. zaSto?). ZastraSujuca raznolikost i cudnovatost lica. on je dobio za pedeset godina. oni se oduzimaju jedni od drugih. Toga ima swgde. oni se ne zbrajaju. na nekom zidu. Neboderi oko Central Parka lice na potporne stubove . koja oeajnicki nedostaje bledolikima. sam. I igra. napeto usmerenih ka nekom nepojmljivom izrazu. viserasno. NEW YORK Sve je veti broj sirena i danju i nocu. Prostitucija je totalna. reklame USee. Ali ljudi se smese. Pramenovi dima. Lepota Crnkinja.etnicke grupe. Usamljenost coveka koji javno sprema svoj 18 obrok. nikada drugima. Izbrazdani nisu oblaci. Banalno. poput prirodne sminke koja se ushicuje veStackom sminkom u komponovanju lepote . vee animalne i uzvisene. naslednicu Atine. Osim seksualnog uzbudenja usled rasne izmeSanosti.

ono je poput malog privatnog poseda zauzdano u kulisama su~icavih zgrada koje bacaju senku jedne na druge . 8tO iskljucuje moguenost da se on prede iii pohodi poput pustinje iii nekog nevaZnog prostora. barikada. Ona je igrala na tvrde t~hno- logije.. U poredenju s neizmemim nebesima Seveme Arnerike.. ljudi prolaze br~o. Po nebu se vidi: Evropa nikad nije bila kontinent. s njihovim rojevima oblaka. Zgrada od dvadeset spratova klizi cela po vertikali ka sredistu zemlje.Oblaci kvare naSe evropsko nebo. kinetiena i kinematicna. Nije tacno. kladila se na raj i pakao . saobracaj gust. ali je uvek Ziva. interes zajednice 1 pOJedmaca. Nigde nema voce snage.umesto da jedne drugima budu vrtoglave fasadeogledala. Arnericka utica mozda nije imala istorijske trenutke. Eko-arhitektura. zivotne energije i pokreta nego na ulicama Njujorka. naSi mali izbrazdani oblaci po meri su naSih izbrazdanih misli. preuvelicala sve dimenzije. koja prevazilazi coveka. Inaee. taj se prostor smatra javnim i oznacen je svim znakovima jaYne pozomice. elektriciteta. Cim krocite u Sevemu Arneriku osecate prisustvo citavog kontinenta . koji izmiee arhltektima. reklame ispunjavaju ga cas zestinom. cas neusiljenoseu. u prostoru koji je usled njihovog utrkivanja postao dramatican (Njujork Cikago Hjuston Sietl T oron~o). ne lebdi. a amerieka mrtva. ne ona iz Akrosantija u Arizoni koja objedinjujt sve meke tehnologije u srcu pustinje. olicava tihi pakao Poznog Carstva. ravna vestini pravljenja vatrometa iz naSeg detinjstva. koji ustrajavajuei u sumanutosti u su~tini k~te~ori~n~ negir~ grad i njegovu namenu. i verovatno ni nemaju nista da rade osim da proizvode neprestani scenario grada. Ni u gradovima nema dovoljno prostora . nebo nikad ne uzleee.zavajuei vertikalno drzanje. I kojem je ravna jedino gordost renesansnih gradova. Ulice i avenije nikad se ne prazne. po uzoru na 21 20 . vee ona divlja. u istorijskim trenucima revolucija.. U Parizu. u zatvoreno pozori~te opisano perifemim bulevarom. daleko od pomisli na utoei!te blagostanje iii idealnu ekoJogiju. naSa mala izbrazdana neba. Prava antiarhitektura. ona je ovde u Njujorku nastala sarna od sebe. Zapremaju ga milioni Ijudi koji lutaju. poput fasada mocnog kapitala u Njujorku. U Evropi. kao da nemaju nista drugo da rade. niko zapravo ne luta (nema skitanja). Carolija modemog rusenja. Ljudi. pret~ran~sti zato ~to su zgrade saterane u prizor na ItahJanski nacm. nehumana. Takva su i evropska kola: u njima se ne Zivi. zadr. Rusi se okomito poput drvene lutke. U poredenju s americkim downtown cetvrtima i bJokovima nebodera. Tu se rada cisti arhitektonski objekat. nema dovoljno prostora. vozila. ali svetla i vazdusasta geometrija grada ne dopu8ta arterijsku bliskost evropskih ulieica.. Prizor obmut od prizora lansiranja rakete.prostor je sam oblik miSljenja. KaZe se: evropska je ulica ziva. Defans gubi arhitektonsku prednost vertikalno~ti . kao da silazi kroz podrumski kapak i sopstvenom povrsinom na tlu apsorbuje svoje rusevine. nehajni. kao i eko-drustvo.i.bolje receno. . ne treba humanizovati arhitekturu. relativno prometan i tih (za razliku od nervoznog i teatralnog saobracaja na itatijanski nacin). Ne. U neku ruku nalik francuskom vrtu: buket zgrada uv~zan maSnom.. utica Zivi sarno na mahove. Cudesna modemisticka umetnost. To protivreei mogucnosti da ti ~o~st~ml unedogled radaju druge sebi slicne. Muzika je svuda. vitalna. neobuzdani. da se IzaztvaJU. koje nikad nisu svemirske .

Ne vidimo zaSto bi jedan tako Iud grad skrivao svoje ludake. da traZi poslednje prezivele za poslednju zabaw. dok se reper zaustavlja u udubljenju svog pokreta u nekoj podrugljivoj pozi. mafije. u Atinu nosio vest 0 pobedi. Verovatno i ovi sanjaju da uruee vest 0 pobedi. Treao sam njujorski maraton: / did it! Osvojio sam Anapumu: / did it! Istog je reda i spu§tanje na mesec: We did it! Dogadaj koji u su§tini manje iznenaduje ako se pomisli da je bio unapred zacrtan na putanji napretka i razvoja nauke. napora i uspeha. "/ did it!' uzdi§e iscrpljeni maratonac ruseci se na travnjak Central Parka. posle tolikog napora . Tre- 22 23 . kovitlanje grada toliko je snuno. od prolaska kroz cilj prvopristiglih koji se jos dobro drfe i puni su takmiearskog duha do olupina koje prijatelji doslovno donose do cilja iii do hendikepiranih koji stazu prelaze u kolicima. bande. svi true smrt. a njihova je vest . u kojoj istorijska i politick a pozomica slabo §ta znace. u stvari. ali u kojoj je zestina promene ogromna. dZankija. Svi zajedno verovatno bi mogH da donesu vest 0 propasti ljudske vrste. a u pravoj Maratonskoj bici nije ih bilo ni ukupno toliko u borbi. da se podsetimo.postala besmislena: sumracna vest 0 nadljudskom i beskorisnom naporu. Da Ii se namema patnja moze smatrati namemim ropstvom? Pod kisom koja lije. "Pobedili smo!" izgovorio je sapatom Grk Maratonac i izdahnuo.da su stigli. I DID IT! Parola novog vida reklamne aktivnosti. jer vidimo kako se ona srozava iz sata u sat. Ali kineski se ratnik zaustavlja na vrhuncu akcije u herojskom staw. iii golih grudi i zakovrnutih oCiju. Ta iznenadna imobilizacija podseca na kinesku operu. rasnom razlicitoscu. s kapuljacom od folije i skiljeci na §topericu. na razlieite naeine. posvecena iii perverzna udruzenja. autistiekog performansa. ali ima ih previse. ushicivanja odvunoscu bez posledica. ne razlikuju se toliko od ostalih pankera. ali ne i parovi. U ow neverovatnu Barku. sumanutosti pobede u prazno. Repovanje je zapravo akrobatski podvig. intemacionalni simbol fetisistiekog performansa. cista i prazna forma i izazov samom sebi koji je zamenio prometejsku ekstazu takmieenja.samu zemlju.i svako mora sam. Mogu da prezive iskljueivo plemena. Nasuprot Nojevoj barci. u koju su Zivotinje bile ukrcane u parovima da bi vrstu spasle od potopa. na neki naein. svake veeeri. na dnu koje zauzimaju ironienu i Jenju pozu smrti. pod helikopterima i aplauzima. obuzelo celog. Ima ih sedamnaest hiljada koji tree. Pu§teni u grad. a svako trei sam. a centrifugalna sila je tolika da je nehumano i pomisliti Ziveti udvoje. ravnodusnoj pozi (s laktom na tlu. svako je ukrcan sam . kad se zaustavi u nekoj mlitavoj. narkosa. vee prosto da bi osetio da postoji. ni ne pomisljajuci na pobedu. Ima ih sedamnaest hiljada. bilo da se napaja tehnologijom. U Njujorku su ludaci oslobodeni. alkosa iii bednika koji ga pohode. To je prizor smaka sveta. razna zaverenistva. Nisam mogao verovati da prizor njujodkog maratona moze da izmami suze. smrt iznurivanjem po put onog maratonca od pre dye hiljade godina koji je. kao u etrurskim grobnicama). zaSto bi povlaeio iz prometa primerke jednog ludila koje ga je. glavom nehajno naslonjenom na dian. NjujorSki maraton postao je. iii medijima: to je susta surovost naeina zivota. s nekim deliti zivot. U Njujorku. u kojem tek na kraju shvatamo da je ree 0 plesu. Kao da tim uvijanjem i uvrtanjem oko sopstvene ose buse sopstvenu rupu u telu.

panduri inaee postoje da bi doprineli urbanom i modemom izgledu jos polu-ruralnih gradova (kao sto je Pariz). fanatizma bezlienog performansa. surovi ekspresionizam. te eentrifugalne ekseentricnosti pre horizontalnog rasklapanja i podzemne implozije. koja se na njujorskoj "seeni" estetski transkribuje kroz ludosti. 24 . uz neverovatno saueesnistvo eelokupnog stanovnistva. ona vise nema kad da se materijaJizuje u ljudske i ljubavne odnose. Njujork je poslednji izgred te barokne vertikalnosti. U Njujorku nema pandura . Ta eentralnost i ta ekseentrienost mogu sarno da doprinesu njegovoj sumanutosti sopstvene propasti. ali to su po opsegu svetski dogadaji koji sarno doprinose njegovoj slavi. kroz ubrzavanje banalnosti. Sve ee postati infrastruktura uljuljkivana veStaekim svetJom i energijom. od sublimirane vertikalnosti do trulezi na tIu. u drskosti ljudskog zrtvovanja eistom eirkulisanju. . govore sarno: Ja sam taj i taj i postojim! ani predstavljaju besplatnu reklamu postojanju! Da Ii treba unedogled dokazivati sopstveni zivot? Neobiean znak slabosti. pociniti samoubistvo. da bismo dokazali. Nasilje se ne ogleda u drustvenim odnosima. Tu je saZet citav Njujork i njegovo misticko glediste na dekadeneiju: svi speeijalni efekti. koju nista .balo je i to uciniti . savladati planinski vrh. u zivosti sreenih iIi bednih Hea. vee se rasplinjuje u promiskuitet pojedinog trenutka. Na bokovima mu je metaliziranim zlatnim slovima ispisano: Mystic transportation. i to nije posledica dekadencije vee njegove moei. dokazali sta? Da smo u stanju da stignemo. njegov povrsinski .zato sto je nista ne ugrozava. AJi taj dogadaj nije ponovo podstakao hiljadugodisnji san 0 svemiru. vee u svim odnosima.elektricitet otklanjaju pomisao na rat. u izvesnom smislu. Njegova ga voltda stiti. vee ga je u neku ruku iserpeo. Niko vas ne gleda.drugo ne ugrozava . U Njujorku se 25 Jedan dreceee zeleni kamion sa sljaSteeim spojlerima klizi niz Sedmu aveniju. Ne stiti ga od intemih nezgoda kao sto je raspad energetskog sistema iz '76. u mnostvo daleko kratkotrajnijih kontakata. Grafiti. od svakog spoljnjeg razaranja. reklamnog samoubistva: treati da bismo dokazaIi da smo u stanju da idemo do sopstvenih graniea.ueinjeno je. NJegova gustina. Maraton je zapravo vid demonstrativnog. tek sto je prestao sneg. takode.. predznak novog fanatizma. svako je zaluden napetoseu svoje bezliene uloge. imati avanturu.iako se na sve strane njome rnaSe. Uostalom. ali koju citav grad kolektivno gaji kroz tehnieku frenetienost za vertikalnoseu. Kasniji ee gradovi biti ekstenzivni i neurbani (Los Andeles). Seksualnost je pak. pod prvim jutamjim suneem. i raste geometrijskom progresijom. i demonstraeije razlieitih ideoloskih grupa retke su i uvek smesne (etnieke grupe se iskazuju kroz sveeanosti i pokazivanje svoje rasne prisutnosti). Isti efekat beskorisnosti sadrii se i u svakom izvrsenju zadatka. poput galvanske kupole. Ovde je urbanost dosegla toliki stepen da je vise nije potrebno iskazivati niti joj pripisivati politieki karakter. MYSTIC TRANSPORTATION INCORPORATED Njujork sebi prikazuje. predstavu svoje propasti. svi speeijalni efekti izmesanosti rasa i earstava. S obzirom na kolicinu energije potrosene prethodnog dana. prevazidena kao naein izraZavanja . beskrajne oCiglednosti. jos kasniji ee se zakopavati u zemlju i neee ni imati ime. to je eetvrta dimenzija grada. kao i u svemu sto einimo da bismo sebi dokazali da smo u stanju da to ucinimo: napraviti dete. Njujork vise nije politicki grad. ponovno zapoeinjanje zivota svakogjutra pravo je eudo. Nestaee sjajna superstruktura j sumanuta vertikalnost.

U avionu.ponovo dozivljava oseeanje slave. i napokon se gasi na pucini Islanda. "Da. prelazi ledenu prekookeansku atmosferu. neodoljivo me podseea na radanje sveta. Ali uzvi26 seni glas. rasnom. oseeam Ijubavi svu zestinu . od moti.. Niko nam ne moze osporiti istorijsku tananost i dar konceptualizacije. Los Andeles jesu u centru sveta. 27 . na ekranu Katrin Denev. ljudi spavaju. u smislu da se oseeate ovencani energijom svih . vee estetsku formu mutacije. u toplom kovcegu mlaznjaka. mora se priznati . podamnom su sante Grenlanda. Mozda stoga sto Citav svet i dalje sanja 0 njemu. Od noei iz koje smo posli do one u koju cemo sleteti. da ih anaIiziramo. a ponajmanje americki intelektualci zatvoreni u svoje kampuse. od bede i rasipanja. " peva uzviseni glas iz jedne u drugu vremensku zonu. od puritanizma i mentalne higijene. Eto. Njujork. Njega niko nije u stanju da prouci. u slusalicama Les Indes Ga/antes. Taj univerzum potpuno truo od bogatstva. od nezainteresovanosti. bajkovite mitologije koja se izgraduje svud unaokolo. glas nesanice putuje jos brze. naivnom preteranoseu i socijalnom.sto. a jedan starac. dramaticno otudeni od te konkretne. za razliku od Evrope. arhitektonskom ekscentricnoseu tog drustva. juri niz glumicine trepavice. Mi u Evropi imamo dar da promisljamo stvari. da ih odraZavamo. morfoloskom.. Beznademo kasnimo za giuposeu i mutacijom.iako s ushieenjem i razocaranjem u isti mah. putovanjuje kraj. moralnom. ciniee se da je dan trajao samo cetiri sata. Jevrejin iii Jermenin spava mi u krilu. niz Ijubicasti horizont izlazeeeg sunca. od tehnoloske taStine i izIisnog nasilja. brzina ne zna za zestinu Ijubavi. a on ga zapravo nadvladava i izrabljuje. na tome nam zavide cak ~ umovi s onu stranu Atlantika. . Ali najociglednije istine i novovremena cuda zbivaju se na obali Pacifika iIi u kupoli Menhetna. Na deset hiljada metara i na hiljadu kilometara na sat. ne predstavlja turoban prizor promene. od senilnsoti.

Od Amerikanaca ocekujem sarno da budu Amerikanci. gde etnicko i lokalno predstavljaju sarno otpatke i rusevine centralnosti? Zelim da se ekscentrisem. i najgora olupina od americkih kola iii najbeznacajnija mdoretkinja iz strip ova nalaze se u centru sveta vise nego bilo koja kultuma manifestacija 28 29 . Ne trdim od njih da budu inteligentni. elektronska astralnost televizije. Nasuprot naSeg razocaranog devicanstva. ZaSto da se decentralizujem u Francuskoj. muzeja moci u koji je Amerika izrasla u ocima citavog sveta.ASTRALNA AMERIKA Astralna Amerika. Nasuprot evropskoj melanholiji analiziranja. Horizontalna astralnost automobila. geoloska astramost pustinja. da postanem ekscentrican. najlepsi orbitalni prostor. da budu za mene pojam astralnosti. besprizomost ociglednosti. oznaeavajuceg. transpoliticna astralnost ispoljavanja moci. za kojom se u nas sarno cezne. Trenutna astralnost vektorskog. vertikalnog. stereolitska astralnost megalopolisa. Radost usled propasti metafore. razumni. A s tog gledista i pos)ednji fast-food. i najbanalnije predgrade. oCiglednost moci. Za mene ne postoji istinita Amerika. ocekujem sarno da nastanjuju jedan prostor nesamerljiv s mojim. Lirika cistog cirkulisanja. moe simulacije. naSe duboke oseeajnosti. Ushicenje besprizomosti. originalni. Nasuprot groznicave udaljenosti kultumog pogleda. svemirskog. ali tamo gde je centar sveta. Astralnost. visinska astralnost aviona.

neki Burgerking iii Stadbejker. ZnaCi da nije stvar u tome da se zauzme kriticko glediste u odnosu na Evropu. a 30 uostalom. kako na jugu tako i na severu. Amerikanci. To je jedina zemlja u kojoj je mogueno biti tako sirovo naivan: od stvari. public relations. Ona uostalom. simulakrum imanentnosti i materijalne transkripcije svih vrednosti. pragmaticno. neba i pustinja ocekivati sarno da budu bas one sto jesu. jer sarno on moze uociti savrseni simulakrum. to je hiperrealnost. laserskog zraka koji pred ndim oeima lara po americkoj stvamosti. raspde se svi efekti. Sve se zasniva na jednom nosivom svetlosnom zraku. to je trodimenzionalni san. To je hiperrealnost jer je to utopija koja je od pocetka prozivljavana kao da je ostvarena. OkruZena gardenijama i eukaliptusima. Na mirisljavim bremljcima Santa Barbare. i sve vas navodi na sanjarenje. usled naknadnog efekta neuhranjenosti postaje providno i toliko bestezinsko da je blisko nestajanju. sve vile lice na funeral homes. po tom osnovu i vlada svetom. homogenosti prostih elemenata osvet1javanih istim takvim snopovima. politika. Sve je ovde realno.. ne dobija se drugaciji ugao gledanja na nju. Hologram je blizak fantazmu. ali i Las Vegas. u 31 . cak i telo. U stvari. i u njega se moze uci kao u san. Nalik hologramu po koherentnoj laserskoj svetlosti. cega jos ima sto nije vee stotinu puta bilo kritikovano? Umesto toga. Mozda se istina 0 Americi moze ukazati sarno Evropljaninu. nije tacno da se odavde. Sve sto me okrufuje odraiava tu opustosenost. Uostalom. Amerika je nalik gigantskom hologramu po tome sto je ukupna informacija sadrzana u svakom pojedinacnom delu. pak. neku kalifomijsku kueu. s istom straSeu i istim predrasudama. neki parking. Kultura. kao sto sam mislio. U svakoj svojoj i najbeznacajnijoj pojedinosti. bolje vidi Evropa. posto sami jesu njen prikaz. just as it is. Pogledajte i najmanju pustinjsku postaju. imamo utisak da Amerika pociva na fantasticnom smenjivanju slicnih elemenata. lica. kao da se okreeu i premestaju u praznini usled nekog specijalnog svetlosnog efekta. ni realnost. i Ijudske delatnosti. Amerika je nesto sto n~ sve prevazilazi . Naime. sve se iseca plasticno i jednostavno poput svetlosnog signala. Isto mitsko i analiticko ushieenje koje nam je pogled usmeravalo ka tim prvobitnim zajednicama danas nas nagoni da gledamo ka Americi. a ako se on prekine. na istoku iii na zapadu. Pustinja naravno.. ali i seksualnost. elektronika svakodnevnog zivota. i eto yam cele Amerike. nemaju oseeaja za simutaciju. Prividati se cvde ne znaci sanjati budan iii imati prividenje. Evropa je jednostavno nestala. u Ameriku kao fikciju. treba uCi u fikciju Amerike. i reklama. ali ne mogu govoriti 0 njoj. Ali jedino tako radikalan eksperiment omogueava uspesan ishod i daje tu astralnost koju neeu naCi nigde drugde. i sa njima stvamost. kao da ne primeeujuci prolazimo kroz celuloidnu traku. to znaci gIedati pri svetlosti razlozenoj na dugine boje. Kad se okrenete. Oni su dakle idealan predmet za analizu svih mogueih varijeteta modernog sveta. potcinjene su iskljucivo viziji pustinje. Oni su njeno savrseno olicenje. i da sve zavisi od svetlosnog zraka.stare Evrope. Amerika nije ni san. ni vise ni manje nego sto su to u svoje doba bile primitivne zajednice. Amerika na mene uvek ostavlja utisak istinskog asketizma. S vizuelnog i plasticnog gledista takode: kao da su stvari sacinjene od neke manje stvame materije. ma koju ulicu u nekom gradu na Srednjem Zapadu. Pred tim nestaje sve. To je sasvim izvodljivo i u samoj Evropi. koja je ovde prvobitni prizor.

. zla kob ostvarene utopije.:. i naftne platforme . Sve aktivnosti ovde imaju skriveni prizwk smaka sveta: kalifornijski ucenjaci s monomanijackom strdcu za latinskim duhom iii marksizmom.. jedino misljenje ono koje nastaje plasticnom hirurgijom anketa ... Hustling is prohibited. brda bledog patuljastog cveea koje se prostire poput multiple skleroze. Planina i seks. automobiI.tf " 33 :I . s genetskim manipulacijama i plasticne hirurgije Ijudske vrste. poput bolnickih cevi za transfuziju i reanimaciju. Seks. Posto je lepota jedino ona koja je stvorena plasticnom hirurgijom tela.. cvece. uvek isto pitanje: UWhat are you doing after the orgy? Sta ciniti kad je sve na raspolaganju.T."'. dzogeri koji meseeare u izmaglici poput silueta odbeglih iz Platonove peCine. terorizam kroz modu i medije. Zanosni hiperrealizam ekstaticki asketizam multiprocesno putovanje interinaktivna multidimenzionalnost Nesto za odlepljivanje Western Digitals Body Building Incorporated Mileage iJlimited Channel Zero Skiljavi bar u Santa Barbari. TV. Svako je boraviste ovde pogrebno.~ 0 I r' r· . Crveni tregeri igraca bilijara. pod kucom.. misli kroz pisanje. Seks i pojmovi. \~ ~"". otimanjem poslednjeg pecata Apokalipse). raznorazne sekte s monomanijackom strascu za cistotom iii zlocinom. Kao da stvari postoje sarno kroz tu neobicnu namenu.i najzad. zadah piva. dogadaji kroz televiziju. obJaporni ljudi odbegli iz hormonske laboratorije sopstvenog tela. ali nista ne remeti patvoreni spokoj. 'c· j I~ \J '. plaZa i planina.~..TI1I \ "4 i' hOI:. orgazmicka elasticnost tapisona: ta gipka letovalisna civilizacija neodoljivo podseca na smak sveta.raznolikosti biljnih vrsta i jednolicnosti. sva trojica tu za sankom. Predeli kroz fotografiju. H bde na pucini poput luksuznih kockarnica iii svemirskih brodova . upadljivo slicni i cudnovato ubedljivi. istinski debili i mongoloidi odbegli iz psihijatrijskih bolnica (pustanje ludaka u grad cini mi se sigurnim znakom smaka sveta.~~:~~ \ I" • I} "". Mozemo se zapitati da Ii i sam svet postoji sarno u funkciji reklarne koja se 0 njemu moze napraviti u nekom drugom svetu.. Just a life. automobili koji obezbeduju vezu s pogrebnim trznim centrom i samouslugom . razgovaraju. stereo i video uredaji koji obezbeduju komunikaciju s onostranim. Nekoliko pojmova. Miris surovosti. nebrojena tehnicka razgranavanja po kuCi. a odatle je zahvatio i ceo svet. U.~\\h:"r:. Orson Vels.oil sanctuaries . U srcu zemlje bogatstva i oslobadanja. • J. sve ukazuje na to da je ovde smrt najzad ndla idealno boraviste.koje noro 32 .. Fuko. prava opsednutost smrcu. zene kroz seksualni scenario. Sartr. oko kuce. Bestidno sveprisustvo zelenog bilja.. plaZa i planina. Cocktail scenery. citavi zidovi u prozorima veoma nalik na Snezanin kovceg. jedina urbana lepota ona koja je nastala hirurgijom zelenih pOvrSina.. ((. Sve je podvojeno kroz simulaciju. Seks i plaZa. zena i deca kao zraceei simptom uspesnosti .!C~j. seks. a evo sad. stereotipi zivota i smrti? To je problem koji muci Ameriku.~~~.. ljudske vrste. drobilica za smece. Mikrotalasna pecnica.

