ISTORIJA DIJAMANATA

Gradiranje dijamanata - The Four Cs

HEMIJSKA I FIZIČKA SVOJSTVA

VRSTE DRAGOG KAMENJA 

ISTORIJA DIJAMANATA
Francuski kralj Luj IX je u 13. veku kraljevskim aktom ozvaničio dijamante kao izuzetnu
retkost i vrednost i uneo ih u svoju riznicu. U narednih 100 god., dijamanti se pojavljuju u
posedu ne samo pripadnika kraljevske porodice, već i kod visoke evropske aristokratije, a do
17. veka i kod najbogatijih trgovaca.

U evropskom juvelirstvu dijamanti postaju sve prisutniji u 13. veku, uglavnom u kompoziciji
sa prirodnim zlatom i biserima. Veruje se da je prva zanatska obrada dijamanata počela u
Veneciji oko 1330.god. Do kraja veka preneta je i u Pariz.

 Iz 15. veka sačuvana je i prva tehnička dokumentacija o sečenju i brušenju dijamanata.
Međutim, sve do 17. veka vladao je tabu, poreklom iz Indije, prema kome je zabranjeno
narušavanje prirodne strukture dijamanta zbog verovanja da se time umanjuje njihova
magijska moć. Sa njihovom sve većom primenom u juvelirstvu ovaj tabu je nestao
istovremeno u Evropi i Indiji. 
Razvojem obrade dijamanata, odnosno njihovim sečenjem i poliranjem, koji su povećavali
njihovu lepotu i sjaj, briliranje, došlo je do još veće primene u juvelirstvu.

Otkrivanjem novih nalazišta u Indiji i Braziu i krupnijih komada u 18. veku fascinacija
dijamantima postaje enormna i neprestano traje. Međutim, slobodno se može reći da prava
istorija dijamanata počinje sa pojavom De Birsa. Priča o dijamantima je u suštini priča o De
Birsu.

Ta priča počinje 1886. god. na obali Narandžaste reke u Južnoj Africi. Prema legendi, Jakov
Erazmo sin farmera igrao se šljunkom i opazio je kamenčić koji je bljeskao na zracima sunca
koji su se probijali kroz krošnju drveta. Dečak je pokupio sjajni kamičak  i poklonio ga svojoj
malđoj sestri. Prema priči ovaj kamenčić je predstavljao prvo otkriće dijamanata u Africi.
Kamen je dobio ime Eureka, težak je 10.73 karata i danas se čuva u muzeju rudnika Kimberli
u Južnoj Africi.

Međutim, pravu dijamantsku groznicu izazvao je 1889.god. pronalazak pastira, koji je čuvao
ovce pored Narandžaste reke. Kamen je nazvan Zvezda južne Afrike (The Star of South
Africa) i bio je težak 83,50 karata. Šalk van Nikerk, kolekcionar neobičnog kamenja kupio je
dragulj neprocenjive vrednosti za 500 ovaca, 10 goveda i jednog konja.

Među  avanturistima koji su sa svih strana sveta hrlili u Južnu Afriku tragajući za bogastvom i
srećom bili su i dvojica Engleza Sesil Rodez i Barni Barnato, koji postaju glavni rivali u
otimačini za posedima bogatim dijamantima. Do 1887. god. Barnato je imao dominantnu
poziciju u rudniku Kimberli. U međuvremenu Rodez uspeva da preuzme kontrolni paket
akcija Kimberlija i postaje suvlasnik rudnika De Birs sa Čarlsom Rudom. Oba rudnika
nalazila su se na posedu Johana i Nikolasa De Birs, koju su talična braća farmeri prodali za
6.300,00 funti. Naravno, bili su presrećni jer su 11 god. ranije kupili farmu za samo 50 funti. 

Beskrupulozni Rodez je ubedio Barnata na integraciju dva rudnika i tako 1888. god. nastaje
legendarni De Birs ltd. Kompanija je iskopane dijamante prodavala Londonskoj uniji za
dijamanate koja ih je dalje distribuirala u evropske centre za obradu, pre svega u Antverpen u
Belgiji. Tako počinje savremena era dijamanata. 

Proći će 14 god. pre nego što je na scenu stupio ser Ernest Openhajmer. On je kupio
Londonsku uniju dijamanata, a 1929. je preuzeo kontrolu nad De Birsom. Ser Openhajmer je
napravio i vodio koncept kontrolisane i centralizovane prodaje dijamanata poznat kao Central
Selling Organisation. Polazeći od istog cilja 1934. god. formirao je takođe Diamond Trading
Co. u Londonu i Kimberliju. 

Njegov sin Hari Openhajmer je napravio revoluciju u marketingu i prodaji dijamanata. Do

tada je vladalo uverenje da bi mistika dijamanata nestala ako bi se reklamirali i da bi to dovelo
do pada njihove vrednosti. On je angažovao advetrajzing kompaniju N.W. Ajer 1939. god.
Rezultat kampanje je bio više nego očekivan, stvoren je kulturni imperativ da je prsten sa
dijamantom nezamenljiv u ceremoniji veridbe. To je dalo ogroman podsticaj juvelirskoj
manifakturi i trgovini dijamantima, pre svega u USA, najbogatijoj zemlji sveta. 

Na ograničenom srpskom tržištu dijamantima i drugim dragim kamenjem, kada se ceremonija

veridbe pod uticajem zapadne kulture i kod nas počinje da simbolizuje vereničkim prstenjem
sa dijamantima i drugim dragim kamenjem, Rapaport Jewerly je nastupio sa sloganom „Ako
ste stvarno rešeni da preostali deo života provedete zajedno - onda nema kompromisa“. 

Frensis Geret pisac marketinških slogana (copiwriter) je lansirao do danas najpoznatiji slogan
(A diamond is forever) „dijamant je zauvek“. Razvojem pop kulture pedesetih koja se
formirala pod uticajem holivudske industrije filma i hilivudske estetike De Birs dobija
besplatne reklame neprocenjive marketinške vrednosti. U filmu „Muškarci više vole plavuše“
Merlin Monro peva pesmu „Dijamanti su devojci najbolji prijatelj“ i tako se formira jedan
sasvim novi svetonazor, najmoćnija ideologija dvadesetog veka.

Pisac Jan Fleming je 1956. uzeo za naslov svog romana o Džejms Bondu  De  Birsov  slogan
„Diamonds are forever“, koji je 1971. ekranizovan i postao svetski hit, kao i istoimena pesma
Širli Besi. 

Krajem  devedesetih, razvojem interneta, dolazi do novog trenda na tržištu dijamanata. Blu
Nil i dr. počinju prodaju dijamanata preko interneta sa otvorenim cenama i  svim popratnim
informacijama. Na taj način kupci suvereno ulaze u kupovinu dijamanata, naoružani znanjem
i informacijama.

Prateći modne i poslovne trendove u svetu Rapaport Jewerly među prvima istupa na internetu
sa otvorenim cenama dijamantskog nakita i njegovim karakteristikama. Pored toga,
korisnicima interneta se pruža obilje korisnih i zanimljivih informacija iz sveta modne
juvelirske industrije i sa svetskog tržišta dijamanata i nakita.

