FILOZOFSKA ~ BIBLIOTEKA

UREDNIK
OBRADSAVIC
ZAN BODRIJAR
AMERIKA
Prevela s francuskog Mila Baltic
BUDDY
& KONTEKST
B«DKS
1993.
NASLOV ORIGINALA
Jean Baudrillard, AMERIQUE
© Editions Grasset & Fasquelle, 1986.
CIP - KataJogizacija u pubJikaciji
Narodna biblioteka Srbije. Beograd
840-4
BODRIJAR. Zan
AmerikalZan Bodrijar; prevela s francuskog Mila B ~ t i c .
- Beograd: Buddy Books: Kontekst. 1993 (Sopot: Megrat).
- 127 str.; 21 cm. - (Filozofska biblioteka Tekst)
Prevod deJa: Amerique/Jean BaudriUard. - Tiraf 1000.
ISBN 86-901393-1-1
12326924
VANISHING POINT
Caution: objects in this mirror
may be closer than they appear!
Nostalgija izrasla iz nepreglednosti teksaSkih brefuljaka i
sijera Novog Meksika: jedrenje autostradom, superhitovi
na krajsler-stereu, talas vreline - nije dovoljan fotografski
snimak - trebalo bi imati filmski snimak celog putovanja,
u stvarnom trajanju, zajedno s nepodnoSljivom vrelinom i
muzikom, i sve odgledati u celini kod kuce, u zamracenoj
sobi - ponovo doziveti magicnost autoputa i razdaljine, i
ledenog pica u pustinji i brzine, sve ponovo doziveti kod
kuce na videu, u stvamom trajanju - ne sarno radi
uzivanja u secanju, nego stoga sto je opcinjenost
besmislenim ponavljanjem vee sadrzana u toj apstrakciji
putovanja. Odvijanje pustinje neizmemo je blisko
bezvremenosti filmske trake.
SAN ANTONIO
Meksikanci, prozvani tikanosima, u svojstvu vodica
prilikom obilaska Alama velicaju heroje americke nacije
koje su junacki poubijali njihovi rodeni preci - ali iako su
ovi time obavili najtezi deo posla, nije ih mimoisla podela
rada, jer danas tu, na istom popristu, njihovi unucl 1
7
praunuci velicaju Amerikance koji su im oteli zemlju. Is-
torija je puna lukavstava. Ali puni· su lukavstava i
Meksikanci, koji su ilegalno presli granicu i dosli tu da
rade.
SALT LAKE CITY
Gizdava mormonska simetrija, svuda mermer, bespreko-
ran, pogrebni (Kapitol, orgulje u trZnom centru). Uz to i
losandeleska modemost, sa svim cakama neophodnim za
vanzemaljski komfor. Kupola s Hristom (ovde svi Hristovi
lice na Bjoma Borga, posto su napravljeni po ugledu na
onog Torvaldsenovog) spada u bliske susrete trece vrste:
religija kao specijalni efekat. titav je grad, uostalom,
transparentan i natcovecanski, vanzemaljski cist, nalik
predmetu s neke druge planete. Simetricna, svetleca, sve-
mocna apstrakcija. Elektronski sat sa kukavicom odzvanja
na svakom raskrscu u tom kovcezicu od ruza i mermera i
jevandeljskog marketinga - zapanjujuca puritanska
opsesivnost na toj vrelini u samom srcu pustinje, pokraj
jezera teske vode i same hiperrealne po gustini soli, i
nedaleko od Velike Pustinje gde je trebalo izmisliti brzinu
prototipskih automobila da bi se prevladala apsolutna
horizontalnost ... Ali sam grad je kao dragulj, sa cistim
vazduhom i drskim prodorima urbanih perspektiva jos
lepsim nego u Los Andelesu. Zapanjujuca briljantnost i
modemo istinoljublje tih Mormona, bogatih bankara,
muzicara, svetskih genealoga, poligamista (njujorski Em-
pajer Stejt ima necega od tog pogrebnog puritanizma
uzdignutog na n-ti stepen). Transseksualna kapitalisticka
oholost mutanata daje magicnost ovome gradu, protivtezi
Las Vegasa, te velike kurve s druge strane pustinje.
8
MONUMENT VALLEY
DEAD HORSE POINT
GRAND CANYON
Monumentalnost geoloska, dakle metafizicka, nasuprot
fizickoj nadmorskoj visini obicnih reljefa. Naopaki reljefi,
izdubljeni vetrom, vodom, ledom, odvlace vas u vrtogla-
yost vremena, u pomljivu vecnost usporene katastrofe.
Izopacena je i sarna pomisao na milione i stotine miliona
godina tokom kojih se tu lagano pustosila povrsina zemlje,
jer razotkriva slutnju 0 prisustvu znakova nastalih, mnogo
pre pojave coveka, iz nekakvog sporazuma 0 trosenju i
eroziji, sklopljenog izmedu elemenata. U tom gorosta-
snom nagomilavanju cisto geoloskih znakova covekov
udeo nije bio nikakav. Mozda su jedino Indijanci neke od
njih donekle protumacili. Ipak, to jesu znakovi. Jer odsu-
stvo kulture u pustinji sarno je prividno. titava oblast
Navaho, dugacka visoravan koja vodi ka Velikom Kanjo-
nu, litice na ulazu u Dolinu spomenika, ponori Zelene re-
ke (mozda je tajna ovog predela u tome sto je nekad bio
podmorski reljef i sto je sacuvao nadrealnost okeanskog
dna pod otvorenim nebom), citav ovaj predeo odise prisu-
stvom magicnog, koje nema nikakve veze s prirodom.
Jasno nam je da su Indijanci jedino pomocu mnogo magije
i vrlo okrutnom religijom mogli da nadvladaju toliku teo-
rijsku velicinu geoloskog i nebeskog zbivanja pustinje i da
se nose s takvim okruzjem. Sta je covek ako znakovi koji
mu prethode imaju toliku snagu? Jedna ljudska vrsta mora
da izmisli zrtve dostojne prirodnog kataklizmickog
poretka koji je okrufuje.
Mozda ti reljefi, posto vise nisu prirodni, najbolje
ukazuju na to sta je kultura. Dolina spomenika: govor na-
glo izdignutih gromada, koje su zatim izlozene neumitnoj
eroziji, hiljadugodisnji poprecni sedimenti koji su usled
trosenja dobili dubinu (smisao nastaje. iz erOZlJe reci,
9
znacenja nastaju iz erozije znakova) i koji su danas, poput
svake kulture, predodredeni da postanu nacionalni par-
kovi.
SALT LAKE CITY: konjunkcija svetskih genealoskih arhiva,
pod upravom raskosi sklonih puritanskih konkistadora
Mormona, u dubinama pustinjskih pecina, s Bonvilskom
stazom. na neokaljanoj povrsini Velike slane pustinje, gde
postlZu uz pomoc prototipskih automobila najvece br-
zme na svetu. Rodoslovi kao dubina vremena i brzina
zvuka kao susta povrsnost.
ALAMOOORDO: prva atomska proba u dekoru Bele
pescare, na bledoplavoj pozadini planina i stotina milja
belog peska - zaslepljujuca vestacka svetlost bombe
naspram zaslepljujuce svetlosti tIa.
TORREY CANYON: Salkov Institut, svetiliste DNK i svih
nobelovaca iz biologije, gde se sastavljaju sve buduce bio-
zapovesti, u tom zdanju sazidanom po ugledu na
MinoJevu palatu, u belom mermeru naspram neizmemosti
Pacifika ...
predeli, prestoniee ostvarene fikcije. Ek-
pr.edeli, uzviseni i transpoliticni po
komcldenelJl nedlmute geoloske velicine zemije s
patvorenom, nukleusnom, orbitalnom informatickom te-
hnologijom.
Tragao sam za astra/nom Amerikom, zemljom uzaludno i
slobodnih puteva (freeways), nikada za
drustvom i kulturom - za zemljom pustinjske
brzme, motela i mineralnih povrsina, a nikad za dubinom
americkih obicaja i naravi. Tragao sam u brzini seenarija,
u ravnodusnom odbljesku televizije, u filmu dana i noci
kroz prazan prostor, u cudesno bezosecajnom sledu zna-
10
kova, stika, liea, ritual nih radnji na putevima, za onim sto
je najsrodnije nukleusnom i denukleisanom svetu poput
naseg, sve do evropskih stracara.
Tragao sam za odigranom buducom katastrofom soci-
jalnog u geologiji, u tom izvrtanju dubine koje se ogled a u
izbrazdanim prostorima, retjefima od soli i kamena, u
kanjonima u koje ponire fosilna reka, u neizmemoj
pradavnoj sporosti erozije i geologije, sve do u vertikalno-
sti megalopolisa.
o toj nukleusnoj 0 toj buducoj katastrofi sve sam
znao jos u Parizu. Ali da bi se ona razumela treba ,
odabrati formu putovanja, kojom se ostvaruje one sto
Virilio naziva estetikom nestajanja.
Jer naoCigled se siri mentalna forma pustinje, tog
prociscenog vida socijalne pustosi. Procisceni vid
otupelosti ogleda se u ogoljenosti brzine. Ono sto je hla-
dno i mrtvacko u socijalnoj pustosi iii denukleaeiji, ovde, u
vrelini pustinje, dobija kontemplativnost. Ovde, u
transverzalnosti pustinje, u ironiji geologije, transpolitic-
nost dobija svoj nadredeni mentalni prostor. Nehumanost
naSeg kasnijeg sveta, asocijalnog i pOvrSnog, ovde trenut-
no dobija estetsku i ekstaticku formu. Jer je pustinja
to: ekstaticka kritika kulture, ekstaticki vid nesta-
JanJa.
Uzvisenost pustinja sastoji se u tome sto, usled presuseno-
sti, predstavljaju negativ zemljine povriine i negativ naSih
civilizovanih tekovina. Mesto gde se proreduju tecnosti i
fluidi i gde je vazduh toliko cist da direktno sa sazvezda
dopire astralni utieaj. Cak su i Indijanei morali odatIe biti
istrebljeni da bi se ukazala jedna prosiost velelepnija od
antropoloske: mineralogija, geologija, astralnost,
necovecanski faktieitet, presusenost koja ne ostavlja mesta
11
vestackirn obzirirna kulture, tisina koja ne postoji nigde
drugde.
Pustinjska je tisina i vizuelna. Proistekla iz prostranstva
pogleda koji nerna na cernu da se zadrzi. U planinarna ne
rnoze da vlada tisina, jer njihov reljef urla. Stavise, da bi
zavladala tisina, trebalo bi da u neku ruku i vrerne postane
horizontaJno, da nerna njegovog odjeka u buduenosti, da
ono bude sarno sleganje geo}oskih slojeva i da iz njega
izbija jos sarno nekakav fosilni sapat.
Pustinja: svetlucavo fosilno tkanje necovecanskog poi-
rnanja, potpune ravnodusnosti - ne sarno nebeske, vee i
ravnodusnosti geoloskog talasanja gde se sarno kristalizuju
rnetafizicke strasti prostora i vrernena. Ovde, danju, grani-
ce zelje bivaju izmeStene, a noe ih potire. Ali sacekajte da
svane dan, s budenjern fosilnih surnova i anirnalne tisine.
Brzina stvara ciste objekte, ona je i sarna cisti objekat, jer
ukida tlo i teritorijalnost, jer hodom unazad ponistava
vrerne, jer je brZa od sopstvenog uzroka i ponistava ga
hodorn unazad. Brzina je pobeda posledice nad uzrokorn,
pobeda trenutnog nad dubinom vrernena, pobeda povrsine
i ciste objektalnosti nad dubinorn zelje. Brzina stvara jedan
posveeeni prostor koji rnoZe biti smrtonosan i gde je jedi-
no pravilo brisanje tragova. Pobeda zaborava nad
parneenjern, sirovo, arnnezijsko pijanstvo. Povrsnost i re-
verzibilnost cistog objekta u cistoj geornetriji pustinje.
Voznja na neki nacin stvara nevidljivost, transparentnost,
transverzalnost stvari putern praznine. To je neka vrsta
usporenog sarnoubistva putem ponistavanja oblika,
nasJadivanje njihovirn nestajanjern. Brzina nije vegeta-
tivna, ona viSe podseea na rninerale, na prelarnanje krista-
la, i vee po sebi predstavJja pozomicu katastrofe i
konzurnacije vrernena. DoduSe, rnozda je njena dra.z sarno
praznina, dok je za zavodljivost neophodno da postoji taj-
12
na. Brzina je sarno inicijacija u prazninu: nostalgija za
nepokretnirn srnenjivanjern oblika skrivena iza prenaglaSe-
ne pokretljivosti. Poput nostalgije za zivim oblicima u ge-
ornetriji.
U ovoj zernlji, rnedutirn, postoji jak kontrast izmedu rastu-
ee apstraktnosti nukleusnog univerzurna i prirname, unu-
tamje, nezadrZive vitalnosti, koja nije proistekla iz ukore-
njenosti nego iz iskorenjenosti, rnetabolicke vitalnosti
kako seksualne tako i poslovne, telesne, saobraeajne. U
sustini, Amerika, sa svojim prostranstvorn, tehnoloskirn
rafinrnanorn, sa svojorn sirovorn saveseu, ukJjueujuei i po-
drucja otvorena za simulaciju, predstavlja jedino primiti-
vno drustvo danaSnjice. A opcinjavajuee je putovati kroz
nju kao kroz prirnitivno drustvo sutraSnjice, slozenosti,
izrnesanosti i neizrnemog prorniskuiteta, drustvo svirepih
rituala, ali punih lepote u svojoj povrsnoj raznolikosti,
drustvo totalne metasocijalnosti nepredvidljivih posledica
cija nas neurnitnost opcinjava, ali drustvo bez proslosti
kroz koju bi se odrazilo, i koje je otud sustinski prirnitivno
. .. Njegova prirnitivnost prerasla je u hiperbolicnost i ne-
Ijudskost jednog sveta koji nam izrnice i koji umnogome
prevazilazi sopstveno moralno, drustveno iii ekolosko tu-
rnacenje.
Jedino su puritanci rnogli izmisliti i razvijati takw eko-
losku i biolosku rnoralnost zasnovanu na ocuvanju vrste,
odnosno na diskrirninaciji, u sustini rasnoj. Sve postaje
prezaStieen prirodni rezervat, toliko da se od silne
zaStieenosti danas govori 0 denaturalizaciji Josernitskog
parka da bi se vratio prirodi, baS kao sto se dogodilo s
filipinskim Tasadejirna. Puritanska opsednutost poreklom
upravo tu gde vise nema teritorije. Opsednutost utocistem,
dodirorn, upravo tu gde se sve odvija u astralnoj
ravnodusnosti.
13
Otuznost vestackih rajeva na neki nacin prerasta u kult,
pod uslovom da dosegnu uzvisenost jedne (ne)kulture. U
Americi, prostor pridaje velelepnost cak i otuznosti pred-
grada i takozvanih funky towns. Pustinja je svugde,
prikriva beznacajnost. Pustinja u kojoj se kult automobda,
leda i viskija odvija svakog dana: fenomen lakoce uz fatal-
nost pustinje. Kult besprizomosti, tipicno americki: totalna
raspolozivost, transparentnost svih funkcija u prostoru,
koji pak ostaje nedokuciv u svom sirenju i kojeg moze
svladati jedino brzina.
Italijanski kult: kult scenskog prizora.
Americki kult: kult besprizomosti.
Raskos smisla naspram pustinja beznacajnosti.
Magicnost se saddi u metamorfickim oblicima. Ne u
vegetativnim sumama stabala, nego u okamenjenim,
ralizovanim sumama. Slana pustinja, belja od snega, hon-
zontalnija od mora. Efekat monumentalnosti, geometrije i
arhitekture tamo gde nista nije bilo zamisljano ni promi-
sljano. Canyons/and, Split Mountain. IIi obmuto: bezobli.-
cni, bezreljefni reljef, brda od blata (Mud Hills), lunaml,
podatan, fosilni, jednolicno talasasti reljef drevnog mor-
skog dna. Bela uzburkanost Bele pescare... Nadrealnost I
elemenata neophodna je da bi se ponistila slikovitost .
prirode, kao sto je potrebna metafizika brzine da bi se
ponistila prirodna zivopisnost proputovanja.
U stvari, zamisao 0 putovanju bez cilja, zapravo bez
kraja, razvija se tek postepeno. Odbacivanje ostataka
turizma i zivopisnosti, zanimljivosti, cak i predela (samo se
jos njihova apstrakcija prelama na vrelini). Turizam i
zabava nespojivi su s cistim putovanjem. Zato se one naj-
bolje ostvaruje u ekstenzivnoj banalnosti pustinja iii u isto
toliko pustinjskoj banalnosti metropola - koje se nikad ne
poimaju kao mesta zadovoljstva iIi kulture, nego televizij-
14
kao scenario, scenery. Zato se one najbolje ostvaruje
po najvecoj vrucini, kao oblik culnog uzivanja u
deteritorijalizaciji tela. Ubrzanje molekula na vrucini
dovodi do jedva primetnog gubljenja smisla.
Od upoznavanja obicaja mnogo je vamija nemoralnost
prostora koji treba proputovati. Vafna je ta nemoralnost, i
cista udaljenost, i oslobadanje od socijalnog. U ovom naj-
moralnijem postojeeem drustvu, prostor je odista
nemoraIan. U ovom najuskladenijem postojeeem drustvu,
dimenzije su nemoralne. Ta nemoralnost daje udaljenosti
lakocu i putovanje cini beskrajnim, ona prociscava misice
od zamora.
Voznja predstavlja spektakulamu formu amnezije. Sve ot-
kriti, sve izbrisati. Pustinje i kalifomijski bljesak svakako
prvo izazivaju sok, ali tek kad on prode nastupa onaj drugi
sjaj putovanja, sjaj preterane udaljenosti, neumitne udalje-
nosti, beskraja bezimenih lica i razdaljina, iii izvesnih
cudom stvorenih geoloskih formacija koje zapravo ne
svedoce ni 0 cijoj volji, a pritom cuvaju nedimutu sliku
poremecaja. Taj vid putovanja ne dopusta izuzetke: kad se
spotakne 0 poznato lice, 0 poznati predeo iii 0 neko
odgonetanje, draf prestaje: amnezijska, asketska, asimpto-
tska draf nestajanja podleze emocijama i zemaljskoj
semiologiji.
Ovom tipu putovanja svojstven je poseban tip dogadaja
i nervature, te i poseban tip zamora. Poput grcenja misica
izbrazdanih od preterane vrucine i brzine, preterane
kolicine videnih, proeitanih, predenih, zaboravljenih stvari.
Opustanje tela iznurenog praznim znakovima, funkcio-
nalnim pokretima, zaslepljujucim sjajem neba i meseear-
skim udaljenostima, veoma je Stvari najednom
postaju sve lille, kako se kultura, na§a kultura proreduje.
A spektralna civitizacija koju su izmislili Amerikanci,
15
merna i tako bliska iscezavanju, najednom se cini najbolje
i iskljuCivo prilagodenom verovatnoei zivota koji nas
vreba. Forma koja dominira na americkom Zapadu, i
verovatno u citavoj americkoj kulturi, jeste seizmicka:
razlomljena, procepljena forma, izrasla iz pukotine Starog
sveta, taktilna, krhka, pokredjiva, povrsna kultura - u ko-
joj se moraju slediti ista takva pravila da bi se uhvatio njen
hod: seizmicko klizenje, meke tehnologije.
ledino pitanje povodom takvog putovanja: dokle mozemo
iei u istrebljivanju smisla, dokle mozemo da zademo u
pustinjsku ireferencijalnu formu a da ne puknemo, ali da
pritom, naravno, ocuvamo ezotericku draf nestajanja?
Teorijsko pitanje materijalizovano U objektivnim uslovima
jednog putovanja koje to vise nije i koje stoga saddi
sustinsko pravilo: pravilo temje ka tacki ne-povratka. To
je sva mudrost. A prelomni trenutak jeste onaj surovi tre-
nutak spoznaje da je putovanje beskonacno, i da vise
nema smisla okoncavati ga. Prelaskom preko odredene '
tacke menja se sam pokret. Pokret koji sopstvenom vo-
Ijom prolazi kroz prostor prelazi u apsorpciju samim pro-
storom - kraj otpora, kraj same scene putovanja (kao sto
mlazni motor nije vise energija prodiranja u prostor, vee
se pokreee tako 5to stvara pred sob om prazninu koja ga
usisava, umesto da se, prema tradicionalnoj shemi, osloni
na otpor vazduha). Tako je dosegnuta centrifugalna, eks-
centricna tacka, u kojoj kretanje stvara prazninu koja vas
apsorbuje. Taj trenutak kad hvata vrtoglavica jeste i trenu-
tak mogueeg pada. Ne toliko usled umora uzrokovanog
daljinom i vrueinom i hodom kroz vidljiw pustinju
prostora, vee nepovratnim hodom kroz pustinju vremena.
16
To-morrow is the first day
of the rest of your life.
NEW YORK
Poput kosmonautskog misionara eutljivih veCina i fatalnih
strategija, gipkim skokom preleeem s
na drugi, danas uzarene sume Nju s
odbljeskom u ogledalu Nove Engle.ske, Juce vertl-
kalnost nebodera, sutra Mineapohs tako
imena, s arahnejskim nizanjem vokala, polu-
cejenskim, poput geometrijske slike koja zraCI po obodu
ogledala, na horizontu nastanjenog sveta... R:azgovor
eutanju masa i kraju istorije, s na I
svetlost jezera, zestoki vetar duva nad Jezerom, lstoku
gde pada mrak. A vioni prolaze,. poput vetra, lza hotel-
skih okana, i prve reklame POClflJU polako da se vrte
gradom. Kakva divota, ta Amerika! Swd okolo m.l-
holjsko leto, cija je pitomost v Ah gde Je
onih deset hiljada jezera, ona utoplJa
na obodu Stenovitih planina? Mineapohs, Mineapohs.
Posle patricijske otmenosti i
miholjskog leta u Viskonsinu, Je.
neosvetljeni ruralni konglomerat, kOJI ceka Zlmu I
hladnoeu kojom se dici, usred svojih silosa i lovista. Ali u
srcu te istinske Amerike nalazi se bar "Komodor", najlepsi
art-deco na svetu, gde je, karu, Ficdzerald svake veceri
dolazio da pije. Evo i mene sad tu. Sutra ee me avion di-
rektno preneti u drugu sjajnu krajnost, povr5nu, rasnu, es-
17
tetsku i mocnu, naslednicu Atine, Aleksandrije i Persepoli-
sa istovremeno: u Njujork.
NEW YORK
Sve je veti broj sirena i danju i nocu. Kola su brza,
reklame USee. Prostitucija je totalna, elektricno osvetlje-
nje takode. I igra, sve se igre pojacavaju. Tako biva kad
god se priblizavamo centru sveta. Ali ljudi se smese, os-
mehuju se cak sve vise, nikada drugima, uvek sami za se-
be.
ZastraSujuca raznolikost i cudnovatost lica, napeto us-
merenih ka nekom nepojmljivom izrazu. One maske koje
su se u arhajskim kulturama dobijale sa staroscu i smrcu,
mladi ovde imaju s dvadeset, s dvanaest godina. Ali takav
je i grad. Lepotu koju su gradovi sticali vekovima, on je
dobio za pedeset godina.
Pramenovi dima, naIik kupacicama koje cede kosu.
Mro iIi prerafaelitske frizure. Banalno, viserasno.
Faraonski grad, say u obeliscima i iglama. Neboderi oko
Central Parka lice na potporne stubove - zahvaljujuci
njima taj je ogromni park nalik na viseti vrt.
Izbrazdani nisu oblaci, vee mozgovi. Oblad lebde nad
gradom kao mozdane hemisfere rasterivane vetrom. A
Ijudi, ljudi imaju druse u glavi, koji im izlaze na oci, poput
sunderastih dimova koji izbijaju iz tla ispucalog od vruce
kise. Seksualna usamljenost oblaka na nebu, jezicka usam-
ljenost Ijudi na zemlji.
Zapanjujuc je broj ljudi koji misle sami, koji pevaju
sami, koji jedu i govore sami na ulicama. Uprkos tome,
oni se ne zbrajaju. Naprotiv, oni se oduzimaju jedni od
drugih, i njihova je uzajamna slicnost neizvesna.
Ali jedna je posebna usamljenost potpuno razlicita od·
svih ostalih. Usamljenost coveka koji javno sprema svoj
18
obrok, na nekom zidu, na haubi nekih kola, uz neku
ogradu, sam. Toga ima swgde, to je najtuznija scena na
svetu, tumija od bede, tuzniji od prosjaka jeste covek koji
jede sam pred svima. To je neSto 5tO se kosi s Jjudskim i
zverskim zakonima, jer zveri uvek jedne drugima ukazuju
Cast da dele hranu iii da se otimaju 0 nju. Onaj ko jede
sam mrtav je (a onaj ko pije nije, zaSto?).
ZaSto Ijudi zive u Njujorku? Nemaju nikakve medusobne
odnose. Samo nekakav unutraSnji elektricitet koji potice
iskljucivo od njihove izmesanosti. Cudno oseeanje
bliskosti i privlacnosti za tako veStacku centralnost. To
Njujork cini samoprivlacecim svetom, iz kojeg nema
nikakvog razloga izlaziti. Nema nikakvog humanog
razloga obitavati u njemu, osim ushicivanja izmeSan05cu.
Lepota Crnkinja, Portorikanki u Njujorku. Osim seksual-
nog uzbudenja usled rasne izmeSanosti, treba reci da je
crno, pigment tamnih rasa, poput prirodne sminke koja se
ushicuje veStackom sminkom u komponovanju lepote - ne
seksualne, vee animalne i uzvisene, koja oeajnicki
nedostaje bledolikima. Belilo izgleda kao izbledelost
fizickog ukrasa, neutralnost koja moZda zahvaijujuci tome
dobija sva egzotericna svojstva Reci, ali kojoj ce u sU5tini
uvek nedostajati ezotericna i ritualna moe vestackog.
U Njujorku postoji jedan dvostruki fenomen: svaka od
velikih zgrada vlada iii je nekad vladala gradom - svaka
etnicka grupa vlada iii je nekad vladaIa gradom, na svoj
nacin. Izmesanost obicno tezi da ukine razlike, dok ovde
istice sjaj svake od komponenti. U Montrealu postoje svi ti
elementi - etnicke grupe, zgrade, severnoamericki pro-
stor - ali nedostaju sjaj i zestina gradova Sjedinjenih
DrZava.
19
Oblaci kvare naSe evropsko nebo. U poredenju s neiz-
memim nebesima Seveme Arnerike, s njihovim rojevima
oblaka, naSa mala izbrazdana neba, naSi mali izbrazdani
oblaci po meri su naSih izbrazdanih misli, koje nikad nisu
svemirske ... U Parizu, nebo nikad ne uzleee, ne lebdi, ono
je poput malog privatnog poseda zauzdano u kulisama
zgrada koje bacaju senku jedne na
druge - umesto da jedne drugima budu vrtoglave fasade-
ogledala, poput fasada mocnog kapitala u Njujorku... Po
nebu se vidi: Evropa nikad nije bila kontinent. Cim krocite
u Sevemu Arneriku osecate prisustvo citavog kontinen-
ta - prostor je sam oblik miSljenja.
U poredenju s americkim downtown cetvrtima i bJokovima
nebodera, Defans gubi arhitektonsku prednost vertikalno-
.i. zato su zgrade saterane u prizor na
ItahJanski nacm, u zatvoreno opisano perifemim
bulevarom. U neku ruku nalik francuskom vrtu: buket
zgrada maSnom. To protivreei mogucnosti da ti
unedogled radaju druge sebi slicne, da se
IzaztvaJU, u prostoru koji je usled njihovog utrkivanja
postao dramatican (Njujork Cikago Hjuston Sietl
T Tu se rada cisti arhitektonski objekat, koji izmi-
ee arhltektima, koji ustrajavajuei u sumanutosti u
grad i njegovu namenu, interes zajed-
nice 1 pOJedmaca, I kojem je ravna jedino gordost renesan-
snih gradova.
Ne, ne treba humanizovati arhitekturu. Prava antiarhitek-
tura, ne ona iz Akrosantija u Arizoni koja objedinjujt sve
meke tehnologije u srcu pustinje, vee ona divlja, nehuma-
na, koja prevazilazi coveka, ona je ovde u Njujorku
nastala sarna od sebe, daleko od pomisli na utoei!te bla-
gostanje iii idealnu ekoJogiju. Ona je igrala na tvrde
20
logije, preuvelicala sve dimenzije, kladila se na raj i pakao
. .. Eko-arhitektura, kao i eko-drustvo, olicava tihi pakao
Poznog Carstva.
Carolija modemog rusenja. Prizor obmut od prizora lansi-
ranja rakete. Zgrada od dvadeset spratova klizi cela po
vertikali ka sredistu zemlje. Rusi se okomito poput drvene
lutke, zadr.zavajuei vertikalno drzanje, kao da silazi kroz
podrumski kapak i sopstvenom povrsinom na tlu
apsorbuje svoje rusevine. Cudesna modemisticka umet-
nost, ravna vestini pravljenja vatrometa iz naSeg detinjstva.
KaZe se: evropska je ulica ziva, a amerieka mrtva. Nije
tacno. Nigde nema voce snage, elektriciteta, zivotne ene-
rgije i pokreta nego na ulicama Njujorka. Ljudi, vozila,
reklame ispunjavaju ga cas zestinom, cas neusiljenoseu.
Zapremaju ga milioni Ijudi koji lutaju, nehajni,
neobuzdani, kao da nemaju nista drugo da rade, i
verovatno ni nemaju nista da rade osim da proizvode
neprestani scenario grada. Muzika je svuda, saobracaj
gust, relativno prometan i tih (za razliku od nervoznog i
teatralnog saobracaja na itatijanski nacin). Ulice i avenije
nikad se ne prazne, ali svetla i vazdusasta geometrija grada
ne dopu8ta arterijsku bliskost evropskih ulieica.
U Evropi, utica Zivi sarno na mahove, u istorijskim tre-
nucima revolucija, barikada. Inaee, ljudi prolaze
niko zapravo ne luta (nema skitanja). Takva su i evropska
kola: u njima se ne Zivi, nema dovoljno prostora. Ni u
gradovima nema dovoljno prostora - bolje receno, taj se
prostor smatra javnim i oznacen je svim znakovima jaYne
pozomice, 8tO iskljucuje moguenost da se on prede iii po-
hodi poput pustinje iii nekog nevaZnog prostora.
Arnericka utica mozda nije imala istorijske trenutke, ali
je uvek Ziva, vitalna, kinetiena i kinematicna, po uzoru na
21
samu zemlju. u kojoj istorijska i politick a pozomica slabo
§ta znace. ali u kojoj je zestina promene ogromna, bilo da
se napaja tehnologijom, rasnom razlicitoscu, iii medijima:
to je susta surovost naeina zivota.
U Njujorku, kovitlanje grada toliko je snuno, a centrifu-
galna sila je tolika da je nehumano i pomisliti Ziveti udvo-
je, s nekim deliti zivot. Mogu da prezive iskljueivo pleme-
na, bande, mafije, posvecena iii perverzna udruzenja,
razna zaverenistva, ali ne i parovi. Nasuprot Nojevoj
barci, u koju su Zivotinje bile ukrcane u parovima da bi
vrstu spasle od potopa. U ow neverovatnu Barku, svako
je ukrcan sam - i svako mora sam, svake veeeri, da traZi
poslednje prezivele za poslednju zabaw.
U Njujorku su ludaci oslobodeni. Pu§teni u grad, ne
razlikuju se toliko od ostalih pankera, dZankija, narkosa,
alkosa iii bednika koji ga pohode. Ne vidimo zaSto bi
jedan tako Iud grad skrivao svoje ludake, zaSto bi povlaeio
iz prometa primerke jednog ludila koje ga je, u stvari, na
razlieite naeine, obuzelo celog.
Repovanje je zapravo akrobatski podvig, u kojem tek na
kraju shvatamo da je ree 0 plesu, kad se zaustavi u nekoj
mlitavoj, ravnodusnoj pozi (s laktom na tlu, glavom ne-
hajno naslonjenom na dian, kao u etrurskim grobnicama).
Ta iznenadna imobilizacija podseca na kinesku operu. Ali
kineski se ratnik zaustavlja na vrhuncu akcije u herojskom
staw, dok se reper zaustavlja u udubljenju svog pokreta u
nekoj podrugljivoj pozi. Kao da tim uvijanjem i uvrtanjem
oko sopstvene ose buse sopstvenu rupu u telu, na dnu koje
zauzimaju ironienu i Jenju pozu smrti.
Nisam mogao verovati da prizor njujodkog maratona
moze da izmami suze. To je prizor smaka sveta. Da Ii se
namema patnja moze smatrati namemim ropstvom? Pod
22
kisom koja lije, pod helikopterima i aplauzima, s kapulja-
com od folije i skiljeci na §topericu, iii golih grudi i zako-
vrnutih oCiju, svi true smrt, smrt iznurivanjem po put
onog maratonca od pre dye hiljade godina koji je, da se
podsetimo, u Atinu nosio vest 0 pobedi. Verovatno i ovi
sanjaju da uruee vest 0 pobedi, ali ima ih previse, a njiho-
va je vest - da su stigli, posle tolikog napora - postala be-
smislena: sumracna vest 0 nadljudskom i beskorisnom na-
poru. Svi zajedno verovatno bi mogH da donesu vest 0
propasti ljudske vrste, jer vidimo kako se ona srozava iz
sata u sat, od prolaska kroz cilj prvopristiglih koji se jos
dobro drfe i puni su takmiearskog duha do olupina koje
prijatelji doslovno donose do cilja iii do hendikepiranih
koji stazu prelaze u kolicima. Ima ih sedamnaest hiljada
koji tree, a u pravoj Maratonskoj bici nije ih bilo ni
ukupno toliko u borbi. Ima ih sedamnaest hiljada, a svako
trei sam, ni ne pomisljajuci na pobedu, vee prosto da bi
osetio da postoji. "Pobedili smo!" izgovorio je sapatom
Grk Maratonac i izdahnuo. "/ did it!' uzdi§e iscrpljeni
maratonac ruseci se na travnjak Central Parka.
I DID IT!
Parola novog vida reklamne aktivnosti, autistiekog per-
formansa, cista i prazna forma i izazov samom sebi koji je
zamenio prometejsku ekstazu takmieenja, napora i uspeha.
NjujorSki maraton postao je, na neki naein, intemacio-
nalni simbol fetisistiekog performansa, sumanutosti pobe-
de u prazno, ushicivanja odvunoscu bez posledica.
Treao sam njujorski maraton: / did it!
Osvojio sam Anapumu: / did it!
Istog je reda i spu§tanje na mesec: We did it! Dogadaj
koji u su§tini manje iznenaduje ako se pomisli da je bio
unapred zacrtan na putanji napretka i razvoja nauke. Tre-
23
balo je i to uciniti - ueinjeno je. AJi taj dogadaj nije
ponovo podstakao hiljadugodisnji san 0 svemiru, vee ga je
u neku ruku iserpeo.
Isti efekat beskorisnosti sadrii se i u svakom izvrsenju
zadatka, kao i u svemu sto einimo da bismo sebi dokazali
da smo u stanju da to ucinimo: napraviti dete, savladati
planinski vrh, imati avanturu, pociniti samoubistvo.
Maraton je zapravo vid demonstrativnog, reklamnog
samoubistva: treati da bismo dokazaIi da smo u stanju da
idemo do sopstvenih graniea, da bismo dokazali. ..
dokazali sta? Da smo u stanju da stignemo. Grafiti,
takode, govore sarno: Ja sam taj i taj i postojim! ani pred-
stavljaju besplatnu reklamu postojanju!
Da Ii treba unedogled dokazivati sopstveni zivot? Neo-
biean znak slabosti, predznak novog fanatizma, fanatizma
bezlienog performansa, beskrajne oCiglednosti.
MYSTIC TRANSPORTATION INCORPORATED
Jedan dreceee zeleni kamion sa sljaSteeim spojlerima klizi
niz Sedmu aveniju, pod prvim jutamjim suneem, tek sto je
prestao sneg. Na bokovima mu je metaliziranim zlatnim
slovima ispisano: Mystic transportation.
Tu je saZet citav Njujork i njegovo misticko glediste na
dekadeneiju: svi speeijalni efekti, od sublimirane vertikal-
nosti do trulezi na tIu, svi speeijalni efekti izmesanosti rasa
i earstava, to je eetvrta dimenzija grada.
Kasniji ee gradovi biti ekstenzivni i neurbani (Los
Andeles), jos kasniji ee se zakopavati u zemlju i neee ni
imati ime. Sve ee postati infrastruktura uljuljkivana
veStaekim svetJom i energijom. Nestaee sjajna superstruk-
tura j sumanuta vertikalnost. Njujork je poslednji izgred te
barokne vertikalnosti, te eentrifugalne ekseentricnosti pre
horizontalnog rasklapanja i podzemne implozije.
24
Njujork sebi prikazuje, uz neverovatno saueesnistvo eelo-
kupnog stanovnistva, predstavu svoje propasti, i to nije
posledica dekadencije vee njegove moei, koju nista ,drugo
ne ugrozava - zato sto je nista ne ugrozava. NJegova
gustina, njegov povrsinski .elektricitet otklanjaju pomisao
na rat. S obzirom na kolicinu energije potrosene prethod-
nog dana, ponovno zapoeinjanje zivota svakogjutra pravo
je eudo. Njegova ga voltda stiti, poput galvanske kupole,
od svakog spoljnjeg razaranja. Ne stiti ga od intemih
nezgoda kao sto je raspad energetskog sistema iz '76, ali
to su po opsegu svetski dogadaji koji sarno doprinose
njegovoj slavi. Ta eentralnost i ta ekseentrienost mogu
sarno da doprinesu njegovoj sumanutosti sopstvene
propasti, koja se na njujorskoj "seeni" estetski transkribuje
kroz ludosti, surovi ekspresionizam, ali koju citav grad
kolektivno gaji kroz tehnieku frenetienost za vertikalno-
seu, kroz ubrzavanje banalnosti, u zivosti sreenih iIi bednih
Hea, u drskosti ljudskog zrtvovanja eistom eirkulisanju.
Niko vas ne gleda, svako je zaluden napetoseu svoje
bezliene uloge. U Njujorku nema pandura - panduri inaee
postoje da bi doprineli urbanom i modemom izgledu jos
polu-ruralnih gradova (kao sto je Pariz). Ovde je urbanost
dosegla toliki stepen da je vise nije potrebno iskazivati niti
joj pripisivati politieki karakter. Uostalom, Njujork vise
nije politicki grad, i demonstraeije razlieitih ideoloskih
grupa retke su i uvek smesne (etnieke grupe se iskazuju
kroz sveeanosti i pokazivanje svoje rasne prisutnosti).
Nasilje se ne ogleda u drustvenim odnosima, vee u svim
odnosima, i raste geometrijskom progresijom. Seksualnost
je pak, u izvesnom smislu, prevazidena kao naein
izraZavanja - iako se na sve strane njome rnaSe, ona vise
nema kad da se materijaJizuje u ljudske i ljubavne odnose,
vee se rasplinjuje u promiskuitet pojedinog trenutka, u
mnostvo daleko kratkotrajnijih kontakata. U Njujorku se
25
ponovo dozivljava oseeanje slave, u smislu da se oseeate
ovencani energijom svih - sto, za razliku od Evrope, ne
predstavlja turoban prizor promene, vee estetsku formu
mutacije.
Mi u Evropi imamo dar da promisljamo stvari, da ih ana-
Iiziramo, da ih odraZavamo. Niko nam ne moze osporiti
istorijsku tananost i dar konceptualizacije, na tome nam
zavide cak ~ umovi s onu stranu Atlantika. Ali najoci-
glednije istine i novovremena cuda zbivaju se na obali
Pacifika iIi u kupoli Menhetna. Njujork, Los Andeles jesu
u centru sveta, mora se priznati - iako s ushieenjem i ra-
zocaranjem u isti mah. Beznademo kasnimo za giuposeu i
mutacijom, naivnom preteranoseu i socijalnom, rasnom,
moralnom, morfoloskom, arhitektonskom ekscentricnoseu
tog drustva. Njega niko nije u stanju da prouci, a ponaj-
manje americki intelektualci zatvoreni u svoje kampuse,
dramaticno otudeni od te konkretne, bajkovite mitologije
koja se izgraduje svud unaokolo.
Taj univerzum potpuno truo od bogatstva, od moti, od
senilnsoti, od nezainteresovanosti, od puritanizma i men-
talne higijene, od bede i rasipanja, od tehnoloske taStine i
izIisnog nasilja, neodoljivo me podseea na radanje sveta.
Mozda stoga sto Citav svet i dalje sanja 0 njemu, a on ga
zapravo nadvladava i izrabljuje.
Na deset hiljada metara i na hiljadu kilometara na sat,
podamnom su sante Grenlanda, u slusalicama Les Indes
Ga/antes, na ekranu Katrin Denev, a jedan starac, Jevrejin
iii Jermenin spava mi u krilu. "Da, oseeam Ijubavi svu
zestinu ... " peva uzviseni glas iz jedne u drugu vremensku
zonu. U avionu, ljudi spavaju, brzina ne zna za zestinu
Ijubavi. Od noei iz koje smo posli do one u koju cemo
sleteti, ciniee se da je dan trajao samo cetiri sata. Ali uzvi-
26
seni glas, glas nesanice putuje jos brze, prelazi ledenu pre-
kookeansku atmosferu, juri niz glumicine trepavice, niz
Ijubicasti horizont izlazeeeg sunca, u toplom kovcegu
mlaznjaka, i napokon se gasi na pucini Islanda.
Eto, putovanjuje kraj. .
27
28
ASTRALNA AMERIKA
Astralna Amerika. Lirika cistog cirkulisanja. Nasuprot
evropskoj melanholiji analiziranja. Trenutna astralnost
vektorskog, oznaeavajuceg, vertikalnog, svemirskog.
Nasuprot groznicave udaljenosti kultumog pogleda.
Radost usled propasti metafore, za kojom se u nas
sarno cezne. Ushicenje besprizomosti. besprizomost
ociglednosti, oCiglednost moci, moe simulacije. Nasuprot
naSeg razocaranog devicanstva, naSe duboke oseeajnosti.
Astralnost. Horizontalna astralnost automobila, visinska
astralnost aviona, elektronska astralnost televizije, geolos-
ka astramost pustinja, stereolitska astralnost megalopolisa,
transpoliticna astralnost ispoljavanja moci, muzeja moci u
koji je Amerika izrasla u ocima citavog sveta.
Za mene ne postoji istinita Amerika. Od Amerikanaca
ocekujem sarno da budu Amerikanci. Ne trdim od njih da
budu inteligentni, razumni, originalni, ocekujem sarno da
nastanjuju jedan prostor nesamerljiv s mojim, da budu za
mene pojam astralnosti, najlepsi orbitalni prostor. ZaSto da
se decentralizujem u Francuskoj, gde etnicko i lokalno
predstavljaju sarno otpatke i rusevine centralnosti? Zelim
da se ekscentrisem. da postanem ekscentrican, ali tamo
gde je centar sveta. A s tog gledista i pos)ednji fast-food, i
najbanalnije predgrade, i najgora olupina od americkih
kola iii najbeznacajnija mdoretkinja iz strip ova nalaze se
u centru sveta vise nego bilo koja kultuma manifestacija
29
stare Evrope. To je jedina zemlja u kojoj je mogueno biti
tako sirovo naivan: od stvari, lica, neba i pustinja ocekivati
sarno da budu bas one sto jesu, just as it is.
Amerika na mene uvek ostavlja utisak istinskog asketizma.
Kultura, politika, ali i seksualnost, potcinjene su iskljucivo
viziji pustinje, koja je ovde prvobitni prizor. Pred tim
nestaje sve, cak i telo, usled naknadnog efekta neuhranje-
nosti postaje providno i toliko bestezinsko da je blisko
nestajanju. Sve sto me okrufuje odraiava tu opustosenost.
Ali jedino tako radikalan eksperiment omogueava uspesan
ishod i daje tu astralnost koju neeu naCi nigde drugde.
Amerika nije ni san, ni realnost, to je hiperrealnost. To je
hiperrealnost jer je to utopija koja je od pocetka
prozivljavana kao da je ostvarena. Sve je ovde realno,
pragmaticno, i sve vas navodi na sanjarenje. Mozda se i-
stina 0 Americi moze ukazati sarno Evropljaninu, jer sarno
on moze uociti savrseni simulakrum, simulakrum
imanentnosti i materijalne transkripcije svih vrednosti.
Amerikanci, pak, nemaju oseeaja za simutaciju. Oni su
njeno savrseno olicenje, ali ne mogu govoriti 0 njoj, posto
sami jesu njen prikaz. Oni su dakle idealan predmet za
analizu svih mogueih varijeteta modernog sveta.
Uostalom, ni vise ni manje nego sto su to u svoje doba bile
primitivne zajednice. Isto mitsko i analiticko ushieenje
koje nam je pogled usmeravalo ka tim prvobitnim zajedni-
cama danas nas nagoni da gledamo ka Americi, s istom
straSeu i istim predrasudama.
U stvari, nije tacno da se odavde, kao sto sam mislio, bolje
vidi Evropa, ne dobija se drugaciji ugao gledanja na nju.
Kad se okrenete, Evropa je jednostavno nestala. ZnaCi da
nije stvar u tome da se zauzme kriticko glediste u odnosu
na Evropu. To je sasvim izvodljivo i u samoj Evropi, a
30
uostalom, cega jos ima sto nije vee stotinu puta bilo kriti-
kovano? Umesto toga, treba uCi u fikciju Amerike, u
Ameriku kao fikciju. Ona uostalom, po tom osnovu i
vlada svetom. U svakoj svojoj i najbeznacajnijoj pojedino-
sti, Amerika je nesto sto n ~ sve prevazilazi ...
Amerika je nalik gigantskom hologramu po tome sto je
ukupna informacija sadrzana u svakom pojedinacnom
delu. Pogledajte i najmanju pustinjsku postaju, ma koju
ulicu u nekom gradu na Srednjem Zapadu, neki parking,
neku kalifomijsku kueu, neki Burgerking iii Stadbejker, i
eto yam cele Amerike, kako na jugu tako i na severu, na
istoku iii na zapadu. Nalik hologramu po koherentnoj
laserskoj svetlosti, homogenosti prostih elemenata osve-
t1javanih istim takvim snopovima. S vizuelnog i plasticnog
gledista takode: kao da su stvari sacinjene od neke manje
stvame materije, kao da se okreeu i premestaju u praznini
usled nekog specijalnog svetlosnog efekta, kao da ne
primeeujuci prolazimo kroz celuloidnu traku. Pustinja
naravno, ali i Las Vegas, i reklama, i Ijudske delatnosti,
public relations, elektronika svakodnevnog zivota, sve se
iseca plasticno i jednostavno poput svetlosnog signala.
Hologram je blizak fantazmu, to je trodimenzionalni san, i
u njega se moze uci kao u san. Sve se zasniva na jednom
nosivom svetlosnom zraku, a ako se on prekine, raspde se
svi efekti, i sa njima stvamost. Naime, imamo utisak da
Amerika pociva na fantasticnom smenjivanju slicnih ele-
menata, i da sve zavisi od svetlosnog zraka, laserskog
zraka koji pred ndim oeima lara po americkoj stvamosti.
Prividati se cvde ne znaci sanjati budan iii imati prividenje,
to znaci gIedati pri svetlosti razlozenoj na dugine boje.
Na mirisljavim bremljcima Santa Barbare, sve vile lice na
funeral homes. OkruZena gardenijama i eukaliptusima, u
31
raznolikosti biljnih vrsta i jednolicnosti, ljudske vrste, zla
kob ostvarene utopije. U srcu zemlje bogatstva i osloba-
danja, uvek isto pitanje: UWhat are you doing after the
orgy? H Sta ciniti kad je sve na raspolaganju, seks, cvece,
stereotipi zivota i smrti? To je problem koji muci
Ameriku, a odatle je zahvatio i ceo svet.
Svako je boraviste ovde pogrebno, ali nista ne remeti
patvoreni spokoj. Bestidno sveprisustvo zelenog bilja,
prava opsednutost smrcu, citavi zidovi u prozorima veoma
nalik na Snezanin kovceg, brda bledog patuljastog cveea
koje se prostire poput multiple skleroze, nebrojena teh-
nicka razgranavanja po kuCi, pod kucom, oko kuce, poput
bolnickih cevi za transfuziju i reanimaciju, TV, stereo i
video uredaji koji obezbeduju komunikaciju s onostranim,
automobiI, automobili koji obezbeduju vezu s pogrebnim
trznim centrom i samouslugom - i najzad, zena i deca kao
zraceei simptom uspesnosti ... sve ukazuje na to da je ovde
smrt najzad ndla idealno boraviste.
Mikrotalasna pecnica, drobilica za smece, orgazmicka
elasticnost tapisona: ta gipka letovalisna civilizacija neo-
doljivo podseca na smak sveta. Sve aktivnosti ovde imaju
skriveni prizwk smaka sveta: kalifornijski ucenjaci s
monomanijackom strdcu za latinskim duhom iii
marksizmom, raznorazne sekte s monomanijackom
strascu za cistotom iii zlocinom, dzogeri koji meseeare u
izmaglici poput silueta odbeglih iz Platonove peCine, istin-
ski debili i mongoloidi odbegli iz psihijatrijskih bolnica
(pustanje ludaka u grad cini mi se sigurnim znakom smaka
sveta, otimanjem poslednjeg pecata Apokalipse),
obJaporni ljudi odbegli iz hormonske laboratorije sopstve-
nog tela, i naftne platforme - oil sanctuaries - koje noro
32
bde na pucini poput luksuznih kockarnica iii svemirskih
brodova ...
Zanosni hiperrealizam
ekstaticki asketizam
multiprocesno putovanje
interinaktivna multidimenzionalnost
Nesto za odlepljivanje
Western Digitals
Body Building Incorporated
Mileage iJlimited
Channel Zero
Skiljavi bar u Santa Barbari. Crveni tregeri igraca bilijara.
Fuko, Sartr, Orson Vels, sva trojica tu za sankom.
razgovaraju, upadljivo slicni i cudnovato ubedljivi. Cock-
tail scenery. Miris surovosti, zadah piva. Hustling is pro-
hibited.
Seks, plaZa i planina. Seks i plaZa, plaZa i planina. Planina
i seks. Nekoliko pojmova. Seks i pojmovi. Just a life.
Sve je podvojeno kroz simulaciju. Predeli kroz foto-
grafiju, zene kroz seksualni scenario, misli kroz pisanje,
terorizam kroz modu i medije, dogadaji kroz televiziju.
Kao da stvari postoje sarno kroz tu neobicnu namenu.
Mozemo se zapitati da Ii i sam svet postoji sarno u funkciji
reklarne koja se 0 njemu moze napraviti u nekom drugom
svetu.
Posto je lepota jedino ona koja je stvorena plasticnom
hirurgijom tela, jedina urbana lepota ona koja je nastala
hirurgijom zelenih pOvrSina, jedino misljenje ono koje
nastaje plasticnom hirurgijom anketa ... a evo sad, s genet-
skim manipulacijama i plasticne hirurgije Ijudske vrste.
'-
\J . 'c· \ \ "4
j I" • I} • J,tf "
U . ((, ... "",TI1I hOI:,T, i'