U Filadelfiji: jednu radikalnu sektu. iii da ste ravnodusni prema drugima. uklanja se smece i ispucalost.Kultura koja je izmislila specijalizovane institute za dodirivanje tela i serpe u kojima voda ne dodiruJe dno. vrhunac samozadovoljstva citave americke nacije. Amerikanci imaju izvrsne zube. obasjajte lice nultim stepenom radosti i zadovoljstva. Mnogo je uspesniji taj poziv na cisto animalno iii infantilno cestitanje i svi se Amerikanci okupljaju oko tog efekta zubne paste. bez imalo patine i ispucalosti. MOVE. stvari se vracaju u prvobitno stanje cistoce. Bilo kako bilo.. restaurira se. niposto ne skrivajte da nemate sta da kaZete. Osmehujte se ako nemate sta da kaZete. . uostalom pokojnik ce ga poneti u svoje pogrebno staniste. Nikad nijedna ideja. Keep America clean. osmeh s kojim se dete budi svesno prisustva drugih. suvo i vestacko da za njega ne prianja ni kapljica vode. I to stima. kao sto se ni za trenutak n~ dodiruju ta tela isprepletena u "filingu" i terapeutskoJ Ijubavi. i zove se komunikacija. s cud. ali ne dopusta bliskost. u znak nade u ocuvanje kontakta. nekakvim vrenjem na daljinu. osmehnuce yam se. Imunitetni. On je neposredan. pa ni same nacionalne vrednosti nisu proizvele takav efekat. ali ne iz pristojnosti niti da bi vas opCinili. Taj osmeh oznacava sarno neophodnost osmehivanja. poput primalnog krika coveka koji je sam na svetu. on lebdi na lidrna jos dugo poste nestanka svakog oseeanja. tu duboku ravnodusnost svog osmeha. Samoprorocki osmeh.~o~ vatim pravilima kao sto je istovremena zabrana autopslJe I iznosenja smeca. u kojem stare slike izgledaju kao nove~ sjajne i vazdusaste. On ucestvuje u ktiogenizaciji osecanja. koje je toliko homogeno. nalik svim reklamnim znakovima: osmehujte se. koji medutim dobro pazi da se ne 0stvari i da se ne oda. Spontano razotkrijte tu prazninu. simpaticno grcenje vilica pod prividom ljudske topline. U nedostatku identiteta. a te~o prenosi drugom telu svoju pofudu kao poruku. mi smo najbolji. Uvek raspoloziv osmeh. veStacki uglancane poput kulisa "a la pompei" koje ih okrufuju. koji je na putu da postane jedini princip vladanja. poklonite drugima tu prazninu i ravnodusnost. To se zove interfejs iii interakcija. U prolazu ti svako upucuje osmeh. Poput Sesirdzijinog Macka. U istom ludilu od asepse: Getijev muzej. To je vecni osmeh komunikacije. kao sto tela komunicira drugom telu svoj fluid. Osmehujte se da biste pokazali svoju transparentnost. To je zamenilo jace-to:face i akciju. svoju Cistotu. ja sam divan. Ijudi yam se ovde osmehuju. pokupila je americka policija usmrtiwi u pozaru jedanaest Ijudi i zapalivsi trideset okolnih ~ca. 35 34 . cak i na onom svetu. i kuce svih suseda kOJI su traZili da se sekta unisti. kao fluid na dekodiranje. ~~d razdvajanja toliko je dobro pogoden da se voda odvoJda od serpe i ova sad svoju toplotu prenosi kao poruku. Regan tim osmehom dobija podriku mnogo jacu nego sto bi bilo koji Kenedi dobio razumom iIi politickom inteligencijom. Jer to komunicira: neverovatno je da dno serpe komunicira toplotu vodi ne dodirujuci je. reklamni osmeh: "Ova je zemlja sjajna. svoj erotski potencijal preko nekakvog molekularnog povrsinskog napona a da ga nikad ne zavede niti uznemiri. osmehujte. kakve Ii ironije. medu kojima. " To je i Reganov osmeh. iii kojim beznadezno traZi njihovo prisustvo. sarno se osmehujte. To se zove informacija i uvuklo se svugde poput fobicnog manicnog lajt-motiva koji se tice kako erotskih odnosa tako i kuhinjskog posuda. I to spada u veliko ciscenje.

Say taj cerebralni i elektronski snobizam odise neizmemom izveStacenoscu .pogledajte sarno dete ispred kompjutera u skoli: mislite da je postalo interaktivno. Zapanjuje nas prosto spektakl mozga i njegovog funkcionisanja. brejkdenser iz Bronksa u freneticnom okretanJu u Roksyu iii na nekom drugom mestu. Prikljucen na seks. i njegovo velicanje kroz danaSnJI polu-joginski polu-ekstaticni kult jeste pogrebn~ delatnost. razraduje. Jer telo koje sumnja u svoje postoJ~~ nje vee je polumrtvo. nego kao objektu besomucne nege. svoje pojmove naslikane na ekranu! 37 . swda isti narcisticki odsjaj. Tako je s univerzitetskim strucnjakom koji se hvata ukostac sa svojim kompjuterom i neumomo ispravlja. . Skejtborder s vokmenom. Telo je uronjeno u izopacenu izvesnost 0 svo~oJ beskorisnosti.. cije milijarde spojeva treba uciniti vidljivim i prisustvovati njegovom radu kao u video-igri. na sopstvene funkcije kao na energetske dlferencIJale lit VIdeo ekrane. egzorcizam putem dobre forme i higijene. Ono 8tO Ijudi posmatraju na ekranima svojih kompjutera jeste funkcionisanje sopstvenog mozga. kako telesnih tako i psihickih sposobnosti. Jer sustina je u prikIjucivanju. P~~op~~n.a i to je prosto sujevelje. to je sarno znak jedne pojednostavljene nauke koja se svodi na terminalno ispravijanje kicmenog stuba. u opsesivno~ stra~~ od neuspeha i podbacaja kao predznaku smrtl. zahvaijujuei vecnom feed-back-u s maSinom. pamteei sve da bi izbegao krajnji rezultat. stimulaciju i simulaclJu. inteIektualac za k~mpjutero~.Reganov kredibilitet upravo je srazmeran njegovoj transparentnosti i nistavnosti njegovog osmeha. Nega koja mu se ukazuje za zivota predskazuJe kako ee biti doterano u pogrebnom stanistu. moguenost metamorfoze u druga oblicja. Otkaceni hedonizam: telo je scenario cija se cudnovata tirada 0 higijeni odvija u trcanju izmedu be.zno biti nib cak imati telo. prikljucen na sopstvenu zel~u. To je carobni instrument egzotericne magije . i zavestati ga ocuvanju utopijske i iona~o izgubljene miadosti. zadovoljstvo se postize vaskrsavanjem tela. kOJoJ zapravo niko vise ne vidi svrhu osim da samu se~~ sprecava. doraduje. koje odslikavaju kolektivnu opsesiju bespoinosti. Izvanredno sveprisustvo kulta tela. Clme ono prevazilazi opsesivno nametnutu hormonalnu. Telo je jedini objekat kojem se treba posvetiti. niti u srce i izraz lica. muskulaciju.sva se interakcija zapravo uvek svodi na beskonacni dijalog s maSinom . Na to se nadovezuje druga opsesija: prikljucivanje na sopstveni mozak. vaskulamu i dijetetsku ravnotefu. pretvarajuei tu vezbu u nekakw beskonacnu psihoanalizu. Znaci.limo odvijanje svojih misli . 36 od Venecije (Kalifomija) do Tupanga kanjona. InteIektualac je. pak. Ali. telu treba izbrisati iz pameenja zadovoljstvo kao pomilovanje. da bi odiozio dogadanje smrti i fatalno dogadanje pisanja. nema razloga za zabrinutost: sve je to mnogo manje naucno i operacionalno nego sto se obicno smatra. u potpunu izvesnost svog nevaskrsava~Ja. ne kao izvoru zadovoljstva. Voleli bismo da mozemo da vi<. da je otvoreno prema svetu? a u stvari je sarno uspostavljeno integralno kolo dete-maSina. nego jednostavno u mozak. Nairne. s osmehom prikljucenim na smrt. vee biti prikljucen na svoje telo. Danas se vise ne gleda u jetru iIi iznutricu. najzad dobio isto 8tO i tinejdzer sa zwcnim stubom i vokmenom: spektakulamu desublimaciju misli.daleko od nekakve vise antropologije.zbroj~ih sala za rekulturaciju. Nije va. bodi-bilder: swda ISta pusta usarnljenost. dzoger.

poswda. Tu spada i zaludenost polaroidom: drZati skoro simultano objekat i njegow sliku. Polaroidna fotografija nalik je ekstatickoj sHei ispaloj iz stvamog predmeta. zwcno izolovani bar dominira nad podijumom kao 8tO u kontrolnom tomju dominiraju ekrani iii kao 8to kabina za tehnicare nadvisuje televizijski studio. vee za trenutno odslikavanje bez dubine. On je brat po iznurivanju onih koji se svesno premaraju u teretanama. za njega je misiena iserpljenost tela. nemojte ga zaustavljati. Ono 8to je za isposnika iz III veka bilo samoodrieanje i gorda nepomicnost. Ima u Njujorku tih olupina druzeljubivosti koje se vi§e ni ne kriju dok prozdiru otpatke pred svetom. dzoger izmava samoubistvo trceei tamo-amo po obali. i taj se pojam neprikladno koristi u opisivanju ove pojave. To nije nareizam. Zaustavlja se pretovareni konj. kontrolni ekran neophodno potreban . Pomamljenog pogleda. stroboskopskim efektima. To je optieka materijalizaeija jednog magijskog postupka. bez te kratke i trenutne mreze koju samoprikljucivanjem stvaraju neki mozak. To je san. Video stadijum smenio je stadijum ogled ala.U Roksiju. Bez tog strujnog kola. dzogeri su pravi Novovremeni Sveci i protagonisti lagane Apokalipse. bez tog neprekidnog videa nista danas nema smisla. dogadaj iii diskurs. kratak spoj koji trenutno prikljueuje isto na isto. nemojte ga sIueajno zaustaviti da pitate koliko je sati. Danas je za svaku dramaturgiju tela. do tehnika bildovanja pomoeu mehaniekih proteza. ueauren u samotnieko mvovanje energije. preko pokreta u serijskoj industrijskoj proizvodnji. Postoji direktna veza od srednjovekovnih sprava za mueenje. ali mozda ima tegove u rukama iii na struku (gde je ono doba kad su devojke nosile grivne na claneima?). kao da se ostvaruje ono staro fizicko ili metafizieko shvatanje svetlosti po kojem svaki objekat izlueuje dvojnike iii negative samog sebe koje mi hvatamo pogledom. ne zaustavlja se dzoger koji dzogira. i time ujedno podvlaei svoj povrsinski intenzitet i svoju dubinsku beznaeajnost. Video iii stereo kultura ne razvijaju nareisticku imaginamost vee stvaraju efekat besomuene autoreferentnosti. ledina beda sliena njegovoj jeste beda eoveka koji jede sam stojeei usred grada. umotan u zwke s vokmena. Dmging je. na komplikovanim maSinama s hromiranim zglaveima i zastraSujueim medicinskim protezama. objekat. vee za prikljucivanje na samog sebe. ubalavljenih usta. On nema amove u ustima. misli usredsredenih na unutraSnje odbrojavanje. na onaj trenutak u kojem prelazi u sumracno stanje. Smak sveta najbolje docarava eovek koji trei sam svojim putem po nekoj pldi.ne zato da bi se u njemu s udaljen08eu i magicnoseu ogledala videli iIi odrazili ueesnici.istim efektima kao na ekranu. smozdiee v~. udariee vas iii ee nastaviti da igra pred varna kao mahnit.tackastim osvetlj enj em. Nesumnjivo. Primitivni su Ijudi u oeajanju izvr§avali samoubistvo plivajuei ka pueini do iznemoglosti. igracima koje obasjavaju topovi . To je speeijalni efekat naseg doba. iserpljivanja u sopstvenim oeima beskorisnog tela. prizorom iii teatralnoscu i koji uopste ne sIuZi za igranje iii samoposmatranje. Ali to je ipak beda urbane. . ravnodu§an eak i prema opstoj katastrofi zato sto za njega unistenje moZe biti samo plod sopstvenih napora. sluzi sarno u tu svrhu: ekran za ekstaticki odsjaj koji vise nema veze s klasienom slikom. za svaki performans. Dvorana je fluoreseentna sredina sa . S penom na ustima. industrijalizo39 38 . poput dijetetike iii bodi-bildinga i mno§tva drugih stvari. I svi su toga svesni. Video. novi vid voljnog ropstva (to je takode novi vid preljube).

Zakon nalaie da se 0 deci u najmladem uzrastu moraju starati dva negovatelja. re~enja putem istrebljenja. Sve popisati. ekstazi punog tela. celija tumora koje kvasaju. ne moze se reci da on tro~i energiju nego pre da je povraca u trcanju. svega §to je izgubilo formulu za zaustavljanje.opsesivno drustvo.stitu buducnosti? Cini se da je pre rec 0 predosecanju opasnosti. u muzeju posvecenom vero41 . preistorijske mve naftnih fleka .a danas su po drugi put pokopani u Henkok Parlro. sumracno stanje mehanickog unistenja. niti planinski pour koji je vruCim vetrom oduvan deset milja ka pucini i u dim obavio naftne platforme. Anoreksicna kultura: kultura gnu~anja. sve uskladistiti. ploce koja se unedogled vrti po istoj brazdi. Low sex. da povraca samog sebe. Slonove zakopane u tecnoj smoli. izgnanstva.s sustinski problem danas da se odupremo oblapomosti.anoreksicno dru~tvo. sve memorisati. fosilizovane u crnoj mineralnoj viskoznosti. wkove koji su se pariIi po ovim ravnicama Los Andelesa i koji su bili prve. kao sto oblapomi tdi vrhuncu dimenzionog uniSienja. nasuprot njemu. dakle necu da jedem. ugusenih obiljem. sitos!.ze: ni u eemu ne oskudevam.fobicno drustvo. ekstazi praznog tela. prezasicenosti. sve se stedi.vane sredine. Save time. iznurivanju tela i zadovoljstava. ekoloskoj kontroli. Naravno da je na. kao sto anoreksicar teii vrhuncu organskog ponistenja. ukljucujuci i aktivno i produktivno stanovni§tvo. poricanjem. trenerke. sa stereofonskim fluidom u glavi koji im izvire na oci. Save money. sve otkriti. to je svet iz Blejdranera. Citavo se drustvo upinje da porekne da je rec 0 osveti preuhranjenih bozanstava. sve se cuva. mamute. kolektivnoj dijetetici. On kafe: oskudevam u svemu. u tom svetu gde svega ima u obilju.s tom odecom koja pluta u stvari pluta njihovo tela u toj odeci. svi tree svojim putem zato ~to su izgubili formulu za zaustavljanje. Sve jakne. odbija punocu. Poput prozdrljivca koji ne prestaje da se goji. Anoreksicar to najavljuje vi§e poeticno. Citavo ovo dru§tvo. Nema drugog uzroka toj dijeti. lepr§avi ~orcevi i vrecaste pamucne majice. to je zaista znak onostranog. Low speed . Save our souls . On ka. utoliko skrivenije ukoliko je manje opravdana. On porice nedostatak. postkatastrojicki svet. Zacudo. oni sami plutaju u sopstvenom telu. Najnovija opsesija americkog javnog mnjenja: seksualno zlostavljanje dece (sexual abuse). Ne primeeivati cak ni prirodno svetlo Kalifomije. Dzoger je pak odabrao drugacije re~nje. Sve zaStititi. antropoemije. odbacivanja. oblapomi punocu prevladava prepunjenoscu. zato jedem bilo ~ta. Oblapomi. Hiljade ljudi koji trce sami. ne mareci za druge. Low energy. svako za sebe. easy clothes: sve su to nocni haljeci i svi ti ljudi koji opu§teno trce i hodaju u stvari nisu izdli iz sveta noci . ne videti ni~ta od svega toga i tvrdoglavo treati sve dok se bicevanjem limfnih ilezda ne dosegne zrtveno iscrpljenje. Tipicna za fazu oblapomosti. Obilje stvara halucinaciju za onim zarom iz doba nemaStine i nesta~ice. zasicenja. On tezi da dostigne ekstazu 40 umora. Anoreksicar nedostatak prevladava prazninom. Low tar. sve opisati . Dok slike nestale dece ukrasavaju kese u samouslugama. Oba su re§enja ekstremno homeopatska. lavove. Da Ii je to opsesivnost jednog mladog drustva koje se brine za za. Save energy. koji treba svladati pomocu homeopatskih disciplina. u strahu od neproverljivog seksualnog zlostavljanja. Low calories.

.dijetetika. oni danas postifu trenutno muzeifikacijom).§tieenom drustvu. I ona se ne zasniva sarno na strahu od atomskog rata. visoko kalvinistieke i presbiterijanske discipline. mumifikacije.Amerikanci su Ijudi s ubetJenjem.teZi da dokafe da smo zaista zivi i zdravi (kao sto su sve bajke izmiSljene da bi dokazale da je stvami svet zaista stvaran). i koji nastoje da ubede. Amerikanci ne sarno da su misionari nego su i anabaptisti: posto su promaSiIi prvobitno krstenje. vanzemaljaca. Ali shvatanje koje Amerikanci imaju 0 muzejima mnogo je sire od naseg. popisivanjem u svojstvu drugog krstenja i obeeanja spasenja. Jer ne sarno da cinjenica Zivljenja nije stvamo potvrdena. sa svojim naivnim sakramentalnim obredima i kultovima i starim narodskim verovanjima nikad se nisu mogle meriti s tom modemoscu. U slucaju nukleame katastrofe neeemo imati ni vremena da umremo. sve je prikazano vrlo ubedljivo .. fosilne slonove. To im je sudbina: posto nisu imali primat u istoriji. koje je pak ostvarljivo zahvaljujuei dubokom puritanizmu inforrnatike. ledan od vidova njihove iskrenosti ogled a se u toj upomosti da rekonstruisu sve sto pripada onoj proslosti i istoriji koje nisu bile njihove. koji se svugde i uvek ponaSaju kao misionari. ponekad i vrlo zagrizeni. pridajuei pritom vrednost sarno tom naknadnom posveeenju koje je. usled koje opstajemo. imaee cast da prvi obesmrte sve stvari rekonstrukcijom (fosilizaciju za koju su prirodi bili potrebni milioni godina. da bi ih predstavili na dan StraSnog suda. Executive Terminal Basic Extermination Metastatic Consumption Opstanak je svuda na dnevnom redu. 43 42 . kao sto znamo. jer je vee mrtav . Nikad nije kasno za obnavljanje price 0 poreklu. ekologija. Renesnasne dvorce. Ali vee sada. vise nemamo svest 0 smrti posto smo neosetno prdli u stanje prevelike lakoce Zivljenja. zaStita sekvoja. spremni su i na unistavanje i istrebljivanje . Morrnoni iz Solt Lejk Sitija sarno postupaju poput svih ostalih Amerikanaca. a koje su dobrim delom unistili iii razblaZili. koja je nasledila univerzalnu naucnu rigidnost od tehnika spasenja duse dobrim delima. vee je paradoks ovog drustva u tome da Covek vise ne moze ni umreti. citava ta lepeza mogucnosti za preZivljavanje . Indijance u rezervatima. ali stvarnije . levandelizacija je postala misija mutanata. i njen napredak (1) zasnovan je na najnovijim metodama skladistenja u memorije. ubedeni u sve. niti cemo biti svesni da umiremo. Sto nije tako izvesno.. U skladu s moralnim kodeksom. sekvoje na hologramima . mozda usled nejasne mucnine za zivotom iii kolektivne zelje za katastrofom (ali sve to ne treba preozbiljno shvatiti: to je i poigravanje s katastrofom). u ovom preza.nauci preistorije. Popisujuei u kompjutere svakog zivog stvora iz civilizovanih krajeva (nastanjenih belcima). Sve moze doZiveti ponovno rodenje. Svi su anabaptisti sektaSi. Sve je vredno zaStite. foka iii Ijudske vrste . sanjaju 0 tome da sve krste po drugi put. restauracije. one veeno rodenje simulakrurna. Nije slucajno sto baS Morrnoni rukovode najveeim projektom kompjuterizacije na svetu: popisivanjem dvadeset generacija smrtnika u svim zemljama sveta. Kontrareforrnacijske metode katolicke crkve.sto je savrSena definicija simulakruma. U tome je prava draf iscekivanja.. Da bi rekonstruisali tacan oblik stvari. Naravno. vee i na lakoci Zivljenja. ponovljeno izdanje onog prvog. a Amerikanci nisu izuzetak.T oma Mincer bio je anabaptist.

Holokaust je vee anticipirao takvo stanje. Deportovanima u logore smrti bila je oduzeta upravo moguenost da raspolaru svojom smreu, .da se s njom poigraju, da je shvate kao ulog, !rtvovanje: oduzeta im je moe da umru. To nam se dogada svima, u sporim homeopatskim dozama, usled samog razvoja ndih sistema. Eksplozije i istrebljenja (Au~vic i Hiro~ima) odigravaju se i dalje, sarno 5tO su dobili gnojni endemski vid, ali se nastavlja lancana reakcija, ~irenje zaraze, odvijanje virusnih i bakteriolo~kih procesa. Izlazak iz istorije jeste upravo svecano otvaranje te lancane reakcije. Simptom takvog stanja stvari i nesumnjivo najtdi znak nazadovanja vrste jeste opsesivna !elja za preZivljavanjem (a ne za !ivljenjem). Jer, ako posmatramo njene najnovije ~o~e,. atomska skloni~ta, kriogenizaciju, forsirane terapi~e, Vldlmo da su to zapravo forme istrebljivanja. Da bi se lzbeglo umiranje trdi se kakva bilo zaStitna kapsula za ekstradiciju. Otuda treba smatrati ohrabrujueom cinjenicu da se stanovni~tvo vrlo brzo zasitilo prica 0 atomskoj zdtiti (trzistem skloni~ta, kao i trzistem umetnickih stika iii luksuznih jahti mo!e se jos sarno zasenjivati prostota). Izgleda da su Ijudi, umomi od ucenjivanja atomskim rato~, . odlucili d~ na to vise ne nasedaju i da ne obraeaju paznJu na pretnJu od razaranja, uz mozda nejasnu svest da Je ona. s!abo ostvarljiva. Lep primer vitalnog reagovanja pod pnVldom rezignacije. "Ako treba umreti, bolje umreti pod . ve~rim nebom nego u podzemnom sarkofagu". Samlm tim, ucenjivanje prestaje, i !ivot teee dalje. Veliki scenario nukleame pretnje, teatralni pregovori. ~'rat zve~da", svi su umomi od tolikih apokaliptickih vizija, 1 u stvan se brane od njih nedostatkom mdte. Nisu upalili cak ni poku~aji da se ta mdta probudi filmovima kao 5to je Dan pos/e, nista nije moglo uciniti uverljivim taj nukleami scenski prizor, iIi besprizomost. Kad su u pitanju
44

tako osetlJlve stvan (kao 8to Je I rak) zamlslJanJe smrtl Ima za posledicu prizivanje fatalnog dogadaja. Stoga veliku nadu i veoma vdnu politicku cinjenicu predstavlja to eutanje i nezainteresovanost masa prema nukleamom patosu (bilo da im ga serviraju nukleame sile iIi borci protiv nukleamog rata). . U jednoj naucno-fantasticnoj prici, nekoliko povldeenih nalaze se jednog jutra u okruzenju luksuznih planinskih vila, opkoljeni providnom i nepremostivom preprekom - staklenom ogradom koja se tu stvoriia preko n06. Iz svog zastakljenog komfora jos mogu da razaznaju spoljni svet, stvami svet od kojeg su odseceni, i koji stoga ponovo postaje ideaIan, ali prekasno je. PovlaSeeni ee umreti u svom akvarijumu, poput zlatnih ribica. Neki mi univerzitetski kampusi stvaraju isti utisak. Skriven medu jeiama, poljima, rekama (na jednom starom rancu koji je poklonjen univerzitetu), naseIjen medusobno nevidljivim paviljonima i u njima isto toliko nevidljivim ljudima, lezi Santa Kruz. Poput Bermudskog trougla iii Santa Barbare, u njemu sve nestaje, sve se apsorbuje. Totalna decentrisanost, totalna zajednica. Posle idealnog grada buduenosti, idealno utociste. Ni~ta ne konvergira, ni saobraeaj, ni arhitektura, ni autoritet. Ali otud su bilo kakve demonstracije nemoguee: gde bi bilo mesto okupljanja? Demonstracije mogu sarno da kruze po sumi, pod pogledom samih ucesnika. Od svih kalifomijskih kampusa, poznatih po prostranosti i udobnosti, ovaj je najvise idealizovan, najvise naturalizovan. On sublimira sve lepote. Slavni arhitekti projektovali su zgrade oko kojih se prostiru Karmelski i MOlltrejski zaJiv. Ako igde vee postoji dru5tvenost buduenosti, onda je to ovde. Ali upravo ta sloboda, zaStieena istovremeno vegetalnom udobno~eu i univerzitetskom otvoreno~eu ponovo postaje
45

zatocenica sa:ne sebe, zatvorena u prirodnu i drustvenu prezaStieenost koja na kraju rada iste strahote kao zatvorski svet (zatvorski sistem, zahvaljujuCi zidovima, moze pod izvesnim uslovima da evoluira prema utopiji bde nego otvoreni drustveni sistem). Ovde je drustvo oslobodeno vise nego igde, otvorene su psihijatrijske bolnice, prevoz je besplatan - a paradoksalno, taj se ideal zatvorio u sebe, kao iza stakienog zida. Rajska i involutivna iluzija, "Pacificki zid", kako kde Liotar zid od kristala koji ograduje Kalifomiju u sopstvenom blagostanju. Ali zahtev za sreeom nekad je bio okeanski i oslobadajuei, dok ovde pre uranja u fetusn~ tisinu. Ima Ii jos strasti, ubistava, nasilja u toj cudnov~t~j plisanoj, sumovitoj, umirovljenoj, ~ruzeljubivoj rep~bhc~? Ima, ali nasilje je autisticko, reakclono. Nema zlocma lZ strasti ali je bilo silovanja i slucajeva ubistava po desetak zena ~ dYe godine pre nego sto se otkrije ub.ica.. Fetusn.o nasilje, prirodno koliko i automatsko plSanje, .. kOje odrdava vise nego stvama agresivnost, nostalglJu za starim zabranama (zaSto se povecava broj silovanja s porastom seksualnih sloboda?). Sentimentalnost mesovitih spavaonica otvorenih prema sumi, kao da sarna priroda moze biti druzeljubiva i ~ate­ rinska, zalog seksualnog otvaranja i ekologlje naraVl, kao da priroda moze da bude blagonaklona prema n~kom Ijudskom drustw, kojegod bilo, kao da se 'pre~a njem~~ po napustanju surovog sveta magije, moze Imatt dru~ac~~l odnos osim stoickog, osim stoicki definisane nepred~d~jl: ve neumoljive neophodnosti kojoj tre~a suprotsta~tt JOS veci izazov i slobodu. Ovde nema nt traga heroJskom poimanju sudbine. Sve odise nekom .sentim~ntat~om pomirenoseu s prirodom, sa seksom, s ludtl~m, s lst~OJom takode (kroz marksizam u preradenom 1 dopunjenom izdanju).
46