Odgovarajući na izazov internet ere i prodaje dijamanata preko interneta De Birs je u maju
2006. god. objavio listu od 93 sajtholdera na svom veb sajtu. Sajtholderi su kompanije koje su
ovlaštene i potvrđene od DCT, odnosno Diamond  Trading Company, kao njihovi trgovci
dijamanata. Kao  što je poznato DTC je pod kontrolom De Birsa. Na taj način De Birs i dalje
suvereno kontroliše cene dijamanta na svetskom tržištu.

U biznisu sa dijamantima danas se u svetu obrće oko 60 milijardi dolara godišnje. Najveći
rudnici dijamanata u svetu danas su u Bocvani, Australiji, Rusiji, Kongu, Južnoj Africi,
Kanadi, Namibiji i Angoli. Ukupno 98 odsto.  

De Birs, koji je nekada kontrolisao oko 90 odsto tržišta dijamanata u svetu i dalje je
neprikosnoven lider, pre svega u rudnicima i kontroli tržišta neobrađenih dijamanata, ali ne
više tako predominantan, oko 55 odsto. U decembru 2004. De Birs je obnovio koncesiju na
rudnike u Bocvani na još 25 god. i time zadržao vodeću poziciju. Zahvaljujući trgovačkom 
ugovoru sa ruskom Alrosom, koja eksploatiše ogromna nalazišta u Jakutiji, De Birs danas
kontroliše oko 65 odsto svetskog tržišta neobrađenih dijamanata. Monopol De Birsa i Alrose
ozbiljno ugrožava opstank i profit srednjih i malih proizvođača i trgovaca dijamantima i
nakitom.

Poslovna politika De Birsa je najbolji obrazac kako se decenijama može opstati i ostati
dominantan na ćudljivom svetskom tržištu zahvaljujući ne samo moći prilagođavanja
promenama, već i stvaranju novih potreba kupaca dijamanata. Odskora De Birs je zajedno sa
LVMH (Moet Henessy Luis Vitton) nastupio i kao kreator i maloprodavac nakita otvarajući
reprezentativne prodavnice u glavnim svetskim centrima. 

De Birs kontinuirano napada tržište nakita inventivnim i moćnim kampanjama stvarajući nove
standarde i razloge za kupovinu dijamanata i dijamantskog nakita. Danas mu na ruku ide
stvaranje novih tržišta, u zemljama nekadašnje Istočne Evrope, Rusiji, Indiji i pre svega Kini.
Zbog novih tržišta i povećanja broja potencijalnih kupaca realno je očekivati da će cena
dijamanata i dalje ne samo pratiti rast inflacije u svetu, već i rasti iznad inflacije.

Marketing De Birsa se do ovoga milenijuma fundirao na vezi muškarca i žene, njihovim

emocijama i mogućnostima. Fantastika plastičnog novca, kreditnih kartica bila je veliki
akcelerator povećanja broja onih koji su mogli da svoju vezu simbolički ozvaniče prstenjem
sa dijamantima i drugim draguljima. 
Novi milenijum doneo je i novi fenomen, uspešne i nezavisne žene, koja se ne ustručava da
sama sebi kupuje dijamante i prstenje sa dragim kamenjem i da to javno kaže. Budući da se
radi o ženama koje kupujući sebi dijamantski nakit ne žele samo da potvrde svoj status  i
dobiju odgovarajuću vrednost dragulja, već i da budu u toku modnih trendova, Rapaport
Jewelry nudi široki spektar raskošnog prstenja sa dijamantima i drugim dragim i poludragim
kamenjem koji se danas u svetskim centrima mode promoviše kao „right hand ring“ ,odnosno
prsten za desnu ruku. Ovo prstenje raznobojnog kamenja i dijamanata odražava, pre svega
personalitet žene koja ga nosi.

Gradiranje dijamanata - The Four Cs

Vrednost, odnosno gradiranje ili stepenovanje dijamanata vrši se prema nekoliko
međunarodno prihvaćenih sistema, a u svetu se najviše primenjuje standard GIA tzv . The
Four C s, odnosno 4 C. Naime Ričard T. Lidikot, predsednik Gemološkog instituta Amerike-
GIA, razvio je 1953. god. sistem prema kome se vrednost dijamanata odredjuje prema
njihovoj boji, čistoći, sečenju i veličini (Color,Clarity,Cut and Carat).

Boja - Color 

Boja dijamanata se posebno određuje za takozvane prirodno obojene dijamante, a posebno za

takozvane bezbojne dijamante. Fancy natural colorid diamond ili prirodno obojeni dijamanti
su cenjeniji ako imaju veći intenzitet boje, a sasvim suprotno je kod bezbojnih, colorless,
dijamanata koji imaju veću cenu što su manje vidljive primese boje u njima.

Bezbojni dijamanti se gradiraju prema skali alfabeta od D do Z, a A,B i C se izostavljaju. D je

najbolja boja, a najgora Z. Bezbojni su takođe E i F. Blizu bezbojnih su G, H, I, J, a jedva
primetno žućkasti, odnosno sa nijansama žute, se gradiraju sa K, L ,M. Dijamanti koji su malo
više osenčeni žutom bojom označavaju se sa N,O,P,Q,R. Dijamanit svetložute boje
označavaju se sa S.T.U.V.W.X,Y,Z.

To ne znači da dijamanti sa primesama boje nemaju vrednost. Danas je u modi da se

kombinuju bezbojni i obojeni dijamanti i time se postiže visoki dizajnerski i estetski nivo, vrh.

Prirodno obojeni dijamanti, koji mogu biti gotovo svih boja, stepenuju se prema intenzitetu
boje od C1 do C7, odnosno Faint,Very Faint, Light, Fancy Light, Fancy, Fancy Intense,
Fancy Vivid.
Najveći do sada u svetu poznati dijamant D, dakle savršeno bez boje, je Centenary 273.85
karata, Millennium Star 203.04 karata, je drugi.

Događa se da se nađe i dijamant u bojama duge. Najređi prirodno obojeni dijamanti su crvene
i purpurne boje, ili u kombinaciji te dve boje. Najčešći su žuti i braon dijamanti. Plavi i zeleni
su takođe veoma retki. Najpoznatiji prirodno obojeni dijamanti su Hope, Dresden Green, The
Tiffani Yellow, Sultan off Marocco, Transvaal Blue.

Za više zanimljivih detelja pogledajte „Najčuveniji dijamanti sveta“

Na Sotbijevoj aukciji 1988.god. prodat je jedan okrugli dijamant od 0,90 karata, dakle ni ceo
karat, VS2 čistoće, vivid zelene boje za čak 663 hiljade dolara. Na Kristijevoj aukciji 2001.
prodat je dijamant, crvene boje od svega 0,95 karata za rekordnih 880 hiljda dolara. Dragulj je
kupio čovek koji je zastupao sultana od Bruneja, koji poseduje najveću kolekciju prirodno
obojenih dijamanata u svetu. Iako obojeni dijamanti dostižu po karatu znatno višu cenu, o
njima se veoma malo zna van krugova juvelira i zbog toga su bezbojni dijamanti  još uvek
popularniji. Rapaport Jewelry nastupa među prvima na srpskom tržištu sa prstenjem sa
prirodno obojenim dijamantima.

Čistoća dijamanata - Clarity

Čistoća dijamanata određuje se prema skali od FL (Flawless)  što znači neverovatno čist, do
I3 (Imperfect 3) što znači da su golim okom vidljive inkluzije u strukturi dijamanta, koje
izgledaju kao da su upala vlakna pamuka. Flawless znači savršenstvo, ako išta u prirodi može
da bude savršeno onda su to ovi dijamanti, u njima se ne vide inkluzije ni sa lupom 10 X.
Između ta dva pola su prema čistoći VVS1, VVS2  a sledeći po izuzetnoj čistoći VS1, VS2,
kod SI1, SI2 inkluzije su male i nevidljive golim okom, a na kraju  suI1, I2 .

Male inkluzije koje se mogu uočiti lupom kod dijamanata VS i SI ne ugrožavaju njihovu
lepotu, niti kvalitet, a mogu da budu dokaz da su dijamanti prirodni. S druge strane, oni su
pristupačniji po ceni, jer se češće nalaze u prirodi.

IF (Internally flawless) se označavaju dijamanti koji su neverovatno čisti, savršeni i izuzetno

retki u prirodi i njih gotovo nema u redovnoj prodaji.

Sečenje ili brušenje – Cut

Danas postoji veliki broj načina sečenja dijamanata. Najčešći način je okruglo brilijantsko
sečenje sa 57 faseta. Postoji više varijanti okruglog brilijanta, kao što su oval, markiz, jastuk i
kruška.

način.

Kod nas su brilijantom nazivaju svi obrađeni, sečeni i brušeni, bezbojni dijamanti, a u svetu je
to samo naziv za navedeni način sečenja sa 57 faseta.

Takođe su veoma česti načini sečenja-srce, princes i stepeni (step cut). Danas ima oko 250
zaštićenih našina sečenja dijamanata.

Poslednjih godina je veoma popularan Heart cut, uglavnom kao posledica filma Titanik i priče
koja se plete oko plavog dijamanta sečenog u obliku srca i koji je u filmu nazvan Srce okeana.
To je dalo ideju dizajnerima da naprave od plavog safira, sečenog u obliku srca i nešto većih
dimenzija dragulj pod istoimenim nazivom Srce okeana.

Sečenje ili brušenje – Cut

U praksi često vlada konfuzija u vezi dragulja Srce okeana i Hope, jer su oba plave boje i
okružena malim bezbojnim dijamantima. Međutim, Hope je sečen kao jastuk (cushion cut).
Težina u karatima - Carat Weight

Težina u karatima je glavni faktor koji određuje cenu nekog kamena. To znači da je 100
komada od 0.01 karata iste boje, čistoće i sečenja više puta jeftinije od jednog komada od 1
karata, iako se radi o istoj težini i kvalitetu. Naravno, razlog je u retkosti krupnijih komada
dijamanata, a manji komadi su često i nusproizvod kod sečenja dijamanata.

Najveći obrađeni dijamant na svetu je Golden Jubilee, 545.67 karata. Drugi je Zvezda Afrike
od 530.20 karata poznat i kao Kulinan 1, a treći je dijamant od 407 karata, narandžaste boje.
Četvrti je Kulinan 2 od 317.40 karata koji je isečen od istog komada kao i Zvezda Afrike.

HEMIJSKA I FIZIČKA SVOJSTVA

 BOJA

Boja je važna karakteristika dragog kamenja iako ona u većini slučajeva nije glavni faktor za
određivanje same vrste kamena zbog toga što se u prirodi pojavljuju pojedine vrste u više boja
ili različite vrste kamena istih boja. Sama boja je produkt svetlosti i zavisi o frekvenciji
svetlosnog zračenja. Ljudsko oko zapaža samo "vidljivo" zračenje tj. elektromagnetske valove
dužine približno 380-760 nm. Zračenje svake pojedine dužine vala daje utisak određene boje.
U slučaju dragog kamenja, razni metali i njihove kombinacije u strukturi kamena apsorbiraju
izvesne valne dužine svetlosti i tako dolazi do raznih boja. Metali koji najviše utiču na boju su
krom, željezo, kobalt, bakar, nikal i vanadij. Kod nekih kamena (cirkon) na boju manje utiču
strane substance, a više sama deformacija kristalne strukture koja rezultira selektivnim
upijanjem svetlosti i zbog toga promenom originalne boje. Boje nekih kamena mogu biti
promenjive izlaganjem direktnoj sunčevoj svetlosti ili raznim postupcima grejanja na visokim
temperaturama, a mogu se menjati i izlaganjem kamena X-zrakama.

TVRDOĆA

Tvrdoća je mehaničko svojstvo čvrstih tela, zapravo otpor kojim se telo odupire prodiranju
nekog stranog tela u njegovu površinu. U slučaju dragog kamenja, tvrdoća se odnosi na
otpornost od struganja (ogrebotina). Određuje se paranjem površine minerala nepoznate
tvrdoće mineralima poznate tvrdoće. Drago kamenje se potom svrstava u Mohsovu skalu sa
10 nivoa. Svi minerali i drago kamenje poznati do danas uvrstani su u Mohsovu skalu tvrdoće
sa 10 nivoa gde se kamenje pod 1 i 2 smatraju mekanim, 3-5 srednje tvrdim i iznad 6 tvrdim.
Mohsova skala tvrdoće je relativna. Ona samo pokazuje koji kamen je tvrđi ili mekaniji od
nekog drugog u toj skali. Tako je recimo najtvrđi kamen dijamant u skali pod brojem 10 čak
140 puta tvrđi od rubina i safira koji su u skali odmah iza njega pod brojem 9.

 GUSTINA

Gustina je fizikalna veličina definisana kao omer mase i volumena nekog tela. Jedinica
gustoće je kg/m³ ili g/cm³. Kod dragog kamenja gustina se kreće između 1 i 8 g/cm3.
Vrednosti gustine ispod 2 g/cm3 smatraju se lakšim, one između 2 i 4 g/cm3 normalnim, a
iznad 4 g/cm3 težim. Vrednije drago kamenje (dijamant, rubin, safir) ima veću gustinu nego
neki poludragi minerali iz stena (kvarc). Gustina se može odrediti principom hidrostatičkog
balansa pomoću hidrostatičke vage.

 DISPERZIJA

Disperzija je rasap složene (npr. bele) svetlosti koji nastaje prilikom loma, ogiba ili totalne
refleksije svetlosti. Zračenje veće valne dužine (crveno) lomi se slabije od onog manje valne
dužine (ljubičasto) jer je indeks loma obrnuto proporcionalan s valnom dužinom. Zato se bela
(Sunčeva) svetlost loma kroz optičku prizmu rastavlja na spektar boja od kojih je sastavljena.
Razlika između indeksa loma ljubičastog i crvenog zračenja zove se koeficijent disperzije.

  LOM SVETLOSTI
Svetlost je elektromagnetsko zračenje koje obuhvata valove frekvencija od nekoliko herca do
golemih frekvencija od 1023 Hz. Kao i sva ostala zračenja, prostire se konačnom brzinom koja
iznosi 299729,8 km/s što je ujedno i najveća brzina prostiranja fizičkog signala. Jedna od
osnovnih pojava vezanih uz svetlost je refrakcija tj. lom svetlosti. Do toga dolazi kada zrake
svetlosti stignu na granicu dveju sredstava različite optičke gustine. Tada se deo svetlosti
reflektira, a deo lomi po zakonima refleksije i loma. Indeks loma svetlosti je konstantan za
svaki specifičan kristal te se koristi u identifikaciji same vrste dragog kamena. Uređaj sa
kojim se određuje indeks loma svetlosti zove se refraktometar.

TEŽINA

Mere koje se koriste u tržištu dragim kamenjem su mere težine karat i gram. Karat je mera
za težinu koja se koristi još od davnine. U starom veku semenke rogača služile su kao utezi za
merenje težine skupocenih predmeta pa otuda ime karat (grč.= keration). Danas je to mera
koja se najčešće koristi kod vaganja dragog kamenja. Jedan karat je proporcionalan težini od
0,2 grama i deli se na razlomke ili decimale, a najmanja težina je 0,01 karat. Nekad je karat
bio težinska mera i za zlato, a zatim, tokom vremena postaje samo oznaka za finoću zlata.
Gram je standardna mera za težinu, a u trgovini dragim kamenjem se koristi ređe, uglavnom
za veće drago kamenje koje ima manju materijalnu vrednost.

SVOJSTVA NAJPOZNATIJEG DRAGOG KAMENJA

indeks loma
  hemijski sastav boja tvrdoća gustina disperzija
svetlosti
bezbojna,
C, kristalizirani žuta, smeđa, 3,50-3,53 0,044
dijamant 10 2,417-2,419
ugljik retko plava, g/cm3 (0,025)
zelena i crna
Al2O3, aluminij 3,97-4,05 0,018
rubin crvena 9 1,762-1,778
oksid g/cm3 (0,011)
Al2Be3(Si6O18), zelena, 0,014
2,67-2,78
smaragd aluminij beril žućkasto - 7,5 - 8 1,565-1,602 (0,011-
g/cm3
silikat zelena 0,013)
plava u
različitim
nijansama,
Al2O3, aluminij 3,95-4,03 0,018
safir bezbojna, 9 1,762-1,788
oksid g/cm3 (0,011)
roza,
ljubičasta,
žuta, zelena

  VRSTE DRAGOG KAMENJA 

"Let us not be too particular; it is better to have old secondhand diamonds than none at all."
  Mark Twain      

Postoji više od 30 popularnih vrsta dragog kamenja i još mnogo onih manje poznatih i
cenjenih samo od sakupljača. Drago kamenje se klasificira prema različitim kriterijima;
hemijskom sastavu, boji, nekim fizičkim svojstvima. Ipak, kako je izgled jedan od najvažnijih
atributa dragog kamena, najčešće se klasificiraju prema lepoti i vrednosti. Osnovna podela je
na drago kamenje i poludrago kamenje. Drago kamenje se onda opet deli ne redove, prema
optičkim svojstvima, čistoći ili retkosti. Vrednost kamena može se povećati ako ima neki
neobični optički fenomen ili slavnu prošlost.

DRAGO KAMENJE I. REDA

Ime dijamant potiče od grčke reči adamas = nesalomljiv. Najtvrđi je mineral u prirodi, jake
refleksije, većinom bezbojan i proziran. Zbog dobrih optičkih efekata, najveće tvrdoće, i svoje
retkosti, smatra se kraljem dragog kamenja koji se upotrebljava kao ukras još od davnina. 
Nastaje kristalizacijom magme u velikim dubinama zemlje. Sastoji se od čistog ugljika. 
Najčešće ih nalazimo u modrikastome vulkanskom tlu ili u nanosima reka, koje su ih odatle
isprale i ponele sa sobom. Najveći su rudnici dijamanata u južnoj Africi, kod Johannesburga,
zatim u Jakutiji u Sibiru, u Indiji, na Uralu, na otoku Borneu i u Brazilu. Dijamant u
prirodnom stanju ima oko sebe naslagu koja ga čini sličnim običnom šljunku ili kamenčiću.
Tek brušenjem dobija lepe oblike i sjaj. Postoje različiti načini brušenja dijamanata.
Najuobičajeniji je brilijant, sa 57 površina (faseta), kojim se postiže idealni efekt loma
svetlosti. Neki od najpoznatijih oblika:  

     

POZNATI DIJAMANTI
I have never hated a man enough to give his diamonds back. Zsa Zsa Gabor

THE CULLINAN I. (STAR OF AFRICA)

Veliki dijamant zvan Afrička zvezda trenutno je najveći brušeni dijamant na svetu. Teži
530.20 karata, dimenzije su mu 53mm x 44mm x 29mm, i ima 76 faseta. Zove se Cullinan I
jer je najveći od 9 dijamanata izrezanih iz dijamanta Cullinan, nađenog 1905. u južnoj Africi,
u rudniku sir Thomasa Cullinana. Originalni Cullinan najveći je dijamant ikad pronađen. Kad
su ga našli težio je 3106 karata i nakon nekoliko pokušaja izrezan je u 9 velikih dragulja, 96
manjih briljanata i još 9.50 karata malih neobrađenih komada. Većina Cullinana danas je u
posedu britanske kraljevske porodice, a Afrička zvezda ugrađena je u žezlo kralja Edwarda
VII.
THE HOPE

45.52 karatni dijamant Hope nađen je u Indiji, verovatno pre 1668., kao grubi kristal težine
112 karata. Pronašao ga je Jean Baptiste Tavernier, francuski trgovac i putnik. Prema legendi
dijamant je bio oko idola u nekom hramu u Indiji. Ako je tako, logično je zaključiti da Hope
ima brata blizanca, no sudbina drugog oka nikad se nije saznala. Dijamant je brušen u
indijskom stilu, naglašena je više veličina, nego sjaj. Tavernier je Hope prodao francuskom
kralju Louisu XIV, i već od tada počinje legenda o nesretnoj sudbini vlasnika dijamanta
Hope. Nekoliko puta bio je ukraden, izgubljen i ponovno pronađen, ali ko god da mu je bio
vlasnik snašla ga je prerana smrt. Danas se nalazi u Smithsonian institutu u Washingtonu.

 
 THE REGENT

Slično mnogim slavnim dijamantima i 145.50 karatni Regent ima uzbudljivu prošlost.
Pohlepa, ubistva i neprilike prate Regenta od samog prvog poglavlja, pa do poslednjeg
počivališta. Dijamant Regent pronađen je 1701. blizu Golconde, u Indiji. Neko vreme bio je u
vlasništvu engleskog premijera Williama Pitta, dok nije prodat vojvodi od Orleansa,
francuskom regentu. Tada su ga nazivali Pitt, ali kasnije je preimenovan u Regent i ugrađen u
krunu Louisa XV. Nakon francuske revolucije Napoleon Bonaparte ugradio ga je u držak
svog mača. Danas je izložen u Louvreu.

THE SANCY

Dijamant Sancy ima jednu od najzanimljivijih i najživopisnijih povesti od svih evropskih

dijamanata. To je bledo žuti 55.23 karatni kamen, oblikovan kao štit, navodno indijskog
porekla. Nazvan je prema jednom od vlasnika, Seigneur de Sancyju, koji je bio francuski
veleposlanik u Turskoj krajem 16. veka. On ga je doneo francuskom kralju Henryju III, koji
ga je nosio u šeširu. Nakon toga prodat je engleskom kralju Jamesu I. Od tada je bio izgubljen
i prodavan i mnogi su tražili pravo vlasništva. Danas se nalazi u Louvreu.

   

  
THE KOH-I-NOOR

Govorilo se da ko god poseduje Koh-I-Noor, taj vlada svetom; prikladna izjava za najčuveniji
od svih dijamanata. Legenda kaže da kamen datira još od vremena pre Hrista, teorije pokazuju
mogućnost njegovog prvog pojavljivanja u ranim godinama 1300-tih, istorija je dokazala
njegovo postojanje u prošla dva i po veka. Kad je prvi put zabeležen težio je 186 karata, bio je
ponovo izbrušen za vreme kraljice Viktorije i sada iznosi 105.6 karata. Iako su se tokom
godina britanska i indijska kraljevska porodica više puta sukobile za njega, danas je deo križa
na vrhu krune kraljice Viktorije.

THE JUBILEE

Prekrasni, bezbojni dijamant, težine 245.35 karata danas je šesti najveći dijamant na svetu.
Originalni grubi kamen, nepravilnog oktaedarskog oblika težio je 650.80 karata. Nađen je u
rudniku Jagersfontein, u Južnoafričkoj Republici, krajem 1895. god. U početku su kamen
nazivali Reitz, u čast Francisa Williama Reitza, predsednika države gde je kamen nađen.
Danas je deo privatne zbirke poznatog kolekcionara dijamanata Roberta Mouawada.
 THE CENTENARY

Centenary je otkriven u rudniku Premier Mine u južnoj Africi 17. srpnja 1986. Težio je
599.10 karata u grubom obliku, a izbrusio ga je poznati Gabi Tolkowsky kojem su za to
trebale gotovo tri godine. Trenutno je najveći moderno rezani dijamant bez ijedne mane. Ima
75 faseta na gornjoj strani, 89 na dnu i 83 sa strana, što je ukupno 247 faseta. Danas je težak
273.85 karata i u vlasništvu De Beers grupe u Johannesburgu.

THE MILLENIUM STAR

De Beers i Steinmetz Grupa predstavili su svetu najređi i verovatno najvredniji set dijamanata
da obeleže 2000. god. " Mileniji dolaze i odlaze, ali dijamanti su večni", rekao je glavni
predsednik Nicky Oppenheimer predstavljajući dijamant Milenijsku zvezdu, potpuno
bezbojan, besprekoran spolja i iznutra, izbrušen do savršenih proporcija, težak 203.04 karata.
Taj kamen je centralni komad kolekcije Limited Edition Millennium Diamonds koja se još
sastoji od 11 iznimno neobičnih plavih dijamanata brušenih u različite oblike. Originalno,
kamen je težio 777 karata, nađen je u području Buyimai i njegovo otkriće pokrenulo je pravu
navalu kopača koji su se nadali pronaći sličan kamen. No, kako je ovo jedini kamen tog tipa
nađen u čitavom tisućljeću, statistički, sličan se verovatno neće pojaviti još par stotina godina.

Uverljivo najveći od svih je novootkriveni svemirski dijamant s jezgrom od kristaliziranog

ugljika 50 svetlosnih god. od Zemlje u zvežđu Centaurus. Ima promer 2500 milja i teži oko 2
x 1024 kg, što je otprilike 1034 karata.

RUBIN

Rubin je dobio ime po svojoj crvenoj boji (lat. rubens = crveni kamen) i spada u grupu
korunda. Supstanca zbog koje je rubin tako crven je krom dok je u slučaju smeđkastih nijansi
prisutno i željezo. Najtvrđi je mineral posle dijamanta, sedam puta tvrđi od topaza koji ga
sledi na tabeli tvrdoće. Početkom dvadesetog veka počeli su se izrađivati sintetski rubini
kvalitete pravog kamena i naročito njegovih hemijskih i optičkih svojstava. Većina njih se
ipak može prepoznati najviše zbog toga jer nemaju apsolutno nikakva oštećenja što je kod
pravih kamena retkost. Najveća su nalazišta u južnoj Aziji, osobito u Mianmaru i Šri Lanki.

  
 POZNATI RUBINI
THE DELONG STAR

Rubin Delong Star nalazi se u muzeju Natural History u New Yorku. Teži 100.32 karata.
1964. Delong Star zajedno sa kamenom Star of India bio je predmet slavne krađe, koju su
izveli Jack Murphy, poznat kao Murph the Surf, i dvojica drugih muškaraca. Oba kamena
otkupljena su za 25,000 dolara.

      
THE MANDALEY        

 Rubin Mandalay ima 48.019 karata.

          

        

THE MIDNIGHT STAR

Ovaj 116.75 karatni tamno crveni zvezdani rubin dio je zbirke muzeja Natural History u New
Yorku
.

 THE ROSSER REEVES

Rosser Reeves rubin jedan je od najlepših i najvećih zvezdanih rubina na svetu. Teži 138.7
karata i nađen je na Šri Lanki. Cenjen je zbog prekrasne boje i lepo definisanog uzorka
zvezde. Marketingški div Rosser Reeves koji je donirao ovaj kamen Smithsonian institutu
1965., nosio ga je okolo kao sretnu amajliju i obraćao mu se kao svom detetu. 

  SMARAGD

Smaragd (grč. smaragdos = zeleni kamen) je zeleno obojeni dragi kamen iz grupe berila i
najdragoceniji u toj grupi minerala. Svoju zelenu boju dobija od kroma, a ponekad i od
vanadija. U ovom kamenu su česte nakupine sitnih nečistoća koje ga čine mutnim i
neprozirnim te su samo retki primerci smaragda prozirni i čisti. Takvi se ubrajaju u
najskupocenije drago kamenje. Glavna nalazišta su u Kolumbiji, Brazilu, Uralu, južnoj Africi
i zapadnoj Australiji.

          POZNATI SMARAGDI

           THE CHALK EMERALD RING

Vrhunski sjaj i tamna zelena boja 37.82 karatnog smaragda Chalk svrstavaju ga među
najlepše kolumbijske smaragde. Prema legendi, nekad je bio centralni dio smaragdno
dijamantne ogrlice maharadže bivše indijske države Baroda. Originalna težina bila mu je
38.40 karata, no bio je ponovno brušen i smešten u prsten, gde je okružen sa 60 malih
dijamanata (ukupno 15 karata). Prsten je bio poklon institutu Smithsonian od gospodina i
gospođe O. Roy Chalk, 1972. godine.

 THE GUINNESS 

1,759 kar. smaragd Guinness pronađen u rudniku Coscuez Kolumbiji jedan od najvećih krista.
smaragda na svetu. Danas deo zbirke Banco Nazionale de la Republica in Bogotà Columbia.
 THE HOOKER     

Smaragd Hooker teži 75.47 karata. Ugrađen je u broš koji je deo kolekcije muzeja
Smithsonian.

    THE HEART SHAPED PINK EMERALD

Najveći ružičasti smaragd težak 169.01 karata, nađen je u Minas Gerais u Brazilu. Često se
misli da su smaragdi isključivo zeleni, ali nije tako. Ružičasti smaragdi su otprilike 25 000
puta ređi od zelenih, 40 000 puta ređi od rubina i safira i 125 000 puta ređi od dijamanata.
Verovatno postoji samo jedan ružičasti smaragd na svakih 125 000 dijamanata ikad iskopanih.

 SAFIR

Ime safir upotrebljavano je za razno drago kamenje. U srednjem veku tako su nazivali i lapis
lazuli. Oko 1800g. priznati su safir i rubin kao varijacije korunda. Tada se plavo kamenje
nazivalo safirima, crveno rubinima, a sve drugih boja svrstavalo se pod mineral korund.
Danas se minerali iz grupe korunda svih boja osim crvenih nazivaju safirima. Plavu boju
safirima daju željezo i titan, ljubičastu vanadij. Mali deo željeza da će rezultate u žutim i
zelenim tonovima, a krom će prouzrokovati ružičastu boju kamena. Najveća nalazišta safira
su Mianmar, Tajland, Indija, SAD i Australija

       

           POZNATI SAFIRI

 THE BISMARCK SAPPHIRE

 Safir Bismarck potiče sa Šri Lanke. Danas teži 98.6 karata.

     THE GORDON SAPPHIRE

Safir Gordon teži otprilike 50 karata. Smešten je u privesku ogrlice, okružen sa 68 dijamanata,
ukupno teških 14.50 karata. Lanac ogrlice sastoji se od 111 dijamanata.   
    
THE LOGAN SAPPHIRE

Ovo je jedan od najvećih plavih safira. Teži 422.99 karata i nađen je na Šri Lanki. Ugrađen je
u broš, okružen sa 20 okruglih briljanata. Kamen je bio poklonjen institutu Smithsonian od
gospođe Logan, 1960. godine.

      
        THE STAR OF BOMBAY

182 karatni safir Zvezda Bombaya dolazi sa Šri Lanke. Bio je poklon glumici nemog filma
Mary Pickford od njenog muža Douglasa Fairbanksa Sr., a ona ga je donirala institutu
Smithsonian 1981. godine.

THE STAR OF INDIA

Indijska zvezda, sa 563.35 karata, najveći je i najpoznatiji zvezdani safir na svetu. Formirao
se pre nekih 2 milijarde godina, a pronađen je pre 300 godina na Šri Lanki, inače poznatom
nalazištu safira. Industrijalist J.P. Morgan dao je safir 1900. muzeju Natural History u New
Yorku. Danas je taj kamen jedan od najvrednijih predmeta tog muzeja.
THE STAR OF ASIA

Azijska zvezda teži 330 karata i zbog svoje bogate plavo ljubičaste boje jedan je od najepših
safira današnjice.

    DRAGO KAMENJE II. REDA

 AKVAMARIN

Akvamarin (lat. aqua = voda + marinus: morski) vrsta je minerala berila, po hemijskom
sastavu silikat, Al2Be3(Si6O18). Boju morske vode mu daje željezo. Na temperaturama 400-
500°C boja im se može lagano promeniti dok na višim temperaturama može doći do totalnog
gubitka boje tako da je potrebna velika pažnja kod izrade i popravaka nakita sa tim kamenom.
Najvažnija nalazišta su u Brazilu, južnoj Africi, Kini, Indiji i u SAD. Najveći akvamarin ikad
pronađen težio je preko 110 kg.

        TOPAZ

Topaz je dobio ime po mestu pronalaska na otoku u Crvenom Moru, Topazos. Boju dobija
zbog željeza i kroma, a najviše se cene žuti i bezbojni topazi. Podložan je pucanju pa ga treba
pažljivo ugrađivati u nakit. Takođe nije otporan na sumpornu kiselinu. Danas su najpoznatija
nalazišta u Brazilu, a ostala u Afganistanu, Australiji, Mianmaru, Kini, Japanu, Meksiku,
Namibiji, Nigeriji i Rusiji. Poznati su plavi topazi nađeni 1964. u Ukrajini, svaki težak preko
100 kg.
  SPINEL

U mineralogiji se spinelom naziva čitava grupa srodnih minerala ali samo neki od njih služe
kao drago kamenje. Uglavnom su to crveni zeleni ili plavi spineli. Njihovu boju daju im
krom, željezo, vanadij i kobalt. Spinel je razvrstan kao poseban mineral pre 150 god. Pre toga
se klasificirao kao rubin tako da su neki svetski poznati rubini zapravo spineli (rubin u
Engleskoj kruni). Ima ih u Mianmaru, Šri Lanki, Tajlandu i drugde.

OPAL

Posebna karakteristika opala je njegov mlečno - plavkasti ili biserni (voštani) izgled površine i
njegove razne boje koje mogu biti promenjive, zavisno od kuta promatranja. Opal uvek u sebi
sadrži 3 - 30% vode. Tokom vremena postoji mogućnost da kamen izgubi tekućinu, pukne i
izgubi opalne vizualne osobine površine. Zbog toga se ne preporuča njegovo izlaganje toplini.
Opal je također neotporan na kiseline i razne hemikalije i treba izbegavati kontakt sa sapunom
i parfemima. Neke vrste opala ubrajaju se u poludrago kamenje. Opal navodno ima izuzetno
negativno delovanje. Taj kamen koji se sjaji u svim bojama kod brojnih ljudi izaziva strah, a
tvrdi se da je u tim bojama Bog ovekovečio sedam smrtnih greha!
 

    POLUDRAGO KAMENJE
   U poludrago kamenje ubrajamo neke minerale koji nisu toliko retki, a svejedno su lepi pa
se koriste kao ukras.

MALAHIT

Ime malahit je verovatno nastalo od grčke reči malakos što znači mekan, zbog njegove slabe
tvrdoće. Kada se izreže, njegova struktura je puna tamnijih ili svetlijih slojeva koji stvaraju
krugove, ravne pruge ili neke druge oblike na površini. Po sastavu je bakrov karbonat. Zelene
je boje.

AMETIST

Ime Ametist znači "bez pijanstva" (grč.). Najviše je cenjen mineral u grupi kremena.
Ljubičasto je obojen od tragova mangana ili željeza. Zagrevanjem na temperaturi između 470-
750°C mogu se dobiti svetlo - žute, crveno - smeđe, zelene i bezbojne varijante. Orginalne
boje mogu se vratiti pomoću izlaganja radijaciji.

AHAT

Ahat je vrsta sitnozrnatog kremena iz grupe kalcedona. Ime je dobio po reci Achates u
Siciliji. Ispunjen je nepravilno koncentričnim nijansama boja. Neki od ahata sadrže i
substance opala. U nekim se rudnicima vadi ahat čije su boje uglavnom samo nijanse sive pa
se tada primenjuju razni postupci bojanja da bi kamen bio atraktivniji. Pre bojanja čiste se u
toploj kiselini i bruse u završne oblike, a nekad se i poliraju.

ŽAD

Žad dobija svoju lepu zelenu ili smaragdno zelenu boju od primesa željeza, a ponekad i
kroma. Javlja se u vlaknastim agregatima pa je zbog toga jako žilav. U praistorijskom doba
žad se radi toga koristio u izradi oružja i raznih alata.
  

Spisak najpoznatijih dijamanata

Houpov dijamant u muzeju

Musajev crveni The World of Famous Diamonds

Štajnmec ružičasti dijamant

Spisak najpoznatijih dijamanata sačinjen je za izuzetno vredne i poznate primerke koji

imaju svoje nazive i koji se međusobno razlikuju prema svojoj izvanrednoj boji, obliku i
dimenzijama, a naročito prema procenjenoj vrednosti. Takođe na listi se nalaze i dijamanti
koji su iz nekog razloga istorijski poznati.

 Olnatov dijamant (eng. The Allnatt Diamond).

 BPM 37093 (eng. BPM 37093).
 Vekovni dijamant (eng. The Centenary Diamond).
 Zvezda Afrike (eng. Star of Africa), najveći oštar dragi kamen ikada pronađen.
Njegova prvobitna vrednost bila je 3106.75 karata (621.35 g). Poznat je i pod nazivom
Kulinan.
 Darja-je Nor dijamant (eng. The Darya-ye Noor Diamond), najpoznatiji dijamant sa
Irske kraljevske krune.
 Dipden (eng. The Deepdene).
 Drezdenski zeleni dijamant (eng. The Dresden Green Diamond).
 Dadli dijamant (eng. The Dudley Diamond).
 Evgenije Plavi dijamant (eng. The Eugenie Blue Diamond).
 Ekscelzior dijamant (eng. The Excelsior Diamond).
 Firentinski dijamant (eng. The Florentine Diamond).
 Zlatni jubilej (eng. The Golden Jubilee), najveći ikada iskopani, brušeni dijamant od
545.67 karata (109.13 g.).
 Veliki kruškasti (hrizantemski) dijamant (eng. The Great Chrysanthemum Diamond)
 Dijamant Veliki Mogul (eng. The Great Mogul Diamond).
 Srce večnosti (eng. The Heart of Eternity Diamond), jedan od najvećih tamnoplavih
dijamanata
 Houpov dijamant (eng. The Hope Diamond), čuveni tamnoplavi ukleti dijamant.
 Hortenzija dijamant (eng. The Hortensia Diamond).
 Oko idola (eng. The Idol's Eye).
  Neuporedivi dijamant (eng. The Incomparable Diamond).
 Džonsov dijamant (eng. The Jones Diamond).
 Kimberli dijamant (eng. The Kimberley Diamond).
 Koh–i-Nor (eng. The Koh-i-Noor), veoma star (spominje se u Baburnama 1526) i
okružen legendom o njegovoj lepoti. Smatra se da je on najlepši dijamant ikada
otkriven.
 Lesoto obećanje (eng. The Lesotho Promise), je po veličini 15-ti dijamant na svetu, po
belini 10-ti i najveći dijamant nađen u proteklih 15 godina.
 Milenijumska zvezda (eng. The Millennium Star), je najveći besprekorno (D stepena),
prozirno beli dijamant.
 Crveni dijamant Musajev (eng. The Moussaieff Red Diamond), najveći jasno crveni
dijamant.
 Nizama dijamant (eng. The Nizam Diamond).
 Dijamant okeanski san (eng. The Ocean Dream Diamond), jedini poznati prirodno
tamnoplavo-zeleni dijamant.
 Dijamant Openhajmer (eng. The Oppenheimer Diamond).
 Orlov (eng. The Orloff), indijski roze presečeni dijamant čija je prvobitna namena bila
da prestavlja oko jednoj od Hindu statua.
 Uzoran dijamant (eng. The Paragon Diamond).
 Portugalski dijamant (eng. The Portuguese Diamond).
 Glavni roze dijamant (eng. The Premier Rose Diamond).
 Dijamant tikva (eng. The Pumpkin Diamond), pretpostavlja se da je najveći žarko
narandžasti dijamant.
 Dijamant Crveni krst (eng. The Red Cross Diamond).
 Regent dijamant (eng. The Regent Diamond).
 Sensi (eng. The Sancy).
 Šah dijamant (eng. The Shah Diamond, veoma star dijamant (pronađen oko 1450 god.
u Indiji). Danas on prestavlja deo dijamantske kolekcije u Kremlju.
 Dijamant duh de Grisogonovih (eng. The Spirit of de Grisogono Diamond), najveći
dijamant crne boje na svetu.
 Spunmejker dijamant (eng. The Spoonmaker's Diamond), 86-karatni dijamant smešten
u Topkapi palatu u Instambulu, u Turskoj.
 Zvezda Arkanzasa (eng. The Star of Arkansas).
 Zvezda juga (eng. The Star of the South).
 Stajnmec dijamant (eng. The Steinmetz Pink Diamond), fantastičan jarko roze
dijamant.
 Tejlor-Barton dijamant (eng. The Taylor-Burton Diamond).
 Žuti dijamant Tifani (eng. The Tiffany Yellow Diamond).
 Ujka Sem dijamant (eng. The Uncle Sam Diamond), najveći dijamant otkriven u SAD.
 Vargas (eng. The Vargas).

     ZANIMLJIVOSTI
 Hiljadama godina ljudi su davali posebna značenja dragom kamenju. Mnogi mitovi, legende,
verovanja i fascinantne priče vezuju se uz mistične moći tih svetlucavih kamenčića. Veruje se
da određeno drago kamenje i kristali imaju magične moći i da mogu uticati na svakodnevni
život. Ako nosiš privezak s određenim kamenom blizu srca bar 21 dan, počećeš osećati
delovanje tog kamena. Vibracije koje kristal emituje pozitivno utiču na ljubav, zdravlje i
sreću. Evo nekih značenja dragog kamenja:
Kamenje vezano za mesec rođenja:
 
Siječanj (Januar) -  Granat (crveni)
Veljača (Februar)  -  Ametist (ljubičasti)
Ožujak  (Mart) - Akvamarin ili Plavi topaz (svetlo plavi)
Travanj  (April) - Dijamant,  Cirkon ili Kvarc (bezbojni)
Svibanj   (Maj)   - Smaragd ili Žad (zeleni),  također krizopras
Lipanj     (Jun)   - Biser ili Opal (kremasti)
Srpanj     (Jul) - Rubin ili Spinel (crveni)
Kolovoz  (Avgust) - Peridot ili Aventurin  (zeleni)
Rujan (Septembar) - Plavi Safir ili plavi Turmalin  (plavi)
Listopad (Oktobar) - Opal ili Turmalin  (različitih boja)
Studeni (Novembar) - Topaz ili Citrin  (žuti)
Prosinac (Decembar) - Tirkiz ili Cirkon (plavo zeleni)

Uticaji koji se tradicionalno povezuju s kamenjem:

 
- Ametist                    Smiruje um, povećava intuiciju i podstiče lepe snove
- Ahat                        Potiskuje gnev, daje hrabrost
- Kalcedon                   Kamen plodnosti, pomaže kod artritisa i rastresenosti
- Citrin                      Podstiče uspeh, pomaže u trudnoći
- Kristalni Kvarc             Za koncentraciju, povećava uticaj drugog kamenja
- Krizopras                   Kamen vidovnjaka
- Mutni Kvarc                Pročišćava, poboljšava seksualni život
- Fluorit                      Pomaže otvoriti čakre
- Hematit                    Pomaže kod mučnine pri putovanjima
- Ružičasti Kvarc             Kamen umetnika i ljubavi
- Aventurin                  Pospešuje kreativnost, smanjuje napetost
- Malahit                    Podstiče harmoniju u telu i pomaže kod astme
- Sodalit                     Smanjuje krvni pritisak, povećava dugovečnost
- Tigrovo oko                 Donosi sreću i samopouzdanje, kamen kockara
- Tirkiz                      Utiče na elokvenciju, kamen prijateljstva
 
Od praistorijskih vremena drago i poludrago kamenje vezuje se uz znakove zodijaka i svakoj
planeti, svakom znaku pripisuje se određeni dragi kamen koji odražava određene osobine i
jača pozitivan uticaj.
 

Moderni Tradicionalni Mistični

Znak Mesec
kamen kamen kamen
Ovan Travanj Dijamant Dijamant Opal
Bik Svibanj Smaragd Smaragd Safir
Blizanci Lipanj Aleksandrit Ahat Ametist
Mesečev
Rak Srpanj Rubin Rubin, Biser
kamen
Lav Kolovoz Peridot, Žad Sardoniks Dijamant
Devica Rujan Safir Cirkon Ahat
Vaga Listopad Opal Safir Jaspis
Škorpion Studeni Topaz Citrin Biser
Strelac Prosinac Tirkiz Lapis Lazuli Oniks
Jarac Siječanj Granat Granat Smaragd
Vodolija Veljača Ametist Ametist Hematit

BISERI
Bisere, bele kuglice sedefastog sjaja, nekada su nosile samo bogate dame, u skorijoj
prošlosti bakice koje paze o stajlingu i kada idu na pijacu, dok se danas biseri nose i
uz patike, džins, bikini… I to nije loše. Tako je radila još Koko Šanel.

Najpoznatiji biseri na svetu su “Akoja” (Akoya perls). To su japanski biseri kojima se

rado kitila i Elizabet Tejlor, a njoj treba verovati kada je nakit u pitanju. Međutim, ista
dama poseduje i “La Peregrina” bisere. Reč je takođe o vrhunskim primercima, sjajno
bele boje, koji su pronađeni u Panami u 16. veku. Njih je još španski kralj Filip II
poklonio svojoj nevesti kraljici Meri, a Elizabet Tejlor ih je dobila od Ričarda Bartona
za dan zaljubljenih 1969. godine.

Naravno da priča o “kinđurenju perlicama” ne bi bila potpuna bez Kartijeovih bisera,

ili onih koji se mogu kupiti u “Tiffany & Co“. Uostalom, setite se početne scene
filma "Doručak kod Tifanija“ i Odri Hepbern - imala je punđu, naočare sa
velikim okvirom, crnu haljinu, dugačke rukavice i nisku bisera, naravno.
 Ima ih u dagnjama, ostrigama...

Bisera nema u svakoj školjci - tek u svakoj drugoj se nalazi mala dragocena kuglica,
od čega je samo 5 procenata vrhunskog kvaliteta. Da bi pronašli ovo “belo zlato”
kako drugačije zovu bisere, ronioci idu do velikih dubina, a njihov posao je kocka,
nikada se ne zna kakav će “ulov” biti. Čak i na farmama ostriga “proizvodnja” je
neizvesna.

Biser je jedini dragulj koji proizvodi životinja. Samo 20 od 8.000 mekušaca može da
“napravi” biser, a to su, između ostalih, ostrige, dagnje, velike spiralne školjke…

Biser nastaje kada u školjku uđe neki strani predmet zbog čega ovaj
mekušac počne da luči svoje oružje - slojevitu sedefastu materiju koja se
zove nekar. Ako "borba“ traje nekoliko godina onda nastane biser. Eto zbog
čega su biseri nađeni u prirodi retki i zašto ljudi gaje školjke koje ih proizvode. Prvi je
to uradio Japanac Kokiči Mikimoto. Od kada je 1896. patentirao uzgajanje bisera u
slanoj vodi trebalo je da prođe nekoliko decenija da bi taj novi način bio
opšteprihvaćen.

Međutim upravo nisku Mikimoto bisera kupio je, 1954, na medenom mesecu u
Japanu, Džo Dimađo svojoj voljenoj Merilin Monro.

Najveći su na Tahitiju

Danas postoji preko 500 farmi širom sveta, kako skatkovodnih tako i morskih. Gajeni
biseri uglavnom imaju od 2 do 14 mm u obimu. Najčešće su okrugli, ali ih ima i u
obliku suze ili ovala. S obzirom na to da su biseri uvek u modi, i da ih svaka devojka
želi, za one koje ih ne mogu priuštiti postoje odlične imitacije. Tako se biseri prave i
od stakla, plastike, keramike, a postoje i biseri od peska.

Najveći biseri su sa Tahitija i imaju neverovatnu boju - sivocrnu, ali i

zelenu, što ih čini posebnim. Biseri se najčešće nižu na svilene trake, a između
svakog se vezuje mali čvor da se ne bi međusobno oštetili.

Umetnost

Ovaj jednstveni dragulj ušao je i u umetnost. Da li ste gledali film “Devojka sa

bisernom minđušom” u kojem Skarlet Johanson pozira čuvenom slikaru Johanu
Verneru?

Da li ste pročitali istoimenu knjigu koju je napisala Trejsi Ševalije?

Niste? Onda ne treba ni da nosite bisere!

Pre nego što se okitite obavezno potražite u nekoj enciklopediji tu čuvenu sliku.
Prelepa je, kao i biser koji je ovekovečio holandski umetnik u 17. veku.

Da li su pravi...

Da li znate da nije svaka niska bisera za svaku priliku? Postoji nekoliko uobičajnih
načina za nošenje bisera: uz vrat, u podnožju vrata, na grudnom košu i preko grudi,
kako se nosi u pozorištu, npr.
 Ako vam neko pokloni bisere i vi posumnjate u to da li su pravi
jednostavno ih zagrizite. Lažnjaci će zaškripeti pod vašim zubima, oguliće
se boja, a ako su baš “pijačni” možda se i polome. Pravim, skupim
biserima, ništa neće faliti.