0 I r' r·
:I
33
Kultura koja je izmislila specijalizovane institute za
dodirivanje tela i serpe u kojima voda ne dodiruJe dno,
koje je toliko homogeno, suvo i vestacko da za njega ne
prianja ni kapljica vode, kao sto se ni za trenutak
dodiruju ta tela isprepletena u "filingu" i terapeutskoJ
Ijubavi. To se zove interfejs iii interakcija. To je zamenilo
jace-to:face i akciju, i zove se komunikacija. Jer to
komunicira: neverovatno je da dno serpe komunicira to-
plotu vodi ne dodirujuci je, nekakvim vrenjem na daljinu,
kao sto tela komunicira drugom telu svoj fluid, svoj erot-
ski potencijal preko nekakvog molekularnog povrsinskog
napona a da ga nikad ne zavede niti uznemiri.
razdvajanja toliko je dobro pogoden da se voda odvoJda
od serpe i ova sad svoju toplotu prenosi kao poruku, a
prenosi drugom telu svoju pofudu kao poruku, kao fluid
na dekodiranje. To se zove informacija i uvuklo se svugde
poput fobicnog manicnog lajt-motiva koji se tice kako
erotskih odnosa tako i kuhinjskog posuda.
U istom ludilu od asepse:
Getijev muzej, u kojem stare slike izgledaju kao
sjajne i vazdusaste, bez imalo patine i ispucalosti, veStacki
uglancane poput kulisa "a la pompei" koje ih okrufuju.
U Filadelfiji: jednu radikalnu sektu, MOVE, s
vatim pravilima kao sto je istovremena zabrana autopslJe I
iznosenja smeca, pokupila je americka policija usmrtiwi u
pozaru jedanaest Ijudi i zapalivsi trideset okolnih
medu kojima, kakve Ii ironije, i kuce svih suseda kOJI su
traZili da se sekta unisti.
I to spada u veliko ciscenje, uklanja se smece i
ispucalost, stvari se vracaju u prvobitno stanje cistoce, re-
staurira se. Keep America clean.
34
U prolazu ti svako upucuje osmeh, simpaticno grcenje
vilica pod prividom ljudske topline. To je vecni osmeh
komunikacije, osmeh s kojim se dete budi svesno prisustva
drugih, iii kojim beznadezno traZi njihovo prisustvo, poput
primalnog krika coveka koji je sam na svetu. Bilo kako
bilo, Ijudi yam se ovde osmehuju, ali ne iz pristojnosti niti
da bi vas opCinili. Taj osmeh oznacava sarno neophodnost
osmehivanja. Poput Sesirdzijinog Macka, on lebdi na lid-
rna jos dugo poste nestanka svakog oseeanja. Uvek
raspoloziv osmeh, koji medutim dobro pazi da se ne 0-
stvari i da se ne oda. On je neposredan, ali ne dopusta
bliskost. On ucestvuje u ktiogenizaciji osecanja, uostalom
pokojnik ce ga poneti u svoje pogrebno staniste, u znak
nade u ocuvanje kontakta, cak i na onom svetu. Imuni-
tetni, reklamni osmeh: "Ova je zemlja sjajna, ja sam divan,
mi smo najbolji. " To je i Reganov osmeh, vrhunac
samozadovoljstva citave americke nacije, koji je na putu
da postane jedini princip vladanja. Samoprorocki osmeh,
nalik svim reklamnim znakovima: osmehujte se, osmehnu-
ce yam se. Osmehujte se da biste pokazali svoju
transparentnost, svoju Cistotu. Osmehujte se ako nemate
sta da kaZete, niposto ne skrivajte da nemate sta da kaZete,
iii da ste ravnodusni prema drugima. Spontano razotkrijte
tu prazninu, tu duboku ravnodusnost svog osmeha, pok-
lonite drugima tu prazninu i ravnodusnost, obasjajte lice
nultim stepenom radosti i zadovoljstva, sarno se osmehuj-
te, osmehujte.. . U nedostatku identiteta, Amerikanci
imaju izvrsne zube.
I to stima. Regan tim osmehom dobija podriku mnogo
jacu nego sto bi bilo koji Kenedi dobio razumom iIi politi-
ckom inteligencijom. Mnogo je uspesniji taj poziv na cisto
animalno iii infantilno cestitanje i svi se Amerikanci okup-
ljaju oko tog efekta zubne paste. Nikad nijedna ideja, pa ni
same nacionalne vrednosti nisu proizvele takav efekat.
35
Reganov kredibilitet upravo je srazmeran njegovoj trans-
parentnosti i nistavnosti njegovog osmeha.
Skejtborder s vokmenom, inteIektualac za
brejkdenser iz Bronksa u freneticnom okretanJu u Roksyu
iii na nekom drugom mestu, dzoger, bodi-bilder: swda IS-
ta pusta usarnljenost, swda isti narcisticki odsjaj, kako
telesnih tako i psihickih sposobnosti.
Izvanredno sveprisustvo kulta tela. T elo je jedini obje-
kat kojem se treba posvetiti, ne kao izvoru zadovoljstva,
nego kao objektu besomucne nege, u
od neuspeha i podbacaja kao predznaku smrtl, kOJoJ
zapravo niko vise ne vidi svrhu osim da samu
sprecava. Telo je uronjeno u izopacenu izvesnost 0
beskorisnosti, u potpunu izvesnost svog
Nairne, zadovoljstvo se postize vaskrsavanjem tela, Clme
ono prevazilazi opsesivno nametnutu hormonalnu, vasku-
lamu i dijetetsku ravnotefu, egzorcizam putem dobre
forme i higijene. Znaci, telu treba izbrisati iz pameenja
zadovoljstvo kao pomilovanje, moguenost metamorfoze u
druga oblicja, i zavestati ga ocuvanju utopijske i
izgubljene miadosti. Jer telo koje sumnja u svoje
nje vee je polumrtvo, i njegovo velicanje kroz danaSnJI
polu-joginski polu-ekstaticni kult jeste delatnost.
Nega koja mu se ukazuje za zivota predskazuJe kako ee
biti doterano u pogrebnom stanistu, s osmehom
prikljucenim na smrt. . .
Jer sustina je u prikIjucivanju. Nije va.zno biti nib cak
imati telo, vee biti prikljucen na svoje telo. Prikljucen na
seks, prikljucen na sopstvenu na
sopstvene funkcije kao na energetske dlferencIJale lit VIdeo
ekrane. Otkaceni hedonizam: telo je scenario cija se cud-
novata tirada 0 higijeni odvija u trcanju izmedu
sala za rekulturaciju, muskulaciju, stimulaciju i simulaclJu,
36
od Venecije (Kalifomija) do Tupanga kanjona, koje odsli-
kavaju kolektivnu opsesiju bespoinosti.
Na to se nadovezuje druga opsesija: prikljucivanje na
sopstveni mozak. Ono 8tO Ijudi posmatraju na ekranima
svojih kompjutera jeste funkcionisanje sopstvenog mozga.
Danas se vise ne gleda u jetru iIi iznutricu, niti u srce i
izraz lica, nego jednostavno u mozak, cije milijarde spoje-
va treba uciniti vidljivim i prisustvovati njegovom radu
kao u video-igri. Say taj cerebralni i elektronski snobizam
odise neizmemom izveStacenoscu - daleko od nekakve
vise antropologije, to je sarno znak jedne pojednostavljene
nauke koja se svodi na terminalno ispravijanje kicmenog
stuba. Ali, nema razloga za zabrinutost: sve je to mnogo
manje naucno i operacionalno nego sto se obicno smatra.
Zapanjuje nas prosto spektakl mozga i njegovog
funkcionisanja. Voleli bismo da mozemo da vi<.limo odvi-
janje svojih misli - a i to je prosto sujevelje.
Tako je s univerzitetskim strucnjakom koji se hvata
ukostac sa svojim kompjuterom i neumomo ispravlja,
doraduje, razraduje, pretvarajuei tu vezbu u nekakw
beskonacnu psihoanalizu, pamteei sve da bi izbegao
krajnji rezultat, da bi odiozio dogadanje smrti i fatalno
dogadanje pisanja, zahvaijujuei vecnom feed-back-u s
maSinom. To je carobni instrument egzotericne
magije - sva se interakcija zapravo uvek svodi na
beskonacni dijalog s maSinom - pogledajte sarno dete is-
pred kompjutera u skoli: mislite da je postalo interaktivno,
da je otvoreno prema svetu? a u stvari je sarno usposta-
vljeno integralno kolo dete-maSina. InteIektualac je, pak,
najzad dobio isto 8tO i tinejdzer sa zwcnim stubom i vok-
menom: spektakulamu desublimaciju misli, svoje pojmove
naslikane na ekranu!
37
U Roksiju, zwcno izolovani bar dominira nad podijumom
kao 8tO u kontrolnom tomju dominiraju ekrani iii kao 8to
kabina za tehnicare nadvisuje televizijski studio. Dvorana
je fluoreseentna sredina sa - tackastim osvetlj enj em,
stroboskopskim efektima, igracima koje obasjavaju topo-
vi - istim efektima kao na ekranu. I svi su toga svesni.
Danas je za svaku dramaturgiju tela, za svaki performans,
kontrolni ekran neophodno potreban - ne zato da bi se u
njemu s udaljen08eu i magicnoseu ogledala videli iIi
odrazili ueesnici vee za trenutno odslikavanje bez dubine.
. ,
Video poswda sluzi sarno u tu svrhu: ekran za ekstaticki
, ,
odsjaj koji vise nema veze s klasienom slikom, prizorom iii
teatralnoscu i koji uopste ne sIuZi za igranje iii
samoposmatranje, vee za prikljucivanje na samog sebe.
Bez tog strujnog kola, bez te kratke i trenutne mreze koju
samoprikljucivanjem stvaraju neki mozak, objekat,
dogadaj iii diskurs, bez tog neprekidnog videa nista danas
nema smisla. Video stadijum smenio je stadijum ogled ala.
To nije nareizam, i taj se pojam neprikladno koristi u
opisivanju ove pojave. Video iii stereo kultura ne razvijaju
nareisticku imaginamost vee stvaraju efekat besomuene
autoreferentnosti, kratak spoj koji trenutno prikljueuje isto
na isto, i time ujedno podvlaei svoj povrsinski intenzitet i
svoju dubinsku beznaeajnost.
To je speeijalni efekat naseg doba. Tu spada i
zaludenost polaroidom: drZati skoro simultano objekat i
njegow sliku, kao da se ostvaruje ono staro fizicko ili
metafizieko shvatanje svetlosti po kojem svaki objekat
izlueuje dvojnike iii negative samog sebe koje mi hvatamo
pogledom. To je san. To je optieka materijalizaeija jednog
magijskog postupka. Polaroidna fotografija nalik je eksta-
tickoj sHei ispaloj iz stvamog predmeta.
38
Zaustavlja se pretovareni konj, ne zaustavlja se dzoger
koji dzogira. S penom na ustima, misli usredsredenih na
unutraSnje odbrojavanje, na onaj trenutak u kojem prelazi
u sumracno stanje, nemojte ga sIueajno zaustaviti da pitate
koliko je sati, smozdiee v ~ . On nema amove u ustima, ali
mozda ima tegove u rukama iii na struku (gde je ono doba
kad su devojke nosile grivne na claneima?). Ono 8to je za
isposnika iz III veka bilo samoodrieanje i gorda
nepomicnost, za njega je misiena iserpljenost tela. On je
brat po iznurivanju onih koji se svesno premaraju u tereta-
nama, na komplikovanim maSinama s hromiranim
zglaveima i zastraSujueim medicinskim protezama. Postoji
direktna veza od srednjovekovnih sprava za mueenje,
preko pokreta u serijskoj industrijskoj proizvodnji, do te-
hnika bildovanja pomoeu mehaniekih proteza. Dmging je,
poput dijetetike iii bodi-bildinga i mno§tva drugih stvari,
novi vid voljnog ropstva (to je takode novi vid preljube).
Nesumnjivo, dzogeri su pravi Novovremeni Sveci i prota-
gonisti lagane Apokalipse. Smak sveta najbolje docarava
eovek koji trei sam svojim putem po nekoj pldi, umotan u
zwke s vokmena, ueauren u samotnieko mvovanje ene-
rgije, ravnodu§an eak i prema opstoj katastrofi zato sto za
njega unistenje moZe biti samo plod sopstvenih napora, is-
erpljivanja u sopstvenim oeima beskorisnog tela.
Primitivni su Ijudi u oeajanju izvr§avali samoubistvo pliva-
juei ka pueini do iznemoglosti, dzoger izmava samoubi-
stvo trceei tamo-amo po obali. Pomamljenog pogleda,
ubalavljenih usta, nemojte ga zaustavljati, udariee vas iii ee
nastaviti da igra pred varna kao mahnit.
ledina beda sliena njegovoj jeste beda eoveka koji jede
sam stojeei usred grada. Ima u Njujorku tih olupina
druzeljubivosti koje se vi§e ni ne kriju dok prozdiru otpat-
ke pred svetom. Ali to je ipak beda urbane, industrijalizo-
39
vane sredine. Hiljade ljudi koji trce sami, svako za sebe, ne
mareci za druge, sa stereofonskim fluidom u glavi koji im
izvire na oci, to je svet iz Blejdranera, postkatastrojicki
svet. Ne primeeivati cak ni prirodno svetlo Kalifomije, niti
planinski pour koji je vruCim vetrom oduvan deset milja
ka pucini i u dim obavio naftne platforme, ne videti
od svega toga i tvrdoglavo treati sve dok se bicevanjem
limfnih ilezda ne dosegne zrtveno iscrpljenje, to je zaista
znak onostranog. Poput prozdrljivca koji ne prestaje da se
goji, ploce koja se unedogled vrti po istoj brazdi, celija
tumora koje kvasaju, svega §to je izgubilo formulu za
zaustavljanje. Citavo ovo dru§tvo, ukljucujuci i aktivno i
produktivno stanovni§tvo, svi tree svojim putem zato
su izgubili formulu za zaustavljanje.
Sve jakne, trenerke, lepr§avi i vrecaste pamucne
majice, easy clothes: sve su to nocni haljeci i svi ti ljudi
koji opu§teno trce i hodaju u stvari nisu izdli iz sveta
noci - s tom odecom koja pluta u stvari pluta njihovo tela
u toj odeci, oni sami plutaju u sopstvenom telu.
Anoreksicna kultura: kultura izgnanstva, an-
tropoemije, odbacivanja. Tipicna za fazu oblapomosti,
zasicenja, prezasicenosti.
Anoreksicar to najavljuje vi§e poeticno, poricanjem. On
porice nedostatak. On ka.ze: ni u eemu ne oskudevam,
dakle necu da jedem. Oblapomi, nasuprot njemu, odbija
punocu, sitos!. On kafe: oskudevam u svemu, zato jedem
bilo Anoreksicar nedostatak prevladava prazninom,
oblapomi punocu prevladava prepunjenoscu. Oba su
re§enja ekstremno homeopatska, putem
istrebljenja.
Dzoger je pak odabrao drugacije ne moze se
reci da on energiju nego pre da je povraca u trcanju,
da povraca samog sebe. On tezi da dostigne ekstazu
40
umora, sumracno stanje mehanickog unistenja, kao sto
anoreksicar teii vrhuncu organskog ponistenja, ekstazi
praznog tela, kao sto oblapomi tdi vrhuncu dimenzionog
uniSienja, ekstazi punog tela.
Najnovija opsesija americkog javnog mnjenja: seksualno
zlostavljanje dece (sexual abuse). Zakon nalaie da se 0
deci u najmladem uzrastu moraju starati dva negovatelja, u
strahu od neproverljivog seksualnog zlostavljanja. Dok
slike nestale dece ukrasavaju kese u samouslugama.
Sve zaStititi, sve otkriti, sve opisati - opsesivno drustvo.
Save time. Save energy. Save money. Save our
souls - fobicno drustvo.
Low tar. Low energy. Low calories. Low sex. Low
speed - anoreksicno
Zacudo, u tom svetu gde svega ima u obilju, sve se cu-
va, sve se stedi. Da Ii je to opsesivnost jednog mladog
drustva koje se brine za za.stitu buducnosti? Cini se da je
pre rec 0 predosecanju opasnosti, utoliko skrivenije ukoli-
ko je manje opravdana. Obilje stvara halucinaciju za onim
zarom iz doba nemaStine i koji treba svladati
pomocu homeopatskih disciplina. Nema drugog uzroka
toj dijeti, kolektivnoj dijetetici, ekoloskoj kontroli,
iznurivanju tela i zadovoljstava. Citavo se drustvo upinje
da porekne da je rec 0 osveti preuhranjenih bozanstava,
ugusenih obiljem. Naravno da je na.s sustinski problem
danas da se odupremo oblapomosti.
Sve popisati, sve uskladistiti, sve memorisati.
Slonove zakopane u tecnoj smoli, fosilizovane u crnoj
mineralnoj viskoznosti, lavove, mamute, wkove koji su se
pari Ii po ovim ravnicama Los Andelesa i koji su bili prve,
preistorijske mve naftnih fleka - a danas su po drugi put
pokopani u Henkok Parlro, u muzeju posvecenom vero-
41
nauci preistorije. U skladu s moralnim kodeksom, sve je
prikazano vrlo ubedljivo - Amerikanci su Ijudi s
ubetJenjem, ubedeni u sve, i koji nastoje da ubede. ledan
od vidova njihove iskrenosti ogled a se u toj upomosti da
rekonstruisu sve sto pripada onoj proslosti i istoriji koje
nisu bile njihove, a koje su dobrim delom unistili iii
razblaZili. Renesnasne dvorce, fosilne slonove, Indijance u
rezervatima, sekvoje na hologramima ...
Popisujuei u kompjutere svakog zivog stvora iz
civilizovanih krajeva (nastanjenih belcima), Morrnoni iz
Solt Lejk Sitija sarno postupaju poput svih ostalih
Amerikanaca, koji se svugde i uvek ponaSaju kao misio-
nari. Nikad nije kasno za obnavljanje price 0 poreklu. To
im je sudbina: posto nisu imali primat u istoriji, imaee cast
da prvi obesmrte sve stvari rekonstrukcijom (fosilizaciju za
koju su prirodi bili potrebni milioni godina, oni danas
postifu trenutno muzeifikacijom). Ali shvatanje koje
Amerikanci imaju 0 muzejima mnogo je sire od naseg.
Sve je vredno zaStite, mumifikacije, restauracije. Sve moze
doZiveti ponovno rodenje, one veeno rodenje simulakru-
rna. Amerikanci ne sarno da su misionari nego su i anaba-
ptisti: posto su promaSiIi prvobitno krstenje, sanjaju 0
tome da sve krste po drugi put, pridajuei pritom vrednost
sarno tom naknadnom posveeenju koje je, kao sto znamo,
ponovljeno izdanje onog prvog, ali stvarnije - sto je
savrSena definicija simulakruma. Svi su anabaptisti sektaSi,
ponekad i vrlo zagrizeni, a Amerikanci nisu izuzetak. Da
bi rekonstruisali tacan oblik stvari, da bi ih predstavili na
dan StraSnog suda, spremni su i na unistavanje i istreblji-
vanje - T oma Mincer bio je anabaptist.
Nije slucajno sto baS Morrnoni rukovode najveeim projek-
tom kompjuterizacije na svetu: popisivanjem dvadeset
generacija smrtnika u svim zemljama sveta, popisivanjem
42
u svojstvu drugog krstenja i obeeanja spasenja. levandeli-
zacija je postala misija mutanata, vanzemaljaca, i njen
napredak (1) zasnovan je na najnovijim metodama
skladistenja u memorije, koje je pak ostvarljivo zahvalju-
juei dubokom puritanizmu inforrnatike, visoko kalvinisti-
eke i presbiterijanske discipline, koja je nasledila univer-
zalnu naucnu rigidnost od tehnika spasenja duse dobrim
delima. Kontrareforrnacijske metode katolicke crkve, sa
svojim naivnim sakramentalnim obredima i kultovima i
starim narodskim verovanjima nikad se nisu mogle meriti s
tom modemoscu.
Executive Terminal
Basic Extermination
Metastatic Consumption
Opstanak je svuda na dnevnom redu, mozda usled nejasne
mucnine za zivotom iii kolektivne zelje za katastrofom (ali
sve to ne treba preozbiljno shvatiti: to je i poigravanje s
katastrofom). Naravno, citava ta lepeza mogucnosti za
preZivljavanje - dijetetika, ekologija, zaStita sekvoja, foka
iii Ijudske vrste - teZi da dokafe da smo zaista zivi i zdravi
(kao sto su sve bajke izmiSljene da bi dokazale da je stva-
mi svet zaista stvaran). Sto nije tako izvesno. Jer ne sarno
da cinjenica Zivljenja nije stvamo potvrdena, vee je para-
doks ovog drustva u tome da Covek vise ne moze ni um-
reti, jer je vee mrtav ... U tome je prava draf iscekivanja. I
ona se ne zasniva sarno na strahu od atomskog rata, vee i
na lakoci Zivljenja, usled koje opstajemo. U slucaju
nukleame katastrofe neeemo imati ni vremena da umre-
mo, niti cemo biti svesni da umiremo. Ali vee sada, u
ovom preza.§tieenom drustvu, vise nemamo svest 0 smrti
posto smo neosetno prdli u stanje prevelike lakoce
Zivljenja.
43
Holokaust je vee anticipirao takvo stanje. Deportova-
nima u logore smrti bila je oduzeta upravo moguenost da
raspolaru svojom smreu, . da se s njom poigraju, da je
shvate kao ulog, !rtvovanje: oduzeta im je moe da umru.
To nam se dogada svima, u sporim homeopatskim
dozama, usled samog razvoja ndih sistema. Eksplozije i
istrebljenja i odigravaju se i dalje, sarno
5tO su dobili gnojni endemski vid, ali se nastavlja lancana
reakcija, zaraze, odvijanje virusnih i
procesa. Izlazak iz istorije jeste upravo svecano otvaranje
te lancane reakcije.
Simptom takvog stanja stvari i nesumnjivo najtdi znak
nazadovanja vrste jeste opsesivna !elja za preZivljavanjem
(a ne za !ivljenjem). Jer, ako posmatramo njene najnovije
atomska kriogenizaciju, forsirane terapi-
Vldlmo da su to zapravo forme istrebljivanja. Da bi se
lzbeglo umiranje trdi se kakva bilo zaStitna kapsula za ek-
stradiciju. Otuda treba smatrati ohrabrujueom cinjenicu da
se vrlo brzo zasitilo prica 0 atomskoj zdtiti
(trzistem kao i trzistem umetnickih stika iii luk-
suznih jahti mo!e se jos sarno zasenjivati prostota).
Izgleda da su Ijudi, umomi od ucenjivanja atomskim ra-
. odlucili na to vise ne nasedaju i da ne obraeaju
paznJu na pretnJu od razaranja, uz mozda nejasnu svest da
Je ona. s!abo ostvarljiva. Lep primer vitalnog reagovanja
pod pnVldom rezignacije. "Ako treba umreti, bolje umreti
pod . nebom nego u podzemnom sarkofagu".
Samlm tim, ucenjivanje prestaje, i !ivot teee dalje.
Veliki scenario nukleame pretnje, teatralni pregovori.
svi su umomi od tolikih apokaliptickih vizija,
1 u stvan se brane od njih nedostatkom mdte. Nisu upalili
cak ni da se ta mdta probudi filmovima kao 5to
je Dan pos/e, nista nije moglo uciniti uverljivim taj
nukleami scenski prizor, iIi besprizomost. Kad su u pitanju
44
tako osetlJlve stvan (kao 8to Je I rak) zamlslJanJe smrtl Ima
za posledicu prizivanje fatalnog dogadaja. Stoga veliku
nadu i veoma vdnu politicku cinjenicu predstavlja to eu-
tanje i nezainteresovanost masa prema nukleamom patosu
(bilo da im ga serviraju nukleame sile iIi borci protiv
nukleamog rata). .
U jednoj naucno-fantasticnoj prici, nekoliko povldeenih
nalaze se jednog jutra u okruzenju luksuznih planinskih
vila, opkoljeni providnom i nepremostivom prepre-
kom - staklenom ogradom koja se tu stvoriia preko n06.
Iz svog zastakljenog komfora jos mogu da razaznaju
spoljni svet, stvami svet od kojeg su odseceni, i koji stoga
ponovo postaje ideaIan, ali prekasno je. PovlaSeeni ee um-
reti u svom akvarijumu, poput zlatnih ribica. Neki mi uni-
verzitetski kampusi stvaraju isti utisak.
Skriven medu jeiama, poljima, rekama (na jednom
starom rancu koji je poklonjen univerzitetu), naseIjen
medusobno nevidljivim paviljonima i u njima isto toliko
nevidljivim ljudima, lezi Santa Kruz. Poput Bermudskog
trougla iii Santa Barbare, u njemu sve nestaje, sve se ap-
sorbuje. Totalna decentrisanost, totalna zajednica. Posle
idealnog grada buduenosti, idealno utociste. ne kon-
vergira, ni saobraeaj, ni arhitektura, ni autoritet. Ali otud
su bilo kakve demonstracije nemoguee: gde bi bilo mesto
okupljanja? Demonstracije mogu sarno da kruze po sumi,
pod pogledom samih ucesnika. Od svih kalifomijskih
kampusa, poznatih po prostranosti i udobnosti, ovaj je
najvise idealizovan, najvise naturalizovan. On sublimira
sve lepote. Slavni arhitekti projektovali su zgrade oko
kojih se prostiru Karmelski i MOlltrejski zaJiv. Ako igde
vee postoji dru5tvenost buduenosti, onda je to ovde. Ali
upravo ta sloboda, zaStieena istovremeno vegetalnom
i univerzitetskom ponovo postaje
45
zatocenica sa:ne sebe, zatvorena u prirodnu i drustvenu
prezaStieenost koja na kraju rada iste strahote kao zatvor-
ski svet (zatvorski sistem, zahvaljujuCi zidovima, moze
pod izvesnim uslovima da evoluira prema utopiji bde ne-
go otvoreni drustveni sistem). Ovde je drustvo oslobodeno
vise nego igde, otvorene su psihijatrijske bolnice, prevoz
je besplatan - a paradoksalno, taj se ideal zatvorio u sebe,
kao iza stakienog zida.
Rajska i involutivna iluzija, "Pacificki zid", kako kde
Liotar zid od kristala koji ograduje Kalifomiju u sopstve-
nom blagostanju. Ali zahtev za sreeom nekad je bio
okeanski i oslobadajuei, dok ovde pre uranja u
tisinu. Ima Ii jos strasti, ubistava, nasilja u toj
plisanoj, sumovitoj, umirovljenoj,
Ima, ali nasilje je autisticko, reakclono. Nema zlocma lZ
strasti ali je bilo silovanja i slucajeva ubistava po desetak
zena dYe godine pre nego sto se otkrije ub.ica .. Fetusn.o
nasilje, prirodno koliko i automatsko plSanje, .. kOje
odrdava vise nego stvama agresivnost, nostalglJu za
starim zabranama (zaSto se povecava broj silovanja s pora-
stom seksualnih sloboda?).
Sentimentalnost mesovitih spavaonica otvorenih prema
sumi, kao da sarna priroda moze biti druzeljubiva i
rinska, zalog seksualnog otvaranja i ekologlje naraVl, kao
da priroda moze da bude blagonaklona prema
Ijudskom drustw, kojegod bilo, kao da se
po napustanju surovog sveta magije, moze Imatt
odnos osim stoickog, osim stoicki definisane
ve neumoljive neophodnosti kojoj JOS
veci izazov i slobodu. Ovde nema nt traga heroJskom
poimanju sudbine. Sve odise nekom
pomirenoseu s prirodom, sa seksom, s s
takode (kroz marksizam u preradenom 1 dopunjenom
izdanju).
46
Nalik mnogim drugim aspektima savremene Amerike,
Santa Kruz je deo post-orgickog sveta, svet posle velikih
socijalnih i seksualnih konwlzija. PreZiveli poste orgi-
je - seksa, politickog nasilja, Vijetnamskog rata, krstaSkog
pohoda na Vudstok, ali i i antikapitalistickih borbi
i istovremene strasti za novcem, strasti za uspehom, tvrdih
tehnologija, itd. ukratko, citave orgije modem os-
ti - preZiveli su svi na broju, dzogiraju u tribalizmu,
slicnom elektronskom tribalizmu Silikonske Doline. De-
zintenzifikacija, decentracija, kiimatizacija, blage
tehnologije. Raj. Ali sasvim mala izmena, da kdemo kon-
verzija za nekoliko stepeni, bila bi dovoljna da ga
zamislimo kao pakao.
Obrt na seksualnom planu. Gotova je orgija, gotovo je
oslobadanje, ne trdi se viSe seks, traZise pol (gender), to
jest istovremeno imidz i genetska formula. Ne postavlja se
vise pitanje pofude i uzivanja, vee pitanje genetske formu-
Ie i seksualnog identiteta (pronaeil). Posle kulture
zabranjenog, nastupila je jedna nova erotska kultura,
("What are your prerequisites/or sex? -The door has to
be locked, the lights have to be out, and my mother has to
be in another State"), nastupila je kultura preispitivanja
sopstvene definisanosti: "Imam Ii ja pol? Kojeg sam pola?
Da Ii je, konacno, neophodno imati pol? U cemu je razlika
u polovima?" Posle ostobadanja, svi su ostali u stanju
nedefinisanosti (uvek ista prica: posto ste se oslobodili,
prinudeni ste da se zapitate ko ste). Potvrdivanje zenske
seksualnosti postalo je, poste jednog pobednickog perioda,
isto toliko osetijivo koliko i potvrdivanje mu§ke seksual-
nosti. Niko ne zna na cemu je. Zbog toga se toliko vodi
Ijubav i toliko prave deca: eto bar dokaza da je za nelto
jos potrebno dvoje, da neka razlika jos postoji. Ali ne
zadugo. Vee je una koja radom vaginalnih misiea moze
47
da oponaSa efekat muSke penetracije dobar primer
autoreferencijalnosti i ekonomije razlika - ona je bar naSla
svoju formulu.
Ali op§tiji je problem nerazlikovanja, usled smanjenog
ispoljavanja polnih odlika. Znaci muskosti naginju ka nul-
tom stepenu, ali i znaci zenskosti takode. U tom se spletu
okolnosti radaju novi idoli, koji prihvataju izazov nedefini-
sanosti i koji se igraju me§anja polova. Gender benders.
Ni mu§ko, ni zensko, ali ni homoseksualno. Boj Dzordz,
Majkl Dzekson. Dejvid Bouvi... Dok su idoli prethodne
generaeije bili eksplozivno olieenje seksa i uzivanja, ovi
danaSnji svima postavljaju pitanje igre razlieitosti i sop-
stvene nedefinisanosti. Ti idoli su izuzeci. V nedostatku
identiteta, vecina njih traga za "model om vrste". za
generiekom formulom. Treba pronaci jedinicu razlikova-
nja. ZaSto ne u modi iii u genetici? Odevni imidz, eelulami
imidz. Bilo koja glupost je dobra, bilo koji idiom. Pitanje
razlike mnogo je vaZnije od pitanja uzivanja. Da Ii je to
modalna, post-modem a verzija seksualne revolueije koja
je vee prevazidena (u svakom slueaju, nije vi§e u modi), iii
je ree 0 biosociolo§koj mutaciji percepeije sebe samoga,
zasnovanoj na ukidanju prioriteta seksualnog, koji je
obelezavao eelo modemo doba? Gender Research: a New
Frontier?
V krajnoj liniji, nece biti mu§kog i Zenskog roda, vee
sarno razvejanih pojedinaenih polova koji se odnose sarno
na sebe same i od kojih svaki upravlja sobom kao
autonomnim preduzecem. Kraj zavodenja, kraj razlikova-
nja i klizenje ka drugom sistemu vrednosti. Vocava se
zaeudujuci paradoks: seksualnost ce mozda opet postati
sekundama stvar, kao u nekolicini prethodnih dru§tava,
nesamerljiva s drugim jaeim simboliekim sistemima
(rodenjem, hijerarhijom, asketizmom, slavom, smrcu).
Time bi se dokazalo da, sve u svemu, seksualnost nije bila
48
najvaZniji model nego sarno jedan od moguclh. All kOJl
mogu biti danas ti novi modeli (jer su svi drugi u medu-
vremenu iscezli)? Model koji se mozda nazire jeste jedan
tip performantnog ideala, genetskog ispunjenja sopstvene
formule. U poslovima, emoeijama, poduhvatima iii
uzivanjima svako ce nastojati da razvija svoj optimalni
program. Svakom svoj kod, svakom svoja formula. Ali i
svakom svoj imidz, svakom svoja slika. Mozda nesto nalik
genetskom imidfu?
Irvin: nova Silikonska Dolina. Elektronske fabrike bez ot-
vora, nalik na integralna kola. Pustinjska zona dodeljena
jonima i elektronima, nadljudsko mesto nastalo iz jedne
neljudske odluke. lronijom sudbine, tu, na brefuljcima
Irvina. snimana je Planeta majmuna. Ali na travnjaku,
americke veveriee nam govore da jesve u redu, da se
Amerika brine za svoje zivotinje, za sebe i za ostatak
sveta, da u svakom sreu postoji po jedna usnula veverica.
Citava filozofija Volta Diznija jede yam iz ruke stirn lepim
zivotinjieama sivog krzna. Meni se, naprotiv, Cini da se iza
nemog oka svake od njih krije ledena i surova zver, ciji
vas strah vreba... Na istom tom travnjaku s vevericama
stoji zaboden natpis tamonekog isusovskog udruZenja: Vi-
etnam Cambodia Lebanon Grenada We are a violent
society in a violent world!
Noc ve§tiea uop!te nije zabavna. Taj sarkasticni praznik
pre odraZava pakleni decji zahtev za osvetom prema svetu
odraslih. Zloslutnu situ cija pretnja lebdi nad tim svetom,
srazmemu njegovoj odanosti prema toj istoj deei. Iza pre-
ru§avanja i poklona krije se nezdrava decja
ve§ticarija - Ijudi gase svetla i kriju se, da im deea ne bi
dosadivala. I nije slueajno §to neki guraju igle iii o§triee
brijaea u jabuke i kolace koje im dele.
49
Smehovi na americkoj televiziji zamenili su horove iz
grekih tragedija. Oni su neumoljivi, i posteduju
vesti berzanske izvestaje i vremensku prognozu. Ah
su opsesivni da ih eujemo i iza Reganovog glasa iIi
vesti 0 porazu Marinaca u Bejrutu, eak i iza reklama. Oni
su eudoviste iz Osmog putnika koje se 5unja po svim
instaIacijama svemirskog broda. Sarkasticna ushicenost
jedne puritanske kulture. U drugim zemljama smejanje se
ostavlja na volju gledaocu. Ovde je njegov na
ekran, postao je deo predstave, sam ekran Je taJ kOJI se
smeje i dobro se zabavlja. Preostaje yam zgraZanje ..
Vijetnam na televiziji (pleonazam, posto Je to vee blO
televizovani rat). Amerikanci koriste dva osnovna oruzja:
avijaciju i informaciju. To jest fizicko bombardovanje
neprijatelja i elektronsko bombardovanje ostatka sveta.
je neteritorijalno oruzje. dok su sve vijetnamsko oruzje I
sva njihova taktika u Ijudima i teritoriji.
Iz tog razloga rat su dobile obe strane: Vijetnamci na
terenu, a Amerikanci u mentalnom elektronskom prosto-
ru. I dok su jedni odneli ideolosku i politieku pobedu,
drugi su napravili Apoka/ipsu danas, koja je obisla ceo
svet.
Amerieki' opsesivni strah da se svetla ne pogase. Svetla u
kucama gore po eitavu noc. U neboderima, kancelarije su
osvetljene i kad su prazne. Na autoputevima, usred
kola se voze s upaljenim farovima. U Palms aven1JI u
Veneciji, na jednoj maloj bakalnici u kojoj se prodaje pivo,
u eetvrti u kojoj nema zive duse posle sedam sati uveee,
gori zeleno-narandzasta neonska reklama citave noci
uprazno. Da ne govorimo 0 televiziji
dvadeset cetiri sata dnevno, koja cesto halucmantno radl u
kucnim odajama gde nikog nema iii u praznim hotelskim
sobama poput hotela u Portervilu, u kojem vode nema,
50
zavese su pocepane, vrata razvaljena, ali na fluorescen-
tnom ekranu u svakoj sobi spiker je opisivao uzletanje
svemirskog broda. Nema niceg tajanstvenijeg od
televizora koji radi u praznoj sobi, to je mnogo cudnije od
coveka koji priea sam nagI!lS iii zene koja sanjari s rukama
u braSnu. Kao da yam se obraca neka druga planeta, od-
jednom televizija otkriva svoje pravo lice: video snimak
jednog drugog sveta. koji se u sustini ne obraca nikome i
nezainteresovano deli svoje slike, ravnoduSan i prema sop-
stvenim porukama (sasvim dobro zamisljamo kako radi i
posle nestanka covecanstva). Ukratko, u Americi se ne
dopusta da zavlada noc iii odmor, niti da se prekine tehno-
proces. Sve mora staino da bude u pogonu, da nema
predaha vestackoj ljudskoj moci, da se ukine
prirodnih ciklusa (godisnjih doba, dana i noci, toplote I
hladnoce) u korist jednog cesto apsurdnog funkcionalnog
kontinuuma (s istom odbojnoscu u sustini kao prema
smenjivanju istinitog i laZnog: sve je istinito, iii smenjiva-
njudobrog i loseg: sve je dobro). To se moze objasniti
strahom iIi fobijom i reci da je taj neproduktivni
zapravo rad hlosti. Ali ono 5tO je apsurdno i divljenja je
dostojno. U osvetIjenim neboderima usred noci, u klima-
uredajima koji rashladuju prazne motele u pustinji, u
ve5taekom osvetljenju usred dana ima neceg nerazumnog i
zadivljujuceg. Da Ii je to besmisleni luksuz bogatog
druStva koje strepi od gaSenja vatri koliko i preistorijski
lovac u n06? Ima poneceg od svega toga. Ali zapanjuje
opeinjenost izvestacenosCu, energijom, prostorom, i to ne
sarno prirodnim prostorom: prostor je prostran i u
njihovim glavama.
Svaka svetska sila ima svoju monumentalnu aleju, koja je
sazidana kao meta predstava carstva da bi u perspektiv-
nom skracenju odavala utisak njegove beskonacnosti. Ali
51
actecki Teotihuakan iIi egipatska Dolina kraijeva iii pak
Versaj Luja XIV sazidani su u njima svojstvenom
arhitektonskom stilu. Ovde, u Va!ingtonu, ogromni
prospekt od Linkoinovog Memorijala do Kapitola sacinjen
je od niza uzastopnih muzeja koji prepricavaju citaw na!u
planetu od kamenog do svemirskog doba. To celini daje
prizwk naucne fantastike, kao da je cilj bio sakupiti sve
znake zemaljskih poduhvata i kulture da bi ih video van-
zemaljac. Otud je Bela Kuea, koja iz neposredne bHzine
nad svim time nenarnetljivo bdi i sarna nalik muzeju,
muzeju svetske moti, ovencana zaStitnom udaljenoseu i
beHnom.
Nista se ne moze meriti s nadletanjem Los Andelesa noro.
Unedogied svetleea, geometrijska, uzarena ogromnost,
koja se ukazuje u procepu oblaka. ledino pakao Hijeroni-
musa BoSa stvara takav utisak zeravice. Priguseno svetIu-
canje u svim smerovima, ka Vilsajru, Linkolnu, Sansetu,
Santa Moniki. Nad dolinom San Fernando vee vidite hori-
zontalni beskraj, u svim pravcima. Ali kad preletite plani-
nu, iskrsava vam pred ocima deset puta veei grad. Nikad
pogled nije bio niti ee biti podvrgnut takvoj ekstenziji, ni
more ne daje taj utisak, jer nije geometrijski izdeljeno.
Takve paralele, granicne tacke i vazdusne perspektive ne
pruza ni neujednaceno, rasprieno svetlucanje evropskih
gradova. To su srednjovekovni gradovi. Ovaj grad noeu
saZima citaw budueu geometriju mreZa ljudskih odnosa,
uzareno apstraktnih. svetIeee prostranih, astralnih po re-
produkciji do u beskraj. Malholand drajv noeu predstavlja
tacku gledista vanzemaIjca na planetu Zemlju, iii obratno,
viziju zemaljca 0 gaIaktickoj metropoli.
Zora u Los Andelesu. na breruljcima Holiwda. lasno se
oseea da je, sarno okrznuvSi Evropu, sunce izaSlo tek
52
ovde, nad ovom ravanskom geometrijom gde je njegova
svedost jos uvek ona nedirnuta svetIost oboda pustinje.
Stabljike palmi njisu se ispred elektronskog reklamnog
panoa kao jedini vertikalni znaci u ovoj ravanskoj
geometriji.
U sest sati ujutru, neki ~ o v e k vee telefonira iz govorni-
ce ispred "Beverley Terrace" hotela. Noene reklame se
gase, dnevne se pale. Svetlost swgde odaje i osvetIjava
odsustvo arhitekture. To cini lepotu ovoga grada, prisnog
i srdacnog rna sta se pricaIo 0 njemu: jer je on zaIjubljen u
svoju bezgranicnu horizontalnost koliko i Njujork u svoju
vertikaInost.
Los Angeles Freeways.
Neizmeran spontani spektakl auto-mobilnog saobraeaja.
TotaIni kolektivni cin, dvadeset cetiri sata dnevno, u reziji
celokupnog stanovnistva. Zahvaljujuei velicini projekta i
nekakvom preeutnom sporazumu koji povezuje citav ovaj
krvotok, cirkulisanje ovde doseze stadijum dramaticne
privlacnosti i simbolicke organizacije. Same maSine, sa
svojom fluidnoseu i automatskim upravljanjem. stvorile su
sebi okruzje po sopstvenoj meri u koje se lagano uklapa-
mo, na koje se prikljucujemo kao na televizijski kana!.
Nasuprot naSim evropskim autoputevima, koji predstavlja-
ju jednosmerne, neuobicajene pravce i mesta izgnanstva
(Virilio), sistem americkihfreeways jeste mesto integracije
(prica se cak da u njima citave porod ice neprekidno
cirkulisu nikad ne napustajuei svoje kuee putujuee). To
stvara drugacije stanje duha, tako da evropski vozac vrlo
brzo odustaje od svojih agresivnih laktaSkih navika, od
svojih individuainih reakcija i prihvata pravila ove
kolektivne igre. Tu se ogieda nesto od one slobode
cirkulisanja u pustinjarna, a Los Andeles je, po ekstenziv-
53
nosti, sarno njihov nastanjeni fragment. Freeways
izoblicuju grad iii predeo, vee sarno pro laze kroz nJega
rasplieu ga ne dirajuei u pustinjski karakter metropole, I
idealni su za jedino pravo uZivanje: cirkuIisanje.
Onome ko poznaje americke autoputeve poznata je
znakova. Right lane must exit. To must ml.Je
licilo na prst sudbine. Treba izaci, prognatl se IZ tog
napustiti taj autoput providenja koji nikuda ne alI
gde sam u drustw svih. Jedino istinsko .?rustvo,
ovde toplina, toplina
nalik leminzima u samoubtlackom ottsklVanjU ka puctnl,
zaSto bih se upinjao da se tome otmem i da se vratim .u
individualnu putanju, u izlisnu odgovornost? M.ust
osuda osuda igracu koji biva prognan IZ jedl-
nog -'izlisnog i slavodobitnog - vida kolektivnog posto-
janja. Through traffic merge left: sve yam se sve
yam se najavljuje. I sarno citanje znakova neopho?mh
opstanak stvara izvanredan osecaj nehoticne lUCldnosu,
refleksnog, trenutnog i laganog "uce.stvovanja".
Funkcionalnog ucestvovanja, kojem odgovaraJu u-
tvrdeni pokreti. Trake koje divergiraju ka Ventun I San
Diegu ne napustaju se, one se nizdvajaju. U
dana, priblizno isti broj vozila razdvaj.a ka .Hohwdu, I,h
ka Santa Moniki. Cista energija, stattsttka, ntualno odVl-
janje - ujednacenost protoka ukida pojedinacna odredista.
Poput drdi rituala: imate citav prostor pred sobom, kao
sto rituali imaju citavo vreme pred sobom.
Sustina nije u tome da se proucava sociologija iii psiho-
logija automobila. Sustina je u .koje viSe
saznaje 0 drustw nego iz svih naucmh
Taj manir isparkiravanja americkih
uzletanja, zahvaljujuei automatskim upravlJaclma I pro-
S4
gramiranom upravljanju. Odlepiti se bez napora, besumno
gutati prostor, kliziti bez trzaja (glatkoea puteva i
autoputeva je izuzetna, ravna joj je sarno fluidnost maSi-
na), kociti trenutno ali ne.zno, ubrzavati kao na
vazdusnom jastuku, ne strahovati od onoga sto sustizete iIi
od onoga sto vas pretiee (ovde postoji preeutni sporazum
o kolektivnoj vomji, u Evropi postoje sarno saobracajni
propisi) - sve to stvara novo iskustvo prostora, i citavog
drustvenog sistema u isti mah. Sva saznanja 0 arnerickom
drustw saZeta su u antropologiji obicaja u vo!nji - mnogo
poucnijih od politickih ideja. Predite deset hiljada milja
kroz Ameriku i znaeete vise 0 toj zemlji nego svi sociolo-
ski i politikoloski instituti zajedno.
Grad je svakako prethodio mreZi autoputeva, ali danas se
cini kao da se citava metropola sazidala oko tog krvotoka.
Isto tako, arnericka stvarnost prethodila je ekranu, ali
danas sve navodi na pomisao da je ona, takva kakva je,
sazdana u funkciji ekrana, da predstvalja odsjaj jednog
dZinovskog ekrana, ne zato da bi sve licHo na platonovsku
igru senki, nego da bi izgledalo uzviseno kao da je
ovencano oreolom svetlosti s ekrana. Pored protoka i
mobilnosti, ekran i njegov odsjaj predstavljaju sustinsko
odredenje svakodnevnog dogadaja. Stapanje kinetike i ki-
nematike stvara jedan mentalni sklop, jednu glob ainu per-
cepciju koja je razlicita od nde. To prethodenje pokretlji-
vosti, prethodenje ekrana nad stvarnoscu, nikad nije
postojalo na isti nacin u Evropi, gde stvari najcesce imaju
staticki vid teritorije i opipljiw formu materije.
U stvari, film nije tamo gde mi mislimo da je, a pogotow
nije u masovno poseeenim studijima, filijalarna Diznilenda
(studiji Univerzala, Pararnaunta, itd). Ako smatrarno da je
citav Zapad hipostaziran u Americi, Amerika u Kaliforniji,
55
a ova pak u Metro Goldvin Majeru i Diznilendu, onda je I
ovde mikrokosmos Zapada.
U stvari, ovde yam se prikazuje propast i ruglo
kinematografske iluzije, kao sto yam se u Diznilendu
prikazuje parodija imaginamog sveta. Zlatno doba kine-
matografije i starova svedeno je na nekoliko vestaekih
efekata tomada, bednih kulisa i detinjastih trikova na koje
se narod pravi da naseda da ne bi mnogo patio od razoea-
ranja. Ghost towns, ghost people. Sve odise istom
kao Bulevar sumraka i Holiwd bulevar, odla-
zeei odatle imamo oseeaj cia smobili podvrgnuti infantil-
nom testu simulaeije. Gde je onda bioskop? Swda napo-
lju, swda u gradu su film i scenario neprestlUli i cudesni.
S wda, samo ne tu.
Prilicna je draZ Amerike to !to je izvan bioskopskih sala
eela zemlja filmska. Kroz 'pustinju prolazite kao kroz ves-
tern, kroz metropole kao kroz ekran znakova i formula.
Oseeaj je isti kao kad izlazite iz nekog italijanskog iJi
holandskog muzeja i ulazite u grad koji izgleda kao odraz
tog slikarstva, kao da je on iz njega proiwao, a ne obmu-
to. Americki grad, isto tako, izgleda kao da se rodio iz
filma. Stoga, da bi se dosegla njegova tajna, ne treba iei od
grada ka ekranu, nego od ekrana ka gradu. Film se u
njemu ne uoblieava u neku izuzetnu formu, vee uliei i ei-
tavom gradu daruje mitski ambijent, i po tome je istinski
zanosan. Stoga kult starova nije sporedna uloga, nego sla-
vodobitni vid filma, njegova mitska transfiguraeija,
poslednji veJiki mit naSe modemosti. Upravo zato !to idol
predstavlja sarno prostu zaraznu sliku, surovo ostvareni
ideal. KaZe se: 0 njima se sanja - ali jedno je sanjati, a
drugo je biti zadivljen slikama. Naime, idoli s ekrana ima-
nentni su odvijanju Zivota u slikama. Oni su olicenje jed-
nog sistema luksuzne prerade, sjajna sinteza stereotipa
zivota i Ijubavi. Oni inkarniraju jednu jedinu strast: strast
56
za slikom, i imanentnost zelje sliei. Oni ne podsticu na
sanjarenje, oni jesu san, sa
proizvode jak efekat kondenzaclJe (knstahzacIJe), bhskostl
(prenose se dodirom), i pre svega: imaju moe neposredne
vizuelne materijalizacije (Anschaulichkei/) zelje, 5tO je
takode odlika snova. Oni dakle ne pothranjuju romane-
sknu iii seksualnu maStu, oni jesu neposredna vizuelnost,
neposredna transkripcija, materijalni kolaZ, ubrzavanje
zelje. Fetisi, objekti-fetisi, koji nemaju niceg zajedniekog s
imaginamoseu, vee sa materijalnomjikcijom slike.
U Los Andelesu ee se 1989 odrZati Revolueioname
Olimpijske Igre, na dvestotu godisnjieu Franeuske
revolueije. Baklja Istorije prelazi na Zapadnu obalu, sas-
vim normalno, sve §to nestaje u Evropi ponovo se rada u
San Franeisku. Zamislimo rekonstrukciju velikih revoluei-
onarnih seena na dzinovskim hologramima, pomno saci-
njene arhive, kompletnu kinoteku, najbolje glumee,
vrhunske istoricare - kroz sto godina vise se nece videti
razlika, izgledaee kao da se Revolueija odigrala ovde. Da
Getijew vilu u MaHbuu naglo zatrpa lava, po eemu bi se
kroz nekoliko vekova razlikovala od rusevina Pompeja?
Sta bi radili reklamni agenti dvestagodisnjice da izbije
nova revolueija pre 1989? Ni govora, to je iskljuceno.
Ipak, ne mozemo se uzdrzati da ne pozelimo da stvami
dogadaj izazove kratak spoj i da simulakrum pregori iii da
se sam izvrgne u katastrofu. Tako je u UniverzaIovim
studijima, gde iscekujemo da se svakog CBSCl specijalni
efekti pretvore u stvamu dramu. Ali to je samo ocajnicka
ceznja koju je iskoristio i sam film (Wes/World, Future
World).
Olimpijade - totalni hepening, kolektivno uCesce u naei-
onalnom samoslavlju. We did it! Najbolji smo. Po Rega-
57
novom modelu. Nedostajala je samo jos druga Leni dinstvenosti najbeznacajnije sudbine. Ima je dakle apsolut-
Rifenstal da snimi taj novi Berlin 1936. Sve sponzorisano, no za svakoga, jer 5to je god sistem u celini ujednaceniji,
sve euforicno, sve clean, totalni reklamni dogadaj. Bez tim je vise miliona pojedinaca koje od njega razlikuje neko
nezgoda, bez katastrofe, bez terorizma, bez guzvi na neizmemo malo odstupanje. Najmanji otklon nekog sta-
autoputevima, bez pan ike i ... bez Rusa. Vkratko, stika i tistickog modela, n a j m a n j ~ hir nekog kompjutera dovoljni
idealnog sveta, na znanje celom svetu. Ali, posle su da kratkotrajnom slavom ovencaju i najbanalnije neuo-
nacionalnog orgazma, kolektivna melanholija obuzima bicajeno ponaSanje.
stanovnike Los Andelesa. Po tome je ova metropola jos i Tako je s onim sasvim sedim Hristom, koji je uprtio
uvek provincijska palanka. i teski krst kroz glavnu ulicu u Veneciji. Veoma je vruce.
v ovoj centrifugalnoj metropoli, ko izade iz kola, t ~ j je
prestupnik, ko i korak napravi peSice taj predstavlja
opasnost za javni red, poput pasa lutalica na putevima.
ledino doseljenici iz Treceg sveta imaju pravo da idu
pesice. To je u neku ruku njihova povlastica, koja ide uz
povlasticu nastanjivanja praznog srca metropola.
lronicnim izvrtanjem poretka stvari za ostale su pesacenje,
umor, misicna aktivnost postali retkost, usluge koje vrlo
skupo kostaju. Na isti nacin, redovi ispred luksuznih resto-
rana iii vaZnih diskoteka obicno su duzi nego ispred resto-
rana za drustvenu ishranu. To je demokratija, znaci najve-
ceg siromdtva uvek ce imati makar jednu priliku da
postanu u modi.
Jedan od specificnih problema Sjedinjenih Drzava jeste
slava, delom usled njene izuzetne retkosti u dandnje
vreme, a delom i usled izuzetne vulgarizacije. "V ovoj
zemlji svako je bio iii ce biti slavan makar deset minuta"
(Endi Vorhol). I tacno je tako - kao onaj 5tO je pogresio
avion pa stigao u Okland na Novom Zelandu umesto u
Ouklend kod San Franciska. Taj neocekivani dogadaj
nacinio ga je herojem dana, svugde je intervjuisan, 0
njemu se snima film. V ovoj zemlji, zapravo, slava ne pri-
pada izuzetnoj hrabrosti ni herojskom podvigu, nego je-
58
Imamo zelju da mu kaZemo: to je vee ucinjeno pre dve
hiljade godina. Ali upravo je u tome stvar, njemu nije cilj
da izmisli nesto novo. On jednostavno nosi svoj krst kao
5tO drugi imaju na kolima nalepnice: Jesus save, Know Je-
sus, itd. Mozemo mu skrenuti palnju da ga niko, ama baS
niko ne vidi i da prolazi kroz opstu nezainteresovanost i
podsmeh. Ali on bi odgovorio: upravo je tako bilo i pre
dve hiljade godina.
Vrh hotela Bonaventu'ra. Metalna konstrukcija i zastak-
Ijeni zidovi lagano se okrecu oko koktel-bara. Pomeranje
nebodera napolju jedva je primetno. Zatim, shvatamo da
se zapravo okrece platforma sa Sankom, dok je ostatak
zgrade nepokretan. Naposletku, vidim kako se citav grad
okrece oko nepokretnog vrha hotela. Vrtoglav osecaj, koji
se produZava i u unutraSnjosti hotela usled prostora koji
vijuga poput lavirinta. Cisto opsenarska arhitektura, cist
spacio-temporalni trik, da Ii je to jos arhitektura? Ludicna i
halucinogena, da lije to post-modema arhitektura?
Nema interfejsa unutrdnjost - spoljdnjost. Staklene
fasade samo odra.zavaju okolinu i vracaju joj sopstvenu
sliku. One su zapravo mnogo tde premostive od bilo
kakvih kamenih zidina. Potpuno isto kao ljudi koji nose
tamne naocari. Pogled im je skriven iza njih, a drugi vide
samo sopstvenu sliku. Svugde se transparentnost interfejsa
59
zavrsava refrakeijom ka unutra. Vokmen, tamne naocari,
automatsko pokuestvo, superautomatizovana kola, cak i
neprekidni dijalog s racunarem, sve sto se visokoparno
naziva komunikaeijom i interakeijom zavrsava se
povlacenjem svake monade u senku sopstvene formule, u
svoje samoupravljajuee utociste i svoj vestacki imunitet.
Zgrade poput hotela Bonaventura izdaju se za savrseni I
mikrograd, sam sebi dovoljan. Ali one se pre ograduju od
grada nego sto sadejstvuju s njim. Vise ga ne vide. Reflek-
tuju ga poput erne ravni. Iz njih se vise ne moze .izaei.
Uostalom, njihov je unutra!nji prostor nedokuciv, ali nije
tajanstven, poput onih igara u kojima treba spojiti sve
tacke tako da se ne presece vee naertana linija. I ovde sve
komunieira a da se nikad dva pogleda ne ukrste.
Ista je stvar i napolju.
ledan kamufliran Covek, s dugim kljunom, perjem i
zutom kapuljacom, jedan preruseni ludak eirkulise po
plocnieima u centru grada i niko, ama ba! niko ga ne
Ovde niko ne gleda druge. Ljudi suvise strahuju da
Ih neko ne presretne s nekim nepodnosljivim prohtevom,
za seksom, novcem iii emoeijom. Sve je nabijeno nekim
mesecarskim nasiljem, i treba se kloniti kontakata da' bi se
izbeglo poteneijalno prdnjenje. Posto su ludaci oslobo-
deni, svako je za one druge poteneijalni ludak. Sve je
toliko neformalno, ima toliko malo uzdrZavanja i manira
(izuzev veeitog filmskog osmeha, koji je dosta krhka
za!tita) da se oseea da bilo sta moze da pUkne u bilo ko-
jem trenutku, da lancana reakeija moze u trenu da naelek-
!rise tu latentnu histeriju. Isti je oseeaj u Njujorku gde
Je pamka poput karakteristicnog mirisa gradskih uliea, a
ponekad se uoblici u rasp ad sistema, kao sto se dogodilo
1976.
60
Svuda unaokolo, fasade od zatamnjenog stakla su kao
liea: neprozime povrsine. Kao da nema nikoga unutra,
kao da nema nikoga iza tih liea. I stvarno ni nema nikoga.
Tako izgleda idealni grad.
First International Bank. Crocker Bank. Bank of
ca. Pentecostal Savings (a ne, to je erkva). Sve nagomila-
ne u sreu gradova, zajedno s velikim aviokompanijama.
Novae je fluidan, kao milost, nikad nije va!. Zatrditi ga
znacilo bi uvrediti bozanstvo. Da Ii ste zasluzili tu cast? Ko
ste vi, i sta biste s njim? Osumnjiceni ste da zelite da ga
iskoristite, nesumnjivo na kvaran nacin, a novae je tako
lep u svom fluid nom i bezvremenom stanju, takav kakav
je u banei, ulozen umesto da je potrosen. Sram vas bilo, i
Ijubite ruku koja vam ga daje.
Istina je da posedovanje novea izgara prste, kao moe, i
da su neophodni Ijudi koji za to preuzimaju rizik, za sta
bismo im morali biti vecito zahvaini. Zato ja nerado
uldem novae u banku, strah me je da se nikad neeu
usuditi da ga podignem. Kad odete na ispoved i kad
hranite grehe u ispovednikovu savest, da Ii se ikada vratite
po njih? I ambijent je uostalom nalik na ispovedaonieu
(nema mesta koje je vise kafkijansko od banke): priznajte
da imate para, priznajte da to nije normalno. Upravo tako:
posedovanje novea je greh, kojeg vas banka oslobada:
"vas me novae zanima" - ueenjuje vas, njena je pohiepa
bezgranicna. Njen besprizorni pogied razotkriva vaSu
Iotinju i primorani ste da se predate da biste je umilostivili.
Hteo sam jednom da ugasim racun i podignem sve u go-
tovini. Bankar je odbio da me pusti da odem s tolikom
sumom: to je bilo besprizorno, opasno, nemoraln.o. Da ne
zelim mozda makar putnicke cekove? Ne, sve u gotovom.
ProgIaS'en sam Iudim: u Ameriei, vi ste ludi i treba vas
svezati ako umesto da verujete u novae i njegovu carobnu
61
fluidnost zelite da ga ponesete sa sobom u gotow. Novac
je, istina, prljav. Stvarno nikad dosta tih betonskih i
metalnih svetilista da nas od njega zastite. Banka ima,
dakle, kljucnu drustvenu ulogu, i sasvim je logicno da te
gradevine predstavljaju monumental no srce grada.
Jedna od najlepsih stvari, u zoru: pristaniste u Santa
Moniki, beli talas koji jezdi, sivo nebo na horizontu
Venecije, bledozeleni iIi tirkizni hotel iznad pescanih dina i
nedogledni niz oronulih motela s umrljanim lampama, sa
zidovima prekrivenim grafitima. Nekoliko noeobdija vee
jase po prvim talasima, melanholicne palme s gracioznos-
eu iz ludih dvadesetih, i vrteska. Zaliv ka Long Bicu veliki
je koIiko i Ipanema u Riu i sarno se s njim moze uporediti.
Ali za razliku od Ria s ponosnim, raskosnim j izvestace-
nim (pa ipak lepim) morskim zalom, ovde se grad
zavrsava u okeanu skoro kao pustara, s maglovitom draii
banjskog predgrada. Ovo je, u zoru, jedna od najbezna-
cajnijih obaia na svetu, kao u ribarskoj luci. Zapad se
zavrsava na jednoj obali ogoljenoj od znacenja, kao
putovanje koje gubi smisao kad se blizi kraju. Ogromna
metropola Los Andelesa nasukava se na more poput
pustinje, s istom lagodnoseu.
LIVE OR OlE: cudnovat grafit na molu u Santa Moniki. Jer
zapravo nema biranja izmedu zivota i smrti. Ako si ziv, ziv
si, ako si mrtav, mrtav si. Kao da se kaie: budi iii ne budi
svoj! Glupo, a ipak zagonetno. Moze da se razume da
treba ziveti intenzivno iIi nestati, ali to je banalno. Kao:
Pay or die! Pare iii zivot! odakle proistice: Zivot iii zivot!
Opet glupo, zivot se ne moze razmeniti za sebe samog.
Uprkos tome, neka je poetska snaga saddana u toj neu-
mitnoj tautologiji, kao u svemu gde nema sta da se
62