Nalik mnogim drugim aspektima savremene Amerike, Santa Kruz je deo post-orgickog sveta, svet posle velikih socijalnih i seksualnih konwlzija. PreZiveli poste orgije - seksa, politickog nasilja, Vijetnamskog rata, krstaSkog pohoda na Vudstok, ali i ~nickih i antikapitalistickih borbi i istovremene strasti za novcem, strasti za uspehom, tvrdih tehnologija, itd. ukratko, citave orgije modem osti - preZiveli su svi na broju, dzogiraju u tribalizmu, slicnom elektronskom tribalizmu Silikonske Doline. Dezintenzifikacija, decentracija, kiimatizacija, blage tehnologije. Raj. Ali sasvim mala izmena, da kdemo konverzija za nekoliko stepeni, bila bi dovoljna da ga zamislimo kao pakao. Obrt na seksualnom planu. Gotova je orgija, gotovo je oslobadanje, ne trdi se viSe seks, traZise pol (gender), to jest istovremeno imidz i genetska formula. Ne postavlja se vise pitanje pofude i uzivanja, vee pitanje genetske formuIe i seksualnog identiteta (pronaeil). Posle kulture zabranjenog, nastupila je jedna nova erotska kultura, ("What are your prerequisites/or sex? -The door has to be locked, the lights have to be out, and my mother has to be in another State"), nastupila je kultura preispitivanja sopstvene definisanosti: "Imam Ii ja pol? Kojeg sam pola? Da Ii je, konacno, neophodno imati pol? U cemu je razlika u polovima?" Posle ostobadanja, svi su ostali u stanju nedefinisanosti (uvek ista prica: posto ste se oslobodili, prinudeni ste da se zapitate ko ste). Potvrdivanje zenske seksualnosti postalo je, poste jednog pobednickog perioda, isto toliko osetijivo koliko i potvrdivanje mu§ke seksualnosti. Niko ne zna na cemu je. Zbog toga se toliko vodi Ijubav i toliko prave deca: eto bar dokaza da je za nelto jos potrebno dvoje, da neka razlika jos postoji. Ali ne zadugo. Vee je una koja radom vaginalnih misiea moze

47

da oponaSa efekat muSke penetracije dobar primer autoreferencijalnosti i ekonomije razlika - ona je bar naSla svoju formulu. Ali op§tiji je problem nerazlikovanja, usled smanjenog ispoljavanja polnih odlika. Znaci muskosti naginju ka nultom stepenu, ali i znaci zenskosti takode. U tom se spletu okolnosti radaju novi idoli, koji prihvataju izazov nedefinisanosti i koji se igraju me§anja polova. Gender benders. Ni mu§ko, ni zensko, ali ni homoseksualno. Boj Dzordz, Majkl Dzekson. Dejvid Bouvi... Dok su idoli prethodne generaeije bili eksplozivno olieenje seksa i uzivanja, ovi danaSnji svima postavljaju pitanje igre razlieitosti i sopstvene nedefinisanosti. Ti idoli su izuzeci. V nedostatku identiteta, vecina njih traga za "modelom vrste". za generiekom formulom. Treba pronaci jedinicu razlikovanja. ZaSto ne u modi iii u genetici? Odevni imidz, eelulami imidz. Bilo koja glupost je dobra, bilo koji idiom. Pitanje razlike mnogo je vaZnije od pitanja uzivanja. Da Ii je to modalna, post-modem a verzija seksualne revolueije koja je vee prevazidena (u svakom slueaju, nije vi§e u modi), iii je ree 0 biosociolo§koj mutaciji percepeije sebe samoga, zasnovanoj na ukidanju prioriteta seksualnog, koji je obelezavao eelo modemo doba? Gender Research: a New Frontier? V krajnoj liniji, nece biti mu§kog i Zenskog roda, vee sarno razvejanih pojedinaenih polova koji se odnose sarno na sebe same i od kojih svaki upravlja sobom kao autonomnim preduzecem. Kraj zavodenja, kraj razlikovanja i klizenje ka drugom sistemu vrednosti. Vocava se zaeudujuci paradoks: seksualnost ce mozda opet postati sekundama stvar, kao u nekolicini prethodnih dru§tava, nesamerljiva s drugim jaeim simboliekim sistemima (rodenjem, hijerarhijom, asketizmom, slavom, smrcu). Time bi se dokazalo da, sve u svemu, seksualnost nije bila
48

najvaZniji model nego sarno jedan od moguclh. All kOJl mogu biti danas ti novi modeli (jer su svi drugi u meduvremenu iscezli)? Model koji se mozda nazire jeste jedan tip performantnog ideala, genetskog ispunjenja sopstvene formule. U poslovima, emoeijama, poduhvatima iii uzivanjima svako ce nastojati da razvija svoj optimalni program. Svakom svoj kod, svakom svoja formula. Ali i svakom svoj imidz, svakom svoja slika. Mozda nesto nalik genetskom imidfu? Irvin: nova Silikonska Dolina. Elektronske fabrike bez otvora, nalik na integralna kola. Pustinjska zona dodeljena jonima i elektronima, nadljudsko mesto nastalo iz jedne neljudske odluke. lronijom sudbine, tu, na brefuljcima Irvina. snimana je Planeta majmuna. Ali na travnjaku, americke veveriee nam govore da jesve u redu, da se Amerika brine za svoje zivotinje, za sebe i za ostatak sveta, da u svakom sreu postoji po jedna usnula veverica. Citava filozofija Volta Diznija jede yam iz ruke stirn lepim zivotinjieama sivog krzna. Meni se, naprotiv, Cini da se iza nemog oka svake od njih krije ledena i surova zver, ciji vas strah vreba... Na istom tom travnjaku s vevericama stoji zaboden natpis tamonekog isusovskog udruZenja: Vietnam Cambodia Lebanon Grenada We are a violent society in a violent world! Noc ve§tiea uop!te nije zabavna. Taj sarkasticni praznik pre odraZava pakleni decji zahtev za osvetom prema svetu odraslih. Zloslutnu situ cija pretnja lebdi nad tim svetom, srazmemu njegovoj odanosti prema toj istoj deei. Iza preru§avanja i poklona krije se nezdrava decja ve§ticarija - Ijudi gase svetla i kriju se, da im deea ne bi dosadivala. I nije slueajno §to neki guraju igle iii o§triee brijaea u jabuke i kolace koje im dele.
49

U drugim zemljama smejanje se ostavlja na volju gledaocu. Amerikanci koriste dva osnovna oruzja: avijaciju i informaciju. na jednoj maloj bakalnici u kojoj se prodaje pivo. niti da se prekine tehnolo~ki proces. postao je deo predstave. energijom. da se ukine smenjivanj~ prirodnih ciklusa (godisnjih doba. koja je obisla ceo svet. Sarkasticna ushicenost jedne puritanske kulture. prostorom. Ali zapanjuje opeinjenost izvestacenosCu. dok su sve vijetnamsko oruzje I sva njihova taktika u Ijudima i teritoriji. 50 zavese su pocepane. i posteduju jo~ sam~ vesti berzanske izvestaje i vremensku prognozu. I dok su jedni odneli ideolosku i politieku pobedu. iii smenjivanjudobrog i loseg: sve je dobro). drugi su napravili Apoka/ipsu danas.. U neboderima. ravnoduSan i prema sopstvenim porukama (sasvim dobro zamisljamo kako radi i posle nestanka covecanstva). Preostaje yam sam~ zgraZanje . koji se u sustini ne obraca nikome i nezainteresovano deli svoje slike. i to ne sarno prirodnim prostorom: prostor je prostran i u njihovim glavama. da nema predaha vestackoj ljudskoj moci. Ah tolik~ su opsesivni da ih eujemo i iza Reganovog glasa iIi vesti 0 porazu Marinaca u Bejrutu.~~a. koja cesto halucmantno radl u kucnim odajama gde nikog nema iii u praznim hotelskim sobama poput hotela u Portervilu. koja je sazidana kao meta predstava carstva da bi u perspektivnom skracenju odavala utisak njegove beskonacnosti. vrata razvaljena. u ve5taekom osvetljenju usred dana ima neceg nerazumnog i zadivljujuceg. dana i noci. Svaka svetska sila ima svoju monumentalnu aleju. posto Je to vee blO televizovani rat). Sve mora staino da bude u pogonu. kancelarije su osvetljene i kad su prazne. Oni su neumoljivi. Nema niceg tajanstvenijeg od televizora koji radi u praznoj sobi. u kojem vode nema. Na autoputevima. To jest fizicko bombardovanje neprijatelja i elektronsko bombardovanje ostatka sveta. eak i iza reklama. Kao da yam se obraca neka druga planeta. usred d. Vijetnam na televiziji (pleonazam. T~ je neteritorijalno oruzje. Iz tog razloga rat su dobile obe strane: Vijetnamci na terenu. Da ne govorimo 0 televiziji ~rogramira~oj dvadeset cetiri sata dnevno. u klimauredajima koji rashladuju prazne motele u pustinji.Smehovi na americkoj televiziji zamenili su horove iz grekih tragedija. Amerieki' opsesivni strah da se svetla ne pogase. Ali 51 . a Amerikanci u mentalnom elektronskom prostoru. ali na fluorescentnom ekranu u svakoj sobi spiker je opisivao uzletanje svemirskog broda. U osvetIjenim neboderima usred noci. Svetla u kucama gore po eitavu noc. To se moze objasniti strahom iIi fobijom i reci da je taj neproduktivni utro~ak zapravo rad hlosti. Da Ii je to besmisleni luksuz bogatog druStva koje strepi od gaSenja vatri koliko i preistorijski lovac u n06? Ima poneceg od svega toga. U Palms aven1JI u Veneciji. kola se voze s upaljenim farovima. u eetvrti u kojoj nema zive duse posle sedam sati uveee. gori zeleno-narandzasta neonska reklama citave noci uprazno. odjednom televizija otkriva svoje pravo lice: video snimak jednog drugog sveta. toplote I hladnoce) u korist jednog cesto apsurdnog funkcionalnog kontinuuma (s istom odbojnoscu u sustini kao prema smenjivanju istinitog i laZnog: sve je istinito. to je mnogo cudnije od coveka koji priea sam nagI!lS iii zene koja sanjari s rukama u braSnu. sam ekran Je taJ kOJI se smeje i dobro se zabavlja. Ukratko. Ali ono 5tO je apsurdno i divljenja je dostojno. Oni su eudoviste iz Osmog putnika koje se 5unja po svim instaIacijama svemirskog broda. u Americi se ne dopusta da zavlada noc iii odmor. Ovde je njegov s~eh ~ren~! na ekran.

koja iz neposredne bHzine nad svim time nenarnetljivo bdi i sarna nalik muzeju. od svojih individuainih reakcija i prihvata pravila ove kolektivne igre. Priguseno svetIucanje u svim smerovima. Same maSine. rasprieno svetlucanje evropskih gradova. U sest sati ujutru. Svetlost swgde odaje i osvetIjava odsustvo arhitekture. viziju zemaljca 0 gaIaktickoj metropoli. muzeju svetske moti. To cini lepotu ovoga grada. Zahvaljujuei velicini projekta i nekakvom preeutnom sporazumu koji povezuje citav ovaj krvotok. Nista se ne moze meriti s nadletanjem Los Andelesa noro. Sansetu. neuobicajene pravce i mesta izgnanstva (Virilio). u svim pravcima. Ovaj grad noeu saZima citaw budueu geometriju mreZa ljudskih odnosa. ledino pakao Hijeronimusa BoSa stvara takav utisak zeravice. To celini daje prizwk naucne fantastike. lasno se oseea da je. ogromni prospekt od Linkoinovog Memorijala do Kapitola sacinjen je od niza uzastopnih muzeja koji prepricavaju citaw na!u planetu od kamenog do svemirskog doba. Nikad pogled nije bio niti ee biti podvrgnut takvoj ekstenziji. Takve paralele. svetIeee prostranih. sunce izaSlo tek 52 ovde. po ekstenziv53 . uzareno apstraktnih. jer nije geometrijski izdeljeno. Nasuprot naSim evropskim autoputevima. u Va!ingtonu. To su srednjovekovni gradovi. granicne tacke i vazdusne perspektive ne pruza ni neujednaceno. TotaIni kolektivni cin. Santa Moniki. sarno okrznuvSi Evropu. iskrsava vam pred ocima deset puta veei grad. astralnih po reprodukciji do u beskraj. Ovde. Neizmeran spontani spektakl auto-mobilnog saobraeaja. sistem americkihfreeways jeste mesto integracije (prica se cak da u njima citave porod ice neprekidno cirkulisu nikad ne napustajuei svoje kuee putujuee). na breruljcima Holiwda. Linkolnu. dnevne se pale. geometrijska. Unedogied svetleea. tako da evropski vozac vrlo brzo odustaje od svojih agresivnih laktaSkih navika. ovencana zaStitnom udaljenoseu i beHnom. Tu se ogieda nesto od one slobode cirkulisanja u pustinjarna. Stabljike palmi njisu se ispred elektronskog reklamnog panoa kao jedini vertikalni znaci u ovoj ravanskoj geometriji. ka Vilsajru. a Los Andeles je. u reziji celokupnog stanovnistva. Otud je Bela Kuea. sa svojom fluidnoseu i automatskim upravljanjem. To stvara drugacije stanje duha. Zora u Los Andelesu. dvadeset cetiri sata dnevno. stvorile su sebi okruzje po sopstvenoj meri u koje se lagano uklapamo. Ali kad preletite planinu. uzarena ogromnost. Nad dolinom San Fernando vee vidite horizontalni beskraj. Los Angeles Freeways. cirkulisanje ovde doseze stadijum dramaticne privlacnosti i simbolicke organizacije. kao da je cilj bio sakupiti sve znake zemaljskih poduhvata i kulture da bi ih video vanzemaljac. neki ~ovek vee telefonira iz govornice ispred "Beverley Terrace" hotela. iii obratno. koja se ukazuje u procepu oblaka. Malholand drajv noeu predstavlja tacku gledista vanzemaIjca na planetu Zemlju. ni more ne daje taj utisak. Noene reklame se gase. prisnog i srdacnog rna sta se pricaIo 0 njemu: jer je on zaIjubljen u svoju bezgranicnu horizontalnost koliko i Njujork u svoju vertikaInost.actecki Teotihuakan iIi egipatska Dolina kraijeva iii pak Versaj Luja XIV sazidani su u njima svojstvenom arhitektonskom stilu. nad ovom ravanskom geometrijom gde je njegova svedost jos uvek ona nedirnuta svetIost oboda pustinje. na koje se prikljucujemo kao na televizijski kana!. koji predstavljaju jednosmerne.

znji~ i~ . To prethodenje pokretljivosti.nosti. Sva saznanja 0 arnerickom drustw saZeta su u antropologiji obicaja u vo!nji . U stvari. refleksnog.Hohwdu.vida kolektivnog postojanja. a pogotow nije u masovno poseeenim studijima. Cista energija. alI gde sam u drustw svih..Je licilo na prst sudbine. kao sto rituali imaju citavo vreme pred sobom. Isto tako. kliziti bez trzaja (glatkoea puteva i autoputeva je izuzetna. kompulz~J~. takva kakva je.mnogo poucnijih od politickih ideja. da predstvalja odsjaj jednog dZinovskog ekrana.zno. u izlisnu odgovornost? M. Funkcionalnog ucestvovanja. arnericka stvarnost prethodila je ekranu. ali danas sve navodi na pomisao da je ona. Pararnaunta. prognatl se IZ tog . Sustina je u vo.ujednacenost protoka ukida pojedinacna odredista. Pored protoka i mobilnosti. Grad je svakako prethodio mreZi autoputeva. besumno gutati prostor. Treba izaci. Jedino istinsko . Onome ko poznaje americke autoputeve poznata je lita~~a znakova. I.u individualnu putanju. u Evropi postoje sarno saobracajni propisi) . Jedl. gde stvari najcesce imaju staticki vid teritorije i opipljiw formu materije. ne strahovati od onoga sto sustizete iIi od onoga sto vas pretiee (ovde postoji preeutni sporazum o kolektivnoj vomji. ubrzavati kao na vazdusnom jastuku. ne zato da bi sve licHo na platonovsku igru senki. ali danas se cini kao da se citava metropola sazidala oko tog krvotoka. vee sarno pro laze kroz nJega ~ rasplieu ga ne dirajuei u pustinjski karakter metropole. kojem odgovaraJu t~c~o utvrdeni pokreti. Ako smatrarno da je citav Zapad hipostaziran u Americi.?rustvo.h ka Santa Moniki. Predite deset hiljada milja kroz Ameriku i znaeete vise 0 toj zemlji nego svi socioloski i politikoloski instituti zajedno. ravna joj je sarno fluidnost maSina). zaSto bih se upinjao da se tome otmem i da se vratim . Stapanje kinetike i kinematike stvara jedan mentalni sklop. one se nizdvajaju. jednu glob ainu percepciju koja je razlicita od nde.zIJe.sve to stvara novo iskustvo prostora. Sustina nije u tome da se proucava sociologija iii psihologija automobila. trenutnog i laganog "uce. sarno njihov nastanjeni fragment. I idealni su za jedino pravo uZivanje: cirkuIisanje. Trake koje divergiraju ka Ventun I San Diegu ne napustaju se. ~Ipkog uzletanja.raJ~ napustiti taj autoput providenja koji nikuda ne VO~I. I sarno citanje znakova neopho?mh z~ opstanak stvara izvanredan osecaj nehoticne lUCldnosu. priblizno isti broj vozila razdvaj. To must ~xit ~vek ml. kociti trenutno ali ne. film nije tamo gde mi mislimo da je. Taj manir isparkiravanja americkih auto~o~tla. Odlepiti se bez napora. nego da bi izgledalo uzviseno kao da je ovencano oreolom svetlosti s ekrana. filijalarna Diznilenda (studiji Univerzala. stattsttka. toplina kole~vne pro~ul.~o ovde toplina. Freeways sto~a n~ izoblicuju grad iii predeo.a ~e ka . Through traffic merge left: sve yam se kde~ sve yam se najavljuje. nikad nije postojalo na isti nacin u Evropi. Right lane must exit. ntualno odVljanje . prethodenje ekrana nad stvarnoscu. Amerika u Kaliforniji. zahvaljujuei automatskim upravlJaclma I proS4 gramiranom upravljanju. nalik leminzima u samoubtlackom ottsklVanjU ka puctnl. U sv~ko do~~ dana. Poput drdi rituala: imate citav prostor pred sobom. itd)..koje ~e viSe saznaje 0 drustw nego iz svih naucmh dlsclphn~ zaje~no. 55 . ekran i njegov odsjaj predstavljaju sustinsko odredenje svakodnevnog dogadaja. i citavog drustvenog sistema u isti mah. sazdana u funkciji ekrana.ust ~Xl~: osuda osuda igracu koji biva prognan IZ jedlnog -'izlisnog i slavodobitnog .stvovanja".

Americki grad. i pre svega: imaju moe neposredne vizuelne materijalizacije (Anschaulichkei/) zelje.totalni hepening. Oseeaj je isti kao kad izlazite iz nekog italijanskog iJi holandskog muzeja i ulazite u grad koji izgleda kao odraz tog slikarstva. bednih kulisa i detinjastih trikova na koje se narod pravi da naseda da ne bi mnogo patio od razoearanja. vee uliei i eitavom gradu daruje mitski ambijent. sa ~~m ~jeg~vi~ odli~ama: proizvode jak efekat kondenzaclJe (knstahzacIJe). pomno sacinjene arhive. njegova mitska transfiguraeija. ne treba iei od grada ka ekranu. kao sto yam se u Diznilendu prikazuje parodija imaginamog sveta. kao da je on iz njega proiwao. gde iscekujemo da se svakog CBSCl specijalni efekti pretvore u stvamu dramu. oni jesu neposredna vizuelnost. sasvim normalno. ubrzavanje zelje. izgledaee kao da se Revolueija odigrala ovde. Fetisi. sjajna sinteza stereotipa zivota i Ijubavi. Ipak. Oni su olicenje jednog sistema luksuzne prerade. Po Rega57 . Baklja Istorije prelazi na Zapadnu obalu. kolektivno uCesce u naeionalnom samoslavlju. i imanentnost zelje sliei. najbolje glumee. na dvestotu godisnjieu Franeuske revolueije. a drugo je biti zadivljen slikama. samo ne tu. KaZe se: 0 njima se sanja . Da Getijew vilu u MaHbuu naglo zatrpa lava. Gde je onda bioskop? Swda napolju. isto tako. Kroz 'pustinju prolazite kao kroz vestern. materijalni kolaZ. odlazeei odatle imamo oseeaj cia smobili podvrgnuti infantilnom testu simulaeije. Prilicna je draZ Amerike to !to je izvan bioskopskih sala eela zemlja filmska. Ali to je samo ocajnicka ceznja koju je iskoristio i sam film (Wes/World. onda je ovde mikrokosmos Zapada. izgleda kao da se rodio iz filma. Stoga. nego slavodobitni vid filma. Zlatno doba kinematografije i starova svedeno je na nekoliko vestaekih efekata tomada. kompletnu kinoteku.a ova pak u Metro Goldvin Majeru i Diznilendu. vee sa materijalnomjikcijom slike. Oni inkarniraju jednu jedinu strast: strast 56 I za slikom. bhskostl (prenose se dodirom). ne mozemo se uzdrzati da ne pozelimo da stvami dogadaj izazove kratak spoj i da simulakrum pregori iii da se sam izvrgne u katastrofu. surovo ostvareni ideal. Stoga kult starova nije sporedna uloga. poslednji veJiki mit naSe modemosti. swda u gradu su film i scenario neprestlUli i cudesni. nego od ekrana ka gradu.ali jedno je sanjati. U Los Andelesu ee se 1989 odrZati Revolueioname Olimpijske Igre. da bi se dosegla njegova tajna. po eemu bi se kroz nekoliko vekova razlikovala od rusevina Pompeja? Sta bi radili reklamni agenti dvestagodisnjice da izbije nova revolueija pre 1989? Ni govora. Oni dakle ne pothranjuju romanesknu iii seksualnu maStu. ghost people. Future World).kroz sto godina vise se nece videti razlika. Naime. neposredna transkripcija. Upravo zato !to idol predstavlja sarno prostu zaraznu sliku. oni jesu san. Zamislimo rekonstrukciju velikih revolueionarnih seena na dzinovskim hologramima. sve §to nestaje u Evropi ponovo se rada u San Franeisku. Film se u njemu ne uoblieava u neku izuzetnu formu. a ne obmuto. 5tO je takode odlika snova. i po tome je istinski zanosan. Tako je u UniverzaIovim studijima. Ghost towns. U stvari. vrhunske istoricare . Sve odise istom tr05no~cu kao Bulevar sumraka i Holiwd bulevar. Oni ne podsticu na sanjarenje. kroz metropole kao kroz ekran znakova i formula. We did it! Najbolji smo. ovde yam se prikazuje propast i ruglo kinematografske iluzije. objekti-fetisi. S wda. koji nemaju niceg zajedniekog s imaginamoseu. to je iskljuceno. Olimpijade . idoli s ekrana imanentni su odvijanju Zivota u slikama.

slava ne pripada izuzetnoj hrabrosti ni herojskom podvigu.zavaju okolinu i vracaju joj sopstvenu sliku.spoljdnjost. Najmanji otklon nekog statistickog modela. vidim kako se citav grad okrece oko nepokretnog vrha hotela. Staklene fasade samo odra. Metalna konstrukcija i zastakIjeni zidovi lagano se okrecu oko koktel-bara. lronicnim izvrtanjem poretka stvari za ostale su pesacenje. sve clean. totalni reklamni dogadaj. misicna aktivnost postali retkost. itd. Ima je dakle apsolutno za svakoga. zapravo. Potpuno isto kao ljudi koji nose tamne naocari. Bez nezgoda. One su zapravo mnogo tde premostive od bilo kakvih kamenih zidina. dok je ostatak zgrade nepokretan. znaci najveceg siromdtva uvek ce imati makar jednu priliku da postanu u modi. bez pan ike i . stika idealnog sveta. To je u neku ruku njihova povlastica. ama baS niko ne vidi i da prolazi kroz opstu nezainteresovanost i podsmeh. bez katastrofe. Jedan od specificnih problema Sjedinjenih Drzava jeste slava. Zatim. usluge koje vrlo skupo kostaju. Mozemo mu skrenuti palnju da ga niko. koji je uprtio teski krst kroz glavnu ulicu u Veneciji. bez guzvi na autoputevima. Vkratko. Imamo zelju da mu kaZemo: to je vee ucinjeno pre dve hiljade godina. Veoma je vruce. Svugde se transparentnost interfejsa 59 . Cisto opsenarska arhitektura. nego je58 i i i v dinstvenosti najbeznacajnije sudbine. I tacno je tako . bez Rusa. najmanj~ hir nekog kompjutera dovoljni su da kratkotrajnom slavom ovencaju i najbanalnije neuobicajeno ponaSanje. ledino doseljenici iz Treceg sveta imaju pravo da idu pesice. koja ide uz povlasticu nastanjivanja praznog srca metropola. Po tome je ova metropola jos uvek provincijska palanka. poput pasa lutalica na putevima. Pogled im je skriven iza njih. posle nacionalnog orgazma. Sve sponzorisano. Nedostajala je samo jos druga Leni Rifenstal da snimi taj novi Berlin 1936. jer 5to je god sistem u celini ujednaceniji. Pomeranje nebodera napolju jedva je primetno. a delom i usled izuzetne vulgarizacije. ovoj centrifugalnoj metropoli. t~j je prestupnik.novom modelu. ko i korak napravi peSice taj predstavlja opasnost za javni red. V ovoj zemlji. Vrh hotela Bonaventu'ra. tim je vise miliona pojedinaca koje od njega razlikuje neko neizmemo malo odstupanje. ko izade iz kola. da lije to post-modema arhitektura? Nema interfejsa unutrdnjost . Ali on bi odgovorio: upravo je tako bilo i pre dve hiljade godina. a drugi vide samo sopstvenu sliku. na znanje celom svetu. On jednostavno nosi svoj krst kao 5tO drugi imaju na kolima nalepnice: Jesus save. Ali. Tako je s onim sasvim sedim Hristom. kolektivna melanholija obuzima stanovnike Los Andelesa. Ali upravo je u tome stvar. redovi ispred luksuznih restorana iii vaZnih diskoteka obicno su duzi nego ispred restorana za drustvenu ishranu. cist spacio-temporalni trik. Know Jesus.. koji se produZava i u unutraSnjosti hotela usled prostora koji vijuga poput lavirinta. shvatamo da se zapravo okrece platforma sa Sankom. svugde je intervjuisan. Na isti nacin. bez terorizma.kao onaj 5tO je pogresio avion pa stigao u Okland na Novom Zelandu umesto u Ouklend kod San Franciska. To je demokratija. delom usled njene izuzetne retkosti u dandnje vreme. 0 njemu se snima film. njemu nije cilj da izmisli nesto novo. "V ovoj zemlji svako je bio iii ce biti slavan makar deset minuta" (Endi Vorhol). Vrtoglav osecaj. Naposletku. da Ii je to jos arhitektura? Ludicna i halucinogena.. Taj neocekivani dogadaj nacinio ga je herojem dana. umor. sve euforicno.

ueenjuje vas. fasade od zatamnjenog stakla su kao liea: neprozime povrsine. Upravo tako: posedovanje novea je greh. Posto su ludaci oslobodeni. kao sto se dogodilo 1976.izaei. Da Ii ste zasluzili tu cast? Ko ste vi. a ponekad se uoblici u rasp ad sistema. Isti je oseeaj u Njujorku gde Je pamka poput karakteristicnog mirisa gradskih uliea. jedan preruseni ludak eirkulise po plocnieima u centru grada i niko. Sve je toliko neformalno. za seksom. Zgrade poput hotela Bonaventura izdaju se za savrseni mikrograd. ali nije tajanstven. njena je pohiepa bezgranicna. i Ijubite ruku koja vam ga daje. to je erkva). Vise ga ne vide. cak i neprekidni dijalog s racunarem. ima toliko malo uzdrZavanja i manira (izuzev veeitog filmskog osmeha. Sram vas bilo. ProgIaS'en sam Iudim: u Ameriei. Kao da nema nikoga unutra. perjem i zutom kapuljacom. nesumnjivo na kvaran nacin. s dugim kljunom. Ovde niko ne gleda druge. Kad odete na ispoved i kad po~ hranite grehe u ispovednikovu savest. Njen besprizorni pogied razotkriva vaSu go~ Iotinju i primorani ste da se predate da biste je umilostivili. superautomatizovana kola. kao da nema nikoga iza tih liea. koji je dosta krhka za!tita) da se oseea da bilo sta moze da pUkne u bilo kojem trenutku. Tako izgleda idealni grad. kao milost. kojeg vas banka oslobada: "vas me novae zanima" . a novae je tako lep u svom fluid nom i bezvremenom stanju. zajedno s velikim aviokompanijama. nemoraln. Novae je fluidan. sam sebi dovoljan. Iz njih se vise ne moze . Vokmen. za sta bismo im morali biti vecito zahvaini. i treba se kloniti kontakata da' bi se izbeglo poteneijalno prdnjenje. njihov je unutra!nji prostor nedokuciv. priznajte da to nije normalno. i sta biste s njim? Osumnjiceni ste da zelite da ga iskoristite. Ista je stvar i napolju. Sve je nabijeno nekim mesecarskim nasiljem. da lancana reakeija moze u trenu da naelek!rise s~ tu latentnu histeriju. Sve nagomilane u sreu gradova. I stvarno ni nema nikoga.o. I First International Bank. ama ba! niko ga ne ~leda. poput onih igara u kojima treba spojiti sve tacke tako da se ne presece vee naertana linija. ledan kamufliran Covek. Svuda unaokolo. Ljudi suvise strahuju da Ih neko ne presretne s nekim nepodnosljivim prohtevom. vi ste ludi i treba vas svezati ako umesto da verujete u novae i njegovu carobnu 61 60 . Pentecostal Savings (a ne. Reflektuju ga poput erne ravni. strah me je da se nikad neeu usuditi da ga podignem. opasno. Zato ja nerado uldem novae u banku. Crocker Bank. svako je za one druge poteneijalni ludak. Hteo sam jednom da ugasim racun i podignem sve u gotovini. i da su neophodni Ijudi koji za to preuzimaju rizik. sve u gotovom. Bank of Ameri~ ca. Uostalom. I ovde sve komunieira a da se nikad dva pogleda ne ukrste. Zatrditi ga znacilo bi uvrediti bozanstvo. Ali one se pre ograduju od grada nego sto sadejstvuju s njim. Bankar je odbio da me pusti da odem s tolikom sumom: to je bilo besprizorno. takav kakav je u banei. automatsko pokuestvo. ulozen umesto da je potrosen. novcem iii emoeijom. kao moe. sve sto se visokoparno naziva komunikaeijom i interakeijom zavrsava se povlacenjem svake monade u senku sopstvene formule. tamne naocari. nikad nije va!. Istina je da posedovanje novea izgara prste.zavrsava refrakeijom ka unutra. Da ne zelim mozda makar putnicke cekove? Ne. u svoje samoupravljajuee utociste i svoj vestacki imunitet. da Ii se ikada vratite po njih? I ambijent je uostalom nalik na ispovedaonieu (nema mesta koje je vise kafkijansko od banke): priznajte da imate para.

Ja sa~daj i~~laci.~etaforu te praznine i ljudska dela kao produZetak ~ustlnJe. iz ZIVOStl ~~ uhcam~ ~h P?rodmh lepota. freeways. Nekoliko noeobdija vee jase po prvim talasima.mula~ija r~vijaju se u divljem. a pustinja ostaje primalni prizor. One lstovremeno oznaeavaju ljudske naseobine kao . bledozeleni iIi tirkizni hotel iznad pescanih dina i nedogledni niz oronulih motela s umrljanim lampama. melanholicne palme s gracioznoseu iz ludih dvadesetih. kultura je naslednica pustinja.. beli talas koji jezdi. Zapad se zavrsava na jednoj obali ogoljenoj od znacenja. ra~lkalnu o~oIJenost. ovde se grad zavrsava u okeanu skoro kao pustara.fluidnost zelite da ga ponesete sa sobom u gotow.001 kOJI. a ipak zagonetno. kOJa Je podloga svake Ijudske naseobme. Najzad.. Kao: Pay or die! Pare iii zivot! odakle proistice: Zivot iii zivot! Opet glupo. One stvaraju viziju rasterecenu svega ostalog. a u pustinji saznajem viSe 0 ~onkretnom. kao u ribarskoj luci. pouka tog grafita je mozda: kad si glup'ii umri! DOk. Dok oni crpu teme iz istorije ~~eJa. okreeu leda sopstvenom prostoru kao sto su GrCl okretall leda moru. u zoru. i sasvim je logicno da te gradevine predstavljaju monumental no srce grada. Zaliv ka Long Bicu veliki je koIiko i Ipanema u Riu i sarno se s njim moze uporediti. Moja su lovista pustinje. s maglovitom draii banjskog predgrada. Ali za razliku od Ria s ponosnim. Novac je. . Ovo je. Uee ~e da ocitavam istovremeno poVIiinu i kretanje. kao u svemu gde nema sta da se razumeva. mrtav si. prljav. zivot se ne moze razmeniti za sebe samog. A pustinje nisu neka pr:roda nasup~ot grado~m~ one oznaeavaju prazninu. a ne univerzltets~a pr~da~~ja. kao putovanje koje gubi smisao kad se blizi kraju. i. dogadaja. Jedna od najlepsih stvari. i vrteska. geologiju I nepokretnost. jedna od najbeznacajnijih obaia na svetu.m sa~o iz sada!njeg trenutka. g~adova. eak 1 u metropolama. Prekomemost prostora. Ova je zemlja naivna~ u ~JoJ treba bltl nalVan. ziv si. odnosa. Jer zapravo nema biranja izmedu zivota i smrti. Ako si ziv. Kao da se kaie: budi iii ne budi svoj! Glupo. Predstavljaju 63 Arnerie~a 62 . ali to je banalno. Uprkos tome. Te njihove pustinje poznajem bolje ~ego om.. dakle. mediji.. LIVE OR OlE: cudnovat grafit na molu u Santa Moniki.r ?ni s~de po bibliotekama. Los And~les. jednostavnost govora i karaktera . lzazivaju ushlcenJe opusto§eno§cu znakova i ljudi. raskosnim j izvestacenim (pa ipak lepim) morskim zalom. ghost towns iii downtowns. medija. a kulturu kao fatamorganu i produzetak slmulakruma. neka je poetska snaga saddana u toj neumitnoj tautologiji. .nost Je nelzmema. ako si mrtav. planine. kljucnu drustvenu ulogu. Ogromna metropola Los Andelesa nasukava se na more poput pustinje. sivo nebo na horizontu Venecije. ja vreme provodim u ~u~tmJ~ma 1 na putevima. Sve je jos nalik na primitivnu zaJedmcu: tehnologije. Prirodne pustinje upueuju me u pustinje znakova. totalna (bio socio stereo video) "si. istina. safeways. sa zidovima prekrivenim grafitima. Banka ima.omo~ stanju: BeznacaJ. u zoru: pristaniste u Santa Moniki. Stvarno nikad dosta tih betonskih i metalnih svetilista da nas od njega zastite. Moze da se razume da treba ziveti intenzivno iIi nestati. drustvenom zivotu Arnerike nego sto bih lkad saznao na nekom zvanicnom iii intelektualnom skupu. s istom lagodnoseu.

Nema cak ni banke. pivo. izgubio sam se u divljini ~an Rafaela. ~ozim sve dalje i dalje ka poslednjim odsjaJlm~ dana. u podnozju Nacionalnog parka SekvoJa. vlasnik Meksikanac ne moze da nade kjuceve. uvek se treba pozivati na pustinje. propoved. mogu se videti s ulice. a mgde nicega nalik sredistu. iii bar njihov odsjaj. Sdazak u grad koji to nije. hotel. Noe se lagano spusta nad Portervilom i pocinje groznica Subotnje Veeeri. Nema kulturnog centra. tik uz zamrli centar. s tapisonom izlizanim do potke. kao na plantaii. slicnih Toskanskim. Spust ~roz aleju oleandera. movie. mz uhce. s rasporenim dusecima i ogledalima potarnnelim od prdine neprekidno . Americki graftti 85. A ipak. ledini znak zivota: americka zastava. PORTERVILLE Pr~laz kroz pravolinijske sume narandzi. na greben Ca. U taj su hotel verovatno pre cetrdeset godina dolazili bogatdi iz Bejkersfilda kad su zeleli da se powku u svezinu planinskih predela. Moze da se izade u svim pravcima. jedini pokretni elemenat: automobil. pije se. To je moZda kolonijalni prizor. s noenim pogledom iz vazduha na Santa Barbaru. Sobe se ne mogu ni otvoriti. Mozete ostati nedelju dana za dvadeset dolara. kroz zavese. jedina trospratna zgrada cije poderane zavese vijore kroz polupana okna na vrueem popodnevnom vetru. Voznja uz uhce. ozwcenje. pravolinijski koliko i stabla narandZi i nastanjen meksickim robovima koji su od gazda otkupili stare sevrolete iz pedesetih godina. Ali suvise je vruee da bi se 0 tome razmisljalo. ROMERO SADDLE . viska namera i prohteva. Sva se kola kreeu gore-dole po dve milje dugoj glavnoj ulici. tam no geometrij- I I ski zelene. potpuno 1 ~a n~ ne~hvatlji~o lisen bilo kakvog centra. s dobrim izgledima da se ovde provede noe. prekrivenim talasastom travom nalik na zivotinjsko krzno. Televizori. u svakoj sobi. iii automobilskoj povorci na losandeleskim autoputevima. u sporoj iIi zivoj povorci. posle dvu sata voznJe 1 stlaska u pakao uskrsenje na nebo. Ritual nalik noenom krstarenju Stripom u Las Vegasu. jedu se sladoledi. Ali otkrovenje je sam grad. U svim hodnicima. ocigledno ni za koga. da stanem? Smrkava se swd u~a~kolo. zatim pod svetloseu farova po pesku recnog konta. prepusten neumitnom propadanju. Danas je to jos uvek centar Portervila. ledini elemenat kulture.citav zivot 64 65 . Primitivno drustvo: ista motorna identifikacija.mino Cielo.SYCAMORE CANYON . da produzim. ni upravnih zgrada.CAMINO CIELO . ali V1s~ . U slucaju viska znacenja. nema repera.dorucak. One su izvan podrucja i opsega Zelja. ljubav i smrt. muzika. posle tri sata voznje. dovikuje se (dok preko dana svi voze ne primeeujuei se). One su nd mitski operator. Ovde mozete iznajmiti tri sobe za nedelju dana po ceni od jednog noeenja u nekom obicnom motelu. sve u kolima .st~ar~ divan ukus prepustanja.SAN RAPHAEL WILDERNESS U sumrak. Najzad. po obroncima divljih breiuljaka. ni veenice. Aleja od pedesetak apsolutno simetricnih palmi jednake visine vodi do naoko m:-Jene kuee plantaiera na kojoj su svi kapci zatvoreni. u sirom otvorenim sobama i u onima koje se vise ni ne otvaraju.mentalnu granicu na kojoj se ruse civilizacijski poduhvati. kolektivna parada. planina.radi televizor.BLUE CANYON . jedini natpis: EXIT. Cene su smesne. isti kolektivni fantazam ustaljenog toka stvari . nema zabavnog centra. ali ovo su zapadni obronci Steno~tih .QUICK SILVER MINE . sarno sto je umanjen i preobraeen u provincijsku bajku subotnje veeeri. sladoled.

sudaranje rasa. treba prihvatiti sve za66 jedno. oaze) kakva odlikuje autohtone pustinjske kulture. Ako nesto treba da nestane. sirotinjsko svetIo. Nista se drugo neee dogoditi tokom noei. bezivotne prodavnice. Kolika god bila lepota svih pustinja u Juti i KaJifomiji. nerazlucivost pozitivnih od negativnih efekata. od elektricnog osvetIjenja na jarkom suncu. Dolina Smrti je velika i tajanstvena kao i oduvek. tek probudene benzinske pumpe. kao sto u pustinji sve doprinosi njenoj magicnosti. morate prihvatiti njihov sled i ako je nerazumJjiv. Vazduh je proziran. svi elementi za prinosenje zrtava. Femas Krik je sinteticka k1imatizovana oaza. vi jednostavno izbegavate izazov koji ona pred vas postavlja. koja je upravo izazov vrednovanju i uzrok neizmeme zbrke efekata. kao vrhunac prostitucije i teatralnosti u vrhuncu tajnovitosti i tisine. sve je prepusteno svetlosti suvise sirokih avenija. U tome je originalnost pustinja americkog Zapada. sve isti fluidni monstrumi s automatskim upravljacem. i podneti joj na mvu. Postoji neka tajanstvena slicnost izmedu sterilnosti otvorenih prostora i sterilnosti kocke. pod svetloseu reflektora. pIes simulakruma i stika ovde je toliki da. blizu terena za bejzbol . a tvrditi da su u svemu ostalom Amerikanci divljaci. neSto po lepoti ravno pustinji.. Ovde je veStacko sve 5to je Ijudsko. U izmaglici natrpirodne vreline. Jer jedan je skrivena strana onog drugog. Dolina Smrti ima neceg tajanstvenog po sebi. Treba uvek poneti nesto za zrtvu pustinji. koja eesto ostavlja mnogo bolji utisak od nde (u zemljama "razvijene kulture"). od vestacke brzine u srcu prirodnih prostora.u drive-in. Velicanstveno. s poljima soli i brdima od 67 . estetskog III kritlCkog vrednovanja. pravih devojcica iz vestema.tek nekoliko Meksikanaca koji vee kruze u dugackim kolima i prvi belci koji peru kola pred otvorenim verandama. No. nema menjanja brzine ni preticanja. Uzaludno je suprotstavljati Dolinu Smrti kao uzviSeni prirodni fenomen Las Vegasu kao prezrenom kultumom fenomenu. . Ali nema niceg lepseg od vestacke svezine u srcu vreline. Posle noenog automobilskog ritual a. i uzviseno. svetlost. I to vafi za celu zemlju: treba prihvatiti sve skupa. izmedu sterilnosti brzine i sterilnosti trosenja. nepromenljivo trajanje i najludu trenutnost. izmaeiee yam njegova originalnost. morate taj pokret shvatiti kao neodoljivu i sustinsku cinjenicu. Vatra. jer upravo taj sudar elemenata americkom nacinu zivota daje Zivu obojenost. jedva razliCite od pustinje.ovo je neSto posebno. opustele ulice. tehnologija. zdto ne zena? Nista nije toliko strano americkoj pustinji kao sto je simbioza (Ieprsava odeea. Izlisno je isticati odlike americke ugladenosti. Ako po~~at~~te to drustvo sa stupnjevitoseu moralnog. sporost. s podmorskom realnoseu predela. bez farova i svetIeeih reklama . razveseljenost. modela. A sutradan ujutru. SvetIosna beznacajnost nedeljnog jutra. Uobicajeni nacini razlikovanja ovde su besmlslem. toplota. u nedelju ujutru. iIi vestackog kockanja u zagubljenim kazinima. sa svojom izvrnutom nadmorskom dubinom. koji gipko k1ize ukorak jedni s drugima). natrpirodno su tihe. Izuzev jednog takmicenja: na obodu grada. Izbegavanjem te zbrke i preterivanja. i oni se ogledaju jedan u drugom preko pustinje.. Zenu. u tom surovom elektrienom nadovezivanju. Rajner Benam je u pravu: Dolina Smrti i Las Vegas su nerazdvojni.luda trka devojcica od dvanaest do petnaest godina. Holografski mikro-model cele Amerike. Prirodno. u prdini od konjskih trka. kao u snu. s narandzama svud okolo. Zestina suprotnosti. Sve se svodi na paradu osvetljenih i eutljivih skafandera Ger sve se odvija relativno tiho.

to je najvelelepniji prizor na svetu. Film nije jedini koji nam je pruZio kinematografsku viziju pustinje. dublja temporalnost. stenu. na cijoj povrsini lebdite kao na teskoj vodi. sve predele zamislja sarno kao usitnjenu pustinju.ze Benam. idealna shema njegovog iscezavanja. spektar neljudskih metamorfoza koje su nam prethodife. sasvim ovozemaljske. totalna ekstraverzija tela na vrelini. ona je nalik nekakvom unutamjem svetilistu . mauzolej Indi- 68 69 . Niti misticna poput pustinja Islama. neizmenjenim znakom starim sto osamdeset miliona godina. Kao sto ni tisina nije one iz cega je odstranjena sva buka. peScanu dinu. izmaglicka opsena njene mineralne poeme. Treba Ii se mozda opredeliti za "autenticne" pustinje i duboke oaze? Za nas modeme i ultrarnodeme. Ovde. Okanite me svake sustine. Jer to je i tisina vremena.blata. mineralna sustina svetlosti. gradevine produzeci covekovih graditeljskih sposobnosti. uopste nije teatralna poput planinskih predela niti sentimentalna poput sumskih iii seoskih predela. rudu. On se vise zapravo ne moze zaustaviti na stvarima. Kao sto ovde dubina vremena izbija iz dubine (kinematografskog)' polja. svoj najlepsi specijalni efekat. i sve Ijudske iii prirodne gradevine na kojima se zadr. duh i svaki oseeaj pripadnosti ljudskom rodu tmu pred tim cistim. i sarna je priroda ovde ostvarila. Menjanje navike je dugo. vegetalnost. Jer sva ta tajanstvena geologija ujedno je i scenario. to je geologija zemlje..zava sarno su taSte prepreke koje kvare njegovo sameno prostranstvo. svedost.zimajuci sve metamorfoze zemljine kore. Fragment neke druge planete (koja je u svakom slucaju prethodila nastanku Ijudske vrste) gde vlada neka druga. Pustinja je prirodni produzetak unutamje tisine tela. toplotu. Kad se izade iz Mohave. fosilna koprena. molekulama fluidnost boje. Uvek me zapanjuje ta hiagosl Doline Smrti. kao i za Bodlera koji je umeo u vestackom da uoci tajnu istinske modemosti. sarno je pustinja produzetak njegove sposobnosti odsustva. Ona je jednostavno geoloski dramaticna i objedinjuje najsiljatije i najrastegljivije oblike s najblaZim i najlascivnijim podmorskim oblicima. pogled i dalje mentalno pravi savrsenu prazninu i sve naseljene zone.. u Dolini Smrti. Niceg pogrebnog ni morbidnog: odsijavanje u kojem je sve opipljivo. odnosno pred neumoljivom zagonetkom sopstvenog postojanja. Izlisno je nastojanje da se ukinu kinematografski efekti pustinje da bi joj se sacuvala izvomost. Nije neophodno zatvoriti oci da bi se cula. Ali pustinja nije prostor iz kojeg je odstranjena svaka materija. Film je sve apsorbovao: Indijance. Americka je pustinj'a izvanredan· dramski komad. cudesno sa. Pogled se vise ne moze zaustaviti na bliskim predmetima. mnogo pre Ijudi. ka. Ako su jezik. zanati. Ni erozivna i monotona poput australijske pustinje. usred visokih planinskih lanaca. neba. jedini zadivljujuci prirodni prizor jeste onaj koji pruza istovremeno naiuzbudljiviju dubinu i lolalni simulakrum Ie duhine. naSe sukcesivne forme nastajanja: mineralnost. preslikavanje je nametnuto i ne moze se ukinuti. sve moguee neJjudske oblike kroz koje je zemlja prosla objedinjene u jedinstvenu antologijsku viziju. koje je od geoloske dubine i od cistilista nasledilo biagost i spektralnost. Dolina spomenika. visoravni. mineralna blagost vazduha. kanjone. To je jedino mesto na kojem je mogueno ponovo doZiveti. CuI a. slanu pustinju. ne nedostaje ni kinematografsko saZimanje. Po izlasku iz pustinje. Svo poimanje zemlje i njenih elemenata sakupljeno u nenadmaSnom prizoru geoloske superprodukcije. Ipak. zajedno s fizickim spektrom boja. teSko je prilagoditi se na udaljenost manju od petnaest milja. i nikad potpuno.posveeenom mestu. njene pastelne boje.

0 rastereeenju od organskog.zenu depresiju svog radanja. ni odsustva Zivota. istrebljenje.. tu svake voceri zemlja uranja u savrSeno tihu pomrcinu. a istovremeno zamagljenih.lena pustinjska . sentimentalnosti. nestvarni i odvojeni od materije. Boja ovde kao da je razredena i odvojena od materije. Ali. tisina laganog vetra nad slanim blatom Bedvotera. daleka od svake drustvenosti. Ali niko nije ravnodusan prema sopstvenom Zivotu. ali neunistiva. Unutra. u kojoj se dovrsava faza izopacenja tela. osencenih. u bla. iii bolje reeeno tisina je sva cujnost. Milovanje je besmisleno. Govor. Ali i taj drugi proces smenjen je pedeset godina kasnije· kinematografskim putovanjem. Zivim sarno u secanju na Santa Barbaro. i svakog proleea u njoj se raspukne cudo cveea. Tisina je necuvena.lona Forda. Ovde sam u ma. translacijom. Erozija. vla.lelja. Otud izuzetne scenografske vrednosti zapadnih pustinja koje sjedinjuju najdavnije predacke hijeroglife. s njenom fatal71 70 . kristali. koji odra.znu fazu tela. najzivlju osvetIjenost i najsveobuhvatniju povrSnost. pesak. ispod linije proticanja vremena kao ispod nivoa mora. na stotine milja. koje prevazilazi onaj prezrivi prelazak tela ka telesnom nepostojanju. Pustinja prevazilazi tu ukletu fazu truljenja. To nije tisina hladnoee. fatamorgane vremena takode. Istrebljenjem Indijanaca okoncan je prirodni kosmicki ritam tih predela za koje je hiljadama godina bilo vezano njihovo magicno postojanje. lakocom . ghostly. cak i zaverenicki. razdvajanje duse i tela. ali i audiovizuelno putovanje. svetleeoj fazi smrti. uvek je suvisan. samim tim je ovaj boravak postao boravak iz prethodnog Zivota. presecana gdekojim automobilskim farovima. mo. tisina podmorske erozije. Pustinja je uzviSena forma. nis~ se ne da porediti s prizorom smrkavanja. Ka sasusenoj. Sa civilizacijom pionira. kaktusi jesu veciti.zava dezinkarnaciju. u tamu svog alkaInog vrenja.sti bio mnogo pre nego sto sam dosao. pa i najskorijih. vreme kao da je bilo umno. jedna je ptica sletela da umre na balkonu. Mnogo pre polaska. Vegetacija je minimalna. i najbeznacajnije zbivanje opet je uzbudljivo. u istrosenim. pod velom cutanja. fotografisao sam je. geoloskih i antropoloskih dogadaja. i svim obojenostima daje onaj karakteristicni pastelni ton. nad Dolinom Smrti.leno utiskom da vee nisam tU i da svakog dana proZivaljvam Santa Barbaro. Santa Barbara je sarno san sa svim procesima sanjanja: nepodnosljivim ispunjavanjem svih . taj izuzetno spor proces zamenjen je jednim znatno brZim. I svaka faza vesto okoncava prethodnu. koje ga je jos vise ubrzalo i na neki nacin okoncalo istrebljenje Indijanaca uskrsavajuei ih u svojstvu statista. organsku fazu prirode. samo noe pada. koji miluje rudne naslage na Telegrafskom vrhu. transparentnim motelskim naslonjacama.janaca i kamera D. s druge strane.le se govoriti 0 apstraktnosti pustinje. vee tisina citave vreline nad mineralnim prostranstvom pred nama. na verandi ispred dina. Vrelina ne opada. A svetlost je supstancijalna. rasp dena u vazduhu. seksualnosti. izuzev ako je sarna . 0 srecni dani! Jutros. tako bliske totaInoj iluziji. ali i prolazni. smirenih i nejasnih obrisa. kondenzacijom. kao da razlomljena kroz vazduh lebdi po povrsini stvari . Poslednjih nedelja. Tu nema animalnih pokreta. Otuda je ovaj predeo svedok svih. Otud efekat fatamorgane. sve to veoma brzo postaje irealno. V tom smislu. tako da se putenost nadovezuje na suvoeu i dezinkamaciju.otud se privida da su predeli avetinjski. Sva tri elementa sjedinjena u naSu viziju 0 tome.obdarena trenutnom i povrSnom animalnoseu. nista ne govori u snu. Stene. nista ne sanja.. ni ogoljenosti.snja tisina same doline.

ni suverena potvrda nekog dogadaja. Takvi su dogadaji koji nas okruruju: mikroprocesm I trenutno baceni u zaborav. razlomljeno. One nikad ne traju duze od vremena u kojem se odvijaju. Veciti Povratak je ono infinitezimaIno.fe. t? nij~ ~hiCenje volje. nepremostiv rascep. Ne razdvaja nas sarno jaz.m). Ljudi i stvari udese da sve bude kao da niste ni odlazili. su ~lljadu puta vise zaokupljeni svojim sitnim Z1votnlm pncama nego cudnovatoseu nekog drugog sveta.. Ostavljen je u nadi da Ce se preobraziti u vaSem odsustvu a~i nista od toga. Za nas. Covek se rada moderan. n8§. Dva i po meseca brisu se za nekoliko trenutaka mentalne razlike brze. I sarna moguenost Veeitog ~ovratka postaje prolazna: to cudesno glediste pretpostavlja da se stvari odvijaju po jednom obaveznom i predodredenom sledu ciji ih smisao prevazilazi. U suocavanju Amerike i Evrope vise se primeeuje iskrivljenje. oci bode XIX vek. njegovom beskrajnom dekadencijom. Svaka zemlja ima new. ali koja nikakvim moenim znakom ne moze ugroziti maSlu (ni nukleama eksplozija.nom blagoseu i bledilom. nego priblizavanje. kao mesto predodredeno za veciti povratak. danas toga nema. ~~udl . je predeo ObeleUR burZoaskim modelom '89' i. ali bez drati'vraeanja prethodnom zi~Olu. danas kad se sve odvija u tromom nizu bez sutraSnjice . A ja. Sve nestaje sve brze u retrovizoru pameenja. 73 . nego avionski trag. ja sam sve t~ n~pustio ~~z griZe savesti i vraeam se bez odusevljenja. i sas~ Vim se dobro prilagodava vaSem povratku. koja joj daie skoro konalno obele!. svakako neizbezna. m njegovo posveeenje nekim nepromenljivim ~akom kao sto je smatrao Nice. ne moZe postati moderan. TeSko je zapamtiti divljenje. Sasvim je lepo opstajao i bez vas. Sad sumnjam da se na sarnrti u jednom trenu sagJeda citav zivot. Vratiti se iz Kalifomije znaci vratiti se u vee videni vee proZivljeni svet. vee ponor modemosti. to je virusna povratnost mlkroprocesa. bIje~ ske Iznenadenja.ona nekadaSnja navika da se ponovo gledaju isti fiimoVl. UIJUUllU sidete niz stepenice zadrzavajuei dah i onih nekoliko vizija koje vam jos svetle u pameenju.. 72 Preporucuje se dakle da sletlte 8to nepnmemlJ~. PoJ1'lOti nema: sve je zasnovano na burzoaskom SDU iZ XIX veka. OPSeslVllO ponavljlanje jedne mikroskopske i neljudske skaIe. Po povratku iz' Los Andelesa sleeemo u XIX vek. Toga viSe nema. svoju istorijsku' predodredenost. Bila je draga . ni virusna implozija ne mogu se imenovali maS~. U Parizu. sacuvati pregnantnost stvari.

ali ne istim pecatom. ka radikalizaciji utopijskih prohteva oduvek svojstvenih sektama i ka neposrednoj materijalizaciji te utopije u radu. Sleteti u Ameriku i danas znaci spustiti se u onaj "kult" nacina livota 0 kojem je govorio Tokvil. NaS primalni prizor jesu politika i istorija a ne sfera utopije i morala. obicajima i nacinu livota. radikalizacije elemenata naSih evropskih kultura. U isti mah. one §to je ostalo u Evropi od kritickog i verskog ezoterizma pretvorilo se na Novom Kontinentu u pragmaticki egzoterizam. fantazmu iseljavanja i progonstva i otud izvesnoj interiorizaciji sopstvene kulture.. vee peeatom Istorije. Nas. ona odgovara. Nijedna druga zemlja ne inkamira u tolikoj meri to svojstvo dezinkamacije i sveukupnog ushicenja. kao su~tinska primena moralnih zakona. obeleiila je revolucija 1789. izgnanstvom i iseljavanjem sublimirana i u neku ruku pretvorena u primalni prizor. u Evropi. uspeha i delanja. Nasilnim iii dramskim preokretom. odnosno nultom stepenu te iste kulture. Citavi temelji Amerike postavljeni su na tom dvosmemom kretanju ka produbljivanju moralnih zakona u svesti.. Drhve i Ideologije. Ta je materijalna utopija nacina Zivota. A ako ta 74 75 . podvajanjem voljnog izgnanstva coveka u sopstvenu svest geografSkim izgnanstvom praosnivaca u XVII veku.OSTVARENA UTOPIJA Amerika za Evropljanina i dandanas odgovara prikrivenom vidu izgnanstva. snamoj ekstraverziji.

kriza ostvarene utopije suocene sa svojim trajanjem i neprekidnoseu. Ona nema teritoriju predaka. prava. bogatstva. tehnologiji i oruzju. cak i kad se rusi. Posto nije iskusila prvobitnu akumulaciju vremena. NaSa je kriza . A1i Amerika je u svoje doba vee bila satelit planete Evrope. u hipostaziranju preko okeana. paradoksalno i nama neshvatIjivo. usudila da pouli da ni iz cega stvori idealni svet . buduenost se pomerila prema vestackim satelitima. indijanska teritorija svedena je na rezervate ravne muzejima u koje ona skladisti Rembrante i Renoare. zahvaljujuei geografskom i mentalnom rezu prilikom doseljavanja. mi smo nadsinhronizovana iii titlovana verzija. za ono moralno i pragmaticno potvrdivanje koje je predstavIjalo i jos predstavlja patetiku Novog sveta. I ono se ne zasmva tohko na sirovinama. A1i to je nevaZno . krizi starih evropskih zemalja. Pogledajte Japan. ona nema proSlost niti osnivacku istinu. to se ne bi moglo reei za onu imanentnu revoluciju americkog nacina zivota. ali za razIiku od sevemjackog.ne zaboravimo fantazmatsko posveeenje svega toga putem filma. ona Zivi u neprekidnoj sadaSnjosti. konkretizuje se. To cak i nije toliko sumanuto: sva pionirska drustva bila su manje iii vise idealna.kriza istorijskih ideala podleglih nemoguenosti svog ostvarenja. ona ne uzgaja poreklo ni mitsku autenticnost. ka kulturi koja se. Kako bilo da bilo. i napokon.pravde. Posto nije iskusila sporu i vekovnu akumulaciju principa istine. Amerika iskorenjuje pitanje porekla. zasniva na ideji da predstavlja ostvarenje svega onoga 0 cemu su drugi sanjaIi . koji ee to umeti da iskoriste do kraja. razvija se s novim zarom i eksperimentalnom energijom. ona Zivi u neprekidnoj simulaciji. moe ce u buducnosti pripasti narodima bez porekla. u neprekidnoj aktuelnosti znakova.Amerika nema problem identiteta. to je ostvarena utopija. . No. anglosaksonskog. Amerika je originalna verzija modemosti. moe teritorijainosti i feudalnosti preobrati u moe deteritorijalnosti i besteZinskog stanja. Cak i jezuiti u Paragvaju. slobode: ona to ma. Kolonizacija je s te tacke gledista bila svetski dramski preokret koji ostavlja duboke i nostalgicne tragove svuda. obilja. ona u to veruje. Ne treba suditi 0 njenoj krizi kao sto bismo sudili 0 naSoj. koliko na cudesnoj pretpostavci ostvarene utopije. upravo ta kultura sirom sveta opcinjava cak i one koje je podjarmila. ideal se prociseava od istorije. U sadaSnjoj krizi vrednosti. Njena je kriza . Dinamika "novih svetova" uvek svedoci 0 njihovoj superiomosti nad zemljom porekla: oni operacionalizuju ideal koji su drugi gajili kao krajnji i tajno nemoguei cilj. Hteli mi to iii ne. i to iz njihovog dubokog i sumanutog ubedenja da im je ona ostvarila sve snove. Cak su i Portugalci u Brazilu osnovali u neku ruku idealno robovlasnicko i patrijarhalno drustvo. bez originalnosti. drugi u to veruju takode. uspevajuei da. koji to u neku ruku dokazuje cak bolje od samih Sjedinjenih DrZava. i stagod da se govori 0 preuzvisenosti dolara i multinacionalnih kompanija."transcendentna" revolucija na evropski nacin vise nije siguma u svoj ishod i svoja sredstva. s nama moZda nepodnosljivom cistotom. vrhovnu mo~ 1 ap~olutm model uopste nije pogresno. jednog drustva koje se. U izvozu. puritanskog modela. jumjacki model nije mogao da se univerzalizuje u modemom svetu. Amerika. Idilicno ubedenje Amerikanaca 76 da predstavljaju centar sveta. Japan je vee sateHt planete Zemlje. svi se okrecu ka onoj kulturi koja se usudila da teatralnim preokretom te vrednosti materijalizuje odmah. Ona za Stari svet predstavlja jedinstveno 77 .

Kad vidim kako Amerikanci.revolucija. Trenutak u kojem se te dotada transcendentne vrednosti realizuju. To je ono sto nas. Kad se jedna njegova faza raskrinka. a pogotovo intelektualci. oni zive u paradoksu (jer je ideja ostvarene utopije paradoksalna). Ponistava ih idealni model koji su sarna izrodila. obmut~m smeru. Ima proizvoda koji ne podnose UVOZ-lZYOZ. Mi ih sarno podraZavamo. Tl?Jgore po nas. Kao sto zemlje Treeeg sveta neee nikad uspeti da usvoje vrednosti demokratije i tehnoloskog progresa . skoro kao u nekom naucno-fantasticnom romanu (ciji prizvuk cesto ima i dan as. razdvaja od Amerikanaca. Uzalud se vise iii manje prilagodavamo.iskustvo idealizovane zarnene vrednosti. Njen miris ubedljiv je koliko i venac kalifomijskih vina (iako nas danas uveravaju u suprotno. ali u. nikad nismo istinski uspeli da pripitomimo modemost. Kapital je prepreden. i prizeIjkuju da sebi iskroje sistem idealnih vrednosti. taj ee nam pogled na svet uvek izmicati. koja ga rekonstrulse 79 . sarno sto im on uvek beZi za jednu duzinu. i nikad neeemo imati takvu cistotu. Naglo ekstrapolirajuei svoju sustinu preko okeana.ima rezova koji su konacni i koji se ne mogu zakrpiti. iii propadaju u suocavanju s njom (Am erik om) jeste ireverzibilan. kuhinju. ne pridrzava se pravila koja mu nalalu kritiCari. zarnene koja pravi kratak spoj u ishodistu tih vrednosti u zemIjama porekla. moe nekulture. ali uzalud). To se kosi sa svime 5tO cini njihovu originalnost. sta god da se desi. Ostaeemo zauvek nostalgicni utopisti koje razdire ideal. Istorija i marksizarn su nalik na stara VlOa 1 vrhunsku kuhinju: oni zapravo ne mogu da predu okean. n~enu istoriju~ metafiziku. napredak. Ako je za nas drustvo nallk cvetu mesoZderu za njih je istorija nalik cvetu presadenom iz drugih p~dneblja. Nikad ih neeemo sustiCi. Na to ukazuje Amerika. NaS je problem u tome sto bi se naSi stari ciljevi . Otud naSa melanholija. nostalgicno ispod oka pogledaju na Evropu. kao u SAD). sloboda . pomisljarn kako Je tu po~red~ los transfer. EvroplJanl.rasprsili pre nego sto bi se ostvarili i materijalizovali. on izigrava dijalektiku. I nikad se viSe evolucija neee nastaviti progresivnim hod om. istorijska drustva gube kontrolu nad svojom evolucijom. posto draZ i. Nikad neeemo imati priliku da dozivimo taj drarnski preokret. Mandel i njegova treea faza svetskog kapitala). No. Nastanak tih drustava na rubovima imperija ukida sudbinu istorijskih drustava. da proZive filozofske iIi marksisticke uZitke stare Evrope. tim gore po njih. kao 5tO Ce Amerikancima uvek izmicati transcendentalni i istorijski Weltanschauung Evrope. u tom "kapitalistickom" drustvu. To je opravdani revans za to sto ml. proSlost. koja se takode protivi prelasku okeana. uprkos dirljivim pokusajima da se priviknu ~a novo ~o~­ neblje. Zivimo u negativnosti i protivreenosti. nego se cini da se. sam kapital nikad ne moze dosegnuti u sadaSnjosti. on je vee presao u sledeeu (E. projektuju u realnost. ali da nikad nije sve ostvareno. ali bezuspesno. Mnogi narn americki intelektualci na njemu zavide. parodiramo s pedeset godina zakaSnjenja. dok se naS humor odlikuje (odlikovao?) prefinjenoseu kritickog duha. pravih isto~j­ skih pravila. Nedostaje nam srcanost i hrabrost onoga sto bi se moglo nazvati nulti stepen kulture. nije greh sto naSi marksisticki kriticari jure za kapitalom. koji propovedaju da je sve moguee. ali koji u sustini preziru njeg~vo ostvarenje. moe arnericke (ne)kulture poticu upravo od iznenadne i jedinstvene mat~rijalizacije modela. istoriju. A 78 sustina arnerickog nacina Zivota dobrim delom lezi u njihovom pragmaticnom i paradoksalnom humoru. Ne sarno da se istorija ne moze nadoknaditi.

Ekscentricnost im je upisana u krstenicu. da je u tome delimicno uspeia i da jos ustrajava u tom nastojanju. aktivnu slobodu. da izgradi utopiju zdtieenu od istorije. ekscentrisanost koja je zapravo ekscentrisanost Novog sveta u odnosu na Evropu. svakako. neeemo moei da im je otmemo. koja je na delu u americkim institucijama i u glavi svakog Amerikanca. Nikad.A. Cak i antikapitalistieke revolucije sluze sarno da bi ponovo pokre. bilo Je 1 tacka. oni samo dokazuju apsolutno preimuestvo kapitala kao istorijskog dogadaja. Od tog poeetnog decentrisanja u politici ee uvek ostati jedan federalizam. imali su i oni SecesionistiCki rat. Ne treba im nista. kao dijalekticke i konfliktne vizije drustava.niti ee zapravo modemost kao izvomi prekid s odredenom istorijom ikad biti naSa. koji osvezavaju kapital. ali ni za koga drugog. bili promiskuitetna kultu81 80 . kriza. Evropa je pocela da nestaje. da se decentrisemo. ana nivou obicaja i kulture decentralizacija. Evropa je nestala.. ali sve to ne cini istoriju. ali u sustini mi im samo licimo na malo otmeniji Treei svet". A Amerika.. sa zadclkom od jedne revoIucije. Kao VIOlIn KC:l. ali mi govorirno 0 saddnjem federalnom sistemu) zato sto su od samog pocetka. pomisljam kako je i tu ree 0 losem transferu. ni ljudi. . Oktavio paz s pravom tvrdi da je Amerika stvorena s namerom da umakne istoriji. poput ratova. Mi je jedino moumo podraZavati i ne mozemo joj prkositi na njenom terenu.ne formalnu slobodu koju mi podrazumevamo.I\. taj koncept nije njihov . ideologije i revolucije: sve je to u sustini imalo smisla za nas. funkcionalnu. znaci da nikad neeemo biti modemi u pravom smislu reei. Oni nam zavide.a mozda im to i jeste cilj . Od onog dana kad se s druge strane Atlantika razvila ta ekscentricna modemost u punoj snazi. oslanjajuei se na primat politiCke ekonomije. U Los Andelesu. ni ideja. Oni koji su bili njegova marginalna transcendencija danas predstavIjaju njegovo novo i ekscentricno srediste. nule svoju sopstvenu: one odgovaraju onim exogenous events 0 kojima govori Mandel. i dive se ndoj pro!iosti i kulturi. Time upadaju u sopstvenu zamku i uskraeuju sebi svaku priliku da je izbegnu. bUrZoazije. s obzirom da dovoljno dugo Zivimo s nesreenom sveseu 0 toj modemosti. iii otkriea rudnika zlata. nego onu konkretnu. Najzad. i nikad neeemo imati istu slobodu . Ponovo izmi!ijajuei kapital u svakoj novoj fazi.tek naknadno. aristokratije. Nikad neeemo moci na isti nacin da se ekscentrisemo. Americi nikad nije nedostajalo surovosti. Sjedinjene Drzave nemaju nereSivi problem federacije (naravno. Ne pomaZu jadikovke. Nde shvatanje slobode nikad nece moci da se takmici s njihovim. Sta je bilo. Mitovi su se preselili. ni dogadaja. ispali su smesni iIi su dramaticno skrenuli s puta (i mi sami uspevamo tek da se podraZavamo i da Zivotarimo). ali u sredistu Starog sveta. od osvita svoje istorije.v~nu ispravnost njihovih analiza sa zadrSkom. Kako kaZe lzabel Iper: "Oni imaju sve. To nam je dovoljno jasno. Sto istovremeno osigurava . svi ti teoretieari sami ukazuju na uzaludnost svojih nadanja. Amerika je bila u prilici da napravi rez i uspostavi radikalnu modemost: modemost je dakle originalna samo tu i nigde vise. gipku. koje proistice iz cinjenice da su se oni u jednom trenutku osiobodili istorijske centralnosti. Koncept istorije kao transcendiranja drustvene i politicke racionalnosti. svemirskim i mobilnim. jedno odsustvo centralizma. Svi koji su hteli to da podrdavaju.U Evropa pogieda ispod oka na modemost pO svaku cenu. Danas su svi modemi mitovi americki. I dalje smo u sredistu. Evropa je izmislila izvestan tip feudalizma.

koja tako gradi saveznistvo. nadmetanja i heterogenosti. imamo pre svega neugodni utisak sitnieavog rasizma. niti nadmetanja izmedu pojedinih grupa. dinamizma. antagonisticke snage. nevezano za kulturu i politiku. To je ocigledno u Njujorku. Posledice kolonijalnih prilika. otvorenost prema suocavanju rasa. svaka rasa razvija jezik i kulturu koji se takmice. monetame razmene iii proizvodnih dobara toliko i od imperijalizma ideje kulture. kojima mogu da suprotstave jedino svoju bedu i fakticko izgnanstvo. u kojima i dalje traje podsvesna dvolicnost kolonizatora i kolonizovanog. Nije rec 0 formalnoj vee 0 stvarnoj jednakosti iIi slobodi. isto kao i ideja revolucije. Ono sto je smisljeno u Evropi ostvaruje se u Americi . postoji jedna dubinska razlika izmedu Amerike i Francuske u rasnoj. i nikakav je poraz ne moze dovesti u pitanje. stvorila jedinstvene okolnosti. etnickoj obojenosti. U Francuskoj. kad se vratimo u Francusku.sve sto nestane u Evropi vaskrsava u San Francisku! Ipak. a preti joj opasnost da propadne od univerzalnog. Tamo je zestoka izmesanost mnostva evropskih nacionalnosti. koja je. I to koliko od prosirivanja pojmova trZista..· Stoga. niti je bilo jedinstvene izmesanosti. ideja ostvarene utopije je paradoksalna. rasnog iii viSerasnog dogadaja (izmclanost). ona ima nepremostive teSkoee kako u stvaranju posrednih podskupova tako i u integraciji u neki koherentan nadskup . Suvise smo zaokupljeni istorijom i umemo da proizvedemo sarno sramezljivu centralnost (sitnoburzoaski pluralizam) srameZljivu izmeSanost (nd raznezeni rasizam). postala univerzalna tek kad se formalizovala u apstrakciji i koja po tom osnovu jede pojedinaenost koliko i revolucija svoju decu. evropska kultura igrala je na univerzalnost. Realnost za njih nije vezana za nemoguee. koje se iskazuju kroz nadmeta- nje i izazov. iz nadmetanja proisteklog intenziteta. Nemoguenost stvaranja federalnog dogadaja (Evropa). gde je na svoj nacin svaka etnicka grupa dominirala gradom.. Na isti nacin. sto daje jedinstvenu zivost. Cuvajmo se te ideje. gde je naizmenicno svaka zgrada dominirala nad gradom. ironija. Otud saddnje teSkoee u traZenju evropskog zanosa. sto je svima nelagodna i sramotna situacija. Princip ostvarene utopije objdnjava odsustvo. ali prisustvo vise miliona imigranata nije po sebi obeleZilo francuski nacin zivota niti izmenilo konfiguraciju zemlje. lokalnog dogadaja (decentralizacija). pod socijalnim protektoratom svojih ugnjetaca. Svi su imigranti u sustini zivalj iz bivsih kolonija. kulture. zasnovano na zestini iii banalnosti naeina zivota. Dok u Americi svaka etnicka grupa. kolektivno privlacenje. vee utisak uskladivanja energije. i naizmenicno svaka grupa simbolicno nadvladava. pa zatim egzogenih rasa.ra. Ta viserasnost preobrazila je zemlju i podarila joj svojstvenu slozenost. ni pravog reSenja. niti utisak jedinstvenosti iii pluraliteta. Kolonijalne prilike jednostavno su preseljene u metropolu. ako evropskom mi!lju vJadaju negativnost. Otuda. To polaganje prava na univerzalnost ima za posledicu podjednaku nemoguenost diversifikacije nanlze i federalizacije navise. a ponekad i nadmduju jezik i kulturu "starosedelaca". uzvise83 82 . Usled toga Amerikanci imaju percepciju realnosti koja se razlikuje od naSe. a i beskorisnost metafizike i imaginarnog u americkom Zivotu. Imigracija je bez sumnje osetljivo pitanje. kultura nacionalne i rasne izmesanosti. a celina ipak ne odaje utisak nesklada.. Izvesna neumitnost saddana je u procesu centralizacije.. NaSa. izvan svog prvobitnog konteksta. Kad se neka nacija iIi kultura centraIizuje prema nekom trajnom istorijskom procesu.

Ne konceptualizovati realnost. u naseljenim mestima. pozoristu drustvenih odnosa. ponaSanje 84 ne moZe prevariti. humor naivne ociglednosti stvari. u pretvaranju nacina misljenja u nacin zivljenja. Amerikanci veruju u fakta. ali i snove. naravno. koliko zaradujemo. ali i nesvesno. NaSi fantazmi prostora i fikcije. postoji samo simulacija. uvek nove ociglednosti. naucne vrednosti. on se konkretizuje u Americi u tehnickoj operativnosti. Ne znaju da su fakta varljiva po etimologiji. Ni traga od one okrutne parodije 85 . iii sto se ukazuje. nema prevare. po kultu svrsenog cina. nista nije dvosmisleno (sto je u sustini istina: nema lw. nema jeresi. koliko vredimo. stvari mogu biti tako naivne. kralj je go. iii igrom pojavnosti. bez ironije i osporavanja (DZim Dajn sezdesetih godina). Prosvetiteljske ideje 0 religiji i moralu naravno. Istina. Mi smo ti koji zamiSijarno da sve kulminira u transcendentnosti i da nista ne postoji sto nije prethodno bilo konceptualizovano.nost arnerickom mislju vlada parac1oks. po naivnosti u zakljucivanju. iii u ideologiju. iii koje neprekidno sebi dokazuje da postoji. Materijalizovati slobodu. za nas ima smisla sarno ono sto je promiSijeno iii skriveno. Sva druga drustva obelezena su nekakvom jeresi. kod kojih predoseeaju visi oblik lukavstva. jeste njihova kinematografija. Ovo je drustvo koje se neumomo hvali. Cak je i materijalizam u Evropi sarno ideja. paraaOKsalnl numor' ostvarene materijalnosti. ali i iskrenosti i vrline iii sumanutosti tehnologije . sumnjicavoseu prema realilOsti. nego im je gIediste obmuto. naucni proces ne moze prevariti. koja je upravo varljivost cinjenica). ovde nedostaje ironija zajednistva i veselost drustvenog Zivota. Jer materijalnost stvari. Po tom verovanju u Cinjenicu. po prenebregavanju zlih sila. na plantafama.sve sto je sanjano s ove strane Adantika moze da se ostvari preko. To je jednostavno etiketa najlepseg i najuspesnijeg medunarodnog preduzeea: USA. verovanjem u moe pojava. Zamerarno Amerikancima da nemaju moe analiziranja i konceptualizovanja. mi stvamost pretvaramo u ideje. nema sumnjicavosti. nista ne moze prevariti. Sarno utopista moze da veruje kako u nekom poretku. sujeverjem prema nekoj zloj sili i verovanjem u isterivanje te site pomoeu magije. ovde je okrenuta ka spoljaSnjosti. u "snimanju" ZivOla. po preziru prema onome sto se moze nazvati pojavom. Zato su hiperrealisti uspeJi da ga odslikaju naivno. Za njih ima smisla sarno ono sto se ostvaruje. uvek zapanjujuCe sveZine u zakonitosti svrsenog cina. kakav god bio. kako Zivimo . nadgrobnim spomenicima. Imidz ovog drustva je autoreklamni.. po tome su Amerikanci pravo utopijsko drustvo. ne zastave kao herojskog znaka nego kao zaStitnog znaka za dobru fabricku robu. Ovde. nego realizovati koncept i materijalizovati ideje. kao kad se na filmu kafe: Action! i kamera pocne da snima. disidencijom. cinjenice su tu. Ali to bi bila nepravicna optuzba. Oni realnost stvaraju polazeei od ideja.nema mesta tananijoj igri. po bezrezervnom poverenJu u ono sto se cini i sto se vidi. Sve treba da bude javno. Svima je znano da su Amerikanci fascinirani Zutima. ka reklamiranju zivota i nacina zivota. seksualne perverzije. Oni ne sarno da ne mare za to. ali ne veruju u njihow fakticku varljivost. dok se naS napredak odvija u zabrinjavajueem cudenju pred vee videnim i mukloj transcendentnosti istorije. tog odsustva istine kojeg se plaSe. po pragmaticnoj ociglednosti stvari: lice ne moZe prevariti. Draf svojstvena manirima. kao sto je pop-art s izvesnom radosCu transponovao na platna zapanjujueu banalnost proizvoda potrosackog drustva. na benzinskim pumpama. To dokazuje sveprisutnost americke zastave.

onu pobednicku surovost koja cini sastavru deo uspelih revolucija. ovde je postalo objektivno. Reganova vladavina u su§tini je zasnovana na Kenedijevom ubistw. sto su kod nas svojstva duha i psihickih sposobnosti. americka banalnost biee uvek hiljadu puta zanimljivija od evropske. cija energija jos zraci nad savremenom Amerikom. To je jedina zemlja u kojoj se kvantitet moze velicati bez griZe savesti. kojem se ne treba bespotrebno izlagati. nasuprot svim evropskim revolucijarna. To je i razlog zbog kojeg Evropljani doZivljavaju kao zlehudu sudbinu sve §to ima veze sa statistikom. Ovo nije sarno primer za indulgenciju.americke himne Dzimija Hendriksa. Da ne govorimo 0 ubijanju Indijanaca. preterivanje. iz mobilhome-a i dzinovskog hamburgera na pet metara dugackom reklarnnom panou. i to s razJogom. ona je nosilac ndeg hromozoma banalnostt. ona je ovde pre§la u predmete. te bUrZoazije koja se tokom XIX veka istanjila poput §agrinske koze. koje je kod nas subjektivno. MoZda stoga sto je banalnost ovde proistekla iz neizmernih udaljenosti. Kad mi kaZemo: sldem se s varna. ne. ni rasvetIjeno. to znaci da sasvim iskreno ne vidi nista protiv. preuvelicanost koja se gr~ici s ~ez­ voijno§eu i nezainteresovanost prema vrednosttma kOJa se granici s nemoralno§eu. nastale iz jedne aristokratske kulture na izmaku pretvorene u malogradanski manijerizam. lronija koja je kod nas subjektivna. prijatno. dok su Amerikanci uspeli da ocuvaju izvesnu duhovitost u materijalnim oznakarna ociglednosti i bogatstva. Istu popustljivost i duhovitost koja se ispoljava u banalnosti stvari Amerikanci isp. Ludilo. Kad Amerikanac kale da se slaZe. one jesu izuzetne. dokaz svoje sreene ruke. Amerikanci. iz ekstenzivne· monotonije i radikalne nekulture. bila uspesna. razdraganog pristupanja veeini. Ali popustIjive su i prema sopstvenoj sumanutosti. a pogotow od francuske. ekstravaganciju koja nije nadrealisticka (nadrealizarn je opet esteticka ekstravagancija. 87 86 . neutralni humor banalizovanih stvari. koje je u neku ruku interiorizovalo tvrdnju Hane Arent da je americka revolucija. doZivljavaju statistiku kao optimisticki podstrek. One poseduJu ekstravaganciju svojstvenu nesvakiddnjoj svakodnevnoj Americi. je francuska banalnost otpadak bUrZoaske svakodnevice. Njihova spontana reakcija nije negiranje iii osporavanje. Ta autoindulgencija s izvesnom duhovitoscu svedoci 0 drustw sigumom u svoje bogatstvo i moe. ovde su presle u stvari. Dok. njihov je prirodni pokret odobravanje.oljavaju prema sebi sarnima i prema drugima. U tome je sva sustina: razdvaja nas le§in~ bUrZoazije. Ali Cak i uspela revolucija ima svoje !rtve i zrtvena znarnenja. Opsenarstvo. Nazire se sarno laka ironija. Kolika god bila dosada. koliko i njena suprotnost: brzina. Ne pretenduju onome sto mi nazivarno inteligencijom i ne oseeaju se ugro!eni inteligencijom drugih. nego i za autoreklarnnu. pop i hiper humor tako karakteristican za americku atmosferu u kojoj kao da su stvari popustIjive prema sopstvenoj banalnosti. pakao svakodnevice u SAD iii bilo gde drugde. . Ona je autohtona. Ali ce vrlo eesto vdu analizu potvrditi cinjenicama. one ne teze izuzetnosti. to je zato da bismo potom sve osporili. To ubistvo do danas nije osveeeno. vrlo evropska po inspiraciji). Njihovo je intelektualno pondanje cool. naprotiv. ovde je postala objektivna. statistickim podacima iii licnim doZivljajima koji ee joj zapravo oduzeti svaku konceptualnu vrednost. Op§tije recen~. vertikalnost. samoopravdavajueu surovost tog dru§tva. u njoj odmah vide svoj poraz i zaklanjaju se iza greevitog izazova kvantitativnosti. To je za njih sarno poseban oblik duha.

niti nastojati da se te dye stvari pomire. Stoga se generatorom moei pre mogu smatrati jednakost i njene posledice. ta dinamika ukidanja razlika koja postavlja. To je svet savrsen po nezaustavivom razvoju nezainteresovanosti. Zatim s jednakom jasnoeom opisuje istrebljenje Indijanaca i polo. vee 8to ih potpuno istrosi u traganju za dozvoljenim uzivanjima". nadmoe moraine (vise nego politicke) organizacije drustva. kao sto znamo.zaj Cmaca. Amerika je surova i uzasna . "socijalno". Drzave i odumiranja Dr. zemlji slobode. Oko te jednakosti ponovo se ocrtava Tokvilov paradoks da americki svet zapravo tezi istovremeno apsolutnoj beznaeajnosti (sve stvari teZe da se izjednace i da poniste svoju moe) i apsolutnoj originainosti . jedan novi problem u poimanju Ijudskih drustava. ne primeti njihow povezanost? I te kako. hvaleei slobodom nadahnut nacin zivota.ne treba umanjivati ni jedno ni drugo. i koji je stoga tokom citavog XIX veka pothranjivao jednu problematiku istorije. Ali !ta je s on om paradoksalnom uzvi!enoseu. i paradoks je danas isti: ni/rati necemo rditi zagonetku 0 odnosu izmedu negativne uteme/jenosti velicine i same te velicine. posto su njeni efekti umnozeni usled geografske rasprostranjenosti. Kao da su se dobro i zlo razvijali odvojeno.zarom opisuje dobrobiti arnericke demokratije i americkog ustava. jednakosti. ta se sloboda zapravo zagubila u individualnom oslobadanju obieaja i agitovanju (agitovanje je. jeste ono 5to razuzdava i raspaljuje moe. od utopije. to·modemo ujednacavanje statusa i vrednosti. Sloboda u smislu javnog delanja. Ta puritanska i moralna histerezija potice od izgnanstva. ta nezainteresovanost izraza i karaktera. Americi potpuno stranu. Sta je s izazovom koji se nazire jos kod Tokvila: da Ii jedna nacija moZe da zakljuci sporazum 0 uzvisenosti zasnivajuei ga isklju~ivo na banal nom interesu pojedinca? Da Ii postoji sporazum 0 jednakosti i banalnosti (interesa.za obe pojave. kako je rekao Tokvil. ujednacenost obicaja (vise nego statusnu jednakost).zave. jedna od osnovnih aktivnosti Amerikanaca). prava i bogatstva) u kojem je ocuvana originalnost i herojska dimenzija (jer kakvo je to drustvo bez herojske dimenzije)? Ukratko: da Ii je Novi svet ispunio obeeanja? Da Ii je ostvario sve dobre strane slobode iii sarno lose strane jednakosti? Odjek americke moei najCeSCe se pripisuje slobodi i njenoj primeni. naSe omiljene kategorije tu imaju tako malo uticaja? Zato sto 89 . dok su oni sacuvali nedimuto i poput ostrva u vremenu okeanskom udaljenoseu ocuvano utopijsko i moral no glediste Ijudi iz XVIII veka. Izvanredno je uostalom koliko su se Amerikanci malo promenili u protekla dva veka. Mi ih osudujemo zbog toga: zaSto se revolucija nye odigrala u toj novoj zemlji. presadeno i ovekoveceno u zavetrini od istorijskih zapleta. iii cak glediste puritanskih sekti iz XVII veka. Ali sloboda nije po sebi generaf()f moei. Amerika je moena i originalna. ali nikad ne dovodi te dye stvari u vezu. Ta jednakost. Da Ii je moguee da neko ko veoma dobro opa. banalnosti i Zanosan je taj dinarnizam celine.danas jos vise nego pre sto pedeset godina. za koju je Tokvil izvanredno rekao: "Jednakosti ne zarneram 8to Ijude odvlaci u traganje za nedozvoljenim uZivanjima. mnogo manje nego evropska drustva zahvaeena politickim revolucijarna XIX veka. kolektivnog diskursa 88 jednog drustva 0 sopstvenim poduhvatima i vrednostima. isturenom bastionu kapitalizma? ZaSto "politicko". s onim jedinstvenim okolnostima Novog sveta 0 kojima je pisao Tokvil? Sta je s onom arnerickom "revolucijom" koja se sastojala u dinarnickom reSenju dobro shvaeenog interesa pojedinca i dobro odmerene kolektivne moralnosti? Problem koji nije resen u Evropi.Tokvil sa .

ni kao zabrana. Cini se kao da je sva Amerika usvojila tu sudbinu sekte: neposrednu konkretizaciju svih mogucnosti spasenja. njenom kompulzijom za opravdavanjem. sekularizovala za domacu upotrebu. Na neki nacin. Od postanka. ~to ne znaci da nema strategija. ali grdimo. Ali oni su jednostavno. jer vise nema transcendentalnu vrednost. One su te koje Zive od utopije (Crkva je smatra potencijalnom jeresi) i koje se trude da ubrzaju uspostavljanje Bozjeg Carstva na zemlji. psihologizovala. SHcno tome i politika je postala dec svakodnevice. ali one su modalne. Umnozavanje sekti ne treba da nas zavara: vama je cinjenica da je cela Amerika zaokupljena sektom kao moralnom institucijom. I sarna seksualnost postala je dec svakodnevice. pogresili bismo da se nasmejemo. Kad se tako ozhiljno zapitaju zdto ih drugi narodi mrze. sto znaci da ni ona vise nema transcendentalno znacenje. To mozda nije ocigledno Evropljanima. od konkretne ideje sreee i od obicaja. gde stvari jos zive od utopije i morala. igre. s Marksom na celu. za koje je Amerika jedna bezocna sila a njen moral jedna dvolicna ideologija. istinski dvolicna drustva. od svega onoga sto je u Evropi politicka ideologija. cije su licne i jaYne stvari uvek skrivene iza burioaskog prenemaganja u tajnovitosti i uvdenosti. Da Ii su tome koreni u protestantskoj sekularizaciji svesti. spektakla. Vise nema ideoloskog iii filozofskog principa vIadanja. sto znaci da njeno utemeljenje vise ne moze biti dovedeno u pitanje iii preispitivano. ZaSto su ovde sekte tako moene i dinarnicne? MeSavina rasa. Otuda mi Amerikancima pridevamo istorijsku naivnost i moralnu dvolicnost. u svojstw pragmaticke maSine. Preuzviienost naravi i obicaja. da je religija usia u svakodnevni Zivot. Ne zelimo da verujemo u moralnu predstaw koju Amerikanci imaju 0 sebi. a svakako i njenim ludilom i sumanutoseu. institucija i tehnologija trebalo je odavno da ih izbrise sa scene. likvidirala u teznji ka "objektivnoj" koncepciji istorijskog preobraiaja. blizi utopijskom i pragmatickom modelu miSljenja iz XVIII veka nego ideoloskim i revolucionamim modelima koje ee narnetnuti Francuska revolucija. njihov se mikro model prosirio na celu Ameriku. Osnovna Tokvilova ideja jeste da duh Amerike pociva u njenom nacinu zivota.m zahtevom za bldenstvom. UsIa je u nacin Zivota. utemeljen u nacinu Zivota. ona bi se raspala. interakcije. nego jedan prakticni legitimitet. njenim neposredni. u kolektivnoj svesti. hegemonija nacina Zivota znaci da apstraktna univerzalnost zakona 'ustupa mesto konkretnim propisima razmene. Zakon se ne 91 90 . stvari su u isti mah naivnije i povezanije. dok se Crkva ddi propovedi 0 spasenju i veri. uZivanja iii nepokoravanja.slobodu na kojoj im mozemo pozavideti mi. u introjekciji bozanske jurisdikcije u svakodnevna znanja? Cinjenica je. sto znaci da se 0 njoj vise ne moze suditi s cisto politickog gledista. sekte su imale izuzetno vainu ulogu u tom acting out-u. a ne finalne.socioloski i filozofski XIX vek nije prenesen preko Atlantika. Spasenje ne dolazi vise od boga ni od Ddave nego od idealne prakticne organizacije. ni kao princip analize. morala. nadi i milosrdu. u tom prelasku na cin ostvarivanja utopije. u revoluciji obicaja. Da Amerika izgubi to moralno g1ediste na sebe samu. jer upravo to pitanje omogueava istovremeno Votergejte i nemilosrdnu osudu korupcije i drustvenog taloga na filmu i u medijirna . Ali one su ovde sacuvale svoju izvomu zivost i prakticni iluminizam i svoju opsesivnu moralnost. To je religija kao nacin Zivota. recimo. Ta revolucija ne uvodi ni novi pravni poredak ni now Ddaw. njenom materijalnom efikasnoseu. Ona se "ekologizovala".

ni prestiZa u prekrSajima iii izuzeeima. ali imaju lakocu prostora. Zapanjuje medutim cinjeniea da u americkom sistemu nema casti u nepokoravanju. napraviti prestup u odnosu na neku odredbu? Treba razumeti tu konveneionalnu. lakoeom i slobodom u odnosima. Arnerik~ci paze da uvek imaju dovoljno sladoleda I plva.poznata je sivar . Su!ta suprotnost sartrovskom konobaru. bez predrasuda i izve!taCe92 nosti. all mkad mJe sme!na. To bi bilo nepo!teno. poput omh kOJl su u~ek lmalt prostora. ali u krajnju ruku. To je cuveni americki konfonnizam u kojem mi vidimo znak dru!tvene i politicke slabosti. Dok mi zivimo od skoro isto tako ritualnog nepokoravanja ndem sopstvenom sistemu vrednosti. koja se ispoljava kroz mamre j afektaeiju. FraneuZl paze na stareSinstvo i teatralno blagostanje. Oni svakako nemaju an~tokr~tsku prefi. Pitanje jednakosti i slobode paravi nije bilo reseno niti ikad zapravo postavljeno u ndoj kulturi. i pre bi se mogla uporediti sa konsenzusom koji reguliJe vomju na autoputevima nego sa saobracajnim propisima koje svako moZe prekrSiti. ~ta bi znacilo ograditi se od nekog pravila. Franeuz se'reklamira da je na raspustu. potpuno otudenom od svoje predstave. jednakost je deo obieaja. u kojima bi bilo apsurdno moralno se razlikovati kr!enjem kolektivnog rituala. Mi ~ripadamo kulturi me!ovitosti. koji tu situaciju resava tek prelaskom na jedan teatralni metajezik.a intelektualnost u njegovom pondanju. NaSa je afektaeija sme!na.~a moze nam se ciniti banalnom iii prostom. a ono nas ogranicava na vecito pretvaranje. a istorija je sacinjena istovremeno od velicanja zakona i od onih koji su ga krSili. kao da sedi prekoputa vas. ali zadrZava prosecnost svog malogradanskog prostora. koja Je kod nas pnsutna u skoro svim drustvenim slojevima. ~tud nesrecn. Arnericka je grupa stalno otvorena. Dok se za Amerikanee sve moze reci os~m da su prosecni iii malogradani. Stvari nisu jednake. podraZavajuci u pokretima nekakw slobodu iii jednakost koju zapravo ne poseduje. U Arneriei .zama se eirkulise Franeuz kampuje na svom pesCanom posedu. francusko dete' ne odvaja se od rodi. Treba samo pogledati kako se neka franeuska porodiea sme!ta na kalifomijskoj plan i osetiti uzasavajuci teret naSe kulture. mto ne odabrati to jednostavno re!enje umesto ndeg nezgrapnog i izve!tacenog re!enja? Pogledajte samo tu devojku koja vas posluZuje u gostioniei: ona to cini u potpunoj slobodi. Telesna lakoca koju im daje razmah prostora lako nadoknaduje bJediJo erta i karaktera. !to im zamenjuje manire i otmene cetvrtl.zasniva na konsenzusu: podrazumeva se da ga poznajete i da mu se pokoravate. na nefonnalnim modalitetima pre nego na nekom fonnalnom autoritetu.zava izvesnu slobodu: slobodu odsustva predrasuda i velikih prohteva. iz skupa pravila i postupaka zasnovanog na pretpostavei skoro spontanog pridrZavanja.zapanjeni smo skoro prirodnim zaboravom statusa. Ali ovde se zapravo sporazum gradi pre na konkretnim propisima nego na nekom apstraknom zakonodavstvu. Po tom konfonnizmu americko dru§tvo lici na prvobitne zajedniee. Taj konfonnizam dakle nije "naivan": on proistice iz jednog sporazuma na nivou naravi i obicaja. ali ona i ne ten jednakosti.ost.tel~a. oni imaju demokratsku kulturu 93 1 . Po americkim pla. jedino je bilo postavljeno politicko iii filozofsko pitanje jednakosti.. franeuska celija odmah stvara ogradeni prostor americko dete trci i pliva kako mu drago.njen. T~ lako. Prost. S osmehom. ali easy. pragmaticku solidamost u americkim obicajima koja ne pociva na dru!tvenom ugovoru nego na nekakvom moralnom sporazumu. Taj "konfonnizam" odra. Neko bi rekao da je odsustvo predrasuda kod Arnerikanaca vezano za odsustvo rasudivanja. Ali cast je i ne pokoriti se zakonu.

njena je definicija prostoma i mobilna.toliko. Obmuto od nde sklonosti da anticipi~am~ ~eal. kao i neusiljenost i Ijub~ost. Ne traZeci vise tudi pogled. A ona barem nije patvorena. zato sto predstavlja prevazildenje mdte u stvarnoso. u brzini. Cirkulisanje mu je prirodno zanimanje. . Ni traga razmek5alom romantizmu i galoromanskoj mimoci kojima je zatrpano naSe slobodno vreme. Americki je nacin Zivota. mitsku banainost. Medutim. spontano fikti~an. oni na kraju ne primecuju ni jedni druge. konzumiranog s plebejskim duhom i teatralnom brigom 0 tesko zaradenoj razonodi. u trenutnosti promene. u razuzdanosti dobara i us~~ga. a egalitarizam jednakost na cilju.u p. n. To je demokratski dramskl preokret: jednakost na startu. fi~~ija nije maSta. Mozda ona uspela revoluclja mje we tobko uspela u Tokvilovom smislu spontanosti javnog duha.n~st zami§ljajuci je iii da je izbegavamo lde~. Te su odlike zano~ne. Ali. Govorim 0 americkom "nacinu Zivota" da bih podvukao njegovu utopijsku prirodu. Ipak. Tu filozofiju imanentnu ne sarno tehnoloskom razvoju vee i prevazildenju tehnologija . To je IStovremeno vrlina i odsustvo vriine. to su odh~e oslobadanJa. Oslobadanja wih efekata. Politika se oslobada u spektaklu. To je ono sto prethodi maSo ostVarujUCl je. Democracy demands that all of its citizen begin the race even. moci i beskorisne energije (ali ko ce reci gde prestaj~ konsna en~rgija?). . a ne na cilju. 95 94 . od kojih su neki savrSeno preterani i prezrivi. ali i veca nezainteresovanost. u tom empirijskom duhu ~~jl . Fikcija nije ni apstrakcija. zapanjuje. . takva kakva je.. Sloboda ovde nema staticnu iIi odricnu definiciju. nastupa veca tolerancija. I ~a besprizomost tog drustva znak je njegov~g oslobadanja.~jUCl je.u apoteozi svakodnevice. ali u tome i jeste stvar: vrhunac ~slobadanja. Egalitarianism insists that they all finish even. Velika pouka iz svega ovoga jeste da sloboda i jednakost. ne sarno modemostl vec 1 pretera- nosti m~demih formi (bilo vertikalnih u Njujorku iii horizontalmh u Los Andelesu). u sveop!tOj ekscentricnosti. kad se prevazide opsednutost rasudlVanjem I predrasudama.nego i hiperrealnos~ te svakodnevice koja. medutim. pos~oje jedino kao unapred date. ne sarno banalnosti vee i apokalipticnim formama banalnosti. njegova logicka posledica. Ni traga od one etikete 'raspust'. razuzd~osti. u nemoralnoj dinamici slika. a priroda mu je granica i mesto za delanje.prostora.Zato mi nikad necemo Ziveti u istinskoj fikcljl.. osudem smo na mdtu i na nostalgiju za bu~ucno§cu. leZi u razuzdanoso spe~lamog. 5to se moze ciniti odrazom uvidavnosti i pristojnosti. ne sarno realnosti svakodnevice . a ako Amerika i pokazuje izvesnu nesposobnost moci apstrakcije. u kojoj se mnogo vise ~gleda reklam?1 ~ego TokVllov javni duh. s~n i velicinu. Amerikanac koji cirkulise kroz pustinje iii nacionalne parkove ne odaje utisak da je na raspustu.~as . Mi smo slobodna duha. ali oni su slobodnih pokreta. Tako se na utici Ijudi mimoilaze ne gledajuci se. ta nesposobnost zaode. koju je kod nas izmislio Narodni front: one obeshrabrujuce atmosfere siobodnog vremena otetog od Drzave. .va slavodobitni vid u sirovoj stvamosti prosecne Amenke.r~teranom bavljenju tehnologijorn. Taj siavodobltm V1d amencke realnosti ne treba traZiti toliko u d~lovanju institucija koliko u oslobadanju tehnologija i sItka. spontane i konkretne forme usmeravanj. U to~e je razlika i~m~du demokratije i egalitarizma: demokraoja pretpostavlja jednakost na startu.aravi ~a modemim vrednostima. sadrZi sve odlike fikcije.a . u reklamnom efektu po svaku cenu. ali sto je isto tako ~n~k nezainteresovanosti.

Utopijskoj radikalnosti suprotstavlja empirijsku radikalnost koju jedino ona dramaticno konkretizuje. mogucnost cirkulisanja radi cirkulisanja. i stoga postupa empirijski i sirovo. Amerika ostvaruje sve. Mi sarno sanjamo i s vremena na vreme pone§to ostvarimo . ona ne zna za ironiju pojmova ni za ironiju zavodenja. dok mi u Evropi. otkacinjanja.kod nas propovedan u prazno . nedeterminisanosti subjekta i govora. hteli mi to iii ne. otud takav nedostatak modemog duha u ndim poduhvatima. Osloboden nije covek u svojoj idealnoj realnosti. izlaganja i cirkulisanja. tehnolo§ki ostvarila tu orgiju oslobadanja. upravo gubimo i tu. ovde su okoncani rea1nost i imaginamost (otvarajuci sve prostore za simulaciju). najnoviji modeli. uz me§avinu divljenja i besa. Ne znarn §ta ostaje od uspele revolucije 0 kojoj je govorio Tokvil. revolucije nacina Zivota sa svim njenim. ona ne ironise s buducnoscu iii sudbinom. Tu je ostvarena utopija.s obimom koji mu daje geografska i mentalna dimenzija utopije.dok Amerika izvlaci logicke. Uostalom. Medutim treba reci da je Amerika ta koja je konkretno. koji pol. ljudi iz "totalitamih" zemalja dobro znaju da je u tome prava sloboda. od one revolucije politickih sloboda i vrlina javnog mnjenja (u Americi u toj oblasti danas ima svega). Mi filozofirarno o kraju gomile stvari. onoga koji podstice na inovacije do ekstravagancije. esteticke i socijalne konwlzije a nikad se nije ostvarila ('68 je bila poslednji pokusaj). pruziti potpuni analiticki prikaz kraja ndih vrednosti .osloboden je covek koji menja prostor. obicaje menja prema modi. neutralizacije svih vrednosti. ali one se okoneavaju ovde. a ne prema mora/u. A upravo ce narn taj arnericki nacin zivota. pragmaticke zakljucke iz svega §to je moguce' promisliti. Nemamo cak ni zloduha modernosti. u svojoj unutrdnjoj istini iii transparentnosti . Tipican model kraja nde kulture treba dakle tr&Ziti ovde. Po tome je ona naivna i primitivna. sve se to ostvarilo u Americi. Na isti nacin. prava. nezainteresovanosti. sve ono 0 cemu smo sanjali pod radikalnim znakom antikulture. 96 97 . obicaji. reklama. smrti kulture. ali ona je svakako uspela u toj revo/uciji. cime doseze nekakw bajkovitu slobodu. Logicke posledice modemosti. ona dela. reklamna razuzdanost. idoli.seksualnost se oslobada u svim svojim anomalijama i perverzijama (ukljucujuci i odbijanje seksualnosti. preteranostima mi apsorbujemo protiv volje. odecu. koji mi smatramo naivnim iii kulturno nistavnim. Ovde vise ne postoji teritorija (vee jedan cudesan prostor). ona materijalizuje. Zaglibili smo se u kultu razlikovanja i zapravo smo uskraceni u odnosu na radikalnu modemost koja pociva na nezainteresovanom nerazlikovanju. Sve 5to se herojski odigralo i unistilo u Evropi pod znakom Revolucije i Terora ostvarilo se preko Atlantika na najjednostavniji i najprakticniji nacin (utopija bogatstva. lednom recju. 8to je opet sarno efekat "metastabilnosti" seksualnog oslobadanja). koji mi5ljenje menja prema modelima mi§ljenja. bilo da zatimo iii ne za njegovim rasipanjem i besprizomo§cu. citava ta antiutopija koja je u Evropi rasplamsala tolike teorijske i politicke. u homeopatskim dozarna. orgijanje. na najjednostavniji i najradikalniji nacin. naravi. telo i govor oslobadaju se u ubrzavanju mode. posle promdenih istorijskih i apstraktnih revolucija. drustvenog ugovora i reprezentacije). igra slika. destrukcije razuma i kraja reprezentacije. deteritorijalizacije. koji cirkulise. Eto to je prakticno oslobadanje. sarno im je ona u mislima: moda. Tdka srca postajemo modemi i nezainteresovani i otud takvo bledilo nde modemosti. poslednji krik mode. tu se ostvaruje anti-utopija: bezumija. slobode. a ne prema savesti. subverzije smisla.

svoje varvarstvo i svoju moe. U protivnom. od fetisizma nasleda kojem se prepustila cela Francuska. Na isto ovo nerazlikovanje nailazi se ponovo na vrhunciJ modeme slmulacije. nema unapredenja. je Ii to uspela revolucija? E da. koje ne mari ni za transcendentnost ni za estetiku i koje. to je to! Sta biste vi hteli da bude "uspela" revolucija? To je raj. nema komisija. Ali je raj. oznacili unakrst autoputevima. sve do u modemo doba stika i tehnologija. koje su ultramodeme. misleci da su uni~1i Indijance. Jer Evropa se vi~e ne moze razumeti polazeCi od sebe same. ali koje sadrze n~to nespekulativno. Bobur je ovde nemoguc koliko i u Italiji (samo iz drugih razloga). . primitivno i sirovo . Sjedinjene DrZave su tajanstvenije: tajanstvo americke realnosti prevazilazi naSu fikciju i naSa tumaeenja.jedna takva kultura.kultura je sve iIi nista. S istim zanosom s kojim sami Amerikanci gledaju na svoju usp~nost. je Ii to ostvarena utopija. koji moze da se ekstravertno i ekvivalentno siri u svim svojim efektima. ni prirode. oni su ga jednostavno ucinili beskonacnim razorivSi mu srediste (poput gradova rastegljivih unedogled). Ona je tu sirovost nesumnjivo stekla prvobitnim decentraIizovanjem ka nenaseljenim teritorijama. Oni nisu razrusili prostor. Santa Barbara je raj. ali usled nekog tajanstvenog sadejstva njihovi su gradovi dobili strukturu i boju pustinje. upravo iz tog razloga. Diznilend je raj. S tog gledista. Ovde nema kulture. Sjedinjene Drzave su raj. a i s obe strane idealnosti kulture. Njena je kultura sirova: doslovnom transkripcijom u realnost ona zrtwje intelekt i sw estetiku. Tajanstvo dru~tva koje ne nastoji da sebi da smisao iii identitet. to je za nas zagonetka. ne sarno politickih i sentimentalnih. Introverzija. iii nekultura za nas ostaje tajrla. to nam je blisko. tajanstven upravo zat~ ~to je ekstravertan. nego i teorijskih i kultumih. i podjednako su otudeni od jedne i od druge. ali pored toga i nesvesno. makar bio i pogrebni. Ni traga od kultumog patosa. nema kultumog diskursa. ako je tako. jednolican i povrian. izmi~lja jedinu veliku mod emu vertikalnost u svojim zgradarna koje su n~to najvelelepnije ~to postoji u vertikalnom poretku a pritom se ne pokoravaju pravilima transcendencije. Raj je to sto jeste. Nema ministarstva. koje su najcudesnija arhitektonska dela a pritom se ne pokoravaju zakonima estetike. uni~tavanjem Indijanaca.· za nas je citava Amerika pustinja. ni~ta 0 njoj necete razumeti kao ~to necete razumeti ni~ 0 svojoj istoriji iii kraju svoje istorije. ni istorije . Ni u "divljoj misli" nema prirodnog sveta. Mozda su Amerikanci. Ne sarno da ne postoji 99 98 .ni traga od tog sentimentalnog. a danas i drZavnog i zaStitnickog prizivanja kulture. Ekstravertnost je za nas tajna . razmi~ljanje. onda Ameriku treba i danas da posmatrate s istim naivnim zanosom kao ~to su cinile generacije koje su otkrile Novi svet.Ali. nema subvencija. fonna koja se ostvaruje u svom cistom delanju i cistom cirkulisanju (cao Karl!). Time su otvorili istinski prostor za fikciju. ultrafunkcionalne. Ako pristanete da izvlacite zakljucke iz snova. nema transcendentnosti coveka.baS kao !to je za Marksa bila roba: hijeroglif modemog sveta. Mrtav Indijanac os~je tajanstveni jemac tih primitivnih mehanizama. zapravo samo razvejali njihov jed? Oni su pustinje prokrcili. Ni tu nema prirodnog sveta i ne moZete razlikovati pustinju od metropole. koncept koji zasenjuje efekte smisla. Sto ne znaci da su Indijanci bili beskrajno bliski prirod~ niti da su Amerikanci od nje beskrajno udaljeni: i jedni i drugi nalaze se s obe strane te idealnosti prirode. kako nam drago. Nema drugog. Ali objekat osloboden svog koncepta. .

vee ni ideja 0 kultivisanoj kulturi. retoriku i teatralnost ndih budoaskih kultura. brzinski dodatak. A a~o sve st~ se ~~va na televiziji. Naime. anahrona modemost). ~analnost. Nema kulture kulture ni religije religije. !minka . predstavlja mskokaloncnu III cak potpuno nekaloricnu dijetu. ako se to za i!ta moze reci. kao ~to su u Njujorku zanimljive jedino ulice a ne muzeji. Ako pojam ukusa i!ta znaci.centralizacija. konformizma. zasniva se na lstoj svakodnevnoj romansi: kola. fikciji. heterogena. kao ni ideja 0 milosrdnoj i svetoj religiji. Ako je nekultura ono sto je originalno. Trebalo bi pre govoriti 0 "antropolo~kof' kulturi koja se sastoji u izmi~ljanju obicaja i nacina Evota. promdicete ono !to je bitno (a to je upravo ono nebitno). Ako parntite samo vd imaginami muzej. Veeina filmova. Oznaka kultumog etnocentrizma. tehnologija. romanu. arhitekturi. jer oni imaju prostor. bez razlike. jednobraznosti i dehumanizacije ruse same 101 . to Je savrSen potez cinizma. mi to smatramo neoprostivim izvrtanjem smisla. a ja samo sanjam 0 metawlgamosti? Who knows? Dode mi da ponudim onu staru opkladu: ako nisam u praw vi nista ne gubite. wlga~ost kOja.fuje. brzina. Kultura ovde nije onaj izvanredan carobni napitak koji se u nas pije u jednom posveeenom mentalnom prostoru i kojem sleduje specijalna iubrika u novinama i medu velikim mislima.m: ~vd~ Izgleda Vise nego prihvatljiva: zadivljuJuca. onda treba dosegnuti nekulturu. CtnJemca Je da se sve nde analize na temu otudenja. cistoj baroknoj logici Diznilenda. jer su citav prostor i citav nacin Zivota kinematografski. to nestajanje estetskog i uzviknih vrednosti u kicu i hiperrealnosti opcinjava isto koliko i nestajanje istorije i realnosti u televiziji.prosto i jednostavno odslikavanje nacina zivota. to je prostor. Mi nemarno prava na zabunu. Ne cinimo to i sarni prenoseei tamo nde kultume vrednosti. u pompejanskoj viii na obali Pacifika Rembranta. a njihov je prost or odsjaj svih drugih. ali one odlicno isticu da veei deo televizijske proizvodnje nikad ne dosegne nivo "estetskog" i da je u su§tini istog reda kao reklame. Reklame nisu niJta drugo: one kanonizuju nacin Evota putem slike. zaslepljenost jednom irealnom Amerikom? Mozda su oni jednostavno wlgami. kiea i nesvesnog humora . U Americi. Reklame koje prekidaju filmove na televiziji svakako predstavljaju povredu morala. sve ~to je specificno americko ima neceg sirovog. Cinjenica je da nam izvesna ban~lnost. eemu se onda faliti na reklame? Svojom nistavnoJCu one eak uzdi. i to ne beznacajnih. nam se u Evropi cini neprih~a~IJlvo. ta apstrakcija koju mi saZaljevamo. on je dosledan americkoj lo~ci. ako sam u praw vi dobijate sve. bioskop je istinit. pretvaraju ga u istinsko integral no kolo. ne postoji: Zivot jeste bioskop. bioskop. IIi je u pitanju sarno evropejska zasenJenost. Iz tog razloga traganje za umetnickim delima iii kultumim prizorima uvek mi je izgledalo tdto i neumesno. psihologija. ~to nije pretrpelo glacanje i fraziranje.neverovatan po besmislenosti. Zadovoljstvo treba trafiti u toj sirovoj pragmatici vrednosti. Kultura. 100 Impresioniste i grcko vajarstvo. Ona je autenticna. !to nije bilo nalickano bojama kultumog razlikovanja. telefon. To nije filmski dodatak. filmu. nekultura.fu kultumi nivo onoga !to ih okru. tehnolo!ki dodatak (kod nas se swda oseea ta kalemljena. To je jedina zanimljiva kultura. naivnosti. Kad Pol Geti sakuplja u Malibuu. Kad Amerikanci prenesu nde romanske samostane u njujorske Klojstere. wlgamost ovde nemaju Istl smlsa~ kao u Evropi. Taj rez. onda narn on nalafe da ne izvozimo svoje estetske prohteve tamo gde im nije mesto. on je originalan. Oni u neku ruku imaju pravo na to. Cak i u plesu.

nedogadanja. danas zapljuskuje omladinu i nameee se kao mentalni vid SIDE. ta super-Am erika.. sa svojom "histericnom" simulacijom . od Holiwda do rok -limunada.od sebe: u odnosu na Ameriku one su te koje postaju wlgame. namece se kao apsolutna antiteza autenticnoj Evropi . Svetsko sredi~te tIDOg ludila. Feja da tvrdimo upravo obmuto. zhao bi da kljuc za Evropu nije u njenoj odigranoj pro~losti. T. "To je svetsko sredi~te neautenticnosti" . erotizma i droge. s osmehom i kozom blago izgorelom pod sunce~ s letnjeg raspusta. Naravno da je sve parodija! Ako se sve te vrednosti ne daju parodirati. parodiju droge s kiselinama (1). Revolucionamoj teskobi Evropljana Kalifomija suprotstavlja svoju dugacku povorku privida: parodiju nauke s kampusima bez obreda. Nije zapazio kako se na obodima te beznacajnosti. ali ona nije dekadentna uop~te." Sve je to istina (ako hocemo). li~no smisla. Ali ako smemo parafi'azirajuci G. parodiju drustvenosti s komunama. to jest podrhtavanja u mestu. Kalifomija nije ni~ta izmislila: ona je sve uzela od Evrope. parodiju tehnike sa Silikonskom Dolinom. Kalifomija se ustolicila kao prestonica simulakruma i neautenticnosti... tog podrhtavanja koje je progoni. previ~ blaga iii previse suva klima. ali u isti mah zemlja vrenja i neprestanog pomodnog ritma. nenastanjena raz . Kalifomija je histericna zemlja. premazano pozlatom Diznilenda. Zlza okupljanja prognanika.noSe dekadencije. Nije shvatio izazov te "marginalne transcen. Feja) u isti mah tacan i potpuno pogreSan? "Kalifomija se namece kao totalni mit nueg doba.. krije nesumnjivu zadivljenost prema svom predmetu. posto ce Evropa sigumo umreti preplanula.a i zaJto da n~? ZaJto da Los Andeles ne bude parodija grada? Stlikonska Dolina parodija tehnike? Zuto ne parodija drustvenosti. Mora biti da on.carana priroda. psihoanaliticki narcisizam.naravno: to i cini njenu originalnost i moe. Da ne govorimo 0 muzejima i kulturi. Da. i ponovo joj to posluZila izobliceno. ogledalo nuih praZnj~nja i nue dekadencije. Vi§erasnost. posto joj svakog casa preti zemljotres. od neognosticara iz Silikonske Doline do misticara jedrenja na dasci. je Ii on uop~te dolazio ovamo? Da jeste. znaci da su postale nevaine. ona Je hlperrealno vitalna. parodiju enologije s otumim vinima iz Sakramenta. od kriminala kao oblika psihoanalize do televizije kao oruda despotizma. ona ima sw energiju simulakruma. taj vruci amerikanizam.. parodiju erotizma s 102 deeacima s plaie. hegemonisticka tehnologija.. kao apsolutna sinteza cool staljinizma. previSe divlje planine.' t~g "tihog Judila" beznacajnosti. iz koje su odbegli bogovi: turobna zemlja pod previse jarkim suncem i bezizrazan lik nue smrti. od neodoljivih pseudo-pobuna u kampusima do sumanutosti Karla Sagana. dencije" u kojoj je citav jedan svet suoeen sa svojim rubom. zemlja neistorije. od E. tak je i kalifomijska priroda nalik holiwdskoj parodiji antickih mediteranskih predela: previ~ plavo more (!1). uostalom. stvari izvrcu u svoju suprotnost. Uzgred receno. To uzdizanje na visi stepen simulakruma ovde oseeate sasvim prirodno. tog mJitavog khmatlzovanog pakla koji opisuje. on sam nije umeo da izvede taj preokret. parodiju grada i urbanizma s maglinom Los Andelesa. od dzoginga do psihoanalize kao oblika demokratije. -ja do Rata Zvezda. kalifomizam. urbani kriminal i audiovizuelna prezasicenost: Kalifomija. nego 103 . parodiju religije s guruima i sektama. po~to je i sam ovaj tekst nalik na histericni stereotip koji pripisuje Kalifomiji. Kalifomija (a s njom i Amerika) jeste ogl~alo . Zuto je jedan tekst po put ovoga koji sledi (autora G. eak i parodija mora (suvise plavog!) i sunca (suvi§e sjajnog!). od novoindijskih gurua do aerobika...

Nema drugog stepena. kao i svi ostali. Vudstok). refleksije. ali draf je prekinuta. Ali to sto Sjedinjene ddave vise nisu monopolisticki centar svetske moCi ne znaci da su one izgubile moe. safeways. to je dobit i uZivanje u putovanjima..u ovoj parodicnoj i sumanutoj anticipaciji koju predstavJja Novi svet. ali su s eksponencijalnog gledista na dobitku: pogledajte na primer nepojamni rast dolara. Amerika i dalje poseduje moe. prosirio je na celu Ameriku kinematografsku i euforicnu. politi~ku iIi kultumu. On ne vidi da. to je stvarnost! Freeways.samim tim. nesreene svesti. SAD se. Ukafimo ovoj zemlji divljenje kojeg je dostojna. brzina. moe kao specijalni efekat. kultura . s jednom razmeksanom svetskom situacijom. svetski uspeh Da/asa. i zagledajmo se malo u sme§nu stranu sopstvenih naravi i obi~aja. Sedamdesetih godina. moe moei. vee jednostavno znaci da vise ne postoji centar. Pre bi se moglo reei da su one postale orbita jedne imaginame moei na koju se svi pozivaju. BivSi glumac. KRAJMOCI? Ono §to je novo u Americ~ jeste sudar prvog stepena (primitivnosti i sirovosti) s 'treoom vrstom' (apsolutnim simulakrumom). hegemonije i "imperijalizma" svakako su izgubile poene. Citava je Amerika po uzoru na Regana postala kalifomijska. Obnavljanjem prvobitnog americkog sporazuma 0 ostva104 105 . To je nemoe moei. To je doba orgijanja (rat. iako svaka pojedinost Amerike moze biti prezriva iIi beznacajna. pogledajte bajkovito uspenje Njujorka i. danas suocavaju s jednim razmeksanim svetskim poretkom. Tdko pojmljiva situacija za nas kojima je uvek bio najdraZi onaj drugi nivo. moe je jos uvek tu. Danas vise nema orgijanja. ekstravertnu i reklamnu viziju vestackih raj eva sa Zapada. zasto da ne. a ne muzeji. to je Amerika. svaka pojedinost iz njegovog opisa moze biti tacna. pustinje. skylines. bivSi kalifomijski guvemer. celina prevazilazi mdtu . Menson. za kojim se jo§ uvek oseea nostalgija: ekstaza moei. crkve. S tacke gledista konkurencije. Da bi se videla i osetila Amerika. televizija. Ali nijedna vizija Amerike nema opravdanja izvan ovog izvrtanja vrednosti: Diznilend je ono autenti~no! Film. seks. treba barem za trenutak osetiti negde downtown. ali koji tim vise zadivljuje. koji nije srazmeran ekonomskoj nadmoei. Treba se barem za trenutak zapitati: "Kako neko uop§te moze biti Evropljanin?" Pedesete go dine u SAD bile su zlatno doba (When the things were going on).. u Obojenoj Pustinji iii u krivini nekog freeway da je Evropa nestala. podvajanja. ali celina prevazilazi granice gluposti.

izdaleka. "Reklamni" imunitet vlasti podseea na reklamni imunitet poznatih marki praSka za rublje. kao sto je Reganov rak. Radije se pona§aju kao da u nju veruju. Vdno je da budu prikazani uverljivo i da publika bude svesna napora koji se u tom smislu eini. svedoce 0 istoj politickoj irealnosti: prvi. koja je duboko ukorenjena i stvarna. Vladati danas maei pruhti prihvatIjive make kredibiliteta. Dovoljna je i najmanja prividna kompenzacija da se vaspostavi reklamno poverenje. i koja teZi rehabilitaciji ideje pripadnosti zajednici. sto je odlika dana§nje politicke scene. potpuno je izmakao kontroli. teroristieki. dogadaj vestaCki. njegovi rukovodioci treba da proizvedu sve make reklarnnog imidh. To bi iti odvelo predaleko. iz raznih zemalja. posto su oni ostvarena utopija Dobra. bio on politieki iii reklarnni. Poput operacije u Granadi preduzete posle trista poginulih u Libanu. Posto je drustvo definitivno poistoveeeno s preduzeeem. i to uspebn.komunizam. koji su uostalom tako i doZivljavali. porazi za sobom vise ne povlace katastrofu. Narod se vise ne dici svojim vodama. Dok su nasuprot tome politi eke slabosti i nedostaci bemaeajni. jer bi time sva nacija bila osteeena. a ovi se vise ne dice svojim odlukama. Amerikancima. pod uslovom da se njihovo verovanje ne uzme zdravo za gotovo. uspeh osiguran. Scenario bez rizika. jer u stvarnosti u Kaliforniji nije uvek suncano. svi lako oporave. drugi. Nemoe. koje bi u neko drugo doba strmoglavo ubrzale njihov pad i od kojih se. Takvaje Reganova fatamorgana. Sve se zasniva na spici. koji im je bio isto toliko neshvatIjiv koliko i upad malih zelenih u nekom stripu. ali izgleda da nisu ocuvali smisao koji bi se kolektivno mogao pripisati njihovim poduhvatima. kao suncem obasjan ekran. To je Reganov uspeh u poduhvatu prividnog vaskrsavanja americkog prvobitnog prizora. Oslabljeni Vijetnamskim ratom. a isti je i efekat prianjanja datom scenariju. 106 107 . Reganov je scenario i jedno i drugo istovremeno. jedne vrednosti koja bi spontano usmerila pona§anje i koja bi bila nekakva idealna rezultanta sila. nije joj dovoljno umakao. u sistemu simulacije vlasti i konsenzusa putem nezainteresovanosti. potpuno namelten. kao televizijski rat. rezija proraeunata. A vi je ipak pamtite kao suneanu. Opet potpuno kalifomijskom. zaklonili su se u lakocu. kao i ostalima. uspostavio je izvestan vid ucene lakoCi zivljenja. u Libanu i Granadi. ImidZu moZe da doprinese Cak i bolest. Otud dana§nja kriza. sve se zasniva na sinopsisu performansa i preduzetnistva. Nadovezali su se u prazno.renoj UtOP1Jl. Oba su bila besmislena u odnosu na veltinu vladanja. ta dva dogadaja. Uostalom. nije stalo da se pitaju da Ii veruju iii ne veruju u zasluge svojih voda. jer je mnogo manje izlo!en iskusenjima politieke istine. u pobedonosnom opsenarstvu. Kao u reklami. Taj konsenzus u simulaCiji mnogo je otpomiji nego sto nam se eini. vee je cesto sa suncem pomdana i magI a iii losandeleski smog. Prosuduje se sarno na osnow pojaYne strane. "America is back again". niti u to da Ii je njihova moe stvarna. Sve na§e modeme vladavine reklamnim propisima u regulisanju javnog mnjenja duguju izvesnu politicku metastabilnost. Niko vise ne broji greSke rukovodilaca. Jer onaj idealni spoj 0 kojem je govorio Tokvil izgleda da se raspao: Amerikanci mozda i dalje imaju izostren smisao za individualni interes. I najmanji je propust neoprostiv. ne razumevajuci za§to ih svet osuduje i zamisljajuci da je jedino moguce da je na njih usmerena ostvarena utopija Zla . skandali.

On je sluzio samo da uznemiri savest bogatih i svi pokusaji njegovog spasavanja bili su osudeni na propast. Izgleda kao da se StraSni Sud vee odigrao. siguma u sebe. S pravom. produktivnosti.sa: vesti. gnze . bo~~e receno.. barem kako sama sebe reklamlra. Vijetnam se nije ni odigrao. pa i citavog sveta. karijera. Clean and perfect. istraZivanja. koja je odriavana u orbiti subvencionirane socijalizacije. politici iii informatici. Jer Je 1 sam bilOis postao soubilOis. nego je savrseno preusmerena na sebe. Ta ocaranost je tako mlaka: ona busi. rekl~e 1 l~form~u~e. onaj kojem se ka. Ona ~e m~ta swgde oko medija. zle Ii sudbine. napustanje. Regan nije nikad pretpostavio. Mozda s~o pretpostavljali da ee orgi~a se~de~e. zaborav . koju prosiruje na dimenzije nacije.Ista autoreklama.sedamd~e~~ godina ustupiti mesto jednoJ mobdnoJ 1 razoearanoJ e!lU. ali nije tako: ova je. Iz samog imena odzvanja to radosno preobraeenje.ze: "Utopija je ostvarena. Ziveo Cetvrti svet.iIi. ulaStemm neuronima i softverom u punom jeku. Japi nisu prebegli buntovnici. a kamoli pomenuo da postoje siromaSni. ni na energiju potisnutog. vee jednostavno pranje. tautologiju moei. Obilazeei bogate raneere iii poljoprivrednike sa Zapada. niti je uspeh motivacija. isti kult poverenja. Generacija koja se ne pokreee ni na ambiciju. jer oni imaju los obicaj da se ne povinuju opstem konsenzusu. pomilovana. Japi. Generacija izrasla iz ~ezdese~h-sed. Njen bi slogan mogao biti: 108 You CAN'T HAVE YOUR MONEY AND SPEND IT TOO! You CAN'T HAVE YOUR CAKE AND EAT IT TOO! You CAN'T EAT YOUR WIFE AND FUCK IT TOO! You CAN'T LIVE AND HAVE YOUR LIVING TOO! Ali ta je lakoea neumoljiva. Ijudi. To zapravo vi~e nisu militanti nego simpatizeri sreee i uspeha. euforizujueoj. Poor people must exit. On lOa jedino za ociglednost bogatstva. ona se najavljuje kao blago operaclonalna. To je logika must exit. euforicnoj . mentalno nezainteresovana prema svakom drugom cilju izuzev promene i unapredenja (un41predenja svega: proizvoda. oprana. Disenfranchising. bilo da je ree 0 poslovima. Ultimatum bogatstva. zaijubijena u poslove manje zbog profita iii prestiZa nego zbog neke vrste demonstracije optimalnih tehnic~~ svojs~va. Beskuenici su osudeni na zaborav. koja se lako snalazi u svetu performantnog. uskraeen za moe govora. isti kult spice u novoj reganovskoj generaciji. Dinamicnoj. o prost. nacina Zivota!). ostaIi su napusteni. Ako je Amerika vaskrsnula. Ni sreea za nJu mJe neka nova ideja. dinamizujueoj.tih . ~o ~s~ msu monstrumi bilOisa nego pnrepcl SOUbllOlsa. kraj nemime savesti. nOVlm noktima. s novim licem. Beda koja je doskora nekako olakSavana. to je nova rasa. ali da sebe ne raskopa.pomalo lrealan posle suvise jakog dogadaja. mobilna i ocarana. Dobrima je presudeno da su dobri.~mde­ setih godina. sve se to rusi pod zahvatom bogomdanog (predsednikovog) dekreta. prosto i jednostavno na nestanak. siromaSnima se vise ne moze verovati. drugorazrednom smreu. U odnosu na prethodnu generaciju. onda se pokolj. 109 . koji ee biti izbacen i koji ee crknuti . Odstr~lvSl poslednje tragove margina~nosti ~vatom ~last1cne hirurgije. Ako je utopija ostvarena. izbrisan. jer ona vee sve to ima. brise ih sa scene. osuden na zaborav. nije bilo razdiruee re~ije. Njena je logika neumoljiva. disenfranchised. Kraj dobre volje. ali potpuno oslobodena nostalgtJe. Tome je kraj. onaj ko nema pravo da se pomoJi na povrsini. Treci svet je. onda nesreea ne postoji. neka nestane onaj ko u njoj ne ucestwje". Indijanaca nije ni odigrao. cak i podsvesti 0 tim ludim godinama.

Navodno. sticanjem razlicitih. tako bi trebalo razlikovati stvamo poverenje od paradoksalnog poverenja. tonu u zaborav.Gube se prava. Njen cilj viSe nije socijalizacija. emancipacija. to su neumltne posledice jednog orgijanja moei i jedne nepovratne koncentracije sveta kao posledice te ekstenzije. stvaranje novih povlastica. Ali to je upravo otud sto Je poverenje koje je ukazano Reganu paradoksa/no poverenje.nema identiteta. Tu dakle. mJedan prom~aj nije okrnjio poverenje koje mu je uk~n. To "dodatno" 111 . Ali dok je Treei svet jos imao politicki smisao (iako je to bio kolosalni svetski promdaj). Socijala ih je zaboravila i oni se i sami zaboravljaju. pod Reganom I Tacerkom dobija surovi zaokret)? Pitamo se otkuda tolika Reganova popularnost. dekolonizacijom Treeeg sveta i. Tipican primer za to jeste proces dobro poznat u istoriji mesijanskih i milenaristickih pokreta. Ali trebalo bi ~rvo utvrditi ~~vo .m. Nista se neee uciniti za njihovo spasavanJe. a ponekad ni to: deponije. I sarna politika pojedinih druva postaje negativna. To van na celoj zemaljskoj kugli.. Kao sto se razlikuje pravi san od paradoksalnog spavanja. Ate su ustanove tim postojanije sto vise crpu energiju iz propalog prorocanstva. kao potporu za ocuvanJe vere. sabija redove oko njega i stvara ver~ke. a mozda se nista i ne mofe uciniti. nema se vise za sta boriti.o. jedno po jedno. homoseksualaca. Drustveni poredak zasniva se na razmenarna.e da ga Je sarno paradoksalno pojacao? (sto ~~aruJe nase francuske vlastodrice za koje se stvari odviJaJ~ obm~to: . zatvorenika. svet je osloboden. integracija. po put zombija osudenih na potiranje i statisticke krivulje nestajanja. Cetvrti svet ga nema. u ndim drustvima. Oslobadanje je bilo istorijski dogadaj: bilo je obelezeno emancipacijom suzanja i rob ova. danas svuda priznatih prava: na rad. ve. obezvreduje. On je rezu/tat politicke nezainteresovanosti naSih drustava. !edino je pitanje: koja ee situacija proisteei iz ~og progreslvnog obezvred~vanja (koje vee. proteruje. kad neka ~pa. potpuno napusteni. visokospecijalizovanim udruzenjima i takvom intenzifikacijom on dezintenzifikuje citave zone koje postaju rezervati. Skoro je s~Vlse lepo da bl bllo Isbmto: kako je moguee da su pred nJlm sv~. tehnologijama. nakon kraha svog prorokovanja. odbrane pale? Kako to da nijedan pogreSan korak. poput onih oko atomskih central a ~li autoputeva. Prvo se ukazuje neko~ coveku il~ rukovodiocu srazmemo njegovim vrlinarna I u~pesnost1. jer su se oslobadanje. se vise razmeeu inicijativom i dobrom volJom. Ljudska prava su svugde priznata. Iza tih privida socijalizacije i participacije. na glasanje. Paradoksalno poverenje jeste ono koje se ukazuJe nekome u zavisnosti od njegovog neuspeha iii odsustva vrlina. 110 nove pustinje za novu sirotinju. Ispadaju iz igre. ~m Vise 1m opada popularnost). umesto da se rastun I odrekne svog vode. socija/ne nezainteresovanosti nasih naprednih drustava. Ali istovremeno. To se moze uporediti jedino s onim hiljadama tona kafe koje su sagorevane u lokomotivama da bi se odrZale svetske cene. ekskomunikacije koja pogada upravo drustva komunikacije. Citava podrucja naSih modemih drustava. citave zemlje Treeeg sveta upadaju u tu opustosenu zonu Cetvrtog sveta. ka okeanskom horizontu na kojem su nestajali. ona desocijalizuje. pustare. koje je neki prorok kao leminge vodio u nepovrat. IIi pak s prekobrojnima u primitivnim etnickim grupama. na seks. sektaSke iii crkvene ustanove. posao. citave se grupe pustose iznutra (pojedinci takode). To je Cetvrti svet.u)e poverenje ukazano.sto. ekspanzija vee odigraIi. On je transpolitican. prava zena. Nema driver's license . pa kola. nema elemenata neke buduce revolucije. Tako citavi slojevi stanovnistva.

a postal a je model (za biznis. Tako je bilo s Reganom: malo pomalo vise niceg nije bilo protiv njega. bile su mocnije i ideje i strasti koje su je raskrinkavale. Jer ne znaci da je stika Amerike sustinski izmenjena u ocima samih Amerikanaca. nicega naspram njega. posta vise nemaju briga. citav se nekada efikasni sistem vrednosti idealizuje i postaje imaginaran. Stika Amerike i za same Amerikance postaje imaginarna. performans) koji se univerzalizuje sve do Kine. iako je nesumnjivo sustinski kompromitovana. iako izgleda ocigledno da se dogodio nekakav prekid napajanja. propalo. Ne znaci da je ta prekretnica reganovskog doba nesto vise od novog zapleta. ali je u neku ruku neosporavana i neosporiva. pogada nestanak ideologija koje su je osporavale i iznemoglost svega sto joj se suprotstavljalo. Who knows? To je isto toliko tesko proceniti koliko i razluciti neki proces od simulacije procesa. zajedno sa svetskom moci. a sada se nalazi u stadijumu plasticne operacije podmladivanja? Druga bi pretpostavka mogla biti: Amerika vise nije one sto je bila. efekat koji traje i kad je njegov uzrok nestao. Vijetnam). ofanzivna periferija se resorbovala (Kina.poverenje i ne podnosi nedostatke. sirom sveta. velika antikapitalisticka ideologija postala je isprazna. Sve u svemu. zapanjujuCa aura oko Reganovog kredibiliteta koja navodi na pomisao da je americko prorocanstvo. posto se zasniva na negiranju p~raza. preduzetnistvo. Konsenzus' usled efuzije. i da je Regan posledica propasti tog prorocanstva. koji su umrli od iscrpljenosti u prelasku preko Sibira. uz duma postovanje razlika. Danas.drustva koje je nekad imalo originalne odlike moci. S Reganom. ali nastavlja svoju putanju. ko ce reci da Ii je to usled nedovoljnog iIi prejakog napajanja mehanizama? Sigurno je da oporavljanje velikih ideja i nemilost istarijskih strasti Ameriku manje pogada nego Evropu. histereziji socijalizma. IIi pak. ali koji i dalje pedaliraju i pokrecu Veliku MaSinu. komicnije: poput 112 biciklista iz Zarijeve Muijacine. Takva je. Ali stvari bez sumnje nisu tako jednostavne. slabljenje odbrambenih mehanizama potencijalnog protivnika. Nju. zapala je u histereziju moCi. da se nije ostvario imaginarni podvig koji je trebalo da ovenca dvovekovnu istoriju. itd. Kuba. Nista joj se zapravo vise ne suprotstavlja. iIi prekid drdi americke maSipe. Amerika vise nema istu hegemoniju ni isti monopol. reklame. Bila je svetska sila. jer to nisu pokretaci njenog razvoja. Amerika je i sama zagazila u tu eru nerazlucivog: da Ii ona jos stvarno ima moc iii je samo simulira? Da Ii se Regan moze smatrati zaStitnim znakom savremenog americkog drustva . trziste. Sezdesetih i sedamdesetih godina). sjajna prilika za ostvarivanja utopije. medutim. Histerezija: proces koji se odvija po inerciji. Americki sistem mogao je da otrpi zestoke napade (Cak i iznutra. Da Ii Amerika lici na dekatoped Alfreda Zarija? Ali opel. Politicka 113 . To preobraeanje spontanog poverenja u paradoksalno poverenje i ostvarene utopije u imaginarnu hiperbolu cini mi se odlucujucom prekretnicom. Ako je bila mocnija u prve dye decenije posle Drugog svetskog rata. Efekat kredibiliteta. iii poput coveka bez svesti koji i dalje stoji usled sile ravnoteze. Internacionalni stil dan as je americki. Savrsena fikcija: mrtvaci su moZda cak u stanju da ubrzavaju i da pokrecu maSinu bolje nego zivi. posto su mrtvacku ukocenost pretvorili u pokretacku energiju. Proces se i dalje odvija poput tela koje se kreee na osnow steeenog ubrzanja iii sile inercije. elizije opozitivnih elemenata i margina. iako se njemu sam om zapravo ne moze pripisati politicka genijalnost. uspostavlja se oko Sjedinjenih DrZava isti efekat konsenzusa kao oko Regana u SAD. kradu od simulacije krade. Na taj nacin se moze govoriti 0 histereziji istorije.

jos malo pa SIDA! To bi trebalo da oznaci poeetak opste implozije (na Istoku je vlast vee odavno zahvacena nekrozom). Smirivanje duhova. moZda bi trebalo pre govoriti 0 menopauzi. on je primetan u svim zapadnim demokratijama. zasnovana sarno na rusenju svake stvame alternative. ona i posle liftinga cuva svoj obim. . strogost 1 trening. Ne eini se da je amerieka moe nadahnuta nekim samosvojnim duhom (ona funkcionise po inerciji. bez pogleda u buduenost. oZlv~avanJe posle sloma. Tu se zapravo oseca sustmska promena u arnerickom vazduhu: efekat Regan potrosio je nacionalni kiseonik. biznis i dZoginig. Ali to je mozda prenagljivanje. konzervativno i reklamno upravljanje stva114 rima. Sva drustva na kraju dobijaju masku. srazrrnerna reklamnoj polarizaciji oko Regana.medutim. Na taj naein. Isto je tako sa Sjedinjenim Driavama na planetarnom nivou. Jer je ona. reklarnnog udara. Ali to je ipak krhka metastabilnost. Stirn u vezi treba reCi da efekat menopauze nije svojstven iskljucivo Americi. Dna je po mnogo eemu sliena gubitku antitela u prezaStieenom organizmu. !reba se ~adati da ce naS ulazak u Trece doba biti propracen susrettma Treee vrste (avaj. prizemna perforrnativnost. kraj raskalaSnosti i orgijanja. Stilska figura raka u poneeemu je nalik tom transparentnom kredibilitetu. na nestajanju otpora i antitela. autoreferencijalnog i zapravo neosnovanog kredibiliteta citavo se drustvo stabilizuje pod reklamnom perfuzijom. vaspostavljanje naturalisticke utopije preduzetnistva i biosocioloskog ocuvanja vrste . svaka "nova granica". generalna opravka posle konvulzija sedarndesetih godina. Zato mi Regan oboleo od raka zvuei kao poetska ironija.zar sve to ne znaci kraj bljestavosti moei i ulazak u histericnu euforiju menop~uze? Il~ ope~ zar Reganova faza nije sarno prizdravljellJe. to je bio faSizarn). uprazno. uspona moei u prazno. sVOJU naddimenziju i u isti mah svoju nedirnutu sirovost.dekadencija i reklamna uzvisenost. svaka nova "ml~ao K:e?edi" danas izgl~da nepojmljiva. i svugde pustosi. Prvi covek najveee svetske site oboleo od raka! Vlast u metastazi. pomoeu tog navodnog viska vrednosti. Ukidanje predsednickog imuniteta. koliko na planu spoljaSnje toliko i na planu unutraSnje politike. liS . ali koje nagovestava druge uzl~te? Uprkos tome. pa zaSto ne bi Reganovu? Ali ostaje nedirnuto ono sto je bilo prisutno od poeetka: prostor i duh fikcije. Dva pola naSe ciyilizacije se susreeu. eksponencijalnog. kraj svih novih granica. kako u kulturi tako i u politici. Poplava dolara na svetskim berzarna je simbol i najbolji primer za to. kriza moguee stabilnosti po inerciji. i kojem preti unistenje usled viska funkcionalnosti. toj euforiji tela koje vise ne proizvodi antitela. pojedinaeno. u krajnju ruku. Kao da se po svetu siri nekakva mitska i reklamna moe Amerike. sputana sopstvenom snagom) . u individualnim emocijarna i ideolollim strastima. vee smo imali naSeg demona srednjeg doba. Tu leZi stvama kriza americke moei. Sto se tiCe am~ricke stvamosti. Amerika uZiva u nekoj vrsti blica.

po§to je celog dana vladala u svojoj nedeljivosti. takvo plavetnilo kosa i takvo obilje mekih tehnologija Evropljanina cine sanjarem 0 smrti i ubistvu. orgy and cannibalism. da ee u svaki suton biti ta duga u svim bojama spektra u kojoj se svetlost. cirkulisanje smireno. Boje koje su vee sadrzane u trenutnoj dugi koja se pali na vetru na kresti pacifickih talasa. S izvesno§eu da ee tako biti svakog dana. ponovo uvece razlaie na sastavne boje pre nego ~to nestane. takva fluidnost tela i kola. u podne leto. likvidnost znakova i poruka. Ova je zemlja beznadema. jedinstvena drd jedne prirode koja kruni§e besmisleno bogatstvo Ijudsko. da bi porazio to savrsenstvo okeana. Nepovrediva miJost podneblja. Cak je i smeee u njoj cisto. Otud fantazam seizmicke pukotine i survavanja u Pacifik. koje bi dokrajcilo Kalifomiju i njenu kriminalnu i skandaJoznu lepotu. laktalno. saobracaj kao podmazan. Godi§nja doba ovde vi§e nemaju smisla: ujutru je proleee.takva likvidnost Zivota. svetlosti.DESERT FOR EVER Zalasci sunca su ogromne duge koje traju jedan sat. hiperrealnost svega oVdaSnjeg. ler nepodno§ljivo je preZiveti te~koeu posto116 117 . letalno . 0 motelima za samoubice. a noei su u pustinji hladne ali nikad nije zimao Nekakva obustavljena vecnost vlada tu gde se godina obnavlja svakog dana. Latentno. tu besmislenu lakoeu zivljenja.

sarno uz pretpostavku sreee. Zelja je jos nesto nabijeno prirodnosCu. naspram pucine. Ne isparava sarno estetika dekora (prirodnog iIi arhitektonskog). baza sed me pacificke flote. Ovde su gradovi pokretne pustinje. kulture. Magija pustinje: nepokretnost bez zelje. Ista siroYost u neprekidnim i nezainteresovanim gradovima kao u nedirnutoj tisini Bedlendsa. zadivljenost pred nestajanjem svakog kritickog i estetskog vida Zivljenja. zaSto su pustinje tako zadivljujuee? Zato sto je u njima razreSena sva dubina . Kraj estetike. Kad otkrijemo da se moze podjedna- ko uZivati u ukidanju svake kulture krunisanjem nezainteresovanosti.sjajna. ciji se hiperrealisticki odjek ovde gasl s . Las Vegasu iii Borego Springsu . suste inkarnacije americke .dominacije svetom i najveee vojne snage sveta. zivimo od njcmih ostataka u Evropi.m~ koji smo nepopravljivo vezam za ~raZl ~tiC?OStl I transcendencije. i jo~ se ubraja u prirodne lepote. Nema oaza. pustinja. poput istorije iii r~voluciona~e teorije. mi za koje je lepo jedino ona sto je duboko moralno. jedrenja na dasci. izuzetno zavodljivi prostori. Ali cak je i seizmicki izazov sarno flert sa smreu. Swda: u Los Andelesu iii Tventi Najn Palmsu. potonji hiper-prostor. ZaSto je LA.nenametlJIyom draZi prethodnog zivota. koji se vise ne obraea. izazov prirodi i kulturi. Magija Los Andelesa: besmisleno cirkulisanje bez zelje. pustinjski vetar koji prelazi preko planina da bi se u njima zadrZao cetiri-pet dana. Ova je zemlja beznadema.. ocrtani.najIepsa stvar u Santa Ani jeste noe na plaZi u kojoj se kupate kao usred dana i poput vamp ira pocmite na mesecini. Imanentne i solarne. gde je smisao toliko istanean da je napokon postao ukras. Nema spomenika.. nema istorije: ushieenje pokretnim pustinjarna i simulacijom. litica. dozivljavamo mentalm sok I necuveno olakSanje kad otkrijemo koliko je opcinjavajuei ne-s~~sao.. bez referenci. ubuduee bez porekla. da Ii je slucajno sto najveea pomorska baza. pokretna i povrsna neutralnost.janja sarno u fluidnosti neba. to vrtoglavo otkacinjanje koje vlada kako u pustmJama tako j u gradovima. sprzio zemlju. neodredeno putovanje mineralnosti i autoputeva. u ltaliji. nenia zavodenja. predstavlJa d~o ove izazovne lepote? BaS tu gde duva prelepa maglJa Santa Ane. u zracenju bespredmetne neutralnosti. izazov smislu i dubini. svega onoga sto sacinjava mentalne i socijalne navike Evropljanina. Mi fanatici estetike i smisla. naroci119 118 . vee nebu i pucini i transparentmm paclfickim bOZanstVlma: PLEASE. Opisani. Ovde je upravo obrnuto: nema zavodjenja. vee i estetika tela i govora. .. mirisa i zavodenja. i zanosno jedino herojsko razliko~anje priro~e i ~~~ture. Umesto puste zelje . vee apsolutna zadivljenost. nema spomenika. Zavodenje je negde drugde. Jedino sto ostaJe od surovog i istorijskog prohteva: ovaj grath na plaZi. REVOLUTION! No. kulturalizovanog i profinjenog crteZa koliko i gradovi i muzeji koji ih Cuvaju. i od ostataka jedne kriticke kulture u agoniji. revol~cio~arnim mas~ma.pustinja. u izvesnim predelima koji su postali slike. zatim razvejao maglu. zapaIio more i zgazio ljude naviknute na izmaglicu . ushieivati se Govorim 0 arnerickoj pustinji i gradovima koji to nisu . U svemu tome nema draZi.

bajka nezainteresovanih povrsina . but embedded in most primeval and greatfeatured natural scenery oj deserts and ocean and sun . Uvek kulturalan. Zato je i sam let od Londona do Los Andelesa preko' sevemog pola. znakova bez hijerarhije . uvek je teatralan. saobracajno. mekim tehnologijama. dramatizacija govora. Japan. udaljenosti. uvek ponovo prisvojena u govoru. cuda prirode i apsolutnog privida: just in this mixture of extreme irrejerentiality and deconnection overall. patos i retorika drustvenog odnosa. avetinjski diskontinualni sled 120 rasprsenih funkcija. a sama kultura nepodnosljiva je od teZine~ Jake kulture (Meksiko. Jer Je sarna kultura pustinja . farova upaljenih usred bela dana. imanentna opcinjenost suyocom i sterilnoseu. ukusa. mekim iii cool iii cudnovato proZdrljivim. odvijati se neprestano.bajka nezainteresovanosti. prirodne lepote nabijene su smislom nostalgijom. na putu za Venturu. brisanje oznacenog u gradskim znakovima.nowhere else is this antagonistic climax to be found. fluidnim. jezicke igre. stiglih niotkuda. ali i protivreenosti. od toga nema u Kalifomiji. tako i vrtoglavo odsustvo emocije i karaktera u licima i telima. voziti.i treba da kultura bude pustinja kako bi sve stvari bile jednake i isijavale u istom natrpirodnom vidu. koja se iscrpljuje u povrsimuna. " Na drugim mestima. turiste predodredene za boravak u prirodnim lepotama zemlje. bez cilja . ta neprekidna commedia del/'arte. ViSak smisla jedne jake. u hiperrealnom scenariju pustinja. Moe pustinjske forme: brisanje tragova u pustinji. usmerenih nikuda: neizmemi kolektivni cin. u oba smera. Uvek dvosmislen. teritorijalne kulture pretvara nas u gringose. autoputeva. i pomalo smesan u svojoj naslednoj kulturalnosti. iii pre neprestano transurbanisticko tkivo. Ovde zadivljuje odsustvo svega toga. mreZama.to latinca. ritualne. Nd univerzum nikad nije pustinjski. nesumnjivo manje usled kompulzivne bulimije nego usled opste nekoherentnosti koja dovodi do neusiljenosti tela iii govora. nesumnjivo jedina drustvenost u toj hiperrealnoj tehnoloskoj soflmobile eri. kako odsustvo arhitekture u gradovima koji su sarno jos dugacka signalizacijska putovanja. surovosti. vestackom. pozorista. Jedino tu postoji taj bijeStavi spoj radikalne nekulture i takve prirodne lepote.moe Cistog prostiranja. Islam) vraeaju nam u ogledalu odraz nde degradirane kulture i sliku nde duboke krivice. hipertrofirano eelijsko tkivo koje kvasa u svim pravcima. Otuda su freeways jedino tkivo grada. bez agresivnosti. Zgodnim. po stratosferskoj apstrakciji i hiperrealnosti vee 121 !'lic~g . nema ulica ni fasada. ocaravanja. nema promiskuiteta ni kolektivnosti. aura sminke i vestackih pokreta. igri. U Los Andelesu nema metroa ni lifta. Animalna i metafizicka opcinjenost. direktna opcinjenost prostranstvom. zombije. Mitska moe Kalifomije leZi" ~ toj mesavini totalnog otkacinjanja i vrtoglave mobilnosti dosegnute na lieu mesta. Sva draZ estetike i retorike zavodenja. kakvu imaju pustinje.transferencijalna drustvenost. nema centra grada ni spomenika: fantastican prostor. Nema vertikalnosti ni andergraunda. neeuveni spektakl hiljada automobila koji saobraeaju jednakom brzinom. okeana i sunca. brisanje svake psihologije u telima. gde je strogost totalna. hrane iii grada: labava mreza pojedinacnih i uzastopnih funkcija.

vreme. Pustinjski gradovi se takode prekidaju naglo. vratiti se u pustinju u osvit dana. Klimatizovana svezina dvorana nasuprot isijavajuooj vrelini spolja. proisticu iz laganog. jos jacu u osvit zore. vanvremenskog sagorevanja. neumitne potrebnosti. naprotiv. Sa svih strana suneem obasjana noe koeke . njene su iviee besprekome. i prekida se naglo. visine i brzine i vrlo je cisto uocljiva . nemaju okolinu. pastelno plave.svetlucajuea tama dvorana usred pustinje. arbitramih i neljudskih. 123 . Mineralnost zemlje izbija na povriinu u kristalnim vegetaeijama. graniea posveeujuea. To je prestonica znakova neodoljive neophodnosti. Svi prirodni elementi podvrgnuti su isku~enju vatrom. Deteritorijalizacija pocinje s otkacinjanjem noei i dana. lila. njena je strast jedinstvena. Kad njihova podela vise nije pitanje vremena vee pr05tora. Njena je definicija apsolutna. kad se sunee drZi na istoj tacki na nebu tokom svih dvanaest sati leta. ali li~enih smisla. Ali i ona ima ostru granieu. nehumana. izazov prirodnoj ekonomiji vrednosti. posto smo citave noei iserpljivali svoju povrinu energiju. iii kad se. da bi se otkrila tajna pustinje i onoga sto je u njoj znak: zacaravajuei diskontinuitet. koja se moze rasprsiti u svakom trenutku. nekultivisana. ka jednom sredistu: duhu koeke iii . Tajna veza koeke i pustinje: intenzitet koekanja udvostrucen prisustvom pustinje na obodu grada. Treba sarno pogledati Las Vegas. Pustinja vise nije predeo.kad prolazimo kroz noe kao kroz oblak.kao po vertikali . tako brzo da je opdamo kao blizak predmet koji gravitira oko zemlje. Ni pustinja ni koeka nisu slobodni prostori: to su ograniceni.deo te Kalifomije i pustinja. u kojem novae gubi vrednost i u kojem izuzetna retkost tragova i onoga Ito predstavlja znakove navodi Ijude da teie trenutnosti bogatstva. I ]ice na fatamorganu. Carolija toplote ovde je metafizicka. ljubicaste. lzazov 122 svih vestackih svetlosti zestini suneeve svetlosti. s rastueim intenzitetom ka unutra. Sama koeka je pustinjska. geolo~kog.sreu pustinje . potpuno resorb uj e.od pamtiveka povldeenom prostoru u kojem stvari gube senku. totalno povremeno isijavanje. Neopoziva transparentnost. kako say izranja iz pustinje u fosforeseentnoj svetlosti u smiraj dana i vratiti se. koneentrlcni prostori. Same boje. iviee strme i obodi okrutni. vee je tu kraj naSeg sistema prostor . uzviseni Las Vegas. koje prelazimo ne desifrujuei ih. inicijatorska forma. to je cista forma koja proistiee iz apstrakeije svih ostalih. ludila na granici razmene. i isti prizor iz bajke kao ~to ee biti na Zapadu.

........................................................................... 75 KRAJ MOCI? ....................................................... 105 DESERT FOR EVER ... 17 ASTRALNA AMERIKA ......................................................... ............................................................ ........VANISlllNG POINT .......................... 29 OSTVARENA UTOPIJA .................... 7 NEW YORK ................................... 117 .........

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful