P. 1
Dobrotoljublje -Tom I

Dobrotoljublje -Tom I

|Views: 153|Likes:
Published by krcko4

More info:

Published by: krcko4 on Mar 28, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/11/2015

pdf

text

original

DOBROTOLjUBLjE

TOM I
NEKOLIKO RECI O "DOBROTOLjUBLjU"- Vladika Atanasije (Jevtic) PREDGOVOR - Sveti Teofan Zatvornik

SVETI ANTONIJE VELIKI
Nekoliko reci o zivotu i spisima Svetog Antonija Velikog
1.POUKE SVETOG OCA NASEG ANTONIJA O ZIVOTU U HRISTU, PREUZETE IZ ZIVOTOPISA KOJI JE SASTAVIO SVETI ATANASIJE I IZ 20 POSLANICA I 20 SLOVA PREPODOBNOGA (14-35 str.) 2. POUKE O DOBROJ NARAVSTVENOSTI I O SVETOM ZIVOTU U 170 POGLAVLjA 3. USTAV OTSELNICKOG ZIVOTA 4. IZREKE SVETOG ANTONIJA I KAZIVANjA O NjEMU 5. OBJASNjENjE NEKIH IZREKA SVETOG ANTONIJA KOJE JE POSLE NjEGOVE SMRTI SACINIO JEDAN STARAC

SVETI MAKARIJE VELIKI
Svedocanstva o zivotu i spisimaSvetog Makarija POUKE SVETOG MAKARIJA o hriscanskom zivotu, izabrane iz njegovih beseda
1.PRVOBITNO SVETLO STANjE 2.MRACNO STANjE PALOGA 3. GOSPOD, USTROJITELj SPASENjA 4. STVARANjE CVRSTE RESENOSTI ZA SPASENjE U GOSPODU 5. PODVIZNICKO STANjE 6. STANjE ONIH KOJI SU PRIMILI DEJSTVENOST DUHA 7. VISI STEPEN HRISCANSKOG SAVRSENSTVA 8. BUDUCI ZIVOT

PREPODOBNI AVA ISAIJA
Kratko svedocanstvo o prepodobnom ocu nasem Isaiji, avi Nitrijskom, i njegovim spisima 1.SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UCENICIMA 1.Zapovesti ave Isaije bratiji koja zivi sa njim 2. O prirodnom zakonu 3. O stanju pocetnika i keliota 4. O putovanju keliota i o savesti 5. O zapovestima vernima i o uredjenju zivota onih koji hoce da zive u miru jedni sa drugima 6. Savet onima koji zele da bezmolstvuju dobrim bezmolvijem da paze na sebe i da odbijaju lopove koji ih potkradaju, da ne trose svoje vreme u ropstvu i gorkim delima, niti da srce svoje predaju delima koja im ne prilice, zaboravljajuci na 1

grehe svoje 7. O vrlinama 8. Izreke 9. Zapovesti onima koji se odricu od sveta 10. Druga rec (onima koji se odricu od sveta) 11. O zrnu gorusicnom 12. O vinu 13. O onima koji se podvizavaju i koji su svoj podvig (dobro) svrsili 14. Dela placa 15. O odricanju od sveta 16. O radosti duse koja zeli da sluzi Bogu 17. O pomislima pri odricanju od sveta i stranstvovanju 18. O nezlopamcenju 19. O strastima 20. O smirenoumlju 21. O pokajanju 22. O delima novog coveka 23. O savrsenstvu 24. O bestrascu 25. Avi Petru, svom uceniku 26. Izreke koje je izneo ava Petar, ucenik Isaijin, navodeci da ih je cuo od njega 27. O [izreci]: "Pazi na sebe" (Pon.Zak.15,9). 28. O granama zla 29. Ridanja 2.PRAVILA I SAVETI MONASIMA POCETNICIMA 3.IZREKE AVE ISAIJE 4.O CUVANjU UMA 5.POGLAVLjA O PODVIZNISTVU I BEZMOLVIJU

SVETI MARKO PODVIZNIK
Svedocanstva o zivotu i spisima Svetog Marka POSLANICA MONAHU NIKOLAJU POUKE SVETOG MARKA IZVUCENE IZ OSTALIH NjEGOVIH SLOVA 200 POGLAVLjA O DUHOVNOM ZAKONU O ONIMA KOJI MISLE DA SE OPRAVDAJU DELIMA

AVA EVAGRIJE
2

Svedocanstva o zivotu ave Evagrija 1.POUKE EVAGRIJA MONAHA O PODVIZNISTVU 2.STO POGLAVLjA EVAGRIJA MONAHA O DELATNOM ZIVOTU 3.OBRIS MONASKOG ZIVOTA OD EVAGRIJA MONAHA U KOJEM SE IZNOSI KAKO SE TREBA PODVIZAVATI I BEZMOLSTVOVATI 4. 33 POGLAVLjA - POREDjENjA EVAGRIJA MONAHA 5. IZREKE EVAGRIJA MONAHA O DUHOVNOM ZIVOTU PO AZBUCNOM REDOSLEDU 6. DRUGE IZREKE EVAGRIJA MONAHA 7. O OSAM POMISLI, ANATOLIJU 8. NjEGOVE MISLI, POVEZANE SA IZLAGANjEM O OSAM STRASTI 9. POUKE BRATIJI KOJI ZIVE U OPSTEZICU I GOSTOPRIMNICAMA 10. NjEGOVE POUKE DEVSTVENICAMA 11. POGLAVLjA O RAZLICITIM RDjAVIM POMISLIMA 12. IZREKE EVAGRIJA MONAHA NEKOLIKO RECI O "DOBROTOLjUBLjU" "Jevandjelje Bozije to je poslanstvo Bozije ljudima kroz Sina ovaplocenog, Koji onima koji Mu veruju daruje nagradu - vecno obozenje". Ovim recima Sveti Maksim Ispovednik i Sveti Grigorije Palama izrazavaju sadrzaj Jevandjelja Hristovog: vecno dobro, blage i radosne vesti za svakog od nas ljudi i za citav rod covecanski. To i takvo Jevandjelje doziveli su i u sebi ostvarili Sveti Oci Pravoslavne Crkve Hristove, od Svetih Apostola do Svetog Antonija i Maksima, do Svetoga Save i Grigorija Palame, i do nasih dana zive ga i ostvaruju svi istinski pravoslavni hriscani, svaki po meri vere" svoje, po "meri dara Hristova". Kao sto su Dela Apostolska nastavak Jevandjelja Hristovog, tako su i dela Svetih Otaca nastavak Jevandjelja i Dela i Poslanica Apostolskih. A sve sto su Sveti Oci napisali, najpre su sami ispunili i ispunjavajuci onda druge naucili, kako kaze Sveti Simeon Novi Bogoslov, potvrdjujuci tako jevandjelsku rec Spasiteljevu (Mt.5,19). Jer, Sveti Antonije Veliki je rekao: "Nema veceg bezobrazluka i drskosti nego traziti od drugih ono sto sam nisi ispunio". Zato su Sveti Oci pisali samo ono sto su sami u licnom i sabornom iskustvu doziveli i prakticno na delu ispunili. Otuda su oni, uz Svete Apostole i Proroke, nasi stalni ucitelji i duhovni oci u Hristu Bogu i Spasu sviju. Knjiga koja je pred nama, a zove se Dobrotoljublje, jeste produzetak i ostvarenje Svetog Jevandjelja Hrista Covekoljupca, jedinog Spasitelja roda ljudskog i vecnog Obozitelja coveka. Sta sadrzi Dobrotoljublje? Evo odgovora jednoga od prevodioca Dobrotoljublja na ruski jezik, Svetitelja Teofana Zatvornika: "Dobrotoljublje sadrzi u sebi izjasnjenje (= izlaganje i tumacenje) skrivenoga u Gospodu Isusu zivota (Kol. 3,3). Skriveni u Gospodu nasem Isusu Hristu istinski hriscanski zivot zacinje se, raskriva se, i do savrsenstva dohodi, u svojoj za svakoga meri, po blagovoljenju Boga Oca, dejstvom prisutne u hriscanima (u Crkvi) blagodati Presvetoga Duha, pod vodjstvom samoga Hrista Gospoda, Koji je obecao da ce biti sa nama u sve dane neodstupno (Mt.28,20). U Dobrotoljublju je izneto i izrazeno sve sto se zbiva u duhovnom zivotu hriscanina: djavolski napadi i iskusenja, borbe i odolevanja (=pobede), padovi i ustajanja, zacinjanja i utvrdjivanja razlicitih projava duhovnog zivota, stupnjevi opsteg napredovanja i svojstveno svakom stupnju stanje uma i srca, uzajamno u svemu dejstvovanje slobode ljudske i blagodati Bozije, osecanje blizine i udaljenosti Bozije, osecanje promisaonog svedrziteljstva Bozijeg i svoga predavanja konacno i nepovratno - u desnicu Gospodnju, sa odlaganjem svih svojih nacina dejstvovanja, a pri stalnom, usiljenom dejstvovanju (= podvizavanju)". Kako to biva, to jest kako se hriscanski istitinski zivi i podvizava, i kako taj zivot napreduje i usavrsava se do mere rasta i

3

visine Hristove shodno Dobrotoljublju? - Pre svega: verom i molitvom, podvigom i dugotrpljenjem, smelom nadom i smernom ljubavlju, umrtvljenjem u sebi i svlacenjem sa sebe staroga paloadamovskog coveka i ozivljavanjem u sebi bogolika i oblacenjem u novog coveka koji se obnavlja po liku Hristovom (Kol.Z, 5.9.10), blagodacu Duha Svetoga Utesitelja, Koji se u nama moli uzdasima neiskazanim (Rm.8,26). "Nista silnije od vere, nista ravno molitvi", veli Sveti Jovan Zlatousti. "Vera je, veli isti Svetitelj, pocetak i temelj naseg novog bica i ipostasi u Hristu, jer smo njome postali u Hristu i sjedinili se sa Njime", a to sjedinjavanje i jeste istinski hriscanski zivot - zivot sa Hristom i u Hristu. Hristos je "Nacalnik (=3acetnik) i Savrsitelj vere" nase (Jev.12,2-3), a vera se, po Dobrotoljublju, ispoljava kao zivot i zivljenje, kao delo i delanje po Hristu i u Hristu, jer bez podviznickog zivljenja i delanja vera je mrtva (Jak.2,17-20). Vera, pak, po Dobrotoljublju, ispoljava se prvenstveno kroz molitvu, kao zivot u molitvi i molitvom. "Moliti se Bogu treba vecma negoli disati", veli Sveti Grigorije Bogoslov. A njegov kasniji imenjak, poznati ucitelj i duhovni vodj pravoslavnih isihasta na Balkanu u 14. veku (kada je i nastao zbornik svetootackih tekstova koji danas zovemo Filokalija = Dobrotoljublje), Sveti Grigorije Sinait, ovako opisuje sta je molitva Isusova, poznata u Dobrotoljublju kao umnosrdacna molitva: "Molitva je kod pocetnika: kao oganj radosti koji izbija iz srca, a kod savrsenih: kao miomirisna delotvorna svetlost. I opet: molitva je propoved Apostola, energija (=delovanje) vere, ili bolje reci sama neposredna vera, osnova i stvarnost onoga u sta se nadamo (Jev.11,1), dejstvujuca ljubav, pokret andjelski, snaga Bestelesnih Sila, njihova delatnost i radost, Jevandjelje Bozije, uverenje i ispunjenost srca, nada spasenja, znamenje osvecenja, obelezje svetosti, poznanje Boga, projava svetog Krstenja, banja ociscenja, zalog Duha Svetoga, radost Isusova, veselje duse, milost Bozija, znak pomirenja (s Bogom i ljudima), pecat Hristov, zrak duhovnog Sunca, zvezda Zornjaca u srcu, potvrda Hriscanstva, znamenje izmirenja s Bogom, blagodat Bozija, premudrost Bozija, ili bolje reci pocetak samomudrosti, Bozije javljanje, delatnost i zanimanje istinskog hriscanina, a osobito monaha, nacin zivljenja tihovatelja (=usamljenika, isihasta), povod molitvenog samovanja i tihovanja, dokaz andjelskog zivota na zemlji. I sta jos treba mnogo govoriti? Molitva je sam Bog, Koji cini sve u svemu (1.Kor.12,6), i Koji sve deluje u Hristu Isusu, jer je jedna energija i dejstvo Oca i Sina i Svetoga Duha" (Dobrotoljublje, Glave o molitvi, 113). Sastavljac i izdavac grcke Filokalije, Sveti Nikodim Svetogorac, naziva Dobrotoljublje: "riznicom duhovnog bdenja i trezvljenja, cuvarem cistote uma, mistickom skolom umne molitve, knjigom obrazaca prakse i podviga, neobamanljivim vodjom duhovnog sozrecanja, rajem Svetih Otaca, zlatnom pletenicom svetih vrlina, knjigom prepunom Isusovog radovanja i uzivanja, trubom koja nam ponovo doziva blagodat; i zbirno receno: samim organom obozenja" - blagodacu Duha Svetog (Predgovor Filokaliji). Sveti pisci Dobrotoljublja naglasavaju svuda u svojim spisima, sabranim u ovom cudesnom Saborniku-Zborniku rajskih cvetova i plodova: da je vera i molitva, prava (=pravoslavna) vera i iskrena umnosrdacna molitva istovremeno delatnost recju i mislju, srcem i umom, dusom i telom, voljom i snagom, "teorijom" {=duhovnim sozercanjem i prozrenjem) i praksom, tj. samozrtvenim zivljenjem i podvizavanjem, licnom askezom i delatnom ljubavlju, onom koja se ispoljava kao hristoljublje i bogoljublje i onom koja se projavljuje kao delatno bratoljublje i covekoljublje. Jer samo zivot i delo, u svezivotonom i svelicnom sabornom jedinstvu, cine punocu pravoslavnog duhovnog Predanja, zabelezenog i zasvedocenog u Dobrotoljublju. I jos nesto: Dobrotoljublje je nastalo u monaskim sredinama, ali nije ni iz daleka namenjeno samo monasima, nego svima hriscanima, pa ma gde oni bili i ma kojim se poslom bavili. Jer, po Svetom Pismu, svima nam je jedan posao i jedno delo i jedna sluzba: ziveti, raditi i sluziti Bogu na slavu i sebi i ljudima na spasenje. Zato je u Pravoslavnoj Crkvi na Istoku, od od Jerusalima do Mesopotamije, od Sirije i Male Azije do Balkana i do pravoslavnog Zapada, od Egipta do Moravske i Zavolozja, Dobrotoljublje bilo tako saborno, svepravoslavno prihvaceno i citano i praktikovano, kao primljeno Jevandjelje, kao nauka i

4

praksa Pravoslavlja, kao Ortodoksija i Ortopraksija. Rec filokalija (=dobrotoljublje) u hriscanskoj literaturi sretamo najpre kod Klimenta Aleksandrijskog (2-3 vek,) u njegovom Pedagogu, kojije u stvari oznacava Hrista: "Covek je po prirodi uzviseno i delatno zivo bice koje zeljno trazi dobro, jer je stvorenje Dobroga (Boga), i zato je istinskom dobrotoljublju i prelepim zadovoljstvima tudj onaj neslavni zivot u uzivanjima koji mnogi ljude provode" (Pedagog, 3,7). Ljubav, dakle, prema istinski lepom i dobrom jeste dobrotoljublje, jer u grckom i slovenskom jeziku lepo i dobro skoro su sinonimi. Istinska lepota uvek je i dobrota, i pravo dobro uvek je i lepo. Najveca Lepota i najvece Dobro i jeste Ljubljeni Sin Boziji i Sin Coveciji, Bogocovek Isus Hristos. Zato je On krajnja meta svakog dobrotoljublja. Medjutim, izraz Dobrotoljublje u znacenju zbirke lepih i dobrih tekstova upotrebljen je prvi put od Svetih Kapadokijaca, Vasilija i Grigorija, kada su, polovinom 4. veka, podvizavauci se kraj reke Irisa u Pontu, pravili knjizevno-bogoslovski izbor iz dela mudrog i ucenog Origena poletno se uceci na dobrotoljubivim delima mladog Aleksandrijca, no vesto izbegavajuci potmule jelinske zamke u filosofiji i zablude u nedelatnoj i nespasonosnoj praksi. Filokalija je, dakle, ljubav prema lepom i dobrom. No za Svete Oce Kapadokijce, a onda i za sve kasnije istinske hriscanske mislioce i podviznike, kao usotalom i za Jevandjelje Hrista Bogocoveka i Njegovih Apostola i Proroka, uvek su nerazdvojno spojeni i sjedinjeni slovensnost delatna i delo slovesno. Zato su za vodje i ucitelje hriscanskog zivota uzimani, citani, prepisivani i u zbornike sabirani, samo umno-srdacni, sozercateljno-prakticni podviznici misli i delatnosti jevandjelske i pravoslavne, kakvi su bili veliki Oci hriscanskog Istoka, kako oni uceni bogoslovi u svetu, najcesce na episkopskim sluzbama u narodu Bozijem po gradovima, tako i oni "gradjani pustinje", koji su svojim bogougodnim zivotom i podvizima pustinju "andjelima u telu" nastanili i "zemlju onebesili", kao sto su bili Sveti Antonije i Makarije i plejade egipatskih, palestinskih, sirijskih, maloazijskih, carigradskih i juznoitalijanskih podviznika, sve do svestenih isihasta Svete Gore i Balkana u 14. veku. Zbornici slicni nama danas poznatom Dobrotoljublju nastajali su vec u 4. i 5. veku, kao sto je Otecnik, pa sve do 11. veka, kao sto je tada nastali Evergetinos, sastavljen od monaha Pavla, osnivaca manastira Bogorodice Evergetide u Carigradu, onog manastira u kojem ce kasnije boraviti Sveti Sava Hilandarac, filokalijski molcalnik koji ce postati Arhiepiskop svih Srpkih i Primorskih zemalja i u sebi spojiti pustinju i grad, molitvu i praksu, lepo i dobro, umno delanje i delatno sozercanje. Danasnja, pak, Filokalija=Dobrotoljublje, kao bogata zbirka tekstova "svetsenih trezvenjaka", sastavljena je najvecim delom u vreme procvata pravoslavnog isihastickog pokreta u Svetoj Gori i Balkanu, narocito posle trijumfa isihazma, i kao pravoslavnog bogoslovlja i kao pravilne podviznicke prakse, na velikom saboru u Carigradu 1351. g. O tome svedoce brojni svetogorski i drugi grcki i slovenski rukopisi iz 14. i 15. veka (napr. u Hilandaru i drugde po Svetoj Gori i po bibliotekama Balkana, Rusije i Zapadne Evrope). Ovu zbirku je iz rukopisa prebrao, sabrao i prosirio Episkop Korintski Makarije Notaras (17311805), pa ju je godine 1777, kada je posetio Svetu Goru, predao tada jos mladom no ucenom i iskusnom podvizniku Nikodimu Svetogorcu (1749-1809) daje on sredi, dopuni i prepisane tekstove uporedi sa svetogorskim rukopisima, te tako pripremi za stampu, sto je Sveti Nikodim i ucinio u toku svega dve godine. Potom je tako sredjeni Zbornik Sveti Nikodim vratio Svetom Makariju Korintskom, a ovaj je, sretnuvsi u Smirni blagocestivog kneza Moldovlahije Joanisa Mavrokordata, uspeo da od njega dobije saglasnost i novac, te grcka Filokalija bude prvi put bude stampana u Veneciji 1782. g. Sa ovog grckog izdanja preveo je na slovenski jezik (verovatno koristeci i vec postojece slovenske prevode mnogih svetootackih tekstova koji su usli u grcku Filokaliju) ceo zbornik Dobrotoljublja (bez narocitih izmena) Sveti Pajsije Velickovski (1722-1794) i stampao ga u Petrogradu 1793. g. Nepun vek kasnije, 1876. g. veliki ruski bogoslov i profesor teologije, episkop i isihasta, Sveti Teofan Zatvornik (Govorov), preveo je na ruski i izdao I tom Dobrotoljublja, i dalje do 1890. svake godine izdavao po jednu knjigu ovog petotomnog prosirenog (skracenjima,

5

pod vodjstvom samog Hrista Gospoda. Tvrdos PREDGOVOR(1) Predlazuci ljubiteljima duhovnog stiva svima poznato Dobrotoljublje. Domentijana. smatramo potrebnim da kazemo nekoliko reci o cemu se radi. Svakako. Uostalom. tako nesto ne vazi za iskustvo duhovnog zivota. osecanje svedrziteljskog promisljanja i potpunog i nepovratnog predavanja sebe desnici Gospodnjoj. uzvisenom. i to nerazdvojno. ma u kojoj zemlji se projavljivali. nista manje znacajnog i cak obimnijeg od grckog i sloveskog. nicanje i ukrepljenje raznih pojava duhovnog zivota. vec je i obavezan. uz odricanje od svih vlastitih nacina delovanja i uz neprestano i napregnuto dejstvo . Medjutim. Za one koji nisu stupili na njega. nisu manje obilni i raznovrsni od projavljivanja obicnog zivota. Nasi vredni monasi Hilandarci. tj. koji je obecao da ce biti sa nama u sve dane. (Ukratko: u ruskom Dobrotoljublju. Putnici obicno pisu zabeleske prilikom putovanja o svemu sto je vredno paznje. posredstvom citanja putnih zabeleski drugih putnika buduci da su oblici zivota citave tvorevine manje ili vise slicni medju sobom. buduci da se u njemu nalazi sustina Hriscanstva. nije bez znacaja i za sve Hriscane uopste. Prakticna i teoloska poglavlja Grigorija Palame. Teodora Studita i dr). Njegovi oblici. visoko se penjuci po njegovim stepenicama. Saobrazno sa umnozavanjem licnih opita duhovnog zivota. U njemu ne ucestvuju svi koji su pozvani. Recju "dobrotoljublje" prevodimo grcku imenicu "Filokalija".izostavljanjima i dodavanjima izmenjenog) kapitalnog dela. stepene opsteg napretka i stanje uma i srca koje odgovara svakom od njih. 1996 Man. Neka ovo stampano objavljivanje srpskog Dobrotoljublja nasih srpskih Svetogoraca. Time oci Hilandarci nastavljaju svesteno zivo predanje svetih Hilandaraca: Svetog Save. borbu i protivljenje. koje sadrze svetootacki spisi. 3. slicna predstavi svetskog putovanja. Svoje zabeleske su ostavili i izabranici Boziji koji su u svom mnogotrudnom putovanju u raznim smerovima prohodili sve puteljke duhovnog zivota. Sveti Ilarion Veliki 22. uzajamno dejstvo blagodati i slobode. i drugih Bogu poznatih svetih isihasta i dobrotoljubaca roda naseg krstonosnog i hristoceznjivog. Izabranici duboko ulaze u njega. Pa cak ni oni koji su stupili na njegovo poprise. koja znaci: ljubav prema prekrasnom. Silogisticke glave Kalista Katafigiota. Iz njega svako moze da shvati da postoje jos visi oblici zivota od onog na kome se covek moze 6 . kao i bogatstvo oblasti u kojima se on raskriva. ono sadrzi objasnjenje sakrivenog zivota u Gospodu Isusu Hristu. kao sto ni svi koji u njemu ucestvuju nisu njegovi pricasnici u istoj meri. On ne samo da je svima dostupan. prikazivanje raznih pojava duhovnog zivota. on ostaje potpuno nepoznata nauka. razvija i usavrsava po blagovoljenju Boga Oca. ali je zato dodat velik broj dela Jefrema Sirina. po meri svakoga ponaosob. znacaj obe vrste putopisa nije podjednak. itd. dobrom. padove i ustajanje. prisutna u Hriscanima. I kada bi bilo moguce jasno shvatiti i izraziti sve sto se u njemu desava i sve sto je nerazdvojno od istine zivota po Bogu: neprijateljske napade i iskusenja. Najneposrednije. Njega mogu da shvate samo oni koji i sami putuju. krenuli su ovom prvom knjigom. izostavljeni: Petar Damaskin. za razliku od grckog i slovenskog. dejstvom blagodati Presvetog Duha koja je. Blagodat Bozija sve priziva takvom zivotu. Oni koji nemaju mogucnosti da putuju mogu da steknu priblizno tacne predstave o dalekim zemljama i ne pokrecuci se sa mesta.dobila bi se koliko privlacna toliko i poucna slika. kod njih postaju jasnija i shvatljivija ukazanja svetih otaca. Starca Isaije. skracena su Poglavlja Maksima Ispovednika. u prevod sa ruskog i izdavanje na srpskom jeziku ovog Teofanovog Dobrotoljublja. Njihovi pojmovi i predstave postaju jasniji saglasno sa napredovanjem u putovanju i udubljivanjem u oblasti duha. Lestvicnika. Tajni istinski hriscanski zivot u Gospodu nasem Isusu Hristu se zacinje. Ave Doroteja. ne mogu ga odmah shvatiti. osecanje blizine i udaljenosti Bozije. Varsanufija i Jovana. kao ono Svetog Makarija i Nikodima Svetogorca bude na opstu polzu pravoslavnih hriscana.

On cesto u njima hoce da udahne ozivljavajuci i obodravajuci duhovni vazduh. To su utesni trenuci u kojima se obicno zacinju i sazrevaju razni izdanci na drvetu duhovnog zivota. Iako je grcko Dobrotoljublje potpunije od slovenskog. naime da postoje jos visi stupnjevi savrsenstva kojima treba teziti i ka kojima se covek moze uspinjati. u prethodni zbornik Dobrotoljublja od Svetog Antonija ukljuceno jedino 170 poglavlja o dobroj naravstvenosti i svetom zivotu. ipak ni ono ne sadrzi sve sto su nam sveti oci pruzili kao rukovodstvo za duhovni zivot i sto bismo hteli da pruzimo na korist i utehu onima koji vole takvo stivo. Da bi se pohvalnom osecanju takve potrebe izaslo u susret. kao na primer. Oni koji su je citali. Nas novi zbornik ide po tragu ranijeg Dobrotoljublja. I sta! Zasijavsi slicno svetlosti munje usred noci odredjena otacka izreka razgoni tamu. ono ce svakako pobuditi na revnost ka napredovanju. Ono nam pruza reci i poglavlja svestenog trezvoumlja. i to njegovim vlastitim recima. kako bi citaocima ponudio celokupan tekst grckog originala. u stvari Metafrastova prepricavanja). to je delo od sustinske potrebe za napredak i dobro stanje naseg duha. znaju kakva se riznica duhovne mudrosti u njoj nalazi: oni je citaju i nasladjuju se. Svetog Lestvicnika. Zbog toga je zbornik koji predlazemo znatno porastao po obimu. privlaceci ka boljem od onoga sto covek poseduje. Sveti Makarije je bio izostavljen (ukljucen je bio jedino kroz 150 poglavlja. i mnogih drugih. na primer. dok se kod nas nalaze sva njegova poznata Slova. mi smo nas zbornik obogatili i spisima drugih otaca koji su pisali o duhovnom zivotu. tokom rada on se ubedio da je nama korisnije da uvecamo Dobrotoljublje. Zbog toga su se i pojavljivala izdanja u poptunijem obimu. U takve zbornike. dok je kod nas zastupljen u izvesnom sistematskom poretku. Slicno je ucinjeno i u vezi sa Evagrijem i prepodobnim Markom. na onima koji su imali mogucnosti i sposobnosti za takav posao lezao je dug da pripreme svetootacke spise. Slican postupak ce se primeniti i na ostale tomove Dobrotoljublja. Takodje. Svetog Makarija. Uopste. Eto zbog cega je istinskim Hriscanima uvek bilo neophodno da u rukama imaju svetootacke spise o duhovnom zivotu. Od Svetog Isaije Otselnika tamo se nalaze samo 27 poglavlja. u novom prevodu sa grckog. Svetog Jefrema Sirina. Takav je nacin sastavljanja novog Dobrotoljublja. njihovi zbornici. tj.naci i sa kojim se njegova hriscanska savest inace moze miriti. Osecajuci primetne uticaje snaznih sagledavanja. i to najbolje. Medjutim. uz dopunu onih tekstova koji ce ljubiteljima takvog stiva pruziti potrebno rukovodstvo u zivotu po Bogu. njegovih kratkih izreka. ukoliko smo primetili da ih odredjeni sveti otac poseduje. Priredjivac sadasnjeg izdanja Dobrotoljublja je u pocetku imao u vidu jednostavno da proveri prethodne prevode i da prevede neprevedeno. spada i svima poznato Dobrotoljublje. Tako je. Ono ce ici po primeru prvobitnog. on zapaza da se nalazi u jednoj posebnoj. Ponegde cemo ih navoditi u izvesnom sistematskom vidu. ukupno 27. Pruzajuci takvo shvatanje. Ta knjiga je sastavljena za duhovne potrebe revnitelja duhovnog razvijanja. kao sto onaj koji voli dobitak trci ka mestu gde ga moze steci. mi smo u njega uneli i tekstove koji se ne nalaze u prethodnom. ono je duhovni rasadnik u koji verujuci. a 7 . Kako se ne bi ucinila pogreska vrlo je vazno znati kako i gde stupiti nogom u odredjenom slucaju. Sve spise necemo navoditi u celini. svetloj i zivotvornoj atmosferi. ili kada i ono samo nailazi na neodlucnost koja ne omogucava da se da odlucno resenje koje bi odstranilo svako kolebanje kod putnika. ili. Sada je jasno sta je to Dobrotoljublje. kada nedostaje odgovarajuce duhovno rukovodstvo. Svetog Isaaka. Za one koji su stupili na put ka boljem i savrsenijem. Medjutim. ono pruza neophodna ukazanja u sumnjivim i dvosmislenim slucajevima. Zbog toga nije cudno ako onaj koji je to osetio zuri da svaki slobodni trenutak posveti izucavanju iskusnih opisa duhovnog zivota. pak. i kao sto onaj koji voli zadovoljstva iste mesto za uzivanje. Ne. Tu zaista nema prazne znatizelje. ulazi svescu i srcem. u svim njegovim pojavama i delima. buduci da je mnogo lakse misli iznositi kroz izreke. citajuci pouke o pojavama duhovnog zivota. dok novi zbornik sadrzi i ostale njegove tekstove. potpuno rasudjivanje i kratke izreke o unutrasnjem duhovnom zivotu.

Ovde cemo ukazati samo na njegove opste crte.Prim. i imaces blago na nebu (Mt. Zivot Svetog Antonija je opisao Sveti Atanasije Veliki. blagodat Bozija dobijena na krstenju slobodno delovase na izgradjivanju duha i bez posebnih napora sa njegove strane. svoje mesto naci u drugom tomu. Medjutim. sve dok su mu roditelji bili zivi i izbavljali ga od neizbeznih zivotnih briga.ponegde bez njega. buduci da su i roditelji bili istog duha. Izreke iz Beseda Svetog Makarija. Episkop Teofan NAPOMENE: 1. sklona usamljenosti. idi prodaj sve sto imas i podaj siromasima. 2. prevodilac i priredjivac Dobrotoljublja na ruskom jeziku. U njega ulaze: 1. a ujedno i Bozije naredjenje i blagoslov za ispunjenje 8 . 4. Medjutim. on je bio duzan da preuzme brigu oko upravljanja domom i izdrzavanja sestre. zadrzavajuci ga u domu pred ocima roditelja koji su ga cuvali kao zenicu oka. izlazeci iz kuce jedino do crkve. Slova prepodobnog Isaije Otselnika. Pouke prepodobnog Marka Podviznika. njegova zelja se zapecatila bozanstvenim pecatom. Kod nas ce Sveti Kasijan. SVETI ANTONIJE VELIKI Nekoliko reci o zivotu i spisima Svetog Antonija Velikog Polozivsi temelj usamljenickom pustinjackom podviznistvu. Isti redosled postoji i u grckom Dobrotoljublju.19. kad su oni otisli Bogu. Sveti Antonije Veliki svojim zivotom predstavlja ideal bogougadjanja i ujedno put kojim i svaka voljna dusa treba da ide prema hriscanskom savrsenstvu koje je ljudima na zemlji dostupno. 5. prev. Bozije izbranje Svetog Antonija na delo koje je kasnije ostvario. vec da i sam prvobitni grcki zbornik znatno prosiri. udaljavala ga je od decijih nestasluka i sala njegovih drugova. U takvoj odvojenosti od ljudi on je i odrastao. Pri takvom nastrojenju i poretku u zivotu. kao stariji. 3.21). kako govori Sveti Atanasije. same otacke pouke ce se uvek predlagati recima samih otaca. Tiha. projavilo se jos u njegovom detinjstvu. Sveti Teofan Zatvornik.34). koji je smesten izmedju Evagrija i prepodobnog Marka. Sa takvim nastrojenjem cuvsi u crkvi rec Gospodnju: Ako hoces savrsen da budes. osetljiva narav. Spisi Evagrija monaha. i zatim drugu: Ne brinite se za sutra (Mt. Citaocima predlazemo prvi tom Dobrotoljublja u novom obliku. Spisi Svetog Antonija. Ne nalazeci smetnju za takav zivot u kuci. U tim recima on je cuo Boziji odgovor na pitanja svoje savesti. Nove okolnosti su mu odmah pruzile mogucnost da oseti razliku izmedju zivota po Bogu i mnogobriznog staranja o zitejskom. Sveti Antonije nije pokazivao nikakvu nameru da se od njega odvoji. u ovom kratkom predgovoru objasnjava razloge koji su ga naveli ne samo da prvobitni stariji slovenski prevod grckog teksta ucini razumljivijim i dostupnijim na ruskom jeziku. sto je u njemu brzo porodilo zelju da sve ostavi i zivi jedino za Boga. izmeni i dopuni .6. Prirodnoje sto je on rano osetio sladost zivota po Bogu i sto se razgoreo bozanstvenom zeljom.

I on je pozeleo da im podrazava. provodeci zivot u usamljenosti. neophodna je borba. Bez provere svog zivota zivotom drugih i bez rukovodstva sa strane niko nije dostizao visi stepen podviznickog zivota. Prve godine svog zivota po odricanju od sveta Sveti Antonije je provodio isto kao i drugi tada poznati podviznici. Seljak bi tada uzimao njegovo rukodelje. koje se sastojalo u odricanju od sveta i svih zitejskih briga i revnovanju jedino oko toga kako da se ugodi Gospodu (up. i donosio hleb . Na taj nacin on je. On kao da je svagda tek zapocinjao. Hriscanske vrline je Sveti Antonije usvojio jos kroz [kucno] vaspitanje. kao sto primecuje Sveti Atanasije. Sustina poslusanja se sastoji u utvrdjivanju srca hriscanskim vrlinama i u usvajanju poredaka podviznickog zivota pod rukovodstvom opitnih [staraca]. posto i jedno i drugo postoji. Radi toga je odlazio kod tada poznatih podviznika. slazuci ga u svoje srce kao u kosnicu. radilo se o minutima. zapustene grobove. kao sto ni svetlosti nema bez senke. Pomenutim starcima Sveti Antonije je poveravao svoj zivot. Potrebno je uciniti ih nemocnim i pobediti ih. U tom poslusnickom vaspitanju on je proveo petnaest godina. Saznavsi sta kako da radi. bdenju i svim podvizima. bogomisliju. ili osobito napravljene omanje kelije. od drugoga se ucio neumornoj molitvi. on bi se kao sa nekim dobitkom vracao u svoje usamljeno prebivaliste. svakim danom postajuci sve uzdrzljiviji. knj. Medjutim. slicno mudroj pceli sa svih strana sabirao duhovni med.32). razdavsi sve. Cesto bi po dva ili vise dana ostajao bez hrane. Sveti Antonije ga se drzao. Koristili su prirodne pecine. Lenjost nije mogao da podnosi. i kako da ih vrsi. molitve i razmisljanja o Bozanskim istinama Pisma. On se starao da u sebi sakupi sve ono u cemu se svaki od otaca koje je video odlikovao ponaosob. Njegova hranaje bio hleb sa solju. gde mu je dolazio jedan prijatelj. tako da posao iz njegovih ruku nije izlazio gotovo ceo dan". 1. Osnova podviznickog zivota je poslusanje. dodajuci novu silu revnosti.kako su se zvali ljudi koji su se posvecivali tom obliku zivota odvajajuci se od sveta. U takvoj delatnosti ga je utvrdio i andjeo Boziji koji mu se javio kada ga je jednom mucio duh uninija. dok je od svih zajedno pozajmljivao jedan isti duh tvrde vere u Hrista Gospoda i bratske ljubavi prema svima. On je doneo tvrdo resenje i. Sebi nije dozvoljavao mazanje uljem. takav zivot ne moze proci bez borbe. dok se protiv dusevnih strasti naoruzavao bogomudrom mrznjom. premda u pocetku i jeste tezak. on je izmisljao sve strozije oblike podviznickog opita.voda. Ono je od svetih apostola dobilo prve temeljne zakone. a vreme obeda zalazak sunca.jedinstvenu hranu koju je koristio. spavanje na goloj zemlji i dugotrajno bdenje. mnogi podviznici pocese da napustaju svoje porodice i da se udaljuju iz gradova i sela. Njihovim rukovodjenjem on je bio upucivan na nepokolebivi put savrsenstva. medjutim. Vecinom je spavao na goloj zemlji. Kao sto je poznato. paznji prema pomislima i bogomisliju. Kad u nama ne bi bilo greha i kad ne bismo imali neprijatelja. podrazavajuci druge podviznike. postu. Takvim tesnim putem je isao Sveti Antonije.skrivenih zelja i stremljenja svog srca. Telesna zadovoljstva je obuzdavao trudom. Moze se reci da je u bdenju provodio cele noci i da je na molitvi susretao dan. gl. Kako je tada tekao njegov zivot.Kor. Tokom vremena. vernosti pravilima i trpljenja. jedino bi se dobro razvijalo i nesmetano raslo. buduci da se Sveti Antonije izdrzavao trudom sopstvenih ruku. treci mu je bio primer trudoljublja. poceo da zivi jedino za Boga. vidi se iz svedocanstva koje navodi Sozomen (Crkvena istorija. pice . U pocetku su asketi . u Crkvi Bozijoj ustanovilo od samog njenog osnivanja kao nasusna potreba njenog ustrojstva. po prostornom i brojnom sirenju Hriscanstva. koja mu je sluzila kao postelja. kako bismo mogli 9 . Poznatoje da se podviznistvo. ziveci izvan sela u grobnici. usamljujuci se u nekom sporednom kutku i predavajuci se molitvi. Od jednoga je primao strogost u uzdrzanju od hrane. 13): "Shvativsi da dobar zivot moze postati prijatan kada se pretvori u naviku. kupanje i druge ugodnosti da se telo ne bi raznezilo. seljak. Ako bi i odspavao. a zatim nesto dalje. ostajali u svojim domovima. U vreme Svetog Antonija su najrevnosniji podviznici ziveli bas na takav nacin. Sve svoje vreme on je delio izmedju rukodelja. Preostalo muje da sazna kakvi podvizi su neophodni onome koji je resio da revnuje u zivotu po Bogu. najpre u blizini. Od njih se on svemu ucio.7.

neprijatelj je bacen u prah. necastivi je izazivao osecaj slasti koje dolazi od zadovoljstva. Tim podsecanjima neprijatelj je izazivao silnu buru pomisli. Od tih reci necisti taj duh je pobegao kao paljen ognjem i vec se vise nije priblizavao 10 . On je odstupio posramljen zato sto je sluzi Bozijem sadejstvovao sam Gospod koji je radi nas poneo telo i u njemu satro svu silu vraziju. Medjutim. nego blagodat Bozija koja je sa mnom (1. cime bi pao u gordost i od sebe odbio Boga koji mu je pomagao.radi izoblicenja tvoje nemoci. Sveti Antonije ga je pitao: "Ko si ti?" On je odgovorio: "Ja sam duh bluda koji izaziva telesnu pohotu i podstice na telesni greh. Njegovim neprestanim molitvama.tezinu i surovost zapocetog bezutesnog zivota. blagodat Bozija je dopustala da se u njemu razvije borba kako bi ga ispitala kao zlato u ognju i utvrdila njegove naravstvene sile. Videci pokrov Boziji nad mladim borcem. a drugi se mislju uznosio na nebo. Pogledavsi zatim bez straha na neprijatelja. a kao decak . pa ma ko on bio. pak. medjutim. Upornost i ruznoca napada najzad su u napadanom obrazovali takvu odvratnost prema svim necistim pokretima i takav gnev sa snaznom razdrazenoscu. zbrinutosti i utehe. Ti si. osecanja mrznje i odvratnosti prema strasnim pokretima jesu ognjene strele koje opaljuju neprijatelja. sa pritvornim ponizavanjem govoreci Svetom Antoniju: "Pobedio si me". Svaki istinski podviznik stoga sa apostolom ispoveda: Ne ja. on ne samo da je bio odbijen nepokolebljivoscu Svetog Antonija. i ja cu pogledati na neprijatelje svoje (Ps. Vrag je podmetao neciste pomisli. Jer. Ja sam prevario mnoge od onih koji su dali zavet celomudrenosti. odsustvo svih uteha i neprestano samoumrtvljavanje. Time je mislio da svetoga navede na misao da pobedu pripise sebi.slobodno ici dalje. bdenjem i svakovrsnim zamaranjem. Medjutim. Hrabri borac ih je. sagledavao tamosnje krasote i podsecanjem na blagorodstvo kojim Gospod Isus Hristos udostojio nasu prirodu. nece podneti takva lisavanja i dugotrajnost takvog zivota kome se kraj ne vidi. Neprijatelju je dat pristup. tako da sam oboren".10). prvi je nocu na sebe uzimao zenski izgled. Pobedjen sa te strane. sa koje je navikao da obara mladost: zapoceo je da ga iskusava telesnom pohotom. da se neprijatelj lisio mogucnosti cak i da mu pridje ili da ga izdaleka iskusava i uznemirava sa te strane. udaljenost od ljudi. a Sveti Antonije ih je odbijao molitvom. privodeci mu na misao sa jedne strane prenebregavanje plemenitog roda. navodno. nenaviknutost i neizdrzljivost tela koje. blagodareci Boga. Ja sam doveo do pada mnoge od onih koji su dugo vremena umrtvljivali svoju plot. Sveti Atanasije je opsirno opisao tu borbu. govori on. prvi je raspaljivao udove.7). a podviznika podrzavala sakrivena pomoc. uzaludno napustanje znatnog bogatstva i beskorisno odbacivanje svih udobnosti zivota. koje su u njegovo srce privlacile najsladje duhovne utehe. Sve dotle. Tada je Sveti Antonije. nimalo se ne kolebajuci. a blazeni mu je suprotstavljao strasnu gorcinu muka u vecnom ognju i secanjem na neuspavljivog crva ostajao nepovredjen. Prebivajuci u duhu Svetog Antonija. oni ce vezivati ruke i noge onome koji hoce da ide pravo. Na taj nacin je i u tome svelukavi bio pobedjen od mladosti koja nosi strasnu plot. lisi nebeske pomoci. navevsi ga na visokoumlje i nadmenost. koji se tvrdo drzao svoje namere i svog resenja. covekomrzac jos nije istrosio svu svoju snagu. i znajuci da on osenjuje samo smirene. djavo je na mladog borca napadao sa druge. davsi prostor njihovom dejstvu. Medjutim. odbijao. i sa druge strane . Zbog toga si i dostojan svakog prezira". Sveti je znao da se Bogu moze najlakse ugadjati ako je covek slobodan od svih zitejskih i vestastvenih briga. na svaki nacin se trudeci da izazove grehovnu primamljivost. smucujuci ga nocu i uznemirujuci danju. uskiknuo: Gospod mi je pomocnik. on je rekao: "Bog je dopustio da mi se javis crn radi obelodanjenja tame tvojih zloumisljaja. Spasitelja svog. Zbog toga se javljao sa izgledom malog crnog decaka.117. Vrazije strele su. vec i oboren njegovom velikom verom da je sve sto je ostavio i sto trpi nistavno u poredjenju sa beskonacnim blagom koje je Bog pripremio podviznicima.Kor. a drugi ih hladio postom. Borba je bila tako zestoka i dugotrajna da nije mogla da se sakrije od drugih. razgonio varljivu obmanu. razvalio sve moje zamke i sve strele polomio. a posebno napustenu sestru bez podrske. Najpre je vrag pokusao da ga pokoleba zaloscu sto je ostavio svet. bile vrlo primetne.15. neprijatelj je zamislio da ga.

To je znacilo na delu umreti za Gospoda.osobito na liturgiju. Prvi korak na tome putu je samoodricanje. nadajuci se da mu naskode i da pokolebaju njegove dobre namere. duh Svetog Antonija je zahtevao potpunu usamljenost. coveka uvodi u njega samog. U sve dane Svog zemaljskog zivota nas Podvigopoloznik. U meri u kojoj se utvrdjuje. Medjutim. Duh Boziji je. Zatim samoodricanje raste. sabirajuci u sebi sve sile duha. a i sam bi ponekad odlazio starcima ili do seoske crkve na bogosluzenje . Tome je sledilo tridnevno subotovanje [smrtoliko mirovanje] pred slavnim vaskrsenjem. za vreme molitvene borbe. naime. dusevni. Dosavsi sebi. pak. Ipak. Njega su. ova gotovost jeste dusa samoodricanja. koja dolaze sa molitvom i bogomislijem. Blagodat Bozija je takve napade dopustala radi podviznikovog napretka. Desavalo se nesto slicno onome sto se desava sa gusenicom kada se uvije u larvu: niko je ne vidi i ona kao da je zamrla. Gospod i Spasitelj. Zapravo. demoni pocinju da nastupaju u snu. Onoga koji nju poseduje vise nista ne moze iskusati. Svojim recima prijatelju da ga vrati tamo gde su ga izmucili. niko ne zna. Gotovost na smrt radi Gospoda i radi ugadjanja Njemu jeste svepobedno oruzje. Isti put prolaze sve duse koje slede Gospoda. snabdevajuci ga ujedno i vlascu nad samim duhovima-kusacima. Pobeda nad strastima priblizava bestrascu. priblizio se izdajnik moj. Kao sto je ukazano. a zatim duhovno subotovanje. Medjutim. Tek sto se oporavio od stradanja koje su mu priredili demoni. da bi je u Getsimanskom vrtu. Hleb mu je dva puta godisnje donosio njegov prijatelj. Ta neodoljiva unutarnja teznja ka Bogu predstavlja drugi stepen na putu duhovnog napredovanja. sveti se uputio u pustinju udaljenu dva ili tri dana puta od naseljenih mesta. Niko nije video sta se sa njim desavalo. taj prevrat ubrzava i daje mu odlucujuci podsticaj izvestan snazan poriv samoodricanja. sveozivljavajuca sila prirode deluje u njoj i u svoje vreme iz lavre izlece prekrasan raznobojan leptir.kao neko raspinjanje i subotovanje u duhu. Njegova gotovost je bila ocigledna. Time je on izrazio da se predao na smrt radi zivota po Bogu. Najvazniji momenat u kome se [projavila odlucnost] svetitelja pokazao se u zelji da i pored zestoke borbe sa demonima bude vracen u njegovo usamljeno prebivaliste. bestrasce sa sobom donosi i dusevni mir. U takvom stanju ga je nasao njegov prijatelj i doneo u crkvenu pripratu. on muje rekao: "Nosi me opet u moje usamljeno mesto". demoni pretukli do te mere da je izgubio svest. Tezeci ka unutrasnjosti. Sveti Antonije je upravo stupao na njega. konacno pobedio Svojom covecanskom [prirodom]. I do tadaje on vecinom bio usamljen. Tu se nastanio u napustenom idolistu u kome se nalazio bunar sa vodom. bez ikakvih vidjenja i susreta. Onome ko dodje do mere spremnosti koju je imao Spasitelj u vrtu. Medjutim. sudeci po tome kakav je izasao iz zatvora. za kojim sledi duhovno vaskrsenje u slavi Gospoda Isusa. zajedno sa sladosnim osecanjima. niti uplasiti. radi njegovog ushodjenja na visi stepen [duhovnog zivota]. mora se zakljuciti da se radilo o vremenu njegovog izgradjivanja Duhom Svetim. a raste i ta gotovost. u srcu radja duhovnu toplotu koja. Stradanja i krsna smrt su na delu ispunili ono sto je tu izreceno. hodeci pravim putem podviznistva. vidjase smrt pred sobom. duse i tela. Kakav podvig i kakav trud je tu podneo i sta se sa njim desavalo. u njemu izgradio novog 11 . vecim delom neprimetno i za njega samog. Ona se i smatra pocetnim nacelom podviznistva i snagom koja ga podrzava u celokupnom njegovom trajanju. brzo predstoji uspinjanje na krst. ono uvek poseduje izvestan stepen gotovosti na smrt. Do njega je retko dolazio prijatelj iz njegovog sela. po popustenju Bozijem. da se javljaju vidljivo i da podvizniku podmecu iskusenja. on je pokazao da je u njegovom duhu bilo isto kao u duhu Spasitelja u trenutku kadaje u vrtu rekao Svojim ucenicima: Hajdemo! Evo. Ma kako da je neznatno. Mogucnost da projavi takav poriv Svetom Antoniju je pruzio slucaj otvorenog napada demona. Tada se kod njega javlja snazna potreba da bude nasamo sa Bogom jedinim. Posle toga je sledilo njegovo udaljavanje u najdalju pustinju i dvadesetogodisnje prebivanje u bezmolviju . do te zelje dusa dolazi sama po sebi.blazenom Antoniju. Lisivsi se mogucnosti da kroz pomisli deluju na dusu koja se ocistila. ma koliko se inace cuvao. Sve se to ostvarilo u duhu Svetog Antonija. Sve je to bilo povezano sa svojevrsnim rasejavanjem. Tako je bilo i sa Svetim Antonijem. Mir.

12 . 20 kratkih reci o vrlinama i porocima. 3) Ustav otselnickog zivota. on je sve poucavao. dar vidjenja onoga sto se desava u daljini. mi ih sjedinjujemo i razmestamo po odeljenim odlomcima. tomu Patrologiae graecae.sa sebe zbacivali sve zitejske brige i postajali monasi. Pouke od 69-82 su uzete iz njegovih 20 slova monasima. Te izreke se vecim delom nalaze u Izrekama otaca. pune smisla i sile. 2) 170 poglavlja o dobroj naravstvenosti. posetivsi ga. Medjutim. ljudi sa znacajnim imetkom . postajao revnostan i odlucan u podvizima? Koji se od mladica koji su videli Svetog Antonija nije odrekao uteha i koji nije zavoleo celomudrenost? Koliko je devojaka. Osim njih. najcesce se on ogranicavao na kratke izreke. i mnostvo izreka i povesti o njemu. Svako ko procita njegov zivotopis od Svetog Atanasija moze da se uveri koliko je to sluzenje bilo plodno. razmestenih po raznim Otacnicima. On je sluzio svim blagodatnim darovima. pravilo za monahe sa dva dodatka. Njime je on svojoj maloj bratiji najobilnije posluzio. Njemu su uglavnom i dolazili zbog toga da bi culi i primili rec istine i da bi nasli potrebno rukovodstvo. Pouke od 16-68 su uzete iz pisama svetog oca. Ponekda je Sveti Antonije pisao poslanice svojim duhovnim cedima. najplodniji i najprimenjeniji bio je svakako dar reci. a zatim idu ostale. monasima raznih obitelji. izoblicavao. Buduci da su sve izreke iste vrste. sacinjavajuci izvestan pokretni podviznicki ustav. 170 poglavlja o dobroj naravstvenosti. Sve sto je izaslo iz usta Svetog Antonija i sto je zapisano pruzice bogatu hranu dusi koja trazi pouku. koja prodire do dubina srca.vojvode i gradjani. On je i izasao. nad silama prirode i nad zivotinjama. Ko se od onih koji su mu dolazili sa tugom nije vracao razveseljen? Ko od onih koji su mu dolazili sa suzama u ocima zbog smrti bliznjega nije odmah ostavljao plac? Ko od onih koji su mu dolazili sa gnevom nije svoju srdzbu pretvarao u krotost? Koji od nemarnih monaha nije. i u njima izobrazavao opste crte zivota u Hristu Isusu ili lecio pojedinacne slabosti bratije. njegovo apostolstvo. tomu Patrologije. Njih cemo takodje dati u odredjenom poretku. On je umeo sa takvom silom da govori na korist svakome da su mnogi od znatnih ljudi . po redu otselnickog zivota. dar otkrivenja i vidjenja. bilo mu je naredjeno da izadje na sluzenje verujucim. preslo u cin nevesta Hristovih samo zato sto su izdaleka videle Svetog Antonija? Iz tog svedocanstva je ocigledno da Sveti Antonije nije zatvarao izvor svog Bogom darovanog znanja. I koje od njih on nije imao? Imao je dar cudotvorstva. U 40. Migne. zatim u Alfavitnom otacniku. a ponekad je izgovarao kraca slova (kao sto vidimo u njegovih 20 kratkih pouka). cime podviznistvo i pocinje. na str. I jedno i drugo je ocigledno dopuna pravila. Treci period njegovog zivota predstavlja njegovo sluzenje Crkvi. Po isteku vremena izgradjivanja. uvek poucnih i dusekorisnih. 1065 nalaze se Praecepta Antonii u 80 poglavlja. Citav preostali njegov zivot nije bio nista drugo do donosenje ploda zacetog u prva dva perioda njegovog trudoljublja. obucen raznolikim blagodatnim darovima Svetoga Duha. 4) Izreke Svetog Antonija Velikog i izreke o njemu. tako je sada Sveti Antonije izasao u zivot obnovljen duhom. dar proziranja misli. doslo 20 poslanica. U ovom zborniku se paznji citalaca predlaze sledece: 1) Izvodi iz poslanica i slova. slicnom prethodnom. Poglavlja od 1-15 su uzeta iz zivotopisa Svetog Antonija koje je sastavio Sveti Atanasije. da bi najzad usle u zbornike svetootackih bisera.coveka. molio. Medjutim.Sveti Atanasije pise da je Bog Svetom Antoniju dao snaznu rec. Do nas je osim opsirnog slova koje se nalazi u zitiju. dar vlasti nad demonima. i po sadrzaju i po obliku reci. i najzad kod prepodobnog Kasijana. Posle njih slede Spiritualia documenta regulis adjuncta i Admonitiones et documenta varia. Ponekad se njegova rec izlivala kao obilan potok (kao sto se vidi u zivotopisu Svetog Atanasija). sledeci prirodan tok podviznickog zivota. Po apostolu. koje su vec imale svoje zarucnike. Kao sto je Hristos ustao iz mrtvih u slavi Ocevoj. Najpre se navode izreke koje se odnose na napustanje sveta. postoje i druge koje se nalaze u istom 40. po obrazu Onoga koji ga je sazdao. Time se zavrsilo obrazovanje duha Svetog Antonija. Te kratke izreke u velikom broju su zatim prelazile iz usta u usta.

Svako treba da rasudjuje o tome da je sluga Gospodnji i da je duzan da sluzi svome Vladici. siromastvoljublje. i svi razmenjuju stvari iste vrednosti. kako jos Propovednik pominje (Prop. Svi zajedno imajte prvenstveno brigu da. Kao sto se rob ne usudjuje da kaze: "Posto sam radio juce. I tako. kako bismo nasledeli Carstvo (nebesko)? 3. niti se zna koliku nam meru svakodnevno ostavlja 13 . Kad ni sva zemlja nije vredna koliko nebo. ljubav. pokazujuci istu revnost da bi ugodio svom gospodaru i da ne bi dopao bede. nemojmo misliti da smo se odrekli necega velikog. I vecina njih je u trudu i muci (Ps. 4. pravicnost. dok se obecanje vecnog zivota kupuje za neku neznatnost. treba pomisliti na to da bismo ono (sto imamo) u [casu] smrti svakako morali da ostavimo. Sa druge strane. I jos: ostavivsi trulezno telo. gledajuci na svet.15. napisano je: Dana nasih godina je . iako smo se podvizavali na zemlji. ipak ne bismo ucinili nista sto bi bilo ravno vrednosti Carstva nebeskog. Jer. u tome nam pomaze i Gospod.8. 2. Jer. Jer. Takvim mislima neka svako ubedjuje sebe da ne bi bio malodusan. hrabrost. Uz to. Onaj ko se odrice cele zemlje kao gospodar nad njom.sedamdeset godina. kao da ne ostavlja nista. vec. Zbog toga. Zasto ga. da ne budemo malodusni. ne bismo ostavili radi vrline. necu raditi danas".8).31).5) Pitanja ucenika i odgovori [jednog] starca o pojedinim izrekama Svetog Antonija Velikog. treba da se secamo i sledece izreke apostola: Svaki dan umirem (1. U ovom svetu se svaka stvar prodaje po ceni. za osamdeset. onda onaj koji ostavlja nekoliko desetina [zemlje]. PREUZETE IZ ZIVOTOPISA KOJI JE SASTAVIO SVETI ATANASIJE I IZ 20 POSLANICA I 20 SLOVA PREPODOBNOGA 1. latimo se podviga i nemojmo padati u uninije. kao da svaki dan pocinjete. po pisanom u Jevandjelju. POUKE SVETOG OCA NASEG ANTONIJA O ZIVOTU U HRISTU. a pri vecoj snazi osamdeset godina. vec u vekove vekova. Nemojmo padati u uninije.8. tj. Jer. slican je onome ko baca jednu drahmu od bakra da bi dobio sto drahmi u zlatu . ne slabite. I tako.28). celomudrenost. bezgnevlje i gostoljubivost? [Vrline] koje ovde steknemo. racunajuci proteklo vreme (truda). Tako smo i kod Jezekilja culi: Ako pravednik odstupi od svoje pravde i ucini bezakonje te zbog toga umre. i pre nego sto legnemo u krevet treba da mislimo da se necemo probuditi. On ne treba da se hvali. niti da je malodusan cak i ako bi ostavio i kucu i mnogo zlata.26). vec se rasrditi na nas zbog nemarnosti. i to [mozda] bas onima kojima bismo najmanje zeleli.4. iako smo pre toga pokazivali (trudoljubivost). ili cak i sto godina provedenih u podvigu mi necemo carovati jedino sto godina. i sve nase je nista pred vecnim zivotom. tako i mi svakodnevno prebivajmo u podvigu. dobicemo netrulezno. vec na nebu. kakva je korist sticati ono sto se [po smrti] ne moze uzeti sa sobom? Zar nije bolje da sticemo ono sto cemo moci poneti sa sobom: blagorazumnost. Ceo zivot ljudski je veoma kratak u poredjenju sa buducim vekom. da ne padate duhom trudeci se i da ne govorite: "Vec dugo vremena prebivamo u podvizima". Tako je i Juda za jednu noc pogubio trud citavog proslog vremena. Naprotiv. i nemojmo misliti da smo dugo proboravili (u podvigu).89. buduci da je i cela zemlja mala u odnosu na nebo. Po prirodi [stvari] nije poznata granica naseg zivota. Radi toga.on ostavlja malo da bi dobio sto puta vise. umrece zbog bezakonja koje je ucinio (18. Evo sta znaci ta izreka: svako jutro kad se probudimo treba da mislimo da necemo docekati vece. znajuci da nam (Gospod) nece oprostiti ukoliko jedan dan provedemo u lenjosti.10). pocevsi. cak i da smo svet napustili kao gospodari nad celom zemljom. umnozavate revnost svoju. cak i da ga nismo napustili radi vrline. 5. Iz tog razloga niko ne treba da gaji zelju za sticanjem. ili da smo ucinili nesto veliko: stradanja sadasnjeg vremena nisu nista prema slavi koja ce nam se otkriti (Rim. ne prestaje (da se trudi) u ostale dane svakodnevno. rasudjivanje. kao sto je napisano: onima koji ljube Boga sve pomaze na dobro (Rim. veru u Hrista. Isto tako. mi necemo sagresiti ukoliko budemo ziveli kao oni koji svaki dan umiru. onda. ici ce pred nama i u zemlji krotkih nam pripremiti pristaniste.18). nase nasledje nece biti na zemlji.Kor.

uvek zauzeti (predsmrtnim) borbama i ocekivanjem sudnjeg dana. posto je [vrlina] u nama. Svakodnevno ocekujuci smrt. i vise bi prilicio onima koji su visi od nas. On ce je priznati za Svoje stvorenje.Nav. Oni se u gomilama nalaze u vazduhu koji nas okruzuje i nisu daleko od nas. buduci da je u nama i da se u nama obrazuje.21).1. medjutim. Jer. Otpavsi. Delo (vrline) bi bilo tesko kad bi bilo potrebno da ga steknemo negde izvan sebe. Medjutim. cvsto se drzimo trezvoumlja. Eto. pisano je: Gnev covekov ne tvori pravdu Boziju. bicemo u vrlinskom stanju. Nama. Gospod je pokazao da je to izlisno. potrebno je samo da je pozelimo.12). Jer. steci cemo siromastvoljublje i svima cemo sve prastati. Carstvo Bozije unutra je u vama (Lk. 7. pak. oni su Jeline prevarili prividima. i: Zelja zatrudnjevsi radja greh. 8. kao sto je napisano: Vise od svega cuvaj srce svoje (Pric. Medju njima postoji velika raznolikost.3. i gospodara tame ovoga sveta.Kor.23). o cemu se svaki od njih stara i kako je moguce da se savladaju i prognaju. Pohotu za zenom ili kakvo drugo necisto zadovoljstvo ni jednog trenutka necemo zadrzavati u sebi. I mi jedan drugog treba da opominjemo u onome u cemu smo sami bili iskusani. a Jovan: Poravnite staze njegove (Mt.12. Nemojte se cuditi slusajuci o vrlini i ne cudite se zbog tog imena. Medjutim. Zbog toga nam je potrebna velika molitva i podvig da bismo od Duha dobili dar razlikovanja duhova (1. protiv duhova zlobe u podnebesju (Ef. pocevsi (delo spasenja) i vec stupivsi na put vrline.10).23). blazeni apostol i njegovi sledbenici su govorili: Njegove namere nam nisu nepoznate (2. vec cemo ih brzo odbijati. I tako.2. i blasti. kako bismo ga i dostigli (up. 10. govor o njihovoj prirodi i njihovoj raznolikosti bi bio veoma opsiran.Fil. I tako. ukoliko je slovesna dusa u svom prirodnom stanju. odakle su oni otpali. a greh ucinjen radja smrt (Jak. kao sto je rekao apostol: Ne ratujemo protiv krvi i tela. Mi. Ukoliko ostanemo onakvi kakvi smo sazdani. potrebno je jedino da se cuvamo od rdjavih pomisli. imamo strasne i svelukave neprijatelje. kao Lotova zena. niti da plovimo preko mora zbog vrlina.15). Ziveci svakodnevno sa takvim raspolozenjem mi necemo ni gresiti. Mi sa njima vodimo borbu.promisao. Jer.20. vrline ce biti u nama.9. (Dusa) se nalazi u svom prirodnom stanju ukoliko je onakva kakva je stvorena: veoma dobra i pravedna. ni imati pohotu. pruzajmo se ka onome sto je napred. a ukoliko zamisljamo zlo .sa pravom ce nas nazvati zlim. vec u nama. Jelini idu u tudje krajeve i plove preko mora da bi izucili nauke. Mi za sada imamo veliku potrebu da saznamo zamke koje nam spremaju.6. Prema tome.11). nego protiv poglavarstava. te da svoju dusu pripremimo za Gospoda. veliki strah i bojazan od muka unistava prijatnost zadovoljstva i podize dusu koja je blizu pada. Bog nije stvorio nista zlo. Vodeci takav zivot. oni imaju mnoge zamke i njihovi napadi su prevrtljivi. govoreci: Gle. Znajuci to. I oni su sazdani kao dobri.4.24. niti se na koga gneviti. kojim bismo mogli saznati koji od njih je manje zao a koji vise. 6.Kor. ukoliko vidi da je onakva kakvom ju je sazdao. oni sve privode u pokret u zelji da nam sprece ushodjenje na nebo. 14 . kao zalog koji smo primili od Njega.3). od nebeskog mudrovanja i vrteci se oko zemlje. Neka se niko ne okrece unazad.14). Jer.3. a nama nije potrebno da idemo u tudje krajeve radi Carstva nebeskog. Zlom u dusi se naziva njeno skretanje sa [puta] koji zahteva priroda.17. Jer. pogovo stoga sto je Gospod rekao: Nijedan koje metnuo ruku svoju na plug pa se obazire nazad. naime. zle demone. Borimo se (sa sobom) kako gnev ne bi gospodario nad nama i kako nama ne bi vladala pohota. Prema tome. Dusa je pravedna kada joj je slovesnost [razumnost] sagalasna prirodi. to delo nije daleko od nas i nije izvan nas. i ja vama kao cedima govorim o (zamkama) koje sam sam delimicno iskusio.62). da bismo imali vrlinu. niti gomilati bogatstvo na zemlji. Hriscanima zavideci. Obazirati se nazad znaci raskajati se (sto smo ostavili svet) i opet poceti razmisljati po svetski. najpre znamo da demoni nisu sazdani u stanju po kome se nazivaju demonima. 9. Jer. nije pripravan za Carstvo Bozcje (Lk. Zato je Isus Navin i govorio narodu: Privijte srca svoja Gospodu Bogu Izrailjevu (Is. (vrlina) nije neko tesko delo.

Kor. u sta cete se odenuti (Mt. Gospod vidi sve. Ispitujmo sami sebe i popravimo se u onome u cemu smo neispravni. Budite uvereni da cemo. pamteci zapovesti. ni mesec za nocne grehe. samo da bi barem nekoga prevarili preko pomisli i ulovili prividjenjima. Ne treba ni da ih se bojimo. i iz misli progonili ono sto je 15 . Zbog toga ostavimo Gospodu neka sudi. tako cemo lakse sacuvati sebe od necistih misli.13. Nemojmo da nas varaju. Medjutim. neprestano se moli. Medjutim. i ne uznemiravajte se. Cim primete nekog Hriscanina. ili sta cete piti. 12.24.11. zato sto su nemocni i zato sto ne mogu ostvariti nista vec jedino prete. I vi ne istite sta cete jesti ili sta cete piti. zverova. mogla da se ugleda na njihovu revnost. i nosimo bremena jedan drugoga (Gal. citave vojske. drzi na umu primere svetitelja. Ako je sagresio. Narocito gledaj da ispunis apostolski savet: Sunce da ne zadje u gnevu vasemu (Ef.ne pretovaruj stomak (Pric. usled cega se pretvaraju u razne oblike i na sebe uzimaju izgled zene. cak i da nastupaju na nas. a ne telu.4. da prebiva u trudu i napredovanju. Stoga oni.29-31). Uostalom. nemojmo ih slusati cak i da nas podsticu na molitvu. nego odmah ponovo pristupaju sa lukavstvima i podmukloscu. pa cak ni za rdjave pomisli. divova. Takodje se pokazuju kao veoma visoki. neka sebe ne smatra pravednikom. Smatraj da je to receno uopste za svaku zapovest. Jer. i utoliko pre monaha. a ako nije sagresio. Da bismo sacuvali sebe od toga. Veruj u Gospoda i ljubi ga! Cuvaj sebe od necistih pomisli i od telesnih zadovoljstava. neka se ne hvali.Kor.2). postom i verom u Gospoda neprijatelji odmah savladjuju. ako mi ne vidimo. No. ko posle greha nece radije slagati.26). da nas zalazak sunca ne zatekne ne samo u gnevu. nego neka istraje u dobru. Cesto puta je i od nas samih sakriveno ono sto radimo. ko je taj koji zeli da ga ostali vide kad gresi? Ili. 15.15).5). 13. jesu zle pomisli. samo da prikrije svoj greh? Kao sto niko nece ciniti blud ako ga neko gleda. neizostvano prestati da gresimo i cak da mislimo na bilo sta rdjavo.12. dokle ne dodje Gospod (1. oni se ne smiravaju. koji ispituje tajne. oni najpre pokusavaju i smisljaju kako da mu na put postave sablazan. neka se ne predaje nemarnosti. dobro je da cujemo i sacuvamo apostolsku rec: Sami sebe ispitujte (2. Jer je i dobro i neophodno da nas ne osude. Ukoliko srce ne mogu da obuzmu ocigledno necistim zeljama. ni takvih privida ne treba da se bojimo zato sto su nista i sto iscezavaju cim se ogradimo verom i znamenjem krsta. ukoliko ih zapisujemo sa namerom da ih saopstimo drugome. neka ne osudjuje bliznjega. kao sto je napisano u Pricama .6. dok sve ostalo vreme treba da posvetimo dusi i istemo ono sta joj je na korist. Nemojmo slusati demone jer su nam tudji. Ipak. Sablazni. sta cete jesti. oni opet na drugi nacin napadaju: priredjuju razna prividjenja da bi izazvali strah. izucavaj zapovesti koje su ti date u Svetom Pismu.5). napadaju na drugi nacin: uzimaju na sebe izgled proroka i predskazuju sta ce biti kroz nekoliko dana. Da bismo se sacuvali od greha. Telu mozemo posvetiti samo neophodno vreme. obratimo paznju i na sledece: neka svako od nas pazi i zapisuje svoje postupke i dusevne pokrete sa namerom da ih saopsti drugome. cak i da nam prete smrcu. nego pazljivije gledajmo na cilj naseg podviznistva.25). Radi toga neka svako daje sebi racuna za svoje dnevne i nocne postupke. a mi saosecajmo jedan drugome. citaj Psalme pre i posle spavanja. Glavnu brigu treba posvetiti dusi. stideci se od toga da postanu poznate. stideci se otkrivanja. jer oni sve cine sa lukavstvom. 14. pobedjeni i u tome. Izbegavaj sujetu. To i znace Spasiteljeve reci: Ne brinite se dusom svojom.6. oni su drski i krajnje bestidni. cak i da nam govore o postu. Jer sve ovo traze neznabosci ovoga sveta. gmizavaca. nego ni u bilo kakvom drugom grehu. osecajuci pri zapisivanju isti stid kao da nas gledaju. Nego istite Carstvo Bozije. da bismo. da bi dusa tvoja. ni sunce za dnevnu pogresku. neka prestane gresiti. vec da sebi potcini telo. i pobedjeni.4. a Otac vas zna da vama treba ovo. ne treba da se bojimo njihovih podmetanja s obzirom na to da se molitvom. ni telom svojim. tj. tj. pak. i sve ovo ce vam se dodati (Lk. I neka to zapisivanje zameni prisustvo nasih satrudnika. da se ne povodi za telesnim strastima.

Tada u njima nece ostati vise nista djavolskoga. Tada ce shvatiti da je duzna da spokojstvo trazi jedino u Bogu. pomocu kojih uspesno pocinje da od duse odseca sve neciste pokrete.9. i svaku drugu delatnost. koji u stvari ne proizvode nista bez saglasnosti duse. uzevsi njihovo breme (ili shvativsi silu obaveze). po primeru svetog apostola Pavla: Iznuravam telo svoje i savladjujem ga (1. da bi im osladio stupanje na podvig pokajanja. Uostalom. tako i u pogledu duse. i san.duhovnim naporima i marljivoscu u izvrsenju svih sluzbi (poslusanja) koje se vrse telom. koji proizilaze od pohote srca.34). O tome (da nista ne treba raditi nemarno. uputstva i potporu Duha. 27). preda sebe Duhu Bozijem. znaci da u sebi ima nadahnuce. koji radjaju narocitu zazarenost u krvi. ugadjajuci Gospodu i kidajuci vrazije zamke. On ih neprestano pobudjuje da opterecuju i telo i dusu. Isto tako i Gospod zapoveda Svojim ucenicima u Jevandjelju: Pazite na sebe da srca vasa ne otezaju prejedanjem i pijanstvom (Lk. urodjeni pokreti. Radi toga. Izvodeci pokajnika na podvig na koji ga poziva. Izgleda mi da blagodat Svetoga Duha brze ispunjava one koji od sveg srca stupaju na podvig. ukoliko zelimo da bude plodonosno. trudom i cestim bdenjima. u stremljenju ka savrsenoj cistoti. Druga vrsta pokreta proizilazi od obilne hrane i pica.9. 17. prizvavsi ih. zagrevajuci u njoj revnost za potpuno ociscenje i sebe i tela .Kor. narocito su duzni da se vladaju tako da i oni sa apostolom mogu reci: Iznuravam telo svoje i savladjujem ga (1. navodeci je na necistu pohotu. da stupe u monastvo). sve dok ih ne dovede do savrsene obracenosti ka Bogu. i od samog pocetka resavaju da se drze cvrsto i da ne ustupaju djavolu ni u jednoj borbi sve dok ga ne pobede. u ocajanju ne videci pomoc ni otkuda. Treba saglasno i ravnomerno nositi pokajnicke napore i dusom i telom.27). Duh Boziji mu pruza Svoju utehu i uci ga da se ne vraca nazad. i telo ce poceti da se u svemu pokorava zahtevima uma. 16. u cemu je razvrat. 19. Poznato je da se u telu odigravaju tri vrste telesnih pokreta: Na prvom mestu dolaze prirodni. Duh Sveti ce njegov um nauciti kako da ocisti dusu i telo od takvih pokreta. vec sa marljivoscu i strahom Bozijim) treba da mislimo pri svakom telesnom delu.kako bi i jedno i drugo postalo nerazdvojno u pogledu cistote. Zbog toga i kaze Apostol: Ne opijajte se vinom. 21. i da se dovedu do prvobitnog stanja u kome su bili do pada. On zapecacuje u njih kakve napore pokajanja da nose i odredjuje granice i ponasanje kako u pogledu tela. Radi toga On otvara oci duse i daje joj da uvidi krasotu cistote ka kojoj vodi pokajnicki trud. i podjednako postalo dostojno nasledja vecnoga zivota: telo (da obremenjuju) stalnim postom. pak. U tome lezi cilj obuke pod rukovodstvom Svetoga Duha: da se i dusa i telo potpuno ociste. uceci se neprestano od Duha Svetoga. Monasi koji su resili da dostignu punu meru svetosti i cistote.Kor. ili da skrenu sa puta one koji zele da udju na vrata cistote (tj. i da se ne priljubljuje ni za kakvu stvar ovog sveta. Um ce tada sa vlascu odredjivati i njegovo pice i hranu. uspecemo da ukrotimo svoje telo.. uz iskorenjivanje svega sto je dodala djavolska zavist. On im tek kasnije otkriva taj put u svoj istini (teskoci). 18. otreznivsi se. Pomazuci im u svemu. Ukoliko. nego samo daju da se osete prisutnim u telu. Uostalom. ponovo stane na stranu zapovesti i. i da je jedino na taj nacin njoj dostupan mir. Sjedinivsi se sa umom (ili duhom coveka) radi resenosti za strogo ispunjavanje 16 . zli duhovi ce poceti da ga pobedjuju. 20. a dusu . koji iz zavisti vas kusavaju i probaju da raslabe (monahe) koji teze ka cistoti. I tek kada. oslabi u osecanjima i dopusti nemarnost u odnosu na zapovesti i naredbe o kojima je slusao. Treca vrsta pokreta dolazi od zlih duhova.rdjavo. ako se covek naoruza trpljenjem i nepokolebivom vernoscu zapovestima Bozijim. i podizu borbu protivu duse. Sveti Duh im u pocetku pruza mnoge olaksice. Kada se um udostoji blagodati da moze bez samozaljenja i popustanja sebi da stupi u borbu sa strastima. njihovom Tvorcu. ona ce se iznova ispuniti spasonosnim nastrojenjem. kako bi se i jedno i drugo ravnomerno osvetilo. Ako se budemo srodili sa takvim navikama. da opsedaju citav sastav tela i da ga oskrnavljuju pokretima do te mere da izmucena dusa nece znati gde da se dene.

Onima koji su obdareni razumom prilici da ovo znaju razumno. i ne dopustajuci da mu se u govor umesa bilo sta necisto i strasno. cestih bdenja. do osvecenja. odricanja od svih svetskih uteha. Bog Otac po Svojoj blagosti nije postedeo (Rim. uvek iduci na vrsenje dobrih dela.32) Sina Svog Jedinorodnog. noge. osudjivanjem i uvredama. da se drzi mere u primanju hrane i pica. nauceni Duhom Svetim. kojim vicemo: Ava. Bog je odlucio da posalje Sina Svog Jedinorodnog. da su spremne na pokret jedino radi molitve i dela milosrdja i stedrosti. dobra stremljenja duse izgubila silu i kada ljudi ne samo da nisu mogli da se izbave od grehova i da se vrate u prvobitno stanje. telo se menja. tako i one koje su se uselile u dusu nezavisno od tela. a drugima miris zivota za zivot (2. Kada. izbavljajuci je od svih iskusenja i Svojom miloscu je izvlaceci iz ruku neprijatelja. Oni koji su ovo delo primenili kao sto treba. usled strasnosti ploti i zlobe neprijatelja koji nas napadaju. od glave do nogu. saglasno potrebi odrazavanja tela i ne dopustajuci pohotu i slastoljublje. Dusi koja mu se svom snagom preda.8. jezik. Molim vas imenom Gospoda naseg Isusa Hrista da znate i uvek u mislima drzite to veliko delo Bozije. da stupaju pravo i da se hode po volji Bozijoj. Gospod nas Isus Hristos im je rekao: Vise vas ne nazivam slugama. neprestane molitve. Smirivsi Sebe radi nas. uninije [camotinja] i slicno. Videvsi da su Njegovi ucenici vec dospeli do sinovstva i da su ga poznali. koja ce primiti prilikom vaskrsenja pravednih. da se opet bojimo. Svestedri ce na nju pogledati milostivim okom. smirenja i siromastva duha). 21. ovaj lezi da mnoge obori i podigne u Izrailju. poucavanja u Reci Bozijoj. ni to nije pomoglo i videci da se rana siri i da zahteva odlucno lecenje. Bog je od samog pocetka sazdanja sveta u svako vreme posecivao tvar Svoju i one koji su mu kao Sazdatelju pristupali od sveg srca ucio kako treba da ga postuju. sluzenja svima cistim srcem. Oce (Rim. koje dolazi u svoje vreme. ruke. ne nasladjujuci se povizavanjem. koji ne prestaju da joj pletu zamke. stomak.15).15. uceci je da ne ide za njima i pruzajuci joj silu da ih savladjuje i da pobedjuje neprijatelje. neka zna da ce dolazak Gospoda Izbavitelja njemu biti na osudu.Kor. Medjutim. Nije vam nepoznato da se neprijatelji istine neprestano trude da potru istinu. nego primismo Duha usinovljenja. dakle. Potcinjavajuci se vlasti Svetoga Duha. da budu revnosni u tome da i na delu postanu slobodni (od greha) silom dolaska Gospodnjeg. ovaj Duh ga upucuje da progoni sve strasti iz duse. unapred uzima ucesce u svojstvima duhovnog tela. koji je uci pokajanju. tj.2. 22. Ukoliko. 17 .15). jer sve sto cuh od Oca svoga. usi da slusaju u miru. podigose glas govoreci: Ne primismo duha ropstva.ukazanih zapovesti. da govori samo ono sto je dobro. Kao sto je receno. Medjutim. nego sam vas nazvao prijateljima. Zatim su i apostoli uzviknuli: Mi smo jednima miris smrti za smrt. medjutim. I Duh ga uci da celo telo.2.16). Savrsenstvo dovodi do sinovstva. kada su. Sin Boziji nas je iscelio od dusevnih bolesti nasih i omogucio nam spasenje od grehova nasih. Oni koji su poznali sta su postali u Isusu Hristu. da je Bog Slovo radi nas u svemu postao slican nama osim u grehu. dusa ima vlastite strasti: gordost. istraje u svemu tome. nego ga je predao radi naseg izbavljenja od grehova i nepravdi nasih. objavih vam (Jn. navikava na svako dobro. 23. milosrdni Tvorac ce se sazaliti nad njom radi njenih napora (dugih postova. mrznja. da gledaju sa cistotom. i. Bog je ucinio milost i naucio ih istinskom bogopostovanju kroz pisani Zakon. mereci svaku rec. drzi u poretku: oci. jer sluga ne zna sta radi gospodar njegov. zavist. do izvesne mere. i da bude znak protiv koga ce se govoriti (Lk. gnev. starajuci se da je posredstvom iskusenja ponovo vezu za sebe. Svestedri Bog daje duh istinskog pokajanja i cisti je od svih tih strasti. nego ni da shvate sta im je svojstveno po prirodi i naznacenju.8. I ukoliko se ona pokaze odlucna u svom obracenju i u dobrom povinjavanju Duhu Svetom. Onaj ko ne projavi punu i usrdnu spremnost da ustane (iz greha). Zbog togaje u pocetku Simeon zapevao: Gle. to jos nije savrseno zvanje. kako one koje su se pomesale pomocu tela. postali su Njegove sluge. koje preduzima sa svakom teskobom i nevoljom. koji i jeste Jedinstveni Lekar nas.34).

78). Molim vas imenom Gospoda naseg Isusa Hrista da budete marljivi za zivot svoj i spasenje svoje. revnujuci da prinesete sami sebe Bogu kao cistu zrtvu. Medjutim.8. Zapovesti koje su nam oni dali ustanovile su prekrasno ropstvo u kome mi gospodarimo svim strastima i obavljamo prekrasno sluzenje vrlinama. Gospod nas je izabrao apostole i poverio im blagovest Jevandjelja. kako biste 18 . 26. pak. Gospod nas Isus Hristos ce i nama. kao sto veli apostol (Jev. vide da smo ispravni i da napredujemo u savrsenstvu. Zbog toga se ne lenjite i ne predavajte uniniju. Njegovim andjelima i svima svetima. Oce (Rim. 28. samo nekolicina od njih su to ucinili iz sveg srca. 29.ne moze dostici spasenje.15). 25. To su oni zbog kojih sam zalostan. isto koliko i svedocenju i molitvama svetih. Medjutim. Ipak. uceci ga dolicnom poklonjenju Ocu. jer sluga ne zna sta radi gospodar njegov. 31. prezrevsi silu (svog zaveta). Kada vetar duva u jednom pravcu.24.12. necemo da podrazavamo dela svetih i sledimo njihove stope. slicno pijanim od vina. Medjutim.12. To su oni zbog kojih se radujem. naime. To su oni zbog kojih placem. jer sve sto cuh od Oca svoga.1. 27. Gospod ce biti milostiv i dati mu nevidljivi i nevestastveni oganj koji ce u njemu sagoreti sve strasti i savrseno ocistiti njegov um. Mnogi su se u nasem pokolenju obukli u odecu blagocesca (monastvo). Istoka s visine (Lk. a ponekad zalost ili cak plac. nego primismo Duha usinovljenja. Shvativsi i poznavsi to. Zaista se smucuje dusa moja i obamire um moj zbog toga sto nam je data sloboda da izaberemo i cinimo dela svetih. Tada ce se naseliti u njemu Duh Gospoda naseg Isusa Hrista i ostati u njemu. pali duhom. Vi ste se udostojili velikog dobra stekavsi blagodat koja je u vama. ostajemo neprijatelji Bogu. i da ne dozvolite ovom vremenu da zbog trenutka otme od vas vecnost kojoj nema kraja. buduci da dolazak Gospodnji za njih predstavlja osudu. najzad. To nije ropstvo u kome se mi nalazimo. Gledajuci na nase vreme i pobedjivan ljubavlju prema Isusu Hristu. raduju se. svaki moreplovac moze da pomisli visoko o sebi i da se pohvali. deluju po volji ploti i naklonostima svog srca. duzni ste i da se bez lenjosti podvizavate u ime Onoga koji vas je posetio. i ko svoj um ne uzdigne gore ka Ocu svih .49). i u radosti i veselju ne prestaju da prinose Tvorcu molitve za nas. Drugi. pak. ni tom zemljanom telu da vas lisi Carstva svetlosti koje nema kraja i koje se ne moze opisati. Svim svojim silama se molim Bogu za vas kako bi vam u srca polozio onaj oganj koji je Gospod nas Isus Hristos bacio na zemlju (Lk. pomisljajuci na duzinu vremena podviga. Sluga Boziji je onaj koji se Boji Gospoda i koji cuva Njegove zapovesti. placu i tuguju kad nas vide da smo lenji i nemarni. vec zovite Boga dan i noc da biste umolili blagost Boga Oca.131. A nad trudom onog ko to ucini. Bog svima rukovodi dejstvom Svoje blagodati. zbacili sa sebe odecu blagocesca i postali kao beslovesni. udostojivsi se da steknu izbavljenje koje je doneto dolaskom Gospoda Isusa. kojim vicemo: Ava. necemo um svoj da uzdignemo gore i potrazimo visnju slavu. sve dok mi saucestvujemo u slastima svoje vestastvene ploti. kao Svojim apostolima. niko ne moze videti Boga. Svi svetitelji zale. i da bi vam poslao pomoc odozgo radi poznanja onoga sta treba da cinite. Oni koji pristupe blagodati iz opita ce poznati pokrete Duha Svetog i shvatiti svoje duhovno stanje. Bez cistote. kad se jos vise priblizimo blagodati. oni ce uzviknuti: Ne primismo duha ropstva. da biste mogli pravilno da upravljate svojim namerama i osecanjima i da razlikujete dobro od zla. opijeni strastima. objavih vam (Jn. tek se pri iznenadnoj promeni vetrova otkriva iskustvo opitnih krmanosa. Neki su. Kad nas. vec pravednost koja vodi ka sinovstvu. a mi. Onaj ko iz sveg srca ne omrzne ono sto je svojstveno vestastvenoj i zemnoj ploti i svim njenim pokretima i dejstvima. I Gospod se tada tesi nasim dobrim delima.14).4). da se opet bojimo. ukrepljujuci nas raznim darovima. Medjutim. ni vedjama svojima dremanja (Ps. reci: Vise vas ne nazivam slugama. 30. nego sam vas nazvao prijateljima. ponekad osecam radost. Ne dajte sna ocima svojima.15). kako bismo postali i naslednici njihovih dela i zajedno sa njima dobili vecno nasledje.15. i da biste ga videli. zbog cega je dolazak Gospodnji za njih postao izoblicenje.

On ga nam je na primeru tada pokazao. moleci ga da vam svise posalje Svoj oganj. koji je vrhovni Nacalnik nasih prvosvestenika i istinski Lekar nas. jer mu je milo ono sto u njega seje neprijatelj i zato sto misli da se opravda samo vidljivim delima. 34. I pobojace se protivnici vasi. da bismo se svadjali me:dju sobom i isli jedan nasuprot drugome. premda je iznutra staniste zlog duha koji ga uci svakom zlu. i. znajuci da onaj ko voli svog brata. mi postajemo njihova tela kada nam duse primaju njihove tamne pomisli. jedini koji moze da isceli bolesti nase. Njegovom smrcu smo mi spaseni. buduci da smo se privezali za volju neprijatelja. nego sa ocajnim naporom nastavljaju svoje delo. s obzirom da je u pocetku pokret gordosti bio razlog svrgnuca 19 . zbog njihove prekomerene zlobe i otpadnistva (od Boga). svi koji hoce da budu primljeni u prvobitni cin. znajuci da je njihova sudbina konacno resena i da ce im ad pasti u nasledstvo. iako se. uspece jedino preko smirenja. Desavalo se da su mnogi preduzimali zaista veliki trud u vrlini. oni ne odustaju. Jer. ako ne [namera] da nas nauci smirenju? Da. 32. Telo njegovo ce se ispuniti sramotom. Neka vam daruje bodro srce i duh rasudjivanja kako biste sami sebe prineli Bogu kao zivu i besprekornu zrtvu! Cuvajte se u svako vreme demonske zavisti i njihovih zlih saveta. eto. te cinimo da se prepoznaju u telima. ali su usled nerazumnosti opet pogubili sebe. [Zapazite] Njegove posete i spoljasnjeg i unutrasnjeg coveka i to posto smo.mu postali sveta i neporocna zrtva. nalazite u tami. Mi znamo kako je pala nasa priroda sa visine svoje u dubinu ponizenja i bede i kako ju je posecivao milosrdni Bog Svojim zakonima preko ruku Mojsijevih i ostalih proroka. da sklanjamo svoje uho od rdjavih saveta koje nam dosaptavaju. sa zeljom da istrajemo na svome i da se pokazemo cestitiji od drugih. djavo neprestano pokusava da navede na pad i sve one koji od sveg srca zele da pristupe Gospodu. mi primamo same demone. skrivajuci gorcinu u svojim srcima. Tada cete ugledati coveka koji izlazi iz bozanstvene vode i koji ce uciniti da na vas sidje duhovna kisa. tj. voli i Boga. Osim toga. zlotvora i oca lazi. postavljajuci ih pred lice Gospodnje. vec ste upali u tu djavolsku bolest (nadmenost). rosa Duha Utesitelja. Medjutim. i time i drugim slicnim misle da nas odvoje od Boga.18. da opase Svoja bedra ubrusom. 33.13. uznesite k Njemu svoj um i srce. budete mislili da posedujete vrline. koji se obukao u nase telo i samog sebe predao za nase grehe. To se moze desiti i medju vama ukoliko. i kako nam cine mnogo zla svakoga dana. Time nas napadaju demoni. Umna i besmrtna priroda sakrivena je u truleznom telu nasem da bi kroz njega projavljivala svoja dejstva. skrivajuci u sebi otimacinu. Demoni nisu vidljiva tela. postali nerazumni. Shvatajte i priljezno ispitujte naredbe naseg Tvorca. misleci da ste bliski Bogu i da boravite u svetlosti. premda slovesni. skrivenih zamki i pritajene zlobe. da bismo osudjivali spoljasnjost bliznjega. da bismo vredjali jedni druge. Jer. na primer. buduci da njime vladaju demonske strasti koje on ne odgoni od sebe. da izbegavamo zla dela na koja nas navode. kao od ruke Ilije proroka (3. u samoj stvari. i kako su bezbrojni oblici njihovih zamki! Cak i kad vide da smo poznali svoje strasti i sramotu. kako je u poslednje vreme posetio preko Jedinorodnog Sina Svog. da bismo govorili laskavim jezikom. sebe pravdajuci a druge osudjujuci. Sta je pobudilo Gospoda naseg Isusa Hrista da slozi Svoje haljine. Neka Gospod otvori oci srdaca vasih da vidite koliko su bezbrojne mreze demonske. Svaki covek koji se nasladjuje grehovnim pomislima pada svojevoljno. i poginuce od ruke vase. primivsi te pomisli. I tako. prevrtljive lazi i hulnih pomisli i tananih nagovaranja koja svakog dana ubacuju u nasa srca! [Klonite se] gneva i klevete na koje nas oni podbadaju da bismo se borili medju sobom.4) i opere noge onima koji su nizi od Njega.25). prinesite na njega sve vase pomisli i rdjave savete. tj. koji ce spaliti i ocistiti sve sto se nalazi na njemu. naspe vodu u umivaonik (Jn. gordoscu i ljubavlju prema sujetnoj slavi. Koliko je milijardi zlih besova. Otpavsi od svog nebeskog cina zbog gordosti. niti da progovorimo sa njim. cinivsi ovo telo kadionim oltarom. I zaista. ohladnevsi za dela. oni u nasa srca polazu mrznju prema bliznjemu i to u toj meri da ne mozemo ni da pogledamo na brata svoga. svestenici Vaalovi.car. i to istim putem kojim je i sam pao.

budimo revnitelji dobrih dela. djavo je vise ne napada. duzan je najpre da zadobije strah Boziji. stekao sam prekomereni plac i neutesno uzdisanje. dostojan je prekora i kazne. Videvsi u dusi te divne plodove. Onome ko sebe obradjuje na taj nacin (tj.3. U ovom telu cete biti kao oni koji se vec nalaze u Carstvu (nebeskom). dejstvuje saglasno sa svojom prirodom. Jer. zbog nasih rdjavih dela. delajuci u njegovom duhu. odagnace od vas strah od ljudi i zverova. kako bi bez opasnosti dostigla mesto svog spokojstva. svim umom. pobudjujte srca svoja na strah Boziji.Tim. ognjem revnosti za dobra dela.Z. 36. zbog mnogih demonskih iskusenja. Dusa u kojoj sve ovo sazre. Ako vi zelite da ga dobijete i da ostane u vama. primljen na krstenju. po recima apostolovim: Jer kao sto u Adamu svi umiru. i osim toga vise nista ne treba zahtevati od nase vrline. Nas Gospod Isus Hristos jeste zivot svih slovesnih stvorenja. a ko cini greh. Istrajte u molitvama sa upornim iskanjem iz sveg srca . kako bismo mu prineli sami sebe kao prijatnu zrtvu. istite sa iskrenim srcem dar Duha ognjenog .22). postali dostojni nevidljivog nasledja. koji krsti Duhom Svetim i ognjem. Bojim se da se i na nas ne primeni ono sto je rekao apostol: Koji imaju izgled poboznosti. Pokazimo usrdnu gotovost za svoje dusevno i telesno ociscenje. a od placa hrabrost. dace vam se. naime. podvizavamo da se dusa oslobodi od strasti.i. Bog je privlaci sebi kao miris odabranog tamjana i zbog nje se raduje sa andjelima u svako doba. i. tj. Zbog toga. Od vremena kad je Gospod blagodacu Svojom probudio moj um od smrtnog sna. prinesite najpre telesni trud i smirenje srca. Pomisljao sam u sebi sta bismo uzvratili Gospodu za sve sto je uradio za nas! Andjelima Svojim naredio je da nam sluze. tako ce i u Hristu svi oziveti (1. pocece da donosi plodove u svemu. ne sme ni 20 . smirenje svim srcem. treba da se. primajuci blagodat Svetoga Duha. 37. kao sto veli apostol (Gal. Mi smo dobili imena svetih i obukli se u njihovo odelo. 39. otkrice vam velike tajne. svom dusom i telom.23). 38. apostolima da objavljuju Jevandjelje. Videci kako je najvisi Cuvar opkoljava. cuvajuci je na svakom putu njenom. Ja sam se molio za vas da se i vi udostojite da primite velikog ognjenog Duha. Prisavsi vam. nema nama spasenja ni od koga do od Gospoda naseg Isusa Hrista. I tako. Iznad svega. Sveti Duh ih uci kako da se poklanjaju Ocu u duhu i istini (Jn. poslao je Sina Svog Jedinorodnog radi naseg spasenja. Mi vec ne mozemo da poznamo lepotu (i potrebe) nase duhovne prirode zbog strasti u koje cesto upadamo. primivsi krstenje Gospoda naseg Isusa Hrista. kojim se hvalimo pred nevernim. Ako covek zeli da stekne ljubav Boziju. u Hrista se obukoste. ali nemamo usrdnosti da ih podrazavamo u delima. prorocima da predskazuju. svojstveno nasoj prirodi. zbog nasladjivanja strastima. Znajte da je Sveti Jovan Krstitelj i Preteca krstavao vodom radi pokajanja i radi pripremanja za krstenje Gospoda naseg Isusa Hrista. po duhovnome zakonu. daje nam silu da delujemo sveto. a sile njene su se odrekli (2.4.i dace vam se.5). Onaj ko sluzi Bogu i trazi ga iz sveg srca svog. kojeg sam ja dobio. Ako zelimo da se iskreno priblizimo svome Sazdatelju. koji se god u Hrista krstiste. Mi smo duzni da saglasno svojim silama cinimo dela koja odgovaraju volji Gospodnjoj! To je.27-28). i nebeska radost ce biti u vama dan i noc. sazdanih po Njegovom obrazu. Od straha se radja plac. Telesne razlike roba i slobodnjaka. Ali. Duh Utesitelj.sa neba.Kor. nasa umna snaga je oslabila. covek nece naslediti Carstvo Bozije ukoliko se u njemu ne nadje krajnje smirenje.15. te uznoseci dan i noc svoje pomisli na nebo. Jelisej i ostali proroci. svim duhom. 35. Postavsi za njih zalog nasledja vecnog Carstva nebeskog. kako bi nas opet uzdigao do prvobitnog slavnog stanja. dok su dobre pobude nasih dusa zamrle. ukazanim podvigom) dace se ovaj Duh za svagda i zanavek. zato sto [cini] ono sto je strano njegovoj prirodi. jer taj Duh boravi u pravednim srcima. Sta vise. Na taj nacin su ga dobili Ilija Tesvicanin. Znajte. i ucinio nas dostojnim da dobijemo vecno nasledje. On i nju ispunjuje radoscu. zbog ove velike sile. muskarca i zene odmah prestaju cim se primi ova blagodat. Neka vam Gospod da da shvatite sta je zivot koji ste prihvatili kako biste.

taj zli duh odmah prilazi. i dusa moja ti je kao osusena zemlja (Ps. starajte oko protivljenja duhu sujete. poucih se iz svih dela Tvojih. Oni ne poznaju bozanstvenu sladost. On ne trpi da neko postupa pravedno i protivi se svima koji zele da su verni Gospodu. Molite se da vam Bog da blagodat da sve jasno vidite i razumete. i osladiti vam se sve Bozansko. Potrudite se da dobijete takvu silu. Kad covek pristupa dobrom delu ili prekrasnom podvigu. hladi . dize uvis i plamti kada ljudi duvaju u njega. cisti srce svoje od svih rdjavih pomisli. Nemojte prestajati da se protivite tom zlom duhu. Zato sto na njima ne nalazi ni jednog dobrog ploda.i ona ce mu doci. primetivsi da mu je dusa otezala i ohladnela. Pristupice vam sila Bozija. na njoj nista ne moze naci. kada se pridje blize.52. Na njima se ispunjava rec Psalma koji govori: Bog rasipa koti covekougodnika (Ps. razbuktavajuci u njoj bozanstvenu toplotu. Mnogima on ne dopusta da pristupe vrlini. koji su ziveli u zajednici. medjutim. stupivsi na podvig. on je ponovo vracen u svoj cin. ukazace vam pomoc i ostati sa vama. misljahu da poseduju sladost Bozanske ljubavi. Onaj medju vama koji uvidi da nije obdaren tom toplinom. Protivite mu se i savladjujte ga. jer Bog ne gleda ko je ko. To su oni koji su dugim i marljivim podvigom svoja cula i namere obucili da [razlikuju] dobro i zlo. Boze. buduci da su im dela spoljasnja [samo da ih ljudi vide]. Neprestano se borite da vodite borbu protiv njega kako bi Gospod primio vase plodove koje prinosite pred Njegovo Lice. te ce oni koji ga steknu izobilovati dobrim delima. zeleci da ima udeo sa njim ili da ga potpuno odvoji od tih namera. U svako vreme ce vam pruzati revnost i toplinu. vec se na njih gnevi. Bog im je darovao 21 . i iz dana u dan je ispunjava sve vecom radoscu i veseljem. njenu mirnocu i veselje. ako uvidite da vam se dusa. Bog im je nije podario buduci da nisu ulozili nikakav trud da bi je stekli. 41.5. ponistavajuci njihove plodove. i dobiti smelost u obracanju Bogu. Na isti nacin. Sila Bozija ne dejstvuje u njima zato sto nisu istrajni u delima kojih se prihvataju. On ne slusa. i kako bi vam poslao silu koju daje izabranim Svojim. Tada ce On ispunjavati sve vase molbe. Vi se. danonocni plac i ciste molitve. iako se. sa zeljom da dobiju slavu i pohvalu od ljudi. i iz tvorevine ruku Tvojih se naucih. Sladost Bozanske ljubavi je daleko sladja od saca meda. 40. gotovo je srce moje (Ps. vec ih i isusuje. usled nemara i lenjosti. postali sinovi Carstva i izabrani za bozanstveno usinovljenje. a sta zlo. pa ce vam se olaksati napori koje preduzimate. Njih vara zli duh zato sto svoja dela vrse da bi se pokazali ljudima. Vidite.6). iako je nisu okusili. a drugima se mesa u delatnost. Stecite ovu silu da bi vas se bojali demoni.2). Isto tako postupajte i vi kako biste bili jednodusni u pripremanju srca. iako ih uopste nemaju. O takvim ljudima misle da su bogati plodovima. pak. David je bio krajnje zabrinut kad mu je srce otezalo. Na osnovu takve danonocne brige i staranja. Bog slusa one koji ga ljube i koji ga traze iz sveg srca svog i snishodi im u svim njihovim molbama. da biste jasno razlikovali sta je dobro. Eto i David je. Kod apostola Pavla je napisano: Jaka hrana je za savrsene (Jev. starajuci se da se udaljavate od duha sujete.pozurite da je probudite. Vi.6). Bez sumnje je da ce doci taj oganj i sjediniti se sa vasim dusama. onih koji mu pristupaju sa podeljenim a ne celovitim srcem. svakako steci onaj ko se stara da je dostigne. uz pomoc Bozanstvene svetlosti i ognja. Podigoh Tebi ruke svoje. 14). Tada je on uzviknuo: Gotovo je srce moje.142. plodove trudova svojih prinosite pred lice Gospodnje. Mnogi od monaha i devstvenica. pak. Molbe. prolivajuci suze nad njom. Bog ne samo da ih lisava neuporedive sladosti Svog Bozanstva. misli da je puna slatkih plodova.107. neka se potrudi da je stekne . kada se gleda izdaleka. Mnogo je u nasem rodu onih koji nisu dobili silu koja daje sladost dusi. od koje nista nije dragocenije.5. On ih uci da upraznjavaju vrline i cine dela milosrdja sa sujetom. sve dok se opet nije razgoreo oganj u njegovom srcu. pak. pa cete sva svoja dela vrsiti spokojno i lako. neprestano prinoseci Bogu post. zeleci da zagreju ulje. Bog udostojava takvom silom coveka koji iz zelje za svetloscu Bozijom i Njegovom silom prezire i uvrede i cast ovoga sveta. Nju ce. rekao: Setih se drevnih dana. Ona lici na oganj koji se razgoreva i poprima svoju prirodnu silu. po milosti Bozijoj. Oni lice na smokvu o kojoj se. mrzi sve svetsko i pokoj tela.blizu da joj pridje.

Jer. buduci da sami nemaju nikakvog zara. On je i preko proroka Jeremije rekao: Obrati mi se dome Izrailjev. blazeni Pavle je pisao Efescima: Da vam Bog Gospoda nasega Isusa Hrista. Jer. Govorite da ste gresnici i oplakujte sve sto ste ucinili u stanju nemarnosti. On je blag i otpusta grehe svih koji mu se obracaju. Samo vidi bezakonje svoje.18. 22 . kajali zbog grehova svojih. opet u svom ponasanju dopuste nesto zbog cega ce biti duzni da daju odgovor i za ona sagresenja koja su im vec bili oprostena .50.23). Zbog toga ce blagovoljenje Gospodnje biti sa vama i delovace u vama. Pogledajmo i na Davida proroka.kao sto se desilo sa slugom kome je gospodar oprostio sav dug koji mu je bio duzan. dade Duha mudrosti i otkrivenja da ga poznate. i to tako da ih vise ni ne pominje. Omrznuvsi i svet i svoju sopstvenu dusu i noseci krst. jer sam milostiv. grehe koje nam Gospod otpusta mi smo duzni da zadrzavamo i da ih se uvek secamo. Zbog toga mu je prorok Natan rekao: Vec ti je Bog otpustio grehe tvoje (2. Ipak. ako hocete da dostignete meru u kojoj se nalazi vrhunac savrsenstva. da ih ne bi prevario ni covek ni djavo. prorostva ne prezirite (1.19-20). Pomeni ih ti (Is. sumu koja je bila nistavna u poredjenju sa onom koja je njemu oprostena (Mt. Cim ga je prorok Natan izoblicio za greh sa Urijinom zenom i za greh koji je sa samim Urijom ucinio. i razvratila si puteve svoje (Jer. Necu se gneviti na vas doveka. od roda u rod. nece vam dati da napredujete. kod apostola Pavla je napisano: Duha ne gasite. i mnoge vara zato sto nemaju rasudjivanja i mudrosti.. kojim su u stanju obuhvatiti i Bozansko i covecansko.12-13). bila muska ili zenska. odstupite od svih koji nose takva imena (tj. i necu utvrditi lice svoje na vama. a nemaju tog prozrenja i rasudjivanja.17-18). oni idu za Gospodom.15). Naucicu bezakonike putevima Tvojim (Ps. govori on. u svemu vrseci Njegovu volju.3. a telesni vole telesno. I tako. Kao sto drvece ne moze da raste ako se ne zaliva prirodnom vodom. nepravedno postupio sa drugim slugom. monastva i devstvenosti). vec ce ugasiti i vas zar. nalazi se organ ljubavi. To je on cinio po Svojoj bezmernoj ljubavi prema nama. jer si prestupila Gospodu Bogu svome. daje im sladost i radost. ukoliko stupite u opstenje sa njima. Otac slave. U svim slovesnim stvorenjima. A vi. Jer. slicno njemu. Znajte da se Duh nicim tako ne gasi kao sujetnim razgovorima. tako ni dusa ne moze da napreduje bez nebeske sladosti. To je ostavljeno na spomen svim pokolenjima. kako bi se svi gresnici naucili iz njegovog primera i kako bi se. Boziji (duhovni) vole Bozansko. kad je. zaboravivsi na milost. To [se desilo] stoga sto se nije sazalio nad drugim slugom i sto mu nije oprostio sto dinara. 42. Samo one duse koje su primile Duha i koje su napojene nebesnom sladoscu mogu da rastu. Medjutim. Zbog toga se u njih useljava Bog. koje dusu hrane i obnavljaju. zaboravivsi. i necu ih pomenuti. Saznavsi o tom bogatstvu razuma koje je odredjeno za verne i koje nema granica. te da ce ih radost Gospodnja tesiti dan i noc. jer idu za svojim zeljama. Jer. znajuci da oni koji to budu postigli nece imati nikakvog truda i da se nece nicega bojati. On hoce da se (pomilovani) sami secaju oprostaja grehova koje su do tada ucinili. gospodar je od njega trazio citav prethodni dug koji mu je vec bio oprosten. Prvi ciste svoja srca od svake necistote i od dela ovog prolaznog sveta. Slicno je rekao sam Bog preko proroka Isaije: Ja sam Onaj koji zagladjuje grehe tvoje. Treba da znate da neprijatelj iskusava verne pod vidom dobra. saglasno sa svojim zeljama. iako je dobio oprostaj. i kakvo je bogatstvo slave nasledja njegova u svetima (Ef. i prosvetljenje oci srca vasega da biste znali u cemu je nada poziva njegova.. 1.Car.43.13). kako se ne bi desilo da.mudrost i rasudjivanje u svim delima njihovim. vec je spomen na njih predao i potomstvu. Prema tome. cak i kad dobiju oprostaj. Mnogi od monaha i devstvenica koji zive u opstezicima ne dostizu do te mere. David ih nije zaboravio. nemojte se saglasavati sa njima kad dodju kod vas i povedu razgovor svetskim recima.12. Kod njih je hladnoca. on se odmah pokajao i smirio.Sol. Trud ce im tada biti sladak u svako vreme.25-26). obnavljajuci i kajanje za njih. nikada ih ne zaboravljajuci.5. 43. ma ko oni bili.

kao sto ga je videla krvotociva. Kao sto telo. nije izisao izvan Svoga Bozanstva. U prvom. Ako.45-48). veru odrzah.27). oci (1Jn. decice. 49. Videli su Gospoda i Pilat.Car. tako i dusa. i dodaje: Iznuravam telo svoje i savladjujem ga (1. 48. izobrazavajuci tri stanja 23 .11. prolazi kroz tri uzrasta.. Njome covek treba da bude osvetljen i da nema nikakva tamna uda (Lk. Medjutim. govoreci: Pisem vam. napredak u veri i savrsenstvo. Ko zeli u njemu biti savrsen.10). nego verujucim. Pavle nam savetuje: Tako trcite da. Tu se ona vec priblizila Bogu. Videvsi ga ocima i poverovavsi da je On Bog.. Puno je slave duhovno podviznistvo.2.. Apostol Pavle je video Gospoda kao sto su ga videli apostoli. Trcimo. David kaze: U Tvojoj svetlosti cemo videti svetlost (Ps. Mnogi u gluposti svojoj govore: "Mi smo takodje videli Gospoda Isusa Hrista.27). a ne kao sto su ga videli apostoli. dusa se radja u Hristu. koji je na Njega gledao kao na coveka.8). a ne sa nemarnoscu. kao sto je pisano: Slovo postade telo i nastani se medju nama (Jn. covek ne moze videti Boga. dok imamo vremena u ovom telu. Zbog toga ovaj put treba prohoditi sa paznjom i revnoscu.. Sad me ceka venac pravde (2. Sta predstavlja ta svetlost u kojoj covek vidi svetlost? To je ona svetlost koju Gospod nas Isus Hristos pominje u Jevandjelju. kako bismo dostigli savrsenstvo koje je dostigao sam apostol Pavle.19. kao sto se govori u Jevandjelju.36).54. a ti govoris: Ko je to sto me se dotace. idi u miru (Lk. kao uostalom i srednjeg stanja i savrsenstva. ali kao i svi ostali koji su gledali na Njega bez vere. jedi i pij i okrepi se. pisem vam mladici.14). koja je s verom dotakla Njegove haljine i dobila isceljenje. i Ana. koji su bili s Njim i koji su poverovali u Njega u vreme kad je hodio po zemlji.11. krvotociva je sa verom dodirnula kraj Njegove haljine.. cak do doma Bozijeg (Ps. pak. i nemaju oci da vide Gospoda. ne otkriva Oca Svoga sinovima tame. ne treba da robuje nicem rdjavom. dakle. i koji su sinovi svetlosti. zrelost i starost. O toj duzini je i David rekao: Ko ce mi dati golubija krila da poletim i pocinem (Ps. nego da bi otkrio njenu veru. pocinjuci da veruje. Tada joj je Gospod rekao: Vera tvoja spasla te je. Nemojmo se cuditi sto je nas put vrlo udaljen . To "proci cu" oznacava dugotrajno prolazenje i ukazuje na izvrseni rast duse.Tim.. Ucitelj vaseljene. 46.Kor. carstvo greha zivi u telu. naime: mladost. Gospod Svojim ovaplocenjem. naime: pocetak vere. koje mu je bilo neophodno radi domostroja naseg spasenja. oni su se zapleli u samoobmanu i prevaru.4. Medjutim. nego Bog koji se ocovecio. ali ima mnogo protivnika. i u njoj nema mesta za svetlost kojom se vidi Bog. dobijete. (a on hodjase ka bogovidjenju).35.5). Apostol Petar je odgovorio: Narod te opkolio i gura te. Vidimo da je i onom velikom proroku Iliji bilo receno: "Ustani.7. dok u njemu boravi dusa. Onaj ko je rob bilo cemu rdjavome. zena je sama kazala i priznala da se iscelila. opkoljen gomilama sveta. u dusi se javlja Bog i cisti je zajedno sa telom. skrivena u telu. On ne pisase telesnim prijateljima. cije oci srca je prosvetio poznavanjem zapovesti. Po Svome nedostiznom smirenju. On je pitao: Koje to sto me se dotace. prolazi kroz tri uzrasta. Sin. koji govori: Dobar rat ratovah. jer se njegova dusa nalazi u telu.mi se nalazimo u duhovnom detinjstvu. Sveti Jovan apostol nam je naveo obelezja tog novog rodjenja.8. Gospod je takodje rekao: Niko ne zna sina do Otac.12-14). Tako da su svi na Njega gledali kao na coveka. kao i apostoli". niti Oca ko zna do sin i ako kome sin hoce kazati (Mt. ne zbog toga sto nije znao. dok je ranije njen put bio jos vrlo udaljen od Njega. granica savrsenstva. pak. nego onima koji borave u svetlosti. Zbog toga nisu imali nikakve koristi sto su ga videli.7). Kad u telu prestane da caruje greh. U Psalmu pise: Proci cu do divnog naseljenog mesta. 45.44. Gospod nas Isus Hrvstos je Svoje Bozanstvo pokrio covestvom. i odmah ozdravila od duge bolesti. trku zavrsih. nalazi se daleko od. iako nije bio samo covek.41.7). pisem vam. Medjutim. jer je tvoj put jos dug" (Z. raslabljenoscu i lenjoscu. Apostol Pavle ga je video ocima svoga srca i svojom jakom verom. kao sto su ga videli apostoli. i Kajafa. 47.1.9.

tj. Jer. kako bi i telom i umom i srcem bio izvan smucenja i ljudskog vrtloga. stomak svoj i grudi drzi tako da ne padne na zemlju i da ne pocne da puze slicno zmiji. njegove noge su brze na ispunjenje reci Gospodnjih: I ako te ko potera jednu milju. i spoljasnjim i unutrasnjim. vodi borbu protiv vernih: neka bestidna zena moze kod njega biti veoma snazno oruzje.koja prohode oni koji streme ka duhovnoj oblasti. koje siroko rasprostire svoje varljive zamke. sto i jeste duhovno sagledavanje. jer mu je Bog rekao: Izadji na polje i videces slavu moju (Jez. Ni Svoju slavu Gospod nije pokazao Svojim ucenicima medju ljudima. on se nije suzdrzao. koje su snazne usled podrske neprijatelja. Dusa postaje snazna kada je telo izmozdeno. On je mogao da ga pobedi i usred mnostva. na svoja usta polaze pecat a jeziku ne daje da govori prazne reci. stanjimo tela svoja kako bismo imali snage da se drzimo u poretku. sedne usamljen i zacuti (Plac Jer. Takav je. koje je privukao i koji su mu poslusni.2). svojim usima ne dozvoljava da slusa osudjivanje. vec je rekao: Ko ce mi dati poslednje staniste u pustinji. duzan da opase bedra svoja strogim uzdrzanjem. prorok Jeremija je takodje rekao: Blago coveku koji od mladosti uzme jaram svoj. tamo je i smucenje. koje se obicno razgorevaju od preterane hrane i pica. I prorok Ilija se udostojio da hranu dobija od andjela u pustinji.5. i sila je njegova u misicima stomaka (Jov 40. Sve ovo i slicno sto je bilo sa svetima. 32). je onaj koji je obucio svoja cula i koji im ne dozvoljava da vladaju njime. kako bi istrajao u cistoti. idi s njim dve (Mt. 24 .2728). gde su ljudi. I Jovan Preteca je bio u pustinji sve do dana svog javljanja Izrailju. ali je to ucinio [u pustinji] da bi nas naucio da je u usamljenosti i bezmolviju lakse pobediti neprijatelja i postici savrsenstvo. vec napolje . pobedio i djavola. snazno stegnuo zilu njegovog stegna. telesne pomisli ce biti umrtvljene. Njihovo umrtvljenje se ostvaruje preko umrtvljenja tela.9.na polju.41).11).25. a ne usred narodne gomile. tj. 51. a on nazvan Izrailj. I uopste. Tu on preko nekih ljudi. da ostavim ljude svoje i da odem od njih? (Jer. Zbog toga se starajte da se utvrdite u njoj kao sto treba. usled cega je uvenulo i oslabilo njegovo telo. da bi vas privela vidjenju Boga. U pustinji je On takodje.da podrazavamo one koji su voleli usamljenost. Kada je video cetiri zivotinje koje su pokazivale slavu Boziju. Zbog toga je svako ko se podvizava i naoruzava protiv ovih telesnih pohota. Znajuci kako je Bogu ugodna usamljenost. Jezekilj nije bio u gradu ili selu. Duzan je da pocne da se dovodi u red sagledavanjem i da se naoruza protiv svih rdjavih pohota.22). opet. nego tek posto ih je izveo na goru. bratijo. On ih drzi na uzdi i velikom cistotom ih podvodi pod igo Gospodnje. Istinski duhovni podviznik je onaj koji se stara da je cist u svim udovima svojim. Gospod nas nam je pokazao primer udaljavanja od ljudi i usamljivanja time sto je sam zasebno odlazio na goru radi molitve. vidjenja i otkrivenja takve vrste bila su svetima pokazivana jedino na gorama i u pustinjama. koji se usudio da sa Njim stupi u borbu.3. U svetu nas neprijatelj lakse pritesnjava svojim orudjima. 50. Napisano je da je andjeo. da dostignu savrsenstvo i udostoje se punote blagodati. uvenuce tela nam daje mogucnost da dodjemo do savrsenstva u vrlini cistote. Jer. izgled zivota podviznika. On svojim ocima ne dozvoljava da vide sta lose. ruke svoje pruza na vrsenje prekrasnih dela milosrdja i pomoci. koja gamize na svom stomaku i grudima. kako bismo umrtvili i ugasili pohotu. Na isti nacin i mi treba da ucinimo da uvene nase telo. ili djavolske savete i pomisli koje podmecu djavoli. Ljubav prema telesnim pomislima jeste neprijateljstvo prema Bogu. zato sto ona i nas moze privesti Bogu. I tako.3. Onaj ko zavoli duhovni zivot treba da podrazava Josifovu cistotu i uzdrzanje. onaj koji vidi Boga (Post. koji se borio sa Jakovom. Svakako. napisano je radi toga da bismo se ubedili. Jer. ili da sa zeljom gledaju na zenu. dobro koliko stete moze ljudska vreva da nanese onima koji hoce da ugode Bogu. o kome Jov govori: Snaga je njegova u bedrima njegovim. Tada ce se dusa prosvetiti i postati hram Boziji. ne u gradu ili selu.32. ukoliko savladamo telo i predamo ga u ropstvo dusi. kao preko pomocnika i saradnika. Svako ko zeli da bude istinski duhovan podviznik treba da se postara da se udalji od bucne gomile i da joj se ne priblizava. On. Znajuci.

[Oni imaju pokoj] iako su uzeli i nose igo Njegovo. koji ima iskustva u duhovnom lecenju. 53. I samo nosenje jarma Bozijeg postaje im slatko. verne koji su nepazljivi. Vidimo da dete raste primajuci u pocetku samo majcino mleko. Protivite se djavolu i starajte se da raspoznate njegove zamke. on lako hvata i obmanjuje svojim navodno slatkim mamcem. a njihove savete zgaziti. Veliki uspeh postize on pomocu telesnog pokoja i onoga sto je sa njim povezano. u kojoj nema radosti Bozije. Osim toga. kako bi njima ugasio bozanstveni oganj u kojem je sva sila. ali sasvim drugacije [po dejstvu]. vec bi bezala od njega. Cuvajte se od saveta zlog djavola koji prilazi kao pravdoljubiv. ukoliko ptice ne zagrevaju jaja. vise ne moze da leti. slicno ribaru koji ribu lovi pomocu ostre udice pokrivene mamcem. Tako ono postaje snazno. njegova ishrana i jacanje nisu dovoljno uspesni. On verne obicno ocarava privlacnom spoljasnoscu [navodne] istine. oseca slabost i prima mnoge rane. Tom radoscu dusa raste i postaje pogodna za sve ili savrsena. i njegovo srce smelo izlazi u susret neprijateljima koji hoce da ga napadnu. Znajte da su vam zbog tog ognja koji vam se od Boga daruje. nece se izleci zivi pilici. koja se prilepljuje uz Boga i koja mu je poslusna. on dobro zna da vas ne moze pobediti sve dok je u vama taj oganj. Riba ne zna da je udica pokrivena mamcem. Slicna je dvokriloj ptici koja se uzdize po nebesnom vazduhu. da nista ne primaju od njega. jer nema udela u ognju koji uzdize u visinu. Ka tome je usmerena sva njegova vestina.52. 55. Tako i Bog obuhvata i zagreva duse koje su mu poslusne. 54. i pobediti ih. Jer. i postaje slicna ptici koja. [Stoga ona treba] da se postara da nadje Bozijeg slugu. lepe na izgled. hrabro. da se svima silama odupre svakoj dusi koja dobro sluzi Bogu. kako bi vas prevario i obmanuo. po recima Jevandjelja: Naci cete pokoj dusama svojim (Mt. kako ne bi bio otkriven. ne verujte mu i ne slusajte ga. uz pomoc Boziju. On priprema razne prividnosti. Njih neprijatelj ne moze prevariti. ako vidi da se [verni] od svega toga cuvaju. kao sto veli apostol: A jaka hrana je za savrsene. on sa stidom odstupa. Videci tako da je dusa. treba da nadje pomoc i brigu iskusnog lekara. Nesavrseni ne poznaju ta njegova lukavstva ni ono sto im uporno podmece. Tada postaju neumorni kako u vrsenju vrlina. pobudjujuci ih na duhovni zivot. da bi zavarao srca vasa lukavim oponasanjem istine. Tako i dusa covecija. ako ga u detinjstvu snadje kakva bolest. kao sto smo 25 . buduci da se oni drugacije ne mogu da se probude u zivot osim toplotom. guta mamac i pada u plen. bez svake sumnje mu se ne bi priblizila. Da bi ozdravilo i dobilo moc da odoli neprijatelju. kojim se ona uzdize gore k nebu. ni [kakvog] duha. Najzad. Tada se u njih useljava Duh Boziji. On svoju gorcinu obicno skriva pod vidom slasti. Savrseni ih. koja je inace privlacna. zlim duhovima. Ukoliko se lisi ovih krila. lisena svojih krila. znaju. ni zvera. U toj radosti se i uznosi na nebo. Jer. cija su cula navikom izvezbana za razlikovanje i dobra i zla (Jev. nego doplivava. ozivljavajuci njihov razum i hraneci ih. Makar vam prisao i u obliku svetlog andjela. Od svih stvorova samo ptice imaju krila kao nesto narocito. a zatim drugu kakvu [mekanu] hranu. zato sto radost Gospodnja prebiva u njima dan i noc. dusa covecija lici na pticu jos i u tom smislu sto je toplota sredstvo radjanja ptica. Medjutim. Medjutim. zadobiti radost koja je njena prava hrana. i najzad svaku hranu koju obicno upotrebljavaju ljudi. i uzradovati se savrsenijom radoscu. Na isti nacin i nesavrsene vernike. od djavola pripremljene mnoge borbe sa ciljem da ga se lisite. dajuci im spokojstvo ili mir u svim delima njihovim.11. Kad bi riba znala da ce tim mamcem biti ulovljena. A krila duse koja se povinuje Bogu sastoje se od ceznje ognja Bozijeg. vise se ne gneve zbog ljudskih uvreda i ne boje se ni coveka. i da mu pridje sa predanoscu. Tada ce se ona usprotiviti svojim neprijateljima. Demon dusi nudi mnoge strasti. zbog cega postaje slabo i svaki ga neprijatelj savladjuje i pobedjuje. nikako nemojte sebi dozvoliti da se lisite ovoga ognja. ona nema sile kojom bi se uzdigla u visinu. pak. Hocu da vam kazem na sta lici dusa u koju se uselio oganj Bozanski. slicna ptici kojoj je toplota izvor postojanja.29). niti daju kakvog znaka da ce ga ikad poslusati. On ce je prvo isceliti od strasti. tj. tako i u vrsenju poslusanja i nocnih bdenja.5.14). a zatim vaskrsnuti i nauciti kako ce.

poznato je kako se lovac mnogo dovija da je prevari: dolazi do tog mesta.8. umna zanimanja i bdenja. ni da uzrastete. Oci nasi su i sami tako postupali: povinjavali su se ocima svojim i slusali njihove pouke. Tako djavo postupa sa nesavrsenim Hriscanima koji se. Prema tome. on ih survava sa visine pomocu duha gordosti koji je njima ovladao. Njih su oci.3. da cujes rec iz usta mojih i da im zapretis od mene (Jez. O tome nije razmislila kao sto je trebalo. ni da postanete savrseni. Jelisej Isaiju. ptica leti vazduhom i pravi sebi gnezdo radi odmora i sna na najvisim mestima. kao sto govori Solomon: Neki se put coveku cini prav. svim srcem svojim. On se stara da ih drzi u ubedjenju da su duhovno postali veliki i slavniji od drugih.. Tom hranom on mami pticu sa visine. i to iz potpuno istih razloga. Takvi su slicni pticama koje su sagradile gnezdo na visini. Znajte nasigurno da necete moci ni da napredujete. vec idu za zeljama svoga srca. kao sto je napisano kod proroka Jezekilja: Postavih te za strazara doma Izrailjeva. kao sto je napisano u Premudrosti sina Sirahova: Ne odvajaj se od povesti staraca. uz pomoc Boziju.. Pouke otaca njima su teske. Medjutim. I tako. 25). Pavle Ananiju.rekli. vi ste duzni da podrazavate one koji su bili poslusni svojim ocima. Cuvsi te reci. ponekad 26 . To su i predali svojim poslusnim sinovima. ceo jaram Boziji. i svim umom svojim. sledujuci njihove savete. upravljaju po svojim sklonostima. [Na taj nacin] nikada necete pasti. i uopste. Na slican nacin deluje i djavo. neprijatelj lovi. Ja Hocu da vam ukazem na jedno delo koje jedino moze da utvrdi coveka u dobru i da ga odrzi u takvom [stanju] od pocetka do kraja: Ljubite Boga svom dusom svojom. postavsi propovednici istine u svemu. razastire mreze. naucili svemu cemu su se sami naucili od svojih otaca. ne slusajuci svoje oce i ne savetujuci se sa njima. zadovoljavajuci se svojim rasudjivanjem i misljenjem. Jakov Isaaka. Tako je Isaak slusao Avraama. uzrasli i postali ucitelji. pale u zamku i postale plen. i u svemu ih slusali.4-5). Iz ljubavi. ne razlikujuci dobro od zla. i da nemaju vise potrebe da se obracaju svojim ocima i da ih slusaju. medjutim. Svi oni i njima slicni slusali su svoje oce i ispunjavali njihovu volju. Josif Jakova. slicni sjajnom grozdju koje je nezrelo i oporo.3. iako njegov kraj gleda u adovo dno (Pric. ako zelite da napredujete i da potpuno uzrastete. pa zatim sletele na zemlju. Stoga su poznali istinu. cak i navodna cuda. i baca zrnevlje na vidna mesta. Svi telesni napori. Sve on to cini da bi oni bili spokojni u vezi sa njim. Djavo im stoga namesta razna vidjenja i privide.17).2). I mnogo drugog slicnog cini. i Njemu jedinome sluzite. Misleci da su dostigli savrsenstvo. Timotej Pavla. naucili se pravdi i najzad se udostojili Duha Svetog. Cim ga prime na taj nacin. 56.16. niti da jasno razlikujete dobro od zla. i sva dela Bozija bice vam slatka kao med. pa cete postati kao bogovi (Post. loveci neiskusne Hriscane svojim podvalama. kako bi ih pogruzio u vecu prelest. po Pismu.11-12). puneci njihovo srce gordoscu. oni ne [smatraju da je potrebno da] pitaju svoje savrsene oce koji umeju da razlikuju dobro od zla. Slicno se desava i njima. Tada ce vam Bog dati veliku silu i radost. jer su oni naucili od otaca svojih. U onaj dan kad okusite otvorice vam se oci. misleci da je to istina. jer u svojoj samouverenosti dejstvuju uvek po naklonosti svog srca i ispunjavajuci svoje zelje. Tu ona spava bezbrizno. Tako je on uradio kad se sakrio u zmiju i kazao Evi: Necete vi umrijeti. 57. da postanete bezmetezni u srcu svom i da ni u cemu niste ismejani od vraga. Ponekad im nocu daje snove koji se danju ispunjavaju. znajuci da je niko ne moze dostici i uhvatiti. Eva mu se predala srcem. Oni su. i da su stekli blagoslov otaca svojih. Zbog toga su napredovali. zato sto su uvereni da vec sami sve znaju. te ona slece i postaje plen. I jos vise: ponekad im nocu pokazuje svetlost tako da mesto na kome se nalaze postaje obasjano. Ona je okusila [plod] i dala i Adamu da proba i njih je zadesila velika nesreca: oboje su pali sa svoje visine. I kod proroka Amosa pise: Sta vidis Amose?0n je odgovorio: Sasud (zamku) za lovljenje ptica (Amos 8. Iz straha da ne bude uhvacena na zemlji. uostalom. bice vam lak i sladak. povinujte se ocima svojim i u svemu ih slusajte. Od njih ces se nauciti razumu i u potrebno vreme dati odgovor (Sir. ukoliko se ne budete povinjavali svojim ocima. i zbacujuci ih sa njihove visine. misleci da je andjeo i da ga prime.

Tako ce on postati u potpunosti duhovni serafim i naslediti vecno blazenstvo. koje se vencavaju blagoslovom. 9) jeste izobrazenje vernih dusa. oznacava verne koji zive u svetu i ispunjavaju zapovesti koje vaze za njih. umesto sladosti . I Gospod Isus se vratio u Galileju u sili Duha. Tada umesto hrabrosti oni osecaju teskoce i slabost. naisao na jedan mnogoceni biser. trece . 44). Serafim koga je video prorok Jezkilj (Jez. 58. cas tastinom. Tako i sve koji se. Od zla se radjaju dusevne strasti: osudjivanja.5. nego da bi istrajali u podvigu. Mnogo slicnog vidimo i u ovom svetu: drago kamenje se ne nalazi bez velikih napora.8). trazeci dobre bisere. po prijemu Duha.punih ociju.45-46). oni sve vise jacaju. i kojima primate Gospoda u sebe. sacinjavaju zapovesti Bozije.1. koje se podvizavaju da dostignu savrsenstvo. Coveku koji se resi da se ispravi i pocne da izbegava svako zlo. umesto radosti . On je imao sest krila punih ociju. Kada. ni telo od pohote. pomoci ce Gospod Svojom blagodacu i izbaviti ga od svih dusevnih strasti.13).na lice teleta. Oni ne obuzdavaju jezik. bore i pobedjuju. Ali. koje ne moze da se izrazi ljudskim jezikom. cas svadljivoscu i mnogim drugim strastima. jer ce Boga videti (Mt. naoruzavsi se podvigom p. bdenjem. Mnogi monasi. To i mnogo drugo slicno biva onima koji ljube Gospoda. poprima izgled teleta stoga sto pocinje da nosi teze napore u ispunjavanju monaskih pravila i vrsenju telesnih podviga. Ko izlazi u usamljenost. osim onih koji su se udostojili da se On useli u njih? Duh Sveti ulazi u duse pokajnika. lice coveka. Sveti su trazili ovog Duha i nalazili ga. 59. i to posle mnogo ulozenog truda. Duh Sveti neprestano veje najprijatnijim i najsladjim blagouhanjem. siromastvom i mnogim molitvama. skrusenoscu. pogadjajuci ih skrivenim strelama dan i noc.gorcinu. bice uzdignut na gore Duhom Svetim i videce bozanstvena vidjenja. ponovo ga sakrio. I ko poznaje ovu prijatnost Duha i Njegovu sladost. I sam Gospod nas je. drugo .uzbudjenje. A kada pobedi nevidljive neprijatelje i zavlada nad strastima.Gospod popusta i iznenadjenja na ljude da se ne bi velicali.laca.tugu. kao sto pise u Jevandjelju od Luke: I kada zavrsi djavo sve kusanje. uzdasima. Savrsenstvo se radja od cistote srca. prodao sve i kupio ga.13. postajuci slican onim sestorim krilima . Time ce postati slican orlu: njegov um ce tada videti sve sto sa njim moze da se desi sa sest strana. Starajte se da ispunite sve naredbe Duha. potpuno milosrdje i ostale prekrasne vrline. Duh Boziji pocinje u svemu da ih prati.4. neprestani i nepromenjivi mir. i ne dajuci im mira ni na kakvom mestu. boreci se sa time i pobedjujuci. te otisao i prodao sve svoje da bi kupio to polje (Mt. zasto su nerazumno provodili sve svoje vreme. bio odveden Duhom u pustinju da ga djavo kusa. usavrsivsi se u poretku opstezica. Zato je i receno u svetom Jevandjelju : Blagzeni cisti srcem. u prici o trgovcu koji je. On ga je iskusao svim svojim iskusenjima.2. zatim cetiri lica koja gledaju na cetiri strane: jedno. One su siguran put. prezrevsi savete svojih otaca. ni srce od prljavstine i slicnih 27 . najzad. Ako neko od njih ode u monastvo. kojima ce oziveti duse vase. postaje slican lavu. otide od njega za neko vrijeme (Lk. ni posle dugo vremena provedenog u devstvenosti i cednosti nisu stekli nauku o cistoti zbog toga sto su se. postom. Cistota. O Njemu se govori i u prici o blagu u skrivenom polju. povodili za zeljama svoga srca.na lice orla. Njihov udeo ce biti sa pet ludih devojaka.dusegupci. Bez cistote tela i srca niko ne moze biti savrsen pred Bogom. ne cuvaju cistim oci svoje. ali ni u cemu nije mogao uspeti protiv Njega. i cetvrto . cas gnevom i jaroscu. Prvo lice serafimovo. On je onaj mnogoceni biser o kome se govori u Jevandjelju (Mt. koje lici na lice coveka.13. 60. cas necistom zaviscu. koje je nasao jedan covek. cas osudjivanjem.na lice lava. Duh Sveti ukrepljuje i daje im silu da pobede svako iskusenje. Iz tog razloga njih su savladali zli duhovi . umesto spokojstva i tisine . i stupa u borbu sa nevidljivim demonima. U srcu se nalazi i prirodno dobro i neprirodno zlo. u svemu pobede. Od (prirodnog) dobra (srca) radja se poznanje Boga (strah Boziji) i svetost ili cistota duse od svih strasti (savest). caru divljih zveri. potcinivsi ih sebi. posto je pri krstenju na Njega sisao Duh Sveti u obliku goluba. Iskusenja ni na koga tako ne napadaju kao na one koji su stekli Duha Svetog. Tada nemaju vise nicega rdjavog da se plase. Njihova srca su zauzeta cas gordoscu. mrznja. samouverenost i tome slicno.

Ovo vam pisem iz zelje da se spasete. gotovo je srce moje. Pazite da vas smrtni cas ne zatekne u vreme kad se gnevite jedan na drugoga. pretrpela mnoge bede i muke od njihovih kleveta: nju je. Bozija pomoc ga je sacuvala. Neka medju svima vama vlada mir. gordost. cist. Strpljivo podnosite bede i nevolje na koje god naidjete. Imajte na umu da cete biti ispitivani izvesnom bratijom. da bi zbog njenih kleveta dopao i tamnice. Jer. I Bog ga je najzad uzvisio. a znate da nijedan covekoubica nema vecni zivot koji ostaje u njemu (1. a njihove mrzitelje posramljuje i njima ih pokorava. neporocan dusom i telom. ne bojte se i nemojte padati u uninije. Neka su daleko od vas razdor. sporovi. i naucio kako treba biti istrajan za vreme borbe. Zapevacu i pevacu u slavi mojoj (Ps. Po Bozijem blagovolenju on nije pao pod pritiskom svih tih nezgoda. nedruzeljublje. i oprostice vam se (Lk. ni kidanja tela. Ali. neophodnog za paljenje svetilnika.6. neka se pozuri da se smiri pred Gospodom. On to popusta zato sto je neophodno da sluge Bozije okuse borbu. Stedite jedni druge da postedi i vas Bog. slicno Josifu. ocistio pomocu bede i patnje. podsmevanje. ni zverova: njoj je najzad Bog darovao radost u srcu i nagradu za trud. Za sve blagodarite da biste dobili nagradu od Gospoda. A ko okleveta bliznjega. koji su ga mrzeli. 62. pokorio pod noge svoje. sve dok se ne navikne da istrajava u dobru u svim slucajevima . po blagosti Svojoj. odolela pohoti dvojice bezakonih staraca. polazuci svu nadu na Gospoda. sam Bog uzvisio na kraju njenog podviga.cista nevesta Hristova. zatvorila usta krvozednih lavova. useljava se gnev Boziji. neka se raduje.Kor. posto ih je oprobao. kleveta.mana dostojnih placa.11. postavivsi ga glavom Egipta i svih njegovih oblasti. da biste okusili radost svoga truda . Stoga. zena gospodara kod koga je sluzio ga je mnogo mucila.25.2).. 61. ispituje ga i cini iskusnim u borbi srca kako se vise ne bi vracao na misli i secanja o nepravdama i ponizenjima kojima su ga ljudi podvrgavali. Oprastajte. on je bio uzdrzljiv. uvrede. i porazio sve njene neprijatelje. da djevojku cistu privedem Hristu (2. i da postanete slobodni i verni . koji je pravedni Sudija i Nagradodavac. Jer. Zlato se mnogo puta cisti ognjem kako bi postalo sto cistije. 63. ili buduci podvrgavani vredjanju od strane svojih satrudnika.12). da se ne biste ubrojali u covekoubice. stojte cvrsto. jer je On Zenik svih dusa. kad vam se desi nesto slicno. ni ognja. jer je verom ugasila plamteci oganj. vec ih je strpljivo snosio. Zbog toga se oni necisti zadovoljavaju samo jednom lanenom haljinom. mrznja.15).37). U obitelj u kojoj se pojave takvi pokreti. kad su podlegli mrznji i prodali ga kao roba. zato sto bez Njega nista slicno ne biva.Jn. Zbog toga se i lisavaju nebeskog jeleja. po Pismu: Svaki koji mrzi na brata svoga jeste covekoubica. uzajamna blagonaklonost. krotak. On je i bracu svoju. zla zavist. smirenom i pred Bogom i pred ljudima. kao sto je rekao prorok David: Gotovo je srce moje. i nije se plasila ni rana koje su joj naneli njeni roditelji. kako veli apostol Pavle: Jer vas obrucih muzu jedinome. ko ne bude ispitan iskusenjima. Tek posto je video da junacki podnose bedu i patnje polazuci nadu na Njega.od Njega se nece udostojiti casti. Zenik im u svoje vreme nece otvoriti vrata Svoje bracne odaje. skorbima i nevoljama od blagosti Bozije. Sva ova pomenuta lica i njima slicna nisu nikada u pocetku svoga podviga i borbe odbijali cast od Boga. 28 .slicno blazenoj Suzani koja je pokazala junacki otpor. vec uznosite blagodarnost Gospodu za sve. Gospod im ukazuje cast Svojom Bozanskom pomocu. i neka sve svoje preda Gospodu. ljubav prema Bogu. Stedite ga i ne trosite ga u neradu.. Istrajte u trpljenju i ne dajte da oslabe vasa srca kad naidje kakva beda. Bog ga nije ostavio. najzad. cisti coveka mnogim iskusenjima. posredstvom uvreda i nepravdi. i posramila sve neprijatelje. On ce im. i blagodarite za njih Gospodu sa velikim smirenjem. neposlusnost. trudom. kao sto je receno u priciici o ludim devojkama. Boze. slicno Tekli koja je imala u sebi jos vise junackog duha. istina. reci: Zaista vam kazem. koga su braca gonila iz zavisti sto im je bio pretpostavljen po zelji njihovog oca: kad su hteli da proliju njegovu krv. vec se smiravao pred Bogom i na Njega polagao svu svoju nadu.2). Na isti nacin i Gospod. buduci svagda gotov na svako dobro delo pred Bogom. ne poznajem vas (Mt. 3. nego posle. koja je samo slika devstvenosti. tastina. Znajte da je nas zivot na ovom svetu veoma kratak. Ko pretrpi klevete.107.

iako njime idu samo malobrojni.4. vec su svi poginuli od vode zbog svoje lenjosti i nepokornosti. Zbog toga su i poginuli. da bi se od vas udaljile strasti. Jer. treca od Boga. Gospodaru! Otvori nam. govoreci: "Ja sam nadvladao tog brata i nema mu milosti". Uklonimo se od sirokih vrata i prostranog puta koji vodi u pogibao.11-12). Zle pomisli koje vas muce sa korenom vadite iz srca. Medjutim. Osim toga. U zdahnimo zbog sebe samih. nije mala stvar za coveka da stalno i u svemu upoznaje volju Boziju. Isto tako ni zli. kao sto je napisano. rasudjivanjem. vec samo tuge i zalosti. Njihov koren je mrznja i zavist. poboznoscu. kako spoljnjim. po zakljucavanju vrata. druga od coveka. neuspavljivog crva i neugasivog ognja. Djavo ponekad u njih unosi radost i veselje. obucen je u bracnu odecu i hodi u zapovestima Duha. da bismo se izbavili od onog strasnog mucenja. Uveravam vas da onaj ko ne ostavi volju srca svoga. vise nisu mogli da udju i da budu sa pravednima. kako se u vreme nevolje ne bi nasao bez jeleja. kao sto nas uci Pismo (Ef. upravlja po svojoj volji. vec samo ona koja dolazi od Njega.cu nasledivsi Carstvo. ne poznajem vas (Mt. Volja koja dejstvuje u coveku jeste trojaka: prva je od djavola. Tada ce se savrseno medju vama projaviti blago doma Bozijeg. One su tada sa placem uzviknule: Gospodaru. bice krepljen i pomagan. Ispitajte sami sebe. ljubavlju prema bratiji. Neka se niko od vas ne hvali po svojoj gluposti. Ona ce njegovu dusu uputiti na divna dela i pred njim pripremiti put koji je Gospodu ugodan. Onaj koji tako zamislja i govori neka zna da je predao svoju dusu u ruke smrti. Istrajte u svakom smirenju i trpljenju. To im se desilo jedino zbog lenjosti. tada ga nece moci kupiti. Drzite bratstvo na jednom mestu i uredjujte ga u miru. mrsko i Bogu i ljudima. i vise ih nije otvarao da sinovima ne bi dopustio da vide uzasan prizor kaznjavanja necastivih. koja je sladja od meda i puna svake radosti. jednomisliju. Noje ih je tokom trista godina. i vi cete ga imati sa radoscu i veseljem. strahom. Prve dve Bogu nisu ugodne. i ne pokori se Gospodu kroz poslusanje svojim duhovnim ocima . mada mnogi njime idu. mirom. I potom. zato sto hodi po volji Bozijoj. i mnogo drugog pogubnog i stetnog ce navesti na njega. Usavsi u kovceg sa svojim sinovima i njihovim zenama. Jer. tako i unutarnjim. Cuvajte se da vas zalazak sunca ne zatekne u gnevu. placa i tuge kojima nece biti kraja. Ko bude hodio po volji Bozijoj. Onoga ko jos nije sasvim spreman za [Carstvo].i neka trazi oprostaj od svoga bliznjega. Zbog toga verujucem ili sluzi Bozijem ne prilici da ih ima. smirenju. ne odbaci od sebe sve svoje imanje i bogatstvo. krasite se verom. u tome nema [prave] radosti. 29 . niti da je ispuni. vec ce biti ostavljen demonima koji ce se nastaniti u njegovo srce. vec ce biti lisen i poslednjeg blagoslova. ne odrekne se potpuno od samoga sebe. smirenjem.26). Tada mu se nece moci usprotiviti ni jedan neprijatelj. strahu Bozijem i molitvama. 65. i samo volju Boziju zavolite. kao uostalom ni pet ludih devojaka. ljubavlju. i sa svim ostalim sto je bilo sa njim. ko sve ovo ima. i oplakujmo sebe iz sveg srca dan i noc. Oni koji idu ovim putem pravi su poslenici i dobice svoju nagradu za svoj trud sa rados. Oni ce ga uciniti slabim i nemocnim u svim delima. Te dve strasti poseduju najvece zlo. ni dan ni noc mu ne dajuci mira. buduci da nije od Boga. medjutim. da biste istrebili svaki zametak nedruzeljublja. Udjimo na uska vrata i podjimo tesnim putem koji vodi u zivot. molim da se ne predaje neradu sve dok jos ima vremena. nadom.25. premda se probudise i rastrcase. a oni ne marahu niti ga slusahu. ni u cemu nece imati Boziju pomoc. 66. prizivao na bolji zivot. Jer.nece moci da spozna volju Boziju. stenjanja. Noje je zakljucao vrata zbog vode potopa koja je poslana na one koji cine zlo. sve dok je gradio kovceg. odbacite sve sto je tudjinsko. A on odgovarajuci rece im: Zaista vam kazem. Ko se. da bi ga Gospod postedeo. 64. Jer. Navescu vam i drugi slican primer. vec se radi o prividu. Probudimo se iz sna dok se jos nalazimo u ovom telu. Njegovo nasledje bice mesto placa i skrguta zuba. U onome sto lici na radost nema istine. ne nadjose nikakve koristi jer je gospodar doma vec bio ustao i zakljucao vrata.

Jer.2. Stoga. kao sto nam je i nalozeno: Gradite spasenje svoje sa strahom i trepetom (Fil.3).18). Ljude gorde srcem Bog nenavidi. sve dok sa sebe ne zbaci ovo telo. Sve se rane zalece.11.67. On je ispunjen radoscu i u njemu boravi Duh Boziji.66. Ime Boga napisite pred ocima srdaca svojih kako bi u vama neprestano odjekivalo: Vi ste hram Boga zivoga (2. Podvizavajmo se za cistotu do smrti i na svaki nacin se cuvajmo od skverne pohote: narocito se cuvajmo gledanja zenske lepote. 69. Svi gresi su mrski pred Bogom. kao sto je pisano: Straha radi Tvoga primismo u utrobu.15. A ko se povinuje Gospodu.2). Ukoliko.24. Idite dalje od nje da se na vas ne bi prognevio Duh Boziji koji zivi u vama. Ako te iskusenik u razgovoru zapita za nesto spasonosno za dusu. Ako budete trpeljivi. oskrnavljuje telo. a rana od jezika je neizleciva. On je otrovniji od zmijskog jezika. Prema tome. pobolesmo i rodismo duh spasenja (Is. pak. svojstvenom djavolima. ustanimo pokajanjem i pristupimo Onome koji je dosao da trazi ovcu koja je izgubljena u grehu (Lk. treba da verujemo u Gospoda naseg Isusa Hrista da mu se poklanjamo i da smo mu poslusni. zla pohota razvraca srce i pomracuje um. neka se barem pobrine da nije mnogorecit (Jov. muke i patnje. 71. Ko se povinuje svojim ocima. nego da ce ovde biti iskusenja.2.18). Ko je obuzet necistom pohotom. Strah Gospodnji cuva i ogradjuje coveka. da ne bi umnozio grehe. smirila se do krajnjeg stepena. savrsen je i bogopodoban. pogubljuje dusu. Ko se ne boji Boga. Hodimo u strahu Gospodnjem. Ko je nezlobiv. i da bi svaki od vas sa radoscu mogao reci: Primio si me zbog nezlobivosti i postavio me pred licem Tvojim zanavek (Ps. a tamo nagrada. Ovaj zivot je pun podviga i iskusenja. koja nam je sisla odozgo. poslusni i pokorni svojim ocima Gospod ce vas nagraditi prekrasnim uzdarjem. zato sto mnogoreciti covek u sebi ne ostavlja mesta Duhu Svetome.Kor. Jezik neopreznog ogovaraca pokrece djavo.40. uspostavi vlast nad jezikom svojim i ne mnozi reci. Ne idite za pohotom ociju svojih. Visokouman covek je svima mrzak zato sto su mu dela razmetljiva. tvoreci Njegovu volju u svako vreme i u svakom trenutku. da bi vas Gospod nas Isus Hristos primio kod sebe. i prinosi mnogo neispravnih pomisli: pobudjuje na neprijateljstvo. Nemojmo biti robovi necistih strasti i sramne pohote. lako pada u mnoga zla. Zbog toga on upada u mnoge grehe. Strah Gospodnji iz duse iskorenjuje sva lukavstva i grehe. Kao sto oganj sagoreva velike sume ukoliko se zanemari. Zavolimo smirenje da bismo mogli uzvikivati: Vidi smirenje moje i trud moj i ostavi sve grehe moje (Ps.48. Onaj koji hodi sa gordoscu srca. niti se raslabljujte srcem Jer.26.29). steknite smirenje i nemojte hoditi sa gordoscu srca. 70. Naterajmo se da postavimo jaku strazu oko svojih usta. 72. a smirena i skrusena srca nece poniziti. a ako pita o necemu od cega nema koristi. ali je od svih najmrskija gordost srca. Ko urazumljuje ili savetuje gordoga. zato sto budi 30 . jer sam ja krotak i smiren srcem.12). Pozurite da steknete nezlobivost i prostosrdacnost svetih . ruzna rec je gora od otrova. Sama ljubav Bozija. zavist.4). 74. Pre svega. u Jevandjelju Gospod nas govori: Naucite se od mene. koje Bog nenavidi. budi kao gluv koji ne cuje i kao nem koji ne govori. Gospod nam nije rekao da cemo ovde biti nagradjeni. i svojim ocima se povinuje. teskobe. po nagovoru djavola i padnemo. razdor. Bog preko proroka govori: Na koga cu pogledati ako ne na krotkog i cutljivog i na onoga koji se boji reci mojih (Is. sudeonik je djavola. Polozi prst na usta svoja i uzdu na jezik svoj. kako ni o kome ne bismo govorili nista rdjavo. 16) i mesto obitalista Duha Svetog. tako i zloba koja se pusti u srce. 73. jer je ona slava andjela Bozijih. po reci psalmopojca. Ko ne moze da cuva svoja usta i jezik. To je trud koji se pominje pred licem Gospoda. povinuje se i Gospodu. 75. mrznju i slicne zle strasti. Cuvaj se covece.13).11. Svetog Davida proroka (Ps. A. koje opterecuju telo i donose mu bolest. odgovori mu. lici na onoga koji sipa vodu u probuseni sasud ili koji prica ptici u letu.13). metez. i naci cete pokoj dusama svojim (Mt. pred Bogom je slican stoci lisenoj razuma. 68. zamrzimo nepristojno oko i trazimo cistotu.

i nemoj se stideti da otkrivas grehe svoje duhovnome ocu. Bezi od tastine. Nasuprot tome. Gospod je rekao da ce cuvati tvoje puteve ukoliko budes cuvao svoja usta (Pric.118. na osnovu koga moze reci: Divim se Tvom poznanju o meni (Ps. i mnogo slicno tome. i ne umru sa placem i jecanjem. ili reci mudrosti. ucestana nocna bdenja.3). na koju svaki zaseda bez njenog protivljenja. 31 . jer je razvaljen i zapusteo. rekao: Nemam zapovesti Gospodnje (1.6. Nad takvom vrstom ljudi djavo izvrsuje sve svoje prohteve i celokupnu svoju pokvarenost. seje pometnju i zlobu medju mirnima i rastura velikobrojne zajednice.44).3).10. molitve. Cuvajte se. Jer. osudjivanja drugih i pridrzavajte se cutanja. ostavljeno slobodnom izboru onih koji imaju sile da ga ponesu. Gospod nas u Jevandjelju veli: Tesko vama kad stanu svi dobro govoriti o vama. 78. rec Gospodnja ulazi u dusu verujuceg kao sto voda brzo tece po strmoj zemlji.25). koji nema revnosti za bogougadjanje. i nemarni. da nas ne nazovu nemarnim i lenjivim.23-25). On ih vuce gde god hoce. da ne bismo zbog toga poginuli.6). U svoje vreme on ce biti proslavljen gore. Ukoliko on ponekad i posrne zbog zamki kusaca.svadju i ogorcena neprijateljstva medju bratijom.19). covek od svega toga ne postize nista osim sramote i prekora. Vise se trudimo da steknemo slavu svetih i njihovo siromastvo. da ne biste pali pod vlast neprijatelja.138. Ona coveka pobudjuje na veliki trud: post. Ono je. naime. nemojmo se hvaliti sve dok ne dospemo do prolivanja krvi. davanje milostinje pred ljudima. sve dok ne dostigne istinsko poznanje. jer su mnogi pali zbog nje. Bezbrizni.22). Medjutim. a od drugoga proizilazi slava i blagodat (Sirah 4. sladje od meda ustima mojim (Ps. te on postaje mesto pokoja Duhu Svetom.21. da bismo zasluzili onu slatku pohvalu Boziju: Blazeni siromasni duhom. revnost i bodrost ce ga odmah podignuti.5. 76.18. Psalmopojac David je rekao: Slatke su grlu mome reci Tvoje. prekoreva ga ili poucava. podvizavajmo se do same smrti protiveci se tastini i odsecajuci njene ljute izdanke. kako ne bismo bili dovedeni do pogibli. Blazenim treba nazivati samo onoga koji je pobedu stekao trpljenjem. boravi blizu Boga i Njegovih andjela. 77. sve dok se ne prevrsi njihova nepravda. da se Onaj koji nas je sazdao ne bi prognevio.5. i njegovo je mesto na visini. Pobrinite se da ocuvate revnost i nikada je ne napustajte. i jos: Odluke Bozije su draze od dragog kamenja (Ps.103). Ko istinu propoveda nevernome. skorpija i zverova. On nije imao zapovesti stoga sto ne mogu svi poneti to tesko breme. 81. ili se zapleli u mreze tastine. nece ni primeetiti kad padne po djavolskom iskusenju. jer je njihovo Carstvo nebesko (Mt. zato sto je srce njegovo zestoko kao kamen. nijedan umetnik se ne hvali svojim delom pre nego sto ga zavrsi. Nemoj se stideti da cinis ono sto je saglasno sa voljom Bozijom. kao i Lazar.10). Jn. dakle. Ko voli cutanje. buduci boraviste guja. Jer. I tako. Ne starajmo se da pokazemo na sebi bilo sta znacajno. a stid iz koga se radja greh ometa ispunjavanje zapovesti Bozijih. pak. Nemaran lici na razvaljeni dom ciji su stanovnici rasterani. i nemoj kriti delo istine. Culi smo da je blazeni Pavle. a slavu koja je od jedinoga Boga ne trazite (Lk. Pobudjen sazaljenjem prema nasim dusama. Boj se neverja. dosavsi do rasudjivanja o devstvenosti. Ne boj se objavljivati ucenje Gospodnje. On ce srecno dovrsiti svoj put i udostojiti se da u miru udje u pokoj svetih. Ta prekrasna revnost i briga coveka podizu od svih padova i povreda i stite ga. Sveto Pismo nas uci da ima dve vrste stida: od jednog se radja greh. lici na coveka koji dragocene perle baca u dubinu mora. 79. koji je svima odvratan i proklet. i jos: Koji pretrpi do kraja taj ce se spasti (Mt. Stid od cinjenja greha jeste pravi i spasonosni stid. Nad revnosnim i bodrim strasti nikad nece zavladati. Gospod nas Isus Hristos je u Svom Jevandjelju rekao: Trpljenjem svojim spasavajtpe duse svoje (Lk. On je slican ukrocenoj i zauzdanoj mazgi. O njemu se niko ne stara. Budimo bodri i stalno zagrevajmo blagu revnost u domu uma svoga.Kor. Sa kakvom onda samo revnoscu treba da se potrudimo i pretrpimo da bismo dostigli ono sto nam je pripremljeno na nebesima? Uostalom. Takvo je stanje nemarnog.7. Istinski je blazen onaj koji bdi i ispunjava zapovesti Gospoda naseg Isusa Hrista. demona tastine ima neobicno mnogo. 80.26.13.

Ukrasena svim tim. Vrlinski zivot imaju pobozni ljudi. kada se dusom priljubimo uza sve to i kada se upletemo u teskoce koje zbog svega toga nastaju. 82. 7. bilo bi neumesno da lekarima. na nasu korist. Obican 32 . vec cemo smatrati da sve sto dozivljavamo jeste ljudsko i da ce sve to pobediti vrline koje su u nama. Slovesni nisu oni koji su izucili izreke i spise drevnih mudraca. u cistoti tela. ma sta njega samoga zadesilo u zivotu.kako da mu blagodari za Njegovo promisljanje i upravljanje svim sto postoji. niti ces ikoga koriti.12). gordost srca i ljubav prema svemu sto je djavolsko. devstvena duso. Iz nase samovoljne zelje napaja se smrt. ciji je um bogoljubiv. odnosno sta je svojstveno i korisno dusi. Sticanje novca i njegovo izdasno koriscenje smatraj kratkovremenom mastarijom. trpljenje i slicno. da bi zablistale vrline i da bi nas Bog uvencao. kao sto govorimo u molitvama: Srce cisto ucini u meni. u cistoti ociju. a da Bogu zbog onoga sto nam izgleda neprijatno budemo neblagodarni i da ne shvatamo da se sve zbiva po Njegovom promislu na nasu korist. poznanje Boga i vera u Boga jeste spasenje i savrsenstvo duse. ili nepodnosljvim. te ono sto je rdjavo i po dusu stetno izbegavaju. Ona stomak kaznjava postom. onda ropcemo na Boga. Najgore strasti duse su pohota. Ukoliko ne budes cuvala svoj jezik. budes starala o mnogim jelima i ako se budes divila sebi (buduci zauzeta sama sobom). One se suprotstavljaju i protive teskocama koje nas snalaze i pomazu nam. gledajuci na one koji su gori od tebe kako se oslanjaju na reci i novac. seljacima i sticanju stoke. Znaj da je vrlinsko i bogougodno zivljenje iznad bogatstva. Ne treba govoriti da coveku nije moguce da vidi vrlinski zivot. II POUKE O DOBROJ NARAVSTVENOSTI I O SVETOM ZIVOTU U 170 POGLAVLjA[1] 1. to nije za sve lako. Uzdrzanje. Mi obicno pogresno upotrebljavamo rec slovesan (razuman) prilikom primenjivanja na ljude. nezlobivost. kao ono sto je odvaja od besmrtnosti. a ono sto je dobro i za dusu korisno usrdno istu i cine uz veliku blagodarnost Bogu. u cistoti jezika. pak. telesne pomisli. 5. nego ces za sve blagodariti Bogu. Ovoga se ne secaju oni koji su nerazumni dusom. 3. sa ispravnim pomislima pred Bogom i u cistoti srca u medjusobnom odnosu. a sta joj je tudje. i tvoj veliki trud ce biti uzaludan. neces uzdisati. dobili smo od Boga kao velike vrlinske sile. o kojima je napisano: Blazeni su neporocni na putu. utoliko je srecniji. ili bolnim. nego da to nije lako. I zaista. nista vise necemo smatrati teskim. ona je zrtva bez poroka i skverni. bices posramljena u svim delima svojim. ne prepoznajuci sami sebe. tj. 2. Slovesan covek posmatra samog sebe i proverava sta mu prilici i koristi. Pravedno hodimo putem kojim su isli sveti. 4. Devstvenost od sebe udaljuje zenska osecanja. Jer. koji nam daju i gorke i neprijatne lekove. Ako se budemo vezbali u njima i uvek ih budemo imali pri ruci.1). u cistoti nogu. celomudrenost. Jedino njih uistinu mozemo nazvati slovesnim ljudima. buduci marljiva za bogosluzenje i uzdrzavog jezika. buduci da ne mora da brine o mnogome . 6.o robovima.50. Tako on izbegava ono sto skodi dusi kao tudje. i duh ispravan obnovi u unutrasnjosti mojoj (Ps. budemo blagodarni za nase telesno zdravlje. u cistoti ruku. Ona daleko od sebe odgoni nepomirljivo roptanje. i oni koji ne shvataju da sve biva na dobar nacin. Ukoliko je covek umereniji u zivotu. uzdrzljivost. bices pusta za sve vreme svog zivota.Neka se niko od devstvenika ne hvali devstvenoscu zato sto je ona blagodat samog Boga. Ukoliko se. u cistoti usiju.118. slavo[ljublje] i neznanje. Istinski slovesan covek ima samo jednu brigu: kako da bude poslusan i kako da ugodi Bogu svih. nego oni koji imaju slovesnu dusu i koji mogu da razlikuju dobro od zla. onako kako treba. ni roptati. a mi ostajemo zabludeli u tami grehovnog zivota. On se samo jednom uci . mrznju prema ljudima i svetsku slavu. Budes li to neizostavno imao u secanju. koji hode u zakonu Gospodnjem (Ps. I zaista. Boze. Jer.

Slaba dusa propada i prlja se od zloce. Kao sto kormilari pazljivo usmeravaju brod da ne udari o kakav podvodni kamen ili kakvu stenu. roptanje. ubistvo. Ona ljubavlju umilostivljuje Boga i istinski mu blagodari. Jer. zabludu. Covekom nazivamo ili onoga ko je slovesan ili onoga ko se da popraviti. krotost i uzdrzanje dusama ljudskim jesu sreca i dobra nada. ali bez vaspitane duse i bez ikakve vrline u zivotu. Uspevsi u tome. ukoliko je ukrasen vaspitanjem i vrlinom u zivotu. 13. drugi bakar. Zaista. One koji hoce da se podvizavaju u vrlinskom. od beslovesnih [zivotinja] bismo se razlikovali samo po drukcijoj telesnoj gradji i po drukcijem glasu. Kao sto kormilari i kocijasi uspevaju u ispravnosti. Njegova priroda se menja i on je sklon tvaro [ljublju]. Naprotiv. bolest. u stvari. misleci da ce mnogobrojnost zlih njih same osloboditi krivice. Sve njeno stremljenje i sav njen razum ka Njemu su usmereni. nikako se ne mogu naci medju besmrtnima. posedujuci i dobre i rdjave misli.um je okrenut svetu i izmenjiv. blagorazumni covek shvati da je [naznacen za] besmrtnost i neka omrzne svaku sramnu pohotu. verujuci napreduje ka nepropadljivosti [tj. Tako i mi koji slusamo o dobrom. covek ukrasava odgovarajuce vestastvo i tako pokazuje svaku vrlinu . bogatas plemenita roda. 12. Slovesnost je nesto sto nam zaista pripada i cini nas dostojnim da se nazovemo ljudima. tako i oni koji se ne staraju da zive vrlinskim zivotom propadaju. slikare i vajare. gnev. koje se u ljude useljava zbog samovoljne nemarnosti. 33 .jedan obradjuje drvo. Uistinu slovesna i bogoljubiva dusa odmah prepoznaje sve sto se tice zivota. nemoc. jesu uzrok svih zala. 15. 9. nezasitu lakomost. Nevespitani i neznalice misle da su reci [o vrlini] smesne i nece da ih slusaju zato sto se pomocu njih obelodanjuje njihova nevaspitanost. naime. naprotiv. kukavicluk. presazdaju ljude. onaj ko hoce i ko je shvatio da mu je moguce. a ne samo telesnim gradjom. uzivanje. jer nepopravljivost i jeste necovecna. po ugledu na umetnike. neznanje. zahvaljujuci staranju i priljeznosti. zaborav Boga. Oni koji su se saziveli sa zlom. Isto tako moramo da kazemo da stvaraju ljude i oni koji razvratnike preokrenu na vrlinski i bogougodni zivot. a treci zlato i srebro. 16. Po misljenju blagorazumnih ljudi. ukorevanje. treba da se pokazemo ljudi slovesnom dusom. poboznom i [po Bogu] slavnom zivotu. a sta da izbegavaju. oni. Bogoljubiv um. a rdjava secanja neka odsecaju od svoje duse. 8. koja u sebi sadrzi blud. bes. Neka. Za onoga ko je u stanju da pripitomi nevaspitane i da ih navede da zavole pouku i vaspitanje. laz. treba da pokazuju vrlinsko i bogoljubivo zivljenje i da se kao od zamki klone svih rdjavih uzivanja. kaznjava zlo. zavist. pa i rob. Nepopravljivoga. dakle. na neki nacin. lenjost. na osnovu samih dela. Jer. 10. obicno nazivamo necovekom. jeste srecan covek. treba reci da "stvara" ljude. zavedeni zeljama. nije drugo do nesrecnik. on ce lako spoznati ono sto se o Bogu [da spoznati]. Bog promislja o onome ko ga svim srcem i svom verom postuje i [daje mu sposobnost da] pobedjuje gnev i pohotu. kao sto i slucajan siromah. Kao sto stranci lutaju po putevima. uzrocnicu smrti medju ljudima. pohlepnost. bol. a oni bi hteli da svi budu slicni njima. tako i oni koji su revnitelji vrlinskog zivota neka brizljivo razmatraju sta treba da cine. covek treba da se podvizava u naravstvenosti i da zivi kao sto prilici. vrlinskom i bogougodnom vladanju. ne treba ceniti po izvestacenoj naravstvenosti ili laznom zivljenju. 11. zalost. Neka drze da su im istiniti i Bozanski zakoni na korist. 17. Isto tako se i oni koji zive raspusnim zivotom upinju da svi budu gori od njih. 14. obmanu. Oni. To i tome slicno kaznjava bednu dusu koja se odvaja od Boga. cistom zivotu]. Takve treba izbegavati. Kad bi nas napustila slovesnost [umnostj. nepromisljenost. mrznju. tako i oni koji se trude da zive dolicnim i vrlinskim zivotom treba da paze i da se staraju da zive dolicno i bogougodno. naprotiv. gordost. Baveci se nekom vestinom. grabljivost. Pohota i gnev.

Takav covek se ne boji demona. slovesne ljude krasi stidljivost i celomudrenost vecma nego device. zavisti. naime. 25. i po osmehu i po nacinu provodjenja vremena. ali niti umeju da se njima posluze. Dobar covek je onaj ko poznaje Boga. seti se da ljudi koji ispravno misle i koji zele da dolicno i bezbedno ocuvaju ono sto se njih tice. ali ne na osnovu njihovih reci nego na osnovu njihovih spasonosnih i dobrotvornih postupaka. u svemu pobedjujuci pohotu i ne odustajuci od molitve. i po glasu. prolaze kao oni koji poseduju lekove i lekarske instrumente. prevare. naci ce ga. Jer. u njoj se sve izmenilo i poprimilo pristojan izgled. vec pravu i istinsku slavu. a sta zlo. Uz uporan trud i staranje covek to moze postici. 24. Bog je dusu stvorio slobodnom i samovlasnom da cini dobro ili zlo. Jer. ne dolikuje da sudi o tome ko je dobar. i nepoznavanje Boga. obmana. Slobodnim ljudima nemoj da smatras one koji su nekim slucajem slobodni. 31. To uvek imaj u vidu. nazivati uistinu slobodnim zle ili raspusne nacalnike. Slovesna dusa se trudi da se oslobodi raspustenosti. pa ces ustanoviti da nacalnici i vlastitelji imaju vlast samo nad telom. 30. kao trezvoumni vratar. Slovesnim ljudima nije potrebno da slusaju mnogobrojne razgovore. 26. Kad god te napadne neka dusevna strast. ne moze ostati nepobedjena. I bolesnici otkrivaju i prepoznaju u lekarima svoje spasioce i dobrotvore. nista ne zna. Slovesna i vrlinska dusa prepoznaje se i po pogledu. vec jedino na sebe. Bogoljubiv um jeste svetlost koja obasjava dusu kao sto sunce obasjava telo. niti to dozvoljavaju onima koji od toga ne prezaju. pa makar zbog toga i mucili telo. niti ce ga ikada [Bog] poznati. Istrazivanje najboljeg zivota i staranje za dusu ljude cini blagim i bogoljubivim. kao i svake prazne i lazne slave. Tako ljudi ponovo dospevaju u zivot i u vecnu svetlost. ukoliko izostaje dolicno i bogougodno delanje duse. Stoga se njima ne treba pokoravati ukoliko naredjuju da se ucini ubistvo ili neko drugo bezakonje i nepravda na stetu duse. Sloboda i sreca duse jeste prava cistota i prezir prema onome sto je privremeno. Uzrok sviju zala jeste prelest. Njen bogoljubivi um.u lice. Nema koristi od izucavanja nauka. Onaj ko trazi Boga. Oni su robovi strasti [vezanih za] tvar. 19. dok je vrlina duse pouzdan i neukradiv imetak. To su dela demona i lukavog [covekovog] proizvoljenja. i po opstenju. Oni koji teze ka vrlinskom i bogoljubivom zivotu treba da se oslobode gordosti. i po hodu. bogoljubivi i nepokolebivi um jeste uspon i put ka Bogu. Onome ko ne ume da razlikuje sta je dobro. 21. Nacin da se dodje do bogopoznanja jeste dobro. nadmenosti. Oni ne ogovaraju odsutne. ali ne i nad dusom. U svemu pobedjujuci svoju zelju. 32. Oni koji se zavaravaju ovozemaljskim nadama. Ne treba. izbegavajuci zelju koja ga vuce ka gresnim uzivanjima.18. 23. 27. i da se trude oko ispravke svog nacina zivljenja i misljenja. niti zapadaju u opasnosti niti imaju potrebe za cuvarem. 28. Podsecaj samog sebe na to da treba neprestano da se pokazujes [slovesan]. Oni koji zive sa malim i skromnim podvigom. 29. kad je rec o gresima koje smo ucinili. nego one koji su slobodni po nacinu svoga zivota. odlucno sprecava ulazak rdjavim i sramnim secanjima. a ko rdjav. i koji zadovoljstvom ne smatraju sticanje novca i propadljivih stvari. koji vode [poznanju] volje Bozije. U razgovorima neka ne bude nikakve grubosti! Jer. nikada nemojmo bacati krivicu na prirodu ili na nekoga drugoga. grabljivosti i slicnog. Dobri i bogoljubivi muzevi kore ljude za zlo samo kada su prisutni . niti im je do toga stalo. 22. Bogatstvo moze biti pokradeno i oteto od silnika. vec samo korisne. A ko nije dobar. dusa koja hoce da lenstvuje. Istrazi i ispitaj. a do detalja znaju sve sto treba ciniti da bi se zivelo najboljim zivotom. i to na osnovu cestitog zivljenja i delanja. 20. Prema tome. oni lako pronalaze put ka Bogu. Jer. Ona i po smrti spasava one koji su 34 . Jer. hvalisavosti.

a zatim i da dato (ukoliko se trazi od nas) treba rado i blagodarno da vracamo. pak. Ako ovako budemo razmisljali. vremenom. govori. i odvajajuci se od Boga. ili dece. naime. On 35 . nerazumni dusom. napustajuci bozansko i besmrtno usinovljenje.je stekli. smatrajuci da je za njih nedosezan i nedokuciv. poboznost i krotost obozuju dusu. pak. koja im je po prirodi od Boga podarena. Takvi ljudi se. nesrecnom i kratkovremenom telesnom srodstvu: oni kao beslovesni misle ono sto je telesno. 43. Ako i ne budu mogli da do kraja steknu spasenje na osnovu vrline. neprestano i izobilno cini sve sto je Bogu ugodno. Onim sto je privremeno oni se sluze koliko je potrebno i koliko daje i hoce Bog. ali ne i proizvoljenje. jedino telo hrani. iskustvom. cak i kada je posredi nesto veoma oskudno. Slovesan covek u stvari jeste bogougodan covek. Dobar i bogoljubiv covek. Razboriti ljudi treba da posmatraju koliko u sebi imaju snage i pripravnosti koju donosi dusevna vrlina. 33. 36. koji je jaci od svake vlasti. koji uistinu poznaje Boga. 38. Jer. Kada. prinude i sile. Osobina je dobroga coveka da svoju slobodnu volju ne prodaje za novac. uostalom. vec treba da ispitaju svoju snagu i da se postaraju o sebi. vec jedino upornim staranjem. bavljenjem. uzdrzanje. sto i pokazuju svojim delima i vrlinskim zivotom. trude se da i svojim misljenjem imaju srodnost sa Bogom i Spasiteljem. kao ono sto je vestastveno. koja je stvorena samovlasnom. jer ga je [takvim stvorio] Bog. govori malo.strpljivost. Oni koji gubitak novca. Tako prema lepoti i svakoj po dusu stetnoj zelji [treba da pokazuju] uzdrzanje. nego ce mu um biti usredsredjen na ono sto je nebesko i vecno. [sve u ovom] zivotu je slicno snu. One za njih i jesu prava svojina i vecna sladost. 39. valja najpre da znaju da treba da budemo zadovoljni onim sto nam Bog daje. Vlastodrsci koji prisiljavaju coveka da vrsi necasna i za dusu stetna dela ne mogu da zagospodare njegovom dusom. blagost. pa makar kolicina i bila znatna. blista i [izdaleka] se prepoznaje. 35. Posluzivsi se. dobrocinstvo. necim sto nije nase. podvigom i ceznjom za delanjem dobra. opet ga vracamo [Onome cije je]. ili nekog drugog imanja. ne treba da nam pada tesko. naginju ka mrtvom. a prema poruzi i gnevu . Tako treba da bude i sa ostalim. Istinski ljudi treba da se trude da zive bogoljubivo i vrlinski. Nestalnima i neobrazovanima ne dolikuje da poucavaju slovesne ljude. raskosna ishrana. ili bolje reci vracanje. zahvaljujuci trudu i zelji postace bolji. a masta bogatstva je neizvesna i kratkotrajna. slovestan covek nikada nece zavoleti nista zemaljsko i nisko. Samo malobrojni. da bi njihov vrlinski zivot zasvetleo medju ljudima. Vecina. prema bolu i neimastini . savrseni i slovesni ljudi. staraju se da steknu dusevne vrline. Nemoguce je da covek odjednom postane dobar i mudar. koji ponajvecma cuti. u skladu sa unutrasnjom snagom. Oni koji streme vrlinskom i bogoljubivom zivotu. a nikako gori. smatraju za nesrecu. Nesposobniji ljudi ne treba da ocajavaju. samo ono sto je neophodno i Bogu ugodno. Covek se po slovesnosti [svoje duse] sjedinjuje sa neizrecivom Bozanskom silom. da odustaju od bogoljubivog i vrlinskog zivota niti da ga zanemaruju. retko nalaze. Slovesan covek je gospodar [svoje volje]. 40. Jer. raspaljujuci se uzivanjima. 41. dok je po svome telesnome [sastavu] u srodstvu sa zivotinjama. 42. 34. Oni mogu da vezu telo. Nikakvo lisavanje. prisiveno na belu haljinu kao ukras. tj. ili slugu. Oni sve upotrebljavaju sa mnogo radosti i blagodarnosti. ljudi. nece nas obuzimati mastarenja o bogatstvu i o ostalim uzivanjima. Kao sto parce porfire.nezlobivost. 37. pa da se pripremaju i suprotstavljaju napadima strasti. Oni dusu svoju zbog prohteva svlace sa nebesa u provaliju. A ni to nije mala korist za dusu. tako se i oni revnosno staraju da steknu dusevne vrline. Misleci na zajednicarenje i opstenje sa Bozanstvom. Dotle poznanje Boga.

utoliko vise moramo da se trudimo da izbegnemo dusevnu smrt. coveka stvorio je za gledaoca i blagodarnog tumaca Njegovih dela. 36 . a zli demoni se uvlace u pomisao i navode je na nepodobna dela . nije moguce da postoji telo bez zla. Nebeska bica su besmrtna usled dobrote koja u njima postoji. veruje Bogu i zna da sve sto postoji predstavlja tvorevinu Njegove volje. 54. A od duse koja se uprljala zlom. tako je nemoguce da sve sto se vidi i sto jeste postoji bez Boga. Usled toga nerazumno mnostvo ne samo da ih mrzi. pak. onaj ko ima na umu ono sto je nebesko. dusa ga mrzi kao kakvu najsmradniju zver. sama dusa se odvaja od Boga. Covek treba da zna da Bog sve moze i da Svemogucem nista nije protivno. niti im se mnogi dopadaju. Bog se okrece ili.[zna] da je volja Bozija (kao uzrok svih dobara i izvor vecnih blaga za ljude) da se covek spase. vec propasti duse. bolje receno. Oni koji poznaju Boga ispunjeni su dobrim i blagim mislima. te um tada razmislja o dobru i radja bogoljubive reci. Stoga. Ljudi ispunjeni zlom i opijeni neznanjem ne poznaju Boga. a druge da im sluze. Kad ulazemo svako staranje i vestinu da bismo izbegli telesnu smrt. kao dusa u telu. 46. 55. Postavsi svesna zla. Taj nesrecnik i jadnik niti uvidja niti shvata sta mu je na korist. niti su trezveni dusom. Jedne je stvorio da ljudima posluze za hranu. vise mu se ne pokoravajuci. 48. kao sto losa voda upropascuje izvrsna vina. koji shvataju istinu. svetotatstvo i tome slicno. sagledava i proslavlja Sazdatelja koji je sve stvorio coveka radi. Oporavivsi se od toga bremena. a prenebregavaju ovozemaljsko. te zele ono sto je nebesko. Jer. Bog je zivotinjske vrste proizveo Slovom Svojim za raznovrsne potrebe. Jer. A Bog se umom [poznaje]. pak. znajuci da ono sto mnogima izgleda zlo za njih predstavlja dobro.uopste i ne veruje da svet predstvalja delo Bozije i da je nastao radi covekovog spasenja. neznanja Boga. Smatramo da su koji ljudi tesko shvataju ono sto je za njih korisno i sta znace reci o dobru. tj. Kao sto je nemoguce da telo postoji bez duse. Cistu dusu kao dobru Bog obasjava i prosvecuje. ne treba se bojati te smrti. Naprotiv. Njihova dusa nije prosvecena. ali je ocigledan u vidljivoj [stvarnosti]. Zasto je stvoren covek? Zato da. bica postala su smrtna dobrovoljnom zlocom koja u njima postoji i koja se u nerazumnima umnozava lenjoscu i neznanjem Boga.na preljubu. tj. na demonska dela. neka se ljudi potrude da ne pomru kao beslovesne zveri. Oni. Smrt za ljude koji je [pravilno] shvataju jeste besmrtnost. 49. 51. 45. Zlo je [postalo] strast vestastva. 47. odustani od prepirke i popusti mu buduci da mu je um okamenjen. Kada naidjes na nekoga ko se rado prepire i protivi istini i ocevidnosti. Svog ljubitelja ono zarobljava. Prema tome. Ali. misli da je zlo nesto sto ga krasi. dok je za neznalice koji je ne shvataju zaista smrt. 44. drzeci ga kao suznja. Njima je nacin [ponasanja] postao zverski i oni Boga ne znaju. tako i losi razgovori kvare ljude ciji zivot i misljenje krase vrline. pak. vec naprotiv. dusa poznaje Boga svih. 53. Shvativsi to. nije vidljiv. Zemaljska. dok onaj ko to ne razume . imaju umrtvljenu slovesnu [sposobnost]. ubistva. ne videvsi i ne pojmivsi Boga i dela Njegova. [u stvari] bolesni. Tako Bog vencava dusu koja je pobedila strasti zla i vestastva. vec im se i podsmeva. To je za dusu strasno. te pocinje da gleda na telo kao na neprijatelja i protivnika. slovesna dusa sa sebe stresa breme vestastva. On. ali se ipak bestidno prepiru. dakako. 50. te se raduje. 52. pak. Jer. rado trpe nemastinu. A um koji privlaci ljubav Boziju jeste nevidljivo dobro koje Bog zbog blagog zivota daruje dostojnima. otimanje. Samog. zla. On je iz nebica sve sto je hteo sazdao i sve tvori Slovom Svojom ljudima na spasenje. tj. Takvi ljudi niti se mnogima dopadaju. zlo voli onaj koji ga ne shvata. Oni. onome ko hoce da se spase nista nije prepreka osim nemara i lenjosti duse. shvativsi sve sto je Bog stvorio.

staranja. svaki nas ud gresi kada po svom proizvoljenju . za svoj greh okrivljuje svoje poreklo ili nekog drugog. neosetno sam sebe kaznjavao. Slobodan je onaj ko ne robuje uzivanjima. On je uvek uz tebe. nije greh bezazleno gledati. svaki telesni pokret se gasi.cini zlo umesto dobra. Isto tako. Na isti nacin i ljudski plodovi blistaju tek posle podviga. Koliko li tek mi treba da se trudimo da neprestano. zelja radja uzivanje. Greh je. Mozemo. Vojnici cuvaju polozenu zakletvu vernosti kesaru zato sto ih on hrani. ne dopustajuci dusi da se spase. i ko razboritoscu i celomudrenoscu gospodari nad svojim telom. Odvojivsi se. Nije greh jesti nego jesti bez blagodarnosti [Bogu] i jesti nepristojno i neuzdrzano. vec gnevno. nijedno mesto niti bilo kakva tvar. nego streme ka vecem. Njega Jelini nazivaju kucnim demonom. Ako li nekim ljudima budes izgledao pobozan. protiv svoje volje. samo ako hocemo. uzdrzavanja i strpljenja. upotrebljavajuci nepotrebne ili pogrdne reci. 60. Jer. naime. 66. Stoga budi zadovoljan onim sto jeste da ne bi. znaj da se pored tebe nalazi andjeo koga Bog odredjuje svakom coveku. Nalazeci se negde prinudno. dalje. I kao sto predugacke haljine ometaju takmicare pri trcanju. 57. mi osudjujemo dusu svoju. kisu i staranje. ne obuzdavati jezik i ne podsticati ga na blagodarenje [Bogu] i na molitvu. nemoj verovati samome sebi dokle god si u telu. citavo telo ce mirovati. po kojima ono sto se ima jeste lose. da zivimo bogougodno. premda nas i privlace. mozes odjednom istovremeno da imas u vidu razna mesta i da razmisljas o njima. mozemo. gordo i nezasitno. Kao sto nam je Bog dao culo vida da raspoznajemo vidljive stvari. sve vidi i mrak ga ne ometa. Ljudi koji nisu zadovoljni onim sto imaju za opstanak. 65. tj. vec zahtevaju vreme. buduci neblagodaran. 61. Delo neosetljivog coveka je da. pak. Buduci samovlasni.56. da ne bismo bili bescasni i porugani pred licem Bozijim na buducem sudu. blagodarimo i ugadjamo Bogu koji je sve sazdao coveka radi? 64. Ako se staramo da uklonimo svoje telesne mane da nam se ne bi smejali oni koji su pored nas. 58. a ne da izaziva bilo kakve rdjave misli. Koliko li tek to vazi za Boga koji sve vidi kao zrno gorusicno i koji sve ozivljava i hrani kako hoce. cak i mimo svoje volje. dok samovlasno koristi rdjavu rec ili cini lukavo delo. Ne postoji. tako i zelja za prekomerenim imetkom sprecava duse da se podvizavaju. tako nam je darovao i slovesnost da mozemo da razlikujemo sta je korisno za dusu. pa i da se spasu. od misli. Ako posumnjas u to da Bog vidi svaki tvoj postupak. 62. Zajedno sa njim i Bog je prisutan na svakome mestu. sa velikom blagodarnoscu se zadovoljavajuci onim sto mu Bog daje. Niko nikada ne moze da nas protiv nase volje prisili da 37 . Blagodarnost Bogu i cestit zivot jesu plodovi kojima covek ugadja Bogu. pa makar to bilo i sasvim oskudno. razmisli o tome kako ti.prenebregavanje ovozemaljskoga. Ako dodje do saglasnosti izmedju bogoljubivog uma i duse. predaju se u ropstvo strastima koje uznemiruju dusu i unose u nju pomisli i mastarije. Kada zatvoris kucna vrata i ostanes u kuci sam. vremena. Tu postoji jedan jedini put . niti smatraj da si icim ugodio Bogu. ne slusati mirno.a protiv volje Bozije . neucutnim ustima. nego je greh gledati zavidljivo. utoliko vise treba da se svom silom staramo da se iscelimo od dusevnih strasti. vec lukava [dela] koja cinimo po proizvoljenju. covek se oseca kao kaznjenik u zatvoru. nego na ogovaranje. Ljudi nista ne smatraju casnijim od reci. Nisu gresi ono sto biva po prirodi. 59. 63. sta je belo i koje je crna boja. Tako. Medjutim. da ne izvrsimo rdjava dela. On nikada ne spava i ne moze se prevariti. niti da se sjedini sa Bogom. jelo sluzi tome da se telo odrzi u zivotu. Znaj da coveku nije lako da se do kraja sacuva od greha. Zemaljski plodovi ne radjaju odjednom. Ukoliko dusa ushte. i u nasoj je vlasti. vec za ubistva i za pljacku. i kada ruke ne sluze za vrsenje milostinje. buduci covek i prah. istrajnosti. Rec je tako silna da njome i blagodarenjem sluzimo Bogu. u kojoj nije prisutan Bog kao Onaj koji je od svega veci i koji sve drzi u Svojoj ruci.

neka se trudi da se dize . bilo licno. ako zatreba. nego ako pobede sve takmicare. Znajuci to. u zivotu nam valja umrtviti udove u odnosu ne sve zitejsko. Gnev. Duzni smo. buduci da je trulezno i vestastveno. Bog te je stvorio samovlasnim [slobodnim]. izgubljivo i lomljivo. Jer. a ni venci koje Bog daruje dostojnim ljudima. ne znajuci da je smirenoumlje ispred svih vrlina. Nemojmo se odluciti za cestit i bogoljubiv zivot radi pohvale covecije nego. i to ne samo u odnosu na telesne strasti. Tako se podvizavajuci. radi same pravde. treba pouzdano da znaju da je sve u ovome zivotu po prirodi propadljivo. i ubilacke [namere] i ostalo ovakvo. vrlinski i bogougodni zivot. 72. ili . kao kakvi slepci. da ne postoje strasti. 73.sve do poslednjeg daha. pate od slepila. ipak. zasto li bezumno trcimo. naime. bicemo ljudi dostojni Boga. a ne po rasudjivanju i po pravdi. U nasoj je vlasti da celomudreno zivimo. slep vodic i nerazuman savetnik. 67. Tako. ni da prihvatamo postupanje onih koji se [prema krivcima odnose] previse milostivo. pa i da ih. ali da se obogatimo vec nije. opet. Oni koji se takmice na olimpijskim [igrama] ne dobijaju venac ako pobede jednog. ne bi postojale ni vrline. Stoga njima i ne treba poklanjati paznju. 68. naprotiv. Ukoliko. zli treba da budu kaznjeni radi samog dobra i radi pravde. Mrtvac se. ili trojicu. 78. 77. ukoliko u zivotu pretrpimo male i kratkotrajne nevolje. da krivce vracamo [na pravi put]. svakog dana imamo smrt pred ocima nasim: sve sto je ljudsko neizvesno je. vec da ustane i da se opet bori. 75. ne smeju da padaju u malodusnost zbog onog sto se desava u zivotu. ili dvojicu. U stvari. Razboriti ljudi treba neprestano da se secaju da cemo se. dakle. ostajuci u padu. i praznu slavu. Uostalom. i otimanje i zavist. da ne bi bila ismejana kao plasljiva.ne hteli. mozes biti slobodan i nepodlozan strastima.radi zelje za bogatstvom? O. 70. Slovesna i podviznicka dusa ne bi smela odmah da klone i da se uplasi zbog strasti kojima je podlegla. otudjivo. mozes biti rob strastima. posle smrti nasladjivati najvecim uzivanjem i vecnom sladoscu . Ako hoces. i niposto da ne ukoreva Boga zbog toga sto je sazdao telo. uostalom. 76. bogopoznanje i vrsenje dobrih dela. nikako ne treba da se na njih gnevimo ili ljutimo. Telesni podvizi jesu dusespasonosna orudja vrlina. naprotiv. Ljudi ne treba da poseduju nista izlisno. Ko pobedi telesne strasti. dejstvuje samo po strasti. kao sto je ispred svih strasti stomakougadjanje i zelja za zitejskim [stvarima]. ne treba da bude malodusan ako padne i ne treba da ocajava. nego i odnosu na dobitak. vrlinski zivot izaberimo radi spasenja duse. vencava se nepropadivoscu. Stoga vaspitana dusa treba da rado pokazuje uzdrzljivost i strpljenje u takvim stradanjima.cak ni onda kada njihovi postupci nisu nista drugo do zlodela koja zasluzuju kaznu. starajuci se da se ovenca. nepromisljeno ne bismo dospeli u isto stanje. 71. nikad nece brinuti o bilo cemu zitejskom. cije sticanje. naprotiv. 69. imaju vise no sto im je potrebno. i svako ko zeli da od Boga bude ovencan. 74. i poruge. treba da vezba dusu svoju u celomudrenosti. Znaj da su telesni bolovi prirodno svojstveni telu. i hranu. bilo preko drugih ljudi. ziveci kao andjeli na nebesima. Bogatstvo je. i nije u nasoj vlasti. Zivotne muke cine da muzevi i dostojni podviznici od Boga dobiju venac. Duse onih koji ne vide sta im je korisno i ne znaju sta je dobro. naime. tj. da i sami. pak. Jer. Ne treba se gneviti na one koji grese . Uznemirena ovozemaljskim brigama i 38 . hteli . Ne treba.Stoga borac protiv strasti. koji zeli da dobije venac od Boga. Jedini bezbedan i neukradivi imetak jeste [imetak] duse. a ne radi vlastite strasti gneva. i ako hoces. Medjutim. Upropascuje svoju neosetljivu dusu onaj ko bogatstvo upotrebljava na zlo i na slasti. I koliko god da se desava da pada.cinimo zlo. a rasudjivanje im je pomuceno. Jer. kaznjavamo. Sta dakle? Zar treba da osudimo svoju dusu radi kratkovremenog privida bogatstva.

dusa skrece sa dolicnog [puta]. 39 . krotak. To znaju istinski slovesni ljudi te. pak. Takvo drzanje je znak duse koja se spasava. izvezbani u vrlinama i bogoljubivim mislima. vec samo dela ucinjena u zivotu . 83. pri cemu nikoga ne treba osudjivati. a kada je jako i zdravo . A pobozan je onaj ko ne zeli tudje. mirisa. Ne treba mrzeti one koji su zaboravili dobar i bogougodan nacin zivota i koji ne misle u skladu sa pravim i bogougodnim dogmatima. Tako. Covek koji pomocu razboritosti i stalnog razmisljanja dobro vojuje u duhovnom boju i savlada i pobedi strasti. uzdisanja. nepromisljenima izgledati smesan. Onaj ko ima bogoljubiv um zna koliku dusevnu korist i poboznost radja ovakav zivotni stav. nezavistljiv. Oni koji se svom silom upinju da steknu privremeni imetak i. castoljublje. 86. Sve se to desava u dusi. bezobzirnost. Jer. pomirljiv i tome slicno. 80. Covek postaje obraz Boziji kada zivi ispravno i bogougodno.i osecanja duse uzivaju zajedno sa njim. kao obraz Boziji. uostalom. bes. ne odnoseci sa sobom nista od zivotnih uzivanja i bogatstva. jeste rdjav". Naprotiv. dobar. Nase dusevne vrline nas vode ka vecnim dobrima. kada se telo posece. Jer. a neki u nedostatku postelje moraju da spavaju na podu. neverovanje. Bolje je tragati za zlom u sebi i razmatrati svoj sopstveni nacin zivota. 84. ne mareci za smrt niti za gubitak sopstvene duse. Razmisljajuci o Bogu. straha i placa. slicno se slicnome raduje. Shvatajuci to jasno. dok telo ne sastradava dusi. cini mi se. Svi odlaze iz ovoga zivota kao iz krcme. i oni hrcu u snu kao i oni koji spavaju na postelji. darezljiv po svojim mogucnostima. zavist. dok se dusa premislja. u zoru ustaju i oni koji su imali postelju i oni koji je nisu imali. cineci dobro. telo se ne premislja. smrt prihvataju bez. Coveku je. Preko ovih pet cula bedna dusa pada u ropstvo svojih sopstvenih strasti. bilo zla. imaju naklonost ka zlim delima. ostaje po strani. vise nece biti napadan. noseci samo svoj prtljag. Ne trudi se da mnogima govoris reci o poboznosti i cestitom zivotu! Ovo ne govorim iz zavisti. postupaj krotko i. koji je sagresio.bilo dobra. ne moze da ostvari ukoliko se ne oslobodi [svega] zitejskog. Ima pet telesnih cula: culo vida. budi pobozan. Neki od gostiju u ubogim krcmama dobijaju postelju za prenociste. Medjutim. dvoumljenje. [Tada] svi zajedno izlaze iz krcme. Prihvativsi zlo kao dobro. jer premisljanje jeste bolecivo osecanje duse. pitajuci se da li je Bogu ugodan. pa cak i sasvim retke slusaoce. Oni ne misle o patnji koju ljudima posle smrti nanosi zlo.mastarijama. Istinski covek se stara da bude pobozan. nemoj nikome olako da pretis smrcu. A kada prodje noc. neukradivi imetak duse jeste ugadjanje Bogu pomocu slicnog. Sta nas se tice da li je neko drugi rdjav? 87. celomudren. u sebi nema [nikakve] vrline. Stoga bogoljubiv covek nikoga ne kori za ono u cemu i sam gresi. Imajuci vlast u rukama. 82. secajuci se njene neizbeznosti i izbavljenja od ovozemaljskih zala. sluha. On. Ono. tudje sve sto je stvoreno. prezire sve to. Isto se zbiva i sa svim ljudima koji dolaze u ovaj zivot: kako sa onima koji su proziveli umereno. 85. nisu drugo do bednici koji ne pogadjaju ono sto im je na korist. prema njima treba biti milostiv kao prema [ljudima] obogaljenog rasudjivanja i slepog srca i razuma. tako i sa onima koji su proziveli u slavi i bogatstvu. stalno blagodari Bogu. i neznanje. znajuci da si i ti po prirodi podlozan smrti i da dusa svlaci telo kao svoju poslednju haljinu. radost [u telesnom pokoju]. vec ce osetiti mir u dusi. niti govoriti: "Taj covek. Onaj ko nije stedar. 81. ukusa i dodira. druzeljubiv. Takve reci imaju malobrojne. Dusa sastradava telu. dok dobrovoljna ljudska zloca prouzrokuje paklena mucenja. Ti triput okajani i dusom nerazumni [ljudi] ne poznaju Boga. tastina. 88. Ali. ali i osecanje za dobro. vec zato sto ces. Postoje cetiri dusevne strasti: tastina. gordost. [Takovoga] Bog ovencava vencem pobednika. medjutim. kao sto su to. i dusa sastradava. oni propadaju u neznanju. gnev i kukavicluk. 79. dakle. Slovesnog coveka napadaju njegova telesna cula i to pomocu dusevnih strasti. Nemoguce je i neostvarivo izbeci smrt. Otudaje bolje da cutis osim [u slucaju kad treba reci] o onome sto Bog zeli radi covekovog spasenja. To. lakomost. naprotiv. mrznja.

Covek ugadja Bogu kad u sebi nema zla. Ukoliko ga.od sebe i od svoje zloce. dakle. ni slucajnost ne drze u svojoj vlasti. propadaju kao beslovesne zivotinje. pak. On mu je dao mogucnost da mu ugodi. sve to Bog cuva i posle razdvajanja. niti ce negodovati zbog onoga sto se o njemu govori. ona robuje telu kroz uzivanja. tuge i uzivanja. nepropadljiva i nevestastvena dobra. bogoljubiv um je dobrotvor i spasenje covekove duse. pohote i neosetljivosti. covek sam navlaci na sebe. Koliko pre ce to biti slucaj kod Boga koji svakome coveku zeli spasenje. 98. 101. u dusi je um. a u umu je slovo. dakle. Bogoljubivi um. on se nece braniti pred onim koji ga ruzi. Medju ljudima dobra dela i vrline prepodobne i bogoljubive duse zadobijaju pohvalu. u kojoj nema zla. Neka ti odmah smrt izidje pred oci. Dusa. Ako ga neko pohvali. tj. naime. Prema tome. vec smesta pomisli na nebeska dobra. a sramna i lukava dela prezir i osudu. pogibao i propast za dusu jeste nepoznavanje Boga. pak. Svemu [ostalom] je darodao zivot i kretanje i sve radi coveka. Smrt. sjedinjuje se sa Njime. Nemajuci u Sebi nikakve zavisti i buduci blag. 92. darujuci joj nepropadljivost i vecnu sladost. ne shvatajuci da joj nasladjivanje tela nanosi stetu. On zalosti telo. ne nazoves blazenim onoga koga vidis kako u obilju moci i bogatstva zivi srecno. tako covek zivi u telu.89. Jer. On je coveku dao znanje i rasudjivanje da bi izbegavao zlo. Zbog toga ga je Bog i stvorio. pak. Bog je coveka sazdao kao samovlasnog [slobodnog]. kako nikada ne bi pozeleo nista zlo ili zitejsko. Gledaj. Duse koje ne obuzdava slovesnost i kojima ne vlada um putem zadrzavanja. 99. kad je beslovesna [nerazumna]. te propada. on ce se u sebi nasmejati onima koji ga hvale. neko pokudi. Ali. Pomocu njih on uzlece ka Bogu. dakle sto radja zle strasti jeste ljudski nemar i lakomislenost. 96. vestastveno i propadljivo. Covek koji zivi pobozno ne dopusta da mu se zlo uvuce u dusu. Ono. Tuga i uzivanje su kao zivotni sokovi tela. kao uostalom i vecina ljudi. a umom shvata i sagledava ono sto je na nebesima i sto je oko Boga. 91. 90. sposobnost razlikovanja dobra i zla i samovlasnost [slobodu]. Stoga nemoj da se zavedis zitejskim mastarijama. Zla. ukoliko zeli. pak. koji je sve sazdao za coveka i darovao mu um i slovo. Takve ni drski demon. 95. ni roditelji prljavljstinu. a da ljubi vecna. duse i tela. a spasava dusu. postupajuci kao lekar koji sece ili sazize [delove] tela. nije njihov nestanak. Zivot je jedinstvo i sveza uma. Zlo je strast tvari. kao sto konji [ponekad] savladjuju kocijasa. Preko njih se poima i slavi Bog. hocu. kada ti demon bude u dusu ubacivao lukave pomisli. 93. Bog nas je nebeskim bicima podario besmrtnost. vec dar Boziji koji spasava dusu. a zemaljska je sazdao promenjivim. Bog nije uzrocnik zla. dusa se odmah pomracuje tugom i uzivanjem. vec razdvajanje njihovog znanja. naveden demonskim prividom. svim stvorenjima darovao bice jedino po Svojoj blagosti. Najveca bolest. Preko njih On obesmrcuje dusu. do mene stoji da pobedim ovaj napad strasti. Bog ni u kom slucaju nije njihov vinovnik. Medjutim. deluje suprotno. poima ga i slavi. u ovome. 40 . medjutim. jer ti to moze spasti dusu. pazljivo da. 97. Bog je. savladjivanja i usmeravanja njihovih strasti. Podvizavaj se. Ali. znajuci da mu ono nanosi stetu i muci ga. ona se stara za telesno nasladjivanje. Dusa je u telu. Nasavsi se u telu. 100. naime . Demoni su postali zli svojim voljnim izborom. Zapavsi u neosetljivost i ludost. Bogougodan um preduhitruje dusu i savetuje je da prezire privremeno. Um nije dusa. Kod njih strasti za sobom vuku slovesni [deo duse]. nalazi se izvan opasnosti i povredivosti. 94. Covek dobija dobro od blagog Boga. Zlo prati covekovu prirodu kao rdja bakar i kao prljavstina telo. necu pobediti ukoliko budem hteo da ostvarim svoj prohtev". kao sto majstor nije nacinio rdju. tako ni Bog nije stvorio zlo. On je ljudima dao znanje i razumevanje. Njih Bog izbavlja od zala i kao bogopodobne ih cuva nepovredjene. govoreci u sebi: "Ako. Dusa je besmrtna i gospodstvena nad telom.

ko je ovde na zemlji obasipao svoje telo dobrima i nasladom. 109. a umom i slovesnoscu besmrtan. Dusa [u casu smrti] iz tela izlazi naga. pak. takav bogoljubiv covek sasvim izvesno zna da bez Boga nema nicega. a promislivsi govoris. a prezire pravednost. 112. 117. nepostojanost i kratkotrajnost zivota. tako je nuzno da dusa. opet. koji razmislja i proslavlja Onoga koji ga [tj. postati bolji i nepropadljiv. rec koja traga za razmerama i rastojanjima neba i zemlje ili za velicinom sunca i zvezda . Ko nije zedan nece slatko piti. dosavsi do granice koju joj je Bog odredio. osim coveka koji se trudi da zivi vrlinskim zivotom. Jer.102. Zao covek voli lakomost.pronalazak coveka koji se uzaludno trudi. koji su nerazumni dusom. izidje iz tela. On je kao bezumnik osudio svoju sopstvenu dusu. koji ne veruju. postupaju bezbozno i grese. 110.kao da hoce sitom da zahvati vodu. Ko govori nerazumno nema uma. sam je sebi ucinio losu uslugu za [stanje] posle smrti. Niko ne vidi nebo. u cutanju um radja slovo. Kao sto je nuzno da se telo rodi kada se dovrsi u utrobi. 107. buduci da govori nista ne misleci. a treca je. 113. Cistome nista nije neshvatljivo. crna zbog mnogih prestupa. naime. 105. nece snazno osetiti radost. kao sto ni recima nista nije neizrecivo. I kao sto je telo bez ociju slepo. tako je i dusa 41 . 103. mi osecamo [sta znaci] uzivanje i radost. prebivajuci na nebesima. postaje zatocenica tame tela. Coveku nije mogucno da pronadje takve [stvari]. Telesno culo vida jesu oci. Kao sto ne moze da bude othranjeno telo koje iz majcine utrobe izidje nerazvijeno. kao sto se. Kao neogranicen. 106. Bog je blag. Um sagledava sve. druga ukaljana mrljama sagresenja. Jer. Covek je telom smrtan. slicno kao sto covek izlazi iz majcine utrobe. Tek iskusivsi tugu. 104. Spajajuci se sa dusom. dok uzdrzanje trbuha smirava strasti i spasava dusu. Cuteci mislis. gledaj sta ti je korisno da cinis radi spasenja duse. niti se secajuci nepodmitljivosti i neminovnosti smrti. a covek lukav. niti moze da razume ono sto je na njemu. a dusevno culo vida jeste um. Njega ne pomracuje nista osim greha. Bog je svuda i u svemu. znajuci njihovu pogubnost i [rdjavo] dejstvo. Mnoga i slatka jela kod ljudi izazivaju zle strasti. Ko nije najpre tugovao. spajajuci se sa telom. [Takav covek] nadmeno i uzalud trazi ono sto nicemu ne koristi . Slovo tumaci ono sto um hoce. Oni. 115. Umno i dusekorisno slovo je dar Boziji. pa i ono sto je na nebesima. ne misleci na neizvesnost. Izisavsi iz tela. izasavsi iz majcine utrobe. Nema nicega zlog na nebu. tako se ne moze spasti niti sjediniti sa Bogom dusa koja izadje iz tela pre nego sto je kroz cestito zivljenje postigla bogopoznanje. Tako ces i ti. niti ce slatko spavati ko nije veoma pospan. Slovo je sluga uma. niti moze da uziva u svetlosti. Tvoje telo je po izlasku iz majcine utrobe postalo bolje i vece. Kako si upotrebljavao dusu dok je bila u telu. Secajuci se i pomisljajuci na zla posle smrti. Jedna je pritom cista i svetla. 108. Onaj. nebo] je sazdao za spasenje i zivot coveka. niti icega dobrog na zemlji. blagodari mu i pesmopoje ga. pak. telo iz mraka utrobe izlazi na dnevnu svetlost. preziruci ono sto je sa one [strane]. te ne vidi sunce kako obasjava svu zemlju i more. 111. niti ce slatko jesti ko nije gladan. 118. Stoga slovesan covek bira ono sto je bolje: poznaje Boga svih. 114. A blagodarno slovo prineseno Bogu jeste covekovo spasenje. vec je kao gnjilo drvo. vise ne seca [onoga sto je bilo] u njoj. izidjes li iz tela cist i neporocan. [covek] se nece secati onoga [sto je bilo] u telu. 116. Tako se necemo ni vecnim dobrima nasladjivati ukoliko ne prezremo kratkotrajna. Zbog toga treba da mrzimo i obuzdavamo telo kao neprijatelja i protivnika duse. Ti. kao sto je rec puna brbljanja. slovesna i bogoljubiva dusa zivi pobozno da ne bi bila osudjena i da ih ne bi dopala. Dusa pak. On se pre smrti gnusa tela i ne dozvoljava da se ostvare rdjava osecanja. Starac koji je bestidan i bezuman nije pogodan ni za sta. tako ce i ona upotrebiti tebe po izlasku iz tela.

pravednih. 126. buduci da nanose patnju ljudima ne kao sluzitelji Boziji. Bog cini radi coveka. Da se ne bi cudio blagostanju zlih ljudi. Bog. On ce svojim umom gledati Boga i umno sagledavati vecna dobra koja Bog daruje dusi. Oko posmatra ono sto se vidi. Bezosecajnost i ludost duse jeste nepoznavanje Boga. covek moze i da ubije.sebi cini. sve sto cini. ali se za svaku dusu ne kaze da ima uma. svakodnevni izlazak i zalazak sunca i radjanje zemaljskih plodova. te ne poznaje niti slavi Boga. skretali sa puta poboznosti. sagledavajuci svet i sto je u njemu. covek shvata. ljudima biva od poznavanja Boga koje spasava dusu. zivece ispravno i bogougodno. Dusa. 129. posmatrajuci krasotu. tj. Sve je to postalo radi coveka. [Covek] sa bogoljubivim umom ima prosveceno srce. Jer. pak. iako ne hvale njihovo rdjavo proizvoljenje [naklono ubijanju]. vec bi. vec ih [drze] samo radi kaznjavanja dostojnih.pijan si od nepoznavanja Boga. nema uma. bilo dobro ili zlo . ne bi. podarivsi mu i znanje kojim moze da. ne [zivi] sramno. ko nije dobar. 123. Sve sto covek cini. pak. Kad bi idolopoklonici znali i srcem videli sta postuju. pak. Bogoljubivi um je svetlost duse. Dobro. 119. pozna Onoga koji je sve sazdao coveka radi. tj. poredak i promisao u onome sto je Bog ucinio i sto sada cini. Onaj ko razume sta je dusa. ne secajuci se zala koja ce te snaci posle smrti.bez blagog uma i cestitog zivljenja slepa. sva tela imaju dusu. sa Bogom. Bog je coveku dao vlast da [bira izmedju] dobra i zla. Samo je jedno coveku nemoguce . medjutim. Kada hoce. njemu je moguce. upinjes da ostvarujes svoje rdjave prohteve radi uzivanja . a ne zbog nemastine) cini nas naslednicima vecnih i nepropadljivih dobara. od Boga udahnuta i povezana sa telom radi covekovog ispitivanja i obozenja. 127. Dopusteno mu je i neverovanje i promasaj [istine] i misljenje suprotno istini. Bogoljubiv um se nalazi kod celomudrenih. milostivih i poboznih. i um ti je upravljen ka vrlinama ukoliko se trudis da ne postupas po svojim prohtevima. 122. Prisustvo uma njima pomaze [da se priblize] Bogu. i ne moze dospeti u nasladjivanje Njegovom nepropadljivoscu i vecnim dobrima. jadnici. I on postoji radi coveka i radi njegovog spasenja. blagih. 124. Tako se i zakonom naziva ono sto biva po ljudskoj nuznosti. On Boga gleda umom svojim. Kao blag. Tolika je covekova vlast u odnosu na dobro i zlo. odvajanje od privremenog. Neprepodobnom je. On je ushteo da postane svet i svet je postao. postajuci Njegov sabesednik. besmrtna. da je bozanstevna. 121. kako bi covek izmedju dobra i zla izabrao ono sto mu je ugodno. vec kao robovi sopstvene rdjavosti. cak i nedostojnima. 120. samo ukoliko shvati da mu je to moguce. pak. Takav shvata i sta je dusa. Promisao je sve ono sto se zbiva po nuznosti koja je od Boga . a um shvata ono sto je nevidljivo. Prva covekova vrlina jeste preziranje tela. [treba da] znas: kao sto gradovi izdrzavaju dzelate. medjutim. medjutim. da je trulezno i kratkotrajno. Zlo se radja iz nepoznavanja. koja ne odabira dobro. Onaj. Kasnije. prepodobnih. ne prestaje da daje zivot. Sazdatelja i Dobrotvora svega. 128. Kao stedar i blag po prirodi.kao na pr. Buduci svagda blag i stedar. [Duhovan] covek je onaj ko je pojmio sta je telo. On i njih predaje sudu. Bozije opredeljenje je da se dusa utoliko vise ispunjava umom ukoliko raste telo. Prema tome. cistih. dopusteno da hoce i da ne razume. ne pokoravajuci se telu. Sjediniti se. tako i Bog zlim ljudima dopusta da vladaju kako bi bili kaznjeni bezboznici. pak. Onaj ko je dobar. Ukoliko se. 125. veruje i voli Boga. propadljivog i vestastvenog (i to proizvoljno. svakako je zao i teloljubiv. poznali Onoga koji je sve cini radi coveka. Trezvouman si i poznajes Boga. i propasces poput beslovesnih [zivotinja]. Kada je zao i nepravedan.da bude besmrtan. te zivi cestito. 42 .

136. Po covekoljublju Boga koji nas je sazdao. slovesna dusa svoj razdrazajni i zelateljni [deo] obuzdava kao konja. a Otac u obojici. 138. Jer. ko moze da naskodi. 143. Zlo je poput zemaljske [stvarnosti] vidi se. 134. a priroda u telu. 141. vec zbog poboznosti pred Bogom stedi slabije od sebe. Ljudi je obradjuju za sebe. Sin je u Ocu. Bog je za coveka stvorio nebo ukraseno zvezdama. Duse ljudske za vrlinu dobijaju nagrade. te ne moze da nasledi Boga. Kao nerodjen. Ma gde bio. odnosno ne shvati da je bozanstvena i besmrtna. dok je raspadljivost priroda tela. Jedino je covek dostojan poklonik Boziji. Svako telo ima prirodu. ona propada. Verom covek poznaje sve nevidljivo i duhovno. Pobedjujuci. 142. medjutim. besmrtno sluzi smrtnome. Vera je dobrovoljni pristanak duse. pak. Bog se radi coveka preobrazava. Preko njih On im izdasno nudi svako nasladjivanje u dobrima. te ce se naci ispod talasa i nestati iz [broja] zivih. Smrtno je podlozno besmrtnome. zadobija dobre nagrade i ovde i po smrti. Isto tako ce i dusa koja zapadne medju silne valove zivota koji je odvlace u dubinu i prete da je potope. Drzeci se nepomicno svog dobrog proizvoljenja. Cak i ako se budu borili protiv silnih valova koji su gotovi da ih progutaju. Sa dobrom se nista ne moze uporediti. 140. Bog samo coveka slusa. Zato i ne dopusta da je preuzme Sudija. stihije coveku. te sama sebe ne shvatajuci. Za coveka je i zemlja. poznaje sve i zna da je sve tvorevina Bozija. 135. ali svoju moc ne koristi na zlo.130. Um je obozenje duse. cak i da su po hiljadu puta do krajnosti izucili [vestinu] plivanja. Onaj ko poznaje sebe. tj. mnogostradalno i smrtno vestastvo tela radi ispitivanja. Siromah koji ne moze da naskodi drugima ne smatra se poboznim (na delu). ljudima na raspolaganju stoji mnostvo puteva ka spasenju. tj. zemlju i stihije.ne vidi se. Kao sto je telo bez duse mrtvo. Budu li. Oni koji su [u takvim prilikama] trezni . u covekovoj vlasti je da sve pojmi i da o svemu ispravno veruje. suzbijajuci i savladjujuci svoje beslovesne 43 . Jer. ali od Boga posle smrti dobijaju sladost i vecni pokoj. svakoga casa se drzi neprestupivog zakona i misli u sebi: "Sada je [vreme] podviga i ispita". Dusa koja razume svet i hoce da se spase. nasavsi se izvan [broja] onih koji se spasavaju. a za sagresenja kazne. Oni koji ne osecaju toliko Bozije promisljanje o coveku imaju bezumnu dusu. a na nebu promisao i nuzdu. Covek sa umom bira ono sto je bolje. pijani. Um se pokazuje u dusi. Dobro je poput nebeske [stvarnosti] . Stoga se i ne spasava svaka dusa. 132. 131. Onaj. ukoliko se ne otrezni od zla sto je u vestastvu i ne pozna sebe. Duh u Sinu. tako je i dusa bez uma nedelatna. po covekoljublju i prirodnoj dobroti Sazdatelja Boga. Nemajuci potrebe ni za kakvim dobrima. um je iznad sveta. ali uma nema u svakoj dusi. vino ce ih nadvladati. 133. Potrebe ili okolnosti katkada primoravaju ljude da plivaju i po najvecim rekama. Onaj ko ima uma zna sta je. dusa je u svetu. Bog je na zemlji uspostavio radjanje i umiranje. poput reke. Ali. Sve je postalo radi coveka i njegovog spasenja. Bog se samo coveku javlja. Bog je uvek Covekoljubac i Bog. Kao rodjena. Takav covek izvesno zna da oni koji preziru ovozemaljsko ulazu najmanji trud. Sama sebe preziruci. koji duse vracaju [Bogu] i uzvode ih na nebesa. Bog je radi ljudi stvorio nebo. Telo nas. 137. [Ona zna] da se dusa gubi ili spasava [saglasno svom odnosu prema] sitnom i sramnom uzivanju. spasce se cim se dohvate bilo cega sto raste na obalama. postalo radi covekovog spasenja. i duhovnim neznanjem se opijajuci.spasavaju se. biti privucena telesnim uzivanjem kao valovovima koji ce je odvuci u dubinu propasti. privezana za kratkotrajno. samo je coveku poznat Bog i Njegova stvorenja. da je propadljiv covek. mnogo puta uvlaci u neprilicna uzivanja. 139.

moze biti u nedoumici zbog toga [sto se kaze] da se Bog raduje dobrima. Bog nije vinovnik [takvog stanja] buduci da je ljudima darovao rasudjivanje i znanje. vec se kroz rdjava dela odvaja od pokrova Bozijeg) izjeda zlo koje nastaje u vestastvu tela od lenjosti. a odvraca od zlih. medjutim. i zeleci da njegovu smrtnost preobrati u besmrtnost. To i jeste bogopoznanje. ne uznemirava. Bog je blag i samo koristi ljudima. nesagledivoga.strasti. Takva dusa veruje da Bog nece prevideti da joj pruzi potrebnu hranu. jedinoga Cistoga za one koji su cistog srca. 151. Jer. Preziruci vestastvenu tvar i kratkotrajni zivot. Zbog nje propada slovesna dusa. jer bi [to znacilo] da je savladan uzivanjem. sto se gnevi na gresnike. kada izbegava prepiranja i. Zivot tela i uzivanje u velikom bogatstvu i u moci ovog zivota . krotak. i nepotkupljivost Bozijeg suda. Na isti ce nacin oni sa zlim proizvoljenjem i neispravnim zivotom. 154. 153. pak. vec je uvek isti. trpljenje. 144. uopste. ona jasno zna i nepostojanost srece. poboznost nije nista drugo do vrsenje volje Bozije. Ona ga i dobija od Boga zbog cestitog zivljenja. mi ne pridobijamo i ne menjamo Boga. kada je [covek] bez zavisti. Kao sto zanemaren bakar. Um koji se nalazi u cistoj i bogoljubivoj dusi zaista vidi nerodjenoga. ona se ovencava i udostojava prebivanja na nebesima. tako i zapustenu dusu (koja se ne brine o cestitom zivljenju i obracanju k Bogu. bez potrebnog odrzavanja. Prozlivsi se. i kratkotrajnost zivota. uprljace i haljinu onoga koga se dotaknu. kada se [drzi] svega sto je ugodno volji Bozijoj. i vec se opet nasladjujemo Bozijom dobrotom. ili smo dobri i sjedinjujemo se sa Bogom zbog slicnosti sa Njime. Pocetak. 147. On. 150. 148. pak. reci da se Bog okrece od zlih. Bog je blag. Poznanje Boga i strah Boziji jeste isceljenje od strasti vestastva. i neizvesnost zivljenja. starajuci se da ga ocisti od strasti i dobrovoljno izabranog zla. U dusi koja je ispunjena nepoznavanjem Boga strasti ostaju neisceljene. sasvim zardja i postaje neupotrebljiv i ruzan. bestrasan i nepromenjiv. Ziveci po vrlini. neizrecivoga Boga. oskudica pracena blagodarnoscu i smrt tela predstavljaju zivot i vecnu sladost duse. Pocetak greha je zelja [pohota]. darezljiv prema mogucnostima. Prema tome. 146. a miluje one koji se ispravljaju [Njemu] treba reci da se Bog ne raduje i ne gnevi (radost i tuga. slovesna dusa izabira nebesku sladost i vecni zivot. za razliku od nerazumnih. celomudren. u nama samima. govoreci neprilicno preko sluha kao kakvim blatom kaljati dusu jednostavnih ljudi sa kojima dolaze u dodir. ili postajemo zli i odvajamo se od Njega zbog neslicnosti. To je nagrada za pobedu i napore koju joj dodeljuje Bog koji ju je sazdao. pak. Zadobivsi razresenje od grehova kroz molitve i dobrocinstva. cinimo da On postaje nas neprijatelj. U pravu je i [poseduje] istinu onaj ko misli da se Bog ne menja. prosvecuje. mi imamo [obraz] Boziji. Nasi gresi ne dopustaju da nas Bog iznutra. vec se svojim postupcima i svojim obracanjem ka Bozanstvu isceljujemo od zloce. Po svojoj dobroti Bog je coveka ispunio rasudjivanjem i znanjem. Zbog okorelosti u zlu ona trune kao od kakvog dugotrajnog cira. Pobozna dusa poznaje Boga svih. iako se On ne gnevi ni za sto. Oni koji nose blatom ukaljanu odecu.smrt je za dusu. vec nas vezuju za mucitelje demone. 145. spasenja i Carstva nebeskog za dusu jeste ljubav. tj. Jer. predstavljaju neko stradanje). naime. 149. On nikada nikome ne skodi. druzevan. 44 . dok trud. 152. Videci srecu zlih i blagostanje nedostojnih i predocavajuci sebi njihovo uzivanje u ovome zivotu. Njemu se ni darovima ne moze ugoditi. isto je sto i reci da se sunce skriva od onih koji su liseni vida. istinski slovesna dusa se. cineci je ruznom i neprikladnom za spasenje. Mi. usled dugotrajnog nekoriscenja i zapustenosti. Nije ispravno na osnovu ljudskih stvari zakljucivati da Bozanstvo postupa dobro ili rdjavo.

hrliu greh. uma i besmrtnosti. Bog je pravedan i covekoljubiv. Odstranivsi ga na kratko. koji je jedan i jedini. trbuhom i uzivanjem. 159. Takva dela su svojstvena umnoj dusi. Ni druga bica ne mogu postojati bez zivota. Ali. Premudrost i Promisao Boziji. trpljenju. Ne racunajuci na ono sto je posle smrti ona. zbog toga sto se neki necastivo usudjuju da govore da biljke i povrce imaju dusu. Boga poznaje i poznat je Bogu covek koji se svagda stara da je svagda pored Boga. dusa ne zna za sebe. Prva su besmrtna ziva bica koja imaju dusu. Stoga je besmisleno misliti da Bog. Um. znanje i raspoznavanje. cuvaj se i pazi da te ne obuzme odmah. Covek se naziva slovesnim zivim bicem. 165. i da ga sagledas . To je Bogu ugodno. vec po sopstvenoj volji i uzdrzanju. pak. koji i jeste Obraz. a ne bilo kome. On se otima kao 45 . Svetim se naziva onaj ko je cist od zla i greha. celomudrenosti. biljke . Cini dobro onome ko ti nanosi nepravdu i Bog ce ti biti prijatelj.155. Tako govore neosetljivi i ludi ljudi. 161.imaju dah i dusu. Imenom se oznacava jedan od mnogih. Nije ni bilo potrebno da Bog odsece vestastvo. Promisao Boziji odrzava svet. [Covek] je blag kada izobilno cini sve sto je dobro. a danju preko uma. ljudi . Svaka. vrlina i spasenje jeste u tome da blagodusno i blagodarno podnosi ono sto ga zadesi. On ljudima koji su ga dostojni svakojako predskazuje i nagovestava buduca dobra. tj. jer ima um i jer je prijemciv za znanje. Nema ni jednoga mesta koje on ne obuhvata. andjeli. ljudska dusa uvek je pokretljiva i prelazi sa jednog mesta na drugo. Druga. i koje je Tvorac i Ureditelj svega sto nastaje. Istrajavajuci u prisecanju koje radja pohotu. Sve sto raste i smenjuje se jeste zivo. jer zivi i raste. tj. znajuci da nam nanosi stetu. 162. Covekov venac nepropadljivosti. Treca. priseti se smrti i pomisli kako je bolje da budes svestan da si pobedio tu obmanu uzivanja. 167. On je jedino zivo bice sa kojim Bog razgovara nocu preko snova. 156. sto je ugodno Bogu svih. [Rec] Bog oznacava Bespocetnoga. zivotinje .imaju samo zivot. ali ne i dusu. Ukoliko prihvatis mastanje o nekom uzivanju. Bezuman covek ide za zlom i dici se njime. Bog je. Jer. Ogromna je pomoc dusi kada covek vlada gnevom. Biljke imaju prirodni zivot. koji je sve sazdao za coveka. ali ne znaci i da ima dusu. sa iscekivanjem dobrih dela. zaboravljajuci da ju je Bog udahnuo [u coveka]. uzdrzanju i slicnome. 157.imaju um i dusu i duh. 160. Zelis li. Ni pred kim ne klevetaj neprijatelja svoga! Vezbaj su u ljubavi. pak. 168. Medju zivim bicima razlikujemo cetiri vrste. sve sto pocinje da zivi jeste propadljivo). I nije moguce da tvar bude ukrasena bez razlucujuce sile Slova (Logosa). posto spomenuta stradanja jesu stradanja vestastva. bezumna. tj. Zivot biljaka je zivot bez duse. Zelja [koja se radja] iz prisecanja jeste koren strasti koje su srodne sa tamom. duha. Nista nije tesko onome koji veruje i koji hoce da pozna Boga. medjutim. Najveci uspeh duse jeste odsustvo zla u coveku. nemoj reci da Bog nije mogao da odsece zlo. tako i u stradanju ima zla. (naime. 163. 158. jer imaju duh i dusu.gledaj na uredjenost i promisljanje o svemu sto je nastalo i sto se zbiva Slovom Njegovom. Covek postaje neodvojiv od Boga kada je dobar u svemu i kada se uzdrzava od svakog uzivanja. Zla dela koja primetis u sebi odsecaj od duse svoje. A cetvrta. Druga ziva bica na zemlji i u vazduhu imaju glas. Ovo poglavlje napisah da se upute prostodusni. podarivsi im um. nauku. Promisao je samodelatno Slovo Bozije koje obrazuje vestastvo sto dolazi na svet. tj. Najveca i neizleciva bolest za dusu jeste bezboznistvo i slavoljublje. Samo je covek sposoban da primi Boga. Kao sto pri rodjenju postoji stradanje. jezikom. ima drugo ime. [gledajuci] na korist. i to ne zato sto nema sredstva da ga sebi prusti. 164. Tako mi mozemo da bezimo od zla. od ljudi odsekao zlo. Poznanje Boga se sastoji u sledovanju Bogu putem smirenoumlja i drugih slicnih [vrlina]. Sve je coveka radi. Pohota za zlom predstavlja nedostatak dobra. 166.

NAPOMENE: 1.5. bremenito dobrom. Ne vracaj se u grad u kome si nekad gresio Bogu. Onaj. 7. buduci zlo. [tj. Uopste. Tvoj telesni san ce se pretvoriti u trezvljenje duse.Jedino ovo poglavlje se nalazi u grckom izdanju Dobrotoljublja. Sama blagodarnost coveka u kome nema zla. vec se sto pre vracaj u svoju samocu. Duhovni oci nasi tvrde da je pustinja najprikladnije mesto za razmisljanje o smrti i najpodesnije skloniste od svetskih stvari koje pruzaju pokoj telu. na neki posao]. ispunjen dobrim mislima. niti im dozvoljavaj da dolaze da vide kako ti zivis. jos vecma radovati. Isto tako on ne treba da posecuje svoje roditelje i rodjake po telu. pa ces postati stranac. a tvoje cutanje. 3. Onaj ko zivi u pustinji i bezmolstvuje. sklapanje tvojih ociju preobrazice se u istinsko vidjenje Boga. nemoj se vidjati sa njima. nemarnosti].covek koji se upleo u mrezu. Amin. Njemu slava u vekove vekova. I Spoljasnje drzanje i spoljasnji poredak zivota a) Udaljavanje od sveta i od sazivota sa ljudima 2. koji narusi makar jednu od njih nazvace se najmanji u Carstvu nebeskom (Mt. Pri poseti brata. v) Kelijsna usamljenost 8. sustize bezumnu i okajanu dusu. buduci da je to stetno po dusu i narusava plodove zivota. Udaljivisi se od svetske guzve. 169. 170. Ko hoce da se spase (u obrazu zivota van ovoga sveta) neka ne ostaje u domu svome i neka ne zivi u gradu u kome je gresio. Kuda god da izidjes.19). 10. progovorice tako sto ce se. g) Kelijna zanimanja i poredak 46 .Prim. Cuvaj se da te ne obmane pomisao da je pustinja mesto hladovine [tj. 6. postaraj se da se sto pre vratis u svoje usamljenistvo kako bi se predao svojim molitvama. uz uzdizuce osecanje. 4. 9. Sa blagodarnoscu [Bogu] legavsi na svoju postelju. besmrtnost pripada prepodobnoj dusi. ugodnija je Bogu od bilo kakve skupocene zrtve. Buduci dobro. b) Izbor pustinjoziteljstva 5. koja je kroz moja usta izrekao Gospod. izbavljen je od tri borbe: od borbe [koja dolazi preko] cula sluha. Oni treba da se povinuju ovim zapovestima. pak. da ugleda i pozna Boga. koji je sve sazdao za covekovo spasenje i obozenje. usami se. Za tebe ce sedenje u keliji biti jednako putovanju u tudju zemlju. Ne idi da vidis kako zive tvoji srodnici. a smrtnost. nemoj se dugo zadrzavati u njegovoj keliji. ali nikada ne moze da pogleda navise.prev. Predajem ova pravila. od borbe [koja dolazi] preko jezika i od borbe [koja dolazi] od vidjenja onoga sto moze da rani srce. pa ces se. ne zadrzavaj se dugo. III USTAV OTSELNICKOG ZIVOTA 1. iz sve tvoje duse i snage uzneti slavljenje Boga svih. Smrtna bica zavide buduci da predosecaju smrt. za one koji zele da uzmu tesko igo otselnistva. 11. pomisli na sva dobrocinstva Bozija i na toliko promisljanje Njegovo. Kad podjes na zetvu. .

32. Boraveci u svojoj keliji bavi se sa ova tri zanimanja: rukodeljem. Prinucavaj sebe na trud rukodelja. To ce te istrgnuti od necistote (tj. Gospode moj. Nemoj jesti do sitosti. ili: Hvalim Te. molitvom Bogu i rukodeljem. nego ga neprestano drzi u umu svome. a ime Gospodnje ne pustaj od sebe. d) Molitvoslovlja i kolenopreklonjenja 15. Budi priljezan na trudu rukodelja. Pocesce padaj na kolena i nemoj se lenjiti da to cinis.sto je sve grehovno djubre koje demoni bacaju u dusu). z) Hrana 31. Odredi sebi neki umereni trud u keliji. da bi se u tebe uselio strah Boziji. 18. 27. (Svagda) se moli u svojoj keliji pre nego sto podjes u crkvu. da ne bi umro zlom smrcu. On popusta rdjavim pomislima i zanosi se srcem . razagnati neciste pomisli). budi kao ptica koja lako i visoko uzlece. 34. govoreci: Gospode moj. malo se moli. Budi prizeljan u citanju Pisma. Poucavaj se u tom imenu u srcu svome i hvali ga jezikom svojim. posalji mi pomoc Svoju. 28. Razmisljaj o delima Bozijim i ne lenji se za molitvu. 25. 30. jer molitva lenjivca jeste praznoslovlje. Meso uopste nemoj jesti.12. (Uopste). a ne seca se Boga. citanjem Psalama i molitvom. 29. a ne radi naslade. Hleb svoj jedi u bezmolviju i sa uzdrzanjem. Nemoj biti gramziv i lakom na jelo da se u tebi ne bi obnovili predjasnji gresi. ili: Gospode moj. prioni na rukodelje. pomiluj me. 23. Nikada se ne lenji da to cinis. lici na razvaljenu kucu van varosi koja je svagda puna necistote. Sedeci u keliji. Prebivajuci u keliji bavi se citanjem Pisma. pre i posle molitve s bratijom svagda se moli u svojoj keliji. Isuse Hriste. Bozije milosrdje ce biti sa tobom ukoliko se sa usrdjem budes zanimao citanjem Pisma i ispunjavanjem zapovesti. saglasno zavetu monastva i znacenju svog odela. 17. 35. Vrsi svoju nocnu molitvu pre nego sto podjes u crkvu. 36. pa ce ti srce biti smireno. 38. da ne bi dao odgovor za to. Telo treba savladjivati i zamarati dugim trudom. Monah koji sedi u svojoj keliji zatvorenih usta. 33. Na molitvi i secanju na Boga. Svako ko pomisli da iznese djubre iz svoje kuce. Upotrebljavaj najprostiju i najjeftiniju hranu. Posle jela naizmenicno malo citaj. Kad se molis. 24. Vrsi molitve u odredjene casove i ne propustaj ni jednu. pazeci da tvoje sedenje (za stolom) bude skromno. ne budi lenj. pomiluj me. e) Rukodelje i trud uopste 26. 21. 14. Isuse Hriste. dj) Citanje i bogorazmisljanje 22. Isuse Hriste. U sredu i petak nemoj razresavati posta[2] 37. (To jest: on cuti ustima. 20. izuzev subotom i nedeljom. 19. Kada nastane 9. Jedno (i isto vreme) odredi (za hranu i obeduj) radi potkrepljenja tela svoga. [bez razmisljanja] ga tamo odnosi. 47 . Svakog dana posti do 9. cas udji u svoju unutrasnju odaju i pre jela satvori svoju molitvu. a umom masta. Ne prilazi mestu gde se toci vino. 13. 16. casa[1]. pa ce na tebe sici strah Boziji.

nemoj pruzati ruke pre drugih. da se napredak tvoj pokaze u svemu (1. ma kakav bio. 52. Pred avom i pred vecima od sebe ne govori mnogo. Savrsenstvo tvog podviga sastoji se u poslusnosti. 51.odnos prema avi. 64. Blago coveku koji od mladosti svoje nosi breme Gospodnje. opste trpeze) se ne zuri. jer to nije skromno. 62.4. 61. u ovome stoj. pa ce te andjeli posetiti. pa ces blagouspesno provoditi zivot svoj po volji Gospoda.39. 63. ne stavljaj ruke unutra (medju noge) da ne bi i ne znajuci gresio. k) Crkveno bogosluzenje 53.siromastvo 50. Dan i noc budi u svom kukulju i u mantiji i u svoj odeci svojoj kao okovan i zatvoren. Crkvene duznosti (tj. Ukoliko si mlad. Ne oblaci haljinu kojom bi se mogao ponositi i hvaliti. Stalno drzi u srcu svome da treba da slusas oca svog. dok se ne posavetujes sa avom manastira. Ne ostavljaj bogosluzenje. 60. 42. izuzev prilikom velike bolesti. 65. da se ne bi saplitao i pao u zamku. jedi umereno i prinesi blagodarnost Bogu. kao sto je iapisano kod blazenog apostola Pavla: Ovo proucavaj. Sa smirenjem i placem moli oca svoga da te nauci onome sto jos ne znas. 55. Vina ne pij vise od tri case. prema starcima i uopste prema iskusnim 59. 56. pa ce se u tebe useliti strah Boziji. 45. Svagda se secaj onoga. 43. Nikakav posao ne pocinji. l) Medjusobni odnosi aa) Prvo i glavno . Ako dodjes na mesto gde je pripremljenja opsta trpeza. umor tela nego odmor. Nemoj biti neposlusan. 41.. Nemoj odmah pruzati ruku prema onome sto se stavi pred tebe. Cuvaj svoju odecu da se na dan suda ne bi nasao nag medju drugima[3] j) Glavna crta imetka treba da je . koji te napaja dobrim ucenjem. inace ces postati orudje i sasud svih zala i nepravdi. U crkvi ne sahranjuj svog mrtvaca (tj. 46. Na sabore i gozbe (tj. duhovnom ocu. pa se neces postideti. i)Odeca 47. i nedostatak (potrebnih) stvari nego izobilje. brigu o crkvi i bogosluzenju) treba poveravati vernom coveku koji se boji Boga. 48. Kad legnes. 40. ne brini se o tome kako ces urediti svoje zemaljske poslove). z)San 44.15). U crkvi nikako ne govori. Kad si zdrav. 57. Nemoj biti u crkvi kao na mestu gde se sabira mnogo naroda (da ti u dusi ne bi bila smutnja i gomila pomisli). 48 . 54. sluzi i povinuje se. 49. Ne stici nista preko onoga sto ti je potrebno. Nemoj se lenjiti da cim udari zvono odmah ides u crkvu. ne skidaj svoj pojas [za vreme sna]. Postaraj se da od njega saznas zivotvorne zapovesti. Spavaj malo i odmereno. Vise voli ukoravanje nego postovanje.Tim. 58. Siromastvo monaha je umerenost u svemu ili takvo stanje u kome si zadovoljan sa malim.

predali lukavstvu. bb) Uzajamni odnos 75. jer su se svi ljudi. onda pazljivo slusaj sto ti se govori. jer ce se od tebe traziti odgovor za njihovu osudu (tj. tj. 71. obradovao zbog svoje slave u saboru svetih. Nemoj svima otkrivati svoje misli. ali neka ti ne bude svako savetnik. Zivi tako da bi oce manastira. da ne bi sablaznio svoga brata. Nemoj se svima poveravati. primi ga radosno kako bi on zablagodario Bogu i kako se ne bi uvredio. naime. 77. Sve sto mozes. pokazi raspolozenje prema njemu Gospoda radi i boj se da se ne uzneses gordoscu. Od tudjih dela. Svoje duhovne oce voli vise nego roditelje po telu zato sto se oni staraju o tebi Boga radi. onda govori u ime Gospodnje. 70. 82. 93. 72. Ako ti kakav brat dodje u posetu. da vas Gospod obojicu spase. Izaberi sebi jednoga brata koji se boji Gospoda. Posto su oni mrtvi i odseceni od zivoga Boga. Ako si iskreno sagnuo vrat svoj pod breme poslusnosti. radi sa njim citav taj dan. 84. Ako ti ma koji brat dodje u posetu. nevolje i skorbi. pazi da ih nikome ne pricas. sve sto ti je suvisno. 81. One.66. Prema svkome budi prijateljski raspolozen. 89. nego samo onima koji mogu izleciti tvoju dusu. A najbolje ce biti. sa kojima se druzis najpre oprobaj i ispitaj kakvi su. Ako koji brat dodje i otkrije ti svoje misli. Ako si prestao da sluzis grehu. 85. Karaj ne stedeci. podaj bolesnima u manastiru. 69. Ako te ava odredi da posluzis bolesnima. Staraj se da dodjes do toga da te svi ljudi blagosiljaju. Ne govori pouke onome ko ih ne prima. Krajnje je ruzno preporucivati drugome nesto sto sam ne ispunjavas. 92. Ako te brat zamoli da mu pomognes. Nemoj od svog duhovnog oca sakrivati greh koji si ucinio.putnici. Zemlja je puna sujete. a zatim savesno izvrsuj ono sto ti je zapovedjeno. dd) Odnos prema strancima 91. Budi skroman u svim svojim delatnostima. Brini o tome da blagoslov manastirskih staraca pociva na tebi. postaraj se da ostave svoja mrtva dela i da se udostoje da steknu [vecnu] slavu. gt) Odnos prema bolesnima 87. ali sa strahom Bozijim. nemamo koristi. Izgled tvog lica treba da je tuzan. Ne otkrivaj svima pomisli svoje. ukoliko se pokazu dostojni osude na Strasnom sudu). vv) Odnos starijih prema ostalima 79. ako se prilepis uz Boga kao sin uz oca. pa ces od Boga dobiti dvojaku nagradu. 76. Posecuj bolesnike i njihove sudove napuni vodom. 90. sa malim izuzetkom. potrudi se od sveg srca. koji su te duhovno rodili. Svakodnevno se uci dobroj naravstvenosti od svojih starijih. 49 . 88. cak i u nevreme. pa se sa njim druzi kao sa bratom. za poslusnost koja je izvrsena sa ljubavlju. 78. jer je svet pun lukavstva. nego se moli za sebe i za njega. osim kad ti dodju braca . Budi tuzan sa svojim bratom i ukazi mu saucesce [u bolu]. 86. 73. 74. pobrini se za bolne kojih ima medju vama. Izoblicavaj i (popravljaj) nestedimice svoja (duhovna) ceda. 80. 68. u svemu se smiri pred njim. Ne odbacuj onoga koji iste veru u Hrista. Ne gledaj na lice i odlucuj recima istine. Ne postavljaj drugome pravilo koje ti sam na delu vec nisi ispunio. 83. 67. lj) Uzajamno opstenje 94. Tada uzmi na sebe radostan izgled. Ustajuci izjutra svakog dana. poucavajuci one radi kojih se huli ime Njegovo.

95. jer su reci protivne razumu isto sto i bodljikavi siljci i igle. 117. Reci tvoje neka su blage i poucne. Svim silama udaljavaj se od ljudi koji oskudevaju u razumu i u savetu. 111. Veliko delo je biti cutljiv. Ne pokreci prazne razgovore i one koji ih vode izbegavaj kako ti dusa ne bi primila zlo. nego dobro meri kada treba govoriti a kada slusati.14). izuzev u molitvama koje su ustavom naznacene. Time ces postati dostojan da od Njega primis jos veca dobra. 115. 106. Takve ne primaj u zajednicki zivot da ne bi djavolu dao mesta. prop. Ne vici i ne govori suvise jako i brzo. kao uostalom i tvoje cutanje. Ne kuni se ni u nesumnjivoj. 120. 104. Preziri puste razgovore o svemu sto je svetsko. Usta tvoja neka uvek govore samo istinu. Ako se slucajno nadjes u njihovom drustvu. niti se dotici njegovih obraza. vec svoju paznju drzi daleko od njih. 96. cije reci behu pune mudrosti i razuma. Neka su ti ugled mudri oci nasi. Ne raspituj se o zlim delima. 102. Kad te potreba natera da ides u grad. 97. 10. ne ulazi u krug ljudi koji se brinu samo o sujetnim [stvarima]. On ne hita da govori. 108. 121. da u tebe ne bi uslo zlo (zloca i prepiranje). Kada se nadjes u drustvu. Nemoj uzimati za ruku brata koji stoji pored tebe. bilo da je stariji ili mladji od tebe. 105. 113. ne upravlja [jezikom] i ne zauzdava jezik. nego da se i sam upleces u razgovor. n) U slucaju putovanja 122. niti kada pevas himnu ili hvalebnu pesmu Bogu. 116. cuti u keliji). Cuvaj se prepirki jezikom (obuzdavaj jezik). Sa decakom uopste nemoj razgovarati. Ne govori razdrazljivo. U svemu ponasanju tvome medju drugima drzi se kao siromah: ne uznosi se kad s kim razgovaras. ugledajuci se na Gospoda. Mudar covek dobro zna kako ce sobom vladati. 100. 114. Ne govori mnogo da se od tebe ne bi udaljio Duh Boziji. a kamoli u sumnjivoj stvari. 107. drzi sebe kao da te i nema medju njima. inace ce ona od tebe odagnati strah Boziji. isto kao i njihovo cutanje. Kloni se lazi. 118. nego neka reci tvoje budu [obucene] u mudrost i u razum. neuk covek ne cuva tajnu. ne govori suvise. 50 . Ne budi uporan i ne nameci svoje reci. upotreba jezika 101. 112. 98. Sa decakom i mladicem nemoj razgovarati. Ako volis spokojan zivot. 110. reci tvoje neka su proste. m) Razgovor i uopste. Tvoja pitanja neka budu kratka i [izgovorena] sa smirenjem. koji je cutao pred Irodom bez obzira na njegovo zvanje. Jezik tvoj neka je potcinjen razumu. To ce biti mnogo bolje. neka strah Boziji bude u srcu tvome i cuvaj usta svoja da bi se spokojan vratio keliji svojoj. Kad odes u posetu kod nekoga. niti se druziti. 99. jer je pisano: "Ko mnogo govori nece izbeci greha" (Knj. 103. Uzdrzavaj se sto vise mozes od sale i zabavnih reci. Kad si medju bracom. Naprotiv. 109. vise slusaj i pazi sta budu govorili sa gotovoscu da ispunis ono sto je spasonosno. 119. nemoj ici sam. Ne povisuj (ne pustaj) glas (tj. Kada se sastanes sa vernima koji su ti slicni. Secaj se da od govora dolazi ili slava ili sramota. jer ce ti biti na saplitanje. Neka predmet tvojih razgovora budu dobrocinstva Svevisnjeg Boga.

pa makar se radilo i o tvome ocu ili bratu. tvrdo resis da sve izvrsujes (do polaganja zivota) budi uveren da su svi predjasnji gresi tvoji vec oprosteni. 124. nece ti se oprostiti predjasnji gresi tvoji. te ces steci milost. 134. 126. 137. Kad ides po vodu ili putujes citaj (Psalme na pamet) i razmisljaj. U gomilu svetskih ljudi ne idi. b) Pravilo zivota . 125. unekoliko se odvoji od njih da bi odrzao cutanje. Iduci putem ne okreci se desno i levo. osim u slucaju krajnje potrebe. Iduci na put sa bratijom.slava Bozija 142. U manastirskim gostionicama ne sedi dugo. Ne odstupaj od dobrih dela koja si zapoceo. 138. jer za njom ide bura pomisli. Pa i tada sa velikim strahom. 135. 129.revnost 133. 140. 128. Ne lezite po dvoje na jednu rogozu. pak. i sa decakom se ne druzi. II Ustrojstvo unutrasnjeg zivota a) Ishodno nacelo zivota . Budi revnostan u sticanju vrlina. Nemoj se bratimiti sa stanovnicima mesta u kom se zateknes. odmah ga napusti. Ako se. Ako si poceo neki posao pa vidis da nije po volji Bozijoj.16). Tvoje misli treba neprestano da se bave zapovestima Gospodnjim. vec sa paznjom prebiraj Psalme svoje i umom se moli Bogu. v) Cilj . Zeni ne dozvoljavaj da ti se priblizi. Ne ostavljaj napore koje nosis radi vrline da ne bi postao lenjiv i nemaran i da ne bi pogresio u poslednji cas. izvrsuj sve Njegove zapovesti i sve sto ti se naredjuje vrsi marljivo. pazi da se ne pokrijes sa nekim drugim pod jednim pokrivacem.123. nego se secaj sta si obecao kada je u tebi plamteo zar stremljenja ka bogougadjanju. Ne dozvoli joj da udje u tvoju sobu. 130. oko cijeg izvrsavanja treba svim silama da se postaras. 127. Neprekidno se staraj da se (preko tebe) proslavlja Otac tvoj koji je na nebesima (Mt. 131. ali nemoj ni fariseje podrazavati. tako i dusa onoga koji lenjivo i mlitavo prohodi usamljenicki zivot biva smetliste svih strasti i grehovne necistote. 136. Kada se javi potreba da negde nocevas. 141. Ne lezi na jednu rogozu sa mladjim od sebe.volja Bozija u zapovestima 139. Ni jednu ne treba da ostavljas da ti se dusa ne bi pretvorila u smetliste svih necistota. 51 . da se inace ne bi navikao na nemarnost. ako nesto budes propustao. Kao sto rusevine van grada sluze svima za [bacanje] smrdljive necistote. 132. nista ne izostavljajuci. Ne svracaj sa puta svog usamljenistva.5. nego ljubi Gospoda do samog kraja. Ne odstupaj od Boga radi truleznih stvari. Cuvaj se da ne ohladnis u ljubavi prema Bogu.podsticaji i podstrekaci revnosti aa) O zavetu i prvobitnom zaru 143. Sa zenom nemoj nikada jesti. g) Podsetnici . Jer. jer oni sve cinjahu samo da se istaknu. Ako si se doista predao Bogu.

2. Neka bi nam Gospod nas Isus Hristos pomogao da cinimo sve sto mu je ugodno. 148. a ono ce ti doneti oprostaj grehova. 163. da li smo se skrusavali. jer im se kraj priblizava. da lice spusta dole. lisenost (nesticanje) i cutanje. 158. kako njima ne bi bio uvucen i u sama dela. Trudi se da izlivas neprestane molitve sa suzama kako bi se Bog sazalio nad tobom i sa tebe svukao starog coveka. da voli cutanje i da se ne racuna ni u sta. da trpeljivo snosi uvrede i da sebe prinudjava na blagodusno podnosenje svih teskoca i neprijatnosti u zivotu. d) Uzrocnici uspeha . pomisljajuci da je za tebe vec sve zavrseno i da ce vec udariti cas tvog odresenja od ovog sveta. 145. da ispunis ova pravila da tvoj zivot ne bi bio besplodan. 153. brate. da ne prigovara staresini. Smirenje se sastoji u tome da covek sebe smatra velikim gresnikom i da misli da nista dobro ne cini pred Bogom. Postaraj se. da nije uporan ni pred kim i da ne nastoji na svojim recima.9). Pre svega izlivaj neprestanu molitvu i svagda blagodari Bogu za sve sto se s tobom dogadja. vec na one koji su bolji od tebe. dobices nasledje koje oko nije videlo. da odlaze svoju volju. 161. Staraj se da ne zaboravljas znacenje svoje odece koju si obukao spocetka.Kor. koji svetski misle i govore samo o zemaljskih stvarima. bb) Licni podvizi i usrdnost uopste 162. 154. Seti se suza svog pokajanja koje si tada prolio i brzo odskoci od (losih) pomisli koje te tajno potkradaju. 155. Tesko nebrizljivima. pa ces se sacuvati od grehova. Uklanjaj se od svetskih ljudi. Ovaj zivot ne precenjujmo da bismo ziveli u Bogu koji ce nas u dan Suda pitati da li smo gladovali radi Njega. a da su nemoci porasle i da je vec blizu vreme tvog ishoda.144. Neprestano i iskreno se kaj i ni na minutu se nemoj predati nemarnosti i lenjosti. 150. da ne izgovara prazne reci. Pazi na sebe da ne bi bio odbacen u buducem veku. Ne ugledaj se na one koji su slabiji od tebe. predaj se Gospodu Isusu Hristu i On ce te izbaviti i zastiti. da se cuva lazi. Ukoliko ispunjavas sve (zapovedjeno). Nemoj se stideti da ih pitas za zivotni savet buduci da su savrseni u vrlinama. Upotrebi svetlost poznanja da se udostojis roda pravednih. o kome uho nije culo i na koje srce ljudsko nije pomisljalo (1. dok jos ima vremena. Ukoliko budes tako postupao. Jesi li rad da ugodis Bogu. Svagda se secaj izlaska iz tela i ne ispustaj misao o vecnoj osudi. 156. ni otac da izbavi sina. siromastvo. 159. 152. Potrudi se da prohodis podvige koje ti predlazem: trud. Neka ti budu obrazac i primer oni koji ljube Boga od svega srca svog i stalno cine dobra dela. Oni ce te uciniti smirenim. a oni nemaju nade na spasenje. da li smo zedjali i trpeli nagotu. stenjali iz dubine srca i ispitivali sami sebe o tome da li smo 52 . Za svaki dan pretpostavljaj da ti je poslednji u ovom svetu. 147. stranstvovanje. kada ces imati da das odgovor za sva svoja dela. Znaj da tamo ni brat nece moci brata da otkupi. Seti se da je mladost tvoja prosla (da su se snage istrosile). Misli u samom sebi i govori: "Moze biti da ce mi ovaj dan biti poslednji u ovom svetu". 160. i nikada neces sagresiti pred Bogom.blagodatna pomoc Bozija i licno usrdje i podvig aa) Pomoc svise privucena molitvom 157. Svoju keliju pretvori u tamnicu. olaksavsi ti nevolje (zbog kojih je tuzna dusa tvoja). vv) O obecanim dobrima 149. gg) O smrti i Sudu 151. Nemoj prestati da prolivas (molitvene) suze i Bog ce se sazaliti na tebe. neces nikada sagresiti. niti im ima ko pomoci. da smrt ima pred ocima. Odbacimo sve sto pruza pokoj nasem telu. bb) O primernim revniteljima 146.

da ne bi upao u lenjost i nemar. nego se predavaj placu zbog svojih grehova. a onoga koji je ravan tebi. 181. 167. 188. Budi smiren u sve dane zivota svoga i pruzaj se ka svemu prekrasnom. Boj se da se ne procujes zbog nekog dela svog. kao da imas mrtvaca u svojoj keliji. Neprestano placi zbog grehova svojih. gg) Smirenje 183. 184. 189. bezzivotno]. Budi smiren u svemu: u drzanju. te trazi blagost i revnuj za sva divna dela. pa ce se u tebe useliti smirenje. Telesni trud. 168. u hodu. I tako. ono ce tebe udaljiti od Boga. U protivnom. Stoj uvek pred licem Gospodnjim sa ispravnoscu. kao [uostalom] i secanje na smrt i odvracanje od sveta i svega svetskoga. Budi blagodusan u svemu sto cinis po volji Bozijoj. Sve svetsko zamrzi i odvoj od sebe. bb) Trpljenje 173. 175. molitvom i bdenjem izbaviti od svake skverni. 180. Navikni jezik tvoj da govori: "Oprosti mi". 179. kako bi sa tobom bio sam Bog. 191. Izaberi trud i on ce te zajedno sa postom. Ne raduj se i ne nasladjuj se ako te pocnu hvaliti za tvoja dobra dela. u odevanju. smatraj savrsenijim. 186. smiri se i dobices venac. ko se boji Boga zivece u vekove. ne popustaj srcu da misli zlo. u sedenju. Skrivaj svoja dobra dela sto vise mozes. 174. Ako bi te ko nevina ukoreo za kakav greh. 165. 169. 176. 185. 192. Neka je strah Boziji vazda pred nasim ocima. Omrzi sve sto je stetno za tvoju dusu. Zavoli smirenje i ono ce pokriti sve grehe tvoje. I danju i nocu tuguj zbog grehova svojih.dostojni Boga. Zapali svoj svetilnik uljem suza. Hrabrost nije nista drugo do nepokolebljivost u istini i protivljenje neprijateljima. Nemoj sebi dozvoliti da ih kome iznosis i uopste. da bi se u tebe uselio strah Boziji.budi trpeljiv. smatraj sebi ravnim. Ukoliko ne ustuknes. potrudi se da te ljudi ne hvale. 190. u keliji i u citavoj njenoj opremljenosti. vec ga nagoni da za zlo vraca dobrom. obuci se u veru. Jer. 182. bodrom paznjom i udaljavanjem od greha i sveta 166. 187. 53 . Prezrimo telo da bismo spasli duse svoje. 172. Ne smatraj sebe necim [znacajnim]. Ne tuguj zbog rdjavih pomisli koje te napadaju u keliji. 171. naime. donosi cistotu srca. a ona cini da dusa prinosi plod. pa ce ti Bog pomoci u svim delima tvojim. na postelji. a telo tvoje na zemlji neka bude kao statua i kumir [tj. Budi bodar neprestano. Ma sta preduzimao . prionimo skrusenosti i tugovanju zbog grehova kako bismo obreli Boga. oni ce odstupiti i vise se nece pokazati. Ne druzi se s gordima. Onoga koji je slabiji od tebe u dobrim delima. vv) Skrusenost i plac 178. dj) Nastrojenje duse koje donosi uspeh aa) Prebivanje u Bogu sa strahom. Umiri svaki dan da bi ziveo. Ne zavidi onome koji napreduje. u stojanju. jer Gospod nece zaboraviti nikakav trud (preduzet Njega radi). Zavoli milosrdje. vec sve ljude smatraj boljim od sebe. Neka ti lice vazda bude tuzno. 164. u svemu sto se desi sa tobom. Pazi da ne budes malodusan. vec sa smirenima. To ce ti posluziti na napredak i blagodat Bozija ce ti pomoci. 177. Neka tvoja dusa bude sa Gospodom u svako vreme. 170.

svima budi pokoran. nemoj govoriti: "Ja sam to cinio". Nemoj se secati strasti kojima si se predavao u svetu da se pohota [koju one izazivaju] ne bi opet pojavila i sablaznila te. Ako budes uvek govorio: "Oprosti mi". Odbaci od sebe razvratno oko i uzmi prosto (decije. Glava neka ti je spustena. 197. Pazi da se tvoj um ne bavi secanjem na ranije grehove. 195. gospodaru moj". To ce u tebi poroditi smirenje. Ne idi za svakom pomisli svojom. e) Podvig borbe sa grehom aa) Pre svega sa pomislima 198. Cvrsto u umu svom drzi [misao] da si kriv za mnoge grehe. 204. zato sto takvo smirenje rusi sve zamke djavolje. usta nek su ti zakljucana . Ne ispunjavaj svoje pomisli i prohteve. Telo svoje iscrpi tako da postane slicno telu koje lezi na bolesnickom odru.Jn. 208. One.veru. Budi spreman da pri svakoj reci (uvrede) koju cujes kazes: "Oprosti mi". Vera ce roditi nadu. 200. Smirenje ce. a svog ljubitelja predaju niskim i sramnim delima koja otudjuju od Boga. 206. Cak. 196. Neka stalni predmet tvog razmisljanja bude smrt. Zamrzi telo i njegove utehe zato sto su pune zla.sa slastoljubljem 209. 210. pak. samohvalisanje.pa ces postici smirenje. a narocito prejedanja. i nadmenost zivljenja (1. Navikni jezik svoj da u svim slucajevima. Telesna pohota jeste punjenje stomaka mnostvom raznih jela. a nauka . Budi daleko od gnjeva i cuvaj se od pohote. a jezik neka ti je spreman da uvrediocu kaze: "Oprosti mi. predavajuci se Bogu. 212. Znaj da smirenje nije nista drugo nego sve ljude smatrati boljim od sebe. Nemoj biti slastoljubiv. koja se u nasem umu ustolicuje usled sujetnih i prolaznih spoljasnjih dostojanstava. cisto) oko. privuci oprostaj svih tvojih grehova. 207. iz srca izgone strah Boziji i uklanjaju stid sa lica. pa ce te On pokriti desnicom Svojom. 201. 54 . bb) Sa raznim porocnim zeljama 205. Oko [coveka] koji ih stekne postaje nadmeno i u njegovo srce se uvlace necisti likovi. Smirenje ce poroditi nauku (iskustvo i zdravomislije). zato sto Bog ne slusa slastoljubive. Pre svega sebe ne smatraj necim [vaznim]. kao uostalom i od svih grehovnih zelja.193. Pohota ociju se odnosi na vestastvena dobra. Svuci sa sebe gnevljivost i obuci se u krotost. i uopste ne sumnjaj u to. vv) Posebno . i zedj za pohvalama od drugih). Ne obnavljaj u umu svome predjasnje grehe svoje da se ne bi povratili u tebe. ili: "To sam narusavao". i pohota ociju. Povinjavanje ce roditi nepromenjivu postojanost (cvrstinu u dobru). Slastoljubivi covek (koji samo prijatnosti trazi) nije pogodan ni za kakvo delo. nada . ubrzo ces dostici smirenje. moze se desiti da se oni u tebi obnove. u svako vreme i svakome bratu govori: "Oprosti mi". naime. 194. posle cega se javlja bludna necistota. a ljubav ce roditi povinjavanje. 211. Daleko odgoni od sebe rdjave pomisli. 199.2. Zavoli trud. Prestani da se secas i da govoris o zadovoljstvima i uzivanjima kojima si se predavao u vreme svoje nemarnosti. Nadmenost zivljenja jeste ljubav ka svetskoj sumnoj slavi (visoko misljenje o sebi. 203. Budi uveren da su ti oni oprosteni u vreme tvog predavanja Bogu i pokajanja. da se ne bi zavezao u zamke svojih pohota. jer te to moze saplesti.16). Inace.ljubav. Cuvaj se gramzivosti i neposlusanja. 202. Apostol Jovan sve pohote ljudske sazima u tri stvari: sve sto je u svetu: pohota telesna.

sa osudjivanjem 225. Nemoj se bojati uvreda od ljudi. 232. Ne budi slavoljubiv i u srcu svom ne zadrzavaj samohvalisanje [koje] govori: "Ja sam to i to ucinio. raduj se kad na tebe nailaze nevolje i smucenja. Ne ostavljaj volju Boziju radi ispunjenja volje ljudske. Staraj se da budes pravedan ne samo pred ljudima. neces biti mudar. krotak. 221. 236. 239. Ko je njima ispunjen. nego budi snishodljivo zalostiv prema ljudima i bices ziv. ee) Sa covekougadjanjem i licemerstvom 238. postao je obitaliste necistih duhova. djdj) Sa sujetom i uobrazenoscu 233. Dozivevsi uvredu. Nemoj se cuditi ako neko o tebi rdjavo govori zato sto je to jedno od lukavstava nasih najvecih neprijatelja. jer se u tome sastoji pad. Gospod Isus Hristos ga nikada nece napustiti jer je blag i pomaze dusama koje trpe radi Njega i koje ga istu. 55 . Nikoga ne prekorevaj zbog njegovih nemoci. Ne narusavaj zapovesti iz uvazenja prema ljudskom prijateljstvu. 230. dd) Sa ostalim porocnim pokretima srca koji podrivaju uspeh . a jos manje lazljivac. Nikome i ni za sta ne iznosi na oci bilo kakve nedostatke. 234. Budi mudar i usta onih koji rdjavo o tebi govore zatvaraj cutanjem. 229. 215. vec i sam u sebi budi mudar. Ne ropci i nikoga ne vredjaj. buduci da te Gospod smirava. cak i ako vidis da narusava sve zapovesti. nemoj ga se gnusati niti ga osudjivati. Ne vracaj zlo za zlo. videci da se ti sam ne smiravas. Ne uznosi se svojim delima. odmah ga goni dalje od sebe. Nikoga ne osudjuj. revnostan i covekoljubiv. Ne hvali se ako se predajes duhovnim podvizima. 216. 231. 220. Onaj koji okrece drugi obraz onome koji ga udari po jednome. Ucinivsi neko vrlinsko delo. I tako. kojim oni pokusavaju da coveka ometu u poznanju istine. U tome i tome sam napredovao". On im daje silu i krepost sve dok se ne utvrde u pokoju (od strasti). 240. ako ovako budes cinio. 226. nemoj se nadimati i ne govori u sebi: "Ja sam to i to ucinio". 237. vec ga izvrsi [cuteci]. vec je obradovan u uvredi. vec reci: "Ja sam dostojan da me sva bratija preziru". 235. zz) Sa gordoscu 242. Ne budi licemer. nemoj poroditi neprijateljstvo prema onome ko ti je naneo. 224. da se Bog ne bi uzgnusao tvojih molitava. Nikome ne cini zlo niti koga osudjuj. ma kakva bila.gg) Sa gnevom i njegovim porodom 213. Ni na koga se nemoj srditi i svima oprastaj. 241. 228. pa ces se radovati kroz ceo zivot svoj. Neka se mole i mladji i stariji da ne bude popusteno da padnu pod tiraniju gneva. Ne okreci svoje uvo da (o drugome) cujes zlo. Takve misli disu sujetom. 223. trpeljiv. Ako te neko nepravedno prekori. Nemoj prezirati brata koji je sagresio. jer ces inace i sam pasti u ruke svojih neprijatelja. Nikome unapred ne govori o dobrom delu koje nameravas da ucinis. jer ces inace sam pasti u ruke neprijatelja svojih. 227. 214. 218. blagodusan. Jer. 219. 217. 222. Ne prekorevaj brata svoga. Ako te napadne gnjev. Nikoga od smrtnih ne osudjuj. Ne objavljuj kada dajes milostinju. nemoj se raspaljivati. Nemoj biti brz na gnev i ne pamti zlo onoga koji te je podstakao na gnev. ni uvredu za uvredu. dvolican. jer posle njih dolaze slatki plodovi.

Ko hoce da uspesno prohodi podvig monastva. 249. Cuces onaj glas koji govori: Slugo dobri i verni.dodaj. Ukoliko recenome hoces da dodas neko od dobrih dela . 3. Izvrsuj ove zapovesti pa ce Bog biti s tobom. 250. po nasem racunanju vremena. smiravajuci se pred Hristom Gospodom kako bi On izgladio grehe tvoje i obnovio te. Nagovestava se da treba ziveti u skladu sa znacenjem odece. u malome si bio veran. 251. nad mnogim cu te postaviti. Postaces svetiliste Bogu. inace ce propasti trud tvoj i tvoj brod ce uzalud ploviti. Ne smatraj sebe sveznalicom i mudrim (tj. Gordost daleko odgoni od sebe. Njemu neka je hvala. a Gospodu nasem Isusu Hristu neprestano uznosi blagodarnost. Prema tome. Ne odstupaj ni od jednog od ovih uputstava i Gospod nas Isus Hristos ce te upokojiti i u miru dovrsiti delo kome si pristupio. Ne smatraj sebe mudrim. prev. tj. sakrij ih u srce i znaj da te sa tim zapovestima predajem Tvorcu. Smatraj da su tvoji bliznji i svi ljudi bolji od tebe. Tj.25. 246. nego drugoga zalostiti i uzdizati se nad drugima. slava i poklonjenje sa Sveblagim Ocem i Svetim Duhom. Nasi savrseni oci i oni koji ih podrazavaju. Ko se ne bude drzao svega sto je propisano. 247. da sva njegova dobra ostavi. likovaces sa andjelima. a andjeli ce te pratiti. da na samom delu izadje iz njega i da svaku 56 .243. Antonije. Dusa ce ti se ispuniti mirisom svetih i svetloscu blazenih zasijace lice tvoje. inace ce tvoja dusa postati gordeljiva i ti ces pasti u ruke neprijatelja svojih. Svake noci oblivaj suzama svoj krevet i natapaj postelju svoju.-Prim. umrtvljavati se za ovaj svet.21). ne govori: "Znam i sam. 245. sada i uvek i u vekove vekova.Prim. DOBROTOLjUBLjE SVETI ANTONIJE VELIKI IV IZREKE SVETOG ANTONIJA I KAZIVANjA O NjEMU 1. istinu ti govorim. pobudice Boga na gnev. 244. cak i ako ti dodju gosti nemoj ostavljati post na vodi do devetog casa. kao i svi sveti i najzad ces sresti Gospoda sa veseljem i radoscu. Amin. udji u radost gospodara svoga (Mt. . O odricanju od sveta 1. Nema veceg bezboznistva. saslusaj ove moje reci. Tj. kako bi ti dao pomoc za vrsenje dobrih dela i nasledje Svog vecnog Carstva. a sve zle duhove ces raniti tugom. Ja. Umem sam da radim"). Zakljucak 248. NAPOMENE: 1. postali su savrseni ispunjavajuci ih. prvv. Nemoj se uznositi u gordosti i ne hvali se. Ako ih sacuvas. treba u potpunosti da rascisti sa svetom. cast. 2. do tri popodne.

pretpostavljamo da se izdrzavamo u znoju svoga lica. ipak na mnogim svojim stranama izaziva pitanje: "Sta da se radi? Kako treba ziveti?" Svetom Antoniju su se cesto obracali sa tim pitanjem. ostavljajuci svet. kao sto govori Efescima: Sami znate da potrebama mojim i onih koji su sa mnom bili posluzise ove ruke moje (Dap. podji do tog sela. Evo njegovih odgovora: 3. uvek imaj Boga pred ocima. Neko drugi je pitao: "Sta da radim da bih ugodio Bogu?" Sveti Antonije mu je odgovorio: "Kuda god ides. srce i stomak". zadrzavaju makar i najmanji deo imanja: demoni ih pokrivaju ranama i oni. zaleci se. po primeru apostola Pavla koji je i usred truda propovedi Jevadjelja svojim rukama sebi i onima sa njim obezbedjivao potrebno. Za tebe je put koji si izabrao stetan ne samo zbog toga sto se usled gotovo svakodnevne promene zivotnih slucajnosti tvoj um pogruzava u neprestane pomisli o zemaljskom. 7. sine moj. koji je smatrao da nema nikakve koristi od napustanja sveta. no s trudom i mukom. po pisanju Svetog Atanasija. Po povratku.24). On je siromasima razdao sve sto je imao. 6. iseci ga na male komade i. istinski se kaj zbog ranijih grehova. Ava Pamvo ga je pitao o tome i on je odgovorio: "Ne uzdaj se u svoju pravednost. da ne bismo bili na teretu nekome od vas. Ne kao da nemamo vlasti. Sveti Antonije ga je pitao: "Gde i kako ti zivis?" On je odgovorio: "Zivim u domu roditelja. 5. da bi nam dao primer. Evo sta je posle tog pitanja rekao avi Pimenu: "Delo slavnije od svih ostalih koje moze jedan covek da izvrsi jeste . Istog predmeta se dotice i sledece kazivanje. premda i nije sasvim nepoznata. niti smo zabadava jeli hleb u nekoga. Jedan brat. Tada mu je starac rekao: "Znaj da ces i u buducem veku imati udeo sa onima sa kojima si u ovom zivotu delio radost i zalost. Onda dodji ovamo".Z. On je to cinio na nase nazidanje. ne rasejavajuci duh nicim sporednim". kupi mesa.ispovedanje svojih grehova pred Bogom i svojim starcima. I poce on govoriti: "Vise vredi onaj ko se podvizava u gradu ili selu i koji ispunjava sve sto je potrebno za duhovno savrsenstvo". mi bismo je rado prihvatili. skinuvsi odelo. 4. te se neprestano bavim jedino citanjem i molitvom. koji mi sve nabavljaju. dodje kod Svetog Antonija. izranjavljeni. ptice i strsljeni i ranama pokrise njegovo telo. Brat je ucinio kako mu je naredio starac.20.Sol. On je. 2.8-9). zle pohote i ljudske casti. obesi ga o grudi i ruke. Secajte se Onoga koji umrtvljuje i 57 . a zivis na racun drugih. Da je ta pomoc korisnija. imaj potvrdu u Svetom Pismu. starac ga je pitao da li je ucinio sto mu je bilo nalozeno. i ne napustaj brzo mesto na kome zivis. On je priznao da oseca i jedno i drugo. obuzdavaj jezik. ava Antonije govorio bratiji koji su mu dolazili: "Uvek imajte strah pred svojim ocima. 2. Eto zbog cega i mi. ma sta da radis. Sveti Antonije ga je opet zapitao: "Kazi mi. 24. da li se ti zalostis u njihovim zalostima i radujes u njihovim radostima". premda imamo mogucnost da se koristimo pomocu od srodnika. da biste se ugledali na nas (2. Sveti Antonije je poznao sta je [ucinio] starac koji je dosao kod njega. te mu je rekao: "Ako hoces da budes monah. pokazao svoje rane. izuzev neke sitnice koju je zadrzao za slucaj nevolje. nego da sebe damo vama za primer. radeci dan i noc. To me izbavlja od svih briga i staranja. padaju u borbi". Tada mu je Sveti Antonije rekao: "Tako biva sa onima koji. I odmah ga napodose psi.11). Sacuvaj ove tri zapovesti i spasces se". osudjivanje samoga sebe. i gotovost za napade svakojakih iskusenja do poslednjeg izdisaja". kako ne bi bio u ovome svetu. Evo sta je. vec i stoga sto te lisava ploda koji bi stekao da se svojim rukama trudis oko prehranjivanja. Opsti odgovori na pitanje: "Sta ciniti?" Onaj ko napusta svet stupa u savrseno novu oblast zivota koja. koje je sacuvao Kasijan (Razgovori.pristrasnost prema stvarima odsece. pa ces obresti pokoj". Tu istinu je upecatljivo saopstio Sveti Antonije jednom bratu koji se odrekao sveta. Osim toga znaj da jedes hleb bednih i nemocnih ukoliko si zdrav. kao sto je pisao Solunjanima: Jer nismo ziveli neuredno medju vama. Jos jednom uceniku on je savetovao: "Gnusaj se svog stomaka i zahteva ovoga veka.

39)". Dosli su jednom neka bratija Svetom Antoniju i rekli mu: "Daj nam pouku kako da se spasemo". on je govorio da ne shvata svoj poziv i svoj cilj. neki opet cutanjem ili trudoljubljem.kruzi divna pouka blazenog Antonija da monah. neki bdenjem. jedan je obdaren znanjem. treci opet blagodacu prostote srca. Tada im je starac rekao: "U Jevandjelju je receno: Ako te ko udari po desnom obrazu tvom. On nikada ne dostize savrsenstvo zivota usled nedostatka postojanosti revnosti i trpljenja". Iz tog razloga on je savetovao da [monah] stalno prebiva u secanju na Boga i trezvoumlju. odrecite se ovog zivota da biste ziveli Bogu. ridajte. jedan se odlikuje smirenjem.6). 8. Naprotiv.ozivljava (1.zbog toga sto ne poznajemo svoj poziv. odgovorio: "Ni ja. ni Bog. a drugo ne mogu. ukazace se dovoljno siroko popriste za podvige. cim sretnemo iskusenje na svome mestu. 11. naravstvena energija. . i sto hocemo bez napora da steknemo vrline. nagotujte. tezeci ka vecem savrsenstvu. odgovorili su oni.rekao je starac. pa se opet podvizava i opet je nemaran . prelazimo na drugo. "Ako ni to ne mozete. koji zeli da sastavi duhovno sace. sta cu vam ja?" Potrebna je molitva (ili njihova ili drugih) da se u njima probudi duh revnosti. zato sto ni u kome ne mogu da se nadju sve vrste vrlina u savrsenstvu. nego da sa trpljenjem cuvaju uvek isti duh revnosti: "Monah koji se nekoliko dana podvizava a zatim ugadja sebi. . tj. Oni su bolesni.5. a drugo necete. koja je spremna na sve. On treba da je slaze u sud srca svojega. ispitujte da li ste dostojni Boga. Neuspeh kod monaha on je objasnjavao nedostatkom usrdja za podvig. Tada je Sveti Antonije rekao svom uceniku: "Pripremi im malo variva. koji nije imao revnosti i koji ga je molio da se za njega pomoli Bogu.govorio je on. ne obracajuci paznju sta kome nedostaje. te stajanje na strazi protiv svakog iskusenja do poslednjeg izdisaja. zedjujte. onaj ko je poznao sta je borba. Gladujte. Starac im je odgovorio: "Slusali ste Pismo? To vam je dovoljno". Ako vi jedno ne mozete. sto ne shvatamo sta zahteva delo koga smo se prihvatili. Znamenita je rec o ovoj temi Svetog Antonija upucena onima koji jedno nece. ne daje sebi oduska. "Mi ne postizemo uspeh. 3. Stoga je on [monahe] savetovao da sebi ne ustupaju ni u cemu. Slicno opsirno ukazanje na ono sto treba da cini monah navodi Sveti Kasijan. . Rukovodioci revnosti 58 . .2. i ukoliko se ne budes molio Bogu". Voznenavidite svet i sve sto je u njemu. 10. Sila koja podstice na podvig i podrzava ga Ako se nabroji sve navedeno. oce. vec se starajuci da usvoji njihove vrline". uzdisite u srcima svojim. Omrzite svaki telesni pokoj. nije duzan da se ogranici na podrazavanje samo jednog od naprednih otaca. vec se stalno bori uz Boziju pomoc". jer ce On to od vas traziti na dan Suda. hvaleci kao veliku vrlinu neoslabno i trajno dozivotno sluzenje Gospodu. . Postavlja se pitanje koja je to sila koja podviznika pokrece i podrzava u trudovima. "Od davnina. drugi uzdrzanjem.govori on.u krajnjoj meri. Bratija su rekli: "Ni to ne mozemo". Ima li monah ovu silu .Car. drugi je jak u zdravom rasudjivanju. Medjutim. nema li je . barem podnesite udarac u jedan". Ta sila je revnost za spasenje. slicno mudroj pceli. misleci da negde ima mesta bez djavola.kao i da nista ne radi. 13. Stoga. O onome koji iste ustupke. za slavu imena Bozijeg. Stoga je on jednom bratu. ukoliko se ti sam ne postaras o sebi. Zbog toga je monah.. Starac je rekao: "Ako ne mozete da okrenete drugi obraz. necemo se sazaliti na tebe. secajte se onoga sto ste obecali Bogu. prezirite telo da biste spasli duse svoje". oni su rekli: "Mi bismo i od tebe. placite. treci je nepokolebiv u trpljenju. "Ni to ne mozemo".sve je stalo. Oni mu odgovorise: "Mi to ne mozemo da izvrsimo". jedan prevazilazi ostale velikodusnoscu. a drugi milosrdjem. duzan da.prisutni su i podvizi. hteli nesto da cujemo". 12. nemojte vracati udarac za udarac". 9. svaku vrlinu pozajmi od onoga koji je najvise ovladao njome. bdite. okreni mu i drugi (Mt. Medjutim. 4.

15. primite Carstvo koje vam je pripremljeno od postanja sveta (Mt.32. 17. Zbog takvog neodobravanja putovanja. Jedni su hvalili post i bdenje. bices Antonije. nikada nas nece privuci nasi klevetnici. on je spokojno ostao na svom mestu.22-23).25.34). ni sa desne strane . Pitati druge .na nemar. usled cega priblizavanje Bogu postaje lakse. vec sve razdavali bednima. cistiji i slobodniji od svetskih briga.7)". Covek koji bez savetovanja obavlja svoje delo lici na neogradjeni grad u koji ulazi ko god hoce i raznosi njegove riznice". tako da moze da poprimi smer koji nije sagasan sa ciljem zapocetog zivota. Ja poznajem nekolicinu monaha koji su pali stoga sto su mislili da samostalno ugode Bogu". a) Sopstveno rasudjivanje 14. onda ce sve nase telo (dela) biti svetlo. da su usrdno revnovali u naporima. Ono ne dozvoljava cak ni da se duhovno pice koje veseli srce coveka pije bez saveta. Tada se on obratio Pavlu Preprostom sa pitanjem: "Treba li da idem?" Ovaj je odgovorio: "Ako odes. koja moze da sacuva monaha od svih djavolskih zamki. ni sa leve . govoreci: Bez saveta nemoj nista ciniti (Sir. doprinose lakoci duha. mac ili sekiru. tako bi svetitelj i postupio. I cak: Sa savetom pij vino. i sve telo nase bice tamno. 59 . bezbriznost i lenjost. i da ne skrece u bespuca. monah je duzan da starce pita o svakom koraku koji cini u svojoj keliji i o svakoj kaplji vode koju ispija. doduse naprednom. voleli siromastvo. A Sveti Antonije je rekao: "Sve vrline koje ste spomenuli veoma su spasonosne i vrlo potrebne onima koji traze Boga i koji gore zeljom da mu se priblize. Na isti predmet odnosi se i sledeca izreka: Uzevsi komad gvozdja kovac unapred gleda sta moze od njega da nacini . posto oni usredsredjuju pomisli. bdenjem. Oni nisu mogli da se koriste njenom pomocu. Svaki je od njih rekao sta mu je izgledalo najbolje. bices ava Antonije". prezirali svetske udobnosti do te mere da nisu ostavljali za sebe ni onoliko kolikoje potrebno za jedan dan. i olaksavaju covekovo priblizavanje Bogu. samovanjem u pustinji. prica se da je ava Antonije dobio pismeni poziv od cara Konstancija da dodje u Carigrad.32. Rasudjivanje je oko duse i njen svetilnik. Sakupili su se jedanput oci oko Svetog Antonija. 19.21). zato sto njima duh postaje spokojniji. te se lisavali ploda svih vrlina.kosu. reci i dela. a sta zlo". Rasudjivanjem on rastura i unistava sve zamke koje je djavo spremio protiv njega. 18. kao sto je rekao Gospod u svetom Jevandjelju (Mt.na prekomereno uzdrzanje.Revnost sama po sebi ponekad biva slepa. Pomocu rasudjivanja covek shvata svoje zelje. Jer. Zbog toga treba da bude ogradjena rukovodiocima.6. uceniku sa pitanjem. Pa ipak se desavalo da su posle svega toga skrenuli ka zlu i padali. postavsi dostojni osude.11. Ukoliko idemo carskim putem. videli smo da su mnogi iznuravali svoje telo prekomerenim postom. a ako bude tamno. Jer. bas je to vrlina koja uci i pobudjuje coveka da ide pravim putem. Tako i mi treba da rasudjujemo kakvoj vrlini da pristupimo da se ne bismo uzalud trudili. padaju kao lisce (Pric. Neki su opet hteli dati prvenstvo milosrdju. a ako ne odes. tj. Bilo je jos i drugih predloga. jasno razlikujuci sta je dobro. Uzrok tome nije nista drugo do odsustvo vrline rasudjivanja i blagorazumnosti. b) Savet iskusnih 16. Drugi su vise cenili siromastvo i preziranje zemaljskih stvari.Sveti Antonije je smatrao toliko spasonosnim delom da se cak i kao ucitelj svih [cesto] sam obracao svome. Ko su ti rukovodioci? Sveti Antonije ukazuje na dva: vlastito rasudjivanje i savet iskusnih. U tom smislu govori Sveti Antonije: "Znam monahe koji su posle mnogih napora pali i podvrgli se bezumlju zato sto su se ponadali na svoja dela i prezreli zapovest Onoga koji je rekao: Pitaj oca svog i on ce ti saopstiti (Pon. govoreci: "Ukoliko je moguce. i odustaje od onih koji ga udaljuju od Boga. Tako je on i svima drugima savetovao da cine. kao sto su oci svetilnik telu: ako oko bude svetlo. Medjutim. da bi ispitali koja je vrlina najsavrsenija. I jos: "Sveto Pismo govori: Koji nemaju vodjstva.14) i zapoveda da se nista ne radi bez savetovanja. I kako bi ucenik rekao. zato sto ce Gospod milosrdnima reci: Hodite blagosloveni Oca moga.Zak.

i da je opet postao raniji Antonije.4-5). Cime i kako? Prvo.21). U poslednjem slucaju ona treba da se zagreva. on i pre nego sto ozdravi uzima na sebe brigu o drugima. on im je pricao o onome sto mu je samom bilo otkriveno. vracanjem na misao o tome sta ce biti posle smrti. Ispitujte od dana kad se zamonasio i zavetovao Bogu". Posle toga. ustavsi na molitvu Sveti Antonije oseti u sebi da se uznosi umom. vrativsi se otuda. secanjem na smrt. tri sata po podne]. Bilo je neophodno popustiti. kako pripoveda Atanasije Veliki u njegovom zivotopisu. Povod za takvo ogranicenje su verovatno dali arijanci koji su druge privlacili pod vidom poboznosti. Time su naucili kako da lece i duse drugih.20. govori on. U vazduhu su stojala nekakva mracna i strasna lica pokusavajuci da mu sprece ushodni put. savetodavcu koji te upucuje na nesto protivno Bozijim zapovestima.23). Sveti Antonije je mnogo puta pokusavao da u umu i srcu svih ureze [misao] da je dan koji zivimo. izleci se sam (Lk. Medjutim. nisi shvatio". pred obed. da se ne bi sasvim ugasila. tada on vec zaboravi na jelo i ostatak dana i celu noc provede u molitvi i uzdisanju. i kao da ga neko uzvodi po vazduhu.1. govoreci: "Sta je bilo od rodjenja. I revnost cas gori. Treba paziti. Zbog toga se na nas odnosi rec: Lekaru. Stoga su. Stoga su odstupili i put za Antonijevo ushodjenje je postao slobodan i bez prepreka. cime je osim smirenja izrazio i nepoverenje u svoj um? To je bilo ovako: Kod Svetog Antonija su dosli starci sa kojima je bio i ava Josif. kako bi se i na nama ispunila rec apostolova: Pokoravajuci se jedan drugome u strahu Bozijem (Ef. Antonijeve putovodje su im se protivile. Sveti Antonije oseti da se opet vraca u svoje telo. a zatim vec sa poverenjem primati njegovu rec i bez reci primati njegove savete.19). oko devetog casa [tj. Ono sto ti neko kaze u saglasnosti sa zapovestima Gospoda naseg. Ako neko od nas i ode u pustinju. pod tim uslovom tuzitelji ga nisu mogli ni u cemu izobliciti. nas poslednji dan. Na isti nacin i blazeni Pavle ubedjuje. nego ce pobeci od njega. Drugo. Zbog toga nam se vraca predjasnja slabost i potonje nam biva gore od prvobitnog. Zeleci da ih ispita. Jedanput. trazeci odgovor i ispitujuci da li Antonije u bilo cemu podleze njihovoj vlasti. a zatim ih napajali otrovom svog laznog ucenja. i sto je najcudnije. Znak po kome se to moze poznati jeste saglasnost njegovih reci sa Recju Bozijom. vide samoga sebe kao izvan tela. [Tada] je ava Antonije rekao: "Ava Josif je nasao put rekavsi: "Ne znam"". ali su oni su prilazili kao sa pravom. cudeci se sa kolikim neprijateljima nam predstoji borba i sa kakvim naporom coveku 60 . on je rekao avi Josifu: "Sta ti kazes o toj izreci?" "Ne znam".29). nego cas jaca. A za tudjinom nece poci. Cime podgrevati revnost? U coveku se nista ne odrzava na jednoj meri. cas hladni. Posle svih. na ono sto se naredjuje. on nije savetovao ni da se prema drugima ima neograniceno poverenje. Sveti Antonije nije odobravao poverenje u vlastito rasudjivanje.5. Povodom takvom slucaja on je imao obicaj da govori: "Drevni oci su odlazili u pustinju i svojim velikim trudom su lecili svoju dusu. Bogu se treba pokoravati vise nego ljudima (Dap. Uostalom. i oni su se spremali da izvedu racun. odgovorio je Josif.5. 5.4. Naprotiv.10. Da bi u dusu svojih ucenika urezao tu misao. govoreci: Ali ako vam i mi ili andjeo s neba propoveda jevandjelje drukcije nego sto vam propovedasmo. anatema da bude?(Gal.4. ali je starac odgovarao: "Ne. Drugi povod je mogao biti taj sto su neki uzimali na sebe da rukovode druge bez licnog iskustva. izgladio je Gospod kad je Antonije dao monaski zavet. primi sa poslusnoscu. Secajmo se i reci Gospodnje: I ovce idu za njim jer poznaju glas njegov. Njihovoj nameri da ispitaju [dela] Antonija sve od [njegovog] rodjenja su se usprotivili njegovi pratioci. Medjutim.3). 21. postajali spasonosni lekari drugima. Svako je govorio po svojim silama. jer ne poznaju glas tudjinaca (Jn. Na taj nacin. 22. Nije li on zbog toga pohvalio avu Josifa koji je na jedno pitanje iz Pisma odgovorio: "Ne znam". starac im je predlozio izreku iz Pisma i zapocevsi od mladjih stao da se raspituje za njeno znacenje. Najpre je potrebno uveriti se u pravovernost i iskustvo starca. kazi: Je li pravo pred Bogom da slusamo eas vise nego Boga (Dap. cas slabi.

Uz to. "Molio sam se Bogu. Sa zemlje su uzletala neka krilata [bica]. radi pobudjivanja vece revnosti za cisti zivot. Sveti Atanasije pise: Jedanput Sveti Antonije povede razgovor sa bratijom koji su ga posetili o stanju duse posle smrti. Ovaj Amon je do starosti proziveo u strogom podviznistvu. tj. izadji i razgledaj". on je poceo da se moli Gospodu da mu otkrije njegovo znacenje. . on vise nema nikakve sile. Bio je on kod Svetog Antonija kao i sveti Antonije kod njega. i njemu nepokorne on ne moze da zadrzi: oni odlaze iznad njega. nitrijskog monaha".govorio je on. ne toliko uceniku. nemajuci snage da se podignu navise. starajuci se da im prepreci put? Zato nas i savetuje apostol: Uzmite sve oruzje Bozije. ogradjujuci ga svojim macevima. i o njenom buducem boravistu.13). Tada sam uzdahnuo i rekao: "Eto sta je sve dato monahu! Pa ipak ga djavo savladjuje. sto ima toliko milosrdnog i covekoljubivog Gospoda! Revnujmo za svoje spasenje. odgonimo svaku nemarnost.[predstoji] da prodje po vazduhu.2. Kada su posle 30 dana dosli bratija iz Nitrije. buduci da je znanje o vidjenom bilo potrebnije drugima nego njemu. i prosavsi ga. da biste se mogli odupreti u zli dan (Ef. Ava Kronije govori da je jednom Sveti Antonije pricao o tom vidjenju pred velikim zboristem. Kakvim uzbudljivim strahom su se ispunjavale duse slusajuci o tome! Ali. Tako saopstava Sveti Atanasije. U Latinskom otacniku u navedenoj prici se dodaje misao da je dzin udarao ptice i da su one padale u jezero jedino onda kada su se same zadrzavale u vazduhu ispod njegovih ruku. Na pitanje bratije koji su se nalazili kod njega zbog cega se tako cudi.2. Strasni dzin je nas iskonski neprijatelj. Revnosne. koji je glavom dodirivao oblake. Tada sam uzviknuo: "Blazen je rod ljudski. Tada se setio reci apostola Pavla o knezu koji vlada u vazduhu (Ef. Antonije izidje (jer je znao ko mu je naredio). [On je dodao] da su ruke dzina bile rasirene po nebu i da se pod njim nalazilo jezero velicine mora u koje su upadale ptice koje je on udarao rukom. To vidjenje je Sveti Antonije shvatio kao opomenu te je poceo da prilaze jos vece staranje za podvige protivljenja svemu neprijateljskom. dok odozgo ka njemu u susret silazi zbor radosnih andjelskih likova. i on pada!" I dodje mi glas od milostivog Gospoda i ja cuh: "Djavo ne moze nikoga oboriti.6. Diveci se vidjenome. I cu on glas: "To je dusa Amona. Tada mu se otvori um i on razumede da se radi o odlasku duse sa zemlje. Nakon sto sam ja primio ljudsku prirodu i srusio njegovu vlast. pak. I premda nije primeceno da je Sveti Antonije negde pricao o tome. 25. sedeci jednom na gori. koji zaustavlja lenjivce i one koji su se pokoravali njegovim nagovorima. Jednima je dzin pregradjivao put. covek pada sam od sebe kad se preda lenosti i kad popusti svojoj pohoti i strastima". 24. evo i utesnog vidjenja koje pobudjuje na revnost nadom na svetlo stanje. Sveti Atanasije pise da je Sveti Antonije. Dzin je na njih skrgutao zubima. 61 . I sledece vidjenje o kome je pricao sam Sveti Antonije takodje ima snagu da razgoni lenjost i pobudjuje na revnost. Iduce noci pozva ga neko odozgo. Jer.2). Ja sam onda pitao: "Daje li se svakom monahu takav pokrov?" I meni bi pokazano mnostvo monaha ogradjenih takvom zastitom. O drugom vidjenju koje se tice istog predmeta on je i drugima saopstavao. uzdize pogled i ugleda jednog dzina. Nevidljivi glas je primetio: "Antonije. Na one. on je samo skrgutao zubima. To je vidjenje o Svetom Amonu. da bi se posramio djavo nemajuuci nista lose reci za nas (Tit.da mi pokaze u cemu se sastoji pokrov i zastita monaha! I video sam monaha. mirno se uznosila navise. koje su imale snage da se podignu iznad njegovih ruku i glave. a druga su proletala kroz njega. a osobito monaska vojska. Rastojanje od Nitrijskih gora do gore svetog Antonija iznosi 13 dana puta (650 vrsta). nema razloga za sumnju. Sa tim ciljem. koliko prijatelju i sabesedniku Svetog Antonija. pak.8). grdnog i strasnog. Medjutim. zapitali su ih o Amonu i saznali da se upokojio onog dana i casa u koji je starac video kako se njegova dusa uznosi na nebo. on je napomenuo da se Sveti Antonije pre vidjenja citavu godinu molio da mu se otkrije sta biva posle smrti sa dusama pravednih i gresnih. a zbog prvih se radovao. 23. djavo ima vlast da stupi u borbu sa prolaznicima po vazduhu. on je objasnio sta je video i cuo o Amonu. gledajuci ih kako se uzdizu ka nebu i kako ih primaju andjeli. shvati vidjeno". . on je o tom vidjenju pricao drugima. okruzenog ognjenim svetiljkama i mnostvo andjela kako ga cuvaju kao oko u glavi. govoreci: "Ustani. pogledao na nebo i video da se neko po ognjenom zraku uznosi na nebo.

tj. truleznom i necistom?". nego ga volim" (tj. da bismo se udostojili Carstva nebeskog. jer ces izgubiti strah Boziji. podrzavanim secanjem na Boga.1. a ne strah.podnosimo usrdno napore. umesto pustinjackih pecina i tesnih kelija. U drugoj kratkoj izreci on strah Boziji istice kao izvoriste gotovosti i sposobnosti za sve vrline. u to vreme ce biti i takvih koji ce se pokazati mnogo bolji i savrseniji od nas. sa pravom toliko proslavljeni u Pismu. vec se priklanja prolaznom.11). mesto uzdrzanja zavladace stomakougadjanje. secanjem na obecana dobra i na sve sto je On izvoleo da za nas ucini. progoni tamu i podstice na revnost za sve vrline". Videci mnoge monahe u pustinji ukrasene velikim vrlinama kako revnuju za savrsenstvo u svetom otselnickom zivotu. i pored toga sto ce ziveti pomesani sa svetom. Zbog cega ona nije postojana u njihovom trazenju. kao i sami svetovnjaci. Na pitanje jednog brata: "Bog u citavom Pismu dusi obecava visa dobra. od kojih ce se razlikovati samo po odelu i kapi. koji su provodili revnosan zivot medju zlim ljudima. uzdrzanju i svim ostalim vrlinama. Drugi put je Sveti Antonije svojim ucenicima otkrio da ce zbog smanjenja revnosti oslabiti monastvo i potamneti njegova slava. a nije ga ucinio (Sir. Stoga je on na svaki nacin predupredjivao gubitak ovog straha.4. Do toga srce dovode: 1) osecanje sladosti zivota po Bogu.Jn. kad su ga bratija pitali: "Cime je najlakse ugoditi Bogu?". . usavsi u srce covekovo.31. vuku spolja.72. nije se prilepio uz Boga svim srcem svojim. ljubav izgoni strah napolje (1. govorio je on. Njega vrsi onaj ko neprestano hvali Boga u svojim cistim pomislima. sveti Antonije je odgovorio: "Onaj ko jos nije okusio sladost nebeskih dobara. tako i strah Boziji. premda se i obrazuju unutra. smirenju. ljubav. "Strah Boziji je. umesto siromastva porasce ljubav prema sabiranju bogatstva. podizati gorde palate. i onaj koji je mogao uciniti zlo. . Medjutim. Jer. Od ovog secanja radja se potpuna ljubav o kojoj je pisano: Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem 62 . Zbog toga su Noje. 29. 31. ljubav ce ohladneti. on je odgovorio: "Najugodnije pred Bogom jeste delo ljubavi. gde ce. Sve dok ne dostigne takvo savrsenstvo. kojih se sada tako usrdno pridrzava mnostvo monaha?" Covek Boziji sa uzdisanjem i suzama odgovori: "Doci ce vreme.12). Secajte se Onoga koji umrtvljuje i ozivljava". a ja Apolov (1. Jer. mnogosadrzajnom izrekom: "Uvek imajte strah pred svojim ocima. a nije zgresio. Potrebno je steci unutrasnje pokretace revnosti kako bi ona izvirala iz srca kao izvor vode. mnogi ce se gorditi golim znanjem bez dobrih dela koja odgovaraju znanju. podgreva se strah Boziji. gordost ce zameniti smirenje. Kao sto svetlost razgoni mrak i osvetljuje mracni dom u koji ulazi. Osim toga oni ce se velicati govoreci: Ja sam Pavlov. buduci da je govorio: "Ja se vise ne bojim Boga. nema mnogo nade na nasu revnost. kako bi sa prorokom mogao reci: Bejah kao stoka pre tobom (Ps. tako zamire strah Boziji u srcu monaha koji izlazi iz kelije i luta". tj. koji je treci budilac revnosti.Kor. o smrti i o tome sta ce biti posle smrti. [covek] treba da sluzi Bogu iz poslusnosti Njegovoj svetoj volji. kao da se sva sila njihovog monastva sastoji u dostojanstvu njihovih prethodnika: oni ce se velicati svojim ocima kao Judejci svojim ocem Avraamom. siromastvu. koje ce se moci porediti sa carskim dvorovima.iz kelije. Sveti Antonije je po sebi znao da je ljubav snaznija od straha. ljubljena moja ceda. Zbog toga se i vraca na trulezno. Medjutim. mnogi od njih ce se brinuti o raskosnim jelima. Jer. Sve dok se u nama ne obrazuje to osecanje.18)".pocetak svih vrlina i pocetak mudrosti. I druge je on ubedjivao da iznad svega obrazuju u sebi ljubav prema Bogu. neki od njegovih ucenika ga zapitase: "Oce. me pobudjuje na [pobozno] drzanje). 30. Stoga je 2) ljubav prema Bogu jos silniji podsticaj na revnost. Jednom. blazeniji je onaj koji je mogao zgresiti. Avraam i Lot. oni ce sami sebe nazivati usamljenicima (monah znaci usamljenik). 28. svi ti podsticaji revnosti deluju prinudno. kao sto smo vec videli. govori on. blagodacu Gospoda naseg Isusa Hrista" 26. sluzih Ti kao tegleca zivotinja". koja je nesavladiva i neuklonjiva sila. nego li onaj koji je bio vucen ka dobru mnostvom revnitelja. Takvim i drugim napomenama.23). "Ne izlazi. kao sto umire riba koja se izvuce iz vode. 27. Na strah Boziji je prizivao Sveti Antonije. da li ce dugo trajati taj zar revnosti i ta ljubav ka samoci. kad ce monasi ostaviti pustinju i poteci u velike gradove.

Na ovo se odnosi sledeca izreka Svetog Antonija. Ipak. i jos: Kao sto jelen stremi ka izvorima vode. ili opasnost. on je savetovao da u keliji treba [ziveti] tako strogo kako bi ona za monaha postala Vavilonska pec koja sazize svaku necistotu. U kojoj meri je potrebno iscrpljivati telo svoje. Jer.41. Stoga se postarajmo da ispunjavamo zapovesti sa radoscu srca. govoreci: "Nase stranstvovanje se sastoji u tome da usta drzimo zatvorena". treba da se veselimo. On se nije blagonaklono odnosio prema onima koji su odlazili u kupatilo. 38.6. ili gonjenje.35)". Taj podvig je stavljao na istu visinu sa stranstvovanjem. ili glad. On mu opet rece: "Zategni jos". kada ispunjavamo Njegove zapovesti sa radoscu srca. cuvajmo da nas radost ne dovede do gordosti. 35. a kada ih ne ispunjavamo . Oni koji govore sve sto im dolazi u glavu lice na dvoriste bez kapije u koje ulazi ko god hoce.svojim. Uopste. bratija su se vratili na svoje mesto. Zeleci da ga uveri da je ponekad potrebno rasteretiti bratiju. sveti Antonije je hteo da proveri da li ce pretrpeti uvredu. 36. Jos veci znacaj je pridavao sedenju u keliji. "Kao sto ribe. ponekad je on dopustao izvesno popustanje u napornim podvizima. Uostalom. na svaki nacin. Od nje ili zajedno sa njom dolazi 3) radost vrline i prebivanja u redu Bozijem. 6. Sveti Antonije je ukazao u opstoj pouci o podvizima i u nabrajanju uzroka telesnih pokreta. "Oci nasi. .govorio je on. Njega su pitali: "Sta je radost u Gospodu?" On je odgovorio: "Na delu ispuniti neku zapovest sa radoscu u slavu Boziju predstavlja radost u Gospodu. starac mu je rekao: "Uzmi luk i zategni ga".2). on je veliki znacaj pridavao obuzdavanju jezika. kao sto se vidi iz jednog njegovog odgovora lovcu. Lovac mu odgovori: "Ako luk zategnem preko mere. ili mac? Niko (Rim.nisu ni lice svoje nikada umivali. Takvi su: 39. koja sa svoje strane postaje podsticaj revnosti. Sveti Antonije je zapovedao da prema telu treba biti vrlo strog. ili golotinja. Zbog toga je ponekad potrebno davati oduska bratiji". i svom dusom svojom. 34. puci ce". 63 . Jedino se. Prilikom njegove posete. kako ostajuci izvan nje ne bismo zaboravili na unutarnje bdenje". ali ju je odobrio. Starac mu rece: "Zategni jos". Boze (Ps. ugledao avu Antonija kako se sali sa bratijom i sablaznio se. Ovaj zategnu. Ono je u toj meri neophodno podvizniku da bez njega on nema nikakve vrednosti. pri tome. Medju tim uzrocima se nalazi i pruzanje telu hrane onoliko koliko trazi. tako zeli Tebe dusa moja. Pricaju da je jedan lovac. Cuvsi to. prekorevajuci svako popustanje. bolje su se sacuvale izreke i price u kojima se ukazuje na dusevne podvige ili raspolozenja srca koja dovode do uspeha. Ukrepivsi se.govorio je on. loveci u pustinji divlje zveri.8. kako bi se na nama ispunile reci apostola: Ko ce nas rastaviti od ljubavi Bozije? Zalost ili teskoba. i svom silom svojom (Pon. lovac je dospeo u umiljenje i od starca je otisao poucen.5). Tako su jednom bratija svetom Antoniju hvalili jednog monaha. Tada mu je starac rekao: "Tako je i u delu Bozijem: sile bratije ce se rastrojiti ukoliko ih preko mere budemo naprezali. Posle smiravanja tela.umiru. Podvizi i vrline pojedinacno Tako usmeravano i podgrevano usrdje ustremljuje se na telesne i dusevne podvige i na svaku vrlinu. vec svu svoju nadu polazimo na Gospoda". Tu misao nije izrekao Sveti Antonije. tako i monasi koji se dugo nalaze izvan svoje kelije i prebivaju sa svetskim ljudima . Kao sredstvo protiv (takvih pokreta tela) navodi se stanjivanje tela postom. Eto dela kojim mi treba da ugadjamo Bogu. 32. On je tako ucinio. . 33. Trpljenje.Zak. da bismo se uzajamno tesili u Gospodu. . te prilazi stali i odvezuje magarca. a mi idemo u svetovna kupatila". 37.gube ljubav prema bezmolviju. Zbog toga i mi treba da zurimo u keliju kao sto se riba otima ka moru. koje dugo ostanu na susi .treba da se zalostimo.

Bez iskusenja se niko ne bi spasao". vec neka u srcu smatra da cuti stoga sto nije dostojan da govori". Mi pre treba da placemo zbog onih zbog kojih se huli ime Bozije. 49. U takvom polozaju pomisao na nase dobro nema mesta. smetas? Kao da zbog toga i izlazis da bi me odvratilo od bozanstvene umne svetlosti". gubeci sposobnost da radi". dobijamo pokrivalo. cara judejskog. Prema tome. Mesta smehu u zivotu monaha Sveti Antonije nije nalazio. Od vrtoglavice bi zivotinja padala.38). I Marija se. koji je. Ridajmo i placimo. kao sto je napisano kod proroka Isaije (gl. 48. Prozrevsi to. "Ako neko. treba da se krajnje smiravamo pred Gospodom kako bi nas On. on je savetovao da mu damo ponizavajuci smisao. udostojila da cuje da ce se o tome razglasavati zajedno sa propovedju Jevandjelja". 47. . zbog cijeg prisustva cemo mi svakako osudjivati sami sebe. pokrivao Svojom desnicom i cuvao. Sveti apostol Petar je placem dobio oprostaj zbog greha odricanja od Hrista. 44. Suze. Da podvig ne bi doveo do gordosti. neka ne misli da vrsi vrlinu. 45. vec i 15 godina zivota. verni monah ne treba da se smeje. "Poznato namje. Sveti Antonije je takodje napominjao da nas sam Gospod unutrasnje rukovodi tako sto od nas sakriva nase dobro. Kad bi izlazece sunce prekidalo ovu njegovu plamenu molitvu ushicenog uma. 43. Sveti Antonije je odgovorio: "Onaj ko hoce da se oslobodi od grehova. Zbog toga je kasnije savetovao: "Podvizavajuci se dobrim podvigom. I zaista. Trpljenje je neophodno stoga sto su neophodna i iskusenja. Jer..sve zamke vrazije rasprostrte po zemlji i sa uzdahom rekao: "Ko ce ih izbeci?" Tada sam cuo glas koji mi je rekao: "Smirenoumlje"". upavsi u visokoumlje. Koliko je pogubno samoisticanje. 46. I Sveti Antonije je govorio: "Niko bez iskusenja ne moze uci u Carstvo nebesko.govorio je Sveti Antonije. Kada su ga ucenici pitali: "Da li mozemo ponekad da se nasmejemo?". . Drugi put je rekao: "Kao sto su gordost i uznosenje uma sa visine nebeske djavola survali u bezdan. on mu je rekao: "Ti licis na selo koje je spreda lepo. treba da place i uzdise. Tako i mi. On je govorio: "Kada mlinar ne bi pokrivao oci zivotinje. zato sto su svi znali koliko dugo se molio.govorio je on. hvaleci se zbog njih.uzme podvig cutanja. on je kroz izvesno vreme pao. Bozija sila je radi suza koje je prolio smrtno porazila 185 hiljada neprijateljske vojske koja ga je napala. . zbog placa dobio ne samo iscelenje od bolesti. pogordili i pogubili plod svih svojih napora. tako smirenje i krotost coveka uzvisuju od zemlje na nebo". kako ne bismo videli svoja dobra dela i kako se ne bismo. 40.25). mi bismo ga culi kako govori: "Zasto mi ti. a on je odgovorio: "Cini mi se da je taj monah ladja puna tovara. ukoliko se uznesemo gordoscu.da se blazeni starac ponekad toliko udubljivao u mo-litvu da bi prestojao po celu noc. resko se pokazalo padom mladog podviznika posle cuda koje je ucinio. On ce povuci Svoj pokrov od nas i mi cemo poginuti". I ko hoce da uspe u vrlini. koje privlaci pokrov svise i stiti od svih napada. po Bozijem ustrojstvu. Samo psalmopojanje jeste plac. "Video sam jednom. Na pitanje brata: "Sta da cinim sa svojim gresima?".govorili su njegovi ucenici. Sveti Antonije je rekao ucenicima: "Sada je pao mladi 64 . treba da usvoji plac i suze. 41. Starci su o tome rekli Svetom Antoniju. radi toga sto je suzama orosavala noge Spasitelja.Uvidevsi da je nije podneo. sunce. njegov posao se ne bi uspesno odvijao. Prema tome. premda ne znam da li ce dospeti do pristanista". . neprestano moleci Boga da ne dopusti da se ucvrste u gresima i da ih smrt zatekne pre pokajanja". jer cete zaridati i zaplakati (Lk. On je pozvao divlje magarce i naredio im da te starce na sebi odnesu do Svetog Antonija. on je odgovorio: "Gospod nas osudjuje one koji se smeju govoreci: Tesko vama koji se smejete sada. Seti se Jezekije. Molitva. a od pozadi pokradeno razbojnicima". Pored mesta gde se podvizavao mladi podviznik prolazili su starci koji su isli Svetom Antoniju i krajnje se umorili.6. jer prestupaju zakon Boziji i sav svoj zivot provode pogruzeni u gresima. znajuci nasu nemoc. 42. kako bismo zadrzali smireno misljenje o sebi. Smirenje. To se desava kada smo prepusteni napadima necistih pomisli. nase malo dobro se pokriva i postaje nevidljivo usled necistih pomisli. . Njoj je on ucinio primerom.

gresimo Hristu". i to sasvim iskreno. Koliko je samoisticanje pogubno. Oni su poceli da ga izoblicavaju zbog toga sto je ucinio. Uzajamno sluzenje i pomaganje. bratija su ga odmah primili. 65 . Ustajuci izjutra sa postelje i pre nego sto sednem za posao. On je opet otisao kod ave Antonija i rekao mu: "Bratija nisu hteli da me prime. Oni su posli i videli ga gde sedi na rogozi. Dosli su i bratija da bi ga izlecili i opet uzeli kod sebe. Sveti Antonije se nalazio na molitvi u svojoj keliji kad je cuo glas koji mu je govorio: "Antonije. naprotiv. Ako prvi nece imati casti pred Bogom. niko osim Boga nije dobar". ukoliko se u njega ne useli Bog. u 51. placuci zbog greha koji je ucinio. Sveti Antonije je posao u Aleksandriju. ti jos nisi dospeo do mere obucara iz Aleksandrije". On im je izrekao sledecu pricu: "Na obali reke sam video coveka koji je do kolena upao u blato. Saosecanje i snishodjenje prema onima koji padaju. 7. Desilo se da je tu bio i ava Pafnutije Kefalos. i kao sto je Gospod posluzio Petru. onoga koji sam sebe ukoreva . 55. Neki su prisli da mu pruze pomoc i pogruzili ga do samog vrata". Nije li to bio povod njegovog kasnijeg cestog ponavljanja sledece pouke: "Uvek i u svemu treba da se prekorevamo i osudjujemo. Sam je Bog to pokazao Svetom Antoniju. Useljenje Boga ili zivot u Bogu jeste poslednji cilj svih podviznickih napora. niti cu im sta davati. sta reci o poslednjima?" 54. Uopste. Drugi put su ga pitali: "Kako treba sluziti bratiji?" On je odgovorio: "Bratija koji hoce da sluze bratiji neka pruzaju usluge kao sto sluge sluze svojim gospodarima. On je govorio: "Covek nikad ne moze biti iskreno dobar. U jednoj obitelji su oklevetali brata zbog bluda i on je posao do ave Antonija. oce!" Tada ga je starac poslao sa ovakvim recima: "Bura je zadesila brod na pucini. bratija su ga opet isterali. 56. opet ga primili kod sebe. 50. Njega su isterali i on je posao na Goru do ave Antonija. Time je Gospod pokazao da prekor zasluzuju cak i oni koji odbijaju uslugu. i vrh savrsenstva. Cuvsi da je brata poslao ava Antonije. obreli smo Boga. Jer. Jer. A vi hocete da potopite i ono sto je doslo do obale". po savetu otaca. takav je zestok srcem i dusa mu je kao kod lava. Ovaj je rekao: "Ja ne znam da sam ikad u zivotu ucinio ista dobro. Sveti Antonije je shvatio da zaista nije dospeo do takve mere. on je govorio: "Od bliznjeg dolazi i zivot i smrt. bratija su se poklonili bratu i. Cuvsi to. ma koliko zeleo. Jer. ja govorim: "Svi iz ovog grada od malog do velikog ce uci u Carstvo Bozije zbog svojih dobrih dela. a kamoli oni koji smatraju niskim da posluze bratiji. To isto sa svom iskrenoscu srca ponavljam i uvece pre nego sto legnem da spavam". Medjutim. On je izgubio svoj tovar i sa naporom se spasao. a ako sablaznimo brata.opravdava i proslavlja Bog". 52. ava Antonije ga je poslao u obitelj iz koje je izasao. Znacajna je misao Svetog Antonija o tome ko ima istinsko bratoljublje. Zadrzavsi ga neko vreme kod sebe. nasao obucara i ubedio ga da mu otkrije sta je to tako posebno u njegovom zivotu. On potrebitima daje sve sto mu pretekne. iako je bio njegov Tvorac. ukoliko pridobijemo brata. a jedino cu ja zbog svojih grehova biti osudjen na vecne muke". savrsenom ljubavlju prema bliznjem zivi u Bogu i hodi pred Bogom). i svakodnevno peva Trisveto sa andjelima (tj. samoukorevanje spasonosno. Krajnji cilj i vrh savrsenstva 58. brat je govorio da nista slicno nije ucinio.podviznik. kao sto je Gospod rekao Petru. Po zanimanju je lekar. On se u pustinji udostojio ovakvog vidjenja: U gradu postoji jedan covek koji ti je slican. toliko je. To se vidi na primeru obucara. kome je ukazao krajnju uslugu. o kome je Sveti Antonije imao ukazanje svise. Idite i pogledajte". Njega treba smatrati tudjim saboru dobrih ljudi". Bratija su pitali svetog Antonija: "Da li je dobro ako neko kaze: "Ja nista necu uzimati od bratije. 57. Ava Antonije je na to rekao: "Eto zaista coveka koji moze da leci i spasava duse". U obitelji ave Ilije jedan brat je imao iskusenje. Braneci se. Meni je dovoljno moje"?" Sveti Antonije je odgovorio: "Ceda moja. Dirnuti recima starca. 53.

cak ni one koji su poznati po dobroj naravi. DOBROTOLjUBLjE SVETI ANTONIJE VELIKI V OBJASNjENjE NEKIH IZREKA SVETOG ANTONIJA KOJE JE POSLE NjEGOVE SMRTI SACINIO JEDAN STARAC 1. premda i jesu brizljivi i usrdni za duhovna dela. ismevaju i osudjuju ukoliko oni ponekad. U suprotnom. prazan]. neprestano ih terajuci na rad. bolesne. iako su drski i bestidni. 2. Ava Pimenje rekao: "Sva tri opsteziteljna monaha od kojih jedan prekrasno bezmolstvuje (tihuje). (Primedba: Smisao odgovora. Savrsenstvo Svetog Antonija i njegova slava na nebu 59. Pitanje monaha: Kako treba shvatiti rec svetog ave Antonija izrecenu uceniku Pavlu koji je. Takve staresine blazeni tumac[1]) u knjizi O savrsenstvu upravljanja (manastirom) strogo izoblicava. dok ih na telesna i svetska dela neprestano podsticu. Jedan sveti starac se molio Bogu da oce vidi (u nebeskoj slavi). Njemu su bili otkrivani i sadasnji i buduci dogadjaji sveta. Srce je cisto kad njime upravlja um. On je zapitao onoga koji ga je vodio: "A gde je ava Antonije?" On mu je odgovorio: "Antonije je tamo gde je Bog". slepe i raslabljene. 66 . samoupravljanje duhom dolazi zajedno sa cistotom srca.vrse isti podvig". da li zbog nemoci ili zbog oslabelog usrdja. Naprotiv. 60. iskao da zivi pored njega: "Ako hoces da budes monah. Pitanje: Zbog cega je ava Antonije rekao svom uceniku Pavlu: "Idi. pak. idi u manastir gde ima mnogo bratije koji mogu da podrze tvoju slabost"? Odgovor starca: Iz toga se ucimo da smo duzni da u manastir primamo i nemocne starce. vec i nemocna bratija koja se predaje neprestanom bezmolviju. Oni ih ukorevaju.bilo da su lenjivi ili marljivi. savrsenstvo monaha se sastoji u navici da u sebi sve upravlja duhom. svo duhovno savrsenstvo monaha i svakog Hriscanina). a treci rado ispunjava poslusanje . sav njihov trud je sujetan [tj. Jer. gde su sabrani mnogi opsteziteljni [monasi]. napustivsi svet. on o tome nije govorio. premda zbog svojih nemoci ne mogu da ponesu sve napore. dok su za sticanje vrlina lenjivi. pak. Usamljenost stalno pruza prilike za borbu sa najtananijim pomislima koje seju demoni. Medjutim. izbegavajuci ljudsku guzvu. Trajnost ovog duhovnog podviga uz raznovrsnost iskustava borbe uci duhovnom samorukovodjenju i obrazuje naviku u njemu. ne zure osobito da ispune nalozeno im delo. vec od toga sto vole da se zanimaju svetskim.8. govoreci: Oni dozvoljavaju da im ucenici ostaju nemarni u delima vrline. Prica se da je ava Antonije bio prozorljiv. To tudoljublje kod njih ne proizilazi od vrline poslusnosti. nisu potrebni samo snazni telom za obavljanje raznih poslusanja. drugi u bolesti blagodari Bogu. Zbog toga su dostojni velikog prekora nastojatelji manastira koji ne primaju nemocne starce. Onima koji su monastvo primili da bi se trudili oko vrlina oni ne daju odmora i pokoja od svetskih dela. sedi u usamljenosti da bi se naucio borbi koja dolazi od demona"? Odgovor: (Zeleci mu savrsenstvo). Borba sa demonima biva kroz pomisli i prividjenja koja su u usamljenosti i bezmolviju snaznija. U njemu je. dok rado primaju snazne mladice radi vrsenja raznih sluzbi u manastiru i radi spoljnjih poslova. i da ih volimo kada se oni sa radoscu i usrdnoscu posvecuju sticanju vrlina. Tim recima ovaj sveti pokazuje da u manastiru. A sto je od svega grdje . oni velikim pohvalama obasipaju one koji citav trud i staranje posvecuju na svetska dela. grde. drze ih kao robove. osim ave Antonija. Takvo. I vide ih on sve. a umom neprestana molitva.

kao sto lako pada bratija (u osptezicima) koja cas izlazi. bezgnevlje) moze postici posredstvom bezmolvija? 67 . udostojila blagodati savrsene ljubavi i svetle slave Svoje. Azarija i Misail. i stub ognjeni iz kojeg je Bog govorio sa Mojsijem"? Odgovor: Kao sto oganj ima dva svojstva. te ce se lisiti duhovnog zivota i umreti. A ukoliko monah jos nije dostigao do tog stepena. Kod njega jedino ostaje borba srca". Jednom recju. sve to ga navodi na blud i na druge strasti koje su istinska smrt i pogibao monaha. Cistota njegovog srca se muti usled likova koji mu prolaze [pred ocima]. objedinjujuci u sebi i sjedinjujuci um i srce. Oci nasi su na bezmovlije odlazili radi toga da borba srca ne bi bila pojacana iskusenjima sa strane vidjenja. od iskusenja jezika. od kojih jedno opterecuje i uznemirava pocetnike u bezmolviju (cas krajnjim iscrpljivanjem. u njemu slabi ljubav prema lisavanjima i teskocama i on se predaje ugadjanju telu i zadovoljstvima. pobedjeni osnazenom borbom srca. dok su ziveli u usamljenosti. koju u njima podizu demoni. cas je van manastira. oni pobudjuju i podizu raspustene monahe. cineci spokojnim one koji su presli strasti. cas ulazi. mesto tri mladica. Ono je zaista dostojno da se nazove zivotom duse. 4. Jer. od kojih je jedno bolan zar. Objasni nam reci blazenog. vreme provodi u gradovima i naseljima". 6. buduci baceni u Vavilonu u ognjenu pec. dodira. posto pobede strasti i neprijatelje.3. Pitanje: Sta znaci izreka ave Antonija: "Kao sto riba umire van vode. od kojih nema nikog zesceg. moze se videti i iz reci blazenog Evagrija koji govori da sa monasima koji zive u usamljenosti demoni sami vode borbu. vec ih ocigleno posecuje i prebiva sa njima da bi ih. Jer. i iz svog srca izgoni ljubav prema Hristu koju je stekao mnogim naporima bezmolstvujuci u keliji. a drugo raduje uspehom. dosadnijeg i lukavijeg. I tako. a drugo radosna svetlost. jezika i sluha. ukoliko i njima pristupi borba sa strane telesnih cula. Osim toga. On tim recima pokazuje da oni koji zive u usamljenosti nemaju borbu koja dolazi od cula. iz nekog razloga dolazile zene. Tada se kod njih borbi srca prisajedinilo vidjenje tela i lepota lica i oni su. tako lako padaju i monasi koji zive u bezmolviju i koje uznemirava samo borba srca. 5. tako umire i monah koji. ostavljajuci keliju. I tako. kojom se ostali iskusavaju vise nego oni borbom srca. Pitanje: Ava Antonije govori: "Onaj ko zivi u usamljenosti. Smisao pominjanja tri mladica koji su videli Sina Bozijegjeste sledece: kao sto Ananija. zato sto se kod njih borbi srca prisajedinjuje i borba koja dolazi od telesnih cula. sluha. ukusa i mirisa. tj. dok protiv onih koji zive u obiteljima i revnuju oko napretka u vrlinama. treba da se drzi cutanja i bezmolvija"? Kako se to (tj. To se pokazalo kod one bratije (otselnika) kojima su. padali. Pitanje: Sta oznacava sledeca izreka svetog ave Antonija: "Kelija monaha je vavilonska pec. Odgovor: On to nije rekao da bi pokazao da je borba u bezmolviju i usamljenosti manja od borbe koja postoji kod bratije koja se iskusavaju gledanjem. slobodan je od tri borbe. koji ulaze i izlaze kroz cula vida. tako i trpeljivo prebivanje u keliji ima dva dejstva. Da je upravo kod onih koji zive u usamljenosti borba srca snaznija i zesca nego borba sa strane telesnih cula. dobro je rekao blazeni Antonije: "Kao sto umiru ribe izvucene na suvo. blagodatna pomoc Gospoda naseg Isusa Hrista nikad ne ostavlja. bice rasejan vidjenim i razgovorima. tako i bratiju koja zivi u usamljenosti i u pocetku podnosi tesku borbu sa strastima koju podizu demoni. pa cak ni opekli zato sto im je bio poslan andjeo Boziji da im skine uze i zastiti od razornog dejstva ognja. monah koji se bude setao po gradovima. nisu izgoreli. Pitanje: Sta znaci sledeca izreka ave Antonija: "Ne treba vracati zlo za zlo. on se udaljuje od Boga i zaboravlja ga. neposredno. postali savrseni u cistoti i udostojili se svetlih vidjenja. cas u manastiru. vida i sluha. cas borbom). medju kojima je bio Sin Boziji. sluhom i jezikom. tako je i monah koji dugo prebiva izvan svoje kelije [u opasnosti]"? Odgovor: Zivot duse se sastoji u neprestanom ljubavnom bogomisliju.

na Krst Gospoda naseg (Jev.12.39)". On im je jos rekao: "Ukoliko ni to ne mozete. tako zavoleo svet da je Sina Svog Jedinorodnog predao na smrt za njega (Jn. barem nemojte uzvracati udarcima onome ko vas udari". bratijo. Oni ga ne mogu sputati"? 68 . kako da nam s Njim sve ne daruje (Rim. barem trpeljivo podnesite udarac u jedan [obraz]". zastenjao sam i rekao: "Tesko rodu ljudskome! Ko se moze izbaviti od njih!" I rekli su mi: "Smirenje spasava od njih. Medjutim.5. bogomislije i druge vrline. Oni su rekli: "Ni to ne mozemo uciniti". Oni su mu odgovorili: "Mi to nikako ne mozemo ispuniti". sa Njime cemo se i zadariti (2. posto je starac na zakljucku rekao da im je potrebna molitva. sramocenja i smrt radi ljubavi prema Njemu. po Pismu. ojacace duhom i u Gospodu ce zagospodariti nad svim strastima. ili kako da nam bilo sta otkaze? Hristova velika ljubav i milost pobudjuje nas ne samo da pomislimo da nikako ne treba da zivimo za svoje prohteve.32). Istite u molitvama svojim oprostaj onima koji vam cine pakosti. Kad Bog Sina Svog nije postedeo. ni vracati zlo za zlo.2. stace da razmislja o tome kako je Bog. koji ne moze da prima raznovrsnu hranu.16). 8). Kako je sveti video te zamke: culno ili misleno? I ko su ti koji su mu rekli: "Smirenje spasava od njih.23. osim da se nahrane i otpuste.60). stekavsi slobodu od strasti. njegovo srce ce se prosvetiti i njegov duh ce se obradovati u Gospodu. 8.12).post. kao sto se i Gospod molio za one koji su ga raspinjali. moze se misliti da je pod hranom podrazumevao molitve staraca. potrebno lecenje i isceljenje duse. tako je i vama.17). Nemojte biti malodusni i ne slabite dusama svojim zbog toga sto trpite teskobu. Pitanje: Sveti ava Antonije je rekao: "Videvsi zamke djavola rasprostrte po zemlji. ne uracunaj im greh ovaj (Dap. Pitanje: Dosli su jednom bratija kod ave Antonija i rekli mu: "Daj nam zapovest koju mozemo da ispunimo". govoreci: Gospode. nego ga je predao na smrt.14-15). roptanja i pricljivosti. i kao sto je blazeni Stefan od Gospoda naseg trazio oprostaj onima koji su ga zasipali kamenjem. Potrebne su vam molitve otaca koje ce moci da vam ih isprose". molitva. Eto do kakve naravstvene snage dolazi monah u svojoj keliji usled bezmolvija. da je Bog Svoju ljubav prema nama pokazao time sto Hristos umre za nas jos dok bejasmo gresnici (Rim. Kao sto je bolesnima potrebna posebna hrana zbog slabosti njihovog stomaka.8. koji se zadrzi u keliji i uzdrzi od razgovora sa ljudima.5.Kor. koje su svojstvene bezmolviju. celivajuci ga. paznje prema sebi i trpeljivog ispunjavanja zapovesti Hristovih kao sto su . vec za Njega koji je umro za nas (2.2)? Vidi koliko je On podneo za gresnike koji su bili neprijatelji dusa svojih. pritice bezmolviju i cutanju".Tim. koji imate tako slabu pomisao da ne mozete ni najmanji deo zapovesti Gospodnje da ispunite. nego i da na Isusa gledamo kao na nacelo i obrazac trpljenja. okreni mu i drugi (Mt. ukoliko sa Njim postradamo. On im je odgovorio: "U Jevandjelju je napisano: Ako te ko udari po desnom obrazu tvom. neka. oprosti im (Lk. i ako nije u stanju da svoje srce zadrzi od takvih padova. i. sa Njim cemo se i proslaviti (Rim.Odgovor: Nemocnog brata koji jezikom vredja svog brata i u srcu gaji mrznju prema njemu. i to na sramnu krsnu smrt. potrebna vam je molitva. da bi opet seo s desne strane Boga na visini. On ne samo da nece nikoga vredjati niti se na koga gneviti. on ce se razgoreti ljubavlju prema Njemu. Tako. Tada je veliki starac rekao svom uceniku: "Pripremi bratiji malo jela buduci da su bolesni". govoreci: Gledajmo. ni drugo. nego ce se radovati velikom radoscu i smatrati za pocast kad mu se desi da pretrpi uvredu i sramocenje. Pogledavsi na Krst Gospodnji. [najzad] ce posetiti blagodat mira. i ukoliko sa Njim pretrpimo.5. podavljujuci u sebi zle pomisli i postojano pripadajuci molitvama i citanju Pisma. Oni su rekli: "Ni to ne mozemo ucini". Starac im je kazao: "Ukoliko ne mozete da okrenete drugi obraz.3. On kao da je rekao: "Ukoliko ne mozete nijedno. uvrede. govoreci: Oce. Oni ga ne mogu sputati"". u krajnjoj meri. Zbog cega nas apostol Pavle savetuje. 7.34).7. Sta znace te reci svetog oca? Odgovor: On je hteo da kaze da se sa njima nista ne moze uciniti. Monah koji sedeci sam u svojoj keliji bude tako rasudjivao. buduci da je On za nas podneo krsnu smrt i pretrpeo takvu sramotu. Zbog toga je blazeni ava Antonije vrlo dobro rekao: "Ako monah ne moze da uzdrzi jezik svoj od vredjanja. 8.

139. Dela bez smirenja su kao meso posuto zemljom a ne solju. telesni trud. 9. Bilo mu je dato da vidi sve osim Svetog ave Antonija. U svako vreme nam je potrebno smirenje: u vreme borbe ono nam privlaci pomoc i daje snagu da podnesemo tezinu trpljenja. i radi toga da bi se taj starac smirio. on je video da su zamke djavolske rasirene po zemlji isto onako kao sto lovci pripremaju svoje. a za vreme spokojstva i bezbednosti od borbe zaboravljamo Boga i nadimamo se gordoscu nesumnjivo je da ce On udaljiti Svoj pokrov. Ispunjavajuci njegovu molbu i [pruzajuci mu] vidjenje. Bog nece da se mi uvak nalazimo u opasnostima i neprilikama. kao sto je napisano: Gordi sakrise zamku za mene i uze. Osim toga. znajuci nemoc nasu. Sto se. Zbog toga je u svako vreme potrebno smirenje. kao sto ni dela bez smirenja ne znace nista. I tako. zamku bluda. koje on uvek priprema monasima. 69 . Sveti Makarije je video demone u obliku dva coveka od kojih je jedan bio obucen u pohabanu odecu na kojoj su bile zakrpe raznih boja. Bog ga je obavezivao da podrazava oce. Potrebno je imati i druga dela i podvige zajedno sa smirenjem. omci i okova da se ni zver ne bi mogla izvuci ukoliko bi u njih upala. ili mu ih je Antonije pokazao preko vidjenja. okom uma. pak. Pod takvim vidom su se Svetom Antoniju pokazale sve telesne i dusevne strasti. Pitanje: Ava Antonije je rekao: "Ukoliko se podvizavamo dobrim podvigom. oni nisu rekli da se jedino smirenjem pobedjuju strasti i demoni. video sve zamke djavolove. zastenjao i rekao: "Tesko nama. Tu se nalazilo mnostvo zamki i mreza. nikada se nece zaplesti. Jer. porazen uzasom zbog svih tih zamki. gordosti i ostalih. Onaj koji mu ih je pokazivao je rekao: "Ava Antonije je tamo gde je Bog". Ko ga stekne. Nasa ocigledna nemoc u ovome ce nas sama po sebi povesti ka smirenju i naterati da odbacimo svaku gordost. ili su mu sami oci dosli. On nas pokriva te prekida napade strasti i svirepost demona. Telo drugog je bilo pokriveno iznosenom odecom preko koje je bila prebacena nekakva zamka od praznih tikvi. pokrivao Svojom desnicom i cuvao. pak. kojima demoni iskusavaju monahe. te je tamo video oce. Mi treba da se smiravamo i zbog toga sto se lenjimo i padamo u bogozaborav. treba da se stalno bojimo i neprestano smiravamo pred Bogom. rastegose zamku po putu (Ps. tastine. kako bi nas. On ce Svoj pokrov povuci i mi cemo poginuti". oni su mu pokazali svu prepredenost i lukavstvo pomocu kojih djavo priprema zamke i zasede kako bi sapleo bratiju. zapetljao ih i zaustavio njihov hod na velikom putu ljubavi Bozije. kako u vreme teskobe. Sveti Antonije je. monasima! Kako cemo se izbaviti i spasti od tih zamki? Kako se ne zaplesti u njih?". Medjutim. I tako. da se ne bi uznosio gordoscu sto je video sve oce. kao sto se vidi vidjenje. samo u drugom obliku.5). bezmolvije i neprestana molitva sa savrsenim smirenjem savladjuju sve strasti i demone. Po Svojoj blagosti i covekoljublju. Kakav je smisao ove izreke blazenog? Odgovor: Mi treba da se uvek smiravamo. Avu. Pitanje: Neko od otaca je molio Boga da mu pokaze sve oce. zamku srebroljublja. niti pasti". I tako. te cemo mi poginuti pobedjeni i ocajni. Smirenje samo po sebi nece doneti nikakve koristi. Zbog vidjenog on se zadivio i uzasnuo. tj. a u vreme mira i pokoja od borbe nas stiti od gordosti i zadrzava da ne padnemo. skorbi i borbe. Kako je on video sve oce i zasto nije video avu Antonija? Odgovor: Ili je um starca bio uznesen do raja. Antonija on nije video iz dva razloga: da bi se pokazala velicina slave Svetog Antonija. ukoliko se ponesemo gordoscu. andjeli su mu rekli: "Smirenje spasava od svih njih. tako i u vreme mira i spokojstva od borbe. takodje je u unutrasnjoj skitskoj pustinji video sve djavolske zamke i to u isto vreme kad i ava Antonije. Video je on svete andjele koji su mu poimenice oznacavali zamku svake strasti: zamku stomakougadjanja ili prejedanja. 10. koje se lako kvari i propada. Kada je. Uz njih se nalazio jos neko ko je bio pokriven krilima u obliku pokrivaca. Njih je telesnim ocima video ava Makarije. ukoliko u vreme borbe i podviga pribegavamo smirenju radi opasnosti i teskoca. ulovi i omete da uspesno okoncaju svoj hod putem vrlina. unutarnji podvig uma. Andjeli su rekli avi Antoniju da monahu koji to poseduje demoni ne mogu cak ni prici.Odgovor: Ava Makarije Egipatski. Na svakom mestu i pri svakoj delatnosti mi na svaki nacin imamo potrebu za njim. ucenik ave Antonija. starajuci se da ih zaplete.

pak. I tako. dusu naoruzava protiv demona i pomisli koje oni seju. Pitanje: Sta znace sledece reci ave Antonija: "Kada mlinar ne bi pokrivao oci mule. Podvig uma. Medjutim. premda su prepuni dobrih dela i vrlina. premda ponekad i dopusta da im se demoni podsmehnu sejuci u njih sramne pomisli. I mi u pocetku cinimo dobro i ne videci ga. neprestane molitve i bogomislija) um monaha uzdize u duhovno nastrojenje koje sacinjava duhovna molitva. On cini da se vrlinski ljudi ne bi poneli gordoscu (cime bi propala vrednost njihovih vrlina). I time se on podsticao da gazi gordost i da se smirava. Kao sto ih pomisao na blaga koja su im pripremljena za dobra dela podrzava u revnosti i stalnom cinjenju dobra. duhovno podviznistvo (koje se sastoji od unutrasnje sakrivene borbe uma. kome slava u vekove vekova. tako ih i svest o nedostacima i nemoci udaljava od gordosti i cini da su spremni na svaki oblik smirenja i da paze da ne izgube svoju vrlinu [u trenutku] kad vec imaju primiti dvostruku radost od Gospoda naseg Isusa Hrista u beskonacnom Carstvu nebeskom. Slicno tome i mi bivamo pokrivani po Bozijem dejstvu. Njih Bog cuva zato sto su dobri delatnici i sto su priljezni u vrlinama. 70 . pruzaju silu za odbacivanje pohote. oba oca su hteli da nas utvrde i nauce koji je nacin podviznistva prevashodniji . Sa kojom namerom mu je to receno? Odgovor: Niti se ava Amon hvalio svojim delima. Odgovor: Ne udostojavaju se svi svetitelji da vide vidjenja. a ponekad apostolom Pavlom) za zivota bio potpuno nepoznat medju ljudima. s obzirom da nemamo previse zara ljubavi prema Bogu i revnosti za dobra dela. utvrdjuju u vrlini. 13. Amin. Kako to da se tvoje ime vise slavi medju ljudima nego moje?" Sveti Antonije mu je odgovorio: "To je stoga sto ja vise volim Boga nego ti". Dostigavsi savrsenstvo. djavo slabije napada na nas zbog nase slabosti i lenjosti. ponekad Jovanom Krstiteljem.pak. 12. sta je korisno u ovoj izreci. Sveblagi nece nista umanjiti od nagrade pripremljene dobrima . da se ne bi lisili dobara koja su im pripremljena i da ne bi postali tudji blagodati Bozijoj. videci ih. buduci da bi mula padala zbog vrtoglavice i rad se prekidao. ovi svetitelji su imali u vidu da medjusobnom saglasnoscu utvrde i svim monasima pokazu da je unutrasnje ustrojstvo uma vaznije od telesnih podviga. 11. Zbog toga ponekad padamo i u sramne pomisli da bismo se. niti ava Antonije svojom ljubavlju. zacetnik pustinjackog zivota i prvorodjeni medju monasima (koga je ava Antonije ponekad nazivao prorokom Ilijom. Nije potrebno da se slava svakog ko napreduje u vrlinama i ljubi Gospoda rasiri medju ljudima. Jer.znacilo je da starac nema dovoljno snage da ga podrazava. Pitanje: Sveti ava Antonije je rekao da Bog djavolu ne dopusta da izaziva veliku borbu protiv ovog roda.ne bilo toga! To. njihov zivot je promenjiv i prevrtljiv. kao sto sam vec rekao. Cilj njihovih reci je bio ovaj: Kao prvi osnivaci monastva i zacetnici pustinjackog zivota. ovaj unutrasnji stav uma upravlja i odusevljava dusu monaha na savrsenu ljubav prema Bogu. medjutim. ili nanoseci im rane . sagledavanje Boga i gledanje slave Gospoda Boga nasega. kako ne bismo poceli da se smatramo blazenim i kako zbog toga ne bi propao nas trud. prekorevali. postajuci dostojno da bude upravljano Duhom. I to nije stoga sto se Bog ne raduje njihovim vrlinama ili sto se ne tesi njihovim dobrim delima. niti obecanja koja su im pripremljena. Te sramne pomisli i jesu pokrivac neznatnog dobra koje cinimo. Oni cak ne vide ni dobro koje cine. nije udostojio da vidi Svetog Antonija . Samo srce silu zadobija od ljubavi. koja ga cini dostojnim vidjenja i otkrivenja slave Bozije. Telesni podvizi monaha oslobadjaju od telesnih strasti. Kako to? Odgovor: Bog zali ovaj rod i ne dopusta da bude previse pritesnjen djavolom. Pitanje: Jednom je kod ave Antonija dosao ava Amon devstvenik i rekao mu: "Vidim da imam vise dela nego ti. zato sto je nemocan.sve stoga da bi znali svoju nemoc i da bi svagda bili oprezni i pazljivi. divljenje Bogu. ne bi mogao nista da stekne. sve dok su u ovom svetu. Covek koji sebe prekoreva nece izgubiti svoju nagradu"? Objasni nam. navodeci na njih strah. i pruza cistotu srca. Jer. te telu dostavljaju cistotu. Tako je ava Pavle.telesni ili duhovni.

sto ne znamo sta zahteva delo kome pristupamo. Pitanje: Ava Elenije iz Sirije je dosao kod ave Antonija.1. I tako. Ugledavsi ga.Kor. Ukoliko na nas naidje borba ili iskusenje. Medjutim. cim susretnemo iskusenje na mestu u kome zivimo. Verovatno se radi o izrekama i pravilima uopste. Sa svoje strane i on je avu Antonija nazvao svetlim stubom koji ukrasava vaseljenu. pak. susrecuci iskusenja i tamo gde su presli. nevolja i borbe i nemojmo se preseljavati.Z. koji krasis vaseljenu". koji uvek u nama prebiva. oni se udaljuju na drugo mesto. uzeli krst svoj. demona i ljudi. istuci kao pomoc njihove molitve. Trpeci na svojim mestima. otkrivajmo svoje pomisli svojim ocima. Zato se i sele od mesta do mesta i od jedne zemlje do druge.. misleci da negde postoji mesto u kome nema djavola. Na sta on ukazuje ovim recima? Odgovor: Smisao njegovih reci je ovaj: [Monasi] prelaze sa jednog mesta na drugo u ocekivanju da ce naci mesto gde nema djavola. medjutim.15.16). pribegnimo postu. molitvi. kao sto Danica velicinom i svetloscu nadmasuje sve druge zvezde. NAPOMENE: 1. ukoliko prebivamo u Bogu i ukoliko smo Njegovo obitaliste. trazeci pomoc i pribeziste u mestima i zemljama. koji smo napustili svet i. kao sto je sam rekao: Ostanite u meni. zure u druga mesta. Ko je taj Elenije? I zbog cega ga je blazeni tako nazvao? Odgovor: Taj Elenije je ziveo u vreme ave Antonija i bio mu ravan po stepenu savrsenstva i po delima. kao neiskusni u borbi i nenaviknuti ni na kakav teret. Smisao recenog Gospodom nasim: Carstvo Bozije unutra je u vama. Oni. onaj ko je poznao sta je borba. vec istrajmo na svojim mestima.17. 15. Hristos obitava u vama? (up. istrajno (svagde) vojuje uz Boziju pomoc. govoreci: "Blagodarim Gospoda Isusa Hrista sto za mojih dana postoje tri bozanstvena svetila: blazeni ava Antonije. Zbog ljubavi prema Bogu i radi ispunjavanja volje Njegove (koje se sastoji u cuvanju Njegovih zapovesti) mi treba strpljivo da podnosimo sve borbe i iskusenja koja dolaze od strasti. hodeci za Njim. buduci da je Gospod nas rekao: Carstvo Bozije unutra je u vama (Lk. i kao sto je sam Gospod rekao: Carstvo Bozije unutra je u vama (Lk. vec i mi prebivamo u Njemu. Pri tome.21) tj. Danico koji izlazis izjutra". ja u vama obitavam.19).21)". moleci Gospoda koji obitava u nama da nam pruzi pomoc i izbavi nas. 71 . i ja cu u vama (Jn. Jer.17. I ne samo da On zivi u nama. buduci da je On svagda blizu i obitava u nama.14. Stoga. preklonimo kolena bijuci se u grudi pred Krstom Gospoda nasega. ava Elenije i ava Evhin. prelazimo na drugo. ava Antonije je rekao: "Dobro dosao. Blazeni Pavle takodje govori: Ne znate li da. jeste da mi monasi. i smirene duhom ce spasti (Ps. Ava Elenije mu je odgovorio: "Zdravo. treba da boravimo na jednom mestu. ostanimo na svojim mestima. svetli stube. hoteci da pokaze da mu nije nepoznata visina savrsenstva i velicina svetlosti blagodati koja mu je dana. svagda pribegavajmo pokrovu Spasitelja naseg i On ce nas nesumnjivo uciniti pobednicima u svim nasim borbama.. podnoseci svakovrsne borbe koje nas susrecu. Ava Antonije ga je nazvao Danicom jer je on svetloscu blagodati prevazilazio sve monahe svog vremena. Pitanje: Ava Antonije je rekao: "Mi ne uspevamo zbog toga sto ne znamo svoju meru i svoju duznost. Njega je pohvalio car Konstantin Pobednik. sa suzama i srdacnim vapajem istuci pomoc i spasenje od Njega. Carstvo Bozije jeste Hristos. ocekujuci da nadju spokojstvo od borbe i pribeziste od pomisli. brinuci se jedino o spasenju svoje duse. vec hocemo da dostignemo vrlinu bez truda. 33. On je tako rekao stoga sto su oni mnogo prevazilazili sve monahe koji su ziveli i bili poznati u to vreme. Ukazivana knjiga nije dosla do nas. nemojmo ostavljati Gospoda naseg u vreme iskusenja. po zapovesti Gospoda naseg. Mi. kao sto je napisano: Gospod je blizu skrusenih srcem. Medjutim.4).

Jer.DOBROTOLjUBLjE SVETI MAKARIJE VELIKI Svedocanstva o zivotu i spisima Svetog Makarija Najneposredniji prejemnik uciteljskog dara Svetog Antonija bio je Sveti Makarije Egipatski. On svagde kao uslov za uspeh postavlja odricanje od sveta [tj. On bi sacinjavao izvestan poredak pouka Svetog Makarija. Zbog toga njegove pouke nisu vazne samo za monahe koji su se odrekli sveta. Oni kojima su upucene Besede i bez toga su vec bili usrdni podviznici. A to je. Zbog toga se on prvenstveno postarao o tome da pruzi usmerenje tim podvizima. Bez njega nema zivota. Simeon Metafrast je napravo izbor iz njegovih Beseda u 150 poglavlja. 23. kakvo samoodricanje. koje on opisuje u krajnje odbojnim crtama. Od spisa Svetog Makarija sacuvano je 50 Beseda i Poslanica. Ono je zalog buduceg svetlog stanja. sacinivsi iz njih sedam slova. tome su upravljene i sve spasonosne svestenoradnje Crkve. i svetovnjaci [Hriscani] su obavezni da se u izvesnoj meri odreknu sveta. po uveravanju Kronija (Lavsaik. Sveti Makarije stalno govori o paloj dusi i uci je kako da iz stanja tame. Slicno cini i Grcko Dobrotoljublje. Zbog toga se u Besedama svetog Makarija ponekad doslovno mogu naci izvesne pouke Svetog Antonija. Oduhovljenje je dusa duse. To je isticao da bi se sto mracnijim pokazalo stanje palog coveka. Cak je i satana glasno priznao da ga je pobedilo smirenje Svetog Makarija. Zbog toga je i Gospod dolazio. Medjutim. Verovatno je Sveti Makarije vise puta imao priliku da slusa dugotrajne besede Svetog Antonija koji je. Znameniti slucaj iz njegovog zitija jeste kleveta [da je napastvovao devojku koja je rodila dete] koju je pretrpeo dok se jos nalazio u blizini naselja. On je svoju misao cesto puta uzvodio do samog naseg pocetka.). Moze se smatrati da je veliki svetilnik. koja nam je javljena u spasenju kroz ovaplocenje Jedinorodnog Sina Bozijeg i blagodat Presvetog Duha. ukazujuci im na poslednji cilj kome treba teziti. iskvarenosti i mrtvila izidje na svetlost. Kazivanja o zivotu Svetog Makarija do nas nisu dosla u celosti. vec i za sve Hriscanje. Sve sto se moglo saznati o njemu nalazi se u njegovom zitiju koje je objavljeno u izdanju njegovih Beseda. premda treba smatrati da se ne radi o jedinstvenim slucajevima. da se isceli i ozivi. Kakvo je on samo smirenje pokazao tom prilikom. gl. Sveti Makarije. monastvo]. zazezen od jos veceg . Sveti Makarije se ne dotice detalja u podviznistvu. Gde bi tu bilo spasenja? U izboru pouka drzali smo se poretka koji se sam od sebe pojavljuje u glavi kada citas Besede Svetog Makarija. one predstavljaju jednu celinu i znacajne su zbog toga sto podrobno izlazu glavni cilj Hriscanstva: osvecenje pale duse dejstvom blagodati Svetoga Duha. Povest svedoci samo o dva slucaja posete Svetog Makarija Svetom Antoniju. Samim tim se ociglednije predstavlja beskrajna milost Bozija. osvecenje duse blagodacu Svetoga Duha. ljubav prema svetu jeste neprijateljstvo prema Bogu. Sve se to izlaze da bi se kod ljudi izazvala zelja za gradjenjem spasenja i da bi se 72 . cinimo i mi. ponekad po citavu noc razgovarao sa onima koji su se okupili radi pouke i koji su ga ocekivali u manastiru. Jer. U nasem zborniku cemo napraviti izbor iz njih. izlazeci iz svog usamljenistva. Ono sto je ucinio. izobrazavajuci u kakvom se svetlom stanju nalazio prvobitni covek. kakvu predanost volji Bozijoj! Te crte su zatim obelezile citav njegov zivot. kao sto smo vec pomenuli. Jer. Hriscanstvo se i sastoji u tome da covek ustane iz palosti.Svetog Antonija. To je glavna tacka prema kojoj su usmerene gotovo sve njegove pouke. Ono je bilo lestvica i ka onim visokim stupnjevima duhovnog savrsenstva i darova blagodati koje vidimo kod njega.

sve dok se ne ostvari bracni savez. I Gospod Svoje blagovoljenje ukazuje jedino coveku. 3. duhova koji sluze. niti je stupio u opstenje.podstakli na hrabro prohodjenje citavog tog puta.Gospod Isus Hristos Stvaranje cvrste resenosti za spasenje u Gospodu Podviznicko stanje Stanje onih koji su osetili blagodat Najvisi stepen hriscanskog savrsenstva na zemlji Buduce stanje po smrti i vaskrsenju DOBROTOLjUBLjE SVETI MAKARIJE VELIKI POUKE SVETOG MAKARIJA o hriscanskom zivotu. 4. stvorena po Njegovom obrazu. vec o umnoj prirodi coveka. pa ipak Gospod nije blagovoleo da u njima pocine. vodu. 8. Gospodu nasem. 1. bude prekrasna nevesta. Na taj nacin. plodno drvece. njegovoj besmrtnoj dusi. Zbog toga je covek dragoceniji od svih tvari. Usudicu se da kazem . Taj put stize do krajnjeg moguceg savrsenstva u Hristu Isusu. sve dok se ne dodje do primetnog dejstva blagodati. U takvom srodstvu stoji covek sa Bogom po prvobitnom naznacenju tvorevine. misli Svetog Makarija cemo sabrati pod sledecim naslovima: 1. PRVOBITNO SVETLO STANjE a) Poslednji cilj i vrhovno blago coveka jeste bogoopstenje. Bog je stvorio raznu tvar: nebo i zemlju. tako je i telo i dusu covekovu sazdao za Svoje staniste. ili.ne samo od vidljivih. mesec. Pogledaj kakvi su nebo i zemlja. Bogata zarucena devojka se ne zadovoljava nikakvim darovima do braka. ga po obrazu i po podobiju nasem (Post. Svetlo stanje prvog coveka Mracno stanje paloga Nase jedinstveno spasenje . Gladno dete ne obraca paznju na bisere i dragocenu 73 . Sva tvar je u Njegovoj vlasti. Napisao je. Jer. tj. vec jedino u coveku. Medjutim. tj. Nijedna bliskost ni uzajamnost nije veca od bliskosti duse sa Bogom i Boga sa dusom. Slovesna i blagorazumna dusa nigde ne nalazi pokoja osim u jedinom Gospodu. Ovaj put zapocinje obrazovanjem tvrde resenosti da se ide za Gospodom sve do same smrti. 3.. ni u jednoj od njih On ne pociva. naime: Andjelske vojske su oko onih koji ga se boje (Ps. Jedino je prema coveku imao blagovoljenje. razne vrste zivotinja. 6. iako je obisla sva sazdanja. sunce i mesec. sunce. i da mu ljubljena dusa.26). Kao sto je Bog nebo i zemlju stvorio za staniste coveku. 2. Tako se ni dusa nicim ne uspokojava sve dok ne dostigne savrseno opstenje sa Gospodom. Vidis li kakvo je srodstvo Boga sa covekom i coveka sa Bogom? 2. i zavrsava se dvojakim stanjem dusa u buducem zivotu. sve dok se u srcu ne otkrije sila i dejstvo blagodati Duha Svetoga. ni o arhangelu Gavrilu Bog nije rekao: Stvorimo.33. Bog je blagovoleo da pocinje u njemu i covek nigde ne nalazi pokoja osim u Bogu. ni o arhangelu Mihailu. pa ipak ni u jednoj nije sacinio presto.1. stupivsi sa njim u opstenje i u njemu pocivajuci.8). nego i od nevidljivih. izabrane iz njegovih beseda 1. 4. Visoko je dostojanstvo coveka. tj. 7. 5. da se prohodi podvig u trudu samoprinudjavanja i samoprotivljenja.. da se useli i da pocine u njegovom telu kao u Svom domu. kako je govorio sveti. 5.

pokriven bozanstvenom slavom. 13. Sazdatelj je sacinio cistim i prostim. tako si i ti slobodan. i ucenje. 18. i osecanje (blazenstva). jedan je duh s Njime (1. 12. cist od greha i poroka. Slicno rasudjuj i o dusi (tj. 10. polozivsi u nju zakone vrlina rasudjivanja. I u snu je na prvosazdanima prebivala slava. v) Zbog toga su prvosazdani bili u Bogu i posedovali velika preimucstva i dobra. vere.odecu. on ju je sazdao [sa ciljem] da mu postane nevesta i da ima zajednicu sa Njim. volju. Pri stvaranju. Adam je bio prijatelj Boziji. i u njoj zacario i drugu veliku tananost. 6. kao i pali duhovi.6. Sa Bogom je prebivao u raju. 9. prestupio zapovest i poslusao lukavog. Covek je bio slobodan da prebiva sa Bogom i blagodati. dusu i telo. On se odvojio i pao. Kao sto je Bog slobodan i cini sto hoce. On je u nju polozio razum. 7. da mu mislju sluzi kada to Duh ushte. On ju je stvorio po obrazu vrline Duha. tudj demonima. 15. Dusa je veliko i divno delo. on je pred Bogom propao. vladalacki um. slobode].. Do prestupa. i da sa Njim postane jedan duh. sagledavajuci svog Vladiku. darujuci joj da dolazi i odlazi u jednom trenu. nekih od njih ka zlu proizislo je od njihove samovlasnosti [tj. U Adamu je prebivalo Slovo i on je u sebi imao Duha Bozijeg. 74 . Sva slovesna bica . lakokrilom. Covek je bio u casti i cistoti. i nasledje. 16. duse i demone. A ti si sazdan po obrazu i podobiju Bozijem. i za Boziju blagodat i za protivnicku silu.Kor. stekavsi rdjave pomisli i misli. 14. 8. kao sto je receno: A ko se sjedini sa Gospodom. poznanja. pa do dole. niti imaju svoju volju.17). Kao sto covek marljivo sabira u svoj dom raznovrsno blago. po svojoj sopstvenoj volji. Na taj nacin je Adam. Medjutim. Skretanje. i jedino tada se uspokojava). sabira i polaze nebesko blago Duha. I Adam je. um je prebivao u svom poretku.andjele. za njega bese sve: i znanje. imajuci [sposobnost da] razlikuje strasti. Nasa priroda je lako prijemciva i za dobro i za zlo. 11. da bude u jedinstvu sa Njim. carevao nad svojim pomislima. Ona ne moze da se primorava. Vidljive stvari su svezane nekakvom nepokretnom prirodom. da ona mimoilazi sve. ljubavi. medjutim. pocevsi od neba. koje je prebivalo u njemu. Njemu je bilo pripremljeno bogatstvo i veliko nasledje. g) Medjutim. gospodar svega. oni su bili obuceni u slavu Boziju. Bog je njenu prirodu stvorio bez poroka. tj. oni su svojom voljom skrenuli od dolicne pomisli. Samo Slovo. 17. ili da se odeli od njih. Jednom recju. U pocetku cist. blagorazumnosti. ostajuci u cistoti i blazenstvujuci.. One ne mogu da izadju iz stanja u kome su stvorene. b) Takvom cilju je covek bio pripremljen od samog stvaranja. Dok je drzao zapovesti. Ti si po prirodi lako izmenjiv. neumornom. zeleci da okusi jedino Boga. tako da oni ne vidjahu svoju nagotu. tako i Gospod u Svoj dom. to obilje blagodati nije posedovalo nista prisilno. obraz i podobije Bozije. ucinivsi je lako pokretnom. Prilikom stvaranja u njega je zalozen cilj. Naime. vec samo na dojke koje mu mogu pruziti mleko.

24. 21. greh.6.DOBROTOLjUBLjE SVETI MAKARIJE VELIKI POUKE SVETOG MAKARIJA o hriscanskom zivotu. Zavladavsi njime. ni pomisli. Govoreci: Svukoste staroga coveka sa delima njegovim (Kol. Kada je (bolesno). Dusa nije od prirode Bozije. zemlja i sva tvar oplakivali su njegovu smrt i njegov pad. pominjuci grehovno telo i telo smrti: Da se unisti telo grehovno (Rim. tastine. vec je umna velika i divna tvar ispunjena lepotom. Stari covek je sa sebe skinuo savrsenog coveka i poneo odecu carstva tame. uprljanim. gordosti. Onoga dana kada je pao Adam. Duhovi zlobe vezuju dusu okovima tame. 23. niti da se moli koliko zeli. Na taj nacin je telo postalo stradalno i trulezno. prvog coveka. neverja. carstvo tame) je oblozio i obukao dusu vlascu tame kao sto inace coveka oblace kad ga spremaju za cara. neciste i skverne poderotine. vec kako bi i gledao lukavo. apostol misli na savrsenog coveka kod koga oci odgovaraju ocima. 75 .7. ruke rukama i noge nogama. a ne samo jedan njegov ud. 20. tj. ne ostavivsi bez svoje vlasti ni jedan njen deo. 19. Adam mu se predao u ropstvo. i slusao lukavo. telo strada u celini. niti da veruje koliko zeli. i srce pomisljalo na zlo. kao sto i apostol govori.6). niti je od prirode lukave tame. Adam se prodao i prepustio djavolu. On ju je obukao u porfiru tame. kao i drugu odoru carstva tame. Andjeli. i celu je oskrnavio. b) Videci takvo pogubno stanje. naime. necistim.3. tako da ona ne moze da voli Gospoda koliko bi zelela. Neprijatelj se i trudio da Adamovim prestupom rani i pomraci unutarnjeg coveka. srebroljublja. Prestupivsi zapovest Boziju i poslusavsi lukavu zmiju. covekom koji se ne pokorava zakonu Bozijem. 22.24). glava glavi. prekrasnu tvar. Bog i andjeli su se sazalili na paloga. i jos: Ko ce me izbaviti od tela smrti ove? (Rim. zato sto zivi i biva drzana u lukavom veku tame. koja je neophodni deo coveka. usi usima. prekrasni obraz i podobije Bozije. 25. Tako je i sva dusa postradala od lukavih strasti i greha. kako vise ne bi gledao kako je pozeljno za njega. Lukavstvo tamnih strasti u nju je uslo kao posledica pada. sa sazaljenjem rekao: "Kako si izabrao zlo pored tolikih dobara! Kakav stid te je pokrio posle tolike slave! Zasto si sada tako pomracen. tako trulezan? Kakva te je samo tama pokrila posle onakve svetlosti!" Tvorac se sazalio na Adama koji je pao i umro za Boga. obukao u svoju zlobu. lukavi je oskrnavio celog coveka. davsi mu svu carsku odoru i omogucivsi mu da od glave do noktiju nosi sve carsko. ni telo. on ga je napunio svakim zlom. izabrane iz njegovih beseda 2. drskosti. odecu hule. celu njenu prirodu. pohote. nebesa. tako izoblicen. U pocetku zarobivsi coveka. Od prestupa. Lukavi knez je grehom obukao dusu. tako da se lukavi obukao u dusu. tj. i kako bi mu noge zurile na zlocin i ruke cinile bezakonje.9). ni um. bogobornim. mi pri svakom [dobru] susrecemo ocigledno i tajno protivljenje. Njegove oci su progledale za poroke i strasti kada su mu vec postala nedostupna nebeska blaga. MRACNO STANjE PALOGA a) Poslusavsi lukavog. Dusa se naziva telom lukave tame sve dok u njoj prebiva tama greha. vladalacki um koji sagledava Boga. sve sile. videvsi ga. lukavi knez (tj. Lukavi je citavu dusu. dusu i telo. Jer. obukao ga u greh i nacinio starim. Bog je isao po raju i.

Cak su i sinove i cerke svoje prinosili na zrtvu demonima. Prevarivsi je. porobljena je i citava tvar koja mu je sluzila i koja mu se pokoravala. Tako je i Adama Bog stvorio cistim da bi mu sluzio i za uslugu mu je data ova tvar. razgnevivsi se na Judejce. desilo se da su ga neprijatelji zarobili. tamjana i prinosa koji je dusa pruzala Bogu. koje je Bog prekrasno sazdao. i u njoj se ugnezdise gmizavci. pomislima i rasudjivanjima. I kao sto je Adam. odvojivsi se od ljubavi Bozije. tvar je videla da je onaj koji im je dat za cara postao sluga suprotne i lukave tame. Tako je on gorkom tamom obukao svoju dusu. vino i jelej. te je nestalo i praznika i prinosa. i jos: "Zemlja koju obradjujes nece ti dati plodove svoje". Oni su mu ubili dusu. hteo ne hteo. a zatim je dopustio da mu pronikne u srce i da ovlada citavim njegovim bicem. 26. Od vremena Adamovog pada. Kao sto se kuca u kojoj se ne zivi oblaci u tamu. Jer. sramnim strastima i svakim bescascem. rasuli i razdelili njegove pomisli. u sebe primio kvasac stetnih strasti. dusevne pomisli su se. Adam je izgnan iz raja. puni grehovnom tamom. On je postavljen za gospodara i cara sve tvari. citava tvar i sav ljudski rod su podvrgnuti tiraniji neprijatelja i strasti. tako se prognevio i na dusu zbog prestupa zapovesti. oni su je potpuno ponizili. idolosluzenja. Na njihove oltare su stavljali hleb. trebalo je da i njegovi podanici i sluge podju za njim. Medjutim. tj. Zamisli jednog cara koji ima nasledje i ciji podanici su spremni da mu sluze.Jer. tj. Stoga oni pocese da se klanjaju bezdusnom kamenju. ubistava i drugih rugobnih dela. 76 .18). pa su oni koji su ih mrzeli zagospodarili nad njima. vrsio lukava dela njegova. puneci se necistotom i smradom. koji je prestupio zapovest. koja je nasla pristup ka njemu. Cim je on uhvacen i odveden. Tako je covek . 28. Posto je covek zbog preslusanja primio kletvu na kletvu: Trnje i cicak ce ti davati zemlja (Post. Adam je najpre primio spoljasnjim sluhom. i ka sujetnim recima. ona je toliko izopacila Adamov lik da su ljudi dosli i do poklonjenja demonima. i plodove zemaljske. svukli um sa njegove visine. navukavsi na sebe gnev Boziji. da bi pripremao glinu i opeke. Udaljivsi coveka od nebeskog nacina misljenja. razvrata. po nasledstvu imaju udela u istom kvascu. te je nestalo svakog praznika. [covek] je prinosio demonima. kao i zivotinje. v) Pravda ga je ipak podvrgla pravednoj kazni. 29.3. Kvasac zlih strasti je do te mere obuzeo rod starog Adama da [ljudi] cak ni pojam Boga nisu mogli ni da prihvate. Jer. Sa njegovim zarobljavanjem. grehovne strasti su do te mere narasle da su se rasirile do preljube. . On je napusten kao ostavljeni dom.Izrailj postao rob istinskog faraona. sve dok citavo covecanstvo nije uskislo porocima. predavsi je neprijateljima. 27. lukave duhove da bi. Oteta je njegova svetlost i on je obucen u tamu. rasejale po ovom veku i pomesale sa vestastvenim i zemaljskim pomislima. Neprijatelji su prevarom ukrali njegovu slavu i obukli ga u sramotu. bescasce i porugu. Zlo je do te mere poraslo u ljudima da su pomislili da nema Boga. tako se i dusa u kojoj ne likuje Vladika sa andjelima. smrtnim i lukavim delima. zato sto se nad njim zacario knez tame. dusa je susrela covekomrzno carstvo i surove knezove koji je prinudjavaju da im zida grehovne gradove poroka. lukavi duhovi. Prestupivsi zapovest. Jerusalim predao na sram neprijateljima. Upravo je Adam onaj [covek] koga su izranjavili razbojnici i polumrtvog ostavili na putu iz Jerusalima u Jerihon. on ga je nizvrgao ka vestastvenim. svi putevi koji su vodili ka njoj ispunise se divljim zverima. Lukavu rec. Zbog preslusanja. Kao sto je Bog nekada. demonima i strastima. Postepeno uzrastajuci i umnozavajuci se. Pavsi sa svoje visine. On je nad covekom postavio nadzornike i one koji su ga gonili.na zemlji njegovog srca su se izrodili i izrasli trnje i cicak. g) Zbog pada. Preko njega se smrt zacarila nad svakom dusom. zemljanim. tako i oni koji se rodise od njega i citav rod njegov.

zemaljskim delima. I kao sto jedan vetar moze da uznemiri svo rastinje i svo semenje. te je knez zlobe sam u stanju da u sve poseje kolebljive. 35. ni iscedjenje ni zavijene ni uljem zablazene (Is. potcinjavanja duhu sveta i posle pokrivala koje je palo na njegovu dusu . on bese covekoubica od pocetka. kojima se nisu otvorile dusevne oci da vide istinsku svetlost. razbojnicima i o Lazaru. jos uvek ostaju pokriveni tamom greha. nemoj dozvoliti da ti um luta po gorama. raznovrsnim uzivanjima. prijatelj prijatelja. mozemo uporediti sa velikim drvetom koje je prepuno grana i ciji je koren u dubini zemaljskoj. d) Najprimetnija posledica pada je nered koji vlada u svetu. koga je vaskrsao Gospod i koji je odavao tako veliki smrad da se niko nije mogao pribliziti njegovom grobu. svi mi imamo udela u tom smradu. jos u sebi imaju dejstvo slastoljublja. Kao sto se psenica koju prosejavaju neprestano prevrce i okrece u resetu. o ranjenom. Lazar. Posle narusavanja zapovesti i podvrgavanja osudi gneva. isti smrad. sa kojima je [covek] nekada radosno likovao i praznovao. Pokazujuci da oni koji idu za prevarama i voljom lukavog na sebi nose lik Kainovog lukavstva. Slicno psenici koja se stalno okrece u resetu. vec se zatvori u svoju dusu zato sto i ti nosis iste rane. koja je bez pokajanja]. telesnim zadovoljstvima. citav rod Adamov je nevidljivo na sebe primio ovu sliku. koleba ih. Na taj nacin i dusu i greh. tj. Ova rec. kao sto govori Isaija: Od glave do pete nema nista zdravo. sujetne i uznemirujuce pomisli.blagodat Duha. jos nemaju oci kojima bi mogli da vide Oca.31-32). ni drugove i prijatelje svoje . tako i knez lukavstva zemaljskim delima zaokuplja sve ljude. zelja i zapletenih vestastvenih poimanja. Deca ovog veka su slicna psenici koja se sipa u reseto zemlje i prosejava kroz nepostojane misli ovoga sveta. Jer. Gospod je apostolima predskazao buduce ustajanje lukavog na njih: Evo vas zaiska satana da vas veje kao psenicu. jos potpadaju pod istu kaznu. od Adamovog prestupa zapovesti. A ja se molih Ocu svome da vera vasa ne prestane (Lk. 32. Knez ovog sveta uznemirava svaku dusu koja nije rodjena od Boga [tj.8.6).Gospoda . sve do poslednjeg Adama . Ljudi se kolebaju nepostojanim pomislima bojazni. takva nas je bolest postigla.niko od ljudi.22. loveci [ljude] svetskim prevarama. ni najsladjeg i najmilijeg brata Gospoda. Od vremena pada. vec i sada oni kojima nije zasijalo Sunce pravde . buduci da ih je pokrivao mrak. 31. Kao sto u Egiptu tokom tridnevne tame sin nije video oca. zeljama. Svi smo mi sinovi tog pomracenog roda. i ne stoji u istini (Jn. covekom je ovladao greh. privodi u smucenje i metez. uzrastajuci u svakome od mladosti i uceci ga [svemu] losem. Takvom neisceljivom ranom smo mi ranjeni. Prestupivsi zapovest i postavsi gresan. prosejava sav gresni rod ljudski. Gospod je sa prekorom rekao: Zelje oca svoga hocete da cinite. I ne samo do poslednjeg Adama. lukavi knez je preuzeo vlast i sve sinove ovoga veka neprestanim prevarnim i kolebljivim pomislima prosejava i privodi u medjusobno suprotstavljanje u resetu zemlje. nego uboj i modrice i rane gnojave. navodeci na sujetne pomisli. tako je i jedna strasna iskvarenost pronikla u citav gresni rod ljudski. 33. Satana trese duse i resetom. brat brata. obrazac je i slika za sve gresnike. on mnogoobrazno uznemirava ljudske pomisli. ni blagu i dobru majku .svete andjele. kao i presuda koju je Sazdatelj izrekao Kainu: Stenjaces i tresces se u nemiru na zemlji (Post.4. koji je usao u dusu i ovladao njenim pasnjacima do najskrivenijih dubina. Kao sto se od jednog Adama po zemlji rasprostranio citav rod ljudski. tako ni posle Adamovog prestupa zapovesti. te kao sto se 77 . vestastvene. Nemocu kojom je postradao Adam.1.nije video istinskog Oca nebeskog. 34. svakovrsnih smucenja. strahovima i smucenjima. Zbog toga citav gresni rod Adamov tajno na sebi nosi onu osudu: "Stenjacete i trescete se nemirni u resetu zemlje u kome vas prosejava satana". koji se privio uz nju. pretvorio u naviku i predubedjenje. njegovog pada iz ranije slave. Tako se i greh.44). bese obraz Adama koji je u svoju dusu primio veliki smrad i koji se napunio mraka i tame. Slusajuci o Adamu. istu tamu. neprestano varajuci i porobljavajuci sav gresni rod Adamov.Hristos. pri neprestanom kolebanju zemaljskih stvari. straha. stradamo i svi mi koji proishodimo od njegovog semena. usavsi unutar njega kao neki tanani i duboki bezdan gorcine i zavladavsi pasistem duse do najdubljih njenih skrivnica.12).30. On sve privodi u kolebanje.

36. Coveku je ostala sloboda koju mu je Bog u pocetku dao. Covek je poginuo zbog prestupa. On je umro za Boga. I po prestupu je ostalo poznanje (sto se narocito vidi u dejstvu savesti). buduci da mu je to bilo poznato. Kada se razbojnik izvede na sud. tako i knez lukavstva. priroda ti je kolebljiva. zar nisi znao da ces biti uhvacen i predan na smrt?" Razbojnik se nece osmeliti da kaze da nije znao. Ti si slobodan. zato sto mu se um protivi i sto odlucnom pomislju moze da savlada porocna stremljenja i gnusne prohteve. boreci se pomislima protiv njega. [To nije mogao]. Jer. 41. pokorava se Bogu. dj) Svi su zlo osecali. kao neka mislena tama greha i smrti. 38. Delimicno. u borbi i niko od njih ne zna uzrok tog ociglednog zla. misleci da ce sopstvenom slobodom udaljiti od sebe povod ka grehu. Ukoliko hoces da pogines. 39. Jedni su pokazali izuzetnu filosofiju. Ljudi i ne znaju da [zlo] cine pobudjivani nekom tudjom silom. ne poimahu greh koji zivljase u njima. Postao je ranjiv. Kao sto nije bio vezan za dobro nekom neophodnoscu dok je bio savrsen. umro. loveci ljudska srca kolebljivim pomislima i svetskim zeljama i puneci tamom neznanja. rasudjuje i ima volju. ipak. i u munjama i u gromovima sa neba. Ne kazemo da se covek potpunio izgubio. 45. Oni postase zarobljenici i robovi lukave sile. Sloboda koja je coveku dostupna prostire se samo na protivljenje 78 . treci su se istakli govornistvom. dakle. drugi su opet bili gramatici i stihotvorci koji su pisali po prihvacenim pravilima istorije. ide putem pravde i vlada nad zeljama. kojima je ovladala zmija koja se uselila u njih. unistio. 43. uzalud nadimaju. U njemu su ostale projave duhovnog zivota. Medjutim. e) Zlo od pada nije sasvim umrtvilo coveka. oni misle da je to prirodno i da ga cine po svom sopstvenom rasudjivanju. njima se saopstava: "Zar ne znate da postoji Bog koji upravlja tvarju?" 42. Satana mu je pomracio um. A ko hoce. posejao je svako zlo: on tajno deluje na unutarnjeg coveka i na um. i delimicno zivi. Jer. ne znaju da postoji Bog? Onoga dana nece moci da kazu da nisu znali da postoji Bog. ni jedan od njih pri svem svom obilju nije mogao da shvati pomracenje i stetu koji su nastali u dusi kroz prestup prvog coveka. 44.20).. 37. Postojali su i razni umetnici koji su bili iskusni u svetskim umetnostima.3. greh. U svetu su postojali razni mudraci. Oni se. 40. svi oni. oni koji u umu imaju mir Hristov i prosvecenje Njegovo znaju odakle se sve to podize. knez postavlja pitanje: "Kada si cinio zlo. tako ni pogruzen u greh i postavsi sasud djavolji. po recenome: Nase zivljenje je na nebesima (Fil. zalca smrti koji je dosao od Adamovog prestupa.. on nije vezan za zlo. nemajuci nikakve koristi od svog znanja i umetnosti. jer nije poznao promenu koja se desila u njoj. koji je dosao je kao neka razumna sila i satanina sustina. covek postoji.jedna nocna tama prostire po svoj vaseljeni. ma koliko inace bilo veliko. Laznim ucenjem uvedeni u obmanu. neki nepravedno tvrde da je covek konacno umro i da uopste nista dobro ne moze da ucini. po prirodnom razumu. zaslepljenosti i zaborava svaku dusu koja nije rodjena odozgo i koja se mislju i umom nije preselila u drugi vek. izvesnim skrivenim i surovim vetrom smucuje i obuzima citav rod ljudski na zemlji. Vidljivi svet. Naprotiv. Zar bludnik ne zna da cini zlo? Zar lopov ne zna da gresi? Zar ljudi i bez Pisma. Medjutim. Koliko se pojavilo careva iz Adamovog roda koji su vladali citavom zemljom i koji su mnogo razmisljali o svojoj carskoj vladavini! Pa ipak. ali niko nije znao otkuda je. naime da je um zbog pada obucen u stid i da zbog slepila ociju srca vise ne vidi slavu koju je do prestupa video otac nas Adam. od careva do siromaha. sav se nalazi u neredu i metezu. ali zivi svojom sopstvenom prirodom. smatrajuci ga gotovo prirodnim stanjem. drugi su zadivljavali vestinom sofistike.

iznenada spopada bolest i nemoc. ali ne i na vlast nad strastima. umu i telu Adamovom kao na sopstvenom prestolu. Tako je mrtva zmija pobedjivala zive. da je podigne i prikuca na vrh drveta. I satana kao da postaje jedno sa dusom: oba duha za vreme bluda ili ubistva kao da predstavljaju nesto jedno. i ucinio nas podesnim za Svoje nebesko Carstvo. nasaptavajuci nam neciste zelje.1).67. Svi koje su ujele zmije dobijali bi isceljenje po pogledu na bakarnu zmiju. Satana i knezovi tame su od prestupa zapovesti zaseli u srcu. opet. tj. On je progovorio ljudima. 48. 49. Otkako je od Adama poceo da caruje greh. DOBROTOLjUBLjE SVETI MAKARIJE VELIKI POUKE SVETOG MAKARIJA o hriscanskom zivotu.16). Eto velikog cuda. Tako se i greh priblizio dusi. Bog je Mojsiju naredio da napravi bakarnu zmiju. place. 46.Gospod. I sunce koje sija i vetar koji duva imaju svoju prirodu i svoje telo. izabrane iz njegovih beseda 3. ko bi mogao podneti da mu je bilo ugodno da dodje sa nepokrivenim Bozanstvom? Naprotiv. satana nikako nece da se ljudi okrecu pokajanju. rasprostro i prikucao na drvetu. uzneo na Krst. te da otme sasude koje je zaplenio. 50.. ali i on i ona imaju svoju posebnu prirodu. od utrobe maternje se izopacujuci i od majcinog krila lutajuci. Isto tako ni dusu koja je pogruzena u greh ne moze izbaviti nikakva zivotna marljivost. Gospod je Svoje telo. a posebno domacin. blagodacu Svetoga Duha je obnovio nasu ovestalu prirodu. zato sto je bila obraz Gospodnjeg tela. 51. Svojom krvlju je oprao grehe nase. Sva njegova rodbina stoji pored njega ali ga.126. koji izobiluje srebrom i zlatom. sa misli i pomisli kojima su oni upravljali.Kor. Zbog toga se Jagnje Bozije smilovalo i doslo da Svojom silom sveze snaznoga. po recenome: Zaplenio si plen (Ps. ni bogatstvo. Tako se i dusa mesa sa porokom kada je uznemirena. I mrtvo telo je pobedilo i usmrtilo zmiju koja je zivela i gmizala u srcu. premda i nije. Drugi put. kao surov. sa nama pomesano kao vino sa vodom. Stoga . Jer. moli se i priseca se Boga. srusio sa prestola. tela. samostalna dusa deluje sama od sebe. kaje se zbog svojih postupaka. Izvor toci cistu vodu. Jer. vec kao sto na jednom polju odvojeno rastu psenica i kukolj. koga.i ne sacuva grad. citav izvor ce postati mutan. USTROJITELj SPASENjA a) Za pale je jedino spasenje .. ocistio savest. kako neki govore. koje je primio od [Presvete] Marije. receno je: Ako Gospod ne sazida dom. Jedino Hristov dolazak moze ocistiti dusu i telo. Kako bi mogla dusa ciniti tako nesto kad uvek bila pogruzena u zlu? Jer. niti bilo sta drugo.19). 79 . 52. razlicitim posedima i svakom poslugom. Ako se mulj uznemiri. medjutim. ili kao sto se u jednom domu posebno nalazi razbojnik. U nama zlo deluje sa svom silom i primetnoscu. rod ljudski se zacinje u bezakonju i u gresima radja. Jer. ne moze izbaviti od bolesti. GOSPOD. iako na njegovom dnu lezi mulj. uzalud bdi strazar (Ps. i samom sebi od uma. tj.6. pomocu tog orudja. Zbog toga je dosao Gospod i na sebe primio telo od Djeve. 47. On je i lukave demone. pomisli i tela napravio presto. Gospod se smilovao i ovaplotio se radi naseg spasenja.ko se sa bludnicom sveze jedno je telo s njom (1. koji su zaseli na telu. i pored sveg bogatstva. Najzad. Svet lici na bogatog coveka koji poseduje velelepne i ogromne kuce.djavolu.

nebeskog. 61. tj. On je za njih stradao i trpeo zbog njihovog spasenja. novom dusom. Uzevsi na sebe staranje o spasenju coveka. izbavivsi ga od greha i pomazavsi ga Duhom Svetim.3). On je izvrsio veliko i spasonosno izbavljenje i isceljenje duse. Jer. Kada krene da obradjuje zemlju. Tako se i Hristos. izbacio iz nje trnje i cicak. desetak. Kao sto u vidljivom svetu niko ne moze da prepliva i predje more bez lakog i pokretljivog broda koji je napravljen od drveta koje se lako odrzava na vodi. zavolevsi rod ljudski kao Svoj sopstveni obraz. Lekarstva koja su uzeta od zemlje. lakokrilog Duha Svetog. zrtve. dosavsi ka covecanstvu koje je zapustelo od poroka. ne moze videti Carstva Bozijega (Jn. cini da dobijemo krila Duha Svetog kojim bez smetnje letimo u vazduhu Bozanstva. Obradivsi je drvetom Krsta. subota. preko Zakona i proroka. Gospod nas Isus Hristos je dosao da bi izmenio. 60. brinuci preko otaca. najzad i sam dosao. niti otaca. Tako je i Gospod nacinio novog coveka. neprohodni bezdan lukavih sila i tamnih strasti. I Hristos podnosi veliku tugu kad neki nece da prime takvo rodjenje i da budu rodjeni iz bedara Duha Bozijeg. Dusu koja je u pocetku ranjena neisceljivom ranom pogubnih strasti nije mogao da isceli niko od pravednika. On je obradio zapustelu dusu. tako je i Gospod. 55. oblozivsi ga stetnim strastima. ushteo da ga porodi od Svog bozanstvenog semena. Potcinivsi sebi coveka. i to po ociscenju srca Duhom Svetim. sjedinivsi je sa Svojim Bozanstvenim Duhom. koji leci na dar i koji sebe daje za izbavljenje roda ljudskog. zato sto ce inace potonuti i poginuti. ukoliko u sebe ne primi lakopokretnog. od samog pocetka. bez tog rodjenja. Ovo dejstvo je bilo obrazac i senka istine. 57. ne moze da predje. nisu mogla da izlece i iscele dusu od takve nevidljive rane. preobrazio i obnovio prirodu i dusu. prezrevsi krsnu sramotu i pretrpevsi smrt. darovao im Utesitelja i uveo u Svoje Carstvo. Krstom i smrcu je srusio vrata ada i greha. da bi. Sva ta pravednost nije bila u stanju da izleci coveka. od Njegovog Bozanstva. U Zakonu je propisano da svestenik uzme dva goluba: jednog da zakolje. pranje. koji unistava i prevazilazi svako lukavstvo. premda nikog ne prinudjava. ni patrijaraha. sopstvena pravedna dela. 56. savlada i prepliva gorko more greha. [Najzad] je dosao Spasitelj. koja je zbog prestupa pregazena strastima. novim duhovnim jezikom . novim sluhom. patrijaraha.3. Covek ce dobiti isceljenje i dostici zivot jedino silom nebeske i Bozanske prirode. Gospod hoce da se svi ljudi udostoje tog rodjenja zato sto je za sve umro i sve prizvao k zivotu. On ju je oslobodio od ropstva i izveo iz tame. novim ocima. Jer. a drugog da pokropi njegovom krvlju i pusti ga da odleti slobodan. ali ni on nije mogao da pruzi savrseno isceljenje. sama po sebi. tako ni dusa. svepaljenice i sva ostala pravda se vrsila po Zakonu ali se dusa nije mogla isceliti i ocistiti od necistog toka zlih pomisli. Hristos je zaklan. pomazavsi ga duhom greha i ulivsi u njega vino svakog bezakonja. 59. dusa ne moze da zivi. ratar je duzan da uzme prikladno orudje i odelo. iscupao korov greha i sve rastinje greha sazegao ognjem. 54. 62. darovi. Hristos Gospod je Novi Zavet (ucinio) novom (stvarnoscu).53.jednom recju. novim ljudima. blagoizvolevsi da se radjaju odozgo. neprijatelj ga je za sebe nacinio novim. Gospod nas Isus Hristos je izvrsio sav domostroj. darom Duha Svetog. Dosao je Mojsije. ni proroka. a Njegova krv. novi mesec. b) Izgradivsi spasenje. Postojali su svestenici. On je u njoj posadio predivan duhovni vrt koji Bogu kao Vladici prinosi raznovrsne slatke i omiljene plodove. Gospod hoce da se spasavaju oni koji zele spasenje. obukao u telo i umesto orudja poneo Krst. kojom se kropimo. kao sto je rekao Gospod: Ako se ko ne rodi odozgo. Sav Njegov trud i staranje sastojali su se u tome da iz Svoje prirode Duhom porodi ceda. Kao sto se zemaljski ocevi zaloste kada ne radjaju [decu]. izveo verne duse. 58. istinski Iscelitelj. Car nebeski i istinski Poslenik. Jer. On je dosao da verujuce u Njega nacini novim umom. Oni koji su 80 . ucinio novom.

65. Jer. STVARANjE CVRSTE RESENOSTI ZA SPASENjE U GOSPODU Pokret duse ka spasenju ostvaruje se obrazovanjem zelje za spasenjem i tvrde resenosti da se ono ostvari u Gospodu.blagodat Gospodnja pruza onima koji zele i koji su poverovali. kao slobodan. On ga je uzdigao na takvu cast.citavo delo pripisuje nama. Kada [prinesemo svoju slobodnu volju] On . zeleci da svako donese plod.19. Gospod je ostvario nase spasenje.4). prisli mu i udostojili se tog rodjenja. Zemljodelac po celoj [njivi] baca seme. govoreci: Kupih pet jarmova volova. Zbog toga ispunjenje dela Bogom zavisi od volje covekove. a) Nasa zelja se ocekuje kao neophodan uslov. Zatim dolazi sa srpom i zalosti se ako ne nalazi ploda. Gospode Isuse Hriste. za sta su sami krivi. [zeleci] da mu otvorimo kako bi mogao da udje i pocine u dusama nasim. U Jevandjelju je napisao da je Gospod poslao sluge da pozovu zvanice i objave im: Evo sam obed svoj ugotovio (Mt. isceljuje ga i priopstava Svojoj carskoj trpezi. Njegova hrana. zvanice su se otkazivale. vec poceo da lekarstvima leci njegove rane. uci cu k njemu (Otk. Zbog toga je volja covecija sustinski uslov. Gospod neprestano udara u dveri nasih srdaca. Da. On je blagovoleo da mnogo postrada. i najzad da pokrene volju. Svi andjeli i svete sile se raduju zbog duse koja se rodila od Duha i koja je postala duh. prenevsi ga u svoj dvorac. Covek po prirodi ima preduzimljivost koju Bog i ocekuje od njega. ili: Ozenih se (Lk. i odeca i pokrov i pocinak nalazi se u nasoj dusi. On jedino ocekuje da covek pristupi i pocne da se trudi za spasenje. 63.20). izabrane iz njegovih beseda 4. ne cineci nikakvu prisilu nad njegovom voljom. Primimo ga. i pice. Medjutim. ako ko cuje glas moj i otvori vrata. da shvativsi zavoli. Kao kad se car ne bi postideo siromasnog i bolesnog coveka. Jer. tako se i Gospod skorbi zbog srca koje ne donosi plod. sve je pripremio za njega i zeli da se svako spase. ili bolje . Vidis li da je Onaj koji je pozvao gotov. tako i nebeski car . i nece moci da udje u nebeski grad. pricinjavaju radost i veliko veselje na nebesima onima koji su ih rodili. 64. ili da se ispuni delo . pak. predavsi telo Svoje na smrt i izbavivsi nas od ropstva kako bi dosao u nasu dusu i u njoj nacinio obitelj. vec delujuci savetima.nece imati nasledja sa svetima u Carstvu nebeskom. Zbog toga On zapoveda da covek najpre shvati. nacinivsi obitelj u nama.poverovali u Gospoda.22. Tako i Gospod hoce da se Njegova rec poseje u srcima ljudskim. Ti nas sam.3. zeleci da udje kod nas. um stupi u dejstvo. dakle. ali oni nece. kao sto je ratar zalostan zbog oskudne njive. Zbog toga On neprestano udara u vrata. uvedi u njega! DOBROTOLjUBLjE SVETI MAKARIJE VELIKI POUKE SVETOG MAKARIJA o hriscanskom zivotu. Vidis li da im je Gospod pripremio Carstvo i da ih zove da udju.divan i u svemu nepojmljiv . obukavsi u porfiru i dijadimu i ucinivsi ga zajednicarem svoje trpeze. Nijedna dusa koja ga sada ne primi u sebe i koja ga u sebi ne uspokoji.14. 20). Medjutim.Hristos prilazi bolesnom coveku. Bez volje [covecije] ni Bog nista ne cini. ili da se podnese trud. 81 . i uvedimo u sebe zato sto On za nas predstavlja i hranu. Pri tome. i da su se pozvani odrekli.koja se sama ne uspokoji u Njemu . On govori: Evo stojim na vratima i kucam. premda bi i mogao. 67. i pice i vecni zivot. 66.

13).21). zove i place. premda svaki uspeh jedino od Njega dolazi.Kor.7. Ako gresimo. Da slepi nije uzviknuo i da ona krvotociva nije prisla Gospodu. postarajmo se da postanemo hrabri i spremni da idemo Njegovim tragom. Bogu je ugodno da (coveka koji se nalazi u grehu) ponovo uvede u zivot.68. 73. ne bi dobili isceljenje. Mi jedino treba da smo trezvoumni.11.17). dolazi. i poci cu da sluzim Bogu". Ponekad je preobraca nesrecom. da oplakuje sebe) zbog svojih davnih sagresenja. omrzni telesno opstenje i sluzi Bogu. ona sama. a ne kao nesto nepozeljno. kao kod apostola Pavla. da ce otvoriti vrata onima koji kucaju i da ce ga naci oni koji ga traze (Mt. [potrudi se da primis] kao nesto sto ti je korisno za dusu. Poverovavsi. dete se ipak. To je obecao Onaj koji ne obmanjuje (Tit.47). 19. Ipak. stradanja i rane koje te snalaze po domostroju [Bozijem].1. poceces da razmisljas u sebi: "Posto sam nesrecan u svetu. Stoga ga On savetuje da place i da se pokaje. pomiluj me (Mk. ponekad neposrednim dejstvom. i premda je ostajala sa ranom. Tada ces poceti da blagodaris za nesrecu u svetu. Tada ces poceti da rasudjujes o zapovesti 82 . Jer. ne stidi se da nas ponovo primi. I majka se najzad sazali na njega. On je obecao da ce dati Duha Svetoga onima koji isipu od njega (Lk. svestrani glasnik ka obracenju jeste rec Bozija.2).nece dobiti isceljenje. krece. a mi jos uvek ne nalazimo izlecenje od tajnih strasti? Mi ne dobijamo duhovno isceljenje i spasenje usled neverja naseg i usled razbijenosti nase. trazeci je. treba takodje da se umom udaljis od plotskog mudrovanja i da steknes nebesko razmisljanje. po apostolskoj reci. zbog toga sto ga ne volimo iz sveg srca i sto ne verujemo u Njega iskreno. pobedjena ljubavlju prema njemu zbog njegovog dugotrajnog iskanja. mazi i hrani. da steknemo dobru misao. da se brzo i na pravi nacin Njemu obratimo. zbog cega su oni odmah bili isceljeni. On nas ceka da se pokajemo. Isto tako. On je gotov da nas spase. niti je svojim nogama u stanju da pridje majci. uzima ga sa velikom neznoscu. Gospod nevidljivo urazumljuje dusu. jer ne znamo kada ce biti nas izlazak iz tela. svukavsi sa sebe svako predubedjenje. Bog ga ponovo pobudjuje da place i prinosi pokajanje (kako bi sav svoj zivot u pojedinostima oplakao). premda nije mogao da pridje i pristupi Gospodu zbog slepila. nemar i lenjost. b) Kako se obrazuje zelja? aa) Probudjenje od Boga. cujes zapovest: Prodaj sve sto imas (Mt. Zbog toga. Moze se desiti da. Nevolje. postaje sa njom jedan duh (1. Najzad. ona ipak ima volju kojom moze da zavapi Isusu i da ga prizove da dodje i da joj pruzi vecno izbavljenje. 72. Njoj je milo sto je dete sa naporom i placem trazi. Premda nista ne moze da ucini. istuci Njegovu pomoc. podstican Njemu svojstvenom ljubavlju i blagoscu. Zbog toga. dosavsi do te misli. 71. Isto tako je i sa dusom. verujmo u Njega i istinski mu pristupimo kako bi On ubrzo na nama izvrsio istinsko isceljenje. On se jos vise prilepljuje za razumnu dusu i.4). Premda je izranavljena sramnim strastima i oslepljena grehovnom tamom.7). 70. ako si unekoliko izmenio svoj um u odnosu na vidljivo i udaljio se od telesnog opstenja. kada te susretnu nesrece. Jer. odreci cu ga se. Isto cini i covekoljubivi Bog sa dusom koja mu prilazi i koja ga trazi.8. Nemojmo to odlagati iz dana u dan zbog privlacnosti zla. 10. on je dobio isceljenje kad je Gospod prisao i dao mu prozrenje. Gospod je milosrdan i dugotrpeljiv u ocekivanju naseg obracenja. Iako se nije mogla izleciti. Ipak. On prima plamenu ceznju nase volje (koja odgovara nasim silama). 69. I ako covek produzi sa time (tj. posto dete ne moze da dodje do nje. ako padnemo. onaj ko po sopstvenoj volji i iz sveg proizvoljenja ne pristupi Gospodu i ko ga ne moli sa nesumnjivom verom . kao sto rece prorok: Zar nece ustati onaj koji padne? I zar se nece vratiti onaj koji se udaljuje? (Jer. onaj slepi je pustio glas koji je stigao pre vesnika: Sine Davidov Isuse. kao i veru i spremnost koji proizilaze iz dobrog proizvoljenja. Najzad. buduci da se njenim povodom pokazujes poslusan Hristovoj zapovesti.6. Isto tako. krvotociva zena je ipak imala noge sa kojima je prisla Gospodu i dobila isceljenje.

obukao je u carsku. U toj borbi sa sobom um sabira razne podsticajne i pokretacke predstave istine i ubedjenja. da si prizvan u carsko dostojanstvo. 74. on odnosi pobedu i postaje Hriscanin (tj. svukao sa nje zamrljanu odecu i sramotu poroka.koju si cuo. Sam Bog je dosao da ti pomogne i da te izbavi od smrti. Medjutim.Pt.. nebesku. Car koji hoce da [svojim podanicima] saopsti objavu i razdeli darove. Hriscanstvo nije nesto beznacajno. saopstivsi im Svoju blagost i mir. Tako je i Car . bez kojeg nije moguce steci besmrtan zivot. ranjenoga. Zamisli da car susretne neku siromasnu devojku. Hriscanska obecanja su velika i neizreciva. oni ce potpasti pod osudu na smrt zato sto nisu hteli da dodju i da se iz carskih ruku udostoje casti. i to u tolikoj meri da se sa verom i bogatstvom jedne duse ne moze uporediti ni sva slava i lepota neba i zemlje. da umije njenu prljavstinu. gonio i mucio Crkvu. Bog ga ne ostavlja. 77.Pt. ni ostala 83 . dok je u njemu dejstvovao tiranski duh greha. On mu je dao slobodu. dao joj lekarstvo. Udarivsi ga u lice kao slugu. 78. a ono Carstvo i ono bogatstvo su bozanstveni. iskreni sledbenik Hristov). pise poslanice u kojima svima daje na znanje: "Postarajte se da sto skorije dodjete kod mene da dobijete carske poklone". Kao sto je On Prvorodjeni iz mrtvih. bb) Borba sa sobom da bi se volja sklonila ka prizivanje. Mi. tj. Sveti Makarije prvo istice ono sto je Bog ucinio za nase spasenje. vec sam dodje da ti pomogne.4). postanemo pricasnici bozanske prirode (2. ukrasi je svetlim haljinama i ucini ucesnicom njegove carske trpeze i slavlja. da si rod izabrani. slavni. Jer. Onima koji ne dodju i ne prime darove. Pa ipak. Vidis li kakva je blagost Vladike kada u jednom trenutku moze da obnovi duse koje su se prilepile za zlo i podivljale. prolazno. Na to se on cesto vraca. 80. vec ga hvata. ne iste i ne dobija. ono ce ga podvesti pod osudu na smrt jer nije hteo da od nebeskog Cara primi dar zivota. Ako covek ne prilazi. posto je to cinio iz neznanja. po povlacenju blagodati po promislu radi covekove koristi. nebeski i istinski Car ga je udostojio da cuje Njegov glas. Jer.1. neprolazni i neprestani. uzaludno mu je citanje Pisma. pak. napisano je: Da. Besmrtna dusa je dragoceni sasud. Tajna Hriscanstva je neobicna za ovaj svet. Tako je i Gospod nasao izranavljenu dusu. 75. tako su i oni koji sacaruju sa Njim . odevenu u rite i da. ali ces prihvatiti staranje i trud da steknes ono o cemu si slusao. Covek ne postaje dostojan blagog udela cim cuje rec Boziju.2. vv) Predstave i ubedjenja koja dejstvuju na naklonost volje. Naprotiv.Bog predlozio ljudima Bozanstvena Pisma kao kakvu poslanicu. sa nje skine necistu odecu. Kako je Bog ulovio apostola Pavla? Kao sto tiranin zarobljava nekog [coveka] koga zatim oslobadja istinski car. I neces jos obresti pokoj. Stani cvrsto i shvati takvo promisljanje o tebi. Shvati svoje blagorodstvo. da ti vrati prvobitnu cistotu Adamovu.. Naprotiv. Pogledaj kako je veliko nebo i zemlja. narod sveti (1. u nebeskoj Crkvi [Hriscani] sacaruju sa nebeskim Carem. Vidljiva slava i bogatstvo cara su nesto zemaljsko. Ljubljeni. vec predstavlja veliku tajnu... koje su u stanju da podstaknu i oduseve. tako je i Pavle. suprotstavljajuci se satani. svetlozarnu i slavnu odecu. ne ustrucavajuci se. kao i obecanja koja je povezao sa ovim delom. revnujuci za Boga i misleci da se trudi za istinu. jer On ne posla andjela. bozanstvenu. kazemo da onaj ko slusa rec dolazi do skrusenja i. polozio venac na nju i ucinio ucesnikom carske trpeze na [njenu] radost i veselje. Bog nije pokazao [Svoje] blagovoljenje prema njima. 76. objavljujuci im da oni koji prizivaju Boga i koji su poverovali treba da istu da dobiju nebeski dar od Ipostasi Njegovog Bozanstva. nebeski. da te prizove paloga. stupa u borbu i uci se ratovanju.9). nemoj gledati samo na umnu sustinu duse. ti kod coveka ukidas volju i porices postojanje suprotne sile koja ga ometa. Obasjavsi ga neizrecivo. Pogledaj na svoje blagorodstvo i dostojanstvo. citanje poslanice nece nista koristiti.prvorodjeni. nego samo prema tebi. Tvrdeci suprotno. trulezno. I tek posle dugotrajne borbe i sukobljavanja. 79.

81. Svaka od njih se sjedinjuje sa sebi srodnom prirodom: divlje sa divljima. da mu posvetimo sami sebe.12. Posle toga kod njega slede i druge pobude: biti sa sebi srodnim (sto i jeste nas cilj). ali mu oko pazljivo gleda srca ljudi koji borave na zemlji. Prema tome. da ce biti raspet.21). da ce se u Crkvi prinositi hleb i vino. Kao onaj koji je jos mrtav za Carstvo. i jos kakva slava! Koliko je samo Gospod promisljao o nama preko proroka i otaca! Koliko je izreceno obecanja! Koliko podsticaja! Koliku je blagost Vladika imao prema nama od samog pocetka! Najzad je preko Svog dolaska Svoju neizrecivu blagost prema nama dokazao raspecem. Kada cujes o navedenom. beslovesne zivotinje su mnogo razboritije od nas. koji su obraz Njegovog tela i krvi. receno: Stvorimo.. niti im u srce dodje da ce On postradati. ovci koju [ulovi] vuk. da ce se proliti krv na Krstu.Kor.njihova lepota i ukras. U ono vreme veliki pravednici. slicno ptici koju prozdire orao. da ce oni koji se pricescuju vidljivim duhovnim hlebom [u stvari] kusati telo Gospodnje. po Jevandjelju. da poginemo. niti im je to dolazilo u srce. i u srce coveku ne dodje. Slusajuci o dostojanstvu duse i tome kako je dragocena ta umna sustina. iznad svakog nacala i vlasti. i uho ne cu. i ne dopustajuci. i pored svega. pokazujuci se malovernim ili nevernim. i kad Gospod ima takvo blagovoljenje prema nama.48. Jer. kako da pored tolikih podsticaja i obecanja Gospodnjih ne pozelimo da u potpunosti pristupimo Gospodu.26). a ne za andjele. 85. da ce apostoli i Hriscani primiti Utesitelja i da ce se obuci silom svise. vec se svojim pomislima saglasavas sa zlobom. Medjutim. tj.1. pored svega drugog. Dusa se sjedinjuje voljom sa onim sa kime se spaja. ona ima udela u svetlosti spokojstva ukoliko u sebi ima svetlost Boziju i ukoliko u njoj zivi.. sa Gospodom. na bratstvo. tj.9). pak. zajedno sa njim ratujuci protiv sebe i predajuci se na hranu neprijatelju. vec pozurimo u vecni zivot. Zbog toga pravedno duhovnosac oplakuje tvoj pad: Covek koji je u casti nije razumeo. Nama je jedino dobro kada sledimo za Gospodom i nema niceg goreg nego ne slediti za Gospodom. 83. To nisu znali ni proroci. pristupi istinskom Arhijereju Hristu. nego se uporedio sa nerazumnim skotovima. treba da neprestano zalis. treba da. a da mu svetlost i zraci silaze na zemlju i da sva sila svetlosti i blistavosti stremi ka zemlji. odreknemo i same svoje duse. I ako nije. 26). 82.2. a da si ti pozvan na usinovljenje. nevidljivo nas cuvajuci i uspokojavajuci. da budes nevesta Careva? U vidljivom (svetu) sve sto pripada zeniku pripada i nevesti. da ce se udostojiti sjedinjenja sa Duhom Svetim. da se zrtvuje. Tako se i tebi poverava sve sto je Gospodnje. On govori: Gde sam ja onde ce i sluga moj biti (Jn. kojim je nas preobracene preveo u zivot. Kad su nam takva blaga pripremljena. ne cuse. krasota i sladost vidljivog. A ti se ne vracas svom nebeskom srodstvu. pak. Tako i Gospod sedi sa desne strane Oca. sve nam je to darovano. 84. Gospodu. Ipak. On sam je dosao da se zastupi za tebe i da te pozove. od rdjavih predubedjenja i navika. Dusa koja zeli da zivi kod Boga u vecnom pocinku i svetlosti. da ce biti krstenje ognjem i Svetim Dugom. Ukoliko. kao sto smo ranije rekli. u sebi ima grehovnu tamu. Jer. po Svojoj velikoj milosti i dugotrpljenju. kad su nam pruzena takva obecanja. od ljubavi prema svetu. Ti. ne shvatas li da je za coveka. ni carevi. Medjutim. mi se jos uvek ne odvajamo od svojih prohteva. carevi i proroci znadjahu da ce doci Izbavitelj. ono pripremi Bog onima koji ga ljube (1. obrati paznju na to da li se i u tvojoj dusi zaista ostvarilo. kako bi one koji ocekuju Njegovu pomoc podigao tamo gde sam prebiva. Ako podignes oci ka suncu videces da je njegov krug na nebu. te da osim Njega jedinoga nista vise ne volimo? Eto. ona potpada pod osudu. kao ni bogatstvo. da se. Prema tome. Sta znace reci: Sto oko ne vide. ali ne znadjahu. ukrasavajuci se svim vrlinama. a ovce sa svojim rodom. ili detetu koje pruzi ruku ka zmiji i biva ujedeno. da umre za raniju lukavu tamu. nista ne shvatas. i ne poimas svoje blagorodstvo. ga po obrazu i po podobiju nasem (Post. postajuci pomocnik grehu. imajuci u vidu da cemo mu se nekada obratiti. Gospod prema nama ostaje milostiv. places i tugujes. ne predajuci nas do kraja po gresima nasim poroku i prevarama sveta. te da ce nebo i zemlja proci. da se usmeri ka drugom zivotu i bozanstvenom opstenju. i upodobio im se (Ps. svecelo se posvetivsi ugadjanju Gospodu. nemojmo biti nemarni i nemojmo zakasniti. vapij ka 84 .

necistog duha i lukavih sila. Ti se. naime. i vino koje veseli srce coveka (Ps. 88. kad bi covek makar stekao ovu zalost zbog svog siromastva! O. Isto se desava sa dusom koja u sebi nema svetlosti Bozije. buduci da so ima svojstvo da istrebljuje crve i unistava smrad. beskrajno i nepostizno bogatstvo Hriscana. da zalis i da tugujes zato sto jos nisi stekao vecno i duhovno bogatstvo. Tako i dusa treba jos ovde da se preporodi za onu zemlju zivih. Ukoliko se bude ogranicavalo na ono sto poseduje po prirodi.15). te se svi odvracaju od njega. pice. proslaviti. Pravi prijatelji. Tela dusa koje su vec bile vaskrsle i proslavile se. da u ovom veku vaskrsne i ozivotvori celog coveka. kao sto je rekao Gospod. Oni se hrane. da duhovno uzrasta. kao sto smo rekli. Stoga se skrusavaj zbog svog siromastva. sila Bozija.6. 89. a smrad se zaustavlja. receno je: Usmrdese se i istrulise rane moje (Ps.35). i mnogorazlicnu hranu nebeskog Duha. Tako Bog i sveti andjeli smatraju dostojnim suza one duse koje ne jedu od nebeske hrane Duha i ne zive netruleznim [zivotom]. Tesko i dusi koja se zaustavlja na svojoj prirodi.44. od Njegove vlastite svetlosti. Lice Bozije se okrece od duse u kojoj zivi strasni smrad sujetnih pomisli tame i strasti. da duhovnu hranu i duhovno pice. a ne od svoje prirode.103.37. srodnici i poznanici puni ljubavi placu i gube nadu zbog bolesnika koji vise ne mogu da primaju hranu. Medjutim. ko neodstupno moli Gospoda. Oni ga izjedaju i gnezde se u njemu. On ga je stvorio nagog. U takvoj dusi se krecu zli i strasni crvi. da ga ocisti od svake necistote. cim se pospe so. priroda Bozija ima i hleb zivota. da ga prosveti Svojom svetloscu i obuce u nebesku rizu Svog Bozanastva. Tesko telu koje se zaustavlja na svojoj prirodi zato sto ce se raspasti i umreti. Zbog toga sa svakom marljivoscu treba da pristupamo hriscanskom podvigu i da primamo ono bogatstvo. zavrsavajuci rec o nepravednom sudiji i udovici: Zar Bog nece odbraniti izabrane svoje koji mu vapiju dan i noc. ono ce se istrositi i propasti.7-8). danonocno umoljavajuci Gospoda. nalazeci sebi hranu. U gnjilom mesu pocinju da gamizu crvi. Jer. kako bi sve potrebno za zivot nalazio spolja i kako bi bilo nemoguce da zivi bez onoga sto postoji izvan njega. Meso bez soli truli i puni se velikim smradom.Gospodu i moli sa verom da te udostoji istinskog zivota. O. Vidis li kako je Bozija slava neizreciva i nepostizna! Nemoguce je izraziti ili opisati neizmerno. Ako je tvoj unutrasnji covek opitno i nedvosmisleno poznao sve ovo. tj. u sebi ne prepoznajes nista takvo. [Potrebno je] da je Bozanstvo obuce u neizrecivu rizu nebeske lepote. gnezde i gamizu u njoj. Naprotiv. nalazis u strasnoj grehovnoj bedi. Na isti nacin svaka dusa koja nije osoljena Svetim Duhom. Telo svoj zivot.8). blagog i 85 . nemajuci opstenja sa Bozanstvenim Duhom zato sto ce umreti ne udostojivsi se vecnog zivota Bozanstva. sto do sada nisi primio istinski zivot. tj. Bog ga ne stvara iz njegove prirode. receno je: Gospod je deo mog nasledja i case moje (Ps. niti mu dozvoljava da ima zivot.5). odelo i obucu iz njega samog. kad mi ne bismo provodili svoje vreme u bezbriznosti.4. tj. Da. Tada si zaista stekao i primio od Gospoda [mogucnost] da zivis istinskim zivotom. kao siti! Onaj ko zali i iste. premda i jeste stvorena po obrazu Bozijem. kojoj nedostaje nebeska so. kao i nebesko odelo. barem pocni da places.18. uskoro ce obresti izbavljenje i nebesko bogatstvo. u zemlji. nebeski stan. tj. izjedajuci je i upropascujuci je. prosvetiti i obuci u nerukotvoreni. tj. tj. cim dusa pribegne Bogu. Ako se ne bude hranila tom hranom. U tome se i sastoji nebeski zivot duse. ti zivis istinski vecni zivot i tvoja dusa vec sada pociva u Gospodu. 86. poveruje i isprosi so zivota. prima od Njegovog Bozanstva. i jelej radosti (Ps. Medjutim. ima u onome sto je izvan njega. Dolazak Gospodnji je u potpunosti bio radi coveka koji je lezao u grobu tame. takvi su domostroj i blagovoljenje Bozije o njenom vecnom zivotu. nasledje i udeo Hriscana jeste sam Bog. 87. bez pica i bez odece. napredujuci u Gospodu. i sama cs se. od Njegovog vlastitog Duha. Ukoliko. i svetlozarne nebeske rize koje dariva Bog. tj. gnjili i puni se svakim smradom lukavih pomisli. lukavi duhovi i tamne sile. da se u njoj duhovno hrani. kazem vam da ce ih ubrzo izbaviti (Lk. Jer.10). hranu. To i sacinjava [njen] istinski zivot. bez hrane. greha. Jer. u slavu bozanstvene svetlosti.15. Onoga koji je rekao: Ja sam hleb zivota (Jn. ona nece moci da zivi u netruleznoj sladosti i pokoju.6). Jer. Ono bez onog sto postoji izvan njega ne moze da zivi. tj. pak. Stvarajuci ovo telo. i vodu zivu (Jn. pri vaskrsenju. Jer. crvi koji su se hranili mesom iscezavaju i crkavaju.

21). Koliko puta su skretali. On ih je obracao. polozivsi ruku na svog Vladiku. opusteti. slao im proroke. On ih je rado primao.13). 92. podsticao. ili koja nema gospodara. On ih je. U vidljivom svetu onaj ko je nag trpi veliku sramotu i bescasce. 93. sve dok najzad nisu upali u veliki greh. On ih je svaki put rado susretao i covekoljubivo primao. u kojoj se nalazi njen Vladika i u kojoj On prebiva. Kad je dosao. krasote i velelepnosti. te neka ne sacinjava sebi odelo od sujetnih pomisli. naime. prevarena [navodnom] sopstvenom pravednoscu. 2. koje se u sili i istini nisu obukle u Isusa Hrista. Naprotiv. vec ih je preko proroka prizivao obracenju.4). na nju silazi nebeska so koja istrebljuje strasne crve. psi i svaka necistota. Ako zelis da upoznas dugotrpljenje Bozije i Njegovu veliku blagost.2. vec su ga. tako se i dusa. Jer. Spasitelja.9. Kada su mu se obracali.. 94. Pa ipak. Sveti Makarije ih odbija isticanjem opasnosti zbog odlaganja dela spasenja. Zbog toga neka takva dusa moli Hrista koji daje rizu i koji oblaci u slavu u neizrecivoj svetlosti. netljenu i duhovnu rizu samog Gospoda Isusa Hrista. unistava stetni smrad i cisti dusu dejstvom svoje sile. Da bi se to oznacilo. Medjutim. dugo vremena pokazujuci trpljenje prema njihovim sagresenjima i spoticanjima. zeleci da nevoljom omeksa okorelost njihovog srca. neobjasnjivo je Bozije dugotrpljenje prema ljudskom rodu.13. Cara i Proroka. da poseduje rizu spasenja. koga su. Moze se. i upravlja njome. I prvi covek se postideo videvsi sebe nagog. predavao iskusenjima. Medjutim. odvracajuci svoj pogled (Post. ne znajuci da te dobrota Bozija na pokajanje vodi? (Rim. Bog ih nije potpuno ostavljao. Neka ne misli. Ukoliko i pored Njegove dugotrpeljivosti. On ih nije ostavljao. po reci proroka. Treba samo da se otreznimo i da se postaramo da se potpuno obratimo Bogu.5). Postavsi na taj nacin zdrava i nepovrediva [dejstvom] istinske soli. dusa je ponovo pogodna za sluzenje i sluzbu nebeskom Vladiki. usled cega je pogibao neizbezna. tesko kuci ciji je domacin odsutan. kojima su data obecanja. od kojih su oci. I mada su se mnogo puta udaljavali od Njega i obracali ka Njemu. predali na krst. velika je i neizreciva blagost Bozija. i napuniti svakom necistotom i neredom: tu se. na krace vreme. blagosti i krotosti umnozimo broj grehova i svojim nemarom i neradom sebi pripremimo najtezu osudu. Bojim se da se na nama koji zivimo nemarno i koji se povodimo za predrasudama. Tako se i Bog odvraca od dusa koje nisu sa punim osvedocenjem obucene u rizu Duha. od kojih je Hristos po telu. koji nameravaju da izopace misli koje joj dolaze od Hrista. Bog je u Zakonu naredio da se svaka zrtva posoli solju (Lev. i kad su ponovo skretali. gg) Navedenim predstavama dusa je gotova na priziv da sleduje za Gospodom. obratimo se bogonadahnutom Pismu. Koliko je samo bescasca u nagoti! Ako telesna nagota podvrgava takvom stidu.23).9. u njoj prebiva Gospod sa Svojom duhovnom skrivnicom. Vidi samo koliko su gresili Izrailjci. 90. Ona ce se srusiti. na nama ce se ispuniti apostolska rec: Nego svojom upornoscu i nepokajanim srcem sabiras sebi gnev za dan gneva i otkrivanja pravednoga suda Boga (Rim. vremenom ne ispuni apostolska izreka: Ili prezires bogatstvo njegove dobrote i krotosti i dugotrpljenja.4-5). nastanjuju sove i demoni (Is. podvrgnuvsi ga velikoj poruzi. I svako ko je obnazen od one Bozanstvene slave treba da se stidi sebe samog i da shvata svoje bescasce. oni ne samo da ga nisu prihvatili.2. ispunjava svakom krasotom i blagoljepijem. Tesko dusi koja ustaje od svog teskog pada i koja u sebi ima one koji je ubedjuju i prinudjavaju da ostane u neprijateljstvu sa svojim Zenikom. barem onoliko koliko se stideo Adam u svojoj telesnoj nagoti: i premda je nacinio odelo od smokvinog lisca. na smrtnu 86 .covekoljubivog Duha. radi njihove koristi. kako bismo stekli spasenje. on se ipak stideo. ciji su zaveti i bogosluzenje (Rim. shvatajuci svoje nistavilo i nagotu. Prijatelji se okrecu od prijatelja. Kao sto je dom u kome je prisutan domacin pun svakog reda. istrositi dutotrpljenje Bozije. srodnici od srodnika svojih ukoliko su obnazeni. i deca odvracaju svoj pogled da ne vide nago telo oca svoga: Prisli su gledajuci unazad i pokrili ga. Jer. ocekivali kao Izbavitelja. dolaze misli da nece u tome uspeti i slabe zelju. po predanju otaca i svetih proroka. 91. koliko ce se tek pokriti stidom i bescascem strasti dusa koja je obnazena od Bozanstvene sile i koja nije uistinu obucena u neizrecivu. U opustelom domu sebi nalaze mesto divlje kokoske.

Tako i sada milostivi i prema svima blagi Bog projavljuje Svoje dugotrpljenje. u sveti mirni grad. Medjutim. Ti mu. ocajanje je nasaptavanje zla i podlosti koje coveka privodi raslabljenosti.10). ocekujuci da se. on neprestano razgovara sa dusom kao covek sa covekom. u netruleznu slavu.11). po presudi Gospodnjoj: Nece ostati ovde kamen na kamenu koji se nece razmetnuti (Mt. Tako je bilo i u vreme Noja. On sa velikom ljubavlju i radoscu prima onoga koji se okrece od greha. da prosveti one koji se nalaze u tami". ne nalazuci kazne koje bi ih istrebile.24. upali u toliki greh da pokajanju vec nije bilo mesta. kazem. mnogo greseci pred narodom Bozijim. pojurivsi za narodom Bozijim. On. Tako je i prema Egipcanima.14). Pogledaj kakvim besnilom je ispunjena tvoja dusa. nego pokajanje. Jer. Medjutim. odgovaraj: "U Pismu Gospodnjem imam svedocanstvo: Necu smrt gresnika. obrativsi se sa iskrenim srcem. cas se obracajuci. nesto opsirnije [govorili] o tome kako iz dana u dan ne bi raslo nase prenebregavanje. 96. On je i sisao zbog toga da spase gresnike. otreznimo i promenimo. jer govori: Radost biva pred andjelima Bozijim zbog jednog gresnika koji se kaje (Lk. utvrdivsi se u drevnom neverju zlog proizvoljenja i obremenivsi poslovima narod Boziji. kako bi se obratio od rdjavog puta i bio ziv (Jez. i na jednom sagresenju nazidjuje drugo . i bese im naredjeno da se vise ne vracaju u svoju zemlju. da sve vidi ali cuti.15. vremenom. Zbog toga su njihov hram neznabosci porusili i doveli do opustosenja. medjutim. spaljeni ognjem. Mnogo greseci i ne obracajuci se. ucinili veliki greh. Mi smo se nesto opsirnije. On im je nanosio lake udarce. Duh Sveti se udaljio od njih kad se razdrala crkvena zavesa. zato sto mu je neprijatno tvoje pokajanje. otkako je kroz prestup usao greh. ljubljeni. najzad odbaceni i. pa ipak. da ne prestajemo da molimo Boga i 87 . oni su najzad. dd) Medjutim. Isto je bilo sa Sodomljanima. kako se ne bi obratio Gospodu i kako se ne bi spasao.2).18. kako se ne bi u nama umnozavali gresi nasi. u trenutku kad je Bog preko Mojsija uz mnostvo cuda izveo narod iz Egipta. oni su se pruzali do takvih grehova da su najzad razvratili celu zemlju.33. Padajuci mnogo puta i ne prinoseci pokajanje. Zbog toga ih je bozanstvena pravda najzad istrebila i pogubila. Tako su oni konacno predani neznaboscima. Tada se on satire i gine. Zbog toga su najzad ostavljeni. sa velikom radoscu prima one koji se obrate. u zivot koji nikad ne umire. Nemojmo ocajavati za svoje spasenje prilikom secanja na ranije grehe. pavsi u veliku nemarnost. da ga ne kaznjava za svako grehovno saplitanje. 95. ni tajno ni javno. dosavsi. i najmanjih. javljajuci Svoje dugotrpljenje i ocekujuci njihovo pokajanje. sto je dusa bliza resenosti da zapocne delo spasenja. ocekujuci pokajanje. te da prestanemo da ga zalostimo. da ozivi umrtvljene. oni su najzad. dodaje greh na greh. da vaskrsne mrtve. potopivsi ih vodom i priznavsi ih nedostojnim cak i vidljivog zivota.kaznu. vec samo poucile i navele na obracenje i pokajanje. onaj ko [zna] da Bog prema njemu pokazuje veliko milosrdje i dugotrpeljivost. da prebivamo u siromastvu. koji je milostiv prema nama i ocekuje da se potpuno udaljimo od svakog lukavstva i rdjavog predubedjenja.najzad ispunjava meru grehova i vec pada u greh iz koga ne moze da se izvuce. stranstvovanju. On nas je prizvao usinovljenju. [bavili navodjenjem] misli iz Pisma da bismo potvrdili da je potrebno da se sto pre obratimo i pozurimo ka Gospodu. On cuti. Po svoj zemlji su ih rasejali carevi koji ih porobise. 97. lenjost pripaja lenjosti. Mi smo. Premda vidi mnogobrojna saplitanja svakoga. naime. prevazisavsi meru grehova. cime bismo na sebe navukli gnev Boziji. Ti si se toliko opteretio gresima da se vise ne mozes spasti". neprijatelj na nju ustremljuje svoje poslednje raspaljene strele ocajanja i beznadja. zlopacenju. predajuci se lukavome. 98. pristupimo Gospodu. Desava se da satana sa tobom vodi razgovor u srcu: "Pogledaj koliko si zla ucinio. Mi jedino treba svom pocetku da pruzimo dobar kraj. Bog dugo bio milostiv. On to cini da bi te vrgnuo u ocajanje. Tom velikom uvredom i prevelikim sagresenjem njihovi preterani gresi su se ispunili. i jos: Tako nije volja Oca vaseg nebeskoga da propadne jedan od ovih malih (Mt. Jer. nemaru i bezbriznosti. Stoga se postarajmo da. Oni su. cas raskajavajuci. I zaista. hoteci da svoju zlu volju za muzelostvom ostvare na andjelima. Jer. po Bozijem sudu. koji su mnogo gresili prema narodu Bozijem.

i obratiti. vaskrsavao mrtve koje je vec zahvatilo truljenje i raspadanje. i koji se po svom proizvoljenju i po sopstvenoj volji. stedro pruzao ono sto im je bilo potrebno. po meri svojih sila. On je i dosao radi gresnika. kao sto smo rekli. Jer. i potom polozio na oganj. i Njemu se ustremljuju [svom] svojom ceznjom i iskanjem. i iz slepila. lecio svaku bolest. setimo se i ne zaboravimo kako je Gospod. Proizvoljenju se daje pomoc Bozija i ono borbom stice oruzje sa neba kojim pobedjuje i iskorenjuje greh. obe sile mogu jedino da podsticu. izlecuje neisceljive strasti. tako mu se i dusa suprotstavlja. koji mu se obracaju. u stanje svake vrline. Sveti Makarije govori o dusi u kojoj postoji istinska resenost. gluvima otvarao sluh. i privesti u radost bestrasca. 102. Isto tako je On stedar i u duhovnom. (O zrtvovanju je postojao propis) da zrtvu napre jerej zakolje.da neodstupno udaramo u vrata. gotov da nam ukaze Svoju pomoc. od Njega iste milost i ocekuje pomoc . omrznemo lose poduhvate i prevare sveta. Onaj ko je sazdao telo. isceljivao raslabljene.decaku. Po Svojoj blagosti boraveci na zemlji. ali ne i da prisiljavaju na zlo ili dobro. kao sto su klali zivotnje prilikom zrtvoprinosenja. 104. bio bi nepravedan Zakonodavac koji je coveku dao zakon da vodi borbu sa satanom. ali bez Boga ne moze da pobedi i iskoreni zlo. izbegavajuci da mu se u bilo cemu povinuje. samo ako ga do kraja budemo trazili. Tako su i protivnicka sila i um jednake snage. Kao sto je telo blisko dusi. 101. Ona se izrazava ovako: "Vise necu popustati grehu pa makar umro". kad bi zaista postojala takva neravnopravnost. da se uvek. ee) Cesce se ova resenost izrazava zrtvovanjem duse. ona sve trpi i govori: "Necu ga (tj. 103. zato sto je veoma milosrdan. On je onima koji su mu prilazili i od Njega iskali pomoc i isceljenje. Jer.rdjavo govore. prilepljujemo uz Njega. Jer. da se odviknemo od lukavih i sujetnih pomisli. Predstavi sebi persijski i rimski oko i dva hrabra mladica iste snage koji izlaze iz njih na borbu. te da ugine. Jer. koji trvde da je greh slican silnome divu. slepima davao vid. Obrazovana je resenost da se sluzi Gospodu radi izgradjivanja svog spasenja. niti prineti Vladici na zrtvu svepaljenicu. 100. borba sa samim sobom radi podsticanja volje se zavrsava. Ta resenost je snazna kao smrt. mir pomisli. nagovor zla i smetnju naseg spasenja). usred hiljadu iskusenja. Ukoliko nam izgleda neizvodljivo i nemoguce da se obratimo od mnostva grehova koji su nas obuzeli (sto predstavlja. Svim tim nas On ubedjuje da neodstupno. srazmerno svojoj snazi. tako je i Gospod blizak i gotov da pridje i otvori zakljucana vrata srca. i da isceli one koji poveruju U Njega. radi toga da mu se obrate. te da. koji se resava da pristupi izmeni samog sebe. odvajaju razum od zemlje. On je. Telesni covek. On ozivotvorava. On je blag i covekoljubiv i obecanja Njegova su pouzdana. kako bi je zatim isekao na komade. ovce se nece osoliti. Jer. neprestano i neumorno istemo blagodatno zastupnistvo. Jer. izbavlja one koji prizivaju Njegovo ime. Oni. te da nam daruje nebesko bogatstvo. gluvoce i mrtvila neverja je uzvesti ka celomudrenosti vrlina i cistoti srca. prema svojoj snazi. 99. pristupajuci istinskom Arhijereju Hristu. dusa moze da se suprotstavi grehu. Ma sta da joj se desi. Mi jedino treba da odstupimo od rdjavih predubedjenja. bude 88 . Gospoda) ostaviti. ukoliko ih jerej najpre ne preda zaklanju i smrti. kao blag i jedini Lekar. Kao sto satana primamljuje dusu i lazima je privodi svojoj volji. iz jednog coveka izagnao legion demona i onome koji je dosao do ludila vratio zdravi um. ta resenost je zaista prinosenje sebe Gospodu kao svepaljenice. dati joj zdravlje. djdj) Kada su sve protivne misli odstranjene. Utoliko pre ce On dusu koja mu se obraca. i greh bio slican divu. Tako je i dusa nasa duzna da. pa makar umrla". a dusa decaku . stvorio je i dusu. osolio. najpre mora da umre i postane neplodan za onaj raniji lukavi zivot. prozrenje razuma. u obnovljenje uma. a dusa . pak. pak. udaljuju od svake svetske ljubavi. dosavsi k nama po blagosti Svojoj.

veza. po blagodati izlazi iz nje. [Ta veza] ovladava njime. tj. Predragocena su blaga koja ocekuje covek koji zeli nebesko Carstvo. svi Hriscani koji zive u gradovima. ne mrzi oca svoga. buduci da pored one ljubavi ima naklonost jos prema necemu. te ona niti cuje. 107. i napor. drugi zlato i srebro. da se nasladjuje jos nekim zadovoljstvima ili zeljama ovoga veka. I apostol uzvikuje. Jer. kako ne bi stvorili duhovnu smetnju i vratili se nazad i kako se najzad ne bi lisili zivota. drugi telesnim zeljama. u poljima ili u pustim mestima. ne dozvoljavajuci mu da se sabere. i mater. kao njena dusa. niti govori. zeleci da tvore Njegove zapovesti. receno je: Bog rasipa kosti covekougodnika (Ps. Kao sto telo umire. za greh.14). tako su i nama potrebni vera. jedan sluzi stomaku. kad iz njega izadje dusa i vise ne zivi zivotom kojim je zivelo. onda. jedan voli imanje. zadovoljstava. Jer. pak. tako i ona treba da ostavi strasti. uza. poslova i koji imaju pred ocima jedino Gospoda. 106.26). i sestre. i bracu. u dusi preda zaklanju i smrti zivot za svet. ili. Prema tome. napor i iskusenja? Gospod uzvikuje: Ako hoce ko za mnom ici. Bez saplitanja hode oni koji su se. oni hoce da naslede vecni zivot . koji su bez saplitanja dosli do cilja. neka se odrekne sebe. i zenu. podvige. da slede onog koji u njih seje sujetu.zaklana Njegovom [rukom] i da umre za svoje mudrovanje i za rdjavi zivot kojim je zivela. ali ne uspevaju da izdrze razlicitu borbu. 105.6. govoreci: Meni se razape svet i ja svetu (Gal. i koja za njega postaje okov. On zeli da sa Hristom caruje u beskonacne vekove. Ta ljubav se vezuje za nesto i vec nije u potpunosti usmerena ka Bogu. ostaje u svetu i pogruzava se u njegovu dubinu.24). ne moze biti moj ucenik (Lk. Sveti Makarije opsirno objasnjava da svi neuspesi u duhovnom zivotu. sto je pred Bogom ravno nepravdi i kradji i ostalim gresima. i sva naravstvena nastrojenja proishode iz nedostatka samoodrecne resenosti da se sluzi Gospodu uz odricanje od svega. napore i iskusenja od lukavog koji ih susrecu na putu. bolje reci. Jer. zbog plasljivosti volje ili zbog ljubavi prema necem zemaljskom. koji zaista nameravaju da do kraja prohode dobar zivot. covekov um se obremenjuje onim sto covek zavoli u svetu. buduci da svako ima zelju prema necemu u svetu. za mnom ide (Mt. buduci da zaista nije hteo da se odrekne sebe. Oni. I prividno dobrim delima lukavi zeli da se okoristi. koji imaju jednu jedinu ljubav prema Jedinome Bogu i koji su se od svega odvojili. blagodacu Svoje sile. buduci da je veoma raznovrstan i obmanjiv u svetskim zeljama. Zar se. Od toga zavisi i ravnoteza i stremljenje i prevlast poroka. svako skrece svojom sopstvenom voljom. tako i dusa umire za lukavi zivot kojim je zivela kada nebeski Arhijerej Hristos. radujuci se sve vreme. i nada. u potpunosti odrekli sebe.52. Time se ispituje citav ljudski rod.. covek pocinje da nesto voli. jedan voli ucenu 89 . ulovljen sopstvenom voljom. Kao sto su obecanja Bozija velika i neizreciva i neiskaziva. i veliki podvizi i dugotrajno ispitivanje.6). Vrlo je malo onih koji su sa dobrim pocetkom spojili dobar kraj. Na primer. koji se odvracaju od svih svetskih zelja. u gorama. ne dopustajuci mu da se sabere i vrati Bogu. Mnogi od ljudi koji zele da naslede Carstvo i vecni zivot ipak ne odustaju da zive po svojim prohtevima i da idu za svojom voljom. Ne odrekavsi se sebe. pa i dusu svoju. zabava. Zbog slabosti ili nemarnosti. po Gospodnjoj zapovesti..14. Mnogi dolaze do umiljenja. [covek] se ne odrice u potpunosti svoje privrzenosti [prema svetu]. u obiteljima. ne cuje i ne hodi. [tada] lukavstvo strasti. I jos: Ako neko. Istinita je rec Gospodnja. niti [vise] zivi u grehovnoj tami. Jer. bivaju ranjeni nebeskom ljubavlju. tesko breme koje ga potapa i davi u ovom lukavom veku. zz) Da bi snaznije tu istinu zapecatio u secanju. i decu. i uzme krst svoj i. vracajuci se ka razlicitim i raznovrsnim svetskim zeljama. Kao sto zivot ostavlja zrtvu. Ponekad se naizgled dobri poduhvati sprovode radi slave i ljudske pohvale. ne treba da dobrovoljno uz onu nebesku ljubav prihvataju ili mesaju nikakvu drugu ljubav i privrzenost. mnogi postaju pricasnici nebeske blagodati.16. izbegavajuci ljubav prema Gospodu u punoj meri. svi padovi i otpadanja.sto nije moguce. dostpunoj [ljudskom] proizvoljenju i htenju. nece resiti da sa marljivoscu za ovo kratko zivotno vreme do same smrti trpi borbu. tj. Greh coveka lovi preko neke zemaljske ili telesne ljubavi za koju se on veze po svojoj sopstvenoj volji.

buduci da on. Vidis li kako je on poginuo po sopstvenoj volji zbog ljubavi prema necem privremenom? Slicno tome. pokazali spremni i iskusni. pomocu svise. cim je do njega dopro sluh. drugi se predaje zemaljskim brigama. Jer. 108.sledujuci jedino reci Gospodnjoj. Bog od njega licno zahtevase da ga sa gotovoscu prinese na zrtvu. da bi se. U tome ona za sebe i nalazi pomoc. zbog zla koje je neodvojivo od nas i koje nas vara. covek je vezan za svet necim malim ili velikim i to ga zadrzava. jedan se vezuje za odelo i haljine. i roditelje . Koliko ima snage. kako bi se. Dusa koja zaista tezi Gospodu sva u potpunosti svoju ljubav ustremljuje ka Njemu. Smatrali su da on ima mnoga imanja.1).on je dokazao da je Boga ljubio iznad svega. [predstavi sebi] da neki plove morem i da ih sustize jaka bura. predstavi sebi kucu u plamenu. svukao sa sebe sve sto je imao . ni malo ne cekajuci i bez icega. i zemlju. kad je po obecanju i posle mnogih godina stekao jedinorodnog i toliko zeljenog sina. pogledaj na Jova koji je. ona se vezuje uz Njega jedinog svojim proizvoljenjem. Njima su slicni oni koji ne idu za zapovestima Gospodnjim. posto sazna za pozar.svetsku mudrost radi slave ljudske. i srodnike. postaje njegovo okov i ometa ga da se obrati Bogu. ko resi da sa sobom uzme izvesne kucne predmete ili odecu. Kako bismo jasnije pokazali da mnogi po sopstvenoj volji ginu. Tako on gine radi male koristi. jedan slavu i cast ljudsku. da tako kazemo. zeleci da spase i nesto od svoje odece. posto ga je Gospod ispitao. Tako i oni koji zele da budu sunaslednici njihovi ne treba da ljube nista osim Boga. jedan citav dan provodi u mastanjima i zadovoljstvima. da postane podesan za Carstvo i da nasledi vecni zivot. Drugi je. Istinski ga zavolevsi. stoku. drugi gnev i maniju (jer se. on pliva po talasima i nalazi mogucnost da se izbavi iz gorkog mora. odmah. odmah dao u bekstvo. Ako zelis da poznas pravu i savrsenu ljubav prema Gospodu iz svetog i bogonadahnutog Pisma. drugi psovke. prinudivsi ga da zivi u ropstvu. pak. ide za lukavim. drugi ljubomoru. Covek voli onu strast sa kojom se ne bori hrabro. ukoliko bi se to od njega trazilo. Za to vreme oganj zahvata kucu i on zajedno sa kucom gori u plamenu. po sopstvenoj volji i uz Gospodnju pomoc. da mu posluzi. misli da ce uspeti da pliva odeven i da ce i tako uspeti da izidje iz mora. i 90 . [On je ostavio] i domovinu. da mu ugodi. zarobili ga i odveli u stranu zemlju. Vidis li pravu i potpunu ljubav koja se dobrovoljno predaje Gospodu? 111. imanja. jedan voli spavanje i sale. odveden u ropstvo? 110. jedan neblagovremeno sastajanje. plasljivosti i vezanosti za neke stvari. tim prinosenjem jedinorodnog [sina] on je pokazao da nista osim Boga nije voleo. Onaj. obremenjuje ga. premda se. resivsi da se sam spase.i kada mu je bila oduzeta zena. Vidis li kako je i on po sopstvenoj volji. Ona ovladava njime. odelo koje je uzeo postaje teret koji ga potapa u dubinu morsku. i kada je ziveo i trpeo uvredu u tudjoj zemlji . drugi uziva u nemaru i raslabljenosti. Najzad. koji se nisu odrekli sebe samih i nisu zavoleli jedino Gospoda. pak. sa svom gotovoscu i usrdjem ostavio i citavo svoje imanje ili ga odjednom podelio siromasima. Isto tako je i Avraam odmah sve svukao kad mu je Gospod naredio da izidje iz zemlje i roda i doma oca njegovog (Post. spasavajuci dusu svoju. suvise brzo predaje strasti). udostojila i vecnog Carstva. Nosen valovima i lako se krecuci. dusa se izvlaci iz zamki sopstvenom verom i velikim staranjem. sluge i ostalo nasledje. 109. Ostavivsi sve i resivsi da pobrine samo o dusi svojoj. ne pobrinuvsi se jedino za svoju dusu. Medjutim. Vidis li kako je on umro svojom voljom? Zamisli jos da se rasculo o nailasku inoplemenika. pokazalo da nije imao nista osim Boga jedinog. Jedan se skida nag i baca u vodu. Kad je on sa takvom gotovoscu davao sina. I Avraam se svukao i istinski odrekao sebe. utoliko pre bi. ne dozvoljavajuci mu da se sabere. jedan radi ljudske slave voli da je zakonoucitelj. odrice se sebe same. ili zeleci da nesto od svojih stvari uzme sa sobom. Na taj nacin. Dosli su neprijatelji. vec su se dobrovoljno vezali zemaljskim uzama. cim zavoli Gospoda. zakasnio sa bekstvom. on uspeva da se spase. drugi vlast. bezi napolje. zbog ljubavi. ulazi u dom i pocinje da skuplja. Drugi. Onaj ko namerava da se spase.12. i ne ide za prohtevima svog uma. u vreme kad budu podvrgnuti ispitivanju. tonu u more i padaju u ropstvo. Na taj nacin. ona se vec ne lisava vecnog zivota.decu. Usred mnogih ispitivanja i iskusenja i u svim slucajevima . ne verujuci da idu neprijatelji. Jedan se. usled raslabljenosti. drugi se vara zaludnim pomislima.

treba da prilazi sa ciljem da se promeni. koliko su ostvarili vrlinskih dela i podviga .zaista zeli da sledi Hrista. i da bi dobili ono sto im je potrebno za ishranu. bez podviga. i carinik. ali ipak. Neki od njih su. ispitivanja. skorbi i stradanja. postavsi nova silom Svetoga Duha. koliko su stradali radi Boga. nevolje. na sebi iznese gvozdje. o tome kako je ugodio Bogu. 91 . i zavolevsi jedinog Gospoda iznad svog disanja. Onaj ko ima resenje sve svoje nastojanje treba da usmerava na to da ga Duh Sveti oseni silom i dejstvom. odrekavsi se sebe samih. odlazuci. iako po prirodi lako. nemajuci osim Njega nista drugo pozeljno.i mi isto tako ublazavamo [svetitelje] i hocemo da se udostojimo jednakih darova i dostojanstava. bez prolivanja znoja. koliko su pretrpeli nevolja.kako bi savrseno ocuvali svoju ljubav prema Gospodu. Tek tada ona moze postati pogodna za nebesko Carstvo. Onaj ko prilazi Bogu i. moze se naci vrlo malo ljudi koji su stekli takvu ljubav. da joj trud ne bi bio besplodan. medjutim. koji u sebi ne zadrzava nista od onog sto je svojstveno starom coveku. i koji su velikodusno pretrpeli napade i iskusenja lukavog. Podvig ce do kraja proci samo oni koji su po svojoj volji uvek ljubili jedino Boga i koji su se odvojili od svake svetske ljubavi. To. bozanstvenom prirodom. izabrane iz njegovih beseda 5. U cemu se sastoji taj cilj? U tome da se blagodacu Duha Svetoga dodje do obnovljene prirode. i nepravedni ljudi bi hteli da naslede Carstvo na lak nacin. medjutim. Tako nesto mozemo da postignemo jedno mi koji verujemo. Njoj treba odrediti cilj. ili o svim ocima. tj. DOBROTOLjUBLjE SVETI MAKARIJE VELIKI POUKE SVETOG MAKARIJA o hriscanskom zivotu. da se pokaze kao bolji i nov covek.Kor. borbe i prolivanje znoja. oko koje se grupisu sve ostale. kako je postao prijatelj i sabesednik Boziji. Pri tome kao da dusa ulazi u dusu. po reci Gospodnjoj. ili kao da tek postaje covek. Medjutim. 113. da bi se otkrili oni koji zaista iz sveg proizvoljenja i svim silama sve do smrti ljube jedinoga Gospoda. nije moguce. Za svoju krajnju ljubav oni ce biti nagradjeni najvisim nebeskim darovima. Dusa koja istinski veruje u Hrista treba da iz sadasnjeg porocnog stanja predje u drugo.5. kao da su ispunili svoje delo. 112. Mnogi ljudi zele da se udostoje Carstva bez napora. Na putu se i susrecu mnoga iskusenja. kazem ti da sve to zeli i prizeljkuje svaki covek: i bludnik. U svetu ima [ljudi] koji odlaze kod bogatog coveka da bi kod njega radili za vreme zetve ili za vreme nekog drugog posla. koje je po prirodi tesko. na stranu njihove napore. 114. nova je tvar(2. kao da covek duhovno ozivljava. To je glavna misao Svetog Makarija. koji ga istinski ljubimo i koji ispunjavamo sve Njegove zapovesti. ili [povest] o nekom pravedniku. receno je: Ako je ko u Hristu. medjutim. Citajuci Pismo. Drvo koje je Jelisej bacio u vodu. Medjutim. PODVIZNICKO STANjE a) Odlucnost je ishodna tacka. Jer. traze istu platu sa onima koji su se strpljivo i marljivo trudili iz sve svoje snage. kako bi oganj poceo da opaljuje sve necisto. podvige. Mi hocemo da steknemo pocasti i dostojanstva koja su oni primili od Boga. rado zelimo da steknemo one slavne darove. ali na sebe ne prihvatamo njihova iscrpljivanja. bez napora i podviga. lenjivi i nemarni i ne trude se i ne iscrpljuju u kuci bogatasa. Zvog toga oni po pravdi ulaze u nebesko Carstvo. koji se odricu svih svetskih uzivanja i zelja. kako su postali prijatelji i naslednici Boziji. trudove i podvige. dobro stanje i da sadasnju ponizenu prirodu zameni drugom.P).

kako bi i ti. da zavolimo Gospoda. a druge podvrgava dugim ispitivanjima. cim samo pristupe sa verom i molitvom. blagog i nebeskog Duha Svog da dusu. da uzvrate za darove. da li osecaju dobrocinstvo. vec po neizrecivoj i neuhvatljivoj mudrosti. i ukoliko se nasa priroda. da li ce do kraja istrajati u nepokolebivoj veri.Utoliko ce pre Gospod jos ovde poslati lakog. Kao sto je telo bez duse mrtvo i ne moze nista da cini. Jer. iskanje. i ako u nju udje nebeska dusa. naslednik i sin. pretvorivsi i promenivsi joj prirodu.radi ispitivanja samovlasnosti volje. Bog ne daje blagodat bez razloga. Medjutim. 121. raznovrsno razdeljuje blagodat ljudskom rodu radi ispitivanja samovlasne volje. neumornost. tj. Nekima. I opet. 115. koji si od praha. 116. pretvorili gotovo u svoju prirodu. odricu od ovog veka. Jedne odmah osenjuje. uz mnogo moljenje. olaksa. postu. Usled preslusanja prvog coveka. odmah susrecu darovi i uzdarja Duha Svetog. zbog velike vere i molitava. oskrnavljena grehom. 117. u sebe ne primimo onu nebesku ljubav Duha. neobicnim darom Duha treba da izagnamo iz sebe tu tudjost i da u sebi uspostavimo prvobitnu cistotu. da bi najzad pokazala svoje dejstvo. da sebe u celini predaju ljubavi Bozijoj. kako bi video da li Njega. u sebe primio nebesku dusu. i ne moze da cini nista sto je Bozije. oni su duzni da pokazu revnost. ne prilepi uz ljubav. okrili i iznese u nebeske visine. 118. I ukoliko sada. 92 . da se postaramo da napredujemo u svim vrlinama. ukoliko ne postane pricasnik Bozanstvene prirode. kako bi se ispitalo proizvoljenje i samovlasna volja onih koji brzo dobijaju blagodat. Duha Svetog. kojaje potonula u vodama lukavstva. Bezmerna i neuhvatljiva premudrost Bozija. tj. ispunjavajuci samo Gospodnju volju i savrseno se udaljajuci od svake telesne zelje. Bog ne daje brzo blagodat. 120. i ukoliko se ne sjedini sa blagodacu pomocu koje moze da neporocno i cisto ispunjava svaku zapovest. Duha Bozijeg. vec po Svojoj neizrecivoj mudrosti . sjedinivsi ih sa Svojim Bozanstvenim Duhom. Medjutim. napor i plod ljubavi svojom voljom i proizvoljenjem. sa velikim trpljenjem napredujuci u molitvi. kako bi ozivele duse nase jos dok smo u telu. po Jevandjelju. Gospod je stoga i dosao da jos ovde dusi daruje zivot. ti ces postati savrseni covek u Bogu. premda se i udaljuju od sveta i. ne u nevreme i ne tek tako. ona se ne projavljuje kod svih na isti nacin. Jer.stetne strasti. u sebe ne primi osvecenje Duha. jos dok zive u svetu i bez ikakvih napora i iznurivanja sa njihove strane.necnjemo moci da steknemo nebesko Carstvo. Jer. poneke. tako je i dusa mrtva za Carstvo bez nebeske duse. veru i molitvu i odvracanjem od sveta. Ako tvoja dusa bude u zajednici sa Duhom. lakopokretnog. ne u nevreme i ne slucajno. sa svom tacnoscu ziveci u zapovestima Gospodnjim . u sebe primio tvoju slovesnu prirodu i zemaljsko telo. u marljivosti i drugim vrlinama. koje smo. mi smo u sebe primili nesto strano nasoj prirodi . kako bi se projavili oni koji svim srcem vole Boga i koji radi Njega podnose svaku opasnost i svaki napor. kako bi video da li su istinski poverovali u Njegovu rec. koji je obecao da daje onima koji istu i otvara vrata zivota onima koji u njih udaraju. ukoliko ne bude osvecena onom ljubavlju Duha i mi do kraja ne budemo bez spoticanja. udostojivsi se [takvih darova]. da neumorno i neprestano istemo da u potpunosti i savrseno primimo obecanje Njegovog Duha. dakle. na neshvatljiv i neispitljiv nacin. tj. On kasni i zadrzava dar i to ne bez razloga. milost koja im je ukazana i sladost Boziju. Treba. tj. spokojstvo i duhovne darove. navikom i dugotrajnim usvajanjem. smatraju vernim i istinitim. Onaj ko se stara da poveruje i da pridje Gospodu treba da se moli da jos ovde primi Duh Boziji koji i jeste zivot duse. b) Blagodat je prisutna vec kod onoga ko se sa pokajanjem obratio Gospodu kroz primanje tajne. tj. dusa nece biti pogodna za nebesko Carstvo ukoliko jos u ovom veku. 119. koja im je saopstena bez ikakvih njihovih napora. Bog je imao toliko blagovoljenje prema tebi da je sisao sa svetih nebesa. uz Gospoda.

kada se u svemu pokazao iskusan i veran sluga Boziji. prema svojim silama. ispitujuci veru i ljubav volje njegove. Onaj. Jasne primere ovog poretka navescemo iz bogonadahnutog Pisma. proizvoljenje i trpljenje. oni okrecu svu svoju ljubav prema Gospodu. bekstvom spasava od smrti. v) O opstem zakonu blagodati. Verne duse Boga smatraju odanim i istinitim. usrdje. sveukupnost vrlina. najzad. nevolja i teskoba! I tek kad je sve hrabro pretrpeo. da se ne otkriva odjednom. ljubav i ostale vrline. o kojima je davno bilo nagovesteno. nece lisiti darova Duha ukoliko do kraja sa svom usrdnoscu istraju uz Njega u sluzenju i trpljenju. da li se trude. Takvim dusama. On ne slabi od porocnih pomisli koje se nalaze u dusi. U takvim nevoljama je prebivao onaj koga je Bog pomazao za cara! Nakon mnogo godina ispitivanja i iskusavanja. koliko Gospod odlaze i kasni. velikodusnog podnosenja i trpljenja nevolja. steci blagodat Boziju!". 125. upavsi u neverje i beznadeznost i ne pretrpevsi do kraja. gonjen Saulom. oni sami sebe. ne pada u lenjost. i zastitu i potkrepljenje u svakom delu vrline. svakodnevno dodajuci sve vecu ceznju. Ono sto tvrdim slicno je onome sto se desilo sa Josifom.33). 126. Uz to on objasnjava na sta taj zakon obavezuje svakog verujuceg. da li se naprezu.da li ce sa svom usrdnoscu iskati i traziti. Njega jedinoga ocekujuci sa silnom zeljom. on utoliko usrdnije i marljivije treba neumorno i nepokolebivo da iste dar Boziji. Jer. Duhu pokaze kao blagougodno.3. koje pokazuju veliko staranje. da je obecao da Svoju blagodat da onima koji je istu sa verom i sa trpljenjem do kraja. sam Gospod na tajanstveni nacin pruza podrsku i pomoc. te kada vremenom ispolji iskusnost i trpeljivost. 124. da li imaju veru. mudroscu i tajinstvenim domostrojem uma. niti se zbog zakasnjenja [dolaska blagodati] predaje raslabljenosti koju izaziva pomisao: "Kad cu. isputuju da li u cemu imaju nedostatak. ne dobija brzo [blagodat]. 127. da ce ih. Ispitavsi se do detalja. vec se stalno protiveci vastastvenim pomislima. i iscekujuci pomoc i podrsku samo od Boga. usled Bozijeg odlaganja i zadrzavanja. naprezu i prinudjavaju da ugode Bogu. kojom lukavi privodi nemaru. Naprotiv. Ispunivsi se mere ljubavi i duga. netrpeljivost i ocajanje. usled dugotrajnosti ispitivanja njihove volje i proizvoljenja. jos dok su u telu. pak. postoji granica i mera i stepen samovlasnom proizvoljenju i volji za ljubav i raspolozenju za. Na taj nacin. poceo je da trpi zestoke nevolje. staranje. udostojiti nebeske blagodati i da ce naslediti vecni zivot. svagda cekajuci upokojenje i utehu od blagodati. ne uspokojavajuci se i ne teseci se i svojom voljom se ne vezujuci ni za sta od ovoga sveta. velikim trpljenjem i dugotrajnim i dugogodisnjim podvizavanjem. postaje jos zagrejaniji i jos silnije zeli nebeska blaga. potpunog predavanja Bogu i uverenosti [u misao]: "Nesumnjivo ce se ispuniti ono sto je Bog na meni ucinio prorockim 93 . cim je pomazan. medjutim. tj. Saobrazno tome. oni se. Preko proroka Samuila Bog ga je pomazao za cara. on postaje car Egipta i hrani svoj narod. U [coveku] se delo blagodati pokazuje savrsenim kada se njegovo samovlasno proizvoljenje. [ispunjavanje] svih svetih zapovesti Njegovih. nece li se mozda odvratiti od Njega zbog zlopacenja i straha. nemajuci ni nasusni hleb. tj. nece li se predati lenjosti. kao istinit. poverovavsi jedanput da ih On. Duhovno dejstvo Bozije blagodati u dusi ostvaruje se velikom dugotrpeljivoscu. srazmerno mocima. Po pomazanju. Slicno se desilo i sa Davidom. buduci da je jednom poverovao i ubedio se da je Bog veran i istinit. 122. sa gladju i zedju. u nameri da dobije blago. morao je da se. 123. da skita po pustinji. da li se podvizavaju. Posle koliko vremena i posle koliko godina se ostvarilo opredeljenje volje Bozije o njemu! [Posle koliko godina] su se ispunila vidjenja! I koliko je pre toga Josif iskusio napora. Tada se ispunjavaju prorostva iz vidjenja i volja i promisljanje Bozije. i ranije navedenom pojmu vere. po svojoj snazi. ko. Sveti Makarije govori navodeci mnoge primere iz Bozanstvenog Pisma. utvrdivsi [ispravnost] istinite reci: Bog je istinit (Jn. Gde je tu bilo Bozije pomazanje? Gde je brzo ispunjenje obecanja? Jer. odricuci se svega. ove duse se udostojavaju Carstva i vecnog zivota. glad i zedj. spasavajuci se kod neznabozaca od podmuklosti Saulove. neumornost. posle mnogostrukog ispitivanja.

zatim da istrajava u molitvama. da se smatra nizim i gorim od svakoga. on ce ono sto sada cini sa prinudjavanjem nevoljnog srca vec ciniti sasvim dobrovoljno. da ga usavrsi i ukrepi u ispunjavanju svih zapovesti Njegovih. kako se prinudjava u secanju na Njega. jer sam ja krotak i smiren srcem. ni pohvalu. na ispunjavanje svih zapovesti Gospodnjih. stanje u kome on jedino silom razumne volje prinudjuje sebe na svako dobro delo i uzdrzava se od svega sto savest ne odobrava. Zbog toga se pripremimo da od sveg proizvoljenja i sa svim htenjem idemo za Gospodom. radi ispunjavanja Njegove volje. sto treba da mu postane neprestani cilj uma. Tako. da se u svemu odrekne sveta i da mu um nije zauzet nicim vidljivim. tj. da se ispuni Duha Svetog. postojano se navikavajuci na dobro i uvek se secajuci na Gospoda. duhovnog bogatstva i razboritosti koja ne postoji u ovom svetu. cime cemo postati dostojni vecnog Carstva i blazenstvovanja sa Hristom u sve vekove. on treba da se podvizava u smirenoumlju pred svakim covekom. 130. Posle mnogo dugotrpljenja i posle mnogih ispitivanja. pre svega. vec da uvek pred ocima ima jedino Gospoda i Njegove zapovesti.48). neprestano vodi ka dobru. da ni od koga ne trazi cast. krotosti.pomazanjem kao i ono sto je rekao". g) Zbog toga svakome ko zeli da sluzi Gospodu predstoji na pocetku trud. ceznje i zelje za Gospodom. i to sa svim svojim raspolozivim usrdjem. 128. opstenje sa ljudima. Imajmo na umu da smo jedino Njime zauzeti. Gospod na njemu cini milost Svoju. u nezaboravnom secanju kao obrazac treba da ima smirenje Gospodnje i Njegov zivot. krotost. razmisljanje. i naci cete pokoj dusama svojim (Mt. kao sto govori Gospod: Naucite se od mene. zbog greha koji zivi u njemu. Ukoliko ni u cemu ne ozalosti Duha. da se potpuno preda zapovestima Njegovim. kao sto je napisano u Jevandjelju. radi secanja na sve zapovesti Njegove i njihovog ispunjavanja. bez obzira na to sto srce sa tim ne saoseca. na primer. neprestano ga ocekujuci sa velikom ljubavlju. Tada on vec bez napora i truda sa svom istinom 94 . Ove primere iz Pisma smo naveli kako bismo pokazali da se dejstvo Bozije blagodati u coveku otkriva posle dugotrajne borbe i da se dar Svetoga Duha prima tek posle iskustva velikog trpljenja i velikodusnosti. najzad se ostvarila volja Bozija. da postane obitelj Hristova. Amin. slaveci Oca i Sina i Svetoga Duga u vekove. uvek verujuci i proseci da Gospod dodje i useli se u njega. Zbog toga on sebe treba da poucava da bude milostiv. blag. Ukoliko zbog tela nismo toliko marljivi oko zapovssti i poslusanja Bogu. Ko hoce da pristupi Gospodu.treba da pocne sa time sto ce cvrsto da poveruje u Gospoda. Njemu jedinome zeleci da ugodi u krotosti srca. u kojoj ucestvuju samo istinski Hriscani. ako si se resio. Prema tome. i jedino Njega istemo. da primi punotu duhovnog usinovljenja i mudrosti koja se imenuje u tajinstvu. postignucemo obecanje Duha Svetoga. svagda pazeci na same sebe. zacario se David i tada je postala ocigledna rec Bozija.11. tj. 131. Podvizavajuci se sa takvim umom i ispravnim razmisljanjem hodeci po putu pravde.5. posle iskusenja i ispitivanja. kao sto govori Gospod: Budite dobri i blagi kao i Otac vas nebeski (Mt. ni slavu. da postanemo Hristovi pratioci. On treba neprestano da prebiva u molitvi sa verom i da ocekuje Gospoda. da jedino o Njemu mislimo. i bez njegove volje. potpuno se odvojivsi od ljubavi prema svetu i predajuci duse svoje jedinome Hristu. i da se protivis sebi u svemu rdjavome. milosrdan. da cisto i besprekorno ispunjava zapovesti Hristove . i kako svoje srce. i blagodacu cemo se izbaviti od pogibli u tami strasti koje su ovladale dusom. ka smirenoumlju. vec po blagodati u svemu bude saglasno sa zapovestima. dobar. barem umom nemojmo da se odvajamo od ljubavi. Njegovu posetu i pomoc. ljubavi. 129. posto je samovlasno proizvoljenje provereno raznovrsnim nevoljama. kao sto se i pomazanje koje je izvrsio prorok pokazalo tvrdim i istinitim. da dospe do stanja da prinosi plodove Duha. izbavlja ga od neprijatelja njegovih i greha koji zivi u njemu. Osim toga. Takvi ljudi se u svemu razlikuju od onih koji imaju duh. pocni da se prinudjujes na svako dobro. da se udostoji vecnog zivota. on treba da se prinudjuje na svako dobro delo. Videci takvo njegovo proizvoljenje i dobro stremljenje.29). ono ce se udostojiti da dostigne slobodu od strasti. ispunjavajuci ga Duhom Svetim. razboritost i mudrost ovoga sveta. Na taj nacin. te da sam postane obitaliste njegove duse. On.

Ko istinski hoce da ugadja Bogu i da zaista omrzi suprotnu stranu zla. o njoj nije pobrinuo. On nece napredovati i uzrastati u blagodati koja mu je data zato sto se nije iz sveg proizvoljenja predao izpunjavanju zapovesti Bozijih.128). srodnicima. ocekujuci od Njega pomoc.6. istuci molitvu. on nema smirenoumlja zato sto ga nije iskao niti se prinudjavao na njega. po recenome: Zato sam se upravljao prema Tvojim zapovestima. istinsku ljubav. pak.12. ko sa upornoscu ustremljuje svoju misao ka Gospodu. istinsko milosrdje. prema svemu vidljivom. jos ovde 95 . ako nema krotosti.118. i vlasti. [nece imati koristi] od molitvene blagodati.tvori sve zapovesti Gospodnje. i gospodara tame ovoga sveta. Stoga. cuvsi rec Boziju i stupivsi na podvig. odvojen i slobodan. zeni i deci. niti se pripremio da postane krotak. da se podstice da postane milosrdan i da ima milostivo srce. biti dato da delimicno [okusi] blagodat molitve koja proizilazi iz pokoja i radosti Duha. ako nema duhovnu molitvu. 137. usled nedostatka molitve. bolje reci. nego protiv poglavarstava.jednom recju. cak i protiv svoje volje. te da mu predstoji drugi podvig.12). prinudjava da je stekne. sam Gospod u njemu tvori zapovesti Svoje. 134. Rec Bozija mu.19). On nema krotosti zato sto se nije potrudio oko nje. po meri njegovog proizvoljenja i samovlasne volje i saglasno njegovom iskanju. ili. niti je za nju pokazao usrdnost. da se prinudjuje na krotost. Ova druga strana jeste duhovna borba. mogao savrseno da ispunjava zapovesti. da se podstice na trpljenje omalovazavanja. Obitaliste. U suprotnom. nema ove vrline i ko se na njih nije navikao i pripremio. Jednom recju. niti dodaje staranje i trud da uspe u njima. Onaj ko pristupa Gospodu treba da se prinudjuje na svako dobro: da se podstice na ljubav. treba da se bori i podvizava na dvostruk nacin: da se u vidljivim stvarima ovoga sveta udaljuje od zemaljskih rasejanosti. 136. 135. Prestupivsi zapovest i buduci izgnan iz raja. 133. krotost i ostale zapovesti Gospodnje. prema telesnim uzivanjima i strastima. stice priliku da sazna da u srcu postoji druga borba. Onaj ko. drugo tajno protivljenje. iako ce po svom ponasanju ostati isti kao i ranije. na ljubav i na ostale zapovesti Bozije. Onome ko se. covek se vezao na dvojaki nacin dvema vrstama uza za ovaj svet: zitejskim delima i ljubavlju prema svetu. 138. nema ljubavi prema svima zato sto se. da ne negoduje kada ga ponizavaju i bescaste. Nesumnjivom verom i prizivanjem Gospoda sa velikim trpljenjem. ljubav. bogatstvu i slavi. od ljubavi prema svetskim vezama i od grehovnih navika. medjutim. i omrzoh svaki put nepravde(Ps. druga borba pomisli od lukavih demona. kojima lukavi duhovi vezuju dusu. ponekad ce. a u sakrivenim stvarima da se bori sa duhovima zlobe. otadzbini. po recenome: Ne cinite osvetu za sebe (Rim. o kojima govori apostol: Jer ne ratujemo protiv krvi i tela. Ko. zeleci njenu blagodat. d) Prinudjavati sebe na svako dobro jeste jedna strana truda. protiv duhova zlobe u podnebesju (Ef. on ce u unutrasnjosti biti sputan. 132. na smirenoumlje. imanju. da uzrasta i da se usavrsava u Duhu Svetom. ko hoce istinski da ugadja Bogu. da se prinudjuje na molitvu. Druga je protiviti se sebi u [svemu] rdjavom. da bude velikodusan kada ga prenebregavaju. tj. ispunice ga plodovima Duha. Videci da se covek toliko podvizava i protiv volje srca sa naporom sebe obuzdava. opkoljen i okovan uzama tame. O njoj ovako uci Sveti Makarije. mestu i odelu . Bog ce mu dati istinsku duhovnu molitvu. treba da se prinudjava na ispunjavanje svih zapovesti Bozijih i da obuzdava srce. da od Njega primi nebesku blagodat Duha. istinsku krotost. ako nema ljubavi. od sebe odbaci sve zitejske poslove i svetske veze. on ce. naredjuje da se po sopstvenom proizvoljenju odvoji od toga (buduci da se svako svojevlasno vezuje za vidljivo) kako bi. medjutim. istinsku dobrotu. i rast Duha jesu smirenoumlje. tj. a on cisto prinosi plodove Duha. pri cemu se ne podstice i na krotost. buduci da ce je izgubiti usled visokoumlja.

uhvate. Neki govore da Bog od ljudi zahteva samo spoljasnje plodove. Njemu slava i sila u vekove. on ce. telom i dusom. vlasti i ljudskih pocasti. tj. boreci se. Dusa treba da se suprotstavlja. Tvoje proizvoljenje. uz napor ne odrekne sveta i svim srcem ne odvoji od zemaljskih zelja i ne pozeli da se potpuno prilepi uz Gospoda. od nevidljivih strasti i zamki lukavog. odlaze svoju divlju narav i telesno mudrovanje. niti da se nasladjujes sa njima. Slicno tome i dusa. U deset i dvadeset borbi on savladjuje i obara dusu. kao sto smo rekli. pak.14-17). Ako jahac ne uspe da ga nauci. Amin. On nece shvatiti da u sebi ima tajne strasti. produzujuci sluzenje grehu. da se bori i protivi. nece poznati da postoji druga unutrasnja borba. koje nabraja blazeni apostol: oklop pravde. ukrocuje i pritesnjuje radi ispitivanja. ne moze da se izbavi od protivnika. da vodis borbu sa svojim umom i da se ne saglasavas sa porocnim pomislima.steci unutarnje oslobodjenje od uza. bitka i sukob. on se naoruzava i postaje kadar da se suprotstavi tajnim zamkama djavola i njegovim lukavstvima. vlastima i gospodarima ovoga sveta. Kada. nevidljuve uze. vestastvenih stvari i telesnih uzivanja. Pobedivsi protivne sile sadejstvom Duha i sopstvenim staranjem oko svih vrlina.u sebi nailazi na protivljenje. pak. tj. prozbama. pregrade i tame lukavih duhova. pocece da stice preimucstvo. Jer. odmah biti gotov da ide na neprijatelje. toliko treba da se bori i sa pomislima. u kacigu spasenja. odstranjujuci se od ovog sveta! O kad bi posle toga dosao u stanje u kome se poznaje unutrasnja borba strasti. tj. Zatim ga iskusni jahac vezba kako bi ga pripremio za borbu. ko se podvizava i sa sebe svaljuje zemaljsko breme. a ako se nauci i privikne na borbu. 144. rukovodjena konjanikom Hristom. O kad bi covek. on postaje dostojan vecnog zivota. podivljavsi i postavsi nepokorna od vremena prestupa. ljudi na njega stavljaju tesku uzdu. skriveni podvig i naprezanje. kome Gospod u spoljasnjem podvigu po meri odricanja volje od sveta pomaze tajno. kako bi se privikao i izgubio strah. i dusa povremeno u ponecemu pobedjuje greh. 143. obuzdana Duhom. kacigu spasenja. pak. Naoruzana Duhom Gospodnjim. od dejstva tajnih strasti. od slave. buduci da ce mu biti nepoznate vlastite rane. Tako ljudi sticu pobedu i postaju pobednici nad njim. I opet. od obmane pomisli. u pustinji se zblizava sa zverima. Izmolivsi od Gospoda i primivsi sa neba duhovna oruzja. na delu nije tako. zamki. On na njega stavlja oklop. ko se svim srcem udaljuje od svega [zemaljskog]. ko se oslobodio od sujetnih zelja i telesnih uzivanja. 142. tj. sve dok se ne nauci da ide strojno i pravo i dok se ne ukroti. obucena u oklop pravde. te ce samim svojim rzanjem na njih da navodi strah. prebiva u trudu i nevolji. ona. ko se svecelo. ko se zavezao raznovrsnim zemaljskim uzama i koga obmanjuju zle strasti. u stit vere i mac Duha. Medjutim. ako dusa stoji tvrdo i ni u cemu ne slabi. on ostaje nesposoban za borbu. vec ce se svojevoljno vezivati za vidljivo i prilepljivati za svetske brige. najzad poceo da se postojano prilepljuje uz Gospoda. Onaj ko se istinski odrekao od sveta. Molitvom. a da sam vrsi ono sto je tajno. konj se ne pokorava ljudima. covek. Kada ga. sam po sebi. utvrdio i postojano prebiva u sluzenju Gospodu . 140. da rasudjuje i odnosi pobedu nad grehom. Jer. ona se bori sa duhovima zlobe i gasi raspaljene strele 96 . 139. nevidljivu borbu. posto se sa naporom izvuce i oslobodi od ovih vidljivih svetskih uza. sa lukavim duhovima. Zatim se zlopati. pocinjuci da nadvladjuje. Onaj ko je vezan za vidljive stvari ovoga sveta. Gospod od tebe ocekuje da se sam na sebe gnevis. dok prednju uzdu uteze i trese pred njegovim ocima. cim samo cuje zvuk bitke. Ova borba moze da se zaustavi blagodacu i silom Bozijom. slaveci Oca i Sina i Svetoga Duha. sve dok se silom Duha ne pripitomi putem iskorenjivanja i nestajanja greha koji u njoj obitavase. postom i narocito verom stekavsi ova oruzja. Dok u sumi pase sa divljim zivotinjama. naprsnik i sedlo. dusa se uci da vodi borbu sa svojim neprijateljima. Medjutim. on je u stanju da se podvizava u borbi sa poglavarstvima. Naprotiv. 141. vec ce ostati tudj samom sebi. unutarnja borba i lukave pomisli! Ukoliko se.6. Ono pada i ustaje. Greh ga iznova obara. stit vere i mac Duha (Ef. koliko se covek ogradjuje spolja. Na taj nacin. on nece poznati obmanu skrivenih duhova lukavstva i tajnih strasti zla. trpljenjem. na tajne strasti. cuje rec Boziju i poveruje.

um protiv uma. blagodat te jos ostavlja da se vaspitavas. kazne i rane koje dobija od nastavnika. u svakom slucaju prepoznavajuci sta je u cistu dusu uslo od onoga sto joj nije svojstevno. putnik ce i sam upasti u rov ili potonuti u vodu. nemarnosti i lenjosti. rukama i nogama drzeci svoj plast kako se ne bi poderao izmedju drveca i trnja. dj) Takav trud predstoji onome koji je resio da sluzi Gospodu. Tada od samog glasa njene molitve padaju neprijatelji. promisljajuci o tebi i u nevoljama. sve dok ne postanes savrsen covek. noseci na sebi kao neki prekrasni plast . Telo za svog putevoditelja ima oko koje vidi i koje ga vodi pravim putem. posedujuci rasudjujuci deo. 149. kako ga ne bi isprljao blatom i isekao macevima. da stekne sposobnost da razlikuje dobro i zlo. uzdrzava jezik od sujetnih razgovora. Oko. uz pomoc Duha. i kako bi. Zbog toga su njemu. ona ce ti dati da je poznas. da se ne bi povredio na nekom opasnom mestu. Gospod je blizu tvoje duse i tela i posmatra tvoju borbu. nadahnjuje te skrivenim. prekrasni i novi plast ce ubrzo da se osteti zbog njegove nepazljivosti. Boreci se sa tim navikama. Kada se uspokojis. ili ogoreti od plamena. od rdjavog i sramnog slusanja. Jer. bio u stanju da izbegava sjedinjenje i saglasnost sa nagovaranjima poroka. ognja i strmina. ona izlazi sa propinjanjem i uzvikom. Cim se udaljis od sveta i pocnes da istes Boga. ona ce sa velikom smeloscu primiti pobedne vence i uspokojiti se zajedno sa nebeskim Carem. odvraca sluh da ne cuje osudjivanje. te da rasudjujes. nevestog i nedelatnog [coveka]. Tada ces podici borbu i protivljenje. pouke. koje sluzi kao svetilnik za celo telo. paznja i opreznost. gde i plamen sprecava put i gde su macevi isukani. iz kojeg si se izvukao. oprezan i neustrasiv. data volja da telesne udove uklanja i odvoji od zlih prizora. tj. 97 . Ako je vest. dusa odvraca oko da ne vidi lukavstvo. njemu ukazuje put da se ne bi obrusio o strminu ili potonuo u vodi. nebeskim pomislima i pocinje da te tajno uspokojava. zauzetosti i rasejanosti zemaljskih. Da se telesni plast u koji je obucena ne bi pocepao na sumskim i trnovitim stazama ovoga sveta usled briga. koji nabasa na slicna mesta. Medjutim. sa ranijim obicajima i sa navikama sa kojima si se saziveo. bi izgoreo od plamena pohote. koji upravlja i njome i telom. ziveo pravilno i bez spoticanja. Kada. odrzavsi pobedu u borbi. Tako i blagodat po domostroju vaspitava. izgledaju teske. cime ce se udostojiti bozanstvenog dara i postati dostojan Gospoda. ide pravo po ukazanju oka. One ce te vuci i privlaciti vidljivome. u srcu se otkriva nekakva skrivena i tanana sila tame. sa svom opreznoscu pridrzavajuci svoj plast. imajuci oko za vodica. upotrebljavajuci pomisao protiv pomisli. buduci da leprsa levo i desno i da putnik nema cvrstu odluku da je pridrzava. 145. a ukoliko ne bude obracao punu paznju na ukazanja oka. moraces da zapodenes borbu sa svojom prirodom. kao sto je receno kod Jova (Jov. putnik ce sa velikom paznjom da prohodi ta teska mesta. Onaj ko hoce da vodi savrsen hriscanski zivot treba da se najpre svim silama pobrine o razumnom i rasudljivom delu duse.lukavog. medjutim. kako bi. i pokazace ti da je zbog tvoje koristi na tebe popustala borbu. duh protiv duha. ili isprljati u blatu. Na slican nacin. da ne.39. 146. ruke i noge od rdjavih poduhvata. od nepristojnih reci i od svetskih i zlih poduhvata. Ipak. koristeci se rasudljivim delom kao okom. potrebni i rasudjivanje. gde su provalije i mnostvo vode. hrabroscu. i prolazeci kroz sumovita i trnovita mesta zivota. nemarnog. omuza. tj. pak. on vec pocinje da zahvaljuje vaspitacu. lenjivog. Njoj je. dusu protiv duse. dusa treba da se sa trezvoumljem.25). marljivoscu i pazljivoscu stalno uzdrzava i cuva. brzo ce se poderati o granje i trnje. Jednom recju. naime. usred blata. Odeca. susresces pomisli koje ti se protive i koje se bore sa tvojim umom. osim resenosti na nepostedni napor. Zamisli da neko ide kroz sumovito mesto. cim cuje i oseti veliku borbu. zaraslo u trnje i blatnjavo. ili se iseci o ostre maceve. ostajuci nepovredjen i cuvajuci svoju odecu od plamena i ostrice. 148. Ispunivsi takav podvig i. Tako vesti i razboriti putnik. Sinu bogatog coveka koji ima vaspitaca. bezbriznog. 147. te. Bez duhovnog oruzja ona ne stupa u sukob. cim stekne oruzje Gospodnje. pohote i uzivanja i ostalih neumesnosti ovoga veka.odecu tela.

21). 155. ko sa svom opreznoscu zaobilazi zasede. Ko uzima zenu. I pre nego sto dodje do vina.zak. Neka ih ona uvede u dom tela svoga. ocekujuci da dodje Gospod. koji sa usrdnoscu svoj razum uvek usmerava ka Gospodu.44.Kor. Jos je receno: Pazi da u tvom srcu ne bude tajna rec bezakonja (Pon.2).zak. slomiti bakarna vrata i skrusiti gvozdene ovratnike (Is. beskorisno se trudi. ocekuje zaradu. Posto je buducnost neizvesna. da mu se javi i da ga ocisti od greha koji zivi u njemu.9). sta ce Bog sa onima koji se po svojoj volji predaju svetu. Receno je: Ne boj se. Sa takvim mislima on se laca posla. Dusa treba da sabere i umiri pomisli rasejane grehom. koji se odrice samog sebe i jedinoga Gospoda iste. neprestano sa postom i ljubavlju ocekujuci Gospoda koji ce ih Svojim dolaskom zaista sabrati u jedno. i buduci da je. buduci svoje ruho sacuvala da nije neoskrnavljenim. [pocinje] da se cepa o trnje i drvece ovoga sveta. Na slican nacin i domacin i zemljodelac rasipaju dosta svog imanja u nadi na buduci dobitak. Onaj ko veruje treba da iste od Boga da mu se izmenom proizvoljenja preobrazi srce. 154. prekrasno polazuci uzdanje na svog Vodica. a trgovac koji se otiskuje na more i predaje se na gotovu smrt. medjutim. 152. prima na sebe breme i ide tesnim putem. divno sacuvala sebe i haljinu svog tela.2. Zbog toga se ona i izbacuje iz Carstva. te da govori: "Ako ne budem izbavljen danas.150. 151. zamke i pohote ovoga veka. Ratar seje sa nadom da ce sabrati plod.15. prekrasno prosla popriste ovoga sveta. koji iste pomoc od Gospoda i koji se nada da se. treba u nadi da ore (1. nada se da ce imati naslednike. vec ga je unistila usred prevara ovoga sveta. ko se svojevoljno ne ustranjuje od svake svetske zelje i svom zudnjom ne trazi jedino Gospoda. kao sto je receno: Koji ore. bicu sutra". Nada i radost koji ga prate cine da se on trudi.12). Ukoliko se ne olenjimo i ako pasnjak svoje duse ne damo neprikladnim pomislima zla.2. Bog i andjeli udostojavaju dusu nebeskih pohvala buduci da je. 153. vec svojom voljom privucemo um. Svako vidljivo delo u svetu vrsi se sa nadom da se stekne korist od truda. Jer. ja cu pred tobom poci i izravnati gore. u sebi ima radost i nadu. da ce se uveriti u vernost duse. da ce joj poslati Duha Svetog i da ce se sam sjediniti sa njom. od poslova i briga. vreme provodi u molitvi i iskanju. Hriscanin treba da poseduje nadu. podsticuci pomisli da se uspravljaju 98 . Bog cuva onoga koji se u sumi ovoga sveta pri svakom slucaju cuva zamki i zaseda. kao sto se [sabiraju] zivahna deca. koliko je to moguce. Bog pruza Svoju blagodatnu pomoc i dusu koja prekrasno stupa u ovom lukavom veku cuva od saplitanja. Ka Njemu treba da uznosi svoj um i pomisli. U tom ocekivanju on trpi napor. ko sa strahom i trepetom gradi svoje spasenje (Fil. e) Ohrabrenje za trud podviznik treba da crpi u nadi i nepokolebljivom uverenju da ce Gospod videti njegov usrdan podvig. radost i ocekivanje buduceg Carstva i izbavljenja. koji se varaju njegovim uzivanjima ili koji blude u mastanjima o tvarnom? On Svoju pomoc daje onome koji se udaljuje od vestastvenih uzivanja i od ranijih navika. njegova dusa nece imati smelosti. Odeca tela onoga koji u neradu i nemaru prohodi ovaj zivot. blagodacu spase.9. od zemaljskih veza i mastanja sujetnih pomisli. Tako i onaj koji se nada da mu se prosvete oci srca u Carstvu nebeskom napusta zitejska dela. on u umu vec zivo predstavlja cedilo i broji dobitak. Onaj ko sadi vinograd. Sveti Makarije se veoma cesto dotice tog predmeta i gotovo svaku pouku o trudu zavrsava upucivanjem na tu nadu. Nada i ocekivanje ga podsticu da se marljivo trudi i on cini velike izdatke u kuci. udaljavajuci se od svake svetske zelje. ona jos vise treba da se nada. Onaj ko nije u potpunosti uveren da ce se nasladiti od truda. Cim uvidi da se neko hrabro odvaja od zitejskih uzivanja. Ne govori u srcu svome: Ovaj narod je velik i snazan (Pon. trpi skorbi. i pre nego sto pristupi trudu. da se opaljuje ognjem pohote i oskrnavljuje prljavstinom uzivanja.10). i da ne pomislja ni na sta drugo osim na ocekivanje da ga ugleda. pomagana Bogom. U dan Suda. Tako i ovde covek nece moci da pretrpi nevolje i da na sebe primi breme i hodjenje tesnim putem ukoliko pred ocima nema radost i nadu da ce steci izbavljenje i zivot. po milosti Gospodnjoj.

niti da po obicaju uzvikujemo. govoreci o . surovost od nemara. Oni koji su se toga udostojili sticu udeo u Bozijoj svetosti. vec sve svoje ocekivanje polozuci na Hrista. Kao sto ti sabiras svoj um da bi ga trazio. Tako ce se na nama ispuniti obecanje Bozije o kome se govori kod proroka: Podignucu i sagradicu pali sator Davidov. telesnom trudu. gori duhovnom ljubavlju prema Bogu. ponekad uzvikivati i moliti se sa vapajem. tj. kako silazi u dusu. smirenje od sluzenja. ponekad je potrebno cutati. bdenju. i onoga koji se boji reci mojih (Is.66.9. bozanstvenim racenijem [tj. vec u svakoj pitomosti i mudrosti. 158. ljubljeni. Zbog toga. ocekujuci da Gospod dodje i poseti dusu na svim njenim izlascima. satvorimo zrtvenik. On ih samo ponekad nabraja. Primecuejmo da su velicini Bozijoj sluzile mnoge trube i sile [u trenutku] kada se javljao Mojsiju i Iliji. slicnu ljudskom tragu (3. ne rasejavajuci se i ne lutajuci pomislima. Na taj nacin. primajuci blagodat osvecujuceg savrsenstva Duha. U takvom slucaju sam Gospod ce je prosvetiti. I pasce svi svestenici Vaalovi. On ce ti se javiti i otkriti. putanjama i culima. nada od vere. Jer. tako i jos vise se On prinudjava sopstvenom stedroscu i dobrotom da pridje tebi i da te uspokoji. pomisli i prisecanja. uceci je istinskom iskanju. nema sumnje je da ce nam Gospod prici Svojom voljom i zaista nas privuci Sebi. Njom. poslusanje od prostodusnosti.postu.prema Gospodu. tj. izbavljajuci te od tvojih neprijatelja. neverje od surovosti. radost od krotosti.molitva od ljubavi. miru i usredsredjenosti. razdrazljivost od gordosti. netrpeljivost od slastoljublja. i raspolozenje njihovog uma se sjedinjuje sa Gospodom u neizrecivoj ljubavi. uzajamnom pomaganju. 157. duhovnu i Boga dostojnu molitvu. i promatra da li ga trazis iz citave duse. lenjost od uninija. nemar od lenjosti. kao sto je rekao prorok: Na koga cu pogledati? Samo na krotkog i cutljivog. 2). a mi cemo ugledati nebesku kisu. u miru.Car. Onaj ko svakodnevno sebe podstice na istrajnu molitvu. kao i primjemnica nailaska Duha Svetog. trpljenju. gordost od tastine. i svi udovi pomazu jedni drugima. kao sto su i na dobroj strani vrline vezane jedan za drugu i zavise jedna od druge. I ostali delovi poroka su takodje vezani medju sobom. i zavise jedne od drugih . citavo ugadjanje i sluzenje [Bogu] zavisi od pomisli. I sa suprotne strane. bezmeteznosti i 99 . izbegavajuci neprilicne uzvike i smucenost. tastina od neverja. 156. Jedino o molitvi on govori podrobnije buduci da je ona horovodja svih vrlina i podviga.44). pak. Videvsi kako ga marljivo trazis. kao i poklonjenje u duhu i istini. ljubavlju] i plamenom ceznjom. poslusanju. kao sto se telo prilikom nekog posla usredsredjuje i u celini zauzima. preko svakodnevnih iskanja od Boga. Ne treba da se molimo po telesnoj navici. dolazak Gospodnji se projavio i obelodanio u onome sto smo ranije naveli. sluzenje od nade. vera od poslusanja. pri cemu um treba da je utvrdjen u Bogu. z) Sveti Makarije se ne dotice pojedinacnih podviga zato sto su ih oni kojima se on obracao i ovako obavljali. ocekujuci ga uvek u unutrasnjosti. dajuci joj cistu. sa lenjoscu i nemarnoscu. trazeci ga u pomislima i podsticuci i prinudjavajuci svoju volju i proizvoljenje da se neprestano krecu ka Njemu. i razruseno cu sagraditi (Am.18. rdjava dela zavise jedno od drugog: mrznja od razdrazljivosti.11). Najvaznije u svim dobrim nastojanjima i vrh svih uspeha jeste istrajnost u molitvi. polozimo na njega svako nase secanje. treba da znate sledece: sve vrline su medju sobom povezane kao beocuzi duhovnog lanca. protivnicke sile. u duhovnoj dejstvenosti. mozemo steci i ostale vrline. Stoga se staraj da ugadjas Gospodu. Medjutim. Jer. On stoji i posmatra tvoj um. uninije od netrpeljivosti. cutimo ili preklanjamo kolena. te umolimo Gospoda da sa neba posalje veliki i nevidljivi oganj koji ce progutati zrtvenik i sve sto je na njemu. 159. vec da trezvoumno pazimo. usamljenosti. pruziti Svoju pomoc i pripremiti ti pobedu. Sluga Boziji ne treba da prebiva u neredu. tako i dusa treba da se svecelo posveti molitvi i ljubavi Gospodnjoj. krotost od smirenja. uznesimo ovo telo. Oni koji pristupaju Gospodu treba da se mole u bezmolviju. O vidljivom podviznistvu i o tome koji je poduhvat najveci i prvi. ili. 160. ljubav od radosti. sa srdacnim bolom i trezvoumnim pomislima.

tako si duzan da. siri se po svim udovima i ljude pobudjuje na razvrat i hiljade zala. On treba da odseca ono sto hrani lukave pomisli i da se ustremljuje Bogu. koja se gnezdi i umrtvljuje te u takozvanim odeljcima i stanistima duse? Jer. i Judejac i Jelin. uzdrzanje od rdjavog jos ne predstavlja savrsenstvo. da se gnevi na nju. da se protivi svojim prohtevima koji proizilaze iz navika. Nasladjujuci se. Istinska osnova molitve jeste paznja u odnosu na pomisli. srce je bezdan. Zbog toga se postaraj da zadrzis potok poroka kako ne bi upao u hiljade zala. ni u sta je ne racunajuci. narastavsi. unutrasnji porok se postepeno razliva. koje [seje] protivnicka sila. zivi i nebeski hleb. 165. Time se pokazuje da je pokoj Gospodnji u miru i poretku.12). oni najzad padaju i u javni blud. On je put. protivnicka i mislena sila. dok na srce ne obracaju paznju i Duha blagodati ne traze. suma] pomisli koje nasaptava protivnicka sila. bave se naukom i brinu o ispravnom zivotu. Oni koji se raspaljuju i nasladjuju. iako ne moze da se ocisti. razdelivsi sve svoje imanje. istinskoj mudrosti koja se ne sastoji u lepoti reci. stranstvujem. Kao kad se neko pozove na rucak i pred njega se iznesu raznovrsna jela: tako i greh nagovara da se sve oproba. 161. Jer. i na njemu ne treba ostajati. biser. razdrazljivosti. razdadoh svo imanje svoje prema tome. 163. Oni koji paze na pomisli sav svoj podvig vrse unutra. smatraju da drugo coveku za savrsenstvo nije ni potrebno. Spoljasi trud treba obracati ka razvijanju unutrasnjeg zivota i sticanju dejstvava Duha. ali nemaju ploda. suprotna. i Zakon i apostoli. tastini. Svaladani od zla.Kor. Najglavnije oruzje za borca i podviznika sastoji se u tome da udje u srce i zapocne borbu sa satanom. Oni preduzimaju trud. dospevajuci do ispravnog ponasanja. da odbijaju pomisli koje ustaju [na njih] i da hode u volji Gospodnjoj.21). z) Sveti Makarije preporucuje da se podviznik vise od svega pazi od zadrzavanja jedino na spoljasnjoj ispravnosti. Trud sa spoljasnje strane ima svrhu da [podviznika] navikne na sve podvige i sve vrline. zlo lici na izvor koji stalno vri. da ne ispunjava prohteve pomisli. da bi. dver. razlikujuci rdjave od prirodnih. neki se na tome zadrzavaju. Sveti Makarije upravo ubedjuje da se toga [podviznik] cuva vise od svega. kako nikog spolja ne bi sablaznio. Covek koji se moli svo staranje treba da posveti pomislima. Kao sto si se odrekao spoljasnjeg coveka i svih vidljivih stvari. istina. receno je: Evo glasa tananog vetra i u njemu bese Gospod (Z. i u kuci se krije razbojnik. vec da sabira pomisli koje lutaju. ljubomori. ili na cestar pun trnja i drveca. Svet strada od strasti zla i ne zna za to. Jer. Bez te istine niko ne moze spoznati istinu i spasti se. Isto razumi i o srebroljublju. Medjutim. 162. tj. voli cistotu.spokojstvu. Zar si usao u ponizeni um i ubio zmiju koja se taji u nizinama uma i dubinama pomisli. vec u sili koja dejstvuje svetim Krstom.govore o cistoti kao svom cilju. Svaki covek. Mnogi od onih koji strogo prate spoljasnjost. vec sam svet". To je moguce jedino uz pomoc Onoga koji se raspeo za nas. nadmenosti. Kod onih koji se ne bore sa grehom.1. da se odrekne svoje duse. Moze li bilo ko reci: "Ja postim. ne pronicuci u srce i ne primecujuci poroke koji vladaju dusom. Stoga je potrebno ispitati kako i kojim sredstvima je moguce dostici cistotu srca. koji se cine delom. da je prekoreva. da zamrzi samog sebe. Postoji necisti oganj koji raspaljuje srce. Tako i dusu okruzuje citava gradja [tj. unutra u srcu cine blud. Potrebno je veliko staranje i paznja uma kako bi se razlikovale tudje pomisli. U udovima se nalazi koren unutrasnjeg uma zla. Zar si umrtvio i iz sebe izbacio svaku necistotu koja se u tebi nalazase? Svi mudroljubivi. Treba da se molis u velikom bezmolviju i tisini. 164.Car. posedujuci znanje i silu slova. coveka navlacio i na javne grehe. dusa se obremenjuje [grehom]. Dusa koja je pod grehom lici na sumu na gori. odbacis i svetsku mudrost. i dolazak Gospodnji .19. ili na trske pri reci. Jer. pak. Oni svojom razboritoscu i rasudjivanjem mogu da ostvare napredak. Tek tada ces biti u stanju da se nazidas u ludosti propovedi (1. zivot. Oni koji nameravaju da prodju tim mestom moraju da pruzaju svoje ruke napred i da sa marljivoscu i trudom pred sobom razdvajaju grane. 100 . tj. da se suprotstavlja pomislima i da se bori sam sa sobom.

Primeni to isto na duhovno. 167. mucen zedju. ostajuci iza onih koji ucestvuju u borbi i pobedjuju.licno i na delu se u unutrasnjem coveku i umu osvedociti i imati riznicu. Tako i besplotna dusa. na svaki nacin treba da se postaras da steknes Duha blagodati. tj. primati i nanositi udarce i pobedjivati. Ako samo spolja cuvas svoje telo od razvrata i bluda. Slusajuci prvi put rec.28). a postoji i blud duse koja stupa u opstenje sa satanom.nece se pojaviti nebeski oblak. neznaveni je sa istinoljubivom pomislju ispunjavaju na delu i od Boga primaju blagodat Duha. mudri ljudi i velmoze se boje smrti i ostaju kuci. Dusa moze da bude sudeonica i sestra ili djavolima. Kada se objavi rat. Jer. Zbog toga oni u duhovnom poznanju ostaju iza neznalica i njihova objasnjenja nisu ispravna. lici na coveka koji usred vrelog podneva ide pustim poljem i. okus i dejstvo Svetoga Duha. U cemu se sastoji delatnost covekova? U tome da se odrekne. ona vec postaje nepodesna za nebeskog Zenika. sve tvoje zrtve i napori su nista i u cas ishoda tebe ce uhvatiti demoni i svuci u svoj bezdan. vec je ucinio preljubu u srcu svome (Mt.jesti i irimati hranljivost hleba. Sveti Makarije izdvaja knjizevnike koji su iz knjiga i razgovora saznali o cemu se radi (u podviznistvu] i govore o tome. sa lukavim duhom koji zivi u njoj. Jer. da se udalji od sveta. postaje mrska svom zeniku zbog preljube. tj. Isto biva i u duhovnom. Ako se ogranici na to i ne bude se nadao da primi nesto drugo. Isto je i u duhovnom: jedna je stvar znati i umom razjasniti uzroke. j) Prema tome. opaljuje demone. Devojka koju mladic lukavo prevari i upropasti. u bdenju. Vrseci preljubu sa satanom. ili Bogu i andjelima. 170. zbog cega od cara dobijaju nagrade i vence. [znaj] da si preljubnik pred Bogom i da ti devstveno telo nece biti od koristi. Desava se da oni pobede neprijatelja i da ga prognaju iz okoline. ili na coveka koji govori o sladosti meda iako ga sam nije okusio i premda ne zna silu njegove sladosti. dok mudri i oni koji do tananosti istrazuju slovo izbegavaju borbu i ne napreduju. iako su mu se usta i jezik osusili od zedji koja pali. 101 . drze se mastanja i nadmenog uma. takav covek ce vremenom. ukoliko se udostoji da barem delimicno pristupi tome. pak. koja stupi u opstenje sa zmijom. Vise puta smo navodili pricu o rataru koji posle polaganja semena u zemlju treba jos i kisu odozgo da iscekuje. bestrascu govore oni koji na sebi nisu osetili njihovo dejstvo i koji se nisu osvedocili u njima. trud ratara nece imati nikakve koristi. Covek koji se ogranici samo na svoje i ne primi nista strano svojoj prirodi. 168.166. kod koga ima Duha. o hrabrim borcima i vojnicima. da ljubi Boga i bratiju. a druga . ako na dusu ne poduvaju vetrovi Duha Svetog . ali se samog dela ne doticu. Onaj koji vodi razgovor o duhovnosti a sam je nije iskusio. Ako se ne pojavi oblak i ne poduvaju vetrovi. niti ce sa neba sici kisa koja ce orositi dusu. blagodat. Jedna je stvar besediti o ratu. da prebiva u molitvama. a drugacije dejstvuje Duh". nece moci da Gospodu prinese vredne plodove. Istrajavanje u tome je njegovo delo. a iznutra cinis preljubu i blud. a druga . Tada covek nece moci Gospodu prineti vredne plodove. Ako Njega nema. govori o izvoru koji vri vodom i o sebi kako pije iz njega. ukrepljujuci se svim udovima.5. postoji telesni blud. a druga . Onaj. Jedna je stvar razgovarati o hlebu i trpezi. i seme ce ostati ogoljeno. a druga poci i okusiti iz izvora i napiti se slatkog pica. Oni koji samo izgovaraju visoke reci. pri cemu znatni ljudi ostaju iza njih. Tako se [covek ne moze osloniti] na ono sto o savrsenstvu i radovanju. sam u sebi rasudjivati: "Nije se pokazalo onako kako sam ja pretpostavljao. 169. napredovati i odstupati. Jedna je stvar govoriti o slatkom picu. i) Iz broja onih koji su slolja ispravni.poci u borbeni stroj i stupiti u sukob sa neprijateljima. Drugacije sam ja govorio. cini blud pred Bogom. a u rat se pozivaju starci i siromasi i nerazumni. Napisano je: Svaki koji pogleda na zenu sa zeljom za njom. sticu pocasti i dostojanstva.

ako u dusu. 173. Ona se projavljuje kroz posebnu duhovnu toplinu u srcu. budi i pobudjuje ka dobru. visoko parajuci [nebo]. u vreme izlaska iz tela bice poslan na levu stranu tame. Mnogo se vara dusa koja umislja da ce sama. Jer. STANjE ONIH KOJI SU PRIMILI DEJSTVENOST DUHA a) Sila i dejstvenost blagodati se otkriva kod onoga ko savesno i bez samozaljenja preduzima podviznicki trud. da jos ovde dusi da zivot . ako sa nadom i trpljenjem ne poveruje da ce primiti blago koje je neuobicajeno za njegovu prirodu. odrekavsi se sveta. nepodesna za Carstvo dusa koja umislja da bez Duha svojom sopstvenom silom uspe u savrsenoj cistoti. onda je postao bljutava so i jadniji je od svih ljudi jer je i ovdasnjeg lisen. treba da se moli da jos ovde primi Duha Bozijeg.4). receno je: Dok svetlost imate verujte u svetlost (Jn. vec ce sa djavolom i njegovim andjelima imati kraj u geeni. koji je zivot duse. Onaj koji joj se priblizi. Neprikladna je za nebeske obitelji. postao stranac. Zbog toga je i Gospod dosao. U krajnjem slucaju. Isto tako i dusa koja prebiva u duhovnom ognju i bozanstvenoj svetlosti nece pretrpeti nikakvo zlo ni od jednog lukavog duha. tj. bol i svagdasnja skrusenost srca. oslanjajuci se na vlastite sile i bez sadejstva Duha. 174. buduci da u svom unutrasnjem coveku nije poznao Bozanstvene tajne koje se vrse po dejstvu Duha. Onaj ko u sebi jos nema usadjenu i utvrdjenu blagodat Boziju. Ukoliko ne pristupi Bogu. kroz umirenje pomisli. ako umesto ranijeg telesnog opstenja sa nesumnjivoscu u svojoj dusi ne pozna opstenje sa nebeskim. bez igde icega . ako umesto trulezne odece ne obuce rizu bozanstvene svetlosti po unutrasnjem coveku. DOBROTOLjUBLjE SVETI MAKARIJE VELIKI POUKE SVETOG MAKARIJA o hriscanskom zivotu.36). i ako u njegovu dusu od Gospoda odozgo ne kane bozanstveni zivot.15). 102 . koji se odrekao od ovoga sveta. neka u njemu.171. Onaj ko se stara da poveruje i pridje Gospodu. vec se svima podsmeva. Onaj ko jos ovde nije iskao i koji nije primio zivot duse. tj. ni drvo ni trava. ako umesto ovog vremenskog nasladjivanja jos sada u dusi ne stekne zeljenu i netruleznu sladost. koji se raspeo. izabrane iz njegovih beseda 6. Tako se osmehuje i dusa koja je primila krila Duha i koja je zaparala nebeske visine.umesto svetskog spokojstva ne obrete u sebi bozanstveno spokojstvo. gubljenje naklonosti za sve tvarno i umanjenjem vrednosti onoga sto se na zemlji smatra dragocenim. siromah. napustio svetska zadovoljstva. Zlato i srebro postaju jos cistiji i vredniji kad se poloze u oganj.12. u dusi ne oseti duhovnu sladost. Ako onaj koji je radi Gospoda ostavio svoje. jednom recju. silu Duha Svetog. tj. ako umesto vidljive radosti ovoga sveta u sebi ne bude imao radost duha i utehu nebeske blagodati. ne mogu da izmene. kao nesto prirodno i nezamenjivo. Njih nista. oca i majku. strah. neka se danonocno. dolazi noc kad niko ne moze raditi (Jn. zato sto postaju kao oganj i sazizu sve sto im se priblizi. kao uz nesto prirodno. 172. covek koji se nalazi pod dejstvom strasti nece osetiti istinski zivot. dusom prilepljuje uz ono sto ga povremeno rukovodi. i bozanstvenog se nece nasladiti.9. imanja. Ptica koja leti na visini nema briga. ni lukavih zveri. Duha bozanstvene svetlosti.Duha Svetog. bilo koje delo ili poduhvat privesti savrsenstvu. On nece uci u Carstvo nebesko. ne primi bozanstvenu sitost kada mu se javi slava Gospodnja (Ps. po napisanom. bice sazezen nebeskim ognjem Duha.16. budu staranje. nece se otrezniti od opijenosti tvarju. niti ce se probuditi od najdubljeg sna neznanja radi istinskog poznanja Boga putem bozanske sile i dejstva blagodati. ne boji se lovaca. u njegovoj pomracenoj dusi nece zasijati prosvecenje Duha i sveti dan.

govoreci: Iskusi me. Oni su ranjeni bozanstvenom lepotom i u njihovu dusu je kanuo zivot nebeske besmrtnosti. Jer. Kada telesna ljubav u toj meri suzbija svaku ljubav. Od sada pocinje oduhovljenje duse. zeleci da dobiju neizreciva blaga koja sozercavaju u Duhu. 179. sve smatra izlisnim. 175. njen zivot i pokoj su . Zbog toga i zele jedino ljubav nebeskog Cara.31). Nevastastveni i Bozanstveni oganj osvecuje duse i isusuje ih (kao sto se istinsko zlato isprobava u peci).18). po recenome: Koji cini andjele Svoje duhovima i sluge Svoje plamenom ognjenim (Jev. Zbog cega? Zato sto je neobicno i divno ono sto je iznad nebesa. Stoga. 176. Gospode. Jer. i mogu da shvate da citav zemaljski svet i carske riznice. Jer.od [polozaja] careva do siromaha . za nezamislivo bogatstvo istinskog i vecnog Cara . za netrulezno blagoljepije. buduci da su savladani onom nebeskom ceznjom. Ljudi na koje je kanula rosa Duha zivota Bozanstva i cije srce je ranjeno bozanstvenom ljubavlju prema nebeskom Caru . 5. vezuju se za onu krasotu. ocekuje Gospoda i koja je u sebe primila onaj nebeski oganj Bozanstva i ljubavi Duha . koja sa velikim srdacnim iskanjem. Tamo su njihove zelje. Kazem ti da ce se dusa odvratiti cak i od ljubljene bratije. usled sile plamena.Upravo je to seme duhovnog zivota. ukoliko je ometaju u onoj ljubavi.7).2). tamo pomisli. Jer. te mu vraca prirodnu prozorljivost kojom neprestano moze da gleda cuda Bozija. Delatnost ovoga ognja trazio je blazeni David. razgorevanje duha ozivotvoruje srca. cega nema u carskim riznicama. kao sto je receno: Toga radi ostavice covek oca svoga i mater i prilepice se zeni svojoj. sve . Dostojanstvo i bogatstvo koje su 103 . i blagoljepije. i ljubav prema telesnom opstenju [coveka] razdvaja od oca i majke i brace. oni se.25. Isto tako i dusa koja se odrekla sveta i zavolela jedinog Gospoda. i u neiskazanoj ljubavi prema Njemu. svo raspolozenje on usmeruje na svoju suprugu. koji su joj pred ocima. 178. Podrazavaj [Presvetu] Mariju.49). ociscenje od strasti.118. Premda ih i voli. Zbog toga oni ni u sta ne racunaju svu krasotu na zemlji.12. Sve sto postoji pod nebom. zlato i srebro gube svojstvo cvrstoce kada se stave u oganj. olovo. nu i recima mudrosti. ni u svetskoj slavi.Hrista. Jer. Bog nas je oganj koji spaljuje (Jev. Ovaj oganj sazize trunje u unutrasnjem oku i um cini cistim. postajuci slobodna od svakog zla strasti. koga je primila u sebe. neprestano sa uzdanjem i verom.1.najzad napusta svaku svetsku ljubav. Gvozdje. ovaj oganj progoni demone i istrebljuje greh. Hriscani koji su istinski okusili blagodat i koji imaju znak krsta u umu svom i srcu. tope i menjaju svoju prirodnu cvrstocu. i slava i mudre reci jesu samo prolazna masta bez ikakve tvrde osnove.Hristu. stekavsi tesnu zavisnost od nje. zaceljenje rana koje su pricinile strasti. u trudu i podvigu. i bogatstvo careva i knezova. raspali utrobu moju i srce moje(Ps. Ovaj oganj je zagrevao srce Kleope i njegovog saputnika kad je Spasitelj po vaskrsenju razgovarao sa njima. Oni Njega jedinog imaju pred ocima. tamo im se krecu pomisli. a porok spaljuje kao trnje i slamu. i bice dvoje jedno telo (Ef. tamo oni zive. Ona sve odbija od sebe. tamo svagda prebivaju umom pobedjeni bozanstvenom i nebeskom ljubavlju i duhovnom ceznjom. menja svoje prirodne osobine i svoju grehovnu tvrdocu. kako bi u srcima svagda imali samo jednu zelju i kako sa njom ne bi nista drugo mesali. I andjeli i sluzebni duhovi ucestvuju u svetlosti ovog ognja.29). gledajuci jedino na Onoga koji je rekao: Dodjoh da bacim oganj na zemlju. i kako bih zeleo da se vec zapalio (Lk. slicno onome koji govori: Otvori oci moje i shvaticu cuda zakona Tvoga (Ps. oni za um postaju nesto spoljasnje. postajuci meka vestastva. Oni se prepustaju zarobljenistvu ceznje i zelje i svecelo se ustremljuju Hristu. 180. i slavu. 177. uspokojavajuci se jedino u nebeskom Zeniku. i cast. koliko ce se tek oni koji su se zaista udostojili da stupe u opstenje sa onim nebeskim i zeljenim Duhom Svetim. Zbog Njega se odvajaju od svake svetske ljubavi i udaljuju od svakih zemaljskih uza. za njih je beznacajno.smatraju djubretom i smradom. odstraniti od svake ljubavi prema svetu! Njima ce sve izgledati suvisno. Sve dok su u plamenu. ispitaj me.tajinstveno i neizrecivo opstenje sa nebeskim Carem. za neisrecivu slavu. 12.

coveku je potreban jos veliki trud i napor.stekli oni koji u unutrasnjem coveku imaju Gospoda i Tvorca svega jeste neprolazno i trajno imanje. te je presusio tok necistog izvora krvi. ona nalazi ciste i bozanstvene pomisli. 181. blagodat malo . [Da bi se ocistio]. dusa postaje iskusna i. preobrazivsi citavu unutrasnjost. Kada. Kroz mnoge borbe i napore. Gospod je beskonacan i nepostizan. premda su mu drugi udovi osteceni. misli da je zauzela sve sastave duse i da je greh iskorenjen. Niko drugi ne moze isceliti tu ranu. u ljubavi Svetoga Duha. pustajuci korene u najdubljim njenim delovima i pomislima. zato sto u njoj jos ostaje veliko pasiste za zlobu. Medjutim. u kome prestaje rasejavanje i uznemiravanje nepostojanim i sujetnim pomislima. bozanska blagodat pocinje dusu da prosvecuje postepeno kako bi ispitala ljudsko proizvoljenje. Tako biva i u duhovnom. veci deo duse je u vlasti greha. Jer. ciste i svete. Suncevi zraci su [u podne] svi nad zemljom. ovladava nad.oko. On ih je doveo u stanje postojanosti. kao na primer organ vida . da li ljubav prema Bogu cuva celovitom. Isto tako ce i svaka dusa koja ima neisceljivu ranu greha i izvor necistih i lukavih pomisli. Neko moze imati zdrava tri dela 104 . pak.5. ukoliko nicim ne zalosti i rastuzi blagodat.pomalo dobija pomoc. Postavsi primetna. medjutim. tj. Tako su mnogi bili dovedeni u zabludu usled samog dejstva blagodati. Medjutim.pomalo ovladava srcem. ljubavlju i nebeskim racenijem prema Gospodu. Udostojivsi se. opasno je misliti da se vec dostiglo savrsenstvo. Na taj nacin. sa njim zahode i njegovi zraci. Dejstvo Bozije blagodati osenjuje dusu po meri vere svakoga. Gospod je i dosao radi toga da bi se oni koji su istinski poverovali u Njega udostojili tih duhovnih blaga. Nemoj misliti da se bilo kome ozaruje celokupna dusa. pomisljajuci da su dostigli savrsenstvo i govoreci: "Dovoljno nam je. 183. Medjutim. Njihov um i mudrovanje njihove duse nalaze se u Hristovom miru. b) To se projavljuje pri samom pocetku delovanja blagodati. Nalazeci se u nebeskom vazduhu. Dusa poseduje mnogo delova i veliku dubinu. nebeskog rodjenja i opstenja sa Duhom. oslobodivsi se uza lukavog kneza -duha sveta. udostojavajuci ih da u istini i sili postanu ceda Bozija. To je samo pocetak. Blagodat. nepomucenosti i pokoja. koji je saglasan sa blagodacu koja u njemu deluje. 184. vec treba da se smiravaju dan i noc. iako dusa prima pomoc svise. Iako i u jednom trenutku moze da ocisti coveka i da ga ucini savrsenim. Istinski poverovavsi i dohvativsi se skuta haljine Gospodnje. Obnovljenjem uma. 185. da li u svemu izbegava lukavog i da li se u potpunosti predaje blagodati. dobiti spasonosno isceljenje od neisceljivog toka strasti. malo . buduci da je Bog blagoizvoleo da coveka ucini pricasnikom Bozanstvene prirode. moze biti.24). Onaj istocnik ce silom jedinog Isusa presusiti i nestati. On im odozgo pruza preporod u Bogu. a neiskusni. blagodat je osenjuje samo delimicno. Medjutim. koja dolazi na iskanje coveka. Usavsi u nju. pocne da zalazi i da se povlaci u svoj dom. Hriscani u umu i razumu svagda imaju nebesko razmisljanje i jedinstvom i ucescem u Duhu Svetom sozercavaju nebeska blaga. Hriscani ne smeju da kazu da su postigli [savrsenstvo]. tokom vremena i mnogih godina. i koja sa istinskom verom i prozbom pridje Hristu. sve njene pomisli postaju nebeske. ona sabira svoje pomisli i drzi ih kod sebe. I covek se obmanjuje. kao sto je Gospod rekao: Oni su presli iz smrti u zivot (Jn. Tako i dusa koja nije preporodjena Duhom svise sve svoje pomisli ima na zemlji i njeno misljenje se rasprostire do njenih granica. u Njegovo nebesko i nerukotvoreno obitaliste. medjutim. tesen blagodacu. krvotociva zena se odmah iscelila. 186. umirenjem pomisli. Hriscani se kao nova tvar razlikuju od svih ljudi u svetu. a jedan deo je pod blagodacu. premda nije ni svestan. 182. Tada sama nebeska blagodat ovladava pasistem duse. I bolesnik ima izvesne zdrave udove. Vise nam nije potrebno". Iz tog razloga Hriscani su visi i bolji od ljudi ovoga sveta. greh je ovladao svim njenim delovima i pasnjacima srca. dva dela duse. pristupajuci Gospodu. sve dok ga ne ispuni u potpunosti. sve dok je citavu ne obuzme i zacari se u njoj kao u [svom] sasudu.

vec tek posle zime i vetrova. i koji me piju ozednece (Sir. vec su utoliko vise gladne i zedne pricesca i umnozenja blagodati ukoliko vise u sebi osecaju duhovni napredak. sa verom i ljubavlju boraveci u molitvi. udostojiti da postane cist sasud za primanje nebeskog mira i [da ce postati] obitelj istinskog Cara Hrista. Ukoliko se. postajuci neuzdrzljiv i nenasit. kao sto govori Pismo: Oni koji me jedu ogladnece. 189. Ona je ranjena ljubavlju nebeskog Duha. sa otkrivenim licem duse gleda na nebekog Zenika licem u lice. te ukoliko se vise duhovno obogacuju. Onaj ko je 105 . utoliko sve vise osiromasuju pred samim sobom. zbog svoje vere. iskorenjuje i cisti zlo. i surovost u blagost. one svakocasovno osecaju duhovni napredak u vezivanju za duhovnog Zenika. posle iskusenja i razlicnih napasti. dospevajuci u meru rasta [punoce Hristove] (Ef. iako se udostojila razlicitih duhovnih darova.duha. svakodnevno gladuje i zedjuje. 187. one silno i nenasito zude za ozarenjem Duha. posle dugog vremena i marljivosti. Makar ucinila i hiljade pravednih dela. U odredjeno vreme ono vec pusta stablo. [tacno] ono sto neki tvrde. Vidis li koliko je duhovnih stepena i mera. koje sa velikom nadom i verom ceznu da se savrseno obuku u Hrista. Svecelo se prigvozdivsi na krst Hristov. tako i blagodat tajno u srcima proizvodi svoju ljubav. zeli da se savrseno udostoji tajinstvenog i neizrecivog opstenja sa Njim u svetinji Duha. tako i istinski Umetnik rezbari nasa srca i tajinstveno ih obnavlja. nesumnjivo veruje da ce preko Duha primiti savrseno izbavljenje od greha i tame strasti. ona zadrzava osecanje kao da jos nije ni pocela da se trudi oko vrlina. i kako se postepeno. udostoje poznanja Bozanstvenih tajni ili ako postanu pricasnice radosti nebeske blagodati. naime. po svojoj bezmernoj i nenasitoj ljubavi prema Gospodu. Nije. [dete] se ne radja u savrsenom ljudskom obliku.23). Zametak u majcinoj utrobi ne postaje covek odjednom. [zadrzavajuci] nenasitu duhovnu zudnju za nebeskim Zenikom. sve vise istuci i kusajuci. Hriscanstvo je hrana i pice. Kao sto kujundzija ili duborezac postepeno na tanjiru izradjuju [likove] raznih zivotinja. da je [duhovni napredak] isto sto i svuci ili obuci [haljinu]. duhovnih darova nebeskog bogatstva. sve vise i vise ceznu za njom. Ranivsi se nebeskom ceznjom i zedju za pravdom vrlina. Isto je i u duhovnom gde postoji tolika mudrost i tananost. uz pomoc blagodati neprestano u sebi podstice plameno stremljenje ka nebeskom Zeniku. otkrivenja i nebeskih tajni. Isto tako. Tada ona vec sa gotovoscu i hrabroscu istrajava u svakom iskusenju od greha. naprotiv. Tako ona postaje dostojna nebeskog zivota. da bi. po svom nenasitom stremljenju ka Gospodu. sa velikom ceznjom neprestano ocekuje svoju smrt za Hrista. 4. buduci da je jos ovde postala cisto staniste Svetoga Duha. I onaj ko sadi krusku nece odmah obrati plodove. dakle. Posle mnogih napora i podviga.13). 190. 188. pak. Kao sto pcela tajno pravi vosak u kosnici. istinski bogoljubiva i hristoljubiva dusa. one se ne uzdaju u same sebe. po zavrsetku. um se sve vise zagreva njegovom sladoscu. pretvarajuci gorcinu u sladost.24. dusa duhovno uzrasta i napreduje sve do savrsene mere bestrasca. ona drzi da jos nista nije stekla. sve dok se ne preselimo iz tela. Okusivsi od njega. nemaju veliku potrebu za opominjanjem drugih i ne trpe ni najmanje umanjenje nebeske zelje i ljubavi prema Gospodu. I seme jecma ili psenice ne pusta odmah koren cim se baci u zemlju. niti se nadimaju. da ce se. postajuci naslednica nebeskog Carstva u Hristu Isusu. pa da ipak jos nije savrsen. [svoj trud] izneli na svetlo. Tada ce se tek videti krasota duse. vec posle mnogih ispitivanja. vec. a ne odjednom. u duhovnoj i neizrecivoj svetlosti sa potpunim osvedocenjem se sjedinjuje sa Njim. ne moguci da se nasiti blagodatnim tajnama i vrlinskim stanjem. saobrazava se Njegovoj smrti. 191. vec je potrebno da mnoge godine raste kako bi postalo covek. vec postepeno poprima ljudski oblik. ocistivsi se Duhom i osvetivsi se dusevno i telesno. Istinoljubive i bogoljubive duse. smatra da jos nista nije ostvarila. udostojavajuci se velikih pocasti. Cak ako svoje telo iznuri postovima i bdenjem. Gospodu nasem. v) Zbog toga oni koji su okusili blagodat. Covek postepeno uzrasta i postaje savrsen covek. 192. Do ove mere dusa ne dolazi odjednom.

Probavsi ga. govori: Ja sam crv a ne covek. postaje jos gladniji. svoju dusu smatra bezvrednom i ponizenom. [znaj] da ga potkrada zlo. pak.27). oni koji zele da budu njihovi sunaslednici i sugradjani u nebeskom gradu. 197. Buduci dragoceni pred Bogom. oni smatraju da nista ne znaju. tvoju nemoc. vec dejstvo Svetoga Duha. Bogati za Boga. Takvi ljudi gore od nezadrzive ljubavi prema Bogu. Takvome ne treba verovati. vec o sebi misli visoko. Jer. Blagodat koja nishodi na njih uci ih da svoju dusu ne smatraju dragocenom. vec sasud prelesti i djavola. da ne misle o sebi da su nesto i da imaju skruseno srce. vec ga je drugi stavio kod mene. Isto tako je i u duhovnom: neko je vec okusio i pricestio se nebeskom hranom. Ja sam siromah i onaj ko ga je polozio moze ga uzeti kad god ushte". ali ga odjednom zaustavljaju i niko mu ne da da je se nasiti. sebe nazivao prahom i pepelom (Post. a kada ga stekne. Bog ti. [Hriscani] sebe smatraju najmanjima i krajnje neiskusnima. Onaj. pak. kada postajes nepodnosljiv i nadimas se kada ti se pruzi malo. 198. To je obelezje Hriscanstva. Zbog toga ga zadrzava i popusta da je u neprestanoj vezbi i nevolji. Jer. te da ne znaju da su stekli ono sto nisu imali. 196. oni su sebi krajnje siromasni. Zbog toga. ruglo ljudima i poruga narodu (Ps. Medjutim. Tako i onaj ko okusi od Duha stice neutoljivu zedj koja se sa pravom uporedjuje sa zeljom onoga coveka. [Hriscanin] ce ih drzati u tajnosti i govoriti: "To nije moje blago. Onaj ko je primio blagodat smatra se nistavnijim od svih gresnika. 193. To dejstvo u dusi postaje prirodno zahvaljujuci blagodati koja joj sluzi. sto vise uci.18. imajuci Boga pred sobom. kao da nista ne zna i nista nema. g) Zudeci sve vise za Gospodom.zedan postace jos zedniji ako mu se da slatko pice. Ne vidis li kako je praotac Avraam. salje nevolje kako bi postao smiren i revnosnije ga iskao. I David. Zbog toga je smirenje osecanje koje se ukorenilo u njima. ali ne smatra da je bescastan i ponizen dusom. 195. vec da se smatraju krajnje beznacajnim. ko govori: "Ja sam bogat. sladost Bozija je nenasita. covek nije siromasan duhom. I pored svog napretka i poznanja Boga. utoliko se smatraju siromasnijim. za sebe su beznacajni. Dovoljno mi je ono sto sam stekao. koji je poceo da pije iz njega. te da se proslave zajedno sa njima. Kako moze da bude siromasan duhom covek koji oseca da se promenio. Onaj ko je okusi i proba. Sto vise ulazi u poznanje o Bogu. te Da. 106 . Iako izabrani i iskusni pred Bogom. premda je pravednik i Boziji izabranik. premda i napreduju. premda Boziji izabranik. oni osecaju oskudicu i nedostatak u svemu. da je napredovao i da je dosao do poznanja i razboritosti koje ranije nije posedovao? Sve dok to ne stekne. Ukoliko se vise staraju da napreduju i sticu. pa makar i cuda cinio. po Svom domostroju. treba da imaju isto smirenoumlje. Za njih je postalo prirodno i nezaobilazno da sebe smatraju nistavnim. I to nisu prosto reci.nije Hriscanin. Oni govore: "Nedostojan sam da me sunce ozari". Ako vidis da se neko nadima i oholi zbog toga sto ima ucesce u blagodati. da je siromasan duhom i mrzak. sta bi tek radio kad bi ti se odjednom dalo da se nasitis! Znajuci. To je smirenje. posto je okusio vodu. Zar oni ne znaju da su primili ono sto nisu imali i da su dobili nesto neobicno za njihovu prirodu? Kazem ti da se smatraju neiskusnima i zaostalima. neko ga u tom ternutku odvaja i ne da mu da se napije koliko bi hteo. svakako jos vise goreti zedju i iskati da se napije. Takva pomisao se usadjuje u njega i [postaje] [gotovo] prirodna. Vise mi nije potrebno" . Gospod zna nemoc ljudsku i da se covek lako nadima. on jos snaznije stremi ka picu. koji je pomazan za cara. premda toga i nije svestan. Zamisli izvor i zednog coveka. 194. da cini cuda i mrtve vaskrsava. On ce.7). toliko vise se smatra neznalicom. oskudnijim i lisenijim. obelezje Hriscanstva se sastoji u sakrivanju od ljudi svoje iskusnosti pred Bogom.21. Takva [misao] postaje prirodna i kao prirodjena umu covekovom. sama blagodat ga uci da se [drzi] siromastva duhom. Makar imao sve skrivnice carske kod sebe. Jer. toliko vise smatra da nista ne zna. koji tajanstveno sluzi umu. Ono i jeste uslov svakog daljeg napretka.

i ako se srce njihovo nadme. Medjutim. 202. Tako one ne dostizu do savrsene mere bestrasca. Tako je njegov um dosao u stanje u kome kao da nikada nije ni cuo za rec Boziju. Takve duse ugadjaju Bogu i njih ozivotvoruje Hristos. ako se oni koji imaju blagodat predaju oholosti. i uzoholivsi se. pogruzavajuci ga. car ce od njega uzeti dragocenost i on ce ostati siromasan kao sto je i ranije bio. dolazio u umiljenje. On imadjase dar isceljenja. te mu se srce ispuni nadmenoscu. iako veran.199. nego u smirenju. za vreme mira. predavsi se nadmenosti i oholosti. Onaj ko nema veliko smirenoumlje bice predan satani. ne smejuci da rasipa tudju riznicu. Jedan blagorodni covek. zanemaruju skrusenost i smireno misljenje. Primeti kako je i onaj koji je ima dar isceljenja pao. i odvodeci kao zarobljenika u drugi svet. Zaista. Ukoliko se siromasan [covek] ponada na povereno mu od cara bogatstvo i pocne da se tudjom riznicom prevaznosi kao svojom sopstvenom. Takav je siromasni duhom. tj. Takav je i skruseni srcem. Kazem ti da sam video ljude koji su imali sve darove i koji su postali pricasnici Duha. Iako izabranik Boziji. 204. dakle. on pade u najvecu dubinu greha. d) Bez obzira na to. koji se odrekao sveta. koga Gospod ublazava. zadovoljavajuci se. zbog cega su i padali. Takav je gladan i zedan pravde. svoju nagotu i okajanost. Ko se tako smirava pred Bogom i ljudima. Isto tako. ceznji i duhovnoj sladosti. U njemu kipljase blagodat. oni se opominju da se vise od svega cuvaju od samomnjenja. I oni koji imaju blagodat Boziju na isti nacin treba da misle o sebi. 200. zbog nemara i nerada i zbog nadmene oholosti i njega ce biti lisene. On stoga uvek u sebi rasudjuje ovako: "To bogatstvo ne samo da je tudje. pak. verna i istinoljubiva dusa i sebe i svoje staranje i svoj trud i podvig smatra nedostojnim spram neiskazivih obecanja Duha. postavsi nemaran zbog sveta koji ga je proslavljao. Gledajuci na vecna dobra koja su pripremljena pravednima i na neizrecivo dobrocinstvo Bozije blagodati koja ce sici. tj.12). tudje je.23. 205. One vise napreduju u nadmenosti. Drugi je za vreme gonjenja svoje telo predao [na muke] i postao ispovednik. Medjutim. On ce uvek sebe smatrati siromasnim. Pozvan na molitvu. robovima dao slobodu. i kad zazeli. moci ce da sacuva blagodat koju je dobio. neka se smatra nedostojnim. Njega. one se nadimaju i padaju u nemar. uzece od mene". Gospod ce povuci Svoju blagodat i oni ce ostati onakvi kakvi su bili pre njenog primanja. on uze hleb i dade ga svom detetu. Oni koji su prihvatili takvo proizvoljenje. zbog kojih odstupa blagodat. vec i one koji su imali oduzete ruke i noge i patili od zestokih bolesti isceljivase dodirom ruku. vec bese slavljen kao razuman i razborit zbog casnog zivota. i ne samo da izgonjase demone. slavljahu. prevaznosenja i osudjivanja. prodao svoje imanje. Ako su se i udostojile nekog dara. projavice on svoju nadmenost. da se smatra nistavnim i siromasnim. [takve dusedj primaju blagodat Duha i nalaze utehu blagodati u pokoju. kao sto je receno: Koji se ponizi uzvisice se (Mt. onoga koji je dostigne vezuje i opija. neka osudjuje sam sebe. moleci se pored mene. bio oslobodjen i postao uvazen. 203. nasladjujuci se u sebi samom. Zbog toga onaj koji se bogati blagodacu Bozijom treba da prebiva u velikom smirenoumlju i srdacnoj skrusenosti. da su smirenoumni i da priznaju svoje siromastvo. koji je ziveo sa mnom u jednom domu i molio se zajedno sa mnom. ali nisu dostizali do savrsene ljubavi. trud i ceznju prema 107 . Kasnije je. I jedan drugi podviznik. A bez blagodati je blizu pad. Njemu su bile povredjene obrve zato sto je mucen silnim dimom. 201. staranje. pri cemu on kao da ne oseca svoju prirodu. Siromasan [covek] bogatstvo koje mu poveri car na cuvanje nece smatrati svojom sopstvenoscu. najzad je pao u razvrat i u hiljadu zala. te da misli: "Ono sto imam. niti se savrseno ispunjavaju blagodacu koju su prihvatile sa revnoscu i verom. uspokojavajuci se i zaustavljajuci se na maloj blagodatnoj utesi. Ispitan kroz mnoge nevolje. predavsi se [samo]pouzdanju. obnazivsi se od bozanstvene blagodati koja mu je data. drugi mi je dao. Medjutim. bese tako bogat blagodacu da je. vec mi ga je poverio silni car koji ga moze uzeti kad god ushte". Vidis li kako padaju oni koji nisu dospeli do mere ljubavi? Ljubav.

premda se i plase da ga ne izgube. premda osecaju kako u njima duva blagoprijatni vetar Svetoga Duha. kada sa njega bude skinuto pokrivalo tame i kada svetlost Hristova zasija i uzdejstvuje u neizrecivoj radosti. ne uzdajuci se ni u kakav dar ili pravednost. pak. postaje slican gradu bez zidina. pustose ga i sazizu. ne predajuci se nemaru. u vecni zivot i vecnu sladost. makar ti se i cinilo da si ispitan i u samoj tajni blagodati. bestrasce i spokojstvo u Duhu.Kor. Veliko je hriscansko dostojanstvo. ucini nesto protiv duznosti i obaveze. da osudjuje drugog i govori: "Ti si gresnik". A kada okusi blagost Gospodnju. ni gresnike. Trudbenik ne ocajava zbog svog truda i svog zivota. da se nicim ne gnusaju i da ne prave razliku izmedju ljudi. Ukoliko. kao sto se u Mojsijevom Zakonu govori o zeni koja je 108 . Na koji nacin padaju oni u kojima dejstvuje blagodat Bozija? I najcistije pomisli po svojoj prirodi mogu da skliznu i da padnu. da se ne ponosim (2. ponasajuci se neprilicno u domu svoga muza. niti da. i neka neprekidno i neumorno hodi.7). [Desava se] da neki bogati covek. Ko. ali ujedno i skrusava i boji nevolje od razbojnika i lukavih duhova. kada se nasladi plodovima Duha. vec [ocekuje] ono cemu se nada. Utoliko pre si ti duzan da ne prekidas svoje iskanje pred Bogom. da dodje Gospod i da se naseli u njemu. u savrseni mir. zaista ce moci da steknu zivot i vecno Carstvo. govoreci: "Ja vec imam duhovni dar". ko postane rasejan i koga okrade zloba. [znajuci] da moze odjednom da dune protivni vetar. Jer. tj. Jer. Kao trgovac koji stekne zaradu. dok sebe smatra pravednikom. u grad svetih. 210. da mi pakosti. 211. I tako sve dok ne udje u Carstvo nebesko. 207. pak. tj.ni javnu bludnicu. vec da na sve gledaju sa prostodusnim proizvoljenjem i cistim okom. u nebeski Jerusalim. cuvajuci ljubav prema njemu.slobodu. bice izbacena sa bescascem i porugom. napreduje u oholosti. ima jos mnogo razloga za strah od lukave sile koja mu na tom putu moze prirediti neki pad. u gornji Jerusalim. koji u njihovim dusama moze da izazove metez i uznemirenje. Zar ne znas sta govori Pavle: Dade mi se zalac u telo. kako bi im uskoro preslo u nepromenjivu prirodu da nikog ne osudjuju. nije prosao te stepene. Sa njim se nista ne moze uporediti. Ploveci po moru i imajuci pogodan vetar i tiho more. pasce zato sto neprijatelji uvek deluju i vode borbu. on ce se uveriti u veliku ljubav. shvatajuci kakvo blago su dobili. u svim culima i u svim duhovnim dejstvima.12. dj) Oni se zbog toga mnogo raduju. sa kakvim staranjem i podvigom njegov um stremi Bogu. Isto tako i Hriscani. trgovci se stalno nalaze u velikom strahu sve dok ne udju u pristaniste. Covek pocinje da se nadima. Neka svako ima u vidu krajnji cilj . prevaren lukavim. Jer. obrati svoje blagovoljenje prema nekoj siromasnoj zeni koja nema nista osim svog tela. tj. Tebi nije poznato sta ce sutrasnji dan uciniti sa bratom. 208. te ce poci polozivsi obe ruke na glavu. Ti ne znas kakav ce biti tvoj i njegov kraj. postace gospodja svih imanja koje poseduje njen muz. i cista priroda moze da se nadima. 212. ipak jos uvek poseduju strah od vetra protivnicke sile. u Crkvu prvorodnih (Jev. ni razvratne ljude. veoma slavan car.vrlini i koji do kraja ostanu takvi. iako dotle nije imala nista. 206. Zbog toga Hriscani treba da upotrebe svo staranje da nikiga ne osudjuju . Moze li da padne covek koji ima blagodatni dar? Ukoliko postane nemaran. da nekada ne oslabi i izgubi nesto od svog truda. u koji bez smetnje ulaze razbojnici otkuda hoce. starajuci se da svoje duhovno sluzenje obavljaju tako da ne ozaloste Duha blagodati i da On ne ode. rasejavajuci pomisli po ovome svetu. mnogo stete ti dolazi od nemarnosti.12. Zbog toga je potrebno veliko staranje kako bismo usli u pristaniste spokojstva. Prema tome. Onaj. doci ce lukavi duhovi da satru i opustose um. Naprotiv. da se more uzburka i da se brod nadje u opasnosti. neka svako sa paznjom neprestano ispituje svoju savest i proverava delo svoga srca. Stoga niko od bratije ne treba da se prevaznosi nad bratom. on se raduje. ako si i ti nemaran i nepazljiv prema sebi samome. I ako ona pokaze raspolozenje prema svom muzu.23). imajuci Gospoda sa sobom. Hriscanima ne prilici da tako misle. andjeo satanin. da je zavoli i da pozeli da je uzme sebi za nevestu i suprugu. medjutim. 209.

da mu ugodi i da u svemu ispuni Njegovu volju. kako bismo. kako je zlo ni u cemu ne bi savladalo. i kako joj proizvoljenje ne bi bilo nesaglasno sa blagodacu. Sve to sam Bog pruza dusi koja ga moli. prevashodno sluzimo sluzbu Duha po Njegovoj volji. ni u cemu . zato sto je "On 109 . vec da sva jela. Seljaci. odsustva straha [Bozijeg] i nemarnosti ne bi skrenula sa puta i prekrsila volju Vladike. kako ne bi pogresila. razmisljajuci o tome koliko je bogatstvo izgubila i kakve se slave lisila.9. 219. izbegavajuci privikavanje na misao koja prenebregava [duznost]. Svi sveti i umni duhovi [ce tada] zazaliti. Sluga kojn se nalazi blizu svog gospodara sve vreme boravi u strahu i trepetu i bez njega nista ne radi. 218.nepokorna i neugodna svom muzu (Pon. ne poznajuci slavu Hristovu. po napisanome. da na carski sto ne stavi jedno jelo umesto drugoga. koji ste postali pricasnici Duha Hristovog. ispravno se ponasajuci u domu nebeskog Cara i [istrajavajuci] u predanosti darovanoj blagodati. Oni.1). da povereno joj duhovno sluzenje ispunjava na dolican i prikladan nacin. podvrgnuvsi se bescascu zbog svoje nerazboritosti. vojvode i staresine oblasti obuzima veliki strah da kako ne pogrese u odgovoru i ne podvrgnu se prekoru i kazni.ni u malome ni u velikome ne postupajte sa prenebregavanjem. kako bi u svemu ugodila Bogu. iznosi po redu. 215. kako zbog neznanja. i proroci i mucenici ce tugovati zbog nje. da se ne biste lisili zivota kojim ste se vec pricestili. od prvog do poslednjeg. ukoliko u necemu sagresi. On treba da ulozi mnogo razboritosti i opreznosti kako pri sluzenju ne bi ucinio nesto neprilicno. Pozivevsi na taj nacin bogougodno i odsluzivsi duhovno sluzenje. Zbog toga treba da se podvizavamo i da sa svakom blagorazumnoscu budemo oprezni. koji smo primili blagodat Boziju. koji pomislima odlaze na Sud Hristov. i koja je okusila nebesko bogatstvo. a sam ulazi bez icega. podvrcice se opasnosti i smrti. o cemu govori i bozanstveni apostol: Da propovedajuci drugima ne budem sam odbacen (1. i apostoli.zak. Inace. Tako i dusa.ona ce sa porugom biti podvrgnuta sramnom bescascu i biti odvojena od zivota. I andjeli. bez Njegovih sasuda. koju je nebeski Zenik Hristos sebi obrucio za nevestu radi tajinstvenog i bozanstvenog opstenja.Kor.12). tj. takva dusa ce biti kaznjena smrcu i placem. Tada ce patiti i gorko plakati. da upraznjava duhovnu sluzbu Gospodu. postavsi nepotrebna i nesposobna za opstenje sa nebeskim Carem. Vidis li kakav je strah imao. mi cemo naslediti vecni zivot. tj. Dusa moze i sopstvenim sasudima. pak. kako nicim ne bi ozalostila Duha. ukoliko ne ucini ono stoje ugodno Hristu. Medjutim. od careva do siromaha. da na Njega polazemo nadu i uzdanje. Navescu ti i drugi primer. retko se secajuci na Dan suda. treba da sa velikim staranjem istinski ugadja Hristu koji ju je obrucio. u duhovnom sluzenju. Stoga svi vi. Tako smo i mi duzni da svoje misli i pomisli iznosimo pred Vladiku i srceznalca Hrista.24. Ako. i koji uvek stoje pred njim. Tako i dusa koja se u blagodati i Duhu posvetila sluzenju Bogu ima potrebu za velikim rasudjivanjem i poznanjem kako ni u cemu ne bi pogresila prilikom prisluzivanja sasudima Bozijim. pak. Dusi je potrebna velika razboritost i rasudjivanje kada primi blagodat. i sile. tj. iz neznanja i nemarnosti bude neprilcno sluzio caru.27). niko ne moze da sluzi Bogu. 217. 214. pak. borave u velikom strahu i trepetu kako u necemu ne bi pogresili u odnosu na Njegove svete zapovesti. gde se nalazi Njegov presto. Isto tako i citav podnebesni svet. Takva dusa se postavlja za gospodju nad svim dobrima Gospodnjim. i prosti ljudi prepustaju se bezbriznosti zato sto nikada nisu videli kneza. brinu jedino o zitejskim stvarima. ukoliko ne saradjuje sa blagodacu Duha koja je u njoj prisutna . tj. niti zalostite blagodat Duha. ako ne sledi za Njegovom voljom. 216. 213. premda i bese apostol Boziji? Stoga molimo Boga da svi mi. na dolican nacin cuvajuci savrsenu celomudrenost i ljubav prema Hristu. ukoliko u svom sluzenju ne bude postupala po duznosti. i samo slavno Bozansko telo postaje njeno. bez blagodati. sopstvenim duhom u unutrasnjem tajnom coveku. Ipak. sa strahom gradili svoje spasenje (Fil. kako bi mogla da mu posluzi i da mu ugodi Duhom Njegovim koji je primila.2. Pri ulasku u carsku palatu radi susreta sa carem. tugovati i zaplakati zbog nje. Sluga koji dolazi u carsku palatu koristi sasude koji se nalaze kod cara.

bogatstvo moje. Jer. jer jos iz duse izgone carstvo tame koje se prokralo u grad. Oni su uvek zabrinuti. Covekov bog je ono za sta je privezano njegovo srce i ka cemu ga vuce zelja. i da na Njega polaze uzdanje i nadu. I svetitelji Boziji su ponekad sedeli na pozornici sveta i gledali njegove prevare. I kada pocivaju. Njih opaljuje i istrebljuje bozanstvena ognjena sila. zato sto Duh Boziji prebiva u opstenju sa njihovim dusama. ne prelazeci sa mesta na mesto.21).6. vec i kada si na putu. mudri i krasnorecivi. ili kocijas konje. neki drugi otimaju molitvu.cist si. [Ispituj] da li ti je molitva cista i da li ti je um obuzet Gospodom kao sto je zemljodelac zauzet zemljoradnjom. Jedino covek treba da je uvek prilepljen uz Gospoda. Zbog toga ti svagda u svojoj savesti treba da imas staranje i strah. kao i varvare koji su zavladali njenim pasnjacima. racenije i gorenje prema Njemu? Da li si ti za Gospoda privezan danonocno? Ako imas takvu ljubav . oni kao da se ne odmaraju. bice kao 110 . ne dozvoljavajuci mu da zavoli Boga ili da se seca Gospoda. On govori: "Gde je blago vase. ono sto je u njemu pocece da kuva i vri. pa makar bili silni kao tvrda gora. ako ga trazis u jami. i u nama i svuda. naci ces ga sa Ilijom i Mojsijem. kad preklanjas kolena na molitvu. [Utvrdi] da li ti. i slava moja". drugi um. Tako je i blagodat nebeski oganj u tebi i izvan tebe. i kada razgovaras. naci ces ga kako cuva pravednog Danila od dva lava. 222. pak. plamen ce poceti da se smanjuje da bi najzad nestao. i iznad nebesa. Oni svoju unutrasnjost drze u poretku kao krmanos svoje mornare. onda obrati paznju [na sebe] kada ti dolaze zemaljske brige i skverne i lukave pomisli i [utvrdi] da li si zaista nepokolebiv.i pod zemljom. neprestano su zabrinuti da kako ne bi necim ozalostili cara. Hriscanin treba da se uvek seca Boga. muz zenom i trgovac trgovinom. 220. drugog grada. [vatra] zanemari i ne podlozi drvima.5). i ispod bezdana. Oni kojima je povereno upravljanje oblascu ili carska riznica. Cesto puta prost covek pristupa molitvi. da li se tvoja dusa otima ka ljubavi Bozijoj i da li je privrzena Bogu. Oni su ljudi drugog veka. Bog je njegov Gospod ukoliko ga njegovo srce uvek zeli. tj. 221. I ti govoris: "Ja volim i imam Duha Svetog". po Jevandjelju. Bog je neopisiv i neobuhvatan. Granje koje se baci u oganj ne moze da se protivi sili plamena. Hriscani.6. On potkopava zid zlobe koji mu se protivi i dolazi do vidjenja i mudrosti do kojih ne mogu doci silni.zak. Kada dodas drva u vatru iznad koje se nalazi bakarni sasud. Imaj ljubav i naklonost prema Bogu ne samo kada ulazis u molitveni dom. Svagde je Gospod .2. buduci da je napisano: Ljubi Gospoda Boga svog iz sveg srca svog (Pon. Ako Gospoda trazis u dubini. Ako se budes molio i svoje pomisli budes predao ljubavi Hristovoj. da se muzevi mole na svakom mestu. Pozeli da uznosis cistu molitvu Bogu.zak. ako ga istes na gori. naci ces da i tamo pomaze Svojim slugama. Jer. u dusu. Stoga pristupi molitvi i obracaj paznju na svoje srce i um. naci ces ga gde cini cuda. A ako nemas. ali se javlja svagde . pak. podizuci svete ruke bez gneva i lukavog dvoumljenja (1. Isto je i sa onima koji su primili duhovno delo. e) Radi tog cilja oni se trude da umom ne odstupe od Gospoda. po kome misle samo na zemaljsko. preklanja kolena i umom ulazi u pokoj. U unutrasnjem coveku oni su besedili sa Bogom. vec odmah sagoreva. Apostol govori: Hocu. Ako li se. a po spoljasnjem je izgledalo da posmatraju ono sto se desava u svetu. Isto tako i demoni odmah gore kada napadnu na coveka koji se udostojio darova Duha. 225. pomisli izlaze iz srca. i kada jedes. imaju drugo proizvoljenje. 223.5).6. ako ga istes u ognju. svetske pomisli rasejavaju um zemaljskim i truleznim. i posebno pazi da nema nicega sto je ometa. da li se zaista u tebi nalazi secanje na Gospoda. i na moru. Svetovni ljudi potpadaju pod drugi uticaj duha prevare. zato sto. dakle. onde ce biti i um vas" (Mt. 226. kao sto cine andjeli kada silaze sa neba na zemlju. Demoni se opaljuju molitvom kao vosak ognjem. 224. Oni ne mogu da poznaju tananost njegovog uma buduci da je zanet bozanstvenim tajnama.Tim.8). i Otac moj. Napisano je: Ljubi Gospoda Boga svoga iz sveg srca svoga (Pon.i na gorama. Medjutim.

Kada toga ne bi bilo. ima mnogo sastava. svakog casa dusa proizvodi nove pomisli. 229. Medjutim. apostol govori: Misli se medju sobom optuzuju ili opravdavaju (Rim. tj. smrt od zivota. pak.biva prezrena. Postepeno nailazi oganj koji gori i uspokojava dusu. dok Bog i andjeli gledaju na podvig. kao sto i se i satana sprema protiv duse. i savest koja izoblicava. cude sto i posle Bozije posete pomisli pokazuju svoje dejstvo. tj. ko postane nemaran. odevajuci dusu i prignjecujuci coveka. opet pocinje da mu se priblizava ranije spokojstvo. uzde. oni koji su ostareli u tom stanju ne cude se. predajuci se pomalo svetskim stvarima ili rasejanosti. Kocijas. kao sto i onaj ko je vezan za Duha Svetoga i ko je opijen nebeskim ima vlast da se okrene ka zlu. jos uvek potpadaju pod dejstvo protivnika. 231. ili sto Duh gasne. i koju on prevari. pa se. racunajuci i na glad i na oskudicu. Stoga oni i skrecu i upadaju u hiljade zala. koje stalno proizvodi i radja. Poneki. jednima prigovarajuci. uspavljujuci prirodne pomisli koje nicu u njemu. Jer.15). Tvoje pomisli ce postati oganj. premda i jeste jedna jedina. besplotna dusa ulazi u opstenje sa besplotnom zlobom duha. kad hoce. i kad ne bi okusila gorcinu i smrt. Ukoliko se slozi. Upregnuvsi konje. upreze kolesnicu duse. zadrzava uzde pomisli i ustremljuje se protiv satanske kolesnice. U dusi. um. I ako Gospod u tebi nadje takvu revnost. bludnici onaj ko u svoje srce primi pomisao lukavog i saglasava se sa njom. uostalom. Jer. i opet. Tako i srce ima mnogo prirodnih pomisli koje su tesno sa njim povezane. sablaznjava je i nagovara. Iskusni ratari po dugotrajnoj navici cak i kada bude rodna godina ne ostaju potpuno bezbrizni.2. Cak i oni koji su vec okusili blagodat Boziju i koji su postali pricasnici Duha Svetoga moraju biti oprezni kako ne bi postali gori nego sto su bili kao svetovnjaci. ni u vreme gladi ili 111 . dusa ne bi mogla da razlikuje gorko od slatkog. pocinje da zali i da pocesce pati. cak i za vreme hriscanskih tajinstava. Tako i srce podviznika predstavlja jedno popriste na kome se lukavi duhovi bore sa dusom. stremeci da jedni druge obore i pobede. u cijim rukama se nalazi kocija. On citavu kociju usmerava gde hoce i ona je u njegovoj vlasti. Takodje i zlo ima mnogo pomisli i poduhvata i svakog casa radja nove pomisli protiv duse. 233. kao sto. Zbog toga mera tvog podviga neka se sastoji u tome da ne bludnicis u pomislima. zadrzava kociju. opet dolazi greh. 232. Osim toga. kao sto udica postepeno izvlaci ribu iz dubine. 227. vec stoga sto se sami ljudi ne usaglasavaju sa blagodacu. i pomisli koje se osudjuju i opravdavaju. 228. Tako i sa dusom prebiva strasna zmija greha. poslednjeg dana ce te primiti u Carstvo Svoje. ipak prebiva u tebi i pokazuje se izvan tebe. Mnogi od onih koji imaju blagodat ne znaju da ih potkrada greh. 230. Gospode". Prema tome. vec da se protivis umom i da vodis unutarnju borbu. Tako i srce ima krmanosa. Ljudska priroda je takva da i onaj koji se nalazi u dubini poroka i ko sluzi grehu moze da se obrati ka dobru. ljudi upravljaju kolesnicama i ustremljuju se jedni protiv drugih. zivotinje i sve ostalo. da se boris sa porokom i da ga ne slusas. Ako se Duh i udalji i kao da je izvan tebe. Kod onoga. a i zloba ih podmece. naime. Um ponovo pocinje da se priblizava Bogu. Na brodu sa velikom posadom krmanos svima upravlja i rasporedjuje. niti da blagodari zivotodavnog Oca i Sina i Svetoga Duha u vekove. okusivsi od sladosti Bozije. pak.dao lozis drva. Ovde je ona jos tananija. Um. pogruzivsi se u ceznju Boziju. koja se sa njim saglasi i najzad padne u blud . dusa ima mnogo skrivenih pomisli. To se desava ne zato sto bi Bog bio izmenjiv ili nemocan. iznova pocinje snaznije da iste Boga i govori: "Preklinjem te. Otuda neprekidna borba sa pomislima i pokretima srca. kao neiskusni. drugima ukazujuci sta treba da rade. da se ne nasladjujes sa njim u pomislima. z) Iz toga je ocigledno da se borba sa grehom i neprijateljem ni ovde ne prekida. duh opsti sa duhom. Mlada zena koja zivi u kuci sa mladim covekom. a um i savest ga opominju i usmeravaju. Dusa se priseca ranijeg pokoja. po svojoj volji i kad hoce juri krajnjom brzinom. kao kocijas.

koji je u njima bio pritajen. on joj vec vise ne moze ni malo naskoditi. uostalom. Nezne stabljike psenice kukolj moze da zagusi. cim nastanu vrucine. kako bi postojala saglasnost. zlo je ipak ne nadvladava. oni su imali slobodu da cine dela pravde. Isto je i sa blagodacu . cak i kad naidju oblaci i sakriju ga. Medjutim. Stena na koju bace kamencic ostaje citava i nepokretna. a trnje lukavih duhova se sve vise umnozava. Oni imaju prirodne pokrete. Buduci da neki tvrde da pri blagodati dusa vec nema o cemu da se brine. 236. Rasudljivi. Cak i kad se nalazi u dubini i bogatstvu blagodati. drzeci se molitve i pocinka u Bogu.3. krci trnje. u umu deluju dva lica. 237.5. Isto tako ni strela ne moze povrediti onoga koji ima oklop. Poneki u toj meri sticu spokojstvo u blagodati da postaju hrabriji od poroka koji u njima prebiva. Oklop odbija strelu tako da i gvozdje i telo ostaju nepovredjeni. Jer. apostol govori: Duha ne gasite (1. dok se ne umnozi blagodat i trnje se ne osusi od sunceve toplote. sve dok ne nastupi leto. presusuje i izvor i njegova okolina. I kada su vec sebe smatrali potpuno slobodnim od pohote. iako su imali Utesitelja u sebi. Medjutim. trudi se. Premda sapostoji sa nasom prirodom.19). no jos uvek nicu i mnoze se sedam lukavih duhova i trnje. U vidljivom svetu zemlja najcesce izdaje trnje. Pored radosti i veselja. i posto padne nebesko seme. jos uvek ostaju robovi i zarobljenici lukavih pomisli. Zemljodelac kopa zemlju.18). ja mislim da stvar stoji ovako: Sunce na cistom nebu sija [jasno]. Tako su i apostoli ostajali nepovredjeni od zla koje im se priblizavalo. pak. priljezno je obradjuje i seje. ali i pomisli koje ih krepe u stremljenju ka Bogu. isusuje i lukavu pohotu i prirodne zelje. kao sto. niti u svom bicu. 238. najzad Duh Sveti pomaze ljudskoj nemoci. trnje i cicak se jos uvek umnozavaju. Kao savrseni. blagodati.Sol. ni pri velikom bogatstvu i pokoju ne postaje nemarna. Zbog toga je coveku potrebno veliko rasudjivanje kako bi shvatio da se sve tako desava. Medjutim. buduci da ljudi Boziji sada postaju veci od prvog Adama. cak ni u najmanjem. Neiskusni u [duhovnim] stvarima misle da su pobednici i Hriscani cim u njima podejstvuje mala blagodat. Bog i od savrsenih zahteva dusevnu volju radi sluzenja Duhu. Nasavsi se u razlicitim iskusenjima.oskudice ne gube nadu. Covek obradjuje zemlju. zemlja srca iznosi trnje i cicak. Naprotiv. Isto se desava i sa onima koji se nisu u potpunosti ocistili. ono ne gubi u svojoj svetlosti. Medjutim. rastinje postane suvo. 235. Isto tako i kod slugu Bozijih blagodat Bozija. Kazem ti da cak ni apostoli nisu bili potpuno bezbrizni. pri cemu jos nisu potpuno utvrdjeni u dobru. pokretao i oni izgarahu od zelje. Oni su bili obuceni u savrsenu silu Hristovu. kojom izobiluju. u njima je postojao i strah i trepet. Shvati to duhovno. pa ipak neposejano raste trnje i mnozi se zato sto je Adamu po prestupu receno: Trnje i cicak ce ti davati zemlja (Post. 234. Sam Gospod i covek ponovo obradjuju zemlju duse. Lakomisleni i neznaveni misle da u njima vise nema greha posto je u njima delimicno podejstvovala blagodat. vec ocekuje promenu. on ima zastupnika koji mu pomaze. Sama blagodat ih je cuvala da ne skrenu. Drugi put oni potpadaju pod dejstvo lukavih pomisli i bivaju potkradeni grehom. iako jos prebivaju u blagodati Bozijoj. Ratar se iznova trudi. Jedna saka kukolja koja se nadje u trideset mera psenice uopste se nece primetiti. nalazeci se na strani poroka. sa nastupanjem leta. ali ono se jos vise umnozava. oni su u dubini duse jos obuzeti grehom. tj. Prebivajuci u blagodati Bozijoj. jer ce postati neprimetno u mnostvu psenice. po dejstvu same blagodati. usled cega govorahu: "Otkuda posle toliko vremena da se u nama pojavi takva pohota?" Zbog toga se niko od razboritih nece usuditi da kaze: "Ja sam savrseno slobodan od greha buduci da u meni prebiva blagodat". kada. I oni koji se u dubini duse drze dobra. i oni koji su mudriji.kada se dar Boziji i 112 . znajuci da se vremena menjaju. covek jos uvek poseduje izdanke poroka. Gospod obradjuje zemlju srca i u nju polaze nebesko seme. 239. Medjutim. Isto je i u duhovnom. Cesto susrecemo bratiju koji imaju toliku radost i blagodat da posle pet ili sest godina govore: "U nama se isusila pohota". a ne sa strane poroka. Ipak. nemaju smelosti da kazu da vise ne podlezu dejstvu sramnih i necistih pomisli samim tim sto u sebi imaju blagodat. dusa se ne cudi i ne ocajava jer zna da Bozije popustenje dozvoljava da se ispita i vaspita zlom. zgusnjavajuci vazduh. Mesto koje okruzuje izvor i samo jeste vlazno i mokro. odjednom bi se porok. Po prestupu. niti je cini svojim pasnjakom.

po recenome: Mi se klanjamo onome sto znamo (Jn. Jer. ukoliko hoce. da um postaje celomudren i cedan i da se unutrasnji covek vec uznosi u bozanstveno i nebesko. moze da. rukovodi. da mogu da cine sta hoce i da se usmere gde hoce. njega sustizu talasi i on opet sebe vidi usred mora. Oni su u tome bez opasnosti zato sto su nepokolebivi i utvrdjeni u svom spasenju. 243.5. vise ne moze da mu naskodi. 240. ili su potpuno bezbrizni? Nema coveka bez borbe. uzivaju sa satanom i da budu u miru sa njim. niti su zeleli. i kad covek se obogati u Gospodu. ali takodje. duzni i potcinjeni grehu. upavsi u jednu nevolju i nakon jedne borbe. kako bi se svedocanstvo tvoje savesti pohvalilo Krstom Hristovim koji tvoju savest cisti od mrtvih dela. Ipak. koji delimicno ostaje u njemu. rukovodeci ih i uspokojavajuci ih. 244. ocigledno je da ne napada sve sa jednakom usrdnoscu. porok. 241. da im se usprotive. zbog samovlasnosti koja ostaje u njemu. prenebregavajuci protivnicku silu. Kako pocinje da se projavljuje blagodat Bozija u srce podviznika. On je ogradjen i jednim malim zidom radi zastite. ili ce. Podvrgnuti tako cudnom. tako zapocinju i neprijatni napadi drugih ljudi. proizvodi svaku zlu pohotu. neobicnom i bozanstvenom dejstvu. Da li su apostoli mogli da sagrese da su hteli. te pomisljahu da u Hriscanstvu nema mesta za pohotu. nebo i gotova smrt. z) Osim ove borbe.4. Tako greh. Sam Bog je sa njima. Satana je nemilosrdan i necovekoljubiv i ne lenji se da napada na sve ljude. Neka pored njega tece mala reka. Jer. postane i sin Boziji. oslobodimo i postanemo pobednici smrti i greha. Trudi se da ispunis pravdu u unutrasnjem coveku gde je postavljen Hristov oltar zajedno sa precistim svetilistem. Ukoliko voda najpre lagano udara u zid.32) i o neporocnoj dusi. Oni koji su obuceni u punu opremu. duhovi prevare ce vec naci pasiste za sebe. izbegavajuci borbu. Poneki trpe silnu borbu i napade od greha. veseliti se i biti u miru sa njima. Da li savrseni imaju nevolju i borbu. polomiti i iskoreniti svo rastinje. kako bi Bogu posluzio duhom svojim i kako bi poznao kome se klanjas. priroda [ljudska] je lako izmenjiva i covek. buduci da su se nalazili u svetlosti i tolikoj blagodati. oni se dive i cude kako su se umudrili. Gospodnji dolazak i promisljanje usmereni su na to da se mi. ima mogucnost da skrene od dobra koje joj je sapostojece. ali od njihove volje zavisi da li ce da upotrebe oruzje. 242. ali se njemu neprestano priblizavaju i potoci greha.blagodat umnozi u coveku. odustati od borbe. Drugi. To postaje neophodan uslov da bi Hriscanin dospeo do savrsenstva u duhu. On je prekrasno obradjen i ukrasen. Udostojivsi se ponovo izvesne blagodati i iz citave morske dubine primivsi samo neku kap. Poveri se Bogu koji te vodi i stupi u zajednicu sa Njim. Tako i Hriscani. Kada vec smatra da je stupio u bezbedno pristaniste. Ako je um unekoliko lakomislen i ako se preda necistim pomislima.22). iznutra su obezbedjeni i neprijatelji ih ne napadaju. koji imaju oklop i oruzje. ali se krepe i umudruju u bitkama. i sin pogibli. Isto biva i sa ljudskim srcem. U njemu postoje dobre pomisli. ne kazemo da je blagodat u njima bila nemocna. umiruje i sve uredjuje na dobro. unistiti sav trud i vrt uciniti beskorisnim. kao nevesta sa zenikom. da sa njima stupe u borbu i pobede. poneki su nalazili da su im udovi osveceni. iako poseduju oruzje. Utvrdivsi se i osetivsi silno dejstvo blagodati Bozije. opet. oni svakog casa i dana otkrivaju cudo koje se desava. Uostalom. Zatim ce pomalo sasvim rastresti temelj i uci u vrt. odmah propadaju i ginu. 113 . Izgnan iz unutrasnjosti. buduci obuceni u savrsenu silu i imajuci u sebi nebesko oruzje. ili ih i napadaju. gotovi da ga obore i povuku na svoju stranu. javlja se i spoljasnja. neprijatelj se naoruzava spolja. progurati se i porusiti svu lepotu. gde postoji samo voda. Takav covek misli da je nesumnjivo dostigao savrsenu meru. ili je blagodat bila jaca i od same volje? Oni nisu mogli da zgrese. a ja govorim o Hristu (Ef. ako ushte. niti pasu. kao nemocna. vec tvrdimo da ona i savrsenim duhovnim muzevima dopusta da imaju svoju volju. Zamisli jedan vrt u kome postoji plodno drvece i drugo mirisno rastinje. neizvezbani. I sama ljudska priroda. Oni su izvezbani i iskusni u borbi sa zlom. vise nad njim nema silu. ostetice njegov temelj i naci sebi prolaz. koji je usao u nas. Jer. receno je: Tajna je ovo velika. pak. mogu da. ni u sta obratiti sve dobre pomisli i opustositi dusu. Bozanska i nebeska blagodat ih prosvecuje. koji smo porobljeni.

pobedjivali trpljenjem. Tada se dusa predaje iskusenjima. Prema tome. da bi za tebe postao obrazac svakog dobra. sam po sebi. I sada je isti Jov. kad je bio revnostan i plamen u blagodati. Dolazi. izgleda da blagodat odstupa bas zbog toga sto se dusa tesi. ruglo ljudima i poruga narodu (Ps. dakle. na sebe uzima izgled sluge. lukave pomisli.23. nevesta treba da postrada sa Zenikom. [pa ces videti] da li te nece u lice blagosloviti [tj. Ako i mi zelimo da budemo nazidani na temelju Gospoda i apostola. primio mnostvo poruga.beznadeznost.245. Boziji ljudi treba da se pripreme za borbu i podvig. raspni! (Lk. a i David je o sebi govorio: Ja sam crv a ne covek.pojavljuje gonjenje i borba.7). apostol govori Duhom Svetim: Ugledajte se na mene. stradanja i ponizenja. Vidis li kako proroci behu gonjeni svojim jednoplemenicima. 248.21. On je dosao da na sebe uzme skorb i teret. Bilo sta da joj se desi usred hiljadu iskusenja. Kad je i Bog na zemlji isao tim putem. Car i Sin Carev. Sta djavo govori Gospodu? Daj mi ga u ruke. Bog je. da postradas sa Stradalnikom. ocajanje. a ti se ni radi sebe ne smiravas. Jer.1). Razmisli koliko se On smirio u trenutku kad su vikali: Raspni ga. Gde je Duh Sveti. koji si prah i po prirodi smrtan. volis ljudsku slavu i hoces da ti se klanjaju. Koliko se satani dopusta da nas napada: do izvesne mere. a ne radi sebe. On donosi nesrecu da bi dusu raslabio i odvojio od nade u Boga. Sin Boziji. Jer. stavljanje trnovog venca i udaranje po obrazima? Jer. kako bi. uzvraca udarcima. koji je put i istina. tamo se . buduci da je bio osudjen na smrt.su ga gonili i raspeli. [znaj] da si skrenuo sa puta. primajuci udarce. Takav je put Hriscanstva. I ma koliko se smiravao ti. on. i da tebi pruzi Svoj pokoj. Slava stradanju i dugotrpljenju Njegovom u vekove! 249. iako je po spoljasnjosti kao jedan od ranjenih. gonio Njegov. Bez stradanja i bez prohodjenja napornog. a ti neces da poneses trud i da postradas kako bi se iscelio od rana.11. Nad zlocincem kome je knez izrekao presudu gnusa se sav narod i ponizava ga. ali se u [odnosu] na svet nazivao prahom i pepelom (Post. On donosi celebna lekarstva i leci ranjene.Izrailjci . Nije tek tako napisano o Jovu da ga je iskao satana. 246. cime postaje sudeonica i sunaslednica Hristova.17). kao i ja na Hrista (1. Ukoliko. Ti treba da se raspnes sa Raspetim. necu ga (tj. vec radi tebe. Slicno je bilo i sa apostolima.Kor. vec se nadimas i oholis. Pogledaj u kakvom je ponizenju dosao i sam Gospod. On. 247. Avraam je bio bogat u Bogu. Svi pravednici su ugodili Bogu iduci tesnim i uskim putem. ona trpi i govori: "Makar me i smrt zadesila. ni u skorbi ne gubi nadu. trazeci pokoj. vec i na idolopoklonike i na ceo svet. 6). napisano je: Ledja svoja podmetah onima koji me bijahu i obraze svoje onima koji me sramocahu. Jer. pak.21).27). koji je put i Bog! On nije dosao radi sebe. [pa ces videti] da li te nece u lice blagosloviti". dakle. Slicno su i svi apostoli i proroci stradali. Ostavi ga i predaj ga meni. vec su jedino Hriscani postajali mucenici. dostici pokoj i carevati sa Carem u beskonacne vekove. Prema tome.11). pak. dusa ni u nevoljama. ne zaklonih lica svoga od poruge ni od pljuvanja (Is. Medjutim. nemoj prenebregavati dostojanstvo Bozije. i isti djavo. vec se drzi onoga sto je stekla.50.18. Razborita. bez popustenja. koji je Bog. Nije li prevazislo svaku meru ponizenja pljuvanje po licu. 114 . iako u njima delovase Duh? Vidis li kako je Gospoda. neces se niukoliko moci uporediti sa svojim Vladikom. Bog se radi tebe smirio. djavo i donosi joj hiljadu nevolja . trpeci vredjanje. opsovati] (Jov. i kad se skupljao narod. Jer. Zbog toga ne treba da se cudite: Istina mora biti gonjena. Tako su i fariseji prezirali Gospoda u vreme raspeca. koje mu nanose. uskog i tesnog puta niko ne moze uci u grad svetih. tako i Hriscani treba da podnose nevolje. Boga) ostaviti". iste ga satana i govori Gospodu: "On ti sluzi posto mu pomazes i stitis ga. Bas u vreme kad je Jov osecao pomoc Boziju. i ti si duzan da ga podrazavas. On je takav postao radi nas. videci da je po spoljasnjosti unizen kao jedan od nas. a ne tudj narod? Njegovo pleme . kako bi se proslavio sa Proslavljenim (Rim. od vremena Krsta. Duh Utesitelj je dosao i preselio se kod Hriscana: vise niko od Judejaca nije bio gonjen. Kao sto hrabri mladic izdrzava borbu i na udarce.8. i isti Bog. nije nista mogao uciniti. ili koliko hoce? On se naoruzava ne samo na Hriscane. 250. spoljasnje i unutrasnje borbe. treba da budemo njihovi podrazatelji.1. Tako su hodili i apostoli i proroci.kao senka .

on bi istrebio sve. koja su napisana mastilom. tj. Vidis li sedenje u blizini koje proizilazi iz ljubavi? Cuj i sledece. Njima su jos bile neobicne reci Gospodnje. On nije jednostavno dao nagradu.ciscenje gubavih.. On ih ne ostavlja ni preko vremena u vatri. I zasto bi bilo cudnovato da oni koji prilaze Gospodu i koji se prilepljuju uz Njega telesno primaju silu? Nekada su apostoli besedili i Duh Sveti je silazio na verujuce (Dap. behu Duh i sila. Oni su voleli Gospoda radi cuda koja je vrsio.44). 255. Grncar koji krcage stavlja u vatru odmereno zagreva pec. koji zna snagu ljudskih sasuda i koji u raznoj meri popusta protivnickoj sili da deluje! i) Podnoseci sve ovo strpljivo i ni u cemu ne ustupajuci neprijatelju. sinovi svetlosti i sluzenja Novome Zavetu u Duhu Svetome nicemu se ne uce od ljudi.9). da ce postati nova tvar. Oni koji istrajavaju u sluzenju i koji usrdno sve cine iz revnosti i ljubavi prema Bogu. sve dok On nije vaskrsao iz mrtvih i dok radi nas nije uzneo telo na nebo. kroz posebna utesna naravstvena stanja. Utoliko pre se javljala sila kad je Gospod izgovarao reci Mariji. tajno uce stvari koje ranije nisu znali. vremenom pristupaju poznanju same Istine zato sto se Gospod otkriva dusama njihovim i uci ih sazivotu sa Duhom Svetim. Marija je ostavila sve. upucivanja. Mariji. Postaje ocigledno da dusa prilazi savrsenstvu. Zbog toga oni ne treba da se osvedocuju samo iz Pisama. 115 . blagodat vec caruje nad svim udovima i pomislima. Zasto? Zato sto je to njegovo delo i njegova volja. niti krace od neophodnog vremena. ili Samarjanci. Onome koji je jednom poverovao u Njega. naime. koja ga je zavolela i koja je sedela pored Njegovih nogu. ta sila postaje neotudjivo nasledje. kako bi ti sve cisto bilo .. Sama Istina im se. I ona je. Najzad. dusa se sve vise cisti i otvara prostor snaznijim dejstvima blagodati Svetoga Duha. Te reci su usle u srce. koji ga sa ljubavlju posmatra a ne obicno. Gospod im je rekao: "Zasto se divite znamenjima? Ja cu vam dati veliko nasledje kakvo nema citav svet". kako bi jasnije zasijala rec Bozija.10. Onome koji ga ljubi. 251. Oni ne znadjahu da ce se duhovno preporoditi. Ovladavsi pasistem srca. Zbog toga. ili gresnici koja je raspustenom kosom otirala noge Gospodnje. ili kamile. I Marta je vremenom. postale dusa u dusi. 252. kako ne bi ostali nedopeceni i kako ne bi propali. kako ne bi popucali. On dodaje nebesku veru. Koliko od svojih udova ti Njemu prineses na dar. ili druge zivotinje.14. premda covek ne zna sta prima i u kojoj meri Bog obdaruje dusu. kad bi usilio vatru. vec samo od Boga. stupajuci sa njim u zajednicu. pazi na tezinu koju mogu poneti. Ovo okusanje je osvedocenje u dejstvenu silu Duha koja sluzi u srcu. 10. znajuci sta joj je darovao.6).42). ili razbojniku. Same reci. Tamo gde se obrete. i molitva. i um ljudski odmerava tezinu sa snagom teglece stoke. koji su sve ostavili i stalno prebivaju u molitvi. ili Zakheju.33. vaskrsavanje mrtvih. Jer.i delanje. koje je Gospod sa mirom izrekao Mariji. Sama Istina se javlja u dusama vernih i nebesni covek prilazi tvom coveku. vec iz tablica srca na kojima blagodat Bozija ispisuje zakone Duha i nebeske tajne. kroz vidjenja. otkriva i uci ih: Ja sam. Utoliko pre je tada Duh Sveti dolazio u jedinstvo sa njihovim dusama. duh u duhu. I Kornilije je od reci koje je cuo primio silu. Dusi onoga koji ljubi Isusa i pravo na Njega gleda. Gospod govori: Marija je dobri deo izabrala (Lk. toliko ce i On od Svojih udova prisajediniti dusi tvojoj. Jer. koji su do Krsta prebivali uz Gospoda.kad bi mu bilo dozvoljeno da napada koliko hoce. saglasno njihovom proizvoljenju. vec joj je darovao neku skrivenu silu od Svoje sustine. postali zitki i propali. zlato i srebro bi se istopili. Koliko tek [pazi] Bog. istina (Jn. Zlatar takodje priprema pogodnu vatru. Bog saopstava Svoju ljubav. koja se najzad projvaljuje kroz ozarenja uma. te covek postaje dvostruk. Bog hoce da uzvrati necim. Sama blagodat na njihovim srcima pise zakone Duha. Tada je na njih sisao Duh Utesitelj i stupio u jedinstvo sa njihovim dusama. premda nisu znali kako bozanstvena sila pociva i deluje u srcu. Sami apostoli. vidjahu velika znamenja . i bozanstvena sila je ispunila njeno srce. zbog usrdnosti sa kojom je sluzila. srce gospodari i caruje celim telesnim sastavom. Receno je: Okusite i vidite da je blag Gospod (Ps. da ce se sjediniti sa nebeskom dusom. A i sada oni koji ljube Gospoda. 254. dobila isti dar. i ljubav. 253. Jer. Najzad. sela pored nogu Gospodnjih i citavog dana blagosiljala Boga. u dusu svoju primila bozastvenu silu.

ispituje svakog coveka (1. sva blagost i dobrota. obukavsi se u carsko oruzje. Ponekad su oni veseli kao na carskoj veceri. Ponekad je takav po citav dan zauzet necim. Uzdignuvsi se ka savrsenstvu Duha. Onima koji su se udostojili da postanu ceda Bozija i da se rode odozgo od Duha Svetoga. stupivsi u jedinstvo i srastanje sa Duhom Utesiteljem. Kao sto je kamen u morskoj dubini sa svih strana okruzen vodom. ponekad kao da su pijani od pica. dusa sva postaje svetlost. neporocni i cisti. nabrojana raznovrsna upokojenja blagodacu se razlicito izrazavaju recima i u ljudima se neprestano desavaju. Da li se covek uvek nalazi u takvom stanju? Istina. uspokojavajuci je po volji Bozijoj. bezgranicno. pozajmicemo primere iz vidljivih naslada. nebesko. nosen i zarobljen tamosnjim. Tako raznovrsno u ljudima deluje blagodat. 14). koji u sebi imaju Hrista koji ih prosvecuje i uspokojava. divno. prolivajuci suze i placuci. Jer. ne moze nista znati niti suditi. ponekad kao besplotni andjeli. izlazi u borbu sa neprijateljima. na kakvom se stepenu nalazi. besprekornu i cistu privela Ocu nebeskom. Tada se njegov unutrasnji covek sa velikom sladoscu zanosi molitvenim stanjem. buduci nasicen i zarobljen pomislima na Bozanstveno. Da bismo delimicno pokazali kako blagodat dejstvuje u njihovim dusama. osecaju izuzetnu lakocu i krilatost. U taj cas covek se moli i govori: "O. oblace u nebeska oruzja Duha.Jer. 261. sva spokojstvo. 260. Ponekad lice na silnog vojvodu koji. Ima [ljudi] koji ulaze da preklone kolena [na molitvi] i srce im se ispunjava bozanstvenim dejstvom. nepromenjivo imajuci u sebi vrline sile Duha. gde se zaustavio. koje se ne moze izraziti jezikom i ustima. u njima svagda i u svemu sijaju plodovi Duha. Jedino onaj ko ima nebeskog Duha Bozijeg moze prepoznati sebi slicnog. zapaljeni duhovnom ljubavlju prema covecanstvu. kako bi je savrsenu. Prebivajuci u coveku. moleci se za celog Adama. tako da se njegov um u potpunosti odstranjuje. po napisanom.5). razveseljeni i opijeni Duhom. tako i ovi ljudi. i vezbajuci je mnogoobrazno.2. radujuci se neizrecivom radoscu i veseljem. ponekad lice na nevestu koja se uspokojava bozanstvenim pokojem u opstenju sa svojim zenikom.Kor. tu je um i sve pomisli duse i njeno ocekivanje. te im se dusa veseli sa Gospodom kao nevesta sa zenikom. tisini i miru.62. Ponekad u smirenoumlju duha toliko umanjuju sebe da se smatraju poslednjima i najmanjim od svih. duhovni [ljudi] se. 262. 259. sva oko. dok o njemu niko od ljudi. da bi se zatim na jedan cas posvetio molitvi. prebivajuci u duhovnoj sladosti. Ponekad. sva veselje. snazno se podvizavajuci da ih pobedi. ostajuci unutrasnje besprekorni. Jer. sva milosrdje. neshvatljivo. sva duh. kad bi mogli. potpuno se sastavsi sa Duhom. delujuci kao kvasac u coveku i uzrastajuci od mladih dana. po reci proroka Isaije: Kao sto se raduje zenik zbog neveste. kao sto govori apostol: "Duhovno duhovnim uporedjujuci". ponekad kao da placu i tuguju zbog roda ljudskog. 258. kao nesto jedno sa 116 . sva radost. postaju slicni Hristu. beskrajnom dubinom onoga veka. opet. ustaju na neprijatelje i sa njima vode borbu da bi ih pokorili pod svoje noge. Ponekad se dusa uspokojava u nekom velikom bezmolviju. savrseno se ocistivsi od strasti i u neizrecivom opstenju se spojivsi sa Duhom i sama postavsi duh. opijeni bozanstvenim duhovnim tajnama. kako bi obnovljeni Duhom mogli spolja proizvoditi plod zla? Naprotiv. Jer. kada bi moja dusa otisla zajedno sa molitvom". u neizrecivom pokoju i blazenstvu. i na mnoge nacine rukovodi dusu. Zbog toga blagodat i prodire u sve delove tela. svakog coveka stavili u srce. ne razlikujuci zlog od dobrog. 257. blagodat je neprestano prisutna i ukorenjena. tako da jedno dejstvo sledi za drugim. Ponekad ih Duh postojano drzi u neizrecivoj radosti. ona postaje kao nesto prirodno i neodvojivo. Takav. Ponekad ih Duh raspaljuje takvom radoscu i ljubavlju da bi. Za to vreme on zaboravlja na pomisli zemaljskog razuma. koji imaju svetski duh. nalazeci se jos u telu. Medjutim. na razlicite i raznovrsne nacine upravlja Duh i blagodat nevidljivo dejstvuje u njihovom srcu kroz duhovno spokojstvo. Ova nabrojana dejstva Duha umnozavaju se kod onih koji su blizi savrsenstvu. slicno njemu. Ponekad blagodacu Duha postaje mudra nekom neizrecivom razboritoscu i mudroscu i neobjasnjivim duhovnim poznanjem. 256. On za svakog zna iz kog izvora crpe rec. covek postaje kao jedan od [obicnih] ljudi. sto covecija usta ne mogu da izgovore. tako ce se Gospod obradovati zbog tebe (Is.

a ponekad se umanjuje i mrkne. posle krsnog znamenja. poverava ono sto ljudska priroda ne moze izreci. Pred njim se otvaraju vrata i on ulazi u mnoge obitelji. Ponekad on. Ipak. Zbog izobilne ljubavi i sladosti. buduci slobodan i cist. Ponekad covek za vreme molitve dostize do istupljenja. sebe smatraju slobodnim i savrsenim zbog blagodati i svetlosti koja izobiluje u njima. stojeci vec na jedanaestom stupnju. popevsi se na goru.njegovim bicem. on se ne bi saglasio ni da slusa. okusa i iskustveno poznaje onaj vek? Ja do sada nisam upoznao ni jednog [potpuno] savrsenog i slobodnog Hriscanina. povremeno blagodat snaznije plamti. premda je pregrada vec srusena i smrt pobedjena. koji kao da su uskisli zajedno sa jelejom. preobrazio svoje haljine. Tako do sada nisam video ni jednog slobodnog coveka. kako sama ustrojava na korist coveka. zbog cega bi covek. oni zbog svoje neopitnosti upadaju u obmanu. niti bilo kakvo drugo breme. da tako kazemo. do osecanja velike blagodatne sladosti . niti da se. ucinivsi ih munjezracnim. Ipak. 266. koji dolazi do tajni i otkrivenja. Unutrasnji covek na sve gleda cistim okom i raduje se zbog celog sveta. On zeli da u punoj meri uspostuje i zavoli i Jeline i Judejce. dolazi do savrsene mere. obucen u [slicne haljine]. usled neiskustva. Blagodat bi tada bila samo delimicno vidljiva. Ponekad se taj oganj razgara i raspaljuje snaznije. tako da je svetlost koja prebiva u coveku slabija. tesi i uspokajava coveka. prestajao da vlada sobom i za ovaj svet postajao kao lud i stranac. covek u to vreme dostize slobodu i savrsenu meru. cak i u onome koji se uspokojava u blagodati. potpuno progutan onom sladoscu i onim sagledavanjem. a ponekad slabije i tise. sto se ne moze izgovoriti ustima i jezikom. njemu se otvaraju nova vrata . Zbog toga mu se ne daje savrsena mera kako bi se postarao o bratiji i posluzio recju. vec bi samo sedeo u jednom cosku u zanosu i u nekoj opijenosti. kad mu se cini da stoji u crkvi pred zrtvenikom na kome se nalaze tri hleba. makar privremeno. 265. Jer. Zbog toga covek priznaje da jos nije savrsen i da jos nije potpuno slobodan od greha. premda u ponecemu jos ne potpuno i ne za svagda. otkrivala unutrasnju. tvrdo veruje u Sina Bozijeg kao u Oca. cudio i izumljivao. blagodat deluje tako da umiruje sve udove i srce. kao da neko pokriva i natkriljuje svetlost. Ko je. Ponekad on zaista postize tu meru i dostize savrsenstvo. ni Judejca. bogat blagodacu. te dusa zbog velike radosti postaje slicna nezlobivom detetu. nalazeci se na nizem stepenu savrsenstva. Zatim blagodat opet pocinje da deluje slabije i covek silazi na drugi stepen. I koliko ih on jedjase. pak. svagda goreci i svetleci. nekima se u svetlosti javljalo znamenje krsta i sjedinjavalo sa unutrasnjim covekom. najdublju i skrivenu svetlost.jos uvek u unutrasnjosti prebiva i greh. Svetilnik neprestano gori i svetli. I srazmerno obogacenju. Medjutim. Stoga se moze reci da je pregrada vec razrusena i razorena. posle stotine obitelji. kao carev sin. zarobljen i nosen. po obicaju. ni gresnika. razgorevajuci se od opijenosti ljubavlju Bozijom. kao sinu i nasledniku. dvanaest stupnjeva da bi dostigao savrsenstvo. shvatam zbog cega nema savrsenog coveka. vise ne bi mogao na sebe da primi domostroj reci [tj. Drugom prilikom je ta svetlost. Sada. Osim toga. medjutim. 117 . uvek danonocno stoji na visokoj meri.na primer. Ponekad se javljala neka svetla odezda kakve nema na zemlji u ovome veku i kakvu ne mogu da sacine ljudske ruke. kao sto je Gospod. on ulazi u drugu stotinu i bogati se. a u drugo vreme svoj sjaj odaje stedljivo. ni svetovnjaka. jedno vreme se ova svetlost razbuktava i sija blistavije. neka primracna sila pociva na [coveku] i lagano ga pokriva. Medjutim. taj koji. Jer. Takvi ljudi. A posto sam povremeno i sam delimicno dolazio do takve mere. Covek kome su pokazana ona cuda i koji ih je na opitu poznao. Covek treba da prodje. Covek [tada] vise ne osudjuje ni Jelina. ni za sutrasnji dan. Na delu se desava sledece: slicno gustoj magli. 264. a ponekad se umanjuje i povlaci. i usled skrivenih tajni. javivsi se u srcu. Naprotiv. Po meri njegovog ulazenja. pobrine za sebe. postaje cist i slobodan od greha. Drugi. ovaj svetilnik je ponekad jasniji. 263. tako se i covek. kasnije se blagodat umanjuje i silazi pokrivalo suprotne sile. toliko oni narastahu i podizahu se. na korist samom coveku. [izvlaceci pogresan zakljucak] iz dejstva blagodati u njima. ona svoja dejstva menja kako joj je ugodno. njemu se pokazuju nova cuda. Njemu se. Reci nam na kome si ti stepenu. Kad bi sa njim uvek bilo tako. da poucava].

kao. Pod krilima heruvima prorok vide nesto kao ruku coveciju koja ih podrzavase i nosase. Ta kolesnica je nosila Vladiku koji je sedeo. druga orla.8). um i sposobnost ljubavi (tj. sile) duse. U njoj nema ni jednog dela bez duhovnih ociju svetlosti. i sve u potpunosti blista svetloscu. ni veceg ni manjeg . sva postaje oko. na njima pociva Bog. I zivotinje idjahu napred. upravlja uzdama duha. vec je Bog. Video je on na polju heruvimsku kolesnicu. kao sto svako moze da vidi zvezde na nebu i da im se divi. Onaj koji sedi na kolesnici i na prestolu sveocitih zivotinja. nego odasvud ima lice zato sto je na nju sisla i na njoj prebiva neizreciva krasota slave Hristove Svetlosti. sve jeste svetlost. kao sto ju je pripremio. sva lice. premda ne moze da sazna i obuhvati broj svetih.oko. tj. sva slava. i koja se udostojila da postane staniste i presto Boziji. Kao sto duhovne zivotinje nisu hodile po svojoj volji. savest. sva postaje svetlost.1. koji je i nosi. Jer. one mogu da se objasne i kao nebeska Crkva svetih. (uostalom). Ona je u potpunosti postala svetlost i duh. Pleca su im bila ispunjena ocima. predstavljalo praobraz neceg tajanstvenog i bozanskog. Cetiri zivotinje koje su nosile kolesnicu simvolizuju vladalacke pomisli (tj. tj. tako i u dusi postoje carske pomisli. One upravljaju dusevnom kolesnicom. ali niko ne moze da sazna njihov broj . lav nad divljim zverinjem. Prema tome. Kao sto prorok govori da je visina zivotinja bila ogromna. On ga je opisao kao javljanje ispunjeno neizrecivim tajnama. sva . te nema nikakvu zadnju stranu. Istinito i nesumnjivo je bilo ono sto je prorok video u zanosu.DOBROTOLjUBLjE SVETI MAKARIJE VELIKI POUKE SVETOG MAKARIJA o hriscanskom zivotu. kao sto nema ni jedan poslednji ili nedovoljni deo. 269. nema nicega mracnog. Svaka je imala krila tako da je bilo nemoguce odrediti sta je prednja a sta zadnja strana. a covek nad svom tvari. Medjutim. ili u svakoj dusi koja je postala Njegov presto i staniste. sva . VISI STEPEN HRISCANSKOG SAVRSENSTVA 267. i u tocku je bio duh. i njegovo podnozje je bilo safirno. ni visinu. ukazujuci put Duhom Svojim. sama svetlost ognja celovita i nema u njoj ni prvog ni poslednjeg. Prorok je video nesto kao lik covekov. i nije bilo mesta gde nije bilo ociju. da su bile prepune ociju. prilikom dolaska Hristovog. Svaka zivotinja je imala po tri tocka. i vodi.lice.tako i dusa koja je savrseno obasjana neizrecivom krasotom slave svetlosti od lica Hristovog. sva duh. sva svetlost. Dusa koju je Duh pripremio sebi za staniste i obitelj. treca teleta i cetvrta coveka. osecanje). tako i ovde On sam upravlja i vodi. koju je udostojio pricesca Svojom svetloscu i obasjao krasotom neizrecive slave Svoje. izabrane iz njegovih beseda 7. neku tajnu sakrivenu od pokolenja i javljenu u poslednja vremena. Sam Hristos je nosi i vodi. 268. i kao sto je oganj. ustrojio i duhovnom lepotom ukrasio Hristos. Prorok Jezekilj saopstava o bozanstvenom i slavnom javljanju i vidjenju kome je bio svedok. jer to pripada jedinome Bogu. Svaka je imala po jedno lice: jedna lava. i prsa takodje. ma gde On hocase. kao tocak u tocku. koja je savrseno stupila u opstenje sa Duhom Svetim. tj. i podrzava i pridrzava. 118 . da niko nije mogao da obuhvati broj ociju. vec se sastoji iz jednakih delova. vo nad krotkim zivotinjama. Prorok je sagledavao tajnu duse koja ima da primi Gospoda svoga i da postane presto Njegove slave. vec gde je hteo i znao Onaj ko je na njima sedeo i upravljao. krmaneci kako sam zna. Kao sto orao caruje nad pticama. zato sto o tome nije dato poznanje. Na drugi nacin. receno je da je ruka covecija bila ispod heruvima (Jez. volja.putuje i nosen je sedeci na njoj. Kao sto je sunce sa svih strana isto. sva se ispunila ocima.tako i u nebesku Crkvu svetih moze da udje i da se u njoj nasladjuje svako ko zeli da se podvizava. koja je postala oko i svetlost . cetiri duhovne zivotinje. dusa ne moze po svojoj volji da se uzdigne na nebo. vidjenje je ukazivalo na nesto drugo.

Nacinivsi ih svetloscu. svi su priznavali da su oni postavljeni za cara: pomazani David se odmah podvrgao gonjenju i nevoljama. posluzili kao svetlost za verne. pak. koji primaju pecat onog netruleznog Carstva i vecne sile. mir.22-23). postaju Hriscani po blagodati. istrajete i ne skrenete. O. kako bi bili carevi i proroci nebeskih tajni. Bog je ljubav. Gospod ih oblaci u odecu Carstva neizrecive svetlosti. i po Njegovoj volji prelazi ka zemaljskim predelima. vec uz veliki trud. u odecu vere. gde joj On pokazuje otkrivenja i tajne. Gospod im je rekao: "Ukoliko vi. da bi kroz sedam godina postao car). 272. sve ce telo tvoje svetlo biti. dok se dusa jos ovde proslavlja.Isusa Hrista. pomracite. blagog. njih vezuju. u svetlosti i slavi. udostojavaju se da dodju do mere savrsenstva. Ako je. 274. tj. i bogovi. ljudi ne dolaze odjednom u tu meru. 270. i ulazeci u Njegov dvorac. Tako da se svetli svetlost vasa pred ljudima (Mt. kad mu je ugodno. njima nije cudno sto ce carevati sa Hristom? Zbog cega? Zato sto su jos u telu imali osecaj one sladosti i dejstvo one sile. imalo silu da su pomazani bespogovorno dobijali dostojanstvo (jer. dakle. 6.odbacivsi telo. svagda prebiva sa Duhom Svetim. Tako su i apostoli postavljeni da budu oci i svetlost celom svetu. nevolju i veliki podvig. I jos: Svetiljka telu je oko. radost. Pri kraju sveta. usmerava da mislju stremi na nebo. ako je cisto. Oni koji su sa sebe svukli starog i zemnog coveka. sve telo se nadje u tami. oni se zalogom koji su primili ovde vec uveravaju o vencu i Carstvu. i gospoda. radosti. ljubavi. tako da. iako jos nisu obreli savrseno nasledje koje im je pripremljeno u onom veku. Zapovedajuci. raspinju. 271. i sa kojih je Hristos svukao odecu carstva tame. mira. koji svagda prebiva u slavi sa desne strane Oca. On im naredjuje da se preko njih prosveti svet: Niti se uzize svetiljka i mece pod sud nego na svecnjak. blagost. prosvetivsi im srca nebeskom svetloscu Duha kojom su sami bili prosveceni. nebeskim i duhovnim jelejem radovanja. ne gledajuci nista drugo osim Hrista. blagosti i u sva ostala bozanska i zivotvorna ruha svetlosti. kao sto telo Gospodnje. gde su andjeli i duhovi svetih. jedinog i istinitog Vodica! Na isti nacin ce se tela proslaviti pri vaskrsenju. oko tvoje bude zdravo. dakle. Kada. Tako i oni koji su jos ovde zahvaceni i zarobljeni za onaj vek. jos dok zivimo na zemlji. uvek jasno vidi sunce. imajuci smelost pred Svedrziteljem. tako i sada duhovni ljudi. obaraju. svetlost koja je u tebi tama. postavsi svetlost. 5. drveta zivota . Kao sto je (u vreme) proroka najvecu cast imalo pomazanje. koji ste svetlost svetu. I novi covek postaje sve to po blagodati. sa svetom?" Tako su apostoli. vec postaju tajnici nebeskog Cara. odvode u zarobljenistvo. Kao sto vidljivo oko. Oni su i sinovi. gledaju sve tamosnje lepote i divote. Carstva i usinovljenja. 119 . te svetli svima koji su u kuci. Imajuci obilje i smelost Duha. sta ce tek biti sa tamom. sve ce telo tvoje tamno biti. Jer mi. zivota i neizrecivog pokoja. kada ovog svoda bude nestalo. citavo telo sveta ce se prosvetiti. kolika je tek tama (Mt. sjedinjujuci se sa Duhom. Ako li oko tvoje kvarno bude. prebivajuci sa Gospodom dan i noc. I opet. Udostojivsi se da dodju do mere savrsenstva i da postanu bliski Caru. savrseni Hriscani se svagda posvecuju na dar Krstu Hristovom. Kad su one zdrave. Sam Gospod je apostolima rekao da duse pravednika postaju svetlost: Vi ste svetlost svetu (Mt. stoga sto su pomazanici postajali proroci i carevi. 273. iako se jos nalaze u ovom svetu. ona hodi u telu i u pomislima.14). vec ga prenosite na sve koji zele. Kad je pomazanje jelejem koji dobijamo od zemaljskog rastinja. posvecuju na dar. koji ste svetlost sveta. Oci su svetlost telu. milosrdja. koji se pomazuju nebeskim pomazanjem. oblace se u novog i nebeskog coveka Isusa Hrista. sta tek [da kazemo] za one ciji se um i unutarnji covek pomazuju osvecujucim i radostotvornim. samog Duha Svetog i Utesitelja (shvati da Utesitelj i tesi i ispunjava radoscu one koji su u nevoljama).15-16). Ipak. nade. Oni koji se pomazuju jelejem nebeskog rastinja. milosrdje. zalog Duha. prevashodnog li. nesto padne u oci i one se pomrace. imamo svoj zivot na nebesima kao stanovnici i zitelji onoga sveta po umu i po unutarnjem coveku. To znaci: ne skrivajte dar koji ste primili od mene.5. pravednici ce vec ziveti u Carstvu. sve telo je osvetljeno. tj. Jer. tako i um koji se savrseno ocistio uvek vidi slavu svetlosti Hristove. od vidljivog drveca. Ako. sjedinivsi se sa Bozanstvom. A ukoliko se vi.

unutra ostaju ispunjeni (silom) Bozanstva i ne trpe nikakvu stetu. dusa. To je istinska i svetla subota. okrece se ka svim duhovnim vrlinama i stice neizmernu i neiscrpnu ljubav ka Gospodu za kojim zudi. ovi darovi samo privode ka savrsenstvu. Njen razum vec neprestano prebiva u blagodati Gospodnjoj. Ko. Kao sto je Gospod ostavio svako nacalstvo i vlast. koju Gospod dariva dusi. Jer. ushodeci do treceg neba. Mnogi od bratije su dostizali do ovoga stepena. premda se iskusavaju spolja. Gospod ga vodi kroz borbu. Oni koji su ih dostigli. premda se [nalaze] u svetlosti. 279. Misao i um cak i pomracenih 120 .. medjutim. koja se udostojila da se izbavi od sramnih i necistih pomisli. Tako i Hriscani. One se isprazuju od svakog bezakonja. u nebeskom gradu svetih . bremenitih i necistih pomisli. Medjutim. ako jezike. ljubi je. oni su unutra ogradjeni silom Gospodnjom i ne uznemiravaju se.28). cas se nalazi u smucenju. subotuju istinsku. Zbog toga i mi molimo Boga da nam da da udjemo u taj pocinak. [najzad] padali. dusa se ranjava bozanstvenom ljubavlju. Jer. On je njen obraz polozio gore. obukavsi se u telo. pak. dostize do savrsene ljubavi. Jer. pristupio je savrsenoj ljubavi Hristovoj i punoci Bozanstva. koja je prazna i cista od satanskih pomisli. cas se u spokojstvu moli. naime. tako i oci dostojne i verne duse. I ukoliko se ne ogradi. posto nisu dospeli do savrsene ljubavi. i dusa nasledje Gospoda.. i ako predam telo svoje da se sazeze. Duse koje se pokoravaju i prilaze. 280.. 278.13. ipak su jos mladenci. vec postaje suzanj i zarobljenik blagodati. pak.14).. a On je nju prihvatio kao nasledje na zemlji. Onaj koji u nebeskom gradu sedi na prestolu Velicanstva na visinama sav prebiva sa dusom u njenom telu. Ako im i dolazi borba spolja. ali su im duse bile svezane lukavstvom i porocima. Ova. Tamo. Dusa je Njega nasledila na nebesima.275.1-3). jos uvek [nije slobodan] od straha. postepeno priblizava savrsenoj meri ljubavi.. otkrivenja i prorostva. Gospod coveka priziva na pokoj govoreci: Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni i ja cu vas odmoriti (Mt. Svako treba da zna da postoje oci koje su jos dublje od ovih ociju. sticali darove isceljenja. Onaj. a ljubavi nemam. I kao sto ove oci vide culno. Ko se. jedno jedinstvo. ostajuci ispraznjena i slobodna od svih mracnih dela. najsladjeg i mnogozeljenog Zenika . lukavih i sujetnih pomisli. Ko je dospeo do takve mere. istinska subota jeste istinski pokoj duse. prilepljujuci se uz Gospoda i sluzeci mu. jos unutra vodi borbu. u prvobitnoj suboti. On joj sluzi u gradu tela. Unutra kao da se pojavljuju dva lica . subotuje istinsku subotu. Jer. tako je ugodno Gospodu. cas se nalazi u nevolji i borbi. ko nije takav. nista mi ne koristi (1. prosvecene bozanskom svetloscu. dok je sopstveni Obraz neizrecive svetlosti Svoga Bozanstva polozio u njenom telu. praznuju duhovni praznik neizrecive radosti i veselja. pocivajuci u vecnom Gospodnjem pokoju i radosti. tako se i Hriscani oblace u Duha Svetog i borave u spokojstvu. jedan razum. Cas se uspokojava u molitvi.3.. [ljudi] su pocivali telesno. i sluh koji je jos dublji od ovog sluha. Bog ukazuje milost dusi koja se prilepljuje uz Njega. spokojstvo i borba. ugodnu i svetu subotu. andjeoske govorim. Bog je naredio da svi u subotu pocivaju i da niko ne radi.Kor. a [njen um] u potpunosti zivi u nebeskom Jerusalimu. Telo duse ostaje na zemlji. 281. ako ih i napada satana. vide i prepoznaju istinskog Prijatelja. na njih se podizala borba i oni su. Blazen je onaj ko udje u ovaj pocinak. cistim srcem vrse cisto i bogougodno sluzenje. Da li je on ista naskodio Gospodu kada ga je cetrdeset dana iskusavao u pustinji i kada je spolja prilazio Njegovom telu? U tom telu je bio Bog. i prepoznaju lice prijatelja ili voljenoga. Misleno gledajuci zeljenu i jedino neizrecivu lepotu. da se ispraznimo od sramnih. buduci da mu preti borba i pad.svetlost i tama.u Jerusalimu. cim se dusa ozari Duhom kome se klanjamo. prilazi joj i sam se prilepljuje uz nju. pak. ali jos nije postao njen suzanj. postavsi nemarni. Dokje covek jos mladenac. i pociva istinskim pokojem. To je bio obraz i senka istinske subote. 277. U senci Zakona koji je dat preko Mojsija. Ne cujes li sta govori Pavle? Ako imam sve darove. koja je sveza savrsenstva (Kol. a ona Njemu sluzi u nebeskom gradu. On uspokojava od tih teskih. 276. Tada dusa i Gospod postaju jedan duh. 11.Gospoda. Gospod postaje nasledje duse. te da dodjemo do mogucnosti da mu sluzimo cistim srcem i da praznujemo praznik Duha Svetog. oborice ga satana. Jer.

utoliko pre ce biti zadrzana u njihovoj vlasti odlazeci iz sveta. Po izlasku duse iz tela. a misao im sa druge strane boravi sa ljubljenim ili sa ljubljenom. stekli su veliko bogatstvo".gresnika mogu biti veoma daleko od tela. tj. i u visinu sve vidljive i nevidljive tvari. ako im se dusa potcinjavala i povinovala kao robinja u ovom zivotu i nalazeci se u ovom veku. Dosavsi kuci. i sebe posmatra kao da tamo zivi. govore: "Nasa braca koji su na zemlji. predstavi sebi sledece: pored svetih slugu Bozijih jos sada prebivaju andjeli. takvi po svom odlasku sa velikom radoscu uzlaze ka gornjima. vrtove i svetlu i skupocenu odecu. i koja je potpuno izbavljena od bescasnih strasti. diveci se. izabrane iz njegovih beseda 8. duhovi svetih andjela prepoznaju one koji sebi sticu nebesko bogatstvo i. istinski ce ziveti u vekove i nece umreti. To govori i apostol: Da biste. Istinska smrt je unutrasnja. duse im prihvataju andjelski cinovi i [odvode] u svoju oblast. Zbog toga smrt Hriscana nazivamo snom i usnucem. Jer. Njom umire unutrasnji covek. Razmatraj neispitljive tajne duse sa koje Gospod skida tamu koja je obuzela i otkriva joj se sam. Cak ako se tela takvih privremeno i raspadnu. Imajuci Gospoda sa sobom. i u dubinu. i ona se ne vidi. Trgovac koji je u tudjini mnogo puta uvecao svoju imovinu obavestava svoje domace da mu kupe kuce. da biste se ispunili svakom punotom Bozijom (Ef. 285. i poznati ljubav Hristovu koja prevazilazi svaki razum. i dubina i visina. Ona svecelo sluzi Gospodu duhom. u srcu. Oni koji su sa Gospodom primaju ih. Ako je dusa gresnika tako laka i brzopokretna. pripremivsi im obitelji. prilazi gomila demona. privodeci ih Gospodu. ukoliko je kriva zbog grehova. desava se neka velika tajna. on donosi veliko bogatstvo i njegovi domaci i srodnici ga docekuju sa velikom radoscu. cije su umne oci prosvecene nebeskom svetloscu. opet ce vaskrsnuti u slavi zato sto su osvecena. BUDUCI ZIVOT 283. vrtove i raznu odecu. i ako za njen um nema smetnji da se nalazi na udaljenim mestima. ko je presao iz skrivene smrti u skriveni zivot.. Kada odlaze od tela. 286. postavsi cista po blagodati. i u duzinu. << prethodna [ sadrzaj ] sledeca >> DOBROTOLjUBLjE SVETI MAKARIJE VELIKI POUKE SVETOG MAKARIJA o hriscanskom zivotu. te je uzimaju i vode u svoju oblast.18). ti treba da se samo protivis i da 121 . Ona se toliko rasprostire mislju da biva svagde gde hoce i kada hoce. Prema tome. rdjavi andjeli i tamne sile. 282. Jer. A sto se tice blagog udela. sluzeci Hristu. 284. a svecelo i telom. kako siri i rasprostire misli njenog uma i u sirinu. mogli razumeti sa svima svetima sta je sirina i duzina. u cisti vek.3. kako je tek sa dusom sa koje je spalo pokrivalo tame silom Duha Svetog. [Nebeski] gradjani. i sveti duhovi ih okruzuju i cuvaju. mogu da imaju silu da u jednom trenu vremena prolaze velika prostranstva. Slicno biva na duhovnom [polju]. Kada te spopadne borba. Cesto im je telo prostrto na zemlji. I niko ne treba da se cudi zbog toga. da prohode udaljene zemlje. Gde ce se naci covek koji se predstavi iz sveta dok se jos nalazi u borbi i dok u njemu jos deluju i greh i blagodat? On ce se naci tamo gde je bio cilj njegovog uma i gde mu je bilo omiljeno mesto..

oni koji su zaista Hriscani. Bog od coveka ocekuje delatnost.12. 288. iz unutrasnjih nedara zemlje nice poljsko cvece. najzad rodi. ne zavisi od tebe da li ce nastupiti borba. 11) i da bi zivot progutao ono stoje smrtno (2. kad ih zagreje nevidljiva sila sunca i vetra. kao sto je sam obecao: Gde sam ja onde ce i sluga moj biti (Jn. I odmah ce prijatelji i srodnici sa veselim licem uzeti dete u svoje narucje. imaju onu nerukotvorenu kucu.5. U njemu ce silom Sunca pravde iznutra zasijati slava Svetoga Duha. Prema tome. koja pokriva i oblaci tela svetih. Jer. u tami i. ali zavisi da li ces mrzeti. zemlju i sunce. Videci tvoj um koji se podvizava i da ga volis iz sve duse. Ovaj mesec je.2). ukoliko ne budemo liseni opstenja i sjedinjenja sa Svetim Duhom. Jer. samo ako ti imas ljubav prema Njemu. brzo ce ga savladati neprijatelj. Zbog toga se postarajmo da verom i vrlinskim zivotom jos ovde steknemo onu odecu. mladenac ce ugledati tvar koju nikada nije video nebo. Medjutim. I ako se. zato sto imaju nebesku. Bogu je lako da sve ucini u trenu. I drva posle zime.29). osim ako se obucemo da ne bismo bili nagi (2. cvrsto se nadaju i raduju sto. u kome verna dusa jedino i moze da se uspokoji. Sve bogoljubive duse. 290. preci u drugu.12. 287. kao i netruleznu slavu koja ce u dan veskrsenja sagraditi i proslaviti kucu tela. On donosi radost citavoj tvari. cvetove i plodove. svi istinski Hriscani imaju prvi mesec Ksantikos.14. zato sto je dusa udostojena da ima opstenje sa Bozanstvom. vreme vaskrsenja. 5. Kao sto ubiraci poreza sede u uskim prolazima i zaustavljaju i ispituju prolaznike.oslabi. Ukoliko. da bi se zivot Isusov javio u smrtnom telu nasem (2.4). onaj koji je podigao Hristovo oruzje da bi se hrabro borio . Oni ce zajedno sa onima koji su zbog vrlinskog zivota stekli upokojenje otici Gospodu. slicno krinovima o kojima je Gospod rekao: Ni Solomon u svoj slavi svojoj se ne odenu kao jedan od njih (Mt. Jer. Ta kuca je sila Duha koja obitava u njima. tako i demoni posmatraju i zadrzavaju duse. oni koji se jos nalaze u telu trudom i velikim usiljem mogu da steknu blagodat od Gospoda. ona ista koju su oni imali sakrivenu u unutrasnjosti. i primiti te u Svoje narucje i svetlost. 291. tj. dasi da zbog neke nepravilnosti dete umre u utrobi. da tako kazemo. izlazeci iz ovog tela.3). po razresenju od tela. u svoje vreme ce ga pokazati otkriveno. vaskrsnuce i nasa smrtna tela Duhom koji zivi u nama.Kor. 26). tj.4. Ukoliko se nisu potpuno ocistile. i kako onoga dana ne bismo bili liseni onoga sto proslavlja nase telo. nece imati gde da obitava nasa dusa. necistoti. jos strasniju tamu i pogibao. vec ih vazdusni demoni odvode nanize. Svacije telo ce u onaj dan biti proslavljeno saglasno meri svog pricesca Duhom Svetim kroz veru i ljubav. Zena koja je zacela u sebi. U isto vreme. andjeli i sve gornje sile primile sa veselim licima. Oni ce u beskonacne vekove carevati sa Ocem i Sinom i Svetim Duhom. gresnici ga drze u tamnom i strasnom mestu zbog greha koji zivi u njima. Svako treba da se podvizava i da se postara da napredovanjem u svim vrlinama stekne onu kucu i da veruje da se ona ovde stice. Sve ovo sluzi kao uzor. on je za Hriscane prvi mesec Ksantikos.Kor. on oblaci u odecu obnazena drva. najzad. nosi mladenca. tj. kako se ne bismo obreli nagi telom. koji se jos naziva aprilom. Oni se ne boje ako se razori telesna kuca. da bi ih. duhovnu kucu.mrzis. on donosi radost svim zivotinjama. Po razresenju od tela. Isto primeni i na duhovno. ako se razori nasa telesna kuca. kao sto govori apostol: Onaj koji vaskrse Gospoda Isusa. odgovarajuci lekari ce pribeci ostrom orudju i ono ce iz smrti preci u smrt . on medju njima siri veselje. Ukoliko se ograde i sacuvaju seme. Njime se pokriva zemlja i trava. pak. obraz i podobije Hricsanina na dan vaskrsenja. On ce te u jednom trenu izvaditi iz celjusti tame i brzo postaviti u Svoje Carstvo. koji i jeste dan vaskrsenja. kao neko odelo proizvode i iz sebe iznedravaju lisce. niti mogu da predstanu svom Vladiki. Otvarajuci zemlju. tada ce se obelodaniti na telu ono sto sada dusa ima u sebi. u koje ce se njihova tela proslaviti neizrecivom svetloscu kojaje sada 122 .iz tame u tamu. on ce iz tame.Kor. u svoje vreme. prvi od meseci u godini (Izl. Tada ce se van tela otkriti i javiti ono sto je dusa ovde sabrala u svoju unutrasnju riznicu. Gospod ce u jednom trenu udaljiti smrt od tvoje duse. koja ga je dotle okruzavala. Ukoliko se.6. pak. kaze se. Primivsi u sebe bozansko seme. duse pri izlasku iz tela nemaju ulaz u nebeske obitelji. sada i uvek i u vekove vekove! 289. pak.

da se marljivo upraznjava u svim vrlinama. naime: Jer i Onaj koji osvecuje i oni koji se osvecuju svi su od jednoga (Jev. po pisanome. Ljudskoj nemoci i ljudskom razumu to izgleda nemoguce. poznajem svoje. Zbog toga se najpre postarajmo da na sebi imamo znak i pecat Gospodnji.14). te sve postaje blistavo. Isus je Car i Bog. sve ce se pogruziti i preobraziti u svetlost i oganj. Pisano je. ocistivsi se od skverni poroka. za njih postati lepota svetlosti i nebeska krasota. Njegovi ce cuti Njegov glas i poci za Njim. Jer. [Tamo postoji] samo .koja je mnogorazlicna: kosa. ni Pavla. te da one koji imaju Njegovo znamenje. sve koji su pocinuli od veka.27). Petar ostaje Petar. pecat Duha.naime. starosti. pokrov i vecni zivot.kruska. veselje. buduci da tada vec ne bi ostala ranija priroda. Tamo je medju njima Gospod koji se naziva Spasiteljem zato sto spasava zarobljenje. zile. 295. vec ne bi bilo ni Petra. na poziv Pastira . proslavljeni bozanstvenom svetloscu. i: I slavu koju si mi dao ja sam dao njima (Jn. i Pavle . kosti. stvorio neku novu prirodu. a drugi .pastva ispunjena svetloscu.2. Tada ce se njihova tela zbog dobrih dela obuci u bozanstvenu slavu.dobrocinstvo. Tada ce ih On sabrati iz svih naroda. radost. jabuka. Jer. Svet ce se podeliti na dva dela. Tako ce se i ljudi izmeniti pri vaskrsenju. verujuci i moleci Gospoda da njegov unutrasnji covek jos ovde postane ucesnik one slave i da dusa stekne opstenje u onoj svetosti Duha. koji se naziva Lekarem zato sto daje nebesko Carstvo. izliti napolje. svako od nas treba da se podvizava i da se trudi. i uzneseni na nebesa u sretenje Gospodu u vazduhu. kada Bog bude vrsio razdeobu. hrana. Tako se proslavljaju i tela svetih i postaju blistava. ni savrseni nisu izuzeti od briga usled slobode i jos imaju strah. a satana . koja se nalazi u svetima. a Filip . da ima cime da ga ozivi i na vekove upokoji u nebeskom Carstvu. pri vaskrsenju imala u sta da obuce nago telo i da pokrije njegovu sramotu.21. kojeg su se jos ovde udostojili. satane i borbe.Sol.18). i vrt i svo drvece i lisce se menjaju i sticu novu prirodu. premda se nece razloziti. jer ce za vreme Suda. Da li ce pri vaskrsenju svi udovi biti vaskrsnuti? Bogu nista nije nemoguce. Sve dok prebivaju u telu. tako da oni koji odlaze u geenu ne bi osecali kaznu. koje u izvesnoj meri gospodare nad covekom. Sve ce postati blistavo. i njihovi udovi ce postati sveti i svetlozarni. tako ce se onoga dana unutarnja sila Hristova.10. tj. i koja nije slicna za zemljom. uzevsi prah i zemlju.11). Medjutim. zasijace i pokazace se tada i tela ce se obuci slavom.pokoj.mucitelj i zli knez. kao i Pastir Svoje stado. carujuci sa Njim u beskonacne vekove vekova. niti oni koji odlaze u Carstvo . Takvo je i Njegovo obecanje. 292. Zbog toga. Jer. Ono sto smo ovde stekli u svojim dusama. mir. Na taj nacin. kako bi. tada ce Duh Bozanstva. telesnu prirodu . truda. On govori: Ovce moje slusaju glas moj (Jn. Jedan deo ce biti tamno stado. i kao sto igla koja se baci u oganj menja boju i sama postaje oganj. iako se priroda gvozdja ne unistava. Jednom recju. Svako ostaje u svojoj prirodi i sustini i kad se ispuni Duhom. svagda cemo s Gospodom biti (1. po Svetim Pismima. Jer.Pavle. pice. dusa postaje slobodna od skorbi i iskusenja zato sto vise nema briga. 296. kada budu bila sabrana sva kolena zemaljska. silom Duha koji ce tada biti njihova odeca. vec u svemu i svagde Bog.Filip. tako ce pri vaskrsenju svi udovi biti vaskrsnuti po pisanome: Ni dlaka s glave vase nece propasti (Lk. kako inace neki tvrde.17. Kao sto se unutarnja slava razlila i zasijala na telu Hristovom. zbog cega se iskusenja i popustaju na njih. mir i spasenje. postavi sa Svoje desne strane. Kad bi tvrdio da se priroda razlaze. nevolja. koje ide u vecni oganj. 294.22). radovanje. i sto isceljuje dusevne strasti. bozanstveno lekarstvo. Predstavi sebi vrt u kome se nalazi svakovrsno plodno drvece . i moje mene poznaju (Jn. 293. Kao sto je Bog. koza.svi koji na sebi budu imali znak prepoznati svog pastira. oni se jos ovde svojim umom pricescuju Hristovim bicem i prirodom. Tek kad udje u grad svetih. ceo Adam. 123 . Oni ce biti ispunjeni duhovnom slavom koju su jos ovde imali u dusama.10.4.u njima jos sakrivena . nazivajuci ih Svojima. da ih podeli na dva dela.17). niti ce postati oganj. Telo Gospodnje se na gori proslavilo i preobrazilo bozanstvenom slavom i beskonacnom svetloscu. Hristos treba da dodje sa nebesa i da vaskrsne sva plemena Adamova. vinova loza sa plodovima i liscem. na njihova tela. koja se uzvodi ka nebeskom nasledju. tj.

Po obicaju otaca koji su bezmolstvovali u Skitu. drugi preljubocinci. Koliko je sada svetskih ljudi koji su predani pozoristu i ostalom bescascu? I koliko je jos onih koji se mole i boje Boga? Bog gleda i na jedne i na druge. pustaju na slobodu robove. koja se obicno naziva Skit. a drugima kaznu. oni vrse iz straha Bozijeg. Prepodobni Isaija je bio krajnje smiren. Neki [ljudi] prodaju imanje. [s obzirom] da postoje i oni koji ne znaju sta istu. dok o poslednjem u Starecniku postoji dusekorisna prica. Kao pravedni Sudija. i nisu svi . nedaleko od Aleksandrije. Mesto njegovih podviga bio je nizi Egipat.19).). To se vidi iz krotkog odgovora uceniku Jeliseju. Zna se samo da je bio sin siromasnih i skromnih roditelja. sa kojima je on vodio razgovore ne samo usmeno. avi Nitrijskom. U svetu jedni su ubice. a poneki svoje imanje razdaju nistima. koji je. Nije poznato u kom uzrastu je on izabrao borbu monaskog zivota. i onima koji cine dobro pruza pokoj i nagradu. Postoji izobilna mera. i svagde u potpunosti prebiva u tvari. Gospod gleda i na jedne i na druge. tako i Bozanstvo obuhvata sve stvari .sinovi. a dole pokrece noge. medjutim. Osim ta dva ucenika. i kao pravedni Sudija jednima priprema pokoj. kao savremenik ave Makarija Velikog.30. on je postao pisac mnogih prekrasnih slova. 124 . ali se ne staraju da u ovom svetu prime Duha? Zar oni zbog takvog zivota nece uci u Carstvo nebesko? Ta stvar je tanana za rasudjivanje. koji ga je za vreme svog iskusenja nazvao covekom niskog porekla. Kao sto se dusa nalazi u svim udovima. govorimo da postoji mnogo stupnjeva. Mi. i da nema stupnjeva.297. kao i iz njegovih 14 beseda . carevi i naslednici. postoji i skromna mera. i njegovim spisima Prepodobni otac nas Isaija Otselnik ziveo je u drugoj polovini cetvrtog veka posle Hrista (upokojio se 370). rekao: Neka budu nema lazljiva usta. gde su monasi provodili sagledateljni zivot u dubokom cutanju. Rdjavo. braneci prepodobnog od Jelisejevih uvreda. Za prvog je on napisao dusekorisnu besedu (26. Ono sto cine. gordost i uvredu (Ps. Bog svakoga nagradjuje po meri vere.i nebeske. i oni koji poste. Danonocno se poucavajuci u Svetom Pismu i pocrpevsi obilne struje duhovne mudrosti iz tog spasonosnog izvora. s tim sto gore dejstvuje. koji ga je u vreme iskusenja vredjao i grdio. premda je po svojoj neizmerivosti i neobuhvatnosti i izvan tvari. U samoj geeni i kaznjavanju postoje trovaci i razbojnici. Samo Bozanstvo pazi na ljude i u svemu premudro vodi racuna. u mozgu. Prepodobni Isaija je mnoge monahe rukovodio svojim savetima. Oni su mu rado ukazivali savrseno poslusanje. kao sto se to vidi iz njegovog placa i uvreda koje mu je upucivao njegov ucenik Jelisej. neki smatraju da je jedno i Carstvo i geena. nego i pismeno. razlika i mera u jednom i istom Carstvu i u jednoj i istoj geeni. i one koje su nize od bezdana. 298. Jer.Delatnost placa. a i u samoj svetlosti i slavi postoji razlika. i drugi koji su sagresili u malom. ispunjavaju zapovesti. koja na prepodobnog govore bezakonje. govore oni koji tvrde da je jedno Carstvo i jedna geena. treci otimaci. pustinja Skit. prepodobni Isaija je imao dva ucenika: Petra i Jeliseja. pak. koja obuhvataju razne dusekorisne teme i sacinjavaju citavu knjigu. DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA Kratko svedocanstvo o prepodobnom ocu nasem Isaiji. posedujuci blagodat dubokog placa. njegovim savetima i poukama rukovodili su se i mnogi drugi monasi. i oni koji prebivaju u sluzenju. cije pazljivo citanje moze da smeksa i skrusi cak i kameno srce. On je bio poznat tadasnjem patrijarhu aleksandrijskom.

2. Na taj nacin. Upravo u ovom zbornikuje napomenuto da su ta pravila izvucena iz avinih beseda. Medjutim. sve dok ih neko nije sakupio. DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UCENICIMA 125 . Na taj nacin su ona bila sakupljena. Da ne bismo propustili nista iz avine ostavstine. Neka od njih su od reci do reci jednaka sa onima koja se nalaze u tekstu Dobrotoljublja. sto je i navedeno u pomenutom izdanju. veka). predlazemo i njegove izreke. Spis iz Dobrotoljublja o cuvanju uma u 27 poglavlja. i to ne po poretku misli. kako iz Izreka otaca. stapman je slican spis pod naslovom: O podviznistvu i bezmolviju. slova. sadrzi 29 slova. nego kako su bila sapostena. sto se da videti iz 27. koji je do nas dosao. zatim Nikofor monah u svom slovu o cuvanju srca. Poglavlja o podviznistvu i bezmolviju. tomu Grcke patrologije. ona se u besedama ne mogu pronaci. kako da se u srcu drzi skriveno poucavanje. sva je verovatnoca da on ne sadrzi sva slova ave Isaije. To je i bio razlog sto smo u sadasnje izdanje stavili oba spisa ave Isaije. 9. Zbornik beseda ave Isaije. Ona su jednog duha i sadrzine sa pravilima Svetog Antonija Velikog. Jovan Damaskin. Poslednjih godina zivota nije boravio cak ni sa najblizim ucenicima. U Dobrotoljublje je ukljucen i spis ave Isaije o cuvanju uma u 27 poglavlja. buduci da medju izvodima njegovih pouka ima i takvih koje se ne nalaze u poznatim besedama. Medjutim. 4. u 19 poglavlja na grckom. Slova ave Isaije. Osim ovih beseda. Spomen prepodobnog oca Isaije Pravoslavna Crkva vrsi u subotu Sirne sedmice. Moze se pretpostaviti da je ava Isaija bio najblizi prejemnik uciteljskog dara ave Antonija Velikog. zajedno sa avom Makarijem Velikim. ili su bila saopstena raznim licima u razlicito vreme. ava je ostavio i pravila za monahe pocetnike. ovde predlazemo: 1. a zatim prenosena od usta do usta. Medjutim. Varsanufije Veliki. i kako da se tridelnost duse razumno ocuva u potpunom bezmolviju. i u broju tih 19 i u broju 27 poglavlja Dobrotoljublja postoje pouke kojih nema u besedama. aleksandrijskom patrijarhu. Njegove spise pominju episkop Amon u svom pismu Teofilu. Pravila za monahe pocetnike. koji su ga samo povremeno posecivali. kako da se sacuva cista savest. Svako i sam moze da uvidi da medju tim izrekama ima dosta takvih koje se nalaze i u besedama. O njima se u predgovoru kaze da su izvucena iz njegovih beseda i da sadrze kratku pouku o tome kako da se odbijaju prilozi pomisli. posle beseda. u prevodu sa slovenskog jezika.Prepodobni Isaija je nazvan Otselnik zbog ljubavi prema krajnjoj usamljenosti i podviznickom udaljavanju od svih. tako i iz Azbucnog starecnika. Neka su od reci do reci istovetna. Grigorije Sinait i Drugi. Zbog toga je moguce da su mnoga od njih uzeta ili iz avinih nesacuvanih beseda. U 40. I ta poglavlja su takodje izvucena iz beseda. sacuvana kod ave Venedikta Anijanskog (poc. u njegovom zborniku monaskih pravila. 3.

Pazite. Bez velike potrebe nemojte nista govoriti ni u trapezi. Bog ce sacuvati od svakog zla i pokriti u svakom iskusenju . nemojte biti nemarni prema zapovestima mojim. vec neka svaki sa strahom Bozijim pazi na sebe i svoj duh. vec slobodno otkrijte svom avi. setite se zbog cega ste izasli iz sveta i pobrinite se za svoje spasenje. kako cete uspeti da bez saplitanja stanete pred Boga. Sto cujete od njega. ni u crkvi. 9. Kada se zavrsi crkveno sabranje ili kada ustanete posle jela. Ne zadrzavajte u srcu svom ni zlobu. 14. uvek ispitujte u cemu se saplicete. Onoga ko izvrsava moje zapovesti i tajno i javno.7). 5. 12. ni jednu zelju svoju i nijedno podozrenje nemojte skrivati u sebi. Brizljivo pomisljajte o tome kako cete izaci iz tela. Ukoliko zelite da zivite sa mnom. 10.4. Po zapovesti Gospodnjoj. 8. 7.i zbog vaseg nemara i zbog moje neplodnosti. 2. Neka niko ne ide u keliju svoga brata. cak ni o recima Gospodnjim. izgovaranje molitve]. ni o stvarima ovoga sveta.PRVO SLOVO Zapovesti ave Isaije bratiji koja zivi sa njim 1. neobuzdanost u svemu. niti dozvolite sebi slobodno (obracanje). ni u srcu. a ukoliko ih ne budete ispunjavali. odrekavsi se sveta Njega radi. ja cu za vas dati odgovor pred Bogom. osim ukoliko vas sam zapita o necemu. smirenje i razumno odsecanje svoje volje u svemu. 3. Neka svaki ide u svoju keliju sa strahom Bozijim. Naprotiv. 16. Znaj da (svaki) pokoj (tela). Molim vas. ne ostavljajuci svoje pocavanje [tj. Izlazeci na posao. zato sto se Bog ne da obmanjivati (Gal. 126 .i tajno i javno. i nikoga ne ogovarajte. Nemojte ispravljati pojca. 13. 15. na poucavanje i molitvu u tajnosti [u kleti srca]. nemojte sedati da pogovorite jedan sa drugim. pruzajuci pogled i ka strasnom danu Njegovog Suda i uzvracanja svakome za dela. Ukoliko ih budete ispunjavali. nemojte ni rukodelje svoje zanemarivati. Jer.6. Ukoliko se javi potreba da sa nekim pogovorite. suociti se sa vlastima tame koje nas susrecu u vazduhu. Pri rukodelju nemojte zagledati ko bolje radi . i ni na koga ne ropcite. Izbegavanje prepirki. Neka laz ne izadje iz usta vasih i nemojte zeleti da kazete ili cujete bilo sta nekorisno. nikoga ne ponizavajte ni ustima. dobro podvizavali.tj. svagdasnje drzanje svojih grehova pred ocima . Svakodnevno drzite smrt pred ocima.u tebi ce poroditi vrline. pocujte Isusa radi. nego neka svaki ide u svoju keliju i place zbog grehova svojih. Po nedelju dana sluzite u kuhinji sa strahom Bozijim. Nemojte se medjusobno prepirati ni zbog cega. starajuci se da se ispravite i moleci Boga sa bolom u srcu. 11. zato sto vas Bog uvek slusa. a drugo u srcu.13). 4. On ce od vas traziti odgovor . reci i pomisli. sve [je] obnazeno i otkriveno pred ocima Onoga kome cemo odgovarati (Jev. da ne bude uzaludno vase odricanje. (Pobrinite se) da se ne postidite pred Bogom i pred svetima koji su se.i tajnom i javnom. Nemojte biti nemarni prema svom poucavanju i neprestanoj molitvi. bratijo moja. 6. sirina (siroki put. i nemojte zeleti da se pre vremena vidite. ni zavist prema bliznjima. 17. recite sto je moguce manje reci sa smirenjem i poboznoscu. Nikoga ne osudjujte. neverovanje u svoju pravednost. zlopacenje (podvizi i lisavanja radi iscrpljivanja tela). Cuvajte srce svoje od stranih pomisli i nemojte nista pomisljati ni o ljudima. sa verom se potrudite i da ispunite. vec sve vidi . Nemojte da vam je jedno u ustima. svojevoljnost) i sujeta upropastavaju svaki plod monaski. da li je bolje uradio brat ili ti. suzama i zlopacenjem [iscrpljivanjem tela] da vam oprosti i ubuduce vas sacuva od istog pada. ni mrznju. zato sto (oprostite mi) u tom slucaju ne mozete ziveti sa mnom. nemojte praznosloviti. Ni jednu pomisao i nevolju.

14). kao sto je napisano kod apostola: Revnujte za vece darove (1. i pomoc i moc u vekove vekova. Slicno je postupio Samuilo sa Agagom. ta revnost po Bogu kod nas se izmenila u protivprirodnu revnost. Covek je tada imao zdrava osecanja. ranjavajuci se medjusobno i smatrajuci sebe pravednijim od drugih. Eto sta je bilo sazdano sa covekom. kao sto se Fines. Tako je Ilija. jer je Njegova sila. Tako cemo obresti milost u cas iskusenja sto nailazi na svet (Lk. postade savrsen covek kako bi nasu protivprirodnost promenio u prirodnost. bratijo. a drzimo se visokoumlja u odnosu na bliznje. u pohotu za svakom necistotom. On u svemu nasem. njegova osecanja (cula) su postala protivprirodna.9. oskudni od svakog dobra. Medjutim. On ga opet vraca u raj . ljubljeni. zaklao lazne proroke (Z. ono se kod nas izmenilo: mi smo se smirili pred neprijateljima. Postarajmo se. On je Svet i u svetima pociva. 2. da se pobrinemo o napustanju (strasti) i da steknemo ono sto nam je pokazao Gospod nas Isus Hristos u Svetom Telu Svom: jer. sve dok ne dodju u svoje prirodno stanje.33). koje ne smatrah dostojnim da budu sa psima moga stada (Jov 30. tj. DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA 127 . svoje neprijatelje obasuo prekorom. Amin. Medjutim. Ucinivsi coveku takvu milost. A zbog takvog visokoumlja Bog ljudima postaje neprijatelj. sin Eleazarov.40). upraznjavajuci delatne sile svoje i (kao na vagi) utvrdjujuci sve udove svoje. Ova mrznja iz nas izgoni sve vrline. u medjusobnu zavist i laz. Bez mrznje prema neprijateljima cast duse se nece projaviti. kad je ono naislo na njega. kada je ona naisla na njega. ukoliko on ide za Njegovim stopama i zapovestima koje namje dao kako bismo pobedjivali one koji su nas nizvrgli sa slave nase). Pobrinimo se o sebi samima kako bismo ugodili Bogu po sili svojoj. Postoji u umu prirodna mrznja. i time sto mu pokazuje sveto sluzenje i cisti zakon kojim moze da se povrati u svoje prirodno stanje. neka odseca sve svoje telesne prohteve.12. Medjutim. saglasna svom prirodnom ustrojstvu. Nju je neprijatelj [kod nas] izmenio u sramnu pohotu. bez koje nema ljubavi: zbog toga je Danilo nazvan muzem zelje (Dan. govoreci im: Bescasni i hulnici.18. ko zeli da dodje u svoje prirodno stanje i da se postavi u stanje [koje je u skladu sa] prirodom uma. po velikoj blagosti Svojoj.1).Kor. Postoji u nama prirodna ceznja [za Bogom].31). kada je poslusao obmanjivaca.time sto ga (palog) podize ([naravno]. U umu po prirodi postoji revnost po Bogu.1. moleci neprestano Njegovu blagost da saputstvuje nasem smirenju na spasenje od neprijatelja nasih. Umu je svojstveno prirodno visokoumlje pred njegovim neprijateljima. 21.15. Jov je. U umu postoji prirodan gnev i bez njega covek ne moze steci cistotu. razgnevio i zaklao muza i zenu.Car.25. i bez nje nema napretka. i sta se posle preslusanja u njemu izmenilo u toliko strasne strasti. ona se kod nas promenila u protivprirodnu mrznju prema bliznjem i u gnusanje sa odvratnoscu. posle cega je prestao gnev Gospodnji na narod (Broj. osim greha. on se kod nas promenio u drugi gnev . carem amalijskim (1. da nemate poznanje o sledecem: U pocetku je Bog stvorio coveka i smestio ga u raj. ukazao milost rodu covecijem. Medjutim.26). u kome gaje Bog sazdao. i on je udaljen od slave svoje. Gospod nas je. Prema tome.DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UCENICIMA DRUGO SLOVO O prirodnom zakonu 1.7-9). Nju on nece postici ukoliko se ne bude gnevio na sve sto u njega seje neprijatelj.u gnev na bliznjeg zbog raznih nepotrebnih i beskorisnih stvari. Slovo postade telo (Jn.Car. Medjutim.23). Ne bih zeleo. 3. u revnost jednog protiv drugog.

2. Ako te. vec ucini poklon i reci: "Oprosti mi". Na mestu u kome predahnes nemoj biti smeo. Medjutim. Pre nego sto legnes. Da li si ti upoznat sa tom stvari ili nisi?" Sve takvo jeste napredak za pocetnike. nego se drzi skromnosti u svemu. Kada jedes nemoj podizati lice svoje na onoga koji je nasuprot tebe. nemoj lagati zbog stida (da priznas). Tako ce tvoj greh proci. Neka ti lice nosi pecat sete (kad si sam). izuzev u krajnjoj nuzdi ili bolesti. udalji se unekoliko kako bi cutao. zato sto bi za njim brzo dosao i gnev. kako bi se u tebe uselio strah Boziji. kao sto cine prosti svetovnjaci. nego izadji i ocisti se napolju. Jer.SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UCENICIMA TRECE SLOVO O stanju pocetnika i keliota 1. Dok obavljas rukodelje. nego se poucavaj u pomislima svojim ili se moli Bogu u srcu svom. Vise necu teko ciniti. bili spremni da kazemo: "Oprosti". 4. 7. Najpre nam je potrebno smirenoumlje kako bismo na svaku rec koju cujemo. ne ukrasavaj je. Dobivsi knjigu. ponudi im potrebno sa srdacnim izrazom. a ako je starac. istrljaj mu noge i reci: "Ucini ljubav. nemoj se ustremiti protiv njega. reci im dva ili tri puta: "Ucinite ljubav i jedite jos malo". a ne ka onome sto je ispred drugih. 13. Ako si mladji. 9. nego ucini poklon i reci: "Oprosti mi. niti gledaj levodesno. 128 . smirenjem se rasipaju sve zamke neprijatelja. Ruku svoju pruzaj samo ka onome sto je ispred tebe. nemoj gledati levo i desno. Ako ti neko kaze uvredljivu rec. nudi ga sve dok ga [radi uspokojenja] ne namazes celog. vec se potrudi sa strahom Bozijim. ne otvaraj usta i zevanje ce te proci. te namazi ostalo telo". Na mestu gde vam dopadne da prenocite. Ako ti se zeva. ne usudjuj se da pruzis ruku svoju kako bi stavio [hranu] u usta drugog. Prema onome sto se iznese pred tebe nemoj brzo pruzati ruku. ne brisi se pred njima. Ne pruzaj ruku svoju ka onome sto zelis ne rekavsi: "Blagoslovi". i ne ispunjavaj zelju svoju da im budes slican. stideci se pri tome da ih otkrijes. nego pozuri da mu ucinis poklon pre nego sto se u tvom srcu rodi nezadovoljstvo na njega. ili pri svakom delu. vec neka izgleda kao da te prinudjuju da jedes. Nikako ne otvaraj usta radi smeha. 11. Ukoliko ti se pojavi tecenje u nosu dok sedis sa bratijom. Ako pogresis u necemu. Ne protezi se telom svojim pred drugima. ni kukulj. ucini i ti isto. nemoj biti nemaran. tj. Nemoj govoriti sujetne reci. 6. dozvoli da ti se samo noge istrljaju. i uzmi ulje. nemoj im reci: "Jedite. 12. da ne biste jeli sa nasladjivanjem". ne dozvoljavaj da ti grgoce grlo. 8. poseti strani brat. dok sedis u svojoj keliji. ni pojas. ali ga pred stranim ljudima pokazuj u prijatnom izgledu. Ukoliko te neko iznenada ukori zbog neke stvari. Ako medju onima koji jedu ima stranaca. Ne pozeli nista sto vidis kod brata svoga: ni odecu. 3. Nemoj se meriti ni u jednom svom delu. Kad prestanu da jedu. Ako si se umorio od puta i zelis da se malo namazes uljem radi pesackog truda. kako bi bio miran u pomislima svojim. Kada pijes vodu. Neka tvoja odeca pokriva tvoje noge i tvoja kolena neka budu tesno sjedinjena jedno sa drugim. jer je i to strast. satvori mnogo molitava u srcu svom. zato sto se u tome krije odsustvo straha [Bozijeg]. Iduci. ali se secajte svojih grehova. Kada podjes na neki put sa bratijom. nemoj se zajedno sa drugim pokrivati istim pokrivacem. nemoj ga zamarati. da ne bi pogresio iz neznanja. 5. Ukoliko on nece da rado prihvati ponudu. nemoj dozvoliti da ti se celo telo istrlja uljem. 10. nemoj podizati na njega srce svoje. Kada sedis za trapezom sa bratijom od kojih si mladji.

nego da ti je darovano od Boga. nemoj mu naredjivati ni u kakvoj stvari. 19. primi ga sa radoscu. I radi bez lenjosti ono sto ti bude dao. 28.ni vratanca. ostavi samog. 24. niti oduzimajuci. Kad se ucis nekom rukodelju. Ako budes ziveo sa bratom i on ti kaze: "Skuvaj mi nesto". a ja cu ovo sam da zavrsim". niti ih. Ako podjes u neciji dom i domacin te. 23. 26. jer ne treba da mu zavidis. znajuci da ono sto imas nije tvoje. govoreci: "Pripremi sta hoces". Nemoj sedati da razgovaras sa onima od kojih ne ocekujes korist. Posto ga pozdravis. Ako je. A ako se radi o nekom malom delu i brat ti kaze: "Podji. niti zeli da mu budes staresina. i radi svoj posao. 129 . Brzo i bez lenjosti se potrudi ako je neophodno da najpre nesto dovedes u red rogozu ili neki sasud. izasavsi. pokazi mu srdacno lice. 20. Ako stupis (u neku keliju) da zivis sa bratom kao doseljenik. 21. Neka tvoj pozdrav bude pristojan i sa strahom Bozijim. raspitaj se sta hoce i. a na isti nacin postupi i kad ga ispracas. vec mu ucini milost u ljubavi Bozijoj. reci mu: "Daj mi to u ruke".14. vec ga zamoli da se pomoli. 15. Ako sacuvas usi svoje. 16. 27. i ako se javi neki zajednicki posao. Ako je on nemocan i ako mu je odelo prljavo. Po zavrsetku trapeze udji u svoju keliju i izvrsi svoje poslusanje. pobedi svoju volju i ucini to. Ukoliko on u razgovoru pocne da upotrebljava neke neprilicne reci. nista ne dodajuci. vec mu daj od blagoslova kojima je tebe blagoslovio Bog. Ako zivis zajedno sa drugom bratijom. okrpi mu ga. ako se radi o starcima koji govore rec Boziju. ti ga sa ljubavlju zamoli: "Oprosti mi. Kad te pozove brat dok si za svojim rukodeljem. nemoj ga otkrivati bez njega u zelji da saznas o cemu se radi. 25. nemoj ga uvoditi kod njih. Ako ti narede da ucinis nesto sto ne zelis. ni sasud. Radi savesti ostalih nemoj stedeti svoje telo. tvoj jezik nece pogresiti. pre nego sto se latis rukodelja. nemoj ga otpustati bez icega. Ako se na putu premorio. Zatim mu daj knjigu i pusti ga neka cita i poucava se. nemoj zeleti da si ravan sa njima u slavi. pouci se u recima Bozijim. Ako je on prost i ako muje odelo pocepano. ostavljajuci svoje. Kad bude izlazio. brate. vrativsi se. pitaj svog avu: "Da li da sednem da cujem ili da idem u svoju keliju?" I ucini ono sto ti on kaze. zajedno sa vernima koji su kod tebe. ni knjigu. daj mu da odahne i operi mu noge. Ako je jedan od lutalica. Ako napolju cujes neke reci. odreci se od svoje zelje da ne bi doslo do prepiranja i da se on ne bi ozalostio. ili nije". Ako je to sto ostavlja kod tebe suvise dragoceno. pitaj ga: "Gde naredjujes da nocim?" Navedi mu i ostalo sto ti je potrebno. Ako te (ava) posalje na put radi nekog posla. Kada sedne. spremi ono sto nadjes. on brat koji prolazi Boga radi i koji je svratio da odahne. prepricavaj drugom. pak. poslusaj ga. I ucini kao sto kaze. Svako jutro kad ustanes. Nemoj hvaliti ono sto nisi video. Ako zivite u zajednici jedni sa drugima. zapitaj ga: "Kako si?". Ako pozelis da ostvaris nesto sa cime se onaj koji sa tobom zivi ne slaze. nemoj podizati lice da bi video kakve stvari ima u kuci. Kada se pojavi neko delo koje se nagradjuje. 18. ti mu reci: "Daj mi da nesto radim dok se ne vratis". Ako je siromasan. ucini [kao sto zahteva]. Kada kod tebe svrati brat putnik. ja sam slab i to ne mogu podneti". U njemu ucestvujte svi. jer je velik onaj ko slusa. a o onom sto si cuo nemoj govoriti kao onaj koji je gledao. neka u njemu ucestvuje i brat tvoj. Ako brat kod tebe ostavi neki predmet. kako on ne bi pretrpeo stetu. kako ih ne bi ozalostio i kako ne bi narusio skromnost i miran zivot sa njima. 29. nemoj se stideti da tvom ucitelju cesto govoris: "Ucini ljubav i pogledaj da li je to kod mene dobro. Cuvaj se da ga ne pitas za nesto sto za tebe nece biti korisno. niti bilo sta otvaraj . Ali. a kod tebe se nadju neki verni. 17. sa strahom Bozijim. potrudi se i sam. ponesi mu prtljag koji nosi. operi mu ga. ne uzimaj ih sa sobom. 22. pitaj ga: "Sta hoces da ti spremim?" Ako on to ostavi tvom izboru. i zaustavi se na tome.

30. mogao da sedne i da se odmori. Pomenite mu to dva ili tri puta. 33. vec stoj sve dok ti ne da znak sta da radis. Kada ustanes u svojoj keliji da vrsis molitvu. premda bez upornosti. Lezuci da spava neka ostaje prepojasan i neka se potrudi da svoje ruke ne stavlja unutra (pod odecu). neka svako satvori svoju molitvu (po redu). 38. medjutim. Kada saznas da ce tamo gde si nameravao da jedes biti prisutna i zena za jelom. jer za njega u tome ima koristi. Kada koraca. izazvao Njegovu srdnju. U vreme prinosenja [beskrvne zrtve] protivi se pomislima. 35. Ako mozes. kako bi Bog primio tvoju zrtvu. Pocetnik. Ako ste obojica mladi. a kada je u keliji. sve dok ne dostigne uzrast odraslog: za njega je to lekarstvo. Ako sa vama bude stranac. pri cemu onaj koji nosi neka ide napred. umesto da uzneses pohvalu Bogu. 39. kako ne bi podigao borbu protiv sebe u svojoj keliji. savijajuci drugu. uopste ne gledaj cak ni na zensku odecu. nego da tajno u srcu svom ucinis blud. imajuci pogled spusten ka zemlji. 34. Kada ga potreba natera da izadje napolje. ili sedis za velikom. Na putu ne ostaj na konacistu u domu u kojem se plasis od pada u greh. Kada ides sa starijima od sebe. ukoliko zazeli. nego se secaj da te Bog vidi. pustite ga da ide ispred. niti da stojis na jednoj. Noge svoje nemoj da siris. 32. nikako nemoj pristajati da sednes. kao sto cine nerazumni. neka se podvizava da ne nosi sandale. nemoj biti nemaran. Kada se stariji zaustavi da pogovori sa nekim. Protivi se srcu svome kako ne bi lutalo za svojim zeljama. Nikoga ne preziri zbog njegove odece. Prilikom smeha. 31. Kada pevate [sluzbu] nekoliko vas zajedno. Pocetnik neka nikada ne nosi dobru odecu. 37. i njega sa ljubavlju zamolite da se pomoli. Kada hodite po putu i medju vama imate nemocnog. odgovori joj u srcu svom. nikako ne treba da otkriva svoje zube. 41. Kada ides u grad ili u selo. Bolje ti je da ozalostis onoga koji te je pozvao. nemoj ih preticati. nosite naizmenicno. 130 . da bi se dostojno pricestio Svetim Tajnama i da bi te iscelio Gospod. nemoj biti nemaran da ne bi. U vezi sa vinom neka sebi postavi kao zakon da u nuzdi koristi do tri case. neka oblaci sandale. Pazi da ti telo ne bude neuredno i prljavo. utvrdivsi svoja cula u strahu Bozijem. da te ne bi potkrala tastina. kako bi. da ne bi njima mahao kao svetovnjak. Ako stojis na maloj nuzdi. a lice treba da spusta nanize sa poboznim stidom. 40. jer telo ima mnogo strasti sa kojima se i srce slaze. DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UCENICIMA CETVRTO SLOVO O putovanju keliota i o savesti 1. nemoj biti drzak da sednes. Ako ti zena na putu kaze: "Mir ti". 36. Kada si na putu sa nekim starcem. [Na molitvi] stoj sa strahom Bozijim i nemoj da se naslanjas na zid. neka ti oci budu spustene nanize. nemoj dozvoliti da on nosi prtljag koji imate sa sobom. neka se prepusti svakoj neurednosti u odnosu na svoje telo. neka ruke svoje zadene za pojas.

jer je to smrt za tebe.2. 10. Dovoljno je sto ste kod njega nasli krov [nad glavom]. Ako. potrudi se da mu ukazes najsrdacnije raspolozenje kad ga budes sreo na putu ili kad iz neznanja svrati kod tebe. niti mu poveruj. Ako svratis kod staraca koji su ti poznati i sa tobom budu i drugi. 9. vec onima koji su dosli sa tobom ustupi mesto da govore o svojim pomislima. prilikom susreta negde na putu ili kad svrati kod tebe. 12. zajedno sa njima razmotri ono sto prilici. 3. jer bi inace bilo bolje da si sa svojim srodnicima. Ako tvoj prijatelj hoce da obedujes kod njega. bratijo. nemoj prihvatiti sve dok ne pozoves i brata svoga da se utesi zajedno sa tobom. Ako ti brat ucini neko zlo i neko drugi pocne o njemu da govori pred tobom. pobrini se o njima sa strogoscu ukoliko te budu slusali. vec kupite sve sto vam je potrebno za potkrepljenje hranom. Jer. Naprotiv. pazi da ih ne prezres. govoreci: "On je radi vas i meni ukazao takvu cast". 6. te se stidis da ih povedes kod svog prijatelja posto ih je mnogo. ni ti se nemoj svetiti bratu svome. Naprotiv. nemoj ga ozalostiti sve dok ne odes odatle. Kad se zadesis na putu sa bratom svojim i hoces da svratis kod svoga prijatelja zbog neke potrebe svoje. Ako podjes na put sa bratijom koju ne poznajes. Ako podjes na put i hoces da svratis kod brata. neka drugi put podje drugi. Nemoj da primete da su primljeni radi tebe. jednom za stalno ustanovite poredak koga ce te se drzati u umivaonici. Zbog toga to ne mogu podneti". vec mu sa smirenjem reci: "Oprosti mi. Ako cujes da je neko o tebi rekao rdjavu rec. ali te on ne primi. sve mu otkrivaj potpuno slobodno. 14. jer je molitva svetlost za tvoju dusu. znajuci da ces Bogu za njih dati odgovor. nemojte ga zalostiti nikakvom svojom potrebom. 7. i u umivaonici. poslusavsi ih sa smirenjem. zakonoprestupnik je". 13. Ako odes negde kao stranac Boga radi. 8. 5. da ih ne ostavis i tajno odes. niti se razgovorom vezuj za njih. kako ne bi sagresio pred Bogom. oprostice ti. ukazuj im cast prvenstva u svemu. brate. ako ga ne pitas: "Da li da podjem ili ne?" Ako se on ne slozi. Ako podjes u goru da poboravis kod bratije u manastirima. Ako znas da je starac kome otkrivas pomisli svoje veran i da ce sacuvati tvoje reci. svratite kod siromasnog brata. 18. Ako se desi da svratis kod prijatelja svoga. 15. I uradi ono sto oni kazu. nemoj ga nikom govoriti. ne pozeli da dolazis u dodir sa onima koji zive na tom mestu. Ne prelazi kod drugog. 16. i za stolom. nemoj prisvajati visu meru i ne izbegavaj poslusnicke sluzbe. u Pricama je napisano: "Ko se opominje zla. Svakog dana razmisljaj o onome u cemu si pogresio. da ne bi stekao povod za borbu. vec mu pokazi srdacno lice i raspolozenje prema sili svojoj. kako biste izbegli zbrku u tim prilikama. reci mu: "Sacekaj ovde". Nemoj slusati one koji govore o pomislima koje te napadaju. 131 . Iduci putem sa njima. ostani kod onoga kod koga prvo dodjes. seti se svojih grehova pred Bogom. Ako sa tobom budu ziveli bratija. 19. vec njima prepusti tu cast. nemoj ga pitati: "Zasto si to rekao?". tako da cak nesto ostane i za njega. nemoj pred njima pokazivati narocitu smelost pred starcima. te se pokaze da su mladji od tebe. Ako ste pocetnici i nadjete se na putu. 11. 4. Ja sam jadan i ono sto govoris vidim na sebi. ili kad sedate za sto. Cuvsi za greh brata svoga. Prinudjavaj sebe da tvoris mnoge molitve. Ako zelis da ti ih On oprosti. te bez njih okusis hleba. nemoj se postideti (da ga zaustavis). potrudi se da sacuvas srce svoje i da se u tebi ne obnovi zloba. Ako se nadjes na putu sa mnogo bratije. neka u svemu budu ispred tebe. 17. Ako jedan jednom podje prvi. I ako se pomolis Bogu za to. Ako neki brat uporno stane da ogovara pred tobom svoga brata.

ispitavsi se. zasto ih ne ostaviti radi vrline? 25. secaj se svoga ishoda u cas smrti. tako da. kako se ne bi oskrnavio njihovom slascu i na sebe naveo ljuti gnev. posto ustanes sa stola. Ako putujes sa bratijom i medju njima se nadje neko prema kome imas ljubav Boga radi. 28. 34. radi zadovoljenja pohote ukusa. Neka se tvoje srce ne ponada na strogo podviznistvo kojeg se drzis. Dovoljno ti je da imas jednoga. dok bezmolstvujes. Reci svojoj pomisli: "Radi iscrpljenosti tela. Naprotiv. kako bi te nosilo i dozvoljavalo da vrsis svoje molitvene sluzbe i kako se ne bi javljao prohtev da ides kod drugih. Bog gleda na mene okajanog". jer je bolje da propadne jedan od udova tvojih. nemoj dozvoliti da imas mnogo poznanika. na svaki nacin cuvaj svoje pomisli. Nemoj slusati demone kada pocnu da te podsticu na podvige koji prevazilaze tvoje sile. zablagodario Bogu. Nemoj protivreciti onome koji te vredja sve dok ne zacuti. bezmolstvujuci u svojoj keliji. nemoj ocekivati da ce biti radi [da te prime]. 24. ukoliko te prime. reci joj: "Nije li ova nemoc bolja za tebe od geene u koju ces poci?" Tada ce se ona uspokojiti. 31. Posavsi kod neke [bratije]. Ako bezmolstvujes u svojoj keliji i brat ti zatrazi neku stvar radi svoje potrebe. nego da sve telo tvoje bude baceno u pakao. nemoj dati da se ne bi smutio. Ako se. ili slaboscu prema deci ili zeljom za zenom u srcu svome. Ako ti. 21. vec blagodari Bogu. [potrudi se] da ga odbijes da drugima ne bi dao povod za spoticanje. nemoj mu odreci jer ces se inace ogresiti o zapovest u vezi sa bratom svojim. Oni obicno raspaljuju coveka na delo za koje on nema snage kako bi upao u njihove ruke i oni se obradovali zbog toga. 26. ako se medju bratijom nadje neko nemocan i upadne u ljubomoru. Jedi jedanput dnevno i pruzaj svome telu ono sto mu je potrebno. Ukoliko. imas samo ono sto ti je potrebno. kako ne bi trazilo da sto pre ode u keliju i kako ne bi postalo izdajnik sebe samog. a ne i suvisak. 35. nemoj padati u malodusnost. da se ne bi pricestio sebi na sud. 22. Ako dodjes kod bratije i jedan od njih ti kaze: "Ovde ne nalazim spokojstvo i hocu da zivim sa tobom". niti pomisljaj da te ono cuva.20. 23. Nista nemoj jesti sa slascu. nemoj ga pozivati da ti pomogne u radu da ne bi ponistio dobro delo koje si mu ucinio. Ako si se udaljio od srodnika po telu da bi bio stranac Boga radi. jer je milosrdan prema covecijoj nemoci. nemoj se uznemiravati sazaljenjem prema ocu ili majci. setis nekoga ko ti je ucinio zlo. potrudi se da ne pokazes osobitu bliskost prema njemu pred svima. pokaj se za svoje sagresenje. Posto ti niko od njih tada nece pomoci. 30. u keliji uhvati nemoc. ili secanjem na brata ili sestru. nemoj popustati da sladosno saosecanje prema njima udje u tebe. bices kriv sto si mu dao povod da sagresi. nemoj svom telu davati da do sita jede slatku hranu koju ti tamo ponude. pak. Ti si sve to ostavio. pak. Tako ce pomisao osvete otici od tebe. zivi onde gde ti odrede i nemoj ulaziti u drugu keliju. Ako ucinis dobrocinstvo siromasnome. ustani i pomoli se od sveg srca da mu Bog oprosti. Ako zatim. omoguci mu da pobegne. ali mu ipak ne dozvoli da zivi sa tobom. i blagodat Bozija ce te opet primiti. Ako nocu budes iskusan sramnim mastanjem. Naprotiv. nadjes u sebi ono sto si cuo od njega. 32. Sedeci u keliji svojoj. kako bi. 33. bilo da se radi o dobroj ili obicnoj hrani. 29. jos pomalo budes gladan. Ako te. uzmi sebi za pravilo da svom telu dajes ono sto mu je potrebno. Ako bude potrebno da posetis nekog brata ili opstezice. Ako primetis da ti se dusa uznemirava zbog toga. Ako u tudjem kraju uzmes keliju sebi za zivot. sve dok te sami ne pozovu. kaze: "Umire mi dusa zbog jedne skrivene stvari". trudi se da danju sacuvas svoje srce od pomisljanja na lica iz mastanja. Na taj nacin neces narusiti smisao svog tudjinovanja. Ako udjes u manastir koji ti je nepoznat. za slucaj nemoci. Tvoje 132 . pripadni Bogu svim srcem svojim i On ce ti pomoci. Sedeci u bezmolviju u svojoj keliji. Kada podjes da se pricestis Tajnama koje se prinose. 27. Jer.

ukoliko si u mogucnosti . pocnu muciti pomisli: "Gde ces naci [potrebno]?". pak. a tamo da budes vrgnuto u tamu najkrajnju?" Ako se tako pomalo budes obnavljao.nemoj odbiti. nemoj se prepirati. Sa razumom i sa merom tvori svoje molitve. potrudi se da mu posudjeno sto pre vratis. vec potrazi sebi novu keliju. nemoj to ciniti bez njihovog znanja i misljenja. Ako podjes u grad da prodajes rukodelje. da ne bi ozalostio one koji zive sa tobom. Jer. znajuci da Bog blagonaklono gleda na ono sto cinis. ostavi je cuteci. Polovina noci ti je dovoljna za molitvu. kako ne bi porekao znacenje svoje kelije. sve dok nije utvrdio vernost njihovog proizvoljenja. [znaj] da izvrgavas ruglu monaski cin. Ako si u manastiru i imas roba. Ukoliko si. 44. te ondasnji ljudi pocnu da te hvale zbog toga. nemoj mu dosadjivati i nemoj ga pritesnjavati. cuvaj se da ne dozvolis sebi preteranu slobodu u obracanju sa srodnicima po telu. Nemoj od njega traziti da ti nadoknadi stvari koje si ostavio u keliji. odeci ili necem drugom. Kada te. sagresices pred Bogom. 38. 37. 36. i mirno jedi svoj hleb. a drugu posveti odmoru tela. opet tvori molitvu sa usrdjem. kako svoj trud ne bi ucinio besplodnim. Ako primetis da tvoje telo postaje lenjo. Ako bude potrebno da u svom selu boravis zbog nekog posla. 49. Naprotiv. Nemaj biti nemaran u tome. Ako dodjes na neko mesto i uzmes keliju za sebe. Ako imas potrebu za stvari koju je brat ostavio kod tebe. kako se ne bi sapleo u poznanju. ma o cemu se radilo . ne ostavljaj kod sebe jer ti nece biti dusi na korist. nemas dovoljno. 43. pa vidis da ti ne moze vratiti. neka izvoli. 41. Nemoj se stideti da svaku pomisao koja te napada saopstis svome staresini. ti odgovori: "Najzad sam postao slican svetima koje je Bog isprobao siromastvom. 42. koji ce te od nje rasteretiti. Ako siromasnom bratu posudis nesto u njegovoj potrebi. pak. nemoj se obazirati na ljude. Zatim lezi. ali je najzad posle izvesnog vremena ostavis. A kada te Gospod podigne. Nemoj se druziti sa ljudima zbog kojih se u tvojoj savesti radja strah da ih ne vidis drugacijima. popravi ga ili napravi novo. Ako si se odrekao sveta. govoreci: "Vise od ovoga ne mogu dati". potrudi se malo [da das sto traze]. vec pobedio tastinu. Tada bi ih On vec izvodio na sirinu". doci ce ti sila (bodrosti). reci mu: "Zar hoces ovde kratkovremeni pokoj. ili ga oslobodi. nemoj pokusavati da ga isteras iz nje ukoliko pozelis da se opet u njoj nastanis. provedi dva sata na molitvi i psalmopojanju. 48. kako ne bi sagresio pred Bogom. niti se mesaj u njihove razgovore. nemoj je doticati pre nego sto mu kazes o tome. vec ga daj za koliko bilo. nemoj uzimati stvari koje su u njoj neophodne. napusti svoje mesto i izaberi drugo. Kada se udaljujes iz kelije. 46. Ako u sebi vidis zelju da putujes. Ako se radi o nekom orudju.o novcu. 133 . Pre odlaska na pocinak. ako se on po sopstvenom izboru udalji iz nje. Ili ga otpusti i neka ide. vec ih ostavi za siromasnog brata. i Bog ce za tebe sve urediti tamo gde odes. vrati ga cim zavrsis svoje delo. Ako ti brat koji krece na put ponudi da od njega kupis neku stvar. Ako se ono kod tebe slomi. 39. 40. sto si mu dao po svojoj moci. nemoj se prepirati oko cene kao svetovnjaci. 47. Medjutim. zatim. pak. Kupujuci nesto sto ti je potrebno. Ako ga poklonis bratu svome. Ako uzmes nesto od brata svoga na poslugu. Ti ga. nemoj nista ostavljati kod sebe. duhovi nigde ne nalaze toliko mesta koliko kod coveka koji sakriva svoje pomisli. Ukoliko. Ako hoce da postane monah. ti ces biti cist od svake krivice. i u nju se nastani neki drugi brat. Ako zivis u gradu i iscrpljujes svoje telo Boga radi. Medjutim. u vecoj meri zamori svoje telo rukodeljem da bi bezmolstvovao u svojoj keliji. ako zelis tu stvar. 45. kako se zbog prevelikog bdenja ne bi pomracila tvoja dusa i pobegla sa poprista. ako zivis sa drugima. i koje je on upropastio. bile one dobre ili lose.bdenje neka bude sa poboznoscu i nemoj lisavati telo svoje onoga sto mu je potrebno. te se istrosis dovodeci je u red.

mozes ga prihvatiti. jer sam zabludeo. cak i ako zelis da odbranis veru. koji istu da istrebe dusu moju.10). gledaj da se usprotivis dusi svojoj kako ona ne bi ovladala tobom. 51. Pozuri da se setis Boga i toga da On pazljivo gleda na tebe. jer sam nemocan. navodno pobedjeni. Neka se tvoje srce ne raduje kada uvidis da se u podvigu protivis neprijateljskoj sili i da ona.oni ce se podici protiv tebe. Oni ostavljaju posebnu borbenu grupu u zasedi. Doveka se nece pokolebati onaj koji zivi u Jerusalimu (Ps. Nemoj biti malodusan kad se podvizavas protiv neke strasti. kako ne bi ispalo da vise verujes svom razumu nego li Svetom Pismu. pa se ponovo obrati. jer ono unistava monosaki plod. nista ne dodajuci niti odbijajuci. Od tada ce tvoje delo biti da ne prenebregnes ono sto ti ona govori. ni u cemu ne gazeci savest svoju. Ako se sramota poseje u tvoje srce dok sedis u svojoj keliji. 61. sve dok se i savest ne oslobodi zajedno sa nama i medju nama se ne ostvari jedinstvo. 54. tako da ona ostane bez pribezista. Oni ti pripremaju borbu jos goru od prve.20. stupivsi u borbu protiv njih. iznemogla. Jer. 60. Isceli dusu moju. iza grada. Nemoguce je da Bog ne slusa coveka koji Njega slusa. to bi bio znak gordosti. tako ni covek ne moze doneti (dobra) ploda bez zlopacenja i smirenoumlja. Cuvaj se uninija. jer Ti sagresih. ljubljeni. Pazimo na sebe u strahu Bozijem. drzi ono cime si prosvecen. i daj mi to i to". Od tada ce ona biti nas 134 . kako otrov njihovih skvernih reci ne bi ranio tebe samog. Ako ti se u recima Pisma otkrije neki prenosni smisao. Gospode. 56. i oni. bezi pred tobom. Neka se postide svi koji ustaju na mene. bices nepokretan na strasti. kako svoje srce ne bi napojio smrtonosnim otrovom. ali ne napustaj ni bukvalni smisao. Kazi dusi svojoj: "Ti se bojis da gresnici slicni tebi ne vide tvoje grehove. Neka te niko ne prevari: kao sto zemlja ne moze da donese ploda sama po sebi. Ti si.6. Pomiluj Svoje sazdanje. Cuvaj se od lazno nazvanoga znanja koje se protivi zdravoj nauci. On bolje zna sta je za tebe korisno. Nemoj biti malodusan ako te ne uslisi Bog kad se molis da od tebe oduzme borbu. premda mu nase zelje ne dopustaju da nas uslisi. Pomozi mi. 62. kada se tvoje srce uznese zbog toga sto si ih prognao. Tada ce savest tajno reci srcu tvome zbog kod dela te Bog ne slusa. cuvajuci i ispunjavajuci delanje vrlina. Stojmo. Ne dopusti mi da idem za svojom voljom. Gospode. Amin". nemoj govoriti: "Uzmi od mene to i to. I uspokojices se. Nemoj prezreti brata koji se iz neznanja poveo za recima jeretika i udaljio se od vere. Gospode. pocnu da uzmicu pred tobom. 57. vec se moli govoreci: "Gospode Isuse Hriste. usprotivis. nemas zlu [misao] prema svom bratu. nemoj pozeleti da je procitas. koju ti ovi duhovi pripremaju. bez semena i vlage. jer ces u takvom slucaju sam sebe prevariti. Zar ne bi jos vise trebalo da se [bojis] Boga koji sve tacno vidi?" Od takve opomene u dusi ce se pojaviti strah Boziji. 1. naredjujuci joj da se ne pokrece. Preda mnom su svi koji me pritesnjuju i nemam pribezista osim Tebe. zlobna zamka. Ako si mlad i ako jos nisi potcinio telo. Ne popusti da poginem u gresima svojim. silan u svemu i preko Tebe slavimo Boga i Oca i Duha Svetog u vekove. Kada im se ti. jer k Tebi pribegoh. 52. Jer. Jer. 58. pristupajuci pricescu. Pazi da. kod njega je to bilo delo neznanja. 53. bice kao gora Sion. Ukoliko istrajes u njemu. Ne ostavi me. pomozi mi i ne dopusti da sagresim pred Tebom. Cuvaj se razgovora sa jereticima. te da je sve sto pomisljas u srcu svome otkriveno pred Njegovim licem.50. vec se pruzi pred Bogom.Tim. stoji iza njih. Moleci Boga za nesto u vreme borbe. 124. a drugi tebi sa ledja. Ne prezri me. i kada napustis grad . okajanom". u strahu Bozijem. 55. Ako susretnes knjigu koja se smatra jeretickom. govoreci mu od sveg srca: "Ja ne mogu da se izborim protiv toga. ukoliko se predajes pokoju nemoj mastati da ces dostici visoke vrline otaca o kojima slusas i za kojim stremis. Jer. kao sto je rekao apostol (1. 59.1). kao sto je napisano: Koji se nadaju u Gospoda. On je blizu coveka. jedni okrecuci se nazad. Naprotiv. stavljajuci tvoju bednu dusu izmedju sebe. spasi me radi stedrosti Svoje. Taj grad oznacava covekovo srdacno pruzanje pred Bogom koji nas spasava od svih napada neprijateljskih.

a Evfrat smirenoumlje. Tako je on dosao u Mesopotamiju da bi tu sebi nasao zenu. Pobrinimo se. Lija je svom muzu dala svoju robinju Zelfu. To se sa Jefremom dogodilo zato sto je savladao svog suparnika i sto je zgazio sud. Rahilja mu nije radjala sve dok za nju nije odradio i drugih sedam godina. Medjutim.7. primivsi njihov blagoslov. kao sto nas je naucio nas Vladika: Miri se sa suparnikom svojim brzo. kojoj su oci bile bolesne. I Gospod je na njoj pocivao. I Bog ga je ukrepio. koji vec nece imati nikakve milosti. Eto sta znaci ta rec. slobodno projavljenje). Prestavsi na odredjeno vreme da radja. po kojoj su uzlazili andjeli Boziji. Bog se opomenuo Rahilje (Post. To znaci da istinsko sagledavanje umu otkriva vlastitu slavu kada telesni napori ociste cula od strasti. cerku brata svoje majke. on ju je zavoleo. Ipak. on ne treba da se obazire na to. Zaista ti kazem: Neces izici odande dok ne das do poslednjeg novcica (Mt.11). Radio je sedam godina radi nje. Jer. Svaki od njih je sebi napravio kumir i klanjao mu se. koji su slusali svoju svetu savest i nasledili nebesko Carstvo. a mi cemo pasti u ruke neprijatelja svojih. dalje. zatim.25). sto znaci . Prva tece naspram Asiraca. kojije u svemu slusao svoje roditelje po Bogu i koji je.30.6-29). i koji preko smirenja ushodi ka istinskom sagledavanju. Car asirski je poslao deo svog naroda i naredio mu da zivi u Izrailjskoj zemlji. To znaci da telesni napori coveka cuvaju od neprijatelja. dok si na putu sa njim. Premda su Lijini sinovi pomagali Jakovu. 63. Evo sta to znaci: ako covek ne predje svo delatno popriste. da bi. da ne upadnemo u ruke telesne volje i da nas ona i protiv volje ne preda Asircima. a druga nema suparnika.5. sto znaci bogatstvo.25-26). Bolest ociju prve zene znaci da covek sve vreme prebivanja u telesnim (naporima) ne vidi slavu istinskog sagledavanja.cuvar.Car. Ako je covek ne poslusa. a drugoj Evfrat. Te je noci u vidjenju sagledao obraz lestvice koja se prostirala od neba do zemlje.17). protiveci se asirskom neprijateljstvu. Tamo su oni ostali sve do danasnjeg dana. Rahilja je ostala besplodna sve dok za nju nije radio jos sedam godina. i sta ih je postiglo? Nemojmo im podrazavti. Ona je onome koji hoce da sluzi Gospodu znamenje da nece dostici Boga ukoliko se ne potrudi oko vrlina. Uzmimo na primer ljubljenoga Jakova. ona ce odstupiti i ostaviti nas. Zbog toga Osija. on otide na mesto Vetilj. 65. 64. A Rahilja bese veoma lepa po izgledu (Post. i tamo otpocinu. Da li ste sada shvatili. Naselio ih je na Jeleju i Amoru. on je ipak Josifa voleo vise od svih.11). posto je uvideo da mu se rodio car nad bracom. ljubljeni. Jakov je ustao i polozio zavet sa Bogom da ce mu sluziti. ukazujuci nam na sve u vezi sa cim treba da odsecamo [svoju volju]. Tigar oznacava rasudjivanje. Cujmo jednu gorku pricu: Dosao je car asirski u zemlju Izrailjsku i preselio Jefrema i Izrailja medju Asirce. Govore da je savest suparnik zato sto se protivi coveku u momentima kada hoce da ostvari volju tela. ona ga predaje neprijateljima njegovim. udeo onih koji idu za svojom zlom voljom i koji gaze svoju savest. ali da ga tek istinsko sagledavanje sjedinjuje sa Bogom. neprijatelj obicno uz njegovo delo pridodaje covekougadjanje. govoreci: Bicu sa tobom i sacuvacu te (Post.30. ushteo da ode u Mesopotamiju da sebi stekne decu. Kada je Lija prestala da radja. ne budemo slusali. tj. I oni su tamo sve do danasnjeg dana (4. Uzevsi zezal svoj i sasud jeleja.22). Pod Egiptom se podrazumevaju telesni prohtevi srca. On sebi nije zeleo decu od kceri hananejskih koje su bile nepokorne svojim roditeljima. Ta oblast se naziva Mesopotamija zato sto se nalazi izmedju dve reke: prvoj je ime Tigar. da te suparnik ne preda sudiji. premda mu se u pocetku i otkrio njihov lik. trazase Egipat i bi nasilno odveden Asircima (Os. Zbog toga je Jakov pozeleo da podje ocima svojima tek posto je ugledao Josifa (Post. govori: Savlada Jefrem neprijatelja svog i pogazi sud (Os. Ukoliko je. To se desava sa covekom koji se nalazi u Mesopotamiji i koji sa rasudjivanjem vrsi telesne napore.18. vec je ime dobila po slobodnom toku u prostoru. istinsko sagledavanje u njemu nece naci slobodu (tj.1-15). Iako su obe zene bile njegove. Kada je.29. Svako od njih se upokojio kao neporocan u rodu svome. preveo sav svoj dom preko potoka 135 . kod Huzanskih reka. rodila jos jednog sina kome je dala ime Asir. on je vise voleo Rahilju nego Liju.5.dom Boziji. a Rahilja predstavlja obraz istinskog sagledavanja. a sudija da te ne preda slugi i u tamnicu da te ne vrgnu. a nasilno odvodjenje Asircima oznacava nevoljnu potcinjenost neprijateljima. Lija simvolizuje telesne napore. a imena njihova su postala nasledje svih pokolenja. ljubljeni. pak. i dok Lija nije izrodila svu svoju decu.17. Ugledavsi Rahilju. oplakujuci Jefrema. nego idimo za svetima koji su se opirali grehu sve do smrti. ali mu je nisu dali dok najpre nije uzeo Liju. bratijo.

On ih ni u cemu nije uslisio. I sacini Jakov zrtvenik u obecanoj zemlji od dvanaest kamenova i prinese na njemu (zrtvu Bogu) od trudova koje savrsi u Mesopotamiji. Oni su verovali da bez Bozije pomoci nisu sposobni ni za sta.17.Gospod je moje pribeziste (Izl. oni ce sami isceznuti.Car. To ne zeli njegovo srce koje se nalazi u volji Bozijoj. a napisano je za pouku nama koji smo resili da idemo za njihovim stopama. Jakov je primio radost blagoslova od Boga koji mu je rekao: Vise se neces zvati Jakov nego Izrailj (Post. buduci da se nisu oslanjali na svoj trud. ali ne bi glasa ni uslisenja -26) Tako se desava sa svim sto neprijateljska sila seje u coveka: kod onih koji nece. kao sto je napisano: Prizovite vi imena vasih bogova. Isava nije savladao Jakov. Istrebivsi ih sve tako da nije ni jedan ostao. Za tadasnje ljude oni su bili uzori. Izvevsi narod iz Egipta i spasavsi ga od faraona. moleci se za Njegovu pomoc.18. i ja cu prizvati ime Gospoda Boga moga. govoreci: Ne boj se 136 . koja mu neprijatelj bese zarobio. ali si Ti moj pomocnih iz roda u rod". mladi Ilija ce ugledati mali oblak.3). 67. uzalud se trudi graditelj. Videvsi da mu se um pokorio i da nije progutan nicim drugim do Njim samim. sto predstavlja spokojstvo (Z. a sam je ostao na vrhu gore (u molitvi). polozio na njih svetu zrtvu i sve oblio vodom. I onaj koji se odazove ognjem bice Bog (Z. tj. u onaj cas. Jer. Najzad je on dosao u Salim i kupio polje na kome je napravio zrtvenik Gospodu. On je nazvan Jakov zato sto je protivio neprijatelju. Takav je bio i ljubljeni Mojsije. najpre ustaje uninije sa namerom da ga vrati na njegove grehe. sa smirenjem govoreci sa Psalmopojcem: Ako Gospod ne sazida dom. Tada njegovi neprijatelji nece moci istrajati pred njim. ali ih covek Boziji ne slusa. On je poslao Isusa da istrebi Amalika. Jer. neprijatelji ne mogu da ispune svoju nameru. Oni naprezu svu silu svoju. uzalud bdi strazar (Ps.Car. Ovo uninije se progoni priljeznim pribegavanjem Bogu. Jer. Ime Amalik oznacava uninije. zatim. Kada se.Car. dok na njega nije naslagao drva. cemu potpomaze uzdrzanje.43-44) Svetog Utesitelja. Prosavsi kroz borbu u kojoj ga stiti Bog.. govoreci: "Ti si u svemu ovome". covek dostize do stanja mira.15). kao sto je napisano: Prizovite vi imena vasih bogova.1). vec njegovo prostiranje pred licem Bozijim. takvome Bog pomaze. dok Bog nije poslao oganj koji je spalio zrtvenik i ono sto je na njemu.Car.33. Oni su se smestili pod krov Boziji. Njegove ruke su pridrzavali Aron i Orom.31. premda mu i zavidi. vec.18. Jer. Tada se.32. Jer. covek ce se sacuvati od neprijateljske sile kad Bog primi njegov trud i ono sto on cini celovito. Coveku koji je dostigao veliku slavu neprijatelj ne moze ciniti nasilje. Kada ugledaju da u njemu nema njihovih prohteva. on je Bogu uzneo blagodarnost. zeleci da pribegne Bogu. posto njihova volja nije bila u Njemu. na coveka koji pocinje da izbegava svoje zelje i da napusta grehe. u um koji gleda Boga. jer se sa Amalikom borio Bog nevidljivom rukom. neprijateljska zloba se boji uma koji je dostigao do gledanja slave Bozije.18. vrati i primeti da se ni jedna od sedam strasti ne budi. ukoliko um bude marljivo pazio na svoja cula.18. Besmrtnost znaci imati celoviti napor i ne vracati se na ono zbog cega istemo oprostaj. 66. Najzad. 68. Bog ga ispunjava silom. ako Gospod ne sacuva grad. preimenovan je u Izrailja. Medjutim. 126. a Mojsije je pod gorom sacinio zrtvenik od dvanaest kamenova i tom mestu dao ime . osmelio protiv neprijatelja svojih (Z. napisano je da on polozi lice svoje medju kolena svoja (Z. koji ga je uslisio u dan skorbi (Post. po recenome: Vrati se u zemlju svog rodjenja i ja cu biti sa tobom (Post. Smirenoumlje Jakova je pogasilo zlobu Isava koji mu je izasao u susret sav ogorcen. Njima se oslobadja Izrailj. Skverne proroke koji su mu se suprotstavljali on nije mogao da istrebi sve dok nije podigao zrtvenik od dvanaest kamenova. (I prizivahu. Salim znaci mir.. nalik na trag muskog stopala. Oni su se podvizavali da steknu besmrtnost koja ih je sacuvala od svih strela neprijateljskih. Isus se vratio sa radoscu.Jamoha. Kada ih je oslobodio. Tada covek uznosi blagodarnost Bogu.38). Slicno biva svima onima koji idu za voljom Bozijom i koji cuvaju zapovesti Njegove. kako ne bi napustile oblik krsta. pokrepljivano telesnim trudom. on ga je preveo preko Crvenog mora i video smrt svih svojih neprijatelja. Takav je bio i veliki prorok Ilija. Pobedivsi Amalika. i kad se nasao na drugoj strani.28).42). Prema tome. (Tako se nazivao) sve dok se nije udostojio takvog blagoslova i dok nije od (porobljenosti) spasao svoja cula.24).19-20). Jer. i ja cu prizvati ime Gospoda Boga moga. govoreci: "Ja sam nemocan. Pokrov Boziji je za njih bio tvrdi grad. koji iznosi vodu iz mora. steci ce besmrtnost koja ce ga privesti ka recima koje mu je otkrio Bog.

Onome koji pri zajednickom pojanju pogresi u recima. koji te spasava (Is. kako bi smucenje proslo kod njega jedinog. 5. kako vam od njih u keliji ne bi ostalo smucenje. vec precutis. nemoj mu reci: "To si pokvario". Krenuvsi negde na stranu zbog nekog posla. buduci da takvo smirenje nije po Bogu. a ne na brata svoga. 3. Bolje razmisli kako bi tebi bilo neprijatno da tako nesto cujes od drugog. nemojte se raspitivati ni o cemu sto bi moglo da vam posluzi na stetu. i kako srca otalih ne bi napunio smrtonosnim otrovom. vec neka radi Boga sve do smrti prinudjava sebe (ili da precuti ili da pojede). 2. Medjutim.41. Onoga ko pri zajednickom radu iz malodusnosti prestane (da radi) nemojte prekorevati. niti naredjuje. i uspokojices se. [znaj] da u tebi nema ljubavi Bozije i da se drzis lukavstva. Medjutim. Jer. 137 . Neka mi se priblizi. Iduci zajedno putem. svi cete vi kao haljina ovestati i moljci ce vas pojesti (Is. onaj od bratije koji je od nekog posetioca koji nije mogao da se uzdrzi cuo nesto sto moze da bude na stetu. 9. sa tobom sam. u svemu pratite pomisao najslabijeg medju vama. Medjutim. tj. Amin. vec treba da precuti. da bi se celovit opet vratio u svoju keliju. um smelo ustaje na neprijateljsku silu. Silan je Bog da ucini da se i mi nadjemo medju onima koje je On. Ni jedan ne treba da uci. mali Izrailju (Is. opominjite ga ukoliko on unapred kaze: "Ucinite ljubav i opominjite me (kada pogresim)". Sveti Izrailjev. jer te izbavih i nazvah imenom mojim: Ti si moj. nemojte nista govoriti. 7. niti ga smucujte. 4. vrativsi se nemoj nista prepricavati bratiji svojoj. govoreci: Ko se to prepire sa mnom?.14). ne treba nista da prepricava ostaloj bratiji. sacuvao. Ako primetis da tvoj brat ne [vrsi kako treba] neko delo. Cuvsi takvu podsticajnu rec. neka svako od vas gleda samo na samog sebe.8-9). nemoj nikoga nista pitati bez potrebe. 10. Ako kod vas svrati bratija. Ko me ozlobljuje? Eto. 6. ostavite onoga koji radi da vrsi svoj posao kako hoce.Jakove. Gospod mi pomaze. da li je potrebno na kratko odahnuti ili nesto pojesti pre vremena. neka ne govori: "Ja to ne mogu da jedem". neka (ostane) bez nje. Ono je za njih bilo kaciga koja ih je cuvala od svih strela neprijateljskih. i opet: Ne boj se. jer ne znam (kako treba)". ako on kaze: "Ucinite ljubav i naucite me.. Bratu koji je skuvao ne bas tako dobro jelo nemoj reci: "Slabo si skuvao". vec mu ucinite po volji i postedite ga. i reke te nece pokriti. i ti ga ne naucis. Kada izadjete zajedno na neki posao. Medjutim.50. Jer. Ako cak i propusti rec. neces se oprziti i plamen te nece opaliti. DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UCENICIMA PETO SLOVO O zapovestima vernima i o uredjenju zivota onih koji hoce da zive u miru jedni sa drugima 1. ako on kaze: "Ucini ljubav i nauci me". onda onaj medju vama koji zna ne treba da je lukav i da kaze: "Ni sam ne znam". i Bog ce ga uspokojiti.. Ako vrsite neku popravku u keliji ili zidate ognjiste. kao obilne smirenjem. I ako prodjes kroz vodu. Kada u trpezi jedete nesto i nekome od vas hrana nije po zelji. Ja sam Gospod Bog tvoj. jer je u tome smrt za tvoju dusu. blagodacu Boga cija je sila i slava i moc u vekove vekova.43. Ako si nesto i bez zelje cuo.1-3). i ako prodjes kroz oganj. 8.

vec se potrudite da se on neprestano (uznosi) pred lice Gospodnje sa svakom molitvom. 23. Jer. Naprotiv. unutrasnjost] takvog jadnog coveka ce biti izbacen [napolje] da svako o njemu govori sta hoce. sam ces biti kriv. i kako bi od vas uzeo ono sto je tome suprotno: lukavstvo. Bog od coveka ocekuje da svako svoje delo cini u tajnosti. Nemoj roptati na brata svoga ako imas potrebu da nesto uzmes. Ovaj zrtvenik nemojte nikada ostavljati bez tamjana. tiha narav. Pre budite cist zrtvenik Bogu. Bratu koji ucini neku stetu prilikom nekog posla nemoj nista govoriti. 22. Jer. Trudeci se na svom rukodelju. nemojte postavljati nikakva pitanja o [toj strasti].ti ili on. prepiranje. Ako ti.11.nalaze mesto u surovom srcu. to bi bio znak neukosti. ne budes rekao. gazenje savesti. 19. iako znas (sta je potrebno). Ako se medju vama povede rec o nekom mestu iz Pisma. Ukoliko.nalaze mesto u smirenoumnom srcu. nemajuci sta da kazu kao opravdanje. njegovo srce ne stoji pod njegovom vlascu. kako bi oni koji vide vas poredak od vas stekli korist. vec pod vlascu neprijatelja. 17. 12. straha Bozijeg). koji ovde zivi. Pa i tada se cuvajte da ne ucinite bilo sta sto bi ga moglo ozalostiti. brate. To i jeste sveta cednost (prostota) srca. savesnost. Radeci sa nemocnim. dok visokoumlje. jeste moj gospodar". pak. da ne biste postali slicni mestima na koja se odlazi da bi se ispraznila creva i u kojima je zbog toga veliki smrad. pak. Ako vam predstoji da odete na neki manji posao. ti precutis. 13. sve dok sam od sebe ne projavi taj nedostatak. sve te strasti (koje dolaze od smelosti u ponasanju) primecuju se u nemocnom bratu usled opustenosti njegovog srca i usled toga sto ne vidi sopstvene grehe. dok zivis sa bratijom. nemoj zeleti da oni saznaju da si uradio vise od njih. odlucno zelis da povecas uzdrzanje. samoljublje i zlo srce. kazi mu smelo i sa prostotom: "Daj mi to i to. svemu recenom ce sam sebe nauciti u tajnosti. Jer. izuzev ako ti on sam kaze: "Ucini ljubav. ulozite napor da se uopste ne trudite da saznate koliko je ko od vas uradio za nedelju dana. i pouci me". nada. reci sam sebi: "Moj (nemocni) brat. Bratu koji svrati kod vas i o kome ste slusali da voli da se istice. Posavsi na posao sa bratijom. nemoj biti tajno pobedoljubiv zeleci da ucinis bolje od njega. Ako. demonsku mudrost. Jer. odricanje od svoje volje. sve to unistava trud onih koji ih se drze. Narocito ne (popustajte sebi) u vezi sa tajnim i ociglednim cutanjem. Onaj ko ocekuje Strasni sud na koji ima da izadje. neka niko ne prezire drugoga i neka ne ide sam. prinudjavanje sebe u svemu . dodje pomisao da se (u hrani) stesnis vise nego sto je obicaj. (izabrao) si smrt. Jer. onaj ko ga zna i ko ga shvata treba svoju volju da(zadrzi) iza svoga brata i da ga uspokoji u radosti. 16. 18. niti govori: "Zasto se sam nije setio da mi to da?" Naprotiv. (Znajte) da pomoc Bozija. Ne raspitujte se za stvari ovoga veka. uzmi sebi malu odvojenu keliju. ako bolje razmislis o (onome sto se desilo) na osnovu Suda Bozijeg. ma kakvo bilo. i nastavis da ropces u srcu. pak. A ako tamo (unutra) ne bude onoga gospodara (tj. kako bi vam On darovao prostotu i deciju nevinost. dom [tj. 14. na svaki nacin ce se usiljavati da mu se u onaj strasni cas ne zatvore usta. Ukoliko. obezbedjujuci u sebi i svestenika koji ce izjutra i s vecera stavljati tamjan (na zrtvenik). radoznalost. 21. Kada ste negde na strani. jer mi je potrebno". Sa radoscu pretrpi brata koji ti malodusno odvrati (neprijatnom) recju. naci ces da si pogresio ti (a ne brat). Svrha svega toga jeste: ako se covek sa znanjem boji Boga i slusa svoju savest po Bogu. uopste nemoj nagadjati ko je vise uradio . 20. ostavljajuci brata svoga da se muci savescu u keliji. nikako sebi ne dozvoljavajte slobodu [u ponasanju]. 24. neka 138 . smatranje sebe vecim znalcem od brata. nemarnost pred ozaloscenoscu brata i reci: "Sta me se to tice" . a svoga nemocnoga brata nemoj smucivati. Ako u tvoju keliju udje brat dok sedis za svojim rukodeljem. 15. Rec koju iznad svega treba da trazite jeste: smiravati se pred bratom svojim.

ne zeleci da o tome saznaju oni koji zive sa tobom. 35. vec pokazi svoju ranu kako bi dobio lekarstvo. Ziveci sa ocem svojim. Nemoj da izgleda kao da je neko drugi tako postupio. 30. i Bog ce te uspokojiti. Inace ces se sam sebi podsmevati. 28. ako uvidi da brat nije spokojan toga casa ili da je nemocan telom. Naprotiv. (a ne ti). 34. nema li tamo za tebe nekog saplitanja ili zbog mnogobriznosti. Ma kuda otisao. nemoj zbacivati breme i nemoj odlaziti sa ozaloscenoscu. ili zbog toga sto nemas sve sto ti je potrebno. Radije potrazi vreme kada si miran i kada ti je spokojno srce. o promeni rukodelja. Raspitujuci se. pasces u ruke neprijatelja svojih tamo gde budes otisao da osnujes [novi] zivot. nista u njoj nemoj rusiti. o stupanju u zajednicu sa nekim. nemoj biti licemer i ne govori jedno umesto drugoga. Cuvajte se da se u bilo cemu protivite bratu. Posle toga. ili zbog slave. I o nemocima dusevnim i o telesnim strastima (pitaj) jos dok te (pomisli) pritiskaju. kako ga ne biste ozalostili. 31. O svemu . Ako budes mudar. vec neka odlozi posao i neka podje u svoju keliju sa sastradalnom ljubavlju (prema bratu). No. ma koji razlog bio. nemoj slusati one koji u tebi govore vise od staraca. ja to ne jedem". govoreci: "Ucini na meni milost i daj ocima mojim da mi kazu ono sto Ti je ugodno". Medjutim. inace ces postupiti protiv savesti. nastojeci da svakako podju. nemoj se saglasavati da odes od njih. ili da ne jedes kuvano. nekome ne kazes: "Oprosti mi. Ziveci u svojoj keliji [mozes] da odlucis da hranu uzimas u odredjeni cas. ili bilo sta drugo. 33. Uopste. i ni u cemu ne osudjuj bratiju sa kojom si ziveo. ili da ocigledno ili tajno narusis tu zapovest. Ma sta podsticalo tvoje srce da odes od njih. duzan je da se o svemu savetuje sa njima. i to pre nego sto ucinis delo. 27. nemoj se prema njemu odnositi kao da je pod tvojom vlascu. ili zbog nemogucnosti da trpis (neprijatnosti). ili sa bratom. Nemoj slusati neprijatelje svoje i ne preokreci njihova dobrocinstva u zlocin sa namerom da prekorevanjem brata sam izbegnes prekor. 25. Govori istinu i pripremi se da ispunis ono sto ti kazu. ili zbog spoticanja sa strane tvojih prijatelja. Ziveci sa nekim ili privremeno se nalazeci kod nekoga. tj. pazi se da. 32. ili zbog udobnosti zivota. sa sebe zbaci nezadovoljstvo prema njima. ili zbog toga sto zelis da se podvrgnes vecim lisavanjima. Ziveci sa bratijom. seti se da si pripadao njihovom bratstvu. cuvaj se Boga radi da ne prezres neku zapovest koju dobijes od njega. raspituj se pre nego sto ih ispunis. neka se ne prepire. Inace. Raspitujuci se kod staraca o borbi. Raspitujuci se o pomislima. 29. Ko zivi sa ocem ili sa bratom. jer ce citav tvoj trud 139 . nemoj uzimati keliju pre nego sto saznas poredak tamosnjeg zivota. a ne starcima koje pitas. pazi da nemas neko tajno prijateljstvo ili da nekome pises tajno. Ma koliko te pritiskala ozlojedjenost prema njima. U tome se kriju i mir i poslusnost. niti raditi bez blagoslova onoga koji ti je dao. o ucenju rukodelja. sa verom ucini ono sto ti kazu oci. ili zbog obaveza (uzdrzanja). 36. Pazi da. ziveci sa nekim ko je bolji od tebe.ili zbog rukodelja. ne cinis bilo koje dobrocinstvo siromasnima ukoliko ga nisi pitao. Nista nemoj ciniti tajno. ili zbog toga sto ces videti neke (koji ti nisu na korist). o raskidanju takve zajednice slobodno pitaj. za nekoliko dana ces saznati da li ces (tu naci) smrt ili zivot. kada izadjes negde i kada sednes za trpezu. ili zbog udobnosti. [moze se desiti] da ne nalazis spokojstvo iz razlicitih uzroka . najpre se pomoli Bogu. Ako uzmes neku keliju na krace vreme. Iznoseci svoje pomisli. Time bi i sebe i njih poricao.o promeni mesta zivljenja. ili zbog toga sto si nemocan i ne mozes da podneses trud. ili zbog toga sto zelis bezmolvije. a ne sa nekim sa strane.mu kaze sa ljubavlju: "Hoces li poci? Hajdemo". Dosavsi na neko mesto da bi se nastanio. ili zbog uninija. 26. ili zbog toga sto ne mozes da nosis breme (poslusnosti). Ponudivsi bratu svoju keliju radi boravka na nekoliko dana. Nemoj odlaziti sa skrivenim osecanjem uvredjenosti i ne u vreme kada se u tebi nalazi roptanje i omalovazavanje. ili zbog toga sto ne mozes da radis ono sto zelis. Govori o onome sto te trenutno napada. nemoj da govoris da jos nisi ucinio po njihovom nagovaranju.

ja se naterah da vam napisem i ovo. Njega ne volimo toliko koliko volimo strasti. Jer. odsustva straha Bozijeg i odsustva strazara u vama. Posto je u nase dane gnev Boziji postigao citavu vaseljenu. budi mudar i ne zadrzavaj je u secanju. Ucinite ljubav Boga radi i iscitavajte (napisano) kako biste ga i ispunjavali. vec pomozite sebi u malobrojnim danima vasim. vec odmah poslusaj. za vernoga nije mala stvar ako ovo smatra nevaznim delom. koje bi mogle da rane brata. a ako ih ne sacuvate. Ko voli svoj trud. a ako ne ocuvate. koje vise volimo nego Boga. Ako sa tobom zivi bratija i ako se desi da rade citav dan.pasti u ruke tvojih neprijatelja. Ako ti dusi ne odgovara da ostanes. Silan je Vladika nas Bog da nam da da cinimo i da cuvamo [ono sto je na korist]. u pokoj Sina Bozijeg cete otici sa radoscu. 37. Imaj Boga pred ocima u svakoj stvari koju cinis. 40. Radi prvoga je dosao Vladika nas Hristos. 45. Jer. cuvaj se da nekome ne dozvolis da ti otkriva strasne pomisli kao vernome. pazi da mu ne propadne uzalud. Ljubite svoju bratiju svetom ljubavlju i cuvajte jezik svoj da ne biste izgovorili neprilicne reci. vec govorite u srcima svojim: "Sta je to u poredjenju sa onim mestom (tj. Ako ovo ocuvate u prostoti i sa razumom. u tome je smrt za tvoju dusu. odsecanje svoje volje i ljubav (prozivecete sebi na dobro). Amin. Ako se medju vama pronese neka smesna rec. 38. mir. Ako si nemocan i strastan. Radeci zajedno sa drugim i primetivsi neku gresku kod drugih. 42. Ako sacuvate smirenje. ali nas nasa ogrubelost oslepljuje zeljama srca naseg. te cete u zlu proziveti svoje vreme. adom) u koje cemo dospeti zbog grehova nasih?" 44. bilo u keliji. da bi ti Otac tvoj uzvratio javno". onda cete se i ovde namuciti. trpljenje. da ne trose 140 . idi na drugo mesto. buduci da se u tome nalazi smrt za tebe. Jer. 43. dok zavrsim jednu sitnicu". DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UCENICIMA SESTO SLOVO Savet onima koji zele da bezmolstvuju dobrim bezmolvijem da paze na sebe i da odbijaju lopove koji ih potkradaju. Ziveci zajedno sa drugim i radeci zajedno sa njim. da ti se ne bi desilo da ti se kad-tad otisne sa jezika i da je kazes bratiji. i zaista cete poci u ad kada izadjete iz tela. po Pismima. vec misli na Sud Boziji. biti odvedeni u ad. ali svoj jezik sacuvaj od izoblicavanja. Ucinite ljubav i od sada stupite u podvig. da blagodacu Njegovom obretemo milost sa svima svetima koji su mu ugodili. i primetivsi nesto stetno za dusu. roptanje i neposlusnost. u tome je pogibao tvoje duse. prepirka i visokoumlje. Nemoj misliti samo na sebe. nemoj otvarati svoja usta da ih izoblicavas. cast i poklonjenje sada i uvek i u vekove vekova. bilo neki zanat. Nemojte ostajati sa neobrezanim srcem vasim. bilo izvan kelije. medju vama ce biti zavist i sukob. bilo sa onima koji su se tu nasli pre tebe. Njemu slava. utesi ih tako sto ces im dati da jedu pre odredjenog casa. ma sta culi nemojte se smucivati. Vladika tvoj Spasitelj je rekao: "Delaj u tajnosti. pazi da na njegov poziv ne kazes: "Sacekaj malo. cuvajte se da se vas smeh ne razvije do glasnosti. Dosavsi u neko mesto sa namerom da se na njemu nastanis. 39. jer bi to bio znak neukosti. bilo neko delo. Eto. jer ono prethodno ne bese dovoljno. bilo sam. Jer. i po izlasku iz tela. 41. ili nesto nemonasko.

9. sedeci u svojoj keliji. pak. i ne znam". DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UCENICIMA SEDMO SLOVO O vrlinama 141 . dakle. Onaj ko se trudi da nadje sa cime bi uporedio Boga. Onaj. i da ga ne izgubi ni za sta. ponizava i prema kome pokazuje zlobu. Nemoj prihvatati neraspolozenje prema bratu koga drugi kleveta. Sklonost ka ispitivanju Pisma radja sporove i sukobe.svoje vreme u ropstvu i gorkim delima. Onaj ko. 10. 11.Jn. Isto cini i zloba u srcu: njen otrov ranjava dusu i ona se nalazi u nevolji od toga zla. Nemoj svima otkrivati svoje pomisli. Priuci jezik svoj na reci Bozije sa razumom i laz ce pobeci od tebe. Onaj. 4. zeli da postedi svoj trud. 13. krajnje je zarobljen i ima radoznalo srce. privlaci mnostvo demona. da ne bi navukao tugu na srce svoje. Onaj ko svoje srce predaje (ispitivanju) zbog cega u Pismu pise tako i tako. 5. ko bodro pazi da ga nista ne zarobi. poznao je Boga (1. 2. Onome ko govori jedno. Ljubav prema ljudskoj slavi radja laz. Idi sa nezlobivima da bi postao ucesnik njihove slave i cistote. lukavstvo i zlobu. 7. Ko se oslanja na svoj razum i ko se drzi svoje volje. Cuvaj usta svoja da bi castan bio pred tobom bliznji tvoj. 14. Za monaha je greh ako. a ponizavanje sebe u smirenju u srce tvoje dovodi strah Boziji. Takav je i ispunjava kao duznik. 12. Kad skorpion ujede coveka. Onoga ko se sa lukavstvom odnosi prema bratu nece zaobici tuga u srcu. stice bogatstvo Bozije po sili svojoj i po pomisli svojoj. On ne moze biti od Duha (Bozijeg) koji u srce donosi tugu (tj. voli cistotu u strahu Bozijem. voli da se pruza pred lice Bozije. sebe utvrdjuje na tumacenjima sopstvenog razuma. Nemoj biti zloban prema ljudima da ne bi ponistio svoj trud. 8. te uznosi slavu Bogu. a u srcu svome lukavo drzi drugo. Ko. sva molitva postaje uzaludna . Nemoj iskati vise (darove) Bozije sve dok se molis za pomoc i spasenje od greha. ko trazi kako da ga (savrsenije) uspostuje.Nemoj da se priblizavas takvima da se ne bi oskrnavio njegovim skvernim otrovom. medjutim. da se osecaj [stetnosti slave] u tebi ne bi pritupio. ne poznaje slavu Boziju i Njegovo bogatstvo.3). a plac za grehe donosi mir. Prostodusnost i semoporicanje cisti srce od lukavstva. Ko se drzi reci Bozije. [u stvari] huli na Boga. da te ne bi postiglo ono sto ne zelis. skrusenost). vec samo ocima svojim. niti da srce svoje predaju delima koja im ne prilice.2. videci reci Bozije. neka se pozuri da iz sebe izbaci skorpiona. ostavi svoja sagresenja i pocne da se bavi istrazivanjem Pisma. 3. pre nego sto je stekao samog sebe (tj. pre nego sto se oslobodio od strasti). otrov prolazi kroz celo telo i truje i samo srce. tj. Bozije ce samo od sebe doci kada (primeti) neuprljano i cisto mesto. zaboravljajuci na grehe svoje 1. 6. a onaj ko govori: "Covek sam. Sa svima budi cistog srca kako bi u sebi ugledao mir Boziji. Nemoj zeleti da si prijatelj onih koji su slavni u ovom svetu.

zeljom za poucavanjem i drzanjem sebe za razumnog.12. Tri stvari projavljuju vlast nad dusom. 2. 6. Sa cetiri stvari se pomracuje dusa: mrznjom prema bliznjem. 11.1. jedenjem do sitosti. a ko voli udobnost (za telo) u ovome kratkom vremenu.. i dadoste mi da jedem.25. i kako bih zeleo da se vec zapalio (Lk. Cetiri vrline kao zidine ogradjuju dusu i daju joj mogucnost da spokojno uzdahne od nemira koje izazivaju neprijatelji: milost. (samo)pritesnjavanje (u svemu) i smirenoumlje.14. Tri vrline uvek daju svetlost umu: ne primecivanje lukavstva ni u kome. koji je Vladika sveta i koji je razrusio pregradu neprijateljstva (Ef. Oni koji idu za Njegovim svetim ucenjem imaju oganj Njegovog Bozanstva. 10. za hrabroscu i za marljivoscu. jer su. drzanje zapovesti. cinice dela novog coveka. Te tri vrline radjaju druge tri. (Mt. Zbog cetiri stvari jaca gnev: pogadjanjem. plac zbog grehova i drzanje smrti pred ocima. Pomocu cetiri stvari jaca bludna strast u telu: preteranim spavanjem.10.14). vece od njih: ljubav. poverovace da je dostigao besmrtnost: rasudjivanje koje verno odvaja jednu [stvar] od druge. ali ce se u cas Suda obelodaniti sramota njihovog slepila.25). takodje govori: Nisam dosao da donesem mir nego mac (Mt. dugotrpljenje i izbacivanje svakog semena greha. a koji izgubi dusu svoju mene radi. 14. druzenje sa slavnim ovoga sveta i naklonost ka razgovorima sa srodnicima po telu. neumornost. 8.34).49). Pokazujuci novog coveka u Svom telu. One umu ne dozvoljavaju da se sazivi sa vrlinama. Zaboravnost se sa covekom bori do poslednjeg izdisaja. Eto kako oni koji gube svoju dusu za ovo kratko vreme i opet je nalaze u vreme nevolje. Um svagda ima potrebu za cetiri vrline: za molitvom Bogu i neprestanim pripadanjem Njemu. i Jos: Dodjoh da bacim oganj na zemlju. pristrascem prema stvarima i skrtoscu. bezgnevlje. Ako um u sebi ugleda tri vrline. 7. pozvace ih na Svoju desnu stranu. I Gospod im daje radost. cuvali su. naci ce je (Mt. zaviscu i roptanjem. 142 . nas Gospod je govorio: Koji voli dusu svoju izgubice je (Jn. dobijajuci daleko vecu nagradu nego sto su ocekivali. dobrocinstvo onima koji nam cine zlo i trpljenje bez smucivanja svega sto dolazi. 4. predvidjanje svega pre vremena i neslaganje sa onim sto je strano. i za gluvocom prema onome sto mu govore strasti. primite Carstvo koje vam je pripremljeno od postanja sveta. 10. Cetiri vrline dusu cine cistom: cutanje. mir i krotost. 12. lenjost i zaboravnost. Cetiri vrline po Bogu pomazu mladosti: poucavanje svakog casa. bdenje i ne racunanje sebe ni u sta. 16. njegovim ponizavanjem. On. za neuznemirenoscu u odnosu na bilo kog coveka da bi izbegao sudjenje. Tri stvari covek tesko stice. sve dok ona ne dospe do visoke mere: zaplenjenost (tj. naklonoscu ka zabavama. Oni.27). Cetiri stvari skrnave dusu: lutanje po gradu bez cuvanja ociju. koji su vrsili svoju volju. Eto dela novog i dela starog coveka! Ko voli dusu svoju i ne zeli da je pogubi. Zbog cetiri stvari dusa postaje pusta: prelascima sa mesta na mesto. svoju dusu u ovom gresnom veku. Eto. govoreci: Hodite blagosloveni Oca moga. Ono je snaznije od svih pomisli i radja svako zlo.12. Ono razara sve sto covek zida u sebi. pak. kako su oni koji su se postarali da pogube svoju dusu u ovom veku i koji su odsekli svoje zelje postali svete ovce [pogodne] za zrtvu Njemu. 13. pristrasce). iako one cuvaju vrline: skrusenost. govoreci: Mir vam ostavljam. smehom sa praznoslovljem i ukrasavanjem tela.. 15. 3. Kada se On bude javio u slavi Svog Bozanstva. 9. 5. mir svoj dajem vam (Jn. Protivljenje zaboravnosti ih sve cuva. usled cega imaju i mac duhovni kojim seku prohteve svoga tela. podvrgavajuci ga bezplodnosti. drzanjem svoje volje. Jer ogladnjeh. cini dela starog coveka i gubi svoju dusu. za pruzanjem pred licem Boga. 34-35). 2. druzenje sa zenom. naravno.39). Um ima potrebu za tri vrline koje svagda promisljaju o njemu: za [svojim] prirodnim stremljenjem.

18. da bismo ispunili Njegove reci. u oganj vecni koji je pripremljen djavolu i andjelima njegovim.. 44).mali po svojoj skromnosti.13. pozvao je Mateja koji je sedeo na carini. Ispitajmo sebe. i veru u Njega. na apostole je poslao Duha Utesitelja.41-42). koje saopstavaju: Ako me neko ljubi. ukoliko steknemo smelost. ni prema velikom.34-35).35). kao sto je napisano. da li svako od nas ispunjava zapovesti Gospodnje po sili svojoj ili ne. pomilovao je Hananejku iscelivsi njenu cerku.4. Amin. zaobilazili zapovesti Bozije. i na Kornilija je poslao Njega sa smeloscu. ocekujuci da ce beskrajno prebivati u ovom veku. i vlasti. radi njenih suza. i ispunjavanje Njegovih zapovesti i ljubav prema svima.. koje su ona gora od koje se odvalio kamen bez ruku i satro zlatni lik od cetiri sastojka . No On ce im zatvoriti usta govoreci: "Ko je ucinio dobro jednome od ovih koji veruju u mene. Eto sta ce biti pecat duse kada izidje iz tela. umio je noge ucenicima i Judi. DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA 143 . i gospodara tame ovoga sveta.19). Njegovo ime je mocno da prebiva sa nama i da nas krepi. Oni koji su stavljali darove u hramovnu riznicu bili su bogati. Jer ogladnjeh. Jer. sada i uvek i u vekove vekova. ni prema bogatom. On iste (dobru) nameru. nije odgurnuo zenu gresnicu koja je mazala Njegove noge mirom i suzama. pomilovao je krvotocivu koja je sve svoje potrosila na lekare pre nego sto je poznala Njega. Njihovu vlast je satrla rec Bozija. ne praveci razliku. Gospod je bio vise obradovan zbog udovice i njene dve lepte. trud svoj sa usrdnoscu i razumom. Pribegnimo. silom svetih reci Njegovih. Gospod je ucinio milost sa cerkom staresine sinagoge vaskrsnuvsi je. ako ne desne i leve sile? Ugledavsi na dusi znamenje ljubavi. govoreci: On mi je sasud izabrani (Dap.25.. pod Njegov pokrov da bi nam bio pribeziste i da bi nas spasao od te cetiri zlobne vlasti. a veliki po svojoj snazi. gvozdja i gline.srebra. govoreci: Hajdete za mnom (Mt. jer je kamen koji je satro lik postao velika gora i ispunio svu zemlju (Dan.zaslepljeni tastinom bogatstva. Jer. Ko ce ih to po Njegovim recima poznati. nije prezreo Mariju koja je mazala Njegove noge mirom.11-12). vaskrsao je ljubljenog Lazara. podstakao je Filipa u Samariji radi evnuha etiopskog. meni je ucinio". Jer. i ne dadoste mi da jedem. Jer. O kojoj gori On ovde govori ako ne o Svojoj svetoj reci? Upotrebimo. Pa ipak. da biste se mogli odrzati protiv lukavstva djavolskoga. ni prema bednome. kako bismo i mi obreli milost sa svima koji su se udostojili da steknu Njegovo blazenstvo. kada te videsmo gladna. Zbog toga ce biti kao proklete koze i cuce strasnu odluku Sudije: Idite od mene prokleti. koji nas recju Bozijom cuva od ruku svih neprijatelja nasih. i ne posluzismo ti?(st. da steknemo takav pecat. bratijo. 19. podstakao je Ananiju u Damasku Pavla radi. vec ispunjavajmo sluzbu po svojim skromnim [snagama]. razvejace se svi neprijatelji nasi. podigao je sina jedinca majci udovici. radi svetog imena Njegovog. Ove cetiri vlasti su onaj cetvoroclani lik koji predstavlja neprijatelje. oni ce reci: Gospode. i kada svaki od njih cuje sopstveno blazenstvo koje odgovara delima njegovim. bakra. Njemu prilici slava. Nemojmo u srcu svom dati mesta uniniju kako nas zavist ne bi odvojila od Boga. da ne popusti nasem srcu da se vara usled zaboravnosti neprijateljske. cast i poklonjenje. Gospod je rekao: Ne moze se grad sakriti kad na gori stoji (Mt. kao sto je i zapovedio Svojim ucenicima: Po tome ce svi poznati da ste moji ucenici ako budete imali ljubav medju sobom (Jn. sve dok ne susretnemo Njega. pozvao je Petra i Jovana sa njihove ladje.5. bratijo. zato sto gleda na nasu nameru. da bismo i mi culi radost sa svima svetima Njegovim kada se saberu pred licem Njegovim sa cetiri kraja zemlje. nego protiv poglavarstava. 17. rec moju drzace (Jn.14. neprijatelji ce se sa strahom povuci. iscelio je slugu kapetanovog zbog njegove vere. protiv duhova zlobe u podnebesju (Ef.14).9.23).. Podvizavajmo se. 15). kod Njega nema licemerja ni prema malom. ljubljeni. Ocu i Sinu i Svetome Duhu. Doduse. mi smo svi duzni da ih ispunjavamo po sili svojoj . Jer ne ratujemo protiv krvi i tela. ljubljeni. kao sto je rekao apostol: Obucite se u sve oruzje Bozije. Neka nam takav trud bude kao nepovrediv i ogradjeni grad. kako nas ne bi uhvatili neprijatelji nasi.6.2. da nas sacuva i da (nam da) da po svojoj sili podnesemo sve sto nailazi na nas. Njihova usta ce se zatvoriti i oni nece naci sta da kazu zbog svoje nemilostivosti i siromastva. a sve svete sile ce se obradovati sa njom. (Mt.

da slepi vidi. i prokazen.42). premda je bas zbog toga nabavio. od kojih ga je onaj sa desne strane proslavljao i molio govoreci: Seti me se. i nem. 2. I tada je vec uzisao na Krst. Gospod nas Isus Hristos podigne iz nemara i da mu da progleda i sve jasno prepozna. odstupiti od napora i vratiti se ranijem nemaru. 9. ili poziv da poucava onome sto sam nije ostvario. On je podigao novog coveka. svezali ga i bacili u blatnjav rov. [ucinices delo] koje je protiv Njegove prirode. Pre dolaska Gospodnjeg u telu. medjutim. da gluvi cuje. ptica odmah poleti. neces biti podrazavalac cak ni Adamove prirode". Kada ga. ili da prezire druge. i to po zapovesti Bozijoj. ili zelju da postane poznat medju ljudima. prema svim ljudima je mirno. ucinio da hromi hoda. dok ga je onaj sa leve strane prekorevao. kada povuce nit. i hrom. [tvoj postupak] nece biti po Njegovoj prirodi. Kazao je opet: "Bices podrazavalac Isusove prirode ako nekome das nesto na zajam. Ako budes odgovorio: "Sta sam ucinio?". bices podrazavalac Adamove prirode. Kada je ucinio milost i dosao kod nas. decko je opet povlaci dole. Evo sta to znaci. Takav je i onaj koji govori: "Bojim se Boga". kad dodjes u Carstvo svoje (Lk. a ne zbog prijateljstva. ono nema oci da vidi nedostatke drugih. Pre nego sto se podigne iz nerada. covek je bio i slep. pak. nema usi da cuje [stvari] koje su nekorisne za dusu. ili projavu ostalih strasti. A ukoliko uzmes i kamatu. svi njegovi napori su uzaludni". koje je Gospod nas Isus Hristos razdvojio i od kojih je jedan prekorevao [Gospoda]. 5. Takvo je znacenje dvojice razbojnika. besplodan ako pri tome u tvoje srce udje pomisao da drugi u isto vreme spava ili je nemaran. 7. Takvim vidim i sebe. slobodnog od svake nemoci. Kada decko otpusti (nit). ili pokret covekougadjanja. Tvoj trud je. lovi ga drugi i seda na njega". Sluzbe koje vrsis sa smirenjem i kao nedostojan ugodne su Bogu. Gospode. Ukoliko precutis kada te neko optuzi zbog neke stvari koju si ucinio ili koju nisi ucinio. 4. mozda ne bi ni dosao do Krsta. postupices po Isusovoj prirodi. Sa Njim su razapeli i dva razbojnika. i raslabljen. zatrazis.SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UCENICIMA OSMO SLOVO Izreke 1. Evo sta hocu da kazem: niko ne treba da se predaje nemaru do poslednjeg izdisaja". Kada ga pusti jedan.23. 8. pa mu oprostis. I ako on zavapi Gospodu svome. 3. a 144 . Da Gospod nas Isus Hristos nije najpre iscelio sve bolesti covekove. Ako. da nemi govori. misleci da se odvezala. neprijateljska sila pocinje da ga prekoreva teskim recima u ocekivanju da se ce raslabiti. Opet je rekao o smirenoumlju: "Ono nema jezika da o bilo kome kaze da je nemaran. um je jedno sa neprijateljskim silama. ono se ne zanima ni za sta osim za svoje grehe. i umrtvljen svim protivprirodnostima. bice mu uzalud cak ako bude postio i po sest dana u nedelji i preduzimao i druge velike napore". Posto u to vreme ne nalazi u sebi strah Boziji. i gluv. On je vaskrsao mrtvog. Opet je rekao: "Ja licim na pticu koju je mali decko vezao za nogu. oni ga presecaju udarcima da bi zacutao". Opet je rekao: "Covek je uzalud stekao neku stvar ako je ne nalazi kada mu je potrebna. a strah Boziji ne nalazi onda kada je postavljen u okolnosti u kojima mu je potreban: kada je neohodno da pogovori sa nekim i kada oseca ili napad gneva i drske neuzdrzljivosti. pak. Medjutim. Ava Isaija je rekao: "Ponekad sebi licim na konja koji luta bez gospodara i na koga seda svako ko ga susretne. Rekao je opet: "Ja licim na onoga koga su uhvatili neprijatelji. radi koga je i dosao na zemlju. Ko ide mimo ovog puta. 6. A ako budes protivrecio. u ocekivanju da ga mozda odvoji od Njegove nade.

I o Kainu i Avelju su govrili: "Ko ih je naucio da rade ovako ili onako.Bog). tastine ili mrznje. ne brinuci da li su dobri ili rdjavi. te on opet dodje kod tebe govoreci da uopste nije uspeo u onome o cemu si mu govorio. Jer. jeste nepokretnost u srcu tvom svega onoga u cemu si nekada gresio. kad nije jos bilo ni Zakona. demoni nece ostaviti ono sto je receno i sto si cuo. Onaj koji se nada u svoju pravednost i koji se drzi svoje volje.43). iako se oslanjas na svoje navodno znanje. ava Nisteroj. da bezeci telom ne pozelis da saznas o cemu se radi. Veliko je (delo) ako covek ostavi svoju pravdu. bojeci se da ga ne ozalostis. covekougadjanja. mi smo daleko od Boga ako nas savladjuju strasti gneva. "Ako se posle vasih sluzbi u srcu vasem podize neka od (pomenutih strasti). Tada ces poznati samog sebe i shvatiti sta je stetno za tebe. nekome ko te je zamolio da ga poucis rekao kako da se oslobodi (od strasti). Gde je onda nase sjedinjenje sa Bogom?" 11. On je dosao na zemlju i postradao da bi izmenio nasu okamenjenu prirodu. vec im ostavljase njihovu volju. niti da gubi svoje znanje zbog onoga koji ne razume. Zbog toga. ocigledno je da on to nije ispunio na delu. Svrha svega jeste . Opet je rekao o poucavanju bliznjega zapovestima Bozijim: "Kako ja mogu znati da li me je Bog prihvatio. ni Pisma?" (Naravno . kako ce dati ploda? Protivprirodnosti (tj. Ne. koji je video slavu Boziju. u pokajanju se nalazi covek koji je bilo kad sagresio. oce?" Starac je rekao: "Posejana zemlja daje plod kada na nju padne kisa. svaki covek treba da se potcinjava svome bliznjemu Boga radi. niti da gleda tudje nedostatke. niti da u srcu svom ostavlja neprijateljsku zaoku. castoljublje i [telesni] pokoj. Bog hoce da mu covek u svemu bude podoban.drugi nije prestajao da ga moli sve dok nije cuo: Zaista ti kazem. niti da istice tudju ispravnost. i na [osnovu toga] reci drugome: "Ucini to ili to". O Svetom Pricescu je rekao: "Njega nazivaju sjedinjenjem sa Bogom. Ako si. treba da se odstrani od ljudi u svemu: niti koga da porice. kao sto se zivotinje potcinjavaju coveku: zbog toga je Gospod i dosao. placi i davi ga u sebi. Pogledaj koliko te zivotinja prevazilazi. covek se uzalud trudi ako ga Bog ne nauci". coveka napadaju do smrti". ne treba da imam ni svoje volje. nemoj tako govoriti. Medjutim. vec i prema onome koji ide protiv mene: takva je volja Bozija". iako misli da je ona po Bogu. niti da vidi sta mu nedostaje. niti svoju volju zbog nerazumnoga. plakati i moliti Boga za pomoc i milost". Nemoj misliti: "Ja srcem to ne primam". zavisti. A ako to jos zivi u tebi. 10. ne moze da izbegne neprijateljske (zamke). cak i da si cuo samo neku sitnicu. Ocigledno je da je prema tebi ucinjena milost ako ti uopste ne prepoznajes o cemu se radi kad ti neko govori o tome. pak. i ako drzi rec onoga koji ga uci po Bogu? Eto.23. ni znanja. A ako nije posejana. medjutim. tj. Zbog toga se odvoji od njega jer ti umrtvljuje dusu. Beslovesne zivotinje su sacuvale svoju prirodu. i lazno znanje koje je ovladalo nasom dusom. Neko od staraca mu je rekao: "Zbog cega oni ne kucaju. pak. kao i zivotinja. bezi do kraja". ako hocu da dodjem u svoje prirodno stanje. strasti) se vise ne krecu u onome ko se potrudi da ih izbaci iz svog srca. i kome je bila stetna zla beseda. danas ces biti sa mnom u raju (Lk. Tako sam duzan da cinim ne samo u odnosu prema onome koji je sa mnom. da ne bi pogubio dusu tvoju. niti da drugoga zalosti. Nemoj se stideti njegovog lica i nemoj. Ti nisi bolji od prvosazdanoga koga je Bog stvorio Svojom rukom. "Onaj ko hoce da stupi u kelijno spokojstvo i da ne bude plen neprijatelja. Opet je rekao: "Iz onoga sto vidim [jasno je] da koristoljublje. niti da hvali. uopste nista ne naredjivase sinovima svoje sestre koji su ziveli sa njim.biti pored Boga svim srcem i svom silom. Jer. 12. imati milosrdje prema svima. niti da opravdava. niti da ublazava. a covek je svoju izmenio. citav vas trud je uzaludan: Bog ga nije primio". i covek Boziji. Sada. On je postao otimac raja i sada kusa od drveta zivota. 13. 145 . strah je i trepet i smrtna muka da si nemaran o tome sve dok ne predstanes prestolu Bozijem. pomisao protiv drugoga. Jer. 14. Znak toga. Rekao je opet: "Nemoj slusati kad neko pocne da ti govori nekorisne stvari. kada se i sam nalazim u pokajanju zbog grehova svojih? Jer. Bezeci. Kad izadje iz tela tesko da ce naci milost. nego ce (time) ubiti dusu tvoju. predavsi dusu svoju na smrt. 15. Bezi i ne slusaj. I ti ne mozes da imas cvrsto uverenje (o svom udelu) sve dok ne poznas da su ti gresi oprosteni. niti da nadje pokoj. Pazi. ja. trpeti da ti se to govori. da bi odsekao nase zelje.

Jedan je bolestan od ociju. ako svagda zelis da imas pred sobom svog Pomocnika. buduci da zapocinje delo koje je iznad njegove mere i buduci da nije iscelio svoja cula. Koga pobedjuju u malim stvarima. Tada ga je neko zapitao: "Zar je to tako vazna stvar. Neke od ovih stvari su kasnije upotrebljene za pravljenje skinije". inace cu poraziti tvog prvenca". 24. "Tesko dusi koja hoce da izbegne svaki greh! Podnece mnoge nevolje od onih koji joj zavide i koji joj se protive. I pored svih rana koje je Bog naveo na faraona. drugog boli ruka. Stoga. oblak ju je osenio. ako si adsku muku stavio pred sebe. ili da je nesto pojeo tajno.16. pobedio je i drugoga. 21. kada im je Gospod poslao pomoc. odmah su podvrgnuti teskim naporima i osetnim zlopacenjima. dolazi gnev Boziji. (Posle toga. i svim umom svojim. Jer. drugi mu nece reci: "3asto kukas?". Medjutim. Opet je rekao: "Na um koji hoce da uzidje na krst pre nego sto cula odustanu od svoje nemoci (tj. treci ima povredu ili neku drugu nemoc. Opet je rekao: "Tesko dusi koja je sagresila posle svetog krstenja! Takav covek ne moze biti bezbrizan u svom pokajanju. osudivsi ga. ili da je radoznalo zeleo da sazna sta se nalazi u monaskoj odeci koju je neko odlozio. Tek kad je doslo vreme i kad je Bog rekao: Jos jednu ranu cu navesti na faraona i ti mu kazi: "0tpusti narod. 20. onaj koji tako postupa. ili da se spotakao u neki od drugih grehova. ali se opet pozledjuju ako se pojede nesto stetno. Kada je narod (Izrailjski) bio u Egiptu. ako je posedovao sve znanje i mrtve vaskrsavao. Zeleti podici (bliznjega) u dobro stanje predstavlja veliko rastrojstvo duse. razara svoje pokajanje. ne ostavivsi sud Sudiji Bogu. tj. Mojsije je najzad stekao smelost. govoris: "Delo Tvoje milosti je da me 146 . ili da je okom pogledao strasno. Kada jedan od bolesnika koji leze u bolnici pocne da kuka. vredja Isusa". pobedice ga i u velikim". Pokrov Boziji nece doci na coveka sve dok on ne zavoli Boga svom silom svojom. zeleci da podignes tudji". od sluzenja strastima). dok u njega nisu bili uneseni krv i salo svepaljenica i dok Bog nije osetio njihov miris. Ti se nalazis ispod Adamove prirode ako smrad (strasti) deluje u tebi i ako imas saosecanja za njega. Svako se od onih koji leze u bolnici kod lekara cuva da ne pojede nesto sto moze da povredi njegovu ranu". Isto je bilo i sa hramom koji je kasnije sagradjen: oblak ga nije osenio sve dok nije bio sasvim zavrsen.2). ava) je rekao: "Srebrni i zlatni sasudi i odeca su cula koja sluze neprijatelju. sve njegovo pokajanje je uzalud. I rece mu Bog: Govori tajno u usi ljudima i neka svaki covek iste od suseda i svaka zena od susetke srebrne i zlatne sasude i odecu. 22. svi su jeli i pili do sita. cak ako je [prethodno] cinio i velika cuda i isceljenja. ja ne bih gledao na drugog gresnika. on je odbacio ud Hristov. pomisljaj o sebi i shvati da si uzeo malj i da rusis svoj dom. ili ako saradjujes sa onim sto ga radja. Tek kad je u potpunosti bila zavrsena. ko je pobedio jednoga. te ne bolujes srcem i ne zalostis se zbog toga. Zbog toga joj je potrebno veliko trpljenje i blagodarnost za sve. bilo da je pao telom. okrecuci se kako ga neko ne bi video. 19. kad bi bol mojih grehova bio pred mojim ocima. buduci da se i on nalazi u pokajanju. 23. Desava se da neke rane zarastu. Takodje. iako su sluzili faraonu kao robovi. Mojsija. svaku put kad ucis bliznjega svog: "Ucini ovo ili ono". i dok se ne prilepi uz Njega svim srcem svojim". oce?" On je rekao: "Kao sto je neprijatelj prevario onoga koji je prokopao zid i uzeo novac. Tada je oblak osenio taj dom. pa makar nosio i velike (pokajne) napore. 18. da bi se oslobodili od faraona. Ne misli li svako od njih samo na svoju bolest? Isto tako. Receno oznacava da pokrov pokoja Bozijeg nece sici na coveka sve dok ih ne odvoji od neprijatelja i dok ne pocnu da prinose plod Bogu. 25.11. Ako je tvoje srce pobedilo greh i ako se odvojilo od onoga sto ga radja. placuci pred Njim. ako ugleda nekog ko gresi ili prebiva u nemaru i ponizi ga. Ni oblak nije osenio skiniju sve dok joj je nesto nedostajalo. 17. Mojsije se jos nije sa punom uverenoscu usudjivao da govori o njihovom izbavljenju od muka. ili da je ukrao. Opet je rekao: "Uciti bliznjega znaci ispasti (iz svog poretka). I polozite ih na vratove ceda vasih i ogulite Egipcane (Izl. Jer. Opet je rekao: "Svi mi kao da se nalazimo u bolnici. Isto se desava i sa onima koji se kaju: onaj koji osudjuje ili ponizava drugoga. Jer. Covek koji je pao u greh ne moze biti ravnodusan. ako ga nikad ne zalostis i ako. tako je prevario i ovoga.

147 . da se u tebe ne bi uselilo lukavstvo. kao da neces dobiti oprostaj zbog njih. Prinudjavaj sebe na poucavanje. Prinudjavaj se na svoje rukodelje i strah Boziji ce ziveti sa tobom. 14. Gospode. Nemoj pred svima otkrivati svoje pomisli. 7. Cuvaj se da te ne zapleni ono cime si ranije gresio. 12.5.spases. ako pazis na svoje srce i ako [pazis] da ne ozalostis onoga koji te poucava po Bogu . 11. inace ce od tebe otici strah Boziji. o citanju i razmisljanju) i o molitvi. 9. dok si mlad ne lezi ni sa kim na jednu rogozu. 13. 3.Isus ce te sacuvati od svakog zla. da se u tebe ne bi uselilo dejstvo neprijatelja. Nemoj voleti prepirke. 20. sa mladicima se ne druzi.16). pa ces steci slobodu da places za grehe svoje. da se u tebi ne bi obnovili stari gresi. nemoj biti ni nemaran za zapovesti Gospodnje. Potrudi se da se ne vrednujes ni u jednom svom delu. ali. Ako si se odrekao od sveta i predao Bogu na pokajanje. Priuci jezik svoj da govori: "Oprosti". jer ti inace On nece oprostiti ni ranije grehe tvoje. 16. da ne bi pao u ruke neprijatelja svojih. DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UCENICIMA DEVETO SLOVO Zapovesti onima koji se odricu od sveta 1. pa i tada sa strahom. Podstici se na citanje Psalama. i nemoj biti nemaran prema svojim sluzbama. 10. 5. tj. kao sto je razvaljeni dom van grada staniste smrada. Otkrivaj pomisli ocima svojim kako bi te pokrila blagodat Bozija. da ne bi pao u ruke svog neprijatelja. a ne sa bezbriznoscu. da ne bi spotakao bliznjega svoga. Zavoli svako zlopacenje telom. kao sto [prilici] Njegovoj prirodi. 18. nemoj ga ponizavati da ne bi upao u ruke neprijatelja svojih. Ako je potreba. 17. 8. 21. Predaj svoje srce na poslusanje ocima i blagodat Bozija ce obitavati u tebi. Nemoj ugadjati stomaku. 6. vino uzimaj do tri case? Ovu zapovest ne narusavaj radi prijateljstva. Nemoj biti mudar sam za sebe. Ugledavsi spotaknuce brata svoga koje nije na smrt (1Jn. Nemoj ziveti na mestu gde si gresio pred Bogom. i smirenje ce sici na tebe. Nemoj biti nepazljiv sa svojim ocima cak i kada oblacis svoje odelo. 19. izuzev sa bratom svojim ili sa avom. i neces sagresiti pred Bogom. Sam sam i bez Tvoje pomoci sam nemocan da pobegnem iz ruku neprijatelja". Evo sta da cuvas do smrti i da nikako ne prenebregavas: Ne jedi zajedno sa zenom. Svakodnevno pomisljaj: "Samo cu danasnji dan provesti u ovom svetu". Nemoj biti malodusan u trudu. o poucavanju (tj. Sacuvaj se od lazi. 15. i pokoj Boziji ce ti brzo doci. Sedeci u svojoj keliji imaj svagdasnje staranje o tri stvari: o rukodelju. Jer. To ce te sacuvati od obuzetosti vonjem (strasti). da se u tebi ne bi obnovili (gresi tvoji). 2. isto tako. tako je i dusa lenjivog pocetnika staniste svake necasne strasti. nemoj dopustati pomisli da te smucuje tugom u vezi sa tvojim ranijim gresima. 4. Zavoli smirenje i ono ce te pokriti od grehova tvojih. pa ce se smiriti tvoje strasti.

Bog je svetom apostolu Petru pokazao da ni jednog coveka ne treba da smatra skvernim ili necistim (Dap.10. 4. Coveku kome se osvetilo srce svaki covek postaje svet. da ne dozvoli da mu gorka rec izadje iz usta i da ih ne prekori. cas je spavao. Moze biti da ce te Gospod pomilovati i sa tebe skinuti starog gresnog coveka. gospodar je priznao delo marljivoga sluge. predao ocajanju i u uniniju rekao sebi: "Ko moze zavrsiti toliko delo za jedan dan?" Prezrevsi (naredbu gospodara). Najzad. I verujem da ce nas Bog primiti kao i svete Svoje.22. zlopacenjem tela i cutanjem. pak. stranstvovanjem. Tako ni mi ne treba da padamo duhom ni na kakvom poslu i ni pri kakvoj nevolji. Drugi se. Od njih se radja smirenje. da izbegava da smatra da je bilo sta dobro ucinio. da se seca grehova svojih. 5. dok je lenjivoga isterao iz svoga doma. on se nije postarao o poslu. Svaki covek treba da tvori mnoge molitve pred Bogom sa velikim smirenjem srca i tela. DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UCENICIMA DESETO SLOVO Druga rec (onima koji se odricu od sveta) 1. A onome cije je srce u strastima. Cak i kad cuje da je neko dobar covek. trudeci se iz sve duse. siromastvom. Neki covek imadjase dvojicu slugu i posla ih na polje svoje da zanju psenicu. 24. Cuvajte se od ponizavanja drugih ne samo ustima. da se ne vredja zbog prekora. i tako je citav dan proveo u neradu. on se stidi da podigne oci svoje na nebo pred Bogom. Blazen je onaj kome su dovoljni njegovi gresi (tj. uvidevsi nemogucnost uspeha. A kada se oslobodi od strasti. kako bismo obreli milost sa svetima koji su sacuvali Njegove zapovesti. vec za njega svaki covek ima one strasti koje se nalaze u njegovom srcu. da ni u jednom svom delu ne veruje pohvalama. vec da upotrebimo svu svoju silu. niko nije svet. oni su otisli svome gospodaru. videci da je vrlo daleko od Boga. Prinudjavaj se na mnoge molitve sa suzama. DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA 148 . kao sto se krecu vrata na svojim sarkama. Covek se u srcu svome smatra prijateljem Bozijim sve dok je nemaran prema sebi. vec je legao da spava. koji se ne raspituje o tudjim. 2. naredivsi im da svaki od njih nazenje sedam stogova na dan. Srodi se sa sledecim (delima): sa trudom. Kada je nastupilo vece. ali ipak nije uspeo u potpunosti posto je to delo prevazilazilo njegove snage. da svoje srce odrzi mirnim pred svojim neprijateljima.15). On treba da se cuva od onih koji mu prinose svetske reci. 23. Amin. on se odmah gnevi u srcu svome. 3. vec place zbog svojih). cas se prevrtao sa strane na stranu. Jedan od njih je svu svoju silu upotrebio da bi ispunio naredbu svog gospodara. a smirenje donosi oprostaj svih grehova. nego i u srcu svom. Silan je nas Blagi Vladika Bog da nam daruje silu da poznamo (neophodno) i da ucinimo (potrebno). Razmatrajuci (postupak) obojice. monah treba da zakljuca sva vrata svoje duse i da cuva svoja cula kako dusa ne bi pala preko njih. Cas je zevao. cak ni pred prijateljima svojim. premda i nije uspeo da u potpunosti ispuni naredbu.

SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UCENICIMA

JEDANAESTO SLOVO O zrnu gorusicnom
(Postoji) tajna (u prici) o zrnu gorusicnom, kao sto su rekli oci, da bismo se mi podstakli da istrazjemo njeno znacenje, sudeci po onome sto je napisano: Carstvo nebesko je kao zrno gorusicno koje uzme covek i poseje na njivi svojoj. Ono je, istina, najmanje od sviju semena, ali kad uzraste, vece je od svega povrca, i bude drvo da ptice nebeske dolaze i nastanjuju se na granama njegovim (Mt.13,31-32). Takvo je zrno gorusicno, takva su njegova dobra svojstva! (Gospod) zeli da mu covek podrazava u svemu. Rekavsi da je najmanje od sviju semena, On nam nagovestava smirenje, kako bismo se i mi stavljali nize od svih ljudi; (govoreci) o tome da je izraslo, On napominje o krotosti i dugotrpljenju; njegova plamena boja nas podstice na cistotu i da nemamo nikakvu telesnu necistotu; njegova gorcina nam savetuje mrznju prema strastima, jer oni koji zele svet osecaju gorcinu; njegov prijatan ukus se ne otkriva ukoliko se ono ne isitni, sto nas upucuje na zlopacenje; kad se sitni ono stipa oci, sto ukazuje na napor delanja; njega takodje upotrebljavaju za premazivanje mrtvih udova, kako ne bi trulili. Shvatimo njegovo znacenje i sledimo njegova svojstva, a svoje povredjene udove namazimo kako ne bi istruleli i napatili crve. Ocoveciti i izobraziti u sebi Gospoda Isusa - znaci da se po svojoj sili pobrinemo da po njemu nastrojimo sebe za Njega. Mi treba da ispitujemo da li smo od tog zrna ili ne, da li smo od njegova sastava i od njegovog smirenog srca, da li smo isitnjeni (u prah) kao ono, da li imamo gorcinu njegovu i ukus njegov. Delo milosti Bozije jeste da nas ispuni snagom za tako nesto, po volji Njegovoj. Njemu, Ocu i Sinu i Svetome Duhu slava u vekove. Amin.

DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA

SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UCENICIMA

DVANAESTO SLOVO O vinu
1. Tajna vina. (Ono je obraz) ljudske prirode (ili coveka) koi zeli da sretne Boga. On svoje telo cuva cistim kako bi Bog njegovo (delo) primio sa radoscu. 2. Sud (za vino) se premazuje smolom na odredjeni nacin. To je izobrazenje neporocnosti tela koje je u svakom svom udu zdravo (i cisto) od sramnih strasti. Jer, nije moguce da sluzi Bogu onaj ko sluzi bilo kojoj (telesnoj) slasti. 3. Kao sto nije moguce uliti vino u sasud koji nije premazan smolom ili koji ima bilo kakvu pukotinu, tako ni mi ne mozemo ugoditi Bogu ako u sebi imamo mrznju ili neprijateljstvo. Ispitajmo sebe (da bismo videli ima li ih u nama), buduci da one ometaju delo pokajanja. 4. Vino na pocetku svog nastanka previre. To je slika pocetnika koji se smucuju, sve dok ne omuzaju i ne uozbilje se. 5. Vino nece postati (dobro) ukoliko se u njega ne stavi sadra, kao, uostalom, i kvasac pod meru. Tako ni pocetnik ne moze da napreduje ako (ostaje) pri svojoj volji,

149

ako od svojih otaca po Bogu ne primi kvasac, i ako mu ne ukazu put, tj. ako mu Bog ne daruje da sam vidi taj put. 6. (Vino) ostavljaju u prostoriji (gde ga i prave) sve dok ne odstoji. Tako i bez bezmolvija, zlopacenja i svakog truda po Bogu, pocetnik ne moze da dodje do (nepokolebivog) stanja. 7. Vino u kome ostane zrnevlje i peteljke postaje kiselo. Tako i pocetnici gube prvobitnu narav koju su dobili od svojih otaca po Bogu ukoliko se krecu medju svojim srodnicima po telu, ili medju ljudima koji se ne drze istih napora i podviga kao i oni. 8. Na vino stavljaju zemlju da ne bi izvetrilo i da ne bi propalo. Tako ce i sav trud pocetnika biti uzaludan ako ne steknu smirenje. 9. Vino koje se cesto proba vetri i gubi svoj ukus. Isto se desava i sa covekom koji iznosi na videlo delo svoje: tastina ponistava citav njegov trud. 10. U sasud vina koji se ostavi otvoren ulaze mrski komarci i kvare ga. Tako pricljivost, sale i praznoslovlje (kvare dobro nastrojenje pocetnika). 11. Vino koje ostave na vetru gubi svoju boju i ukus. Tako i gordost unistava svaki plod covekov. 12. Vino se smesta u podrum i cvrsto zatvara. Tako (slugu Bozijeg sakriva) bezmolvije i nipodastavanje sebe. Bez bezmolvija i ovog samoporicanja, covek ne moze da sacuva svoj trud. 13. Tako se postupa sa vinom sve dok ne postane ugodno svom sacinitelju, i dok se on ne poraduje zbog svog ploda. Tako sve treba da cini i covek dok njegovo delo ne postane ugodno Bogu. 14. Kao sto se ne moze verovati na rec o kakvoci vina sve dok se ne otvori i ne proba, tako covek ne moze imati smelosti u srcu svome i zaobici strah za sebe sve dok ne stane pred Boga i dok Bog ne prizna dela njegova kao savrsena. 15. Kao sto ce vino iscuriti iz suda koji je napukao ako je domacin nemaran i ne zna za isticanje, tako ce i neko malo i neznatno (neprilicno) delo pogubiti plod coveka koji je nemaran. 16. Upotrebimo svu svoju snagu, bratijo, da bismo se sacuvali od svega sto je stetno, i milost Gospodnja i blagodat ce nam pruziti smelost da u onaj dan kazemo: "Po nemoci svojoj mi smo upotrebili trud da sacuvamo ono sto nam je napominjala savest nasa, ali je Tvoja sila, i milost, i pomoc, i pokrov, i oprostaj i trpljenje. Jer, ko sam ja? Do sada sam bio u rukama zlih, od kojih si me Ti spasao. Nemam nista da Ti dam. Gresan sam i nedostajan Tvojih darova. No, Ti si me sacuvao od ruke neprijatelja mojih. Ti si Gospod moj i Bog moj. I Tvoja je slava, i milost, i pokrov, i pomoc, i sila u vekove vekova. Amin". DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA

SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UCENICIMA

TRINAESTO SLOVO O onima koji se podvizavaju i koji su svoj podvig (dobro) svrsili
1. Evo znamenja koja je ucinio Gospod Isus pre nego sto se popeo na Krst. Idite, govori, i kazite Jovanu sto videste i custe: slepi progledaju, hromi hode, gubavi se ciste, gluhi cuju, mrtvi ustaju, siromasnima se propoveda jevandjelje. I blazen je onaj koji se ne sablazni o mene (Lk.7,22-23). 2. Prema tome, mnogo je cuda koje je ucinio Gospod Isus. (Mi, medjutim, treba da znamo da svako od njih, osim bukvalnog, ima i prenosni smisao). Da slepi progledaju

150

znaci sledece: slep je onaj ko polaze nadu na ovaj svet; ukoliko, pak, nju napusti i pogled uperi u nadu koju ocekujemo, on ce progledati. Isto tako, da hromi hode znaci sledece: hrom je onaj ko cezne za Bogom, ali voli telesna mudrovanja srca; ako ih, pak, ostavi i zavoli Boga iz sveg srca, on ce poceti da hodi pravo. I opet, da gluhi cuju znaci sledece: gluv je onaj ko je rasejan i zaboravan (za dela spasenja); ako se, medjutim, oslobodi toga, on ce da procuje. Najzad, da se gubavi ciste znaci sledece: u Mojsijevom Zakonu je napisano da necisti, tj. onaj ko pokazuje neprijateljstvo, ili mrznju, ili zavist, ili osudjivanje prema bliznjemu, ne moze da udje u dom Gospodnji; ukoliko, pak, to ostavi, on ce postati cist. 3. Prema tome, kada progleda slepi, kada pocne da hodi hromi, da cuje gluvi, kad se ocisti prokazeni, covek koji je dotle bio mrtav za vreme nemara svoga, ustaje i obnavlja se. Zatim, on svojim culima, koja su bila oskudna svetim vrlinama, [pocinje] da blagovesti svoje prozrenje, svoje hodanje i slusanje, te svoje ociscenje. Takvo opravdanje ti treba da ponudis onome koji te je krstio. 4. Evo sta je krstenje: zlopacenje sa smirenjem i bezmolvijem. Jer, o Jovanu je napisano da je imao odecu od kamilje dlake i kozni pojas koji je opasivao njegova bedra dok je bio u pustinji (Mt.3,4). To je znak zlopacenja. Ono prvo cisti coveka. Ko se potrudi, steci ce ga. Onome, pak, ko ga stekne, otvara se put ka krstu (krst je znamenje buduce besmrtnosti), posto je prethodno zatvorio usta farisejima i sadukejima (sadukeji predstavljaju obraz neverja, a fariseji - lukavstva, licemerja i tastine), kao sto je napisano: Niti smede ko od toga dana da ga zapita vise (Mt.22,46). 5. Najzad je poslao Gospod Petra i Jovana da pripreme Pashu. To izobrazava pripremanje uma za besmrtnost. Uvidevsi da nije nicim savladan, on sva cula sabira u jedno i cini ih jednim telom kroz hranu od Gospodnjeg Pricesca. 6. I opet, Isusova molitva: Ako je moguce, neka me mimoidje casa ova u ovaj cas (Mt.26,39), odnosi se na nas. Jer, um koji ushte da se popne na krst ima potrebu za mnogim molitvama i suzama, za svecelim predavanjem Bogu. On [tada treba da] iste pomoc od Njegove blagosti kako bi ga krepila i cuvala, sve dok ga ne podigne svetim i neoskudnim obnovljenjem. Jer, velika opasnost [okruzuje coveka] za vreme krsta. Moleci se, on ima potrebu da sa njime budu Petar, Jovan i Jakov, tj. zdrava vera, srce hrabro od nade i ljubav prema Bogu. 7. Evo i znacenja onoga sto je bilo sa samim Vladikom, ljubljenim Gospodom Bogom nasim, Isusom, koji je za nas bio obrazac u svemu, kao sto je rekao apostol: Da poznam Njega i silu vaskrsenja njegova i udeo u njegovim stradanjima, saobrazavajuci se smrti njegovoj, da bih kako dostigao u vaskrsenje mrtvih (Fil.Z, 10-11). Zuc koju je okusio radi nas upucuje nas da iz sebe istrebimo svaku zlu pohotu, da joj ne damo da izlazi iz naseg tela i da se na delu vrsi; ocat koji je okusio radi nas, podstice nas da suzbijamo svaku samovolju i svaku sujetnu uznemirenost; udaranje koje je pretrpeo radi nas - podstice nas da u sebi gasimo svako covekougadjanje i svaku zelju za slavom ovoga sveta; trnov venac koji su spleli i polozili na Njegovu glavu - podstice nas da podnosimo uvrede i to svakog casa, i da bez smucenja trpimo svake pogrde; trska kojom su ga bili po glavi - podstice nas da uvek na svojoj glavi nosimo slem smirenoumlja i da gasimo svaku neprijateljevu gordost; predaja Gospoda Isusa na sibanje pre raspeca podstice nas da ni u sta ne racunamo ljudske prekore i sramocenja; razdeljivanje Njegove haljine sa bacanjem kocke, pri cemu je On ostao miran - podstice nas da preziremo sve svetsko pre nego sto uzidjemo na krst, po reci apostola: Jer ste... s radoscu podnosili otimanje imovine vase, znajuci da vi imate bolje i neprolazno imanje na nebesima (Jev.10,34). 8. Sve ovo covek treba da uradi da bi mogao da se popne na krst. Ukoliko ti kao covek, po svojoj sili, ne budes ucinio ono sto je On ucinio, neces moci da se popnes na krst. To sto je bio sesti cas dana kad su ga surovi srcem raspeli radi naseg spasenja znaci da smo i mi duzni da se svom silom naoruzamo protiv uninija i malodusnosti sve dok u nama ne umre greh, po napisanome da je On na Krstu potro neprijateljstvo. To da je bio deveti cas kada je Isus uzviknuo velikim glasom: Ili, Ili, lima savahtani (Mt.27,46), znaci da i mi, nakon trpeljivog preduzimanja napornih podviga protiv strasti sve dok se ne ugase, treba najzad da prihvatimo smelost da sa smirenoumljem vapijemo Bogu. To

151

sto je On posle pomracenja sunca predao duh Svoj - znaci da ce u tebi umreti greh ako ti se um oslobodi od svake nade na ovaj vidljivi svet. To sto se crkvena zavesa rascepila na dvoje od vrha do dna - znaci da ce nestati pregrada izmedju Boga i uma koji se oslobodio (strasti). To sto se kamenje raspalo i sto su se otvorili grobovi - znaci da ce se svaka tezina i zaslepljenost i sve sto se protivi dusi unistiti kada se u nama desi smrt (greha), i da ce umrla cula, koja su prinosila plod smrti, ustati nepobediva i poceti da zaceljuju. To sto je On bio zavijen u novo platno sa mirisima - znaci da posle smrti (greha) svetost biva povijena i da je netruleznost uspokojava. To sto su ga polozili u novi grob, u kojem niko nije bio pogreben i sto su polozili veliki kamen na njegovom ulazu - znaci da se um nalazi u drugom novom veku, da misli o novome, da obraca paznju na ono u cemu nema nicega truleznog i da o misli neprolaznom kada se oslobodi od svega i kada se uspokoji. I ostalo - Gde je trup onamo ce se i orlovi sabrati (Lk.17,37), sto je vaskrsao u slavi Oca Svoga, sto se vazneo na nebesa i seo sa desne strane Velicanstva na visinama (Jev.1,3) takodje je primer za nas, po reci apostola: Ako ste, dakle, vaskrsli sa Hristom, trazite ono sto je gore gde Hristos sedi s desne strane Boga. Mislite o onome sto je gore, a ne sto je na zemlji. Jer umreste... (Kol.3,1-3). 9. Ime Njegovo je casno i cini milost. Ono je svetima obrazac u svemu i mocno je da podrzi nasu nemoc, te da nam, zbog nase okajanosti, oprosti grehe nase, kako bismo i mi obreli milost sa svima dostojnima. Amin. DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA

SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UCENICIMA

CETRNAESTO SLOVO Dela placa
1. Tesko meni, tesko meni sto se jos nisam oslobodio od ada! Oni koji me vuku u njega u meni jos prinose plod i sva njegova dela se krecu u srcu mome. Oni koji me pogruzavaju u oganj jos dejstvuju u telu mome, zeleci da mu prinesu plod. Ja jos nisam poznao gde cu otici odavde. Jos mi nije pripravljen prav put. Jos se nisam oslobodio od dejstava (tamnih sila) u vazduhu, koje ce mi pregraditi put zbog zlih dela njihovih u meni. Ja jos nisam ugledao Izbavitelja koji je dosao da me spase od njih, zato sto njihova zloba u meni jos donosi plodove. Jos nisam ugledao smelo zastupnistvo izmedju mene i Sudije. Jos mi nije dano svedocanstvo da nisam duznik smrti. Ja se jos nisam odvojio od zlotvora. 2. Zlocinac koji je zatvoren u tamnici se ne raduje; ne moze da cini svoju volju onaj ko je svezan gvozdjem; ne poucava druge onaj ko je svezan u klade; ne seca se odmora onaj ko je na napornom trudu; ne jede sa slascu onaj kome je svezan vrat, niti smislja o novom zlu zato sto se nagresio na sve moguce nacine, vec sa srcem koje se razdire oplakuje svoja zla dela, i o mukama, koje mu se pripremaju, govori: "Da, ja sam ih dostojan". 3. Onaj ko uvek pomislja na svoj kraj i koji vidi muke (kojih je dostojan) zbog grehova svojih, nema potrebe da se mnogo napreze da nikoga ne osudi u srcu svom. Bojazan od muka (koje ga ocekuju) izjeda njegovo srce. Gorcina je svagdasnji predmet njegovog skrivenog razmisljanja. On ne hrabri druge da se ne predaju uniniju; briga o hrani ne ulazi u krug njegovih staranja. On priznaje milost onih koji mu je ukazuju, ali zbog toga sto se nagresio na sve moguce nacine, ne oseca njen ukus. On ne odgovara gnevno onima koji ga vredjaju i trpeljivo snosi velike napore, govoreci: "Dostojan sam ih". Smeh zuba (Sir.19,27) je odstupio od njega. On mase glavom svojom sa stenjanjem, secajuci se prestola sudnice pred koji ima da stane. Na tudje reci ne govori: "Dobro", ili:

152

"Lose", bez obzira da li su dobre ili lose, jer ih njegov sluh ne prima. Njegove vedje izlivaju potok suza zbog bola koji ga je snasao. Ako vodi poreklo od blagorodnih roditelja, jos vise se zalosti, privodeci na um stid pred onima koji ce ga videti osudjenog na sudjenju. Drzeci na umu sud koji mu se sprema, on ne obraca paznju na to da li su ljudi dobri ili rdjavi. On cak ne obraca paznju ni na druge koji su zajedno sa njim svezani, niti sa njima razmatra sta im valja raditi. Jer, svako koga vuku na smrt nosi svoje breme. Njegovo lice je mracno. Ni jedan covek se ne zauzima da govori u njegovu zastitu zbog straha od muka. On sam ispoveda sta je ucinio i [smatra] da je opravdano odgovoran sudu zbog onoga sto je sagresio. 4. Dokle cu biti pijan i bez vina? Dokle cu biti nemaran, iako pred sobom imam takve stvari? Zestokost mog srca je osusila moje oci, a opijenost od sujetne mnogobrizljivosti je isusila moju glavu, dok je zanos mog srca na mene naveo zaboravnost do pomracenja. Telesna nevolja me je svezala i pogubnost (tj. ocajanje) me nagovara da ostavim put (zivota). Ja nisam stekao prijatelja koji bi pogovorio za mene, i nemam dar koji bih mogao da posaljem gradjanima. Vest o mojim rdjavim delima ne dozvoljava im da me priznaju. Ako ih zamolim, nece obratiti paznju na mene, jer vide da jos nisam odustao od svojih (naravstvenih) bolesti i da ih ne molim sa sirokim srcem (2.Kor.6,11). 5. Zaoka mojih grehova jos nije prestala da neprestano ranjava moje srce. Breme mojih grehova jos nije otezalo nada mnom. Jos nisam poznao silu ognja kako bi trebalo. Inace bih se svakako podvizavao da ne upadnem u njega. Moje usi cuju glas da mi predstoji ad, buduci da jos istinski nisam ocistio srce svoje. Rane na mom telu su postale opasne, ali se jos nisu dovoljno usmrdele da bih potrazio leka. Ja sakrivam od ljudi rane od strela, i ne mogu da podnesem da ih se dotice lekar. On ce mi predloziti da na njih stavim obloge, ali ja nisam [dovoljno] jak srcem da bih izdrzao njihovu jedkost. Lekar je dobar i ne trazi da mu platim, ali sam ja lenj da odem do njega. On sam dolazi kod mene da me leci i zatice me kako jedem ono sto povredjuje rane. On me savetuje da od sada prestanem (sa time), ali mene primamljuje slast ukusa. Kada pojedem, kajem se, premda moje kajanje nije istinsko. (Lekar) mi salje svoje jelo, govoreci: "Jedi, da bi ozdravio", ali mi zla navika ne dozvoljava da ga primim. Na kraju svega, ja ne znam sta da radim. 6. Zaplacite sa mnom, bratijo, koji me poznajete, da bih dobio pomoc koja bi ovladala mnome, kako bih i ja postao dostojan da budem Njegov ucenik, jer je Njegova moc u vekove vekova. Amin. DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA

SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UCENICIMA

PETNAESTO SLOVO O odricanju od sveta
1. Ljubljeni, postarajmo se o sebi, jer je ostalo malo vremena (1.Kor.7,29). Ne moze se starati o dusi onaj ko se stara o telu. Kao sto je nemoguce jednim okom gledati na nebo, a drugim na zemlju, tako je nemoguce da se um stara i o Bozijem i o svetskom. Sramno je da se brines o onome sto ti nece biti od pomoci kada izadjes iz tela. 2. Imaj na umu da te Bog gleda pri svim delima koja obavljas. Imaj na umu da Bog vidi svaku pomisao tvoju. 3. Stidi se da pomisljas tajno na ono cega se stidis da cinis pred ljudima. Kao sto se drvo poznaje po plodu, tako um, po svom sagledavanju, poznaje pomisli svoje, i slovesna dusa po svom sagledavanju poznaje samu sebe.

153

Gledaj da se suprotstavis pomisli svojoj ako se. Staraj se kao onaj koji ima da vaskrsne i da da odgovor Bogu. 10.5. kome zajedno sa bespocetnim Ocem i zivotvornim Duhom [pripada] slava sada i uvek i u vekove vekova. izaberu dobre u sudove. Onaj koji veruje da Carstvo pripada svetima. tako se pobrini da se ono javi bestrasno pri vaskrsenju. Svakodnevno ispituj koju si strast pobedio pre nego sto Bogu uzneses svoje prozbe. Postaraj se da obnovis secanje na to da Bog gleda na tebe i da je pred Njim otkriveno sve sto pomisljas u srcu svome. ili mac (Rim. 12. Mocan je Bog da ucini da se i mi nadjemo u broju onih koje nista svetsko nije odvojilo od ljubavi Hristove.35). Kao sto zemlja ne moze doneti ploda bez semena i vode.47-48).1). Reci. Kao sto se staras da izlecis telo kada je ranjeno. tako ni covek ne moze da se pokaje bez smirenoumlja i telesnog napora. Nama. bilo dobro ili zlo (2. kako bismo zajedno sa njima obreli milost silom Gospoda naseg Isusa Hrista. Jer. 8. koliko tek treba da se (plasis da gresis) pred Bogom koji vidi cak i ono sto je sakriveno u srcu tvome!" Takvim rasudjivanjem srca strah Boziji ce se obnoviti u tvojoj dusi i postaces nepokretan (na strasti). ne moze da osudjuje bliznjega ni za kakvo delo. trudi se da se sacuva (neporocnim) cak i u malim i nistavnim stvarima.21). ili glad. Amin. 124.Kor. kao sto je napisano: Jos je Carstvo nebesko kao mreza koja se baci u more i sabere ribe od svake vrste. kako bi postao izabrani sasud. Onaj kome je darovana sloboda (od strasti). Onaj ko veruje da ce njegovo telo vaskrsnuti u svojoj prirodi na dan vaskrenja. Isto cine i vera u Boga i strah Boziji.4. Vise te nece prisiljavati strasti. treba da se pobrine da ga ocisti od svake skverni.13.3. 7. dakle. dok sedis u svojoj keliji. napisano je: Koji ce preobraziti nase ponizeno telo. 9. 14. kada mu je um (usmeren) na njihovo ispunjavanje. da primi svaki ono sto u telu ucini. Kad se napuni. vise ne razmislja o onome sto je protivprirodno cinio. 13. kao sto je napisano: Ko ce nas rastaviti od ljubavi Hristove? Zalost ili teskoba. izvukuje na obalu i. po sili kojom On moze sve uciniti i sebi pokoriti (Fil. 5. predstoji da predstanemo sudu Hristovom. Jer. Nemoj se smatrati bestrasnim sve dok te privlaci greh. u tebe poseje bludna slast i [pazi se] da te ne zavede. kao sto je pisano. Pri pogodnom vazduhu nice semenje? Tako i covek cveta kroz zapovesti. Onoga u koga se uselila ljubav prema Bogu vise nista svetsko ne moze odvojiti od Njega. tako da bude saobrazno telu slave njegove. naime. kada se ne gazi savest. 11. sloboda ne dolazi sve dok tvoje srce ima pohotu prema bilo cemu svetskom. Onaj koji veruje da ce predstati Sudu po izlasku iz tela. nece se doveka pokolebati onaj ko obitava u Jerusalimu (Ps. Staraj se o telu svome kao o hramu Bozijem. dusi svojoj: "Kad se stidis slicnih sebi gresnika (i staras se) da te ne vide kada gresis. buduci da ce sam dati odgovor Bogu za sva svoja dela.10). posedavsi. Boj se Boga kao onaj koji ima da da odgovor za sve sto je ucinio. a lose izbace napolje (Mt.8. ili gonjenje. DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UCENICIMA 154 . ili opasnost. 6. Nemoj se smatrati slobodnim sve dok zalostis Gospoda svoga. ili golotinja. kao sto je napisano: Oni koji se uzdaju u Gospoda jesu kao gora Sion.

SESNAESTO SLOVO O radosti duse koja zeli da sluzi Bogu
1. Najpre te pozdravljam sa strahom Bozijim i molim: budi savrsen kao sto je Bogu ugodno, kako ne bi bio besplodan trud tvoj i kako bi ga u celini sa radoscu Bog primio od tebe. Ukoliko stekne dobit, trgovac se raduje i ni u sta ne smatra sav trud koji je podneo; covek koji se ozenio i koga zena uspokojava i dobro pazi, radostan je u svom srcu i u svemu se oslanja na nju; onaj koji je stupio u vojnu sluzbu, prezreo smrt i dobro se borio za cara, dobija venac i (raduje se) sto je imao uspeha. Takva su dela ovoga sveta koji prolazi: oni koji ih cine raduju se kada imaju uspeha. Medjutim, sta mislis, kakva ce biti radost u dusi onoga koji je zapoceo da sluzi Bogu, i koji je uspesno okoncao svoje delo? Pri njegovom ishodu iz ovog sveta, takvo delo ce uciniti da se sa njim raduju andjeli koji ce videti da se on oslobodio od vlasti tame. Posto izadje iz tela, dusu prate andjeli, a u suret joj izlaze i sile tame, zeleci da je uhvate i istraze da li u njoj ima neceg njihovog. I ne bore se tada andjeli za nju, vec je njena dela ogradjuju kao zidine i cuvaju od njih i njihovog dodira. Kada njena dela odnesu pobedu, andjeli (idu pred njom) i pevaju, sve dok ne predstane Bogu sa radoscu. Toga casa ona zaboravlja na sva dela ovog sveta i na sav trud svoj. 2. Upotrebimo svu svoju silu kako bismo se dobro potrudili za ovo kratko vreme, (cuvajuci) svoje delo cistim od svakog zla, i kako bismo se spasli od ruku knezova (tame) koji ce nas susresti. Jer, oni su zli i nemilostivi. Sve svetsko je prevrtljivo - i trgovina i brak i sve drugo, kao sto sam ranije rekao. Brate ljubljeni! Placimo svom silom pred Bogom. Moze biti da ce se na nas smilovati Njegova blagost i poslati nam pomoc kako bismo onim sto smo dobro ucinili pobedili nacalnike zlobe koji ce nas susresti. 3. Pobrinimo se o sebi krepkim srcem i steknimo ceznju prema Bogu, koja ce nas spasti od ruku zlobe kada nam tamo bude izasla u susret. Zavolimo siromahe da bismo se spasli od srebroljublja, kada nam bude izaslo u susret. Zavolimo mir sa svima, sa malima i sa velikima, jer ce nas on sacuvati od mrznje kada nam bude izasla u susret. Zavolimo sve kao svoju bratiju, ne zadrzavajuci ni najmanje neprijateljstvo ni protiv koga, i nikome ne vracajmo zlo za zlo, sto ce nas izbaviti od zavisti kada nam bude izasla u susret. Zavolimo smirenoumlje u svemu i pretrpimo rec bliznjega koja nas vredja ili ogovara, jer cemo se tako sacuvati od gordosti kada nam izadje u susret. Istimo cast bliznjega i ne dozvolimo da se ona umanjuje u nasem shvatanju ako ga ponizavaju, ma ko on bio, jer ce nas to sacuvati od klevetanja kada nam bude izaslo u susret. Prezrimo ugodnosti sveta i njegovu pocast da bismo se izbavili od zavisti, kada nam bude izasla u susret. Priucimo jezik svoj na poucavanje u pravdi Bozijoj i molitvi da bismo se sacuvali od lazi kada nam bude izasla u susret. Ocistimo srce svoje i telo od pohote da bismo se izbavili od necistote kada nam bude izasla u susret. Sve ovo pokusava da uhvati dusu koja je izasla iz tela, a vrline joj pomazu, ukoliko ih ima. 4. Ko od mudrih nece hteti da svoju dusu preda na smrt da bi se izbavio od svega ovoga? Prema tome, ucinimo po snazi svojoj. Sila Gospoda nasega Isusa Hrista je velika i pomoci ce nasem smirenju. Zna On da je covek jadna tvar i dao mu je pokajanje sve dok je u telu, do poslednjeg izdisaja. Imaj jednu pomisao - ka Bogu, da bi te sacuvao. Nemoj obracati paznju na blaga sveta, niti [misliti] da na njih polazes nadu, kako bi mogao da se spases. Sve sto je od ovoga sveta ti ces ostaviti i otici. Ono, pak, sto ucinis za Boga pruzi ce ti dobru nadu u cas nevolje. 5. Omrzni svetske reci da bi ti srce ugledalo Boga. Zavoli da se cesto molis kako bi se prosvetilo tvoje srce. Nemoj voleti lenjost da ne bi zazalio kad dostignes u vaskrsenje pravednih. Cuvaj jezik svoj da bi se prosvetilo srce tvoje. Nemoj voleti lenjost i strah Boziji ce se useliti u tebe. Daj onome kome je sada potrebno bogatim okom, da se ne bi postideo pred svetima i njihovim dobrim delima. Zamrzi zelju za jelima, da ti Amalik ne bi preprecio put. Nemoj zuriti za vreme svojih sluzbi, da te ne bi progutale zveri. Nemoj voleti vino do pijanstva, de se ne bi lisio radosti Bozije. Zavoli verne kako bi preko njih stekao milost. Zavoli svete da bi njihova revnost i tebe obuzela.

155

6. Opominji se Carstva nebeskog da bi te zelja za njim malo-pomalo obuzela. Pomisljaj na geenu da bi omrzeo dela njena. Budeci se svakog jutra seti se da ces Bogu dati odgovor za svako delo, pa neces sagresiti pred njim i strah Njegov ce se useliti u tebe. Pripremaj se da ga susretnes i ispunices Njegovu volju. Ispituj svakog dana u cemu nisi ispravan i neces biti u teskoci u casu smrtne nevolje. Neka njihove [tj. demona] oci vide tvoja dela i neka ih tvoja revnost izjeda. Ispituj svakoga dana samog sebe, tj. koju si strast pobedio, ali ne misli visoko o sebi, buduci da [dobro cini] milost i sila Bozija. Nemoj sebe smatrati vernim sve do poslednjeg izdisaja. Nemoj umisliti da si dobar, jer sebe ne mozes poveriti neprijateljima svojim. Ne uzdaj se u sebe sve dok si u ovom zivotu i dok ne prodjes sve vlasti tame. 7. Budi bodar, brate, protiv duha koji na coveka navodi tugu, zato sto su kod njega mnoge zamke kojima hoce da te raslabi. Tuga po Bogu je radostotvorna, jer ti daje da vidis kako stojis u volji Bozijoj. A govor: "Gde bi da pobegnes? Nema tebi pokajanja!", dolazi od neprijateljske strane [sa namerom] da te podstakne da ostavis odluku da ubuduce vodis uzdrzljivi zivot. Tuga po Bogu, medjutim, na coveka ne natovaruje (teret), vec mu govori: "Ne boj se! Opet pridji (Bogu). Jer, On zna da je covek nemocan i daje mu silu". 8. Imaj rasudljivo srce pri pomislima (koje ti dolaze), pa ce oslabiti. One onog ko ih se boji raslabljuju svojom tezinom. Onaj ko se boji (neprijateljskih) poduhvata pokazuje da nema vere u Boga. 9. Onaj koji sebe ne racuna ni u sta i koji sebe smatra neznatnim pokazuje da ne popusta strastima i da ne tvori volju njihovu, vec volju Boziju. Onaj ko zeli da svoje misljenje iskaze pred mnogima, pokazuje da u njemu nema straha Bozijeg. Strah Boziji je strazar i pomocnik dusi, koji cuva njeno vladalacko (nacelo - tj. um) na delu istrebljenja svih njegovih neprijatelja. 10. Onaj koji iste cast Boziju postarace se da od sebe odagna necistotu. Razumno staranje o sebi odseca strasti, jer je napisano: Staranje ce naci mudrog coveka (Pruc.17,12 - Staranje ce naci mislenog coveka, a bezumni razmisljaju o zlu). Bolestan poznaje vrednost zdravlja. Ovencani prima venac, jer je pobedio careve neprijatelje. Postoje strasti, postoje i vrline. Ako smo lenjivi, ocigledno je da smo slicni izdajicama. Hrabrost srca jeste pomoc dusi posle Boga, kao sto je uninije pomoc zlu. Sila onih koji zele da steknu vrline sastoji se u tome da nisu malodusni kada padnu, vec da opet preduzimaju staranje (o spasenju). Orudja vrlina su telesni napori sa razumom. Porod strasti se javlja od nemara. Neosudjivanje bliznjeg jeste stena (tj. ograda) za one koji razumno vode borbu, dok osudjivanje nerazumno rusi tu stenu. Briga o jeziku obelodanjuje delatnog coveka, a neobuzdanost jezika otkriva da unutra nema vrlina. Milostinja koja se sa razumom vrsi radja prezir (prema bogatstvu) i rukovodi ka ljubavi, a nemilostivost pokazuje da u coveku nema vrline. Blagost radja cistotu, a zabavljanje radja strasti, i ogorcenost radja gnev. Mrzeti razonodu jeste dusevni podvig, a oskudica jeste telesni (podvig). Ljubav prema zabavljanju jeste pad duse, a bezmolvije za razumom njeno ispravljanje. Sitost u snu jeste uznemirenje strasti u telu, a umereno bdenje jeste spasenje srca. Mnogo spavanje deblja srce, a umereno bdenje ga stanjuje. Bolje je spavati u cutanju sa razumom, nego biti bodar u praznoslovlju. Plac izgoni sve zlo bez uznemiravanja. Cuvanje savesti bliznjega radja smirenoumlje. Ljudska slava, malo-pomalo, radja gordost. Ljubav prema sirini (prohteva) izgoni poznanje, a uzdrzanje stomaka smirava strasti. Prozdrljivost u jelu budi ih bez truda. Ukrasavanje tela jeste razaranje duse, a briga o njemu sa strahom Bozijim je dobra. 11. Obracanje paznje na Sud Boziji radja strah u dusi, a gazenje savesti iz srca cupa vrline. Ljubav prema Bogu proganja nemarnost, a odsustvo straha je pobudjuje. Cuvanje usta i cutanje sa znanjem podize um ka Bogu, a pricljivost radja uninije i pomahnitalost. Povlacenje pred voljom bliznjega pokazuje da um brine o vrlinama, a upornost na svojoj volji pred bliznjim pokazuje neznanje. Poucavanje u strahu (Bozijem) dusu cuva od strasti, a izgovaranje svetskih reci je pomracuje, odvajajuci je od vrline. Ljubav prema stvarima uznemiruje um i dusu, a odricanje od svega ih obnavlja. Cutanje koje se upraznjava da bi se sakrile pomisli, pokazuje da se iste svetska cast i sramna slava. Pomisli, pak, odgoni onaj ko ih sa smeloscu saopstava svojim ocima.

156

12. Ono sto je kuca koja nema vrata i prozore i u koju slobodno ulaze gmizavci, to je covek koji se trudi i koji ne cuva svoj trud. Kao sto rdja jede gvozdje, tako i cast jede srce coveka koji joj je naklonjen. Kao sto brsljan unistava plod vinograda ako se splete oko loze, tako i tastina unistava trud monaha koji joj naginje. Ispred svih vrlina (stoji) smirenoumlje, a ispred svih strasti (stoji) stomakougadjanje. Kraj vrlina je ljubav, a kraj strasti samopravdanje. Kao sto crv unistava drvo, izjedajuci ga, tako i zloba u srcu pomracuje dusu. 13. Pruzanje duse pred Bogom radja trpljenje uvreda bez smucenja, i njene suze su tada bez icega ljudskog. Neprekorevanje sebe kao posledicu ima nesposobnost da se [ukroti] gnev. Na svetski nacin vodjeni razgovori uznemiruju srce i postidjuju ga na molitvi, buduci da ga lisavaju smelosti. Ljubav prema svetskim ugodnostima pomracuje dusu, a prezir prema njima donosi poznanje. Ljubav prema trudu jeste mrznja prema strastima, a lenjost ih poradja bez napora. 14. Nemoj se vezivati za stanovnike grada i tvoja pomisao ce bezmolstvovati kod tebe. Nemoj se nadati na svoju silu i pomoc Bozija ce te pratiti. Ne budi u neprijateljstvu sa covekom inace nece biti primljena tvoja molitva. Budi miran sa svima da bi imao smelost na molitvi. Cuvaj oci svoje i srce tvoje nece videti zla. Onaj ko na drugu osobu gleda sladostrasno vrsi preljubu. Nemoj zeleti da slusas o steti koju je pretrpeo onaj koji te je uvredio, da ne bi [ispalo] da se svetis u srcu. Cuvaj svoj sluh da ti preko njega ne bi dosla borba. Trudi se u svom rukodelju da bi i siromah (kod tebe) nasao hleba. Nerad, naime, jeste smrt i pad duse. 15. Priljezna molitva razresava zanetost (tj. pristrasce prema bilo cemu), a nemarnost za nju, cak i mala, jeste majka zaborava. Onaj ko ocekuje blisku smrt, ne gresi mnogo, a ko je ocekuje kroz mnoge godine, zaplice se u mnoge grehe. Put onoga koji se sprema da da odgovor Bogu za sva dela svoja, sam Bog cisti od svakog greha, a onaj koji je nemaran i koji govori: "Jednom cu stici tamo", jeste sused lukavih. Pre nego sto krenes na bilo koje delo, svakog dana se seti gde si i gde ces poci po izlasku iz tela, i ni jedan dan neka ti ne prodje bez brige za dusu. Pomisljaj na cast koju su primili sveti i zelja da im podrazavas ce te, malopomalo, povuci (za njihovim tragom). Pomisljaj i o sramoti koju su iskusili gresnici, pa ces se uvek cuvati od zla. 16. Uvek sledi savete otaca svojih, pa ces sve vreme svog zivota provesti u spokojstvu. Pazi na sebe i nemoj prezirati pomisao koja te pritiska zbog toga sto se tvoj brat zali na tebe, vec (podji) i pokloni se bratu sa molecivim glasom, (te ne odstupaj) sve dok ga ne ubedis (da se izmirite). Pazi da ne budes surov prema bratu, (secajuci se) da nas neprijatelj [sve] pritisce. Ziveci sa bratijom, nemoj naredjivati da bilo sta urade sami, vec se potrudi zajedno sa njima, da ne bi izgubio svoju nagradu. Demonima koji te budu smucivali u vezi sa hranom, odecom ili velikim siromastvom, navodeci ti da te zbog toga vredjaju, nemoj nista odgovarati, vec se predaj Bogu iz sveg srca svog i On ce te uspokojiti. Pazi da ne prenebregavas svoje (molitvene) sluzbe, buduci da ti one dusi donose prosvecenje. 17. Nemoj se hvaliti ako si ucinio nesto dobro (kao sto, sa druge strane, ne treba ni da se preko mere ozalosti tvoje srce ako si pocinio mnoga zla, vec stani ispred srca i ne dozvoljavaj mu da se ubuduce slaze sa time), pa ces se, ako si mudar, sacuvati od gordosti. Ako trpis napade od bluda, drzi svoje telo neprestano u zlopacenju sa smirenjem pred Bogom, ne dajuci srcu svome da se uveri da su mu oprosteni gresi - pa ces se uspokojiti. Ako pocne da te pritisce zavist, seti se da smo svi mi udovi Hristovi, te da je cast i sramota naseg bliznjeg ujedno i nasa (cast i sramota) - pa ces se uspokojiti. Ako je na tebe podiglo rat stomakougadjanje putem zelje za jelima, seti se njihovog smrada - pa ces se uspokojiti. Ako te uznemirava zelja da osudis brata svoga, opomeni se da ce se on ozalostiti ako sazna, i da ce te biti sramota da se posle toga sretnes sa njim - pa ces se uspokojiti. Ako pocne da te savladjuje gordost, seti se da ona unistava citav tvoj trud, te da nema pokajanja onima koji se sloze sa njom - pa ces se uspokojiti. Ako tvoje srce napada zelja da ponizis bliznjega, seti se da ce te Bog zbog toga predati u ruke neprijatelja tvojih - pa ces se uspokojiti. Ako telesna krasota privlaci tvoje srce, seti se njenog smrada - pa ces se uspokojiti. Ako je zenska slast za tebe nesto najsladje, seti se gde su otisle (zene) koje su umrle - pa ces se uspokojiti.

157

18. Sabirajuci i promisljajuci sve takvo, rasudjivanje unistava (borbu). Medjutim, ti neces moci dostignuti rasudjivanje ukoliko se u pocetku ne posluzis bezmolvijem. Bezmolvije radja podviznistvo; podviznistvo radja plac; plac radja strah Boziji; strah radja smirenje; smirenje radja prozrenje; prozrenje radja ljubav; ljubav dusu cini bezbolnom i bestrasnom. Tada covek shvata koliko je daleko od Boga. 19. Posle svega ovoga, onaj ko zeli da dostigne sve ove svehvalne vrline treba da je bezbrizan u odnosu na svakog coveka i da se priprema za smrt. Tada ce na svakoj svojoj molitvi poceti da razumeva sta ga udaljava od Boga. Zbog toga ce omrzeti zivot (koji ga udaljava od Boga) i poceti da ga potire. Stoga ce blagost Bozija ubrzo da mu daruje (navedene vrline). 20. Znaj da covek koji nepazljivo jede i pije i koji voli bilo sta od ovoga sveta nece doci do vrlina, vec sebe vara. Molim svakoga coveka koji zeli da prinese pokajanje Bogu da se cuva od velike kolicine vina, zato sto ono obnavlja strasti i iz duse izgoni strah Boziji. Naprotiv, svim silama se postaraj da umolis Boga da ti posalje strah Svoj kako bi on, uz pomoc tvoje silne zelje za bogoopstenjem, iz tebe istrebio sve strasti koje se bore protiv tvoje jadne duse, i koje hoce da je odvoje od Boga, nacinivsi je svojim nasledjem. Na to i neprijatelji upotrebljavaju svako usrdje, boreci se protiv coveka. 21. Prema tome, ne obracaj paznju, brate, na pokoj (od strasti) sve dok si u ovom telu, niti veruj sebi ako uvidis da si privremeno miran od strasti. Jer, one se ponekad utisavaju na [odredjeno] vreme sa lukavim ocekivanjem da ce covek raspustiti svoje srce, drzeci da se sasvim izbavio od njih. Tada ce one iznenadno skociti na bednu dusu i uloviti je kao kakvu pticicu. I ako se pokazu snaznijom od nje u svakom grehu, ponizavace je bez milosti, podvrgavajuci je gresima koji su strasniji od ranijih, za koje je ona vec molila oprostaj. 22. Stojmo u strahu Bozijem i cuvajmo ga, vrseci dela svoja i cuvajuci sve vrline koje sprecavaju zlobu neprijateljsku. Napori i znoj ovog kratkog vremena ne samo da nas cuvaju od svakog zla, vec dusi pripremaju vence i pre njenog izlaska iz tela. 23. Znajuci za veliku nemilostivost nasih neprijatelja i zaleci rod ljudski, nas Sveti Ucitelj, Gospod Isus je sa kreposcu srca zapovedio: "Buduti spremni svakog casa zato sto ne znate u koji cas ce doci lopov. [Pazite] da ne dodje iznenada i da vas ne zatekne da spavate" (Mt.24,43-44). I drugi put uceci Svoje, On je zapovedio: Pazite na sebe da srca vasa ne otezaju prejedanjem i pijanstvom i brigama ovoga zivota, i da Dan onaj ne naidje na vas iznenada (Lk.21,34). Znajuci da nas lukavi (duhovi) u velikoj meri prevazilaze i pokazujuci Svojima da je moc (suprotstavljanja njima) Njegovo delo, zbog cega nemaju cega da se plase, On im je rekao: Eto, ja vas saljem kao ovce medju vukove (Mt.10,16). Pri tome im je zapovedio da sa sobom ne uzimaju nista za put (Lk.9,3). Jer, vuci ih nisu mogli progutati stoga sto oni nisu imali nista sto im pripada. Kada su se vratili zdravi ispunivsi zapovest, On se obradovao sa njima i zablagodario Bogu i Ocu za njih. Krepeci njihova srca, On je rekao: Videh satanu gde pada s neba kao munja. Evo vam dajem vlast da stajete na zmije i skorpije i na svu silu vraziju, i nista vam nece nauditi (Lk.10, 18-19). Prema tome, On ih je slao [ukazujuci im] na bojazan i opreznost. Medjutim, kad su ispunili zapovest, On im je dao vlast sa silom. 24. Te reci se ne odnose samo na njih, vec i na sve koji ispunjavaju zapovesti. Zavolevsi ih savrsenom ljubavlju, On im je rekao: Ne boj se, malo stado, jer bi volja Oca vasega da vam dade Carstvo. Prodajte sto imate i dajte milostinju; nacinite sebi kese koje nece ovestati, riznicu na nebesima koja se nece isprazniti (Lk.12,32-33). Posto su ispunili i tu rec, On im je rekao: Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam (Jn.14,27). Uveravajuci ih u to, On je rekao: Ako me neko ljubi, rec moju drzace, i Otac moj ljubice njega; i njemu cemo doci i u njemu cemo se nastaniti (Jn. 14,23). Hrabreci ih da se ne boje sveta, On im je rekao: U svetu cete imati zalost; ali ne bojte se, ja sam pobedio svet (Jn.16,33). Krepeci ih da ne padaju duhom u nevoljama, i ulivajuci radost u srca njihova, On je rekao: A vi ste oni koji ste se odrzali sa mnom u iskusenjima mojim. I ja vama zavestavam Carstvo, kao sto Otac moj meni zavesta. Da jedete i pijete za mojom trpezom u Carstvu mome (Lk.22,28-30). 25. On to nije rekao svima vec onima koji su ga sacekali u iskusenjima. Medjutim, ko su ti koji su sacekali Isusa u iskusenjima, ako ne oni koji se suprotstavljaju

158

protivprirodnim (strastima) sve dok ih ne odseku? On im je to rekao iduci na Krst. Zbog toga, onaj koji zeli da jede i pije za Njegovom trpezom, neka zajedno sam Njim podje na taj Krst. Jer, Krst Hristov jeste obuzdavanje svake strasti, sve dok se sve ne odseku. Odsekavsi ih, apostol se usudio da kaze: Sa Hristom se razapeh. A zivim - ne vise ja, nego zivi u meni Hristos (Gal.2,19-20). U onima, dakle, koji su istrebili strasti zivi Hristos. Uceci svoja ceda, isti apostol je rekao: A koji su Hristovi, razapese telo sa strastima i zeljama (Gal.5,24). Pisuci svome cedu Timoteju, onje takodje govorio: Ako s Njim umresmo, s Njim cemo i ziveti. Ako trpimo, s Njim cemo i carevati; ako li se odreknemo, i On ce se nas odreci (2.Tim.2,11). 26. Ko su ti koji Njega odbacuju, ako ne oni koji cine svoju telesnu volju i time sramote sveto krstenje? U ime Njegovo nama se daje oprostaj grehova. Medjutim, neprijatelj nas iz zavisti opet porobljuje kroz greh. Znajuci od pocetka da je zloba njegova velika, Gospod nas Isus Hristos nam je ostavio pokajanje do poslednjeg izdisaja. Kad ne bi bilo pokajanja, tesko da bi se bilo ko spasao. Znajuci da ima onih koji grese i posle krstenja, i apostol je rekao: Kradljivac neka vise ne krade (Ef.4,28). 27. Prema tome, imajuci na sebi pecat svetog krstenja, postarajmo se da ostavimo grehe svoje, kako bismo obreli milost u onaj dan. Jer, priblizio se i dolazi Gospod, sedeci na prestolu slave Svoje. Pred Njim ce se sabrati sva plemena. Tada ce se svako pokazati po sopstvenom svetilniku koji ce drzati u ruci. Onome koji ne bude imao jeleja, svetilnik ce se ugasiti. On ce biti vrgnut u tamu. Onaj, pak, ciji svetilnik bude svetleo, zajedno sa Gospodom ce uci u Carstvo. 28. Postarajmo se, ljubljeni, da svoje sasude napunimo jelejem jos dok smo u telu, kako bi nas svetilnik svetleo i mi usli u Carstvo Gospodnje. Sasud jeste pokajanje; jelej koji se nalazi u njemu jeste dejstvenost svih vrlina; svetilnik koji svetli jeste sveta dusa. Prema tome, dusa koja se delima ucini svetlom moze uci u Carstvo zajedno sa Gospodom, dok ona koja je pomracena sopstvenom zlobom odlazi u tamu. 29. Podvizavajte se, bratijo, jer je nase vreme blizu. Blazen je onaj ko brine o ovome. Plod je sazreo i vreme zetve je stiglo. Blazen je onaj ko je sacuvao plod svoj zato sto ce ga andjeli sabrati u vecnu zitnicu. Tesko onima koji [su prineli] plevu, jer ce naslediti oganj. 30. Nasledje ovoga sveta jeste srebro i zlato, kuce i odela. Oni nas samo u grehe uvode. Mi ih, pak, odlazeci odavde, ostavljamo. A Bozije nasledje je bezmerno. Njega ni oko nije videlo, ni uho culo, niti je na srce coveku doslo. I to je darovao Gospod onima koji ga slusaju za ovo kratko vreme, Ono se stice za hleb, vodu i odecu koje dajemo nistima; za covekoljublje i cistotu tela; za izbegavanje da se bliznjemu cini zlo; za nezlobivo srce i za ispunjavanje ostalih zapovesti. 31. Oni koji ovo ispunjavaju i u ovom veku imaju pokoj, koristeci se postovanjem od ljudi, i kada izadju iz tela nasledjuju vecnu radost. A lica onih koji tvore volju svoju u gresima i ne kaju se, vec u slastoljubivim zabavama i samovaranju zadovoljavaju svoje rdjave prohteve, [koji upraznjavaju] pricljivost i brbljivost, prepiranje i svadljivost, nemilostivost prema bednima i nemarnost prema Sudu Bozijem, i druge grehe - u ovom veku ce biti ispunjeni sramotom i ljudi ce ih prezirati, a kada izadju iz tela, sram i stid ce ih pratiti u geenu. 32. Mocan je Bog da nas udostoji da uspemo u delima Njegovim i da se sacuvamo od svakog lukavog dela, kako bismo mogli da se spasemo u godini iskusenja koja ce doci na sav svet. Jer, ne kasni Gospod nas Isus Hristos, vec ce doci zajedno sa nagradom. Necastive ce poslati u oganj vecni, a Svojima ce dati nagradu. I oni ce zajedno sa Njim uci u Carstvo Njegovo i uspokojiti se u Njemu u vekove vekova. Amin.

DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA

SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UCENICIMA

159

iz njegove duse ce se izagnati demoni. a ne na bliznjega. ljubav) pred Bogom. i dok (ih) se ne oslobodis. i pripremajuci mu je kao neporocni prinos. da ti ga ne bi oteo i predao tvojim neprijateljima. Veliko je [delo]. ukoliko u tvom srcu ostanu nerazdvojni ljubav i nada. on ce upasti u zlu gordost i u [narucje] lazi. pobediti tastinu i napredovati u poznanju Boga. Prema bliznjemu ces. Jer. udaljivsi se u samovanje. jer je postao Njegov. Sa srdacnim bolom obuzdavaj jezik. Oni ce te saplitati pitanjima sta ces da radis ako padnes u njih. (neprijatelji) ce poceti da u tebe seju jos teze pomisli plasljivosti. One koji trpe lisavanja stranstvovanja. i poceti da te plase iskusenjima. tada ce te okruziti (neprijatelji) sa mnogih strana. cineci svoju dusu casnom pred Bogom. Oni ce ti pri tome u secanje prizvati neke bliske [ljude] po telu i govoriti: "Sta? Zar oni nisu sluge Bozije?" Potom ce u tvoje srce polagati pomisli o skodljivosti i stetnosti vazduha (na tom mestu) za telo. Njegov kraj je pogibao. ka Bogu ce u tebi sacuvati (te vrline). Jer. pak. Ljubav i dugotrpljenje unistavaju prirodni gnev. 160 . Onome ko je stekao smirenoumlje Bog otkriva grehe. Neprestano secanje na sopstvene grehe kod njega postaje oruzje koje ga cuva od gneva i osvetoljubivosti. velikim siromastvom i bolestima. zajedno sa (pokajanjem). Delatnik (Boziji) odlaze telesne strasti i sva sagresenja svoja kroz pokajanje. Onaj u kome ovo troje stupe u saglasnost medju sobom. Ti. verni slugo. [navodno]. Na kraju svojih zala.SEDAMNAESTO SLOVO O pomislima pri odricanju od sveta i stranstvovanju 1. Takav je u stanju da uvek cuva mir duse. Obuzetost (tom strascu) ce poceti da te gnjeci. To te blagost Bozija ispituje da bi se projavila tvoja revnost i ljubav prema Bogu. kako bi se udostojila da postane Njegov hram. sve dok ti srce ne iznemogne od malodusnosti. noseci savrsenu veru i nadu i krepko srce protiv svojih zelja. njihova zloba ti nece nista nauditi. skorb privodi ka nadi. preduzmi podvig radi sticanja dugotrpeljivosti koje ce pobediti gnev i ljubavi koja ce isceliti uvredjenost. Tako ce se otkriti tvoje racenije (tj. u kome prestanu (pomisli) koje ustaju protiv zakona uma. Plac ce je nahraniti svojom casnoscu i svojim svetim vrlinama. u srcu tvom ce se podici borba. 5. nazvace se sin mira i u njega ce se useliti Duh Sveti. buduci da ne moze cesto da udovoljava svojim zeljama. te on trpeljivo podnosi sve sto dolazi. pricinjavajuci ti bol zbog onoga sto si cuo i tugu zbog onoga sto si rekao. 2. imajuci u sebi plac i smirenoumlje. govoreci: "Coveka ne spasava usamljenistvo. Ukoliko istraju u tebi. narocito ako. Medjutim. 4. Medjutim. vec ispunjavanje zapovesti". sakrivaj svoj trud. pak. ti se nisi tek tako udaljio u tudji kraj. Jer. te da vise volis Boga nego pokoj svog tela. Molitva. ko voli ljudsku slavu ne moze da postane bestrasan. i njegovo srce kolju demoni. pobedivsi svakog (od njih) u borbi u svoje vreme. a nada ih cuva od (iskusenja) tela. Onaj koji uzmogne da podnese grubu rec surovog i nerazumnog (coveka) radi Boga i radi mira pomisli. Ako se najzad trajno naselis u usamljenoj keliji. 7. Takav je svoju dusu predao mnogim iskusenjima. Prvi od svih podviga jeste podvig stranstvovanja. vec da bi se pripremio da preduzmes trud borbe sa neprijateljima i da bi se naucio da svakog od njih odbijas u svoje vreme. 3. vec u njemu obitavaju ljubomora i zavist. i u kome nestane prevara tela. poceces da se gnevis na demone. Takav se ne brine zbog ljudskih uvreda. kakva uvreda moze da dotakne (njegovo srce) kad se on smatra tako posramljenim pred Bogom i kada pred licem svojim ima grehe svoje? 6. cini mi se. ostavis svoje i podjes na drugo mesto. podsticuci te da blazis one koji bezmolstvuju u usamljenosti i ogorcavajuci tvoje srce prema bliznjima koji. Ako ne budes mogao da podneses rec bliznjega svoga i osvetis mu se. pak. pak. nazvace se sin mira. I On nece odstupiti od njega. Onaj. Ako se njemu prisajedini plac i ostane sa njim. nemaju ljubavi. kako bi ih priznao (i pokajao se). sve dok ne dostignes pokoj bestrasca. nemajuci nikoga ko bi se o tebi postarao ili te poznavao. biti miran. tela i duha. Onaj ko je upao u sramotu lukave strasti tastine postaje tudj miru i ogorcuje se srcem protiv svetih.

ako si se odvojio od svega sto vuce ka (grehu). od bolesti strastima). Jer. uznoseci Bogu blagodarnost za mesto koje im je dao da u trljenju provode svoje dane. ne bi li ga [predstavom o] trudu odvratio od tog puta. usled slave koju im mnogi [ukazuju]. nicim ga ne zalosteci. ako se potrudis da ih steknes. lenjost) radja svojevoljnost. Ukoliko se o zapovestima brines sa gorucim srcem. Ti. pazi se od demona tuge. koji coveku pripremaju spoticanje pri svakom dobrom delu. Nisu siromasni samo oni koji su se odrekli svega i koji su osiroteli u vidljivim [stvarima]. 14. jer ja bez Tvoje pomoci nisam u stanju da izbegnem iz ruku (mojih neprijatelja)". Njihova cula. uninije (tj. 12. i ne znas kako da ga ukrotis. covek koji sve ispuni. Ako je tvoje srce svom svojom prirodom omrznulo greh i odstranilo se od onoga sto ga poradja. Korov je. Na um coveka. malodusnost i ljubav prema pokoju istu mesto na kome se mogu proslaviti. Ova (raspolozenja) ce dusi tvojoj doneti vence. Jer. on nalaze lenjost. shvatices na koje nacine te smucuju oni koji proizvode metez (u tvojim pomislima). skrenuce u ono sto je protiv prirode. bestidniji. naime. Medjutim. vraticemo se". ukoliko budes cinio ono sto je po Njegovoj prirodi. vec oni koji se staraju o unutarnjem coveku i koji seku svoje prohteve. ako se najpre ne sacuvas od onoga sto ga radja. (shvati) da ti je delatnost takva da ga navodi na kolebanje. smirenje i trpljenje. nailazi gnev Boziji. 161 . tj. ali ne stekne poslusanje. medjutim. vec i oni koji su osiroteli svakim zlom i koji su svagda gladni secanja na Boga. Udostoj me (poznanja) Tvoje volje. 15. Prirodno seme ne moze da raste zajedno sa protivprirodnim. koji se predao neuspavljivoj paznji prema Bogu. Onaj koji strogo pazi na pomisli. svojevoljnost i [naklonost] ka sirini radjaju prezir (prema duznosti). trpljenje uvreda i odsustvo zelje za znamenitoscu u bilo kom svetskom smislu. hteo ti to ili ne hteo. Blazeni su oni ciji su napori razumno uspostavljeni. Ni ti se neces moci sacuvati od greha ako se ne ocistis od telesnih zelja. A evo sta je to: malodusnost je zla majka greha. 16. Ako si ostavio sve vidljivo vestastvo. ako se sa razumom molis svom Sazdatelju da bude sa tobom. Jer. (I ti budi takav prema Gospodu). 9. i ako (pri tome) pazis na svoje srce kako ne bi ozalostio onoga ko te uci po Bogu . On se nece pobrinuti o tebi ako mu se svecelo ne predas na poslusanje. narocito (demona) straha. zato sto je zapoceo delo koje prevazilazi njegove sile. Jer. (Neces moci da se sacuvas od greha). ako si pred sebe stavio (vecne) muke sa znanjem. Ti se protivi (neprijateljima mojim). ja sam pred Tobom. Oni smucuju um kako bi mastao i ostao prazan. 11. srce koje zeli da gospodari radja ljubav prema svetskim razgovorima. postaju nemocna i plen strasti ih ugnjetava. vec ispunis samo jednu zapovest. Ako ti se srce koleba. oni su na taj nacin izbavili sebe od svakog pretovarivanja i zaobisli lukavost demona. Sveti je jos rekao: "Na um koji hoce da se popne na krst pre nego sto se cula uspokoje od nemoci (tj. da se zbog oskudnosti (u svemu) i teskobe (zivota) ne lisis mogucnosti da uspes u velikim vrlinama kao sto su: ne racunanje sebe ni u sta. predaj sve srce svoje na poslusnost Bogu. Stoji pred srcem svojim i pazi na cula svoja. Polje ne protivreci zemljodelcu koji ga cisti od korova i seje prirodna semena. i savetujuci ti: "Ako se predomislimo. Oni koji su poznali njihovu podmuklost ostaju neuznemireni.onda cinis ono sto [odgovara] Isusovoj prirodi. unoseci u tebe malodusnost [i podsticuci te] da izaberes drugo mesto koje u sebi nema nicega (zbog cega bi ga trebalo pretpostaviti onome na kome boravis). radja [zelju] da se sluh okrece ka onome koji osudjuje (brata). Isus nece dozvoliti da u bilo cemu zabludis. videces lopove koji pokusavaju da ga pokradu. a lenjost. trpljenje. jer ja ne shvatam njihovu podmuklost". upoznace one koji hoce da udju i da ga oskrnave. jer ce biti zaguseno.8. Bestrasce ne sticu oni koji imaju vidljivu nevolju. Ako kod tebe secanje bude mirovalo. 10. radja zelju za neprilicnim i nekorisnim. moleci mu se i govoreci: "Gospode. i sto najpre nije iscelio svoja cula". Takva je protivprirodnost Adamova. vec placuci pred Njim i govoreci: "Delo Tvoje milosti jeste da me izbavi. ja sam ne znam sta mi je korisno. Oni gube skriveno (poucavanje) zbog rasejanosti uma i blagostanja (u svemu). Oni ce primiti venac vrlina. hrabrost i ljubav prema trudu i znoju jesu zahvalni. 13.

Onaj koji se odvoji od leve strane. ti govoris Onome koji ispituje srca: "Ostavi mi grehe moje". DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UCENICIMA OSAMNAESTO SLOVO O nezlopamcenju 1.3. sebi priprema ad. Sveti apostol je zapovedio svojim cedima: Ne brinite se ni za sto. kad dodjes u Carstvo svoje (Lk. zena Evera Keneina. Ona znaci da ne treba nista da istes od Boga ako primetis da ti srce nije cisto prema svima. Da Gedeon nije naredio da se polupaju zbanovi.. nego u svemu molitvom i moljenjem sa zahvalnoscu kazujte Bogu zelje vase (Fil. Oni koji su dospeli do ove mere. Jer. Um koji ojaca i koji se pripremi da sledi ljubav.21). inace vredjas Boga. Onaj sa leve strane se smutio. A onaj sa desne strane se obratio Isusu. i On medju njima. 21. pa ce gresi sami od sebe oslabiti. milosrdnost. da u svom srcu ne misli nista sto je nize od prirode i da ne dozvoljava da umom zavlada bilo sta protivprirodno).11. slicno onome sa desne strane. Primivsi na takav nacin gospodstvo. ne bi se ugledala svetlost sveca (Sud. pocinje da se protivi protivprirodnosti. nagomilane pred Gospodom. Bila su dvojica. Jer. i stid pred Bogom. i sa smirenjem i strahom rekao: Seti me se. obreli su plac i molitvu. radja zelju da se poucava i onaj koji ne trazi. Smirenoumlje ce dati snage da se podnese ponizenje. Onaj ko se podvizava da vidi (grehe) i njihovu gorcinu. on nece videti grehe svoje sve dok se od njih ne odeli gorkim odvajanjem (tj. 20.19). Buduci gresan i imajuci zalbu na slicnog tebi coveka. secajuci se svog lukavog druzenja sa strastima.15). videvsi da se raskida njegovo necisto prijateljstvo sa onim sa desne strane.7. Njenom silom on [se bori] sve dok protivprirodnost ne odvoji od onoga sto je prirodno. Bog je silan da ga uspokoji ako mu pripadne sa svim trudom svojim.4. iznoseci joj sve nepravde kakve joj je ucinila protivprirodnost za sve vreme dok je bila pomesana sa prirodnim. pokajanjem). Amin. ne bi srusila gordost Sisara da nije iscupala kolac od satora (Sud. sve dok na njih ne dodje milost Bozija. Medjutim. Prema tome. potrebno je sa strahom i smirenjem doci sebi. Ni Jailja. i mir Boziji neka vlada u srcima vasim (Kol. ali ne brine (za spasenje). radja zelju da se povredi bliznji.42). Mocan je Bog da ukrepi one koji se tajno trude oko smirenja.6). um postaje glava duse i (uci je) da ne prima nista sto je protivprirodno. 19. Ucinivsi milost svetima Svojim. Takav se ne moli umom. koja gasi sve strasti ploti i tela (buduci da poseduje dugotrpljenje. Oni koji jos nisu dospeli do tog stadijuma puta padaju i ustaju. Ono radja i mnoga druga zla. Onaj ko se boji telesne iscrpljenosti (od podviga) nece dostici prirodno stanje. Gospode. Jer. ko 162 . vec jedino ustima u neznanju. da mrzi zavist i gordost. 18. I Gospod u Jevandjelju od Marka govori Svojim ucenicima: Prastajte sve grehe duznicima svojim. Njemu cast i slava u vekove vekova. Oni se ne mogu spasti bez te milosti.25). ko je napredovao ili zeli da napreduje neka se cuva sa razumom od svega onoga sto radja grehe. Strasna je ova rec Gospodnja. Vladika nas Isus je i razbojnike podelio na krstu. Ni covek nece ugledati svetlost Bozanstva ukoliko ne prezre telo svoje. oprosti vama sagresenja vasa (Mk.23. jasno ce poznati grehe svoje. da i Otac vas. Prema tome. radja iskanje onoga sto je od ovoga sveta.. 17. Iz ovoga je ocigledno da oni vise nisu prijatelji i da levi svojim lukavim nagovaranjima ne moze desnoga da privuce na svoju stranu.4.radja naviku da se slusaju i prenose razgovori.

sa stidom pokrivam lice svoje u srcu svom. saglasno svim Pismima. hvalisanje zbog napustanja (necega) u potpunosti).6. i ti sam. i oprostice vam se. Nece ti biti tesko da je izlecis ukoliko svagda budes pred ocima svojim imao grehe svoje. Ukoliko u sebi imas strah od geene. Njegove crte su: smirenoumlje. oprastao. Ako ti je. ne slusa. posetice te milost od Boga. Sveti apostol Petar. da bi govoreci: "Ne pominji zla koja sam voljno ili nevoljno ucinio". podnosenje uvreda. (Lk. Nista nije upornije od volje.12). tj. jer mu je propalo i seme i trud oko obradjivanja zemlje. ti cak ne treba ni da pomisljas nista u odnosu na druge ljude. sakriveno u srcu. zavolevsi vecni zivot. I tako. A u Jevandjelju od Luke je rekao: Ako oprostite ljudima sagresenja njihova. (Time) on (kao da) je rekao da se svaki krsteni obavezuje da razapne zlu protivprirodnost koja je postigla Adama i koja ga je svrgla sa njegove slave u zlu sramotu i vecni stid. a ne samo reci jezika. protiv pomisli koja te muci. castoljublje. Sejuci svoja semena. Protiv toga treba da neprijateljuje najogorcenijom mrznjom do kraja. vec se po navici obavljaju ustanovljeni casovi. Prema tome. Evo glavnih (strasti. Svi napori covekovi su uzaludni ukoliko ne dostigne do prirodnog stanja Sina Bozijeg. Ja sam nistavan i posramljen gresima. nesticanje. zemljodelac ocekuje da ih sakupi u mnogo vecoj kolicini. Sve to hrani slast pohote koju je zmija polozila u usta Evina. ako naidje stetni vetar. 4. ko je umro. sta je u njemu. ako se smeksa srce tvoje i ti se sacuvas od svake zlobe.zeli da se istinski umom moli Bogu u Duhu Svetom i sa cistim srcem. ukazujuci na tajnu protivprirodnosti koja je ovladala svakim covekom. Oprosti mi. Zbog toga um treba da se hrabro podvizava i da omrzi sve sto covek primecuje (kao protivprirodno). Posle toga mozes pomisliti: "U meni nema niceg rdjavog [prema njemu]".6. 8. kojima je isao dok je bio Covek (na zemlji) radi Svojih svetih delatnika. Prema tome. pogreben i vaskrsao u obnovljenju. mir. ko se vidi sa prirodom Isusovom i koji ide za Njegovim svetim stopama. 7. bezbriznost 163 . tvoja molitva je uzaludna: Bog te. bilo da se ustremi ka smrti ili ka zivotu. zeleci da cisto vrsis delo (molitve). da ga ne vredjas. Ti ces biti oslobodjen od svojih (grehova) saglasno sa merom u kojoj si ti ljudima oprastao. Medjutim. i ti sam milovao onoga koji te moli. oprostice i vama Otac vas nebeski (Mt.6. Ti si to duzan ciniti ukoliko si ocistio srce svoje prema svakoj (slovesnoj) tvari (Bozijoj) i ukoliko nemas zlopamcenja ni prema kome: jer. buduci da niko ne slusa njegovu (molitvu). 3. (znaj) da se jos nisi setio Boga. onda se on obmanjuje (kada se moli). Taj strah ce ti govoriti: "Nesrecnice! Molis se zbog svojih grehova i Bog te sve do danas trpi i ne otkriva ih (pred svima). pobedices zle (pomisli) koje te podsticu da uzvratis bliznjemu. ne osudjujes. siromastvo. kako ne bi dozvolio da njena strela rani tvoje srce. pre nego sto pocne sa molitvom ispituje srce svoje. 5. trazase da ga obese glavom na dole. da bi govoreci: "Ne opominji se mojih sagresenja". Preko tih zlih pomisli koje su nas nacinile neprijateljima Bozijim i mi poznajemo da smo sinovi Adamovi. koji je raspet u Rimu. kako bi i ti (svome bliznjemu) ucinio ono sto sebi zelis od Boga. a ti svoga bliznjega sa gnevom bacas pred svacija usta. prastanje. Prema tome. trazenje dobrog odela.14). I ako nije. Bog je istina. tj. da li je bez zalbe u odnosu na sve ljude ili nije. njegovo srce obuzima neprestana zalost. 2. ne spoticu. Ako nisi dosao do toga. Pisuci ovo. ne razglasavas i ne predajes u svacija usta. da bi govoreci: "Oprosti mi". jadnice. svaki covek sam sebe vuce u geenu. Ocigledno je da se nisi pokajao za grehe svoje kad u srcu svom nemas nikakvog snishodjenja (prema bliznjem)". Tada se ne moli tvoj um. ukrasavanje tela kako bi bilo cisto i lepo. potrebno je da se podvizavas u trudu i znoju. ispitaj najpre svoj um. i ti sam previdjao (svom bliznjem). Jos je Gospod u molitvi u Jevandjelju od Mateja rekao: I oprosti nam dugove nase kao sto i mi oprastamo duznicima svojim (Mt. pak. I tako.37). Blazeni su oni koji se. [iskanje] pokoja. Ako je potrebno. i ti sam zaboravljao grehe svoga bliznjega. Kod Svetog Luke je receno: Oprastajte. i sam sebe razresava od nje. koje su protivprirodne za coveka) i koje su ovladale svim sinovima Adamovim: koristoljublje. Vesti da ti je neko ucinio zlo suprotstavi svoju dobru zelju da mu ne uzvratis u srcu svome. da bi govoreci: "Pomiluj me". 6. blazen je onaj ko se raspeo. (Time kao da je rekao): Ja ti svu ljubav predadoh. Oprosti mi. srce lukavo i zestoko prema bliznjemu.

da je unutra u njima. raspoznaju da su Njegovi sinovi kroz Duha Svetog koji u njima zivi. na kojima se ispunila rec Spasitelja . i ako se na tebi ispunila rec: Neka budu bedra vasa opasana i svetiljke zapaljene. onde. tako je radost obuzela [Presvetu] Mariju i sve njeno seme do sada. pak. kao sto je rekao Spasitelj nas: Carstvo Bozije. tako sada. koji su se obukli u obraz Nebeskoga. Ako si dostigao ono o cemu se kaze: Svi se mi. Kao sto smo nekad bili sinovi Eve i prepoznavali njeno prokletstvo na sebi kroz svoje bescasne pomisli. 17. ni od zelje telesne..26. Najvece. i dubina i visina) (Ef. koji se ne rodise od krvi.42. 12. I kod Eklisijasta je napisano: Put Duha je kao kosti u utrobi porodilje (Prop... (sve dok) se ne isusise i istrebise (Is.Kor. i odbolovasmo i rodismo duh spasenja (Is. jeste znanje svih dogadjaja unapred i dugotrpljenje prema ljudima sa krotoscu. jasno pokazuje da je Hristov. ali ne sa (dovoljnom) paznjom. primismo u utrobu.17). ukorenjeni i utemeljeni u ljubavi. ondaje telo mrtvo za greh (Rim. I opet on govori: A ovo blago imamo u zemljanim sudovima.6). ukoliko ih zaista ima u telu nasem.15). ima i takvih koji ih cine.prema telu. a ne od nas (2. I ja bih zeleo da sa prorokom Isaijom kazem: Trpeh kao porodilja. Ima (ljudi) koji govore o delima Carstva.10).18) i ako se na tebi ispunila rec apostola: I mir Boziji neka vlada u srcima vasim (Kol. da je od Sina Bozijeg. mogli razumeti sa svima svetima (sta je sirina i duzina.35). nego unutra u vama (Lk.. tj.3. da je brat Isusa..12-13). da preizobilje sile bude od Boga.. Onaj ko je to dostigao i ko je sastrugao sa sebe protivprirodnost.. ako si dostigao i ono o cemu govori sledeca rec: Iz tame zasija svetlost. tako ga oni koji su primili blagodat Duha Svetoga nose i srcima svojim.4. Tako je i Isaija uzvikivao: Radi straha Tvoga Gospode.. DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UCENICIMA DEVETNAESTO SLOVO O strastima 1. da li je Isus Hristos u vama? Sem ako u necemu niste valjani (2.. 2. ali ih ne cine. Kao sto je zalost postigla Evu i sve njeno seme do sada. kroz pomisli Duha Svetog i kroz stradanja Hristova. preobrazavamo. nego od Boga (Jn. Oni.16-18).11. kome prilici slava i poklonjenje u vekove vekova. 35). Amin... Jer.16). dade vlast da budu ceda Bozija. Dok smo nosili obraz zemljanog. iz slave u slavu (2. strastima. da biste. raspoznavali smo da smo njegovi sinovi po necasnoj tvari njegovih pomisli koje zive u nama.13.8.Kor. 3.Z. 3. ni od zelje muzevljeve. Oni su se izbavili od gorke presude izrecene Adamu: Prokleta zemlja u delima tvojim (Post. u taj isti lik. Oni su se izbavili od zalosti koje su postigle Evu: U bolovima ces radjati decu (Post. po reci apostola: Da vam Otac nebeski da da ojacate Duhom njegovim u unutarnjem coveku. mada su retki i tesko se nalaze.1. odsustvo straha pred napadima zlobnika.3.5).21). i: Ako je Hristos u vama.5). 18).. u srcima nasim (radi prosvetljenja) znanja (slave) Bozije (2.. Na takve je sisao Duh Sveti Boziji i na njima se ispunila rec jevandjeliste Jovana: Onima koji veruju u ime njegovo. 3.1.7). da se Hristos verom useli u srca vasa.14). Kao sto je Presveta Deva Njega nosila u telu. treba sebe da vidimo rodjenim od Boga. kako ti se ne bi 164 .Kor. dok ima i takvih.Kor. nije ovde ili. Oni su primili radost kakvu je primila [Presveta] Marija: Duh Sveti doci ce na tebe (Lk.4. pak. a vi slicni ljudima koji cekaju gospodara svoga. Znamenje da su se u tebi isusile i istrebile (strasti) jeste istocnik Svetoga Duha koji kljuca u tebi.. kod apostola je napisao: Sami sebe ispitajte. kada ce se vratiti sa svadbe (Lk.

4. Amin. po reci Spasitelja: Pustite decu. odmah. I tako.7. ne racunanje sebe ni u sta. staje pred ogledalo da bi videla da li mozda na licu ima neku mrlju koja se ne bi dopala njenom zeniku. ako znas da je u tvom sasudu jelej kao i kod mudrih devojaka. ako si osetio da su ti duh. retki su koji se nje udostojavaju.6. Jer.zatvorila usta medju svetima. kao sto i devica koja ustaje izjutra. dusa i telo besprekorno sjedinjeni i da ce u dan Gospoda naseg Isusa Hrista ustati bez mane. 5. Jos nije pronadjen ni jedan koji ide po oba puta . DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UCENICIMA DVADESET PRVO SLOVO O pokajanju 1.14) . pre svakog drugog dela. Ef. koji su stekli duhovni mac i oslobodili dusu svoju i cula svoja od svake skverni strasti. i da ispituju svoje delanje i svoje pomisli kako bi spoznali da li se nalaze pod igom Boga i Svetoga Duha ili ne. gledanje u zemlju. brate. ne idu po drugome. prinudjavanje sebe na trud i izbegavanje da se drugi ogorci. Znaj da sveti imaju veliku brigu i danju i nocu. usrdno se podvizavaj. A ako nije tako. Postaraj se. i ne branite im da dolaze k meni. povinovanje. ne dozvoljavati sebi praznoslovlje. da sa svom tacnoscu ovo ispunis. cuvanje od lazi. Amin. nemajuci sta da kazu u svoje opravdanje. brate. kako bi mogao da udjes u svadbenu dvoranu i da ne ostanes napolju. ako si postao dete.Kor.put smrti. ocekuj zalost i gorko stenjanje. Jedan je put zivota. 19.i po 165 . DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UCENICIMA DVADESETO SLOVO O smirenoumlju Sta je smirenje? Smirenje se sastoji u tome [da covek] misli da je gresnik i da nista dobro nije ucinio pred Bogom. a drugi . kao sto je rekao apostol (2.onda si zaista postao Njegova nevesta i Duh Sveti te je uveo u nasledje. da u naporima srca i tela i sa razumom steknes onu vecnu radost. ako te savest ne izoblicava i ne opominje.17). Pitali su avu Isaiju: "Sta je pokajanje ili sta je bezanje od greha?" On je odgovorio: "Postoje dva puta. podnosenje uvreda. Dela smirenja su: cutanje. jer je takvih Carstvo nebesko (Mt. Oni koji idu po jednome.1. mrznja prema pokoju. jer ce ti stid i sram biti prethodnica pred svetima. kako ti dusa ne bi postala stanista svake strasti i da svoj zivot ne bi zavrsio besplodno za vekove. Mocan je Bog da pomogne nemoci nasoj da se udostojimo (da budemo) sa svetima Njegovim. drzanje smrti pred ocima. jos dok si u telu. protivrecenje starijem i nastojanje na svom misljenju. odsustvo sklonosti za prepirku.

Jer. ljubavi Oceve nema u njemu. a jedan dobija nagradu? (1. On jos treba da se. poznao je kako su se radovali demoni kad je cinio njihova dela.5). Stekni ga. 6. I svet prolazi i pohota njegova. koje ga cuva. i sve ostalo vreme (zivota) ces provesti u spokojstvu. a drugi voleo. Pitali su ga jos: "A sta je svet?" On je odgovorio: "Svet je prostor greha. Kako ce onaj ko se ne odrekne svega i ne istraje u velikom siromastvu Boga radi poznati sta je srebroljublje? Kako ces poznati gorcinu zavisti.Jn. telo i krv. Jer.1. vec apostol Jovan kaze: Ne ljubite sveta ni sto je u svetu.9. Opet su pitali (ovog avu): "Sta znaci bezmolstvovati u keliji?" On je odgovorio: "Bezmolstvovati u keliji znaci pruzati se pred Bogom i svu svoju snagu naprezati kako bismo se oduprli svakoj lukavoj pomisli koju (seje) neprijatelj. ili poslusnosti za pravednost (Rim. svet je radionica protivprirodnosti.Kor. o sebi. 5. ako ne steknes krotost? Kako ces poznati meteznost gneva. Jer. ko je poznao ceznju za Bogom. ljubljeni. Koji je to ako ne onaj koji se hrabro drzi i bori sa (svima). niko da vas ne vara: koji tvori pravdu pravedan je. sve dok ne odsece svaku od navedenih strasti. bratijo. i po onom koji (nizvodi) u ad. trce svi.26). 13. cak i (kad bi postojao takav). Zbog toga apostol i govori: Ne znate li da oni sto trce na trkalistu. Ko zeli da udje u Carstvo. Koja je to prava potreba ako ne da se pruzimo pred blagost Gospoda nasega Isusa Hrista (moleci ga da nas zastiti od neprijatelja). jer djavo gresi od pocetka (1. onaj koji tvori greh od djavola je. neka posluzi sledece: sve dok leva strana projavljuje svoje dejstvo. svet je misao da ce se u ovom svetu uvek ostati. njegova je poboznost uzalud (Jak.7-8). Decice. Ko je poznao slavu Boziju. on u cistoti radja vrline i sece grane zla. poznao je i plod zla. 166 .. neces spoznati njihovu gorcinu. Ako neko ljubi svet. Ko to nije prosao. a vrline imaju jednu majku koja se zove strah Boziji. To i jeste bezanje od sveta". Jer.3. medjutim.6.16). I opet Jakov govori: Ako ko od vas misli da je pobozan. greh nije jedan. poznao je i geenu. ko je poznao Carstvo. vrsi dela njegova: Carstvo jeste istrebljenje svakog greha. ali njihove posmisli ne nicu. ako ne steknes dugotrpeljivost u svemu? Kako ces poznati bestidnost gordosti.onom koji (vodi) u Carstvo. malo-pomalo.24). ako ne poznas svoje nedostatke? Kako ces poznati glupost smeha. sud nad njim bi bio delo Boga. Apostol je jos rekao: A svaki koji se bori od svega se uzdrzava (1. 2. Pobrinimo se. poznao je i mrznju prema svetu. On je silan protiv njih i moze da presece njihova zla stremljenja protiv nas. Jer. nego je od sveta. Covek je. pokajanje se sastoji u udaljavanju od greha.9. i ne dopusta da se smucuje (pomislima ili strastima). svet je hvaljenje onim sto ce se (na kraju) ostaviti. Neprijatelji svakako seju. I opet: Ili ne poznajete sebe da je Isus Hristos u vama? Sem ako u necemu niste valjani (2. poznao je i smrad necistote. napisano je: Ne znate li da kome dajete sebe za sluge u poslusnost.25).Kor. u njemu jos nije umro greh i vrline sa desne strane nisu u miru sa njime. kao sto je On pravedan. nije od Oca. a ne zauzdava jezika svoga. Kao znak onome koji se stara da sazna da li se trudi (oko toga) ili ne. koji poseduje milost". ako ne poznas slatko blagouhanje ciste nevinosti? Kako ces poznati sramotu osudjivanja. svet je ispunjavanje telesnih prohteva.Kor.Jn. njihove strele vise ne dolaze do njega. ako ne poznas plac zbog grehova? Kako ces poznati smucenost uninija. Ne govorim ja sam tako. posto je (tada) obucen u sveoruzje vrlina. kad um dostigne do sagledavanja sladosti Bozanstva. pohota ociju. i jedan izbegavao. No. kao sto sam ranije rekao. Kod onog koji ga je stekao. onaj sa kime se raduju andjeli zbog dela koja cini. ko je poznao plod vrlina.15-17). jer sve sto je u svetu: pohota telesna. ako ne pobegnes od njih. ako te tvoja muka ne dovede u poredak i ako ne poznas svetlost Boziju? 4. poznao je i mrznju. poznao je i gorcinu neprijateljsku. i nadmenost zivljenja. Sve (zle strasti) imaju jednu glavu koja se naziva zlobom neprijateljske sile. vec se citav stari covek naziva grehom. ko je poznao ljubav. podvizava. vec ga zaokuplja svojim sagledavanjem kako bi razlikovao dva puta. ako ne steknes tisinu smirenoumlja? Kako ces poznati smrad bluda. ko je poznao cistotu. jos nije (sin) Carstva nebeskog. strah Boziji je majka svih vrlina. 3. stara se o njemu brizljivo. pokazujuci nam kako da se odvojimo od protivprirodnosti i kako da se cuvamo od nje. nego o dusi.2. Uostalom. Svemu ovome uci nas Duh Sveti.. a onaj koji tvori volju Boziju ostaje vavek (1. svet je vece staranje o telu. sluge ste onoga koga slusate: ili greha za smrt.

22-23). sesti i sami na dvanaest prestola i suditi nad dvanaest plemena Izrailjevih. i ko ne (zeli) da ostane sirotan. govoreci im: Ustanite. da se cuvate od telesnih zelja. On je sam rekao: Svetiljka telu je oko. ili zemlju. hrabreci ih: Ja sam cokot. neka se najpre postara da ispuni ono sto mu je zapovedio Isus. i koji hoce da ti uzme haljinu. Gde ih to On vodi. dakle.2.15.6. Za Svoje je rekao da ih je uzeo od sveta (Jn. naci ce je (Mt.12. Iz kog sveta ih je uzeo. Jer. sirotne.6. i koji tvoje uzme. On nece videti sladost Bozanstva ako se ne udalji od njih. sve dok ga ne napusti.4). podaj i kosulju. ili zenu.. i apostol Petar govori: Ljubljeni. oni sticu smelost da pred Njim kazu: Eto mi smo ostavili sve i za tobom posli.19.14. ne isti (Lk. ako ne iz potoka greha? 7. kako se ne bi sislo sa krsta? Ili . U um koji postane visoki svetilnik useljava se svetlost Bozanstva.15. ili mater. ne moze biti moj ucenik (Lk.19). u novom zivotu.19).Pt. govoreci: Dolazi knez ovoga sveta. Ovo je On rekao onima koji su pobegli od sveta zato sto su ostavili sve i pripremili se da idu za Njim. 167 . I tako. Gde sam ja onde ce i sluga moj biti (Jn. nego se postavlja na svecnjak da oni koji ulaze vide svetlost (Lk. 24). dobro tvorite onima koji vas mrze. sve ce telo tvoje tamno biti (Mt. 9.Prijateljstvo prema svetu (jeste) neprijateljstvo prema Bogu (Jak. doci cu k vama (Jn. Znajuci da je grehovni svet mucan teret za coveka.4-5). Ako li oko tvoje kvarno bude. ili oca. On izbacuje onoga koga treba da izbaci i ostavlja one sa kojima treba da je u miru. To On govori onima koji su ostavili svet. Onima koji su se razbudili. zato sto u njihovim srcima zivi Duh.14. Govore da krevet predstavlja nepravdu sveta. te on prepoznaje one koji se nalaze u domu. kao sto je napisano u Jevandjelju: A niko ne poklapa sudom svetiljku kad je zapali. kazes da si se odrekao od sveta kada se pokazuje da cinis svetska dela? [Naprotiv].. i nasledice zivot vecni (Mt. Zavolevsi ih savrsenom ljubalju. Zeleci da svoja ceda otudji od greha sveta. ljubljeni Gospod nas. blagosiljajte one koji vas kunu. vec sebe varas. govori. Necu vas ostaviti. Kao sto loza ne moze roda roditi sama od sebe ako ne ostane na cokotu. a vi loze. 27-30).8. Zbog toga je Gospod ucio one ciji je um bio prosvecen Njegovim zapovestima: Ali govorim vama koji slusate: Ljubite neprijatelje svoje. nama biti? (Mt. ko zeli da On obitava u njemu.14. Ako. i u meni nista nema (Jn. tako ni vi ako u meni ne ostanete (Jn. brate. On nije daleko od nas. A svakome koji iste u tebe. Ostanite u meni. primice sto puta onoliko.39).14. koje vojuju na dusu (1. Kako se dusa gubi ako ne odsecanjem telesnih prohteva? I jos: I ko ne nosi krsta svoga i za mnom ne ide. onda jedno ostane. Gospod one koji su se odrekli sveta opisuje ovako: Koji cuva dusu svoju. Prema tome. i ja cu u vama. Kako oni sluze Isusu ako ne mrznjom prema strasnom svetu i ispunjavajuci zapovesti Njegove? Posto su ih ispunili. sve dok se nalazi u protivprirodnosti.uzdrzanje od strasti sve dok se ne odseku i um najzad ne postane nepobediv.16). Tada ce On obitavati u njemu. hajdemo odavde (Jn. Jer. ili sestre.31). zlo za um postaje mracna stena i dusu cini praznom. Isus Hristos je hrabrio Svoje. Prema tome.10. sve ce telo tvoje svetlo biti. Izmedju nas i Njega nema nicega osim strasti. Onome koji te udari po obrazu.. Kako ti.11). Teseci one koji umiru slicno zrnu. Jer.19. rod mnogi donosi (Jn. on ne moze da bude staniste Boga ukoliko ih ne odsece. Zbog toga On govori. sta ce dakle. On im je rekao: Ustanite. ko hoce da bude ucenik Isusov. um ne moze videti svetlost Bozanstva ako ne bude zdrav od zla. Prema tome.26).27).27). On je dao znamenje: Ako zrno psenice padnuvsi na zemlju ne umre. 8. I svaki koji je ostavio kucu. molim vas kao putnike i strance. I opet [je receno]: Svet sav u zlu lezi (1. svojim Spasiteljem. imena moga radi. um nas u sebi ne moze imati svetilnik Bozanstva.Jn.18). i molite se za one koji vas vredjaju.5. Jer. oko tvoje bude zdravo. onaj ko je zavoleo Boga. podaj. I On im je pokazao sta ce biti: Zaista vam kazem da cete vi koji podjoste za mnom. ili bracu. ako li umre. izgubice je.4. neka bezi od strasti. niti je mece pod krevet.28-29). ti se nisi odrekao. On govori: Ko meni sluzi tome ce dati pocast Otac moj. Koji je to krst koji mi treba da nosimo ako ne svagdasnja budnost uma i stojanje u vrlinama. a koji izgubi dusu svoju mene radi. hajdemo odavde! To On uzima njihov um iz ovoga veka i uspokojava ga u Carstvu Svome. okreni i drugi.30).. kada sedne Sin Coveciji na presto slave svoje.12. ili decu.

24-25). Pokazujuci nam da ne voli one koji ispunjavaju svoje telesne zelje. ali ne i dela: Ja sam cokot. Oce. usavsi da vidi goste. 24). Ko ostaje u meni i ja u njemu.15. Jer. nisu znali za vrlinu. Mi znamo da smo presli iz smrti u zivot. Zbog toga je apostol i rekao svojim cedima: Oni koji tako nesto cine nece naslediti Carstva Bozijega (Gal. Gospode. da bi ugodio vojvodi..5. ne dobija venac ako se ne bori po pravilu (2.Jn.9).22. kako ce ugoditi zeni (1.3. Znajuci da onaj ko se probudio od mrtvih strasti vise nema protivnika.7. Savetujuci nam da se ne oslanjamo samo na veru bez dela koja joj odgovaraju. Pisuci drugima. nego i za one koji zbog reci njihove poveruju u mene: Da svi jedno budu.15. onde ce biti plac i skrgut zuba (Mt. o robovima koji su poslani da zovu zvanice i o zvanicama koje se zbog ljubavi prema necemu u svetu nisu odazvale.29). sto si u meni i ja u tebi. kako ce ugoditi Gospodu. i On im odgovara: Ne poznajem vas. ljubljeni nas Isus nije dozvolio.20. najsladji Isus je zapovedio da ostavimo sve sto um moze da svuce sa krsta. zatvorivsi vrata. I jos: (Ako znate da je On pravedan. a ko je ozenjen brine se za ovosvetsko.Tim. ali prvo mi dopusti da odem da se oprostim sa domacima svojim (Lk. On je sa zaloscu rekao: Ako neko dodje meni i ne mrzi oca svoga. blagost.5. Najzad govori: Oce sveti.16). znajuci da ce se njegovo srce opet prikloniti onome tamo i da ce ga razne slucajnosti zadrzati. On ovo govori uceci nas da onaj koji zeli uci u Njegovo Carstvo mora najpre da omrzi sve sto njegovo srce vuce ka svetu. ljubljeni.19). Hrabreci ga u nadi da nece propasti njegov trud. izbacice se napolje kao loza.. 168 . apostol je pisao cedu svome. ukoliko sacuvamo Njegove zapovesti i ucinimo ono sto mu je ugodno. i sestre. cuce strasni glas koji govori: Uzmite (ga) i bacite u tamu najkrajnju. onoga dana nece biti nikakvog licemerja. bicemo slicni Njemu (1.17. kao ti.13-14). Zbog toga je rekao: Nijedan koje mentnuo ruku svoju na plug pa se obazire nazad.11) i naredio da ga bace u tamu najkrajnju. ljubljeni nas Gospod Isus je rekao: Mnogi ce traziti da udju i nece moci. jer svet ljubi svoje. krotost. vera.4-5). taj donosi mnogi plod. (I posle price o svadbi carevog sina). Shvatimo kakvom nas je ljubavlju zavoleo . I opet: Svaki koji je rodjen od Boga ne cini greh. Gospod je rekao da je car. otvori nam!. uzdrzanje. Ako se ko i bori. bratijo.9. a izbacuju se koji nemaju dela (hriscanskih). i zenu. Zar mozemo reci da Bog nesto ne zna? Nikako. Ako nismo od sveta. i skupice je. jer su tvoji (Jn. dugotrpljenje.13. posto oni koji su kucali i koji su govorili: Gospode. Upotrebimo. Jer. i apostol Jovan govori: Znamo da kada se otkrije.32-33).13).9. I opet on (govori): Ne cudite se. pa i zivot svoj. 2.Jn. I jos: Svaki koji ne tvori pravdu nije od Boga. On ce nas sacuvati od zla. on je govorio: Ko je neozenjen brine se za Gospodnje. nema zakona (Gal. sav napor kako bismo se obukli u odecu vrlina. ni onaj koji ne voli brata svoga (1.2). on im je pokazao plod Duha: Ljubav. On nam je jos ukazao na (udeo) onih koji imaju veru. jer je rekao: Ne molim pak samo za njiih.5-6).Kor. mir. Medjutim.22.14. 61).21).Z. i bracu. ugledao coveka neobucena u svadbeno ruho (Mt.15.Jn. 9).10). nego za one koje si mi dao. Gospod nas. 2. ne moze biti moj ucenik (Lk. i mater. Za takve. i osusice se.26). Pokazujuci nam da ce se u onaj dan obelodaniti plod nase delatnosti. znajte da je) svaki koji tvori pravdu od njega rodjen (1. jer je od Boga rodjen (1. ici cu za tobom. i spaliti (Jn. Onaj ko ima takve brige. on mu je govorio: Zemljoradnik koji se trudi treba prvi da okusi od plodova (2. Domacin ce reci onima koji kucaju: Ne poznajem vas (Lk. On govori u molitvi: Ne molim se za svet.Z.10. da li smo od sveta ili ne. jer ljubimo bracu (1.Tim. I opet: Da i oni koje si mi dao budu sa mnom gde sam ja (Jn. sacuvaj ih. i ne moze gresiti. 11. ako vas svet mrzi. Timoteju: Nijedan se vojnik ne uplice u poslove obicnog zivota.Jn. radost. i decu. Od sveta nisu(]n. kaze. 2)..ljudi koji su se podvizavali u ovom svetu i koji su omrznuli svoje telesne prohteve sa Njim ce carevati u vekove! Sagledavajuci onu veliku slavu. da ne bismo bili izbaceni napolje.6). Znajuci da covek ne moze istovremeno da voli i ono sto je Bozije i ono sto je svetsko. jer seme Njegovo ostaje u njemu.. "Ja sam ih uzeo iz sveta" (Jn.22-23). i u oganj baciti. dobrota.1'J.Jn.17. Ko u meni ne ostane. Ispitajmo. a vi loze. 62). Kada mu je neko prisao i rekao: Gospode.2. 12. nije pripravan za Carstvo Bozije (Lk. Znajuci da covekov um ne moze da se popne na krst ukoliko ne stekne ravnodusnost prema svemu.Z. bratijo. (Granu) koja donosi dobri plod (Otac) cisti da vise roda rodi (Jn. (Na svadbu) dolaze sa imenom hriscanskim.

. On je to rekao da nasa dusa ne bi pala u uninije i govorila: "Kada ce me Bog uslisiti?" Jer. I ovaj mu je dao sto je trazio jer nije prestajao da lupa. A vec i sekira stoji drvecu kod korena. on je opet govorio: Niko da vas ne zavarava prazim recima. On zna vreme kada onaj koji moli postaje dostojan da bude uslisen. ko ometa neprijatelja. Jer kad ovo sve imate i umnozava se u vama to vas nece uciniti neradnim za poznanje Gospoda nasega Isusa Hrista. a sada ste svetlost u Gospodu: vladajte se kao deca svetlosti. Najmladji sin.3-5). Ugledajte se na mene. te ce nas On ubrzo uslisiti.. cak i kad covek ne zna za to. Jer kao sto je telo bez duha mrtvo. Obratimo mu se svim srcem i nemojmo klonuti (Lk. kucajte. sto ih vise cini. I videci nase trpljenje. a u bratoljublju ljubav.11-32). I tada ga On brzo uslisuje. ukoliko ih mi sami ispunjavamo. bratijo. Uceci nas i pokazujuci nam da dela spasavaju coveka. dakle. prsten) (Lk.Kor. verovao je da je njegov otac milostiv i da mu nece zameriti zbog onog sto je ucinio. nego radije zahvaljivanje. Bog ce nam dati ono sto molimo.27). iskali i kucali. Opet i Jakov govori: (Ali hoces li da znas). Ispitajmo.8-9).20. 19. plodove dostojne pokajanja.7.7). Odbacimo od sebe. jer smo postali cisti. 169 . i otvorice vam se (Mt.7. Moze biti da ce se na nas smilovati blagost Gospoda naseg i da ce nam poslati silu da sa sebe zbacimo teret ovog necistog sveta. 16. sa nama je Gospod nas Isus koji ga sprecava silom Svojih svetih reci. I Gospod nas Isus govori: Jer se po rodu drvo poznaje (Mt.18. 15. Ucinimo po snazi svojoj. on nije odlagao.. 14. Blagost Bozija je takva da sa radoscu odmah prima coveka. koji je bludno rasuo svoj udeo. bratijo. Ovo je Gospod Isus Hristos ispricao (zeleci da naglasi) da je potrebno najpre da ostavimo svinjsku hranu. vec da se covek sve vise raspaljuje.3. ako budemo prosili. koji je idolopoklonik. i apostol (Pavle) strogo zapoveda. ili necist. jer je cist i u cistima obitava. A kako se postaje cist? Ne drukcije.Pt.31). Eda li se bere sa trnja grozdje. u Hrista se obukoste (Gal.5-9). On je sam rekao: Istite.1).13.16).33). imajuci utehu u takvim svedocanstvima. nema nasledja u Carstvu Hrista i Boga (Ef.1. Kada se..15. govorio je jos.6-9). trazite. Utvrdjujuci svoja ceda u tome da vera ima potrebu za delima.. 11. kao sto je napisano u Jevandjelju. no koji tvori volju Oca moga koji je na nebesima (Mt. Jer. ako ne reci koje je protiv njega izrekao Bog? One mu se protive i satiru silu njegovu.15. a u znanju uzdrzanje.7). apostol Petar govori: Projavite u veri vasoj vrlinu. I djavoli veruju. dakle. Jer znajte ovo.3.7.21). Jer koji se god u Hrista krstiste.12.5. vec se (odmah) vratio ocu svome sa smirenjem. najzad je pasao svinje i pozeleo da se nahrani svinjskom hranom. pokajanje kosnulo njegovog srca (tj. lenjost i pripremimo se za takvu bestidnost. Medjutim. kad je pokucalo kod njega).. jer mi dodje prijatelj s puta (Lk. jer zbog toga dolazi gnev Boziji na sinove protivljenja. Jer ko ovoga nema slep je. da je vera bez dela mrtva?. cim se obrati od svojih grehova. nego prestankom da cinimo zlo koje smo cinili. ili sa cicka smokve (Mt. saucesnici njihovi. govoreci: A blud i svaka necistota i lakomstvo da se ne spominje medju vama. ili lakomac. kratkovid je. kao ija na Hrista (1. zeleci da ulovi duse nase. ako hocemo da mu se obratimo.. a u vrlini znanje. i drhte. uci u Carstvo nebesko. Jer. dobicemo ono sto istemo ili sto molimo od Njega.5. kao sto je napisano: Kazem vam da ce tako biti veca radost na nebu zbog jednog gresnika koji se kaje (Lk. I opet: Nece svaki koji mi govori: Gospode. Slicno je onaj koji je dosao u ponoc prisiljavao svoga prijatelja: Daj mi tri hleba u zajam. On je milostiv i zeli da mu se covek obrati. bratijo. ne pominjuci ranije grehe. Jer plod Duha je u svakoj dobroti i pravednosti i istini (Ef. ostavivsi sve svoje telesne zelje.2. Jer. da nijedan bludnik. Hristos se prepoznaje po cistoti. nas neprijatelj ne drema. ili ko je mocan pred njim. kao sto i dolikuje svetima. tako je i vera bez dela mrtva (Jak. a u trpljenju poboznost. Na kraju se pokajao za ono sto je ucinio i shvatio da u gresima nema sitosti.. i svako drvo koje dobra roda ne radja sece se i u oganj baca (Lk.. Opet i Jovan Krstitelj govori: Rodite. Gospode. bratijo. neka su daleko od vas (Ef. Jer nekada bijaste tama.5-6). dakle. 1) moleci ga.11. Ne budite. 26).4. ili nismo. a u uzdrzanju trpljenje. Zbog toga je i otac odmah naredio da mu daju odecu cistote i zalog sinovstva (tj. da li smo se obukli u Hrista. vec nas neprestano prati. Jer. zaboravivsi svoje ociscenje od starih greha (2. I opet: Svaka gorcina i gnev i ljutina i vika i hula sa svakom zlobom. a u poboznosti bratoljublje.. Prema tome. Jos vise potvrdjujuci ovu rec. i dace vam se. Jer. Tada ce nas On primiti. i naci cete.

kako zahteva Gospod. pa hajde za mnom. i covek je vrsi da bi (lakse) nosio krst.. a ljubavi nemam. ljubav se ne gordi. protiv lenjosti. ni savrsenstva dobrodetelji. i ako predam telo svoje da se sazeze. Ljubav dugo trpi. i na nama uciniti milost. koje placu pred Spasiteljem da bi vaskrsao Lazara. Marta sa usrdjem i radoscu vrsi svoje sluzenje. izasli iz sveta. Pocnimo.1-5). Dati svoje bednima jeste jedna vrlina. 18. 18.2). i dobrim i rdjavim. 20. on postade zalostan i udalji se (Lk. u njemu ce se poroditi gnev koji je svojstven prirodi.13. kao apostol: Ja sam gotov ne samo da budem svezan nego i da umrem. krst je istrebljenje svakog greha i radja ljubav. tj. On je znao da nije toliko tesko razdati svoje imanje nistima. a ljubavi nemam. Prema tome. ili kimval koji zveci. i kroz njega ce se u njemu projaviti ljubav. i Bog ce nam pomoci zbog velike milosti Svoje. koja nas je zadesila. koliko nositi krst. ljubav ne zavidi. Kada najzad (jedna) zelja za Bogom ostane u njegovom srcu. Po oslobodjenju Lazara pokazuje se marljivost Marije i Marte.. um povezan mnogim povojima svojih zelja. tela sacuvamo bezgresnim. ali je dalje vec njihovo delo da ga odvezu i puste (da ide). zlopacenje i plac. bratijo. Mi smo. Njemu je On odgovorio: Prodaj sve sto imas i razdaj siromasima. Ne cini sto ne pristoji. Znajuci da ima i prividnih vrlina u kojima nema ni ljubavi. On im cini milost i budi ga. a druga meseca. koji ce poceti da se protivi svemu sto seje neprijatelj. bratijo. za ime Gospoda Isusa Hrista (Dap. bratijo. ipak se svi nalaze na jednom svodu. 19.22-23). bicemo slicni mladicu koji je Gospodu Isusu postavio pitanje kako da se spase. Jer. ne nadima se. blagotvorna je. cak i malog po njegovom malom (trudu). upotrebimo svu usrdnost da makar. od sada i do veka. bratijo. Evo sta se vidi posle toga: Lazar bezbrizno lezi pored Isusa. i premda se zvezda razlikuje od zvezde u slavi. imajuci takvu milost Njegovu i takvo bogatstvo Njegove stedrosti. kao sto je rekao: U kuci Oca mojega stanovi su mnogi (Jn. Steknimo Martu i Mariju. Prema tome.Kor. strah) Boziji u njemu obresti sebi pasiste.17. zbacimo sa sebe platno tame i ugledajmo svetlost pokajanja. Ako nismo uspeli da sacuvamo srca svoja. da se podvizavamo po silama svojim. cuvsi to. kao i sa svima svetima Svojim. onda sam kao zvono koje jeci.. premda je jedna slava sunca. Time nam je pokazao da se spasenje sastoji u odsecanju svoje volje. Medjutim. nista mi ne koristi. I premda je Carstvo jedno. kao oci nasi. ne trazi svoje. I ako razdam sve imanje svoje. I verujemo da ce On u vreme gladi. nasledicemo vecnu radost. Blazena je dusa koja je dostigla takvu ljubav: ona je tada bestrasna. znamo u kakvom se stanju nalazimo i da je milostiv Gospod nas Isus. i uzmi krst svoj. tj. ne misli o zlu (1. Tada ce takav covek govoriti sa smeloscu. Bez ljubavi i nema krsta. nas zivot brzo tece. apostol je rekao: Ako jezike covecije i andjeoske govorim. Podvizavajmo se. ipak ce svako u njemu naci svoje mesto i [dobiti] svoje delo. Jer. odbolujmo pred Njim svim srcem dok se jos nalazimo u ovom telu.13). Amin. Tada ce zakon (tj.14. DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UCENICIMA DVADESET DRUGO SLOVO O delima novog coveka 170 . Ako se budemo podvizavali. I njihova slava i cast je On. a Marija pomazuje noge Gospodnje mirisom iz posude alavastra koju je donela.. a ako se vratimo nazad. Medjutim. ko zeli da stupi na put ljubavi neka postane spokojan u odnosu prema svim ljudima.21. ne razdrazuje se. te da ce svakoga upokojiti po delima njegovim.

10). 2. jer je vec istinski subotovao.21).2. Okusivsi. Krv je znamenje krvi Gospoda naseg Isusa Hrista i toga da ce oni koji su se pripremili i koji su pomazani Njegovim znamenjem biti primetni kada On bude dosao i kada sinove Izrailjeve bude uveo u Svoje nasledstvo. A svaki sluga vas kupljen za novac moze da jede kad ga obrezete. i obucite se u novoga coveka. posto se s Njim pogreboste krstenjem. posto je zavrsio svaku pripremu. ukrasavanje. Jer govori: Jedite (Pashu) sa gorkim zeljem. Zezal je hrabra nada. da li si obrezan. jer ne odrza Zavet moj (Post. I opet: Da vi odbacite raniji nacin zivota staroga coveka. Jer. On se popeo (na Krst) u petak. 4.24). visokoumlje.11-12). Obuca napominje o spremnosti i o bekstvu od svake ranjivosti koja povredjuje savest i koja smeta umu da svoje sagledavanje obavi u cistoti. Koji je to tezak teret koji nosim? (To su strasti) po kojim dejstvujem: gnev. u Njemu ste i savaskrsli kroz veru u moc Boga (Kol. Kada je uzviknuo: Zedan sam.19. nije Judejac. premda i jesam umro sa Hristom. po reci apostola: "On je Krstom ubio neprijateljstvo. drugo . naredjivanje. A sedmi dan je subota (tj. svadljivost. kao sto je rekao apostol: Jer ko je usao u odmor njegov i sam je pocinuo od dela svojih. Ljubljena bratijo moja! Jevrejin se prepoznaje po tri stvari: po obrezanju.22).14). Mojsije govori: Ovo neka bude zakon za Pashu: Ni jedan tudjin da ne jede od nje. Ko ga nema. Neobrezani. Tesko meni. slastoljublje. vec: "opasavsi bedra vasa". pocinak) Gospodu Bogu tvome (Izl. videli ih gde su potonuli u Crvenom moru. Zbog toga je i Jeremija.1. nemilosrdnost. koji su se oslobodili od Egipcana. On se raspeo na Krst i nije pristao niti se razresio na bilo kakvu utehu sve dok je disao. Ispituj.1). trece subota). osudjivanje. Tako je najzad Gospod Isus pocinuo u sedmi dan i blagoslovio ga. da neko ne bi rekao da se tu radi o pojasu. kao i Bog od svojih (Jev. tako je napisano u knjizi Postanja: Neka se svako dete u osmi dan obreze. tj.43. i pozivite pravdi (1. i domace i kupljeno.4.Pt. jadnome. kako bi drevnu (truleznost).28-30). mrznja. I to je delo onih koji su se udostojili istinskog obrezanja. kojom se bez straha hodi putem da bi se uslo u obecanu zemlju.Pasha. O svetoj Pashi treba mnogo toga reci.9-10). Jer. 14). Istrebice se svaka dusa koja bude radila u subotu (Izl. On je rekao: Svrsi se! I preklonivsi glavu predade duh (Jn. Gospod nas Isus Hristos je subotovao istinskom subotom i naucio je Svoje kako treba da subotuju. ranjavanje i vredjanje. To i jeste istinska subota! Prema tome. Jer. sazdanoga po Bogu u pravednosti i svetosti istine (Ef.12. zavist. i zasubotovali od njihovog gorkog ropstva. A telesne su: stomakougadjanje. smatranje sebe pravednim.17. O tome je apostol rekao: U Njemu vi i obrezani biste obrezanjem nerukotvorenim. obuca neka vam je na nogama i zezal u rukama (Izl. tastina. kojeg je u Svom svetom telu projavio Gospod Isus. Neka su vam bedra opasana. koja je pokrivala muski pol. jer nije ocuvao Zavet koji je uspostavio Gospod Isus Svojom svetom krvlju. tj. nije obrezan i nije Jevrejin. Pashu. koji sam prestupio tako svete zapovesti i koji nosim teski teret u dan subotni. samoljublje. da bi se pokazalo da se govori o cistoti koja je slobodna od svake strasti i dejstva sjedinjenja u necistoti. ne treba jesti bez beskvasnog hleba i gorkog zelja. a da se obnavljate duhom uma svoga. koji ne subotuje.4.12. pohota. po Pasci i suboti. (Bog) govori Mojsiju: Sest dana radi.2. Sve njih i njima slicne strasti unistio je Gospod Isus u telu svetih i u Svom svetom telu. jer je pocinuo od svih dela kojima je ukinuo ljudske strasti. placuci zbog svog naroda. 17.20. i ukinuo Zakon sa 171 . koji propada u zeljama varljivim. odbacivanjem tela grehovnosti obrezanjem Hristovim. pecenje ispeceno na ognju. To su oni koji subotuju. posto je [pretrpeo] uvrede kojima se podvrgao i koje je podneo za nas. (Prvo je obrezanje. brate. pogreben sa Njim i subotujem. Toliko o obrezanju. 46). I o suboti nam predstoji da mnogo toga kazemo. Avraam se prvi obrezao i oznamenovao da je umrla njegova leva (strana). Zatim su ga skinuli (sa Krsta) na zemlju. Uzimanje sveznja isopa znaci zlopacenje. koji jedu Svetu Pashu. I jos: da umrete grehu. da li si se oslobodio od svake zemaljske pomisli i da li si se pripremio da hodis bez straha i udjes u obecanu zemlju. prineli su mu sundjer sa octom. On je onima drevnim ponudjeni praobraz novog coveka.12. prepiranje. Nije receno: "Opasavsi se po bedrima vasim". On se vise nije pokretao. da li si vrata svoje kuce namazao krvlju neporocnog jagnjeta. govorio: "Ne nosite teret u dan subotni i ne izlazite na vrata Jerusalima noseci teret u dan subotni"(Jer. U jednoj kuci neka se jede (Izl. pak. 3. To su dusevne (strasti). teloljublje. Dosljak ili najamnik da je ne jede. da se pogubi od roda svoga. obrezao i odbacio.31.

2. razmotri da li ti dela lice na ona u kojima je On sebe javio.(jedino) je njihova krv vapijala (Bogu): "Osveti nas na onima koji zive na zemlji". On je sa radoscu podnosio sve sto su mu cinili. nego djavolja nepravda. neces na svom telu imati nista od Njegovih stradanja. 8. i koji subotuju i koji su ukinuli greh. on jedino takvo ime nosi. Opet govori (isti apostol): Jer nije ono Judejac sto je spolja.8.16). medjutim. dok ne udje pun broj neznabozaca (Rim. da im se oprosti. pa ces naci da su trpeli zlo. 7. i ono sto je On sahranio. Ljubljeni! Pazimo dobro na Njegove svete zapovesti. koje je On sabrao iz svih naroda. tj. sto i jeste sveta subota. udovoljavajuci mu i u subotni dan. I ti koji si se krstio u ime Gospodnje. Ti. a ti se gnevis. tj. On nije imao gde glavu zakloniti (Mt. ne dajuci ocima nasim da ugledamo svetlost Bozanstva? Ispituj sebe. [ne cinis nista vise] od neznabosca. a ti ne podnosis stranstvovanje sa radoscu. koje je Car tvoj vec pobedio. Gospod Isus ce u Svoje vecno Carstvo uvesti samo istinske sinove Izrailjeve. 15). kakva je pred Bogom. vec su trpeli bez gneva. Ispitaj zivot svih svetih. pak. Jer. a ti se uznemiravas i bez vredjanja. a ti se ne mozes zrtvovati ni za one koji te vole. Ako se radujes sa onim koji te hvali. Vidis li ko su Izrailjci Boziji? To su oni koji imaju obrezano srce. a ti si nadmen i prema mnogo boljim od sebe. a ti se smucujes cim cujes i malu uvredu. a ti i one koji te vole ranjavas recju. jadnice.6. a ti ne podnosis siromastvo. ko nosi taj tezak teret i dejstvuje po njemu. 5. Kakva je smrt kojom je On umro? Pokazi mi svojom naravi da ides za Njegovim stopama. ili spaljivali. [vidi] sta radis i shvati svoju pomisao. on ponovo vaskrsava. sve koji su u Njemu obrezani. on ponovo podize. koji si se krstio u Hrista i u Njegovu smrt. i na Izrailj Boziji (Gal. te ces se postideti da se pojavis pred njihovim licem. Ono sto je Gospod ubio. Ocigledno je da takav nije istinski Jevrejin. On nije vracao zlo (za zlo). mucenike i ostale svete koje su vredjali ali koji nisu vracali (zlo). ne znajuci da je u nama nas neprijatelj koji nas vara i koji nas neprestano udaljava (od neophodnog). oni znadjahu da ih na to ne podstice volja covecija. Ako si umro sa njim. On je bio krotak prema gresnicima.20). da bi ih iskupio. i jos: I koji god budu ziveli po ovome pravilu. sta cu reci u onaj dan kada ugledam proroke. Eto sta je On tebi dao! A kako si mu ti uzvratio? Poznaj ga iz Njegovih dela. ostavivsi ti uzor? Kada se javi u slavi Svojoj. Razmotri sebe samog. ako volis samo onog koji te slusa? To i on cini. On se nije gnevio u stradanjima. iako si sam drugima na teret. niti je obrezanje sto je spolja. Kako ces se ti ovencati u dan Slave Njegove ako nemas venac pobede nad strastima. vec se moljahu za mucitelje. Kada dodje u slavi Svojoj. buduci da se od Njega odrice delima svojim. apostole. Car careva i Gospodar gospodara ce biti vidljiv za sve narode na zemlji i nosice znamenje stradanja za nas. Odsecimo svoju volju i ugledacemo svetlost zapovesti! Sta mi cinimo vece od neznabozaca ako volimo samo onoga koji nas postuje? Moleci se za one koji ti dobro cine. On je bio miran kada su ga ponizavali.2. Dok su ih ubijali. treba se moliti za takvog da mu se oprosti (ono u cemu je sagresio). On je bio smiren i prizivao je gresnike. I ja.16. Pazimo na sebe.25).11. niti ce volja coveka moci 172 . a ti ne mozes da ne uzvratis zlo. mir na njih i milost. On je trpeo uvrede svake vrste. Ako mrzis onoga koji ti pricinjava neprijatnost. ko onda (u tebi) cini takve grehe? 6. kako moze reci: "Ja sam istinski Judejac"? Takav sam sebe vara. kao sto i apostol govori: Dio Izrailja otvrdnu. Jer. na telu. ili kamenjem zasipali.njegovim zapovestima i propisima" (Ef. Jer. znajuci ko ih podstice da to rade. ali da nisu vracali zlo . On je ziveo u siromastvu. koji sam voleo pokoj. a ti ni jednu uvredu ne podnosis. Tamo ces ugledati sve svete koji su umrli za ime Njegovo i koji nose Njegovo znamenje. [ne cinis nista vise] od Judejca. bratijo! Dokle cemo upraznjavati trud i ponistavati ga svojim neradom. vec lazni. i sam sebe poznaj iz dela svojih. Prema tome. nego je ono Judejac koji je to iznutra i obrezanje je obrezanje srca duhom a ne slovom (Rim. Ako se zalostis na onoga koji te je oklevetao [ne cinis nista vise] od mitara. ili potapali. oni se ne gnevljahu. nista nece dobiti od Gospoda Isusa. On. [ne cinis nista vise] od mitara.28-29). Sta znacajnije cinis ti koji si umro grehu i koji si oziveo u Hristu? Sta ti cinis vise od gresnika. On se predao za one koji su sagresili pred Njim. Zbog toga ce ti On reci: "Ne poznajem te". ko te ne slusa i koji se svadja sa tobom. onoga casa neces nista moci sakriti. Medjutim. ljubljeni brate. On je bezgresan i tebi se poka-zuje kao obrazac u svemu. da nije obrezan i da ne subotuje.

Sluzeci kao orudja neprijatelja. i koji se obukao u ono sto ce ga povuci u Carstvo. Nemojmo popustati svome srcu. U dusi onoga koji voli da se prepire i koji se drzi visokoumlja zivi sve ono sto Bog ne voli. neuzdrzanosti. vecnu na nebesima (2. Apostol govori: Jer znamo.ne vracati zlo (za zlo). vec po podsticanju sa strane. Njegov je pokrov .1).5. kako se ne bi istrosilo vase vreme pre nego sto dospete u pokoj Sina Bozijeg. oni su tudji Bogu. pak. Vladati svojim culima jeste . nezlobivost. po svim Pismima jeste laz. Delo. Podnositi (sve) jeste . Siromastvo je . ne moze da ugodi Bogu. Sve ovo radja odsecanje svoje volje. vec ucinimo sve sto je u sili nasoj da bismo ga sacuvali. Naprotiv. praznoslovlja. Ozbiljnije ispitajte ovu prokletu strast koja se prikrada vrlinama kako bi ih upropastila. Amin. Isto tako. tj. ako se nasa zemaljska kuca. kad se ostvari vaskrsenje. 9. Pobrinite se. ako se dusa ne oznoji oko svake vrline. zato sto je priroda ljudska lukava i kolebljiva. Za njom. Njegovo je da nam daruje blagodat da mu zahvaljujemo. umrtvljavanje svakog zlog dela. bratijo. da se uvek moli Njemu za pruzanje pomoci coveku. stalno se upraznjavajte u odsecanju svoje volje buduci da ona upropascuje sve vrline. Njegova je cast i slava u vekove vekova. Ono stvara mir medju vrlinama. Smirenoumlje dolazi od osudjivanja samog sebe. kucu nerukotvorenu. Vreme naseg zivota je nistavno i mi se varamo (misleci na drugi nacin) sve dok nas ne sustigne cas (nas) i dok se ne ozalostimo vecnim placem. Njegova je sila da nam da (silu) da se sacuvamo. trpite uvrede i sve sto nailazi. i dok ne uteknu sa tog (rdjavog) poprista.da nas obrati ka sebi. I Bog koji ne obmanjuje (Tit.2) [moze] da pomogne nasoj nemoci. Ono vladalacko (nacelo. ide sve zlo: netrpeljivost i tastina. 12. Nemojte biti nemarni za svoj zivot. (Bozije) jeste da (nas) cuva.nezlobivo srce. a napustanje svoje volje radi bliznjega sa razumom pokazuje smirenje. prepiranje koje nemilostivo obara dusu radja se od pricljivosti.da nam je daruje.1. po Svojoj stedrosti. 11. 10. Njegova je zahvalnost .Kor. Posle svega ovoga. A (njega sacinjavaju): smirenje u svemu. Bogoljubivo srce znaci . Cistota jeste molitva Bogu. nastojanja na svom misljenju. Milostinja je . bilo pravdom. Ta dela ce govoriti i svaki ce sam poznati gde mu je mesto.da kaze nesto drugo (od onoga sto jeste). drzanje svojih grehova pred sobom. imamo zdanje od Boga. nepristrasnost prema bilo kakvoj stvari koja nije Bozija.da ogradi nistavnost nasu.mir. Dusa onoga koji ovo poseduje postaje besplodna u vrlini. prepricavanja. um) cini bezmeteznim. te ona ne vidi nista od svetlosti vrlina.krotost.ne zanimati se za ono sto nas ne tice. sve dok ne budu pozvani. DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UCENICIMA 173 . i neka um vas ne nalazi razne izgovore za zlu lenjost. Nemojmo se gneviti na bliznje zbog reci koje govore iz nerazumnosti i ne po svojoj volji. svaki ce da stane odeven u svoja dela kao u odelo . dvolicnosti. Dugotrpljenje podrazumeva da se nista ne pomislja protiv bliznjega. sa krotoscu odseca svoju volju.da nas sacuva od ruke neprijatelja nasih. telesni sator. Blazen je onaj koji se podvizavao. da odseca svoju volju u odnosu na sve. razrusi. Uostalom. Ono sto [strasti] srcu predlazu kao Bozije.bilo gresima. Njegovo je obracenje . Kraj svega toga nije nista drugo do ono sto vidim u svim Pismima: Bog od coveka ocekuje samo da se smirava pred bliznjim u svemu. ljubljeni. ni jedan covek koji ne odsece ovu bescasnu strast. Onaj cije su pomisli ispravno usmerene. bojeci se prepirke kao zmije zato sto rusi dom duse i pomracuje je.prastati. Ni Gospod nas Isus Hristos nije uzisao na Krst pre nego sto je Judu uklonio iz broja Svojih ucenika. Bezmolvije znaci . i da cuva oci od sna zaborava i od zanosne varke. odsustvo mrznje prema bilo kome. nece moci da dostigne pokoj Sina Bozijeg. za smirenje u svemu. Amin. koji je sa sebe svukao ono sto bi ga povuklo u geenu. Njegov je pokrov . moleci svakog casa blagost Boziju da nam pomogne. Neosudjivanje ukazuje na ljubav. naime.

sve dok ga savest izoblicuje zbog bilo cega protivprirodnog. priprema za pokoj Sina Bozijeg. na kraju. povlaceci se u [svom] lukavstvu. ni mesec nocu (Ps. a trudi se da ispravi drugoga. a ne trudi se da istovremeno odsece strasti. klevetanje pred bilo kim . uvidis da te za vreme molitve ne izoblicuje nikakvo zlo. Evo prave hrabrosti: protiviti se ranijim gresima. Nemoj biti nemaran. kako govori Pismo. sator se ne moze zaustaviti ukoliko se On. Covek je u velikoj opasnosti sve dok jasno ne uvidi da u njemu vise nema niceg (od njegovih neprijatelja) koji se usiljuju da razbiju monasko delanje. sator].120. za ciji oprostaj se [covek] vec molio. U tom slucaju.coveka cine tudjim milosti koju dobijaju sveti. cistotu. Jer. 2. smirenje.vara sebe. ni na delu. Tvoje izbegavanje da smatras da ti je trud ugodan Bogu. 9. Poznanje je roditelj (svega recenog). 4. neprestanu molitvu Bogu sa srdacnim bolom. Nerazuman je onaj ko govori: "Ja oplakujem grehe svoje". neprestanu ceznju za Bogom. Jer. odricanje od svega. uceci [svemu] protivprirodnom. Dok ima onog koji izoblicava. a ima nesto od recenoga . Ko je ostavio svoje grehe. i sveto smirenje gospodarilo nad srcem nasim svakog casa. izostaje sloboda. ako je oblak osenio tvoju skiniju [tj. On ce hoditi pred njim i ukazivati na njegovo staniste. za njegovo postavljanje i odrzavanje. kako bi nas secanje (na smrt i Sud) neprestano porazavalo. priprema pomoc Boziju koja te cuva.16-23). Onaj ko govori: "Ja placem zbog grehova svojih". slep je u delu izgradjivanja vrlina. po milosti Bozijoj.DVADESET TRECE SLOVO O savrsenstvu 1. poucavanje sa gnevom. nemoj zanemarivati svoju savest. izbegavanje da zlom vraca za zlo. po volji Bozijoj . nemoj verovati da si dostigao nesto dostojno Boga sve dok vidis da se (jos nalazis) na strani svojih neprijatelja. 5. 7. a dok postoji osudjivanje. ako su protivnici odstupili od tebe sami od sebe. a vidljiva cistota cuva vrline. i iskanje Bozije pomoci povodom svega sto ga svakodnevno snalazi. buduci da se vise ne boris sa svojim culima. Neprijatelji tvoji. 8. savrsena ljubav prema Bogu po Njegovoj volji suprotstavlja se nevidljivim borcima. neobracanje paznje ni na sta sto dolazi. [Covek] ne moze da zaustavi svoje grehe. onda si istinski slobodan i usao si u Njegov sveti pocinak. po volji Njegovoj. i On ce oseniti sator. skrivena cistota. on je tudj slobodi. Stoga je potrebno da nismo nemarni prema onome sto sve to priprema i cuva. ali i (njegov) cuvar. ni culima. Onaj ko je istinski predao srce svoje na pobozno iskanje Boga ne moze imati misao da je ugodio Bogu. tudj je molitvi od sveg srca i razumnom iskanju od Boga. uz molitvu da se vise ne upadne u njih ni u srcu svom. neobaziranje unazad. kao i casnim vrlinama. 6. Ko iste bezmolvije. a cini nesto od navedenog. zlopacenje. istinsku ljubav. da se zadovolji (staranjem) samo o njima i da odustane od osudjivanja tvorevine Bozije ukoliko secanje na [njegove] grehe ne bude stalno gospodarilo njegovim srcem i ukoliko ga ono ne odvoji od svega sto je u 174 . ima i onog koji osudjuje. plac cula leci rane od unutrasnjih neprijatelja. covece. Ako vidis da se dobri plod utvrdio u tebi i da ga korov neprijateljski vise ne davi.(znaj da) si od Boga dobio pobedu. odsustvo nade na svoja dobrocinstva ili sluzenje. vredjanje prilikom svakog slucaja. ne zaustavi na zeljenom mestu (Br. Neko od otaca je rekao da covek ne moze da se spase ako ne stekne veru u Boga. nezlobivost. Osudjivanje bliznjeg. Prisustvo blagodarnosti (u srcu) u vreme iskusenja potiskuje unazad dolazeca iskusenja. i ako je u tebi sve pripremljeno za sator. [sve] to unistava trud koji covek preduzima. upropascujuci njegove dobre plodove. dugotrpljenje. ukorevanje i ponizavanje brata u srcu.6). tako da ga sunce ne zeze danju. Zbog toga imamo potrebu da strah pred Njegovom blagoscu staresinuje nad nama. Ako. covekoljublje. krotost. Zlopacenje sa razumom zamenjuje prethodni nemar. ne spavaju. Jer. jer je Njegov. koja pobedjuje nevidljive neprijatelje. 3. vec da u tome umom prebivamo do kraja: da neprestano gledamo svoje grehe i da ni u cemu ne verujemo sebi sve dok se nalazimo u zlom ropstvu.

covek ne moze da veruje [sebi]. Prema tome. covek se (time) ne zadovoljava i ne moze da veruje sebi. 10.daleko je od njega. on nema poverenja u dela svoja. Blazeni su oni koji se ne nadaju drsko na svoje delo kojim su. Gledajuci izdaleka (na kraj). sve dok se nalazi na popristu. Jer. Nemoj smatrati da si umro (grehu) sve dok trpis pritisak od neprijatelja svojih. skonca po Njegovoj volji. U tebi nema (straha Bozijega) ako se zalostis kada te napadnu. koji se zadovoljavaju tugom zbog sebe. koji ti se nalaze pred ocima. ugodili Bogu.tvoji gresi. njih troje vec vise ne mogu da se razdele. Blazen je onaj koji se toga udostojio istinski. koji preko ovog vidljivog um i cula (podstice) da ne osudjuju bliznjeg. Uostalom. 11. to je delo onih koji imaju istinski plac. s obzirom da ostaje strah (i pitanje) da li je ugodio Bogu. Ipak. (tj. takodje je daleko od njega. Jer. Zbog toga treba da se stalno trudi sve dok se nalazi u telu. koji se. vise neumire. Ukoliko budes ispunjavao zapovesti Bozije i svako svoje delo sa razumom obavljao Boga radi. Zaliti zbog toga sto nisu prihvatili tvoju sklonost. telo i duh. Od tada ce njegov spomen biti sa nebeskim (stanovnicima). zato sto [sam covek] svakako zna da je necistiji od njega. zeleci njihovo drustvo. (I jednim i drugim) On je (Svoje) iscelio od strasti kako bi ziveli u Bogu i donosili plod pravde. U tebi nema (straha Bozijega) ako se sporis sa onim koji razgovara sa tobom. [opet] je daleko od njega. sve dok ne stane pred Sud.Sol. 14. U tebi nema (straha Bozijega) ako se zalostis kada prezru tvoje reci. Biti sklon ka necemu svetskom iz tastine. a ne pritvorno i sa lukavstvom. On ce u knjigu zivih biti upisan kada andjeli nebeski posvedoce da je mimoisao nacalnike sa leve (strane). 13. smrt vise ne vlada njime (Rim. bilo u snu. a sutra [ce mozda] pobediti. Oni ce ti sacuvati zdanje koje je u tebi sacinio plac. posto je On Svojom smrcu umrtvio greh. sjedinivsi se sa Bogom. Vracati zlo za zlo jeste daleko od placa. U tebi nema (straha Bozijega) ako prihvatas kada te proslavljaju. ili je sada pobedjen. Ciniti svoju volju . umrevsi i vaskrsnuvsi. te neces poverovati svome srcu da si pobedio. ne brinuci o (ostaloj) tvorevini Bozijoj kojoj ce On sam suditi. Borba steze srce. 12. U tebi nema (straha Bozijega) ako obilazis slavne ovog sveta. sve dok tece borba. Pobeda onoga koji je sluzio (Bogu) obelodanice se tek kad on. Jer. Tada ces shvatiti da si se poznao i u kakvom (se stanju) nalazis. jadni covek nema smelosti. Njegova smrt je bila nase spasenje. Stidno je za nekoga reci da je dobar ili rdjav. U tebi nema (straha Bozpjega) ako se smutis kada ti kazu o necemu sto cak i ne poznajes. jer nema onoga sto bi mu se suprotstavilo. Medjutim. U tebi nema istinskog placa ako se ozalostis kada te zanemare. Za [coveka predstavlja] stid. postavsi jedno dejstvom Svetoga Duha. Onaj ko deluje po Bogu treba da ima umne oci kako bi poznao sabe (i shvatio) da postaje neprijatelj Boziji kada (popusta) svojoj volji. jer danas pobedjuje. drzeci u srcu da ne mozes ugoditi Bogu srazmerno slavi Njegovoj . zeleci da bude po tvojim recima. 9. a bestrasce je neoborivo. zbog odsustva takve nade na svoje delo. Samo nerazumni. obuzetost vlastitim gresima udaljuje od grehova bliznjega. koji placu zbog sebe. dok protivljenje (pomislima) sa zdravim trezvoumljem cuva cula uma. iako pada svakog dana. Sve to obelodanjuje starog coveka koji jos zivi i vlada nad tobom. stide da susretnu Boga. straha Bozijeg) i istinskog placa. koji su shvatili slavu Njegovu i koji se staraju da najpre vrse Njegovu volju. Tako i Hristos. i Njegovo vaskrsenje je zivot za sve koji snazno veruju u Njega. Ono je vec dobilo venac i ne uznemirava se zbog udela tri razdeljena (dela) koji su se zajedno uspokojili u Bogu. kao sto apostol negde u Poslanici govori (1. dok ne cuje (konacnu) presudu o sebi i dok ne sazna gde mu je mesto. a sutra ce [moze] biti pobedjen.5. covek se nalazi u strahu i trepetu. 175 . bilo dok si budan. U tebi nema straha Bozijega ako se rastuzis kada pretrpis gubitak u nekim zitejskim poslovima. koji su poznali nemoc svoju. Tuga po Bogu koja izjeda srce moze da zadrzava cula. neznanje i zlu prevaru ako zeli da sazna za stvari koje ga se ne ticu. Ta tri dela su: dusa. navodno.6.23).9). cak i u mislima. protivice se lukavom (duhu) koji hoce da te obori kroz mnjenje da si pravedan.svetu i sto bi moglo da vlada njime. misli da pobedjuje zato sto (kod njega) i nema borbe na popristu.

jadni. u bezmolviju. Uceci Svoje ucenike. jer smo ucinili sto smo duzni uciniti (Lk.29). rekao: Nikoga ne pozdravljajte na putu. on je znao da on nece oziveti decaka i da nema sile da ga podigne. Jer. makar cinio mnoga znamenja i isceljenja.8. Ima li u broju onih koji su mudri po Bogu i koji se boje (Boga) nekoga da se ne podvizava svom silom da ponese zlopacenje u svakom trudu i udaljavanju (od sveta).29-30). koji ne znamo da vodimo borbu ali zurimo da udjemo u pokoj. vec samo u kuci. To je On govorio onima koji su podneli trud i cuvali ga. 16.Car. 18. On je govorio: Tako i vi kad izvrsite sve sto vam je zapovedjeno.10. penjuci se na odar kod decaka i silazeci do sedam puta.13. i ti ne primaj blagoslov ni od koga (4. Tako i covek ne treba da se oslanja na svoju savest sve dok je okruzen neprijateljskim lovcima i klevetnicima. Zbog toga je Gospod. Sta cemo reci mi. o guji.. I ako bude onde sin mira. decko je.11. jer sam ja krotak i smiren srcem. i breme je moje lako (Mt. onima koji gube svoje vreme. ostanite kod njega (Lk. svemu se nada. cuvanju (srca) i staranju (za spasenje)? Ipak. Zemljodelac je zalostan zbog svog truda ukoliko seme koje je posejao ne donese ploda.4). ne zeleci da ih ona privodi skrusenosti. makar istrajavao u raznim zlopacenjima i nagotovao bez odece.4. koji ne poznajemo dugotrpljenje Bozije po kome On ostavlja kukolj zajedno sa dobrim plodom. o skorpiji. rekao: Nemoj blagosiljati coveka koga sretnes. vec se nasladjuje sa time. saljuci Svoje ucenike na propoved. nemarni i strastoljubivi. Jer jaram je moj blag. sve trpi (1. tesimo se time sto (navodno) ne mozemo da nosimo breme o kome je On rekao: Uzmite jaram moj na sebe i naucite se od mene. Svako ko vidi bilo sta otrovno. I Jelisej je. misleci da su bezgresni. Dosavsi i ugledavsi decaka gde lezi na odru. koji gaze svoju savest.. i naci cete pokoj dusama svojim. pak. i slaze se srcem sa time. i koji ne priznaju da je velika [stvar] biti mali. govorite: Mi smo nepotrebne sluge. otvorio oci. O. I kada su se zagrejala cula.14). 7).Kor. kao sto je On sam rekao: Jer su uska vrata i tesan put sto vode u zivot.8. i po kome ne salje da se sakupi kukolj sve dok dobri plod ne sazre? I Gijezije je presao put.17. koje se staraju da razumno iscele svoje rane. Blazene su oci koje se razumno stide da se pruze prema Bogu. ili o necem drugom sto poseduje smrtonosni otrov. i koji znaju da postoje grabljivci koji su spremni da ih pokradu. DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UCENICIMA 176 . I tamo ce ostati mir vas. covek Boziji je zatvorio vrata za sobom i sa svakim culom izvrsio podvig i dejstva. i takav ce naci da nije dostojan da svojim ustima izgovori ime Bozije. 17. umrtvio strasti. po volji Duha. i malo ih je koji ga nalaze (Mt. 19. koji ne zivimo po telu nego po Duhu (Rim.1).bilo da se radi o zmiji. koliko je naporan put Boziji. On ga smatra propalim jer nije donelo plod. saljuci Gijezija. Medjutim. koji vise volimo slavu ovog sveta od slave Bozije. Vladika Gospod Isus je dosao (na zemlju) da bi u nama. bezi sa strahom . pa makar znao sve tajne i imao sva poznanja. ali nije uspeo da podigne decaka. zato sto je vise zavoleo slavu ljudsku od Bozije slave. nasa bestidna i jadna dusa prima sve sto je umrtvljuje i ne bezi od toga.15. sve veruje.7. On treba da je pod strahom sve dok ne cuje reci: Ljubav nikad ne prestaje. Zbog toga ona uzalud trosi svoje vreme i ostaje bez poroda i ploda. koje su svesne svojih grehova i koje se mole za njihovo otpustanje. pokazavsi nam svu volju Oca. Tesko. A mi. Ona cak ni ne odstupa.10).

Medjutim. u prijatnosti srca i sa svetom zeljom. svom uceniku 1. postoji tuga i radost. da mu se pomoli sa sladoscu ljubavi. Bestrasce je daleko od svega toga i ni u cemu nema potrebe. Mnoge neznalice su pomislile da su ga dostigli. postoji pokoj srca i napredak. 2. Zbog toga sto se ne trudi da razumno odsece [sve] to. ni neverja. Sta bi drugo bilo sluzenje Bogu ako ne da na umu nemamo nista sto je strano (Bogu) kada ga blagosiljamo. DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UCENICIMA DVADESET PETO SLOVO Avi Petru. 3. da ga u tajnosti blagoslovi. kao sto je Gospod rekao: Ne mozete sluziti Bogu i mamonu (Mt. Ti si mi napisao: "Hteo bih da Bogu prinesem pokajanje za svoje grehe.26). ni nespokojstva zbog bilo cega neprijateljskog. Spoljasnje staranje [dolazi] od proizvoljenja. koje prave smetnju vrlinama. 4. Zbog toga je Gospod Isus rekao da niko ko se ne odrekne od svoje volje ne moze biti Njegov ucenik (Lk. Ono je telo koje je primio Gospod Isus. Ono nema neprijatelja. Jer. 14. sve su to mracne stene koje ogradjuju bednu dusu koja zbog svega toga ne moze cisto da sluzi Bogu. Njegova vrednost je velika i neizrecivo slavna. zbog cega su skrenuli od neophodnoga. nije moguce da um brine i o jednom i o drugom. da ne [osecamo] pohotu kada mu se molimo. um se uvek pomracuje i ne moze da napreduje po Bogu. ni zlobu kada mu pevamo. Jer. dusa ne vidi ovu unutrasnju brigu pre nego sto se oslobodi od spoljasnje. zato sto postoje neprijatelji. Boga radi. iako su strasti jos zivele u njihovim dusama i premda im telo jos nije bilo sasvim ocisceno. postoji bol srca i skorb. Oprostite mi. ni straha od strasti. Ono je ljubav kojoj je On naucio Svoje i koju oni sa radoscu projavljuju na delu. ni truda oko cuvanja. Prema tome. na stvari ovoga sveta koje sluze na uspokojenje tela.24). 4. sto bi joj donelo prosvecenje od Njega. ni sramnu slast u nasim udovima kada ga se secamo. Jer. izmene. covek ne moze da sluzi Bogu ako ih ne napusti. Gospoda nas Isus Hristos je 177 . Znajuci da i nad jednim i nad drugim caruje volja. [Covek] je daleko od njega sve dok ima strah od bilo koje strasti. ni mrznju kada mu se klanjamo. Jedna (briga) je usmerena spolja. ono je u Bogu i Bog je u njemu. 5. postoji prinudjivanje. ni pohote za bilo kojom stvari. On nece moci da se postara da to odsece ukoliko ne postane bezbrizan za dela ovoga veka.6. 3. i dok iz njegovog srca izlazi osuda. na (zadovoljenje) strasti. Dobro si rekao: "Ako se izbavim od dela ovoga veka". postoji obilje i mera. Sve to joj polaze prepone u vazduhu i ne dozvoljava joj da sretne Boga. postoje promene. nema vise ni padova. ni zlu zavist koja nam stvara prepreku kada smo pored Njega.DVADESET CETVRTO SLOVO O bestrascu 1. ukoliko me Gospod izbavi od gorke svetske brige u koju sam upao". a druga unutra. To je put kojim se dostize nada. a unutrasnje. 2. Mamon oznacava svako delo ovoga sveta. postoji nedostatak. Na putu vrlina postoje padovi. od spoljasnjeg dejstva.

Cuj. ako mu ostave nesto malo u nasledstvo.16-17). 6.18. 5. Nju on preporadja kroz krstenje i kroz nadahnuce Duha Njegovog. Prema tome. Kad joj se vrati muz. To su oni koje je Bog prosvetio. A ko se sjedini sa Gospodom. pocece da mrzi svako delo ovoga sveta. Stoga.6.. i necastivi ga se ne dotice (1Jn. tako je i muz kroz zenu.4). jedan je duh s Njime (1. ljubljeni! Onaj ko se krstava prima oprostaj grehova. neka [posmatra] svoje pomisli. Zato zena treba da ima vlast na glavi radi andjela.11. uci kako da se moli. pocinje da prebiva u Bogu i da prima od Duha Njegovog. on se stara o svim domacim stvarima saglasno potrebama. jer je slika i slava Bozija. ne brine sa (dolicnim) strahom i stidom o stvarima u kuci. um se umrtvljuje i strasti vec svoja dejstva projavljuju bez (zadrzavanja). 7. kao i od svega sto je On. da On najpre zeli da mi postanemo deca u Njemu. To su oni koji Boga blagosiljaju u svetom srcu. slobodna je od zakona da ne bude preljubnica ako podje za drugoga muza (Rim. ko zeli da sazna da li se u njega uselio Hristos. on se stara o dusi i neprestano je cuva. a ako ga hvale. nego zena radi muza. dok joj je muz ziv bice preljubnica ako podje za drugoga muza. tj.6. koja mu se neprestano klanja i koja se prilepljuje uz Njega. Prema tome. kao sto je napisano: Rodjeni od Boga ne gresi. ona odmah u strahu ostavlja ono sto je radila i pocinje da se o svemu stara po volji muza.15. I u Jevandjelju On govori: Ako se ne obratite i ne budete kao deca.19) . I jos: Ali muz ne treba da pokriva glavu svoju.18).. a zena je slava muzevljeva. a sve je od Boga (1. coveku prilici da je u Bogu kada mu se dusa oslobodi (od strasti). Isto tako. [svakako] je umro greh.Jn. To su oni o kojima je On rekao: Uselicu se u njih. Koja dela su svojstvena detetu? Dete place kada ga biju i raduje se sa onima koji se raduju. razresi se od zakona muzevljeva. ali svoj zivot ne mogu da uskladim sa time". On hoce da njegovi budu cisti od svega vestastvenoga . Jer. 9. Dusa mu se pokorava. On neprestano pazi na dusu i cuva je kako se ne bi vratila na ono sto joj je predstavljalo iskusenje. I opet: Zarko zelite razumnoga i pravoga mleka. rukovodeci je. kao sto je rekao apostol: Ko se sa bludnicom sveze jedno je telo s njom. Posto muz ne bi sazdan radi zene. kroz Svoje ovaplocenje. Dosavsi. 178 . Kada se probudi. dakle.i vidljivo. Takav je i um. Sve dok mu greh vuce srce.Kor. jerje od Boga rodjen (1.2-3). Tada ce i On biti u nama. Dusa je slicna mladoj udatoj zeni koja se. po odlasku muza na put. Bog se jos nije uselio u njega i Duh jos u njemu nije nasao pokoja. Ako ga vredjaju. Zato. ne zavidi. sve dok ne rodi od njega.16-17). Hristos ne moze da prebiva zajedno sa grehom. po recenome: A ko se sjedini sa Gospodom.8. kao sto govori apostol: Tako se s njim pogrebosmo kroz krstenje u smrt. nego zena od muza. Ono sto je On rekao da ce dvojici koji se medju sobom sloze sve biti ispunjeno (Mt. a Duh je zivot za pravednost (Rim. Ova rec se odnosi na one koji su se udostojili da postanu jedno sa Gospodom i koji vise nemaju (raniji) obraz. Jer. uspokojavajuci je i otkrivajuci joj Svoje neizrecive pocasti i darove.7.2). Bogu prilici da se useli u coveka koji ima dela koja su Njemu svojstvena.naredio da je odsecamo. Prema tome. Tada on vaspitava njenu decu i oni postaju jedno srce.Z.6.5.na njih se odnosi. kao sto je napisano kod apostola: Muz je glava zeni. Kada se dusa stara o spoljasnjem. Vidis li.Kor.16). ne proverava i ne tuzi se ni sa kim.6. u uzlazenju Bogu). To su oni koji se Bogu mole u cistoti.3).9). Jer kao sto je zena od muza. dusa poslusa reci Isusove i odsece svoje prohteve. Jer nije muz od zene. 10. u Gospodu niti je muz bez zene. i nevidljivo. ne smucuje se. reci ce neko: "Ja sam se nasao u Njemu kroz krstenje.4). da bi se unistilo telo grehovno. ni zena bez muza.Pt. 8.7-12). da vise ne robujemo grehu (Rim.10). i ja cu u vama (Jn. ako se u tebe uselio Hristos.Kor. ako li muz umre. kad se dusa oslobodi i kada zaobidje sve sto joj preprecuje put u vazduhu (tj. kao novorodjena deca. To su istinski poklonici koje Bog trazi. pak. ne gnevi se. Ukoliko. da o njemu uzrastete za spasenje (1..2.. On prebiva u njoj. Ako vise postuju njegovog drugara. necete uci u Carstvo nebesko (Mt. ako li joj umre muz. i zivecu u njima (2. ne prevaznosi se. Jer je udata zena vezana zakonom za zivog muza. u dusi. ako uzmu nesto od onoga sto mu pripada. jedan je duh s Njime (1. Medjutim. radi cistote po sili nasoj. kao sto je rekao: Ostanite u meni.. Ipak. Tada se budi um i stoji sve dok ih ne izbaci iz svoga doma. kako kaze apostol. On nju. brate. Svojim telom unistio. svaka protivprirodnost se naziva bludnicom..Kor.18.

ne nadima se ako je bogato. cim nam se ukaze prilika. nego da budemo istinski u ljubavi da u svemu uzrastemo u Onoga koji je glava (Ef.1314). kako ne bi bio izbacen iz Carstva? Jer. umesto mrznje .ljubavi.13).18. ne voli da se prepire. Zbog toga je apostol rekao: Nemajuci ni u koga vecega da se zakune.2. ne mrzi ni jednog coveka. nikome ne zavidi. kada bijasmo deca. ne strasi se zveri ni rata. I opet govori: Mlekom vas napojih a ne jelom jer jos ne mogoste. po reci apostola: Dok ne dostignemo svi u jedinstvo vere i poznanja Sina Bozijega. napominjuci im da ih je kroz duvanje Duha Svetog ucinio decom. u cemu se sastoji delo (istinskih) mladenaca u Hristu? Po recima apostola Petra. nikoga ne osudjuje.4. sta znaci rec Gospoda naseg Isusa: Zaista vam kazem. koji zele da spasu svoju dusu. ne izbezumljuje se pri gonjenjima. kasnije su opet dosli do svetog velikog uzrasta i savrsenstva. pak. Ko se nece uplasiti kad cuje ove reci? I ko od mudrih.22). to jest djavola. 13. Kada dete malo odraste. necete uci u Carstvo nebesko.41).3. Postarajmo se da od svog srca odsecemo ono o cemu govori veliki apostol.Kor. necete uci u Carstvo nebesko. videci zenu ne oseca pohotu.14). amin) vam kazem. 12. 11. koju ljulja i zanosi svaki vetar ucelja. nije srebroljubivo. brate.24. i lukavstvom radi dovodjenja u zabludu. u coveka savrsena. ne govori sa samohvalisanjem o onome sto ne zna. Oni koji su se o tome postarali.2..Kor.ne prepire se radi svojine. I 179 . bijasmo porobljeni stihijama sveta (Gal.1). u meru rasta punote Hristove (Ef.6. slast pohote i mnogobriznost ne vladaju njime. Tako i mi.Tim. Ova rec je teska za one koji se drze svoje volje. na koje sidje. ako se ne obratite i ne budete kao deca.smirenoumlju. nije drsko. ili oklevetao. da smrcu satre onoga koji ima moc smrti. ne ismeva bliznjeg zbog njegovog spoljasnjeg izgleda. i da [ih] izbavi (Jev. On je rekao: Ceda. koji vole svet i ne poznaju dar Duha Svetog. Nego je pod starateljima i upraviteljima do roka koji je otac odredio.4.2-3). ne uznemirava se ni zbog koga. a umom budite savrseni (1. necete uci u Carstvo nebesko (Mt. umesto neprijateljstva . ne tuguje ako ga razodenu. I opet je napisano: Evo ja i deca koju mi dade Bog. kao novorodjena deca (1. Gospod je.. ako se ne obratite i ne budete kao deca. i zavist i sva ogovaranja. nas Gospod je rekao odlucnom recju: Ako se ne obratite i ne budete kao deca. ne budite deca umom. umesto gneva krotosti.pozurimo da se setimo reci Gospoda naseg koje je izrekao sa zakletvom: Zaista vam kazem. privodeci u pokret zlo secanje na ono sto nam je ucinio bliznji kako bi nam dusu pomracio gnevom i mrznjom .20).Pt. A posto ta deca imaju zajednicuu krvi i mesu.miru.3)? Ova rec je nabijena strahotom zato sto ju je Gospod nas izrekao sa zakletvom: Zaista (tj. umesto malodusnosti . Ostavimo to da bismo dosli do mere deteta. On sam jeste Amin. Shvatimo ispravno ovu rec i na svaki nacin se starajmo da je sa strahom i trepetom ispunjavamo svakog casa. ne trazi pocasti ovoga sveta. Takvi su oni koji su se udostojili preporoda.dugotrpljenju. ili uvredio. necete uci u Carstvo nebesko.4. Prema tome. Kada nas neprijatelj rani strelom nezadovoljstva prema bliznjem ili stoga sto nas je ozalostio. 14. tj. I jos govori: Za vreme dok je naslednik dete se nista ne razlikuje od roba. Ali ni sad jos ne mozete (1. umesto prepiranja . u sledecem: Odbacite svaku zlobu i svako lukavstvo i licemerje.2. On daje zaborav svakog zla i uci ih Svbme. ili sto se sa nama prepire i ocekuje ustupak. Onima. nego zlocom detinjite. imate li ovde sta za jelo? (Lk. Uceci nas da odbacujemo takvu mladost. I opet: Bezi od mladalackih zelja (2. ako i jeste gospodar svega.1415). ne pretvara se. iako po telu nisu bili deca. Takav je onaj o kome je Gospod nas Isus rekao: Ako se ne obratite i ne budete kao deca. ne trazi da sabira bogatstvo.20. ne boji se gladi ni zlocinaca. posto im je dunuo u lice. obmanom ljudskom. ne poucava sa strascu. Javivsi im se na moru Galilejskom. Zbog toga ga prekoreva apostol. ne zali se ako je siromasno. Sa cijim telom i krvlju je On uzeo najprisniji udeo ako ne sa telom i krvlju onih koji ostavise svako lukavstvo i dostigose meru svetog deteta? I oni su opet postali savrseni. govoreci: Da ne budemo vise mala deca. ni sa kim nije u zavadi. ne drzi svoju volju.22). i koji su to odsekli od svojih dusa. u njemu pocne da zivi zlo. kada necisto ogorcenje pocne da nas tisti. i On uze najprisnijeg udela u tome. Vidis li. rekao: Primite Duh Sveti (Jn. on je rekao: Braco. nece iz svoga srca izbaciti svako nezadovoljstvo koje ima prema bliznjem? I ko od onih koji se boje da ne dopadnu u geenu nece iz svog srca iscupati svaku mrznju. ni nad kim ne vlada.1-3). Jer. zakle se samim sobom govoreci: Zaista cu te bogato blagosloviti i obilno te umnoziti (Jev.

Da li si sada saznao da su oni koji su postali deca zlobom postali borci protiv neprijatelja. ona je kao oganj i opaljuje sve neprijatelje svoje koji su je doveli do rdjanja za vreme njene nemarnosti. da ne bi nekad rekao neprijatelj moj: Nadjacah ga.. nego se uspokojava u svojoj prirodi. tj. Tako i savrsena dusa koja napusti svoju prirodu . buduci da su takve osobine krotosti. Apostol Jovan takvima pise: Pisah vam..16). potistena i kolebljiva. uninijem. pazeci dusom svakog casa kako ne bismo cinili nista sto je protivprirodno. i jos: Dan Gospodnji [ce] doci kao lopov u noci. a ono svakako sutra nadvladati i da nece odustati.82. 14.opet. da nam ne daju da podnesemo gnev na bliznjega koji cini nesto neprilicno. oni sebe utvrdjuju na svetom kamenu koji je Hristos.2-5). 180 . kao David. Pre nego sto stupe u borbu. eto. koja je i bila njena prvobitna svojstvenost. na Njega cu se nadati. ucini da budu kao vihor. Pisah vam. necastivoga (1. Prosveti oci moje da ne bih nekad zaspao na smrt. Jer.Jn. blagost.2.8).117. Ona.tada ga niko ne moze dotaci jer i samo postaje oganj.. Oni su oni koji su proslavili Hrista u telima svojim. Takva je i dusa: dok prebiva sa Bogom i nalazi se pored Njega. 15. da ne budemo malodusni zbog velike (duhovne) gladi koja se rasirila po zemlji. koji su svoj um podigli iz strasti. postaje i kao oganj i cisti se kada ga poloze u vatru .7). govoreci: Nismo [sinovi] noci niti tame (1.. nece se uplasiti srce moje. Primetivsi da su nas neprijatelji okruzili svojim lukavstvom.. Onima.. i koji se opijaju.14. pak. govoreci kao Sveti David: Pogledaj i uslisi me Gospode Boze moj.. i ona se vec ne nasladjuje nicim svetskim. Oni dostizu mudrost. zlobe? Oni su zatim postali i oci i dostigli u meru savrsenstva.13-14). da si Ti jedini Svevisnji nad svom zemljom (Ps. Podvizavajmo se.26. on govori: A mi koji smo sinovi dana budimo trezni i obuceni u oklop vere i ljubavi i s kacigom nade spasenja (st. on je govorio: Jer koji spavaju. nasa priroda je nestalna. Izoblicavajuci one koji su nemarni. deco. a ovaj je rdjav". ako ne danas. krotost i cistotu.4-6)..ne treba da smo malodusni. Neprestano umoljavajmo blagost Boziju da ne dopusti da se prevarimo prelescu neprijatelja i zavidnika koji tvori zlo bez milosti i bestidno navaljuje. Ako neprijatelji pocnu da nas savladjuju. On me sakri.3-6). medjutim. jedinstvo. vec sa kreposcu srca. dusa lici na gvozdje koje rdja ukoliko se zanemari. i ptice se dobro osecaju dok su u vazduhu. i neka znaju. neprijatelji Tvoji se uskomesase i oni koji Te mrze podigose glavu..odmah umire. da nas pobudjuju da ponizavamo reci drugog.10). 12).5. Jer. Ovo je svojstveno onima koji su svoj um podigli od mrtvih dela. da hoce da nas navuku na jedenje slatke hrane. ko se moze uporediti sa Tobom? Nemoj precutati i nemoj biti krotak (prema neprijateljima). Napuni im lica sramotom. buduci da su se obnazili od njegovog orudja. Onaj koji je napredovao u Duhu Svetom govorase: Boze. da podsticu oci nase na zelju za telima. ili da raslabljuju nasu dusu pohotnom slascu. Zbog toga se neodstupno molimo. . Samo jedno trazih od Gospoda: da zivim u domu Gospodnjem sve dane mog zivota.. da nas nagovaraju da pravimo razliku medju bratijom i da govorimo: "Ovaj je dobar. Zivotinja umire ako se spusti u vodu zato sto je zemljanje prirode. 19). jer ste pobedili.Sol. da nam reci drugoga predstavljaju kao otrov. [on kaze]: Telo raste na izgradjivanje samoga sebe u ljubavi (st. nocu se opijaju (st. 17. jer ste poznali Oca. govoreci: "Nemojmo ostaviti spomen o Izrailju" (Ps. govoreci u kreposti srca: Opkolise me kao pcele sace i raspalise se kao vatra u trnju i imenom Gospodnjim im se protivih (Ps.82. i uznese me: Sada uznese glavu moju nad neprijateljima mojim (Ps. mladici. nocu spavaju. i nece izbeci (st. tako da im se poveravaju i otkrivenja i tajne. tj.. a na zemlji se boje da ih ne uhvate. 16. Tako oni koji se podvizavaju verom krepe svoje srce protiv neprijatelja. kao pleva pred vetrom. Ucinimo sve i budimo trezvoumni u odnosu na mrtva dela. koje apostol naziva nocu.. Oni koji mi dosadjuju ce se obratovati ako se sapletem (Ps. isto tako. uzviknimo: Gospod je zastitnik zivota mog! Ako se na mene naoruza puk. ako na mene podignu rat. ali. da gledam krasotu Gospodnju i da posecujem Njegov sveti hram. (Taj oganj) je cini cistom i obnovljenom.5). koja nisi nasla utehe (Is.2-3) zato sto su u noci. Jer. kao i gvozdje.. umire kada ostavi svoju prirodu. Postadose lukavi prema Tvojim ljudima. i riba umire ako se nadje na zemlji zato sto je iz vodene sredine.12. uzviknimo govoreci: Boze. Jer. ljubljeni brate. po reci proroka Isaije: Milostiv ti je Gospod.. govoreci da ce nas.54.

Kao sto mornari ne nose skupocena odela. cak i od suvog (grozdja) (Broj. Grad se raduje i istinski car. tako ni monah ne moze da se suprotstavi strastima ako mu nedostaje neka od vrlina.9).. a voli svet. tako ni dusa ne moze da prepliva more strasti ako nema nikakvih vrlina.29. obavestenje i vapaj gradjana: "Dodji i pomozi nam".. neprijatelji ce. na svet gledaju kao na tamnicu i nece da se mesaju sa njim da ne bi umrli? Takva dusa vec ne moze da zavoli svet. ako Boga trazi. A u Ponovljenim zakonima [je receno]: Ako stupis u borbu protiv neprijatelja tvoga. koju je on nagnao da se stara o delima ovoga sveta. niti car prihvata u svoju riznicu. niko od merilaca ne meri. opet nasilno zavladao neprijatelj. ni cizme.. po zlobi svojoj odmah zuri da ukloni lik cara i da njegove zakone izmeni. Najzad. Oni koji su postali dostojni i koji su se udostojili onih darova. sacuvaj se od svake zle reci. dusa ne moze uci u pokoj Sina Bozijeg ukoliko nema obraz carev. kako bi bez straha istupili pred svakog svog neprijatelja. pak.17. On je rekao: Ne mozes da ih istrebis za jednu godinu da ne bi zemlja opustela i da se ne bi umnozile divlje zveri protiv tebe. Jer. ne mogu se odupreti neprijateljima.1). U knjizi Postanja je napisano: I rece Bog Noju: Tebe jedinog videh pravednog u rodu ovom i savrsenog (Post. vecan zavet (Post. Medjutim. Isaak je. da dejstvuje nemarno i necastivo.35). mi ne mozemo imati Njegovu ljubav ako nam je dusa podeljena. sve dok ti neprijatelj ne bude predan u ruke (Pon. posle svetog krstenja. Ne govorim ovo ja. i umesto lika Cara postavivsi svoj lik i svoje zakone. gradjani mu sa radoscu otvaraju vrata i on ulazi. On tada ne moze da dostigne meru savrsenstva. 19. vec malo po malo. cak i da hoce. Neprijatelj koji udje u carski grad i kome ljudi (u gradu) iz straha pruze ruku. tj. Prema tome.20. On sam je rekao: Po tome ce svi poznati da ste moji ucenici ako budete imali ljubav medju sobom (Jn.6. najzad blagost svetog i velikog Cara Isusa salje pokajanje. Zak.1). te svo mnostvo naroda primorava da mu sluze.1-4). nego Bozanstveno Pismo. postavivsi ponovo svoj lik i svoje zakone.7. teske zakone i postavlja svoj lik. kad se umnozis i porastes. zbog cega se ona raduje.16). [zato sto se seca] sta joj je svet ucinio i kako ju je napravio pustom. On pociva u toj dusi jer je postala Njegova. zato sto (u slucaju) potrebe ne mogu da plivaju ako nisu nagi. ukoliko zele da udju u grad. uklonio njegov lik i njegove necastive zakone. Zatim uvodi druge. kako vise niko ne bi mogao da zavlada njime. Kao sto ptica ne moze poleteti sa jednim krilom ili imajuci nesto obeseno o sebe. ni andjeli ni sam Car ne pustaju (da udje u pokoj Njegov).17. Nemoj ostaviti daha ni u jednom od ovih sedam naroda da te ne bi naucili da gresis preda mnom (Pon. Takva je i dusa kojom je. Cuvsi o tome. Tako biva sa dusom po milosti Bozijoj! 18. Ako se u gradu koji je okruzen zidinama razvalila samo jedna mala stena. On joj je predao Svoje zakone i njena cula naucio da se bore. blagosiljajuci svoga sina. I Avraamu je On rekao: Budi neporocan preda mnom i ustanovicu zavet sa tobom. tako ni dusa ne moze napredovati u Bogu ako je svezana bilo cime svetskim.13.Zak. ucinio je slobodnom i u njoj postavio Svoj sveti obraz. zato sto se seca svog ranijeg stanja u kome je boravila dok nije pocela da prebiva u Bogu. tako ni dusu koja nema obraz Velikog Cara Isusa. Na tajno. te izmenjuje zakone. zivi u njemu i krepi ga. istinski car se rasrdjuje na svog neprijatelja i dolazi sa svojom vojskom. ponizivsi je raznim svojim zamkama. I premda strazari stoje kod vrata. vec je odguruju govoreci: "Kako si ti usla ovde nemajuci moj obraz?" Obelezje ovog obraza jeste ljubav. Uceci one medju nama koji govore: "Da li ces ih brzo istrebiti kad ih je toliko" da nisu malodusni. tako ni dusa ne moze da prepliva valove neprijateljskih duhova zlobe ukoliko ne bude obnazena od svega svetskoga. ubija svog protivnika i svrgava lik koji je on nasilno postavio. svu svoju paznju usmeriti bas na tu razvalinu. Njoj. I 181 .28. a one koji zive u njemu uci da se bore. Kao sto novac koji na sebi nema carevo izobrazenje niko od trgovaca ne prima i ne daje. Kao sto ladja ne moze da plovi ukoliko nema sve sto joj je potrebno za plovidbu. I u knjizi Brojeva je napisano: Svako koji je uzeo zavet neka se uzdrzi od vina i vinskog sirceta i sikera i od svega sto ishodi (iz vinograda). rekao: Neka te Bog moj ukrepi da bi mogao da ispunis svu volju Njegovu (Post. ni monah ne moze da se suprotstavi neprijateljima svojim ukoliko je njime ovladala bilo koja strast.. i koju je on ucinio kakvom je hteo. unistio njenog neprijatelja. Pokajanje je otvorilo ulaz i veliki Car Hristos je usao. Kao sto vojnik koji krece u borbu protiv carevih neprijatelja ne moze da opstane ako nema svo potrebno oruzje. 1). medjutim. ukoliko se ne popravi razvaljeno mesto. Isto tako. niti rukavice.

1). Takodje. Zbog cega umirete. govoreci: Zli slugo. ne mogavsi da se suprotstavi neprijateljima usled kletve koja se na njemu nasla zbog sitnice kojuje ukrao Ahar.. Sapfira. mozda. i predade ga muciteljima dok ne vrati sve sto mu je dugovao. govoreci: Okrenu Izrailj vrat svoj pred neprijateljima svojima (Is. Jer. Zak. 4-5).. Ispituj sebe. nego da se obrati i da bude ziv. pa ga neko vrati.5. Cuvajte se laznih proroka. Izrailj se dao u begstvo. On sam je neke takve strogo prekoreo. neka zna da ce onaj koji obrati gresnika sa puta zablude njegove. Bog im je. govori: Jer koji sav zakon odrzi a sagresi u jednome. Bog je rekao: Prokuni njega i sve njegovo (Is. 20.18. Obratite mi se. Bog Izrailja nije poslusao onog dana kada je Jonatan umocio zezal svoj (u sace meda) i stavio ga u usta svoja (1.Nav. Jezekilj takodje govori: Onoga dana kada pravednik skrene sa puta svoje pravde i ucini nepravdu. govori Gospod (8. medjutim. trudeci se. Jer. Uceci nas da najmanja strast unistava silu vrlina. Siroka [su] vrata i sirok put sto vode u propast. sva ta svedocanstva Pisma nas pobudjuju da ispitujemo sami sebe i da utvrdimo da li.6. Obratite se najzad... Zbog toga nas je nas Spasitelj naucio da smo bodri pred (neprijateljima). Ananija i njegova zena. I apostol govori: Ako i upadne coveku kakvo sagresenje.Zak. iako delo bese malo.24). a iznutra su vuci grabljivi. pusticu bolest na lice njegovo i necu pomenuti pravdu njegovu (Jez. dome Izrailjev. i obraticu vam se (Mal. ili mrznja. opet. ili drskost.uvecace Bog oblast tvoju (Pon. 14. I opet Jakov govori: Braco. Nav.1). sav dug onaj oprostio sam ti. i zar se ne vraca onaj ko zaluta? Zbog cega se odvratise ovi ljudi moji u Jerusalimu sramnim odstupanjem. Nije li trebalo da se i ti smilujes na svoga drugara. Po plodovima njihovim poznacete ih (Mt. jer necu smrti gresnika.6. u sebi nemamo zlobu prema bliznjem.7). oni su svelukavi zlotvori.. dome Izrailjev (33. Tada je Isus pao na lice i zaplakao pred Gospodom. Eto. kriv je za sve (Jak. govori Gospod (3. 22. ili zavist. izbegavajuci da se obrate.18. ni Otac vas nece oprostiti vama sagresenja vasa (Mt. takodje.13). A apostol govori: Malo kvasca ukiseli sve testo (Gal.7. odmah su pali pred noge apostola i ispustili duh. ako ne oprostite bratu svojemu od srca svojih sagresenja njihova (Mt. i budi bodar prema svojim neprijateljima. Tako ona strasna odluka nece pasti na njega.6.7. ili gnev i ne prastamo mu. Koji su to plodovi ako ne svaka 182 .2). spasti dusu od smrti i pokriti mnostvo grehova (Jak. Ako li ne oprostite ljudima sagresenja njihova. ti ne mozes da se usprotivis neprijateljima svojim jer je kletva na tebi (st. kao i ja na te sto se smilovah? I razgnevi se. brate.20. govoreci: Jer su uska vrata i tesan put sto vode u zivot.32-35).3. Podsticuci nas da se okrenemo ka Njemu. Ko se plasi da ne dopadne u ad neka iz svog srca izbacuje svaku zlobu. mnogo puta zapovedao govoreci: Pazi da nikad ne polozis zavet sa Hananejcima koje nameravam da istrebim pred licem tvojim (Pon. moze da cini zlo pod vidom dobra.12. i posto ga je srusio. 10). svakodnevno ako zelis da upoznas srce svoje i sta je u njemu pred Bogom . vise necu pominjati njegova bezakonja i pozivece zivota (18. I opet Jeremija govori: Obrati se meni. Tako ce i Otac moj nebeski uciniti vama. Uzevsi od prodate njive i slagavsi.. vi duhovni ispravljajte takvoga duhom krotosti (Gal. seti se reci Gospoda Isusa: Tako ce i Otpac moj nebeski uciniti vama. Dok je Isus nameravao da stupi u borbu sa (stanovnicima) Gaja.22). jer si me molio.5. i Eklisijast govori: Mrtve muve kvare sladost jeleja (10. 11). I opet: Zar onaj ko padne ne ustaje. ako ne oprostite bratu svojemu od srca svojih sagresenja njihova.2.8).17). ako ko od vas zaluta sa puta istine. 36. sto bi upropastilo trud nas. 14-15). pa cu vam se smilovati.21).9).13-16). I Gospod Isus je rekao: Jer ako oprostite ljudima sagresenja njihova. I jos. 21. Bog kod Jezekilja govori: Od dana kad se bezakonik obrati od svog puta i ucini sud i pravdu. 23.da li osudjivanje (brata). U srcu se ubedi u istinu reci da covek koji cini zlo ne moze ciniti dobro. oprostice i vama Otac vas nebeski. Pazi na svoje srce. Posto je Isus Navin posao i okruzio Jerihon. vidimo da je Bog od Saula oduzeo carstvo usled kletve kojoj se podvrgao zbog Amalika.16). I Isus ne ode vise u borbu sve dok nije istrebio Ahara. U tom slucaju i Gospod nas Isus Hristos nam nece pomoci u casu kad nas budu vredjali neprijatelji nasi. Sta cu da cinim?I rece mu arhistratig sile Gospodnje: Izrailju. koji vam dolaze u odelu ovcijem.3). i malo ih je koji ga nalaze. Jakov.Car. 19-20). i mnogo ih ima koji njime idu. brate. 7. Ako se u tvom srcu nadje takav otrov. Covek. i zbog cega su uporni u svojoj volji.

Zbog toga. Vidis li da se oni koji pitaju a ne ispunjavaju nazivaju kusacima? To je stoga sto nece da poveruju u bakarnu zmiju koja ih moze spasti od otrova nevidljive zmije. koja je zapovest najveca u Zakonu? A Isus im rece: Ljubi Gospoda Boga svoga svim srcem svojim. Gospod nas Isus Hristos je radi nas postao slican Adamu. ni sadasnjost. savrsen covek u svemu. I polozi ga na zemlju i postade zmija.bilo zlato. ako zmija poseje svoj otrov u nas. Broj. Vidis li da je (Bog) coveku dao [mogucnost] da se menja kroz pokajanje i da preko njega postaje potpuno nov? 183 . ili kuca.14-15). I rece Gospod Mojsiju: "Pruzi ruku i uzmi je za rep". On pruzi ruku i uze je za rep.8). ili mac?. A druga je kao i ova: Ljubi bliznjega svoga kao samoga sebe. (Zmija) je neprijatelj koga je poslusao Adam i postao neprijatelj Boziji. da svaki koji veruje u njega ne pogine.10.22. Slicno tome (Bog) govori Mojsiju: Sta je to u ruci tvojoj? A on rece: "Zezal". ili golotinja. te da udari u kamen (zbog cega bi voda potekla) (Izl. ili opasnost. Vidis li. I priroda. ili da njime udari po Crvenom moru (na sta je ono iscezavalo). jer nisu poverovali reci Bozijoj. niti ikakva druga tvar nece moci odvojiti od ljubavi Bozije (Rim. osim u grehu. pokajanje obnavlja. po recima apostola: I kao sto nosismo sliku zemljanoga. ali nema zle pomisli. tako cemo nositi i sliku nebeskoga (Kor. ni visina.protivprirodnost kojom oni navaljuju na nas. ne izmenivsi se i ne ogorcivsi se na one koji su ga mucili. ni sile. bakarna zmija nije dolazila kod onih koji su bili ujedeni u pustinji. I rece (mu): "Spusti ga na zemlju".. On ju je postavio na drvo na vrh gore kako bi je svako koga je zmija ujela mogao da vidi i da se isceli. niti gamize. Bakarna zmija je po izgledu slicna neprijatelju Bozijem. 25. ni zivot. kusajuci ga i govoreci: Ucitelju.49).15. tako treba da se podigne Sin Coveciji. Vidis li kako se onaj koji ide za stopama Gospoda naseg Isusa Hrista preobraca u zezal. Zadrzavaj srce svoje i nemoj se predavati uniniju govoreci: "Kako mogu ispuniti vrline kad sam gresan covek?" Coveka koji ostavi svoje grehe i obrati se ka Bogu. brate. kao sto rece apostol: Niti da kusamo Hrista. 38-39). ni dubina. i kako vise niko od neprijatelja ne moze da mu se suprotstavi? Ovo je velika tajna. ili slast zadovoljstva. ili rec koja ranjava srce. Pazi da te nesto od pogubnih [stvari] ne odvoji od ljubavi Bozije . ili da uzme zezal koji mu je u ruci i kojim je udario po moru.Kor.8. vec se pozuri da svoj pogled ustremis na bakarnu zmiju koju je po reci Gospodnjoj sacinio Mojsije.9). kao sto neki od njih kusase.4.20. i svim umom svojim. Ne smucuj se (ako u sebi ugledas nesto takvo). ili mrznja. I On je sve pretrpeo. niti poseduje neprijateljski dah. nego da ima zivot vecni (Jn. brate.. zeleci da nase srce navedu na nju? Medjutim. Ovo je prva i najveca zapovest. On nije rekao grube reci. ili uvreda. I ustuknu Mojscje od nje. ili srebro. Ovaj praobraz je prihvatio Gospod nas Isus Hristos da bi ponistio otrov koji je Adam primio iz usta zmije. To i znaci slediti za Njegovim stopama i biti zdrav kroz Njega. niti sisti. iako je ranije bio neprijatelj i zmija. vratila se u prirodnost. i od zmija izgibose (1. zakonik.7. 14. vec bi ujedeni pogledao na nju i postajao zdrav. po reci apostola: Ko ce nas rastaviti od ljubavi Hristove? Zalost ili teskoba. kakvi su oni koji vole Boga iz sveg srca i kako ih nista svetsko ne moze odvojiti od ljubavi Bozije! 24. vec je ostao nepokretan kao bakarna zmija. I tamo je bilo mnogo onih koji su umrli od zmija. ili neki drugi otrov koji zmija uliva u nase srce. ni otrova. Kasnije mu je Bog u razlicito vreme govorio ili da uzme zezal (koji se pretvarao u zmiju) i da njime udari po egipatskoj reci pred licem faraona (na sta bi se voda pretvorila u krv).19. 26.3. kao sto je napisano: I upita jedan od njih. Kako mi postajemo zdravi? Ako verujemo da je On mocan (da nas nacini zdravima). ili gonjenje. ni poglavarstva. i nadje se zezal u ruci njegovoj (Izl.35-36.16. Sila i pomoc je od Njega koji je kazao: I kao sto Mojscje podize zmiju u pustinji. da se sve do sada u dusi nalazi zmija koja zeli da iskusa Isusa? Sta drugo znaci iskusavati ga ako ne raspitivati se za Njegove zapovesti i ne ispunjavati ih. ni buducnost. 0 ovim dvema zapovestima visi sav Zakon i Proroci (Mt. Znas li. koja je postala protivprirodna.2-4). Jer sam uveren da nas ni smrt. ni zlobe. i svom dusom svojom. pozurimo da pogledamo na Onoga koji se popeo na Krst. one koji vole Boga iz sveg srca lazni proroci ne mogu da ubede ni u sta svoje. Sve su mu to ucinili radi nas. ni andjeli. ili glad. Gospod nas Isus Hristos je uzeo na sebe obraz ove bakarne zmije. Jer.35-40).

ali ne moze da stoji na njima. da bi nam (pokajanje) pomoglo u casu nevolje. Jer. slicno Iliji Tesvicaninu. da bismo primili blagoslov od Oca naseg. Zavolimo u svemu verne (ljude) i to vise od samih sebe. ruke ima. I mi se. Zavolimo zlopacenje u svemu. ne popustajuci pred lenjoscu tela. Budimo u svemu poslusni ocima nasim po Bogu. zato sto je jos mali i sto ne moze: noge ima. kao i da istrebi zle. Primajmo mleko iz njegovih dojki da bismo se nahranili. koji su roptali na verne. kao Jakov. Ispunjavajmo svoje (molitvene) sluzbe. kako bismo stekli hrabro srce protiv neprijatelja nasih. Nemojmo dati mesta uniniju u srcu svom da nas ne bi ostavilo bez nasledja u obecanoj zemlji. da bi nas (pokajanje) sacuvalo od zla. ljubi i ljulja sve dok ponovo ne uzme njenu sisu. pobrinimo o sebi. kao Vavilonjani. kao Saula. Ne prezrimo ga da nas ne bi zapostavilo. Imajmo ga svagda kao dobar pokrov. 11). da nas (pokajanje) ne bi istrebilo od svog lica. tj. Nemojmo biti slastoljubivi i pohotljivi da nas (pokajanje) ne bi istrebilo. Potcinimo se pod njegovu ruku. 28. A ako se posle svih napora kojima su se roditelji potrudili oko njega. da ne bismo bili istrebljeni. Tako je vera pravednog (Danila) po Bogu zveri ucinila 184 . on se hvata u kostac sa drugom [decom]. te se udruzi sa njihovim neprijateljima. pocinje da se projavljuje njegovo raspolozenje. kako ne bismo nista zlo ucinili bliznjem. Sacuvajmo njegovu cistotu kako bi nas uzvisilo u zemlji neprijatelja nasih. kao Navutej Izrailjac. kao i Avraama. [bese] mladic koji nikako ne izlazase iz satora (Izl. Omrzimo prohteve srca svoga. sve dok se nalazi u njenim rukama. kao u Halevu. kao svom sinu. kao na Jeliseju. Nemojmo biti strasni posmatraci sramnih dela. ona mu daje svoju sisu i nezno ga udara po obrazu da bi ga uplasila i naucila da mleko uzima sa strahom i da ne bi stekao drsko srce. da nas ono ne bi ostavilo.ZZ. nego da ostavi molitvu koju je svakodnevno vrsio. tesi. kao Ahava. kao zbog onih koji su bili sa Azarijom. kao Suzani. Naprotiv. kao slobodan od svake pohotne slasti. koje je car vavilonski sazegao u ognju. da bi nas (pokajanje) blagoslovilo. pokaze kao kuga prema njima. sin Navinov. ne odraste. (prinudjavajuci se) da ostanemo pod pokrovom pokajanja. Nemojmo voleti nasladu grla koju pruzaju neka jela. U svemu zavolimo smirenje i potrudimo se da udjemo u zemlju u kojoj tece med i mleko. Kada on zaplace. sazaljevajuci se na plod svoje utrobe. Odsecimo svaku zelju srca svoga i zavolimo stranstvovanje koje ce nas spasti. kao Avesaloma. kao i Mojsije. kao one koji su primali hranu sa Navuhodonosorove trpeze. kao Davida. odsecajuci svoju volju da bi. Podvizavajmo se do smrti. koji je pre pozeleo da umre. jer zna da je jos dete. Ponesimo breme njegovih zaruka kako bi se ono (usrdnije) pobrinulo o nama. Otac se ne svadja sa njim zbog toga sto ne radi ili sto ne ide u borbu protiv njegovih neprijatelja. sinu Navinovom. kao Danilo. kao Gijezija. kao Solomona. kao sinovi Ilija. Nemojmo voleti zlu zavist prema drutima da nas (pokajanje) ne bi odbacilo. oni ga lisavaju svoje naklonosti. kao Sunamicanku. Ne pozelimo razlicita jela. Prezrimo sve vidljivo da bi se nasim ustima osladilo njegovo mleko. Tek kad omuza. ona ga. Ako se ono zbog toga zaplace. brate. kao Samuilo koga savest nije izoblicavala. da nas ne bi postigla kazna.27. za koga se kaze: Sluga Isus. Odrastavsi malo. Majka mladenca neprestano cuva od svakog zla. Omrzimo greh sve do smrti radi duse svoje. Zavolimo potpuno odricanje od svega i obuzdavanje svojih udova od svakog mrtvog dela. koji je bio sacuvan pod njegovim pokrovom i koji je. tj. slicno Isusu. da li je neprijatelj neprijateljima svog oca. Ako se uhvatimo u borbu sa neprijateljima nasim i oni nas obore kao nedorasle. Nemojmo biti lukavi. Nemojmo biti srebroljubivi i lazljivi covekougodnici. kao Isava. pokajanje) hteli ubiti. Neka nam omili da ne vracamo bliznjemu zlo za zlo. ustao na one koji su njega (tj. Nemojmo voleti hvalisanje i tastinu. izgone iz svoga doma i odricu mu njegovo nasledstvo. kao Ahiju i Sedekiju. da nas ne bi odgurnuli od lica Oca nasega. na nama ostao njihov blagoslov. ali ne moze da drzi oruzje. otac se ne ljuti na njega. da ne bismo izgubili njegovo sveto nasledje. zaplacimo pred njim da bi umolilo Oca naseg da se osveti onima koji su nas povredili. ako omrzi roditelje i odrekne poslusnost njihovom blagorodstvu. kao Raav. da bi se (pokajanje) obradovalo zbog nas. Sacuvajmo se od svake nepravde. Ako ga neko i obori. I majka ga blagodusno trpi sve dok. Ne pozelimo nista pogubno da ne bismo bili istrebljeni. Bog je mocan da sacuva od iskusenja one koji ga vole. malo-pomalo. Tada mu otac poverava svoje poslove. zbog naseg savrsenog potcinjavanja. zavolimo smirenoumlje i casnost da bi nas (pokajanje) pokazalo osvetnicima prema svim neprijateljima Oca naseg.

a koji nemaju zavisti prema njemu. koje nemaju poroka. a pozajmljuje onu sa kojom moze steci dobitak. da ne bi umro (Lev. po reci apostola: Svi mi pak koji otkriveni licem odrazavamo slavu Gospodnju. u zagonetki. kao sto je napisano o Reveki. vec se stara o svakom delu koje doprinosi (spasenju). O njemu je napisano u Pricama: Tesne su staze doma njenog: ona brasno ne jedjase sa lenjoscu. kako bismo bili dostojni Njega i cisti od svakog poroka. da bi. ukazuje na Njegovo sveto covestvo. Neka tvoj um utvrdi koja od tvojih cula prinose plod Bogu. Njoj se. kako ne bi zabludeo i upao u ruke neprijatelja svog (pokajanja). (Pes. gordost. ne bi li otkrili kakav porok koji se ne bi dopao njihovom Zeniku. da se ne bi desilo da umremo. Dvostruko odelo sacini ona svome muzu.12).Kor. skretanje ka samopravednosti ga kolje. Tovareci brod. reci ogorcenja. I prorok govori: Dovesce se caru devojke (iduci) za njom.pes. Preporod u svetom krstenju ih je obnovio od svake ovestalosti.16). Jer sad vidimo kao u ogledalu. On ne oponasa one koji su pretrpeli stetu.8. blagosloven je pred Njim i onaj ko je zavoleo (pokajanje) i ko je priklonio svoj vrat pod breme njegove volje. gledaju na sebe same kao u ogledalo. za odsecanjem svake svoje telesne zelje.31.22. kako ne bi pretrpela stetu. Ukoliko imaju takve stvari u svojoj radnji. a onda cemo licem u lice (1. 30. a pokajanje ih cisti i cini svetim devstvenicama.15). Postarajmo se da ga shvatimo iz ovih reci. iz slave u slavu. oni mu ne mogu ugoditi. On se raspituje za cenu kojom ce prodavati ili kupovati stvari kod onih koji su se obogatili i koji se odmaraju u svojim domovima. i sam kupio takvu stvar.27).44. Ona se ne zadovoljava samo jednim delom.5). Zbog toga je (Bog) naredio da pre prinosenja ispitamo [zrtvu]. I tako. zbog cistote kojom ju je ocistilo pokajanje i kojom ju je sjedinilo u jedno telo sa Gospodom. trgovac ne bira samo jednu vrstu (tovara). Kao nezamenjivo pravilo njemu sluzi da opet kupi ono od cega je stekao dobitak. dive sve sile nebeske. On iste devstvenice. 31. Ispitaj brate sta se nalazi kod tebe. Ono [sto se kaze] . ponizavanje lenjivih ga preseca. tj.44. a koja naginju ka grehu. i zaboravi ljude svoje i dom oca svoga. brate. Da li si ti. sve dok ne svucemo dela starog coveka i dok se ne sacuvamo od svakog pogubnog dela.Kor.druge njene. Upotrebimo svu silu svoju sa suzama da bismo se postepeno podvizavali. hvalisanje.18).dovesce se. Trgovina ovog Cara je daleko od svake manjkave stavari. kao sto im je rekao (prorok): Pocuj kci i vidi. tvoje oci varaju slascu zadovoljstva? Da li tvoj jezik biva pobedjivan drskoscu? Da li primecujes da se tvoje srce nasladjuje ljudskom cascu? Da li tvoje usi raduje kleveta? Sve je to stetno za um. Sve je to stetno za Isusove trgovce. ona bezi. Umreti znaci otpasti od sagledavanja i saglasiti se sa onima koji zele da oskrnave cula. jer ce se preporoditi svise voljom Bozijom.Z. mozda.11). najzad. kao sto 185 .18). Od dela za koje je cula da je pogubno. i nagni uho tvoje. druge njene dovesce ti se (Ps. osudjivanje gresnika ga odgoni. Jer. naklonost ka zabavljanju. dok nam ne dodje ljubav Njegova. Ona je kao ladja koja trguje u dalekim [zemljama] i sabira bogatstvo (Pric. a . kao od Duha Gospoda (2. gramzivost. da je bila vrlo milolika i da nije poznala muza (Post. sada sebe nazvao trgovcem Isusovim? Potrudi se da to postanes. samopravednost. Blagosloven je Bog pokajanja. govoreci: Ko je ona sto ide gore iz pustinje naslanjajuci se na dragoga svoga. U knjizi Levitskoj je napisano: Ovako reci Aaronu: Nemoj na moj zrtvenik prineti cistu zivotinju koja ima manu. 32. 29.jaganjcima. Da li se. preobrazavamo se u taj isti lik.13. vec sve ono od cega ocekuje dobitak. brate. koje su zaboravile na svaku hudost i koje i ne pomisljaju o njoj. ciste duse. covek ima veliku potrebu za rasudjivanjem. Jer. Oni koji su postali Njegove neveste u cistoti. I pozelece car lepotu tvoju (Ps. dok se od nas ne oduzme obraz zemljanog i nasem srcu se ne pruzi obraz nebeskog. Evo stvari koje su stetne za njega: ljudska slava.24. na vezivanje uz Njega. vec one koji su se obogatili i koji (spokojno) borave u svojim domovima. Neprijatelj (obicno) svoje zlo mesa sa pravednim namerama.n. za pazljivim trezvoumljem na svim svojim putevima. koja poseduje svoje sveto ogledalo. Aaron je obraz uma. drskost. Takva je i dusa koja bez saplitanja zeli da sretne Boga. On se uklanja od svake stetne stvari. Takve su reci onih koji su zavoleli Isusa i koji su stekli nadu u Njega! Njihova dusa je postala nevesta ukrasena svakom vrlinom.

bilo da se radi o stoci.17). ali su one koje nisu donele plod bacene u oganj. ali je. I apostol govori: Ili ne poznajete sebe da je Isus Hristos u vama? Sem ako u necemu niste valjani (2. takodje.24.14. Svi su bili 186 . Tajna je ovo velika.49).2. da On zeli da mu covek bude slican. Pronikni.. zato vas mrzi svet (Jn. dok su koze izbacene napolje. ucinivsi (verne) bracom i prijateljima (Jn. Isto govori i apostol: A nama Bog otkri Duhom svojim. 20. svezana u snoplje i bacena u oganj. koji je poznanje Njegovih svetih reci. On se stara o njima.15. Duha Istine (Jn. i koji su od sebe odsekli svaku zelju ovoga sveta.20). i dubine Bozije (1. Vidis li sta On hoce? Da covek u svemu postane slican Njemu.12. Bog ih je sve priveo Adamu da bi video da li ima neceg slicnog njemu.15-17). ali je On samo ovce poveo sa sobom. zverima.19). Ovce su pasle zajedno za kozama. Ova tajna je velika i kod onih koji postaju neveste Hristove.. Onaj koji je delio srebro. I kako bi um Hristov mogao da pomislja o nekom grehu? 33. kako bi se udostojio da mu bude nevesta? Dusa poznaje svoje pomisli po svojim delima. kao sto je Eva od Adama i kao sto mu je u svemu slicna. kao sto je rekao Gospod: Jer necete vi govoriti. ali mu prinese radost samo oni koji su ga udvostrucili. ali su one koje nisu imale dela ostale iza vrata. Vidis li da onaj ko ne stekne dela Isusova nije iskusan i ne moze biti nevesta Njegova? Sve devojke su pripremile svoje svetilnike. brate. i bice dvoje jedno telo. Oni postaju od Njegove sustine kroz preporod. nego ce Duh Oca vasega govoriti iz vas (Mt. od Njegovog svetog Tela.. dao nam da okusimo od drveta zivota koje je cistota koju je On projavio u sebi i umirio heruvima sa plamenim macem koji je cuvao put drveta zivota.Kor. Takve duse ne odgovaraju Njegovim delima. tj. Dela (Duha) preporadjaju dusu i cine je bestrasnom. kao sto govori apostol: Svi smo jedno telo u Hristu.20. kao sto je rekao Gospod: Ako me ljubite. ocigledno je da Duh Sveti obitava u njoj. zagradjuju [nam] sluh od svake zmijine reci i napominju [nam] gorko ropstvo u koje smo ranije bili pali. Tada je On. a pojedinacno udi smo jedni drugima (Rim. jer Duh sve ispituje. Apostol je znao da nema coveka bez greha od kako je ucinjen prestup i da pokajanje opet moze coveka da vrati bezgresnom obnovljenju. ili zversku pohlepu. vec o onima koji su ostavili svoju volju i idu za Njegovom svetom voljom.13.5. ili otrov gmizavaca. hocu da i oni koji si mi dao budu sa mnom gde sam ja. I opet: Jer smo udovi tela njegova.3. srcem u tajnu po kojoj svaka vrsta na zemlja radja [porod] od sebi srodnih. brate.30). I opet on govori: Da neznabosci [postanu] sunaslednici i sutelesnici i sudeonici obecanja njegova u Hristu Isusu kroz jevandjelje (Ef. Vidis li.5). uzevsi od rebra njegovog. ne mozemo biti devstvenice-neveste Njegove. koje [nas] svagda stite. kako se ne bismo opet vratili u njega. 23).5). a ne od druge vrste. Sejac je podjednako sejao svoje seme.10. govori on. izlivsi Duha Svetog na njih po blagodati i uspokojivsi njihova srca.je rekao apostol: I kao sto nosismo sliku zemljanoga.15. jer ih ti ljubis.Kor. Zbog toga. i Bogu mome i Bogu vasem (Jn. imamo um Hristov (st. Mreza koja je bacena u more sabrala je (ribe svake vrste). Ako tvori dela (Duha). On je rekao: Uzlazim Ocu mome i Ocu vasem. gmizavcima ili pticama. Jer.15. kao sto mene ljubis (Jn. koji je ucinio milost i poneo ropstvo ljudsko da bi nas uveo u skriveni raj i darovao nam Svoje svete vrline. Stoga je i rekao da ostavimo dela onoga koji je prestupio zapovest i da prionemo uz dela. Pleva je izrasla zajedno sa psenicom.17.Kor. zdrav od svake protivprirodnosti.10).16). Vidis li da u onima koji su se udostojili da postanu jedno telo sa Gospodom obitava i Njegov Duh Sveti? On im pomaze. a ja govorim o Hristu i o Crkvi (Ef.31). zapovesti moje drzite. deljase bez licemerja. i dace vam drugog Utesitelja da prebiva s vama vavek. Mi. zapovesti Gospoda naseg Isusa Hrista. 2. ali su u Carstvo primljene (samo dobre). 34. ukoliko imamo nesto od skotske beslovesnosti. kao sto je rekao apostol: Toga radi ostavice covek oca svoga i mater i prilepice se zeni svojoj. Sve loze su ostale u vinogradu. I nije moguce da Duh Sveti ne obitava u takvoj dusi. pokazao da to ne govori o svima. i koje nas uce da neprestano blagodarimo Onoga koji nas je izbavio Svojom krvlju. ili pticju nestalnost. I opet: Oce. ali je obradovan samo onim koje je izraslo na dobroj zemlji.6). od mesa njegova. Uklonivsi obveznicu ropstva Krstom (Kol.17). I nije se naslo nista zato sto nisu bili njegove prirode. I ja cu umoliti Oca. u vreme zetve. stvorio zenu. On je govorio: Kako niste od sveta nego vas ja izabrah od sveta. On namje. Vidis li da su se oni koji su ostavili svet udostojili da budu neveste Gospoda Isusa? Oni prebivaju u jedinstvu sa Njim.5.14). i od kostiju njegovih (Ef.14.. tako cemo nositi i sliku nebeskoga (1.

Bog umu.14. ali je car naredio da onoga koji nema svadbeno ruho bace u tamu najkrajnju. jer se slavno proslavi. bratijo. Medjutim. 32) i da privremeno obuce u silu Isusa. stub sagledavanja ce dusu odvojiti od telesnih zelja. I krmanos za vreme bure uvek i medju mornarima i medju putnicima nalazi ponekog ko ce ga hrabriti. buduci da nisu hteli da idu za stopama Gospoda i da se udostoje da mu budu neveste. kako mi mozemo reci: Jer se slavno proslavi.32. Videvsi da se bestidne strasti ustremljuju na dusu. u slavu i cast Boga Oca i Svetoga Duha. tj. Mocan je Bog da nam Mojsija vrati sa gore. i kad su postali sasvim slobodni. vec hrabre jedni druge da ne budu malodusni i mole Boga da im pomogne. i razmotrimo svoja dela pre nego sto susretnemo Gospoda. zeleci tamosnja jela i prinudjujuci Aarona: Napravi nam bogove. Podvizavajmo se sa suzama. koji su svojim zavidnim lukavstvom nasledili obecanu zemlju. potrudi se i oko ispunjenja da bi te Gospod pokrio u cas iskusenja. Amin.nestace (Izl. ostavi ih. Na svaki nacin se terajmo na trud i vapijmo ka Gospodu.1). govoreci: Jer su mnogi zvani. kao sto je napisano: Rece Gospod Mojsiju: Zasto vapijes k meni? Zapovedi sinovima Izrailjevim da se pripreme.14). i sada i u vekove vekova. 36. ako se lepimo za svoje neprijatelje i ako se svojom voljom okrecemo ka Egiptu.32. i mene izbrisi iz knjige zivih (Izl. (Znajmo) da se covek ne moze spasti iz tog valovitog mora ako se ne obnazi od svake propadljive stvari. Procitavsi. kako bi Izrailj primio svoje nasledje i u njemu nezavisno ziveo u vekove vekova. Amin. i ako smo toliko pritisnuti malodusnoscu da hulimo na duhovnu hranu. Ne gledajmo na one koji ispunjavaju telesne prohteve svoga srca. Ispitajmo sebe. Kada um bude izbavio cula duse od zelja ploti i kad ih mimoidje. pak. da ne bismo poginuli. kako ne bismo izgubili bogatstvo koje nas ocekuje u casu nevolje. koje cemo morati da ostavimo prezrimo kao neprijatelja. To je Njegova sila. Podvizavajmo se da ga steknemo. Veran je Bog da i sada da ruku (pomoci) Mojsiju da bi spasao Izrailja (tj. Ono. Njegova zastita.1). Ni Mojsije nije mogao da zapeva pesmu Gospodu sve dok nije presao more i dok nije ugledao smrt onih koji su njegov rod hteli da zadrze u egipatskom ropstvu.15. da nas opet vrati sebi i da ukrepi Mojsija da se pomoli za nas recima: Ako im ostavljas grehe. koji nam je dao pokajanje. pre vekova.15-16). Njegova pomoc. da bismo se i mi udostojili da zapevamo novu pesmu.pozvani na svadbu. oni sto su preostali ne govore: "Potonimo i mi u pucini".22. Amin. govoreci: Pevajmo Gospodu. 35. koji se u tajnosti neprestano nalazi uz Njega. Setimo se onih koji su sav svoj trud stratili na pastenje oko propadljivih (dobara) i koji su ipak sve ostavili i zbog njih nasledili geenu. Njegova mudrost. da ne bi (dopustio) da upadnemo u takvu sramotu. brate. stavi ga u vodu morsku i . Te reci se i nas ticu jer svi mi govorimo da verujemo. Njegov pokrov. DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UCENICIMA 187 . A kada ih je vec preveo. Mocan je Bog. alije malo izabranih (Mt. um) iz ruku Egipcana. a ako ne. koji bi nas poveli u Egipat (Izl. on je uzviknuo: Pevajmo Gospodu jer se slavno proslavi: konja i konjanike vrze u more (Izl. On je Gospod Isus Hristos u nama. Jer. I ti uzmi zezal koji ti je u ruci. pruza Svoju pomoc i sve ih istrebljuje. kako bi razbio rogato tele kojim smo prognevili Boga. Medjutim. kada se na moru desi bura i mnogi brodovi potonu. prohteva koje smo ispunjavali. zeleci da joj cula zadrze na grehu. On ce one koji nemaju dela Njegovog Bozanstva izbaciti napolje. ovo. Zaista je velika bura na zemlji. da bi istrebio sedam naroda. sa srdacnim bolom i skrivenim uzdisanjem pred Bogom.

Covek ne moze da veruje nikakvom plodu. pokazuje coveka-delatelja.Kor. drzi Njegove reci. Zbog toga ga ocekuje trud sve dok ne bude pomilovan". a da ti je drugo u srcu". niti ih sam pruzaj ljudima koji te pitaju. da se pripremis za podnosenje uvreda. Jer. Strah Boziji i pritesnjavanje (u svemu) donose ostavljenje grehova.50). Takodje je rekao: "Sve dok si u telu. On jos nije slobodan od gorkog ropstva". [Jedino] se cistota moze moliti Bogu. Opet je rekao: "Zalosno je sto mi u ustima imamo bestrasce. Jos je rekao: "Bezmolvnik treba da ima strah od susreta sa Bogom u tolikoj meri da on prethodi njegovom disanju. Ucini napor da ti se ne desi da ti usta govore jedno. 3. To je i apostol rekao: Telo i krv ne mogu naslediti Carstva Bozijega (1. ne popustaj srcu svome. on je rekao: "Ako hoces da ides za Gospodom nasim Isusom Hristom. Jer.Z. Kada nam bude dano da istinski vidimo svoje grehe. sve dok greh privlaci njegovo srce". buduci da ne zna kakva ce ga strast susresti pre izdisaja. 13. 10. Prema tome. a mi smo verni pa ipak se nasa srca slazu sa gresima". Kada sam ga pitao o tome. vec da uvek vapije Bogu da mu [ukaze] pomoc i milost". sta je smirenoumlje i sta ga radja?" On mi je rekao: "Poslusanje. sve dok se nalazi u polju.Kor. buduci da ne zna sta ce se desiti sa njim pre nego sto ga zatvori u svoje zitnice.bestrasce". molim te. navodeci da ih je cuo od njega 1. da umirujes srce onih koji te kinje. 5. Opet je rekao: "Daleko je od milosti Bozije covek koji u srcu svome ima osudjivanje". ucenik Isaijin. da se kako nasao u nama. da cutis i da nikog ne osudjujes u srcu". da se neprijatelju ne bi dalo da se umesa. one sa takvom drskoscu cine grehe svoje ne znajuci Boga. 6. Jos je rekao: "Nece susresti ljubljenog Isusa sa radoscu onaj ko se ne podvizava do smeri da svoje telo ucini slicnim Njegovom. 8. taj strah se u njemu nije ostvario i od njega je milost jos daleko. da vladas nad svojim prohtevima. I jos: Jer sve dok je medju vama zavist i nesloga i razdori. a ljubav . Moj otac je rekao: "Budi hrabar i obnovi ono sto je potrebno ispraviti. stidecemo se cak da pogledamo na lice prisutnih. postarace se da odsece svoju volju 188 . Jer. Ja sam ga pitao: "Oce. da se smiravas. i povinovanje zapovestima sa smirenjem donosi ljubav. nije ih se jos oslobodio. Nemoj zeleti da pitas za savet ili pouku (o delima) ovoga vremena. zar niste telesni i zar se ne vladate po coveku?(1.3)". 4. ko ima bodar um i ko se sa razumom nalazi pod nogama Gospoda Isusa. 11. jer su i one casnije od nas. Opet je rekao: "Pruzanje pred Gospoda sa razumom. 12.DVADESET SESTO SLOVO Izreke koje je izneo ava Petar. i da li ih se oslobodio jos dok se ovde nalazi. Opet je rekao: "Blazen je onaj koji je stekao novog coveka pre nego sto je susreo Hrista. covek ne treba da popusta svom srcu sve dok dise. podnosenje reci bliznjega bez teskoce . 7. Rekao je opet: "Podnosenje uvreda i ustupanje volji bliznjega po Bogu. i kakvom je sujetom svezana!" 9. Opet je rekao: "Mi se nalazimo u tolikim teskocama od nasih neprijatelja stoga sto nismo kako treba spoznali grehe svoje. a u srcu bezakonje i zlo". duzan si da se odvojis od onih koji te skidaju sa krsta. trpljenje uvreda. 2. a pod kakvom vlascu sada stoji. Evo sta je jos govorio: "Avaj! Avaj! Avaj! Dokleje dospela dusa! Kako je samo cista stvorena. pa cak i na bestidne zene. Jos je rekao: "Bezmolvnik treba da se svakoga casa ispituje da li je mimoisao one koji ce ga susresti u vazduhu. Tako on ne moze da popusta svom srcu sve dok je disanje u njegovim nozdrvama (Jov 27. Ako hoces da sa Njim razapnes starog coveka. Neprestano slusaj one koji govore u tebi i moli Boga da ti da dar da poznas cije reci treba da poslusas.eto sta je smirenoumlje".3). Jer. Uzalud se moli covek koji u svom srcu ima zlobu i [zeli] osvetu. i sto nismo razumno ispitali plac. Jer. odsecanje od svoje volje u smirenju bez napora. otkrio grehe nase. cistota. plac bi nam. sve dok potpada pod njihovo ropstvo.15.

onda je svakako greh pred Bogom ako se tvoje srce slaze sa zlom u cutanju". koji voli Boga. a ne mesto zivota. Takodje. Shvatite sta biva sa suncem . a onaj ko je stekao smirenoumlje na sebe prenosi ponizavanje bliznjega. Ko ne uzdrzava svoju volju u svemu. Opet je rekao: "Ucini napor da izbegavas one koji slede tri strasti koje ponizavaju dusu: koristoljublje. ako opstim sa neprijateljima Bozijim? Tako se ja pricescujem na sud i na osudu. Upitao sam ga: "Sta je strah Boziji?" On mi je rekao da covek koji se veze za bilo sta sto nije Bozije nema u sebi straha Bozijeg. govoreci: "Mi imamo nesto (zajednicko)". Ko vidi svoje grehe. ili ako cujem". Ko. govoreci: "Ja sam pogresio". No. 25. 26. Rekao je opet: "Nasi drevni oci su rekli da udaljiti se (od sveta) znaci bekstvo od tela (tj. vidi i mir. 14.29)". Onaj ko govori: "Nije nista ako pogovorim. castoljublje i telougadjanje. Opet je rekao: "Kada sedis u keliji i dodje ti (pomisao) da osudis bliznjega. stara se o vrlinama i [trudi se] da ni jedna od njih ne propadne". Onaj ko prezire (smirenje) smatra u srcu svome da je mudar i da nikad nikoga nije vredjao. eto kakve reci mi govorimo: "Svetinje svetima". ima strah Boziji. 24. to vide samo oni koji imaju prozrenje". jer ce malodusnost. 20. 22. cim pogresis [znaci] da ne mozes da poucavas". 23. pak. Pitao sam ga: "Sta znaci rec iz Jevandjelja: Da se sveti ime tvoje!" On je rekao: "To se odnosi na savrsene. smatraj da nisu Bogu ugodna. Jer. te mu sastradava. Rekao je opet: "Malodusnost i ponizavanje bilo koga smucuje um i ne dozvoljava mu da ugleda svetlost Boziju". Kao sto se covek bori protiv neprijatelja. 18.50. 16. svetima prilici da primaju Svete (Tajne). Na moje pitanje. Rekao je opet o pricescivanju: "Tesko meni! Tesko meni! Kakvoje moje opstenje sa Bogom. Svaki snazni deo tela pomaze bolesnom i stara se o njemu. Ogrubeli govori u srcu svome: "Nikada nisam gresio". [seti se] svojih grehova i zakljuci da ih je vise nego kod tvog bliznjeg. gnev i ogorcenje svagde pratiti njegovo srce. posto te cine neprijateljem Bozijim. Opet je rekao: "Znaj da sluzba Bogu koju vrsis u keliji u cutanju nije istinska ako ti se u isto vreme srce priklanja ka necemu sto nije Bozije. ni miru ne moze da veruje. pri tome. niti kad ga izvode. nesazaljivost prema telu) i secanje na smrt". i ti. Pavsi u greh sa Urinicom. 17. tako i mi treba da se borimo protiv svog tela i da mu ne pruzamo pokoj". ni sa vernima ne moze biti u miru. da se savetuje sa njom. lici na slepca koji ne vidi svetlost ni kad ga uvode. Jos sam ga pitao: "Koje sluga Boziji?" On mije rekao: "Sve dok sluzi strastima covek se ne moze smatrati slugom Bozijim. Rekao je opet: "Delatnik. Ako govoris: "Bog prima srdacnu sluzbu koju sam odsluzio u cutanju". Medjutim. Jer.vec i zbog toga da ne bude odvojen od svog ljubljenog Gospoda. on mi je odgovorio da onaj ko ne nalazi pomoc u borbi. Jer. David nije nasao nista sto bi prineo Bogu na zrtvu zbog grehova svojih. buduci da se ime Bozije ne moze svetiti u nama koji smo obuzeti strastima". osim reci: Zrtva je Bogu duh skrusen. Opet je rekao: "Covek koji uvek gleda na svoje grehe nema jezika kojim bi mogao da pogovori sa nekim covekom". ko su onda ovi koji deluju u meni?". O poucavanju je rekao: "Ono u sebi krije veliku opasnost da se ne pogresi u onome sto se poucava: jer. ako pomislis da cinis pravedna dela. tj. ako sam ja svet. grehe ostavlja smirenoumlje. dusa kojom one ovladaju ne moze da napreduje". On je sluga onoga koji njime vlada". i da rasudjuje da li su od tela ili ne. 15. Srce skruseno i smireno Bog nece poniziti (Ps. 19. Opet je rekao o miru sa bliznjima: "Bog ne obitava tamo gde nema mira. on se ne moze smatrati devstvenikom sve dok protivprirodnost jos uvek ima izvesnu silu u njegovim udovima". treba da pazi na svaku svoju pomisao. Jer.i najmanji oblak sakriva njegovu svetlost i toplotu. 21. mislis da to nije greh. 27. 189 . Opet je rekao: "Omrzi sve sto je u svetu i telesni pokoj. 28.

32. brizljivo [ga] trazeci sa bolom u srcu. Videvsi tugu mog srca zbog njegovih stradanja.53. gledajuci napolje. a ja sluzim neprijateljima Tvojim. DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UCENICIMA DVADESET SEDMO SLOVO O [izreci]: "Pazi na sebe" (Pon. 31. 34.Pt. On se podvrgao i smrti sa velikom sramotom radi nas. Od uza i od suda uze se (Is. Stoga mu ne otvaram sve dok ne ode". pak. ni sta hoce. Jer. da bismo isli Njegovim stopama (1. On je odgovorio: "Ja licim na onoga koji se nalazi na kuli i koji. Opet je rekao: "Tesko meni! Tesko meni sto imam pred sobom tuzioce koje poznajem i koje ne poznajem. Pazi na sebe marljivo. Oni treba da se staraju o dusi sa strahom. postao nas primer. kad neko zakuca. kako moze da se priblizi Caru svome onaj koji drugima sluzi! Tesko meni! Tesko meni sto na meni lezi Tvoje ime.21). 1. ni kakav je.2. Drvo. mase prolaznicima kako mu se ne bi priblizili". primio oblicje sluge.8). Oni treba da [ga] mole sa razumom. na Sud Boziji izneli bez saplitanja". koje se svakodnevno zaliva nece se osusiti i nece prestati da donosi plod". 35. slobodni od svega svetskog.29. Pitao sam ga: "Sta treba da cini bezmolvnik?" On mi je rekao: "Bezmolvniku su potrebne tri vrline: neprestani strah [Boziji]. O avi Spiridonu je rekao: "Jedan starac ga je zapitao: "Kazi mi kakvim vidis samog sebe". kao sto je napisano: Kao jagnje na zaklanje vodjen bi i kao ovca nema pred onim koji je strize ne otvori usta svojih. da bismo mi. po Njegovoj zapovesti i radi sopstvenih grehova. Tesko meni! Tesko meni sto jedem hranu koje se gnusa Bog moj. Rekao je opet: "Tesko meni! Tesko meni sto se nisam podvizavao da se ocistim. osiromasio. Opet je rekao: "Gospod ce uslisiti one koji ga traze sa bolom u srcu. tako da. budi smeo i veruj da je Gospod nas Isus Hristos. svagdasnja molitva i da stalno izbegava da popusta srcu". I kako cu susresti Gospoda mog i Njegove svete kada mi neprijatelji nisu ostavili ni jedan ud zdrav pred licem Njegovim?" 33. Telo trazi krepko zdravlje kako bi buntovalo protiv Boga. zbog cega i nece da me isceli". rado podnosili ako nas neko pravedno ili nepravedno 190 . Najzad.7. Posetio sam ga [jednom] kad je bio bolestan i nasao ga kako tesko strada. Opet je rekao: "Covek mora imati hrabro i veliko srce da bi se postarao oko ispunjavanja zapovesti Bozijih". Opet je rekao: "Covek koji bezmolstvuje mora da se cuva da ne cuje ni jednu nekorisnu rec zato sto ona [moze] da ponisti njegov trud". ni u sta ne racunajuci uvrede. On se radi nas smirio prevelikim smirenjem koje prevazilazi svaku meru. kako bi je. Tesko meni! Tesko meni sto imam tuzioce. po sili svojoj. i koje ne mogu da poreknem. on je rekao: "Tek na osnovu ovih teskih muka ja mogu da se setim onog gorkog casa. i pretrpevsi mnoga i sramna ponizenja. 36. Gospode. A starac koji ga je pitao odgovori: "A ja licim na onoga koji je napravio ogradu u krug i zakljucao je gvozdenim rezama. ni odakle je dosao. ne mogu da saznam ko je. Bog koji ima neizrecivu slavu i velicinu.9). Telesno zdravlje nije korisno [za takvu nameru]. kako bih stekao milost. 30. Tesko meni! Tesko meni sto se nisam podvizavao da savladam neprijatelje svoje u borbi da bih carevao sa Hristom.Zak.15.

zelju za slavom. i to sa svom zeljom i verom. ni u delima. 3. Pazi na sebe marljivo i svakog dana ocekuj iskusenje koje na tebe nailazi. i to sa svakim smirenoumljem.11). i da barem jednim delicem mozes postati podrazavalac stradanja svoga Boga. ni u pomislima. nemoj se nadati na coveka. Ako bude potrebno da [opomenes] brata. vec se od duse pomoli za njih svaki put kad ih se setis.od Njega jedinog. premda opet ne kao onaj koji izoblicava. pomisli da i sam mozes ponesto poneti za Gospoda. podnosi ga rado i bez smucenja. ili o velikoj bedi. kao pogibao duse i vecnu smrt preziri i na svaki nacin izbegavaj vlastoljublje i slavoljublje. Pazi na sebe marljivo i kao veliku smrt. cascu i ljudskom pohvalom. bilo o nevolji. 7. mucenja i najgorcu smrt. [Osim toga]. bilo da se radi o smrti. Njegova zapovest jeste zivot vecni. Pazi na sebe marljivo. smatrajuci da je dostojna da jos vise postrada. ili da pojedes nesto. Pazi na sebe marljivo i od duse i istinski smatraj sebe najmanjim i najgresnijim od svih Hriscana. Tako se u svim delima i recima ispovedaj Bogu kako bi mu se vise priblizio. izbeci da padnes u teske (grehe). kao uostalom. tada treba. Cak ako nas neko i do smrti bude dovodio. onaj ko prezire malo. Za sve sto imas uvek blagodari Bogu kao Onoga koji ti je sve darovao. Tako ces. te primetis u sebi gnev ili nesredjenost. 6. ili da podjes nekome. Pazi na sebe marljivo i svagda budi gotov da se povinujes volji Bozijoj. 8. postepeno upada i u veliko. Jer. naime.bilo da nesto kazes. Nemoj roptati na one koji su te uvredili. nego kao onaj koji napominje. uvek cuti i uopste ne govori bez potrebe. Oni ti. Pazi na sebe marljivo znajuci da je Gospod nas za nas umro i vaskrsao da ti vise ne bi ziveo sebi nego Onome koji je za nas umro i vaskrsao (2. 11. donose veliko bogatstvo. ili ucinis. Pazi na sebe marljivo kao onaj koji uvek stoji pred licem Bozijim. Ne dozvoljavaj sebi da ista pojedes van odredjenog vremena. moli Boga da bude po Njegovoj volji. verujuci od srca da ti je to korisnije od sve ljudske mudrosti: jer. izbegavaj nepotrebna poznanstva i dodire tudjeg tela.22). da se molimo.vredja i kleveta. Kada primetis da ste i jedan i drugi u dobrom raspolozenju. ili da legnes da spavas . mozes da mu se obratis. Pazi na sebe marljivo kako pred licem Boga svih ne bi radio ni nesto najmanje bez Njegove volje. odsecaj svaku sramnu pohotu i najmanju telesnu slast. pomisljajuci u sebi: 191 . vec sve podnosi blagodusno i bez smucenja. osim . 4. 12. Ma u cemu imao potrebu. niti ropci.najpre doznaj da li je [stvar] po Bogu i raspitaj se za uzrok zbog koga hoces da je ucinis. Pazi na sebe marljivo u svemu da ne istes svoju volju i svoj pokoj ni u recima. Pazi na sebe marljivo da nesto ne progovoris kada te brat uvredi i kad primetis u sebi tugu ili gnev. da cutimo sa velikim smirenjem. 5. 9. Neka ti dusa uvek place. Sve podnesi i ispuni Carstava radi nebeskog. cak i kad bude izgledalo tesko. Pazi na sebe. da si ostvario neku vrlinu ili da si bolji od bilo koga. Isto tako. ako mozemo. verujuci da je za dusu mnogo korisno i spasonosno da [se podvrgava] nevoljama i bescascu radi Boga i da ih rado i bezmetezno podnosi. pogovori sa bratom i to samo ono sto prilici. 10. 2. onda nista ne govri da ne bi doslo do veceg nemira. Oni koji traze Gospoda nece se lisiti nijednog dobra (Ps.nevolje. Budi smeo i veruj da se uvek nalazis pred Njegovim licem i da On vidi tvoje srce.5. nemoj se zalosti. bilo da se radi o smrti ili zivotu ili nekoj nevolji. i kao onaj koji ni od koga nista ne ocekuje. treba da smo kao ovce i kao nerazumna stoka koja uopste ne protivreci. pa tek onda postupi onako kako prilici pred Bogom. Ukoliko se lisis necega. Tek kad molitvom ukrotis srce svoje.15).33. nego za jednog od zivih. tj.sa verom . i misao da si nesto [znacajno]. u krajnjem slucaju. uvek se secaj i pred ocima imaj vecni oganj i vecne muke i osudjenike. I kada dodje. cuvajuci se u malom. ili da se napojis. smirava se i stenje. Sta vise. ili barem. Uvek ocekuj velika i strasna iskusenja koja dolaze na tebe . vec se priljezno staraj da doznas volju Boziju i da je u potpunosti izvrsis. i kako bi stekao vecu smelost pred Njim. 14. te pre smatraj sebe za jednog od tamosnjih. pomisljajuci da nam kroz mnoge nevolje valja uci u Carstvo Bozije (Dap. Kao nedostojan i idiot.Kor. Ma sta ushteo .

nego li velike riznice bez straha (Pric. i sto ce cuti radosni glas Gospodnji: Dobro. one su rane na dusi koje je odvajaju od Boga. Pazi na sebe marljivo da se ne saglasis ili da ne primis nesto pre nego sto se uveris da ti to Bog salje od pravednog truda. izuzev kad postoji opravdani razlog. tastinu. gledanje na samounizenje kao na sablazan. poslusno odgovori samo neophodno. Ako se budes tako ponasao. Blazen je covek koji ih je svukao. razmetljivost. Nemoj ih okretati prema drugom coveku. sve dok ne uzmogne da ih sasvim svuce sa sebe. nad mnogim cu te postaviti. neobaziranje na Sud Boziji. niti beskorisne razgovore. zavist prema bliznjem. Neka ti rec bude sa postovanjem i prikladna. te da bi molio blagost Njegovu povodom svake od njih . DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UCENICIMA DVADESET OSMO SLOVO O granama zla 1. Neka tvoja usta cute i nemoj govoriti bez potrebe. silno se pobrini da (ispunis) ono sto si cuo. Svojim usima ne dozvoljavaj da slusaju osudjivanje. jezika i dodira. odbij i odbaci ponudjeno.da mu izadje u pomoc i da mu da silu (da se bori sa njima). bestidni pogled.16). sluha. koji nece da se iscele svetim lekarstvom pokajanja i da postanu cisti. Neka tvoje oci uvek gledaju samo tebe samog i tvoje rukodelje. udji u radost gospodara svoga (Mt. 16. 15."Dostojan sam jos vecih skorbi zbog grehova mojih. ljubav prema ljudskoj slavi a ne prema slavi Bozijoj. ili borbe. gde prebiva djavo koji je odeven u odecu strasti. pak. 2. vrsenje telesnih strasti u srcu. zelja za uciteljstvom. ako neko ushte da pogovori sa tobom. kako bi te Bog pokrio u casu iskusenja. gordost. Citajuci ovo. neukorevanje sebe. ljubav prema svetskim obicajima. ili lukavstva i licemerja.21). Amin. kao i mnoge njima slicne: neuzdrzanje. lenjost. tj. Uostalom. ljubljeni. kao sto se uzdrzavas od bluda. lazno znanje. prigodna za zrtvenik Boziji. Ukoliko te nesto zapitaju. 192 . u malome si bio veran. On ce ispuniti svaku tvoju potrebu. Na zenu ili na lepog coveka uopste nemoj da gledas bez potrebe. slugo dobri i verni. malodusnost. Pazi na sebe marljivo i trudi se da sacuvas cutanje. onda je bolje da se pogovori nego da se cuti. 14. kako bi ti Bog darovao silu da se boris i podvizavas. nadimanje znanjem. To i jesu grane (zla). isticanje svojih dela radi slave ljudske. Ako. vec ubrzo zacuti. u casu nevolje ce se pokazati nagi. covekougadjanje. zavist. Bog me moze pomilovati ako hoce". srebroljublje. Neophodno je [nesto] reci i o granama zla. Tada prihvati sa svakim mirom. da bi covek znao sta je strast i sta ga odvaja od Boga. lice okrenuvsi ka zemlji. laganje brata. secajuci se da je bolja sitnica sa strahom Bozijim. netrpeljivost. nesavesnost. te otvori svoja usta sa strahom Bozijim i trepetom. ukrasavanje tela. 13. smeh. zato sto ce biti slovesna ovca. mrznja prema bliznjem. blud. Oni koji hoce da vrse svoje telesne prohteve.15. Pazi na sebe marljivo i uzdrzavaj se i od pohote ociju. bez odece vrlina i bice baceni u tamu najkrajnju. Radi ljubavi se nemoj upustati u dug razgovor. Jer. i dalje ne govori.25. zabavljanje. lazno svedocenje. i ti u sebi osetis da je razgovor opravdan i da je po Bogu. ljubav prema raskosnim jelima. ogovaranje. gnev. vidis da je od nepravde. Najzad. pohotu.

zelja da se izadje iz tela i da se susretne Hristos. ja sam ih zavoleo.8. niti: "Ovo je moje". Amin. ako se ne oslobodi (od njega) i ne stekne ljubav. kako bismo stekli takvu smelost prema Njemu. 3.pes. To je korov koji je iznedrila zemlja Adamova. One su povoji kojima je bio povezan Lazar. gledanje na sebe kao na stranca u svetu. 14-16). Jer. Vidis li da Bog ne snishodi onima koji pozele da mu sluze. gledajuci dokle je dostigao i cuvajuci ga da ne pomislja o onome sto je necisto. ko prezire korist od nasilja i ko uzdrzava ruke od darova. 4). I Isaija govori: Ko od nas moze da zivi pored ognja koji prozdire? Ko od nas moze da zivi pored vecnog plamena? Onaj koji hodi u pravdi i govori istinu. bez truda. povinujmo se svakom coveku Gospoda radi. ne govorimo o telesnim potrebama ovog sveta. sa suzama i zlopacenjem. pomrecete (Rim. govoreci: Neka sidje brat moj u vrt svoj i neka jede plod svoga povrca (Pes. nikome ne vracajmo zlo za zlo.svadljivost. 4. Vidis li kakvu cast Bog ukazuje onima koji se podvizavaju za ovo kratko vreme. po svim Pismima. oni [nalaze] sramotu jer nisu istrajali pred neprijateljima svojim. jer sleduju volji Bozijoj? Oni koji slede za svojim prohtevima i zele da ih ispune premda i pocinju duhom. lisavajmo telo svoje sitosti da ne bi zahtevalo da udovoljavamo strastima. [Zbog toga] im Bog ne dolazi u pomoc i ne smiruje (neprijatelje) njihove. Njih je Gospod nas Isus Hristos usmrtio Krstom.ZZ.n. treba da svucemo. radost duha. To su teska bremena koja je uzeo na sebe Adam kada je okusio od drveta. On ce obitavati na visinama i njegovo pribeziste su nepristupne stene. Hristovo je breme lako: bezgnevna cistota. Umesto casti koju istu od ljudi.17. 8. Eto puta na kome su mnogi sveti nosili trud sve dok ga nisu presli. smiravajmo se pred bratijom nasom kao pred onima koji su razumniji od nas. Sveta Jednosus(t)na i Bespocetna Trojica moze da ucini milost na nama. ali se podjarme strastima? On ih ostavlja njihovoj volji i predaje u ruke onima koji ih mrze. te da i mi nadjemo pokoj sa svima svetima Njegovim.5.10.10).23-24). kao sto Ti volis mene. Pocnimo da se podvizavamo. Eto onoga sto niko ne moze postici ako ne svuce sa sebe starog coveka.Kor.1).53. zato sto zbog te zelje ne mogu da se protive svojim neprijateljima. ko zatvara usi da ne cuje o krvoprolicu i oci da ne vidi zlo. nepokolebiva vera.48. Sve ovo dejstvuje u dusi koja je odvojena od Boga. govoreci: Proklet (svako) ko delo Gospodnje obavlja sa nemarnoscu (Jer. One su demoni koje je Hristos poslao u svinje. Eto lakih bremena. Njemu slava i moc u vekove vekova. te da i mi cujemo rec koju je rekao: Hocu da i oni koje si mi dao budu sa mnom gde sam ja. One su stari covek koga. 7.21). 6. krotost. Medjutim.3. Molimo blagost Boziju sa srdacnom priljeznoscu. ako ga ljubav ne ucini bezbriznim prema svemu. blagost. covek nece [doziveti] da ga Bog uslisi. 13). O njima se i govori: On uze nemoci nase i bolesti ponese (Is. zavrsavaju telom (Gal. a dusu pokorimo umu i ucinimo je nevestom koja je cista od svake skverni i koja zove svog zenika. ljubav prema svima. koja treba da nosimo po zapovesti Hristovoj. vec prebivajmo u jednomisliju. Zbog toga ih prekoreva prorok Jeremija. i koji kroz trpljenje nevolja sa sebe skidaju teret sveta? Vidis li kako pomoc Bozija prati one koji su odsekli svoje prohteve i kako u njima potire sve strasti. kao sto je napisao: Ne mozete ucestvovati u trpezi Gospodnjoj i u trpezi demonskoj (1. trpljenje nevolja. po zapovesti apostola. O tome je on rekao: Jer ako zivite po telu. Oni svoj trud cine nistavnim i uzaludnim. smirimo telo pred dusom. ne pomisljajmo u srcu svom zlo ni o kome.3). One su stari mehovi u koje se ne sipa novo vino. znoja i bola. uzdrzanje od strasti. 193 . sveto rasudjivanje. nastojanje na svojoj volji. Prema tome. Ja u njima i ti u meni (Jn. vec svakodnevno merimo svoj um. smatranje sebe razumnim i mudrim. 5. Njemu ce se dati hleb i njegova voda nece presusiti(Is. kad je bio izbacen iz raja. ova ljubav ne moze da obitava u nama sve dok volimo bilo sta od ovoga sveta. gledanje na brata kao na nerazumnog i ponizavanje brata. bratijo. u dan Suda.

mozemo jedino da ocekujemo osudu na vecne muke! 11. Tesko nama sto. Tesko nama sto svoje telo. iako smo puni pohote za nepravdom i svakom necistotom! 12. ucinili obitalistem vecne tame! 9. hristoljibivi ljudi postuju poklonima i celivaju. Tesko nama sto jeduci i pijuci ne pomisljamo na borbu koja nam se desava zbog prejedanja! 194 . Tesko nama sto. ne bojeci se ni ognja koji ce nas vecno muciti. zli i lukavi duhovi u nama sebi napravili jazbinu! 10. imajuci brvno u oku. tj. kao neporocni pokrecemo sud i gnevimo se zbog najmanjih sagresenja nase brace! 15. Tesko nama sto Sin Coveciji. odbijamo da ih se i dotaknemo! 16. Tesko nama sto smo zaboravili na svoje davne grehe. Tesko nama sto urazumljujemo i poucavamo one koji su daleko bolji od nas.DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA SLOVA PREPODOBNOG ISAIJE UCENICIMA DVADESET DEVETO SLOVO Ridanja 1. Tesko nama sto preko neuzdrzanja u hrani i slastima u sebi sabiramo semenje koje klija i pobudjuje nas na bezakono telesno sjedinjenje! 6. Tesko nama sto smo telo nase. pitamo da li smo ih cinili! 20. Tesko nama sto smo se toliko pogruzili u neciste pomisli da se. cije su duse oskrnavljene i tela necista. premda smo ispunjeni sagresenjima! 14.15. dok su lisice. iako smo osudjeni i krivci za mnoge grehe! 13. navodno ne videci svoje grehe. Tesko nama sto pravi srcem Sudiji predlazu svoje duse neporocne i svoja tela sveta i neuprljana. Tesko nama sto smo malodusni za dobro i revnosni i brzi na zlo! 8. Tesko nama sto ne uporedjujemo truleznost sa netruleznoscu i sto se ne bojimo Bozanstvene i strasne pravde! 7. nezadrzivo stremimo raspadljivome.Kor. Tesko nama sto se krecemo medju svetima i nezlobivima kao cisti i slobodni. koji je jednosus(t)an Bogu Ocu i koji se radi nas ovaplotio u nama nema gde da zakloni Svoju glavu. hranimo u gresima. Tesko nama sto smo dobro zapoceli uz blagodat Boziju. iako raspadljivost ne nasledjuje neraspadljivost (1. prezrevsi neraspadljivo. dok smo sada postali telesni! 19. a sami. dok mi. koje ce pojesti crvi i gnoj. dok smo mi okreceni grobovi koji u sebi nose smrtonosni greh! 5. kao nemocni telom. koje je sposobno da postane obitaliste vecne svetlosti. koje je oskrnavljeno necistotom. Tesko nama sto ocekujemo pocasti svetih. bez stida zurimo da druge ucimo delatnoj vrlini! 17. Tesko nama sto.50)! 3. ni neuspavljivog crva! 4. jer zbog privremene bezakone telesne pohote necemo ugledati slavu Gospodnju! 2. i sto se ni zbog novih ne mucimo i ne placemo! 18. Tesko nama sto na druge polazemo teska i nepodnosljiva bremena. buduci oskudni u bozanstvenom monaskom delanju. Tesko nama slastoljubivima i kratkovremenima. Tesko nama sto telo nase.

dok smo od cinjenja dobra daleko odstupili! 39. Tesko nama sto u izvrsavanju zapovesti Bozijih ne projavljujemo ni strah slugu. bili uzdrzljivci. iako [znamo] da cemo za svako delo u 195 . Tesko nama sto se nismo isticali. Tesko nama sto upotrebljavamo mnogogodisnje staranje radi zemaljskih i truleznih stvari. sto rasudjujemo i ucimo o njima.telu. te sto ne sluze oboje sa jednom zeljom Bogu koji nas je sazdao! 28. ne pomisljajuci o svom slovesnom dostojanstvu i ne bojeci se vecnog mucenja! 26. premda [znamo] da demoni okruzuju one koji se ne boje Boga i koji prestupaju Njegove zapovesti. i bez obzira na to sto u vreme neizbeznog preseljenja odavde necemo imati mogucnosti da bilo sta ponesemo! 41. Tesko nama sto marljivo cistimo zemlju od trnja i siblja i od drugog rastinja koje steti plodovima. Tesko nama sto se ni malo ne staramo o dusi. Tesko nama sto se zbog stradanja i bolesti tela mnogo uznemiravamo i stenjemo. a andjeli one koji se boje Boga! 36. iako nerazumni i nerazboriti. volimo i otimamo pohvale svetih. Tesko nama sto iz ugadjanja ljudima ne odbijamo da govorimo i cinimo razne [stvari]. dok na vecni stid ne obracamo nikakvu paznju! 33.21. Tesko nama sto svoja prava tacno odredjujemo. vec kako hocemo i kako nam se dopada! 38. premda neprestano gresi. ni ljubav sinova! 31. ali ne i njihove podvige i dela! 30. ne obaziruci se na ono sto je nepravedno! 32. Tesko nama sto smo nemarni za svoje duse i sto se [ponasamo] kao da necemo dati odgovor za sve vreme svog zivota. Tesko nama sto se prema svakom coveku ne odnosimo kao sto prilici. Tesko nama sto je zbog sitosti i uteha nase telo lako pokretno na greh i sto mi do pohote razgorevamo neciste i skverne pomisli. Tesko nama sto smo u svetu. te sto ne prepoznajemo kad se Bog od nas udaljava i kad prilaze necisti duhovi! 29. Tesko nama sto smo gotovi da se slozimo sa pomislima cim demoni u nama probude bludna secanja! 22. ne nalazimo uspeha zbog krajnjeg nemara i lenjosti! 24. dok se od siromasnih odvracamo kao od dosadnih kada dolaze da prose od nas! 37. Tesko nama sto. dok se sada. i pored zaveta siromastva i smirenja Bogu. dok smo za rane i neizlecive bolesti duse neosetljivi! 27. znajuci da smo od siromasnih i neznatnih roditelja. vrlo mnogo staramo za sitost stomaka i pokoj tela! 35.4)! 25. svoje dane provodimo u pustim mastanjima i praznoslovlju! 23. Tesko nama sto svoje grehe ponavljamo kroz zle i neciste pomisli. sto gospodari losije nad boljim.18. Tesko nama sto se stidimo ljudi kada gresimo. Tesko nama sto se svrstavamo u demonsku gomilu. Tesko nama sto je kod nas vladalacka sila duse potcinjena njenom robu . preko ociju primajuci strele lukavog u svoja srca i preko doticanja tela postajuci puni pohote za zenama slicno konjima. i pored cestog napregnutog iskanja skrusenosti i suza. kada smo prizvani na uzdrzanje. Tesko nama sto. ostavljajuci bozanstvene molitve i citanje sa razmisljanjem. bez obzira na to sto treba da se preselimo sa zemlje i sto na njoj zivimo kao dosljaci. ni usrdje i blagorazumnost najamnika. prinudjeni siromastvom. dok svoje duse strahom Bozijim ne cistimo sa marljivoscu od zlih i necistih pomisli koje stete svetim vrlinama! 40. Tesko nama sto se trudimo da se dopadnemo bogatim i silnim kad se sretnemo sa njima i kad pogovorimo sa njima. dok se. i premda je Bog rekao: Umrece dusa koja sagresi(Jez. prepiremo kako bi nas svrstali na isti nivo sa bogatim i slavnim! 34. Tesko nama sto su nam srca okamenjena do te mere da.

iako podlezemo osudi i mukama za ono sto smo ucinili! 64. za zle i neciste pomisli i secanja duse biti duzni da pruzimo odgovor strasnom Sudiji! 42. Tesko nama sto ispravljamo druge kad grese u sitnicama. ostali daleko od vecne netruleznosti. i vecna sramota pred tvari koja je visa i niza od nas! 57. Tesko nama sto se ne stidimo iako nas savest neprestano izoblicava i svedoci protiv nas. Tesko nama sto nas Bog dugo trpi. Tesko nama sto u zemlji prognanja i stranstvovanja volimo prokleto veselje. Tesko nama sto se po nemilosrdju upodobljavamo ludim devojkama i sto preko dobrocinstava bliznjima ne otkupljujemo jelej koji je potreban za osvetljenje svetiljki! 60. zbog ljubavi prema zemaljskom. Tesko nama sto smo. i sto smo. buduci pogodjena ocajanjem zbog gorkih i bolnih mucenja u vecnom ognju! 58. ne bojeci se osude! 49.zemaljskom zivotu. a mi se jos ne staramo da i sami postanemo milostivi! 196 . Tesko nama sto se stidimo i bojimo da gresimo pred ljudima. neuspavljivi crv. te nas ne pogadja smrcu koja odgovara nasim delima. lukavstvom i prevrtljivoscu. Tesko nama sto zelimo da nas smatraju svetima i da nas postuju njihovim imenom. rasejanost i zaborav oduzimaju strah Boziji iz nasih srdaca! 66. Tesko nama zato sto san i uninije cine da demoni kradu umiljenje iz nasih srdaca! 50. iako nam dela zaudaraju! 65. premda je kriv za sve sto je napisao! 62. predavsi se tastini. za svaku praznu rec. Gospode". Tesko nama zato sto bludjenje uma i srca. usled cega nas pobedjuju slastoljublje i gordost! 54. Tesko nama sto dan i noc uznosimo molitvu Bogu. vec uvek bliznjem govorimo beskorisne reci. Tesko nama sto iz samougadjanja pre biramo da nas pobedjuju nase strasti. Tesko onome koji je napisao ova ridanja sto nije na sebe uzeo ni najmanji uzdah pokajanja. govoreci: "Gospode. zaboravili na borbu sa djavolom! 56. Tesko nama sto strastima prevazilazimo svetovnjake iako smo se odrekli sveta! 51. iako sami imamo veliku potrebu za obucavanjem i poukom! 52. Tesko onome koji pati zbog drugih ali se lisava tugovanja zbog samog sebe! 63. iako svagda svoje duse skrnavimo necitim pomislima! 55. Tesko nama sto ne pazimo na ono sto se nalazi u nasem stomaku. i sto ne drhtimo pred Strasnim sudom Bozijim. a ne cinimo ono sto je On zapovedio! 61. dok se ne secamo sladosti raja i preziremo nebesko Carstvo! 59. Tesko nama sto se radujemo zbog ljudskih pohvala. Tesko nasoj nerazboritoj i neraskajanoj dusi zato sto ce po vaskrsenju mrtvih sa vapajima i skrgutom zuba plakati i stenjati u gresnom telu svom. nego da pobedjujemo svako slastoljublje. zato sto ce nas tamo docekati neugasivi oganj geenski. daleke od poboznosti! 48. Tesko nama ako nas Gospod ispita na zemlji i ako nas uzme na sud sa neispravljenima! 53. Tesko nama sto nam nase staranje o sujetnom srce cini zapustenom zemljom i pritupljuje njegovo (osecanje za duhovno)! 67. a ne treptimo i ne bojimo se da gresimo i da smo bescasni pred Onim koji vidi i sakriveno! 47. plac i skrgut zuba. vec i zbog prezira prema obecanjima Bozijim i zbog neverovanja u njih! 43. najkrajnja tama. Tesko nama koji ovde gresimo bez straha. Tesko nama sto sa ljudima razgovaramo koristeci se lazju. Tesko nama sto svoje reci ne zacinjujemo bozanskom solju. Tesko nama sto smo se kao nerazumni prilepili za truleznost. Jao nama ne samo zbog nase necastivosti i bezakonja koja smo pocinili. Tesko nama sto smo nepropadljivosti pretpostavili odvratnu truleznost! 45. iako smo imali mogucnost da se kroz jevandjelski zivot spojimo sa nepropadljivoscu! 44. iako za to imamo mogucnosti! 46.

gorcinu pretpostavih 197 . ja sam duzan da kazem: "Zlo mi je pomracilo razum i pokrilo istinu. zato sto ce primiti gorak kraj sa vecnom sramotom! 74. zemaljsko. sud sebi jede i pije. te sa punim neuzdrzanjem i raspustenoscu. niti se od svojih strasti uzdrzavamo.2)! Jer. a zatim i vecnog mucenja i beskrajne sramote.ucinjene i recju. niti bolujemo srcem. gnjida. i sto ce biti bicevani i ovde i tamo! 81. iako se jos nismo pokajali ni zbog zlih dela svoje mladosti! 85. sa skvernim stremljenjima duse i tela. zabluda je istinu izbacila iz moje duse. jer su se lisili dusekorisne tuge pokajanja! 75.Kor. a mi necemo da prestanemo sa zlom! 83. Tesko licemerima. Tesko onima koji se ne boje Gospoda. vec se gojimo u gresima i sa prezirom (prema duznosti).9. Tesko nama sto ne prolivamo mnoge suze. muva. Tesko onima koji vredjaju i omalovazavaju. Tesko meni sto govorim istinu. zato sto su na strani odstupnika djavola! 80. jer su postali tudji blagosti i milosrdju Bozijem! 77.5. uopste ne stitimo niti sakrivamo! 82.29)! Mi se pravdamo da smo to ucinili u nocnom mastarenju i u skvernim pomislima. sa oskrnavljenim telom. i delom i pomislima. koji nas guta kao na pojilu i koji nas je probio smrtonosnom zaokom. Tesko meni sto ovo pisem prolivajuci gorke suze. dok se od napasti velikog drakona.68. smrt je pobedila zivot. Tesko nama sto ne pomisljamo o onom mracnom i nevestastvenom zezenju ognja. Bog ce od nas oduzeti svetlost u plamenu. bilo dobro ili zlo (2. dok ce jaru i mrak ostaviti u ognju radi necastivih i gresnika. izobrazene i napisane u secanju nasih srdaca! 69. zato sto ne mogu Bogu ugoditi! 78. sa porocnim ocima. ugledati sve njih . Tesko meni. odjednom. kad nam je vec dosao kraj. osudivsi je na izgnanstvo. trulezno i privremeno je zamenilo nebesko. dodajemo jos veca i nepodnosljivija zla i jos teze grehe. Tesko nama sto pristupamo strasnim Tajnama Bozijim. Tesko nama sto sada ne pamtimo svoje grehe. dok jos nisam zapoceo dela pokajanja! 71. izabrah stid i sramotu umesto smelosti i pohvale. Medjutim. netrulezno i vecno. oplakujuci sebe. Tesko gordima. iako odstupnistvo traje tako mnogo godina i premda su mnogi ostavili Pravoslavnu veru. Tesko nama sto ujede i ugrize buva. komaraca i pcela ne trpimo. sebe cini dostojnim mnogih bolesti tela i nemoci duse. dok cemo. proniknuti svojom necistotom. Tesko nama koji smo napisali ove vapaje. Tesko onima sto grese u slastima. zato sto su otpali od istine Bozije! 79. Tesko covekougodnicima. zato sto su se udaljili od blazene ljubavi! 76. Tesko nama sto se ne stidimo cak ni najtezih stradanja i raznih bolesti tela. Tesko onima koji se zaloste zbog nepotrebnih stvari. bedna duso! Vrlo mi je zao i srce me moje bez prestanka boli (Rim. sto u starosti svojoj. debljamo svoja skverna i gresna tela! 86. niti o tamosnjem vecnom gorkom placu i skrgutu zuba! Jer. Tesko onima koji drugima ne zele dobro i koji zavide.Kor. Tesko meni koji dobro poucavam. sa bolnim i gorkim raskajanjem. po obnazenju duse od tela. zato sto ce se uplesti u mnoge grehe.11. 88. da bi svaki primio ono stoje u telu ucinio. kako bismo za svoja zla dela odjednom dobili vecno mucenje u geeni! 84.11)! 87. onaj ko Bogu pristupa sa necistim pomislima. vasi. dodajemo greh na greh. ne razlikujuci tela Gospodnjega (1. vec naprotiv. Tesko nama sto nas djavo iscrpljuje i slastima i bolestima i nevoljama i svakakvim svetskim prevarama. bez obzira na opomenu apostola da koji nedostojno jede i pije. a ne cinim dobra dela! 72. 70. ali rdjavo postupam! 73. mrsko i dostojno mrznje pokazalo se sladjim i omiljenijim od istinske ljubavi Hristove i casti. Tesko nama sto nam predstoji da prodjemo kroz oganj koji kljuca snaznije od morskih valova.

3. i uvidi privremenu sadasnjost. posle kratkog vremena. Prinudjavaj se na rukodelje i u tebi ce obitavati strah Boziji. pomilujte me.sladosti. pa neces prestati da oplakujes svoje grehe. 198 .21). Neka ti budu dragi rad i samoogranicavanje. Amin. Pomisli. Ne slusaj pomisli kada pocnu da ti dosadjuju govoreci: "Nece ti biti oprosteni raniji gresi". i moj znoj me uzalud oblivao. 8. kako bi obreo pomoc od njihovih saveta. zemlju i pepeo zavoleh vise od neba i njegovog Carstva. ne gledaj na svoje telo. Otkrivaj bolesti svojim ocima. Ko da me ne oplace? Ko nece gorko zaplakati zbog mene koji sam se iscrpeo u sujetnom trudu koji sam u pristanistu pretrpeo brodolom? Pomilujte me. dodje mi (Jov. Ovo pravilo ie narusavaj cak ni radi prijateljstva. premda sam u mogucnosti. da ti ih ne bi oteo neprijatelj. Cuvaj se lazi koja razgoni strah Boziji. 6. da ne bi pao u ruke svojih neprijatelja. 7. i uporno molite blagog i nezlobivog Gospoda mog Hrista da se smiluje nada mnom i da otera strasnu maglu dobromrsca djavola sa uma moga. pozuri i dodji te padni moleci i proseci Darodavca vecne svetlosti da te izbavi od sveobuhvatnog plamena i od potpune tame. tama dobromrsca djavola usla je u moje srce i pomracila svetlost vidjenja u mom umu". ne sklapaj bliska prijateljstva sa decacima. 2. pomilujte me. o prijatelji (Jov. i ono sto ce. saplevsi me. ne pij vise od tri male case. Nemoj o sebi imati visoko misljenje. koji smo nedostojni Njegove milosti. Strah kojeg se uzasavah. Ne otkrivaj svima svoja dobra dela. braneci uporno svoje misljenje. Trudi se koliko mozes da razmisljas o sadrzaju Psalama. Jer. Ne osudjuj brata koji je zgresio i ne preziri ga. Moje rane nisu rane od maca i moji mrtvi nisu mrtvi od bitke. Raspaljene strele neprijatelja zabile su se u mene i oslepele mog unutrasnjeg coveka .Z. Ne jedi sa zenom. Zavoli smirenje i ne oslanjaj se na sopstveno misljenje. Ne budi svadljiv. Ako te ponude vinom. 89. Kada skines odelo. ne spavaj na istoj postelji sa mladicem. sa gorcinom i skorbi proci. 25). Navikni svoj jezik da neprestano govori: "Oprosti". Njemu slava i moc u vekove vekova. umorih se. pre nego sto nad tvojom glavom nestane svetlost. nego ispunjavaj sledeca pravila: 1. 5.5). Tako ce na tebe sici smirenje.te se pogruzih u dubinu blata. nema razdiranja srca kao sto je moje. kaj se za svoje grehe i drzi se svoje odluke.68.3). Njegovo je da oprosti grehe i da daruje dobra nama. Ili je mozda moje skraceno vreme preseklo svaku nadu za mene? Nema bolesti koja bi bila vece od moje. i pokri me tama smrtna (Ps.20). Tesko meni! Tesko meni! Kakve zamke djavolje su me zaplele i. da se u tebi ne bi nastanilo zlo. kao i ono strasno sto dolazi. jer ce te to spasti od necistog zivota. sa kakve visine me oborise dole! Hodeci.43. 90. od kolike nade i dobara ti otpadas i kakvih mucenja ces uskoro postati nezamenjiva i neutesna naslednica! Zbog toga. 10. tako da nema opstanka (Ps.19. duso. kako bi se stisale tvoje strasti. 9. nema rane kao sto je moja rana. DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA II PRAVILA I SAVETI MONASIMA POCETNICIMA Brate ljubljeni! Ako si vec ostavio ovaj sujetni svet i posvetio sebe Bogu. 4.37. Tesko meni! Pogledaj duso. inace ces pasti u ruke svojih neprijatelja. Molitve propisane u odredjeno vreme ne tvori nepazljivo. jer bezakonja moja prevazidjose glavu moju (Ps. kako bih mogao da vidim u kakvom blatu lezim i kako ne ustajem.

siromastvo. Misli u sebi: "Danasnji dan mi je poslednji u ovom svetu". donosi oprostaj svih grehova. Ako steknes knjigu. ne jedi sa nasladom. Smirenje se sastoji u tome da covek sebe smatra gresnikom i nepravednim. Ne govori ni sa kim i bez potrebe ne slusaj sta drugi pricaju. Medjutim. prikloni svoju volju i ne zalosti ga odbijanjem. Ako sa bratijom negde podjes. Ako te i napadne zevanje. Ustavsi od sna i pre nego sto bilo sta zapocnes. da bi cuvao cutanje. i da svima govori: "Oprosti". Ne prepricavaj ono sto si cuo. 14. sa strahom Bozijim. Ne protezi se i ne zevaj dok si sa drugima.pa ce na tebe doci mir Boziji. Ne dozvoli da ti bilo ko maze telo uljem. uzdrzanje i cutanje privode smirenju. i masaj se samo onoga sto lezi pred tobom. ne ukrasavaj je. Ne podizi oci prema drugima. pomoli se. neces zgresiti ni svojim jezikom. osim ako si zaista tesko bolestan. Znaj da trud. inace ce se pokazati da u tebi nema straha Bozijeg. Ne pij vodu pohlepno i uz klokot u grlu. zatim se udubi u rec Boziju. Znaj da je veci onaj ko se povinuje. Ukoliko neko pokuca na vrata tvoje kelije dok si zauzet svojim delom. Ne osvrci se unaokolo. nego klekni. pak. da mrzi pocasti i pokoj. Nista mu nemoj naredjivati i ne cini se vecim od njega. pa ce proci.i.i skinuti sa tebe starog coveka. 32. Ako te tvoj nastavnik posalje na put. 33. i tek onda se marljivo prihvati rukodelja. Ako je 199 . Nemoj se gneviti ako neko u tvom prisustvu slaze. raspitaj se kako treba da se ponasas. ustani i udovolji svoju potrebu na maloj udaljenosti. Sedeci u svojoj keliJi. Ne stidi se da se svome savetniku obracas sa pitanjima. 23. ne otvaraj usta. Kada sedis za stolom sa bratijom. Ne spavaj sa drugim pod jednim pokrivacem. Ne budi lenj. 30. Stranca radosno docekuj i pozdravljaj kako vas susret ne bi bio na obostranu stetu. da uvek obara svoj pogled. Ne budi oblaporan. pa ces se izbaviti od greha. Trudi se da proniknes u Psalme . jer se na takav nacin u tebi otkriva strast prema njoj. 12. stupaj na izvesnom odstojanju od drugih. neka ti bude kao stranac. Prinudi se da places za vreme molitve i Bog ce se nad tobom smilovati . Budi uvek tuzan. o udubljivanju u Psalme i o rukodelju. nego najpre reci da se pomolite. da podnosi uvredu. 27. 24. dobices ga. 28. brate?". da se ne bi pomutio mir medju vama. Dugo se moli pre sna. Kada sedne. Ako budes ziveo sa sabratom i on ti kaze da skuvas nesto. 31. 13. ne stidi se da priznas i ne trazi lazna izvinjenja. Ne pozeli tudje stvari. i cini kako ti zapovedi. da se u tebi ne bi ponovili predjasnji gresi. reci: "Kako ti je zdravlje. Smirenje. Ukoliko budes ziveo sa sabratom. 25. ne postavljaj mu nepotrebna pitanja. 26. ne obracaj se sa preteranom bliskoscu sa mesnim zitelji-ma. pitaj ga sta zeli. dok te ne zamole. Ako. 29. skuvaj sta nadjes. ispovedi svoj greh i zamoli oprostaj . Kada udje.11. tebi prepusti izbor. 22. Snagom smirenja neprijatelji se nagone u bekstvo. 20. 17. Ako te nuzda natera da smrknes dok sedis sa bratijom. staraj se o trima stvarima: o neprekidnoj molitvi. nego reci: "Oprosti". makar i bio umoran od puta. Neka ti kolena ne budu rastavljena. Ako on tebi naredi nesto sto ne zelis. da nije uporan na svojim recima. 18. da se odrice svojih prohteva. Ako u necemu pogresis. Ne otvaraj usta kad se smejes. Ma kuda dosao. 19. 16. 15. kada ti dodje bratija. Uvek pazi na stidljivost i skromnost u svemu i ne posezi rukom za onim sto ti nude. pak. a onda mu daj neku knjigu da cita. 21. Ako budes pazio na svoje oci i usi. ostavi sve i uspokoj brata svoga. razveseli se sa njima da bi u tebi obitavao strah Boziji. nego razmisljaj o Psalmima i u umu svom se moli Bogu.

Starcu koga budes pitao za savet povodom svojih pomisli sve slobodno otkrivaj. Nemoj razgledati stvar koju sabrat ostavi kod tebe. Zeleci da se pricestis Hristovim Telom i Krvlju. Ne secaj se cesto na one koje si ostavio radi ljubavi Bozije. operi je. ako je siromasan. da ono sto bi mogao videti ne bude povod za borbu kada ostanes sam u keliji. reci sa smirenjem: "Oprosti mi. Prilikom izbora starca nemoj gledati ko je u dubokoj starosti. pa makar i onoga koji tebe osudjuje. ne daj da on bilo sta nosi sam. tj. postaraj se da izmolis oprostaj. pazi da ti srcu ne ostane gnev ili mrznja prema bilo kome. ne treba da nosis lepa odela. I sta ti odredi. Onoga koji ti nesto trazi na zajam nemoj odbiti. 49. ne naslanjaj se na zid i ne premestaj se sa noge na nogu. Onome ko u tvom prisustvu pocne da osudjuje sabrata. ako mozes. Na taj nacin ces brzo iskoreniti strast koju imas prema njemu. Ako putujes sa nekim starijim od sebe. ne bi li se prosvetio tvoj razum. Ako ti pred njima neko ukaze pocast. On poznaje ljudsku nemoc. nego ustani i stoj sa njima dok ti se ne kaze da sednes. pa ce ti ih On i oprostiti. 42. nego mu ponudi sta je Bog poslao. Ukoliko neko ko je od tebe stariji ustane da sa nekim razgovara. navlacis na sebe Njegov gnev. 36. pa cak. Ako pocne da praznoslovi. ako se radi o nekoj lutalici. samo ako si uveren da ce sacuvati tvoje tajne. 46. jer time. Prinudi samog sebe da se dugo molis nocu. kao i nemocni. Kada oni sednu da se odmore. menjajte se svaki sat. nemoj ici ispred njega. Ako mu je poderana odeca. 34. A ako znas da se neko ljuti na tebe. cini sa usrdnoscu. Ne jedi sa zenom i ne gledaj je. I sam sam kriv za ono o cemu govoris. osim u njegovom prisustvu. ne otpustaj ga bez utehe.umoran od puta. Zbog toga ne mogu da slusam". neka svaki nosi svoj deo. Naprotiv. ja sam slab i ne mogu da slusam takve stvari". a kod tebe u to vreme sede sveti ljudi. da poradim dok se ne vratis". Medjutim. Kada si na liturgiji dobro pazi na svoje pomisli i osecanja i stoj sa strahom pred Svevisnjim Bogom. Ako nocu (u snu) pretrpis napad pohote. da se nasladjivanjem ne bi oskrnavilo tvoje srce. Ako su svi putnici mladi. Udjes li u grad ili naselje. 38. padni pred Gospodom i On ce te pomilovati. U svemu sebi pretpostavljaj sabracu. da ga Bog pomiluje. daj mu da se odmori i umij mu noge. da ne bi umesto koristi naisao na stetu i da se ne bi umnozile tvoje strasti. Nemoj nocevati tamo gde postoji opasnost da zgresis srcem. Ukoliko prtljaga ima malo. reci: "Zbog vas mi je ukazao takvu pocast". setis nekoga ko ti je naneo zlo. spusti pogled. Ne moli se lenjo i nemarno. kako bi tvoja molitva bila uslisena. 40. Suprotstavaljaj se pomislima i ne daj im da te uvuku u brige o telesnim stvarima. reci mu: "Oprosti brate. Ako si na put krenuo sa starcem. 45. ni njene odezde. Ja sam gresan i slab. i toga da ti niko od njih tada nece moci pomoci. 35. 50. i njima izlecio svoje strasti. ma o cemu se radilo. Dok si mlad. Ali. nego ko je ovencan znanjem i duhovnim iskustvom. onako kako je. ne dozvoli mu da udje. brate. Onaj koji nosi neka ide napred. vec se secaj smrti i Suda. Razmisljaj o svojim gresima i moli se Bogu. ne podizi svoje oci da posmotris sta se u njoj nalazi. odmah ustani i srdacno se pomoli za njega. Pozdravi ga kako prilici i otpusti ga da ide. 43. i ostali treba da sednu sa njima. 200 . Kada te neko ostavi u svojoj keliji i izidje. kako bi dostojno primio Telo i Krv Hristovu. Na molitvi stoj sa strahom i trepetom. 47. nemoj ni ti ostati da sedis. 51. sedeci u keliji. 37. a odeca mu se isprljala. Ako se. 39. 48. umesto da ugadjas Bogu. 44. Pre nego sto izadje reci mu: "Daj mi neki posao. kao sto zapoveda Gospod nas. pazi da se tokom dana u mislima ne vracas na sramne slike. 41. Ako je slab. zasij je. Jer.

63. Nemoj slusati djavole koji te nagovaraju da zapocnes posao koji je iznad tvojih snaga. Ako zazeli da krene za tvojim primerom i stupi u monastvo. odredi sebi meru i cas obroka. narocito ako ti nije potrebna. Ali. 54. jer neprijatelj nece dugo cekati da zapodene novu borbu. ono unistava plodove monastva. 57. 53. ne trazi je natrag ukoliko vidis da sabrat ne moze da ti je vrati. nemoj govoriti: "Gospode. Isto tako postupaj i kada kupujes. I Bog ce ti pomoci ukoliko tvoja molitva bude izlazila iz cistog srca. Svome telu koje se razlenji da ustane na molitvu u odredjeno vreme reci: "Zar da zbog ovo malo odmora kasnije odes na beskonacne muke? Nije li bolje da se ovde malo potrudis. Ako sam pozajmis neku stvar. i od toga nikako ne odstupaj. Ako pobedis u borbi. Daj svome telu onoliko koliko je neophodno da bi moglo da obavlja molitve i sluzbu Boziju. kupovinu obavi u njihovom prisustvu. 55. Nicemu se djavoli tako ne raduju. Boze moj. Ukusnu hranu koju ti van kelije ponude nemoj uzimati do sitosti. 61. otpusti svog roba. Nemoj je drzati kod sebe . Odredivsi sebi strogi post i pocevsi da obavljas dugo molitveno pravilo. jer Tebi pribegoh. Jedi jednom na dan. nemoj misliti da ces se njima spasti. Pre nego sto legnes u postelju dva sata stoj na molitvi i u pevanju Psalama. i daj mi ono". jer sam gresan i slab. Potrudi se da stvar koju ti neko pozajmi na poslugu vratis odmah posle obavljenog posla. Jednu polovinu noci odvoj za molitveno bdenje. kao kada neko skriva svoje pomisli od duhovnika. Ziveci u keliji. da se na tebe ne bi naljutio Bog. Cuvaj se od bogatstva i ljubavi prema njemu. osim ako ti on dozvoli. 59. Gospode. 66. imalo vecni pokoj?" Tada ce te ostaviti lenjost i pristupiti Bozanstvena pomoc. Gospode. tezu od predjasnje. nemoj ga odbiti. Jer. Ako napustis keliju. Izbavi me. 58. jer sam slab i ne mogu da izdrzim ovu borbu". Daj telu onoliko koliko tvoj sastav zahteva. 56. ne dopusti mu da zivi sa tobom. Nemoj me predati neprijateljima mojim. ako on sam zazeli da je ostavi. sa svetima. ali ne do sitosti. Ako te sabrat zamoli da mu nesto kupis kada budes isao u grad. Naprotiv. a drugu za telesni odmor. Znaj da te oskudica priblizuje Bogu. Padni pred lice Bozije i reci: "Pomozi mi.52. vec sebi potrazi drugo mesto. jos vise se cuvaj. nego veruj da ce se Bog smilovati na zlopacenje tvoga tela. Prodajuci rukodelje. i da ce pomoci tvojoj nemoci. 60. Oni obicno gledaju da oduseve coveka za nesto sto nije u stanju da uradi. 65. sve dok ti je ne zatraze natrag. nego zablagodari Bogu sto i kroz ovu bolest zeli da ti donese korist. 67. Nemoj misliti da ces se upodobiti ocima ako ne budes cinio njihova dela. ne uzimaj sa sobom nista od stvari koje joj pripadaju. Nemoj diraj stvar koju je sabrat ostavio kod tebe cak i ako ti zatreba. ne hvali se i ne uzdaj se u sebe. Amin". nego ih prepusti nekom siromasnom sabratu. Nemoj popustati kada se boris protiv nekog iskusenja koje ti mnogo dosadjuje. te ce te Bog pomilovati ma kuda posao. kako cine svetski ljudi. Sve sto oni zapodenu jeste bez mere i reda. jer si Ti krepost moja i nadanje moje. odmah popravi. Moleci se Bogu. 201 . 62. a onda pruzi odmor telu. nemoj se sporiti oko cene. Ukoliko pri tom on sa sobom uzme nesto od stvari koje su bile u keliji. Ti znas sta je korisno za moje spasenje. Ako sa tobom budu i druga braca. da bi ga zatim bacili u malodusnost i izrugali se nad njim. da bi tamo. nemoj se protiviti. onda treba da se vratis. niposto ga ne teraj. Ne ocajavaj i ne padaj duhom ako se razbolis. 64. Zeleci da napustis svoju keliju. nego reci: "Gospode. Primivsi monaski cin. 68. Ako se nesto na njoj pokvari. uzmi od mene ovo. Tebi slava i hvala u vekove vekove. pa se posle izvesnog vremena vratis u nju i u njoj zateknes nekog drugog. Pomozi mi i ne dopusti da gresim pred Tobom i poginem u gresima svojim.

Tvorcem svega. Ako na sluzbi u tvoje srce udje gorda pomisao i ti je primis. da bi se udostojio slave Bozije u buducem veku. u krajnje zlo i majku pogibli. vec je rekao: "Ako Bog. Bezi od sujetne slave. pa neces osuditi svoga bliznjeg. kada ne svaljuje na drugog krivicu za bilo sta. Ako ti dodje pomisao da osudis bliznjeg zbog nekog sagresenja. Ko hoce da je slavan medju ljudima ne moze biti slobodan od zavisti. da bi i Bogu bio mio. 13. kada nema ruke da drugog savlada. Oni koji sve cine radi sebe samih sluge su samoljublja. Ko upadne u tu lukavu strast postaje tudj umiljenju i zestok srcem prema svemu. smirenoumlje. 8. 9. Bog prihvata sluzbu koja se vrsi sa smirenoumljem. Samoukorevanje jeste mesto unutarnjeg pokoja. ava Isaija ga nije izoblicio. koju [covek] vrsi kao nedostojan. Kao sto se covek bori sa svojim neprijateljem.DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA III IZREKE AVE ISAIJE 1. Opet je rekao: "Vise voli da cutis nego da govoris: cutanje sabira a pricljivost rasejava". a ko ima zavist ne moze steci smirenoumlje. vidi i ne sazize ga. vec samo na svoje grehe. ne treba misliti da se nesrece desavaju samo zbog nekih ranijih grehova". ili da odgovori uvrediocu. Kod onoga ko smirenjem odbija laz uzrasce strah Boziji. Veliko je delo pobediti tastinu. nedruzeljubivost. I tako. 2. lisava se svoje nagrade. ljubav prema svima i poslusnost. buduci da su te oni napravili neprijateljem Bozijim. Covek je pre svega duzan da stekne veru u Boga i nepromenjivu ljubav prema Njemu. 7. Gospode! Kako si se 202 . vec da zivi u opstenju sa sebi slicnima. On najzad pada i u visokoumlje i gordost. kao sto je rekao Gospod. slovesan covek treba da je drustven i bogoljubiv. 5. ko sam ja da ga prekorevam?" 14. Shvati to covece i nemoj visoko misliti. Ava Isaija je govorio: "Posto iste okolnosti postizu i gresnike i prevednike. najvecem od svih zala. koji ga je sazdao. pomisli u sebi da si ti gresio vise od njega. 6. da se od tebe ne bi udaljila slava Bozija". 3. koliko je neizrecivo Tvoje covekoljublje. nije moguce da se u nama sveti ime Bozije sve dok nad nama vladaju strasti". covekoljublje. Videvsi jednom brata koji je gresio sramnim grehom. a iznad svega sa Bogom. Starac je odgovorio: "To se odnosi na savrsene. Takav je svoju dusu predao neprijateljima svojim koji ga vuku u mnoge grehe i pogubljuju. Nemoj verovati da je dobro koje ti se cini da vrsis ugodno Bogu. Nemoj voleti slavu ovoga sveta. Covek nije sazdan da bi se usamljivao. tako i mi treba da se borimo sa svojim telom i da mu uskracujemo pokoj. Kada i kako se postaje smirenouman? Kada [covek] nema jezik da drugome kaze da je nemaran. kada nema oci da vidi sagresenja drugog.znaj da ti je uzaludan trud. Onaj ko nesto cini da bi se pokazao pred ljudima. ako se setis onoga koji spava i koji je nemaran i osudis ga u svojoj misli . O. Ava Isaija je rekao: "Od ljubavi prema ljudskoj slavi radja se laz. Brat je upitao sta znace reci: "Da se sveti ime Tvoje". 10. Zamrzi sve svetsko i telesni pokoj. Jer. a zatim i nezlobivost. Ko je On i sta je postao radi tebe? Vladika svega je stranac i nema doma. 4. niti sluha da cuje nesto sto mu nije od koristi za dusu. Drzi u tajnosti svoje delo i sa srdacnim bolom se potrudi da radi covekougadjanja ne pogubis nagradu svog uzdrzanja. 11. Opet je govorio: "Secajmo se Onoga koji nije imao gde glavu da skloni. nepravda i necastivost. podviznicki zivot. 12. od koga se radjaju odvajanje. [vrlinu] neuzvracanja zlom za zlo. cistotu. nedruzevnost.

Umesto praznoslovlja. kao i citanjem Bozanstvenog Pisma u usamljenosti. Ako hoces da izbegnes bludnu borbu. 203 . Jov je izoblicio svoje neprijatelje. useljuje strah Boziji. jeste nepomicni stub. Kao sto se od ognja topi vosak i susi zabokrecina skvernih necistota. On ne cini svoju volju. tj.4). okajani covece.29). Shvatajuci stvar.ukorevati samog sebe i stavljati se nize od svih. upraznjavajuci se u tajnom delanju. govoreci: "Ja sam sagresio". Venac mudrosti je . umesto tastine. 17. 16. misao postaje jasna i srce ispunjava radoscu. zavoli Hristovo smirenje.1). umesto prejedanja.38. Mudrost se ne sastoji u govoru nego u tome da se poznaje vreme kada je potrebno govoriti. Skriveno poucavanje je ogledalo uma i svetilnik savesti. naoruzaj se psalmopojanjem. izbegavaj te strasti. odseca sve svoje prohteve. Oni koji su stekli smirenoumlje uzimaju na sebe krivicu svoga brata. i u poucavanju mome razgore se oganj (Ps. satire uninije. Jer. od gizdanja i od prejedanja. Onaj ko hoce da dospe do prirodnog gneva. koja cisti telo. odgoni zle pomisli i prosvecuje unutarnjeg coveka. Sine Boziji. uzdrzljivosti i podseca na geenu. Ono isusuje blud. a onaj koji sebe prekoreva nikada ne izoblicuje svoga brata. odgoni gnev. Bez gneva covek ne moze imati cistotu.toliko smirio radi mene? Ako Onaj koji je sve stvorio recju nema gde da skloni glavu. Skriveno poucavanje prosvecuje vladalacki um. udaljuje uvredljivost. sve dok ne dospe do prirodnog [stanja] uma. Tajno poucavanje i citanje jeste dom duse u koji se ne moze uci. Cuti sa razumom i govori sa razumom. Kakav je to oganj? Pocujte rec Pisma koja glasi: Bog nas je oganj koji spaljuje (Jev. umilno bdenje. ukrocuje jarost. pomiluj me gresnog". Onaj ko se smatra mudrim prezire i prekoreva svoga brata. Tajno poucavanje ranjava demone. ukida gordost. Skriveno delanje je ispunjeno svakim dobrom i ukraseno svakom vrlinom. Ono je negde daleko od svega takvog. venu dusevne strasti. Ono monahu donosi istinsko smirenoumlje. tiho i bezmetezno pristaniste u kome se spasava dusa. od mnogog spavanja. podsticuci ga da misli samo na smrt. Ne hvali se svojim razumom. strasti se drze jedna za drugu. tako se od tajnog poucavanja suse skverne pomisli.12. odgoni lenjost. Dosavsi do tog saznanja. Gnev protiv strasti jeste prirodna osobina uma. tj. Vise od svih zna onaj koji govori: "Ne znam nista". Bludna borba jaca zbog pet uzroka: od praznoslovlja. govreci: "O necasni i pokvareni. po reci Pisma: Zagreja se srce moje u meni. Ono je udaljeno od svega skvernog. Ono je molitvena riznica koja odgoni neprilicne pomisli i pobedjuje demone. Ono uci dugotrpeljivosti. razmisli sta ces reci da bi dao ispravan odgovor. nosi poderotine i zakrpe. svezi se uzdrzanjem i postom. bezmeteznu molitvu. bogatas sakriva svoje bogatstvo u unutrasnjost kuce zato sto riznica koja se pokazuje izaziva zavist i pohlepu knezova. umesto mnogog spavanja ogradi se bdenjem. umesto gizdave odece. slicno beocuzima na lancu. i andjeli osnazuju i ljudi slave. Pre nego sto pocnes da govoris. I vrlinski i smirenoumni monah sakriva svoje vrline kao bogatas svoje blago. ukoliko se ne razgnevi na sve ono sto neprijatelj seje u njega. vec se svaki cas prekoreva. 18. toliko mislis o sujetnom? Zasto si slep nenasitoscu?" 15. DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA IV O CUVANjU UMA 1. od sujete. Ono um cini sabranim i bez mastanja. donosi suze. radja umiljenje. u kojima nema nikakvog dobra i koji ne vredite ni koliko psi sto cuvaju stoku" (Jov 30. molitvom: "Gospode Isuse Hriste. prosvecuje um. Demoni se mnogo uznemiravaju i smucuju kad se monah naoruza tajnim poucavanjem. Onoga ko se naoruzava tajnim poucavanjem i Bog krepi. zasto ti.

17. zloba [necistih] duhova ostaje iza njih. i reke te nece pokriti. i bicete kao odeca koju moljac izjeda (Is. 5. budno pored srca svog i pazi na cula svoja! Ako budes mirno u umu zadrzao secanje na Boga. svi cete vi kao haljina ovestati. I opet: Ne boj se. ne bi li covek raspustio svoje srce misleci da je vec spokojan. a otpor protivrecenje [neprijatelju] u Hristu Isusu. novom veku i razmisljace o novim i nepropadljivim [stvarima]. ne saplicuci svoju savest i pazeci na sebe u strahu Bozijem. um se priprema za besmrtnost. Ukoliko je srce tvoje po prirodi omrzlo greh. dakle. Monah je duzan da zatvori sva vrata duse svoje.50. Ostanimo.. niti zlo dok mu pojemo. za ciji se oprostaj molila. Grad predstavlja molitva. ponizice je bez milosti svakim grehom.8). i da Dan onaj ne naidje na vas iznenada (Lk. pobedilo je one koji radjaju greh i odbranilo se od njih. Ako se um oslobodi.25). sto ne osecamo nikakvu drugu nasladu dok ga blagosiljamo. Jer.34).1-3). sa strahom Bozijim. pobecice u nemoci od lica tvoga. naci ce se u drugom. Covek ne moze sluziti Bogu ako ne omrzne svaku stvar ovoga sveta. te napustis grad. u strahu Bozijem i cuvajmo srca. ljubljeni. Ako li se. primetices razbojnike koji pokusavaju da ti ga ukradu. 13. cedo moje Jakove. i ako prodjes kroz oganj. sa tobom sam. dakle. niti mrznju 204 . uvidis da je oslabio i da bezi nazad. 10. A kako se sluzi Bogu? Tako sto u umu svome nemamo nista strano dok mu se molimo. pak. jer ne znate cas u koji ce doci razbojnik. ukrepljuje ga govoreci: Ne boj se. I opet: Pazite na sebe da srca vasa ne otezaju prejedanjem i pijanstvom i brigama ovoga zivota. 8. a zatim naglo napadaju na jadnu dusu i hvataju je kao kakvog vrapca. Nicim ga nemoj zalostiti. Stojmo. 6. odstupice od nas. Vladika nas Hristos ucio nas je govoreci: Miri se sa suparnikom svojim brzo. a drugi spreda. sve dok ona ne oslobodi i nas i sebe i dok se izmedju nas i nje ne uspostavi jedinstvo. jer te izbavih i nazvah imenom mojim: Ti si moj. naredjujuci da se ne pokrece. Ja sam Gospod Bog tvoj. izvrsujuci svoje delanje. dok si na putu s njim. Ucitelj nas Isus Hristos najstroze nam je zapovedio: "Budite spremni svakoga casa. Ako li je ne poslusamo.2.. 9. gde je trup onamo ce se i orlovi sabrati(Lk. neces se oprziti i plamen te nece opaliti. Kada se um oslobodi svih neprijatelja svojih i uspokoji se. protiveci se neprijatelju. Neka se ne raduje srce tvoje kada. 4. I ako prodjes kroz vodu. Znajuci kolika je nemilosrdnost demona i sazalivsi se na rod ljudski. Ako im se ti usprotivis. oni koji su poznali demonsko zlo. Demoni se podmuklo privremeno povlace. Tada ce nam ona postati cuvarka koja nam ukazuje na sve ono u cemu gresimo. Jer. nego placi pred licem Njegovim govoreci: "Tvoja je milost. Sveti Izrailjev. Onaj ko sa tacnoscu prati svoje pomisli. ostaju spokojni u molitvi Gospodu. 3. Pazi i na srce svoje i On ce te sacuvati od svakoga zla. malobrojni Izrailju (Is. Postavi pakao preda se i znaj da je Pomocnik tvoj stalno uz tebe.43. Ako ti se um oslobodi svake nade na svet vidljivog. ona ga predaje neprijateljima njegovim. Kazu za savest da je suparnik jer se protivi coveku koji hoce da postupi po svojoj telesnoj volji. Osnova toga jeste gnev. Uvidevsi da niko i nista nad njim ne gospodari. Dakle.42-44). ne nalazeci utocista. prepoznace one koji nameravaju da ga uprljaju: oni smucuju um i cine ga rasejanim i nemarnim.5. sabirajuci sva osecanja svoja u jedno i cineci od njih jedno telo. 13). Stoj. Nemocne su ruke moje da bih pobegao od neprijatelja mojih bez pomoci Tvoje". Ako um poslusa ove ohrabrujuce reci. Tvoje je izbavljenje. 12. Oni zapravo pripremaju jos gori napad. Cuvajmo vrline kojima se odbija neprijateljsko zlo. ali ga zadrzavaju iza grada. Pazite da ne dodje i zatekne vas na spavanju" (Mt. Ako je nadvladaju. dakle. Gospode.41. 7. (Mat. i to gorim od onih na pocetku. sva cula svoja da preko njih ne bi pao u greh. Ako li je covek ne poslusa. cuvajuci i drzeci vrlinsko delanje. Kada Bog vidi da mu se um covekov potcinio svom svojom snagom i da niotkuda nema pomoci osim od Njega. 11. znaci da je u tebi umro greh. uklonjena je pregrada koja je stajala izmedju njega i Boga. koji te spasava (Is. tako da ce se tvoja jadna dusa naci u sredini. te cemo pasti u ruke neprijatelja svojih koji nas vise nece pustiti. preuznese srce tvoje stoga sto si ih odagnao. postace neustrasiv pred neprijateljima i reci ce: Ko je onaj koji me napada? Neka stane protiv mene! Ko ce mi naneti zlo? Gle.24. Medjutim. tj.37).21. jedni ce navaliti odostrag.

Onaj ko je svoje srce posvetio istinskom trazenju Boga u poboznosti. Zbog toga se um uvek pomracuje i ne moze da napreduje po Bogu. kao sto zemljodelac ne moze da bude siguran za svoje plodove sve dok ih ne sakupi. Odvojivsi se od levog [puta. i pred [licem] Bozijim istrazuj srce svoje. Posto ne zna koja ce ga strast napasti do poslednjeg izdisaja. One su joj smetnja na putu prema Bogu. koja joj ne dozvoljava da ga susretne. dakle. izbegavajuci da se trudi da presece sve to sa duhovnim znanjem.14). govoreci: Uska su vrata i tesan put sto vode u zivot. Ko ne iskusi pomoc za vreme rata. oni su prepredeni u zlu svome. Ono je primilo nagradu i ne mora vise da brine za tri razdeljena dela [coveka]. na srce svoje. nema slobode. ima i onoga koji optuzuje. sve ove mracne [strasti] jesu zid koji ogradjuje jadnu dusu tako da ona. kao sto Bog trazi. Jer. usao u Njegov sveti pokoj. bratijo. Budi uveren srcem svojim u izreku: Covek ne moze da ucini dobro dok cini zlo. kako bi je prosvetio. Oni koji su dospeli do ovog stupnja. Jer. vidis da prilikom molitve u tebi nema nikakvoga zla koje bi te optuzivalo. postanu jedno. da ga tajno blagoslovi i proslavi u sebi i da mu se pomoli sa sladoscu u srcu. ako je oblak Boziji osenio [tvoj] sator. Na tajni i neprestani vapaj uma Bog odmah satire bestidne strasti koje napadu dusu sa namerom da cula navedu na greh. Zatim je izbaci iz srca svoga da te ne sustigne rdjava presuda! 21. medjutim. bilo na javi bilo u snu. 14. da bi utvrdio koja se od strasti nalazi u njemu. brate. Verujmo da ce On u vreme [duhovne] gladi.7. U tom slucaju i On ce oseniti sator. tj. tako ni covek ne sme da ostavi srce svoje bez zastite sve dok dise. covek ne vidi svoje grehe dok se ne odvoji od njih gorkim rastankom.dok ga izabiremo. dakle. Ako. niti rdjavu zavist koja nas ometa dok mu se obracamo i dokle ga se secamo. ako vise ne ratuju sa tvojim culima. brate. znaci da si slobodan i da si. da si umro za greh sve dok te. 15. Stoga nas je Spasitelj nas ucio da bdimo. telo i duh. i to ne po svojoj podmukloj zavisti. 17. koji ih upravi bestrascu i koji dusu odvoji od telesne volje. nedostupno borbi. na sebe da te stogod od onoga sto [vodi] u propast ne otrgne od Boga ljubavi! Vladaj srcem svojim i nemoj sa uninijem da govoris: "Kako da ga sacuvam 205 . 20. um se suprotstavlja protivprirodnome sve dok ga ne odvoji od onoga stoje po prirodi. Umu koji izbavi cula duse od telesnih prohteva. covek ne treba da raspusti svoje srce sve do onoga casa. Ako vidis da je dobri plod ojacao u tebi i da ga vise ne gusi neprijateljski kukolj. Gde postoji onaj koji kori. i budi budan pred neprijateljima svojim. ako su neprijatelji odstupili od tebe.onda si od Boga dobio pobedu. dejstvom Duha Svetoga. Stoga se podvizavajmo. Ta tri dela jesu dusa. Borba mu steze srce. od grehovnog zivota]. Bestrasce Je. Kada njih troje. kao i svetima Svojim. Bog salje Svoju pomoc. za njegovo postavljanje i odrzavanje . Pazi. Molim te da ne raspustis srce svoje sve dok se nalazis u zivotu. 22. Jer. mole se i stide pred Bogom. Svaki dan ispituj sebe. buduci da ne zna sta se sve moze desiti. ne moze prihvatiti misao da je ugodio Bogu. ne moze cedno da sluzi Bogu. 16. Ojacavsi i pripremivsi se da sledi za ljubavlju koja gasi sve telesne strasti. 19. po volji Bozijoj. Jer. i Bog ce saradjivati sa nama po obilju milosti Svoje! Ako vec ne ocuvasmo u cistoti srca svoja. i malo ih je koji ga nalaze (Mt. jer je Njegov. Pazi. pritiskuju neprijatelji tvoji: jadni covek ne moze imati smelosti sve dok se nalazi na popristu. dakle. secajuci se predjasnjeg zlog prijateljstva sa strastima. ni mesec nocu (Ps. covek je u strahu i trepetu . Dok traje rat. dakle. ni u mir ne moze poverovati. ulazuci sve svoje snage. buduci da su se oni vec medjusobno izmirili uz [pomoc] Boziju. Jer. ocuvamo tela svoja bez greha. i da li ce sutra biti pobedjivan ili ce pobedjivati. vec da svagda vapije Bogu da mu pomogne i da ga pomiluje. 18. po moci svojoj. on je tudj slobodi.da li ce danas pobediti ili biti pobedjen. Ne misli. 120. kao sto ucinise oci nasi. ridaju. dokle god ga savest kori za bilo sta sto je protiv prirode. covek tacno shvata sva svoja sagresenja pred Bogom. koje nas je zateklo. a gde postoji optuzba. i nama ukazati milost Svoju. i njenom silom ne dozvolivsi da ista sto je protivprirodno ovlada srcem. vise se jedno od drugog ne mogu odvojiti. postarajmo se barem da. i ako je u tebi sve pripremljeno za sator. ako te sunce ne zeze danju.6). sa njima u sebi.

jer On te posmatra. 25. Ostanes li uz njega. bices nepokretan u odnosu na strasti. 23.s. pokajanje preporadja i svecelo obnavlja. kako ne bi ovladalo tobom. Bog od bezmolvnika ne prima mutnu i nemarnu molitvu. kao sto je napisano: Oni koji se uzdaju u Gospoda jesu kao gora Sion. Sta se. On je duzan da u bezmolviju. Monah je duzan da razumeva nameru Svetog Pisma. a kroz njega se projavljuje ljubav. Ima kod njega i mnogo drugog slicnog. [da znamo] od koje moze da nam se primakne gnev i od koje moze da nastane stomakougadjanje.10. koja druga. nad pokretima duse.4. Tada strah Boziji nalazi staniste u coveku. koja zatim radja prirodni gnev. DOBROTOLjUBLjE PREPODOBNI AVA ISAIJA V POGLAVLjA O PODVIZNISTVU I BEZMOLVIJU 1. da se pazljivo cuva neprijateljskih napada.3). a koja telesna i koja je vrlina dusevna. pa nikada neces sagresiti. tj. Jer. da kao krmanos na ladji savladjuje valove. hrabrost i marljivost. besedi sa Bogom. Ako sta sramno bude posejano u srce tvoje dok sedis u keliji.kad sam gresan covek?" Coveka koji ostavi grehe i obrati se Bogu.32). Tri vrline svagda cuvaju um: njegovo prirodno stremljenje.10). a posebno nad gnevom i zeljom poslusnicima slovesnosti). a gnev okrece protiv djavola i greha. dokle cete biti otezalih srca? (P. a koja telesna. da stalno vodi podviznicku borbu. koji sve vidi". Sveto Pismo nam svagde svedoci da treba cuvati dusevna cula. Ovim savetom ce se tvojoj dusi otkriti strah Boziji. nasrtaj] pomisli treba od srca odbiti poboznim protivrecenjem u vreme molitve. [da znamo] koja je vrlina prva. tj. a koja treca. koji se suprotstavlja svakom naletu neprijatelja. Mi bezmolvnici treba da misleno i trezvoumno razlikujemo i razlucujemo i vrline i poroke. od nas trazi: tajno delanje.9. nece se doveka pokolebati onaj ko obitava u Jerusalimu (Ps. [da znamo] od koje vrline moze doci gordost koja zadaje udarac nasem umu. ne skrecuci sa puta i obracajuci paznju samo na sebe. Iz nje se radja ceznja za Bogom. Vreme od nas iziskuje molitvu kao sto vetrovi. 26. kako vrlinske tako i rdjave. Bozanstveno Pismo i Starog i Novog Zaveta svagde govori o cuvanju srca. gledaj da se usprotivis zlu. Moramo cistiti pomisli i obarati svaku oholost koja ustaje protiv poznanja Bozijega (sr. Mi smo. ostvaruje vrlinu i ispunjuje pravdu: zelju usmerava ka Bogu i Njegovoj volji. kazu. U svemu sto cinis imaj pred ocima Boga i znaj da On vidi svaku tvoju pomisao. I opet: Srca su njihova sujetna (Ps. 206 . kako se ne bi ispostavilo kako usnama razgovaramo sa Bogom. 27. Ono sto razmisljas u srcu svom otkriveno je pred Njim. a koju da vrsimo nasamo. Potrudi se da se setis Boga. upravljajuci blagodacu kao kormilom. sa nerasejanim pomislima i neradoznalim umom. [da znamo] koja je strast dusevna.Kor. 0 tome najpre pesmopojac David uzvikuje: Sinovi coveciji. a od koje moze da se javi tastina. i ciji um saglasno sa njim pocne da vlada nad svojim podanicima (tj. prijemcivi za priloge pomisli.2. Gospodar nad strastima. da znamo koju vrlinu da negujemo u prisustvu brace i otaca. 24. 124. naime. Reci dusi svojoj: "Kad se plasis od gresnika slicnih sebi i zelis da oni ne vide grehe tvoje. Prilog [tj. bure i olujne nepogode iziskuju krmanosa.5). a srcem razmisljamo o onome sto je neumesno.1). jeste pobozna i bogoljubiva pomisao. Njemu slava u vekove! Amin. umiranje za svakog coveka i svaku stvar [u svetu]. A o onima koji sujetno razmisljaju kaze: Rece u srcu svome: Bog je zaboravio (Ps. Monah koji [svoju] volju potcini zakonu Bozijem. kome i kada se ono obraca. dakle. Prva vrlina je bezbriznost. koliko tek treba da se bojis Boga.5.

Nemoj mu verovati kad vidis da je spokojno od strasti. ukoliko zele da udju u grad. Ove tri vrline radjaju druge tri. odjednom napali na bednu dusu i uhvatili je kao malu pticu. pa neces sagresiti pred Bogom. Cetiri vrline ciste dusu: cutanje. Svoje srce daj na poslusanje svojim ocima i blagodat Bozija ce se useliti u tebe. ljubljeni. Nauci svoj jezik da trazi oprostaj i osenice te smirenje. Izbegavaj stomakougadjanje da se u tebi ne bi obnovili raniji gresi. bez smucenja podnositi sve sto se desava i ciniti dobro onima koji nam cine zlo. I premda strazari stoje kod vrata. Kada ga jedan pusti. 10. Postarajmo se i mi.7. Prinudjavaj se na (tajno) poucavanje i ubzo ce te posetiti pokoj Boziji. produzavajuci da vrsimo svoje delo i da cuvamo sve vrline koje predstavljaju prepreku neprijateljskoj zlobi. obremeni se bdenjem. Svakodnevno misli: "Danas se valja potruditi u ovom svetu. a sutra . Um se uverava da je dostigao besmrtnost kada u sebi ugleda tri vrline: rasudjivanje. kad covek zanemari svoje spasenje. Brate.2. da ne bi upao u ruke neprijatelja svojih. seda na njega i jase ga. Ava Isaija je rekao: "Ja na sebe gledam kao na konja lutalicu koji nema gospodara. [ocigledno] je da te neko tvoje delo. uzima ga drugi i seda te jase". predvidjanje svega pre vremena i neslaganje ni sa kakvom tudjom pomislju. greholjubivog coveka. Svaki ko ga nadje. samopritesnjavanje i smirenoumlje. DOBROTOLjUBLjE SVETI MARKO PODVIZNIK 207 . Podvizavajmo se. Isto tako. siromastvo. koje donosi oprostaj svih grehova. pazi na tri stvari: na rukodelje. 9. dok se nalazis u ovom zivotu nemoj davati pokoja telu svome. bogomislije i molitvu. jer je vreme blizu. svu svoju paznju usmeriti bas na tu razvalinu. 5. 8. Trud. vrsenje zapovesti. On tada ne moze da dostigne meru savrsenstva. Nemoj biti mudar sam za sebe. zlopacenje i cutanje radjaju smirenje. ne mogu se odupreti neprijateljima ukoliko se ne popravi razvaljeno mesto. 7. oni je bez milosti smiravaju svakim grehom. Nemoj biti malodusan ni u kakvom trudu. da se ne bi podvrgnuo neprijateljskom napadu. neprijatelji ce. koje su jos vise od njih: ljubav. Cuvaj se da se ne nasladjujes onim cime si ranije gresio. Ako te napadaju bludne [pomisli]. 4. Da Gedeon nije naredio da se polupaju zbanovi. pomilovati Bog i sa tebe svuci starog. Blazen je onaj koji se o tome stara dan i noc. hteo ti ili ne. Postoje tri vrline koje uvek pruzaju svetlost umu: ne poznavati zlobu ni jednog coveka. gladovanjem. 6. Zavoli smirenje koje ce te pokriti od grehova tvojih. 12. Ako telesna lepota ili pohota prema zeni pocne da privlaci tvoje srce. ukoliko ne prezre telo svoje. kako se u tebi ne bi obnovili raniji gresi. krotost i mir. koji imamo pecat svetog krstenja. Podstici se da se dugo molis sa placem. koje tanano razlikuje jednu strast od druge. Ukoliko je pobede. Ako se u gradu koji je okruzen zidinama razvalila samo jedna mala stena. stranstvovanje. da odustanemo od svojih grehova kako bismo imali smelost u dan Suda. vec i vence pripremaju dusi pre ishoda iz tela.19). te ce te. 11. Jer. navlaci na njega. ni monah ne moze da se suprotstavi neprijateljima svojim ukoliko je njime ovladala bilo koja strast. seti se smrada (u grobu) i uspokojices se. Trud i napor u sadasnjem veku ne samo da nas cuvaju od zlih dela. Ni covek nece ugledati svetlost Bozanstva. 3. moze biti. Sedeci u keliji. zedju i smiravaj se pred svima.ne znam". demoni se cesto taje privremeno kako bi. ne bi se ugledala svetlost sveca (Sud. Ako primetis da ti je srce rasejano i da ne znas kako da ga ispravis. Stojmo u strahu Bozijem i cuvajmo sebe.

3. opit zivota i izucavanje reci Bozije ucinili su ga dubokim poznavaocem tajni duhovnog zivota. Paladije. 20. ti si nam sve ispricao o sebi: sa kakvim si plamenim stremljenjem resio da se prilepis uz Gospoda strogim zivotom. zatim kakva se borba i mnostvo plotskih strasti (od grehovnog zakona koji se suprotstavlja zakonu uma) raspaljivala kod tebe u telu i ustajala na dusu. DOBROTOLjUBLjE SVETI MARKO PODVIZNIK POUKE MARKA PODVIZNIKA O DUHOVNOM ZIVOTU I POSLANICA MONAHU NIKOLAJU Ljubljenom cedu Nikolaju. 4. Ona se stavlja na prvo mesto jer iznosi pregled podviznickog zivota od pocetka do kraja. a Nikifor Kalist mu. Poslanica monahu Nikolaju. osim njih. uzdrzanjem i raznim drugim umrtvljivanjima. dodajuci pouke izvucene iz svih ostalih njegovih slova. O okolnostima njegovog zivota. 2. ako ne i sa samim Antonijem. Ti si narocito plakao zbog toga sto te mnogo pritiscu strasti gneva i 208 . U velikoj brizi za zivot po Bogu. One su nastavak saveta datih u Poslanici.). 13). medjutim. Sveti Marko je ziveo vise od sto godina. do nas je dosla samo nekolicina njegovih spisa. On je od mladih godina voleo da izucava Sveto Pismo. da je znao naizust Stari i Novi Zavet. Blagodat Bozija. Sveti Makarije Aleksandrijski svedoci o osobitoj milosti Bozijoj na njemu za vreme pricesca Svetim Tajnama. Medjutim. 226 poglavlja o onima koji misle da se opravdaju delima. 1. na plamen njegove ljubavi prema Gospodu i na njegovo krajnje smirenje. Patrijarh Fotije navodi osam njegovih slova. Upokojio se. govori daje bio vrlo tihe i krotke naravi. Ne skrivajuci taj talenat. kako izgleda. knj. Ti si se i ranije mnogo starao za svoje spanjenje. poznato je vrlo malo. Iznosimo ih u sledecem redosledu: 1. kao i primrema za kratke pouke koje slede. Tako ga je dobro upoznao. on je mnogo poucavao i pisao. 200 poglavlja o duhovnom zivotu. pripisuje jos trideset dva (Crkvena istorija. pocetkom petog veka. U nas zbornik uneli smo ono sto se nalazi u Dobrotoljublju. podvizavajuci se u bdenjima i priljeznoj molitvi. Pouke. U tome se niko nije mogao porediti sa njim.Svedocanstva o zivotu i spisima Svetog Marka Sveti Marko pripada broju najznamenitijih egipatskih otaca. Ziveo je i opstio sa prvim prejemnicima zivota i ucenja Svetog Antonija. izvucene iz ostalih slova Svetog Marka. pog. koji ga je licno video (Lavsaik. To ukazuje na veliku silu vere Svetog Marka. Strogost zivota i cistota srca postavili su ga na visok stepen duhovnog savrsenstva.

takva secanja. i koje su je snaznije privlacile. ljubljeno cedo. kao da sam zajedno sa tobom. kako je. iako je svojevoljno strastima sluzila neprijateljima i zlim duhovima. uvek prebivati u srdacnoj skrusenosti? Imajuci takav zalog u ranije primljenim dobrima. kao mracnim oblakom. a narocito navedene strasti. navedemo vrstu truda i podviga potrebnog da se savladaju navedene pogubne strasti. kako ne bi besplodno i neblagodarno provodio ostalo vreme zivota. 2. cedo moje. 5. niti povucen svezlom nemarnoscu. imajuci po blagodati Hristovoj prirodnu razboritost. usmeravajuci se ka bogougadjanju. kakvih ce me tek dobara i duhovnih darova udostojiti kad se najzad neporocnim zivotom i ispunjavanjem svih vrlina svecelo predam na sluzenje Njemu? [Nece li] me tada ukrepiti na svako dobro delo. odbacio lenjost. posto sam se telesno odvojio od tvog lica. I tako. kao nekakvo bodilo. U to vreme. tvojoj ljubavi sam predlagao dusekorisne misli i savete. ukazujuci na vrstu truda i podviznicki napor kojim razborita i slovesnim poznanjem prosvecena dusa.3). prestanes sa prisecanjem na Njegova mnoga i velika dobrocinstva. Dusa treba da preduzme neprestani i marljivi podvig protiv strasti koje su je obelezile usled prisecanja i navike. ni prevaren telesnim uzivanjem. ni porobljen u umu zeljama. kojima je ranije bila potcinjena i porobljena kroz unutrasnje saglasavanje pomisli. odusevivsi je da sa radoscu ostavi svet i svu varljivost njegovih telesnih uteha. 4. kako je covekoljubivi Vladika dugotrpeljivo previdjao njena sagresenja i cuvao je. cesto strasno prisecanje i zlo bavljenje. uz svagdasnje razmisljanje na prorocku rec: Sta cu uzvratiti Gospodu za sve sto mi je dao (Ps 115. usmenom poukom. moze da. blagim podsticanjem upucivao na put spasenja. budes pokriven pogubnom zaboravnoscu. nece li [covek] zauvek steci krepku nadu i govoriti sam sebi: "Ako mi On nije ucinio po gresima mojim i uzvratio po bezakonjima mojim onda kad nisam cinio nista dobro. potrudih se da tvojoj iskrenosti pismeno izobrazim kratku pouku i dusekorisne savete. ako ima dobrom savescu rukovodjenu misao i ako razmislja o svemu tome. premda ne i srca. niti lenjoscu koja sprecava hod. odsekao raslabljenost. ni oskrnavljen saglasavanjem sa bludnim pomislima. Kada se dusa seti svih dobrocinstava koje joj je covekoljubivi Bog ucinio od rodjenja. kako. ziveci po Jevandjelju.pohote. svagda ostajuci revnosan i uvek buduci gotov na vrsenje volje Bozije. i pored mnogih bezakonja i dobrovoljnih sagresenja. Evo. nego me je pomilovao takvim darovima i blagodacu na spasenje.nece li. stitio je. na staranje za svoje dobro. upucujuci me i prateci me?" Na taj nacin. Jer. onaj ko ima takvu pomisao. vec se valjao u telesnoj necistoti i u mnogim drugim gresima. na blagodarnost sa skrusenom dusom. od kolikih je nevolja mnogo puta bila izbavljena. i posto otidoh u pustinju ka istinskim delatnicima i borcima Hristovim. [Tako] ces ti ono sto sam ti ranije govorio licno. nije pravednim sudom bila predana duhovima koji su je prevarili na pogibao i smrt. sada moci pazljivo da citas u ovom kratkom spisu punom saveta i stices duhovnu korist. ne zaboravljajuci nikada Bozija dobrocinstva. od cega treba da zapocne tvoja po Bogu spasonosna korist. 3. ocekujuci njeno ispravljenje. osujecuje um i odvaja od dolicnog zivota. udaljio od sebe nemar i stekao revnost i svako staranje. podstice sebe. Nezaboravno i svagdasnje treba da je tvoje secanje na sve sto se desilo i sto se zbiva sa tobom po promislu covekoljubivog Boga. pak. ni pobedjen gnevom koji radja mrznju prema bratu (ukoliko iz nekog jadnog i okajanog razloga zalosteci ili se zalosteci pocnes da 209 . Nikako nemoj sebi dozvoliti da zbog pomracenja zlom zaboravnoscu. na spremnost za uzvracanje dobrim obicajima i svakom vrlinom po Bogu. niti pomracen u pomislima neznanjem uzrokom svih zala. Sada. sve dok ne potcini telesne i beslovesne pokrete srca. i nemoj sebi dozvoliti da. kako bih. kao i na sva Njegova dobrocinstva radi spasenja tvoje duse. ili zbog lenjosti. ni pobedjen stomakougadjanjem. pokrivao je i na svaki nacin o njoj promisljao. makar malo se podvizavajuci i boreci zajedno sa bratijom koja se protivi neprijateljskim poduhvatima i hrabro suprotstavlja strastima. koliko je bilo moguce. najzad. i uredivsi da je sveti oci prihvate u sastav bratstva . stavivsi joj u srce ljubav prema podviznickom zivotu. ranjavaju srce i podsticu ga svagda na ispovedanje. Trazio si da ti. na smirenje. savlada zla koja bujaju u srcu. zbog vere pomagana blagodacu. svagda u sebi cuvaj takvo dobro razmisljanje. usmerava i prinudjuje na svaki dobar podvig vrline i na svako delo pravde.

gordoscu. sladostrascem u pomislima.Z. Jer. roptanjem. Tako on pocinje da se opet trezni. mi pokazujemo da smo jos po naravi zveri.pred svom Crkvom i pred svom vojskom nebeskom.Kor. istinski i bez primesa plotskog 210 . vec se jos uvek varamo navodnom pravednoscu spoljasnjeg coveka i sami sebe (zbog lisenosti istinskog poznanja) lazemo spoljasnjom ispravnoscu. sve dok um. Zbog svega toga. hvalisanjem. na poucno nakazanje. niti odveden u ropstvo umom. pune plotskog mudrovanja. bio bi svezan savescu i privremeno predan zlim duhovima. 6. ne usvajajuci jevandjelsko razmisljanje i ne prihvatajuci dobrosavesni zivot. koji su vodile pred ocima ljudi koji su ih hvalili. sve sa radoscu podnoseci radi Gospoda i ne trazeci nista ljudsko . i one su opstile sa njima kroz saglasavanje u pomislima. jer su im svetiljke gorele izvesno vreme). potpuno osiromasen i progutan tugom i uninijem usled gubitka napretka u Bogu. niti odvojen od ciste molitve Bogu. svenocnih bdenja i smirenog ispovedanja Bogu i ljudima. snom. neverjem. tastinom. nadutoscu. nenasitoscu. ni pohvalu. covekougadjanjem. i. samoopravdavanjem. ukoliko su ih imale . u kome bi zverskim pomislima posmatrao brata koji je jedne duse sa tobom. ponovo ne pocne da. prezir.predavale duhu tastine i covekougadjanja. ko se svima ne preda na gazenje. kao i same duhovne darove.sabiras u secanju zle pomisli protiv bliznjega). one su i dobre postupke mesale sa lukavim i plotskim mudrovanjem. od svega gorim beznadjem. dok ce pritvorne. dokle cemo sebi dozvoljavati da smo ismejani pritvornim vidom poboznosti i da sa lukavoscu sluzimo Gospodu? Jednim se mi pokazujemo sveti pred ljudima. pohlepom. nadmenoscu. neznanja i lenjosti. telesnom pohotom. ovencati pred Ocem Svojim. cast i pohvale? 7. istinske podviznike i borce. sa svakim smirenjem. slicno Kainovoj zrtvi. ni [krasno] odelo . Mnogi nas smatraju devstvenicima i cistima. Pa ipak. drskoscu. zbog prethodnih grehova. On ce skinuti spoljasnji pokrov i objaviti unutra skrivenu istinu. a koju su pokretali zli duhovi. ostajuci slepi umom. 9. imadjahu izvesne vrline. besom. uninijem. ogorcenjem. dobromrznom revnoscu.ne moze biti istinski Hriscanin. hoteci da ugadjamo ljudima i od njih istuci slavu.5). posle mnogih trudova u molitvi. ne dobije razresenje grehova. koje samo imaju izgled poboznosti. usled nemarnosti. Time sto nas mnogi smatraju svetim. bescasce. po blagodati Bozijoj shvata da onaj ko se svecelo ne preda na krst sa smirenim misljenjem i samoporicanjem. Dokle cemo hoditi sa sujetnim umom. zbog svog krajnje pritvornog podviznistva i zbog ljudskih pohvala. niti su kako treba poznale gomilu strasti koja se krila unutra. a drugim se otkrivamo pred Onim koji poznaje i sakriveno. koja je zakljucana pred njima. i koji se sujetno na njega oslanjaju. dok silu njenu nisu stekle (2. 8. koje si slusao. Prema tome. Zbog toga su se njihove misli kvarile dejstvom neprijatelja. ni ukusno jelo i pice. spoljasnju ispravnost i izvesne darove. ispravimo se i postarajmo da dobra dela vrsimo cisto i savrseno. Povodeci se za drugim strastima. i ostalim tananim dejstvima zla. bestrasjem [prema Bogu]. ako nam predstoje takvi podvizi. one se nisu pobrinule o unutrasnjoj strani.4. buduci iznutra tajno privlacene i pobedjivane zlom zaviscu. niti siromasnog miluje.5). svadljivoscu. prosvecen svetloscu jevandjelskog poznanja. ostajuci izvan nebeske loznice. samougadjanjem. Zaista ce doci Onaj koji otkriva tajnu tame i objavljuje namere srca (1. kvareci ih i cineci necistim i neugodnim Bogu. kaljajuci se dejstvom strasti. a mi se pred Onim koji zna tajno skrnavimo necistim saglasavanjem sa bludnim pomislima. javno izobliciti i sa krajnjim stidom poslati u tamu najkrajnju. one su lisene radosti sa Zenikom. podsmeh i porugu. u prisustvu andjela. preduzima put spasenja. On ce. Medjutim. [Takvi su slicni] ludim devojkama koje su sacuvale spoljasnju devstvenost. umom se varajuci .Tim. licemerjem. te su cak imale i nesto ulja u svojim sasudima (tj. popustljivoscu. i da. zbog takve beslovesne naravi. gnevom. mi ne marimo za takvo [stanje]. ni cast. zlopamcenjem. ponizenje. I dok je jos vreme pokajanja i obracenja.ni slavu. Razmisljajuci o tome sa rasudjivanjem i ispitivanjem. rasipnistvom. One koji zive sa dobrom savescu. sa resenoscu da marljivo idemo njegovim putem kako bimo stekli smelost savesti. strasljivoscu. nepogresivi Sudija koji se ni bogatog ne stidi. borba i venci. One su i cinjenje dobrih dela i castan zivot. srebroljubljem. tugom. koji se samo oblace u obraz poboznosti i pred ljudima pokazuju [ispravan] zivot. shvaticemo i poznacemo u kakvom se stanju sami nalazimo.

kada si zajedno sa majkom plovio od Svetih Mesta za Konstantinopolj. zatim. cesto se saplice i upada u mnoge rovove i zamke lukavog. gde si sa ocinskom blagonaklonoscu primljen od jednog milostivog [coveka] i ljubavlju se povezao sa najpoboznijim cedom Epifanijem. ne samo bludno delo. kao svoje slovesno sluzenje (Rim. Shvativsi da si Hristov. svoju mladost potcini reci Bozijoj. pogodnom recju. I tako. Narocito se secaj velike blagodati i divnog dobrocinstva o kome si mi kazivao. 24). Svaku vlagu telesne pohote ohladi i osusi uzdrzanjem u jelu i picu i svenocnim bdenjem. usled navedenih strasti. vrlinskim drzanjem. 12. Duzan si da stremis ka svakoj vrlini pravednosti i ispunjavanju svake zapovesti. smirenim misljenjem. takodje. onaj ko postupa samostalno i hodi bez jevandjelskog poznanja i rukovodstva. kao sto sam ti vec na pocetku ove poucne reci rekao. posta. uzdrzanja. kako bi i ti od srca mogao da kazes: Postadoh kao meh na slani. Nemoj da te od tog prisecanja udaljuje neprijateljska zloba i lenjost. uz veliku privrzenost Bogu i raspitivanje kod jednodusnih i jednomislenih slugu Bozijih. nece prihvatiti Nebeski Svestenik. Pa. Eto cemu ce te privuci secanje na dobra koja si dobio od blagog i covekoljubivog Vladike. vec se. 11. po apostolskom glasu. dostojnijima. da se sav predas Bogu. dok si jedino ti. prizivajuci te u vecni zivot? Pravednost zahteva da vise ne zivis sebi. onaj ko hoce da uzme krst i podje za Hristom iznad svega treba da se postara o poznanju i razboritosti. ukoliko uopste ima onih koji se udostojavaju takve blagodati. [Secaj se].2). Onaj ko zeli da se udostoji venca istinske. i ti ces moci da mu uzvratis strogim zivotom. raspni telo svoje sa strastima i pohotama (Gal. srce ce se lako podstaci na strah Boziji i ljubav. razmisljajuci o njima i poucavajuci se po recenome: Ne zaboravljaj sva uzdarja Njegova (Ps. koji su se podvizavali istim podvigom. ali su ih. kako ne bi bila odbacena kao manjkava zrtva usled odsustva straha. to se postize samo pomocu svise. izgledati kao manjkava zrtva. i umrtvi udove koji su na zemlji (Kol. nemoj zaboravljati dobrocinstva covekoljubivog Boga. tj. postaraj se da u neprestanom secanju drzis dobra koja si primio od Boga.5.118. I tako. tako da su svi koji su se nalazili na brodu. kome se poklanjamo. ne znajuci gde ce se na kraju naci.102. stupio na put spasenja i bio primljen kao pravo cedo kod slugu Bozijih. bez pokreta i dejstva telesne strasti.3. vec se moli da iscezne i prosto secanje na pohotu koje se javlja u trenutku.83). Medjutim. i trudeci se svesrdno daje ispunis. Tada se nocu podigla strasna bura sa velikim morskim talasima. vec Hristu koji je umro za tebe i vaskrsao. uz neprestano ispitivanje pomisli i mnogo staranje za spasenje.1). Jer. Iznad svega. poboznom savescu. trudi da umrtvi i sam pokret ove strasti. On nije ucinio cudo koje je Svojim neizrecivim covekoljubljem pokazao na tebi. istuci svagda "dobru i ugodnu i savrsenu volju Boziju" (Rim. i svega sto se nama cini velikom pravednoscu.12.12. Ti. sa kojim si. bio izbacen na obalu i preslavnom silom Bozijom bio spasen. jedino silom i darom Duha Svetog. ucinili neugodnim Bogu i uzaludnim.mudrovanja. U suprotnom. sledeci apostolsko ucenje. buduci da drugima. bdenja. samorukovodjenjem. Takvim secanjem na dobrocinstva. cedo moje. 211 . svetu. cedo moje. tj. jer ce mu.5). gostoprimstva i istrosenih dana. sav podneti trud devstvenosti. vec i necistotu koju zli duhovi bude u telu. uz sadejstvo pomoci svise. 10. neoskrnavljene i savrsene devstvenosti svoj podvig ne prostire samo dotle. cedo ljubljeno. nerasudjivanjem i izbegavanjem obracanja bliznjem za savet. po rukovodstvu jednog iskusnog prepodobnog muza. ugodnu Bogu. tvoje srce ce biti ranjeno ljubavlju i ceznjom [prema Bogu]. cak se ni time ne zadovoljava onaj ko je iz snazne ljubavi [prema cistoti] odlucio da u svoje telo useli andjelsku i precistu devstvenost. vec polozi pred oci svoje sva dusevna i telesna dobrocnstva koja su ti ucinjena od rodjenja do danas. 13. Na taj nacin. poginuli u dubini. Sta imas da uzvratis za sva blaga koja ti je dao Bog. kao sto ona i zahteva: daj telo svoje u zrtvu zivu. pak. kako je [Gospod] ustrojio tvoj put u Ankiru. skrecuci i podvrgavajuci se velikim nevoljama. jednom recju. usled nemara i nedostatka istinskog poznanja. i odredbe Tvoje ne zaboravih (Ps. Mnogi su prolazili kroz velike podvige zlopacenja i muka radi Boga. zajedno sa moreplovcima i tvojom majkom. ispravnom verom. kako se ne bi desilo da idemo bez poznavanja cilja i bez sjajnog svetilnika.2). sa tvoja dva druga.

a svoju dusu udebljaj i um svoj obnovi navedenim vrlinama. po jevandjelskoj reci. shvata umnu i neizrecivu krasotu Vladicnjeg podobija. osnovane i neosnovane predloge na osnovu tvarnih stvari i reci. osim u strastima bescasca. I Slovo postade telo (Jn. u svemu se upodobivsi nama koji sedimo u tami i senci smrti. ostavljajuci tvom slobodnom proizvoljenju da cini sta hoce. napornim i trpeljivim uzdrzanjem stanjuje spoljasnjeg coveka. od Hrista prima zalog mira. a raspaljenoscu zle pohote pleni se um.15). Mladost cak ni vodu ne treba da koristi do sitosti kako bi sacuvala duhovnu zelju. raspinje svoje telo podviznickim naporima. onaj ko pozeli da stekne venac ciste. upravlja se milostivoscu. ogorcenja. isusi u telu i ucini besplodnim.1. Vladika sve vidljive i nevidljive tvari nije se postideo nas koji se nalazimo u bednom ropstvu i nad kojima vlada nevidljiva i gorka smrt. obasjava se mudroscu. upodobivsi nam se u svemu osim u grehu.Kor. Arhandjela. i nalazimo se u ropstvu kod neprijatelja zbog Adamovog prestupa i zbog strasti koje deluju u nama? 17. Sve sto je. da mu pridje sekira Duha i da ga posece.14. po Vladicnjem opredeljenju.Andjela.ne bi razgorelo uzivanje tela i izagnalo duhovnu sladost bolnog umiljenja. od kako je dosao Hristos. cvetati i donositi obilan plod bezakonja sve dok se napaja rdjavom vodom gordosti. jer: Ljubav nikad ne prestaje (1. ja ti to nalazem i uzakonjujem. gneva i razdrazljivosti. postavivsi mu kao tvrd temelj pomisli gordosti. cedo moje. vec ti iz ljubavi savetujem i predlazem ono sto ce ti pomoci da sacuvas istinsku devstvenost i strogu celomudrenost. lakse obnovio unutrasnji covek. kako bi se. ugojeno raznim jelima i vinom. ne da bih ti natovario nezeljeno breme. Ispitavsi to na delu. utvrdjuje i cini nesavladivom od gordosti.On silazi u dubinu ljudskog smirenja po Svojoj neizrecivoj blagosti. Pogovorimo ukratko i o beslovesnoj strasti gneva. Iz dana u dan napredujuci ka boljem. cija imena nisu dosla do nas.prihvatio je i On.1. nevestastvene i neoskrnavljene devstvenosti. Ko je On i sta je postao radi nas? Sa kakve visine svetlosti Bozanstva. [razrusis]. kako bismo mu se i mi upodobili svakom vrlinom. Ovo zdanje lukavog u dusi ostaje nerazorivo sve dok ima potporu i podrsku u podlozi gordosti. spremnom za zaklanje. On radi nas osiromasi. Prestola. 212 . iscezne sa svakom zlobom. koje lukavi na zlo gradi u dusi. i od svih ostalih neimenovanih umnih sila. zedj . te proizvelo smucenje i okamenjenost srca. koje se delimicno otkriva gornjim bicima i koje se slavi na nebesima od svih slovesnih bica . ljubav.12. dejstvom blagodati. ukrasava se krotoscu. Gospodstava. Iz velikog covekoljublja On nam se upodobio. Nacala. buduci da oskudica u vodi potpomaze celomudrenost tela. ako hoces da to zdanje zlobe u dusi razoris i raskopas . Mladicko telo. 14) da bi telo postalo slov[esn]o. Ovaj djavolski koren gorcine (Jev. primivsi [prirodu] coveka koji je zbog bescasnih strasti i pohota po Vladicnjem opredeljenju bio osudjen. sabirajuci u pomislima odasvud.21) . postavsi ono sto smo mi. kako govori Jovan. te da. Stanji. Stoga. glad.usvoj nezaboravno secanje na Gospodnje smirenje u srcu svome. prosvecuje se poznanjem i razboritoscu. da se baci u oganj. umrtvljuje udove koji su na zemlji. svoje mladicko telo. Buduci bogat. koja. a spoljasnjim od vina . tj. smucuje je i pomracuje. sadejstvom Svetoga Duha. uverices se iz sopstvenog iskustva. Ova strast se snazi. postaje slicno tovljenom vepru. da bismo i mi postali ono sto je On. ako hoces da se to drvo bezakonja. kao kamenje. dostizuci meru savrsene ljubavi koja izgoni strah i koja vise ne moze da padne. kad se podigne. on uzrasta u ljubavi. rukovodi se smirenoumljem. 15. udostojavajuci se bogatstva samouke i samoznane mudrosti unutrasnjeg zakona.13. trud. cineci coveka slicnim zveri koja se lako razdrazuje. covek koji je stvoren po obrazu i podobiju Bozijem. Vlasti. zato sto je Bog. prema tome. predstavlja odliv duha? Mladost ne bi trebalo ni miris vina da omirise. Priliv krvi. vec se smirio. oblaze se strahom Bozijim. zbog greha prestupa na coveka bilo nalozeno: smrt. um u sebe prima crte bogolikog obraza. tj. kao sto nagovestava apostol (Ef. da bismo se Njegovim siromastvom obogatili. kako se dvojnim pozarom . Jer.8). pocinje da se obnavlja blagodacu i silom Duha Svetoga. radi vere i podviga. Jer. gneva i razdrazljivosti ce razrastati. I tako. Ognjem telesnih uzivanja kolje se dusa. oblaci se u blagost. Na taj nacin. iscrpljuje ga i cini starackim i kostanim. tj. 16. ako hoces da to zdanje bezakonja. i koji prebiva u ljubavi. koji ne moze da se suprotstavi slastima tela. Tim i slicnim vrlinama obnovljen Duhom Svetim. pustosi svu dusu. veseli se duhovnim radovanjem. Heruvima i Serafima.unutrasnjim od strasti.

vredjanja. Zbog toga ce borba postati znatno laksa i napredak biti veoma primetan. lako od takvih prisecanja pokrece strast i cini ono sto mu je svojstveno. Primivsi strasno i sa nasladom vidjeno. Ponekad u snu. cast i slavu i poklonjenje od svih andjela [kao] Prvorodjenom iz mrtvih zbog stradanja. bescasce. varaju i pomracuju dusu nezadrzivom radoznaloscu i postaju uzrok dejstvovanja i ukorenjivanja u njoj svih ostalih strasti: one izgone strah [Boziji] i izazivaju nemar prema svemu dobrom. radjanje od zene.5.4. devstvenik i cedan. cak i bez opstenja sa zenom. a ponekad i na javi. trnov venac. i ostala stradanja koja je pretrpeo radi nas: raspece. slicno njima. i to do smrti na krstu. prihvatanje covecije [prirode]. citavo zdanje bezakonog gneva.neznanje.1. jarosti i tuge samo od sebe ce se lako razoriti. On ce u onaj dan pravedno biti osudjen. slavlje neznabozaca. napajanje octom i zuci. Ukoliko je dusa pokrivena svezlom zaboravnoscu. raspni ga (Jn. Unizio je sebe i bio poslusan do smrti. Korisno je cak da zive odvojeno od svih ljudi.. te najteze unutrasnje bolesti duse koje se tesko prepoznaju i jos teze lece. mlado ili suvise ispunjeno vlagom. tj. udarce. vec je ucinio preljubu u srcu svome (Mt. i njegova sestra lenjost. 19. gaze svi ljudi? Kakva razdrazljivost moze da ovlada dusom koja se smirila i skrusila gledajuci na Hristovo smirenje? Koji ce se gnev ili ogorcenost njoj pribliziti? 20. bdenjima i neprestanim molitvama i izlecivsi i ispravivsi um svetim secanjem i poucavanjem u reci Bozijoj. pred cijim licem je pomisljao i cinio zlo. ne bude prineo dostojno pokajanje. osobito 213 . vidi zensku lepotu i odmah se ranjava plotskom strascu. postepenost telesnog uzrastanja. Najzad. psovke. strast ogorcenja. po pravdi Bozijoj. navedena stradanja uzdigla coveka Gospodnjeg. uzvike bezakonih jednoplemenih Judejaca: Uzmi. opustosenje ada i smrti izvodjenjem dusa koje su se sabrale oko Njega. pogubnom lenjoscu i majkom i hraniteljnicom svega zlog neznanjem.28). oskrnavljuje strasni i jadni um. i izgledom se nadje kao covek. podvizavali u vrlini. vaznesenje na nebo. Neprestano i nezaboravno drzi na [umu] smirenje koje je iz neizrecivog covekoljublja i ljubavi prema nama pokazao Gospod. Da se u Ime Isusovo pokloni svako koleno sto je na nebesima i na zemlji i pod zemljom (Fil. pa cak i svet. i darova mu Ime koje je iznad svakoga imena. koji buduci u oblicju Bozijem. Medjutim. pa cemo verovati u njega" (Mt. Jer.. krecuci se ka pohoti. kao i njihova saradnica i srodnica . silazak u ad. kad se ukloni njihova podloga. ukoliko sa toplim raspolozenjem bez zaborava budes u srcu svome cuvao takve pomisli. secanje zatim crta unutrasnje slike i kroz obnavljanje misli i zlo bavljenje. postao istovetan ljudima. upraznjava necistotu. porfiru. po Pismu. predstavsi Gospodu kao savrseni i sa savrsenom privrzenoscu citavog zivota sledujuci Hristu.u Bogu prebiva (1. ponizenje.21). mislenu i cujnu [stvar].5-10). koplje. dozvoljavajuci svim strastima da se slobodno usele u dusu i bez stida u njoj deluju. podsmeh prolaznika koji su govorili: "Ako je car Izrailjev.16). makar se smatrale i svetima. Takve mere su se udostojili apostoli i svi koji su se. bludnik i preljubocinac. presudu staresina. na primer. izmozdivsi telo postovima. iako je pred Onim koji vidi sakriveno oskrnavljen. zaborav ovih spasonosnih i zivotvornih pomisli.2.15). istinitje zivi glas koji je rekao: Svaki koji pogleda na zenu sa zeljom za njom. tridnevni pogreb. Eto na kakvu slavu i visinu su.17. nego je sebe ponizio uzevsi oblicje sluge. i koje se priseti nabrojanih Njegovih stradanja? Zar ono nece rado postati zemlja i pepeo koje. telo koje je ugojeno. Prema tome. tj. useljenje Boga-Slova u utrobu. Takav mnogima moze izgledati celomudren. klince. Zato i Njega Bog visoko uzdize. 21. izrugivanje. prekore. On.42). Zbog toga je za mlade veoma korisno da ne vidjaju zene. cuveno ili dodirnuto. uzmi. a zatim i plodove stradanja: vaskrsenje iz mrtvih. sedenje sa desne strane Oca. kad se istrebi strast gordosti putem poniranja u Hristovo smirenje. iznad svakog nacalstva i vlasti i svakog imena koje se moze nazvati (Ef.19. jadni i slepi um se lako vezuje za svaku vidljivu. ukoliko ne bude plakao i ridao. podsmeh. smrt. i ukoliko Bogu. nije smatrao za otimanje to sto je jednak sa Bogom. uz sadejstvo duhova bluda.Jn. po apostolskoj reci: Zato neka je u vama ista misao koja je i u Hristu Isusu. Koje se grubo i kameno srce nece skrusiti i doci do umiljenja i smirenja ako stalno na umu bude imalo takvo smirenje radi nas Bozanstva Jedinorodnoga. pljuvanje. 18. gneva i razdrazljivosti nece tobom ovladati. neka sidje sad s krsta. Jer. Krst.

133). Gospodu nasem. sto. Pri velikoj paznji. grabe i kvare one koji hode bez umnog svetilnika Bozanstvenih reci. Moja rec cilja na tri silna i krepka diva .stranca. Ukoliko hoces.. krajnje je opasno da [monah] zivi sam i po svojoj volji. mnogo je skrivenih zaseda i raznovrsnih klopki. je cisto. ne moguci da opstanu jedno bez drugog. sto.8). Ukoliko oni budu oboreni i ubijeni. obukavsi se u ova orudja pravde. majka svih zala. Oni ce se obratiti u nista. ni podvig. tj.. vec bolan dusevni napor. sa verom i nadom na Boga... sto je pohvale dostojno (Fil. Mnogo je. koje je neprijatelj svagde rasejao. Jer. uz nadzor uma. zive i krepe se u slastoljubivim srcima i nevaspitanim dusama sve ostale strasti.. potrebno starati se i truditi se da se zivi zajedno sa muzevima kojima je poznato duhovno delanje i cesto razgovara sa njima. drugima nepoznate i nepodozrevane.. orudjem pravde. je na dobru glasu. je dostojno ljubavi. lenjost i neznanje. koliko je moguce. uz veliku paznju i molitvu. koji je. dajuci im samostalnost. zanemocace sva sila lukavih demona. da steknes i u sebi imas vlastiti svetilnik umne svetlosti i duhovnog poznanja. neznanja i lenjosti. Amin. je pravedno. slicno blazenom Davidu. paznju razuma i sadejstvo straha i ljubavi Bozije. najzivljom revnoscu izgnaces bezboznu lenjost. ili da zivi sa onima koji nisu iskusni u duhovnoj borbi. Ako hoces da odneses pobedu nad strastima i da lako obracas u bekstvo gomilu mislenih inoplemenika. oni su snazna potpora neprijatelja i glavni nacalnici lukavog. prosvecenim nebeskim poznanjem unistices pogubnu tamu neznanja. Kada se silom delujuce blagodati obrazuje u dusi i marljivo uscuva (trojicni) savez istinskog poznanja. tj. secanja na reci Bozije i dobre revnosti. je posteno. silom Duha Svetog. sine moj. ti ces odvazno i hrabro pobediti pomenuta tri diva mislenih inoplemenika: sa izvrsnim secanjem po Bogu i svagda pomisljajuci na ono sto je istinito. naime. prosvecenim znanjem (kojim bodra dusa od sebe progoni tamu neznanja) i zivom revnoscu (koja dusu pobudjuje i vodi ka spasenju) pronaci ces te. sto. tj. sto je vrlina. kako i onaj ko usled mladosti i nesavrsenstva duhovnog uzrasta nema sopstvenu svetlost istinskog poznanja ne bi dopadao mislenim zverima koje. krijuci se u tami. 24. 22. takodje.4. zaboravnost. bez svedoka. Zbog toga je. a u dusi ce najzad poceti da caruje blagodat u Hristu Isusu.118. po prorockoj reci. sto. pokazacu ti divan nacin i duhovno otkrice. koju zlo ukorenjuje u dusi. dejstvuju. sabravsi se u sebi molitvom i pomocu Bozijom i sisavsi u dubine srca . ubio jednog inoplemenog diva i samim tim naterao u bekstvo hiljade neprijatelja sa njihovim narodom. kako bi bez saplitanja mogao hoditi u najdubljoj noci ovoga veka i kako bi tvoje stope ispravljao Gospod (Ps. moci ces da se izbavis od tri navedena najveca diva lukavog. vrlo zazeleo jevandjelski put. Medjusobno se pomazuci i. secanjem na dobro (uzrokom svega dobrog). nestace iz duse i sam trag zaboravnosti. tri diva lukavog su . 214 . On ne zahteva telesni trud. kako bi sa najtoplijom verom prohodio najsavrsenije jevandjelske zapovesti i postao pricasnik stradanja Gospodnjih putem zelje i molitve. koja od mracne vune dusi sije tamnu odecu i pokrov. Ti navodni silnici.ukoliko budu strogo pazili na sebe i ukoliko budu prebivali u molitvi. najpogubnije zle strasti. i lenjost. zamki zla. kako bi. Ona cini da zlo u nemarnoj dusi postane ukorenjeno i uporno. sto. [Korisno ce im biti]. da opste sa opitnim duhovnim ocima i da se koriste njihovim rukovodstvom..vec pomenuto neznanje.. i koja utvrdjuje i ukrepljuje prve. 23. prognaces svezlu zaboravnost. Stekavsi ih na taj nacin.potrazi u sebi ona tri silna diva djavolova. vec silom Bozijom i sadejstvom Svetoga Duha. Jer. Ove vrline ne mozes steci jedino svojim proizvoljenjem. Zatim.. sa svakom molitvom i moljenjem. od kojih hraneci se. Uz njihovu pomoc vojska lukavih duhova u dusi plete svoje zamke i uspeva da privede u delo svoje zamisli. od lenjosti. zaborava i neznanja dobijaju na snazi i uvelicavaju se osnove svih ostalih strasti.. podvizavajuci se u uzdrzanju od jela i pica i istrajavajuci u dugotrajnim bdenjima. na kojima pociva sva sila mislenog Oloferna. saradnica i pomocnica. njena sestra. kome slava i moc u vekove vekova. Tim otkricem lako mozes da obrces u bekstvo pukove neprijatelja. zaboravnost. pri nadzoru uma i uz pomoc svise. a spremnom na svako dobro.

[ukazaces] na zapovest (o odricanju od sebe). kako bi posle krstenja svaki od nas prinudjavao sebe da se ne prikloni zlu. a ne u prinudi. opet [pominjes] zapovesti.2).4). ili po sopstvenoj volji u sebi drzimo semena zla. Ipak. Ukoliko ih. kako se ne bi vratili unazad. kao neki razbojnik. (Cilj podviznistva je najpredanije ispunjavanje zapovesti). Onima koji su dobili silu za ispunjavanje zapovesti. buduci da greh nije pojavljivanje pomisli. Ako je ne volimo. Ti si se obukao u Hrista krstenjem (Gal. 5. imajuci sili protiv njih. neocekivano napada na nas i nasilno nas um zadrzava kod sebe.DOBROTOLjUBLjE SVETI MARKO PODVIZNIK POUKE MARKA PODVIZNIKA O DUHOVNOM ZIVOTU II POUKE SVETOG MARKA IZVUCENE IZ OSTALIH NjEGOVIH SLOVA 1. Govoreci da podviznici zadobijaju Carstvo nebesko (Mt. Usled nemarnosti za vrsenje zapovesti Onoga koji nasje ocistio. ako ukazes na samoumrtvljavanje. nama ovladava greh (tj. Sveto krstenje pruza savrseno razresenje (od ropstva grehu. sloboda] ne prisiljava.radi se o zapovesti. vec i u ispunjavanju Njegovih zapovesti. Naime. znaci] da je prisutno nase zlo ucesce. Ako ukazes na molitvu . Ponekad bez nase saglasnosti neka skverna i mrska nam pomisao. usled cega se i utvrdjuje u nama lukavi. Podvizi nisu nesto sto je odvojeno od zapovesti. 4. samo ces [imenovati] zapovest.27). a ne greha. Covek po svojoj volji prebiva tamo gde voli. ako [navedes] post i bdenje. Gospod zapoveda kao vernima da se podvizavaju u njima. Zbog takvog dejstva si sam kriv. kao uostalom i pokajanje).opet imamo zapovest (budite trezveni i bodri). Kada po krstenju ne ispunjavamo zapovesti. Sveto krstenje je savrseno i saopstava nam savrsenstvo. ne znaci da je krstenje bilo nesavrseno. [Ukoliko se to ipak desi. opet padamo u ropstvo grehu) iako ne zelimo. zato sto se [njegovo] samovlasce [tj. po pisanome: Zakon Duha zivota u Hristu Isusu oslobodi me od zakona greha i smrti (Rim. nego prijateljska beseda uma sa njom. mi potpadamo pod dejstvo greha. koji nas 215 . premda je i nismo ispunjavali na delu. i imas silu i oruzje da obaras pomisli (2. ili smo mi posle krstenja predavali sebe toj zloj pomisli. Ukoliko smo i posle krstenja potcinjeni grehu.10. 6.8. Pismo cilja na volju [covekovu]. Uzrok zadrzavanja pomisli u grehovnoj slasti nalazi se u samovlasnom pristrascu. Vera se ne sastoji samo iz krstenja u Hrista. premda ne cini savrsenim onoga ko ne ispunjava zapovesti. iako smo u mogucnosti. Oni su zapovesti. imamo vlast da obaramo pomisli (2. nego da istraje u dobru.Kor.10.4). Mi. 3. usmeravajuci se ka svim zapovestima Njegovim. po Pismu. vec da smo nemarni za zapovesti i da prebivamo u samougadjanju po sopstvenom proizvoljenju. Ma kakvo delo podviznicke vrline naveo. ocigledno je da si slastoljubiv zbog neverja i da se saglasavas i udruzujes sa njima. On. ako pomenes obaranje pomisli . 2. Ni posle krstenja nasu volju ne prisiljavaju ni Bog ni satana. Pokazi mi podvige izvan zapovesti. Nas je zarobio neprijatelj zbog toga sto ne ispunjavamo zapovesti. i dok On ne istrebi greh naseg samovlasca. Svezati sebe opet pristrasnoscu ili prebivati razresen kroz vrsenje zapovesti stvar je samovlasnog proizvoljenja.3. zasto se zadrzavamo na njoj? Nije moguce da nesto sto iz [sveg] srca mrzimo dugotrajno razgovara sa nasim srcem. U krstenju mi se tajinstveno oslobadjamo od ropstva grehu. sve dok pokajanjem ne umolimo Boga. Obaranje lukave pomisli u unutrasnjosti jeste znak ljubavi prema Bogu. premda se i krstio. 11.12). 7. svakako znaj da je i ta pomisao proizasla od nas samih.Kor. 8. ne obaras pri prvom naletu.

iako si imao tu vlast. darovana savrsena blagodat Bozija za ispunjavanje svih zapovesti. dobrota. nasladjuje svim time. Zbog svog maloverja. za nenamernu. buduci da zbog nemarnosti ne vrsimo dela. ili prema pomislima zbog samougadjanja. ostajale. 13. Prema tome. vec da nam je od krstenja. dugotrpljenje.7. prilikom prvog dodira. [covek] pada pod uticaj greha. buduci da smo primili silu za takvo delo.30). iznosi dobro iz dobre 216 . od kojih ce i bez naseg htenja u nama nici lukave pomisli. buduci da je nisi odagnao i ocistio um od nje na pocetku. njena ljubav .5. ziveci po zapovestima. a druge. unutarnje. i to da bi jedne. Duha po svetom Pavlu. Medjutim. zatim. kao sto je nemoguce da zivi po telu onaj ko. pak.38-39). Skverna pomisao koja u nama prebiva zbog cinjenja zla. saglasno njima. kako govori rec. krotost. ne samo tajnih i duhovnih nego i javnih vrlina. 14. ispunjavamo zapovesti Bozije. nemoguce je da hodi po duhu onaj ko je zavoleo ljudsku pohvalu i ugadjanje telu. duzni smo da savrseno verujemo Hristu i da ispunjavamo Njegove zapovesti. Jer. koja ga mami i vara. znaj da se nije javila izvan. i da iskreno kazemo Gospodu: Savrsenom mrznjom ih omrzeh: postase mi neprijatelji (Ps.1. pak. jedna pomisao ga isporucuje svom bliznjem. Oni koji se krste u Sabornoj Crkvi kroz krstenje tajinstveno primaju blagodat koja u njima zivi sakriveno. nego da je proradila blagodat koja ti je tajinstveno bila data na krstenju. Zbog toga apostol zapoveda: Duha ne gasite (1. pak. Izbavivsi nas od svakog nasilja (blagodacu u krstenju).ili prema trudu radi blagodati. 138. odmah bile istrebljene. do naseg proizvoljenja stoji da li cemo hoditi po telu ili po duhu. a od njega proizilazi izvrsavanje saobraznog dejstva. buduci da dobar covek. mi se po meri njihovog napustanja nalazimo pod uticajem greha. tj. Zadrzavsi se u svom ljubitelju. I posle primanja blagodati. To ne znaci da je svaki onaj ko je krsten i koji je primio blagodat samim tim nepokolebiv i da nam vise nije potrebno pokajanje. Kada uvidis pomoc u svome srcu. uzdrzanje (Gal. Kao nekakvo zlo srodstvo. i svakoga iskusava sopstvena zelja. verujuci. prijatelju).. Time se obnaruzava i blagodat Hristova i volja covekova. zelimo da budemo savrseni. odmah ga obuzima greh. toliko Duh Sveti u nama pokazuje Svoje plodove. tako da covek koga navika snazno privlaci ka prvome. mi sami ga zalostimo i gasimo u sebi. on je u krstenju primio blagodat Duha . nasa pohota i napadi pomisli dejstvuju zajedno. uznemiravajucu pomisao sam si kriv. brzo ili postepeno. mir. obreo neko duhovno dejstvo. nece otici sve dok ih ne odbacimo. Jer. vec si rado sa njom razgovarao.22). Cim neko odstupi od (obaveza krstenja). ka drugom vec i bez svoje volje biva privlacen.5. Plodovi. kao starom poznaniku. jesu: Ljubav. A ovo rece o Duhu koga trebase da prime oni koji veruju u ime njegovo (Jn.Sol. kao omiljene.14-15). vera. Prema tome. Hristos Gospod nije zabranio da se pomisli prikradaju srcu nasem. ko nece biti svezan nemilosrdnoscu.lukavim semenjem zadrzava. Tada zelja zatrudnevsi radja greh. kako ce izbeci razdrazljivost i gnev? 12. 16. po meri vrsenja zapovesti i mislene nade otkriva u verujucim. i ne zalostite Svetoga Duha Bozijega. kao omrazene srcu. 15. Ona je podejstvovala u meri u kojoj si zamrzeo pomisao i odvojio se od nje. 22-23). jedno sa drugim. 10. premda je i nisi ispunjavao na delu.4. iz utrobe njegove poteci ce reke vode zive. bice izgnana kada prinesemo Bogu trud koji zahteva pokajanje.19). Ako. ako je neko od vernih. 9. neka veruje da je od ranije vec bio primio silu za tako nesto. 11. Duh Sveti se daje odmah na krstenju. (Ona je dolazila na ugrejano mesto. buduce pretpostavlja sadasnjem. radost. ako se predao gramzivosti? Ko se. blagost.. po daru Hristovom. Ukoliko posle tajinstvenog primanja [blagodati] ne izvrsujemo zapovesti. a greh ucinjen radja smrt (Jak. Zbog toga treba da omrznemo ljudsku pohvalu i ugadjanje telu. ko nece biti pobedjen od pomisli bluda ako se nasitio sna i predao nasladjivanju? Ili.uzrok svega dobrog. Medjutim. Ona se. Neka niko od vrlinskih [ljudi] ne pomislja da jedino svojom silom ucini bilo sta dobro. kojim ste zapecaceni za dan izbavljenja (Ef. Od vlastite pohote se radja misleni greh. Onima koji cvrsto veruju. iako imamo silu da ih vrsimo. po reci Gospodnjoj: Koji u mene veruje. ko moze izbeci gordost ako je ispunjen tastinom? Ili. I koliko mi.

on ni o cemu vise nije hteo da pomislja . Kada um spozna bezuspesnost svog protivljenja ranijim predstavama. tj. 17. osim ako je srce sladostrasno. tako i Duh Sveti one koji veruju u Njega od krstenja cini sposobnim za primanje svih Njegovih dejstava i darova. vec samo da prebiva tamo (tj.4.13). cista unutarnja klet duse i dom 217 . prosto i podjednako blagotvorno dejstvo. Kao sto sunce. ukrasenog recima i likovima svetskog mudrovanja. nema sile da um uvuce u siri razgovor. prezreli sve sadasnje i zavoleli Boga do smrti. Ona se nasem umu priblizava jedino zbog naseg maloverja. Nju istuci pre svega. niti ce osudjivati nasu savest koja ocekuje buduca dobra.2. molitvom cuva. privodi Hristu koji mu ih je i darovao. ako savrseno odstupimo od svakog sladostrasca. 8. i ispovedi Bogu svoju raniju krivicu. koji ponovo. buduci da mu negodovanje srca sprecava da se razvije i predje u strast. odmah se daje mesto djavolskom prilogu i lukavom savetu. 23. premda se toga udostojavaju samo oni koji cvrsto veruju. nastojeci da udje u najunutarnjiju i neuznemirivu klet srca. a ne od naseg novog raspolozenja. Medjutim. kroz blagu misao. odmah nestaje samo iskusenje i on iznova stice vlast da pazi na srce i da ga. i privodi ih u vrlinski zivot.23). guraju dusu i telo u ponor sladostrasca i u bujicu necistota. apostol Pavle govori: Stremim ne bih li to dostigao. Pod riznicom se podrazumeva Duh Sveti koji je sakriven u srcima vernih. koji vara one koji idu po njemu.12. tj.23).35). koji stoje iznad svake misli o sadasnjem zivotu i koji pomisljaju jedino na to kako da dostignu savrsenu ljubav Hristovu. dok njihovi zalozi i prvine vec od sada duhovno dejstvuju u njihovim srcima kako bismo. Jer. u sebi od krstenja ima skrivenog Hrista.5).12). Zbog toga apostol nije rekao: "Imate da pristupite".3.riznice (Mt. po reci apostola. tj. nalaze se gore. Jer. dok delanje vrlina ili iskorenjivanje greha bez Boga nije moguce. ukoliko um odstupi od srca i od zapovesti da se ni o cemu ne brinemo osim o cuvanju srca sa svakom opreznoscu (Pric. prebiva u srcu svom. Dostigavsi tu ljubav. ni pojava jednolicnih predstava vise nam nece stetiti. od svetog krstenja svi smo mi postali sposobni za to. Jer.ni o nevoljama tela. 21. koji svaki dan umiru radi ljubavi Hristove. Mi puno dejstvo Duha mozemo primiti jedino kroz savrsenu zapovest. govoreci: Ko ce nas rastaviti od ljubavi Hristove? (Rim. iz sebe svima izliva savrseno. ni o lepoti tvorevine.ka njegovom savetu ili ka zapovesti Bozijoj (koji su jedno drugom suprotni). ni tada djavo nema vlast da pokrece nase pomisli. Ipak.22). Bog je onaj koji cini u vama i da hocete i da tvorite po njegovom blagovoljenju (Fil. Apostol je rekao da u sebi imamo prve darove Duha (Rim. i gde vise nema sirokog i prostranog puta. On samo ima vlast da nasoj prvoj misli jednolicno podmece svoje izopaceno ucenje kako bi iskusao nase unutrasnje raspolozenje. navodeci na nas prinudno svaku zlu misao.15. a ne od sebe. ostavivsi sve stvari sveta. Satanski prilog se sastoji u javljanju lukave stvari (dela) kroz jednu pomisao. nego: Pristupiste Gori Sionskoj i Gradu Boga zivoga. i ne dopustajuci da pomislimo bilo sta dobro. te da istemo Carstvo nebesko koje se nalazi u nama. gde vec nema nikakvih lukavih pomisli koje. cinjenja dobrih dela i vere u Hrista. u ljubavi Hristovoj).8. Nerazvijena pomisao koju mrzi onaj koji pazi na sebe. stremim da volim kao sto mene zavoli Hristos. u kom je smeru upravljeno . Vise ni o cemu nije hteo da pomislja. cak i ako su veoma mudri. premda svako po meri cistote oka prima njegovu svetlost. inace. 18. Takav prilog stoji nepokretno na mestu jednolican. uvereni u buduce. Onaj ko je iskreno spoznao da. Dobra koja ce verni dobiti po vaskrsenju. 20. Prema tome. 22. ima isti smisao. 19. Naime. cuvajuci ga sa svom opreznoscu (Pric.35). Prebivanje unutra i zadrzavanje priloga pomisli omrazenog zavisi od ranijeg prihvatanja. vec se svakome daju po meri ispunjavanja zapovesti. inace nas ne bi postedeo. Jerusalimu nebeskome (Jev. u svemu postoji i nas udeo. vec je sve javno ostavio.12. iako oni ne deluju u svima podjednako. Recju po blagovoljenju apostol pokazuje da dobra volja za vrlinu zavisi od naseg samovlasca [slobode]. buduci savrseno. kao sto mene dostize Hristos Isus (Fil. pokazujuci meru nase prijemcivosti.4. u srcu. sa svom opreznoscu.23). Receno: Bez mene ne mozete ciniti nista (Jn. Carstveni um svakoga iz sakrivenog hrama srca uzima najpre dobre i blage namere od Hrista koji zivi unutar njega.

sve dok ih iz srca ne zamrzimo. Nikakva vlast nas ne prinudjuje nasiljem niti ka dobru. dok ih covek [ne moze izbeci]. pomracivsi se slastoljubljem i tastinom. govoreci: Onoga dana kada pojedete. on im predlaze svoje zlo. Gospod Adamu nije rekao: "U dan kada pojedete. ne povodi ranije prihvatanim predstavama. i po mislima i po zivotu. pocinjemo da trazimo i gradju koja ih umnozava. Medjutim. nije prilog greh. bicemo osudjeni ili pohvaljeni. Ukoliko se nasa volja ne saglasava sa njima. vec iz naseg raspolozenja. ocigledno je da. Posto je. ni prirodni sled. sa njima saglasimo bez ikakve zalosti. 27. podstice nas na sve sto predstavlja njegovu oblast. 218 . 24.Hristov primaju jedino um koji je obnazen i koji ne unosi nista od ovoga sveta. i uzivanje jeste srebroljublje.2. nadu i ljubav (1. lutajuci i poucavani na dobar put. vec se samo proverava sklonost nase volje.17). 25. koje je. buduci da ne moze da ne boluje srcem onaj koji pazi na lutanje pomisli i telesna uzivanja koja ga okruzuju svakog dana. tj. kad nam se priblize. Gospod hoce da trpimo uvrede i zlopacenja. zadrzava pomisli i postaje utoliko spokojniji od sladostrasnog. Zadrzavajuci u sebi te uzroke zla. koje pominje apostol: Veru. kao neverne ostavlja bez pomoci da ih pritisnu nadolazece pomisli. One koji mrze prvu pojavu lukave pomisli On odmah pokriva. on ne prestaje da nam ih dodaje.13). tj. kada se sve sabere.6. bilo djavo. ona ne moze da bude slobodna ni od dejstava koja su im svojstvena. a oni koji se okrecu samougadjanju pokazali dostojni osude radi neverstva. mi ih tako volimo da radi njih ne samo izdajemo vrlinu. I tako. cemu smo naklonjeni. Treba da znamo da se ne izvodimo na sud posle svake promene kao iskusni ili neiskusni. Nasavsi ulaz u njih. ne dopustajuci da mnostvo pomisli ustane na njih i oskrnavi njihov um i savest. Prilog pomisli nije ni greh. moze da se. nalazeci ulaz u njih. pak. ko voli istinu i zeli da se trudi srcem. naginjemo ka slastoljubivom duhu. vec se njima nasladjuju. ni savete iskusnih. [covek] prezire ljudsku slavu i sladostrasce. Isto shvati i o suprotnom: oni koji vole ljudsku slavu i ugadjanje telu omogucavaju ulaz djavolu. koren svih zala (Tim. kao sto je receno. vec ih i medjusobno zamenjujemo. izuzev ono troje. Gradja za tastinu. Izvesno znaj da Gospod gleda na srca svih ljudi. Kada. pak. po Bozanstvenom Pismu. dok one koji verom i nadom na Boga ne obaraju prvi zacetak pomisli. i saglasno svemu. odbaciti ili prihvatiti pomisli koje se umnozavaju. bilo ono opravdano ili neopravdano. Po meri vere u Gospoda i [Njegovo obecanje] o buducim dobrima. Kada se. 10). priblizavajuci se Bogu. On jedino ne treba da zanemaruje trud oko molitve i zivota [po Bogu]. Zbog toga se mi i razlikujemo jedan od drugoga. Tim prilozima je i dopusteno da se javljaju ljudima kako bi oni koji vole zapovest Boziju priklanjali svoju volju pred Hristom i kako bi On. ne nasilno. Prvine stvari su dva nepromisljena priloga: ljudska pohvala i ugadjanje telu. On ih ne udaljava videci da volimo njihov prilog i da ih ne mrzimo pri prvoj pojavi. ne poslusavsi Gospoda. vec tek posto citav zivot budemo trpeli priloge. padajuci i ustajuci. niti ka zlu. um njihov upravljao ka istini. ne samo spoljasnje vec i iznutra. nasa dusa vise ne slusa ni zapovesti Pisma. zalimo zbog navedenih priloga. vec da pazi na srce i da napreduje ka unutrasnjosti.Kor. Po meri u kojoj se nasladjujemo pomislima. Priloge zla ne oseca jedino nepromenjiva priroda. 26. a djavo hoce suprotno. pala u dubinu neznanja. ali je imao vlast da ih poslusa ili ne poslusa. ja cu vas umrtviti". vec sledi jedino za svojim mislima.bilo Bog. 28. ni pravednost. mi smo od Gospoda primili vlast duhovnog delanja i do naseg samovlasca stoji da li cemo pri prvoj misli. Stoga. Tek na dan ishoda. Uopste ne! I premda nam on nevoljno pokazuje stvari u jednoj pomisli.13. Onaj kome po slobodnoj volji sluzimo . radi slastoljublja trpimo bescasce. jasno je da naginjemo Bogu i da volimo tesan put. 29. kao sto je obecao. ne javlja se ni porok ni vrlina. Njemu je dozvoljeno da nam se priblizava. da bi se oni koji naginju ka zapovestima udostojili venaca radi vernosti. kad se radujemo zbog navedenih priloga. vec ih je opomenuo. osetivsi stetu ili korist. vec provera samovlasnosti nase volje. umrecete (Post. I tako. pak. pobedjivani i pobedjujuci. I Adam je bio izlozen satanskim prilozima. I uopste.

ni mi necemo dobiti oprostaj za nasa sagresenja. dok bliznje svoje necemo da ucinimo ucesnicima tog dara. 37). Jer.13). a i drugi prorok u ime Bozije govori: Moja je osveta. kako bi se desilo ono sto se govori (u Jevandjelju): Oprastajte.35). Jer. Treba da se secamo da ce Bog da nas nenavidi kao zle ukoliko budemo nekog od jednovernih zamrzeli kao zlog. i oprostice vam se (Lk. milovati bliznje kada nam grese. Veliko je delo ako onaj ko ima novaca daje (milostinju) ubogima. Medjutim. po reci Gospodnjoj. Ako mi mnogo puta dobijamo oprostaj (grehova) koji trazimo od Boga. koji su se. i nece vam se suditi. dobro ili zlo.. smatrajuci ga gresnikom. posedniku ne pricinjava stetu bogatstvo koje mu je dao Gospod.1). vec se vrsi posredstvom Hristovih zapovesti i srazmerno je njima.24). 61. i njegova majka . i ako zbog toga ovde nismo pretrpeli nikakvo zlo. kao sto misle oni koji ne poznaju duhovni zakon. [covek] moze da se bogati i bez imanja. buduci da u njihovom broju postoje i oni koji su zaista umeli da raspolazu bogatstvom po volji Boga koji ga je dao. mi ne bivamo osudjeni zbog mnostva zala. i oprostice vam se (Lk. Vidis li da bivamo osudjeni zbog toga sto nemamo pokajanja? 34. i necete biti osudjeni. Znajuci za to. obogatili jos vise i ovde i u buducem veku. kazem vam. 18. Jedne zapovesti su opstije i u sebi sadrze mnoge pojedinacne. ocigledno je da postajemo slicni onom zlom sluzi koji je od svog gospodara primio oprostaj duga od deset hiljada talanata. 33.Gospodje ustanovio da svako delo. Takvi su bili blazeni Avraam i pravedni Jov. On time ne okrivljuje sve bogatase. drzeci pohlepno neku rec ili poznanje koje je svima darovano. vec dobit koja se stice nepravdom. iako ih je primio da bi ih predao onome koji nema. Gospod je rekao: Tesko vama bogatima (Lk. ja cu uzvratiti. Njemu je. 2-5). Medjutim.13. vec zbog vere u Hrista koji zapoveda da tako postupaju i koji im podmiruje sve dnevne potrebe.37). kad su tako postradali? Nisu. kao sudeci se po zakonu. pa ces uciniti dobro. i nepravde svoje stedroscu (Dan. imajuci gramzivu narav. 31. Ukoliko ne budemo oprastali sagresenja bliznjemu. Nije li trebalo da se i ti smilujes na svoga drugara.3). kao sto svedoci sama Istina: Mislite li. duzni smo i sami da slicno postupamo pri svakom sagresenju u odnosu prema nama. 30. jer si me molio. kako mi se cini. stostruko primili u ovom zivotu. ukoliko budemo odbacivali necije pokajanje.24). oprastajte. govori Gospod (Pon. oprosti mu (Lk. Ne mozes da cinis dobro telesnom rukom? Onda cini dobro ispravnim proizvoljenjem: A ako ti sagresi brat tvoj. Medjutim.4. Odreci ih se. i predade ga muciteljima dok ne vrati sve sto muje dugovao. mozda ces ti reci: "Ja nemam novca. koliko je dusa po svojoj prirodi casnija od tela. prekoreva one koji.17. prisvajaju darove Bozije i koji nece da budu milosrdni prema bliznjemu od svoga imanja ili od razlicitih Njegovih milosta. i to ne stoga sto nerazumno mrze tvorevinu Boziju. kao sto smo vec kazali. I On iz toga izvodi zakljucak. 32. kao milostivi. i ne osudjujte. nego stoga sto necemo da se kajemo i da poznamo cudesa Hristova. One mnoge sastavke poroka odsecaju 219 .32-3 5). I razgnevi se gospodar njegov. ne ogranicava vremenom. Nikako.. Oni koji su sagresili ne treba da ocajavaju. sav dug onaj oprostio sam ti. nego ako se ne pokajete.nemilosrdnost. [Isto tako]. sebe osudjujes (Rim. Objavljujuci ovaj zakon. apostol je javno govorio: U cemu sudis drugome. i [Bog] ce nas odbaciti kao gresnike. I to ce za tebe predstavljati veliku milostinju. On. govoreci: Tako ce i Otac moj nebeski uciniti vama. prati odgovarajuca nagrada na prirodan nacin. niti izvesnim delima. Hristos je rekao: I ne sudite. ali imas prohteve.6. mislite li da su oni krivlji bili od sviju ljudi sto zive u Jerusalimu? Nisu. Zakonodavac nas. po Pismu. Znajuci za ovaj zakon. a koji svom bliznjem nije oprostio dug od samo sto dinara. govori (Gospod). ako ne oprostite bratu svome od srca svojih sagresenja njihova (Mt. da su ti Galilejci bili gresniji od sviju Galilejaca. Osim toga.6. Ili onih osamnaest sto na njih pade kula u Siloamu i pobi ih. i koji su. kao i ja na te sto se smilovah. Pokajanje se. Gospod rekao: Zli slugo. i prorok uzvikuje Bogu: Jer ces ti svakome uzvratiti po delima njegovim (Ps. kazem vam. Kod proroka Danila se kaze: Grehe svoje iskupi milostinjama. toliko je znacajnije za primanje oprostaja grehova. svi cete tako izginuti (Lk.2. nego ako se ne pokajete.6. koju izbegavaju oni koji tvrdo veruju i koji se u potpunosti odricu sadasnjih dobara.zak.32. Kako cu biti stedar prema ubogome?" Nemas novca. a ne po narocitom naznacenju. Ukoliko istemo ostavljenje grehova od Boga. svi cete tako izginuti.

i koji tvoje uzme. i jos: Molite se bez prestanka (1. postavio je pregradu svim navedenim porocima.. Ko obara pomisli. kao i uopsteno: Obarajte pomisli i svaku oholost. A opsta. ponekad i bez njegove volje . Pod krstom se podrazumeva trpljenje nevolja koje nas postizu. i da su od redjenja tudji svakom poroku. svakako ce biti prevaren i drugim strastima. kao sto je ranije ukazalo nase slovo. pa ces videti da i takvi ljudi imaju potrebu za njim.38). da se muzevi mole na svakom mestu.6). Isto se desava i sa dobrom i sa zlom! Osilivsi se. pocuj razborito. ne ostavljajuci ni pojedinacne.28. a savrseni se u njemu utvrdjuju.Sol.podsticanjem onoga sto je njime vec ovladalo. koja ustaje protiv poznanja Bozijega (2. u sebi dopusti nesto malo od protivnog.1). on ne dobija pomoc zato sto ona ne dolazi onako kako covek zamislja. Pogled na zenu sa zeljom Gospod je ubrojao u preljubu. pak.6. i buduci uslisen od Gospoda.Sir. ako sada i nije takav. Medjutim. 36.5. podizuci svete ruke bez gneva i dvoumljenja (1. i uz pomoc [covekovog] proizvoljenja u njemu nasavsi sebi mesto. dugovremenom privezanoscu privlaceci ga prinudno kao nekom uzom. blud. Shvativsi svoju nevolju. vodeci borbu protiv neprijatelja koga je iz neznanja ranije stitio.30). Sve to treba da se obavlja ne samo spoljasnje. Ako.6. on ce ga odbiti i ostati na stupnju svog duhovnog uzrasta. Medjutim. A ako usled skracivanja borbe i truda molitve bude srusen sa svoga (stepena) rastucim usiljem onoga sto je njime ovladalo. 17). To su pojedinacne zapovesti. Onaj ko je sve razdao siromasima i uzeo svoj krst ispunio je odjednom sve navedene zapovesti. 35.19. Ponekad. i da je veoma korisno prebivati u pokajanju. i slicno. te je s obzirom na pokajanje duznik do same smrti. koje se povremeno susrecu. u Pismu je receno: A svakome koji iste u tebe. vec i u umnom delanju. i ko se nikada nije bezrazlozno razgnevio na bliznjega. postepeno odvlacen svakom [strascu] po meri njene privlacnosti.19. te: Koji hoce od tebe da pozajmi. Zbog toga i naglasavamo da je neophodno trpeti ono sto nam se desava. ko se pokazao nevinim u praznoslovlju .Kor. koja ih sadrzi u sebi jeste: Prodaj sve sto imas i podaj siromasima (Mt. Onaj ko se neprestano moli ispunjava [zapovest] da se moli u svakoj prilici. pak. ne odreci mu (Mt. ne moze vrsiti bez tri navedene vrline. Zbog te malenkosti on se nije molio.4. Ti ces mi na to uzvratiti: "Kakvo je jos pokajanje potrebno [ljudima] koji su istinski ugodili Bogu i dostigli savrsenstvo?" Da je bilo i da ima takvih ljudi i ja priznajem zajedno sa tobom.21) i uzmi krst svoj i podji za mnom (Mt. Nemoj govoriti: "Kako moze pasti duhovan [covek]?" Ako ostane takav. pomoli se Ocu svome koji je u tajnosti (Mt. kako kazu. pak. protivnost ce u njemu uzrasti i traziti da se sjedinji sa njim. ti ces mi reci: "Zar on na pocetku zla nije mogao da umoli Boga da ne upadne u krajnje zlo?" I ja kazem da je mogao. Na isti nacin i apostol govori: Hocu. podaj. vec kako udesava Bog na nasu korist. Ko. Uz pomoc njih pocetnici stupaju u pobozno zivljenje. ali je bio ranije.5. posto se delo pokajanja. kako bi oni koji se u tome dugo trude najzad stekli bestrasce.5. dakle.kako ne bi imao potrebe za pokajanjem? Jer.odjedanput. ali je prenebregao malenkost i sopstvenom voljom je primio u sebe. srednji napreduju u njemu. Medjutim. I ukoliko sa njim (tj.2.10. Medjutim. prepiruci se zbog njega sa ljudima. lako se izbavivsi. Otuda pretpostavljam da se delo pokajanja vrsi sa sledece tri vrline: ociscenjem pomisli. Na primer. sa zlom) stupi u borbu posredstvom molitve. ubrzo ce pasti (Is.5). ne znajuci da ona biva priprema i uzrok krupne [stvari]. dok (Gospod) kaze uopsteno: Udji u klet svoju i. ne isti (Lk. on se najzad lisava Bozije pomoci i biva uveden i u veca sagresenja. iako tako nesto nije 220 . gnev na bliznjeg je uporedio sa ubistvom.8). ne ubi.Tim. ne zna za pohotu ocima. 36). Znajuci nasu prevrtljivost i ravnodusnost. Gospod svima zapoveda: Pokajte se (Mt. Zbog toga bogoljubivi i oni koji tvrdo veruju prinudjavaju sebe na opste zapovesti.. on se tada moli Bogu. smatram da je potrebno u svako vreme i svima koji zele spasenje. strast se vec i bez njegove volje i nasilno podize na njega. On nam pomaze nevoljama da ne bismo. i istraje u njemu bez pokajanja. nece pasti. a rekao je da cemo i za svaku praznu rec dati odgovor (Mt. pretpostavimo da ima nekih koji su cak i bez tih slabosti. opet usrdno cinili ista sagresenja.42). buduci da nema mere savrsenstva kojoj ne bi bile neophodne navedene vrline. i gresnima i pravednima. Takodje je receno: Ne cini preljubu. kako ni duhovni i napredni ne bi zanemarivali ovu potrebu i kako ne bi ostavljali bez paznje ni najneznatnija sagresenja. I tako.17). neprestanom molitvom i trpljenjem nevolja koje nas susrecu. buduci da je receno: Ko zanemaruje malenkosti.10. 12.

predao ognju. buduci da su nadmenost i nadutost strasti. Ukoliko se budemo cak do smrti podvizavali u pokajanju. gotovo citava njihova pesma se sastoji iz pokajanja. sadrzajnije od svakog poznanja. pa makar ne zapostavljao nista od zapovedjenog. po zakonu ubijaju. Bez pokajanja u delatnom [zivotu] ne mozemo uciniti nista znacajno. pak. onda neka ne ostavlja ni njegov uzrok . Treba da oprastamo onome ko nas je uvredio. Misleci da je pravedan i da je zavrsio sa pokajanjem. pak. koji su bili nemarni za njega .moguce po reci Svetog Pavla: Jer svi sagresise i liseni su slave Bozije. Razmisli o onima koji su ovaj zivot prosli od pocetka sveta pa ces naci da se kod onih koji su ugodili [Bogu] tajna poboznosti ostvarila kroz pokajanje. zbog svog nedostatka treba da iste. Ukoliko zbog greha koji nas je savladao nismo u stanju da prastamo. bili osudjeni na smrt. usled mrznje prema strastima i izbegavanja stvari [koje ih izazivaju]. U stvari. zaboravivsi svoje ociscenje od starih greha (2. molimo Boga da se smiluje na nas i da nam da takvu sposobnost. ko ogranicava pokajanje. ispovedahu se usred plamenog ognja. ako u necemu i pogresi. koji nema. Ako ce onaj ko miluje (druge). Jer. po odredjenju Bozijem. okrece se unazad i obnavlja stare grehe. dok je Sodomljane. Niko nije bio osudjen ukoliko ga nije prezreo. te bi i oni bili rodjeni pod grehom prestupa i. 40. Mi smo se krstenjem ocistili od greha . Ko sebe prinudjava i drzi se pokajanja do same koncine. smatra da je pravedan.da se pri razlicitim uvredama od ljudi radujemo a ne da tugujemo. necemo jos nista ispuniti od onog sto smo duzni.pokajanje.8). njime uzimamo 221 . Jer. treba da. i to da se ne radujemo prosto i bez rasudjivanja. Saul i Ilije sa svojim sinovima. umrli ljutom smrcu. Ko govori da nema potrebe za pokajanjem. drzi pokajanjem. ne moze spasti zato sto Pismo govori: Nadmeni i prezrivi i naduveni covek ne moze ni u cemu uspeti (Av. ne ispunjavamo. da bi.5). pak. i niko nije bio opravdan ukoliko se nije pobrinuo o njemu. Onoga ko jednom zasluzi smrt. 38. Nadmeni se. znajuci da ni jedna vrlina nije veca od vrline prastanja.2. blagodacu njegovom (Rim. ipak bi i oni proizilazili od Adama. pijemo. pod izgovorom pravednosti. Jer. a ono od greha prestupa [Adamovog]. a opravdavaju se darom. Nekadasnje voljne grehe ono cini nevoljnim.1. Ako je pokajanje iskanje milosti. bez obzira da li je uvreda opravdana ili ne. jer svaki koji iste. ni pokajanje ne treba da se napusta. koristili pokajanjem sve do same smrti. nadati na sebe i prezirati pokajanje? 41. pak. na svakom mestu i pri svakom delu treba da imamo jednu nameru .4.zivi verom radi pokajanja.24). najzad. ako su se i oni koji su veoma ugodili [Bogu] i koji su se pokazali savrseni u delima. on se u neznanju vezuje sa uzivanjem [tj. Sampson. 37. vec stoga sto imamo priliku da oprostimo onome koji gresi (u odnosu na nas) i da dobijemo oprostaj sopstvenih grehova.7. ko se moze. strastima]. sebe nazivali zemljom i pepelom. Posredstvom pokajanja Bog je spasao Ninevicane. kada jedni druge brizljivo potpomazemo. Ako smirenoumlje uopste ne skodi savrsenome. vec su delimicno stekli svetinju. biti pomilovan. govoreci da su gresili i bezakonovali. od kojih niko nije slobodan ni jedan dan. Te reci su znak smirenoumlja. Sveti se prinudjavaju da ga prinose i za bliznje. i da se kaju zbog starog zla. Pri tome. Tri mladica.9). po isteku vremena odlaganja. premda i jesu bili savrseni. mi skrnavimo krstenje. primili smo zapovesti. smiravajuci se. 39. Ako ih. spasce se zbog samoprinudjavanja. Zbog toga je pokajanje neophodno svima. govorimo ili slusamo. Ocistivsi se. buduci da ne mogu biti savrseni bez delatne ljubavi. kao sto jedemo.Kor. buduci da nismo ucinili nista sto je dostojno Carstva nebeskog. Uostalom. kako mi se cini. prima (Mt. a i zbog same namere [za kajanje Gospod] nas obasipa velikom miloscu. bdijuci i zlopateci se.ukoliko ne od svega.8). Posto djavo ne prestaje da se bori sa nama. tako smo po prirodi duzni i da se kajemo. Onaj. onda onaj ko je bogat treba da se postara da ne cuje: Vec ste se nasitili (1. a ko zivi . tri zaista velikodusna i velika mucenika.Pt. kad bi i postojali takvi. kojim mozemo da umolimo Boga i da budemo usliseni. onda se citav svet. Verni Avraam i pravedni Jov su. Onaj. u tome se sastoji istinsko bogopoznanje. Gospod je tako obecao u Jevandjelju. ali su zanemarili pokajanje i izgubili ga. Njega Pismo naziva zlim porodom. Ni oni se ne bi mogli spasti bez Hrista. Ono je plod vere.3. Prema tome. njime se pokazuje nasa vera u Hrista. u svako vreme.

on na kraju ipak oteti. 42. govoreci: Svakom molitvom i prozbom molite se u Duhu u svako doba. ako se jedno do njih (tj. blazeni Pavle govori: Molite se bez prestanka (1.5-7). 44.Z. i koji se trude da po silama svojim to ispune nazivamo onima koji ne deluju po prirodi. pokradeni od tastine i brige za zitejskim [stvarima]. on zna da ce ono sto se se vrsi bez njih dvoje.18). Jer. znaci da poricemo Boga koji je to zapovedio. ugledacemo blagodat. Naravno.smirenoumlje.Sol. koja nam je tajanstveno data na krstenju. po recima apostola: Zato neka je u vama ista misao koja je i u Hristu Isusu. da prebivamo u bdenju i da pritesnjujemo svoje telo. Zatim stupi u borbu sa svojom voljom. rekavsi: Trudite se ne za jelo koje prolazi.5. Imacemo samo jednog Pomocnika koji je u nama tajinstveno sakriven od vremena krstenja Hrista. kao sto je ranije receno .27). A nasi protivnici su.uzivanje koje je sjedinjeno sa telom. makar bilo i dobro. Gospod je rekao da je ono u nama (Lk. a ne Bogu. Zbog toga je najpre potrebno da ih se odreknemo u umu. koji je nepobediv i kome je sve poznato. Djavo nas ne ometa da pomisljamo i cinimo sve zitejsko. sami sebe prekorevaju sto uvrede ne trpe sa radoscu i stoga sto [znaju] da neprijatnost dolazi od njihovog ranijeg sagresenja. Znajuci da molitva potpomaze ispunjavanje svih zapovesti. telo ili misao) neblagovremeno odvoje. i tastina koja je obuzela i mene i tebe. dok umudreni Duhom i kada ih drugi vredjaju. Znaj da je takav nacin misljenja i zivota darovan Bogom i da radja veliku vrlinu . Gospod je zapovedio da se ovo delo izvrsuje u Crkvi. Mi treba da postimo. on ne prestaje da nas mnogo puta i na razne nacine podstice na nju. kako bi se nase srce i unutarnje raspolozenje otvorili i primili ga u sebe. nego se preobrazavajte obnovljenjem uma svoga da iskustvom poznate sta je dobra i ugodna i savrsena volja Bozija (Rim. Koje je to delo? Ono se sastoji u tome da se molitvom iste Carstvo Bozije i pravda njegova. Mudri na recima samo uvredioce smatraju krivcima. da bismo se potom postarali da je steknemo. Zeleci da ne budemo nemarni za molitvu. Oni su prevarili Evu i izigrali Adama: uzivanje je prikazalo drvo kao vrlo dobro za jelo i da ga je milina videti. kako bi svako. i uz to. Kako padaju monasi koji se drze tog poretka? Ne padaju oni koji ga se drze. kao da osudjuje Boga za nedostatak pravosudja. 45. Monasi se ne drze misljenja koje bi bilo suprotno Crkvi.tastina i uzivanje. zeleci da uopste ne potpadnemo pod sud. a drugo . Jer. prvo sagresenje je lakse od drugog. Ako one koji su ovo culi od Gospoda i poverovali.12.6. Ko se sam sveti za sebe. Pod molitvom ne podrazumevam samo onu koja se vrsi telom. 46. nego oni koji ga ostavljaju i koji. vec i onu koja se bezmolvnom mislju prinosi Bogu. Bog nam je dao razlicite zapovesti. izbegao muke i stekao spasenje. vec se staraju da slede misao Hristovu. kako bi savladao te strasti.6. Molitva moze biti razlicita: jedno je moliti se Bogu razumom bez maste i cistim umom. Tako nas i apostol poucava savrsenoj volji Bozijoj. Medjutim. 43. nije smatrao za otimanje to sto je jednak sa Bogom nego je sebe ponizio uzevsi oblicje sluge (Fil. ispoveda zlo koje je ranije pocinio i za koje sada podnosi teskoce. i obecao je da ce onima koji ga istu dodati i sve ostalo sto je potrebno za telo (Mt. Prastajuci bliznjemu njegova sagresenja.21). zanemaruju najvaznije .2.17.u najvecoj mogucoj 222 . nego za jelo koje ostaje za zivot vecni (Jn. Zbog naseg maloverja i nemoci.pomoliti se. buduci da njime mozemo da zavolimo Boga svim srcem i bliznjeg kao same sebe. onda ce i ono sto ostane samo predstati svojoj volji. bdite sa svakom istrajnoscu i moljenjem (Ef. jedno je izabirati vreme i po okoncanju svetskih razgovora i zanimanja . ono je majka prvih i velikih zapovesti. 47. po meri svog staranja. i kako ga vise ne bi ostavljali. a tastina je dodala: Bicete kao bogovi i znacete sta je dobro a sta zlo (Post.krst svoj i sledimo Hrista. ta borba je unutrasnja. 5-6).6. ukazujuci ujedno i na nerasejanost uma: Ne saobrazavajte se ovome veku.17).molitvu i smirenoumlje.33). kako deluje osetljivo i primetno za nasu svest i cula. On ce nam pomagati u toj borbi ukoliko budemo po svojoj sili ispunjavali Njegove zapovesti. Ovu vrlinu [prastanja uvreda] ometaju dve strasti . koji buduci u oblicju Bozijem. samo da bi nas udaljio od molitve i smirenoumlja.2). a ne spoljasnja i niko od ljudi nam ne moze pomoci. a drugo je biti prisutan telom dok razum masta. a ko podnosi nevolju koja je naisla na njega kao svoju sopstvenu.

Ko drugacije razmislja. pak. Moze biti da nas time Gospod priziva i ka vecoj veri: ko. dakle.6. po Pismu. potrebno nam je veliko urazumljenje od Boga.128) koje susrece po promislu Bozijem. jer. a koliko misao uzdrzi od mastanja. prekorevajuci se zbog nedoraslosti. [molitva ne pruza] samo nabrojano. i cistu 223 . 33). i unutarnje poznanje. Jer. ali neblagovremena zanimanja treba da odbacujemo. izmedju vas sedam osvedocenih ljudi. jer se On stara za vas (1. a da oni koji mogu da se bave boljim ne treba da zanemaruju preteznije. zeli da dostigne u coveka savrsena. po slovu apostola: Gospod je blizu.7). nego u svemu molitvom i moljenjem sa zahvalnoscu kazujte Bogu zelje vase (Fil. Jos je teze shvatiti da ni te neophodne i neizbezne zapovesti nisu uvek iste. dakle. Prema tome. Gospod je rekao: Koji je veran u najmanjem i u mnogome je veran (Lk. Bozijem domostroju sluzi bez ispitivanja. dakle. vec je dopustio da se o danasnjem danu pobrinemo.16. Zbog toga mi i treba da je pretpostavljamo zanimanjima koja nisu neophodna..7. 51. Cemu se iz toga mozemo nauciti? Tome da je za ljude koji ne mogu da prebivaju u molitvi dobro da sluze. Gospod nije odsekao dnevna staranja. 5. ne znajuci da mi sva svoja dela treba da upravljamo ka blagougadjanju Bogu. Zapocnimo. sam Gospod je prvi rekao: Ne brinite se. U svemu sto smo rekli o molitvi i o neizbeznom sluzenju. Jer. naci da od nje vernima dolazi ne samo nada u Boga. a ne u svako vreme. izbegava i odbacuje od sebe ono sto ga susrece po izvesnoj potrebi i po domostroju Bozijem.3-5). i trpljenje. 50.13). i izbavljenje od iskusenja.31. koje cemo postaviti na ovu sluzbu. svaka sluzba se vrsi samo u svoje vreme. ko zbog maloverja ili zbog neke druge nemoci nije u stanju da to ucini. nego da jedna od njih u svoje vreme treba da se pretpostavi drugoj. 48. I rec ova bi ugodna svemu narodu (Dap.4. Narocito treba odbacivati ona koja nas uvlace u velike izdatke i u sabiranje izlisnih imanja. svi apostoli su govorili: Ne dolikuje nama da ostavivsi rec Boziju sluzimo oko trpeza. Ne brinite se ni za sto. da se "upravlja prema svim zapovestima" (Ps. toliko ce dati mesta cistoj molitvi i pokazati iskrenu veru u Hrista. 10). ostavivsi svako staranje o privremenom i ne trpeci nikakvu oskudicu. kako bismo stekli rasudjivanje kojim bismo znali kada i kakvo zanimanje da pretpostavljamo molitvi. Jer. Sve svoje brige polozite na Njega. veoma bogodolicno i covekoljubivo naredjujuci da se ne staramo i za sustrasnji. poznavajuci razliku (izmedju molitve i ostalih zanimanja). 118. Onaj.meri molitvu pretpostavljati svim svetskim brigama. ili cime cemo se odenuti?. Postarajmo se da nadom i molitvom od sebe udaljimo svaku svetsku brigu.. A mi cemo u molitvi i u sluzbi reci priljezno ostati. punih Duha Svetoga i mudrosti.6). on ne treba ni da. u meru rasta punoce Hristove (Ef. Koliko ih ko u Gospodu ogranici i odsece njihovu suvisnu gradju. nece poverovati Bogu i kada se radi o vecnom blagu? Otkrivajuci to. a ne ka samougadjanju.4. 49.6. ali se u potpunosti ne moze zanemariti. te cemo. niti da ih bez potrebe i tek tako uzima na sebe. svako ko se bavi omiljenim zanimanjem misli da vrsi dolicno sluzenje. vec i trpljenje nevolja koje nas susrecu. pak. celomudreni i trezveni u molitvama. pretpostavljajuci im molitvu. nego li za potpuno napustanje. neka. I blazeni Petar je govorio: Budite. braco. u krajnjoj meri. i blagodatni darovi. i ovo ce vam se sve dodati (Mt. I opet. kako se ne bi lisili i jednog i drugog. prinesimo Bogu ispovedanje svojih nedostataka. delo molitve. Ukoliko. i nezlopamtljivost. i ljubav prema bratiji. po reci proroka. Potrazite. onaj ko. naime.4. i uzdrzanje. ljudima koji su obuceni u telo nije moguce da zaobidju brigu o onome sto se tice zivota tela: kroz molitvu i uzdrzanje mnogo toga moze da se skrati do neznatnosti. nikako ne ostavljajuci priljeznost za molitvu. Medjutim. napredujuci postepeno. ne budemo u stanju da to u potpunosti ispunimo. ne treba da molitvi pretpostavlja razlicita sluzenja. bolje je biti prekoren zbog cestog propustanja. Znajuci da je neophodno da se svakodnevno brinemo o telu.Pt. dok sluzba molitve treba da je neprestana. ili sta cemo piti. govoreci: sta cemo jesti. Znajuci da se sve utvrdjuje molitvom. pozna istinu i neka se po sili svojoj pruza napred. vec da.. i srdacno ispovedanje i usrdne suze. pod izgovorom molitve. toliko ce misao uzdrzati od rasejanosti. Nego istite najpre Carstvo Bozije i pravdu njegovu. Dela koja su neophodna i koja nas po domostroju susrecu jesu neizbezna. ne veruje da po Pismu jedna zapovest biva visa i vaznija od druge i nece.. nego i tvrda vera i nelicemerna ljubav. Uceci narod o toj razlici i zeleci da ga privuku ka sluzenju. dakle.

14). lukavi covek priprema zamku drugome. jer Ti ucini (Ps. ukoliko ga procitas. Jedni trpe za svoja zla dela.ljubav prema bliznjemu. Ako hoces. treci. uceci bliznjeg. pred neiskusnima se hvali. vec suprotno: iz osecaja milosrdja ostavljaju bez paznje tudja zla dela. I tako. svakako na nas navlaci tamosnji sud. pak. pak. ponizava prostotu da bi se istakao kao premudar. a drugi za bliznjeg. zbog cega se privode placu i smirenoumlju. I apostol govori: Ne radeci samo prividno kao da ugadjate ljudima (Ef. bez prebivanja umom u nerasejanoj molitvi i bez velikog smirenoumlja. i iste ucitelje da bi ih ukorio. oni i za jedno i za drugo ocekuju nagradu od Boga koji je rekao: Koji sebe uzvisuje ponizice se. izoblicava laskajuci sve dok ga ne prihvati neprijatelj koga ukoreva. i tome slicne neprimetne i mracne strasti. Sveti David ispovedase da se zbog svoje krivice i naredbe Bozije podvrgao vredjanju (2. i darivanje duhovne riznice. ljubomora. Kratko receno. navodno sa namerom da im to pruzi. buduci da se izrazavaju ovako: zbog toga sto su govorili i cinili to i to. izruguje se nad smirenoumnima.6. razglasuje kao da oni sami traze. Kakva je prevrtljivost covekougadjanja? Majka sve prevrtljivosti i prva od njih jeste neverje. Objasnjavajuci to. kao njegov porod.52.3. da se ne gresi. Jezekilj. da se po sagresenju trpe nevolje koje nailaze i. drugi. tako da ljudi kojima ono vlada tesko uvidjaju njegovu prevrtljivost. 224 . Danil i drugi proroci predvidjahu narodu (Izrailju) i plemenima (neznabozackim) da ce ih postici nevolje u buducnosti. Jer. ubedjuje siromastvoljubive da mu kazu sta im je potrebno. izgladi nase grehe. vec po pravednom sudu Bozijem. Covekougadjanje se. i jos: Ili trazim ljudima da ugadjam? Jer kad bih jos ljudima ugadjao.28) i po naredbi Bozijoj. Istinski monasi ne postupaju tako. ne bih bio sluga Hristov (Gal. i nishodjenje Duha Svetog. Postoje tri oblika blagocestivosti: prvi. Oni se. 55. I tri mladica iz peci uce nas tom nacinu misljenja govoreci da su [u oganj] baceni svojom krivicom (Dan. postiglo ih je to i to. a svoja otkrivaju pred Bogom. kada hvale vrlinske [ljude]. osudjuje upravitelje kada su odsutni. 56. Isaija. kao i poznanje duhovnog zakona. Svojom svesilnom blagodacu.11). a ponekad ponizavajuci sebe.6). gore od svega jeste sto neki sve ovo hvale vestim recima. vrline svih bliznjih ostavlja bez paznje.Car. on na svaki nacin lovi vreme i ponizan je pred ljudima. slede zavist. a za njim. i obretenje pravde Bozije. izuzev ako Bog. pak. i jos: Dao si me na porugu bezumnome. laz.1. mrznja. zloba. prikriva recima i izgledom poboznosti. svadljivost. nego da bi se osvetio neprijatelju. i ovde i u buducem veku. a pred iskusnima govori smireno. da su pravedni sudovi Tvoji. ponekad ugadjajuci Bogu.10). Nista od onog zalosnog sto nam se desava ne biva po nepravdi. Medjutim. 16. odstranjuje pohvalu. 53. pristrasnost. dok stetu koja se nalazi u tome .118. premda su na sebe i uzeli lice drugih. kako sam zna. a koji sebe ponizuje uzvisice se (Lk. hvaleci jednog. otkricu ti pojedinacno i njihovo lukavstvo: savetujuci jednog. a kada mu kazu. ne staraju da ugode ljudima. lazna a ne istinska poboznost. ne navodeci imena kako bi sakrio klevetu. 52. a kada su prisutni .38. kleveta.75). obelodanjujuci izobilnu strast covekougadjanja i pokusavajuci da sakrije svoja zla dela raspitivanjem o tudjima. klevece. obraz Boziji covek u sebi ne moze obnoviti bez blagodati Bozije i vere. saglasno sa njihovim gresima. uzima ucesce u sudjenju ne da bi sudio po pravdi. O kako je varljiva i neprimetna strast covekougadjanja: ona savladjuje i mudre! Jer. dejstva ostalih strasti lako uvidjaju oni koji ih vrse. i da si me zaista smirio (Ps. i sve sto je Bog obecao vernima. negoduje i. i blazeni David govori u Psalmu: Shvatih. Gospode.18. Zbog toga ih i ocrnjuju ljudi koji ne poznaju njihovu nameru. videci nas kako placemo i smiravamo se. vec Bogu. Jednom recju. zapocinjuci drugi razgovor.9-10).hvali ih u oci. Mnogo takvog ces naci u Bozanstvenom Pismu. a njihove propuste pamti. loveci pohvalu i od jednih i od drugih.prikrivaju. Najpre prorok David govori: Bog rasu kosti covekougodnika: postidese se jer ih Bog ponizi (Ps. Kada ga grdjase Semej. ponizava drugog. licemerje. objavljujuci im ujedno i njihovu krivicu i nevolju. hvali sebe. spolja vidljivo sluzenje. da se place ukoliko nedostaje trpljenje nailazecih nevolja.6). Zanemih i ne otvorih usta svoja. i Jeremija. 54. ono sto ovde nije ispravljeno dolicnim nacinom izmirenja [sa Bogom]. Pocuj kako Pismo porice covekougadjanje.

mi se smucujemo zbog nevolja koje nam se desavaju. a kod Gospoda je sve pravedno (Pric. prorocima. ruganje. ni iskati ociscenje od ranijeg zla. onoga koga prezire. Ako i svoje ocigledne nedostatke tesko primecujemo. obnavljajuci one koji tvrdo veruju u Njega i cisteci njihovu prirodu. nasa nepravda objavljuje Boziju pravednost. 60. Upravo odlaganje vremena i nesaglasnost nevolja koje nas sustizu sa nasom krivicom mnoge privodi u neverje u pravdu Boziju.26.3.3).57. jedne od ranije naucivsi Duhom Presvetim. Uz to nam je darovao i trpljenje kroz zajednicu Svetoga Duha. naucio ih poboznosti.6. koji nam pomaze da tacno razmotrimo svoje misli i da se ispravimo. Prema tome. ja sve pripisujem pomislima. Misao prethodi. da Gospod radi nase koristi popusta nevolje na nas i da nam preko njih cini mnoga dobra: najpre nam preko njih otkriva (zle) misli koje tajno vladaju nama. da bi zatim sa nasim recima i delima (i sa nasim bliznjima) obrazovale zajednicu. Mi [cesto] ne znamo za veliko zlo koje se krije u nama i samo je savrsenima svojstveno da se secaju svih svojih nedostataka. Zbog toga i prima iskusenja za nas. ne poznamo tacno. predavanje. probadanje klinovima. najzad nam dariva i izbavljenje od sujetnog uznosenja i savrseno otkrice svakog zla koje se taji u nama. na prvi pogled.9). Nevolje i izoblicenja koja nam se desavaju. Opstenje moze biti dvostruko: jedno proishodi iz zlobe.Kor. na druge rusili kulu? Ili. a ne zlom koje su pocinili. sta cemo reci medju nama? Zarje Bog nepravedan kada pokazuje gnev (Rim. O tome svedoci i bozanstveno Pismo koje govori: Pravedni izbegava zamku koju mu je pripremio neprijatelj. zar su zarobljenici koji su odvedeni na pokajanje u Vavilon 70 godina. i ko navaljuje kamen na drugog. i u nju se zaplice necastivi (Pric.33). dariva istinsko i iepritvorno smirenoumlje. prima iskusenja od onog od koga otima. onog koga pretovara. Onoga koji nas prekoreva treba da primamo kao Bogom poslanog oblicitelja nasih skrivenih zlih misli. kao slovesni. I da ne bih navodio svakog pojedinacno . ali kako im oni ne prethode. onoga koga klevece. medjutim. vezivanje. Prihvatanje iz ljubavi nam je predao Gospod Isus. a drugima pokazavsi Svojim Precistim Telom. Mogao bih reci da su vinovnici i reci i dela. patrijarsima. probadanje kopljem. a za tim prihvatanjem slede nevolje.onaj koji cini nepravdu prima odgovarajuca iskusenja onog kome cini nepravdu. I opet: Nepravednim se [sve nepravde] vracaju u nedra. kao sto govori Pismo: Ko jemci za svog prijatelja. tako se i svi mi kaznjavamo nevoljama koje nam se desavaju u svoje vreme i saglasno pokajanju. na sebe ce ga navaliti (Pric. neprijatelju predaje ruku svoju (Pric. druge plenili na pokajanje? Nije tako sa kaznom. 58. po apostolu. zato sto jemci za njega.2. nego i prema onima koji nepromisljeno ropcu protiv njih? 61. po njihovom otkrivenju. trpi uvrede. pak. Zar su oni koji su poginuli ispod kule u Siloamu koja se srusila. raspinjanje. Shvatimo. To mozemo poznati i iz Svetog Pisma. Vinovnici svake nevolje koja nam se desava jesu pomisli svakog od nas. pokazujuci da smo duzni radi ljubavi da se zlopatimo do smrti. onaj koji pretovara. Prihvatanje zbog zla jeste nevoljno. koji je najpre iscelio nase dusevne nemoci. a zatim i svaku bolest i slabost. niti mozemo steci tvrdu uverenost za buducnost. pojenje octom i zuci. i primivsi stradanja za nas. i uho ne cu. Ono se desava na sledeci nacin: onaj ko krade kao da zeli da na sebe primi iskusenja onoga od koga krade. On je predao isti zakon i apostolima i ucenicima. Kao sto vojnici koji su uhvaceni u nekom prestupu bivaju kaznjeni bijenjem. On je darovao izbavljenje od smrti. Sjedinivsi se sa nama i telom i duhom. cak i one koje ne poznajemo. premda u duhovnom pogledu cuvaju svaku pravdu. Ne znajuci za veci deo zla koje se krije u nama. Nasigurno znajte da necemo poznati zlo koje se krije u nama ukoliko ne budemo sa verom i blagodarnoscu podnosili nevolje koje nas postizu. Objavljujuci to 225 . onog koga ogovara. onda utoliko vise nase pomisli ostaju neprimecene. Kroz opstenje mi prihvatamo jedan drugog. Ako ga. onog koga kusa.5) ne samo prema onima koje vaspitava nevoljama. ne odgovaraju nasoj krivici. vec i radi bliznjeg. kao i buduca dobra koja oko ne vide. ocima. zavestao im bogopostovanje. zatim nam. pak. sam ce upasti u nju. onda ni prisutne zle pomisli ne mozemo odbaciti. ogovarac. kusac. prezirac. i u srce coveku ne dodjose (1.16. a ne u istom vremenskom periodu i sa istim stvarima. onaj ko klevece. Ako li. pohlepni.27). udarce po obrazima. I drugde: Ko kopa jamu bliznjemu svome. 59. svako trpi ono sto ga postize ne samo radi sebe. a drugo iz ljubavi.1).11.

u svakom vremenu. ukoliko mi u toku mnogih dana ne kusamo hranu. podrazavajuci Gospoda.16). za vase je. Mi samo treba da verujemo pravdi Bozijoj i da znamo da sve sto nam se nevoljno desava biva ili radi ljubavi ili zbog zla. spasenje. i u svome telu dopunjavam sto nedostaje Hristovim patnjama. Hoces li jasnije da shvatis kako su apostoli mislju. 64. Preko misli su nam predlagali Pismo. Mladima i starima. I blazeni Pavle je rekao o njima: Telo zeli protiv Duha. da ko zivot svoj polozi za prijatelje svoje (Jn. recju i delom stupili u opstenje sa nama. uninije ce nas. 66. 67. buduci da govore: Ako li se mucimo.13). objasnjavali Pismo. porugani. jos uvek osecali izvesnu glad i zedj. Tako cemo se i mi potruditi protiv samih sebe ukoliko telo pripremimo sa velikom trudom. pa makar samo hlebom.1. i pohotu telesnu necete ciniti (Gal. prihvatanje koje biva po nevolji i ono koje proistice iz ljubavi.15. a Duh protiv tela. vec i gladovanje. propovedali da se On raspeo za nas i da je ovaploceno Slovo jedno. Na delu su pak. Ukoliko nerazuman zemljodelac sa mnogim izdacima obradi polje.Kor. ubijani. savetujuci nas da verujemo Hristu kao Izbavitelju. dva vida opstenja jednih sa drugima. a ne dva. nasavsi mesta kod nas. Ukoliko siromasan 226 .prihvatanje. ono sto je prigodno za svakog od nas. izoblicavali. 62. buduci da je on bog za one koje je savladao. nije opasno samo nasicavanje. Zbog toga i treba da ga trpimo.. prigrljavajuci pobozne i uceci nas da cinimo isto. Apostoli su to rekli zeleci da se mi ne saglasavamo sa takvim pokretima. zavrsivsi jelo. uveravajuci nas da smo duzni da mu sluzimo kao Sinu Bozijem po prirodi. Recima su nas molili. korisno je da sa svom usrdnoscu zavole svagdasnji post.Z. pobedjujuci lukavog. a ako se ne budemo nasicavali. saglasno sa njima nemojmo biti radoznali u vezi sa iskusenjima koja se desavaju. uzevsi na sebe iskusenja radi nas.Pt. ne razgovarajuci sa onima koji se hvale telom. sto je gore od svakog pregresenja. O njima i blazeni Petar govori: Ne cudite se ognju koji vam biva radi kusanja vaseg. koje je Crkva (Kol. Zbog toga i zapoveda: Po Duhu hodite. tj. On govori: Od ove ljubavi niko nema vece.4. ne slazuci se sa lazju. a ne da ga odbijamo. ne bojeci se gordih. zagonetno ukazujuci na prihvatanje iz ljubavi. bili gonjeni.6. Ukoliko. Upoznavsi. Medjutim. Tako mi necemo steci nikakvu korist zbog sna. Oni koji su zapoceli podvig treba i da ga dovrse. prihvatajuci smirene. kao oni koji poste vise od drugih. napadati i nase nocno bdenje ce preobratiti u san. Nemoguce je da nije kriv onaj ko mu se povinuje. poricali nase neznanje. govori: Sada se radujem u svojim stradanjima za vas. ili kada.. jeduci naznacenu hranu.12).13). tj. Zbog toga i Sveti Pavle. oni su prihvatili i nasa iskusenja. kako ne bismo dodali greh na grehove nase. koji imaju zdravo telo i koji se ne strase truda ni zlopacenja. Volja ploti jeste prirodni pokret tela sa raspaljenoscu koja mu sledi i koja se snazi snom i pokojem tela. prolivajuci suze i cineci sve sto je moguce vernima uciniti mislju. Nije lako ovladati bestidnim stomakom.poznaje jedino Bog. i kako im nasladjivanje hranom ne bi ometalo sluzenje Bogu. kao da vam se nesto neobicno dogadja (1. ne boraveci sa tastima. lisavani. vec cemo pretrpeti vecu stetu od telesnih pomisli. Jer. na razne nacine stradajuci za nas.2). ucili nas.6).15.24). ili preko koga nas susrecu. Stupivsi tako u opstenje sa nama. tumacili vreme. dakle. i tako ispunite zakon Hristov (Gal. 65. ako li se utesavamo. i jos: Nosite bremena jedan drugoga. za telo njegovo. uvek cemo biti gladni i zelecemo jedino da se nasitimo. da ko zivot svoj polozi za prijatelje svoje (Jn. vredjani.5. ubrzo cemo pozeleti i druga jela. i mi smo duzni polagati zivot za bracu (1Jn... potrudice se sebi na stetu. za vasu je utehu(2. Osim toga. budemo dolazili do sitosti. moleci nas. prekorevali zbog maloverja. ali ga ne poseje. govoreci: Ako On za nas zivot svoj polozi. Jer. pretili nam. a dnevnu molitvu u telesne pomisli.1.17). premda ga i poimamo u dve prirode koje su nesliveno i nerazdeljivo sjedinjene. I oni su nama predali isto. ispovedali Hrista. mestu i delu odsecajuci zloverje. Oni su primili zakon od Gospoda koji je rekao: Od ove ljubavi niko nema vece. navodeci prorostva. vreme u koje ce nas bespogovorno zakaciti i sadejstvo citave tvari u njemu . a ne pruzimo mu reci molitve. bacani u tamnice. da pod meru uzimaju hleb i da povremeno piju vodu. pocecemo da visoko mislimo o sebi i da ponizavamo slabije. kako bi. 63. kako.

niti da smatra sebe necim velikim. vec [dostojnim] placa i ridanja. hriscanski poredak se vise tice unutrasnjosti. Kad bismo se mi starali za smirenoumlje. njemu je zaista takav pocetni udeo blagodati bio dat da bi poneo trud. stranstvovanje. ma koliko pravednih [dela] ucinio. premda jos spadaju u red [spoljasnjeg] dobrog ponasanja. ume da vrsi svoje delo koje se sastoji u pogubljivanju dusa. utoliko ce pre na nas biti popusten sam satana da nas satire sve dok se ne smirimo. Onaj ko je nadmen ne poznaje ni samog sebe. On se zadovoljava ovim nacinom [delatnosti] za spasenje usled svoje nedoraslosti. kako moze poznati Boga? Kad on nije spoznao svoju nerazboritost. kako ce poznati Boziju premudrost. Ukoliko ga ne obradimo sa istom marljivoscu kao i zemlju. ukoliko telu koje ne iscrpimo postom pruzimo reci molitve. Zbog toga oni koji se staraju za korist od posta treba da se cuvaju stete koja moze doci od njega (tj. kako bi bio nenasit [u svom stremljenju] i kako se ne bi smatrao pravednim i bogatim blagodacu. najzad. videh ocima svojima. bdenje. umro kad je vec zamuzao. i stekavsi blagodat. Sada Te. ne bi bilo potrebe da budemo kaznjavani. razgovarali sa Bogom. Jer. Jer. Onaj. zbog svog neizvestacenog smirenoumlja. oni koji podrazavaju Jova vide Boga. pokorili mudrovanje svoje ploti i srce utvrdili u korisnoj molitvi. 227 . slobodan je samo od izvesnih posledica lose naravi. Tako ce se nasa nerazboritost umudriti Njegovom mudroscu. ali da zlo. pak. Post donosi korist onima koji mu razumno pristupaju. misleci da je savrsen Hriscanin. pak. imali bogatstvo. i telo je od iste zemlje. Jer. prinoseci Bogu na zrtvu beslovesna dejstva strasti. napadaju sa ledja. govori kao blazeni Jov: Ranije samo usima slusah o Tebi. vec cemo se i nasladjivati Njime. koga je odnegovala. Hleb koji jedemo nakon okoncanja posta koji smo sebi nalozili treba da razdelimo na dane u koje ne okusamo hranu do sitosti. posto covek pomisli da je slobodan i posto postane nemaran. prekorevajuci samog sebe. oni ga i znaju. Jer. ko ne poznaje sebe. i ne bi trebalo da se oslanja na ove [telesne vrline]. Ukoliko pozelimo da vidimo Boga. 70. 68. Provodeci uzoran zivot u velikom postu. Naime. kako bismo. [tj. od koje je dalek i kojoj je tudj. te da se ne zadovoljava sa njima. prezreli bogatstvo. 69. Zbog toga prekorih sebe i iscezoh. okruzavaju ih i. koje se jos krije u njemu. 71. stranstvovanju i molitvi. uzimajuci svakodnevno po malo. Cak i ako postane pricasnik blagodati. on ne treba da pomisli da je nesto postigao. kuje zaveru. smiren]. ali su ujedno. napustili svet. kad dvadesetogodisnji razbojnici ili vojnici umeju da pripremaju zamke i zasede svojim neprijateljima. ono nikada nece doneti plod pravde. Zatim. Tako cemo i mi doneti plod greha. zlo razbojnicki napada na njega. Osecam se kao prah i pepeo (Jov 42. svo zlo i svaka zalost koja nam se desava dolazi zbog nase nadmenosti. Osnova Hriscanstva se sastoji u tome da covek bude siromasan duhom. koje je staro toliko hiljada godina. i. sozercava Njegovu uzvisenost.5-6). ubijaju. Tada ne samo da cemo ga videti pred sobom. niti da umisli da je nesto posebno. slicno majci kojoj je sin jedinac. koji se u nama nastanio i pocinuo. tastine). Prema tome. Na taj nacin cemo silom Bozijom biti sacuvani od nadmenosti i sve dane svog zivota se postarati da provedemo u smirenoumlju. a oni koji ga vide. prate ih. Ono ume da u srcu stvori tajnu zasedu i da izvesno vreme ne deluje kako bi dusu navelo na nadmene [misli o svom] savrsenstvu. Jer.zemljodelac poseje seme po neobradjenom polju. desava se da [covek] bude pricasnik blagodati. poznjece cicak umesto psenice. bez kojeg niko nikada ne moze ugoditi Bogu. Mi smo. Dobra [dela] su post. kad bi poznavao sebe i svoju nerazboritost. i nasa slabost osnaziti silom Gospoda naseg Isusa Hrista. ukorevajmo sebe i drzimo se smirenoumlja. niti da pocne da poucava. glad i zedj. pak. dok steti onima koji mu nerazumno pristupaju. a ne pravednosti. Nasi praoci su vladali domovima. Ko zna Boga. Ono se namerno sakriva i ne deluje kako bi on pomislio da mu se um ocistio i kako bi pao u visokoumlje. Ko ispunjava zakon u spoljasnjem zivotu i ponasanju. on ne treba da misli visoko o svojoj dusi. ostavili dom. u tajnosti mu priredjuje zamku. Jer. pa ipak nam se rugaju demoni zbog nase nadmenosti. i brinuli se o zeni i deci. Kad je na apostola popusten andjeo satanin da mu cini pakost kako se ne bi ponosio. iskusava ga i survava u dubine zemlje. koliko tek zlo. ne bi se nadimao.

Z. dok ceznja za nagradom [buducih] dobara naprednima pruza usrdnost u vrsenju dobra. pak. vec sve trpi (1. Bog zna koliko smo nemocni. Tako je Gospod slovo istine upodobio zrnu gorusicnom koje je malo kada se seje u srca onih koji slusaju.4) jeste zivot u strastima. treba da se moli da mu se da cisto srce i da mu se prav duh obnovi u unutrasnjosti (Ps. ali zatim. nemojmo odustajati da cinimo ono sto je u nasoj moci. Onaj ko je bozanskom ceznjom pobedio dusevnu naklonost prema telu. u kome se grade idoli greha kojima se vrsi poklonjenje. Posvecen u svestene tajne. svako ko se. od Boga su nam neophodni veliko trpljenje i krotost. prirodnih i bogoslovskih sagledavanja. Cineci tako.9) jeste stanje koje je ispunjeno svakim dobrom. Na taj nacin ce postati svetao i veliki misleni svet Boziji. Strah od ada cini da pocetnici [u podvigu vrlinskog zivota] izbegavaju zlo. tj. Srce cisto (Ps. Podvig poboznosti se sastoji u ispunjavanju zapovesti Hristovih. i umom buduci slobodan od borbe sa njim. duha i duse i svu njegovu tananost. Najzad. u nevidljivo i nevestastveno mesto poznanja. Dostojni. sakrio u tridelni podmet tela. Mesopotamija. (po Pismu) postaje dom pribezista za razume koji mu se priblizavaju. 74. da se savrseno izbavi od zlih pomisli. vec i kroz nevolje koje nam se desavaju. iako njenu punotu niko ne dostize. Ovom ljubavlju mi se razlikujemo jedni od drugih. ljubavi uzvisuje um iznad svega stvorenog. vraca na svoju staru naviku. Prema tome.13. ponovo upada u ropstvo strasti. sabrao u jednu kopanju vere. koje je primio u sebe.34. Tajna. Zbog toga apostol govori: Niko neka se ne vara: Ako neko medju vama misli da je mudar u ovome veku. Prema tome.13. postavivsi se raspolozenjem zaista iznad svih culnih i mislenih [stvari]. tj. jeste zivot koji uzima ucesca u obe suprotne naravi. Onaj ko je hrabro pobedio telesne strasti i ko se umesno borio protiv necistih duhova. utvrdivsi misao i um izvan vidljivog. 78. istrebio je i pocetak i kraj svoje zlocudnosti. ali i koliko dela ljubavi izostavljamo zbog nemarnosti. 79.11. proslavljanja Boga]. po apostolu.72. obecana zemlja (Jev.Kor. Ocekujuci da blagodat Hristova dopuni nase nedostatke. iako je jos u telu. veliki Mojsije je poceo da se klanja Bogu (Izl. 77. Sve dok razumom potpuno ne izadjemo iz obicne prilepljenosti za nasu sustinu i sustinu svega sto je posle Boga. po reci Pisma. Zemlja Haldejska (Dap. pak. Jer. po daru blagodati.7. on se nenasito nasladjuje jedino nadom na buduca dobra. on je usao u primrak (Izl. kojima postaje vidljivo ono sto je prirodno. Buduci da ljubav jaca ne samo kroz dobrovoljni podvig. postao je neopisiv. 76.20. slicno drevnom Izrailju. koja hrani dusu. Ko je istinski zavoleo jevandjelski zivot.ljubav koja. delom i recju prohodeci svaku vrlinu i prinoseci zrtvu hvale i ispovedanja [tj. poznacemo silu Bozijeg obecanja. 73. jeste neuporedivo iznad svega i ne dozvoljava mu da se veze za bilo sta sto je posle Boga. Carstvo nebesko je kao kvasac koji uzme zena i metne u tri kopanje brasna dok sve ne uskisne (Mt.50. nasa vrlina nece postati nepromenjiva.12) jeste ono koje pred Boga stavlja potpuno bezvidno i bezoblicno secanje i koje je spremno da primi Njegove obraze. Tada nam prirodan zivot uopste nece smetati u odluci da sa Bogom budemo neipisivi po prirodi. koji privlaci ceznju onoga koji za Njim cezne. 81. isteravsi njihove misli iz oblasti svoje duse. od kojih je prva i najveca . rastuci odgovarajucim delanjem i upodobljavajuci se ogromnom drvetu koje stoji na uzvisenom mestu.18). Gospod jedino one koji su postali slepi za sve sto je posle Boga cini mudrima (Ps. cineci ga slepim za sve sto je posle Boga. lisivsi se dane mu slobode.8).5-7).145.Kor. Ovim se oznacava da je razum slovo Gospodnje. ona ne moze da osudi onoga koji joj cini nepravdu. 80. neka bude lud da bi bio mudar (1. te da se. ispuni bozanskim mislima. treba da veruju da je nepokolebiva utvrdjenost tamo gde je um ljubavlju utvrdio 228 . koja je bila rasejana u pomislima kao brasno.33).50. koji se sastoji iz naravstvenih. pokazujuci im Bozanstvene [stvari]. 75. Jer Bog. ne misli o zlu. Postavivsi svoj sator izvan puka. Tek kada ljubavlju dospemo do tog dostojanstva.12).8). ocekujuci da se u svemu upodobi slovu koje deluje u njemu.21). Izbavivsi se od svakog nespokojstva koje proizilazi od dejstva strasti. naime. zazelimo Boga svom kreposcu svog stremljenja i potrudimo se da nase proizvoljenje ne bude vezano ni za sta telesno.

tajinstvenim bogoslovljem ga cineci potpuno neodvojivim od Njega. cistog od svakog zla. Ne budi ucenik hvalisavog. Cvrsta vera je jaka tvrdjava. zakon duhovan (Rim. 12. Naduveni ce ga.14). Presavsi Jordan (Post. 84.7. Ne uznesi se srcem zbog toga sto poznajes Pisma. 6. Prizivaj Boga da ti otvori oci srca tvoga. iz straha od lukavih duhova. po apostolu. tajinstveno izgradjivan mirom. 10. tj.19). Oni koji zbog straha od Judejaca (Jn. Onaj koji ima neki duhovni dar i saoseca sa onima koji ga nemaju. i sta treba da znaju i (da) cine oni koji zele da ga ispunjavaju. izgubiti zbog nadmenih pomisli. DOBROTOLjUBLjE SVETI MARKO PODVIZNIK POUKE MARKA PODVIZNIKA O DUHOVNOM ZIVOTU III 200 POGLAVLjA O DUHOVNOM ZAKONU 1.20. Usta smirenoumnog (coveka) govore istinu.22).22). Svakim tvojim poduhvatom neka rukovodi Onaj koji upravlja svakim dobrom. subotujuci umom cak i od najtananije predstave strasti. 4. i u zanosu ljubavi ga svecelo obukla u jedinog Boga. da ne bi umom pao u zamku duha hule. Ne izasavsi iz sebe i svega sto se moze misliti. znamo da je Bog pocetak. i ne utvrdivsi se u cutanju koje je iznad misljenja. Pre svega. tim saosecanjem cuva svoj dar. um se ne moze osloboditi od promenjivosti koja je svemu [svojstvena]. saopstavanjem mira darujuci im bestrasce. u Duhu postaje staniste Bozije. Ko tako veruje. a ne sa drugim. i da uvidis korist molitve i citanja koje se iskustvom razumeva. zive bezopasno u strani otkrivenja.16.32. na visini bozanskih sagledavanja. Smirenoumni i onaj koji cini duhovna dela. da bi bilo po Bogu ono sto si zapoceo. medjutim. da se ne bi naucio gordosti a ne smirenoumlju. sede iza zatvorenih vrata u gornjoj odaji u Galileji. nikada ga nece izgubiti. 3. 11. najpre je umrtvio pocetne pokrete greha i dostize do stanja bestrasca. zatvorivsi cula kao vrata i primajuci Slovo Bozije koje dolazi na nepoznat nacin. 82. Svako dobro ljudi po ikonomiji (domostroju) primaju od Gospoda.svoju silu.darove Duha Svetog. 83. strpljenjem. 5.31) jeste dusevni pokoj slovesne duse koja je um odvojila cak i od svih bozanskih slova koja su skriveno zakljucana u postojecem. On im daje vlast nad lukavim duhovima i pokazuje znamenja Svojih tajni. 9. tj.18. Subota subota (Lev. Dobro moze da postane delatno i u njega se moze verovati samo u Isusu Hristu i u Duhu Svetom. resih da vam ponesto kazem po svojim mogucnostima. Za verujuceg (coveka) Hristos je sve i sva. 8. molitvom i nepokolebivom nadom. sve sto cita u Bozanskom Pismu dovodi u odnos sa sobom. Onaj ko jevandjelski provodi sesti dan. on prelazi na stranu poznanja u kojoj um. sredina i kraj svakog dobra. a onaj koji protivreci istini slican je sluzi koji je udario Gospoda po licu(Jn. 7. a nadahnucem . vec pomocu sredstava koje nalaze duhovni zakon. 229 . Ne pokusavaj da resis bilo kakav problem posredstvom spora. bez dejstva cula. Posto ste mnogo puta izjavili zelju da saznate sta znaci da je. 2.

12. skine svoju odecu i priblizi se Gospodu. bivsi slepac mu se vise nije obracao kao Sinu Davidovom. 18. 22. 26. premda cilj pocinioca nije dobar. 29. Onome. 38).1).1.stedroscu Hristovom. jer neces uspeti. 27.5). Zbog toga je mnogo blagodario Bogu (1. 15. On nije prestajao sa cinjenjem greha sve dok ga prorok Natan nije priveo secanju na Boga. Isto se dogadja ne samo sa delima. a postoji i druga . vec ga je ispovedio kao Sina Bozijeg. Ne trazi savrsenstvo ovoga zakona (tj. David se seti bozanske nagrade i odustane od svoje namere. Postoje mnogi nacini molitve. Zakon slobode (tj. Mi takodje znamo sta se desilo kada je zaboravio na Boga. Ko je istrajan u njima.10. i da ga izvrsavamo pomocu svojih dobrih dela.9. osim ako se ne radi o satanskom delu. koja ga ranjava. Pismo veru naziva "osnovom svega cemu se nadamo" (Jev. 23. a ispunjava . 16. 25. i poklonio mu se (Jn. Progledavsi i videvsi Gospoda. Postoji delo koje je naizgled dobro. a trudoljubivo otvorena vrata. 33. poima se izvrsavanjem zapovesti.Tim. u vreme ishoda ce osetiti neizdrzljivu patnju. Medjutim.13. Ne uznosi se zbog toga sto si u molitvi prolio suze. Ocigledno je da ce stedro srce biti pomilovano. 32."neiskusnim" (2. ali je cilj pocinioca dobar. jedan covek se. tako se usrdnim dobrocinstvom otkriva buduca nagrada. 14. Zlo koje se zadrzava u pomislima ogrubljuje srce. te si duhovno progledao. Postoji i delo koje je na izgled zlo. umnozi svoje molitve. 34. sa nadom istrebljuje zlo i skrusava srce. po svom obicaju. Kao sto se delima i recima otkriva zamisao. Pozelevsi da ucini zlo.13. prethodno razumom pomolio. tj. 31. shvaticemo da je zakon Gospodnji neporocan.25). Kada se secas Boga. pak. Suprotno od ovoga ce izazvati suprotne posledice. shvati smisao koji je u njemu sakriven: Sto se ranije napisa za nasu se pouku napisa (Rim. Bdenje. 35. molitva i trpljenje nevolja. ko se zlopati i skrusava. 28. Po [Bozijoj] ikonomiji. slican je slepcu koji vice: Sine Davidov.Car. sama otvaraju.4). zakon Boziji citaju telesno. bez stedrosti Bozije ljudi ga ne mogu savrseno ispunjavati.nenormalna i pogubna. Ko je. "Gvozdena vrata koja vode u grad" (Dap. Kada citas Sveto Pismo. 17. Kada nas nasa savest bude prinudila da izvrsavamo zapovesti Bozije. ali je malo onih koji ga razumevaju kroz izvrsavanje zapovesti. Zbog toga i misle da ga ispunjavaju svojim delima. pak. samo ukoliko njihovu ravnotezu ne presecemo pohlepom. da bi se i tebe Bog setio. predstavljaju neosetljivo srce.Kor. 20. Nijedan nacin molitve nije stetan. 19. a one koji ne znaju da je Hristos u njima . Mnogi ga citaju razumom. 24. po ugledu na slepog.10). ona se. Oni koji ne smatraju da su duzni da izvrsavaju sve Hristove zapovesti. Slastoljubivo srce u casu ishoda postaje tamnica i oklop duse. obresce pomoc i u ostalome. Jevandjelje) uci svakoj istini. 21. Zakon slobode se cita istinskim znanjem. zakona slobode) u ljudskim vrlinama.15. jer se Hristos dotakao tvojih ociju. pak.11. koji se medjusobno razlikuju. Onaj ko se moli telesno i koji jos nema duhovnog znanja. ne razumeju ni sta govore. kao i Petru. i ko ih razdvaja. medjutim. koja ga dovodi do umiljenja. 30. pomiluj me (Lk.50-51). Njegovo savrsenstvo je sakriveno u Krstu Hristovom. nemaran. Hoteci da ubije Navala Karmilskog. bio sprecen [da ucini zlo]. Samo onaj koji. zbog cega je potom bio mnogo blagodaran. ni sta tvrde (1.18. a ne o molitvi.7). postaje Njegov sledbenik i propovednik najsavrsenijih dogmata (Mk. kada ga budes zaboravio. Postoji mirna i korisna skrusenost srca.35-38). obrazuju neskodljivu i korisnu skrusenost. 230 . Uzdrzanje.

pobedjuje i jedne i druge.nego i sa recima. on jos vise umnozava postojece zlo. 55. 45.zla. bezosecajne i nemarne. Onoga. a u stvari se brane od bliznjeg. Svaki greh privodi zabranjenom uzivanju. vise ne izoblicavaj. Coveku se kroz stradanje pripremaju blaga. 52. Svako dobro delo dolazi od Gospoda po ikonomiji. Bolje ti je da ti ljudi nanesu nepravdu. Jer. 50. Ad je neznanje. Medjutim. tesko se kaje. Onaj.15. jer njome gubimo ono sto smo imali. ono tajno napusta neblagodarne. 47.11). nisi ucinio sve ono sto si bio duzan da ucinis. Zaboravnost je pogibao. 48. Ovde ono govori o neznanju i zaboravosti koji se radjaju u nasem srcu. Onaj koji veruje u Hrista. nego demoni. uzalud se trudi. 46. 59. a kroz tastinu i uzivanje . Bolan dogadjaj razboritog coveka privodi secanju na Boga. 54. 56. 62. Medjutim. Postoji izoblicenje iz zlobe ili iz odbrane. dok onome koji Boga zaboravlja prouzrokuje odgovarajuce jade. ranjavaju demoni. 44. pa ti nikada nece nedostajati pobude za pokajanje. 49. Svaki nezeljeni jad neka ti bude ucitelj secanja [na Boga]. oni najzad bivaju razobliceni delima. 60. onda pred njim prvo otkri svoje grehe. i saobrazno stradanju dobija pomoc. Svaka vrlina proizilazi od Boga. a Bog u srce. Isto biva i sa vrlinom. Neznanje cini da covek protivreci onome sto je korisno. ko besciljno koraca. 43. Onaj ko se moli za one koji mu nanose nepravdu. Onaj ko trpi nepravdu od ljudi sacuvan je od greha. 58. 37. Jer.15. drugi iz zle namere. Postoje ljudi koji naizgled cine nesto dobro. 53. Otkri svoj razum Vladici. 38. ali ona dolazi". A kada se osmeli. 39. koji Gospodu ugadja. Kada cinis kakvo dobro delo. pobedjuje demone. Preovladavsi. 42. ona je uzrok cednosti za onoga koji je podnosi. jer covek gleda u lice. prosti ljudi tesko mogu da otkriju (razumeju). Onoga koji je prestao da gresi i vec se kaje. Onoga koji u svojim pohvalama skriva klevete i osude. u Onoga koji govori o nagradi. 40. seti se Onoga koji je rekao: Bez mene ne mozete ciniti nista (Jn. Nemoj govoriti: "Sta da radim? Ja ne zelim. Kada ti se ne desava nikakva nedaca. odbaci pohlepu. po meri vere rado trpi svaku nepravdu. jer je sve obnazeno i otkriveno pred ocima Onoga kome cemo odgovarati (Jev. pak. Slican njemu je i onaj koji svoju sujetu krije u svom skromnom izgledu. Pismo kaze: "Ad i pogibao su otkriveni pred Gospodom" (Pric. Nista nemoj misliti niti ciniti bez cilja koji je po Bozijoj volji. dok si [o Bogu] mislio. greh raspaljuje [pokrece] sebi srodno. ne pokusavaj da se sakrijes. 41. Neki predstavljaju delo u drugom svetlu zbog neiskustva ili neznanja. a postoji i zbog straha Bozijeg i istine. koji im se suprotstavlja.4.13. Posto treba da das odgovor (Jev. Tada ce ti se otkriti i ono cega se ne secas. Kada gresis tajno. pak. Krijuci dugo vremena istinu u lazi.13). Onaj koji cini greh bez neke nuzde. 36. Postoje i drugi koji to ne cine i sticu korist svome razumu. 51. a neki. jer su i jedno i drugo neprozirni. Ucini svako dobro delo kojeg se setis. ali jaca srazmerno sa nasom nemarnoscu. Zaboravnost sama po sebi nema nikakvu snagu. 231 . tj.5). a svaka vrlina duhovnoj utesi. Ne dozvoli svome umu da padne u nepromisljenu zaboravnost. Ljudska uvreda pricinjava srcu bol. opet. sa poboznim ciljem. 61. kao sto tvrdis. ocekuj zalost. jer pravda Bozija ne pravi greske. 57.17). Ako ga izoblicavas po Bogu. kao sto i dnevna svetlost proizilazi od sunca.

Bog sudi i vaze svaku nasu pomisao. 71. nije neznalica samo na recima. Pazi na ucinak nezeljenje patnje. znanje nadima usled nemarnosti. pa ces pronaci ociscenje od greha. 76. 232 . 80. postepeno bi ti se otkrilo i ostalo. rezultat njegovog dela izvodi po pravdi. a nerazboritost drugo. medjutim. 68. povedi racuna o svojoj savesti. pak. jer [dobro] koje si stekao olako nije provereno. Neka se svako popravlja uz njihovu pomoc. 87. a od nemara zaborav. Ne govori da si stekao vrlinu bez muke. u prednosti je nad onim koji to ne razume. Milostinja.7). da si cinio dobro koje znas. 79. 65. a u onome koji slusa Bog dejstvuje saglasno njegovoj veri. Onaj ko omalozava razboritost i hvali se neznanjem. Kao sto poboznom uopste ne skodi nepoznavanje izrazavanja. 85. Kao sto je mudrost na recima jedno. 66. Svako stradanje po Bogu jeste istinsko delo poboznosti. Jer. Cuvsi da hvale prethodne. Ako zelis bez osude da primas pohvale od ljudi. na primer ides iz jednu kuce u drugu. 73. Onaj koji ovo razume. i bice ti na korist. drugi neznalica ne htede da ih podrazava u njihovom smirenoumlju. 81. 75. 64. Ko licemerno hvali svoga bliznjeg.Kor. 83. Covek se trudi po svojoj volji koliko moze. 67.36. 70. Bog je svima darovao znanje o onome sto je korisno. Ne koristi ti da. tako smirenoumnom ne skodi mudro izrazavanje. Od slastoljublja proizilazi nemar. Ako trazis da se izlecis. po Pismu (Is.63.1) i sve trpi (1. 72. i molitva ispravljaju one koji su zanemarili cinjenje dobra. Jer. 77. a ne grehe svoga bliznjega. drzi stap od trske. 86. koji postadose mudriji od svih mudraca. Videh proste ljude. pa ti demoni nece pokrasti tvoju misaonu radionicu. tako je i neukost u reci jedno. te ce se hvaljeni postideti. u toku rata. vremenom ce ga osuditi. Reci Bozanskog Pisma citaj delima i ne prepustaj se pricljivosti. Ukoliko covek coveku ucini dobro recima ili delima. Jer. Jer. lako biva zaklan. saznas drugo. obojica treba da ispovede dar Boziji. nego i razumom. Najbolje je da covek svako dobro cini radi buducih dobara. i stoga ne gresim ako nista ne cinim". Onaj ko dobrovoljno pretrpi ponizenje radi istine Hristove. nadimajuci se tananim mislima. vec se stade diciti svojim neznanjem i stece gordost. 78. Ista stvar moze da se misli i prosto i pristrasno. Nemoj reci: "Ja ne znam sta treba ciniti.8. probosti ruku i u nju ubrizgati otrov nadmenosti i to pre njegovih neprijatelja. 74. zavoli najpre da te izoblicavaju za grehe. Mnogi saveti drugih bivaju nam na korist. 82. lako pada.6). ali za nas licno nista nije prikladnije od naseg misljenja. Onaj ko napusta dobra dela i oslanja se na puko znanje. Bog. smirenoumne na delu. pre nego sto ispunis prvo. Covek savetuje svoga bliznjeg saglasno svom znanju. istinska ljubav se proverava suprotnostima. Nemarnost u cinjenju svakog dobra prema nasim mogucnostima tesko se oprasta. kao sto.13. umesto noza sa dve ostrice. a ljubav izgradjuje (1. Ono sto je tajno u coveku poznato je Bogu i savesti. Ko ne poznaje neprijateljske zamke.Kor. 69. od mnogih ce biti stostruko proslavljen. koji ce mu. a razboritost drugo. 84. Ispituj svoje grehe. a ko ne poznaje uzroke strasti. Ucini ono sto ti ona kaze.

koje drugi. 106. nego da bismo presekli povod za ta tri poroka. 105. misleno uzivanje. ali se ono ocigledno sastoji od pomenutih (tj. 95. I jedno i drugo coveka koji u njima ucestvuje podsticu da napreduje. Ko ih ne zamrzi. ili ce ga. jer drugacije [coveka] ne bi mogao uvuci u vece zlo. 91. da mrzimo srebroljublje. tj. prirodno je da znanje prethodi veri. 89. 111.10. Jer. buduci da nijedna misao nije skrivena pred Bogom. 97. 103. jer ono sto je nekada cinio sa novcem. 102. Postoje ljudi koji odsecaju jednu strast radi veceg sladostrasca. ubistva i druga zla. Ko ne poznaje istinu. neka ocekuje iskusenje. lici na coveka koji slamom hoce da ugasi vatru. tastinom i uzivanjem. uzdrzljivac koji stice novac jeste brat po razumu onom prethodnom. ne moze istinski verovati.38). Po Pismu. ne uplice u poslove obicnog zivota (2. buduci da se radi o drugoj strasti. 96.4). gnjev. 110. Cuvsi reci Gospodnje: Svaki od vas koji se ne odrece svega sto ima.Tim. 233 . potpora nase (ljudske) prirode. Mnogi su se uspesno suprotstavljali nevoljama. 104. kroz njih (tj. Znanje i vera. Male grehe djavo predstavlja beznacajnim. 101. Zbog ta tri zla smo dobili zapovest da ne ljubimo svet i ono sto je u svetu (1. ova tri zla) mnogo ojacase medju ljudima. Korenom svih zala naziva se srebroljublje (1. znaj da ti sprema porugu. ukoliko se ne pokaje. 98. Ko ispunjava zapovest[i]. 109. koje voli njihova mati nerazboritost. Neprijatelj poznaje pravilo duhovnog zakona i zato trazi samo misaono saglasavanje. Ljutnja.2. Moze da se desi da ni oni sami ne znaju da postupaju beskorisno. Um se oslepljuje trima strastima: srebroljubljem.2. Nijedan se vojnik. I opet.33. samo zbog njih obolese. pokazujuci nevernim. Treba. Na isti nacin se i dobro umnozava snagom dobra. hvale. Kada primetis da ti pomisao obecava ljudsku slavu. 100.15) . onaj ko uplitanjem u svetsko hoce da pobedi strasti. Nemoj nikada potcenjivati niti zanemarivati svoje pomisli. pritisnuti teskim nevoljnim patnjama. Sa njim ima istu majku. Mt. 90. 99. Na taj nacin on ce ili navesti na trud pokajanja onoga koga je savladao. 10). usled netrpeljivosti. Uzrok svakog zla jeste tastina i uzivanje. Isto je ucinio i sa ljudskim mislima. tastine i uzivanja). i u casu izlaska ga. Nikakve koristi od odricanja od sveta nema onaj ko nastavlja da zivi sladostrasno. Koren sramne pohote jeste ljudska pohvala.Jn. ove (strasti) su tri cerke pijavice. sada cini bez icega. nego i kada ga prihvatamo.ne u smislu da bez razlike mrzimo tvorevinu Boziju. slave ili uzivanja. ali bez molitve i pokajanja niko nije izbegao bedu. 92. dakle. 107.14. i ovde mu umnozavajuci stradanja. Onaj ko se zbog novca. hteli mi to ili ne.88. 108. 93. Jer. nije mene dostojan (Lk. Biva da ga navede i da negoduje zbog nevolja. ne zna da Bog svime upravlja pravedno. ratovi. kao sto je (koren) celomudrenosti izoblicavanje zla. nemoj misliti da se govori samo o novcu.. Zlo od zla dobija snagu. Bog je svakoj vidljivoj stvari dao odgovarajuce prirodne osobine. tastinu i uzivanje kao majke poroka i macehe vrlina. 94. govori [Pismo]. jer se ljubav prema Hristu proverava suprotnostima.6. i to ne samo kada ga slusamo. ne znajuci njihov cilj.. vec i o svim zlim delima. nece pobediti ni jednu strast.Tim. dok mu je otac razlicit. gnevi na bliznjega svoga.

19). 126. Pohvalama on pokusava da prikrije zavist. jeste preljubocinac. Podnoseci uvredu. mi sumnjamo u rod. Ko istovremeno hvali i kudi bliznjega. Bolje je da se pobozno molis za svog bliznjeg.suditi bez milosti. i koji zbog njihove vere dobi oprostaj grehova (Mk.32-33). telo ga ne bi pratilo. Ko prima reci istine. Kao sto onima koji imaju problema sa varenjem pomaze gorak pelen. jeste zmija "koja sedi na putu i ujeda konja za petu" (Post.16). opsednut je tastinom i zaviscu. ukoliko je dobrovoljno zavolis. Jer. 125. ne moze se cisto moliti.10. I jedna od njih. ismejavaju nerazboriti. Znaj da ce se onome ko javno gresi i ne kaje se. u stanju je da zameni ostalih jedanaest. Pretpostavi da postoji dvanaest bescasnih strasti.5. Ko moli za oprostaj.3. 134. Kao sto je nemoguce da zajedno pasu ovce i vukovi. Zbog toga ce se teze muciti. pogrdu ili gonjenje. Jer. 124. Ko tajno cini zlo.4. Ako sagresis. 234 . nego i u buducem veku. 116. mene prima (Mt. tako je nemoguce da obrete milost onaj koji podmuklo radi protiv bliznjega svog. lukaviji je od onih koji javno cine nepravdu. po Pismu.40). 132. to je znak njegove bogougodnosti. i ko ostane bez ikakvog stradanja sve do svog ishoda . voli smirenoumlje. 121. ko ima zlopamcenje.25) i nece prestati sve dok Gospod ne istrebi seme iz Vavilona (Jer. Onaj. podnosi nevolje koje ga sustizu. 115. 135. Paralizovani koga su spustili kroz krov pred noge Isusove jeste gresnik koga po Bogu izoblicavahu verni. zapecacuje svoje zlo. Kao sto je nemoguce udruzivanje vode i vatre. 122. Kada dobrovoljno sejemo zlo i zatim nevoljno zlo i zanjemo. nego ocekuj buduce.9. jedno neizbezno prati drugo: Sto covek poseje. i zbog svog bezumlja ce pretrpeti patnju i sramotu (Pric. Onaj ko spletkari i tajno cini zlo. Posto izmedju setve i zetve postoji vremenski razmak. izoblicenja] promenila je "rod aspidin" i pokazala mu kako da izbegne "gnev koji ide" (Mt. 130. 129. Onaj ko se razborito moli. Rec istine [tj.7). 114. Ako hoces da se spases. a osudjivanjem prikazuje sebe boljim od njega. jer da um nije prethodio.49. 119. 118.112. Onaj ko zapovestima svojevoljno nesto doda. Ako ne zelis da se zlopatis. ono ce i poznjeti (Gal. ne samo u sadasnjem.7). Medjutim. nego da ga osudjujes za svaki greh. tako je i izopacenima korisno da pretrpe gorke nevolje. tako su suprotni samoopravdanje i smirenje. kaze se: Ko vas prima. Onoga ko se iskreno kaje. 127. Prvima lek sluzi za ozdravljanje. zavoli istinitu rec i nikada nepromisljeno ne izbegavaj izoblicenje. nemoj osudjivati delo vec misao. 113. kao sto je receno u Pricama [Solomonovim].2. od svega se uzdrzava (1. pak.27. 131.6. makar bio i sasvim mali. Ko osudjuje drugog. prima Boga Slova. ne pozeli da cinis zlo. 123. nemoj razmisljati o sadasnjem. Lk. Ne ostavljaj greh neizgladjenim. 128. Ko se podvizava. da te ne bi odvukao u vece zlo.6. 117. a drugima za pokajanje. treba da se divimo pravdi Bozijoj. 120. 133.Kor. i videces da ce ti to [stradanje] biti uzrocnik mnogih dobara.17).

155. Ako [covek] upadne u drustvo ljudi koji praznoslove. i koliko mu dodas goriva. Pomisao sladostrasnog je nemirna kao da se nalazi na terazijama: on ponekad place i rida nad svojim gresima. ocigledno se tako ponasa po predupredjenju. a ko ih je vec pobedio.23. 153. nevoljno podesava sa voljnim. lukavo ces i odgovoriti. vodi racuna da se ono ne razvije u strasti. Smenjivanje dobra i zla primaj spokojno. Onaj. On. Slican mu je i onaj koji napreze uho da bi cuo reci [duhovne] mudrosti.136. zaboravljajuci Boga. Prilog je pokret srca bez izobrazenja. Predubedjenje jeste nevoljno secanje na ranije ucinjena zla. Bez secanja na Boga ne postoji istinsko znanje. voli uzivanje. prisutno je saglasavanje. Razborit covek rado prima takvo izoblicenje. Koliko mu oduzmes goriva. 156. 145. obuzet je strascu.29). 140. kasnije ce ti izgledati kao rdjav. pak. inace ce ti se urezati [u pamcenje] njihove osobine. jer ga privodi strahu. naime. toliko ce se rasplamsati. Ima [ljudi] koji beze od njih kao ugarak iz vatre. 138. Sadasnju svoju nevolju unapred zameni buducim dobrima. ponizice se (Mt. ocekuj sramotu. Ne pozeli da slusas o tudjim lukavstvima. 147. Jer. Ko trazi slavu. cak i da ne volis [prilog]. Bog. Pokret bez izobrazenja jeste prilog bez greha. koji su iskusni [borci] prethodno zauzeli kao neki klanac. Onaj koga. a ponekad se bori sa bliznjima svojim i protivreci im da bi se domogao uzivanja. vodi poreklo od gresnih pomisli.21-22). Tek kad iz naseg razuma odagnamo svaki voljni greh. 146. 154. jer je receno: Koji se uzdize. ako lukavo slusas. 150. Culno je porod umnog i po odluci Bozijoj donosi ono sto je potrebno. 152. Jer. Jer. Krotkom coveku koriste reci o veri. 149. Od onoga ko licemerno hvali. Sve sto nam se desava. Ako se zbog pohvala pogordis. Greh je oganj koji gori. a ono svakako zbog svojih ranijih grehova. toliko ce oslabiti. jer on ne iskusava dugotrpeljivost Boziju i ne grize ga savest zbog cestih sagresenja. Coveku okorelog srca koristi rec tananog znanja. neka se smatra odgovornim za njihove reci. Na taj nacin Bog otklanja nedostatke stvari. 139. i nemarnost nikada nece oslabiti tvoje podvige. Svako dobro dolazi od Gospoda po ikonomiji. 158. samim tim se uklanja od svakog zla (1. on je duzan ako ne zbog sadasnjeg. Nemoj govoriti: "Prilog dolazi iako ja ne zelim".12). 144. 235 . Ko se jos bori sa strastima. Duhovno znanje bez secanja na Boga jeste kopile. bez straha nerado prihvata trudove pokajanja. 143. Gde postoje slike pomisli.14. a drzi se dobra. ko voli da ga izoblicavaju. 142. Onaj koji sve ispituje. ipak volis uzroke stvari [tj. 160. vec mu radije ukazi na tezinu buduceg bescasca. Ko se zalosti u nevolji. odbacuje ga na nivou priloga. a ima i onih koji se ne vracaju nazad dok se vatra ne raspali. Strasti]. uskoro ocekuj i osudu. 161. 157. nego na sebe. Ko mrzi da ga izoblicavaju. 148. jesu sluzitelji dobra. moci cemo da se borimo i protiv strasti predubedjenja. dobrovoljno se predao strastima. 137. pohvalis kao dobrog ukoliko ti telesno pomogne. Mocnog coveka ne izoblicavaj zbog njegove slavoljubivosti.Sol.5. ne gnevi se na onoga sto ih je izrekao. A oni koji ga donose. 159. 151. Dugotrpeljiv covek je veoma razborit (Pric. 141. Cuvsi ruzne reci. naime.

185. Najjace i najlukavije su one slike koje su urezane u um. Bog nasa dela vrednuje na osnovu nasih namera. trpi ono sto te zadesi. 183. buduci da se tada lako prihvata kao uteha. Postoji zlo koje se nastanilo u srcu usled dugotrajnog predubedjenja. 181.prethode im i prouzrokuju ih. Gospod ce ti dati po srcu tvome. Sve sto nastaje pocinje od malog. ono trazi ono sto vec ima u sebi.28). 184. 177. Jer. vec si njime savladan. 172. i hraneci se postepeno. 179. ali njegov uzrok ne moze da sagleda. Jer. po Pismu (Ef. Ko se povodi za svojim mislima. sabira plodove svog zlog nastrojenja. ni telesne trudove iz poboznosti ne prihvata lako. U vreme bola pazi na prilog uzivanja. a u stvari robuju strastima. Po dimu prepoznajemo tvar koja gori. Ako se udaljis odande. onda ce se.5). Prestani da mislis na bilo kakvu pohlepu. Ko ne prihvata dobrovoljna stradanja radi istine. Medjutim.162. Postoji i zlo koje vojuje pomislima putem svakodnevnih stvari. nemoj slusati svoje srce. kaze Pismo (Ps. pak. koje se obrazuju putem pomisli . uskoro ce se potpuno zaplesti. Ako se ono sto se u tebi nalazi kao utvrdjeno pokrece. Istraj u razumu i neces se namuciti u iskusenjima. Svakako. Nasavsi se na pocetku zla.12). 187. primi ga kao svoje. Ko je cita delom. Savest je prirodna knjiga. 170. Iz sladostrasnog srca radjaju se pogubne pomisli i reci. um. povecava se. a druge po kucama gde se gnezde. 182. Medjutim. Onaj ko slusa takve reci. 176. niti se strast radja bez misli. 166. Pre nego sto odbacis zlo. Onaj ko nerado preispituje svoju savest. tako se i medju strastima jedne oblikuju pomislima. jos ne poznaje savrseno samoga sebe. znaj da je nekada um time bio zanet.Z. i preda se nemaru. 180. doveden u pokret i da ga je stavio u srce. Bez duvanja vetra ne stvara se oblak. Ko govori da poznaje sva djavolska lukavstva. 174. 236 . Ako vise ne ispunjavamo zelje tela. Moli se da ne dodje na tebe iskusenje. i zlim pomislima unistavaju dobro delo. Kao sto jedne zmije susrecemo u sumama. po meri [oslobodjenja]. 186. pa ces moci da vidis postupke djavola. Pismo kaze: Bezakonici ce biti rasterani i potomstvo bezboznih ce biti istrebljeno (Ps. biva zaslepljen. On vidi dejstvo greha. Jer. 167. 165. 169. a druge se vrse na delu. Ima [ljudi] koji prividno ispunjavaju [Bozije] zapovesti.36. Metod zla jeste gusto ispletena mreza. Slike. cim si se nasao u zlu. Ako ipak dodje. 171. podvrgnuce se tezim nevoljnim mukama. 178. Ne pozeli da slusas o nesreci svojih neprijatelja. 163. 173. nemoj reci: "Nece me pobediti". Neki nazivaju razboritima one koji rasudjuju o culnim stvarima. steci ce iskustvo pomoci Bozije. one prelaze iz jednog oblika u drugi. razboriti su samo oni koji zadrzavaju svoje zelje. i izaziva miran um na neku strast. a ne kao tudje.3). 168.2. vidi podmuklost neprijatelja. [pomocu] Bozijom lako ugasiti i one koje smo prethodno imali u sebi. Nemoj misliti da svaka nevolja dolazi na ljude zbog greha. Ima i bogougodnih ljudi koji trpe iskusenja.19.Tim. 164. Oslobodivsi se telesnih briga. ono takodje govori: Svi koji zele da zive pobozno u Hristu Isusu bice gonjeni (2. 175. Ko se u nju malo zaplete.

191. jer smo ucinili sto smo duzni uciniti (Lk. 193. Jedno je ispunjavanje zapovesti.188. nego blagodat Vladike. 190.Kor.3). 197. vec ce se vecma u njih zaplesti. I Gospod krotkom daruje poznanje istine. 194. 200. Oni koji Njega istinski traze. kaze izreka. Sve se pokorava zlatu. vec ugadja kao duznik. ali su razliciti nacini njenog delovanja. Ko je spoznao volju Boziju i ispunjava je po svojim mocima. 3. Bozijom sve misleno se ispravlja i dovodi u red. ocekujuci je po blagodati. udji u radost gospodara svoga (Mt. Gospod kaze: Tako i vi kad izvrsite sve sto vam je zapovedjeno. nije pripravan za Carstvo Bozije (Lk. pak. Svagda cini dobro po svojim mogucnostima. i onima koji mu verno sluze dariva slobodu. 4. 196. nad mnogim cu te postaviti. kako kaze Pismo (Pric. 189. koji se ne nalazi bez delovanja Duha Svetoga. naci ce mir. po Pismu. Vrlina je. one zavise jedna od druge. DOBROTOLjUBLjE SVETI MARKO PODVIZNIK POUKE MARKA PODVIZNIKA O DUHOVNOM ZIVOTU IV O ONIMA KOJI MISLE DA SE OPRAVDAJU DELIMA 1.5. Zeleci da pokaze da je usinovljenje ljudima darovano Njegovom krvlju.10). Po svojoj prirodi. mada jedno drugom sluzi kao povod za dobro. govorite: Mi smo nepotrebne sluge. ne samo da ih nece odagnati. pak. Jer kaze: Dobro.9.9). On se otkriva po meri [u kojoj ih ispunjavaju]. Kada predstoji da ucinis vece. Rob ne trazi slobodu kao platu. delo koje se dopada istini. Blagodacu. u malome si bio veran. i njegov trud. 2.16. ulazi u tudju kucu (Pric. 199. malim trudom ce izbeci veliki. Jakov je za Josifa sasio sarenu odecu.8).24. koji je dao zapovesti. tako je i vrlina jedna. Gospod je skriven u Svojim zapovestima.10). 5. Jos nije verni sluga onaj koji se oslanja samo na golo znanje. 237 . mnogo si puta nasao poznanje sa pravdom. U sledecem (poglavljima) manjkavost vere onih koji samo spolja ispravno zive izoblicice oni koji osvedoceno veruju i koji su upoznali istinu. kao sto je napisano: Naucice Gospod krotke putevima Svojim (Ps. Izvrsavanje zapovesti je ostvarivanje na delu onoga sto nalaze [bozanski zakon]. premda svaka zapovest za nas i jeste obavezna. Kao sto postoji jedno bogatstvo koje se stice na razne nacine. slugo dobri i verni.17. Onima koji ga traze. a cista molitva savescu. ne okreci se ka manjem: Nijedan koje metnuo ruku ne plug pa se obazire nazad. 192. pripremljena vernim slugama. Ko bez molitve i trpljenja zeli da pobedi iskusenja. Hristos umre za nase grehe po Pismu (1. a drugo vrlina.23). Onaj ko mudruje i prica bez dela. Mir je izbavljenje od strasti. 198. vec onaj koji poslusanjem veruje Hristu. Nemoj govoriti: "Ispunjavao sam zapovesti i nisam nasao Gospoda". Dobra savest stice se molitvom.15. Jer. Zbog toga Carstvo nebesko nije nagrada za dela.62). 195. bogati se nepravdom.25.

13). Medjutim. kao Bog Sazdatelj i Iskupitelj nas.6. jednak onome koji je to ucinio. Naprotiv. budi i trudoljubiv. golo znanje nadima coveka. nasli uvredjeni smatrajuci taj korisni bol dejstvom zlobe (neprijatelja). mi cinimo dobra dela ne radi nagrade. 22. a ne nesto cime se moze zadobiti Carstvo. dela i nagrada). buduci pohvaljeni za vrlinu. po Pismu (Rim. umrle grehom. Uzdrzljivac se udaljava od stomakougadjanja. 26. izobliceni za greh. vec zbog ocuvanja darovane nam cistote. dok ih drugi ispunjavaju i ocekuju Carstvo kao obaveznu nagradu. I jedni i drugi grese protiv istine. To vazi i u odnosu na dobro i na zlo. poslusan od prepiranja. vremenom iscezava cak i secanje na one stvari koje zanemarujemo. celomudren od bluda. Primetno ispunjavajuci zapovest. Krstom daruje usinovljenje. Znanje bez vrlinskih dela jeste nesigurno. Ko postuje Gospoda. koji se oslanjamo na golo znanje i preziremo one koji malo znaju. mucenik od idolosluzenja. Um i bez tela cini mnogo toga i dobrog i rdjavog. Vidis li da svaka vrlina koja se vrsi do smrti nije nista drugo do uklanjanje od greha. Ako je Hristos. Kada cujes reci Pisma da ce Gospod "dati svakome po delima njegovim" (Ps. 8. ali nam bez blagodati ne moze pridodati osvecenje. Jer. ukoliko ih pretrpimo uz molitvu.61. Ima [ljudi] koji se. smirenoumni od tastine. Iskusenja koja se neocekivano desavaju po Bozanskom domostroju. Pred srceznalcem Bogom je onaj koji nesto zeli da ucini. onaj koji sam sebe ukoreva od licemerja. Uklanjanje od greha jeste stvar prirode. Hristos ce. Hristos. Kako onda mozemo usinovljenje smatrati nagradom koja nam se duguje? 21. ispovednik od bogoodricanja. a ne kao Merilac stvari (tj. potvrda svega jeste delo. 25. 18.5. 17. misleci da je ta slast tastine uteha (svise). nece dobiti slobodu. cisti od pristrasca prema culnim zadovoljstvima. raduju. dobrovoljno siromasan od velikog imanja. Ako pogresi ili se oglusi o nesto. Gospodar nije duzan da da platu slugama. Mi. svakome dati po delima neverja ili vere u Njega. siromastvoljubiv od naklonosti ka sticanju. Svojom krvlju iskupio. 12. opet. Na isti nacin se i molitvenik udaljava od beznadja. 238 . Ni oni. 16. 11. Neki [ljudi] misle da pravilno veruju iako ne izvrsavaju zapovesti. a zatim nas je. 19. nego Onome koji je za nas umro i vaskrsao (2. Jer. Pismo nam savetuje da upoznamo Boga razumom kako bismo mu pravilno sluzili delima. Cesto se zbog nemarnosti prema delu pomracuje i znanje. 13.Kor. ali nema dovoljno snage. mi dobijamo odgovarajucu nagradu od Gospoda. te dao blagodat onima koji tako veruju. nemoj da mislis da dela (sama po sebi) zasluzuju pakao ili Carstvo. 9. pa makar bilo i istinsko. Dobro delo koje cinimo svojim prirodnim mocima udaljava nas od protivnog mu zla. i mi ne zivimo vise sebi. ispunjava Njegove zapovesti.8).5. 15. dok korist primamo saglasno sa ciljem svog proizvoljenja. dok telo bez uma ne moze nista slicno da uradi. Drugi su se. Covek jedva uspeva da sacuva ono sto muje darovano putem prirode. pak. 23. slobodna odluka prethodi delu. uce nas da budemo trudoljubivi te nas i bez nase volje vode pokajanju. Nevolje koje snalaze ljude. bezmolvnik od praznoslovlja. Udostojivsi se banje preporoda (tj. Ako si ljubitelj znanja.15). Oni koji se zbog svojih podviga uznose nad nemarnima. umro za nas. on ono sto naidje na njega trpi kao zasluzeno. 10. krotki od gneva. jasno je da smo se obavezali da mu sluzimo do smrti. 7. 20. Hristos je Vladika po prirodi i Vladika po domostroju (spasenja): On nas je sazdao iz nebica. Jer. 24. onaj koji je zadovoljan onim sto ima od srebroljublja. 14. Jer. posledica su njihovih rdjavih dela. pak. svakako misle da se opravdaju spoljnim delima. umnozicemo dobro. krstenja). koji ne sluze ispravno. mnogo smo nerazumniji od njih.

Ukoliko se sjedini sa molitvom i sa one cetiri vrline. nece ispunjavati zelje tela (Gal. kasnije se pokazuje kao stetno ili [barem] nesavrseno. Smrtni greh je onaj za koji se covek ne kaje. koji bi se pomolio za taj greh umesto njega. ono svakome pokazuje da ono sto ga je snaslo licno njemu i pripada.i telesna i dusevna. 34. Onaj ko zeli da prepliva misleno more .44). ne suprotstavlja svoj trud predjasnjim gresima.5.30). one ne mogu biti korisnije od nade. Sa danasnjim umnozavanjem svoje vrline. Jer.dugo trpi. malodusnost] za vreme molitve ili zbog raznovrsnih pritisaka neprijatelja. deluje povratno: telesna na dusevnu i dusevna na telesnu. Telo zeli protiv duha. Ako smo duzni da svakodnevno cinimo dobra koja moze da ostvari nasa priroda.27. 35. ukoliko po redosledu zavise jedna od druge. Gospod cuje um koji nerasejano vapije. 40. slican je onome koji se telesno zlopati. Uostalom. Jer. 45. mi necemo nadoknaditi svoj raniji nemar. 49. i da. a umom se rasejava. a upokojava telo (tj. vec sve zajedno. 38. bolje je da se sa molitvom i nadom priljubis uz Boga. uzdrzava se. 39. Ona ostavlja iza sebe sve vrline koje su se pre nje rodile. seti se smrti i uzasnih muka. Bezmolvije je udaljavanje od svakoga zla. Zato sve treba prinositi Bogu sa nadom. 19. postace najkraci put ka bestrascu. buduci da On zna koristi i jednog i drugog. ona ih radja kroz sjedinjenje sa Hristom. vec cemo samo obelodaniti njegovu prisutnost u proslosti. 14.3.17). skrusava srce. Um koji se nerasejano moli. Nije uzdrzljiv onaj koji se hrani pomislima. Cak ni svetitelj. Um ne moze da bezmolvstvuje bez [umirenog] tela. nego da se secas spoljasnjosti. niti treba da ih proklinjemo. pa makar ona bilo i korisna. a duh protiv tela (Gal.16). 43. Jer. 30. niti bez tisine i molitve moze ukloniti prepreku koja ih razdvaja. Onaj ko se skrusava dusom (zbog grehova). razumi da se ove reci odnose na one koji imaju vrline i ljubav. buduci da ga nece moci preplivati. Velika vrlina jeste da trpimo ono sto nas snadje. vec njime umilostivljava Boga.33). 36. 32. Jednom se zapoveda da se daje onome ko nema (Lk. 41.19). Ne treba da se mnogo zagledamo u takva dejstva da ne bismo pali u zabludu.5. a drugom da se [covek] odrekne svega sto ima (Lk. a oni koji zive u duhu. 239 . 42. po recima Gospodnjim (Mt. cime cemo onda uzvratiti Bogu za svoje predjasnje grehe. Nijedna od vrlina ne moze sama po sebi da otvori nasa prirodna vrata.5. 31. nece biti uslisen. Onaj ko se pravilno kaje. 46. iako je mati svih vrlina. 33.11). Dobrovoljna obostrana muka . ljubav je po redu poslednja od svih vrlina.50. 37. Postoji dejstvo blagodati nepoznato pocetniku u duhovnom uzrastanju. 47. potpuna) zapovest. cak i ako su korisne. Njihovo razdvajanje biva jos mucnije. I molitva se naziva vrlinom. Sve sto radimo bez molitve i bez dobre nade. iako je prva po dostojanstvu. Bez umnog prizivanja ne postoji savrsena molitva. Kada te obuzme uninije [tj. bdi. Tako je Gospod zavoleo svet. Jer. nista mu ne uskracuje). Kad cujes da ce prvi biti poslednji i poslednji prvi (Mt. Ukoliko pokusa da ga prepliva bez ove cetiri [vrline]. postoji i dejstvo zla nalik na istinu. 28. 48. Nemoguce je da neko od sveg srca drugom oprosti uvredu ukoliko ne poseduje istinsko znanje. Postoji posebna i postoji opsta (tj. smirava se. ljubimo bliznjega koji nas mrzi. Znak nelicemerne ljubavi jeste oprastanje uvreda. samo ce smutiti svoje srce. 29. 44. Srce skruseno i smireno Bog nece poniziti (Ps. jer se moze desiti da su istinita.

74. Medjutim. srce se. u takvim i slicnim slucajevima ne budemo skrivali svoj talant. slican je robu kupljenom za novac. zaista cemo uci u radost Gospodara svoga (Mt.7). 53. po Pismu. vidno delo vrline postaje beskorisno. ne pokusavaju da ucine ni ono sto mogu. 64. Ako. obmanjuje pomislima. tesko zaustavlja. 52. ali deluje srazmerno ispunjavanju zapovesti. Ko cini dobro i trazi nagradu . trazi da mu zajedno sa uplatom novca za njegov otkup potpisu i dokument o slobodi. 67. tako se i dusa. 54. izuzev ako se pokaje po meri greha. nego ces i u slavi. Ko gresi.14-30). 61. U pocetku ona bogodolicno budi savest. 69. 71. Kada um zaboravi cilj poboznosti. nadje na ivici ponora. pa makar bio i veoma mudar.50. ostati veran i besprekoran. Ne odrici se ucenja. ikonomija Bozija je korisnija od nase razboritosti. trazeci travu. pak. nemoj dodavati Gospodnjoj ikonomiji nista radi pokazivanja. pod izgovorom da nemaju pomoci odozgo. Ni covek nece obresti korist bez dobrovoljnog truda i Bozijeg zastupnistva. svaka ce ti nevolja biti ucitelj bogopoznanja. a drugi ga je prihvatio i uporedio sa istinom. 72.ne sluzi Bogu.25. kao tezak kamen pokrenut po strmoj padini. svako dobija ono sto zasluzuje.44). To mozemo da saznamo na osnovu Bozanskog zakona i savesti. Zbog toga i zlocinci koji se pokajase ugodise Bogu. 59. ne moze da izbegne kaznu. prati razum za vreme citanja i pomocu prirodnih zakljucaka poucava um svojoj istini. Onaj ko pre nego sto ispuni i izvrsi zapovesti trazi da zadobije delotvornu [blagodat] Duha Svetoga. u svom trazenju Gospoda. U svoje vreme ono ce ti se vratiti mnogostruko. Delima pokazi sebe mudrim u odnosu na ljudsku volju i na zahvalnost Bogu. utoliko pre onima koji prihvataju da zive ispravno. Kada ti ljudi ucine kakvu sramotu. Ponekad je ona skrivena u pouci naseg bliznjeg. Kada te po Bozijem blagovoljenju hvali mnostvo. 65. Oni koji su samovljno svagda skloni uzivanjima. dakle. koji tek sto je otkupljen. Ko je shvatio da nevolje koje ga snalaze dolaze po Bozijoj pravdi. 60. 57. 56. nalazi i znanje. Neki govore da ne mozemo da cinimo dobro dok delotvorno ne primimo blagodat Duha Svetoga.104. Jer. Zbog truda oko poboznosti sledi nagrada. U zavisnosti od pomisli. budes imao na umu da su po svoj zemlji sudovi Gospodnji (Ps. Ako.5. Nije moguce da kisa pada bez oblaka. Nista neces izgubiti od onoga sto si ostavio oprastajuci radi Gospoda. 58. nego svojoj volji. Jer. 55. odmah se seti da ce ti doci i slava od Boga (Jov. Pitanje je ko je od njih dvojice postupio poboznije. ali od nas zavisi da li cemo da cinimo dobro po svojoj snazi. Istinsko znanje sastoji se u trpljenju nevolje i neosudjivanju drugih zbog svojih muka. kako ne bi zbog izmene doziveo suprotno. Blagodat ne prestaje da nas pomaze tajno. kada dodje. Seme ne raste bez zemlje i vode. 70. Blagodat se tajanstveno daje onima koji se krstavaju u ime Hristovo. 240 . rec nije mudrija od dela. Pomereno sa mesta trudoljubivosti zbog nekog uzivanja. Nekada. te za ucinjenu ti sramotu neces osetiti tugu i smucenost. zajedno sa pravdom. 62. malo-pomalo. 63. podrobnost odgovarajucih unutrasnjih iskusenja poznaje samo Bog. Neko je prihvatio jedno misljenje i zadrzao ga bez provere. Kao sto se neiskusno tele. 73. 68. 51. Ni bez ciste savesti nije moguce ugoditi Bogu. 66. Zao savet je svakom coveku stetan.

Nadmenost i hvalisanje su uzrocnici hule. 86. Jer. a drugi sa strastima. A kada su hotimicne pomisli u pitanju. Kada gresna dusa ne prihvata [sa smirenjem] nevolje koje je zadese. 92. Kada um. I on zna da tu nece moci da ostane ukoliko bude pretpostavljao telesne brige. Bezanje u zimu ili u subotu (Mt. 77. kasnije. Male. rado podnose suncevu zegu. Kada se nalazi u prirodnom mestu. ne moze da veruje ni u ono sto je vecno.51. kako udesi pravda Bozija. Njeno. Zbog toga nam i dolaze. onome ko se ne kaje. Isto [se desava] kad se probude strasti u ostarelom telu i dusi posvecenoj (Bogu). Svako ko je pravoslavno krsten. pak.22). Krtica koja rije pod zemljom ne vidi zvezde. molitvom). Znanje coveka je istinito u meri u kojoj ga potvrdjuju krotost. 83. on nalazi plodove Duha Svetoga na koje je ukazao apostol: ljubav. odvraca dusu od dugogodisnjeg predubedjenja. premda njihove uzroke prihvatamo sa velikim zadovoljstvom. Kao sto oni koji ploveci po moru. jer je slepa. 88. 90. vrline on ne zeli da spreci velikim napadima. koji zaboravlja istinsko znanje. a srebroljublje i tastina nemilosrdnosti i licemerja. A kada dospe u natprirodno mesto. 78. za sticanje blagovoljenja Bozijeg od nje nista nije korisnije. Zapovest Hristova koja se ispunjava savesno. djavo ga napada sa velikim i lukavim pomislima.5.24. i jedno i drugo biva u svoje vreme. Strast koja se nasom voljom upraznjava na delu. Za svaku stvar se moli uporno. on zaboravlja pravdu Boziju i vojuje sa ljudima kao vinovnicima nepravde prema njemu. Jer.75. Uostalom. smirenost i ljubav. uostalom. i bez nase i protiv nase volje nasilno nama vlada. istinsko znanje ljudi dobijaju od Boga. a ono u svoje vreme. srce kao da trpi muku od dzelata. Mi volimo uzroke nehotimicnih pomisli. ohrabren u Gospodu. 94. Isto biva i sa onim koji ne veruje u ono sto je prolazno .9). pak. Uvidevsi da je um poceo da se moli iz srca. Za dobijanje pomoci [Bozije] nista nije jace od molitve. Svako vrsenje zapovesti je obuhvaceno njome (tj. ali se ne isceli (Jer. radost. 93. 76. jer ga um i strasti vuku. Jedni se bore sa vetrovima. protivprirodno i natprirodno. Kada se zatekne u protivprirodnom mestu. od ljubavi Bozije nema niceg uzvisenijeg. saobrazno bolu srca daruje utehu. bori se sa ljudima za stetno kao za nesto korisno. andjeli za nju kazu: Lecismo Vavilon. naime. 96. Pa ipak. Postoje tri mislena mesta u koja ulazi um posle izmene: prirodno. 81. ono prvenstveno uci da veruju u Boga kao njegovog Darodavca. U to on se osvedocuje po meri ispunjavanja zapovesti. on pada u greh i strasna iskusenja koja slede. Kao blagodat pre blagodati. Niko nije toliko dobar i milostiv kao Gospod.on. tako i sramna misao ne zivi u bogoljubivom srcu. tajinsteno prima svu blagodat. Kao sto vatra ne moze da gori u vodi. 82. tako i oni koji mrze zlo vole izoblicavanje. zbog nade u dobit. 79. sigurno je da volimo i same predmete [na koje se one odnose]. 85. 84. 91.20) povredjuje telo i skrnavi dusu. 89. A otpavsi odatle. Mnogi smo koji tugujemo zbog grehova. i svoje grehe ispoveda Bogu. One koji su ga prihvatili. Dobrovoljni trud je po prirodi neprijatelj pohote. brzo odstranjenje ukazuje na borbu i suprotstavljanje. mir (Gal. ako ne odmah. Um. on sebe smatra uzrokom zlih pomisli i strasti. svaki na svoju stranu. kao sto. 241 . 87. buduci da nista ne mozes uciniti bez pomoci [Bozije]. On ne oprasta grehe. 95. Pomisao koja se dugo zadrzava u coveku otkriva njegovu pristrasnost. 80. svaki bogoljubac je istovremeno i trudoljubac.

onome koji place . pomaze i sebi i svome bliznjem. to je slovesan um za Bozansku blagodat. 103. I koliko stvari uneses u kucu. mnogi postaju pravedni.nemoj da mislis da u Duhu biva razdeljivanje. 102. i smiren u srcu je jaci od najjcih. daruje vrlinama odgovarajuca dejstva.13). Ako zelis da sa malo reci pomognes onome ko je zeljan znanja.Car. nego veruj kao sto smo ranije rekli.19). po Pismu.12. 116. 118. Zapovest se od zapovesti razlikuje. ispravnu veru i na trpljenje onoga sto nam se desava. Pazljiva molitva.11). onaj ko sebe pomocu njih prinosi Bogu. 109. On ostaje jedan i isti. nepromenjivo ulazeci u srca verujucih. 110. Sve sto govorimo ili radimo bez molitve. 16. i kada dejstvuje. slicno suncu. Po delima. Ako. tako i onome koji dobrovoljno gresi. toliko vazduha izadje napolje. 101.17.8. Vera. po apostolu. On se. reci Pisma.3).63. svecelo izliva na krstene. 99.6.2. ili se zalosti (Ef.11. Krotak po Bogu je mudriji od svih mudraca.10. Ko bez zalosti bdi i dugotrpi i moli se.uteha.11). na kraju se pokazuje kao pogresno ili stetno. pak. tako i blagodat. Sirina srca jeste nada u Boga.4) . da Duh Sveti sidje na svakoga apostola (Dap.5. 112. Jer. Koliko stvari izneses iz kuce. onda niko nije veci neprijatelj coveku od njega samoga. i onaj ko za vreme molitve oseca teskobu. Tako i vera jednoga biva cvrsca od vere drugoga. 113. A stvari uma su tastina i uzivanje.Sol. Ona je osnov svega cemu se nadamo (Jev. a zatim neverovanje. Jer. Blagodat Duha je ista i neizmenjiva. mi se vise necemo prepirati sa svojim bliznjima. a njegova teskoba . znak je bogoljubivosti onoga ko se moli. Jer.11. pretvaranje ili izmena. da je nepromenjiv. Ko se bez njih bori protiv iskusenja. ili se gasi (1. delatni je pricasnik Duha Svetoga.11.29) nosi sa znanjem. ubrzo ce primiti pomoc [od Boga]. i bez naseg znanja nas izoblicava na delu. 106.4. ili da jedni imaju prve darove Duha (Rim. biva od propovedi (Rim. nagome koji zebe . i svakome bogodolicno daruje ono sto mu prilici. Cuvsi. recima i pomislima samo Jedan je pravedan.30). umornome .odmor. Kao sto kisa koja pada na zemlju daje hranu biljkama. koja ne luta tamo-amo. 100. saobrazno njihovim potrebama: slatko-slatkim. Stvari u kuci su posudje i jela.Kor. 98. 107. samo ce ga ukrepiti. Onome koji Hrista radi gladuje. on jaram Hristov (Mt. 111. Sto je culna kuca za vazduh. 108. pak najsladja voda. 115.12.97. dok kroz veru. znak je slastoljubivosti. dakle. Smirenoumlje nije osuda savesti.10. ukazi mu na molitvu. nije svojstveno da smirenoumno razmislja. toliko vazduha udje u kucu. 104.2.17). ali je mnogo bolje da ih pomognemo molitvom i vrlinom. onome koji se moli uslisenje.1). pomocu njih sticemo svako drugo dobro delo.Kor. Kao sto onome koji se kaje nije svojstveno da se gordi. 117.odeca.23). ali se svako od nas prosvecuje (osvecuje) u meri u kojoj je 242 . prema njoj i rasejanost. tj. 105. Iskusenje izbegavaj trpljenjem i molitvom. gorko-gorkim. ili da je sisao na proroka (1. ili da dela (1. 114. blagodat i pokajanje. Nemarnost. ali je ipak dobrovoljno istrajan. Prema tome. blagodat postaje hrana. Ali. vec ispovedanje blagodati Bozije i poimanje [Njegove] snishodljivosti.16). Zbog stvari koje smo [sa verom] prepustili Bogu. Od svih zala prvo je neznanje. neizmenjiv i svemoguc. Dap. sve nevoljno ima svoj uzrok u [svoje]voljnom. ali u svakome dejstvuje kako hoce (1. Dobro je da pomazemo recima one koji pitaju. ili se zesti (Is. a da se drugi ispunise Duha Svetoga (Dap.telesna briga. zednome.

Korenje pomisli su javna zla koja cinimo rukama.50. prinudjavajuci duznika da iste grehe cini i u secanju (Rim. Onaj ko se preko mere nasladjuje u telesnim uzivanjima. srebroljublje i uzivanje ne dozvoljavaju da dobrocinstvo ostane cisto. i ako se onaj koji trpi nepravdu ne lisava. duzan je da tuguje za svojim bliznjim. U nevoljnim mukama skrivena je milost Bozija koja onoga koji pokazuje trpljenje vodi ka pokajanju i spasava od vecnog mucenja. 23). Onaj ko trpi nepravdu. vec ih podnosi. Ako onome koji nanosi nepravdu ne pretice. Ako prikrijes svoju vrlinu. tako Gospod postupa sa nasim gresima. 138. Po meri. Ne raduj se kada nekome cinis dobro delo. a ne pokusava da uzvrati istom merom. 132. nemoj da se nadmes misleci da si dobro postupio.38. 129. svoje naklonosti prema njima. ako ne tuguje za samim sobom.zamrzeo i odstranio od sebe strasti koje ga pomracuju. stekao je istinsko znanje i pokazuje tvrdu veru u Vladiku. Jer. Jer. 133. 127. 119. 131. kako mi postupamo sa nasim vrlinama. nemoj otkrivati ljudima da imas vrline.30). treba da mu saopsti kakvo ce ga zlo zbog toga snaci. znaj da je prepun pomisli tastine i da sada sa nezadovoljstvom zanje ono sto je posejao u svom srcu. Staresina je duzan da poslusniku kaze sta mu je duznost. Kada nas muce zle misli.19)? Da li ce onaj ko veruje u Hrista brinuti i boriti se za ono sto je prolazno? 124. 139. 130. Svaki ko zaboravlja Boga postaje samougodljiv i bezosecajan. On ce stostruko primiti u sadasnjem zivotu i zivot vecni naslediti (Mk. Jer. onda covek prolazi kroz ovaj svet kao senka sna. ne odbacuj nedace koje te snalaze. tako i zlo dolazi posle dobra. Ako zelis da Gospod pokrije tvoje grehe (Ps. Ne govori da onaj ko nema strasti ne moze tugovati. 243 . A ko je naklonjen njihovim uzrocima. a da ne voli njene uzroke. Ako zelis da se neprestano secas Boga. 136.31. medjutim. da li ce pretrpeti sramotu onaj ko u razumu besedi sa tastinom? I da li ce onaj ko se uzbudjuje kad ga bescaste voleti da bude prezren? Da li ce onaj ko prihvata telesno uzivanje imati skruseno i smireno srce (Ps. treba da osudjujemo sami sebe. izuzev ako prethodno ne nestanu zbog straha Bozijeg. 137. 120. 123. Kada vidis da je neko krajnje ogorcen zbog nanesene mu uvrede. 126. stostrukim mukama i nevoljama ce platiti njihovo izobilje. Onaj ko trpi uvredu i pri tome se ni recima. i ne hoteci biva mucen od strasti. Tastina. Jer. pokazuje da veruje u Hrista. 121. on se pomracuje. Jer. 122. Prikupivsi u svoje ruke mnogo zapisa o gresima koji su zaboravljeni. smatrajuci da te pravedno sustizu.10. 128.1). ali Bog svakome daje po pravdi.7). vrlina nije samo da krijemo ono sto je dobro. a ne praroditeljski greh. 135. Ukoliko ga ne poslusa. a odbacivanje nedaca umanjuje misaonu razboritost srca i kroz lagodnost prouzrokuje zaboravnost. kao sto noc dolazi za danom. Nije moguce da neko u svom razumu razgovara sa nekom strascu.7. ni mislima ne prepire sa uvrediocem. nogama i ustima. Ko mrzi strasti. nego kada bez zlopamcenja podnosis neprijateljstvo zbog dobra koje si ucinio. Secanje na Boga postaje bol srca zbog poboznosti. i uzalud se uzbudjuje (Ps. nego i da ne razmisljamo o onome sto je zabranjeno. 125. 134. Jer. odseca i njihove uzroke. pa makar bile i nepravedne. trpljenje u svakom slucaju podstice secanje na Boga. Ljudi varaju na vagi (terazijama) da bi naneli nepravdu. neprijatelj spretno upotrebljava zakon greha.

pod izgovorom ispovedanja. ne obecavaj da ces se pokajati pomocu drugih vrlina. ne kroz secanje na ono sto je ranije ucinio. Koliko se sunce razlikuje od meseca. 156. Onaj ko je razumeo tajanstvene reci Pavlove da nasa borba biva protiv zlih duhova (Ef. neminovno ce se pomraciti i smutiti zbog svojih predjasnjih grehova. Ko poznaje istinu. pobedjujuci ih molitvom. po recima Gospodnjim. ispoveda se Bogu. nije od nas. ako se nehoticno povedes za culima. Zakon obrazno naredjuje da se sest dana radi. 146. sami sebe isprobajte. Ovo smo rekli. pak. razumece i Gospodnju pricu o neprestanoj molitvi i istrajnosti (Lk. neprijatelj mu. Ali. Strah od geene i ljubav prema Carstvu nebeskom podsticu na trpljenje u nevoljama.Tim. [covek] ce praznovati u mislenoj nadi. jer zna da ga vode ka strahu Bozijem. Ko se podrobno seca ranijih grehova.18. Jer. dakle. tastina i bezosecajnost obicno sluze grehu i to sa opravdanim izgovorom. Ukoliko. u slikama prikazuje njegove predjasnje grehe sa ciljem da mu tajno naskodi i ozivi strasti koje su po Bozijoj blagodati bile zaboravljene.1).9). pak. 147.13. 153. Onaj ko ima znanje i poznaje istinu.1).2. koji ne veruje. njihove slike dolaze bez tuge. Jer. opet. 244 . Neki [ljudi] ocekuju da im ispunjavanje zapovesti na terazijama (Bozijeg pravosudja) posluzi kao protivteza njihovim gresima. Kada um kroz samoodricanje stekne nepokolebivu nadu.5). udjemo u Carstvo nebesko. 154. primices Boziju blagodat koja ce te izbaviti od buduceg gneva. ne protivi se tuznim okolnostima. Dan pocinka se. vec hrabro trpi njihove posledice. Otkrivajuci ovo. 149. 151.11).Kor. Ako zelis da se spases i dodjes u poznanje istine (1. Neprijatnosti dolaze na nas zbog grehova koje smo ranije ucinili i sobom donose ono sto odgovara svakom grehu. proda sve imanje i razdeli siromasnima (Mt. i imajuci nadu na Boga. povredjuje dobru nadu.17. Ako zelis da prineses Bogu besprekorno ispovedanje. i dalje pomracen i opsednut strastima. ne zbog toga sto iskljucujemo buducnost. a drugo je istinsko poznanje. Isto je rekao i apostol: Vera je osnov svega cemu se nadamo (Jev. nego trpljenjem nevolja koje ga postizu. Ko veruje u buduci zivot vrlo se rado odrice sadasnjih naslada. da udjemo u taj pocinak (Jev. delo duse se sastoji u dobrocinstvu putem novca i stvari.11. vec stoga sto najpre treba da u srcima steknemo dejstvenu blagodat Svetoga Duha i da potom. nasladjuje se sadasnjim i postaje bezosecajan. nemoj spominjati pojedinacno svoje predjasnje grehove.4. govoreci: Postarajmo se. 150. trudi se uvek da pobedis cula. nego kao vezivanje za prethodne grehe. a poznanje istine po meri nade u Hrista. 142. toliko je drugo korisnije od prvog. i jos: Sami sebe ispitajte. saobrazno tome. 155. Ako se ponovo pojavljuju. i u pomislima se moze pohotno ziveti gore [nego na delu]. niti zbog toga sto je ovde sva nagrada. To. Znanje stvari se stice po meri ispunjavanja zapovesti.12). praceni tugom. a da se sedmi dan pocine (Izl. pak. Jedno je poznavanje stvari. pak. Posto pocine kroz takvo odricanje. tako da ce se secanje pokazati ne kao ispovedanje. prebacice se u ono vreme i strasno baviti neprijateljskim prilozima.18. Nemoj pitati kako moze siromasan da zivi u nasladama kada nema neophodne uslove.20. Ukoliko je. i sa nadom se prilepljuj Jedinome Bogu. 145. dakle.4). udaljavaju nas od nade. U tom slucaju. Apostol Pavle nas bodri da udjemo u taj pocinak. sastoji u tome da se. 143. 148. 152. Drugi. jeste li u veri.6. Onaj.21). onda ubacuju staru prljavstinu. cak i onaj ko je jak i mrzi strasti. 141. Zapitajmo se koje je od ta dva misljenja pravilno. 144. Jer.140. Ili ne poznajete sebe da je Isus Hristos u vama? Sem ako u necemu niste valjani (2. misle da time umilostive Onoga koji je umro za nase grehe. progonice te demonska nacala i vlasti. Jer. 21). nego od Onoga koji poznaje nase misli. i Gospod je rekao: Carstvo Bozije unutra je u vama (Lk. Odbijajuci bol i prezir.

161. 175. Ono sto je prijatno izlazi jasno. bices iskusan u istoj stvari. Mi ne mozemo da pobedimo ni pomisli odvojeno od njihovih uzroka. 166. 245 . pomocu drugog. noseci krst. 160. 162. Jer. Gord [covek] i tast [covek] se medjusobno vrlo dobro slazu. Ko zbog ocekivanog buduceg blaga prihvata postojece nevolje.28. ne moze sam da pobedi telesno mudrovanje. Znanje stvari pomaze coveku za vreme iskusenja i uninija. Kada djavo vidi da se covek bez potrebe zanima telesnim [stvarima]. Ako se ikad udostojis da zauzmes ogradjeno mesto ciste molitve. dovija da nas odvrati od molitve protiv njega. Ako. a ako se smutis. te da koliko god moze prezire brigu o culnom. 168. duzanje da Bogu u molitvi sve proveri. jer se pred njim ponasa ropski. Svako plotsko uzivanje proizilazi od prethodnog odmora. Strasni treba da se mole i da budu poslusni. da zivimo. 174. i da u svom umu drzi cvrstu nadu na Njega. jer u svojim udovima ima neugasivu raspaljenost. duzni smo da se i za svaku od njih molimo. Kao sto se vrline obicno radjaju od truda i [podnosenja] uvereda. ako samo tugujes.u zagonetkama. onaj ko bez molitve cini nesto ili brine o necemu. nalazi znanje istine i uspesno se izbavlja gneva i tuge. u skladu sa zivljenjem. Onaj ko prenebregava zapovest o molitvi. u skladu sa svojim napretkom i da. ne dovodi uspesno do kraja svoje delo. brinemo o svakoj potrebi. jer tek sticanjem pomoci mogu da se bore protiv losih navika. a odmor radja neverje. i. a sto je ostro . da ne bi izgubio ono sto je vece. odseca nadu na Boga. ali mu obicno skodi za vreme molitve. dok tasti velica gordog koji ga neprestano hvali. udaljavanjem od culnog.20). ni uzroke odvojeno od pomisli. A ko bez ovoga pokusa da pazi na srce. Onaj ko se poslusnoscu i molitvama bori protiv [plotskih] prohteva jeste borac koji koristi dobar metod i koji. jer se on. ispunjavamo najglavniju zapovest. Onaj ko zbog istine prihvata porugu i prezrenje. Onaj koji se nalazi pod vlascu greha. 171.33). a zatim mu. Bogu prinosimo svoje molitve. Gord hvali tastog. Videvsi dvojicu gresnika koji imaju uzajamnu ljubav. okovan je u lance (Dap. a kad ga izoblicavaju zbog grehova. 164. ili ovde u nevoljama strada ili ce u buducem veku bez milosti biti mucen. Ako imas dar od Boga da druge ucis. uskoro. Treba. tako se i gresi radjaju od uzivanja i tastine.9). Ko se iz straha da ne pretrpi kakvo zlo ili uvredu prepire sa ljudima. izuzev za Carstvo [Bozije]. primorava se na pokajanje. Dobro je da. 167.6. koraca apostolskim putem. negoli da razgovaras sa njim. prvo mu oduzima dar znanja. Jer. Jer. 170. dakle. 158.5). koja ga jedna drugom predaju kao zatocenika.157. Jer. pokazuje mislenu borbu. kao glavu. prelascuje se umom i pada u iskusenja i vrazije zamke (1.Tim. te da se ni za sta drugo ne brinemo niti molimo. neces biti osudjen zajedno sa onima koji ne slusaju. ali se ne smucuj vidljivo.6. 165. 176. 173. Onaj ko zeli da spreci svaku nesrecu. Tokom objasnjavanja nemoj skrivati od prisutnih ono sto je potrebno. 172. kada samo jedno od njih odbacimo. tuguj misleno. To je ono sto je rekao Gospod: Bez mene ne mozete ciniti nista (Jn. 163. 169. po recima Gospodnjim (Mt. Ko svoju volju ne potcinjava volji Bozijoj. on postaje jos revnosniji. 177. nemoj prihvatati znanje o stvarima koje ti u taj cas nudi neprijatelj. ali te ne slusaju. dakle. znaj da se uzajamno pomazu u [gresnim] prohtevima.15. pada u jos neumesnija preslusanja. bolje je da ga molitvenim strelama ustrelis zatvorenog negde dole. 159. Bogoljubivi slusalac sa dve strane prima koristi: kada govore pohvalno o njegovim vrlinama. bivamo pogruzeni u oboje. spotice se o svoja dela i dopada u ruke svojih neprijatelja. predlazuci nam nistavne stvari.

Istina ne [pripada] onome koji govori. 180.2. 190. a hotimicne od samovlasne volje.Sir. nego ga rado i bez tuge i zlopamcenja podnesi. Onaj ko se protivi neprijatnim dogadjajima. Medjutim. 182. pak. sa onima koji ga izoblicavaju . Isto cini i u odnosu na nase pomisli i namere. i zbog toga brzo i iscezavaju. Ne budi dvolican.nadima se. boji se Zakonodavca.178. Onaj ko govori ispravno. pa ces naci korisno resenje.16). Kada naidje iskusenje. duzan je da veruje da je od Boga primio ono sto govori. pak. kada nesto shvata .ceka Gospoda (Ps. nego i od svih nedaca koje ga pogadjaju.14). Onaj ko sa strahom Bozijim poucava i kaznjava onoga koji gresi. ukoliko ga ne prihvatimo sa rdjavim pomislima. ne trazi odakle i zbog cega je doslo. zatrazi prvo ono sto je Bogu ugodno. jer se svakome prikazuje kao sadrzina njegove savesti. on se uklanja od svakog zla. da ne bi izazvao mrznju. vec Bogu koji dela. 188. kao sto se protivi onima od kojih se On odvraca. 187. 191. umom koraca putem koji sa obe strane ima ponor i od svakog vetra se lako survava: kada ga hvale . 181. Onaj. tj. kada dobro pojede . obmanjuje ga i priprema da prekrsi zavet poslusnosti.ponasa se kao da zna. Onome ko ti nije potcinjen. Nehoticne pomisli se radjaju od greha koji im prethodi. Svevideci Bog nasim delima daje odgovarajucu nagradu. kada je bogat razmece se. da te ne bi Bog ostavio i da ne bi ucinio suprotno. Jer. Dakle. biva ozbiljno ranjavan ne samo od strasti. Zle misli koje naviru bez nase volje prati tuga.4. 179. a kada ne zna . i ne znajuci bori se protiv Bozije naredbe. Po apostolu (Gal. kada posti postaje tast. 198. 193.dvolici. One.place. jedan na recima. 185. 15). on ce preko malih patnji izbeci velike muke. kada je siromasan . 184. 28.postaje bestidan. Onaj ko svome poslusniku dopusta da se prepire tamo gde ne treba. 192. Cuvaj reci svoje od samohvalisanja i pomisli od uobrazenosti. Onaj ko je dobro naucio Zakon. 195. Zeleci da resis neku zamrsenu stvar. a kada ga osudjuju . po duhovnom zakonu pada u istu strast. Sva tvorevina sluzi stvarima koje su bogougodne. 246 . 183. kada se zasiti -postaje drzak. kada strada . Onaj ko ne poznaje sudove Bozije. 186.smatra nerazumnim. buduci da takvog Pismo stavlja pod kletvu (Prem.razdrazuje se. Onaj. 197. nego uz pomoc Svevideceg Boga. nijedna od tih nagrada nije dugotrajna. postoji i licemer koji zbog toga biva voljen. a bogoljubac kada ga hvale i kada ga [okruzuje] izobilje. postoji (covek) koji govori istinu i nerazumni koji ga mrze. stice vrline suprotnu prestupu. Slastoljubac se zalosti kada ga prekorevaju i kad se zlopati. duzan je da rado podnosi sadasnje. Ono sto se govori u mnozini svima biva korisno.stupa u raspravu. Sa onima koji ti nisu polozili zakletvu (o) potcinjenosti nemoj da se prepires kad se protive istini. dok one koji mu oprastaju . ne govori u lice o prestupima. ko ih prihvata sa istinskim poznanjem.23). Jer. po Pismu . druge su uzrok prvih. Onaj ko od Hrista ne primi blagodat da stekne poznanje istine i straha Bozijeg. jer ce Gospod u svoje vreme svakom dati ono sto je zasluzio. jer je to vise delo vlasti negoli saveta. menjajuci jedno za drugo. 189. pak. ko je zlopamtilo i zlurad. 196. 194. Onaj ko zeli da izbegne predstojece nevolje.namece se. Bojeci ga se. Tudje zlo nam ne dodaje greh. misli koje dolaze nasom voljom prati radost i zbog toga je tesko otarasiti ih se. a drugi u svojoj savesti.26.Tim. kao sto kaze Pismo (2. 199. dobro covek ne cini sam.

218. 202. I kada se mi borimo. nemoj tugovati. iako postoje oni koji protivrece. na svakom mestu i u svakom delu.6.5). Kao sto se ovca ne sparuje sa vukom radi poroda. Bez skrusenosti srca nije moguce izbaviti se od zla. Svaki zivotni dogadjaj lici na pazar. a ne da bi saznao kakav je. 207.Kor. Ko. Ukoliko. 204. onda treba da zahvaljujemo Bogu za sve ono sto nas snadje. kao sto zna i sve ostale stvari. jos pre njihovog postanka. Petar ne bi imao uspesan lov u toku dana da mu nocno ribarenje nije bilo neuspesno (Lk. opet ce lako pasti u istu zamku. ipak im uvek oprosti da bi primio platu Onoga koji je rekao: Oprastajte i oprostice vam se (Lk. 213.8). i Pavle ne bi progledao duhovno da nije telesno oslepeo (Dap. Strah Boziji nas primorava da se borimo protiv zla. ne prihvata [telesni podvig]. i vez svoje volje ce njima biti porobljen. izobilje u njima donosi sladostrasce koje prima zle pomisli koje se protive molitvi i dolicnom sluzenju. A ako te ne poslusaju. 214. 212. odbacujuci pomisli koje se podizu. nego i u tome da zlo koje nam nepravedno nanose trpimo kao svoje sopstveno. Kada se zbog nepravde razdrazuju utroba i srce tvoje. jer to se desava po ikonomiji. tako se i neocekivana nevolja naziva iskusenjem. tako i bestidnost nerado prihvata zalost koja je po Bogu (2. opsta vrlina je bolja ol licne. cuvaj svoj cin i govori neophodno. 206. dok oni koji postigose drugo. vec ono sto mnogima sluzi na spasenje. oni koji ostase pri prvom znanju. Onaj ko padne u neki greh i ne pokaje se srazmerno velicini prestupa. primices nagradu zbog njihove vrline.10). Niko ne moze imati bol i zalost po Bogu ako prethodno ne zavoli njihove uzroke. ne primoravaj prepiranjem. tj. niti gledati licnu korist. Onaj ko zna da trguje. blagodat Bozija ga istrebljuje. da li naginje na desno ili na levo. Mudrost se ne sastoji samo u upoznavanju istine na osnovu prirodnih posledica.5. On ga je vec poznavao.13-7. drzi se dusevnog [samo]ponizavanja i telesnog napora. 247 . 215. 203. i to ne trenutno. i ono ce porasti. da nije bio oklevetan kao hulitelj (Dap. 7. Kada se [duhovna] bolest jednoga prenosi i na druge. gubi. Ako hoces da te ne uznemiruju zle pomisli.200. tvoja nezlobivost ce ti biti korisnija od njegovog popravljanja. 208. Ko. Jer. ne zna. nece biti pobedjen od nehoticnih pomisli.36). ne treba biti dugotrpeljiv. Onaj ko se dobrovoljno podvizava u mukama. Srce se skrusava ovima trima uzdrzanjima: od hrane. Bog je na Avrama poslao iskusenja. jer iskusavanom otkriva njegove skrivene namere. Jer. Jer. nego u svako vreme. zaradice mnogo.6. pak. kao sto se ni Stefanu ne bi otvorila nebesa. 209. pak.9. Ako ti je udeljeno da upravljas bratijom. tako se i sitost ne spaja sa bolom srca da bi se porodila vrlina. 205. Ukoliko se proteraju cim se pojave. od spavanja i od telesnog pokoja.37). vec se raduj. Svaka nedaca proverava nastrojenje nase volje. 216. pak. stekose smirenoumlje. znaj da sa njima nestaje i zlo. Kao sto se delanje po Bogu naziva vrlinom. tj. 211. Iznenadna nevolja se naziva iskusenjem. niti bi video Boga. I ako te poslusaju. ozalostio ga radi njegove koristi i da bi mu dao povod za savrsenu veru. 201. Jer. Onoga ko te ne poslusa od prve reci. vec stekni dobitak koji je on izgubio. 210. Ako ne postoji covek koji je bez iskusenja ugodio Bogu. Kao sto se lav ne priblizava teletu prijateljski. naduse se od gordosti. 217. pomisli opstanu.

226. dakle.Z. Ko se ne uci zapovestima i savetima Pisma. onda ga uzdom i djemom treba obuzdavati (Ps. 21). sada i u vekove. Amin. Jer.31. Znajuci ovo.2. izdvojismo nesto malo od velikog broja zapovesti iz Duhovnog zakona. bice siban konjskim bicem i magarecim bodilom (Pric. dakle.219. 222. nastojeci da nadjemo (ovaj) dom. za sutra (Mt. koji pevamo u Gospodu nasem Isusu. Jer. koji su ga zbog nepaznje cesto puta gubili. 224.14. po recima prorockim. vrlina jeste ljubav prema Bogu i prema bliznjem. ali ne primorava. Ne pokusavaj da izoblicavanjem pomognes onoga koji se hvali vrlinama. jevandjelskim i apostolskim (Zah. a covek slastoljubljem i tastinom rado razgovara sa njim. uz pomoc Gospodnju. nego i da sacuvamo sve ono sto nam je dano. cak ako ga po rasudjivanju nece.2) savetuje da ih neprestano ucimo i ispunjavamo mi.ako smo mi. dobrovoljnim trudom. Veliki psalmopojac (Ps. nego su i Ucitelja razapeli. isti (covek) ne moze istovremeno voleti samoisticanje i istinu. i javicu mu se sam (Jn. koji je tama i magla duse. dakle. dom Boziji? 225. prosto znanje ili slucajno iskustvo o navedenim stvarima mogu imati odrasli pocetnici i mladici. Gospod nam zapoveda: Ne brinite se. ipak se na delu nasladjuje njime i prihvata ga. Duzni smo ne samo da trazimo i da primamo. Zbog toga.15.Kor. vec ukazuje na pocetak.37. Vidis li kako je Svoje javljanje sakrio ispod zapovesti? Najsveobuhvatnija. 221. Onaj ko prezire mala (iskusenja). da bi ga. koji potice od porocnih pomisli i dela. kako bi nam sada ili na samrtnom casu Vladika otvorio.14.3). ponovo trazili i nalazili. DOBROTOLjUBLjE AVA EVAGRIJE Svedocanstva o zivotu ave Evagrija 248 . zapovesti moje drzite. i ja cu ga ljubiti. Zbog toga. Uzdrzanje i bdenje udruzeni su sa bolom. i silu njihovu prenosi u duse onih koji je rado slusaju. Treba. Pazimo dakle i rado slusajmo Onoga koji je rekao: Ako me ljubite. Mi.9).. i kako nam zbog nase nemarnosti ne bi rekao: Ne poznajem vas otkuda ste (Lk.16). ali postojano i trpeljivo delanje sticu tek pobozni i mnogoiskusni starci. sve dok ga ne steknemo za uvek. Jer. Djavo iskusava pomocu priloga.34)? I pravo je.27) onaj ko se nije ocistio? I kako ce onaj koji ga nije nasao videti unutrasnji dom Hristov .10. kako ce se izbaviti od porocnih pomisli onaj ko se nije odrekao tvarnog i brige o njemu? I kako ce onaj ko je okruzen pomislima otkriti stvarni greh koji pokrivaju pomisli. Kako ce onaj ko nije video sadrzaj glavnog greha znati kada se treba pomoliti da bi se izbavio od njega? Kako ce naci mesto ciste prirode (Jez. Ko lako biva pobedjen malim iskusenjima.. kome pripada slava i poklonjenje.26. ima nekih koji su izgubili ono sto su primili.6. i toga ce ljubiti Otac moj.23. Svaka rec Hristova projavljuje milost. dakle. 220. Ako i to ne prihvati. Jer.1. Jn.13. te da molitvom uporno "kucamo". Strah Boziji i samoispitivanje izazivaju tugu. pobedice i velika. da se pridrzavamo onoga sto smo prethodno rekli. 223. nemilostivi i nepravedni koji su je culi sa neraspolozenjem. pravdu i mudrost Boziju.25). Ona se radja od odricanja od svega tvarnog i od bezmolvija pomisli. jos lakse ce biti pobecen velikim. I mi ne treba da prestanemo da tako cinimo. ne samo sto nisu shvatili mudrost Boziju. 1.

ne nalazeci nacina da ga izlece. Ni malo ne caseci. Prijatelj je zatim doneo Jevandjelje i trazio zakletvu. u mladosti je ostvario kontakt sa velikim svetiteljima tog vremena Vasilijem Velikim. Sveti Vasilije. On je hteo da se odvoji od nje. nije korisno da zivis u njemu". pred njega je u vidjenju stao andjeo u odeci eparhovog vojnika. a bila je iz ugledne kuce. Njegov navodni drug mu je rekao: "Ako hoces da poslusas svog druga. pomisljao da ga je zenin muz predao sudu zbog njihove [veze]. on je rasudjivao: "Iako je data u vansebnom stanju. mudar. donecu Jevandjelje. Zatim ga je bacio u tamnicu. Kazi mi da li imas sta na dusi". Blazena mu je rekla: "Daj mi pred Bogom rec da ces se resiti na monaski zivot. raspaljena strascu. Pretpostavljam da me je iz bezumne ljubomore tuzio neki eparh. samo me izbavi iz ove mracne rupe". djavo je opet pomracio njegovo srce i pokolebao ga do te mere da je opet promenio odelo. Ustavsi u uzbudjenju. Paladije. posla na njega drugu nevolju. Kratko vreme posle molitve kojom je predupredio greh na delu. koji je stekao apostolsku slavu. savetovao bih ti da se udaljis iz ovog grada zato sto ti. a sam je. koja se.O Evagriju Pontijskom. on je sve sto je imao preneo na brod i otplovio u Jerusalim. sa njim na veliki Carigradski sabor. Tu se obukao u monasko odelo i bio primljen kod blazene Melanije Rimljanke. mucen savescu. Medjutim. trudila da ga navede na greh. Ti ces se na njemu zakleti da ces se udaljiti iz ovoga grada i postati monah i ja cu te izbaviti iz ove bede". zakletva je ipak zakletva". pa cu se ja. veka. Njegov um je obuzela retorska sujeta. I zena se bila strasno zaljubila u njega. Tada je andjeo uzeo oblik njegovog bliskog prijatelja i dosao da ga poseti. Bojeci se Boga i stideci se svoje savesti. pomoliti Gospodu da ti produzi dane radi pokajanja i is pravljenja srca". Kada su ga napustili lekari. Evagrije se na Jevandjelju zakleo da ce u gradu ostati samo jedan dan da bi svoje stvari preneo do broda. Evagrije je rekao: "3aklecu se kao sto hoces. Oni koji su ga posecivali nisu mu govorili o uzroku zatvaranja. sveti episkop Grigorije ga ostavi kod blazenog episkopa Nektarija kao veoma iskusnog u pobijanju svih jeresi. on je rekao: "Oce djakone. sin prezvitera. niski episkop. bese obratio paznju na sposobnost Evagrija i rukopolozi ga za djakona. Grigorijem Niskim i Grigorijem Bogoslovom. Zasto te tako bescasno drze medju prestupnicima?" On muje odgovorio: "3aista ne znam. iako gresnica. kesarijski episkop ga je postavio za cteca crkve u Argosu. Kad joj je obecao. I Evagrije ozdravi za nekoliko dana. ona se pomolila. neka me podvrgnu jos vecoj kazni". te predstavljajuci sebi skvernu poroka i zluradost jeretika. Njemu se cinilo da se tu sprovodilo sudjenje i drugim licima zbog istog prestupa. Obukavsi se u njega. stavivsi mu vrat u zelezne uze i svezavsi mu ruke gvozdenim lancima. bestrasan i veoma znamenit ucenoscu. on se uputio u Egipat gde je dve godine proziveo na Nitrijskoj gori. koje mu je sprecavalo da ide vec zapocetim putem. a zatim se udaljio u pustinju. uhvatio ga i poveo na sud. Zbog toga se on nalazio u krajnjem smucenju i strahu. Time se zavrsilo vidjenje. Sveti Grigorije. I poce se on proslavljati u velikom gradu. Po prestavljenju svetog episkopa Vasilija. Bojim se da je on potkupio gradonacelnika i da ce me podvrci teskoj kazni". njegov ucenik.78): "Rodom je bio iz Ponta. i ako me ti zatim vidis u Carigradu. kako vidim. bio ranjen strasnom ljubavlju prema jednoj zeni. ona mu je sama nabavila monasko odelo. Po ozdravljenju. njegov brat. Evagrije muje rekao: "Ako me Bog oslobodi ove bede. Za to vreme se iscrplo njegovo telo. 249 . zatim. cedo moje. blazena Melanija muje rekla: "Cini mi se da tvoja bolest nije jednostavna . groznicu i tesku bolest za citavih sest meseci. koga su svi u gradu uvazavali zbog casnog zivota. ali su ga zadrzavale duznosti. On joj je priznao sve sto se desilo u Carigradu. po Sokratu u Lavsaiku pise sledece (gl. zna se da se rodio oko polovine 4. Usavsi navodno vrlo zalostan i oskorbljen zbog toga sto njegov drug trpi okove i sedi zakljucan medju cetrdeset prestupnika. skitskom monahu i avi. Evagrije se usrdno molio Bogu da omete nameru zene. Dosavsi. Medjutim. u gradu Ivoru blizu Ponta Evksinskog. Pod njihovim rukovodstvom uzrastao je i razvijao se u duhu i poznanjima o veri i zivotu u Hristu Isusu Gospodu nasem. Zbog svog mesta rodjenja ili zbog sposobnosti. Prijatelj mu je rekao: "Ako je tako. Desilo se da je ovaj muz. kao sto je sam pricao posto se vec bio oslobodio iskusenja. iz grada Ivora. Bog koji sve udaljuje od pogibli.

Cetrnaest godina proziveo je on u takozvanim Kelijama, hraneci se hlebom i vodom i, ponekad, malom kolicinom jeleja, ne dozvoljavajuci sebi nikakvu utehu. Nije jeo ni zelenis, ni plodove, ni grozdje. Nije pio vina niti je prao telo. Tako je mucio sebe covek koji je ranije ziveo u izobilju. Medjutim, iskusenja ga nisu ostavljala. Ponekad je na njega ustajao demon bluda, kao sto je sam govorio. Tada bi po celu noc sedeo nag u potoku, cak i u zimsko vreme, tako da bi mu se telo ukocilo. Drugi put mu je dosadjivao duh hule. Tada on, muceci sebe, cetrdeset dana ne bi ulazio pod krov. Uopste, on je stalno trpeo iskusenja od razlicitih demona koje je tesko i izbrojati. Demoni su ga cak i tukli. Umrtvljujuci svoje telo i trpeci, blazeni se unutrasnje ozivotvorio Duhom Svetim, ocistivsi um i udostojivsi se dara poznanja i razlikovanja duhova. Ovaj hrabri podviznik Hristov je pred smrt govorio: "Vec tri godine me nije uznemiravala telesna pohota". Kada i posle tako strogog zivota, posle tolikih neumornih podviznickih trudova i neprestanog bdenja na molitvi, mrzilac dobra i demon pogibli tako napada pravednika, koliko tek od njega i od svog nemara trpe lenjivi ljudi! On je sastavio sto molitava; napisao tri knjige, takozvane Ogihire, tj. kratke izreke u vidu stihova ili prica; [spis] Monah ili delatne pouke, i Preporecnik, tj. o borbi sa demonima i strastima". Kod Sokrata (4. knj. 23. gl.), osim toga, nalazimo da je Evagrije bio ucenik oba Makarija, i Egipatskog i Aleksandrijskog. Pod njihovim rukovodstvom je on, bivsi filosof samo na recima, stekao delatnu filosofiju. Dosavsi iz Carigrada u Egipat, on se susreo sa pomenutim muzevima i poceo da podrazava njihov zivot. Sokrat, recima samog Evagrija, navodi dve okolnosti iz njegovog zivota, iz kojih se vidi kakvi su bili njegovi odnosi sa Svetim Makarijem Velikim. Prva opisuje pitanje koje je ava Makarije uputio Evagriju o razlici izmedju dejstava na dusu secanja na ljudske uvrede i na demonske uvrede. Druga navodi slucaj kad je Evagrije, umoran od puta po vrucini, dosao kod ave Makarija i zatrazio malo vode i - bio odbijen. I jedno i drugo se navodi u njegovim delatnim poglavljima Anatoliju (gl. 94, 94). Dalje Sokrat pominje da Evagrije u svojoj knjizi Gnostik (Znalac) o sebi pise: "Od pravednog Grigorija smo se naucili da ima cetiri vrline i rasudjivanja o njima: razboritost, hrabrost, uzdrzanje i pravednost". Ko je taj Grigorije? Po Paladiju - Grigorije Niski, a po Sokratu - Grigorije Nazijanzin, koji ga je navodno i rukopolozio za djakona u Carigradu. Nije li Sokrat zamenio Nazijanzina sa Niskim? Paladiju je lakse bilo da zna istinu. Najzad, kod Sokrata susrecemo sledece kazivanje. Divni Amonije je zajedno sa Atanasijem Velikim bio u Rimu i osim crkve Petra i Pavla nista ne hocase da vidi. Posle toga ga je iz Egipta pozvao Teofil Aleksandrijski na episkopsku sluzbu, ali je on sebi odsekao desno uvo, kako bi zbog nedostatka izbegao rukopolozenje. Posle nekog vremena, aleksandrijski episkop Teofil je uzeo Evagrija za episkopa, ali je i on pobegao, premda nije unakazio ni jedan deo svog tela. Susrevsi se sa Amonijem, Evagrije mu je nezno rekao: "Rdjavo si ucinio sto si odsekao sebi uvo. Za taj postupak ces odgovarati pred Bogom". Amonije je odgovorio: "A ti, Evagrije. Zar neces odgovarati zato sto si odsekao jezik i sto se iz samoljublja nisi posluzio blagodacu koja ti je darovana?" O Evagrijevim delima Sokrat pise: "On je napisao vrlo dobre knjige. Jednu od njih je nazvao Monah, ili o delanju; drugu Gnostik, ili o coveku koji se udostojio znanja, koja je podeljena na pedeset poglavlja; trecu Preporecnik, koja predstavlja izbor [izreka] iz Bozanstvenog Pisma protiv demona-kusaca, podeljena na osam delova, saglasno broju pomisli. Osim toga, on je ostavio 600 pitanja o buducnosti i jos dve knjige napisane u stihovima - jednu za monahe koji zive u opstezicima, a drugu - devstvenici. Onaj ko bude citao te knjige, videce koliko su divne". Sozomen (6. knj. 30. gl.) o pomenutom Amoniju navodi da je pripadao "Dugoj braci", da je dostigao visinu mudroljublja i da je bio veoma ucen, procitavsi knjige Origena, Didima i drugih duhovnih pisaca. Zatim dodaje da je sa njim cesto razgovarao mudri Evagrije, "muz ucen i silan umom i recju, i osobito sposoban da razlikuje pomisli koje vode ka vrlini i poroku, te da podstice na razvitak prvih i udaljavanje od drugih. Uostalom, kakav je bio na podrucju ucenosti, pokazace dela koja je ostavio. Njegova narav se, kako govore, odlikovala umerenoscu. On je bio toliko dalek od sujete i gordosti da ga zasluzene pohvale nisu nadimale, kao sto ga ni nezasluzene uvrede nisu

250

ogorcavale. Mudroljublju i Svetom Pismu on se ucio kod nazijanskog episkopa Grigorija. Sve dok on bese predstojatelj Carigradske crkve, Evagrije mu prisluzivase kao arhidjakon. Licem je bio prijatan i voljase da se raskosno odeva. Primetivsi njegovo poznanstvo sa svojom zenom, jedan od velmoza se zapali ljubomorom i hocase da ga ubije. Kad je zamisao vec bila blizu dela, Bog Evagriju za vreme sna salje strasno ali spasonosno vidjenje". Dalje Sozomen ne predlaze nista osobito. Lako se primecuje da se Sokrat i Sozomen ne slazu sa Paladijem u tome koji Grigorije bese Evagrijev pokrovitelj i pomagac u obrazovanju. Paladije imenuje Grigorija Niskog, a oni Grigorija Nazijanzina. Mozda se oni ovako mogu usaglasiti: za djakona ga je rukopolozio Grigorije Niski, ali je bio poznat i Grigoriju Nazijanzinu, koji mu je davao casove. [U medjuvremenu] je Grigorije Bogoslov pozvan na patrijarsijsko mesto u Carigrad. Na Sabor, koji je bio za njegovo vreme, bese dosao i Grigorije Niski sa Evagrijem. Tu je Evagrije sluzio kao protodjakon kod Nazijanzina, da bi posle Sabora, po savetu obojice, ostao u Carigradu. Sokrat i Sozomen govore o njemu dok bese u Carigradu, a Paladije pre toga. Svakako, Paladiju, kao uceniku Evagrijevom, moze se vise verovati, jer je on iznosio ono sto je cuo od samog Evagrija. Smrt Evagrija PATROLOGIA (t. 40) povezuje sa 399. g. Tu se navode i odzivi na Evagrijeve spise. Medju ostalim, blazeni Jeronim je pisao da se "knjige Evagrija citaju ne samo medju Grcima po celom Istoku, vec i na Zapadu medju Latinima, u prevodu Rufina, njegovog ucenika". U Patrologiji se nalaze svi sacuvani Evagrijevi spisi. Na prvom mestu: Poglavlja o delatnom zivotu Anatoliju. Mozemo pretpostaviti da je to zapravo ostatak knjige koju istoricari nazivaju Monah. Poglavljima prethodi kratko pismo Anatoliju kao uvod. Zatim sledi 71 poglavlje - pouke iz delatnog podviznistva. Posle njih sledi Delatno slovo u 100 poglavlja. Medjutim, kako je veci deo tih poglavlja identican sa onih 71, mi cemo navesti samo one koje su razlicite. Ukupno njih ima 100. Dalje u Patrologiji sledi spis koji se kod nas u Dobrotoljublju jasnije naziva: Obris monastva kojim se izlaze kako se treba podvizavati i bezmolstvovati. Isto je i u grckom Dobrotoljublju. Zatim slede 33 poglavlja Posledovanje. Njihov sadrzaj je ogledavanje duhovnog u vidljivom. Pa 25 poglavlja po azbucnom redu. To su aforizmi o duhovnim predmetima. Uz njih idu drugih 27 izreka, premda ne po azbucnom redu. Posle toga sledi spis O 8 porocnih pomisli, jedan deo drevne knjige Preporecnik. Najzad se navode kratka pravila monasima u opstezicu i devstvenici. Sve se to ovde predlaze u prevodu.[1] Ako bismo, posle navodjenja svih ovih dela, pokusali da ukratko damo Evagrijevo ucenje, onda bismo najpre trebali reci da kod njega ima nesumnjivo dosta elemenata iz zdravog monaskog iskustva Egipatskih monaha. Medjutim, to je iskustvo kod njega uklopljeno u jedan zaokruzen spekulativni sistem, koji ima svoje filosofsko i bogoslovsko poreklo u Origenovom sistemu. Evagrijeva misao je inace sinteticna, mada ju je on izrazio u svojim "glavama" i "izrekama" na izvestan analitican nacin. Ta spekulativna sinteza kod njega deformise i samo monasko iskustvo. Cinjenica je opet i to da Evagrije svoje misli cesto izlaze enigmaticno, nekako ezotericno, pogotovu kad se radi o najvisim istinama. On sam kaze u svome "Gnostiku" (146): "Treba neke stvari ikazati nejasno, neke u enigmi, a neke otkrivati radi spasenja prostih". Njegov posebni metafizicki i teoloski sistem, medjutim, boluje od Origenove neoplatonske i gnosticke zablude. Zbog ovakvog svog ucenja Evagrije Pontijski je i osudjen sa Origenom i Didimom na V Vaseljenskom Saboru 553. godine u Carigradu. Poznatih 15 antiorigenistickih teza iz te osude tacku po tacku pogadjaju Evagrijevo ucenje, osobito pak one koje se ticu njegove Hristologije, sto i cini jezgro njegovog zabludnog ucenja. Jer, ni Evagrije, kao ni Origen, nije osetio centralno mesto u Hriscanskoj veri i zivotu upravo Hrista Ovaplocenog, i to na svu vecnost. Ova je osuda, razumljivo, imala veliki znacaj za dalju sudbinu Evagrijevih dela i njegovog daljeg uticaja. Ipak, izvesni uticaj njegov postojao je i dalje, i na Istoku i na

251

Zapadu, ali to nije bio presudan uticaj. Daleko je bio veci uticaj napr. Makarijevskih spisa i uticaj asketike i mistike Kapadokijskih Otaca. Od Evagrija je ostajalo i uticaj vrsilo samo ono sto je u njegovoj asketici i mistivi bilo zdravo i korisno za duhovni zivot, kao sto se to najbolje vidi napr. kod Svetog Maksima Ispovednika, koji ima origenovskoevagrijevskih motiva, ali nema ni jednu njihovu nastranost ili zabludu. Evagrijeva osnovna zabluda je bila u svojevrsnoj prenaglasenoj "mistici uma", u intelektualizmu i spiritualizmu, koji su vise jelinski negoli hriscanski. Zato je pravoslavna monaska tradicija na Istoku Evagrijevu cistu "molitvu uma" preobratila u "Isusovu molitvu" cistoga srca (umno-srdacna molitva Isusova), u kojoj je, kao i u svemu ostalome, po pravilnom zapazanju o. Jovana Majendorfa, Licnost Hrista Bogocoveka jedini kriterijum i jedina norma hriscanske duhovnosti i duhovnog zivota i svega uopste u Hriscanstvu.

NAPOMENE:
1. Dovde je predovor Episkopa Teofana. Radi punije istine u nastavku nevodimo jos neke podatke o Evagriju iz "Patrologije" jeromonaha Atanasija Jevtica, Pravoslavni Bogoslovski fakultet, Bgd. 1984,- Prim. prev.

DOBROTOLjUBLjE AVA EVAGRIJE

POUKE EVAGRIJA MONAHA O PODVIZNISTVU

I POGLAVLjA O DELATNOM ZIVOTU, UPUCENA ANATOLIJU
Pre kratkog vremena pisao si mi, voljeni brate Anatolije iz Svete gore[1] u Skit, istuci da ti razjasnim simvolicko znacenje egipatske monaske shime, smatrajuci da ona sa razlogom ima obelezje koje se razlikuje od svih drugih formi ljudskog odela. Ja cu ti rado preneti ono sto sam o tome saznao od svetih otaca. Kukulj je simvol blagodati Spasitelja naseg Boga koji osenjuje um monaha i svojim pokrovom stiti njihovo mladenastvo u Hristu od onih koji neprestano pokusavaju da im nanesu udarce i pricine rane. Oni koji ga nose na svojoj glavi sa snaznom i delatnom verom pevaju: Ako Gospod ne sazida dom i ne sacuva grad, uzalud se trudi graditelj i bdi cuvar (Ps.126,1). Takvi vapaji radjaju smirenje i iskorenjuju gordost, tj. duhovno zlo koje je na zemlju svrglo Lucifera koji je jutrom isijavao. Obnazenost ruku[2] kod njih pokazuje nelicemernost zivota. Jer, sujeta ume da se prikriva i odaje privid vrline svagda loveci slavu kod ljudi i odgoneci veru, kao sto govori Spasitelj: Kako vi mozete verovati kad primate slavu jednan od drugoga, a slavu koja je od jedinoga Boga ne trazite (Jn.5,44)? Dobro ne treba da postoji radi neceg drugog, nego naprotiv, sve drugo treba da postoji radi njega. Ako to ne bude tako, jasno je da je ono sto nas podstice na cinjenje dobra za nas dragocenije od samog dobra. Bilo bi, medjutim, krajnje neumesno zamisljati bilo sta visim od Boga i tako govoriti.

252

Analav (paraman), koji krstoliko obavija njihova pleca, jeste simvol vere u Hrista, koja prima krotke i koja odstranjuje prepreke i cini da se delatost odvija bez ometanja. Pojas koji obavija njihova bedra odstranjuje svaku necistotu i saopstava: Dobro je coveku da se ne dohvata do zene (1.Kor.7, 1). Kozuh imaju, buduci da uvek nose na telu umiranje Gospoda Isusa (2.Kor.4,10), da bi podavljivali sve nerazumne strasti, da bi ucescem u dobru presekli dusevno zlo, i da bi, lj