razumeva. Najzad, pouka tog grafita je mozda: kad si
glup'ii umri!
DOk.r ?ni po bibliotekama, ja vreme provodim u
1 na putevima. Dok oni crpu teme iz istorije
.Ja iz sada!njeg trenutka, iz
ZIVOStl P?rodmh lepota. Ova je zemlja naiv-
u treba bltl nalVan. Sve je jos nalik na primitivnu
zaJedmcu: tehnologije, mediji, totalna (bio socio stereo
video) se u divljem, stanju:
BeznacaJ.nost Je nelzmema, a pustinja ostaje primalni pri-
zor, eak 1 u metropolama. Prekomemost prostora, jednos-
tavnost govora i karaktera ...
Moja su lovista pustinje, planine, freeways, Los
safeways, ghost towns iii downtowns, a ne uni-
Te njihove pustinje poznajem bolje
om, .001 kOJI. okreeu leda sopstvenom prostoru kao
sto su GrCl okretall leda moru, a u pustinji saznajem viSe 0
drustvenom zivotu Arnerike nego sto bih
lkad saznao na nekom zvanicnom iii intelektualnom
skupu.
kultura je naslednica pustinja. A pustinje nisu
neka pr:roda one oznaeavaju prazni-
nu, kOJa Je podloga svake Ijudske
naseobme. One lstovremeno oznaeavaju ljudske naseobine
kao . te praznine i ljudska dela kao produZetak
a kulturu kao fatamorganu i produzetak
slmulakruma.
Prirodne pustinje upueuju me u pustinje znakova. Uee
da ocitavam istovremeno poVIiinu i kretanje, geologiju
I nepokretnost. One stvaraju viziju rasterecenu svega osta-
log,.. odnosa, dogadaja, medija. lzazivaju
ushlcenJe opusto§eno§cu znakova i ljudi. Predstavljaju
63
mentalnu granicu na kojoj se ruse civilizacijski poduhvati. I
One su izvan podrucja i opsega Zelja. U slucaju viska
znacenja, viska namera i prohteva, uvek se treba pozivati
na pustinje. One su nd mitski operator.
ROMERO SADDLE - CAMINO CIELO - BLUE
CANYON - QUICK SILVER MINE - SYCAMORE
CANYON - SAN RAPHAEL WILDERNESS
U sumrak, posle tri sata voznje, izgubio sam se u divljini I
Rafaela. sve dalje i dalje ka poslednjim odsja-
dana, zatim pod svetloseu farova po pesku recnog
konta, da produzim, da stanem? Smrkava se swd
s dobrim izgledima da se ovde provede noe, ali
divan ukus prepustanja. Najzad, posle dvu sata
voznJe 1 stlaska u pakao uskrsenje na nebo, na greben
Ca,mino Cielo, s noenim pogledom iz vazduha na Santa
Barbaru.
PORTERVILLE
kroz pravolinijske sume narandzi, tam no geometrij-
ski zelene, po obroncima divljih breiuljaka, slicnih
Toskanskim, prekrivenim talasastom travom nalik na
zivotinjsko krzno. Aleja od pedesetak apsolutno
simetricnih palmi jednake visine vodi do naoko m:-Jene
kuee plantaiera na kojoj su svi kapci zatvoreni. To je
moZda kolonijalni prizor, ali ovo su zapadni obronci
. planina, u podnozju Nacionalnog parka
SekvoJa. Sdazak u grad koji to nije, pravolinijski koliko i
stabla narandZi i nastanjen meksickim robovima koji su od
gazda otkupili stare sevrolete iz pedesetih godina. Spust
aleju oleandera. Ali otkrovenje je sam grad, potpuno
1 lisen bilo kakvog centra. Voznja uz
uhce, mz uhce, a mgde nicega nalik sredistu. Nema cak ni
64
banke, ni upravnih zgrada, ni veenice, nema repera, kao
na plantaii. ledini znak zivota: americka zastava, tik uz
zamrli centar, hotel, jedina trospratna zgrada cije
poderane zavese vijore kroz polupana okna na vrueem
popodnevnom vetru. Sobe se ne mogu ni otvoriti, vlasnik
Meksikanac ne moze da nade kjuceve. Cene su smesne.
Mozete ostati nedelju dana za dvadeset dolara. A ipak, u
svakoj sobi, s rasporenim dusecima i ogledalima potarnne-
lim od prdine neprekidno ,radi televizor, ocigledno ni za
koga, u sirom otvorenim sobama i u onima koje se vise ni
ne otvaraju. Televizori, iii bar njihov odsjaj, mogu se
videti s ulice, kroz zavese. U svim hodnicima, s tapisonom
izlizanim do potke, jedini natpis: EXIT. Moze da se izade
u svim pravcima. Ovde mozete iznajmiti tri sobe za
nedelju dana po ceni od jednog noeenja u nekom obicnom
motelu. U taj su hotel verovatno pre cetrdeset godina
dolazili bogatdi iz Bejkersfilda kad su zeleli da se powku
u svezinu planinskih predela. Danas je to jos uvek centar
Portervila, prepusten neumitnom propadanju. Ali suvise je
vruee da bi se 0 tome razmisljalo.
Noe se lagano spusta nad Portervilom i pocinje grozni-
ca Subotnje Veeeri. Americki graftti 85. Sva se kola kreeu
gore-dole po dve milje dugoj glavnoj ulici, u sporoj iIi
zivoj povorci, kolektivna parada, pije se, jedu se sladoledi,
dovikuje se (dok preko dana svi voze ne primeeujuei se),
muzika, ozwcenje, pivo, sladoled. Ritual nalik noenom
krstarenju Stripom u Las Vegasu, iii automobilskoj
povorci na losandeleskim autoputevima, sarno sto je
umanjen i preobraeen u provincijsku bajku subotnje
veeeri. ledini elemenat kulture, jedini pokretni elemenat:
automobil. Nema kulturnog centra, nema zabavnog cen-
tra. Primitivno drustvo: ista motorna identifikacija, isti
kolektivni fantazam ustaljenog toka stvari - dorucak,
movie, propoved, ljubav i smrt, sve u kolima - citav zivot
65
u drive-in. Velicanstveno. Sve se svodi na paradu osvet-
ljenih i eutljivih skafandera Ger sve se odvija relativno ti-
ho, nema menjanja brzine ni preticanja, sve isti fluidni
monstrumi s automatskim upravljacem, koji gipko k1ize
ukorak jedni s drugima). Nista se drugo neee dogoditi
tokom noei. Izuzev jednog takmicenja: na obodu grada,
pod svetloseu reflektora, u prdini od konjskih trka, blizu
terena za bejzbol - luda trka devojcica od dvanaest do
petnaest godina, pravih devojcica iz vestema. A sutradan
ujutru, u nedelju ujutru, opustele ulice, jedva razliCite od
pustinje, natrpirodno su tihe. Vazduh je proziran, s
narandzama svud okolo. Posle noenog automobilskog
ritual a, sve je prepusteno svetlosti suvise sirokih avenija,
bezivotne prodavnice, tek probudene benzinske pumpe.
Prirodno, sirotinjsko svetIo, bez farova i svetIeeih
reklama - tek nekoliko Meksikanaca koji vee kruze u
dugackim kolima i prvi belci koji peru kola pred otvore-
nim verandama. SvetIosna beznacajnost nedeljnog jutra.
Holografski mikro-model cele Amerike.
Dolina Smrti je velika i tajanstvena kao i oduvek. Vatra,
toplota, svetlost, svi elementi za prinosenje zrtava. Treba
uvek poneti nesto za zrtvu pustinji, i podneti joj na mvu.
Zenu. Ako nesto treba da nestane, neSto po lepoti ravno
pustinji, zdto ne zena?
Nista nije toliko strano americkoj pustinji kao sto je
simbioza (Ieprsava odeea, sporost, oaze) kakva odlikuje
autohtone pustinjske kulture. Ovde je veStacko sve 5to je
Ijudsko. Femas Krik je sinteticka k1imatizovana oaza. Ali
nema niceg lepseg od vestacke svezine u srcu vreline, od
vestacke brzine u srcu prirodnih prostora, od elektricnog
osvetIjenja na jarkom suncu, iIi vestackog kockanja u
zagubljenim kazinima. Rajner Benam je u pravu: Dolina
Smrti i Las Vegas su nerazdvojni, treba prihvatiti sve za-
66
jedno, nepromenljivo trajanje i najludu trenutnost. Postoji
neka tajanstvena slicnost izmedu sterilnosti otvorenih
prostora i sterilnosti kocke, izmedu sterilnosti brzine i
sterilnosti trosenja. U tome je originalnost pustinja
americkog Zapada, u tom surovom elektrienom
nadovezivanju. I to vafi za celu zemlju: treba prihvatiti sve
skupa, jer upravo taj sudar elemenata americkom nacinu
zivota daje Zivu obojenost; razveseljenost, kao sto u
pustinji sve doprinosi njenoj magicnosti. Ako p o ~ ~ a t ~ ~ t e
to drustvo sa stupnjevitoseu moralnog, estetskog III kritlC-
kog vrednovanja, izmaeiee yam njegova originalnost, koja
je upravo izazov vrednovanju i uzrok neizmeme zbrke
efekata. Izbegavanjem te zbrke i preterivanja, vi
jednostavno izbegavate izazov koji ona pred vas postavlja.
Zestina suprotnosti, nerazlucivost pozitivnih od negativnih
efekata, sudaranje rasa, tehnologija, modela, pIes
simulakruma i stika ovde je toliki da, kao u snu, morate
prihvatiti njihov sled i ako je nerazumJjiv, morate taj
pokret shvatiti kao neodoljivu i sustinsku cinjenicu.. .
Uobicajeni nacini razlikovanja ovde su besmlslem.
Izlisno je isticati odlike americke ugladenosti, koja eesto
ostavlja mnogo bolji utisak od nde (u zemljama "razvijene
kulture"), a tvrditi da su u svemu ostalom Amerikanci
divljaci. Uzaludno je suprotstavljati Dolinu Smrti kao uz-
viSeni prirodni fenomen Las Vegasu kao prezrenom kul-
tumom fenomenu. Jer jedan je skrivena strana onog dru-
gog, i oni se ogledaju jedan u drugom preko pustinje, kao
vrhunac prostitucije i teatralnosti u vrhuncu tajnovitosti i
tisine.
No, Dolina Smrti ima neceg tajanstvenog po sebi.
Kolika god bila lepota svih pustinja u Juti i KaJifomiji,.ovo
je neSto posebno, i uzviseno. U izmaglici natrpirodne vre-
line, sa svojom izvrnutom nadmorskom dubinom, s pod-
morskom realnoseu predela, s poljima soli i brdima od
67
blata, usred visokih planinskih lanaca, ona je nalik
nekakvom unutamjem svetilistu - posveeenom mestu,
koje je od geoloske dubine i od cistilista nasledilo biagost i
spektralnost. Uvek me zapanjuje ta hiagosl Doline Smrti,
njene pastelne boje, fosilna koprena, izmaglicka opsena
njene mineralne poeme. Niceg pogrebnog ni morbidnog:
odsijavanje u kojem je sve opipljivo, mineralna blagost
vazduha, mineralna sustina svetlosti, molekulama fluidnost
boje, totalna ekstraverzija tela na vrelini. Fragment neke
druge planete (koja je u svakom slucaju prethodila nastan-
ku Ijudske vrste) gde vlada neka druga, dublja temporal-
nost, na cijoj povrsini lebdite kao na teskoj vodi. CuI a,
duh i svaki oseeaj pripadnosti ljudskom rodu tmu pred tim
cistim, neizmenjenim znakom starim sto osamdeset mili-
ona godina, odnosno pred neumoljivom zagonetkom so-
pstvenog postojanja. To je jedino mesto na kojem je mo-
gueno ponovo doZiveti, zajedno s fizickim spektrom boja,
spektar neljudskih metamorfoza koje su nam prethodife,
naSe sukcesivne forme nastajanja: mineralnost, vegetal-
nost, slanu pustinju, peScanu dinu, stenu, rudu, svedost,
toplotu, sve moguee neJjudske oblike kroz koje je zemlja
prosla objedinjene u jedinstvenu antologijsku viziju.
Pustinja je prirodni produzetak unutamje tisine tela.
Ako su jezik, zanati, gradevine produzeci covekovih gra-
diteljskih sposobnosti, sarno je pustinja produzetak
njegove sposobnosti odsustva, idealna shema njegovog
iscezavanja. Kad se izade iz Mohave, ka.ze Benam, teSko
je prilagoditi se na udaljenost manju od petnaest milja.
Pogled se vise ne moze zaustaviti na bliskim predmetima.
On se vise zapravo ne moze zaustaviti na stvarima, i sve
Ijudske iii prirodne gradevine na kojima se zadr.zava sarno
su taSte prepreke koje kvare njegovo sameno prostran-
stvo. Po izlasku iz pustinje, pogled i dalje mentalno pravi
savrsenu prazninu i sve naseljene zone, sve predele
68
zamislja sarno kao usitnjenu pustinju. Menjanje navike je
dugo, i nikad potpuno. Okanite me svake sustine... Ali
pustinja nije prostor iz kojeg je odstranjena svaka materija.
Kao sto ni tisina nije one iz cega je odstranjena sva buka.
Nije neophodno zatvoriti oci da bi se cula. Jer to je i tisina
vremena.
Ovde, u Dolini Smrti, ne nedostaje ni kinematografsko
saZimanje. Jer sva ta tajanstvena geologija ujedno je i sce-
nario. Americka je pustinj'a izvanredan· dramski komad,
uopste nije teatralna poput planinskih predela niti
sentimentalna poput sumskih iii seoskih predela. Ni
erozivna i monotona poput australijske pustinje, sasvim
ovozemaljske. Niti misticna poput pustinja Islama. Ona je
jednostavno geoloski dramaticna i objedinjuje najsiljatije i
najrastegljivije oblike s najblaZim i najlascivnijim podmor-
skim oblicima, cudesno sa.zimajuci sve metamorfoze
zemljine kore. Svo poimanje zemlje i njenih elemenata
sakupljeno u nenadmaSnom prizoru geoloske superpro-
dukcije. Film nije jedini koji nam je pruZio kinematograf-
sku viziju pustinje, i sarna je priroda ovde ostvarila,
mnogo pre Ijudi, svoj najlepsi specijalni efekat.
Izlisno je nastojanje da se ukinu kinematografski efekti
pustinje da bi joj se sacuvala izvomost, preslikavanje je
nametnuto i ne moze se ukinuti. Film je sve apsorbovao:
Indijance, visoravni, kanjone, neba. Ipak, to je najvele-
lepniji prizor na svetu. Treba Ii se mozda opredeliti za
"autenticne" pustinje i duboke oaze? Za nas modeme i ul-
trarnodeme, kao i za Bodlera koji je umeo u vestackom da
uoci tajnu istinske modemosti, jedini zadivljujuci prirodni
prizor jeste onaj koji pruza istovremeno naiuzbudljiviju
dubinu i lolalni simulakrum Ie duhine. Kao sto ovde du-
bina vremena izbija iz dubine (kinematografskog)' polja.
Dolina spomenika, to je geologija zemlje, mauzolej Indi-
69
janaca i kamera D.lona Forda. Erozija, istrebljenje, ali i
audiovizuelno putovanje. Sva tri elementa sjedinjena u
naSu viziju 0 tome. I svaka faza vesto okoncava prethod-
nu. Istrebljenjem Indijanaca okoncan je prirodni kosmicki
ritam tih predela za koje je hiljadama godina bilo vezano
njihovo magicno postojanje. Sa civilizacijom pionira, taj
izuzetno spor proces zamenjen je jednim znatno brZim. Ali
i taj drugi proces smenjen je pedeset godina kasnije· kine-
matografskim putovanjem, koje ga je jos vise ubrzalo i na
neki nacin okoncalo istrebljenje Indijanaca uskrsavajuei ih
u svojstvu statista. Otuda je ovaj predeo svedok svih, pa i
najskorijih, geoloskih i antropoloskih dogadaja. Otud
izuzetne scenografske vrednosti zapadnih pustinja koje
sjedinjuju najdavnije predacke hijeroglife, najzivlju osve-
tIjenost i najsveobuhvatniju povrSnost.
Boja ovde kao da je razredena i odvojena od materije, kao
da razlomljena kroz vazduh lebdi po povrsini stvari - otud
se privida da su predeli avetinjski, ghostly, a istovremeno
zamagljenih, osencenih, smirenih i nejasnih obrisa. Otud
efekat fatamorgane, fatamorgane vremena takode, tako
bliske totaInoj iluziji. Stene, pesak, kristali, kaktusi jesu
veciti, ali i prolazni, nestvarni i odvojeni od materije.
Vegetacija je minimalna, ali neunistiva, i svakog proleea u
njoj se raspukne cudo cveea. A svetlost je supstancijalna,
rasp dena u vazduhu, i svim obojenostima daje onaj karak-
teristicni pastelni ton, koji odra.zava dezinkarnaciju, raz-
dvajanje duse i tela. V tom smislu, mo.le se govoriti 0 ap-
straktnosti pustinje, 0 rastereeenju od organskog, koje
prevazilazi onaj prezrivi prelazak tela ka telesnom nepo-
stojanju. Ka sasusenoj, svetleeoj fazi smrti, u kojoj se
dovrsava faza izopacenja tela. Pustinja prevazilazi tu ukle-
tu fazu truljenja, vla.znu fazu tela, organsku fazu prirode.
70
Pustinja je uzviSena forma, daleka od svake drustvenosti,
sentimentalnosti, seksualnosti. Govor, cak i zaverenicki,
uvek je suvisan. Milovanje je besmisleno, izuzev ako je
sarna .lena pustinjska - obdarena trenutnom i povrSnom
animalnoseu, tako da se putenost nadovezuje na suvoeu i
dezinkamaciju. Ali, s druge strane, n i s ~ se ne da porediti s
prizorom smrkavanja, pod velom cutanja, nad Dolinom
Smrti, na verandi ispred dina, u istrosenim, transparentnim
motelskim naslonjacama. Vrelina ne opada, samo noe
pada, presecana gdekojim automobilskim farovima. Tisina
je necuvena, iii bolje reeeno tisina je sva cujnost. To nije
tisina hladnoee, ni ogoljenosti, ni odsustva Zivota, vee
tisina citave vreline nad mineralnim prostranstvom pred
nama, na stotine milja, tisina laganog vetra nad slanim bla-
tom Bedvotera, koji miluje rudne naslage na Telegrafskom
vrhu. Unutra.snja tisina same doline, tisina podmorske
erozije, ispod linije proticanja vremena kao ispod nivoa
mora. Tu nema animalnih pokreta, nista ne sanja, nista ne
govori u snu, tu svake voceri zemlja uranja u savrSeno tihu
pomrcinu, u tamu svog alkaInog vrenja, u bla.zenu depresi-
ju svog radanja.
Mnogo pre polaska, Zivim sarno u secanju na Santa Bar-
baro. Santa Barbara je sarno san sa svim procesima sanja-
nja: nepodnosljivim ispunjavanjem svih .lelja, kondenzaci-
jom, translacijom, lakocom ... sve to veoma brzo postaje
irealno. 0 srecni dani! Jutros, jedna je ptica sletela da um-
re na balkonu, fotografisao sam je. Ali niko nije
ravnodusan prema sopstvenom Zivotu, i najbeznacajnije
zbivanje opet je uzbudljivo. Ovde sam u ma.sti bio mnogo
pre nego sto sam dosao, samim tim je ovaj boravak postao
boravak iz prethodnog Zivota. Poslednjih nedelja, vreme
kao da je bilo umno.leno utiskom da vee nisam tU i da
svakog dana proZivaljvam Santa Barbaro, s njenom fatal-
71
nom blagoseu i bledilom, kao mesto predodredeno za
veciti povratak.
Sve nestaje sve brze u retrovizoru pameenja. Dva i po
meseca brisu se za nekoliko trenutaka mentalne razlike
brze. nego avionski trag. TeSko je zapamtiti divljenje,
ske Iznenadenja, sacuvati pregnantnost stvari. One nikad
ne traju duze od vremena u kojem se odvijaju. Bila je
draga .ona nekadaSnja navika da se ponovo gledaju isti
fiimoVl, danas toga nema. Sad sumnjam da se na sarnrti u
jednom trenu sagJeda citav zivot. I sarna moguenost Veei-
tog postaje prolazna: to cudesno glediste pretpo-
stavlja da se stvari odvijaju po jednom obaveznom i pre-
dodredenom sledu ciji ih smisao prevazilazi. Toga viSe
nema, danas kad se sve odvija u tromom nizu bez sutraS-
njice .. Veciti Povratak je ono infinitezimaIno, razlomljeno,
OPSeslVllO ponavljlanje jedne mikroskopske i neljudske
skaIe, t? volje, ni suverena potvrda nekog
dogadaja, m njegovo posveeenje nekim nepromenljivim
kao sto je smatrao Nice, to je virusna povratnost
mlkroprocesa, svakako neizbezna, ali koja nikakvim
moenim znakom ne moze ugroziti maSlu (ni nukleama ek-
splozija, ni virusna implozija ne mogu se imenovali
Takvi su dogadaji koji nas okruruju: mikropro-
cesm I trenutno baceni u zaborav.
Vratiti se iz Kalifomije znaci vratiti se u vee videni vee
proZivljeni svet, ali bez drati'vraeanja prethodnom
Ostavljen je u nadi da Ce se preobraziti u vaSem odsustvu
nista od toga. Sasvim je lepo opstajao i bez vas, i
Vim se dobro prilagodava vaSem povratku. Ljudi i stvari
udese da sve bude kao da niste ni odlazili. A ja, ja sam sve
griZe savesti i vraeam se bez odusevljenja.
. su puta vise zaokupljeni svojim sitnim
Z1votnlm pncama nego cudnovatoseu nekog drugog sveta.
72
Preporucuje se dakle da sletlte 8to UIJUUllU
sidete niz stepenice zadrzavajuei dah i onih nekoliko vizija
koje vam jos svetle u pameenju.
U suocavanju Amerike i Evrope vise se primeeuje iskriv-
ljenje, nepremostiv rascep, nego priblizavanje. Ne razdva-
ja nas sarno jaz, vee ponor modemosti. Covek se rada
moderan. ne moZe postati moderan. U Parizu, oci bode
XIX vek. Po povratku iz' Los Andelesa sleeemo u XIX
vek. Svaka zemlja ima new. svoju istorijsku' predodrede-
nost, koja joj daie skoro konalno obele!.fe. Za nas, n8§. je
predeo ObeleUR burZoaskim modelom '89' i. njegovom
beskrajnom dekadencijom. PoJ1'lOti nema: sve je
zasnovano na burzoaskom SDU iZ XIX veka ..
73
74
OSTV ARENA UTOPIJA
Amerika za Evropljanina i dandanas odgovara
prikrivenom vidu izgnanstva, fantazmu iseljavanja i pro-
gonstva i otud izvesnoj interiorizaciji sopstvene kulture. U
isti mah, ona odgovara. snamoj ekstraverziji, odnosno nul-
tom stepenu te iste kulture. Nijedna druga zemlja ne in-
kamira u tolikoj meri to svojstvo dezinkamacije i
sveukupnog ushicenja, radikalizacije elemenata naSih
evropskih kultura ... Nasilnim iii dramskim preokretom,
podvajanjem voljnog izgnanstva coveka u sopstvenu svest
geografSkim izgnanstvom praosnivaca u XVII veku, one
§to je ostalo u Evropi od kritickog i verskog ezoterizma
pretvorilo se na Novom Kontinentu u pragmaticki egzo-
terizam. Citavi temelji Amerike postavljeni su na tom
dvosmemom kretanju ka produbljivanju moralnih zakona
u svesti, ka radikalizaciji utopijskih prohteva oduvek svoj-
stvenih sektama i ka neposrednoj materijalizaciji te utopije
u radu, obicajima i nacinu livota. Sleteti u Ameriku i
danas znaci spustiti se u onaj "kult" nacina livota 0 kojem
je govorio Tokvil. Ta je materijalna utopija nacina Zivota,
uspeha i delanja, kao primena moralnih zakona,
izgnanstvom i iseljavanjem sublimirana i u neku ruku pre-
tvorena u primalni prizor. Nas, u Evropi, obeleiila je
revolucija 1789, ali ne istim pecatom, vee peeatom Istori-
je, Drhve i Ideologije. NaS primalni prizor jesu politika i
istorija a ne sfera utopije i morala. A ako ta
75
"transcendentna" revolucija na evropski nacin vise nije
siguma u svoj ishod i svoja sredstva, to se ne bi moglo reei
za onu imanentnu revoluciju americkog nacina zivota, za
ono moralno i pragmaticno potvrdivanje koje je predstav-
Ijalo i jos predstavlja patetiku Novog sveta.
Amerika je originalna verzija modemosti, mi smo
nadsinhronizovana iii titlovana verzija. Amerika iskorenju-
je pitanje porekla, ona ne uzgaja poreklo ni mitsku auten-
ticnost, ona nema proSlost niti osnivacku istinu. Posto nije
iskusila prvobitnu akumulaciju vremena, ona Zivi u
neprekidnoj sadaSnjosti. Posto nije iskusila sporu i
vekovnu akumulaciju principa istine, ona Zivi u neprekid-
noj simulaciji, u neprekidnoj aktuelnosti znakova. Ona
nema teritoriju predaka, indijanska teritorija svedena je na
rezervate ravne muzejima u koje ona skladisti Rembrante i
Renoare. A1i to je nevaZno - Amerika nema problem
identiteta. No, moe ce u buducnosti pripasti narodima bez
porekla, bez originalnosti, koji ee to umeti da iskoriste do
kraja. Pogledajte Japan, koji to u neku ruku dokazuje cak
bolje od samih Sjedinjenih DrZava, uspevajuei da,
paradoksalno i nama neshvatIjivo, moe teritorijainosti i
feudalnosti preobrati u moe deteritorijalnosti i
besteZinskog stanja. Japan je vee sateHt planete Zemlje. A1i
Amerika je u svoje doba vee bila satelit planete Evrope.
Hteli mi to iii ne, buduenost se pomerila prema vestackim
satelitima. .
Amerika, to je ostvarena utopija.
Ne treba suditi 0 njenoj krizi kao sto bismo sudili 0
naSoj, krizi starih evropskih zemalja. NaSa je kriza - kriza
istorijskih ideala podleglih nemoguenosti svog ostvarenja.
Njena je kriza - kriza ostvarene utopije suocene sa svojim
trajanjem i neprekidnoseu. Idilicno ubedenje Amerikanaca
76
da predstavljaju centar sveta, vrhovnu 1
model uopste nije pogresno. I ono se ne zasmva tohko na
sirovinama, tehnologiji i oruzju, koliko na cudesnoj pret-
postavci ostvarene utopije, jednog drustva koje se, s nama
moZda nepodnosljivom cistotom, zasniva na ideji da pred-
stavlja ostvarenje svega onoga 0 cemu su drugi sanja-
Ii - pravde, obilja, prava, bogatstva, slobode: ona to ma,
ona u to veruje, i napokon, drugi u to veruju takode.
U sadaSnjoj krizi vrednosti, svi se okrecu ka onoj kul-
turi koja se usudila da teatralnim preokretom te vrednosti
materijalizuje odmah, ka kulturi koja se, zahvaljujuei geo-
grafskom i mentalnom rezu prilikom doseljavanja, usudila
da pouli da ni iz cega stvori idealni svet - ne zaboravimo
fantazmatsko posveeenje svega toga putem filma. Kako
bilo da bilo, i stagod da se govori 0 preuzvisenosti dolara i
multinacionalnih kompanija, upravo ta kultura sirom sveta
opcinjava cak i one koje je podjarmila, i to iz njihovog
dubokog i sumanutog ubedenja da im je ona ostvarila sve
snove.
To cak i nije toliko sumanuto: sva pionirska drustva
bila su manje iii vise idealna. Cak i jezuiti u Paragvaju.
Cak su i Portugalci u Brazilu osnovali u neku ruku idealno
robovlasnicko i patrijarhalno drustvo, ali za razIiku od
sevemjackog, anglosaksonskog, puritanskog modela,
jumjacki model nije mogao da se univerzalizuje u
modemom svetu. U izvozu, u hipostaziranju preko
okeana, ideal se prociseava od istorije, konkretizuje se,
razvija se s novim zarom i eksperimentalnom energijom.
Dinamika "novih svetova" uvek svedoci 0 njihovoj supe-
riomosti nad zemljom porekla: oni operacionalizuju ideal
koji su drugi gajili kao krajnji i tajno nemoguei cilj.
Kolonizacija je s te tacke gledista bila svetski dramski
preokret koji ostavlja duboke i nostalgicne tragove svuda,
cak i kad se rusi. Ona za Stari svet predstavlja jedinstveno
77
iskustvo idealizovane zarnene vrednosti, skoro kao u ne-
kom naucno-fantasticnom romanu (ciji prizvuk cesto ima i
dan as, kao u SAD), zarnene koja pravi kratak spoj u
ishodistu tih vrednosti u zemIjama porekla. Nastanak tih
drustava na rubovima imperija ukida sudbinu istorijskih
drustava. Naglo ekstrapolirajuei svoju sustinu preko
okeana, istorijska drustva gube kontrolu nad svojom
evolucijom. Ponistava ih idealni model koji su sarna
izrodila. I nikad se viSe evolucija neee nastaviti progresiv-
nim hod om. Trenutak u kojem se te dotada transcenden-
tne vrednosti realizuju, projektuju u realnost, iii propadaju
u suocavanju s njom (Am erik om) jeste ireverzibilan. To je
ono sto nas, sta god da se desi, razdvaja od Amerikanaca.
Nikad ih neeemo sustiCi, i nikad neeemo imati takvu cisto-
tu. Mi ih sarno podraZavamo, parodiramo s pedeset godi-
na zakaSnjenja, ali bezuspesno. Nedostaje nam srcanost i
hrabrost onoga sto bi se moglo nazvati nulti stepen kultu-
re, moe nekulture. Uzalud se vise iii manje prilagodava-
mo, taj ee nam pogled na svet uvek izmicati, kao 5tO Ce
Amerikancima uvek izmicati transcendentalni i istorijski
Weltanschauung Evrope. Kao sto zemlje Treeeg sveta
neee nikad uspeti da usvoje vrednosti demokratije i tehno-
loskog progresa - ima rezova koji su konacni i koji se ne
mogu zakrpiti.
Ostaeemo zauvek nostalgicni utopisti koje razdire ideal,
ali koji u sustini preziru ostvarenje, koji propove-
daju da je sve moguee, ali da nikad nije sve ostvareno. Na
to ukazuje Amerika. NaS je problem u tome sto bi se naSi
stari ciljevi - revolucija, napredak, sloboda - rasprsili pre
nego sto bi se ostvarili i materijalizovali. Otud naSa melan-
holija. Nikad neeemo imati priliku da dozivimo taj
drarnski preokret.
Zivimo u negativnosti i protivreenosti, oni zive u para-
doksu (jer je ideja ostvarene utopije paradoksalna). A
78
sustina arnerickog nacina Zivota dobrim delom lezi u nji-
hovom pragmaticnom i paradoksalnom humoru, dok se
naS humor odlikuje (odlikovao?) prefinjenoseu kritickog
duha. Mnogi narn americki intelektualci na njemu zavide, i
prizeIjkuju da sebi iskroje sistem idealnih vrednosti. istori-
ju, da proZive filozofske iIi marksisticke uZitke stare
Evrope. To se kosi sa svime 5tO cini njihovu originalnost,
posto draZ i. moe arnericke (ne)kulture poticu upravo od
iznenadne i jedinstvene modela.
Kad vidim kako Amerikanci, a pogotovo intelektualci,
nostalgicno ispod oka pogledaju na Evropu,
metafiziku, kuhinju, proSlost, pomisljarn kako Je tu
los transfer. Istorija i marksizarn su nalik na stara VlOa 1
vrhunsku kuhinju: oni zapravo ne mogu da predu okean,
uprkos dirljivim pokusajima da se priviknu novo
neblje. To je opravdani revans za to sto ml, EvroplJanl,
nikad nismo istinski uspeli da pripitomimo modemost,
koja se takode protivi prelasku okeana, ali u.
smeru. Ima proizvoda koji ne podnose UVOZ-lZYOZ. Tl?J-
gore po nas, tim gore po njih. Ako je za nas drustvo nallk
cvetu mesoZderu za njih je istorija nalik cvetu presade-
nom iz drugih Njen miris ubedljiv je koliko i
venac kalifomijskih vina (iako nas danas uveravaju u sup-
rotno, ali uzalud).
Ne sarno da se istorija ne moze nadoknaditi, nego se
cini da se, u tom "kapitalistickom" drustvu, sam kapital
nikad ne moze dosegnuti u sadaSnjosti. No, nije greh sto
naSi marksisticki kriticari jure za kapitalom, sarno sto im
on uvek beZi za jednu duzinu. Kad se jedna njegova faza
raskrinka, on je vee presao u sledeeu (E. Mandel i njegova
treea faza svetskog kapitala). Kapital je prepreden, ne
pridrzava se pravila koja mu nalalu kritiCari, pravih
skih pravila, on izigrava dijalektiku, koja ga rekonstrulse
79
tek naknadno, sa zadclkom od jedne revoIucije. Cak i an-
tikapitalistieke revolucije sluze sarno da bi ponovo pokre- .
nule svoju sopstvenu: one odgovaraju onim exogenous
events 0 kojima govori Mandel, poput ratova, kriza, iii ot-
kriea rudnika zlata, koji osvezavaju kapital. Najzad, svi ti
teoretieari sami ukazuju na uzaludnost svojih nadanja.
Ponovo izmi!ijajuei kapital u svakoj novoj fazi, oslanjajuei
se na primat politiCke ekonomije, oni samo dokazuju
apsolutno preimuestvo kapitala kao istorijskog dogadaja.
Time upadaju u sopstvenu zamku i uskraeuju sebi svaku
priliku da je izbegnu. Sto istovremeno osigurava - a
mozda im to i jeste cilj - v ~ n u ispravnost njihovih analiza
sa zadrSkom.
Americi nikad nije nedostajalo surovosti, ni dogadaja, ni
ljudi, ni ideja, ali sve to ne cini istoriju. Oktavio paz s
pravom tvrdi da je Amerika stvorena s namerom da
umakne istoriji, da izgradi utopiju zdtieenu od istorije, da
je u tome delimicno uspeia i da jos ustrajava u tom nasto-
janju. Koncept istorije kao transcendiranja drustvene i
politicke racionalnosti, kao dijalekticke i konfliktne vizije
drustava, taj koncept nije njihov - niti ee zapravo
modemost kao izvomi prekid s odredenom istorijom ikad
biti naSa. To nam je dovoljno jasno. s obzirom da dovolj-
no dugo Zivimo s nesreenom sveseu 0 toj modemosti.
Evropa je izmislila izvestan tip feudalizma, aristokratije,
bUrZoazije, ideologije i revolucije: sve je to u sustini imalo
smisla za nas, ali ni za koga drugog. Svi koji su hteli to da
podrdavaju, ispali su smesni iIi su dramaticno skrenuli s
puta (i mi sami uspevamo tek da se podraZavamo i da
Zivotarimo). A Amerika, Amerika je bila u prilici da
napravi rez i uspostavi radikalnu modemost: modemost je
dakle originalna samo tu i nigde vise. Mi je jedino
moumo podraZavati i ne mozemo joj prkositi na njenom
80
terenu. Sta je bilo, bilo Je 1 tacka. .A.. Kao VIOlIn KC:l.I\.U
Evropa pogieda ispod oka na modemost pO svaku cenu,
pomisljam kako je i tu ree 0 losem transferu.
I dalje smo u sredistu. ali u sredistu Starog sveta. Oni
koji su bili njegova marginalna transcendencija danas
predstavIjaju njegovo novo i ekscentricno srediste. Eks-
centricnost im je upisana u krstenicu. Nikad. neeemo moei
da im je otmemo. Nikad neeemo moci na isti nacin da se
ekscentrisemo, da se decentrisemo, znaci da nikad neeemo
biti modemi u pravom smislu reei, i nikad neeemo imati
istu slobodu - ne formalnu slobodu koju mi podrazume-
vamo, nego onu konkretnu, gipku, funkcionalnu, aktivnu
slobodu, koja je na delu u americkim institucijama i u glavi
svakog Amerikanca. Nde shvatanje slobode nikad nece
moci da se takmici s njihovim, svemirskim i mobilnim,
koje proistice iz cinjenice da su se oni u jednom trenutku
osiobodili istorijske centralnosti.
Od onog dana kad se s druge strane Atlantika razvila ta
ekscentricna modemost u punoj snazi, Evropa je pocela
da nestaje. Mitovi su se preselili. Danas su svi modemi mi-
tovi americki. Ne pomaZu jadikovke. U Los Andelesu,
Evropa je nestala. Kako kaZe lzabel Iper: "Oni imaju sve.
Ne treba im nista. Oni nam zavide, svakako, i dive se
ndoj pro!iosti i kulturi, ali u sustini mi im samo licimo na
malo otmeniji Treei svet".
Od tog poeetnog decentrisanja u politici ee uvek ostati
jedan federalizam, jedno odsustvo centralizma, ana nivou
obicaja i kulture decentralizacija, ekscentrisanost koja je
zapravo ekscentrisanost Novog sveta u odnosu na Evro-
pu. Sjedinjene Drzave nemaju nereSivi problem federacije
(naravno, imali su i oni SecesionistiCki rat, ali mi govori-
rno 0 saddnjem federalnom sistemu) zato sto su od samog
pocetka, od osvita svoje istorije, bili promiskuitetna kultu-
81
ra, kultura nacionalne i rasne izmesanosti, nadmetanja i
heterogenosti. To je ocigledno u Njujorku, gde je naiz-
menicno svaka zgrada dominirala nad gradom, gde je na
svoj nacin svaka etnicka grupa dominirala gradom, a
celina ipak ne odaje utisak nesklada, niti utisak jedinstve-
nosti iii pluraliteta, vee utisak uskladivanja energije, iz
nadmetanja proisteklog intenziteta, antagonisticke snage,
koja tako gradi saveznistvo, kolektivno privlacenje,
nevezano za kulturu i politiku, zasnovano na zestini iii ba-
nalnosti naeina zivota.
Na isti nacin, postoji jedna dubinska razlika izmedu
Amerike i Francuske u rasnoj, etnickoj obojenosti. Tamo
je zestoka izmesanost mnostva evropskih nacionalnosti, pa
zatim egzogenih rasa, stvorila jedinstvene okolnosti. Ta
viserasnost preobrazila je zemlju i podarila joj svojstvenu
slozenost. U Francuskoj, niti je bilo jedinstvene izmesano-
sti, ni pravog reSenja, niti nadmetanja izmedu pojedinih
grupa. Kolonijalne prilike jednostavno su preseljene u
metropolu, izvan svog prvobitnog konteksta. Svi su imi-
granti u sustini zivalj iz bivsih kolonija, pod socijalnim
protektoratom svojih ugnjetaca, kojima mogu da
suprotstave jedino svoju bedu i fakticko izgnanstvo. Imi-
gracija je bez sumnje osetljivo pitanje, ali prisustvo vise
miliona imigranata nije po sebi obeleZilo francuski nacin
zivota niti izmenilo konfiguraciju zemlje. Otuda, kad se
vratimo u Francusku, imamo pre svega neugodni utisak
sitnieavog rasizma, sto je svima nelagodna i sramotna
situacija. Posledice kolonijalnih prilika, u kojima i dalje
traje podsvesna dvolicnost kolonizatora i kolonizovanog.
Dok u Americi svaka etnicka grupa, svaka rasa razvija
jezik i kulturu koji se takmice, a ponekad i nadmduju
jezik i kulturu "starosedelaca", i naizmenicno svaka grupa
simbolicno nadvladava. Nije rec 0 formalnoj vee 0 stva-
rnoj jednakosti iIi slobodi, koje se iskazuju kroz nadmeta-
82
nje i izazov, sto daje jedinstvenu zivost, otvorenost prema
suocavanju rasa.
NaSa, evropska kultura igrala je na univerzalnost, a
preti joj opasnost da propadne od univerzalnog... I to
koliko od prosirivanja pojmova trZista, monetame
razmene iii proizvodnih dobara toliko i od imperijalizma
ideje kulture. Cuvajmo se te ideje, koja je, isto kao i ideja
revolucije, postala univerzalna tek kad se formalizovala u
apstrakciji i koja po tom osnovu jede pojedinaenost koliko
i revolucija svoju decu.
To polaganje prava na univerzalnost ima za posledicu
podjednaku nemoguenost diversifikacije nanlze i
federalizacije navise. Kad se neka nacija iIi kultura centra-
Iizuje prema nekom trajnom istorijskom procesu, ona ima
nepremostive teSkoee kako u stvaranju posrednih podsku-
pova tako i u integraciji u neki koherentan nadskup ... Iz-
vesna neumitnost saddana je u procesu centralizacije.
Otud saddnje teSkoee u traZenju evropskog zanosa, kultu-
re, dinamizma. Nemoguenost stvaranja federalnog
dogadaja (Evropa), lokalnog dogadaja (decentralizacija),
rasnog iii viSerasnog dogadaja (izmclanost). Suvise smo
zaokupljeni istorijom i umemo da proizvedemo sarno
sramezljivu centralnost (sitnoburzoaski pluralizam)
srameZljivu izmeSanost (nd raznezeni rasizam).
Princip ostvarene utopije objdnjava odsustvo, a i
beskorisnost metafizike i imaginarnog u americkom
Zivotu. Usled toga Amerikanci imaju percepciju realnosti
koja se razlikuje od naSe. Realnost za njih nije vezana za
nemoguee, i nikakav je poraz ne moze dovesti u pitanje.
Ono sto je smisljeno u Evropi ostvaruje se u Americi - sve
sto nestane u Evropi vaskrsava u San Francisku!
Ipak, ideja ostvarene utopije je paradoksalna.· Stoga,
ako evropskom mi!lju vJadaju negativnost, ironija, uzvise-
83
nost arnerickom mislju vlada parac1oks, paraaOKsalnl nu-
mor' ostvarene materijalnosti, uvek nove ociglednosti,
uvek zapanjujuCe sveZine u zakonitosti svrsenog cina,
humor naivne ociglednosti stvari, dok se naS napredak
odvija u zabrinjavajueem cudenju pred vee videnim i
mukloj transcendentnosti istorije.
Zamerarno Amerikancima da nemaju moe analiziranja i
konceptualizovanja. Ali to bi bila nepravicna optuzba. Mi
smo ti koji zamiSijarno da sve kulminira u transcendentno-
sti i da nista ne postoji sto nije prethodno bilo konceptua-
lizovano. Oni ne sarno da ne mare za to, nego im je
gIediste obmuto. Ne konceptualizovati realnost, nego rea-
lizovati koncept i materijalizovati ideje. Prosvetiteljske
ideje 0 religiji i moralu naravno, ali i snove, naucne vred-
nosti, seksualne perverzije. Materijalizovati slobodu, ali i
nesvesno. NaSi fantazmi prostora i fikcije, ali i iskrenosti i
vrline iii sumanutosti tehnologije - sve sto je sanjano s
ove strane Adantika moze da se ostvari preko. Oni real-
nost stvaraju polazeei od ideja, mi stvamost pretvaramo u
ideje, iii u ideologiju. Za njih ima smisla sarno ono sto se
ostvaruje, iii sto se ukazuje, za nas ima smisla sarno ono
sto je promiSijeno iii skriveno. Cak je i materijalizam u
Evropi sarno ideja, on se konkretizuje u Americi u tehni-
ckoj operativnosti, u pretvaranju nacina misljenja u nacin
zivljenja, u "snimanju" ZivOla, kao kad se na filmu kafe:
Action! i kamera pocne da snima. Jer materijalnost stvari,
naravno, jeste njihova kinematografija.
Amerikanci veruju u fakta, ali ne veruju u njihow fakticku
varljivost. Ne znaju da su fakta varljiva po etimologiji.. Po
tom verovanju u Cinjenicu, po bezrezervnom poverenJu u
ono sto se cini i sto se vidi, po preziru prema onome sto se
moze nazvati pojavom, iii igrom pojavnosti, po pragmati-
cnoj ociglednosti stvari: lice ne moZe prevariti, ponaSanje
84
ne moZe prevariti, naucni proces ne moze prevariti, nista
ne moze prevariti, nista nije dvosmisleno (sto je u sustini
istina: nema lw, nema prevare, postoji samo simulacija,
koja je upravo varljivost cinjenica), po tome su
Amerikanci pravo utopijsko drustvo, po kultu svrsenog
cina, po naivnosti u zakljucivanju, po prenebregavanju zlih
sila. Sarno utopista moze da veruje kako u nekom
poretku, kakav god bio, stvari mogu biti tako naivne. Sva
druga drustva obelezena su nekakvom jeresi, disidencijom,
sumnjicavoseu prema realilOsti, sujeverjem prema nekoj
zloj sili i verovanjem u isterivanje te site pomoeu magije,
verovanjem u moe pojava. Ovde, nema jeresi, nema
sumnjicavosti, kralj je go, cinjenice su tu. Svima je znano
da su Amerikanci fascinirani Zutima, kod kojih predoseea-
ju visi oblik lukavstva, tog odsustva istine kojeg se plaSe.
Istina, ovde nedostaje ironija zajednistva i veselost dru-
stvenog Zivota. Draf svojstvena manirima, pozoristu
drustvenih odnosa, ovde je okrenuta ka spoljaSnjosti, ka
reklamiranju zivota i nacina zivota. Ovo je drustvo koje se
neumomo hvali, iii koje neprekidno sebi dokazuje da pos-
toji. Sve treba da bude javno, koliko vredimo, koliko
zaradujemo, kako Zivimo - nema mesta tananijoj igri.
Imidz ovog drustva je autoreklamni. To dokazuje
sveprisutnost americke zastave, na plantafama, u naselje-
nim mestima, na benzinskim pumpama, nadgrobnim
spomenicima, ne zastave kao herojskog znaka nego kao
zaStitnog znaka za dobru fabricku robu. To je jednostavno
etiketa najlepseg i najuspesnijeg medunarodnog
preduzeea: USA. Zato su hiperrealisti uspeJi da ga odsli-
kaju naivno, bez ironije i osporavanja (DZim Dajn
sezdesetih godina), kao sto je pop-art s izvesnom radosCu
transponovao na platna zapanjujueu banalnost proizvoda
potrosackog drustva. Ni traga od one okrutne parodije
85
americke himne Dzimija Hendriksa. Nazire se sarno laka
ironija, neutralni humor banalizovanih stvari, iz mobil-
home-a i dzinovskog hamburgera na pet metara
dugackom reklarnnom panou, pop i hiper humor tako
karakteristican za americku atmosferu u kojoj kao da su
stvari popustIjive prema sopstvenoj banalnosti. Ali popu-
stIjive su i prema sopstvenoj sumanutosti. Op§tije
one ne teze izuzetnosti, one jesu izuzetne. One poseduJu
ekstravaganciju svojstvenu nesvakiddnjoj svakodnevnoj
Americi, ekstravaganciju koja nije nadrealisticka
(nadrealizarn je opet esteticka ekstravagancija, vrlo evrop-
ska po inspiraciji), ne, ona je ovde pre§la u predmete.
Ludilo, koje je kod nas subjektivno, ovde je postalo ob-
jektivno. lronija koja je kod nas subjektivna, ovde je pos-
tala objektivna. Opsenarstvo, preterivanje, sto su kod nas
svojstva duha i psihickih sposobnosti, ovde su presle u
stvari.
Kolika god bila dosada, pakao svakodnevice u SAD iii
bilo gde drugde, americka banalnost biee uvek hiljadu pu-
ta zanimljivija od evropske, a pogotow od francuske.
MoZda stoga sto je banalnost ovde proistekla iz neizmer-
nih udaljenosti, iz ekstenzivne· monotonije i radikalne
nekulture. Ona je autohtona, koliko i njena suprotnost:
brzina, vertikalnost, preuvelicanost koja se s
voijno§eu i nezainteresovanost prema vrednosttma kOJa se
granici s nemoralno§eu. Dok, je francuska banalnost otpa-
dak bUrZoaske svakodnevice, nastale iz jedne aristokratske
kulture na izmaku pretvorene u malogradanski manijeri-
zam, te bUrZoazije koja se tokom XIX veka istanjila poput
§agrinske koze. U tome je sva sustina: razdvaja nas
bUrZoazije, ona je nosilac ndeg hromozoma banalnostt,
dok su Amerikanci uspeli da ocuvaju izvesnu duhovitost u
materijalnim oznakarna ociglednosti i bogatstva.
86
To je i razlog zbog kojeg Evropljani doZivljavaju kao
zlehudu sudbinu sve §to ima veze sa statistikom, u njoj
odmah vide svoj poraz i zaklanjaju se iza greevitog izazo-
va kvantitativnosti. Amerikanci, naprotiv, doZivljavaju
statistiku kao optimisticki podstrek, dokaz svoje sreene
ruke, razdraganog pristupanja veeini. To je jedina zemlja u
kojoj se kvantitet moze velicati bez griZe savesti.
. Istu popustljivost i duhovitost koja se ispoljava u banal-
nosti stvari Amerikanci isp,oljavaju prema sebi sarnima i
prema drugima. Njihovo je intelektualno pondanje cool,
prijatno. Ne pretenduju onome sto mi nazivarno inteli-
gencijom i ne oseeaju se ugro!eni inteligencijom drugih.
To je za njih sarno poseban oblik duha, kojem se ne treba
bespotrebno izlagati. Njihova spontana reakcija nije negi-
ranje iii osporavanje, njihov je prirodni pokret odobrava-
nje. Kad mi kaZemo: sldem se s varna, to je zato da bismo
potom sve osporili. Kad Amerikanac kale da se slaZe, to
znaci da sasvim iskreno ne vidi nista protiv. Ali ce vrlo
eesto vdu analizu potvrditi cinjenicama, statistickim po-
dacima iii licnim doZivljajima koji ee joj zapravo oduzeti
svaku konceptualnu vrednost.
Ta autoindulgencija s izvesnom duhovitoscu svedoci 0
drustw sigumom u svoje bogatstvo i moe, koje je u neku
ruku interiorizovalo tvrdnju Hane Arent da je americka
revolucija, nasuprot svim evropskim revolucijarna, bila us-
pesna. Ali Cak i uspela revolucija ima svoje !rtve i zrtvena
znarnenja. Reganova vladavina u su§tini je zasnovana na
Kenedijevom ubistw. To ubistvo do danas nije osveeeno,
ni rasvetIjeno, i to s razJogom. Da ne govorimo 0 ubijanju
Indijanaca, cija energija jos zraci nad savremenom
Amerikom. Ovo nije sarno primer za indulgenciju, nego i
za autoreklarnnu, samoopravdavajueu surovost tog
dru§tva, onu pobednicku surovost koja cini sastavru deo
uspelih revolucija.
87
Tokvil sa .zarom opisuje dobrobiti arnericke demokratije i
americkog ustava, hvaleei slobodom nadahnut nacin
zivota, ujednacenost obicaja (vise nego statusnu
jednakost), nadmoe moraine (vise nego politicke) organi-
zacije drustva. Zatim s jednakom jasnoeom opisuje istreb-
ljenje Indijanaca i polo.zaj Cmaca, ali nikad ne dovodi te
dye stvari u vezu. Kao da su se dobro i zlo razvijali odvo-
jeno. Da Ii je moguee da neko ko veoma dobro opa.za obe
pojave, ne primeti njihow povezanost? I te kako, i para-
doks je danas isti: ni/rati necemo rditi zagonetku 0 odnosu
izmedu negativne uteme/jenosti velicine i same te
velicine. Amerika je moena i originalna, Amerika je suro-
va i uzasna - ne treba umanjivati ni jedno ni drugo, niti
nastojati da se te dye stvari pomire.
Ali !ta je s on om paradoksalnom uzvi!enoseu, s onim
jedinstvenim okolnostima Novog sveta 0 kojima je pisao
Tokvil? Sta je s onom arnerickom "revolucijom" koja se
sastojala u dinarnickom reSenju dobro shvaeenog interesa
pojedinca i dobro odmerene kolektivne moralnosti? Prob-
lem koji nije resen u Evropi, i koji je stoga tokom citavog
XIX veka pothranjivao jednu problematiku istorije,
Drzave i odumiranja Dr.zave, Americi potpuno stranu. Sta
je s izazovom koji se nazire jos kod Tokvila: da Ii jedna
nacija moZe da zakljuci sporazum 0 uzvisenosti zasniva-
juei ga na banal nom interesu pojedinca? Da Ii
postoji sporazum 0 jednakosti i banalnosti (interesa, prava
i bogatstva) u kojem je ocuvana originalnost i herojska
dimenzija (jer kakvo je to drustvo bez herojske dimenzi-
je)? Ukratko: da Ii je Novi svet ispunio obeeanja? Da Ii je
ostvario sve dobre strane slobode iii sarno lose strane jed-
nakosti?
Odjek americke moei najCeSCe se pripisuje slobodi i
njenoj primeni. Ali sloboda nije po sebi generaf()f moei.
Sloboda u smislu javnog delanja, kolektivnog diskursa
88
jednog drustva 0 sopstvenim poduhvatima i vrednostima,
ta se sloboda zapravo zagubila u individualnom oslobada-
nju obieaja i agitovanju (agitovanje je, kao sto znamo,
jedna od osnovnih aktivnosti Amerikanaca). Stoga se ge-
neratorom moei pre mogu smatrati jednakost i njene
posledice. Ta jednakost, za koju je Tokvil izvanredno
rekao: "Jednakosti ne zarneram 8to Ijude odvlaci u
traganje za nedozvoljenim uZivanjima, vee 8to ih potpuno
istrosi u traganju za dozvoljenim uzivanjima", to·modemo
ujednacavanje statusa i vrednosti, ta nezainteresovanost
izraza i karaktera, jeste ono 5to razuzdava i raspaljuje
moe. Oko te jednakosti ponovo se ocrtava Tokvilov para-
doks da americki svet zapravo tezi istovremeno apsolutnoj
beznaeajnosti (sve stvari teZe da se izjednace i da poniste
svoju moe) i apsolutnoj originainosti - danas jos vise nego
pre sto pedeset godina, posto su njeni efekti umnozeni
usled geografske rasprostranjenosti. To je svet savrsen po
nezaustavivom razvoju jednakosti, banalnosti i
nezainteresovanosti.
Zanosan je taj dinarnizam celine, ta dinamika ukidanja
razlika koja postavlja, kako je rekao Tokvil, jedan novi
problem u poimanju Ijudskih drustava. Izvanredno je uos-
talom koliko su se Amerikanci malo promenili u protekla
dva veka, mnogo manje nego evropska drustva zahvaeena
politickim revolucijarna XIX veka, dok su oni sacuvali
nedimuto i poput ostrva u vremenu okeanskom udaljeno-
seu ocuvano utopijsko i moral no glediste Ijudi iz XVIII
veka, iii cak glediste puritanskih sekti iz XVII veka, pre-
sadeno i ovekoveceno u zavetrini od istorijskih zapleta. Ta
puritanska i moralna histerezija potice od izgnanstva, od
utopije. Mi ih osudujemo zbog toga: zaSto se revolucija
nye odigrala u toj novoj zemlji, zemlji slobode, isturenom
bastionu kapitalizma? ZaSto "politicko", "socijalno", naSe
omiljene kategorije tu imaju tako malo uticaja? Zato sto
89
socioloski i filozofski XIX vek nije prenesen preko Atlan-
tika, gde stvari jos zive od utopije i morala, od konkretne
ideje sreee i od obicaja, od svega onoga sto je u Evropi
politicka ideologija, s Marksom na celu, likvidirala u teznji
ka "objektivnoj" koncepciji istorijskog preobraiaja. Otuda
mi Amerikancima pridevamo istorijsku naivnost i moralnu
dvolicnost. Ali oni su jednostavno, u kolektivnoj svesti,
blizi utopijskom i pragmatickom modelu miSljenja iz
XVIII veka nego ideoloskim i revolucionamim modelima
koje ee narnetnuti Francuska revolucija.
ZaSto su ovde sekte tako moene i dinarnicne? MeSavina
rasa, institucija i tehnologija trebalo je odavno da ih izbrise
sa scene. Ali one su ovde sacuvale svoju izvomu zivost i
prakticni iluminizam i svoju opsesivnu moralnost. Na neki
nacin, njihov se mikro model prosirio na celu Ameriku.
Od postanka, sekte su imale izuzetno vainu ulogu u tom
acting out-u, u tom prelasku na cin ostvarivanja utopije.
One su te koje Zive od utopije (Crkva je smatra potenci-
jalnom jeresi) i koje se trude da ubrzaju uspostavljanje
Bozjeg Carstva na zemlji, dok se Crkva ddi propovedi 0
spasenju i veri, nadi i milosrdu.
Cini se kao da je sva Amerika usvojila tu sudbinu sekte:
neposrednu konkretizaciju svih mogucnosti spasenja. Um-
nozavanje sekti ne treba da nas zavara: vama je cinjenica
da je cela Amerika zaokupljena sektom kao moralnom in-
stitucijom, njenim neposredni,m zahtevom za bldenstvom,
njenom materijalnom efikasnoseu, njenom kompulzijom
za opravdavanjem, a svakako i njenim ludilom i sumanu-
toseu.
Da Amerika izgubi to moralno g1ediste na sebe samu,
ona bi se raspala. To mozda nije ocigledno Evropljanima,
za koje je Amerika jedna bezocna sila a njen moral jedna
dvolicna ideologija. Ne zelimo da verujemo u moralnu
predstaw koju Amerikanci imaju 0 sebi, ali grdimo. Kad
90
se tako ozhiljno zapitaju zdto ih drugi narodi mrze,
pogresili bismo da se nasmejemo, jer upravo to pitanje
omogueava istovremeno Votergejte i nemilosrdnu osudu
korupcije i drustvenog taloga na filmu i u mediji-
rna - slobodu na kojoj im mozemo pozavideti mi, istinski
dvolicna drustva, cije su licne i jaYne stvari uvek skrivene
iza burioaskog prenemaganja u tajnovitosti i uvdenosti.
Osnovna Tokvilova ideja jeste da duh Amerike pociva u
njenom nacinu zivota, u revoluciji obicaja, morala. Ta
revolucija ne uvodi ni novi pravni poredak ni now
Ddaw, nego jedan prakticni legitimitet, utemeljen u
nacinu Zivota. Spasenje ne dolazi vise od boga ni od
Ddave nego od idealne prakticne organizacije. Da Ii su
tome koreni u protestantskoj sekularizaciji svesti, u intro-
jekciji bozanske jurisdikcije u svakodnevna znanja? Ci-
njenica je, recimo, da je religija usia u svakodnevni Zivot,
sto znaci da njeno utemeljenje vise ne moze biti dovedeno
u pitanje iii preispitivano, jer vise nema transcendentalnu
vrednost. To je religija kao nacin Zivota. SHcno tome i
politika je postala dec svakodnevice, u svojstw pragma-
ticke maSine, igre, interakcije, spektakla, sto znaci da se 0
njoj vise ne moze suditi s cisto politickog gledista. Vise
nema ideoloskog iii filozofskog principa vIadanja, stvari su
u isti mah naivnije i povezanije. ~ t o ne znaci da nema
strategija, ali one su modalne, a ne finalne. I sarna seksu-
alnost postala je dec svakodnevice, sto znaci da ni ona
vise nema transcendentalno znacenje, ni kao zabrana, ni
kao princip analize, uZivanja iii nepokoravanja. Ona se
"ekologizovala", psihologizovala, sekularizovala za do-
macu upotrebu. UsIa je u nacin Zivota.
Preuzviienost naravi i obicaja, hegemonija nacina
Zivota znaci da apstraktna univerzalnost zakona 'ustupa
mesto konkretnim propisima razmene. Zakon se ne
91
zasniva na konsenzusu: podrazumeva se da ga poznajete i
da mu se pokoravate. Ali cast je i ne pokoriti se zakonu, a
istorija je sacinjena istovremeno od velicanja zakona i od
onih koji su ga krSili. Zapanjuje medutim cinjeniea da u
americkom sistemu nema casti u nepokoravanju, ni pre-
stiZa u prekrSajima iii izuzeeima. To je cuveni americki
konfonnizam u kojem mi vidimo znak dru!tvene i
politicke slabosti. Ali ovde se zapravo sporazum gradi pre
na konkretnim propisima nego na nekom apstraknom
zakonodavstvu, na nefonnalnim modalitetima pre nego na
nekom fonnalnom autoritetu. bi znacilo ograditi se od
nekog pravila, napraviti prestup u odnosu na neku
odredbu? Treba razumeti tu konveneionalnu, pragmaticku
solidamost u americkim obicajima koja ne pociva na
dru!tvenom ugovoru nego na nekakvom moralnom spo-
razumu, i pre bi se mogla uporediti sa konsenzusom koji
reguliJe vomju na autoputevima nego sa saobracajnim
propisima koje svako moZe prekrSiti. Po tom konfonniz-
mu americko dru§tvo lici na prvobitne zajedniee, u kojima
bi bilo apsurdno moralno se razlikovati kr!enjem kolektiv-
nog rituala. Taj konfonnizam dakle nije "naivan": on
proistice iz jednog sporazuma na nivou naravi i obicaja, iz
skupa pravila i postupaka zasnovanog na pretpostavei
skoro spontanog pridrZavanja. Dok mi zivimo od skoro is-
to tako ritualnog nepokoravanja ndem sopstvenom
sistemu vrednosti.
Taj "konfonnizam" odra.zava izvesnu slobodu: slobodu
odsustva predrasuda i velikih prohteva. Neko bi rekao da
je odsustvo predrasuda kod Arnerikanaca vezano za od-
sustvo rasudivanja. To bi bilo nepo!teno, ali u krajnju
ruku, mto ne odabrati to jednostavno re!enje umesto
ndeg nezgrapnog i izve!tacenog re!enja? Pogledajte samo
tu devojku koja vas posluZuje u gostioniei: ona to cini u
potpunoj slobodi, S osmehom, bez predrasuda i izve!taCe-
92
1
nosti, kao da sedi prekoputa vas. Stvari nisu jednake, ali
ona i ne ten jednakosti, jednakost je deo obieaja. Su!ta
suprotnost sartrovskom konobaru, potpuno otudenom od
svoje predstave, koji tu situaciju resava tek prelaskom na
jedan teatralni metajezik, podraZavajuci u pokretima
nekakw slobodu iii jednakost koju zapravo ne poseduje.
nesrecn.a intelektualnost u njegovom pondanju, koja
Je kod nas pnsutna u skoro svim drustvenim slojevima. Pi-
tanje jednakosti i slobode paravi nije bilo reseno niti ikad
zapravo postavljeno u ndoj kulturi, jedino je bilo
postavljeno politicko iii filozofsko pitanje jednakosti, a
ono nas ogranicava na vecito pretvaranje. U
Arneriei - poznata je sivar - zapanjeni smo skoro
prirodnim zaboravom statusa, lakoeom i slobodom u od-
nosima .. moze nam se ciniti banalnom iii pro-
stom, all mkad mJe sme!na. NaSa je afektaeija sme!na.
Treba samo pogledati kako se neka franeuska porodiea
sme!ta na kalifomijskoj plan i osetiti uzasavajuci teret
naSe kulture. Arnericka je grupa stalno otvorena,
franeuska celija odmah stvara ogradeni prostor americko
dete trci i pliva kako mu drago, francusko dete' ne odvaja
se od paze da uvek imaju dovoljno
sladoleda I plva, FraneuZl paze na stareSinstvo i teatralno
blagostanje. Po americkim pla.zama se eirkulise Franeuz
kampuje na svom pesCanom posedu. Franeuz se'reklamira
da je na raspustu, ali zadrZava prosecnost svog malogra-
danskog prostora. Dok se za Amerikanee sve moze reci
da su prosecni iii malogradani. Oni svakako nemaju
prefi.njen.ost, ali imaju lakocu prostora, poput
omh kOJl su lmalt prostora, !to im zamenjuje manire i
otmene cetvrtl. Telesna lakoca koju im daje razmah pros-
tora lako nadoknaduje bJediJo erta i karaktera. Prost, ali
easy. Mi kulturi me!ovitosti, koja se ispoljava
kroz mamre j afektaeiju, oni imaju demokratsku kulturu
93
prostora. Mi smo slobodna duha, ali oni su slobodnih
pokreta. Amerikanac koji cirkulise kroz pustinje iii naci-
onalne parkove ne odaje utisak da je na raspustu.
Cirkulisanje mu je prirodno zanimanje, a priroda mu je
granica i mesto za delanje. Ni traga razmek5alom
romantizmu i galoromanskoj mimoci kojima je zatrpano
naSe slobodno vreme. Ni traga od one etikete 'raspust',
koju je kod nas izmislio Narodni front: one obeshrabruju-
ce atmosfere siobodnog vremena otetog od Drzave, kon-
zumiranog s plebejskim duhom i teatralnom brigom 0
tesko zaradenoj razonodi. Sloboda ovde nema staticnu iIi
odricnu definiciju, njena je definicija prostoma i mobilna.
Velika pouka iz svega ovoga jeste da sloboda i
jednakost, kao i neusiljenost i jedino
kao unapred date. To je demokratski dramskl preokret:
jednakost na startu, a ne na cilju. U je razlika
demokratije i egalitarizma: demokraoja pretpostavlja jed-
nakost na startu, a egalitarizam jednakost na cilju. Democ-
racy demands that all of its citizen begin the race even.
Egalitarianism insists that they all finish even.. . .
Medutim, kad se prevazide opsednutost rasudlVanjem I
predrasudama, nastupa veca tolerancija, ali i veca
nezainteresovanost. Ne traZeci vise tudi pogled, oni na
kraju ne primecuju ni jedni druge. Tako se na utici Ijudi
mimoilaze ne gledajuci se, 5to se moze ciniti odrazom
uvidavnosti i pristojnosti, ali sto je isto tako
nezainteresovanosti. A ona barem nije patvorena. To je IS-
tovremeno vrlina i odsustvo vriine.
Govorim 0 americkom "nacinu Zivota" da bih podvukao
njegovu utopijsku prirodu, mitsku banainost, i
velicinu. Tu filozofiju imanentnu ne sarno tehnoloskom
razvoju vee i prevazildenju tehnologija .u
bavljenju tehnologijorn, ne sarno modemostl vec 1 pretera-
94
nosti formi (bilo vertikalnih u Njujorku iii hori-
zontalmh u Los Andelesu), ne sarno banalnosti vee i
apokalipticnim formama banalnosti, ne sarno realnosti
svakodnevice .nego i te svakodnevice koja,
takva kakva je, sadrZi sve odlike fikcije. Te su odlike
Ali. nije maSta. To je ono sto prethodi
maSo ostVarujUCl je. Obmuto od nde sklonosti da anticipi-
zami§ljajuci je iii da je izbegavamo
je. ,Zato mi nikad necemo Ziveti u istinskoj
fikcljl, osudem smo na mdtu i na nostalgiju za
Americki je nacin Zivota, medutim, spontano
zato sto predstavlja prevazildenje mdte u stvar-
noso.
Fikcija nije ni apstrakcija, a ako Amerika i pokazuje iz-
vesnu nesposobnost moci apstrakcije, ta nesposobnost
zaode,va slavodobitni vid u sirovoj stvamosti prosecne
Amenke, .. u apoteozi svakodnevice, u tom empirijskom
duhu . toliko. zapanjuje. Mozda ona uspela
revoluclja mje we tobko uspela u Tokvilovom smislu
spontanosti javnog duha, spontane i konkretne forme us-
meravanj.a . n.aravi modemim vrednostima. Taj
siavodobltm V1d amencke realnosti ne treba traZiti toliko u
institucija koliko u oslobadanju tehnologija i
sItka, u nemoralnoj dinamici slika, u razuzdanosti dobara i
moci i beskorisne energije (ali ko ce
reci gde konsna u kojoj se mnogo vise
reklam?1 TokVllov javni duh. Ipak, to su od-
oslobadanJa, I besprizomost tog drustva znak je
oslobadanja. Oslobadanja wih efekata, od kojih
su neki savrSeno preterani i prezrivi, ali u tome i jeste
stvar: vrhunac njegova logicka posledica, leZi
u razuzdanoso u brzini, u trenutnosti
promene, u sveop!tOj ekscentricnosti. Politika se oslobada
u spektaklu, u reklamnom efektu po svaku cenu,
95
seksualnost se oslobada u svim svojim anomalijama i per-
verzijama (ukljucujuci i odbijanje seksualnosti, poslednji
krik mode, 8to je opet sarno efekat "metastabilnosti" sek-
sualnog oslobadanja), naravi, obicaji, telo i govor
oslobadaju se u ubrzavanju mode. Osloboden nije covek u
svojoj idealnoj realnosti, u svojoj unutrdnjoj istini iii
transparentnosti - osloboden je covek koji menja prostor,
koji cirkulise, koji pol, odecu, obicaje menja prema modi,
a ne prema mora/u, koji mi5ljenje menja prema modelima
mi§ljenja, a ne prema savesti. Eto to je prakticno
oslobadanje, hteli mi to iii ne, bilo da zatimo iii ne za
njegovim rasipanjem i besprizomo§cu. Uostalom, ljudi iz
"totalitamih" zemalja dobro znaju da je u tome prava slo-
boda, sarno im je ona u mislima: moda, najnoviji modeli,
idoli, igra slika, mogucnost cirkulisanja radi cirkulisanja,
reklama, reklamna razuzdanost. lednom recju, orgijanje.
Medutim treba reci da je Amerika ta koja je konkretno,
tehnolo§ki ostvarila tu orgiju oslobadanja,
nezainteresovanosti, otkacinjanja, izlaganja i cirkulisanja.
Ne znarn §ta ostaje od uspele revolucije 0 kojoj je govorio
Tokvil, od one revolucije politickih sloboda i vrlina javnog
mnjenja (u Americi u toj oblasti danas ima svega), ali ona
je svakako uspela u toj revo/uciji, dok mi u Evropi, posle
promdenih istorijskih i apstraktnih revolucija, upravo
gubimo i tu. Logicke posledice modemosti, revolucije
nacina Zivota sa svim njenim, preteranostima mi apsorbu-
jemo protiv volje, u homeopatskim dozarna, uz me§avinu
divljenja i besa. Zaglibili smo se u kultu razlikovanja i
zapravo smo uskraceni u odnosu na radikalnu modemost
koja pociva na nezainteresovanom nerazlikovanju. Tdka
srca postajemo modemi i nezainteresovani i otud takvo
bledilo nde modemosti, otud takav nedostatak modemog
duha u ndim poduhvatima. Nemamo cak ni zloduha
96
modernosti, onoga koji podstice na inovacije do ekstrava-
gancije, cime doseze nekakw bajkovitu slobodu.
Sve 5to se herojski odigralo i unistilo u Evropi pod
znakom Revolucije i Terora ostvarilo se preko Atlantika
na najjednostavniji i najprakticniji nacin (utopija bogatstva,
prava, slobode, drustvenog ugovora i reprezentacije). Na
isti nacin, sve ono 0 cemu smo sanjali pod radikalnim
znakom antikulture, subverzije smisla, destrukcije razuma
i kraja reprezentacije, citava ta antiutopija koja je u Evropi
rasplamsala tolike teorijske i politicke, esteticke i socijalne
konwlzije a nikad se nije ostvarila ('68 je bila poslednji
pokusaj), sve se to ostvarilo u Americi, na najjednostavniji
i najradikalniji nacin. Tu je ostvarena utopija, tu se ostva-
ruje anti-utopija: bezumija, deteritorijalizacije, nedeter-
minisanosti subjekta i govora, neutralizacije svih vrednosti,
smrti kulture. Amerika ostvaruje sve, i stoga postupa em-
pirijski i sirovo. Mi sarno sanjamo i s vremena na vreme
pone§to ostvarimo - dok Amerika izvlaci logicke, prag-
maticke zakljucke iz svega §to je moguce' promisliti. Po
tome je ona naivna i primitivna, ona ne zna za ironiju
pojmova ni za ironiju zavodenja, ona ne ironise s
buducnoscu iii sudbinom, ona dela, ona materijalizuje.
Utopijskoj radikalnosti suprotstavlja empirijsku radikalnost
koju jedino ona dramaticno konkretizuje. Mi filozofirarno
o kraju gomile stvari, ali one se okoneavaju ovde. Ovde
vise ne postoji teritorija (vee jedan cudesan prostor), ovde
su okoncani rea1nost i imaginamost (otvarajuci sve prosto-
re za simulaciju). Tipican model kraja nde kulture treba
dakle tr&Ziti ovde. A upravo ce narn taj arnericki nacin
zivota, koji mi smatramo naivnim iii kulturno nistavnim,
pruziti potpuni analiticki prikaz kraja ndih vredno-
sti - kod nas propovedan u prazno - s obimom koji mu
daje geografska i mentalna dimenzija utopije.
97
Ali, ako je tako, je Ii to ostvarena utopija, je Ii to uspela
revolucija? E da, to je to! Sta biste vi hteli da bude
"uspela" revolucija? To je raj. Santa Barbara je raj,
Diznilend je raj, Sjedinjene Drzave su raj. Raj je to sto
jeste, makar bio i pogrebni, jednolican i povrian. Ali je raj.
Nema drugog. Ako pristanete da izvlacite zakljucke iz
snova, ne sarno politickih i sentimentalnih, nego i
teorijskih i kultumih, onda Ameriku treba i danas da
posmatrate s istim naivnim zanosom kao su cinile ge-
neracije koje su otkrile Novi svet. S istim zanosom s kojim
sami Amerikanci gledaju na svoju svoje varvar-
stvo i svoju moe. U protivnom, 0 njoj necete
razumeti kao necete razumeti 0 svojoj istoriji iii
kraju svoje istorije. Jer Evropa se ne moze razumeti
polazeCi od sebe same. Sjedinjene DrZave su tajanstvenije:
tajanstvo americke realnosti prevazilazi naSu fikciju i naSa
tumaeenja. Tajanstvo koje ne nastoji da sebi da
smisao iii identitet, koje ne mari ni za transcendentnost ni
za estetiku i koje, upravo iz tog razloga, jedinu
veliku mod emu vertikalnost u svojim zgradarna koje su
najvelelepnije postoji u vertikalnom poretku a
pritom se ne pokoravaju pravilima transcendencije, koje
su najcudesnija arhitektonska dela a pritom se ne
pokoravaju zakonima estetike, koje su ultramodeme, ul-
trafunkcionalne, ali koje sadrze nespekulativno,
primitivno i sirovo - jedna takva kultura, iii nekultura za
nas ostaje tajrla. .
Introverzija, koncept koji zasenjuje efekte
smisla, to nam je blisko. Ali objekat osloboden svog kon-
cepta, koji moze da se ekstravertno i ekvivalentno siri u
svim svojim efektima, to je za nas zagonetka. Ekstravert-
nost je za nas tajna - baS kao !to je za Marksa bila roba:
hijeroglif modemog sveta, tajanstven upravo je
98
ekstravertan, fonna koja se ostvaruje u svom cistom dela-
nju i cistom cirkulisanju (cao Karl!).
S tog gledista,· za nas je citava Amerika pustinja. Njena je
kultura sirova: doslovnom transkripcijom u realnost ona
zrtwje intelekt i sw estetiku. Ona je tu sirovost nesumnji-
vo stekla prvobitnim decentraIizovanjem ka nenaseljenim
teritorijama, ali pored toga i nesvesno, Indi-
janaca. Mrtav Indijanac tajanstveni jemac tih primi-
tivnih mehanizama, sve do u modemo doba stika i tehno-
logija. Mozda su Amerikanci, misleci da su Indi-
jance, zapravo samo razvejali njihov jed? Oni su pustinje
prokrcili, oznacili unakrst autoputevima, ali usled nekog
tajanstvenog sadejstva njihovi su gradovi dobili strukturu i
boju pustinje. Oni nisu razrusili prostor, oni su ga jednos-
tavno ucinili beskonacnim razorivSi mu srediste (poput
gradova rastegljivih unedogled). Time su otvorili istinski
prostor za fikciju. Ni u "divljoj misli" nema prirodnog
sveta, nema transcendentnosti coveka, ni prirode, ni istori-
je - kultura je sve iIi nista, kako nam drago. Na isto ovo
nerazlikovanje nailazi se ponovo na vrhunciJ modeme
slmulacije. Ni tu nema prirodnog sveta i ne moZete razli-
kovati pustinju od metropole. Sto ne znaci da su Indijanci
bili beskrajno bliski niti da su Amerikanci od nje
beskrajno udaljeni: i jedni i drugi nalaze se s obe strane te
idealnosti prirode, a i s obe strane idealnosti kulture i ,
podjednako su otudeni od jedne i od druge.
Ovde nema kulture, nema kultumog diskursa. Nema
ministarstva, nema komisija, nema subvencija, nema una-
predenja. Ni traga od kultumog patosa, od fetisizma
nasleda kojem se prepustila cela Francuska, - ni traga od
tog sentimentalnog, a danas i drZavnog i zaStitnickog
prizivanja kulture. Bobur je ovde nemoguc koliko i u
Italiji (samo iz drugih razloga). Ne sarno da ne postoji
99
centralizacija, vee ni ideja 0 kultivisanoj kulturi, kao ni
ideja 0 milosrdnoj i svetoj religiji. Nema kulture kulture ni
religije religije. Trebalo bi pre govoriti 0
kulturi koja se sastoji u obicaja i nacina Evota.
To je jedina zanimljiva kultura, kao su u Njujorku za-
nimljive jedino ulice a ne muzeji. Cak i u plesu, filmu, ro-
manu, fikciji, arhitekturi, sve je specificno americko
ima neceg sirovog, nije pretrpelo glacanje i fraziranje,
retoriku i teatralnost ndih budoaskih kultura, !to nije bilo
nalickano bojama kultumog razlikovanja.
Kultura ovde nije onaj izvanredan carobni napitak koji
se u nas pije u jednom posveeenom mentalnom prostoru i
kojem sleduje specijalna iubrika u novinama i medu
velikim mislima. Kultura, to je prostor, brzina, bioskop,
tehnologija. Ona je autenticna, ako se to za i!ta moze reci.
To nije filmski dodatak, brzinski dodatak, tehnolo!ki do-
datak (kod nas se swda oseea ta kalemljena, heterogena,
anahrona modemost). U Americi, bioskop je istinit, jer su
citav prostor i citav nacin Zivota kinematografski. Taj rez,
ta apstrakcija koju mi saZaljevamo, ne postoji: Zivot jeste
bioskop.
Iz tog razloga traganje za umetnickim delima iii kul-
tumim prizorima uvek mi je izgledalo tdto i neumesno.
Oznaka kultumog etnocentrizma. Ako je nekultura ono
sto je originalno, onda treba dosegnuti nekulturu. Ako
pojam ukusa i!ta znaci, onda narn on nalafe da ne izvozi-
mo svoje estetske prohteve tamo gde im nije mesto. Kad
Amerikanci prenesu nde romanske samostane u njujorske
Klojstere, mi to smatramo neoprostivim izvrtanjem smisla.
Ne cinimo to i sarni prenoseei tamo nde kultume vred-
nosti. Mi nemarno prava na zabunu. Oni u neku ruku
imaju pravo na to, jer oni imaju prostor, a njihov je
prost or odsjaj svih drugih. Kad Pol Geti sakuplja u
Malibuu, u pompejanskoj viii na obali Pacifika Rembranta,
100
Impresioniste i grcko vajarstvo, on je dosledan americkoj
cistoj baroknoj logici Diznilenda, on je originalan,
to Je savrSen potez cinizma, naivnosti, kiea i nesvesnog
humora - neverovatan po besmislenosti. Naime, to nesta-
janje estetskog i uzviknih vrednosti u kicu i hiperrealnosti
opcinjava isto koliko i nestajanje istorije i realnosti u
televiziji. Zadovoljstvo treba trafiti u toj sirovoj pragmatici
vrednosti. Ako parntite samo vd imaginami muzej, pro-
mdicete ono !to je bitno (a to je upravo ono nebitno).
Reklame koje prekidaju filmove na televiziji svakako
predstavljaju povredu morala, ali one odlicno isticu da
veei deo televizijske proizvodnje nikad ne dosegne nivo
"estetskog" i da je u su§tini istog reda kao reklame. Veeina
filmova, i to ne beznacajnih, zasniva se na lstoj svako-
dnevnoj romansi: kola, telefon, psihologija,
!minka - prosto i jednostavno odslikavanje nacina zivota.
Reklame nisu niJta drugo: one kanonizuju nacin Evota
putem slike, pretvaraju ga u istinsko integral no kolo. A
sve se na televiziji, bez razlike, predstavlja
mskokaloncnu III cak potpuno nekaloricnu dijetu, eemu se
onda faliti na reklame? Svojom nistavnoJCu one eak
uzdi.fu kultumi nivo onoga !to ih okru.fuje.
nekultura, wlgamost ovde nemaju Istl
kao u Evropi. IIi je u pitanju sarno evropejska
zasenJenost, zaslepljenost jednom irealnom Amerikom?
Mozda su oni jednostavno wlgami, a ja samo sanjam 0
metawlgamosti? Who knows? Dode mi da ponudim onu
staru opkladu: ako nisam u praw vi nista ne gubite, ako
sam u praw vi dobijate sve. Cinjenica je da nam izvesna
kOja. nam se u Evropi cini neprih-
Izgleda Vise nego prihvatljiva: zadivlju-
Juca. CtnJemca Je da se sve nde analize na temu otudenja,
konformizma, jednobraznosti i dehumanizacije ruse same
101
od sebe: u odnosu na Ameriku one su te koje postaju wl-
game.
Zuto je jedan tekst po put ovoga koji sledi (autora G.
Feja) u isti mah tacan i potpuno pogreSan? "Kalifomija se
namece kao totalni mit nueg doba... Vi§erasnost, hege-
monisticka tehnologija, psihoanaliticki narcisizam, urbani
kriminal i audiovizuelna prezasicenost: Kalifomija, ta su-
per-Am erika, namece se kao apsolutna antiteza
autenticnoj Evropi ... od Holiwda do rok -limunada, od
E. T. -ja do Rata Zvezda, od neodoljivih pseudo-pobuna u
kampusima do sumanutosti Karla Sagana, od neognostica-
ra iz Silikonske Doline do misticara jedrenja na dasci, od
novoindijskih gurua do aerobika, od dzoginga do psihoa-
nalize kao oblika demokratije, od kriminala kao oblika
psihoanalize do televizije kao oruda despotizma,
Kalifomija se ustolicila kao prestonica simulakruma i
neautenticnosti, kao apsolutna sinteza cool staljinizma.
Kalifomija je histericna zemlja, Zlza okupljanja
prognanika, zemlja neistorije, nedogadanja, ali u isti mah
zemlja vrenja i neprestanog pomodnog ritma, to jest po-
drhtavanja u mestu, tog podrhtavanja koje je progoni,
posto joj svakog casa preti zemljotres.
Kalifomija nije izmislila: ona je sve uzela od
Evrope, i ponovo joj to posluZila izobliceno, smisla,
premazano pozlatom Diznilenda. Svetsko tIDOg
ludila, ogledalo nuih i nue dekadencije, kali-
fomizam, taj vruci amerikanizam, danas zapljuskuje om-
ladinu i nameee se kao mentalni vid SIDE... Revolucio-
namoj teskobi Evropljana Kalifomija suprotstavlja svoju
dugacku povorku privida: parodiju nauke s kampusima
bez obreda, parodiju grada i urbanizma s maglinom Los
Andelesa, parodiju tehnike sa Silikonskom Dolinom,
parodiju enologije s otumim vinima iz Sakramenta,
parodiju religije s guruima i sektama, parodiju erotizma s
102
deeacima s plaie, parodiju droge s kiselinama (1), parodiju
drustvenosti s komunama... tak je i kalifomijska priroda
nalik holiwdskoj parodiji antickih mediteranskih predela:
plavo more (!1), previSe divlje planine,
blaga iii previse suva klima, nenastanjena raz - carana
priroda, iz koje su odbegli bogovi: turobna zemlja pod
previse jarkim suncem i bezizrazan lik nue smrti, posto ce
Evropa sigumo umreti preplanula, s osmehom i kozom
blago izgorelom pod s letnjeg raspusta."
Sve je to istina (ako hocemo), je i sam ovaj tekst
nalik na histericni stereotip koji pripisuje Kalifomiji. Mora
biti da on, uostalom, krije nesumnjivu zadivljenost prema
svom predmetu. Ali ako smemo parafi'azirajuci G. Feja da
tvrdimo upravo obmuto, on sam nije umeo da izvede taj
preokret. Nije zapazio kako se na obodima te beznacajno-
sti.' "tihog Judila" beznacajnosti, tog mJitavog
khmatlzovanog pakla koji opisuje, stvari izvrcu u svoju
suprotnost. Nije shvatio izazov te "marginalne transcen.
dencije" u kojoj je citav jedan svet suoeen sa svojim
rubom, sa svojom "histericnom" simulacijom - a i zaJto da
ZaJto da Los Andeles ne bude parodija grada?
Stlikonska Dolina parodija tehnike? Zuto ne parodija
drustvenosti, erotizma i droge, eak i parodija mora (suvise
plavog!) i sunca (suvi§e sjajnog!). Da ne govorimo 0
muzejima i kulturi. Naravno da je sve parodija! Ako se sve
te vrednosti ne daju parodirati, znaci da su postale
nevaine. Da, Kalifomija (a s njom i Amerika) jeste
.noSe dekadencije, ali ona nije dekadentna
ona J e hlperrealno vitalna, ona ima sw energiju simula-
kruma. "To je svetsko neautenticnosti" - naravno:
to i cini njenu originalnost i moe. To uzdizanje na visi ste-
pen simulakruma ovde oseeate sasvim prirodno. Uzgred
receno, je Ii on dolazio ovamo? Da jeste, zhao bi
da kljuc za Evropu nije u njenoj odigranoj nego
103
u ovoj parodicnoj i sumanutoj anticipaciji koju predstavJja
Novi svet. On ne vidi da, iako svaka pojedinost Amerike
moze biti prezriva iIi beznacajna, celina prevazilazi
mdtu - samim tim, svaka pojedinost iz njegovog opisa
moze biti tacna, ali celina prevazilazi granice gluposti.
Ono §to je novo u jeste sudar prvog stepena
(primitivnosti i sirovosti) s 'treoom vrstom' (apsolutnim
simulakrumom). Nema drugog stepena. Tdko pojmljiva
situacija za nas kojima je uvek bio najdraZi onaj drugi
nivo, refleksije, podvajanja, nesreene svesti. Ali nijedna
vizija Amerike nema opravdanja izvan ovog izvrtanja
vrednosti: Diznilend je ono Film, televizija, to
je stvarnost! Freeways, safeways, skylines, brzina, pusti-
nje, to je Amerika, a ne muzeji, crkve, kultura ... Ukafimo
ovoj zemlji divljenje kojeg je dostojna, i zagledajmo se
malo u sme§nu stranu sopstvenih naravi i to je
dobit i uZivanje u putovanjima. Da bi se videla i osetila
Amerika, treba barem za trenutak osetiti negde downtown,
u Obojenoj Pustinji iii u krivini nekog freeway da je
Evropa nestala. Treba se barem za trenutak zapitati:
"Kako neko uop§te moze biti Evropljanin?"
104
KRAJMOCI?
Pedesete go dine u SAD bile su zlatno doba (When the
things were going on), za kojim se jo§ uvek oseea nos-
talgija: ekstaza moei, moe moei. Sedamdesetih godina,
moe je jos uvek tu, ali draf je prekinuta. To je doba orgi-
janja (rat, seks, Menson, Vudstok). Danas vise nema orgi-
janja. SAD se, kao i svi ostali, danas suocavaju s jednim
razmeksanim svetskim poretkom, s jednom razmeksanom
svetskom situacijom. To je nemoe moei.
Ali to sto Sjedinjene ddave vise nisu monopolisticki
centar svetske moCi ne znaci da su one izgubile moe, vee
jednostavno znaci da vise ne postoji centar. Pre bi se mo-
glo reei da su one postale orbita jedne imaginame moei na
koju se svi pozivaju. S tacke gledista konkurencije, hege-
monije i "imperijalizma" svakako su izgubile poene, ali su
s eksponencijalnog gledista na dobitku: pogledajte na
primer nepojamni rast dolara, koji nije srazmeran
ekonomskoj nadmoei, ali koji tim vise zadivljuje,
pogledajte bajkovito uspenje Njujorka i, zasto da ne, svet-
ski uspeh Da/asa. Amerika i dalje poseduje moe,
iIi kultumu, moe kao specijalni efekat.
Citava je Amerika po uzoru na Regana postala kalifomij-
ska. BivSi glumac, bivSi kalifomijski guvemer, prosirio je
na celu Ameriku kinematografsku i euforicnu, ekstraver-
tnu i reklamnu viziju vestackih raj eva sa Zapada.
Obnavljanjem prvobitnog americkog sporazuma 0 ostva-
105
renoj UtOP1Jl, uspostavio je izvestan vid ucene lakoCi
zivljenja. Jer onaj idealni spoj 0 kojem je govorio Tokvil
izgleda da se raspao: Amerikanci mozda i dalje imaju
izostren smisao za individualni interes, ali izgleda da nisu
ocuvali smisao koji bi se kolektivno mogao pripisati nji-
hovim poduhvatima. Otud dana§nja kriza, koja je duboko
ukorenjena i stvarna, i koja teZi rehabilitaciji ideje
pripadnosti zajednici, jedne vrednosti koja bi spontano
usmerila pona§anje i koja bi bila nekakva idealna
rezultanta sila. To je Reganov uspeh u poduhvatu
prividnog vaskrsavanja americkog prvobitnog prizora.
"America is back again". Oslabljeni Vijetnamskim ratom,
koji im je bio isto toliko neshvatIjiv koliko i upad malih
zelenih u nekom stripu, koji su uostalom tako i
doZivljavali, izdaleka, kao televizijski rat, ne razumevajuci
za§to ih svet osuduje i zamisljajuci da je jedino moguce da
je na njih usmerena ostvarena utopija Zla - komunizam,
posto su oni ostvarena utopija Dobra, zaklonili su se u
lakocu, u pobedonosnom opsenarstvu. Opet potpuno kali-
fomijskom, jer u stvarnosti u Kaliforniji nije uvek
suncano, vee je cesto sa suncem pomdana i magI a iii
losandeleski smog. A vi je ipak pamtite kao suneanu, kao
suncem obasjan ekran. Takvaje Reganova fatamorgana.
Amerikancima, kao i ostalima, nije stalo da se pitaju da Ii
veruju iii ne veruju u zasluge svojih voda, niti u to da Ii je
njihova moe stvarna. To bi iti odvelo predaleko. Radije se
pona§aju kao da u nju veruju, pod uslovom da se njihovo
verovanje ne uzme zdravo za gotovo. Vladati danas maei
pruhti prihvatIjive make kredibiliteta. Kao u reklami, a
isti je i efekat prianjanja datom scenariju, bio on politieki
iii reklarnni. Reganov je scenario i jedno i drugo istovre-
meno, i to uspebn.
106
Sve se zasniva na spici. Posto je drustvo definitivno
poistoveeeno s preduzeeem, sve se zasniva na sinopsisu
performansa i preduzetnistva, njegovi rukovodioci treba
da proizvedu sve make reklarnnog imidh. I najmanji je
propust neoprostiv, jer bi time sva nacija bila osteeena.
ImidZu moZe da doprinese Cak i bolest, kao sto je
Reganov rak. Dok su nasuprot tome politi eke slabosti i
nedostaci bemaeajni. Prosuduje se sarno na osnow po-
jaYne strane.
Taj konsenzus u simulaCiji mnogo je otpomiji nego sto
nam se eini, jer je mnogo manje izlo!en iskusenjima politi-
eke istine. Sve na§e modeme vladavine reklamnim propi-
sima u regulisanju javnog mnjenja duguju izvesnu
politicku metastabilnost. Nemoe, skandali, porazi za
sobom vise ne povlace katastrofu. V dno je da budu
prikazani uverljivo i da publika bude svesna napora koji se
u tom smislu eini. "Reklamni" imunitet vlasti podseea na
reklamni imunitet poznatih marki praSka za rublje.
Niko vise ne broji greSke rukovodilaca, iz raznih
zemalja, koje bi u neko drugo doba strmoglavo ubrzale
njihov pad i od kojih se, u sistemu simulacije vlasti i kon-
senzusa putem nezainteresovanosti, svi lako oporave.
Narod se vise ne dici svojim vodama, a ovi se vise ne dice
svojim odlukama. Dovoljna je i najmanja prividna
kompenzacija da se vaspostavi reklamno poverenje. Poput
operacije u Granadi preduzete posle trista poginulih u Li-
banu. Scenario bez rizika, rezija proraeunata, dogadaj
vestaCki, uspeh osiguran. Uostalom, ta dva dogadaja, u
Libanu i Granadi, svedoce 0 istoj politickoj irealnosti:
prvi, teroristieki, potpuno je izmakao kontroli; drugi, pot-
puno namelten, nije joj dovoljno umakao. Oba su bila be-
smislena u odnosu na veltinu vladanja. Nadovezali su se u
prazno, sto je odlika dana§nje politicke scene.
107
Ista autoreklama, isti kult poverenja, isti kult spice u novoj
reganovskoj generaciji. Dinamicnoj, euforicnoj - iIi.
receno, dinamizujueoj, euforizujueoj. Ni sreea za nJu mJe
neka nova ideja, niti je uspeh motivacija, jer ona vee sve
to ima. To zapravo nisu militanti nego simpatizeri
sreee i uspeha. Generacija izrasla iz
setih godina, ali potpuno oslobodena nostalgtJe, gnze .sa:
vesti, cak i podsvesti 0 tim ludim godinama.
poslednje tragove
hirurgije, s novim licem, nOVlm noktima, ulaStemm neu-
ronima i softverom u punom jeku. Generacija koja se ne
pokreee ni na ambiciju, ni na energiju potisnutog, nego je
savrseno preusmerena na sebe, zaijubijena u poslove
manje zbog profita iii prestiZa nego zbog neke vrste de-
monstracije optimalnih Ona
swgde oko medija, 1 msu
monstrumi bilOisa nego pnrepcl SOUbllOlsa, Jer Je 1 sam
bilOis postao soubilOis. Clean and perfect. Japi. Iz samog
imena odzvanja to radosno preobraeenje. U odnosu na
prethodnu generaciju, nije bilo razdiruee vee jed-
nostavno pranje, o prost, zaborav - pomalo lrealan posle
suvise jakog dogadaja. Japi nisu prebegli buntovnici, to je
nova rasa, siguma u sebe, pomilovana, oprana, koja se
lako snalazi u svetu performantnog, mentalno
nezainteresovana prema svakom drugom cilju izuzev
promene i unapredenja (un41predenja svega: proizvoda,
Ijudi, istraZivanja, karijera, nacina Zivota!). Mozda
pretpostavljali da ee -
godina ustupiti mesto jednoJ mobdnoJ 1 razoearanoJ e!lU,
ali nije tako: ova je, barem kako sama sebe reklamlra,
mobilna i ocarana. Ta ocaranost je tako mlaka: ona busi,
ali da sebe ne raskopa, bilo da je ree 0 poslovima,. politici
iii informatici, ona se najavljuje kao blago operaclonalna.
Njen bi slogan mogao biti:
108
You CAN'T HAVE YOUR MONEY AND SPEND IT TOO!
You CAN'T HAVE YOUR CAKE AND EAT IT TOO!
You CAN'T EAT YOUR WIFE AND FUCK IT TOO!
You CAN'T LIVE AND HAVE YOUR LIVING TOO!
Ali ta je lakoea neumoljiva. Njena je logika neumoljiva.
Ako je utopija ostvarena, onda nesreea ne postoji, siro-
maSnima se vise ne moze verovati. Ako je Amerika vas-
krsnula, onda se pokolj. Indijanaca nije ni odigrao,
Vijetnam se nije ni odigrao. Obilazeei bogate raneere iii
poljoprivrednike sa Zapada, Regan nije nikad pretposta-
vio, a kamoli pomenuo da postoje siromaSni. On lOa jedi-
no za ociglednost bogatstva, tautologiju moei, koju
prosiruje na dimenzije nacije, pa i citavog sveta.
Beskuenici su osudeni na zaborav, napustanje, prosto i
jednostavno na nestanak. To je logika must exit. Poor
people must exit. Ultimatum bogatstva, produktivnosti,
brise ih sa scene. S pravom, jer oni imaju los obicaj da se
ne povinuju opstem konsenzusu.
Beda koja je doskora nekako olakSavana, koja je
odriavana u orbiti subvencionirane socijalizacije, sve se to
rusi pod zahvatom bogomdanog (predsednikovog)
dekreta. Izgleda kao da se StraSni Sud vee odigrao. Do-
brima je presudeno da su dobri, ostaIi su napusteni. Kraj
dobre volje, kraj nemime savesti. Treci svet je. zle Ii sud-
bine, izbrisan. On je sluzio samo da uznemiri savest boga-
tih i svi pokusaji njegovog spasavanja bili su osudeni na
propast. Tome je kraj. Ziveo Cetvrti svet, onaj kojem se
ka.ze: "Utopija je ostvarena, neka nestane onaj ko u njoj
ne ucestwje", onaj ko nema pravo da se pomoJi na
povrsini, disenfranchised, uskraeen za moe govora,
osuden na zaborav. koji ee biti izbacen i koji ee crknuti
drugorazrednom smreu. .
Disenfranchising.
109
Gube se prava, jedno po jedno, posao, pa kola. Nema
driver's license - nema identiteta. Tako citavi slojevi
stanovnistva, potpuno napusteni, tonu u zaborav.
Oslobadanje je bilo istorijski dogadaj: bilo je obelezeno
emancipacijom suzanja i rob ova, dekolonizacijom Treeeg
sveta i, u ndim drustvima, sticanjem razlicitih, danas
svuda priznatih prava: na rad, na glasanje, na seks, prava
zena, zatvorenika, homoseksualaca. Ljudska prava su
svugde priznata. Navodno, svet je osloboden, nema se
vise za sta boriti. Ali istovremeno, citave se grupe pustose
iznutra (pojedinci takode). Socijala ih je zaboravila i oni se
i sami zaboravljaju. Ispadaju iz igre, po put zombija
osudenih na potiranje i statisticke krivulje nestajanja. To je
Cetvrti svet. Citava podrucja naSih modemih drustava, ci-
tave zemlje Treeeg sveta upadaju u tu opustosenu zonu
Cetvrtog sveta. Ali dok je Treei svet jos imao politicki
smisao (iako je to bio kolosalni svetski promdaj), Cetvrti
svet ga nema. On je transpolitican. On je rezu/tat politicke
nezainteresovanosti naSih drustava. socija/ne
nezainteresovanosti nasih naprednih drustava, ekskomu-
nikacije koja pogada upravo drustva komunikacije. To
van na celoj zemaljskoj kugli. To se moze uporediti jedi-
no s onim hiljadama tona kafe koje su sagorevane u
lokomotivama da bi se odrZale svetske cene. IIi pak s pre-
kobrojnima u primitivnim etnickim grupama, koje je neki
prorok kao leminge vodio u nepovrat, ka okeanskom
horizontu na kojem su nestajali. I sarna politika pojedinih
druva postaje negativna. Njen cilj viSe nije socijalizacija,
integracija, stvaranje novih povlastica. Iza tih privida soci-
jalizacije i participacije, ona desocijalizuje, obezvreduje,
proteruje. Drustveni poredak zasniva se na razmenarna,
tehnologijama, visokospecijalizovanim udruzenjima i
takvom intenzifikacijom on dezintenzifikuje citave zone
koje postaju rezervati, a ponekad ni to: deponije, pustare,
110
nove pustinje za novu sirotinju, poput onih oko atomskih
central a autoputeva. Nista se neee uciniti za njihovo
spasavanJe, a mozda se nista i ne mofe uciniti, jer su se
oslobadanje, emancipacija, ekspanzija vee odigraIi. Tu
dakle. nema elemenata neke buduce revolucije, to su
neumltne posledice jednog orgijanja moei i jedne
nepovratne koncentracije sveta kao posledice te
ekstenzije. !edino je pitanje: koja ee situacija proisteei iz
progreslvnog (koje vee, pod Reganom
I Tacerkom dobija surovi zaokret)?
Pitamo se otkuda tolika Reganova popularnost. Ali trebalo
bi utvrditi .m.u)e poverenje ukazano. Skoro je
lepo da bl bllo Isbmto: kako je moguee da su pred
nJlm odbrane pale? Kako to da nijedan pogreSan
korak, mJedan nije okrnjio poverenje koje mu je
ve.,e da ga Je sarno paradoksalno pojacao? (sto
nase francuske vlastodrice za koje se stvari odvi-
.sto. se vise razmeeu inicijativom i dobrom
volJom, Vise 1m opada popularnost). Ali to je upravo
otud sto Je poverenje koje je ukazano Reganu paradok-
sa/no poverenje. Kao sto se razlikuje pravi san od para-
doksalnog spavanja, tako bi trebalo razlikovati stvamo
poverenje od paradoksalnog poverenja. Prvo se ukazuje
coveku rukovodiocu srazmemo njegovim vrli-
narna I Paradoksalno poverenje jeste ono koje
se ukazuJe nekome u zavisnosti od njegovog neuspeha iii
odsustva vrlina. Tipican primer za to jeste proces dobro
poznat u istoriji mesijanskih i milenaristickih pokreta, kad
neka nakon kraha svog prorokovanja, umesto da se
rastun I odrekne svog vode, sabija redove oko njega i
stvara sektaSke iii crkvene ustanove, kao potporu
za ocuvanJe vere. Ate su ustanove tim postojanije sto vise
crpu energiju iz propalog prorocanstva. To "dodatno"
111
poverenje i ne podnosi nedostatke, posto se zasniva na
negiranju p ~ r a z a . Takva je, uz duma postovanje razlika,
zapanjujuCa aura oko Reganovog kredibiliteta koja navodi
na pomisao da je americko prorocanstvo, sjajna prilika za
ostvarivanja utopije, zajedno sa svetskom moci, propalo,
da se nije ostvario imaginarni podvig koji je trebalo da
ovenca dvovekovnu istoriju, i da je Regan posledica
propasti tog prorocanstva. S Reganom, citav se nekada
efikasni sistem vrednosti idealizuje i postaje imaginaran.
Stika Amerike i za same Amerikance postaje imaginarna,
iako je nesumnjivo sustinski kompromitovana. To
preobraeanje spontanog poverenja u paradoksalno pove-
renje i ostvarene utopije u imaginarnu hiperbolu cini mi se
odlucujucom prekretnicom. Ali stvari bez sumnje nisu
tako jednostavne. Jer ne znaci da je stika Amerike sustin-
ski izmenjena u ocima samih Amerikanaca. Ne znaci da je
ta prekretnica reganovskog doba nesto vise od novog
zapleta. Who knows? To je isto toliko tesko proceniti
koliko i razluciti neki proces od simulacije procesa, kradu
od simulacije krade. Amerika je i sama zagazila u tu eru
nerazlucivog: da Ii ona jos stvarno ima moc iii je samo
simulira?
Da Ii se Regan moze smatrati zaStitnim znakom savre-
menog americkog drustva - drustva koje je nekad imalo
originalne odlike moci, a sada se nalazi u stadijumu
plasticne operacije podmladivanja? Druga bi pretpostavka
mogla biti: Amerika vise nije one sto je bila, ali nastavlja
svoju putanju, zapala je u histereziju moCi. Histerezija:
proces koji se odvija po inerciji, efekat koji traje i kad je
njegov uzrok nestao. Na taj nacin se moze govoriti 0 his-
tereziji istorije, histereziji socijalizma, itd. Proces se i dalje
odvija poput tela koje se kreee na osnow steeenog
ubrzanja iii sile inercije, iii poput coveka bez svesti koji i
dalje stoji usled sile ravnoteze. IIi pak, komicnije: poput
112
biciklista iz Zarijeve Muijacine, koji su umrli od iscrplje-
nosti u prelasku preko Sibira, ali koji i dalje pedaliraju i
pokrecu Veliku MaSinu, posto su mrtvacku ukocenost
pretvorili u pokretacku energiju. Savrsena fikcija: mrtvaci
su moZda cak u stanju da ubrzavaju i da pokrecu maSinu
bolje nego zivi, posta vise nemaju briga. Da Ii Amerika
lici na dekatoped Alfreda Zarija? Ali opel, iako izgleda
ocigledno da se dogodio nekakav prekid napajanja, iIi
prekid drdi americke maSipe, ko ce reci da Ii je to usled
nedovoljnog iIi prejakog napajanja mehanizama?
Sigurno je da oporavljanje velikih ideja i nemilost ista-
rijskih strasti Ameriku manje pogada nego Evropu, jer to
nisu pokretaci njenog razvoja. Nju, medutim, pogada
nestanak ideologija koje su je osporavale i iznemoglost
svega sto joj se suprotstavljalo. Ako je bila mocnija u prve
dye decenije posle Drugog svetskog rata, bile su mocnije i
ideje i strasti koje su je raskrinkavale. Americki sistem
mogao je da otrpi zestoke napade (Cak i iznutra, Sezdese-
tih i sedamdesetih godina). Danas, Amerika vise nema istu
hegemoniju ni isti monopol, ali je u neku ruku neospora-
vana i neosporiva. Bila je svetska sila, a postal a je model
(za biznis, trziste, preduzetnistvo, performans) koji se uni-
verzalizuje sve do Kine. Internacionalni stil dan as je
americki. Nista joj se zapravo vise ne suprotstavlja, ofan-
zivna periferija se resorbovala (Kina, Kuba, Vijetnam),
velika antikapitalisticka ideologija postala je isprazna. Sve
u svemu, sirom sveta, uspostavlja se oko Sjedinjenih
DrZava isti efekat konsenzusa kao oko Regana u SAD.
Efekat kredibiliteta, reklame, slabljenje odbrambenih me-
hanizama potencijalnog protivnika. Tako je bilo s
Reganom: malo pomalo vise niceg nije bilo protiv njega,
nicega naspram njega, iako se njemu sam om zapravo ne
moze pripisati politicka genijalnost. Konsenzus' usled
efuzije, elizije opozitivnih elemenata i margina. Politicka
113
dekadencija i reklamna uzvisenost. Isto je tako sa Sjedi-
njenim Driavama na planetarnom nivou. Ne eini se da je
amerieka moe nadahnuta nekim samosvojnim duhom (ona
funkcionise po inerciji, pojedinaeno, uprazno, sputana
sopstvenom snagom) - medutim, Amerika uZiva u nekoj
vrsti blica, reklarnnog udara. Kao da se po svetu siri
nekakva mitska i reklamna moe Amerike, srazrrnerna
reklamnoj polarizaciji oko Regana. Na taj naein, pomoeu
tog navodnog viska vrednosti, eksponencijalnog,
autoreferencijalnog i zapravo neosnovanog kredibiliteta
citavo se drustvo stabilizuje pod reklamnom perfuzijom.
Poplava dolara na svetskim berzarna je simbol i najbolji
primer za to.
Ali to je ipak krhka metastabilnost, koliko na planu
spoljaSnje toliko i na planu unutraSnje politike. Jer je ona,
u krajnju ruku, zasnovana sarno na rusenju svake stvame
alternative, na nestajanju otpora i antitela. Tu leZi stvama
kriza americke moei, kriza moguee stabilnosti po inerciji,
uspona moei u prazno. Dna je po mnogo eemu sliena
gubitku antitela u prezaStieenom organizmu. Zato mi Re-
gan oboleo od raka zvuei kao poetska ironija. Stilska figu-
ra raka u poneeemu je nalik tom transparentnom
kredibilitetu, toj euforiji tela koje vise ne proizvodi
antitela, i kojem preti unistenje usled viska funkcionalno-
sti. Prvi covek najveee svetske site oboleo od raka! Vlast u
metastazi. Dva pola naSe ciyilizacije se susreeu. Ukidanje
predsednickog imuniteta, jos malo pa SIDA! To bi trebalo
da oznaci poeetak opste implozije (na Istoku je vlast vee
odavno zahvacena nekrozom).
Ali to je mozda prenagljivanje, moZda bi trebalo pre
govoriti 0 menopauzi. Smirivanje duhova, generalna
opravka posle konvulzija sedarndesetih godina, kraj svih
novih granica, konzervativno i reklamno upravljanje stva-
114
rima, prizemna perforrnativnost, bez pogleda u buduenost
. ,
strogost 1 trening, biznis i dZoginig, kraj raskalaSnosti i
orgijanja, vaspostavljanje naturalisticke utopije preduzetni-
stva i biosocioloskog ocuvanja vrste - zar sve to ne znaci
kraj bljestavosti moei i ulazak u histericnu euforiju meno-
zar Reganova faza nije sarno prizdravlje-
llJe, posle sloma, ali koje nagovestava druge
Uprkos tome, svaka "nova granica", svaka nova
K:e?edi" danas nepojmljiva. Tu se zapravo
oseca sustmska promena u arnerickom vazduhu: efekat
Regan potrosio je nacionalni kiseonik.
Stirn u vezi treba reCi da efekat menopauze nije svoj-
stven iskljucivo Americi, on je primetan u svim zapadnim
demokratijama, i svugde pustosi, kako u kulturi tako i u
politici, u individualnim emocijarna i ideolollim strastima.
!reba se da ce naS ulazak u Trece doba biti propra-
cen susrettma Treee vrste (avaj, vee smo imali naSeg de-
mona srednjeg doba, to je bio faSizarn). Sto se tiCe
stvamosti, ona i posle liftinga cuva svoj obim,
sVOJU naddimenziju i u isti mah svoju nedirnutu sirovost.
Sva drustva na kraju dobijaju masku, pa zaSto ne bi Re-
ganovu? Ali ostaje nedirnuto ono sto je bilo prisutno od
poeetka: prostor i duh fikcije.
liS
116
DESERT FOR EVER
Zalasci sunca su ogromne duge koje traju jedan sat.
Godi§nja doba ovde vi§e nemaju smisla: ujutru je proleee,
u podne leto, a noei su u pustinji hladne ali nikad nije zi-
mao Nekakva obustavljena vecnost vlada tu gde se godina
obnavlja svakog dana. S izvesno§eu da ee tako biti svakog
dana, da ee u svaki suton biti ta duga u svim bojama spe-
ktra u kojoj se svetlost, po§to je celog dana vladala u svo-
joj nedeljivosti, ponovo uvece razlaie na sastavne boje pre
nego ~ t o nestane. Boje koje su vee sadrzane u trenutnoj
dugi koja se pali na vetru na kresti pacifickih talasa.
Nepovrediva miJost podneblja, jedinstvena drd jedne
prirode koja kruni§e besmisleno bogatstvo Ijudsko.
Ova je zemlja beznadema. Cak je i smeee u njoj cisto,
saobracaj kao podmazan, cirkulisanje smireno. Latentno,
laktalno, letalno - takva likvidnost Zivota, likvidnost
znakova i poruka, takva fluidnost tela i kola, takvo
plavetnilo kosa i takvo obilje mekih tehnologija Evroplja-
nina cine sanjarem 0 smrti i ubistvu, 0 motelima za
samoubice, orgy and cannibalism, da bi porazio to
savrsenstvo okeana, svetlosti, tu besmislenu lakoeu
zivljenja, hiperrealnost svega oVdaSnjeg.
Otud fantazam seizmicke pukotine i survavanja u Pacifik,
koje bi dokrajcilo Kalifomiju i njenu kriminalnu i skanda-
Joznu lepotu. ler nepodno§ljivo je preZiveti t e ~ k o e u posto-
117
janja sarno u fluidnosti neba. litica. jedrenja na dasci.
pustinja. sarno uz pretpostavku sreee.
Ali cak je i seizmicki izazov sarno flert sa smreu, i se
ubraja u prirodne lepote, poput istorije iii
teorije, ciji se hiperrealisticki odjek ovde gasl s .nenametlJI-
yom draZi prethodnog zivota. Jedino sto ostaJe od suro-
vog i istorijskog prohteva: ovaj grath na plaZi. naspram
pucine. koji se vise ne obraea.
vee nebu i pucini i transparentmm paclfickim bOZanstVlma:
PLEASE, REVOLUTION!
No, da Ii je slucajno sto najveea pomorska baza, baza
sed me pacificke flote, suste inkarnacije americke .domi-
nacije svetom i najveee vojne snage sveta, predstavlJa
ove izazovne lepote? BaS tu gde duva prelepa maglJa
Santa Ane, pustinjski vetar koji prelazi preko planina da bi
se u njima zadrZao cetiri-pet dana, zatim razvejao maglu,
sprzio zemlju, zapaIio more i zgazio ljude naviknute na
izmaglicu - najIepsa stvar u Santa Ani jeste noe na plaZi u
kojoj se kupate kao usred dana i poput vamp ira pocmite
na mesecini.
Ova je zemlja beznadema.
Mi fanatici estetike i smisla. kulture, mirisa i zavodenja, mi
za koje je lepo jedino ona sto je duboko moralno, i
zanosno jedino herojsko i
koji smo nepopravljivo vezam za I
transcendencije. dozivljavamo mentalm sok I necuveno
olakSanje kad otkrijemo koliko je opcinjavajuei
to vrtoglavo otkacinjanje koje vlada kako u pustmJama
tako j u gradovima. Kad otkrijemo da se moze podjedna-
118
ko uZivati u ukidanju svake kulture
krunisanjem nezainteresovanosti.
ushieivati se
Govorim 0 arnerickoj pustinji i gradovima koji to nisu ...
Nema oaza, nema spomenika. neodredeno putovanje mi-
neralnosti i autoputeva. Swda: u Los Andelesu iii Tventi
Najn Palmsu, Las Vegasu iii Borego Springsu ...
Umesto puste zelje - pustinja. Zelja je jos nesto nabijeno
prirodnosCu. zivimo od njcmih ostataka u Evropi, i od
ostataka jedne kriticke kulture u agoniji. Ovde su gradovi
pokretne pustinje. Nema spomenika. nema istorije:
ushieenje pokretnim pustinjarna i simulacijom. Ista siro-
Yost u neprekidnim i nezainteresovanim gradovima kao u
nedirnutoj tisini Bedlendsa. ZaSto je LA, zaSto su pustinje
tako zadivljujuee? Zato sto je u njima razreSena sva dubi-
na - sjajna, pokretna i povrsna neutralnost, izazov smislu i
dubini, izazov prirodi i kulturi, potonji hiper-prostor,
ubuduee bez porekla, bez referenci.
U svemu tome nema draZi, nenia zavodenja. Zavodenje je
negde drugde, u ltaliji, u izvesnim predelima koji su pos-
tali slike, kulturalizovanog i profinjenog crteZa koliko i
gradovi i muzeji koji ih Cuvaju. Opisani, ocrtani, izuzetno
zavodljivi prostori, gde je smisao toliko istanean da je na-
pokon postao ukras. Ovde je upravo obrnuto: nema
zavodjenja, vee apsolutna zadivljenost, zadivljenost pred
nestajanjem svakog kritickog i estetskog vida Zivljenja, u
zracenju bespredmetne neutralnosti. Imanentne i solarne.
Magija pustinje: nepokretnost bez zelje. Magija Los
Andelesa: besmisleno cirkulisanje bez zelje. Kraj estetike.
Ne isparava sarno estetika dekora (prirodnog iIi arhitek-
tonskog), vee i estetika tela i govora, svega onoga sto
sacinjava mentalne i socijalne navike Evropljanina, naroci-
119
to latinca, ta neprekidna commedia del/'arte, patos i reto-
rika drustvenog odnosa, dramatizacija govora, jezicke
igre, aura sminke i vestackih pokreta. Sva draZ estetike i
retorike zavodenja, ukusa, ocaravanja, pozorista, ali i
protivreenosti, surovosti, uvek ponovo prisvojena u
govoru, igri, udaljenosti, vestackom. Nd univerzum nikad
nije pustinjski, uvek je teatralan. Uvek dvosmislen. Uvek
kulturalan, i pomalo smesan u svojoj naslednoj kulturalno-
sti.
Ovde zadivljuje odsustvo svega toga, kako odsustvo
arhitekture u gradovima koji su sarno jos dugacka signal i-
zacijska putovanja, tako i vrtoglavo odsustvo emocije i
karaktera u licima i telima. Zgodnim, fluidnim, mekim iii
cool iii cudnovato proZdrljivim, nesumnjivo manje usled
kompulzivne bulimije nego usled opste nekoherentnosti
koja dovodi do neusiljenosti tela iii govora, hrane iii
grada: labava mreza pojedinacnih i uzastopnih funkcija,
hipertrofirano eelijsko tkivo koje kvasa u svim pravcima.
Otuda su freeways jedino tkivo grada, saobracajno, iii pre
neprestano transurbanisticko tkivo, neeuveni spektakl hi-
ljada automobila koji saobraeaju jednakom brzinom, u oba
smera, farova upaljenih usred bela dana, na putu za Ven-
turu, stiglih niotkuda, usmerenih nikuda: neizmemi kolek-
tivni cin, voziti, odvijati se neprestano, bez agresivnosti,
bez cilja - transferencijalna drustvenost, nesumnjivo jedina
drustvenost u toj hiperrealnoj tehnoloskoj soflmobile eri,
koja se iscrpljuje u povrsimuna, mreZama, mekim
tehnologijama.
U Los Andelesu nema metroa ni lifta. Nema vertikal-
nosti ni andergraunda, nema promiskuiteta ni kolektivno-
sti, nema ulica ni fasada, nema centra grada ni spomenika:
fantastican prostor, avetinjski diskontinualni sled
120
rasprsenih funkcija, znakova bez hijerarhije - bajka
nezainteresovanosti, bajka nezainteresovanih povrsi-
na - moe Cistog prostiranja, kakvu imaju pustinje. Moe
pustinjske forme: brisanje tragova u pustinji, brisanje
oznacenog u gradskim znakovima, brisanje svake psiho-
logije u telima. Animalna i metafizicka opcinjenost, direk-
tna opcinjenost prostranstvom, imanentna opcinjenost su-
yocom i sterilnoseu.
Mitska moe Kalifomije leZi" toj mesavini totalnog otka-
cinjanja i vrtoglave mobilnosti dosegnute na lieu mesta, u
hiperrealnom scenariju pustinja, autoputeva, okeana i
sunca. Jedino tu postoji taj bijeStavi spoj radikalne nekul-
ture i takve prirodne lepote, cuda prirode i apsolutnog
privida: just in this mixture of extreme irrejerentiality and
deconnection overall, but embedded in most primeval and
greatfeatured natural scenery oj deserts and ocean and
sun - nowhere else is this antagonistic climax to be
found. "
Na drugim mestima, prirodne lepote nabijene su smislom
nostalgijom, a sama kultura nepodnosljiva je od
Jake kulture (Meksiko, Japan, Islam) vraeaju nam u
ogledalu odraz nde degradirane kulture i sliku nde dubo-
ke krivice. ViSak smisla jedne jake, ritualne, teritorijalne
kulture pretvara nas u gringose, zombije, turiste predodre-
dene za boravak u prirodnim lepotama zemlje.
od toga nema u Kalifomiji, gde je strogost totalna,
Jer Je sarna kultura pustinja - i treba da kultura bude
pustinja kako bi sve stvari bile jednake i isijavale u istom
natrpirodnom vidu.
Zato je i sam let od Londona do Los Andelesa preko' seve-
mog pola, po stratosferskoj apstrakciji i hiperrealnosti vee
121
deo te Kalifomije i pustinja. Deteritorijalizacija pocinje s
otkacinjanjem noei i dana. Kad njihova podela vise nije pi-
tanje vremena vee pr05tora, visine i brzine i vrlo je cisto
uocljiva - kao po vertikali - kad prolazimo kroz noe kao
kroz oblak, tako brzo da je opdamo kao blizak predmet
koji gravitira oko zemlje, iii kad se, naprotiv, potpuno re-
sorb uj e, kad se sunee drZi na istoj tacki na nebu tokom
svih dvanaest sati leta, vee je tu kraj naSeg sistema pro-
stor - vreme, i isti prizor iz bajke kao ee biti na
Zapadu.
Carolija toplote ovde je metafizicka. Same boje. pastelno
plave, ljubicaste. lila, proisticu iz laganog.
vanvremenskog sagorevanja. Mineralnost zemlje izbija na
povriinu u kristalnim vegetaeijama. Svi prirodni elementi
podvrgnuti su vatrom. Pustinja vise nije predeo,
to je cista forma koja proistiee iz apstrakeije svih ostalih.
Njena je definicija apsolutna, graniea posveeujuea, iviee
strme i obodi okrutni. To je prestonica znakova neodoljive
neophodnosti, neumitne potrebnosti, ali smisla, ar-
bitramih i neljudskih, koje prelazimo ne desifrujuei ih.
Neopoziva transparentnost. Pustinjski gradovi se takode
prekidaju naglo, nemaju okolinu. I ]ice na fatamorganu,
koja se moze rasprsiti u svakom trenutku. Treba sarno
pogledati Las Vegas, uzviseni Las Vegas, kako say izranja
iz pustinje u fosforeseentnoj svetlosti u smiraj dana i vratiti
se, posto smo citave noei iserpljivali svoju povrinu energi-
ju, jos jacu u osvit zore, vratiti se u pustinju u osvit dana,
da bi se otkrila tajna pustinje i onoga sto je u njoj znak:
zacaravajuei diskontinuitet, totalno povremeno isijavanje.
Tajna veza koeke i pustinje: intenzitet koekanja udvostru-
cen prisustvom pustinje na obodu grada. Klimatizovana
svezina dvorana nasuprot isijavajuooj vrelini spolja. lzazov
122
svih vestackih svetlosti zestini suneeve svetlosti. Sa svih
strana suneem obasjana noe koeke - svetlucajuea tama
dvorana usred pustinje. Sama koeka je pustinjska, nehu-
mana, nekultivisana, inicijatorska forma, izazov prirodnoj
ekonomiji vrednosti, ludila na granici razmene. Ali i ona
ima ostru granieu, i prekida se naglo, njene su iviee bes-
prekome, njena je strast jedinstvena. Ni pustinja ni koeka
nisu slobodni prostori: to su ograniceni, koneentrlcni pros-
tori, s rastueim intenzitetom ka unutra, ka jednom
sredistu: duhu koeke iii . sreu pustinje - od pamtiveka
povldeenom prostoru u kojem stvari gube senku, u kojem
novae gubi vrednost i u kojem izuzetna retkost tragova i
onoga Ito predstavlja znakove navodi Ijude da teie tre-
nutnosti bogatstva.
123
V ANISlllNG POINT ........................................................ 7
NEW YORK ..................................................................... 1 7
ASTRALNA AMERIKA ....................................... ........... 29
OSTV ARENA UTOPIJA ... ............................................... 75
KRAJ MOCI? ................................................................... 105
DESERT FOR EVER ....................................................... 117

NASLOV ORIGINALA Jean Baudrillard, AMERIQUE © Editions Grasset & Fasquelle, 1986.

CIP - KataJogizacija u pubJikaciji Narodna biblioteka Srbije. Beograd 840-4 BODRIJAR. Zan AmerikalZan Bodrijar; prevela s francuskog Mila B~tic. - Beograd: Buddy Books: Kontekst. 1993 (Sopot: Megrat). - 127 str.; 21 cm. - (Filozofska biblioteka Tekst) Prevod deJa: Amerique/Jean BaudriUard. - Tiraf 1000. ISBN 86-901393-1-1 12326924

VANISHING POINT
Caution: objects in this mirror may be closer than they appear!

Nostalgija izrasla iz nepreglednosti teksaSkih brefuljaka i sijera Novog Meksika: jedrenje autostradom, superhitovi na krajsler-stereu, talas vreline - nije dovoljan fotografski snimak - trebalo bi imati filmski snimak celog putovanja, u stvarnom trajanju, zajedno s nepodnoSljivom vrelinom i muzikom, i sve odgledati u celini kod kuce, u zamracenoj sobi - ponovo doziveti magicnost autoputa i razdaljine, i ledenog pica u pustinji i brzine, sve ponovo doziveti kod kuce na videu, u stvamom trajanju - ne sarno radi uzivanja u secanju, nego stoga sto je opcinjenost besmislenim ponavljanjem vee sadrzana u toj apstrakciji putovanja. Odvijanje pustinje neizmemo je blisko bezvremenosti filmske trake. SAN ANTONIO Meksikanci, prozvani tikanosima, u svojstvu vodica prilikom obilaska Alama velicaju heroje americke nacije koje su junacki poubijali njihovi rodeni preci - ali iako su ovi time obavili najtezi deo posla, nije ih mimoisla podela rada, jer danas tu, na istom popristu, njihovi unucl 1
7

Kupola s Hristom (ovde svi Hristovi lice na Bjoma Borga. SALT LAKE CITY Gizdava mormonska simetrija. Elektronski sat sa kukavicom odzvanja na svakom raskrscu u tom kovcezicu od ruza i mermera i jevandeljskog marketinga .praunuci velicaju Amerikance koji su im oteli zemlju. citav ovaj predeo odise prisustvom magicnog. muzicara. Mozda su jedino Indijanci neke od njih donekle protumacili. svetskih genealoga. sa svim cakama neophodnim za vanzemaljski komfor. posto su napravljeni po ugledu na onog Torvaldsenovog) spada u bliske susrete trece vrste: religija kao specijalni efekat. mnogo pre pojave coveka. Jasno nam je da su Indijanci jedino pomocu mnogo magije i vrlo okrutnom religijom mogli da nadvladaju toliku teorijsku velicinu geoloskog i nebeskog zbivanja pustinje i da se nose s takvim okruzjem. 9 8 . jer razotkriva slutnju 0 prisustvu znakova nastalih. koje nema nikakve veze s prirodom. vodom. izdubljeni vetrom. najbolje ukazuju na to sta je kultura. koji su ilegalno presli granicu i dosli tu da rade. odvlace vas u vrtoglayost vremena. sa cistim vazduhom i drskim prodorima urbanih perspektiva jos lepsim nego u Los Andelesu. dakle metafizicka. vanzemaljski cist. bogatih bankara. Ali sam grad je kao dragulj. Ali puni· su lukavstava i Meksikanci. te velike kurve s druge strane pustinje. Istorija je puna lukavstava. besprekoran. u pomljivu vecnost usporene katastrofe. protivtezi Las Vegasa. pogrebni (Kapitol. Dolina spomenika: govor naglo izdignutih gromada. ponori Zelene reke (mozda je tajna ovog predela u tome sto je nekad bio podmorski reljef i sto je sacuvao nadrealnost okeanskog dna pod otvorenim nebom). titava oblast Navaho. transparentan i natcovecanski. orgulje u trZnom centru). uostalom. Uz to i losandeleska modemost. Ipak. Zapanjujuca briljantnost i modemo istinoljublje tih Mormona. ledom. Transseksualna kapitalisticka oholost mutanata daje magicnost ovome gradu. poligamista (njujorski Empajer Stejt ima necega od tog pogrebnog puritanizma uzdignutog na n-ti stepen). Izopacena je i sarna pomisao na milione i stotine miliona godina tokom kojih se tu lagano pustosila povrsina zemlje. svemocna apstrakcija. pokraj jezera teske vode i same hiperrealne po gustini soli. Naopaki reljefi.zapanjujuca puritanska opsesivnost na toj vrelini u samom srcu pustinje. Simetricna. litice na ulazu u Dolinu spomenika. iz nekakvog sporazuma 0 trosenju i eroziji. dugacka visoravan koja vodi ka Velikom Kanjonu. posto vise nisu prirodni. nalik predmetu s neke druge planete. U tom gorostasnom nagomilavanju cisto geoloskih znakova covekov udeo nije bio nikakav. Jer odsustvo kulture u pustinji sarno je prividno. to jesu znakovi. koje su zatim izlozene neumitnoj eroziji. i nedaleko od Velike Pustinje gde je trebalo izmisliti brzinu prototipskih automobila da bi se prevladala apsolutna horizontalnost . Mozda ti reljefi. sklopljenog izmedu elemenata. nasuprot fizickoj nadmorskoj visini obicnih reljefa.. hiljadugodisnji poprecni sedimenti koji su usled trosenja dobili dubinu (smisao nastaje. svetleca.. svuda mermer. titav je grad. Sta je covek ako znakovi koji mu prethode imaju toliku snagu? Jedna ljudska vrsta mora da izmisli zrtve dostojne prirodnog kataklizmickog poretka koji je okrufuje. MONUMENT VALLEY DEAD HORSE POINT GRAND CANYON Monumentalnost geoloska. iz erOZlJe reci.

u ironiji geologije. u kanjonima u koje ponire fosilna reka. pod upravom raskosi sklonih puritanskih konkistadora Mormona.zaslepljujuca vestacka svetlost bombe naspram zaslepljujuce svetlosti tIa. Ono sto je hladno i mrtvacko u socijalnoj pustosi iii denukleaeiji. 0 toj buducoj katastrofi sve sam znao jos u Parizu. u cudesno bezosecajnom sledu zna10 kova. prva atomska proba u dekoru Bele pescare. u dubinama pustinjskih pecina. Cak su i Indijanei morali odatIe biti istrebljeni da bi se ukazala jedna prosiost velelepnija od antropoloske: mineralogija. Nehumanost naSeg kasnijeg sveta. geologija. u transverzalnosti pustinje. Tragao sam za astra/nom Amerikom. ALAMOOORDO: TORREY CANYON: Salkov Institut. transpoliticnost dobija svoj nadredeni mentalni prostor. nikada za am~nckim drustvom i kulturom . presusenost koja ne ostavlja mesta 11 . Tragao sam za odigranom buducom katastrofom socijalnog u geologiji. SALT LAKE CITY: konjunkcija svetskih genealoskih arhiva.za zemljom pustinjske brzme. kojom se ostvaruje one sto Virilio naziva estetikom nestajanja. ovde. Jer naoCigled se siri mentalna forma pustinje. liea. retjefima od soli i kamena.znacenja nastaju iz erozije znakova) i koji su danas. u belom mermeru naspram neizmemosti Pacifika . zapovesti. zemljom uzaludno i apsol~tno slobodnih puteva (freeways). u tom zdanju sazidanom po ugledu na MinoJevu palatu. Ekstr~te~tonJ~~m pr. Rodoslovi kao dubina vremena i brzina zvuka kao susta povrsnost. nukleusnom. sve do u vertikalnosti megalopolisa. Procisceni vid otupelosti ogleda se u ogoljenosti brzine. asocijalnog i pOvrSnog. u neizmemoj pradavnoj sporosti erozije i geologije. na bledoplavoj pozadini planina i stotina milja belog peska . Mesto gde se proreduju tecnosti i fluidi i gde je vazduh toliko cist da direktno sa sazvezda dopire astralni utieaj. u tom izvrtanju dubine koje se ogled a u izbrazdanim prostorima. Ali da bi se ona razumela. orbitalnom informatickom tehnologijom. u ravnodusnom odbljesku televizije. predstavljaju negativ zemljine povriine i negativ naSih civilizovanih tekovina. prestoniee ostvarene fikcije. ekstaticki vid nestaJanJa. na neokaljanoj povrsini Velike slane pustinje. stika. sve do evropskih stracara. u filmu dana i noci kroz prazan prostor.edeli. Tragao sam u brzini seenarija. tog prociscenog vida socijalne pustosi. dobija kontemplativnost. Za~ivlj~juc~ predeli. o toj nukleusnoj f~rmi. ritual nih radnji na putevima. motela i mineralnih povrsina. za onim sto je najsrodnije nukleusnom i denukleisanom svetu poput naseg. svetiliste DNK i svih nobelovaca iz biologije. treba odabrati formu putovanja. s Bonvilskom stazom.. gde se sastavljaju sve buduce bioIo~ke. uzviseni i transpoliticni po komcldenelJl nedlmute geoloske velicine zemije s patvorenom. poput svake kulture. a nikad za dubinom americkih obicaja i naravi. usled presusenosti. ovde trenutno dobija estetsku i ekstaticku formu. gde s~ postlZu uz pomoc prototipskih automobila najvece brzme na svetu. Ovde. necovecanski faktieitet.. predodredeni da postanu nacionalni parkovi. Uzvisenost pustinja sastoji se u tome sto. u vrelini pustinje. astralnost. Jer je pustinja ~p~avo to: ekstaticka kritika kulture.

potpune ravnodusnosti . Puritanska opsednutost poreklom upravo tu gde vise nema teritorije. U sustini. Amerika. Brzina je pobeda posledice nad uzrokorn. Voznja na neki nacin stvara nevidljivost. Njegova prirnitivnost prerasla je u hiperbolicnost i neIjudskost jednog sveta koji nam izrnice i koji umnogome prevazilazi sopstveno moralno. U planinarna ne rnoze da vlada tisina. da nerna njegovog odjeka u buduenosti. Pustinja: svetlucavo fosilno tkanje necovecanskog poirnanja. nasJadivanje njihovirn nestajanjern.ne sarno nebeske. predstavlja jedino primitivno drustvo danaSnjice.. tehnoloskirn rafinrnanorn. nezadrZive vitalnosti. baS kao sto se dogodilo s filipinskim Tasadejirna. Sve postaje prezaStieen prirodni rezervat. sa svojorn sirovorn saveseu. slozenosti. dok je za zavodljivost neophodno da postoji taj12 na. izrnesanosti i neizrnemog prorniskuiteta. da ono bude sarno sleganje geo}oskih slojeva i da iz njega izbija jos sarno nekakav fosilni sapat. . jer ukida tlo i teritorijalnost. ona viSe podseea na rninerale. transparentnost. Brzina nije vegetativna. 13 . arnnezijsko pijanstvo. jer hodom unazad ponistava vrerne. Poput nostalgije za zivim oblicima u geornetriji. A opcinjavajuee je putovati kroz nju kao kroz prirnitivno drustvo sutraSnjice. unutamje. s budenjern fosilnih surnova i anirnalne tisine. koja nije proistekla iz ukorenjenosti nego iz iskorenjenosti. saobraeajne. Pustinjska je tisina i vizuelna. transverzalnost stvari putern praznine.z sarno praznina. Proistekla iz prostranstva pogleda koji nerna na cernu da se zadrzi. da bi zavladala tisina. jer je brZa od sopstvenog uzroka i ponistava ga hodorn unazad. Opsednutost utocistem. ukJjueujuei i podrucja otvorena za simulaciju. Brzina stvara ciste objekte. postoji jak kontrast izmedu rastuee apstraktnosti nukleusnog univerzurna i prirname. Brzina je sarno inicijacija u prazninu: nostalgija za nepokretnirn srnenjivanjern oblika skrivena iza prenaglaSene pokretljivosti. danju. ali drustvo bez proslosti kroz koju bi se odrazilo. tisina koja ne postoji nigde drugde. na prelarnanje kristala. drustvo svirepih rituala. dodirorn. i vee po sebi predstavJja pozomicu katastrofe i konzurnacije vrernena. sirovo. drustvo totalne metasocijalnosti nepredvidljivih posledica cija nas neurnitnost opcinjava. pobeda trenutnog nad dubinom vrernena. rnozda je njena dra. Ovde. drustveno iii ekolosko turnacenje. jer njihov reljef urla. granice zelje bivaju izmeStene. telesne. Stavise. Brzina stvara jedan posveeeni prostor koji rnoZe biti smrtonosan i gde je jedino pravilo brisanje tragova. odnosno na diskrirninaciji. U ovoj zernlji. ona je i sarna cisti objekat. u sustini rasnoj. Ali sacekajte da svane dan. pobeda povrsine i ciste objektalnosti nad dubinorn zelje. i koje je otud sustinski prirnitivno . vee i ravnodusnosti geoloskog talasanja gde se sarno kristalizuju rnetafizicke strasti prostora i vrernena. upravo tu gde se sve odvija u astralnoj ravnodusnosti. To je neka vrsta usporenog sarnoubistva putem ponistavanja oblika. Jedino su puritanci rnogli izmisliti i razvijati takw ekolosku i biolosku rnoralnost zasnovanu na ocuvanju vrste. rnedutirn. Pobeda zaborava nad parneenjern. trebalo bi da u neku ruku i vrerne postane horizontaJno. rnetabolicke vitalnosti kako seksualne tako i poslovne. Povrsnost i reverzibilnost cistog objekta u cistoj geornetriji pustinje. sa svojim prostranstvorn. toliko da se od silne zaStieenosti danas govori 0 denaturalizaciji Josernitskog parka da bi se vratio prirodi. a noe ih potire. DoduSe.vestackirn obzirirna kulture. ali punih lepote u svojoj povrsnoj raznolikosti.

Canyons/and. proeitanih. U Americi. IIi obmuto: bezobli. scenery. ona prociscava misice od zamora. preterane turizma i zivopisnosti. Slana pustinja. sjaj preterane udaljenosti. U ovom najmoralnijem postojeeem drustvu. ~na prikriva beznacajnost. Pustinja je svugde. funkciozabava nespojivi su s cistim putovanjem. Od upoznavanja obicaja mnogo je vamija nemoralnost prostora koji treba proputovati. Zato se one najbolje ostvaruje po najvecoj vrucini. zamisao 0 putovanju bez cilja. poimaju kao mesta zadovoljstva iIi kulture. U ovom najuskladenijem postojeeem drustvu. beskraja bezimenih lica i razdaljina. transparentnost svih funkcija u prostoru. prostor pridaje velelepnost cak i otuznosti predgrada i takozvanih funky towns. kao sto je potrebna metafizika brzine da bi se semiologiji. neumitne udaljezontalnija od mora. lunaml. leda i viskija odvija svakog dana: fenomen lakoce uz fatalnost pustinje.Otuznost vestackih rajeva na neki nacin prerasta u kult. sk~ Voznja predstavlja spektakulamu formu amnezije. jednolicno talasasti reljef drevnog morspotakne 0 poznato lice. Taj vid putovanja ne dopusta izuzetke: kad se podatan. kako se kultura. bezreljefni reljef. Poput grcenja misica kraja. Pustinja u kojoj se kult automobda. 0 poznati predeo iii 0 neko skog dna. Turizam i Opustanje tela iznurenog praznim znakovima. i oslobadanje od socijalnog. Ta nemoralnost daje udaljenosti lakocu i putovanje cini beskrajnim. draf prestaje: amnezijska. predenih. honsjaj putovanja. Americki kult: kult besprizomosti. zaslepljujucim sjajem neba i meseearbolje ostvaruje u ekstenzivnoj banalnosti pustinja iii u isto skim udaljenostima. Efekat monumentalnosti. geometrije i nosti. Raskos smisla naspram pustinja beznacajnosti. iii izvesnih arhitekture tamo gde nista nije bilo zamisljano ni promicudom stvorenih geoloskih formacija koje zapravo ne sljano. zanimljivosti. sve izbrisati. veoma je spor~. Kult besprizomosti. Ovom tipu putovanja svojstven je poseban tip dogadaja U stvari. jos njihova apstrakcija prelama na vrelini). Sve otMagicnost se saddi u metamorfickim oblicima. asketska. nego televizijA spektralna civitizacija koju su izmislili Amerikanci. zapravo bez i nervature. Zato se one najnalnim pokretima. asimptoelemenata neophodna je da bi se ponistila slikovitost . ef~ 14 15 . dimenzije su nemoralne. fosilni. te i poseban tip zamora. cak i predela (samo se kolicine videnih. min~­ prvo izazivaju sok. poremecaja. zaboravljenih stvari. a pritom cuvaju nedimutu sliku cni.. kao scenario. Stvari najednom toliko pustinjskoj banalnosti metropola . tipicno americki: totalna raspolozivost. prostor je odista nemoraIan. ponistila prirodna zivopisnost proputovanja. Bela uzburkanost Bele pescare. Italijanski kult: kult scenskog prizora. brda od blata (Mud Hills). na§a kultura proreduje. nego u okamenjenim. Vafna je ta nemoralnost. pod uslovom da dosegnu uzvisenost jedne (ne)kulture. Odbacivanje ostataka izbrazdanih od preterane vrucine i brzine. Nadrealnost I odgonetanje.koje se nikad ne postaju sve lille. koji pak ostaje nedokuciv u svom sirenju i kojeg moze svladati jedino brzina. belja od snega. Pustinje i kalifomijski bljesak svakako vegetativnim sumama stabala. ali tek kad on prode nastupa onaj drugi ralizovanim sumama.. Ubrzanje molekula na vrucini dovodi do jedva primetnog gubljenja smisla. kao oblik culnog uzivanja u deteritorijalizaciji tela. i cista udaljenost. razvija se tek postepeno. Ne u kriti. Split Mountain.svedoce ni 0 cijoj volji. tska draf nestajanja podleze emocijama i zemaljskoj prirode.

Posle patricijske otmenosti i z~nstven~ ~itomosti miholjskog leta u Viskonsinu. es- 17 . Juce ~lagu vertlkalnost nebodera. Avioni prolaze. To je sva mudrost. u kojoj kretanje stvara prazninu koja vas apsorbuje. Min~~pohs Je. Evo i mene sad tu. Mineapohs. zestoki vetar duva nad Jezerom. R:azgovor ~ eutanju masa i kraju istorije. poput geometrijske slike koja zraCI po obodu ogledala. ti~i poput vetra. na horizontu nastanjenog sveta. procepljena forma. ta Amerika! Swd okolo v~ada m. Ali u srcu te istinske Amerike nalazi se bar "Komodor".lholjsko leto.u kojoj se moraju slediti ista takva pravila da bi se uhvatio njen hod: seizmicko klizenje. vee nepovratnim hodom kroz pustinju vremena. sam~ neosvetljeni ruralni konglomerat.. i prve reklame POClflJU polako da se vrte na~ gradom. vee se pokreee tako 5to stvara pred sob om prazninu koja ga usisava.ske.kraj otpora.. Kakva divota. Tako je dosegnuta centrifugalna. s kratkl~ odbljeskom u ogledalu Nove Engle. i da vise nema smisla okoncavati ga. kraj same scene putovanja (kao sto mlazni motor nije vise energija prodiranja u prostor. meke tehnologije. s pogledo~ na nelzme~ost I svetlost jezera. Prelaskom preko odredene ' tacke menja se sam pokret. 16 NEW YORK Poput kosmonautskog misionara eutljivih veCina i fatalnih strategija. cija je pitomost pred~~ak sne~a: v Ah gde Je onih deset hiljada jezera. Forma koja dominira na americkom Zapadu. A prelomni trenutak jeste onaj surovi trenutak spoznaje da je putovanje beskonacno.merna i tako bliska iscezavanju. s arahnejskim nizanjem vokala. krhka. najednom se cini najbolje i iskljuCivo prilagodenom verovatnoei zivota koji nas vreba. dokle mozemo da zademo u pustinjsku ireferencijalnu formu a da ne puknemo. Pokret koji sopstvenom voIjom prolazi kroz prostor prelazi u apsorpciju samim prostorom . ekscentricna tacka. ocuvamo ezotericku draf nestajanja? Teorijsko pitanje materijalizovano U objektivnim uslovima jednog putovanja koje to vise nije i koje stoga saddi sustinsko pravilo: pravilo temje ka tacki ne-povratka. ~a lstoku gde pada mrak. i verovatno u citavoj americkoj kulturi. usred svojih silosa i lovista. karu. najlepsi art-deco na svetu. gipkim skokom preleeem s jedn~g aerodro~a na drugi. taktilna. ledino pitanje povodom takvog putovanja: dokle mozemo iei u istrebljivanju smisla. lza hotelskih okana. osloni na otpor vazduha). rasnu. povrsna kultura . Ficdzerald svake veceri dolazio da pije. gde je. jeste seizmicka: razlomljena. Ne toliko usled umora uzrokovanog daljinom i vrueinom i hodom kroz vidljiw pustinju prostora. Sutra ee me avion direktno preneti u drugu sjajnu krajnost. naravno. sutra Mineapohs tako mllo~wcnog imena. polu-g~cklm polucejenskim. pokredjiva. povr5nu. kOJI ceka Zlmu I hladnoeu kojom se dici. ona utoplJa hele~lstlc~og gra~~ na obodu Stenovitih planina? Mineapohs. danas uzarene sume Nju He~pslra. umesto da se. To-morrow is the first day of the rest ofyour life.. ali da pritom. Taj trenutak kad hvata vrtoglavica jeste i trenutak mogueeg pada. prema tradicionalnoj shemi. izrasla iz pukotine Starog sveta.

zahvaljujuci njima taj je ogromni park nalik na viseti vrt. Ali ljudi se smese. osmehuju se cak sve vise. I igra. ZaSto Ijudi zive u Njujorku? Nemaju nikakve medusobne odnose. poput sunderastih dimova koji izbijaju iz tla ispucalog od vruce kise. koji im izlaze na oci. 19 . NEW YORK Sve je veti broj sirena i danju i nocu. sam. elektricno osvetljenje takode. ljudi imaju druse u glavi. naIik kupacicama koje cede kosu. Prostitucija je totalna. poput prirodne sminke koja se ushicuje veStackom sminkom u komponovanju lepote . s dvanaest godina. sve se igre pojacavaju.etnicke grupe. Kola su brza. To Njujork cini samoprivlacecim svetom. na nekom zidu. uvek sami za sebe. mladi ovde imaju s dvadeset. uz neku ogradu.ne seksualne. Oblad lebde nad gradom kao mozdane hemisfere rasterivane vetrom. Ali takav je i grad. Tako biva kad god se priblizavamo centru sveta. To je neSto 5tO se kosi s Jjudskim i zverskim zakonima. jezicka usamljenost Ijudi na zemlji. Usamljenost coveka koji javno sprema svoj 18 obrok. Belilo izgleda kao izbledelost fizickog ukrasa. Portorikanki u Njujorku. oni se oduzimaju jedni od drugih. Nema nikakvog humanog razloga obitavati u njemu. One maske koje su se u arhajskim kulturama dobijale sa staroscu i smrcu. tumija od bede. napeto usmerenih ka nekom nepojmljivom izrazu. koji pevaju sami. jer zveri uvek jedne drugima ukazuju Cast da dele hranu iii da se otimaju 0 nju. Mro iIi prerafaelitske frizure. Onaj ko jede sam mrtav je (a onaj ko pije nije. treba reci da je crno. ali kojoj ce u sU5tini uvek nedostajati ezotericna i ritualna moe vestackog. Osim seksualnog uzbudenja usled rasne izmeSanosti. Ali jedna je posebna usamljenost potpuno razlicita od· svih ostalih. reklame USee. oni se ne zbrajaju. i njihova je uzajamna slicnost neizvesna. Samo nekakav unutraSnji elektricitet koji potice iskljucivo od njihove izmesanosti. ZastraSujuca raznolikost i cudnovatost lica. U Njujorku postoji jedan dvostruki fenomen: svaka od velikih zgrada vlada iii je nekad vladala gradom . pigment tamnih rasa. Lepotu koju su gradovi sticali vekovima.tetsku i mocnu. Banalno. Izmesanost obicno tezi da ukine razlike. dok ovde istice sjaj svake od komponenti. Zapanjujuc je broj ljudi koji misle sami. Lepota Crnkinja. Aleksandrije i Persepolisa istovremeno: u Njujork. to je najtuznija scena na svetu. zaSto?). vee mozgovi. koja oeajnicki nedostaje bledolikima. Neboderi oko Central Parka lice na potporne stubove . Uprkos tome. na svoj nacin. Faraonski grad.svaka etnicka grupa vlada iii je nekad vladaIa gradom. viserasno.ali nedostaju sjaj i zestina gradova Sjedinjenih DrZava. iz kojeg nema nikakvog razloga izlaziti. tuzniji od prosjaka jeste covek koji jede sam pred svima. Naprotiv. koji jedu i govore sami na ulicama. zgrade. say u obeliscima i iglama. neutralnost koja moZda zahvaijujuci tome dobija sva egzotericna svojstva Reci. Izbrazdani nisu oblaci. naslednicu Atine. Seksualna usamljenost oblaka na nebu. Pramenovi dima. osim ushicivanja izmeSan05cu. Toga ima swgde. severnoamericki prostor . na haubi nekih kola. on je dobio za pedeset godina. Cudno oseeanje bliskosti i privlacnosti za tako veStacku centralnost. vee animalne i uzvisene. U Montrealu postoje svi ti elementi . nikada drugima. A Ijudi.

Prava antiarhitektura. utica Zivi sarno na mahove. nema dovoljno prostora.bolje receno. ono je poput malog privatnog poseda zauzdano u kulisama su~icavih zgrada koje bacaju senku jedne na druge . Zapremaju ga milioni Ijudi koji lutaju. 8tO iskljucuje moguenost da se on prede iii pohodi poput pustinje iii nekog nevaZnog prostora. reklame ispunjavaju ga cas zestinom. zivotne energije i pokreta nego na ulicama Njujorka. U poredenju s neizmemim nebesima Seveme Arnerike. zadr. vozila. Cudesna modemisticka umetnost. pret~ran~sti zato ~to su zgrade saterane u prizor na ItahJanski nacm. taj se prostor smatra javnim i oznacen je svim znakovima jaYne pozomice. Takva su i evropska kola: u njima se ne Zivi. Ni u gradovima nema dovoljno prostora . u zatvoreno pozori~te opisano perifemim bulevarom. I kojem je ravna jedino gordost renesansnih gradova. olicava tihi pakao Poznog Carstva. kinetiena i kinematicna. Defans gubi arhitektonsku prednost vertikalno~ti . ravna vestini pravljenja vatrometa iz naSeg detinjstva. koje nikad nisu svemirske . kladila se na raj i pakao . ljudi prolaze br~o. ali je uvek Ziva. saobracaj gust. elektriciteta.umesto da jedne drugima budu vrtoglave fasadeogledala. Nije tacno. ona je ovde u Njujorku nastala sarna od sebe. Nigde nema voce snage. a amerieka mrtva. Tu se rada cisti arhitektonski objekat. u prostoru koji je usled njihovog utrkivanja postao dramatican (Njujork Cikago Hjuston Sietl T oron~o). kao i eko-drustvo. KaZe se: evropska je ulica ziva. u istorijskim trenucima revolucija.. relativno prometan i tih (za razliku od nervoznog i teatralnog saobracaja na itatijanski nacin). ali svetla i vazdusasta geometrija grada ne dopu8ta arterijsku bliskost evropskih ulieica. kao da nemaju nista drugo da rade.. U neku ruku nalik francuskom vrtu: buket zgrada uv~zan maSnom. naSi mali izbrazdani oblaci po meri su naSih izbrazdanih misli. Zgrada od dvadeset spratova klizi cela po vertikali ka sredistu zemlje... barikada. s njihovim rojevima oblaka. Po nebu se vidi: Evropa nikad nije bila kontinent. Arnericka utica mozda nije imala istorijske trenutke.zavajuei vertikalno drzanje. Eko-arhitektura. Cim krocite u Sevemu Arneriku osecate prisustvo citavog kontinenta . vee ona divlja. Carolija modemog rusenja. interes zajednice 1 pOJedmaca. ne treba humanizovati arhitekturu. cas neusiljenoseu. U Parizu. Inaee. nehajni. ne lebdi. Rusi se okomito poput drvene lutke. i verovatno ni nemaju nista da rade osim da proizvode neprestani scenario grada. koji ustrajavajuei u sumanutosti u su~tini k~te~ori~n~ negir~ grad i njegovu namenu. koji izmiee arhltektima. neobuzdani. niko zapravo ne luta (nema skitanja). ne ona iz Akrosantija u Arizoni koja objedinjujt sve meke tehnologije u srcu pustinje. Ona je igrala na tvrde t~hno- logije.Oblaci kvare naSe evropsko nebo.i. Ne. daleko od pomisli na utoei!te blagostanje iii idealnu ekoJogiju.prostor je sam oblik miSljenja. Muzika je svuda. U Evropi. Ljudi. . kao da silazi kroz podrumski kapak i sopstvenom povrsinom na tlu apsorbuje svoje rusevine. naSa mala izbrazdana neba. Prizor obmut od prizora lansiranja rakete. vitalna. koja prevazilazi coveka. nebo nikad ne uzleee. U poredenju s americkim downtown cetvrtima i bJokovima nebodera. Ulice i avenije nikad se ne prazne.. poput fasada mocnog kapitala u Njujorku. da se IzaztvaJU. To protivreei mogucnosti da ti ~o~st~ml unedogled radaju druge sebi slicne. preuvelicala sve dimenzije. po uzoru na 21 20 . nehumana.

samu zemlju. a svako trei sam. ali ne i parovi. jer vidimo kako se ona srozava iz sata u sat. u Atinu nosio vest 0 pobedi. Treao sam njujorski maraton: / did it! Osvojio sam Anapumu: / did it! Istog je reda i spu§tanje na mesec: We did it! Dogadaj koji u su§tini manje iznenaduje ako se pomisli da je bio unapred zacrtan na putanji napretka i razvoja nauke. u stvari. Mogu da prezive iskljueivo plemena. pod helikopterima i aplauzima. NjujorSki maraton postao je. u kojoj istorijska i politick a pozomica slabo §ta znace.i svako mora sam. cista i prazna forma i izazov samom sebi koji je zamenio prometejsku ekstazu takmieenja. smrt iznurivanjem po put onog maratonca od pre dye hiljade godina koji je.postala besmislena: sumracna vest 0 nadljudskom i beskorisnom naporu. bande. dok se reper zaustavlja u udubljenju svog pokreta u nekoj podrugljivoj pozi. To je prizor smaka sveta. "Pobedili smo!" izgovorio je sapatom Grk Maratonac i izdahnuo. Ima ih sedamnaest hiljada. U Njujorku su ludaci oslobodeni. svake veeeri. od prolaska kroz cilj prvopristiglih koji se jos dobro drfe i puni su takmiearskog duha do olupina koje prijatelji doslovno donose do cilja iii do hendikepiranih koji stazu prelaze u kolicima. razna zaverenistva. U Njujorku. Svi zajedno verovatno bi mogH da donesu vest 0 propasti ljudske vrste. Ali kineski se ratnik zaustavlja na vrhuncu akcije u herojskom staw. napora i uspeha. dZankija. autistiekog performansa. na dnu koje zauzimaju ironienu i Jenju pozu smrti. Nisam mogao verovati da prizor njujodkog maratona moze da izmami suze. "/ did it!' uzdi§e iscrpljeni maratonac ruseci se na travnjak Central Parka. ni ne pomisljajuci na pobedu. Nasuprot Nojevoj barci. a u pravoj Maratonskoj bici nije ih bilo ni ukupno toliko u borbi. alkosa iii bednika koji ga pohode. a centrifugalna sila je tolika da je nehumano i pomisliti Ziveti udvoje. da traZi poslednje prezivele za poslednju zabaw. Ta iznenadna imobilizacija podseca na kinesku operu. sumanutosti pobede u prazno. posvecena iii perverzna udruzenja. u kojem tek na kraju shvatamo da je ree 0 plesu. Pu§teni u grad. bilo da se napaja tehnologijom. kovitlanje grada toliko je snuno. svi true smrt. Tre- 22 23 . glavom nehajno naslonjenom na dian. vee prosto da bi osetio da postoji. mafije. narkosa. u koju su Zivotinje bile ukrcane u parovima da bi vrstu spasle od potopa. a njihova je vest . Verovatno i ovi sanjaju da uruee vest 0 pobedi. Da Ii se namema patnja moze smatrati namemim ropstvom? Pod kisom koja lije. zaSto bi povlaeio iz prometa primerke jednog ludila koje ga je. ushicivanja odvunoscu bez posledica. da se podsetimo. na neki naein. svako je ukrcan sam . obuzelo celog. Kao da tim uvijanjem i uvrtanjem oko sopstvene ose buse sopstvenu rupu u telu. intemacionalni simbol fetisistiekog performansa. I DID IT! Parola novog vida reklamne aktivnosti. Repovanje je zapravo akrobatski podvig. iii medijima: to je susta surovost naeina zivota. ali ima ih previse. s kapuljacom od folije i skiljeci na §topericu. ali u kojoj je zestina promene ogromna. rasnom razlicitoscu. na razlieite naeine. posle tolikog napora . kad se zaustavi u nekoj mlitavoj.da su stigli. ne razlikuju se toliko od ostalih pankera. U ow neverovatnu Barku. s nekim deliti zivot. iii golih grudi i zakovrnutih oCiju. kao u etrurskim grobnicama). Ima ih sedamnaest hiljada koji tree. Ne vidimo zaSto bi jedan tako Iud grad skrivao svoje ludake. ravnodusnoj pozi (s laktom na tlu.

elektricitet otklanjaju pomisao na rat. Njujork je poslednji izgred te barokne vertikalnosti. prevazidena kao naein izraZavanja . takode.balo je i to uciniti . Na bokovima mu je metaliziranim zlatnim slovima ispisano: Mystic transportation. i raste geometrijskom progresijom. 24 . od svakog spoljnjeg razaranja. U Njujorku nema pandura . S obzirom na kolicinu energije potrosene prethodnog dana. od sublimirane vertikalnosti do trulezi na tIu. u drskosti ljudskog zrtvovanja eistom eirkulisanju. pociniti samoubistvo. te eentrifugalne ekseentricnosti pre horizontalnog rasklapanja i podzemne implozije. u izvesnom smislu. vee se rasplinjuje u promiskuitet pojedinog trenutka. MYSTIC TRANSPORTATION INCORPORATED Njujork sebi prikazuje. fanatizma bezlienog performansa. Kasniji ee gradovi biti ekstenzivni i neurbani (Los Andeles). ali koju citav grad kolektivno gaji kroz tehnieku frenetienost za vertikalnoseu. Uostalom. poput galvanske kupole. da bismo dokazali.drugo ne ugrozava . uz neverovatno saueesnistvo eelokupnog stanovnistva. u mnostvo daleko kratkotrajnijih kontakata. to je eetvrta dimenzija grada. predznak novog fanatizma. AJi taj dogadaj nije ponovo podstakao hiljadugodisnji san 0 svemiru. Njegova ga voltda stiti.zato sto je nista ne ugrozava.ueinjeno je.iako se na sve strane njome rnaSe. dokazali sta? Da smo u stanju da stignemo. tek sto je prestao sneg. i demonstraeije razlieitih ideoloskih grupa retke su i uvek smesne (etnieke grupe se iskazuju kroz sveeanosti i pokazivanje svoje rasne prisutnosti). Ne stiti ga od intemih nezgoda kao sto je raspad energetskog sistema iz '76. Tu je saZet citav Njujork i njegovo misticko glediste na dekadeneiju: svi speeijalni efekti. Ovde je urbanost dosegla toliki stepen da je vise nije potrebno iskazivati niti joj pripisivati politieki karakter. Sve ee postati infrastruktura uljuljkivana veStaekim svetJom i energijom. Grafiti.. koja se na njujorskoj "seeni" estetski transkribuje kroz ludosti. Seksualnost je pak. svi speeijalni efekti izmesanosti rasa i earstava. . kroz ubrzavanje banalnosti. njegov povrsinski . Njujork vise nije politicki grad. vee ga je u neku ruku iserpeo. reklamnog samoubistva: treati da bismo dokazaIi da smo u stanju da idemo do sopstvenih graniea. kao i u svemu sto einimo da bismo sebi dokazali da smo u stanju da to ucinimo: napraviti dete. i to nije posledica dekadencije vee njegove moei. vee u svim odnosima.panduri inaee postoje da bi doprineli urbanom i modemom izgledu jos polu-ruralnih gradova (kao sto je Pariz). ona vise nema kad da se materijaJizuje u ljudske i ljubavne odnose. jos kasniji ee se zakopavati u zemlju i neee ni imati ime. Nasilje se ne ogleda u drustvenim odnosima. savladati planinski vrh. surovi ekspresionizam. ali to su po opsegu svetski dogadaji koji sarno doprinose njegovoj slavi. NJegova gustina. Nestaee sjajna superstruktura j sumanuta vertikalnost. u zivosti sreenih iIi bednih Hea. beskrajne oCiglednosti. U Njujorku se 25 Jedan dreceee zeleni kamion sa sljaSteeim spojlerima klizi niz Sedmu aveniju. ponovno zapoeinjanje zivota svakogjutra pravo je eudo. svako je zaluden napetoseu svoje bezliene uloge. govore sarno: Ja sam taj i taj i postojim! ani predstavljaju besplatnu reklamu postojanju! Da Ii treba unedogled dokazivati sopstveni zivot? Neobiean znak slabosti. Niko vas ne gleda. Maraton je zapravo vid demonstrativnog. predstavu svoje propasti. Isti efekat beskorisnosti sadrii se i u svakom izvrsenju zadatka. Ta eentralnost i ta ekseentrienost mogu sarno da doprinesu njegovoj sumanutosti sopstvene propasti. imati avanturu. pod prvim jutamjim suneem. koju nista .

a ponajmanje americki intelektualci zatvoreni u svoje kampuse. mora se priznati . da ih odraZavamo. od moti. a jedan starac. Njega niko nije u stanju da prouci.. od bede i rasipanja. morfoloskom. rasnom. Niko nam ne moze osporiti istorijsku tananost i dar konceptualizacije. Od noei iz koje smo posli do one u koju cemo sleteti. od nezainteresovanosti. za razliku od Evrope. oseeam Ijubavi svu zestinu . od tehnoloske taStine i izIisnog nasilja.ponovo dozivljava oseeanje slave. . i napokon se gasi na pucini Islanda. arhitektonskom ekscentricnoseu tog drustva. ne predstavlja turoban prizor promene. da ih anaIiziramo. Taj univerzum potpuno truo od bogatstva. naivnom preteranoseu i socijalnom. u toplom kovcegu mlaznjaka. Mozda stoga sto Citav svet i dalje sanja 0 njemu. Beznademo kasnimo za giuposeu i mutacijom. Eto. Jevrejin iii Jermenin spava mi u krilu. ciniee se da je dan trajao samo cetiri sata. od puritanizma i mentalne higijene. a on ga zapravo nadvladava i izrabljuje. moralnom. Mi u Evropi imamo dar da promisljamo stvari. 27 . dramaticno otudeni od te konkretne. U avionu.sto. podamnom su sante Grenlanda. u slusalicama Les Indes Ga/antes. " peva uzviseni glas iz jedne u drugu vremensku zonu. Njujork. glas nesanice putuje jos brze. Ali najociglednije istine i novovremena cuda zbivaju se na obali Pacifika iIi u kupoli Menhetna. od senilnsoti. Los Andeles jesu u centru sveta. neodoljivo me podseea na radanje sveta. na ekranu Katrin Denev. prelazi ledenu prekookeansku atmosferu.iako s ushieenjem i razocaranjem u isti mah. juri niz glumicine trepavice. u smislu da se oseeate ovencani energijom svih . niz Ijubicasti horizont izlazeeeg sunca. Na deset hiljada metara i na hiljadu kilometara na sat. na tome nam zavide cak ~ umovi s onu stranu Atlantika. bajkovite mitologije koja se izgraduje svud unaokolo. vee estetsku formu mutacije. "Da.. Ali uzvi26 seni glas. putovanjuje kraj. ljudi spavaju. brzina ne zna za zestinu Ijubavi.

svemirskog. gde etnicko i lokalno predstavljaju sarno otpatke i rusevine centralnosti? Zelim da se ekscentrisem. naSe duboke oseeajnosti. Ne trdim od njih da budu inteligentni. Ushicenje besprizomosti. oznaeavajuceg. geoloska astramost pustinja. i najgora olupina od americkih kola iii najbeznacajnija mdoretkinja iz strip ova nalaze se u centru sveta vise nego bilo koja kultuma manifestacija 28 29 . najlepsi orbitalni prostor.ASTRALNA AMERIKA Astralna Amerika. vertikalnog. muzeja moci u koji je Amerika izrasla u ocima citavog sveta. stereolitska astralnost megalopolisa. A s tog gledista i pos)ednji fast-food. Radost usled propasti metafore. Nasuprot naSeg razocaranog devicanstva. Nasuprot evropskoj melanholiji analiziranja. elektronska astralnost televizije. da budu za mene pojam astralnosti. transpoliticna astralnost ispoljavanja moci. Trenutna astralnost vektorskog. oCiglednost moci. razumni. ocekujem sarno da nastanjuju jedan prostor nesamerljiv s mojim. ZaSto da se decentralizujem u Francuskoj. visinska astralnost aviona. besprizomost ociglednosti. moe simulacije. da postanem ekscentrican. originalni. za kojom se u nas sarno cezne. i najbanalnije predgrade. Horizontalna astralnost automobila. ali tamo gde je centar sveta. Astralnost. Nasuprot groznicave udaljenosti kultumog pogleda. Od Amerikanaca ocekujem sarno da budu Amerikanci. Lirika cistog cirkulisanja. Za mene ne postoji istinita Amerika.

a 30 uostalom. Amerika je nalik gigantskom hologramu po tome sto je ukupna informacija sadrzana u svakom pojedinacnom delu. raspde se svi efekti. kako na jugu tako i na severu. To je jedina zemlja u kojoj je mogueno biti tako sirovo naivan: od stvari. Pogledajte i najmanju pustinjsku postaju. i Ijudske delatnosti. s istom straSeu i istim predrasudama. Evropa je jednostavno nestala. Hologram je blizak fantazmu. Prividati se cvde ne znaci sanjati budan iii imati prividenje. just as it is.. lica. koja je ovde prvobitni prizor. ma koju ulicu u nekom gradu na Srednjem Zapadu. ZnaCi da nije stvar u tome da se zauzme kriticko glediste u odnosu na Evropu. ali i seksualnost. i sa njima stvamost. potcinjene su iskljucivo viziji pustinje. usled naknadnog efekta neuhranjenosti postaje providno i toliko bestezinsko da je blisko nestajanju. homogenosti prostih elemenata osvet1javanih istim takvim snopovima. i eto yam cele Amerike. bolje vidi Evropa. i da sve zavisi od svetlosnog zraka. jer sarno on moze uociti savrseni simulakrum. i reklama. Sve je ovde realno. simulakrum imanentnosti i materijalne transkripcije svih vrednosti. kao da se okreeu i premestaju u praznini usled nekog specijalnog svetlosnog efekta. neba i pustinja ocekivati sarno da budu bas one sto jesu. Kultura. OkruZena gardenijama i eukaliptusima. To je sasvim izvodljivo i u samoj Evropi. neki Burgerking iii Stadbejker. S vizuelnog i plasticnog gledista takode: kao da su stvari sacinjene od neke manje stvame materije.. Oni su dakle idealan predmet za analizu svih mogueih varijeteta modernog sveta. to je hiperrealnost. public relations.stare Evrope. Amerika nije ni san. U stvari. U svakoj svojoj i najbeznacajnijoj pojedinosti. Uostalom. u Ameriku kao fikciju. Oni su njeno savrseno olicenje. po tom osnovu i vlada svetom. Ali jedino tako radikalan eksperiment omogueava uspesan ishod i daje tu astralnost koju neeu naCi nigde drugde. Na mirisljavim bremljcima Santa Barbare. i u njega se moze uci kao u san. pragmaticno. nije tacno da se odavde. treba uCi u fikciju Amerike. pak. ni realnost. Pred tim nestaje sve. i sve vas navodi na sanjarenje. ali i Las Vegas. neku kalifomijsku kueu. Sve se zasniva na jednom nosivom svetlosnom zraku. posto sami jesu njen prikaz. laserskog zraka koji pred ndim oeima lara po americkoj stvamosti. Pustinja naravno. Isto mitsko i analiticko ushieenje koje nam je pogled usmeravalo ka tim prvobitnim zajednicama danas nas nagoni da gledamo ka Americi. ali ne mogu govoriti 0 njoj. na istoku iii na zapadu. to je trodimenzionalni san. politika. Amerikanci. kao sto sam mislio. u 31 . neki parking. cak i telo. Ona uostalom. to znaci gIedati pri svetlosti razlozenoj na dugine boje. ni vise ni manje nego sto su to u svoje doba bile primitivne zajednice. elektronika svakodnevnog zivota. sve vile lice na funeral homes. a ako se on prekine. ne dobija se drugaciji ugao gledanja na nju. Amerika je nesto sto n~ sve prevazilazi . imamo utisak da Amerika pociva na fantasticnom smenjivanju slicnih elemenata. Nalik hologramu po koherentnoj laserskoj svetlosti. Sve sto me okrufuje odraiava tu opustosenost. Kad se okrenete. Amerika na mene uvek ostavlja utisak istinskog asketizma. nemaju oseeaja za simutaciju. Mozda se istina 0 Americi moze ukazati sarno Evropljaninu. To je hiperrealnost jer je to utopija koja je od pocetka prozivljavana kao da je ostvarena. kao da ne primeeujuci prolazimo kroz celuloidnu traku. cega jos ima sto nije vee stotinu puta bilo kritikovano? Umesto toga. Naime. sve se iseca plasticno i jednostavno poput svetlosnog signala.

citavi zidovi u prozorima veoma nalik na Snezanin kovceg.:. dogadaji kroz televiziju.. oko kuce. ali nista ne remeti patvoreni spokoj. stereo i video uredaji koji obezbeduju komunikaciju s onostranim. otimanjem poslednjeg pecata Apokalipse). dzogeri koji meseeare u izmaglici poput silueta odbeglih iz Platonove peCine. Zanosni hiperrealizam ekstaticki asketizam multiprocesno putovanje interinaktivna multidimenzionalnost Nesto za odlepljivanje Western Digitals Body Building Incorporated Mileage iJlimited Channel Zero Skiljavi bar u Santa Barbari.!C~j. terorizam kroz modu i medije. Fuko. Seks i pojmovi. automobili koji obezbeduju vezu s pogrebnim trznim centrom i samouslugom . zla kob ostvarene utopije. Sve je podvojeno kroz simulaciju.~ 0 I r' r· . Kao da stvari postoje sarno kroz tu neobicnu namenu.i najzad. automobiI. Nekoliko pojmova. orgazmicka elasticnost tapisona: ta gipka letovalisna civilizacija neodoljivo podseca na smak sveta.. \~ ~"".tf " 33 :I .~\\h:"r:. Miris surovosti. zadah piva. U.T.oil sanctuaries .. prava opsednutost smrcu. a evo sad. TV. sva trojica tu za sankom. i naftne platforme .~~~. Seks. ljudske vrste. drobilica za smece.. U srcu zemlje bogatstva i oslobadanja.. uvek isto pitanje: UWhat are you doing after the orgy? Sta ciniti kad je sve na raspolaganju. Predeli kroz fotografiju. 'c· j I~ \J '. Svako je boraviste ovde pogrebno. Bestidno sveprisustvo zelenog bilja. a odatle je zahvatio i ceo svet. Planina i seks.. raznorazne sekte s monomanijackom strascu za cistotom iii zlocinom. Orson Vels. poput bolnickih cevi za transfuziju i reanimaciju. Hustling is prohibited. plaZa i planina. upadljivo slicni i cudnovato ubedljivi.~. pod kucom. Sve aktivnosti ovde imaju skriveni prizwk smaka sveta: kalifornijski ucenjaci s monomanijackom strdcu za latinskim duhom iii marksizmom. zene kroz seksualni scenario. zena i deca kao zraceei simptom uspesnosti . Mozemo se zapitati da Ii i sam svet postoji sarno u funkciji reklarne koja se 0 njemu moze napraviti u nekom drugom svetu.. istinski debili i mongoloidi odbegli iz psihijatrijskih bolnica (pustanje ludaka u grad cini mi se sigurnim znakom smaka sveta. Mikrotalasna pecnica.koje noro 32 . Posto je lepota jedino ona koja je stvorena plasticnom hirurgijom tela. nebrojena tehnicka razgranavanja po kuCi. misli kroz pisanje.TI1I \ "4 i' hOI:. jedina urbana lepota ona koja je nastala hirurgijom zelenih pOvrSina.. Crveni tregeri igraca bilijara.~~:~~ \ I" • I} "". sve ukazuje na to da je ovde smrt najzad ndla idealno boraviste.raznolikosti biljnih vrsta i jednolicnosti.. Just a life. Seks i plaZa. jedino misljenje ono koje nastaje plasticnom hirurgijom anketa . seks. • J. ((. razgovaraju. cvece. Sartr. H bde na pucini poput luksuznih kockarnica iii svemirskih brodova . stereotipi zivota i smrti? To je problem koji muci Ameriku. plaZa i planina.. brda bledog patuljastog cveea koje se prostire poput multiple skleroze. s genetskim manipulacijama i plasticne hirurgije Ijudske vrste. obJaporni ljudi odbegli iz hormonske laboratorije sopstvenog tela..."'. Cocktail scenery.

Bilo kako bilo. svoju Cistotu. restaurira se. Imunitetni. mi smo najbolji. a te~o prenosi drugom telu svoju pofudu kao poruku.Kultura koja je izmislila specijalizovane institute za dodirivanje tela i serpe u kojima voda ne dodiruJe dno. " To je i Reganov osmeh. kao sto se ni za trenutak n~ dodiruju ta tela isprepletena u "filingu" i terapeutskoJ Ijubavi. nalik svim reklamnim znakovima: osmehujte se. ali ne iz pristojnosti niti da bi vas opCinili. medu kojima. niposto ne skrivajte da nemate sta da kaZete. bez imalo patine i ispucalosti. I to spada u veliko ciscenje. Keep America clean. Osmehujte se da biste pokazali svoju transparentnost. svoj erotski potencijal preko nekakvog molekularnog povrsinskog napona a da ga nikad ne zavede niti uznemiri. poklonite drugima tu prazninu i ravnodusnost. To je zamenilo jace-to:face i akciju. stvari se vracaju u prvobitno stanje cistoce. Uvek raspoloziv osmeh. U istom ludilu od asepse: Getijev muzej. koji je na putu da postane jedini princip vladanja. Osmehujte se ako nemate sta da kaZete. Nikad nijedna ideja. kakve Ii ironije. koje je toliko homogeno. osmeh s kojim se dete budi svesno prisustva drugih. simpaticno grcenje vilica pod prividom ljudske topline. ~~d razdvajanja toliko je dobro pogoden da se voda odvoJda od serpe i ova sad svoju toplotu prenosi kao poruku. U prolazu ti svako upucuje osmeh. kao fluid na dekodiranje. pa ni same nacionalne vrednosti nisu proizvele takav efekat. sarno se osmehujte. Mnogo je uspesniji taj poziv na cisto animalno iii infantilno cestitanje i svi se Amerikanci okupljaju oko tog efekta zubne paste. Poput Sesirdzijinog Macka. On je neposredan. pokupila je americka policija usmrtiwi u pozaru jedanaest Ijudi i zapalivsi trideset okolnih ~ca. u znak nade u ocuvanje kontakta. Spontano razotkrijte tu prazninu. veStacki uglancane poput kulisa "a la pompei" koje ih okrufuju. poput primalnog krika coveka koji je sam na svetu. nekakvim vrenjem na daljinu. suvo i vestacko da za njega ne prianja ni kapljica vode. . Jer to komunicira: neverovatno je da dno serpe komunicira toplotu vodi ne dodirujuci je. Samoprorocki osmeh. U nedostatku identiteta. osmehujte. cak i na onom svetu.~o~ vatim pravilima kao sto je istovremena zabrana autopslJe I iznosenja smeca. uklanja se smece i ispucalost. i zove se komunikacija. kao sto tela komunicira drugom telu svoj fluid. MOVE. To se zove interfejs iii interakcija. u kojem stare slike izgledaju kao nove~ sjajne i vazdusaste. Ijudi yam se ovde osmehuju. I to stima. obasjajte lice nultim stepenom radosti i zadovoljstva. ali ne dopusta bliskost. On ucestvuje u ktiogenizaciji osecanja. i kuce svih suseda kOJI su traZili da se sekta unisti. on lebdi na lidrna jos dugo poste nestanka svakog oseeanja. Taj osmeh oznacava sarno neophodnost osmehivanja. iii kojim beznadezno traZi njihovo prisustvo. s cud. koji medutim dobro pazi da se ne 0stvari i da se ne oda. Amerikanci imaju izvrsne zube. ja sam divan. iii da ste ravnodusni prema drugima. reklamni osmeh: "Ova je zemlja sjajna. tu duboku ravnodusnost svog osmeha. To je vecni osmeh komunikacije. Regan tim osmehom dobija podriku mnogo jacu nego sto bi bilo koji Kenedi dobio razumom iIi politickom inteligencijom. 35 34 . To se zove informacija i uvuklo se svugde poput fobicnog manicnog lajt-motiva koji se tice kako erotskih odnosa tako i kuhinjskog posuda. osmehnuce yam se. uostalom pokojnik ce ga poneti u svoje pogrebno staniste. U Filadelfiji: jednu radikalnu sektu. vrhunac samozadovoljstva citave americke nacije..

zbroj~ih sala za rekulturaciju. u opsesivno~ stra~~ od neuspeha i podbacaja kao predznaku smrtl. kOJoJ zapravo niko vise ne vidi svrhu osim da samu se~~ sprecava. Telo je jedini objekat kojem se treba posvetiti. InteIektualac je. Danas se vise ne gleda u jetru iIi iznutricu. nego jednostavno u mozak. swda isti narcisticki odsjaj. muskulaciju. stimulaciju i simulaclJu. zadovoljstvo se postize vaskrsavanjem tela..sva se interakcija zapravo uvek svodi na beskonacni dijalog s maSinom .a i to je prosto sujevelje. ne kao izvoru zadovoljstva. svoje pojmove naslikane na ekranu! 37 . Ali. brejkdenser iz Bronksa u freneticnom okretanJu u Roksyu iii na nekom drugom mestu. Izvanredno sveprisustvo kulta tela. da bi odiozio dogadanje smrti i fatalno dogadanje pisanja.daleko od nekakve vise antropologije. prikljucen na sopstvenu zel~u. pretvarajuei tu vezbu u nekakw beskonacnu psihoanalizu. Prikljucen na seks. nego kao objektu besomucne nege. To je carobni instrument egzotericne magije . . pak. kako telesnih tako i psihickih sposobnosti. na sopstvene funkcije kao na energetske dlferencIJale lit VIdeo ekrane. Clme ono prevazilazi opsesivno nametnutu hormonalnu. niti u srce i izraz lica. Ono 8tO Ijudi posmatraju na ekranima svojih kompjutera jeste funkcionisanje sopstvenog mozga. cije milijarde spojeva treba uciniti vidljivim i prisustvovati njegovom radu kao u video-igri. inteIektualac za k~mpjutero~. nema razloga za zabrinutost: sve je to mnogo manje naucno i operacionalno nego sto se obicno smatra. zahvaijujuei vecnom feed-back-u s maSinom. vaskulamu i dijetetsku ravnotefu. najzad dobio isto 8tO i tinejdzer sa zwcnim stubom i vokmenom: spektakulamu desublimaciju misli. bodi-bilder: swda ISta pusta usarnljenost. Otkaceni hedonizam: telo je scenario cija se cudnovata tirada 0 higijeni odvija u trcanju izmedu be. Jer telo koje sumnja u svoje postoJ~~ nje vee je polumrtvo. Zapanjuje nas prosto spektakl mozga i njegovog funkcionisanja. dzoger. Tako je s univerzitetskim strucnjakom koji se hvata ukostac sa svojim kompjuterom i neumomo ispravlja. pamteei sve da bi izbegao krajnji rezultat. razraduje.limo odvijanje svojih misli . vee biti prikljucen na svoje telo. koje odslikavaju kolektivnu opsesiju bespoinosti. telu treba izbrisati iz pameenja zadovoljstvo kao pomilovanje. u potpunu izvesnost svog nevaskrsava~Ja. Na to se nadovezuje druga opsesija: prikljucivanje na sopstveni mozak.zno biti nib cak imati telo. P~~op~~n. Skejtborder s vokmenom. i zavestati ga ocuvanju utopijske i iona~o izgubljene miadosti. da je otvoreno prema svetu? a u stvari je sarno uspostavljeno integralno kolo dete-maSina.pogledajte sarno dete ispred kompjutera u skoli: mislite da je postalo interaktivno. 36 od Venecije (Kalifomija) do Tupanga kanjona. s osmehom prikljucenim na smrt. Nije va. egzorcizam putem dobre forme i higijene. Telo je uronjeno u izopacenu izvesnost 0 svo~oJ beskorisnosti. Say taj cerebralni i elektronski snobizam odise neizmemom izveStacenoscu . i njegovo velicanje kroz danaSnJI polu-joginski polu-ekstaticni kult jeste pogrebn~ delatnost. doraduje. moguenost metamorfoze u druga oblicja. Nairne. Jer sustina je u prikIjucivanju. to je sarno znak jedne pojednostavljene nauke koja se svodi na terminalno ispravijanje kicmenog stuba. Znaci. Nega koja mu se ukazuje za zivota predskazuJe kako ee biti doterano u pogrebnom stanistu. Voleli bismo da mozemo da vi<.Reganov kredibilitet upravo je srazmeran njegovoj transparentnosti i nistavnosti njegovog osmeha.

udariee vas iii ee nastaviti da igra pred varna kao mahnit. zwcno izolovani bar dominira nad podijumom kao 8tO u kontrolnom tomju dominiraju ekrani iii kao 8to kabina za tehnicare nadvisuje televizijski studio. Postoji direktna veza od srednjovekovnih sprava za mueenje. ubalavljenih usta. novi vid voljnog ropstva (to je takode novi vid preljube). I svi su toga svesni. ne zaustavlja se dzoger koji dzogira. kao da se ostvaruje ono staro fizicko ili metafizieko shvatanje svetlosti po kojem svaki objekat izlueuje dvojnike iii negative samog sebe koje mi hvatamo pogledom. stroboskopskim efektima. poput dijetetike iii bodi-bildinga i mno§tva drugih stvari. S penom na ustima. kontrolni ekran neophodno potreban . On nema amove u ustima. bez tog neprekidnog videa nista danas nema smisla. umotan u zwke s vokmena. iserpljivanja u sopstvenim oeima beskorisnog tela.tackastim osvetlj enj em. Bez tog strujnog kola. Ono 8to je za isposnika iz III veka bilo samoodrieanje i gorda nepomicnost. To nije nareizam. igracima koje obasjavaju topovi .U Roksiju. vee za trenutno odslikavanje bez dubine. industrijalizo39 38 . vee za prikljucivanje na samog sebe. Smak sveta najbolje docarava eovek koji trei sam svojim putem po nekoj pldi. Tu spada i zaludenost polaroidom: drZati skoro simultano objekat i njegow sliku. prizorom iii teatralnoscu i koji uopste ne sIuZi za igranje iii samoposmatranje. preko pokreta u serijskoj industrijskoj proizvodnji. ueauren u samotnieko mvovanje energije. dzogeri su pravi Novovremeni Sveci i protagonisti lagane Apokalipse. sluzi sarno u tu svrhu: ekran za ekstaticki odsjaj koji vise nema veze s klasienom slikom. nemojte ga zaustavljati. za svaki performans. smozdiee v~. To je san. Ali to je ipak beda urbane. i time ujedno podvlaei svoj povrsinski intenzitet i svoju dubinsku beznaeajnost. Danas je za svaku dramaturgiju tela. Video stadijum smenio je stadijum ogled ala. na komplikovanim maSinama s hromiranim zglaveima i zastraSujueim medicinskim protezama. do tehnika bildovanja pomoeu mehaniekih proteza. Nesumnjivo. za njega je misiena iserpljenost tela. nemojte ga sIueajno zaustaviti da pitate koliko je sati. i taj se pojam neprikladno koristi u opisivanju ove pojave. Dvorana je fluoreseentna sredina sa . Zaustavlja se pretovareni konj. On je brat po iznurivanju onih koji se svesno premaraju u teretanama. ledina beda sliena njegovoj jeste beda eoveka koji jede sam stojeei usred grada. Video iii stereo kultura ne razvijaju nareisticku imaginamost vee stvaraju efekat besomuene autoreferentnosti. bez te kratke i trenutne mreze koju samoprikljucivanjem stvaraju neki mozak.ne zato da bi se u njemu s udaljen08eu i magicnoseu ogledala videli iIi odrazili ueesnici. . na onaj trenutak u kojem prelazi u sumracno stanje. dzoger izmava samoubistvo trceei tamo-amo po obali. Video. dogadaj iii diskurs. poswda. objekat. To je speeijalni efekat naseg doba. ravnodu§an eak i prema opstoj katastrofi zato sto za njega unistenje moZe biti samo plod sopstvenih napora. Ima u Njujorku tih olupina druzeljubivosti koje se vi§e ni ne kriju dok prozdiru otpatke pred svetom.istim efektima kao na ekranu. misli usredsredenih na unutraSnje odbrojavanje. Dmging je. Primitivni su Ijudi u oeajanju izvr§avali samoubistvo plivajuei ka pueini do iznemoglosti. To je optieka materijalizaeija jednog magijskog postupka. Polaroidna fotografija nalik je ekstatickoj sHei ispaloj iz stvamog predmeta. ali mozda ima tegove u rukama iii na struku (gde je ono doba kad su devojke nosile grivne na claneima?). kratak spoj koji trenutno prikljueuje isto na isto. Pomamljenog pogleda.

koji treba svladati pomocu homeopatskih disciplina. Low speed . sve se cuva. Da Ii je to opsesivnost jednog mladog drustva koje se brine za za. Nema drugog uzroka toj dijeti. svako za sebe. Dok slike nestale dece ukrasavaju kese u samouslugama.opsesivno drustvo. celija tumora koje kvasaju. ekstazi punog tela.a danas su po drugi put pokopani u Henkok Parlro. kao sto anoreksicar teii vrhuncu organskog ponistenja. Zakon nalaie da se 0 deci u najmladem uzrastu moraju starati dva negovatelja. sitos!. Low sex. ploce koja se unedogled vrti po istoj brazdi. ne moze se reci da on tro~i energiju nego pre da je povraca u trcanju. odbacivanja. trenerke. zasicenja. nasuprot njemu. lepr§avi ~orcevi i vrecaste pamucne majice. u muzeju posvecenom vero41 . Citavo se drustvo upinje da porekne da je rec 0 osveti preuhranjenih bozanstava. sumracno stanje mehanickog unistenja. ekoloskoj kontroli. ne mareci za druge. Slonove zakopane u tecnoj smoli. Oba su re§enja ekstremno homeopatska. Najnovija opsesija americkog javnog mnjenja: seksualno zlostavljanje dece (sexual abuse). Citavo ovo dru§tvo. ugusenih obiljem. easy clothes: sve su to nocni haljeci i svi ti ljudi koji opu§teno trce i hodaju u stvari nisu izdli iz sveta noci . Obilje stvara halucinaciju za onim zarom iz doba nemaStine i nesta~ice. Anoreksicar to najavljuje vi§e poeticno. Save time. u strahu od neproverljivog seksualnog zlostavljanja. iznurivanju tela i zadovoljstava. prezasicenosti. sve uskladistiti. Oblapomi. sve otkriti. u tom svetu gde svega ima u obilju. Save energy. Anoreksicna kultura: kultura gnu~anja. svi tree svojim putem zato ~to su izgubili formulu za zaustavljanje. Low tar. fosilizovane u crnoj mineralnoj viskoznosti. Sve jakne. Naravno da je na. ne videti ni~ta od svega toga i tvrdoglavo treati sve dok se bicevanjem limfnih ilezda ne dosegne zrtveno iscrpljenje. wkove koji su se pariIi po ovim ravnicama Los Andelesa i koji su bili prve.s tom odecom koja pluta u stvari pluta njihovo tela u toj odeci. Ne primeeivati cak ni prirodno svetlo Kalifomije. sve memorisati. re~enja putem istrebljenja. Sve zaStititi. postkatastrojicki svet. sve opisati . Low calories. Dzoger je pak odabrao drugacije re~nje. poricanjem. ekstazi praznog tela. preistorijske mve naftnih fleka . lavove. Poput prozdrljivca koji ne prestaje da se goji. Tipicna za fazu oblapomosti.fobicno drustvo. odbija punocu. to je zaista znak onostranog. Sve popisati. Anoreksicar nedostatak prevladava prazninom. On ka. oni sami plutaju u sopstvenom telu. utoliko skrivenije ukoliko je manje opravdana. sa stereofonskim fluidom u glavi koji im izvire na oci. oblapomi punocu prevladava prepunjenoscu. Save money. zato jedem bilo ~ta. Save our souls . kao sto oblapomi tdi vrhuncu dimenzionog uniSienja.s sustinski problem danas da se odupremo oblapomosti. antropoemije. mamute.anoreksicno dru~tvo. On kafe: oskudevam u svemu. izgnanstva. niti planinski pour koji je vruCim vetrom oduvan deset milja ka pucini i u dim obavio naftne platforme. On porice nedostatak. ukljucujuci i aktivno i produktivno stanovni§tvo. On tezi da dostigne ekstazu 40 umora.vane sredine.ze: ni u eemu ne oskudevam.stitu buducnosti? Cini se da je pre rec 0 predosecanju opasnosti. Hiljade ljudi koji trce sami. kolektivnoj dijetetici. dakle necu da jedem. to je svet iz Blejdranera. sve se stedi. Low energy. svega §to je izgubilo formulu za zaustavljanje. Zacudo. da povraca samog sebe.

koja je nasledila univerzalnu naucnu rigidnost od tehnika spasenja duse dobrim delima.T oma Mincer bio je anabaptist. ponovljeno izdanje onog prvog. Nikad nije kasno za obnavljanje price 0 poreklu.. sekvoje na hologramima . i njen napredak (1) zasnovan je na najnovijim metodama skladistenja u memorije. Sve je vredno zaStite. Indijance u rezervatima. Sve moze doZiveti ponovno rodenje. Morrnoni iz Solt Lejk Sitija sarno postupaju poput svih ostalih Amerikanaca. niti cemo biti svesni da umiremo. oni danas postifu trenutno muzeifikacijom).. vanzemaljaca. zaStita sekvoja. sve je prikazano vrlo ubedljivo . Kontrareforrnacijske metode katolicke crkve. Naravno.Amerikanci su Ijudi s ubetJenjem. koji se svugde i uvek ponaSaju kao misionari. Svi su anabaptisti sektaSi. restauracije. foka iii Ijudske vrste . Ali shvatanje koje Amerikanci imaju 0 muzejima mnogo je sire od naseg. u ovom preza. levandelizacija je postala misija mutanata. U tome je prava draf iscekivanja. I ona se ne zasniva sarno na strahu od atomskog rata. Executive Terminal Basic Extermination Metastatic Consumption Opstanak je svuda na dnevnom redu.teZi da dokafe da smo zaista zivi i zdravi (kao sto su sve bajke izmiSljene da bi dokazale da je stvami svet zaista stvaran). sanjaju 0 tome da sve krste po drugi put. jer je vee mrtav . Sto nije tako izvesno. koje je pak ostvarljivo zahvaljujuei dubokom puritanizmu inforrnatike. ali stvarnije . Popisujuei u kompjutere svakog zivog stvora iz civilizovanih krajeva (nastanjenih belcima). i koji nastoje da ubede. popisivanjem u svojstvu drugog krstenja i obeeanja spasenja. ekologija. spremni su i na unistavanje i istrebljivanje . sa svojim naivnim sakramentalnim obredima i kultovima i starim narodskim verovanjima nikad se nisu mogle meriti s tom modemoscu. ubedeni u sve. Da bi rekonstruisali tacan oblik stvari. To im je sudbina: posto nisu imali primat u istoriji. pridajuei pritom vrednost sarno tom naknadnom posveeenju koje je. da bi ih predstavili na dan StraSnog suda. 43 42 .nauci preistorije.dijetetika. imaee cast da prvi obesmrte sve stvari rekonstrukcijom (fosilizaciju za koju su prirodi bili potrebni milioni godina. Ali vee sada. ponekad i vrlo zagrizeni. kao sto znamo. U skladu s moralnim kodeksom. mozda usled nejasne mucnine za zivotom iii kolektivne zelje za katastrofom (ali sve to ne treba preozbiljno shvatiti: to je i poigravanje s katastrofom). usled koje opstajemo. Jer ne sarno da cinjenica Zivljenja nije stvamo potvrdena. Amerikanci ne sarno da su misionari nego su i anabaptisti: posto su promaSiIi prvobitno krstenje. ledan od vidova njihove iskrenosti ogled a se u toj upomosti da rekonstruisu sve sto pripada onoj proslosti i istoriji koje nisu bile njihove.sto je savrSena definicija simulakruma.. vee i na lakoci Zivljenja. mumifikacije. fosilne slonove. one veeno rodenje simulakrurna.§tieenom drustvu. visoko kalvinistieke i presbiterijanske discipline. vise nemamo svest 0 smrti posto smo neosetno prdli u stanje prevelike lakoce Zivljenja. Renesnasne dvorce. a koje su dobrim delom unistili iii razblaZili. a Amerikanci nisu izuzetak. vee je paradoks ovog drustva u tome da Covek vise ne moze ni umreti. U slucaju nukleame katastrofe neeemo imati ni vremena da umremo.. citava ta lepeza mogucnosti za preZivljavanje . Nije slucajno sto baS Morrnoni rukovode najveeim projektom kompjuterizacije na svetu: popisivanjem dvadeset generacija smrtnika u svim zemljama sveta.

Holokaust je vee anticipirao takvo stanje. Deportovanima u logore smrti bila je oduzeta upravo moguenost da raspolaru svojom smreu, .da se s njom poigraju, da je shvate kao ulog, !rtvovanje: oduzeta im je moe da umru. To nam se dogada svima, u sporim homeopatskim dozama, usled samog razvoja ndih sistema. Eksplozije i istrebljenja (Au~vic i Hiro~ima) odigravaju se i dalje, sarno 5tO su dobili gnojni endemski vid, ali se nastavlja lancana reakcija, ~irenje zaraze, odvijanje virusnih i bakteriolo~kih procesa. Izlazak iz istorije jeste upravo svecano otvaranje te lancane reakcije. Simptom takvog stanja stvari i nesumnjivo najtdi znak nazadovanja vrste jeste opsesivna !elja za preZivljavanjem (a ne za !ivljenjem). Jer, ako posmatramo njene najnovije ~o~e,. atomska skloni~ta, kriogenizaciju, forsirane terapi~e, Vldlmo da su to zapravo forme istrebljivanja. Da bi se lzbeglo umiranje trdi se kakva bilo zaStitna kapsula za ekstradiciju. Otuda treba smatrati ohrabrujueom cinjenicu da se stanovni~tvo vrlo brzo zasitilo prica 0 atomskoj zdtiti (trzistem skloni~ta, kao i trzistem umetnickih stika iii luksuznih jahti mo!e se jos sarno zasenjivati prostota). Izgleda da su Ijudi, umomi od ucenjivanja atomskim rato~, . odlucili d~ na to vise ne nasedaju i da ne obraeaju paznJu na pretnJu od razaranja, uz mozda nejasnu svest da Je ona. s!abo ostvarljiva. Lep primer vitalnog reagovanja pod pnVldom rezignacije. "Ako treba umreti, bolje umreti pod . ve~rim nebom nego u podzemnom sarkofagu". Samlm tim, ucenjivanje prestaje, i !ivot teee dalje. Veliki scenario nukleame pretnje, teatralni pregovori. ~'rat zve~da", svi su umomi od tolikih apokaliptickih vizija, 1 u stvan se brane od njih nedostatkom mdte. Nisu upalili cak ni poku~aji da se ta mdta probudi filmovima kao 5to je Dan pos/e, nista nije moglo uciniti uverljivim taj nukleami scenski prizor, iIi besprizomost. Kad su u pitanju
44

tako osetlJlve stvan (kao 8to Je I rak) zamlslJanJe smrtl Ima za posledicu prizivanje fatalnog dogadaja. Stoga veliku nadu i veoma vdnu politicku cinjenicu predstavlja to eutanje i nezainteresovanost masa prema nukleamom patosu (bilo da im ga serviraju nukleame sile iIi borci protiv nukleamog rata). . U jednoj naucno-fantasticnoj prici, nekoliko povldeenih nalaze se jednog jutra u okruzenju luksuznih planinskih vila, opkoljeni providnom i nepremostivom preprekom - staklenom ogradom koja se tu stvoriia preko n06. Iz svog zastakljenog komfora jos mogu da razaznaju spoljni svet, stvami svet od kojeg su odseceni, i koji stoga ponovo postaje ideaIan, ali prekasno je. PovlaSeeni ee umreti u svom akvarijumu, poput zlatnih ribica. Neki mi univerzitetski kampusi stvaraju isti utisak. Skriven medu jeiama, poljima, rekama (na jednom starom rancu koji je poklonjen univerzitetu), naseIjen medusobno nevidljivim paviljonima i u njima isto toliko nevidljivim ljudima, lezi Santa Kruz. Poput Bermudskog trougla iii Santa Barbare, u njemu sve nestaje, sve se apsorbuje. Totalna decentrisanost, totalna zajednica. Posle idealnog grada buduenosti, idealno utociste. Ni~ta ne konvergira, ni saobraeaj, ni arhitektura, ni autoritet. Ali otud su bilo kakve demonstracije nemoguee: gde bi bilo mesto okupljanja? Demonstracije mogu sarno da kruze po sumi, pod pogledom samih ucesnika. Od svih kalifomijskih kampusa, poznatih po prostranosti i udobnosti, ovaj je najvise idealizovan, najvise naturalizovan. On sublimira sve lepote. Slavni arhitekti projektovali su zgrade oko kojih se prostiru Karmelski i MOlltrejski zaJiv. Ako igde vee postoji dru5tvenost buduenosti, onda je to ovde. Ali upravo ta sloboda, zaStieena istovremeno vegetalnom udobno~eu i univerzitetskom otvoreno~eu ponovo postaje
45

zatocenica sa:ne sebe, zatvorena u prirodnu i drustvenu prezaStieenost koja na kraju rada iste strahote kao zatvorski svet (zatvorski sistem, zahvaljujuCi zidovima, moze pod izvesnim uslovima da evoluira prema utopiji bde nego otvoreni drustveni sistem). Ovde je drustvo oslobodeno vise nego igde, otvorene su psihijatrijske bolnice, prevoz je besplatan - a paradoksalno, taj se ideal zatvorio u sebe, kao iza stakienog zida. Rajska i involutivna iluzija, "Pacificki zid", kako kde Liotar zid od kristala koji ograduje Kalifomiju u sopstvenom blagostanju. Ali zahtev za sreeom nekad je bio okeanski i oslobadajuei, dok ovde pre uranja u fetusn~ tisinu. Ima Ii jos strasti, ubistava, nasilja u toj cudnov~t~j plisanoj, sumovitoj, umirovljenoj, ~ruzeljubivoj rep~bhc~? Ima, ali nasilje je autisticko, reakclono. Nema zlocma lZ strasti ali je bilo silovanja i slucajeva ubistava po desetak zena ~ dYe godine pre nego sto se otkrije ub.ica.. Fetusn.o nasilje, prirodno koliko i automatsko plSanje, .. kOje odrdava vise nego stvama agresivnost, nostalglJu za starim zabranama (zaSto se povecava broj silovanja s porastom seksualnih sloboda?). Sentimentalnost mesovitih spavaonica otvorenih prema sumi, kao da sarna priroda moze biti druzeljubiva i ~ate­ rinska, zalog seksualnog otvaranja i ekologlje naraVl, kao da priroda moze da bude blagonaklona prema n~kom Ijudskom drustw, kojegod bilo, kao da se 'pre~a njem~~ po napustanju surovog sveta magije, moze Imatt dru~ac~~l odnos osim stoickog, osim stoicki definisane nepred~d~jl: ve neumoljive neophodnosti kojoj tre~a suprotsta~tt JOS veci izazov i slobodu. Ovde nema nt traga heroJskom poimanju sudbine. Sve odise nekom .sentim~ntat~om pomirenoseu s prirodom, sa seksom, s ludtl~m, s lst~OJom takode (kroz marksizam u preradenom 1 dopunjenom izdanju).
46

Nalik mnogim drugim aspektima savremene Amerike, Santa Kruz je deo post-orgickog sveta, svet posle velikih socijalnih i seksualnih konwlzija. PreZiveli poste orgije - seksa, politickog nasilja, Vijetnamskog rata, krstaSkog pohoda na Vudstok, ali i ~nickih i antikapitalistickih borbi i istovremene strasti za novcem, strasti za uspehom, tvrdih tehnologija, itd. ukratko, citave orgije modem osti - preZiveli su svi na broju, dzogiraju u tribalizmu, slicnom elektronskom tribalizmu Silikonske Doline. Dezintenzifikacija, decentracija, kiimatizacija, blage tehnologije. Raj. Ali sasvim mala izmena, da kdemo konverzija za nekoliko stepeni, bila bi dovoljna da ga zamislimo kao pakao. Obrt na seksualnom planu. Gotova je orgija, gotovo je oslobadanje, ne trdi se viSe seks, traZise pol (gender), to jest istovremeno imidz i genetska formula. Ne postavlja se vise pitanje pofude i uzivanja, vee pitanje genetske formuIe i seksualnog identiteta (pronaeil). Posle kulture zabranjenog, nastupila je jedna nova erotska kultura, ("What are your prerequisites/or sex? -The door has to be locked, the lights have to be out, and my mother has to be in another State"), nastupila je kultura preispitivanja sopstvene definisanosti: "Imam Ii ja pol? Kojeg sam pola? Da Ii je, konacno, neophodno imati pol? U cemu je razlika u polovima?" Posle ostobadanja, svi su ostali u stanju nedefinisanosti (uvek ista prica: posto ste se oslobodili, prinudeni ste da se zapitate ko ste). Potvrdivanje zenske seksualnosti postalo je, poste jednog pobednickog perioda, isto toliko osetijivo koliko i potvrdivanje mu§ke seksualnosti. Niko ne zna na cemu je. Zbog toga se toliko vodi Ijubav i toliko prave deca: eto bar dokaza da je za nelto jos potrebno dvoje, da neka razlika jos postoji. Ali ne zadugo. Vee je una koja radom vaginalnih misiea moze

47

da oponaSa efekat muSke penetracije dobar primer autoreferencijalnosti i ekonomije razlika - ona je bar naSla svoju formulu. Ali op§tiji je problem nerazlikovanja, usled smanjenog ispoljavanja polnih odlika. Znaci muskosti naginju ka nultom stepenu, ali i znaci zenskosti takode. U tom se spletu okolnosti radaju novi idoli, koji prihvataju izazov nedefinisanosti i koji se igraju me§anja polova. Gender benders. Ni mu§ko, ni zensko, ali ni homoseksualno. Boj Dzordz, Majkl Dzekson. Dejvid Bouvi... Dok su idoli prethodne generaeije bili eksplozivno olieenje seksa i uzivanja, ovi danaSnji svima postavljaju pitanje igre razlieitosti i sopstvene nedefinisanosti. Ti idoli su izuzeci. V nedostatku identiteta, vecina njih traga za "modelom vrste". za generiekom formulom. Treba pronaci jedinicu razlikovanja. ZaSto ne u modi iii u genetici? Odevni imidz, eelulami imidz. Bilo koja glupost je dobra, bilo koji idiom. Pitanje razlike mnogo je vaZnije od pitanja uzivanja. Da Ii je to modalna, post-modem a verzija seksualne revolueije koja je vee prevazidena (u svakom slueaju, nije vi§e u modi), iii je ree 0 biosociolo§koj mutaciji percepeije sebe samoga, zasnovanoj na ukidanju prioriteta seksualnog, koji je obelezavao eelo modemo doba? Gender Research: a New Frontier? V krajnoj liniji, nece biti mu§kog i Zenskog roda, vee sarno razvejanih pojedinaenih polova koji se odnose sarno na sebe same i od kojih svaki upravlja sobom kao autonomnim preduzecem. Kraj zavodenja, kraj razlikovanja i klizenje ka drugom sistemu vrednosti. Vocava se zaeudujuci paradoks: seksualnost ce mozda opet postati sekundama stvar, kao u nekolicini prethodnih dru§tava, nesamerljiva s drugim jaeim simboliekim sistemima (rodenjem, hijerarhijom, asketizmom, slavom, smrcu). Time bi se dokazalo da, sve u svemu, seksualnost nije bila
48

najvaZniji model nego sarno jedan od moguclh. All kOJl mogu biti danas ti novi modeli (jer su svi drugi u meduvremenu iscezli)? Model koji se mozda nazire jeste jedan tip performantnog ideala, genetskog ispunjenja sopstvene formule. U poslovima, emoeijama, poduhvatima iii uzivanjima svako ce nastojati da razvija svoj optimalni program. Svakom svoj kod, svakom svoja formula. Ali i svakom svoj imidz, svakom svoja slika. Mozda nesto nalik genetskom imidfu? Irvin: nova Silikonska Dolina. Elektronske fabrike bez otvora, nalik na integralna kola. Pustinjska zona dodeljena jonima i elektronima, nadljudsko mesto nastalo iz jedne neljudske odluke. lronijom sudbine, tu, na brefuljcima Irvina. snimana je Planeta majmuna. Ali na travnjaku, americke veveriee nam govore da jesve u redu, da se Amerika brine za svoje zivotinje, za sebe i za ostatak sveta, da u svakom sreu postoji po jedna usnula veverica. Citava filozofija Volta Diznija jede yam iz ruke stirn lepim zivotinjieama sivog krzna. Meni se, naprotiv, Cini da se iza nemog oka svake od njih krije ledena i surova zver, ciji vas strah vreba... Na istom tom travnjaku s vevericama stoji zaboden natpis tamonekog isusovskog udruZenja: Vietnam Cambodia Lebanon Grenada We are a violent society in a violent world! Noc ve§tiea uop!te nije zabavna. Taj sarkasticni praznik pre odraZava pakleni decji zahtev za osvetom prema svetu odraslih. Zloslutnu situ cija pretnja lebdi nad tim svetom, srazmemu njegovoj odanosti prema toj istoj deei. Iza preru§avanja i poklona krije se nezdrava decja ve§ticarija - Ijudi gase svetla i kriju se, da im deea ne bi dosadivala. I nije slueajno §to neki guraju igle iii o§triee brijaea u jabuke i kolace koje im dele.
49

To se moze objasniti strahom iIi fobijom i reci da je taj neproduktivni utro~ak zapravo rad hlosti. Ali ono 5tO je apsurdno i divljenja je dostojno. da nema predaha vestackoj ljudskoj moci. Preostaje yam sam~ zgraZanje . Ah tolik~ su opsesivni da ih eujemo i iza Reganovog glasa iIi vesti 0 porazu Marinaca u Bejrutu.~~a. sam ekran Je taJ kOJI se smeje i dobro se zabavlja. Nema niceg tajanstvenijeg od televizora koji radi u praznoj sobi. U neboderima. koji se u sustini ne obraca nikome i nezainteresovano deli svoje slike. U osvetIjenim neboderima usred noci. dana i noci. a Amerikanci u mentalnom elektronskom prostoru. to je mnogo cudnije od coveka koji priea sam nagI!lS iii zene koja sanjari s rukama u braSnu. ali na fluorescentnom ekranu u svakoj sobi spiker je opisivao uzletanje svemirskog broda. Ali 51 . posto Je to vee blO televizovani rat). Iz tog razloga rat su dobile obe strane: Vijetnamci na terenu. Sarkasticna ushicenost jedne puritanske kulture. odjednom televizija otkriva svoje pravo lice: video snimak jednog drugog sveta. postao je deo predstave. 50 zavese su pocepane. toplote I hladnoce) u korist jednog cesto apsurdnog funkcionalnog kontinuuma (s istom odbojnoscu u sustini kao prema smenjivanju istinitog i laZnog: sve je istinito. Amerieki' opsesivni strah da se svetla ne pogase. i to ne sarno prirodnim prostorom: prostor je prostran i u njihovim glavama. u eetvrti u kojoj nema zive duse posle sedam sati uveee. na jednoj maloj bakalnici u kojoj se prodaje pivo. u klimauredajima koji rashladuju prazne motele u pustinji. u kojem vode nema. I dok su jedni odneli ideolosku i politieku pobedu. koja je sazidana kao meta predstava carstva da bi u perspektivnom skracenju odavala utisak njegove beskonacnosti. niti da se prekine tehnolo~ki proces. Sve mora staino da bude u pogonu. Da Ii je to besmisleni luksuz bogatog druStva koje strepi od gaSenja vatri koliko i preistorijski lovac u n06? Ima poneceg od svega toga. Ukratko. To jest fizicko bombardovanje neprijatelja i elektronsko bombardovanje ostatka sveta. da se ukine smenjivanj~ prirodnih ciklusa (godisnjih doba. iii smenjivanjudobrog i loseg: sve je dobro). Kao da yam se obraca neka druga planeta. Amerikanci koriste dva osnovna oruzja: avijaciju i informaciju.Smehovi na americkoj televiziji zamenili su horove iz grekih tragedija. T~ je neteritorijalno oruzje. u Americi se ne dopusta da zavlada noc iii odmor. vrata razvaljena. kola se voze s upaljenim farovima. Ovde je njegov s~eh ~ren~! na ekran. Svetla u kucama gore po eitavu noc. drugi su napravili Apoka/ipsu danas. U Palms aven1JI u Veneciji.. u ve5taekom osvetljenju usred dana ima neceg nerazumnog i zadivljujuceg. usred d. Da ne govorimo 0 televiziji ~rogramira~oj dvadeset cetiri sata dnevno. koja je obisla ceo svet. gori zeleno-narandzasta neonska reklama citave noci uprazno. Oni su eudoviste iz Osmog putnika koje se 5unja po svim instaIacijama svemirskog broda. dok su sve vijetnamsko oruzje I sva njihova taktika u Ijudima i teritoriji. Vijetnam na televiziji (pleonazam. Na autoputevima. eak i iza reklama. koja cesto halucmantno radl u kucnim odajama gde nikog nema iii u praznim hotelskim sobama poput hotela u Portervilu. ravnoduSan i prema sopstvenim porukama (sasvim dobro zamisljamo kako radi i posle nestanka covecanstva). i posteduju jo~ sam~ vesti berzanske izvestaje i vremensku prognozu. energijom. Ali zapanjuje opeinjenost izvestacenosCu. prostorom. kancelarije su osvetljene i kad su prazne. Oni su neumoljivi. Svaka svetska sila ima svoju monumentalnu aleju. U drugim zemljama smejanje se ostavlja na volju gledaocu.

astralnih po reprodukciji do u beskraj. Ali kad preletite planinu. ni more ne daje taj utisak. dvadeset cetiri sata dnevno. geometrijska. sa svojom fluidnoseu i automatskim upravljanjem. koja iz neposredne bHzine nad svim time nenarnetljivo bdi i sarna nalik muzeju. Nad dolinom San Fernando vee vidite horizontalni beskraj. sunce izaSlo tek 52 ovde. prisnog i srdacnog rna sta se pricaIo 0 njemu: jer je on zaIjubljen u svoju bezgranicnu horizontalnost koliko i Njujork u svoju vertikaInost. ogromni prospekt od Linkoinovog Memorijala do Kapitola sacinjen je od niza uzastopnih muzeja koji prepricavaju citaw na!u planetu od kamenog do svemirskog doba. muzeju svetske moti. kao da je cilj bio sakupiti sve znake zemaljskih poduhvata i kulture da bi ih video vanzemaljac. Sansetu. svetIeee prostranih. Los Angeles Freeways. ovencana zaStitnom udaljenoseu i beHnom. Noene reklame se gase. neuobicajene pravce i mesta izgnanstva (Virilio). Nikad pogled nije bio niti ee biti podvrgnut takvoj ekstenziji. iskrsava vam pred ocima deset puta veei grad. Tu se ogieda nesto od one slobode cirkulisanja u pustinjarna. koji predstavljaju jednosmerne. Zahvaljujuei velicini projekta i nekakvom preeutnom sporazumu koji povezuje citav ovaj krvotok. Ovde. Svetlost swgde odaje i osvetIjava odsustvo arhitekture. Priguseno svetIucanje u svim smerovima. Malholand drajv noeu predstavlja tacku gledista vanzemaIjca na planetu Zemlju. TotaIni kolektivni cin. Zora u Los Andelesu. lasno se oseea da je. To su srednjovekovni gradovi. Linkolnu. Takve paralele. na breruljcima Holiwda. Stabljike palmi njisu se ispred elektronskog reklamnog panoa kao jedini vertikalni znaci u ovoj ravanskoj geometriji. na koje se prikljucujemo kao na televizijski kana!. od svojih individuainih reakcija i prihvata pravila ove kolektivne igre. nad ovom ravanskom geometrijom gde je njegova svedost jos uvek ona nedirnuta svetIost oboda pustinje. Neizmeran spontani spektakl auto-mobilnog saobraeaja. jer nije geometrijski izdeljeno. Nista se ne moze meriti s nadletanjem Los Andelesa noro. To cini lepotu ovoga grada. Otud je Bela Kuea. To stvara drugacije stanje duha. Same maSine. granicne tacke i vazdusne perspektive ne pruza ni neujednaceno. cirkulisanje ovde doseze stadijum dramaticne privlacnosti i simbolicke organizacije. rasprieno svetlucanje evropskih gradova. ka Vilsajru.actecki Teotihuakan iIi egipatska Dolina kraijeva iii pak Versaj Luja XIV sazidani su u njima svojstvenom arhitektonskom stilu. dnevne se pale. tako da evropski vozac vrlo brzo odustaje od svojih agresivnih laktaSkih navika. iii obratno. Ovaj grad noeu saZima citaw budueu geometriju mreZa ljudskih odnosa. u Va!ingtonu. koja se ukazuje u procepu oblaka. a Los Andeles je. u reziji celokupnog stanovnistva. ledino pakao Hijeronimusa BoSa stvara takav utisak zeravice. Santa Moniki. Nasuprot naSim evropskim autoputevima. u svim pravcima. stvorile su sebi okruzje po sopstvenoj meri u koje se lagano uklapamo. uzareno apstraktnih. To celini daje prizwk naucne fantastike. po ekstenziv53 . viziju zemaljca 0 gaIaktickoj metropoli. U sest sati ujutru. sistem americkihfreeways jeste mesto integracije (prica se cak da u njima citave porod ice neprekidno cirkulisu nikad ne napustajuei svoje kuee putujuee). uzarena ogromnost. Unedogied svetleea. sarno okrznuvSi Evropu. neki ~ovek vee telefonira iz govornice ispred "Beverley Terrace" hotela.

Odlepiti se bez napora.sve to stvara novo iskustvo prostora.ujednacenost protoka ukida pojedinacna odredista. Isto tako. Ako smatrarno da je citav Zapad hipostaziran u Americi. To must ~xit ~vek ml. prethodenje ekrana nad stvarnoscu.. Cista energija.ust ~Xl~: osuda osuda igracu koji biva prognan IZ jedlnog -'izlisnog i slavodobitnog .a ~e ka . Jedino istinsko . Poput drdi rituala: imate citav prostor pred sobom. Jedl. Predite deset hiljada milja kroz Ameriku i znaeete vise 0 toj zemlji nego svi socioloski i politikoloski instituti zajedno. besumno gutati prostor. Stapanje kinetike i kinematike stvara jedan mentalni sklop. Pored protoka i mobilnosti. Freeways sto~a n~ izoblicuju grad iii predeo.?rustvo. u izlisnu odgovornost? M. ntualno odVljanje . u Evropi postoje sarno saobracajni propisi) . arnericka stvarnost prethodila je ekranu. refleksnog. Trake koje divergiraju ka Ventun I San Diegu ne napustaju se. kao sto rituali imaju citavo vreme pred sobom. takva kakva je. Taj manir isparkiravanja americkih auto~o~tla. zahvaljujuei automatskim upravlJaclma I proS4 gramiranom upravljanju. film nije tamo gde mi mislimo da je. prognatl se IZ tog .znji~ i~ .stvovanja". i citavog drustvenog sistema u isti mah. Sva saznanja 0 arnerickom drustw saZeta su u antropologiji obicaja u vo!nji .mnogo poucnijih od politickih ideja. Funkcionalnog ucestvovanja. vee sarno pro laze kroz nJega ~ rasplieu ga ne dirajuei u pustinjski karakter metropole.. filijalarna Diznilenda (studiji Univerzala. itd). da predstvalja odsjaj jednog dZinovskog ekrana. Through traffic merge left: sve yam se kde~ sve yam se najavljuje. ali danas se cini kao da se citava metropola sazidala oko tog krvotoka. Pararnaunta. U stvari. To prethodenje pokretljivosti.koje ~e viSe saznaje 0 drustw nego iz svih naucmh dlsclphn~ zaje~no. kompulz~J~. nikad nije postojalo na isti nacin u Evropi.h ka Santa Moniki. I. kociti trenutno ali ne. 55 . stattsttka.nosti. alI gde sam u drustw svih. Amerika u Kaliforniji. sarno njihov nastanjeni fragment. ne zato da bi sve licHo na platonovsku igru senki. nego da bi izgledalo uzviseno kao da je ovencano oreolom svetlosti s ekrana. kliziti bez trzaja (glatkoea puteva i autoputeva je izuzetna. Grad je svakako prethodio mreZi autoputeva.Je licilo na prst sudbine.raJ~ napustiti taj autoput providenja koji nikuda ne VO~I. ekran i njegov odsjaj predstavljaju sustinsko odredenje svakodnevnog dogadaja.zno.u individualnu putanju. I sarno citanje znakova neopho?mh z~ opstanak stvara izvanredan osecaj nehoticne lUCldnosu.~o ovde toplina. trenutnog i laganog "uce. Right lane must exit. Sustina nije u tome da se proucava sociologija iii psihologija automobila. Onome ko poznaje americke autoputeve poznata je lita~~a znakova. Treba izaci. one se nizdvajaju.Hohwdu. ali danas sve navodi na pomisao da je ona.zIJe. I idealni su za jedino pravo uZivanje: cirkuIisanje. ubrzavati kao na vazdusnom jastuku. gde stvari najcesce imaju staticki vid teritorije i opipljiw formu materije. sazdana u funkciji ekrana. priblizno isti broj vozila razdvaj. U sv~ko do~~ dana. zaSto bih se upinjao da se tome otmem i da se vratim . a pogotow nije u masovno poseeenim studijima.vida kolektivnog postojanja. ~Ipkog uzletanja. kojem odgovaraJu t~c~o utvrdeni pokreti. ravna joj je sarno fluidnost maSina). nalik leminzima u samoubtlackom ottsklVanjU ka puctnl. jednu glob ainu percepciju koja je razlicita od nde. Sustina je u vo. toplina kole~vne pro~ul. ne strahovati od onoga sto sustizete iIi od onoga sto vas pretiee (ovde postoji preeutni sporazum o kolektivnoj vomji.

pomno sacinjene arhive. vee uliei i eitavom gradu daruje mitski ambijent. vee sa materijalnomjikcijom slike. ne mozemo se uzdrzati da ne pozelimo da stvami dogadaj izazove kratak spoj i da simulakrum pregori iii da se sam izvrgne u katastrofu. sa ~~m ~jeg~vi~ odli~ama: proizvode jak efekat kondenzaclJe (knstahzacIJe). Olimpijade . i imanentnost zelje sliei. Film se u njemu ne uoblieava u neku izuzetnu formu. Ghost towns. poslednji veJiki mit naSe modemosti. onda je ovde mikrokosmos Zapada. njegova mitska transfiguraeija. Po Rega57 . Da Getijew vilu u MaHbuu naglo zatrpa lava. U Los Andelesu ee se 1989 odrZati Revolueioname Olimpijske Igre. ne treba iei od grada ka ekranu. kroz metropole kao kroz ekran znakova i formula. ovde yam se prikazuje propast i ruglo kinematografske iluzije. neposredna transkripcija. kao sto yam se u Diznilendu prikazuje parodija imaginamog sveta. We did it! Najbolji smo. sve §to nestaje u Evropi ponovo se rada u San Franeisku. Prilicna je draZ Amerike to !to je izvan bioskopskih sala eela zemlja filmska. sasvim normalno. U stvari. 5tO je takode odlika snova. S wda. Oseeaj je isti kao kad izlazite iz nekog italijanskog iJi holandskog muzeja i ulazite u grad koji izgleda kao odraz tog slikarstva. kolektivno uCesce u naeionalnom samoslavlju. vrhunske istoricare . Zamislimo rekonstrukciju velikih revolueionarnih seena na dzinovskim hologramima. Americki grad. Stoga. oni jesu neposredna vizuelnost. samo ne tu. materijalni kolaZ. Oni su olicenje jednog sistema luksuzne prerade. a ne obmuto. sjajna sinteza stereotipa zivota i Ijubavi. Fetisi. idoli s ekrana imanentni su odvijanju Zivota u slikama. ghost people. Future World). Oni ne podsticu na sanjarenje. Sve odise istom tr05no~cu kao Bulevar sumraka i Holiwd bulevar. Gde je onda bioskop? Swda napolju. kao da je on iz njega proiwao. nego slavodobitni vid filma. Zlatno doba kinematografije i starova svedeno je na nekoliko vestaekih efekata tomada. najbolje glumee. surovo ostvareni ideal. Ali to je samo ocajnicka ceznja koju je iskoristio i sam film (Wes/World. izgleda kao da se rodio iz filma. gde iscekujemo da se svakog CBSCl specijalni efekti pretvore u stvamu dramu. Ipak. swda u gradu su film i scenario neprestlUli i cudesni. nego od ekrana ka gradu. koji nemaju niceg zajedniekog s imaginamoseu. ubrzavanje zelje. a drugo je biti zadivljen slikama.ali jedno je sanjati. da bi se dosegla njegova tajna. izgledaee kao da se Revolueija odigrala ovde. Oni dakle ne pothranjuju romanesknu iii seksualnu maStu. to je iskljuceno. Upravo zato !to idol predstavlja sarno prostu zaraznu sliku. Naime. Stoga kult starova nije sporedna uloga. i pre svega: imaju moe neposredne vizuelne materijalizacije (Anschaulichkei/) zelje. odlazeei odatle imamo oseeaj cia smobili podvrgnuti infantilnom testu simulaeije. i po tome je istinski zanosan. na dvestotu godisnjieu Franeuske revolueije. Oni inkarniraju jednu jedinu strast: strast 56 I za slikom. po eemu bi se kroz nekoliko vekova razlikovala od rusevina Pompeja? Sta bi radili reklamni agenti dvestagodisnjice da izbije nova revolueija pre 1989? Ni govora. kompletnu kinoteku. bhskostl (prenose se dodirom). objekti-fetisi.totalni hepening. Baklja Istorije prelazi na Zapadnu obalu.kroz sto godina vise se nece videti razlika. Tako je u UniverzaIovim studijima. bednih kulisa i detinjastih trikova na koje se narod pravi da naseda da ne bi mnogo patio od razoearanja. KaZe se: 0 njima se sanja .a ova pak u Metro Goldvin Majeru i Diznilendu. Kroz 'pustinju prolazite kao kroz vestern. isto tako. oni jesu san.

ovoj centrifugalnoj metropoli. One su zapravo mnogo tde premostive od bilo kakvih kamenih zidina. kolektivna melanholija obuzima stanovnike Los Andelesa. Na isti nacin. Tako je s onim sasvim sedim Hristom. cist spacio-temporalni trik. ledino doseljenici iz Treceg sveta imaju pravo da idu pesice. njemu nije cilj da izmisli nesto novo. ko i korak napravi peSice taj predstavlja opasnost za javni red. posle nacionalnog orgazma. Vrh hotela Bonaventu'ra. da Ii je to jos arhitektura? Ludicna i halucinogena. Staklene fasade samo odra. slava ne pripada izuzetnoj hrabrosti ni herojskom podvigu. t~j je prestupnik. Najmanji otklon nekog statistickog modela. "V ovoj zemlji svako je bio iii ce biti slavan makar deset minuta" (Endi Vorhol). bez terorizma. On jednostavno nosi svoj krst kao 5tO drugi imaju na kolima nalepnice: Jesus save. 0 njemu se snima film. Zatim. znaci najveceg siromdtva uvek ce imati makar jednu priliku da postanu u modi. umor. Ima je dakle apsolutno za svakoga. Ali on bi odgovorio: upravo je tako bilo i pre dve hiljade godina.. Nedostajala je samo jos druga Leni Rifenstal da snimi taj novi Berlin 1936. To je u neku ruku njihova povlastica. tim je vise miliona pojedinaca koje od njega razlikuje neko neizmemo malo odstupanje. usluge koje vrlo skupo kostaju. a drugi vide samo sopstvenu sliku. V ovoj zemlji. da lije to post-modema arhitektura? Nema interfejsa unutrdnjost . Naposletku. Pogled im je skriven iza njih. totalni reklamni dogadaj. na znanje celom svetu.. Ali upravo je u tome stvar. vidim kako se citav grad okrece oko nepokretnog vrha hotela. Pomeranje nebodera napolju jedva je primetno.spoljdnjost. Mozemo mu skrenuti palnju da ga niko. koji se produZava i u unutraSnjosti hotela usled prostora koji vijuga poput lavirinta. Svugde se transparentnost interfejsa 59 . stika idealnog sveta. svugde je intervjuisan. redovi ispred luksuznih restorana iii vaZnih diskoteka obicno su duzi nego ispred restorana za drustvenu ishranu. koja ide uz povlasticu nastanjivanja praznog srca metropola. sve clean. jer 5to je god sistem u celini ujednaceniji. ama baS niko ne vidi i da prolazi kroz opstu nezainteresovanost i podsmeh. poput pasa lutalica na putevima. nego je58 i i i v dinstvenosti najbeznacajnije sudbine. bez katastrofe. itd. Vrtoglav osecaj. To je demokratija. koji je uprtio teski krst kroz glavnu ulicu u Veneciji. Imamo zelju da mu kaZemo: to je vee ucinjeno pre dve hiljade godina. Po tome je ova metropola jos uvek provincijska palanka. ko izade iz kola. Veoma je vruce. a delom i usled izuzetne vulgarizacije. zapravo. shvatamo da se zapravo okrece platforma sa Sankom. najmanj~ hir nekog kompjutera dovoljni su da kratkotrajnom slavom ovencaju i najbanalnije neuobicajeno ponaSanje. Vkratko. Jedan od specificnih problema Sjedinjenih Drzava jeste slava. bez Rusa. bez guzvi na autoputevima. Metalna konstrukcija i zastakIjeni zidovi lagano se okrecu oko koktel-bara. I tacno je tako . Cisto opsenarska arhitektura. Bez nezgoda. sve euforicno. Taj neocekivani dogadaj nacinio ga je herojem dana. bez pan ike i . misicna aktivnost postali retkost.novom modelu.kao onaj 5tO je pogresio avion pa stigao u Okland na Novom Zelandu umesto u Ouklend kod San Franciska. Potpuno isto kao ljudi koji nose tamne naocari. dok je ostatak zgrade nepokretan. delom usled njene izuzetne retkosti u dandnje vreme.zavaju okolinu i vracaju joj sopstvenu sliku. lronicnim izvrtanjem poretka stvari za ostale su pesacenje. Know Jesus. Sve sponzorisano. Ali.

zajedno s velikim aviokompanijama. kao moe. Tako izgleda idealni grad. da Ii se ikada vratite po njih? I ambijent je uostalom nalik na ispovedaonieu (nema mesta koje je vise kafkijansko od banke): priznajte da imate para. ama ba! niko ga ne ~leda. i sta biste s njim? Osumnjiceni ste da zelite da ga iskoristite. njihov je unutra!nji prostor nedokuciv. kao milost. Da ne zelim mozda makar putnicke cekove? Ne. Vokmen. Ista je stvar i napolju. tamne naocari. ali nije tajanstven. Zgrade poput hotela Bonaventura izdaju se za savrseni mikrograd. I stvarno ni nema nikoga. Reflektuju ga poput erne ravni. Kao da nema nikoga unutra. superautomatizovana kola. Kad odete na ispoved i kad po~ hranite grehe u ispovednikovu savest. Iz njih se vise ne moze . Vise ga ne vide. to je erkva). Svuda unaokolo. u svoje samoupravljajuee utociste i svoj vestacki imunitet. i Ijubite ruku koja vam ga daje. Upravo tako: posedovanje novea je greh. Pentecostal Savings (a ne. Bank of Ameri~ ca. I ovde sve komunieira a da se nikad dva pogleda ne ukrste. fasade od zatamnjenog stakla su kao liea: neprozime povrsine.izaei. Novae je fluidan. Zato ja nerado uldem novae u banku. Da Ii ste zasluzili tu cast? Ko ste vi. kojeg vas banka oslobada: "vas me novae zanima" . poput onih igara u kojima treba spojiti sve tacke tako da se ne presece vee naertana linija. Ali one se pre ograduju od grada nego sto sadejstvuju s njim. sve u gotovom. vi ste ludi i treba vas svezati ako umesto da verujete u novae i njegovu carobnu 61 60 . ProgIaS'en sam Iudim: u Ameriei.o. nikad nije va!. i da su neophodni Ijudi koji za to preuzimaju rizik. cak i neprekidni dijalog s racunarem. Bankar je odbio da me pusti da odem s tolikom sumom: to je bilo besprizorno. nemoraln.ueenjuje vas. za seksom. i treba se kloniti kontakata da' bi se izbeglo poteneijalno prdnjenje. automatsko pokuestvo. s dugim kljunom. Sve je nabijeno nekim mesecarskim nasiljem. perjem i zutom kapuljacom. da lancana reakeija moze u trenu da naelek!rise s~ tu latentnu histeriju. a ponekad se uoblici u rasp ad sistema. Uostalom. Ljudi suvise strahuju da Ih neko ne presretne s nekim nepodnosljivim prohtevom. koji je dosta krhka za!tita) da se oseea da bilo sta moze da pUkne u bilo kojem trenutku. Hteo sam jednom da ugasim racun i podignem sve u gotovini. Sram vas bilo. I First International Bank. a novae je tako lep u svom fluid nom i bezvremenom stanju. kao da nema nikoga iza tih liea. Sve je toliko neformalno. takav kakav je u banei. priznajte da to nije normalno.zavrsava refrakeijom ka unutra. novcem iii emoeijom. svako je za one druge poteneijalni ludak. Crocker Bank. nesumnjivo na kvaran nacin. Istina je da posedovanje novea izgara prste. Posto su ludaci oslobodeni. njena je pohiepa bezgranicna. opasno. za sta bismo im morali biti vecito zahvaini. sam sebi dovoljan. Zatrditi ga znacilo bi uvrediti bozanstvo. kao sto se dogodilo 1976. strah me je da se nikad neeu usuditi da ga podignem. Ovde niko ne gleda druge. Isti je oseeaj u Njujorku gde Je pamka poput karakteristicnog mirisa gradskih uliea. ulozen umesto da je potrosen. jedan preruseni ludak eirkulise po plocnieima u centru grada i niko. Njen besprizorni pogied razotkriva vaSu go~ Iotinju i primorani ste da se predate da biste je umilostivili. ima toliko malo uzdrZavanja i manira (izuzev veeitog filmskog osmeha. ledan kamufliran Covek. Sve nagomilane u sreu gradova. sve sto se visokoparno naziva komunikaeijom i interakeijom zavrsava se povlacenjem svake monade u senku sopstvene formule.

freeways. Zapad se zavrsava na jednoj obali ogoljenoj od znacenja. Ogromna metropola Los Andelesa nasukava se na more poput pustinje. Zaliv ka Long Bicu veliki je koIiko i Ipanema u Riu i sarno se s njim moze uporediti. kao u ribarskoj luci. u zoru: pristaniste u Santa Moniki. Banka ima.~etaforu te praznine i ljudska dela kao produZetak ~ustlnJe. bledozeleni iIi tirkizni hotel iznad pescanih dina i nedogledni niz oronulih motela s umrljanim lampama. mediji.m sa~o iz sada!njeg trenutka.. a ipak zagonetno. dakle. jedna od najbeznacajnijih obaia na svetu. kultura je naslednica pustinja. Uee ~e da ocitavam istovremeno poVIiinu i kretanje. mrtav si. . Ovo je. Jedna od najlepsih stvari. One stvaraju viziju rasterecenu svega ostalog. s maglovitom draii banjskog predgrada. i sasvim je logicno da te gradevine predstavljaju monumental no srce grada. ghost towns iii downtowns. kao u svemu gde nema sta da se razumeva. LIVE OR OlE: cudnovat grafit na molu u Santa Moniki. Novac je. ako si mrtav. Moja su lovista pustinje. One lstovremeno oznaeavaju ljudske naseobine kao . neka je poetska snaga saddana u toj neumitnoj tautologiji. jednostavnost govora i karaktera .r ?ni s~de po bibliotekama.fluidnost zelite da ga ponesete sa sobom u gotow. eak 1 u metropolama. Najzad. beli talas koji jezdi.omo~ stanju: BeznacaJ. ra~lkalnu o~oIJenost. Te njihove pustinje poznajem bolje ~ego om. Moze da se razume da treba ziveti intenzivno iIi nestati. a kulturu kao fatamorganu i produzetak slmulakruma. raskosnim j izvestacenim (pa ipak lepim) morskim zalom. kao putovanje koje gubi smisao kad se blizi kraju. iz ZIVOStl ~~ uhcam~ ~h P?rodmh lepota. pouka tog grafita je mozda: kad si glup'ii umri! DOk. medija. zivot se ne moze razmeniti za sebe samog. ziv si. istina.. melanholicne palme s gracioznoseu iz ludih dvadesetih. Dok oni crpu teme iz istorije ~~eJa. Predstavljaju 63 Arnerie~a 62 . ali to je banalno.. totalna (bio socio stereo video) "si.nost Je nelzmema. a pustinja ostaje primalni prizor. ja vreme provodim u ~u~tmJ~ma 1 na putevima. Prekomemost prostora. kljucnu drustvenu ulogu. s istom lagodnoseu. Nekoliko noeobdija vee jase po prvim talasima.001 kOJI. Prirodne pustinje upueuju me u pustinje znakova. ovde se grad zavrsava u okeanu skoro kao pustara. Uprkos tome. sivo nebo na horizontu Venecije. Ako si ziv. Los And~les. safeways. lzazivaju ushlcenJe opusto§eno§cu znakova i ljudi. drustvenom zivotu Arnerike nego sto bih lkad saznao na nekom zvanicnom iii intelektualnom skupu. u zoru. a ne univerzltets~a pr~da~~ja. dogadaja. i vrteska. sa zidovima prekrivenim grafitima. Kao: Pay or die! Pare iii zivot! odakle proistice: Zivot iii zivot! Opet glupo. Ova je zemlja naivna~ u ~JoJ treba bltl nalVan. geologiju I nepokretnost. Sve je jos nalik na primitivnu zaJedmcu: tehnologije. Jer zapravo nema biranja izmedu zivota i smrti. kOJa Je podloga svake Ijudske naseobme.mula~ija r~vijaju se u divljem. g~adova.. Kao da se kaie: budi iii ne budi svoj! Glupo. A pustinje nisu neka pr:roda nasup~ot grado~m~ one oznaeavaju prazninu. a u pustinji saznajem viSe 0 ~onkretnom.Ja sa~daj i~~laci. Ali za razliku od Ria s ponosnim. planine. prljav. i. Stvarno nikad dosta tih betonskih i metalnih svetilista da nas od njega zastite. odnosa. okreeu leda sopstvenom prostoru kao sto su GrCl okretall leda moru. .

tik uz zamrli centar. ali V1s~ . pravolinijski koliko i stabla narandZi i nastanjen meksickim robovima koji su od gazda otkupili stare sevrolete iz pedesetih godina. kao na plantaii. sarno sto je umanjen i preobraeen u provincijsku bajku subotnje veeeri. posle dvu sata voznJe 1 stlaska u pakao uskrsenje na nebo. Sobe se ne mogu ni otvoriti. viska namera i prohteva. jedina trospratna zgrada cije poderane zavese vijore kroz polupana okna na vrueem popodnevnom vetru. da produzim. s rasporenim dusecima i ogledalima potarnnelim od prdine neprekidno .mentalnu granicu na kojoj se ruse civilizacijski poduhvati. iii automobilskoj povorci na losandeleskim autoputevima. Sva se kola kreeu gore-dole po dve milje dugoj glavnoj ulici. na greben Ca. Nema kulturnog centra. nema zabavnog centra. Televizori. Aleja od pedesetak apsolutno simetricnih palmi jednake visine vodi do naoko m:-Jene kuee plantaiera na kojoj su svi kapci zatvoreni. zatim pod svetloseu farova po pesku recnog konta. One su nd mitski operator. potpuno 1 ~a n~ ne~hvatlji~o lisen bilo kakvog centra.BLUE CANYON . hotel. ~ozim sve dalje i dalje ka poslednjim odsjaJlm~ dana. pivo. U svim hodnicima. muzika. Najzad. sve u kolima .st~ar~ divan ukus prepustanja. isti kolektivni fantazam ustaljenog toka stvari .SYCAMORE CANYON . sladoled. Noe se lagano spusta nad Portervilom i pocinje groznica Subotnje Veeeri. U taj su hotel verovatno pre cetrdeset godina dolazili bogatdi iz Bejkersfilda kad su zeleli da se powku u svezinu planinskih predela. ledini elemenat kulture. Ali otkrovenje je sam grad. uvek se treba pozivati na pustinje. U slucaju viska znacenja. Americki graftti 85.mino Cielo. izgubio sam se u divljini ~an Rafaela.SAN RAPHAEL WILDERNESS U sumrak.CAMINO CIELO . ozwcenje. ni upravnih zgrada. Voznja uz uhce. One su izvan podrucja i opsega Zelja. posle tri sata voznje. prekrivenim talasastom travom nalik na zivotinjsko krzno. kolektivna parada.citav zivot 64 65 . jedini natpis: EXIT. nema repera. ni veenice. s tapisonom izlizanim do potke. PORTERVILLE Pr~laz kroz pravolinijske sume narandzi. Ali suvise je vruee da bi se 0 tome razmisljalo. Primitivno drustvo: ista motorna identifikacija. slicnih Toskanskim. pije se. A ipak. da stanem? Smrkava se swd u~a~kolo. jedu se sladoledi. mogu se videti s ulice. tam no geometrij- I I ski zelene. Ritual nalik noenom krstarenju Stripom u Las Vegasu. Mozete ostati nedelju dana za dvadeset dolara. dovikuje se (dok preko dana svi voze ne primeeujuei se). Spust ~roz aleju oleandera.radi televizor. ljubav i smrt. iii bar njihov odsjaj. a mgde nicega nalik sredistu. Moze da se izade u svim pravcima. Nema cak ni banke. mz uhce. u sirom otvorenim sobama i u onima koje se vise ni ne otvaraju. movie. s noenim pogledom iz vazduha na Santa Barbaru. prepusten neumitnom propadanju. Ovde mozete iznajmiti tri sobe za nedelju dana po ceni od jednog noeenja u nekom obicnom motelu. Cene su smesne. Danas je to jos uvek centar Portervila. ocigledno ni za koga. ROMERO SADDLE . kroz zavese. propoved.QUICK SILVER MINE . ledini znak zivota: americka zastava. u svakoj sobi. ali ovo su zapadni obronci Steno~tih .dorucak. planina. po obroncima divljih breiuljaka. To je moZda kolonijalni prizor. vlasnik Meksikanac ne moze da nade kjuceve. u sporoj iIi zivoj povorci. jedini pokretni elemenat: automobil. u podnozju Nacionalnog parka SekvoJa. s dobrim izgledima da se ovde provede noe. Sdazak u grad koji to nije.

pravih devojcica iz vestema. A sutradan ujutru. i uzviseno. s podmorskom realnoseu predela. u nedelju ujutru. U tome je originalnost pustinja americkog Zapada. blizu terena za bejzbol . a tvrditi da su u svemu ostalom Amerikanci divljaci. Zestina suprotnosti. pod svetloseu reflektora. oaze) kakva odlikuje autohtone pustinjske kulture. u tom surovom elektrienom nadovezivanju. nema menjanja brzine ni preticanja. Vatra. svi elementi za prinosenje zrtava. koja je upravo izazov vrednovanju i uzrok neizmeme zbrke efekata. No. od elektricnog osvetIjenja na jarkom suncu. sporost. toplota. Rajner Benam je u pravu: Dolina Smrti i Las Vegas su nerazdvojni. Posle noenog automobilskog ritual a. kao sto u pustinji sve doprinosi njenoj magicnosti. Vazduh je proziran. Zenu. Izuzev jednog takmicenja: na obodu grada. jer upravo taj sudar elemenata americkom nacinu zivota daje Zivu obojenost. I to vafi za celu zemlju: treba prihvatiti sve skupa.tek nekoliko Meksikanaca koji vee kruze u dugackim kolima i prvi belci koji peru kola pred otvorenim verandama. i podneti joj na mvu. Jer jedan je skrivena strana onog drugog. morate taj pokret shvatiti kao neodoljivu i sustinsku cinjenicu. u prdini od konjskih trka. SvetIosna beznacajnost nedeljnog jutra. estetskog III kritlCkog vrednovanja. Izlisno je isticati odlike americke ugladenosti.u drive-in. koja eesto ostavlja mnogo bolji utisak od nde (u zemljama "razvijene kulture"). pIes simulakruma i stika ovde je toliki da. razveseljenost.ovo je neSto posebno. bez farova i svetIeeih reklama . Dolina Smrti je velika i tajanstvena kao i oduvek. tehnologija. Izbegavanjem te zbrke i preterivanja. Uzaludno je suprotstavljati Dolinu Smrti kao uzviSeni prirodni fenomen Las Vegasu kao prezrenom kultumom fenomenu. koji gipko k1ize ukorak jedni s drugima). bezivotne prodavnice. nerazlucivost pozitivnih od negativnih efekata. Ako po~~at~~te to drustvo sa stupnjevitoseu moralnog. Kolika god bila lepota svih pustinja u Juti i KaJifomiji. Treba uvek poneti nesto za zrtvu pustinji. vi jednostavno izbegavate izazov koji ona pred vas postavlja. izmedu sterilnosti brzine i sterilnosti trosenja. tek probudene benzinske pumpe. U izmaglici natrpirodne vreline. od vestacke brzine u srcu prirodnih prostora. Sve se svodi na paradu osvetljenih i eutljivih skafandera Ger sve se odvija relativno tiho. Femas Krik je sinteticka k1imatizovana oaza. sve isti fluidni monstrumi s automatskim upravljacem. Uobicajeni nacini razlikovanja ovde su besmlslem. natrpirodno su tihe. sa svojom izvrnutom nadmorskom dubinom. izmaeiee yam njegova originalnost. neSto po lepoti ravno pustinji.luda trka devojcica od dvanaest do petnaest godina. Ako nesto treba da nestane. sudaranje rasa. Ali nema niceg lepseg od vestacke svezine u srcu vreline. jedva razliCite od pustinje. sirotinjsko svetIo. s narandzama svud okolo. Prirodno. . modela. Nista se drugo neee dogoditi tokom noei. Velicanstveno. opustele ulice.. kao u snu. i oni se ogledaju jedan u drugom preko pustinje. s poljima soli i brdima od 67 . Holografski mikro-model cele Amerike. Dolina Smrti ima neceg tajanstvenog po sebi. sve je prepusteno svetlosti suvise sirokih avenija. Postoji neka tajanstvena slicnost izmedu sterilnosti otvorenih prostora i sterilnosti kocke.. Ovde je veStacko sve 5to je Ijudsko. kao vrhunac prostitucije i teatralnosti u vrhuncu tajnovitosti i tisine. morate prihvatiti njihov sled i ako je nerazumJjiv. treba prihvatiti sve za66 jedno. svetlost. iIi vestackog kockanja u zagubljenim kazinima. nepromenljivo trajanje i najludu trenutnost. zdto ne zena? Nista nije toliko strano americkoj pustinji kao sto je simbioza (Ieprsava odeea.

naSe sukcesivne forme nastajanja: mineralnost. Jer sva ta tajanstvena geologija ujedno je i scenario. uopste nije teatralna poput planinskih predela niti sentimentalna poput sumskih iii seoskih predela. i sve Ijudske iii prirodne gradevine na kojima se zadr. teSko je prilagoditi se na udaljenost manju od petnaest milja. pogled i dalje mentalno pravi savrsenu prazninu i sve naseljene zone. slanu pustinju. Dolina spomenika. mnogo pre Ijudi. kanjone. To je jedino mesto na kojem je mogueno ponovo doZiveti.zava sarno su taSte prepreke koje kvare njegovo sameno prostranstvo. izmaglicka opsena njene mineralne poeme. totalna ekstraverzija tela na vrelini. sarno je pustinja produzetak njegove sposobnosti odsustva. Menjanje navike je dugo. usred visokih planinskih lanaca. On se vise zapravo ne moze zaustaviti na stvarima. idealna shema njegovog iscezavanja. Okanite me svake sustine. mineralna blagost vazduha. sve moguee neJjudske oblike kroz koje je zemlja prosla objedinjene u jedinstvenu antologijsku viziju. Kad se izade iz Mohave. Treba Ii se mozda opredeliti za "autenticne" pustinje i duboke oaze? Za nas modeme i ultrarnodeme. Jer to je i tisina vremena. koje je od geoloske dubine i od cistilista nasledilo biagost i spektralnost. sasvim ovozemaljske. to je najvelelepniji prizor na svetu. fosilna koprena. peScanu dinu. Pustinja je prirodni produzetak unutamje tisine tela. Ona je jednostavno geoloski dramaticna i objedinjuje najsiljatije i najrastegljivije oblike s najblaZim i najlascivnijim podmorskim oblicima. i sarna je priroda ovde ostvarila. sve predele zamislja sarno kao usitnjenu pustinju. neba. Niceg pogrebnog ni morbidnog: odsijavanje u kojem je sve opipljivo. rudu. Uvek me zapanjuje ta hiagosl Doline Smrti. stenu. cudesno sa. Ipak. Americka je pustinj'a izvanredan· dramski komad. preslikavanje je nametnuto i ne moze se ukinuti.. mineralna sustina svetlosti. kao i za Bodlera koji je umeo u vestackom da uoci tajnu istinske modemosti.zimajuci sve metamorfoze zemljine kore. zajedno s fizickim spektrom boja. i nikad potpuno. Fragment neke druge planete (koja je u svakom slucaju prethodila nastanku Ijudske vrste) gde vlada neka druga. CuI a. Svo poimanje zemlje i njenih elemenata sakupljeno u nenadmaSnom prizoru geoloske superprodukcije. visoravni. odnosno pred neumoljivom zagonetkom sopstvenog postojanja. Ali pustinja nije prostor iz kojeg je odstranjena svaka materija. molekulama fluidnost boje.ze Benam.posveeenom mestu. Pogled se vise ne moze zaustaviti na bliskim predmetima. dublja temporalnost. ona je nalik nekakvom unutamjem svetilistu .. mauzolej Indi- 68 69 . zanati. Film je sve apsorbovao: Indijance. na cijoj povrsini lebdite kao na teskoj vodi. svoj najlepsi specijalni efekat. jedini zadivljujuci prirodni prizor jeste onaj koji pruza istovremeno naiuzbudljiviju dubinu i lolalni simulakrum Ie duhine. vegetalnost. u Dolini Smrti. Kao sto ni tisina nije one iz cega je odstranjena sva buka. toplotu. ne nedostaje ni kinematografsko saZimanje. to je geologija zemlje. Kao sto ovde dubina vremena izbija iz dubine (kinematografskog)' polja. svedost. gradevine produzeci covekovih graditeljskih sposobnosti. Izlisno je nastojanje da se ukinu kinematografski efekti pustinje da bi joj se sacuvala izvomost. Ovde. Ni erozivna i monotona poput australijske pustinje. ka. Niti misticna poput pustinja Islama.blata. duh i svaki oseeaj pripadnosti ljudskom rodu tmu pred tim cistim. Film nije jedini koji nam je pruZio kinematografsku viziju pustinje. neizmenjenim znakom starim sto osamdeset miliona godina. Po izlasku iz pustinje. Ako su jezik. spektar neljudskih metamorfoza koje su nam prethodife. njene pastelne boje. Nije neophodno zatvoriti oci da bi se cula.

pa i najskorijih. u istrosenim. nestvarni i odvojeni od materije. nad Dolinom Smrti. Tisina je necuvena.zenu depresiju svog radanja. smirenih i nejasnih obrisa. Tu nema animalnih pokreta. Pustinja prevazilazi tu ukletu fazu truljenja. tako bliske totaInoj iluziji. kondenzacijom. geoloskih i antropoloskih dogadaja. rasp dena u vazduhu. Pustinja je uzviSena forma. Istrebljenjem Indijanaca okoncan je prirodni kosmicki ritam tih predela za koje je hiljadama godina bilo vezano njihovo magicno postojanje. svetleeoj fazi smrti. tako da se putenost nadovezuje na suvoeu i dezinkamaciju. kaktusi jesu veciti.leno utiskom da vee nisam tU i da svakog dana proZivaljvam Santa Barbaro. samo noe pada. Boja ovde kao da je razredena i odvojena od materije. kao da razlomljena kroz vazduh lebdi po povrsini stvari . koje ga je jos vise ubrzalo i na neki nacin okoncalo istrebljenje Indijanaca uskrsavajuei ih u svojstvu statista.sti bio mnogo pre nego sto sam dosao. Erozija. koje prevazilazi onaj prezrivi prelazak tela ka telesnom nepostojanju.obdarena trenutnom i povrSnom animalnoseu. u tamu svog alkaInog vrenja. lakocom . Ka sasusenoj.otud se privida da su predeli avetinjski. najzivlju osvetIjenost i najsveobuhvatniju povrSnost. sve to veoma brzo postaje irealno. vreme kao da je bilo umno. Milovanje je besmisleno. Otuda je ovaj predeo svedok svih. vee tisina citave vreline nad mineralnim prostranstvom pred nama. cak i zaverenicki. ghostly.snja tisina same doline. seksualnosti. na stotine milja. Vegetacija je minimalna. istrebljenje.janaca i kamera D.lelja. Ali i taj drugi proces smenjen je pedeset godina kasnije· kinematografskim putovanjem.le se govoriti 0 apstraktnosti pustinje. i svakog proleea u njoj se raspukne cudo cveea. osencenih. Vrelina ne opada. fatamorgane vremena takode. a istovremeno zamagljenih. Otud izuzetne scenografske vrednosti zapadnih pustinja koje sjedinjuju najdavnije predacke hijeroglife..znu fazu tela. Poslednjih nedelja. u bla. Ali niko nije ravnodusan prema sopstvenom Zivotu. 0 rastereeenju od organskog. koji odra. Sa civilizacijom pionira. u kojoj se dovrsava faza izopacenja tela. i najbeznacajnije zbivanje opet je uzbudljivo. ni odsustva Zivota. tu svake voceri zemlja uranja u savrSeno tihu pomrcinu. To nije tisina hladnoee. organsku fazu prirode. Ali. tisina podmorske erozije. ali i prolazni. Zivim sarno u secanju na Santa Barbaro. I svaka faza vesto okoncava prethodnu. nista ne sanja. uvek je suvisan. na verandi ispred dina. ali i audiovizuelno putovanje. 0 srecni dani! Jutros. pod velom cutanja. ali neunistiva. i svim obojenostima daje onaj karakteristicni pastelni ton. Santa Barbara je sarno san sa svim procesima sanjanja: nepodnosljivim ispunjavanjem svih . A svetlost je supstancijalna. s njenom fatal71 70 . s druge strane.lona Forda. kristali. sentimentalnosti. samim tim je ovaj boravak postao boravak iz prethodnog Zivota. taj izuzetno spor proces zamenjen je jednim znatno brZim. Mnogo pre polaska. nista ne govori u snu. Ovde sam u ma. iii bolje reeeno tisina je sva cujnost. Stene. koji miluje rudne naslage na Telegrafskom vrhu. Sva tri elementa sjedinjena u naSu viziju 0 tome. ispod linije proticanja vremena kao ispod nivoa mora. vla. Unutra. V tom smislu. transparentnim motelskim naslonjacama. razdvajanje duse i tela. presecana gdekojim automobilskim farovima. tisina laganog vetra nad slanim blatom Bedvotera.zava dezinkarnaciju. nis~ se ne da porediti s prizorom smrkavanja.. mo. translacijom. fotografisao sam je. pesak. Govor. izuzev ako je sarna . jedna je ptica sletela da umre na balkonu.lena pustinjska . Otud efekat fatamorgane. ni ogoljenosti. daleka od svake drustvenosti.

Ostavljen je u nadi da Ce se preobraziti u vaSem odsustvu a~i nista od toga. U Parizu. Ne razdvaja nas sarno jaz. ali koja nikakvim moenim znakom ne moze ugroziti maSlu (ni nukleama eksplozija. I sarna moguenost Veeitog ~ovratka postaje prolazna: to cudesno glediste pretpostavlja da se stvari odvijaju po jednom obaveznom i predodredenom sledu ciji ih smisao prevazilazi. ni suverena potvrda nekog dogadaja.m). oci bode XIX vek. Veciti Povratak je ono infinitezimaIno. razlomljeno. Po povratku iz' Los Andelesa sleeemo u XIX vek. ali bez drati'vraeanja prethodnom zi~Olu. U suocavanju Amerike i Evrope vise se primeeuje iskrivljenje. ni virusna implozija ne mogu se imenovali maS~. to je virusna povratnost mlkroprocesa... nego avionski trag. m njegovo posveeenje nekim nepromenljivim ~akom kao sto je smatrao Nice. TeSko je zapamtiti divljenje. Dva i po meseca brisu se za nekoliko trenutaka mentalne razlike brze. ~~udl . t? nij~ ~hiCenje volje.nom blagoseu i bledilom. njegovom beskrajnom dekadencijom. sacuvati pregnantnost stvari. Sad sumnjam da se na sarnrti u jednom trenu sagJeda citav zivot.fe. ja sam sve t~ n~pustio ~~z griZe savesti i vraeam se bez odusevljenja. Ljudi i stvari udese da sve bude kao da niste ni odlazili. PoJ1'lOti nema: sve je zasnovano na burzoaskom SDU iZ XIX veka. i sas~ Vim se dobro prilagodava vaSem povratku. bIje~ ske Iznenadenja. kao mesto predodredeno za veciti povratak. Toga viSe nema. 72 Preporucuje se dakle da sletlte 8to nepnmemlJ~. ne moZe postati moderan. svakako neizbezna. nego priblizavanje. Vratiti se iz Kalifomije znaci vratiti se u vee videni vee proZivljeni svet. UIJUUllU sidete niz stepenice zadrzavajuei dah i onih nekoliko vizija koje vam jos svetle u pameenju. koja joj daie skoro konalno obele!. Sve nestaje sve brze u retrovizoru pameenja. A ja. je predeo ObeleUR burZoaskim modelom '89' i. One nikad ne traju duze od vremena u kojem se odvijaju. nepremostiv rascep. Takvi su dogadaji koji nas okruruju: mikroprocesm I trenutno baceni u zaborav. vee ponor modemosti. svoju istorijsku' predodredenost. su ~lljadu puta vise zaokupljeni svojim sitnim Z1votnlm pncama nego cudnovatoseu nekog drugog sveta. OPSeslVllO ponavljlanje jedne mikroskopske i neljudske skaIe. danas toga nema. n8§.ona nekadaSnja navika da se ponovo gledaju isti fiimoVl. Bila je draga . 73 . Sasvim je lepo opstajao i bez vas. Covek se rada moderan. Za nas. danas kad se sve odvija u tromom nizu bez sutraSnjice . Svaka zemlja ima new.

ka radikalizaciji utopijskih prohteva oduvek svojstvenih sektama i ka neposrednoj materijalizaciji te utopije u radu. snamoj ekstraverziji. NaS primalni prizor jesu politika i istorija a ne sfera utopije i morala.. ona odgovara. fantazmu iseljavanja i progonstva i otud izvesnoj interiorizaciji sopstvene kulture. odnosno nultom stepenu te iste kulture.OSTVARENA UTOPIJA Amerika za Evropljanina i dandanas odgovara prikrivenom vidu izgnanstva. u Evropi. obicajima i nacinu livota. vee peeatom Istorije. radikalizacije elemenata naSih evropskih kultura. one §to je ostalo u Evropi od kritickog i verskog ezoterizma pretvorilo se na Novom Kontinentu u pragmaticki egzoterizam. izgnanstvom i iseljavanjem sublimirana i u neku ruku pretvorena u primalni prizor. ali ne istim pecatom. Nasilnim iii dramskim preokretom. kao su~tinska primena moralnih zakona. obeleiila je revolucija 1789. A ako ta 74 75 . podvajanjem voljnog izgnanstva coveka u sopstvenu svest geografSkim izgnanstvom praosnivaca u XVII veku. Nas. Drhve i Ideologije. uspeha i delanja. Ta je materijalna utopija nacina Zivota. Sleteti u Ameriku i danas znaci spustiti se u onaj "kult" nacina livota 0 kojem je govorio Tokvil. Nijedna druga zemlja ne inkamira u tolikoj meri to svojstvo dezinkamacije i sveukupnog ushicenja. U isti mah. Citavi temelji Amerike postavljeni su na tom dvosmemom kretanju ka produbljivanju moralnih zakona u svesti..

kriza ostvarene utopije suocene sa svojim trajanjem i neprekidnoseu. mi smo nadsinhronizovana iii titlovana verzija. zasniva na ideji da predstavlja ostvarenje svega onoga 0 cemu su drugi sanjaIi . ona nema proSlost niti osnivacku istinu. Ne treba suditi 0 njenoj krizi kao sto bismo sudili 0 naSoj. Njena je kriza . moe teritorijainosti i feudalnosti preobrati u moe deteritorijalnosti i besteZinskog stanja. obilja. ona u to veruje. uspevajuei da. A1i Amerika je u svoje doba vee bila satelit planete Evrope. jednog drustva koje se. vrhovnu mo~ 1 ap~olutm model uopste nije pogresno. svi se okrecu ka onoj kulturi koja se usudila da teatralnim preokretom te vrednosti materijalizuje odmah. Amerika iskorenjuje pitanje porekla. U sadaSnjoj krizi vrednosti. Posto nije iskusila sporu i vekovnu akumulaciju principa istine.pravde. jumjacki model nije mogao da se univerzalizuje u modemom svetu. ali za razIiku od sevemjackog. koliko na cudesnoj pretpostavci ostvarene utopije. No. ona ne uzgaja poreklo ni mitsku autenticnost. Idilicno ubedenje Amerikanaca 76 da predstavljaju centar sveta.ne zaboravimo fantazmatsko posveeenje svega toga putem filma. bez originalnosti.kriza istorijskih ideala podleglih nemoguenosti svog ostvarenja. anglosaksonskog. Ona za Stari svet predstavlja jedinstveno 77 . A1i to je nevaZno . ona Zivi u neprekidnoj sadaSnjosti. za ono moralno i pragmaticno potvrdivanje koje je predstavIjalo i jos predstavlja patetiku Novog sveta. puritanskog modela. tehnologiji i oruzju. moe ce u buducnosti pripasti narodima bez porekla. koji to u neku ruku dokazuje cak bolje od samih Sjedinjenih DrZava. Kolonizacija je s te tacke gledista bila svetski dramski preokret koji ostavlja duboke i nostalgicne tragove svuda. . Cak su i Portugalci u Brazilu osnovali u neku ruku idealno robovlasnicko i patrijarhalno drustvo. koji ee to umeti da iskoriste do kraja. u neprekidnoj aktuelnosti znakova. usudila da pouli da ni iz cega stvori idealni svet . U izvozu. Pogledajte Japan. Hteli mi to iii ne. indijanska teritorija svedena je na rezervate ravne muzejima u koje ona skladisti Rembrante i Renoare. buduenost se pomerila prema vestackim satelitima. razvija se s novim zarom i eksperimentalnom energijom. Posto nije iskusila prvobitnu akumulaciju vremena. u hipostaziranju preko okeana. ona Zivi u neprekidnoj simulaciji. ka kulturi koja se. upravo ta kultura sirom sveta opcinjava cak i one koje je podjarmila. to se ne bi moglo reei za onu imanentnu revoluciju americkog nacina zivota. I ono se ne zasmva tohko na sirovinama. Kako bilo da bilo. NaSa je kriza . Amerika. prava. Amerika je originalna verzija modemosti. To cak i nije toliko sumanuto: sva pionirska drustva bila su manje iii vise idealna. konkretizuje se."transcendentna" revolucija na evropski nacin vise nije siguma u svoj ishod i svoja sredstva. to je ostvarena utopija.Amerika nema problem identiteta. s nama moZda nepodnosljivom cistotom. bogatstva. Dinamika "novih svetova" uvek svedoci 0 njihovoj superiomosti nad zemljom porekla: oni operacionalizuju ideal koji su drugi gajili kao krajnji i tajno nemoguei cilj. krizi starih evropskih zemalja. Japan je vee sateHt planete Zemlje. zahvaljujuei geografskom i mentalnom rezu prilikom doseljavanja. i to iz njihovog dubokog i sumanutog ubedenja da im je ona ostvarila sve snove. slobode: ona to ma. i stagod da se govori 0 preuzvisenosti dolara i multinacionalnih kompanija. cak i kad se rusi. Cak i jezuiti u Paragvaju. drugi u to veruju takode. ideal se prociseava od istorije. Ona nema teritoriju predaka. i napokon. paradoksalno i nama neshvatIjivo.

ali koji u sustini preziru njeg~vo ostvarenje. Nastanak tih drustava na rubovima imperija ukida sudbinu istorijskih drustava. No. istoriju. To se kosi sa svime 5tO cini njihovu originalnost. dok se naS humor odlikuje (odlikovao?) prefinjenoseu kritickog duha. oni zive u paradoksu (jer je ideja ostvarene utopije paradoksalna). n~enu istoriju~ metafiziku. To je opravdani revans za to sto ml. Uzalud se vise iii manje prilagodavamo. a pogotovo intelektualci. taj ee nam pogled na svet uvek izmicati. NaS je problem u tome sto bi se naSi stari ciljevi . proSlost. moe arnericke (ne)kulture poticu upravo od iznenadne i jedinstvene mat~rijalizacije modela. ali u.revolucija. Ponistava ih idealni model koji su sarna izrodila. Ako je za nas drustvo nallk cvetu mesoZderu za njih je istorija nalik cvetu presadenom iz drugih p~dneblja. sloboda . nije greh sto naSi marksisticki kriticari jure za kapitalom. i nikad neeemo imati takvu cistotu. posto draZ i.rasprsili pre nego sto bi se ostvarili i materijalizovali. Mandel i njegova treea faza svetskog kapitala). Kad vidim kako Amerikanci. To je ono sto nas. Nikad neeemo imati priliku da dozivimo taj drarnski preokret. Kao sto zemlje Treeeg sveta neee nikad uspeti da usvoje vrednosti demokratije i tehnoloskog progresa . Istorija i marksizarn su nalik na stara VlOa 1 vrhunsku kuhinju: oni zapravo ne mogu da predu okean. sam kapital nikad ne moze dosegnuti u sadaSnjosti. sta god da se desi.iskustvo idealizovane zarnene vrednosti. Nikad ih neeemo sustiCi. zarnene koja pravi kratak spoj u ishodistu tih vrednosti u zemIjama porekla. obmut~m smeru. pravih isto~j­ skih pravila. Kapital je prepreden. u tom "kapitalistickom" drustvu. Trenutak u kojem se te dotada transcendentne vrednosti realizuju. Na to ukazuje Amerika. kao 5tO Ce Amerikancima uvek izmicati transcendentalni i istorijski Weltanschauung Evrope. Njen miris ubedljiv je koliko i venac kalifomijskih vina (iako nas danas uveravaju u suprotno. Otud naSa melanholija. nikad nismo istinski uspeli da pripitomimo modemost. koji propovedaju da je sve moguee. A 78 sustina arnerickog nacina Zivota dobrim delom lezi u njihovom pragmaticnom i paradoksalnom humoru. razdvaja od Amerikanaca.ima rezova koji su konacni i koji se ne mogu zakrpiti. ne pridrzava se pravila koja mu nalalu kritiCari. Ima proizvoda koji ne podnose UVOZ-lZYOZ. parodiramo s pedeset godina zakaSnjenja. tim gore po njih. uprkos dirljivim pokusajima da se priviknu ~a novo ~o~­ neblje. sarno sto im on uvek beZi za jednu duzinu. ali bezuspesno. Tl?Jgore po nas. iii propadaju u suocavanju s njom (Am erik om) jeste ireverzibilan. nostalgicno ispod oka pogledaju na Evropu. Ostaeemo zauvek nostalgicni utopisti koje razdire ideal. kao u SAD). Mi ih sarno podraZavamo. pomisljarn kako Je tu po~red~ los transfer. on je vee presao u sledeeu (E. Ne sarno da se istorija ne moze nadoknaditi. Kad se jedna njegova faza raskrinka. Nedostaje nam srcanost i hrabrost onoga sto bi se moglo nazvati nulti stepen kulture. kuhinju. EvroplJanl. nego se cini da se. ali da nikad nije sve ostvareno. skoro kao u nekom naucno-fantasticnom romanu (ciji prizvuk cesto ima i dan as. Naglo ekstrapolirajuei svoju sustinu preko okeana. koja ga rekonstrulse 79 . koja se takode protivi prelasku okeana. projektuju u realnost. Mnogi narn americki intelektualci na njemu zavide. ali uzalud). on izigrava dijalektiku. da proZive filozofske iIi marksisticke uZitke stare Evrope. istorijska drustva gube kontrolu nad svojom evolucijom. I nikad se viSe evolucija neee nastaviti progresivnim hod om. i prizeIjkuju da sebi iskroje sistem idealnih vrednosti. Zivimo u negativnosti i protivreenosti. moe nekulture. napredak.

Evropa je izmislila izvestan tip feudalizma. neeemo moei da im je otmemo. Evropa je pocela da nestaje. aristokratije. ali mi govorirno 0 saddnjem federalnom sistemu) zato sto su od samog pocetka. Sto istovremeno osigurava . aktivnu slobodu. Mi je jedino moumo podraZavati i ne mozemo joj prkositi na njenom terenu. ali ni za koga drugog. ali sve to ne cini istoriju. ispali su smesni iIi su dramaticno skrenuli s puta (i mi sami uspevamo tek da se podraZavamo i da Zivotarimo). taj koncept nije njihov . Oni koji su bili njegova marginalna transcendencija danas predstavIjaju njegovo novo i ekscentricno srediste. Nikad.niti ee zapravo modemost kao izvomi prekid s odredenom istorijom ikad biti naSa. Od onog dana kad se s druge strane Atlantika razvila ta ekscentricna modemost u punoj snazi. Oni nam zavide. koje proistice iz cinjenice da su se oni u jednom trenutku osiobodili istorijske centralnosti. svi ti teoretieari sami ukazuju na uzaludnost svojih nadanja.I\. Kako kaZe lzabel Iper: "Oni imaju sve. jedno odsustvo centralizma. svemirskim i mobilnim. A Amerika.ne formalnu slobodu koju mi podrazumevamo. Nde shvatanje slobode nikad nece moci da se takmici s njihovim. Amerika je bila u prilici da napravi rez i uspostavi radikalnu modemost: modemost je dakle originalna samo tu i nigde vise. bilo Je 1 tacka. U Los Andelesu. iii otkriea rudnika zlata.v~nu ispravnost njihovih analiza sa zadrSkom. To nam je dovoljno jasno. gipku. i nikad neeemo imati istu slobodu .. Koncept istorije kao transcendiranja drustvene i politicke racionalnosti. Od tog poeetnog decentrisanja u politici ee uvek ostati jedan federalizam. ali u sustini mi im samo licimo na malo otmeniji Treei svet". koja je na delu u americkim institucijama i u glavi svakog Amerikanca. ana nivou obicaja i kulture decentralizacija. Sjedinjene Drzave nemaju nereSivi problem federacije (naravno. Evropa je nestala. I dalje smo u sredistu. Mitovi su se preselili. da je u tome delimicno uspeia i da jos ustrajava u tom nastojanju. Time upadaju u sopstvenu zamku i uskraeuju sebi svaku priliku da je izbegnu. Oktavio paz s pravom tvrdi da je Amerika stvorena s namerom da umakne istoriji. bUrZoazije. ali u sredistu Starog sveta. nego onu konkretnu. s obzirom da dovoljno dugo Zivimo s nesreenom sveseu 0 toj modemosti. znaci da nikad neeemo biti modemi u pravom smislu reei. ni dogadaja. . Ekscentricnost im je upisana u krstenicu. koji osvezavaju kapital.U Evropa pogieda ispod oka na modemost pO svaku cenu. Nikad neeemo moci na isti nacin da se ekscentrisemo. da se decentrisemo. ekscentrisanost koja je zapravo ekscentrisanost Novog sveta u odnosu na Evropu.A. bili promiskuitetna kultu81 80 . da izgradi utopiju zdtieenu od istorije. kao dijalekticke i konfliktne vizije drustava. ni ideja.tek naknadno.a mozda im to i jeste cilj . Sta je bilo. od osvita svoje istorije. Ne treba im nista. sa zadclkom od jedne revoIucije. Ne pomaZu jadikovke. poput ratova. Ponovo izmi!ijajuei kapital u svakoj novoj fazi. Svi koji su hteli to da podrdavaju. ni ljudi. oni samo dokazuju apsolutno preimuestvo kapitala kao istorijskog dogadaja. oslanjajuei se na primat politiCke ekonomije. nule svoju sopstvenu: one odgovaraju onim exogenous events 0 kojima govori Mandel. pomisljam kako je i tu ree 0 losem transferu. ideologije i revolucije: sve je to u sustini imalo smisla za nas. i dive se ndoj pro!iosti i kulturi. Cak i antikapitalistieke revolucije sluze sarno da bi ponovo pokre. svakako. imali su i oni SecesionistiCki rat. Najzad. Danas su svi modemi mitovi americki. Americi nikad nije nedostajalo surovosti.. Kao VIOlIn KC:l. funkcionalnu. kriza.

sto daje jedinstvenu zivost.. ali prisustvo vise miliona imigranata nije po sebi obeleZilo francuski nacin zivota niti izmenilo konfiguraciju zemlje. i naizmenicno svaka grupa simbolicno nadvladava. niti nadmetanja izmedu pojedinih grupa. gde je na svoj nacin svaka etnicka grupa dominirala gradom. u kojima i dalje traje podsvesna dvolicnost kolonizatora i kolonizovanog. kultura nacionalne i rasne izmesanosti. izvan svog prvobitnog konteksta. Ono sto je smisljeno u Evropi ostvaruje se u Americi . Posledice kolonijalnih prilika. etnickoj obojenosti. rasnog iii viSerasnog dogadaja (izmclanost). a preti joj opasnost da propadne od univerzalnog. a i beskorisnost metafizike i imaginarnog u americkom Zivotu.sve sto nestane u Evropi vaskrsava u San Francisku! Ipak. monetame razmene iii proizvodnih dobara toliko i od imperijalizma ideje kulture. zasnovano na zestini iii banalnosti naeina zivota. niti utisak jedinstvenosti iii pluraliteta. Otuda. NaSa. Imigracija je bez sumnje osetljivo pitanje. To polaganje prava na univerzalnost ima za posledicu podjednaku nemoguenost diversifikacije nanlze i federalizacije navise. Ta viserasnost preobrazila je zemlju i podarila joj svojstvenu slozenost. iz nadmetanja proisteklog intenziteta. kad se vratimo u Francusku. kojima mogu da suprotstave jedino svoju bedu i fakticko izgnanstvo.ra. vee utisak uskladivanja energije. Nemoguenost stvaranja federalnog dogadaja (Evropa). nevezano za kulturu i politiku. koja je. Svi su imigranti u sustini zivalj iz bivsih kolonija. pa zatim egzogenih rasa. Kad se neka nacija iIi kultura centraIizuje prema nekom trajnom istorijskom procesu. sto je svima nelagodna i sramotna situacija.. otvorenost prema suocavanju rasa. imamo pre svega neugodni utisak sitnieavog rasizma. ni pravog reSenja. Kolonijalne prilike jednostavno su preseljene u metropolu. lokalnog dogadaja (decentralizacija). stvorila jedinstvene okolnosti. ona ima nepremostive teSkoee kako u stvaranju posrednih podskupova tako i u integraciji u neki koherentan nadskup .· Stoga. evropska kultura igrala je na univerzalnost. Realnost za njih nije vezana za nemoguee. Izvesna neumitnost saddana je u procesu centralizacije. Princip ostvarene utopije objdnjava odsustvo. Tamo je zestoka izmesanost mnostva evropskih nacionalnosti. nadmetanja i heterogenosti. Otud saddnje teSkoee u traZenju evropskog zanosa. Suvise smo zaokupljeni istorijom i umemo da proizvedemo sarno sramezljivu centralnost (sitnoburzoaski pluralizam) srameZljivu izmeSanost (nd raznezeni rasizam). uzvise83 82 . a celina ipak ne odaje utisak nesklada. i nikakav je poraz ne moze dovesti u pitanje. gde je naizmenicno svaka zgrada dominirala nad gradom. postoji jedna dubinska razlika izmedu Amerike i Francuske u rasnoj. Nije rec 0 formalnoj vee 0 stvarnoj jednakosti iIi slobodi. ideja ostvarene utopije je paradoksalna.. kulture. ako evropskom mi!lju vJadaju negativnost. niti je bilo jedinstvene izmesanosti. svaka rasa razvija jezik i kulturu koji se takmice. a ponekad i nadmduju jezik i kulturu "starosedelaca". Na isti nacin. ironija. postala univerzalna tek kad se formalizovala u apstrakciji i koja po tom osnovu jede pojedinaenost koliko i revolucija svoju decu. dinamizma.. antagonisticke snage. Cuvajmo se te ideje. To je ocigledno u Njujorku. Dok u Americi svaka etnicka grupa. Usled toga Amerikanci imaju percepciju realnosti koja se razlikuje od naSe. kolektivno privlacenje. I to koliko od prosirivanja pojmova trZista. koja tako gradi saveznistvo. koje se iskazuju kroz nadmeta- nje i izazov. isto kao i ideja revolucije. U Francuskoj. pod socijalnim protektoratom svojih ugnjetaca.

Ne konceptualizovati realnost. disidencijom. po prenebregavanju zlih sila. Svima je znano da su Amerikanci fascinirani Zutima.sve sto je sanjano s ove strane Adantika moze da se ostvari preko. Ali to bi bila nepravicna optuzba. uvek zapanjujuCe sveZine u zakonitosti svrsenog cina. ovde je okrenuta ka spoljaSnjosti. Draf svojstvena manirima. kao sto je pop-art s izvesnom radosCu transponovao na platna zapanjujueu banalnost proizvoda potrosackog drustva. Jer materijalnost stvari. za nas ima smisla sarno ono sto je promiSijeno iii skriveno. u "snimanju" ZivOla. NaSi fantazmi prostora i fikcije. mi stvamost pretvaramo u ideje. po bezrezervnom poverenJu u ono sto se cini i sto se vidi. u naseljenim mestima. Prosvetiteljske ideje 0 religiji i moralu naravno. seksualne perverzije. ali i snove. Ovde. ali i iskrenosti i vrline iii sumanutosti tehnologije . iii igrom pojavnosti. ovde nedostaje ironija zajednistva i veselost drustvenog Zivota. kako Zivimo . iii sto se ukazuje. nego realizovati koncept i materijalizovati ideje. To je jednostavno etiketa najlepseg i najuspesnijeg medunarodnog preduzeea: USA. na benzinskim pumpama.. po pragmaticnoj ociglednosti stvari: lice ne moZe prevariti. iii koje neprekidno sebi dokazuje da postoji. humor naivne ociglednosti stvari. Za njih ima smisla sarno ono sto se ostvaruje. iii u ideologiju. naucni proces ne moze prevariti. sujeverjem prema nekoj zloj sili i verovanjem u isterivanje te site pomoeu magije. bez ironije i osporavanja (DZim Dajn sezdesetih godina). postoji samo simulacija. Ovo je drustvo koje se neumomo hvali. nista ne moze prevariti. naucne vrednosti. koliko vredimo. ali i nesvesno. tog odsustva istine kojeg se plaSe. ne zastave kao herojskog znaka nego kao zaStitnog znaka za dobru fabricku robu. Zato su hiperrealisti uspeJi da ga odslikaju naivno. koliko zaradujemo. stvari mogu biti tako naivne. pozoristu drustvenih odnosa. Amerikanci veruju u fakta. Mi smo ti koji zamiSijarno da sve kulminira u transcendentnosti i da nista ne postoji sto nije prethodno bilo konceptualizovano. po naivnosti u zakljucivanju. ponaSanje 84 ne moZe prevariti.nema mesta tananijoj igri. sumnjicavoseu prema realilOsti. Sve treba da bude javno. Sva druga drustva obelezena su nekakvom jeresi. po preziru prema onome sto se moze nazvati pojavom. na plantafama. kao kad se na filmu kafe: Action! i kamera pocne da snima. Ni traga od one okrutne parodije 85 . jeste njihova kinematografija. ka reklamiranju zivota i nacina zivota.nost arnerickom mislju vlada parac1oks. ali ne veruju u njihow fakticku varljivost. Ne znaju da su fakta varljiva po etimologiji. Imidz ovog drustva je autoreklamni. po kultu svrsenog cina. nego im je gIediste obmuto. u pretvaranju nacina misljenja u nacin zivljenja. paraaOKsalnl numor' ostvarene materijalnosti. koja je upravo varljivost cinjenica). naravno. Cak je i materijalizam u Evropi sarno ideja. Po tom verovanju u Cinjenicu. Oni realnost stvaraju polazeei od ideja. Materijalizovati slobodu. po tome su Amerikanci pravo utopijsko drustvo. kod kojih predoseeaju visi oblik lukavstva. Sarno utopista moze da veruje kako u nekom poretku. nadgrobnim spomenicima. Zamerarno Amerikancima da nemaju moe analiziranja i konceptualizovanja. Oni ne sarno da ne mare za to. kralj je go. nista nije dvosmisleno (sto je u sustini istina: nema lw. nema sumnjicavosti. dok se naS napredak odvija u zabrinjavajueem cudenju pred vee videnim i mukloj transcendentnosti istorije. nema prevare. nema jeresi. verovanjem u moe pojava. To dokazuje sveprisutnost americke zastave. kakav god bio. on se konkretizuje u Americi u tehnickoj operativnosti. Istina. cinjenice su tu. uvek nove ociglednosti.

To je i razlog zbog kojeg Evropljani doZivljavaju kao zlehudu sudbinu sve §to ima veze sa statistikom. U tome je sva sustina: razdvaja nas le§in~ bUrZoazije. je francuska banalnost otpadak bUrZoaske svakodnevice. nego i za autoreklarnnu. prijatno. vertikalnost. Istu popustljivost i duhovitost koja se ispoljava u banalnosti stvari Amerikanci isp. lronija koja je kod nas subjektivna. i to s razJogom. cija energija jos zraci nad savremenom Amerikom. koje je kod nas subjektivno. kojem se ne treba bespotrebno izlagati. to je zato da bismo potom sve osporili. vrlo evropska po inspiraciji). Ludilo. Op§tije recen~.americke himne Dzimija Hendriksa. Dok. Ali ce vrlo eesto vdu analizu potvrditi cinjenicama. Ovo nije sarno primer za indulgenciju. dok su Amerikanci uspeli da ocuvaju izvesnu duhovitost u materijalnim oznakarna ociglednosti i bogatstva. ne. to znaci da sasvim iskreno ne vidi nista protiv. Amerikanci. To ubistvo do danas nije osveeeno. . nasuprot svim evropskim revolucijarna. statistickim podacima iii licnim doZivljajima koji ee joj zapravo oduzeti svaku konceptualnu vrednost. neutralni humor banalizovanih stvari. Reganova vladavina u su§tini je zasnovana na Kenedijevom ubistw. Ali Cak i uspela revolucija ima svoje !rtve i zrtvena znarnenja. preuvelicanost koja se gr~ici s ~ez­ voijno§eu i nezainteresovanost prema vrednosttma kOJa se granici s nemoralno§eu. iz ekstenzivne· monotonije i radikalne nekulture. samoopravdavajueu surovost tog dru§tva. ovde je postala objektivna. bila uspesna. te bUrZoazije koja se tokom XIX veka istanjila poput §agrinske koze. Da ne govorimo 0 ubijanju Indijanaca. Kad Amerikanac kale da se slaZe. Kolika god bila dosada. sto su kod nas svojstva duha i psihickih sposobnosti. Njihova spontana reakcija nije negiranje iii osporavanje. Nazire se sarno laka ironija. Ta autoindulgencija s izvesnom duhovitoscu svedoci 0 drustw sigumom u svoje bogatstvo i moe. Njihovo je intelektualno pondanje cool. ni rasvetIjeno. americka banalnost biee uvek hiljadu puta zanimljivija od evropske. To je za njih sarno poseban oblik duha. one ne teze izuzetnosti. ovde su presle u stvari. njihov je prirodni pokret odobravanje. koje je u neku ruku interiorizovalo tvrdnju Hane Arent da je americka revolucija. One poseduJu ekstravaganciju svojstvenu nesvakiddnjoj svakodnevnoj Americi. 87 86 .oljavaju prema sebi sarnima i prema drugima. ona je nosilac ndeg hromozoma banalnostt. Opsenarstvo. pop i hiper humor tako karakteristican za americku atmosferu u kojoj kao da su stvari popustIjive prema sopstvenoj banalnosti. a pogotow od francuske. iz mobilhome-a i dzinovskog hamburgera na pet metara dugackom reklarnnom panou. preterivanje. ovde je postalo objektivno. ona je ovde pre§la u predmete. naprotiv. u njoj odmah vide svoj poraz i zaklanjaju se iza greevitog izazova kvantitativnosti. dokaz svoje sreene ruke. razdraganog pristupanja veeini. Ona je autohtona. one jesu izuzetne. Kad mi kaZemo: sldem se s varna. ekstravaganciju koja nije nadrealisticka (nadrealizarn je opet esteticka ekstravagancija. To je jedina zemlja u kojoj se kvantitet moze velicati bez griZe savesti. doZivljavaju statistiku kao optimisticki podstrek. pakao svakodnevice u SAD iii bilo gde drugde. MoZda stoga sto je banalnost ovde proistekla iz neizmernih udaljenosti. koliko i njena suprotnost: brzina. onu pobednicku surovost koja cini sastavru deo uspelih revolucija. nastale iz jedne aristokratske kulture na izmaku pretvorene u malogradanski manijerizam. Ne pretenduju onome sto mi nazivarno inteligencijom i ne oseeaju se ugro!eni inteligencijom drugih. Ali popustIjive su i prema sopstvenoj sumanutosti.

naSe omiljene kategorije tu imaju tako malo uticaja? Zato sto 89 . hvaleei slobodom nadahnut nacin zivota. niti nastojati da se te dye stvari pomire. Ali sloboda nije po sebi generaf()f moei.Tokvil sa . jedan novi problem u poimanju Ijudskih drustava.za obe pojave. Zatim s jednakom jasnoeom opisuje istrebljenje Indijanaca i polo. prava i bogatstva) u kojem je ocuvana originalnost i herojska dimenzija (jer kakvo je to drustvo bez herojske dimenzije)? Ukratko: da Ii je Novi svet ispunio obeeanja? Da Ii je ostvario sve dobre strane slobode iii sarno lose strane jednakosti? Odjek americke moei najCeSCe se pripisuje slobodi i njenoj primeni.zaj Cmaca. jedna od osnovnih aktivnosti Amerikanaca). mnogo manje nego evropska drustva zahvaeena politickim revolucijarna XIX veka. s onim jedinstvenim okolnostima Novog sveta 0 kojima je pisao Tokvil? Sta je s onom arnerickom "revolucijom" koja se sastojala u dinarnickom reSenju dobro shvaeenog interesa pojedinca i dobro odmerene kolektivne moralnosti? Problem koji nije resen u Evropi. zemlji slobode. isturenom bastionu kapitalizma? ZaSto "politicko". vee 8to ih potpuno istrosi u traganju za dozvoljenim uzivanjima". za koju je Tokvil izvanredno rekao: "Jednakosti ne zarneram 8to Ijude odvlaci u traganje za nedozvoljenim uZivanjima. "socijalno". to·modemo ujednacavanje statusa i vrednosti. jeste ono 5to razuzdava i raspaljuje moe. Mi ih osudujemo zbog toga: zaSto se revolucija nye odigrala u toj novoj zemlji. kako je rekao Tokvil. kao sto znamo. Ali !ta je s on om paradoksalnom uzvi!enoseu. Amerika je surova i uzasna . ali nikad ne dovodi te dye stvari u vezu. nadmoe moraine (vise nego politicke) organizacije drustva. banalnosti i Zanosan je taj dinarnizam celine. i paradoks je danas isti: ni/rati necemo rditi zagonetku 0 odnosu izmedu negativne uteme/jenosti velicine i same te velicine.danas jos vise nego pre sto pedeset godina.zave. Oko te jednakosti ponovo se ocrtava Tokvilov paradoks da americki svet zapravo tezi istovremeno apsolutnoj beznaeajnosti (sve stvari teZe da se izjednace i da poniste svoju moe) i apsolutnoj originainosti . jednakosti. Amerika je moena i originalna. To je svet savrsen po nezaustavivom razvoju nezainteresovanosti. Izvanredno je uostalom koliko su se Amerikanci malo promenili u protekla dva veka.zarom opisuje dobrobiti arnericke demokratije i americkog ustava. Ta jednakost. iii cak glediste puritanskih sekti iz XVII veka. ujednacenost obicaja (vise nego statusnu jednakost). Kao da su se dobro i zlo razvijali odvojeno. Drzave i odumiranja Dr. Da Ii je moguee da neko ko veoma dobro opa. Ta puritanska i moralna histerezija potice od izgnanstva.ne treba umanjivati ni jedno ni drugo. ta dinamika ukidanja razlika koja postavlja. od utopije. i koji je stoga tokom citavog XIX veka pothranjivao jednu problematiku istorije. kolektivnog diskursa 88 jednog drustva 0 sopstvenim poduhvatima i vrednostima. Sta je s izazovom koji se nazire jos kod Tokvila: da Ii jedna nacija moZe da zakljuci sporazum 0 uzvisenosti zasnivajuei ga isklju~ivo na banal nom interesu pojedinca? Da Ii postoji sporazum 0 jednakosti i banalnosti (interesa. posto su njeni efekti umnozeni usled geografske rasprostranjenosti. ta nezainteresovanost izraza i karaktera. Sloboda u smislu javnog delanja. Stoga se generatorom moei pre mogu smatrati jednakost i njene posledice. presadeno i ovekoveceno u zavetrini od istorijskih zapleta. dok su oni sacuvali nedimuto i poput ostrva u vremenu okeanskom udaljenoseu ocuvano utopijsko i moral no glediste Ijudi iz XVIII veka. ne primeti njihow povezanost? I te kako. ta se sloboda zapravo zagubila u individualnom oslobadanju obieaja i agitovanju (agitovanje je. Americi potpuno stranu.

s Marksom na celu. sto znaci da ni ona vise nema transcendentalno znacenje. istinski dvolicna drustva.slobodu na kojoj im mozemo pozavideti mi. One su te koje Zive od utopije (Crkva je smatra potencijalnom jeresi) i koje se trude da ubrzaju uspostavljanje Bozjeg Carstva na zemlji. Ne zelimo da verujemo u moralnu predstaw koju Amerikanci imaju 0 sebi. ZaSto su ovde sekte tako moene i dinarnicne? MeSavina rasa. recimo. SHcno tome i politika je postala dec svakodnevice. interakcije. ona bi se raspala. uZivanja iii nepokoravanja. sekte su imale izuzetno vainu ulogu u tom acting out-u. gde stvari jos zive od utopije i morala. pogresili bismo da se nasmejemo. ni kao zabrana. ali one su modalne. od konkretne ideje sreee i od obicaja. utemeljen u nacinu Zivota. jer upravo to pitanje omogueava istovremeno Votergejte i nemilosrdnu osudu korupcije i drustvenog taloga na filmu i u medijirna . Cini se kao da je sva Amerika usvojila tu sudbinu sekte: neposrednu konkretizaciju svih mogucnosti spasenja. cije su licne i jaYne stvari uvek skrivene iza burioaskog prenemaganja u tajnovitosti i uvdenosti. nego jedan prakticni legitimitet. Vise nema ideoloskog iii filozofskog principa vIadanja. u tom prelasku na cin ostvarivanja utopije. blizi utopijskom i pragmatickom modelu miSljenja iz XVIII veka nego ideoloskim i revolucionamim modelima koje ee narnetnuti Francuska revolucija. hegemonija nacina Zivota znaci da apstraktna univerzalnost zakona 'ustupa mesto konkretnim propisima razmene. sto znaci da njeno utemeljenje vise ne moze biti dovedeno u pitanje iii preispitivano. a ne finalne. za koje je Amerika jedna bezocna sila a njen moral jedna dvolicna ideologija. njihov se mikro model prosirio na celu Ameriku. Osnovna Tokvilova ideja jeste da duh Amerike pociva u njenom nacinu zivota. dok se Crkva ddi propovedi 0 spasenju i veri.m zahtevom za bldenstvom. njenom materijalnom efikasnoseu. njenim neposredni. spektakla. likvidirala u teznji ka "objektivnoj" koncepciji istorijskog preobraiaja. da je religija usia u svakodnevni Zivot. Ali one su ovde sacuvale svoju izvomu zivost i prakticni iluminizam i svoju opsesivnu moralnost. Ona se "ekologizovala". a svakako i njenim ludilom i sumanutoseu. Ali oni su jednostavno. u svojstw pragmaticke maSine. Da Ii su tome koreni u protestantskoj sekularizaciji svesti. morala. Od postanka. sekularizovala za domacu upotrebu. Preuzviienost naravi i obicaja. Da Amerika izgubi to moralno g1ediste na sebe samu. Na neki nacin. ~to ne znaci da nema strategija. Kad se tako ozhiljno zapitaju zdto ih drugi narodi mrze. Umnozavanje sekti ne treba da nas zavara: vama je cinjenica da je cela Amerika zaokupljena sektom kao moralnom institucijom. I sarna seksualnost postala je dec svakodnevice. ali grdimo. Zakon se ne 91 90 . UsIa je u nacin Zivota. ni kao princip analize. psihologizovala. nadi i milosrdu. To je religija kao nacin Zivota. igre. To mozda nije ocigledno Evropljanima. Otuda mi Amerikancima pridevamo istorijsku naivnost i moralnu dvolicnost. u kolektivnoj svesti. stvari su u isti mah naivnije i povezanije. jer vise nema transcendentalnu vrednost. u introjekciji bozanske jurisdikcije u svakodnevna znanja? Cinjenica je. u revoluciji obicaja. institucija i tehnologija trebalo je odavno da ih izbrise sa scene. Ta revolucija ne uvodi ni novi pravni poredak ni now Ddaw. Spasenje ne dolazi vise od boga ni od Ddave nego od idealne prakticne organizacije.socioloski i filozofski XIX vek nije prenesen preko Atlantika. njenom kompulzijom za opravdavanjem. od svega onoga sto je u Evropi politicka ideologija. sto znaci da se 0 njoj vise ne moze suditi s cisto politickog gledista.

Po tom konfonnizmu americko dru§tvo lici na prvobitne zajedniee. pragmaticku solidamost u americkim obicajima koja ne pociva na dru!tvenom ugovoru nego na nekakvom moralnom sporazumu.~a moze nam se ciniti banalnom iii prostom. napraviti prestup u odnosu na neku odredbu? Treba razumeti tu konveneionalnu. koja Je kod nas pnsutna u skoro svim drustvenim slojevima.ost. Oni svakako nemaju an~tokr~tsku prefi. U Arneriei . ni prestiZa u prekrSajima iii izuzeeima. koja se ispoljava kroz mamre j afektaeiju. iz skupa pravila i postupaka zasnovanog na pretpostavei skoro spontanog pridrZavanja. koji tu situaciju resava tek prelaskom na jedan teatralni metajezik. !to im zamenjuje manire i otmene cetvrtl. potpuno otudenom od svoje predstave. T~ lako. ali u krajnju ruku. Franeuz se'reklamira da je na raspustu. S osmehom. ~ta bi znacilo ograditi se od nekog pravila. ~tud nesrecn. i pre bi se mogla uporediti sa konsenzusom koji reguliJe vomju na autoputevima nego sa saobracajnim propisima koje svako moZe prekrSiti. Dok se za Amerikanee sve moze reci os~m da su prosecni iii malogradani. Arnerik~ci paze da uvek imaju dovoljno sladoleda I plva. poput omh kOJl su u~ek lmalt prostora. ali ona i ne ten jednakosti. Arnericka je grupa stalno otvorena. Po americkim pla. To je cuveni americki konfonnizam u kojem mi vidimo znak dru!tvene i politicke slabosti.tel~a.zama se eirkulise Franeuz kampuje na svom pesCanom posedu.njen. lakoeom i slobodom u odnosima. franeuska celija odmah stvara ogradeni prostor americko dete trci i pliva kako mu drago. Stvari nisu jednake.poznata je sivar . Dok mi zivimo od skoro isto tako ritualnog nepokoravanja ndem sopstvenom sistemu vrednosti. Pitanje jednakosti i slobode paravi nije bilo reseno niti ikad zapravo postavljeno u ndoj kulturi. Telesna lakoca koju im daje razmah prostora lako nadoknaduje bJediJo erta i karaktera. Treba samo pogledati kako se neka franeuska porodiea sme!ta na kalifomijskoj plan i osetiti uzasavajuci teret naSe kulture. Ali cast je i ne pokoriti se zakonu. Taj konfonnizam dakle nije "naivan": on proistice iz jednog sporazuma na nivou naravi i obicaja. jedino je bilo postavljeno politicko iii filozofsko pitanje jednakosti. u kojima bi bilo apsurdno moralno se razlikovati kr!enjem kolektivnog rituala. mto ne odabrati to jednostavno re!enje umesto ndeg nezgrapnog i izve!tacenog re!enja? Pogledajte samo tu devojku koja vas posluZuje u gostioniei: ona to cini u potpunoj slobodi. ali imaju lakocu prostora. francusko dete' ne odvaja se od rodi. oni imaju demokratsku kulturu 93 1 .a intelektualnost u njegovom pondanju. FraneuZl paze na stareSinstvo i teatralno blagostanje. Ali ovde se zapravo sporazum gradi pre na konkretnim propisima nego na nekom apstraknom zakonodavstvu. all mkad mJe sme!na. Mi ~ripadamo kulturi me!ovitosti. ali zadrZava prosecnost svog malogradanskog prostora.zava izvesnu slobodu: slobodu odsustva predrasuda i velikih prohteva. podraZavajuci u pokretima nekakw slobodu iii jednakost koju zapravo ne poseduje. Prost.. jednakost je deo obieaja. ali easy.zasniva na konsenzusu: podrazumeva se da ga poznajete i da mu se pokoravate. Zapanjuje medutim cinjeniea da u americkom sistemu nema casti u nepokoravanju. na nefonnalnim modalitetima pre nego na nekom fonnalnom autoritetu. To bi bilo nepo!teno. a istorija je sacinjena istovremeno od velicanja zakona i od onih koji su ga krSili.zapanjeni smo skoro prirodnim zaboravom statusa. Su!ta suprotnost sartrovskom konobaru. bez predrasuda i izve!taCe92 nosti. kao da sedi prekoputa vas. NaSa je afektaeija sme!na. Neko bi rekao da je odsustvo predrasuda kod Arnerikanaca vezano za odsustvo rasudivanja. Taj "konfonnizam" odra. a ono nas ogranicava na vecito pretvaranje.

Te su odlike zano~ne. to su odh~e oslobadanJa. zapanjuje. Ne traZeci vise tudi pogled. a ako Amerika i pokazuje izvesnu nesposobnost moci apstrakcije. ne sarno realnosti svakodnevice . Fikcija nije ni apstrakcija.~jUCl je. U to~e je razlika i~m~du demokratije i egalitarizma: demokraoja pretpostavlja jednakost na startu. medutim. Egalitarianism insists that they all finish even. leZi u razuzdanoso spe~lamog. . Velika pouka iz svega ovoga jeste da sloboda i jednakost. Cirkulisanje mu je prirodno zanimanje. Oslobadanja wih efekata.~as . oni na kraju ne primecuju ni jedni druge. u tom empirijskom duhu ~~jl . n. 5to se moze ciniti odrazom uvidavnosti i pristojnosti. razuzd~osti. u trenutnosti promene. Democracy demands that all of its citizen begin the race even. ali oni su slobodnih pokreta. njegova logicka posledica. u reklamnom efektu po svaku cenu. u sveop!tOj ekscentricnosti. sadrZi sve odlike fikcije. Medutim. Govorim 0 americkom "nacinu Zivota" da bih podvukao njegovu utopijsku prirodu. u brzini. A ona barem nije patvorena. koju je kod nas izmislio Narodni front: one obeshrabrujuce atmosfere siobodnog vremena otetog od Drzave. a priroda mu je granica i mesto za delanje. Ipak.Zato mi nikad necemo Ziveti u istinskoj fikcljl. Ni traga od one etikete 'raspust'. Sloboda ovde nema staticnu iIi odricnu definiciju. ta nesposobnost zaode. u kojoj se mnogo vise ~gleda reklam?1 ~ego TokVllov javni duh. mitsku banainost. konzumiranog s plebejskim duhom i teatralnom brigom 0 tesko zaradenoj razonodi. spontane i konkretne forme usmeravanj. a ne na cilju. Mi smo slobodna duha. Ali. njena je definicija prostoma i mobilna. od kojih su neki savrSeno preterani i prezrivi. takva kakva je. u nemoralnoj dinamici slika. a egalitarizam jednakost na cilju.toliko. Taj siavodobltm V1d amencke realnosti ne treba traZiti toliko u d~lovanju institucija koliko u oslobadanju tehnologija i sItka. nastupa veca tolerancija.u apoteozi svakodnevice. Tu filozofiju imanentnu ne sarno tehnoloskom razvoju vee i prevazildenju tehnologija . . 95 94 . s~n i velicinu. . ne sarno modemostl vec 1 pretera- nosti m~demih formi (bilo vertikalnih u Njujorku iii horizontalmh u Los Andelesu).va slavodobitni vid u sirovoj stvamosti prosecne Amenke.r~teranom bavljenju tehnologijorn. Americki je nacin Zivota. ali i veca nezainteresovanost. Mozda ona uspela revoluclja mje we tobko uspela u Tokvilovom smislu spontanosti javnog duha. ali sto je isto tako ~n~k nezainteresovanosti. Amerikanac koji cirkulise kroz pustinje iii nacionalne parkove ne odaje utisak da je na raspustu. osudem smo na mdtu i na nostalgiju za bu~ucno§cu. zato sto predstavlja prevazildenje mdte u stvarnoso. To je demokratski dramskl preokret: jednakost na startu.aravi ~a modemim vrednostima.n~st zami§ljajuci je iii da je izbegavamo lde~. kao i neusiljenost i Ijub~ost. spontano fikti~an. To je ono sto prethodi maSo ostVarujUCl je. . I ~a besprizomost tog drustva znak je njegov~g oslobadanja. Politika se oslobada u spektaklu. ne sarno banalnosti vee i apokalipticnim formama banalnosti..prostora.nego i hiperrealnos~ te svakodnevice koja. moci i beskorisne energije (ali ko ce reci gde prestaj~ konsna en~rgija?).u p. Obmuto od nde sklonosti da anticipi~am~ ~eal. pos~oje jedino kao unapred date. u razuzdanosti dobara i us~~ga.. To je IStovremeno vrlina i odsustvo vriine. kad se prevazide opsednutost rasudlVanjem I predrasudama. ali u tome i jeste stvar: vrhunac ~slobadanja. Tako se na utici Ijudi mimoilaze ne gledajuci se. Ni traga razmek5alom romantizmu i galoromanskoj mimoci kojima je zatrpano naSe slobodno vreme. fi~~ija nije maSta.a .

reklamna razuzdanost. ali ona je svakako uspela u toj revo/uciji. dok mi u Evropi. Tu je ostvarena utopija. Eto to je prakticno oslobadanje. tu se ostvaruje anti-utopija: bezumija. Tdka srca postajemo modemi i nezainteresovani i otud takvo bledilo nde modemosti. koji mi5ljenje menja prema modelima mi§ljenja. slobode. Ne znarn §ta ostaje od uspele revolucije 0 kojoj je govorio Tokvil. citava ta antiutopija koja je u Evropi rasplamsala tolike teorijske i politicke. Utopijskoj radikalnosti suprotstavlja empirijsku radikalnost koju jedino ona dramaticno konkretizuje. smrti kulture. ljudi iz "totalitamih" zemalja dobro znaju da je u tome prava sloboda. Logicke posledice modemosti. ali one se okoneavaju ovde. mogucnost cirkulisanja radi cirkulisanja. ovde su okoncani rea1nost i imaginamost (otvarajuci sve prostore za simulaciju). 8to je opet sarno efekat "metastabilnosti" seksualnog oslobadanja). Tipican model kraja nde kulture treba dakle tr&Ziti ovde. sve ono 0 cemu smo sanjali pod radikalnim znakom antikulture. odecu. sarno im je ona u mislima: moda. Uostalom. idoli. otud takav nedostatak modemog duha u ndim poduhvatima. 96 97 . obicaji. obicaje menja prema modi. ona materijalizuje. poslednji krik mode. izlaganja i cirkulisanja. reklama. koji pol. revolucije nacina Zivota sa svim njenim. pragmaticke zakljucke iz svega §to je moguce' promisliti. onoga koji podstice na inovacije do ekstravagancije. u homeopatskim dozarna. nezainteresovanosti. destrukcije razuma i kraja reprezentacije. tehnolo§ki ostvarila tu orgiju oslobadanja. lednom recju.kod nas propovedan u prazno . hteli mi to iii ne. koji cirkulise. Na isti nacin. Ovde vise ne postoji teritorija (vee jedan cudesan prostor). Zaglibili smo se u kultu razlikovanja i zapravo smo uskraceni u odnosu na radikalnu modemost koja pociva na nezainteresovanom nerazlikovanju. Mi sarno sanjamo i s vremena na vreme pone§to ostvarimo . Nemamo cak ni zloduha modernosti. od one revolucije politickih sloboda i vrlina javnog mnjenja (u Americi u toj oblasti danas ima svega). koji mi smatramo naivnim iii kulturno nistavnim. najnoviji modeli. naravi.s obimom koji mu daje geografska i mentalna dimenzija utopije. na najjednostavniji i najradikalniji nacin. a ne prema savesti. orgijanje. bilo da zatimo iii ne za njegovim rasipanjem i besprizomo§cu. Po tome je ona naivna i primitivna. pruziti potpuni analiticki prikaz kraja ndih vrednosti . preteranostima mi apsorbujemo protiv volje. prava. Medutim treba reci da je Amerika ta koja je konkretno. Osloboden nije covek u svojoj idealnoj realnosti. esteticke i socijalne konwlzije a nikad se nije ostvarila ('68 je bila poslednji pokusaj). ona dela. A upravo ce narn taj arnericki nacin zivota. subverzije smisla. Amerika ostvaruje sve. Sve 5to se herojski odigralo i unistilo u Evropi pod znakom Revolucije i Terora ostvarilo se preko Atlantika na najjednostavniji i najprakticniji nacin (utopija bogatstva. u svojoj unutrdnjoj istini iii transparentnosti . sve se to ostvarilo u Americi. nedeterminisanosti subjekta i govora. ona ne zna za ironiju pojmova ni za ironiju zavodenja. ona ne ironise s buducnoscu iii sudbinom. posle promdenih istorijskih i apstraktnih revolucija. i stoga postupa empirijski i sirovo. a ne prema mora/u. upravo gubimo i tu. telo i govor oslobadaju se u ubrzavanju mode.osloboden je covek koji menja prostor. neutralizacije svih vrednosti.dok Amerika izvlaci logicke. drustvenog ugovora i reprezentacije).seksualnost se oslobada u svim svojim anomalijama i perverzijama (ukljucujuci i odbijanje seksualnosti. Mi filozofirarno o kraju gomile stvari. igra slika. deteritorijalizacije. uz me§avinu divljenja i besa. cime doseze nekakw bajkovitu slobodu. otkacinjanja.

nema subvencija. to nam je blisko. ni istorije . upravo iz tog razloga.Ali. tajanstven upravo zat~ ~to je ekstravertan. Raj je to sto jeste. od fetisizma nasleda kojem se prepustila cela Francuska. ali pored toga i nesvesno.· za nas je citava Amerika pustinja. nema unapredenja. razmi~ljanje. ultrafunkcionalne. primitivno i sirovo . je Ii to uspela revolucija? E da. Time su otvorili istinski prostor za fikciju. a danas i drZavnog i zaStitnickog prizivanja kulture. ali usled nekog tajanstvenog sadejstva njihovi su gradovi dobili strukturu i boju pustinje. to je to! Sta biste vi hteli da bude "uspela" revolucija? To je raj. U protivnom. ni prirode. Santa Barbara je raj. fonna koja se ostvaruje u svom cistom delanju i cistom cirkulisanju (cao Karl!). Ekstravertnost je za nas tajna . Diznilend je raj. kako nam drago. koji moze da se ekstravertno i ekvivalentno siri u svim svojim efektima. Na isto ovo nerazlikovanje nailazi se ponovo na vrhunciJ modeme slmulacije. Ne sarno da ne postoji 99 98 . Sjedinjene Drzave su raj. a i s obe strane idealnosti kulture. Ni u "divljoj misli" nema prirodnog sveta. Ona je tu sirovost nesumnjivo stekla prvobitnim decentraIizovanjem ka nenaseljenim teritorijama. koncept koji zasenjuje efekte smisla. Ni tu nema prirodnog sveta i ne moZete razlikovati pustinju od metropole. Mozda su Amerikanci. Ni traga od kultumog patosa. izmi~lja jedinu veliku mod emu vertikalnost u svojim zgradarna koje su n~to najvelelepnije ~to postoji u vertikalnom poretku a pritom se ne pokoravaju pravilima transcendencije. koje su najcudesnija arhitektonska dela a pritom se ne pokoravaju zakonima estetike.jedna takva kultura. Bobur je ovde nemoguc koliko i u Italiji (samo iz drugih razloga). Ovde nema kulture. nego i teorijskih i kultumih. i podjednako su otudeni od jedne i od druge. Sjedinjene DrZave su tajanstvenije: tajanstvo americke realnosti prevazilazi naSu fikciju i naSa tumaeenja. Oni nisu razrusili prostor. Ali je raj. Njena je kultura sirova: doslovnom transkripcijom u realnost ona zrtwje intelekt i sw estetiku. . Jer Evropa se vi~e ne moze razumeti polazeCi od sebe same. Ali objekat osloboden svog koncepta. ne sarno politickih i sentimentalnih. zapravo samo razvejali njihov jed? Oni su pustinje prokrcili. nema transcendentnosti coveka. nema komisija. oznacili unakrst autoputevima. sve do u modemo doba stika i tehnologija. oni su ga jednostavno ucinili beskonacnim razorivSi mu srediste (poput gradova rastegljivih unedogled). nema kultumog diskursa. misleci da su uni~1i Indijance. svoje varvarstvo i svoju moe. uni~tavanjem Indijanaca. Tajanstvo dru~tva koje ne nastoji da sebi da smisao iii identitet. koje ne mari ni za transcendentnost ni za estetiku i koje. onda Ameriku treba i danas da posmatrate s istim naivnim zanosom kao ~to su cinile generacije koje su otkrile Novi svet. je Ii to ostvarena utopija. ali koje sadrze n~to nespekulativno. Mrtav Indijanac os~je tajanstveni jemac tih primitivnih mehanizama. Ako pristanete da izvlacite zakljucke iz snova. S istim zanosom s kojim sami Amerikanci gledaju na svoju usp~nost. ako je tako. S tog gledista. iii nekultura za nas ostaje tajrla. Introverzija. to je za nas zagonetka.ni traga od tog sentimentalnog.kultura je sve iIi nista. koje su ultramodeme.baS kao !to je za Marksa bila roba: hijeroglif modemog sveta. Nema ministarstva. . Sto ne znaci da su Indijanci bili beskrajno bliski prirod~ niti da su Amerikanci od nje beskrajno udaljeni: i jedni i drugi nalaze se s obe strane te idealnosti prirode. jednolican i povrian. Nema drugog. ni~ta 0 njoj necete razumeti kao ~to necete razumeti ni~ 0 svojoj istoriji iii kraju svoje istorije. makar bio i pogrebni.

fuje. cistoj baroknoj logici Diznilenda. Nema kulture kulture ni religije religije. Oznaka kultumog etnocentrizma. nam se u Evropi cini neprih~a~IJlvo. 100 Impresioniste i grcko vajarstvo. ne postoji: Zivot jeste bioskop.fu kultumi nivo onoga !to ih okru. u pompejanskoj viii na obali Pacifika Rembranta. bioskop je istinit. a ja samo sanjam 0 metawlgamosti? Who knows? Dode mi da ponudim onu staru opkladu: ako nisam u praw vi nista ne gubite. Mi nemarno prava na zabunu. Kultura ovde nije onaj izvanredan carobni napitak koji se u nas pije u jednom posveeenom mentalnom prostoru i kojem sleduje specijalna iubrika u novinama i medu velikim mislima. ali one odlicno isticu da veei deo televizijske proizvodnje nikad ne dosegne nivo "estetskog" i da je u su§tini istog reda kao reklame. Kad Pol Geti sakuplja u Malibuu. naivnosti. vee ni ideja 0 kultivisanoj kulturi. anahrona modemost). A a~o sve st~ se ~~va na televiziji. brzina. kiea i nesvesnog humora . jer su citav prostor i citav nacin Zivota kinematografski. to je prostor. a njihov je prost or odsjaj svih drugih. U Americi. ~analnost. To je jedina zanimljiva kultura. heterogena. Iz tog razloga traganje za umetnickim delima iii kultumim prizorima uvek mi je izgledalo tdto i neumesno. Ne cinimo to i sarni prenoseei tamo nde kultume vrednosti. to Je savrSen potez cinizma. jednobraznosti i dehumanizacije ruse same 101 . Kultura. Ako pojam ukusa i!ta znaci. ako se to za i!ta moze reci. filmu. ~to nije pretrpelo glacanje i fraziranje. wlga~ost kOja. psihologija. arhitekturi. pretvaraju ga u istinsko integral no kolo. mi to smatramo neoprostivim izvrtanjem smisla.prosto i jednostavno odslikavanje nacina zivota.neverovatan po besmislenosti. wlgamost ovde nemaju Istl smlsa~ kao u Evropi. Zadovoljstvo treba trafiti u toj sirovoj pragmatici vrednosti.centralizacija. !minka . eemu se onda faliti na reklame? Svojom nistavnoJCu one eak uzdi. Cinjenica je da nam izvesna ban~lnost. tehnologija. Ona je autenticna. To nije filmski dodatak. telefon. !to nije bilo nalickano bojama kultumog razlikovanja. kao ~to su u Njujorku zanimljive jedino ulice a ne muzeji. brzinski dodatak. Taj rez. to nestajanje estetskog i uzviknih vrednosti u kicu i hiperrealnosti opcinjava isto koliko i nestajanje istorije i realnosti u televiziji. Veeina filmova. fikciji. Reklame nisu niJta drugo: one kanonizuju nacin Evota putem slike. sve ~to je specificno americko ima neceg sirovog. tehnolo!ki dodatak (kod nas se swda oseea ta kalemljena. jer oni imaju prostor. Ako je nekultura ono sto je originalno. nekultura. kao ni ideja 0 milosrdnoj i svetoj religiji. konformizma. ako sam u praw vi dobijate sve.m: ~vd~ Izgleda Vise nego prihvatljiva: zadivljuJuca. i to ne beznacajnih. predstavlja mskokaloncnu III cak potpuno nekaloricnu dijetu. Oni u neku ruku imaju pravo na to. Naime. promdicete ono !to je bitno (a to je upravo ono nebitno). zasniva se na lstoj svakodnevnoj romansi: kola. ta apstrakcija koju mi saZaljevamo. Ako parntite samo vd imaginami muzej. bez razlike. Cak i u plesu. romanu. CtnJemca Je da se sve nde analize na temu otudenja. Trebalo bi pre govoriti 0 "antropolo~kof' kulturi koja se sastoji u izmi~ljanju obicaja i nacina Evota. onda treba dosegnuti nekulturu. Reklame koje prekidaju filmove na televiziji svakako predstavljaju povredu morala. retoriku i teatralnost ndih budoaskih kultura. zaslepljenost jednom irealnom Amerikom? Mozda su oni jednostavno wlgami. onda narn on nalafe da ne izvozimo svoje estetske prohteve tamo gde im nije mesto. Kad Amerikanci prenesu nde romanske samostane u njujorske Klojstere. on je originalan. on je dosledan americkoj lo~ci. IIi je u pitanju sarno evropejska zasenJenost. bioskop.

Ali ako smemo parafi'azirajuci G. kalifomizam. eak i parodija mora (suvise plavog!) i sunca (suvi§e sjajnog!). tak je i kalifomijska priroda nalik holiwdskoj parodiji antickih mediteranskih predela: previ~ plavo more (!1). zemlja neistorije. Feja da tvrdimo upravo obmuto. "To je svetsko sredi~te neautenticnosti" . parodiju grada i urbanizma s maglinom Los Andelesa. Revolucionamoj teskobi Evropljana Kalifomija suprotstavlja svoju dugacku povorku privida: parodiju nauke s kampusima bez obreda. od novoindijskih gurua do aerobika. Feja) u isti mah tacan i potpuno pogreSan? "Kalifomija se namece kao totalni mit nueg doba. Uzgred receno. ta super-Am erika. dencije" u kojoj je citav jedan svet suoeen sa svojim rubom.' t~g "tihog Judila" beznacajnosti. Kalifomija je histericna zemlja. posto ce Evropa sigumo umreti preplanula. erotizma i droge.. tog podrhtavanja koje je progoni. Naravno da je sve parodija! Ako se sve te vrednosti ne daju parodirati. danas zapljuskuje omladinu i nameee se kao mentalni vid SIDE. previ~ blaga iii previse suva klima. od Holiwda do rok -limunada. nego 103 . po~to je i sam ovaj tekst nalik na histericni stereotip koji pripisuje Kalifomiji. Zlza okupljanja prognanika. Mora biti da on. i ponovo joj to posluZila izobliceno. Kalifomija (a s njom i Amerika) jeste ogl~alo . Da. uostalom. To uzdizanje na visi stepen simulakruma ovde oseeate sasvim prirodno. kao apsolutna sinteza cool staljinizma. urbani kriminal i audiovizuelna prezasicenost: Kalifomija. hegemonisticka tehnologija. ona Je hlperrealno vitalna.od sebe: u odnosu na Ameriku one su te koje postaju wlgame. Vi§erasnost. tog mJitavog khmatlzovanog pakla koji opisuje. s osmehom i kozom blago izgorelom pod sunce~ s letnjeg raspusta. li~no smisla. taj vruci amerikanizam.a i zaJto da n~? ZaJto da Los Andeles ne bude parodija grada? Stlikonska Dolina parodija tehnike? Zuto ne parodija drustvenosti.. psihoanaliticki narcisizam. posto joj svakog casa preti zemljotres. od E. parodiju tehnike sa Silikonskom Dolinom.carana priroda.noSe dekadencije. to jest podrhtavanja u mestu.. zhao bi da kljuc za Evropu nije u njenoj odigranoj pro~losti.. Kalifomija nije ni~ta izmislila: ona je sve uzela od Evrope. od kriminala kao oblika psihoanalize do televizije kao oruda despotizma. on sam nije umeo da izvede taj preokret.naravno: to i cini njenu originalnost i moe. ona ima sw energiju simulakruma. ogledalo nuih praZnj~nja i nue dekadencije. nenastanjena raz . sa svojom "histericnom" simulacijom . previSe divlje planine. parodiju religije s guruima i sektama. stvari izvrcu u svoju suprotnost. parodiju enologije s otumim vinima iz Sakramenta. premazano pozlatom Diznilenda..." Sve je to istina (ako hocemo). od neodoljivih pseudo-pobuna u kampusima do sumanutosti Karla Sagana. namece se kao apsolutna antiteza autenticnoj Evropi . Nije zapazio kako se na obodima te beznacajnosti. ali ona nije dekadentna uop~te. parodiju erotizma s 102 deeacima s plaie. Zuto je jedan tekst po put ovoga koji sledi (autora G.. iz koje su odbegli bogovi: turobna zemlja pod previse jarkim suncem i bezizrazan lik nue smrti. je Ii on uop~te dolazio ovamo? Da jeste. od dzoginga do psihoanalize kao oblika demokratije. parodiju droge s kiselinama (1). T. -ja do Rata Zvezda. krije nesumnjivu zadivljenost prema svom predmetu. nedogadanja. od neognosticara iz Silikonske Doline do misticara jedrenja na dasci. Svetsko sredi~te tIDOg ludila. Kalifomija se ustolicila kao prestonica simulakruma i neautenticnosti.. ali u isti mah zemlja vrenja i neprestanog pomodnog ritma. znaci da su postale nevaine. parodiju drustvenosti s komunama. Da ne govorimo 0 muzejima i kulturi. Nije shvatio izazov te "marginalne transcen.

koji nije srazmeran ekonomskoj nadmoei. hegemonije i "imperijalizma" svakako su izgubile poene. Pre bi se moglo reei da su one postale orbita jedne imaginame moei na koju se svi pozivaju. To je doba orgijanja (rat. Citava je Amerika po uzoru na Regana postala kalifomijska. kultura . to je stvarnost! Freeways. kao i svi ostali. Amerika i dalje poseduje moe. celina prevazilazi mdtu . refleksije. to je Amerika. To je nemoe moei. u Obojenoj Pustinji iii u krivini nekog freeway da je Evropa nestala. Obnavljanjem prvobitnog americkog sporazuma 0 ostva104 105 . treba barem za trenutak osetiti negde downtown. Tdko pojmljiva situacija za nas kojima je uvek bio najdraZi onaj drugi nivo. danas suocavaju s jednim razmeksanim svetskim poretkom. Nema drugog stepena. a ne muzeji. Vudstok). politi~ku iIi kultumu. s jednom razmeksanom svetskom situacijom.samim tim. brzina. safeways. bivSi kalifomijski guvemer. ekstravertnu i reklamnu viziju vestackih raj eva sa Zapada.. ali su s eksponencijalnog gledista na dobitku: pogledajte na primer nepojamni rast dolara. svaka pojedinost iz njegovog opisa moze biti tacna. seks. podvajanja. Ali nijedna vizija Amerike nema opravdanja izvan ovog izvrtanja vrednosti: Diznilend je ono autenti~no! Film. skylines. Treba se barem za trenutak zapitati: "Kako neko uop§te moze biti Evropljanin?" Pedesete go dine u SAD bile su zlatno doba (When the things were going on). svetski uspeh Da/asa. to je dobit i uZivanje u putovanjima. nesreene svesti. pustinje. Danas vise nema orgijanja. iako svaka pojedinost Amerike moze biti prezriva iIi beznacajna. On ne vidi da. Da bi se videla i osetila Amerika. moe moei. zasto da ne. ali celina prevazilazi granice gluposti. BivSi glumac. za kojim se jo§ uvek oseea nostalgija: ekstaza moei. vee jednostavno znaci da vise ne postoji centar. pogledajte bajkovito uspenje Njujorka i. Ukafimo ovoj zemlji divljenje kojeg je dostojna. SAD se. moe kao specijalni efekat. Sedamdesetih godina. KRAJMOCI? Ono §to je novo u Americ~ jeste sudar prvog stepena (primitivnosti i sirovosti) s 'treoom vrstom' (apsolutnim simulakrumom). ali draf je prekinuta. Ali to sto Sjedinjene ddave vise nisu monopolisticki centar svetske moCi ne znaci da su one izgubile moe. ali koji tim vise zadivljuje.u ovoj parodicnoj i sumanutoj anticipaciji koju predstavJja Novi svet.. televizija. moe je jos uvek tu. crkve. Menson. prosirio je na celu Ameriku kinematografsku i euforicnu. S tacke gledista konkurencije. i zagledajmo se malo u sme§nu stranu sopstvenih naravi i obi~aja.

Radije se pona§aju kao da u nju veruju. teroristieki. Otud dana§nja kriza. A vi je ipak pamtite kao suneanu. jer je mnogo manje izlo!en iskusenjima politieke istine. porazi za sobom vise ne povlace katastrofu. Poput operacije u Granadi preduzete posle trista poginulih u Libanu. bio on politieki iii reklarnni. a isti je i efekat prianjanja datom scenariju. "America is back again". izdaleka.renoj UtOP1Jl. koje bi u neko drugo doba strmoglavo ubrzale njihov pad i od kojih se. u pobedonosnom opsenarstvu. koji im je bio isto toliko neshvatIjiv koliko i upad malih zelenih u nekom stripu. Jer onaj idealni spoj 0 kojem je govorio Tokvil izgleda da se raspao: Amerikanci mozda i dalje imaju izostren smisao za individualni interes. u sistemu simulacije vlasti i konsenzusa putem nezainteresovanosti. nije stalo da se pitaju da Ii veruju iii ne veruju u zasluge svojih voda. To bi iti odvelo predaleko. sve se zasniva na sinopsisu performansa i preduzetnistva. uspostavio je izvestan vid ucene lakoCi zivljenja. njegovi rukovodioci treba da proizvedu sve make reklarnnog imidh. Dovoljna je i najmanja prividna kompenzacija da se vaspostavi reklamno poverenje. kao sto je Reganov rak. koji su uostalom tako i doZivljavali. u Libanu i Granadi. Narod se vise ne dici svojim vodama. kao suncem obasjan ekran. I najmanji je propust neoprostiv. Uostalom. "Reklamni" imunitet vlasti podseea na reklamni imunitet poznatih marki praSka za rublje. potpuno namelten. uspeh osiguran. Posto je drustvo definitivno poistoveeeno s preduzeeem. To je Reganov uspeh u poduhvatu prividnog vaskrsavanja americkog prvobitnog prizora. Oslabljeni Vijetnamskim ratom. skandali. posto su oni ostvarena utopija Dobra. ta dva dogadaja. nije joj dovoljno umakao. kao televizijski rat. potpuno je izmakao kontroli. ne razumevajuci za§to ih svet osuduje i zamisljajuci da je jedino moguce da je na njih usmerena ostvarena utopija Zla . jedne vrednosti koja bi spontano usmerila pona§anje i koja bi bila nekakva idealna rezultanta sila. Niko vise ne broji greSke rukovodilaca. rezija proraeunata. Scenario bez rizika. Vladati danas maei pruhti prihvatIjive make kredibiliteta. 106 107 . koja je duboko ukorenjena i stvarna. i to uspebn. Takvaje Reganova fatamorgana. i koja teZi rehabilitaciji ideje pripadnosti zajednici. ali izgleda da nisu ocuvali smisao koji bi se kolektivno mogao pripisati njihovim poduhvatima. drugi. Amerikancima.komunizam. Vdno je da budu prikazani uverljivo i da publika bude svesna napora koji se u tom smislu eini. Oba su bila besmislena u odnosu na veltinu vladanja. Sve na§e modeme vladavine reklamnim propisima u regulisanju javnog mnjenja duguju izvesnu politicku metastabilnost. jer bi time sva nacija bila osteeena. Taj konsenzus u simulaCiji mnogo je otpomiji nego sto nam se eini. jer u stvarnosti u Kaliforniji nije uvek suncano. Nemoe. ImidZu moZe da doprinese Cak i bolest. Prosuduje se sarno na osnow pojaYne strane. Nadovezali su se u prazno. Opet potpuno kalifomijskom. zaklonili su se u lakocu. dogadaj vestaCki. pod uslovom da se njihovo verovanje ne uzme zdravo za gotovo. sto je odlika dana§nje politicke scene. a ovi se vise ne dice svojim odlukama. iz raznih zemalja. Kao u reklami. svedoce 0 istoj politickoj irealnosti: prvi. vee je cesto sa suncem pomdana i magI a iii losandeleski smog. kao i ostalima. niti u to da Ii je njihova moe stvarna. Sve se zasniva na spici. svi lako oporave. Reganov je scenario i jedno i drugo istovremeno. Dok su nasuprot tome politi eke slabosti i nedostaci bemaeajni.

politici iii informatici. U odnosu na prethodnu generaciju. Ziveo Cetvrti svet. Disenfranchising. dinamizujueoj. Indijanaca nije ni odigrao. On je sluzio samo da uznemiri savest bogatih i svi pokusaji njegovog spasavanja bili su osudeni na propast. Clean and perfect. koju prosiruje na dimenzije nacije. Ijudi. mobilna i ocarana. vee jednostavno pranje. pomilovana. Obilazeei bogate raneere iii poljoprivrednike sa Zapada. nego je savrseno preusmerena na sebe. Dobrima je presudeno da su dobri. napustanje. ni na energiju potisnutog. nacina Zivota!). mentalno nezainteresovana prema svakom drugom cilju izuzev promene i unapredenja (un41predenja svega: proizvoda.tih .Ista autoreklama. Japi.~mde­ setih godina. Treci svet je. siromaSnima se vise ne moze verovati. uskraeen za moe govora. Beskuenici su osudeni na zaborav. zaijubijena u poslove manje zbog profita iii prestiZa nego zbog neke vrste demonstracije optimalnih tehnic~~ svojs~va. nije bilo razdiruee re~ije. prosto i jednostavno na nestanak. koji ee biti izbacen i koji ee crknuti . onaj kojem se ka. Vijetnam se nije ni odigrao. tautologiju moei. izbrisan. Ta ocaranost je tako mlaka: ona busi. Generacija koja se ne pokreee ni na ambiciju. S pravom. isti kult spice u novoj reganovskoj generaciji. produktivnosti. bo~~e receno. kraj nemime savesti. Iz samog imena odzvanja to radosno preobraeenje. bilo da je ree 0 poslovima. karijera. zaborav .ze: "Utopija je ostvarena. istraZivanja. onda nesreea ne postoji. zle Ii sudbine. Ako je utopija ostvarena. onda se pokolj. cak i podsvesti 0 tim ludim godinama. 109 . drugorazrednom smreu. brise ih sa scene. Generacija izrasla iz ~ezdese~h-sed. Njena je logika neumoljiva. Japi nisu prebegli buntovnici.iIi. Jer Je 1 sam bilOis postao soubilOis. jer oni imaju los obicaj da se ne povinuju opstem konsenzusu. disenfranchised. Tome je kraj. Regan nije nikad pretpostavio. To zapravo vi~e nisu militanti nego simpatizeri sreee i uspeha. To je logika must exit. euforizujueoj. Kraj dobre volje. sve se to rusi pod zahvatom bogomdanog (predsednikovog) dekreta. Beda koja je doskora nekako olakSavana. Odstr~lvSl poslednje tragove margina~nosti ~vatom ~last1cne hirurgije.sa: vesti. ~o ~s~ msu monstrumi bilOisa nego pnrepcl SOUbllOlsa. niti je uspeh motivacija. On lOa jedino za ociglednost bogatstva. Ako je Amerika vaskrsnula. ulaStemm neuronima i softverom u punom jeku. Njen bi slogan mogao biti: 108 You CAN'T HAVE YOUR MONEY AND SPEND IT TOO! You CAN'T HAVE YOUR CAKE AND EAT IT TOO! You CAN'T EAT YOUR WIFE AND FUCK IT TOO! You CAN'T LIVE AND HAVE YOUR LIVING TOO! Ali ta je lakoea neumoljiva. isti kult poverenja. osuden na zaborav.sedamd~e~~ godina ustupiti mesto jednoJ mobdnoJ 1 razoearanoJ e!lU. ostaIi su napusteni. koja se lako snalazi u svetu performantnog. ali potpuno oslobodena nostalgtJe. ona se najavljuje kao blago operaclonalna. gnze . Ni sreea za nJu mJe neka nova ideja. Izgleda kao da se StraSni Sud vee odigrao. ali da sebe ne raskopa. s novim licem. euforicnoj . o prost. siguma u sebe. to je nova rasa.pomalo lrealan posle suvise jakog dogadaja. Mozda s~o pretpostavljali da ee orgi~a se~de~e.. ali nije tako: ova je. onaj ko nema pravo da se pomoJi na povrsini. pa i citavog sveta. oprana. rekl~e 1 l~form~u~e. neka nestane onaj ko u njoj ne ucestwje". barem kako sama sebe reklamlra. Poor people must exit. jer ona vee sve to ima. Dinamicnoj. a kamoli pomenuo da postoje siromaSni. Ona ~e m~ta swgde oko medija. koja je odriavana u orbiti subvencionirane socijalizacije. nOVlm noktima. Ultimatum bogatstva.

Tipican primer za to jeste proces dobro poznat u istoriji mesijanskih i milenaristickih pokreta. Ali istovremeno. kao potporu za ocuvanJe vere. sektaSke iii crkvene ustanove.e da ga Je sarno paradoksalno pojacao? (sto ~~aruJe nase francuske vlastodrice za koje se stvari odviJaJ~ obm~to: . Iza tih privida socijalizacije i participacije. zatvorenika.nema identiteta. Ate su ustanove tim postojanije sto vise crpu energiju iz propalog prorocanstva. se vise razmeeu inicijativom i dobrom volJom. dekolonizacijom Treeeg sveta i. umesto da se rastun I odrekne svog vode. Socijala ih je zaboravila i oni se i sami zaboravljaju. ona desocijalizuje. Nema driver's license . To "dodatno" 111 .u)e poverenje ukazano. proteruje. To je Cetvrti svet. odbrane pale? Kako to da nijedan pogreSan korak. 110 nove pustinje za novu sirotinju. nema elemenata neke buduce revolucije.sto. Tu dakle. homoseksualaca. tehnologijama. po put zombija osudenih na potiranje i statisticke krivulje nestajanja. na seks. Njen cilj viSe nije socijalizacija. Ispadaju iz igre. Nista se neee uciniti za njihovo spasavanJe. nema se vise za sta boriti. na glasanje. Ljudska prava su svugde priznata. emancipacija.o.Gube se prava. pustare. Navodno. svet je osloboden. Ali to je upravo otud sto Je poverenje koje je ukazano Reganu paradoksa/no poverenje. jedno po jedno. kad neka ~pa. citave se grupe pustose iznutra (pojedinci takode). ~m Vise 1m opada popularnost). To se moze uporediti jedino s onim hiljadama tona kafe koje su sagorevane u lokomotivama da bi se odrZale svetske cene. obezvreduje. IIi pak s prekobrojnima u primitivnim etnickim grupama. citave zemlje Treeeg sveta upadaju u tu opustosenu zonu Cetvrtog sveta. pod Reganom I Tacerkom dobija surovi zaokret)? Pitamo se otkuda tolika Reganova popularnost. !edino je pitanje: koja ee situacija proisteei iz ~og progreslvnog obezvred~vanja (koje vee. tonu u zaborav. tako bi trebalo razlikovati stvamo poverenje od paradoksalnog poverenja. a mozda se nista i ne mofe uciniti. I sarna politika pojedinih druva postaje negativna. integracija. ekspanzija vee odigraIi.. sabija redove oko njega i stvara ver~ke. danas svuda priznatih prava: na rad. ka okeanskom horizontu na kojem su nestajali. Paradoksalno poverenje jeste ono koje se ukazuJe nekome u zavisnosti od njegovog neuspeha iii odsustva vrlina. prava zena. Ali dok je Treei svet jos imao politicki smisao (iako je to bio kolosalni svetski promdaj). posao. a ponekad ni to: deponije. jer su se oslobadanje. nakon kraha svog prorokovanja. To van na celoj zemaljskoj kugli. poput onih oko atomskih central a ~li autoputeva. u ndim drustvima. potpuno napusteni. mJedan prom~aj nije okrnjio poverenje koje mu je uk~n. stvaranje novih povlastica. socija/ne nezainteresovanosti nasih naprednih drustava. On je rezu/tat politicke nezainteresovanosti naSih drustava. sticanjem razlicitih. ve. Oslobadanje je bilo istorijski dogadaj: bilo je obelezeno emancipacijom suzanja i rob ova. Kao sto se razlikuje pravi san od paradoksalnog spavanja. to su neumltne posledice jednog orgijanja moei i jedne nepovratne koncentracije sveta kao posledice te ekstenzije. koje je neki prorok kao leminge vodio u nepovrat. Skoro je s~Vlse lepo da bl bllo Isbmto: kako je moguee da su pred nJlm sv~. On je transpolitican. pa kola.m. ekskomunikacije koja pogada upravo drustva komunikacije. Prvo se ukazuje neko~ coveku il~ rukovodiocu srazmemo njegovim vrlinarna I u~pesnost1. Drustveni poredak zasniva se na razmenarna. Ali trebalo bi ~rvo utvrditi ~~vo . Citava podrucja naSih modemih drustava. Cetvrti svet ga nema. visokospecijalizovanim udruzenjima i takvom intenzifikacijom on dezintenzifikuje citave zone koje postaju rezervati. Tako citavi slojevi stanovnistva.

ali je u neku ruku neosporavana i neosporiva. performans) koji se univerzalizuje sve do Kine. Jer ne znaci da je stika Amerike sustinski izmenjena u ocima samih Amerikanaca. elizije opozitivnih elemenata i margina. reklame. Efekat kredibiliteta. koji su umrli od iscrpljenosti u prelasku preko Sibira. posta vise nemaju briga. komicnije: poput 112 biciklista iz Zarijeve Muijacine. efekat koji traje i kad je njegov uzrok nestao. citav se nekada efikasni sistem vrednosti idealizuje i postaje imaginaran. Konsenzus' usled efuzije. uz duma postovanje razlika. IIi pak. To preobraeanje spontanog poverenja u paradoksalno poverenje i ostvarene utopije u imaginarnu hiperbolu cini mi se odlucujucom prekretnicom. Ne znaci da je ta prekretnica reganovskog doba nesto vise od novog zapleta. a postal a je model (za biznis. Politicka 113 . i da je Regan posledica propasti tog prorocanstva. Internacionalni stil dan as je americki. kradu od simulacije krade. posto se zasniva na negiranju p~raza. sjajna prilika za ostvarivanja utopije. iako se njemu sam om zapravo ne moze pripisati politicka genijalnost. Histerezija: proces koji se odvija po inerciji. velika antikapitalisticka ideologija postala je isprazna. da se nije ostvario imaginarni podvig koji je trebalo da ovenca dvovekovnu istoriju. Amerika vise nema istu hegemoniju ni isti monopol. iii poput coveka bez svesti koji i dalje stoji usled sile ravnoteze. Danas. uspostavlja se oko Sjedinjenih DrZava isti efekat konsenzusa kao oko Regana u SAD. zapala je u histereziju moCi. Nista joj se zapravo vise ne suprotstavlja. Tako je bilo s Reganom: malo pomalo vise niceg nije bilo protiv njega. histereziji socijalizma. jer to nisu pokretaci njenog razvoja. trziste. Da Ii Amerika lici na dekatoped Alfreda Zarija? Ali opel. Bila je svetska sila. ali nastavlja svoju putanju.drustva koje je nekad imalo originalne odlike moci. a sada se nalazi u stadijumu plasticne operacije podmladivanja? Druga bi pretpostavka mogla biti: Amerika vise nije one sto je bila. Americki sistem mogao je da otrpi zestoke napade (Cak i iznutra. posto su mrtvacku ukocenost pretvorili u pokretacku energiju. Savrsena fikcija: mrtvaci su moZda cak u stanju da ubrzavaju i da pokrecu maSinu bolje nego zivi. Amerika je i sama zagazila u tu eru nerazlucivog: da Ii ona jos stvarno ima moc iii je samo simulira? Da Ii se Regan moze smatrati zaStitnim znakom savremenog americkog drustva . sirom sveta. slabljenje odbrambenih mehanizama potencijalnog protivnika. preduzetnistvo. nicega naspram njega. bile su mocnije i ideje i strasti koje su je raskrinkavale. iIi prekid drdi americke maSipe. Kuba. Ali stvari bez sumnje nisu tako jednostavne. Who knows? To je isto toliko tesko proceniti koliko i razluciti neki proces od simulacije procesa.poverenje i ne podnosi nedostatke. iako je nesumnjivo sustinski kompromitovana. propalo. itd. ofanzivna periferija se resorbovala (Kina. medutim. Nju. Na taj nacin se moze govoriti 0 histereziji istorije. Takva je. Ako je bila mocnija u prve dye decenije posle Drugog svetskog rata. Sezdesetih i sedamdesetih godina). ali koji i dalje pedaliraju i pokrecu Veliku MaSinu. iako izgleda ocigledno da se dogodio nekakav prekid napajanja. S Reganom. ko ce reci da Ii je to usled nedovoljnog iIi prejakog napajanja mehanizama? Sigurno je da oporavljanje velikih ideja i nemilost istarijskih strasti Ameriku manje pogada nego Evropu. Stika Amerike i za same Amerikance postaje imaginarna. zapanjujuCa aura oko Reganovog kredibiliteta koja navodi na pomisao da je americko prorocanstvo. Proces se i dalje odvija poput tela koje se kreee na osnow steeenog ubrzanja iii sile inercije. Sve u svemu. Vijetnam). zajedno sa svetskom moci. pogada nestanak ideologija koje su je osporavale i iznemoglost svega sto joj se suprotstavljalo.

zar sve to ne znaci kraj bljestavosti moei i ulazak u histericnu euforiju menop~uze? Il~ ope~ zar Reganova faza nije sarno prizdravljellJe. ona i posle liftinga cuva svoj obim. eksponencijalnog. Poplava dolara na svetskim berzarna je simbol i najbolji primer za to. koliko na planu spoljaSnje toliko i na planu unutraSnje politike. toj euforiji tela koje vise ne proizvodi antitela. strogost 1 trening. Sto se tiCe am~ricke stvamosti. Dna je po mnogo eemu sliena gubitku antitela u prezaStieenom organizmu. pojedinaeno. Ukidanje predsednickog imuniteta. vee smo imali naSeg demona srednjeg doba. Prvi covek najveee svetske site oboleo od raka! Vlast u metastazi. srazrrnerna reklamnoj polarizaciji oko Regana. na nestajanju otpora i antitela.medutim. uprazno. . zasnovana sarno na rusenju svake stvame alternative.dekadencija i reklamna uzvisenost. pomoeu tog navodnog viska vrednosti. ali koje nagovestava druge uzl~te? Uprkos tome. sputana sopstvenom snagom) . u individualnim emocijarna i ideolollim strastima. Smirivanje duhova. kraj svih novih granica. on je primetan u svim zapadnim demokratijama. i svugde pustosi. Jer je ona. Tu leZi stvama kriza americke moei. reklarnnog udara. svaka "nova granica". Dva pola naSe ciyilizacije se susreeu. kriza moguee stabilnosti po inerciji. sVOJU naddimenziju i u isti mah svoju nedirnutu sirovost. svaka nova "ml~ao K:e?edi" danas izgl~da nepojmljiva. Amerika uZiva u nekoj vrsti blica. Stirn u vezi treba reCi da efekat menopauze nije svojstven iskljucivo Americi. pa zaSto ne bi Reganovu? Ali ostaje nedirnuto ono sto je bilo prisutno od poeetka: prostor i duh fikcije. biznis i dZoginig. kraj raskalaSnosti i orgijanja. u krajnju ruku. konzervativno i reklamno upravljanje stva114 rima. Ali to je mozda prenagljivanje. prizemna perforrnativnost. Na taj naein. Kao da se po svetu siri nekakva mitska i reklamna moe Amerike. jos malo pa SIDA! To bi trebalo da oznaci poeetak opste implozije (na Istoku je vlast vee odavno zahvacena nekrozom). Stilska figura raka u poneeemu je nalik tom transparentnom kredibilitetu. i kojem preti unistenje usled viska funkcionalnosti. oZlv~avanJe posle sloma. Ali to je ipak krhka metastabilnost. to je bio faSizarn). !reba se ~adati da ce naS ulazak u Trece doba biti propracen susrettma Treee vrste (avaj. Zato mi Regan oboleo od raka zvuei kao poetska ironija. vaspostavljanje naturalisticke utopije preduzetnistva i biosocioloskog ocuvanja vrste . moZda bi trebalo pre govoriti 0 menopauzi. generalna opravka posle konvulzija sedarndesetih godina. Ne eini se da je amerieka moe nadahnuta nekim samosvojnim duhom (ona funkcionise po inerciji. Sva drustva na kraju dobijaju masku. kako u kulturi tako i u politici. Tu se zapravo oseca sustmska promena u arnerickom vazduhu: efekat Regan potrosio je nacionalni kiseonik. Isto je tako sa Sjedinjenim Driavama na planetarnom nivou. liS . bez pogleda u buduenost. autoreferencijalnog i zapravo neosnovanog kredibiliteta citavo se drustvo stabilizuje pod reklamnom perfuzijom. uspona moei u prazno.

letalno . u podne leto.takva likvidnost Zivota. ler nepodno§ljivo je preZiveti te~koeu posto116 117 . po§to je celog dana vladala u svojoj nedeljivosti. jedinstvena drd jedne prirode koja kruni§e besmisleno bogatstvo Ijudsko. takvo plavetnilo kosa i takvo obilje mekih tehnologija Evropljanina cine sanjarem 0 smrti i ubistvu. saobracaj kao podmazan. Cak je i smeee u njoj cisto. S izvesno§eu da ee tako biti svakog dana. cirkulisanje smireno. Latentno. likvidnost znakova i poruka. Godi§nja doba ovde vi§e nemaju smisla: ujutru je proleee. da ee u svaki suton biti ta duga u svim bojama spektra u kojoj se svetlost. laktalno. Nepovrediva miJost podneblja. hiperrealnost svega oVdaSnjeg. svetlosti. koje bi dokrajcilo Kalifomiju i njenu kriminalnu i skandaJoznu lepotu. Boje koje su vee sadrzane u trenutnoj dugi koja se pali na vetru na kresti pacifickih talasa. da bi porazio to savrsenstvo okeana. takva fluidnost tela i kola. Ova je zemlja beznadema.DESERT FOR EVER Zalasci sunca su ogromne duge koje traju jedan sat. orgy and cannibalism. tu besmislenu lakoeu zivljenja. Otud fantazam seizmicke pukotine i survavanja u Pacifik. a noei su u pustinji hladne ali nikad nije zimao Nekakva obustavljena vecnost vlada tu gde se godina obnavlja svakog dana. 0 motelima za samoubice. ponovo uvece razlaie na sastavne boje pre nego ~to nestane.

vee apsolutna zadivljenost. u izvesnim predelima koji su postali slike. pustinjski vetar koji prelazi preko planina da bi se u njima zadrZao cetiri-pet dana. izazov prirodi i kulturi. nenia zavodenja. Mi fanatici estetike i smisla. Imanentne i solarne. Ista siroYost u neprekidnim i nezainteresovanim gradovima kao u nedirnutoj tisini Bedlendsa. . Umesto puste zelje . Ovde je upravo obrnuto: nema zavodjenja. u ltaliji. zatim razvejao maglu. vee i estetika tela i govora. ocrtani.najIepsa stvar u Santa Ani jeste noe na plaZi u kojoj se kupate kao usred dana i poput vamp ira pocmite na mesecini. da Ii je slucajno sto najveea pomorska baza. pustinja. U svemu tome nema draZi. izazov smislu i dubini.. i od ostataka jedne kriticke kulture u agoniji.janja sarno u fluidnosti neba. litica. gde je smisao toliko istanean da je napokon postao ukras. ubuduee bez porekla. Ali cak je i seizmicki izazov sarno flert sa smreu.. ZaSto je LA. Zavodenje je negde drugde.dominacije svetom i najveee vojne snage sveta. Kad otkrijemo da se moze podjedna- ko uZivati u ukidanju svake kulture krunisanjem nezainteresovanosti. baza sed me pacificke flote. Jedino sto ostaJe od surovog i istorijskog prohteva: ovaj grath na plaZi. Ne isparava sarno estetika dekora (prirodnog iIi arhitektonskog).. mirisa i zavodenja.sjajna. Ova je zemlja beznadema. i zanosno jedino herojsko razliko~anje priro~e i ~~~ture. Opisani. i jo~ se ubraja u prirodne lepote. pokretna i povrsna neutralnost. Las Vegasu iii Borego Springsu .. jedrenja na dasci. Nema oaza. Zelja je jos nesto nabijeno prirodnosCu. REVOLUTION! No. Magija Los Andelesa: besmisleno cirkulisanje bez zelje. izuzetno zavodljivi prostori. nema spomenika. suste inkarnacije americke . nema istorije: ushieenje pokretnim pustinjarna i simulacijom. revol~cio~arnim mas~ma. bez referenci.nenametlJIyom draZi prethodnog zivota. poput istorije iii r~voluciona~e teorije. Magija pustinje: nepokretnost bez zelje. naspram pucine. ushieivati se Govorim 0 arnerickoj pustinji i gradovima koji to nisu . Kraj estetike. Ovde su gradovi pokretne pustinje. mi za koje je lepo jedino ona sto je duboko moralno. zaSto su pustinje tako zadivljujuee? Zato sto je u njima razreSena sva dubina . potonji hiper-prostor. Nema spomenika. zadivljenost pred nestajanjem svakog kritickog i estetskog vida Zivljenja. u zracenju bespredmetne neutralnosti. sprzio zemlju. kulture. Swda: u Los Andelesu iii Tventi Najn Palmsu. to vrtoglavo otkacinjanje koje vlada kako u pustmJama tako j u gradovima. zapaIio more i zgazio ljude naviknute na izmaglicu .m~ koji smo nepopravljivo vezam za ~raZl ~tiC?OStl I transcendencije. sarno uz pretpostavku sreee. koji se vise ne obraea. predstavlJa d~o ove izazovne lepote? BaS tu gde duva prelepa maglJa Santa Ane. ciji se hiperrealisticki odjek ovde gasl s . naroci119 118 .pustinja. zivimo od njcmih ostataka u Evropi. svega onoga sto sacinjava mentalne i socijalne navike Evropljanina. dozivljavamo mentalm sok I necuveno olakSanje kad otkrijemo koliko je opcinjavajuei ne-s~~sao. kulturalizovanog i profinjenog crteZa koliko i gradovi i muzeji koji ih Cuvaju. vee nebu i pucini i transparentmm paclfickim bOZanstVlma: PLEASE. neodredeno putovanje mineralnosti i autoputeva.

brisanje oznacenog u gradskim znakovima. voziti. turiste predodredene za boravak u prirodnim lepotama zemlje. bajka nezainteresovanih povrsina . Islam) vraeaju nam u ogledalu odraz nde degradirane kulture i sliku nde duboke krivice. mekim tehnologijama. ta neprekidna commedia del/'arte. Sva draZ estetike i retorike zavodenja. uvek ponovo prisvojena u govoru.i treba da kultura bude pustinja kako bi sve stvari bile jednake i isijavale u istom natrpirodnom vidu. direktna opcinjenost prostranstvom. Nema vertikalnosti ni andergraunda. bez agresivnosti. prirodne lepote nabijene su smislom nostalgijom. brisanje svake psihologije u telima. Nd univerzum nikad nije pustinjski. Otuda su freeways jedino tkivo grada. jezicke igre. stiglih niotkuda. Uvek kulturalan. vestackom. pozorista.moe Cistog prostiranja. fluidnim.transferencijalna drustvenost.bajka nezainteresovanosti. ocaravanja.nowhere else is this antagonistic climax to be found. ritualne. Mitska moe Kalifomije leZi" ~ toj mesavini totalnog otkacinjanja i vrtoglave mobilnosti dosegnute na lieu mesta. teritorijalne kulture pretvara nas u gringose. od toga nema u Kalifomiji. zombije. hipertrofirano eelijsko tkivo koje kvasa u svim pravcima. okeana i sunca. tako i vrtoglavo odsustvo emocije i karaktera u licima i telima. Zgodnim. nema promiskuiteta ni kolektivnosti. udaljenosti. Jer Je sarna kultura pustinja . autoputeva. ViSak smisla jedne jake. odvijati se neprestano. nesumnjivo manje usled kompulzivne bulimije nego usled opste nekoherentnosti koja dovodi do neusiljenosti tela iii govora. surovosti. i pomalo smesan u svojoj naslednoj kulturalnosti. nema centra grada ni spomenika: fantastican prostor. neeuveni spektakl hiljada automobila koji saobraeaju jednakom brzinom. " Na drugim mestima. dramatizacija govora. patos i retorika drustvenog odnosa. usmerenih nikuda: neizmemi kolektivni cin. but embedded in most primeval and greatfeatured natural scenery oj deserts and ocean and sun . znakova bez hijerarhije . Animalna i metafizicka opcinjenost. avetinjski diskontinualni sled 120 rasprsenih funkcija. kako odsustvo arhitekture u gradovima koji su sarno jos dugacka signalizacijska putovanja. Jedino tu postoji taj bijeStavi spoj radikalne nekulture i takve prirodne lepote. na putu za Venturu. ali i protivreenosti. Zato je i sam let od Londona do Los Andelesa preko' sevemog pola. uvek je teatralan. mekim iii cool iii cudnovato proZdrljivim. kakvu imaju pustinje. imanentna opcinjenost suyocom i sterilnoseu. Moe pustinjske forme: brisanje tragova u pustinji. hrane iii grada: labava mreza pojedinacnih i uzastopnih funkcija. aura sminke i vestackih pokreta. Uvek dvosmislen. a sama kultura nepodnosljiva je od teZine~ Jake kulture (Meksiko. U Los Andelesu nema metroa ni lifta. farova upaljenih usred bela dana.to latinca. nesumnjivo jedina drustvenost u toj hiperrealnoj tehnoloskoj soflmobile eri. saobracajno. Ovde zadivljuje odsustvo svega toga. Japan. mreZama. igri. cuda prirode i apsolutnog privida: just in this mixture of extreme irrejerentiality and deconnection overall. gde je strogost totalna. ukusa. iii pre neprestano transurbanisticko tkivo. u hiperrealnom scenariju pustinja. po stratosferskoj apstrakciji i hiperrealnosti vee 121 !'lic~g . bez cilja . u oba smera. koja se iscrpljuje u povrsimuna. nema ulica ni fasada.

ludila na granici razmene. Svi prirodni elementi podvrgnuti su isku~enju vatrom. njene su iviee besprekome. Deteritorijalizacija pocinje s otkacinjanjem noei i dana. geolo~kog. Tajna veza koeke i pustinje: intenzitet koekanja udvostrucen prisustvom pustinje na obodu grada. Mineralnost zemlje izbija na povriinu u kristalnim vegetaeijama. Carolija toplote ovde je metafizicka. to je cista forma koja proistiee iz apstrakeije svih ostalih. I ]ice na fatamorganu. Same boje. posto smo citave noei iserpljivali svoju povrinu energiju. njena je strast jedinstvena. To je prestonica znakova neodoljive neophodnosti. tako brzo da je opdamo kao blizak predmet koji gravitira oko zemlje. iviee strme i obodi okrutni. kako say izranja iz pustinje u fosforeseentnoj svetlosti u smiraj dana i vratiti se. da bi se otkrila tajna pustinje i onoga sto je u njoj znak: zacaravajuei diskontinuitet. nehumana. Ni pustinja ni koeka nisu slobodni prostori: to su ograniceni.kao po vertikali . vratiti se u pustinju u osvit dana. lila. Ali i ona ima ostru granieu. jos jacu u osvit zore. kad se sunee drZi na istoj tacki na nebu tokom svih dvanaest sati leta. u kojem novae gubi vrednost i u kojem izuzetna retkost tragova i onoga Ito predstavlja znakove navodi Ijude da teie trenutnosti bogatstva. izazov prirodnoj ekonomiji vrednosti. Sama koeka je pustinjska. ljubicaste. pastelno plave. uzviseni Las Vegas. Pustinja vise nije predeo. iii kad se.svetlucajuea tama dvorana usred pustinje. ali li~enih smisla. nemaju okolinu.vreme. i prekida se naglo. i isti prizor iz bajke kao ~to ee biti na Zapadu.od pamtiveka povldeenom prostoru u kojem stvari gube senku. Treba sarno pogledati Las Vegas. Kad njihova podela vise nije pitanje vremena vee pr05tora. proisticu iz laganog. naprotiv. potpuno resorb uj e. s rastueim intenzitetom ka unutra. totalno povremeno isijavanje. koja se moze rasprsiti u svakom trenutku. vanvremenskog sagorevanja. vee je tu kraj naSeg sistema prostor . koje prelazimo ne desifrujuei ih. lzazov 122 svih vestackih svetlosti zestini suneeve svetlosti. inicijatorska forma. arbitramih i neljudskih.deo te Kalifomije i pustinja.kad prolazimo kroz noe kao kroz oblak. ka jednom sredistu: duhu koeke iii . nekultivisana. Pustinjski gradovi se takode prekidaju naglo. graniea posveeujuea. Njena je definicija apsolutna. Sa svih strana suneem obasjana noe koeke . 123 . neumitne potrebnosti. visine i brzine i vrlo je cisto uocljiva . Neopoziva transparentnost. Klimatizovana svezina dvorana nasuprot isijavajuooj vrelini spolja.sreu pustinje . koneentrlcni prostori.

...................................................................................... .............. 105 DESERT FOR EVER .................. 75 KRAJ MOCI? ................. .................................................... 17 ASTRALNA AMERIKA ...... 29 OSTVARENA UTOPIJA ........................... 117 .....................VANISlllNG POINT ...................................... 7 NEW YORK .....................................................................

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful