P. 1
VRSTE DRAGOG KAMENJA

VRSTE DRAGOG KAMENJA

|Views: 9,003|Likes:
Published by Mawa Chupawa Maza

More info:

Published by: Mawa Chupawa Maza on Mar 28, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/01/2013

pdf

text

original

ISTORIJA DIJAMANATA Gradiranje dijamanata - The Four Cs HEMIJSKA I FIZIČKA SVOJSTVA VRSTE DRAGOG KAMENJA

ISTORIJA DIJAMANATA
Francuski kralj Luj IX je u 13. veku kraljevskim aktom ozvaničio dijamante kao izuzetnu retkost i vrednost i uneo ih u svoju riznicu. U narednih 100 god., dijamanti se pojavljuju u posedu ne samo pripadnika kraljevske porodice, već i kod visoke evropske aristokratije, a do 17. veka i kod najbogatijih trgovaca. U evropskom juvelirstvu dijamanti postaju sve prisutniji u 13. veku, uglavnom u kompoziciji sa prirodnim zlatom i biserima. Veruje se da je prva zanatska obrada dijamanata počela u Veneciji oko 1330.god. Do kraja veka preneta je i u Pariz. Iz 15. veka sačuvana je i prva tehnička dokumentacija o sečenju i brušenju dijamanata. Međutim, sve do 17. veka vladao je tabu, poreklom iz Indije, prema kome je zabranjeno narušavanje prirodne strukture dijamanta zbog verovanja da se time umanjuje njihova magijska moć. Sa njihovom sve većom primenom u juvelirstvu ovaj tabu je nestao istovremeno u Evropi i Indiji.

Razvojem obrade dijamanata, odnosno njihovim sečenjem i poliranjem, koji su povećavali njihovu lepotu i sjaj, briliranje, došlo je do još veće primene u juvelirstvu. Otkrivanjem novih nalazišta u Indiji i Braziu i krupnijih komada u 18. veku fascinacija dijamantima postaje enormna i neprestano traje. Međutim, slobodno se može reći da prava istorija dijamanata počinje sa pojavom De Birsa. Priča o dijamantima je u suštini priča o De Birsu. Ta priča počinje 1886. god. na obali Narandžaste reke u Južnoj Africi. Prema legendi, Jakov Erazmo sin farmera igrao se šljunkom i opazio je kamenčić koji je bljeskao na zracima sunca koji su se probijali kroz krošnju drveta. Dečak je pokupio sjajni kamičak i poklonio ga svojoj malđoj sestri. Prema priči ovaj kamenčić je predstavljao prvo otkriće dijamanata u Africi. Kamen je dobio ime Eureka, težak je 10.73 karata i danas se čuva u muzeju rudnika Kimberli u Južnoj Africi. Međutim, pravu dijamantsku groznicu izazvao je 1889.god. pronalazak pastira, koji je čuvao ovce pored Narandžaste reke. Kamen je nazvan Zvezda južne Afrike (The Star of South Africa) i bio je težak 83,50 karata. Šalk van Nikerk, kolekcionar neobičnog kamenja kupio je dragulj neprocenjive vrednosti za 500 ovaca, 10 goveda i jednog konja. Među avanturistima koji su sa svih strana sveta hrlili u Južnu Afriku tragajući za bogastvom i srećom bili su i dvojica Engleza Sesil Rodez i Barni Barnato, koji postaju glavni rivali u otimačini za posedima bogatim dijamantima. Do 1887. god. Barnato je imao dominantnu poziciju u rudniku Kimberli. U međuvremenu Rodez uspeva da preuzme kontrolni paket akcija Kimberlija i postaje suvlasnik rudnika De Birs sa Čarlsom Rudom. Oba rudnika nalazila su se na posedu Johana i Nikolasa De Birs, koju su talična braća farmeri prodali za 6.300,00 funti. Naravno, bili su presrećni jer su 11 god. ranije kupili farmu za samo 50 funti. Beskrupulozni Rodez je ubedio Barnata na integraciju dva rudnika i tako 1888. god. nastaje legendarni De Birs ltd. Kompanija je iskopane dijamante prodavala Londonskoj uniji za dijamanate koja ih je dalje distribuirala u evropske centre za obradu, pre svega u Antverpen u Belgiji. Tako počinje savremena era dijamanata. Proći će 14 god. pre nego što je na scenu stupio ser Ernest Openhajmer. On je kupio Londonsku uniju dijamanata, a 1929. je preuzeo kontrolu nad De Birsom. Ser Openhajmer je napravio i vodio koncept kontrolisane i centralizovane prodaje dijamanata poznat kao Central Selling Organisation. Polazeći od istog cilja 1934. god. formirao je takođe Diamond Trading Co. u Londonu i Kimberliju. Njegov sin Hari Openhajmer je napravio revoluciju u marketingu i prodaji dijamanata. Do tada je vladalo uverenje da bi mistika dijamanata nestala ako bi se reklamirali i da bi to dovelo do pada njihove vrednosti. On je angažovao advetrajzing kompaniju N.W. Ajer 1939. god. Rezultat kampanje je bio više nego očekivan, stvoren je kulturni imperativ da je prsten sa dijamantom nezamenljiv u ceremoniji veridbe. To je dalo ogroman podsticaj juvelirskoj manifakturi i trgovini dijamantima, pre svega u USA, najbogatijoj zemlji sveta. Na ograničenom srpskom tržištu dijamantima i drugim dragim kamenjem, kada se ceremonija veridbe pod uticajem zapadne kulture i kod nas počinje da simbolizuje vereničkim prstenjem sa dijamantima i drugim dragim kamenjem, Rapaport Jewerly je nastupio sa sloganom „Ako ste stvarno rešeni da preostali deo života provedete zajedno - onda nema kompromisa“.

Frensis Geret pisac marketinških slogana (copiwriter) je lansirao do danas najpoznatiji slogan (A diamond is forever) „dijamant je zauvek“. Razvojem pop kulture pedesetih koja se formirala pod uticajem holivudske industrije filma i hilivudske estetike De Birs dobija besplatne reklame neprocenjive marketinške vrednosti. U filmu „Muškarci više vole plavuše“ Merlin Monro peva pesmu „Dijamanti su devojci najbolji prijatelj“ i tako se formira jedan sasvim novi svetonazor, najmoćnija ideologija dvadesetog veka. Pisac Jan Fleming je 1956. uzeo za naslov svog romana o Džejms Bondu De Birsov slogan „Diamonds are forever“, koji je 1971. ekranizovan i postao svetski hit, kao i istoimena pesma Širli Besi. Krajem devedesetih, razvojem interneta, dolazi do novog trenda na tržištu dijamanata. Blu Nil i dr. počinju prodaju dijamanata preko interneta sa otvorenim cenama i svim popratnim informacijama. Na taj način kupci suvereno ulaze u kupovinu dijamanata, naoružani znanjem i informacijama. Prateći modne i poslovne trendove u svetu Rapaport Jewerly među prvima istupa na internetu sa otvorenim cenama dijamantskog nakita i njegovim karakteristikama. Pored toga, korisnicima interneta se pruža obilje korisnih i zanimljivih informacija iz sveta modne juvelirske industrije i sa svetskog tržišta dijamanata i nakita. Odgovarajući na izazov internet ere i prodaje dijamanata preko interneta De Birs je u maju 2006. god. objavio listu od 93 sajtholdera na svom veb sajtu. Sajtholderi su kompanije koje su ovlaštene i potvrđene od DCT, odnosno Diamond Trading Company, kao njihovi trgovci dijamanata. Kao što je poznato DTC je pod kontrolom De Birsa. Na taj način De Birs i dalje suvereno kontroliše cene dijamanta na svetskom tržištu. U biznisu sa dijamantima danas se u svetu obrće oko 60 milijardi dolara godišnje. Najveći rudnici dijamanata u svetu danas su u Bocvani, Australiji, Rusiji, Kongu, Južnoj Africi, Kanadi, Namibiji i Angoli. Ukupno 98 odsto. De Birs, koji je nekada kontrolisao oko 90 odsto tržišta dijamanata u svetu i dalje je neprikosnoven lider, pre svega u rudnicima i kontroli tržišta neobrađenih dijamanata, ali ne više tako predominantan, oko 55 odsto. U decembru 2004. De Birs je obnovio koncesiju na rudnike u Bocvani na još 25 god. i time zadržao vodeću poziciju. Zahvaljujući trgovačkom ugovoru sa ruskom Alrosom, koja eksploatiše ogromna nalazišta u Jakutiji, De Birs danas kontroliše oko 65 odsto svetskog tržišta neobrađenih dijamanata. Monopol De Birsa i Alrose ozbiljno ugrožava opstank i profit srednjih i malih proizvođača i trgovaca dijamantima i nakitom. Poslovna politika De Birsa je najbolji obrazac kako se decenijama može opstati i ostati dominantan na ćudljivom svetskom tržištu zahvaljujući ne samo moći prilagođavanja promenama, već i stvaranju novih potreba kupaca dijamanata. Odskora De Birs je zajedno sa LVMH (Moet Henessy Luis Vitton) nastupio i kao kreator i maloprodavac nakita otvarajući reprezentativne prodavnice u glavnim svetskim centrima. De Birs kontinuirano napada tržište nakita inventivnim i moćnim kampanjama stvarajući nove standarde i razloge za kupovinu dijamanata i dijamantskog nakita. Danas mu na ruku ide stvaranje novih tržišta, u zemljama nekadašnje Istočne Evrope, Rusiji, Indiji i pre svega Kini. Zbog novih tržišta i povećanja broja potencijalnih kupaca realno je očekivati da će cena dijamanata i dalje ne samo pratiti rast inflacije u svetu, već i rasti iznad inflacije.

colorless. Budući da se radi o ženama koje kupujući sebi dijamantski nakit ne žele samo da potvrde svoj status i dobiju odgovarajuću vrednost dragulja.T. a A. se gradiraju sa K. odnosno gradiranje ili stepenovanje dijamanata vrši se prema nekoliko međunarodno prihvaćenih sistema. Novi milenijum doneo je i novi fenomen.U. Naime Ričard T.B i C se izostavljaju. koja se ne ustručava da sama sebi kupuje dijamante i prstenje sa dragim kamenjem i da to javno kaže. I. Fancy natural colorid diamond ili prirodno obojeni dijamanti su cenjeniji ako imaju veći intenzitet boje. Ovo prstenje raznobojnog kamenja i dijamanata odražava. Lidikot. odnosno sa nijansama žute.W. Gradiranje dijamanata .M. a u svetu se najviše primenjuje standard GIA tzv . a najgora Z.V. a posebno za takozvane bezbojne dijamante.R. Dijamanti koji su malo više osenčeni žutom bojom označavaju se sa N.Clarity. Blizu bezbojnih su G.Cut and Carat). J.Color Boja dijamanata se posebno određuje za takozvane prirodno obojene dijamante. razvio je 1953. Bezbojni su takođe E i F.O.Q. njihovim emocijama i mogućnostima. L .Z. sečenju i veličini (Color. sistem prema kome se vrednost dijamanata odredjuje prema njihovoj boji. Dijamanit svetložute boje označavaju se sa S. već i da budu u toku modnih trendova. Fantastika plastičnog novca. a sasvim suprotno je kod bezbojnih. dijamanata koji imaju veću cenu što su manje vidljive primese boje u njima. god. Bezbojni dijamanti se gradiraju prema skali alfabeta od D do Z. a jedva primetno žućkasti.P. The Four C s. . Boja .Marketing De Birsa se do ovoga milenijuma fundirao na vezi muškarca i žene.X. odnosno 4 C. pre svega personalitet žene koja ga nosi.The Four Cs Vrednost. čistoći.Y. predsednik Gemološkog instituta AmerikeGIA.odnosno prsten za desnu ruku. Rapaport Jewelry nudi široki spektar raskošnog prstenja sa dijamantima i drugim dragim i poludragim kamenjem koji se danas u svetskim centrima mode promoviše kao „right hand ring“ . D je najbolja boja. uspešne i nezavisne žene. H. kreditnih kartica bila je veliki akcelerator povećanja broja onih koji su mogli da svoju vezu simbolički ozvaniče prstenjem sa dijamantima i drugim draguljima.

Dragulj je kupio čovek koji je zastupao sultana od Bruneja.04 karata. Događa se da se nađe i dijamant u bojama duge. Najređi prirodno obojeni dijamanti su crvene i purpurne boje.Very Faint.god. Za više zanimljivih detelja pogledajte „Najčuveniji dijamanti sveta“ Na Sotbijevoj aukciji 1988. crvene boje od svega 0. odnosno Faint. Plavi i zeleni su takođe veoma retki. Fancy. Na Kristijevoj aukciji 2001. ili u kombinaciji te dve boje. dakle savršeno bez boje. Iako obojeni dijamanti dostižu po karatu znatno višu cenu.To ne znači da dijamanti sa primesama boje nemaju vrednost. Sultan off Marocco. Najčešći su žuti i braon dijamanti. Najpoznatiji prirodno obojeni dijamanti su Hope. je Centenary 273.85 karata.90 karata. Fancy Vivid. koji mogu biti gotovo svih boja. je drugi. The Tiffani Yellow. vrh. Transvaal Blue. dakle ni ceo karat. koji poseduje najveću kolekciju prirodno obojenih dijamanata u svetu. Millennium Star 203. Dresden Green. Light. Najveći do sada u svetu poznati dijamant D.95 karata za rekordnih 880 hiljda dolara. stepenuju se prema intenzitetu boje od C1 do C7. o njima se veoma malo zna van krugova juvelira i zbog toga su bezbojni dijamanti još uvek . prodat je jedan okrugli dijamant od 0. prodat je dijamant. vivid zelene boje za čak 663 hiljade dolara. Danas je u modi da se kombinuju bezbojni i obojeni dijamanti i time se postiže visoki dizajnerski i estetski nivo. Fancy Light. Prirodno obojeni dijamanti. Fancy Intense. VS2 čistoće.

kod SI1. sečeni i brušeni. jer se češće nalaze u prirodi. a u svetu je to samo naziv za navedeni način sečenja sa 57 faseta. I2 . do I3 (Imperfect 3) što znači da su golim okom vidljive inkluzije u strukturi dijamanta. IF (Internally flawless) se označavaju dijamanti koji su neverovatno čisti. bezbojni dijamanti. način. savršeni i izuzetno retki u prirodi i njih gotovo nema u redovnoj prodaji. kao što su oval. VS2. Takođe su veoma česti načini sečenja-srce. Najčešći način je okruglo brilijantsko sečenje sa 57 faseta. Rapaport Jewelry nastupa među prvima na srpskom tržištu sa prstenjem sa prirodno obojenim dijamantima. Poslednjih godina je veoma popularan Heart cut.Clarity Čistoća dijamanata određuje se prema skali od FL (Flawless) što znači neverovatno čist. SI2 inkluzije su male i nevidljive golim okom. a mogu da budu dokaz da su dijamanti prirodni. ako išta u prirodi može da bude savršeno onda su to ovi dijamanti. Kod nas su brilijantom nazivaju svi obrađeni. princes i stepeni (step cut). u njima se ne vide inkluzije ni sa lupom 10 X. a na kraju suI1. Danas ima oko 250 zaštićenih našina sečenja dijamanata. markiz. Sečenje ili brušenje – Cut Danas postoji veliki broj načina sečenja dijamanata. Postoji više varijanti okruglog brilijanta. uglavnom kao posledica filma Titanik i priče koja se plete oko plavog dijamanta sečenog u obliku srca i koji je u filmu nazvan Srce okeana. koje izgledaju kao da su upala vlakna pamuka. Čistoća dijamanata . S druge strane. niti kvalitet. jastuk i kruška. Između ta dva pola su prema čistoći VVS1. VVS2 a sledeći po izuzetnoj čistoći VS1. Male inkluzije koje se mogu uočiti lupom kod dijamanata VS i SI ne ugrožavaju njihovu lepotu. Flawless znači savršenstvo.popularniji. . oni su pristupačniji po ceni.

jer su oba plave boje i okružena malim bezbojnim dijamantima.40 karata koji je isečen od istog komada kao i Zvezda Afrike. HEMIJSKA I FIZIČKA SVOJSTVA BOJA Boja je važna karakteristika dragog kamenja iako ona u većini slučajeva nije glavni faktor za određivanje same vrste kamena zbog toga što se u prirodi pojavljuju pojedine vrste u više boja ili različite vrste kamena istih boja.20 karata poznat i kao Kulinan 1. a treći je dijamant od 407 karata. Sama boja je produkt svetlosti i zavisi o frekvenciji svetlosnog zračenja.Carat Weight Težina u karatima je glavni faktor koji određuje cenu nekog kamena. Zračenje svake pojedine dužine vala daje utisak određene boje. To znači da je 100 komada od 0. razni metali i njihove kombinacije u strukturi kamena apsorbiraju izvesne valne dužine svetlosti i tako dolazi do raznih boja. Metali koji najviše utiču na boju su . U slučaju dragog kamenja.01 karata iste boje. Najveći obrađeni dijamant na svetu je Golden Jubilee. Sečenje ili brušenje – Cut U praksi često vlada konfuzija u vezi dragulja Srce okeana i Hope.67 karata. narandžaste boje. Ljudsko oko zapaža samo "vidljivo" zračenje tj. Naravno. Međutim. sečenog u obliku srca i nešto većih dimenzija dragulj pod istoimenim nazivom Srce okeana. a manji komadi su često i nusproizvod kod sečenja dijamanata. Težina u karatima . 545. Četvrti je Kulinan 2 od 317. čistoće i sečenja više puta jeftinije od jednog komada od 1 karata. elektromagnetske valove dužine približno 380-760 nm.To je dalo ideju dizajnerima da naprave od plavog safira. razlog je u retkosti krupnijih komada dijamanata. Drugi je Zvezda Afrike od 530. iako se radi o istoj težini i kvalitetu. Hope je sečen kao jastuk (cushion cut).

Kod nekih kamena (cirkon) na boju manje utiču strane substance. a mogu se menjati i izlaganjem kamena Xzrakama. DISPERZIJA Disperzija je rasap složene (npr. Kod dragog kamenja gustina se kreće između 1 i 8 g/cm3. tvrdoća se odnosi na otpornost od struganja (ogrebotina). Jedinica gustoće je kg/m³ ili g/cm³. kobalt. Vrednije drago kamenje (dijamant. . safir) ima veću gustinu nego neki poludragi minerali iz stena (kvarc). Drago kamenje se potom svrstava u Mohsovu skalu sa 10 nivoa. Mohsova skala tvrdoće je relativna. Gustina se može odrediti principom hidrostatičkog balansa pomoću hidrostatičke vage. Zato se bela (Sunčeva) svetlost loma kroz optičku prizmu rastavlja na spektar boja od kojih je sastavljena. Svi minerali i drago kamenje poznati do danas uvrstani su u Mohsovu skalu tvrdoće sa 10 nivoa gde se kamenje pod 1 i 2 smatraju mekanim. a iznad 4 g/cm3 težim. Tako je recimo najtvrđi kamen dijamant u skali pod brojem 10 čak 140 puta tvrđi od rubina i safira koji su u skali odmah iza njega pod brojem 9. zapravo otpor kojim se telo odupire prodiranju nekog stranog tela u njegovu površinu.krom. Određuje se paranjem površine minerala nepoznate tvrdoće mineralima poznate tvrdoće. rubin. a više sama deformacija kristalne strukture koja rezultira selektivnim upijanjem svetlosti i zbog toga promenom originalne boje. željezo. ogiba ili totalne refleksije svetlosti. bele) svetlosti koji nastaje prilikom loma. 3-5 srednje tvrdim i iznad 6 tvrdim. GUSTINA Gustina je fizikalna veličina definisana kao omer mase i volumena nekog tela. nikal i vanadij. Ona samo pokazuje koji kamen je tvrđi ili mekaniji od nekog drugog u toj skali. bakar. Vrednosti gustine ispod 2 g/cm3 smatraju se lakšim. Boje nekih kamena mogu biti promenjive izlaganjem direktnoj sunčevoj svetlosti ili raznim postupcima grejanja na visokim temperaturama. one između 2 i 4 g/cm3 normalnim. Zračenje veće valne dužine (crveno) lomi se slabije od onog manje valne dužine (ljubičasto) jer je indeks loma obrnuto proporcionalan s valnom dužinom. U slučaju dragog kamenja. TVRDOĆA Tvrdoća je mehaničko svojstvo čvrstih tela.

a zatim. LOM SVETLOSTI Svetlost je elektromagnetsko zračenje koje obuhvata valove frekvencija od nekoliko herca do golemih frekvencija od 1023 Hz. Karat je mera za težinu koja se koristi još od davnine. lom svetlosti. a u trgovini dragim kamenjem se koristi ređe. a najmanja težina je 0. U starom veku semenke rogača služile su kao utezi za merenje težine skupocenih predmeta pa otuda ime karat (grč. TEŽINA Mere koje se koriste u tržištu dragim kamenjem su mere težine karat i gram. Jedan karat je proporcionalan težini od 0. uglavnom za veće drago kamenje koje ima manju materijalnu vrednost.= keration). Kao i sva ostala zračenja.Razlika između indeksa loma ljubičastog i crvenog zračenja zove se koeficijent disperzije.8 km/s što je ujedno i najveća brzina prostiranja fizičkog signala. Tada se deo svetlosti reflektira. Jedna od osnovnih pojava vezanih uz svetlost je refrakcija tj. Indeks loma svetlosti je konstantan za svaki specifičan kristal te se koristi u identifikaciji same vrste dragog kamena. Danas je to mera koja se najčešće koristi kod vaganja dragog kamenja.01 karat. prostire se konačnom brzinom koja iznosi 299729. a deo lomi po zakonima refleksije i loma. tokom vremena postaje samo oznaka za finoću zlata. Do toga dolazi kada zrake svetlosti stignu na granicu dveju sredstava različite optičke gustine. Uređaj sa kojim se određuje indeks loma svetlosti zove se refraktometar. SVOJSTVA NAJPOZNATIJEG DRAGOG KAMENJA hemijski sastav boja tvrdo indeks loma disperzi gustina ća svetlosti ja .2 grama i deli se na razlomke ili decimale. Gram je standardna mera za težinu. Nekad je karat bio težinska mera i za zlato.

565-1.03 g/cm3 1.762-1. zelena i crna rubin Al2O3. smaragd aluminij beril žućkasto . crvena aluminij oksid 10 3. bezbojna.018 (0.778 0. smeđa.025) 9 3. najčešće se klasificiraju prema lepoti i vrednosti.419 0. aluminij oksid roza. REDA .672.0110. žuta.011) VRSTE DRAGOG KAMENJA "Let us not be too particular.7.503.bezbojna.013) Al2Be3(Si6O18).762-1. Drago kamenje se klasificira prema različitim kriterijima.044 (0. žuta.05 g/cm3 2.417-2.014 (0.974.602 safir 9 3. ljubičasta. prema optičkim svojstvima.5 . zelena.011) 0. zelena 1. Ipak. nekim fizičkim svojstvima.8 silikat zelena plava u različitim nijansama. boji.018 (0. dijamant kristalizirani retko ugljik plava. Osnovna podela je na drago kamenje i poludrago kamenje." Mark Twain Postoji više od 30 popularnih vrsta dragog kamenja i još mnogo onih manje poznatih i cenjenih samo od sakupljača. Vrednost kamena može se povećati ako ima neki neobični optički fenomen ili slavnu prošlost.53 g/cm3 2. kako je izgled jedan od najvažnijih atributa dragog kamena. čistoći ili retkosti.788 0. C. DRAGO KAMENJE I.78 g/cm3 1. it is better to have old secondhand diamonds than none at all. Al2O3. Drago kamenje se onda opet deli ne redove.954. hemijskom sastavu.

Nastaje kristalizacijom magme u velikim dubinama zemlje. smatra se kraljem dragog kamenja koji se upotrebljava kao ukras još od davnina. Dijamant u prirodnom stanju ima oko sebe naslagu koja ga čini sličnim običnom šljunku ili kamenčiću. Najtvrđi je mineral u prirodi. Zove se Cullinan I jer je najveći od 9 dijamanata izrezanih iz dijamanta Cullinan. kod Johannesburga. i svoje retkosti. Neki od najpoznatijih oblika: POZNATI DIJAMANTI I have never hated a man enough to give his diamonds back. većinom bezbojan i proziran. Najčešće ih nalazimo u modrikastome vulkanskom tlu ili u nanosima reka. Najuobičajeniji je brilijant. na Uralu.50 karata malih neobrađenih komada. sa 57 površina (faseta). najveće tvrdoće. (STAR OF AFRICA) Veliki dijamant zvan Afrička zvezda trenutno je najveći brušeni dijamant na svetu. Tek brušenjem dobija lepe oblike i sjaj.20 karata. dimenzije su mu 53mm x 44mm x 29mm. nađenog 1905. Zsa Zsa Gabor THE CULLINAN I. . u rudniku sir Thomasa Cullinana. zatim u Jakutiji u Sibiru. koje su ih odatle isprale i ponele sa sobom. Sastoji se od čistog ugljika. 96 manjih briljanata i još 9. jake refleksije. na otoku Borneu i u Brazilu. u Indiji. Većina Cullinana danas je u posedu britanske kraljevske porodice. Zbog dobrih optičkih efekata. a Afrička zvezda ugrađena je u žezlo kralja Edwarda VII. u južnoj Africi. i ima 76 faseta. Postoje različiti načini brušenja dijamanata. kojim se postiže idealni efekt loma svetlosti. Originalni Cullinan najveći je dijamant ikad pronađen. Kad su ga našli težio je 3106 karata i nakon nekoliko pokušaja izrezan je u 9 velikih dragulja.Ime dijamant potiče od grčke reči adamas = nesalomljiv. Teži 530. Najveći su rudnici dijamanata u južnoj Africi.

52 karatni dijamant Hope nađen je u Indiji. kao grubi kristal težine 112 karata. Nekoliko puta bio je ukraden. .THE HOPE 45. Pronašao ga je Jean Baptiste Tavernier. francuski trgovac i putnik. nego sjaj. ali ko god da mu je bio vlasnik snašla ga je prerana smrt. naglašena je više veličina. verovatno pre 1668. Prema legendi dijamant je bio oko idola u nekom hramu u Indiji. Dijamant je brušen u indijskom stilu. logično je zaključiti da Hope ima brata blizanca. izgubljen i ponovno pronađen. i već od tada počinje legenda o nesretnoj sudbini vlasnika dijamanta Hope. no sudbina drugog oka nikad se nije saznala. Danas se nalazi u Smithsonian institutu u Washingtonu. Ako je tako. Tavernier je Hope prodao francuskom kralju Louisu XIV..

Nakon toga prodat je engleskom kralju Jamesu I. koji ga je nosio u šeširu. francuskom regentu. Nazvan je prema jednom od vlasnika. oblikovan kao štit.23 karatni kamen. ubistva i neprilike prate Regenta od samog prvog poglavlja. u Indiji. Dijamant Regent pronađen je 1701. Tada su ga nazivali Pitt. veka. THE SANCY Dijamant Sancy ima jednu od najzanimljivijih i najživopisnijih povesti od svih evropskih dijamanata.THE REGENT Slično mnogim slavnim dijamantima i 145. Pohlepa. Seigneur de Sancyju. To je bledo žuti 55. Danas je izložen u Louvreu. koji je bio francuski veleposlanik u Turskoj krajem 16.50 karatni Regent ima uzbudljivu prošlost. pa do poslednjeg počivališta. Danas se nalazi u Louvreu. navodno indijskog porekla. Od tada je bio izgubljen i prodavan i mnogi su tražili pravo vlasništva. ali kasnije je preimenovan u Regent i ugrađen u krunu Louisa XV. blizu Golconde. Nakon francuske revolucije Napoleon Bonaparte ugradio ga je u držak svog mača. . Neko vreme bio je u vlasništvu engleskog premijera Williama Pitta. On ga je doneo francuskom kralju Henryju III. dok nije prodat vojvodi od Orleansa.

Danas je deo privatne zbirke poznatog kolekcionara dijamanata Roberta Mouawada. Iako su se tokom godina britanska i indijska kraljevska porodica više puta sukobile za njega. Nađen je u rudniku Jagersfontein. teorije pokazuju mogućnost njegovog prvog pojavljivanja u ranim godinama 1300-tih. Kad je prvi put zabeležen težio je 186 karata. U početku su kamen nazivali Reitz. u čast Francisa Williama Reitza. bezbojni dijamant. THE JUBILEE Prekrasni.35 karata danas je šesti najveći dijamant na svetu. nepravilnog oktaedarskog oblika težio je 650. u Južnoafričkoj Republici. istorija je dokazala njegovo postojanje u prošla dva i po veka. prikladna izjava za najčuveniji od svih dijamanata.80 karata. krajem 1895. težine 245.THE KOH-I-NOOR Govorilo se da ko god poseduje Koh-I-Noor. danas je deo križa na vrhu krune kraljice Viktorije. predsednika države gde je kamen nađen. Originalni grubi kamen. god. . taj vlada svetom. Legenda kaže da kamen datira još od vremena pre Hrista. bio je ponovo izbrušen za vreme kraljice Viktorije i sada iznosi 105.6 karata.

85 karata i u vlasništvu De Beers grupe u Johannesburgu. što je ukupno 247 faseta. Ima 75 faseta na gornjoj strani. srpnja 1986. Danas je težak 273.THE CENTENARY Centenary je otkriven u rudniku Premier Mine u južnoj Africi 17. 89 na dnu i 83 sa strana. a izbrusio ga je poznati Gabi Tolkowsky kojem su za to trebale gotovo tri godine. Težio je 599. THE MILLENIUM STAR .10 karata u grubom obliku. Trenutno je najveći moderno rezani dijamant bez ijedne mane.

De Beers i Steinmetz Grupa predstavili su svetu najređi i verovatno najvredniji set dijamanata da obeleže 2000. kamen je težio 777 karata. nađen je u području Buyimai i njegovo otkriće pokrenulo je pravu navalu kopača koji su se nadali pronaći sličan kamen.04 karata. " Mileniji dolaze i odlaze. statistički. No. sličan se verovatno neće pojaviti još par stotina godina. . god. kako je ovo jedini kamen tog tipa nađen u čitavom tisućljeću. ali dijamanti su večni". besprekoran spolja i iznutra. potpuno bezbojan. Originalno. izbrušen do savršenih proporcija. Taj kamen je centralni komad kolekcije Limited Edition Millennium Diamonds koja se još sastoji od 11 iznimno neobičnih plavih dijamanata brušenih u različite oblike. težak 203. rekao je glavni predsednik Nicky Oppenheimer predstavljajući dijamant Milenijsku zvezdu.

32 karata. Većina njih se ipak može prepoznati najviše zbog toga jer nemaju apsolutno nikakva oštećenja što je kod pravih kamena retkost. Početkom dvadesetog veka počeli su se izrađivati sintetski rubini kvalitete pravog kamena i naročito njegovih hemijskih i optičkih svojstava.000 dolara. 1964. Delong Star zajedno sa kamenom Star of India bio je predmet slavne krađe. rubens = crveni kamen) i spada u grupu korunda. Ima promer 2500 milja i teži oko 2 x 1024 kg. Najtvrđi je mineral posle dijamanta. što je otprilike 1034 karata. Supstanca zbog koje je rubin tako crven je krom dok je u slučaju smeđkastih nijansi prisutno i željezo. Teži 100. Oba kamena otkupljena su za 25. POZNATI RUBINI THE DELONG STAR Rubin Delong Star nalazi se u muzeju Natural History u New Yorku. od Zemlje u zvežđu Centaurus. poznat kao Murph the Surf. RUBIN Rubin je dobio ime po svojoj crvenoj boji (lat. . osobito u Mianmaru i Šri Lanki. Najveća su nalazišta u južnoj Aziji. i dvojica drugih muškaraca.Uverljivo najveći od svih je novootkriveni svemirski dijamant s jezgrom od kristaliziranog ugljika 50 svetlosnih god. koju su izveli Jack Murphy. sedam puta tvrđi od topaza koji ga sledi na tabeli tvrdoće.

THE MANDALEY Rubin Mandalay ima 48. THE MIDNIGHT STAR Ovaj 116. .75 karatni tamno crveni zvezdani rubin dio je zbirke muzeja Natural History u New Yorku .019 karata.

nosio ga je okolo kao sretnu amajliju i obraćao mu se kao svom detetu. a ponekad i od vanadija. Glavna nalazišta su u Kolumbiji. smaragdos = zeleni kamen) je zeleno obojeni dragi kamen iz grupe berila i najdragoceniji u toj grupi minerala. Cenjen je zbog prekrasne boje i lepo definisanog uzorka zvezde. Uralu. POZNATI SMARAGDI THE CHALK EMERALD RING . Svoju zelenu boju dobija od kroma. Marketingški div Rosser Reeves koji je donirao ovaj kamen Smithsonian institutu 1965.THE ROSSER REEVES Rosser Reeves rubin jedan je od najlepših i najvećih zvezdanih rubina na svetu.. Teži 138. U ovom kamenu su česte nakupine sitnih nečistoća koje ga čine mutnim i neprozirnim te su samo retki primerci smaragda prozirni i čisti. Takvi se ubrajaju u najskupocenije drago kamenje. Brazilu. SMARAGD Smaragd (grč. južnoj Africi i zapadnoj Australiji.7 karata i nađen je na Šri Lanki.

smaragd Guinness pronađen u rudniku Coscuez Kolumbiji jedan od najvećih krista. . Ugrađen je u broš koji je deo kolekcije muzeja Smithsonian. Roy Chalk. Prema legendi. gde je okružen sa 60 malih dijamanata (ukupno 15 karata).40 karata. THE GUINNESS 1. no bio je ponovno brušen i smešten u prsten.759 kar.Vrhunski sjaj i tamna zelena boja 37. nekad je bio centralni dio smaragdno dijamantne ogrlice maharadže bivše indijske države Baroda. Danas deo zbirke Banco Nazionale de la Republica in Bogotà Columbia. smaragda na svetu. THE HOOKER Smaragd Hooker teži 75.82 karatnog smaragda Chalk svrstavaju ga među najlepše kolumbijske smaragde. 1972.47 karata. Prsten je bio poklon institutu Smithsonian od gospodina i gospođe O. Originalna težina bila mu je 38. godine.

01 karata. Oko 1800g. Danas se minerali iz grupe korunda svih boja osim crvenih nazivaju safirima. 40 000 puta ređi od rubina i safira i 125 000 puta ređi od dijamanata. nađen je u Minas Gerais u Brazilu. ali nije tako. Ružičasti smaragdi su otprilike 25 000 puta ređi od zelenih. Tada se plavo kamenje nazivalo safirima.THE HEART SHAPED PINK EMERALD Najveći ružičasti smaragd težak 169. SAFIR Ime safir upotrebljavano je za razno drago kamenje. U srednjem veku tako su nazivali i lapis lazuli. priznati su safir i rubin kao varijacije korunda. Plavu . Verovatno postoji samo jedan ružičasti smaragd na svakih 125 000 dijamanata ikad iskopanih. a sve drugih boja svrstavalo se pod mineral korund. Često se misli da su smaragdi isključivo zeleni. crveno rubinima.

ljubičastu vanadij. . Mali deo željeza da će rezultate u žutim i zelenim tonovima.6 karata. THE GORDON SAPPHIRE Safir Gordon teži otprilike 50 karata.50 karata. Indija. Najveća nalazišta safira su Mianmar. Tajland. ukupno teških 14. okružen sa 68 dijamanata.boju safirima daju željezo i titan. Lanac ogrlice sastoji se od 111 dijamanata. Danas teži 98. a krom će prouzrokovati ružičastu boju kamena. SAD i Australija POZNATI SAFIRI THE BISMARCK SAPPHIRE Safir Bismarck potiče sa Šri Lanke. Smešten je u privesku ogrlice.

Teži 422. Ugrađen je u broš. godine.99 karata i nađen je na Šri Lanki.THE LOGAN SAPPHIRE Ovo je jedan od najvećih plavih safira. Kamen je bio poklonjen institutu Smithsonian od gospođe Logan. . 1960. okružen sa 20 okruglih briljanata.

inače poznatom nalazištu safira. najveći je i najpoznatiji zvezdani safir na svetu.35 karata.P. THE STAR OF INDIA Indijska zvezda.THE STAR OF BOMBAY 182 karatni safir Zvezda Bombaya dolazi sa Šri Lanke. Formirao se pre nekih 2 milijarde godina. Danas je taj kamen jedan od najvrednijih predmeta tog muzeja. muzeju Natural History u New Yorku. Bio je poklon glumici nemog filma Mary Pickford od njenog muža Douglasa Fairbanksa Sr.. Industrijalist J. Morgan dao je safir 1900. a ona ga je donirala institutu Smithsonian 1981. godine. a pronađen je pre 300 godina na Šri Lanki. . sa 563.

Indiji i u SAD. Danas su najpoznatija nalazišta u . aqua = voda + marinus: morski) vrsta je minerala berila. Najveći akvamarin ikad pronađen težio je preko 110 kg.THE STAR OF ASIA Azijska zvezda teži 330 karata i zbog svoje bogate plavo ljubičaste boje jedan je od najepših safira današnjice. Boju dobija zbog željeza i kroma. TOPAZ Topaz je dobio ime po mestu pronalaska na otoku u Crvenom Moru. DRAGO KAMENJE II. Na temperaturama 400-500°C boja im se može lagano promeniti dok na višim temperaturama može doći do totalnog gubitka boje tako da je potrebna velika pažnja kod izrade i popravaka nakita sa tim kamenom. a najviše se cene žuti i bezbojni topazi. Al2Be3(Si6O18). Najvažnija nalazišta su u Brazilu. REDA AKVAMARIN Akvamarin (lat. Kini. Boju morske vode mu daje željezo. Topazos. Takođe nije otporan na sumpornu kiselinu. po hemijskom sastavu silikat. južnoj Africi. Podložan je pucanju pa ga treba pažljivo ugrađivati u nakit.

Neke vrste opala ubrajaju se u poludrago kamenje.Brazilu. Poznati su plavi topazi nađeni 1964. Japanu. vanadij i kobalt. Mianmaru. Australiji. Uglavnom su to crveni zeleni ili plavi spineli. Šri Lanki.plavkasti ili biserni (voštani) izgled površine i njegove razne boje koje mogu biti promenjive. Pre toga se klasificirao kao rubin tako da su neki svetski poznati rubini zapravo spineli (rubin u Engleskoj kruni). Tajlandu i drugde.30% vode. Spinel je razvrstan kao poseban mineral pre 150 god. u Ukrajini. željezo. a tvrdi se da je u tim bojama Bog ovekovečio sedam smrtnih greha! . Tokom vremena postoji mogućnost da kamen izgubi tekućinu. pukne i izgubi opalne vizualne osobine površine. Namibiji. OPAL Posebna karakteristika opala je njegov mlečno . Zbog toga se ne preporuča njegovo izlaganje toplini. Opal je također neotporan na kiseline i razne hemikalije i treba izbegavati kontakt sa sapunom i parfemima. Ima ih u Mianmaru. Kini. Njihovu boju daju im krom. zavisno od kuta promatranja. svaki težak preko 100 kg. SPINEL U mineralogiji se spinelom naziva čitava grupa srodnih minerala ali samo neki od njih služe kao drago kamenje. Meksiku. Taj kamen koji se sjaji u svim bojama kod brojnih ljudi izaziva strah. Opal uvek u sebi sadrži 3 . Opal navodno ima izuzetno negativno delovanje. a ostala u Afganistanu. Nigeriji i Rusiji.

Zagrevanjem na temperaturi između 470-750°C mogu se dobiti svetlo . a ponekad i kroma. a svejedno su lepi pa se koriste kao ukras. crveno smeđe. zelene i bezbojne varijante. Javlja se u vlaknastim agregatima pa je zbog toga jako žilav. Orginalne boje mogu se vratiti pomoću izlaganja radijaciji. AHAT Ahat je vrsta sitnozrnatog kremena iz grupe kalcedona. a nekad se i poliraju. U praistorijskom doba žad se radi toga koristio u izradi oružja i raznih alata. Pre bojanja čiste se u toploj kiselini i bruse u završne oblike. Ime je dobio po reci Achates u Siciliji. zbog njegove slabe tvrdoće. Najviše je cenjen mineral u grupi kremena. MALAHIT Ime malahit je verovatno nastalo od grčke reči malakos što znači mekan.žute. Po sastavu je bakrov karbonat.POLUDRAGO KAMENJE U poludrago kamenje ubrajamo neke minerale koji nisu toliko retki. Neki od ahata sadrže i substance opala. ŽAD Žad dobija svoju lepu zelenu ili smaragdno zelenu boju od primesa željeza. U nekim se rudnicima vadi ahat čije su boje uglavnom samo nijanse sive pa se tada primenjuju razni postupci bojanja da bi kamen bio atraktivniji. . Kada se izreže. Ljubičasto je obojen od tragova mangana ili željeza. ravne pruge ili neke druge oblike na površini. Zelene je boje. AMETIST Ime Ametist znači "bez pijanstva" (grč.). Ispunjen je nepravilno koncentričnim nijansama boja. njegova struktura je puna tamnijih ili svetlijih slojeva koji stvaraju krugove.

Spisak najpoznatijih dijamanata Houpov dijamant u muzeju .

najveći ikada iskopani. The Dresden Green Diamond). The Golden Jubilee). Dipden (eng.35 g). The Florentine Diamond). Ekscelzior dijamant (eng. The Hortensia Diamond).67 karata (109.75 karata (621. The Great Mogul Diamond).Musajev crveni The World of Famous Diamonds Štajnmec ružičasti dijamant Spisak najpoznatijih dijamanata sačinjen je za izuzetno vredne i poznate primerke koji imaju svoje nazive i koji se međusobno razlikuju prema svojoj izvanrednoj boji. brušeni dijamant od 545. Srce večnosti (eng. a naročito prema procenjenoj vrednosti. obliku i dimenzijama. The Dudley Diamond). BPM 37093 (eng. Darja-je Nor dijamant (eng. The Idol's Eye). . The Eugenie Blue Diamond). The Heart of Eternity Diamond). Evgenije Plavi dijamant (eng. Njegova prvobitna vrednost bila je 3106. BPM 37093). The Excelsior Diamond). Zvezda Afrike (eng. • • • • • • • • • • • • • • • • • • Olnatov dijamant (eng. Zlatni jubilej (eng. najpoznatiji dijamant sa Irske kraljevske krune. Hortenzija dijamant (eng. Oko idola (eng. Takođe na listi se nalaze i dijamanti koji su iz nekog razloga istorijski poznati. Veliki kruškasti (hrizantemski) dijamant (eng. Star of Africa). The Great Chrysanthemum Diamond) Dijamant Veliki Mogul (eng.13 g.). The Darya-ye Noor Diamond). Dadli dijamant (eng. Firentinski dijamant (eng. The Allnatt Diamond). čuveni tamnoplavi ukleti dijamant. Vekovni dijamant (eng. Drezdenski zeleni dijamant (eng. Poznat je i pod nazivom Kulinan. jedan od najvećih tamnoplavih dijamanata Houpov dijamant (eng. The Hope Diamond). najveći oštar dragi kamen ikada pronađen. The Deepdene). The Centenary Diamond).

Vargas (eng. The Portuguese Diamond). The Regent Diamond). The Moussaieff Red Diamond). Zvezda juga (eng. Vibracije koje kristal emituje pozitivno utiču na ljubav. Tejlor-Barton dijamant (eng. Mnogi mitovi. verovanja i fascinantne priče vezuju se uz mistične moći tih svetlucavih kamenčića. The Shah Diamond. Dijamant okeanski san (eng. The Tiffany Yellow Diamond). ZANIMLJIVOSTI Hiljadama godina ljudi su davali posebna značenja dragom kamenju. Milenijumska zvezda (eng. pretpostavlja se da je najveći žarko narandžasti dijamant. po belini 10-ti i najveći dijamant nađen u proteklih 15 godina. Orlov (eng. Glavni roze dijamant (eng. The Spirit of de Grisogono Diamond). Regent dijamant (eng. The Kimberley Diamond). The Oppenheimer Diamond). u Indiji). Kimberli dijamant (eng. The Uncle Sam Diamond). jedini poznati prirodno tamnoplavo-zeleni dijamant. Smatra se da je on najlepši dijamant ikada otkriven. The Sancy). Koh–i-Nor (eng. indijski roze presečeni dijamant čija je prvobitna namena bila da prestavlja oko jednoj od Hindu statua. je po veličini 15-ti dijamant na svetu. Stajnmec dijamant (eng. najveći dijamant otkriven u SAD.• • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • • Neuporedivi dijamant (eng. Žuti dijamant Tifani (eng. 86-karatni dijamant smešten u Topkapi palatu u Instambulu. je najveći besprekorno (D stepena). The Incomparable Diamond). zdravlje i sreću. fantastičan jarko roze dijamant. prozirno beli dijamant. Danas on prestavlja deo dijamantske kolekcije u Kremlju. Ako nosiš privezak s određenim kamenom blizu srca bar 21 dan. Dijamant tikva (eng. The Taylor-Burton Diamond). počećeš osećati delovanje tog kamena. Džonsov dijamant (eng. The Spoonmaker's Diamond). veoma star (spominje se u Baburnama 1526) i okružen legendom o njegovoj lepoti. The Jones Diamond). Nizama dijamant (eng. The Millennium Star). Lesoto obećanje (eng. Dijamant duh de Grisogonovih (eng. Dijamant Openhajmer (eng. Portugalski dijamant (eng. The Ocean Dream Diamond). najveći dijamant crne boje na svetu. Veruje se da određeno drago kamenje i kristali imaju magične moći i da mogu uticati na svakodnevni život. Uzoran dijamant (eng. legende. Ujka Sem dijamant (eng. Šah dijamant (eng. The Paragon Diamond). The Nizam Diamond). The Vargas). Evo nekih značenja dragog kamenja: . veoma star dijamant (pronađen oko 1450 god. The Pumpkin Diamond). Crveni dijamant Musajev (eng. Zvezda Arkanzasa (eng. Spunmejker dijamant (eng. The Premier Rose Diamond). The Star of Arkansas). Sensi (eng. The Lesotho Promise). Dijamant Crveni krst (eng. u Turskoj. najveći jasno crveni dijamant. The Orloff). The Koh-i-Noor). The Star of the South). The Steinmetz Pink Diamond). The Red Cross Diamond).

daje hrabrost Kamen plodnosti. pomaže kod artritisa i Podstiče uspeh.Granat (crveni) Veljača (Februar) .Peridot ili Aventurin (zeleni) Rujan (Septembar) .Malahit .Krizopras .Tirkiz ili Cirkon (plavo zeleni) Uticaji koji se tradicionalno povezuju s kamenjem: . povećava .Citrin .Topaz ili Citrin (žuti) Prosinac (Decembar) .Ružičasti Kvarc .Kristalni Kvarc kamenja .Ahat .Kalcedon rastresenosti .Ametist (ljubičasti) Ožujak (Mart) .Plavi Safir ili plavi Turmalin (plavi) Listopad (Oktobar) .Fluorit . Cirkon ili Kvarc (bezbojni) Svibanj (Maj) .Kamenje vezano za mesec rođenja: Siječanj (Januar) .Opal ili Turmalin (različitih boja) Studeni (Novembar) . povećava intuiciju i podstiče Potiskuje gnev. pomaže u trudnoći Za koncentraciju.Aventurin .Ametist lepe snove .Biser ili Opal (kremasti) Srpanj (Jul) .Smaragd ili Žad (zeleni). poboljšava seksualni život Pomaže otvoriti čakre Pomaže kod mučnine pri putovanjima Kamen umetnika i ljubavi Pospešuje kreativnost.Dijamant. smanjuje napetost Podstiče harmoniju u telu i pomaže kod astme Smanjuje krvni pritisak.Hematit .Mutni Kvarc .Akvamarin ili Plavi topaz (svetlo plavi) Travanj (April) .Sodalit dugovečnost Smiruje um.Rubin ili Spinel (crveni) Kolovoz (Avgust) . također krizopras Lipanj (Jun) . povećava uticaj drugog Kamen vidovnjaka Pročišćava.

To su japanski biseri kojima se rado kitila i Elizabet Tejlor. dok se danas biseri nose i uz patike.Tigrovo oko kockara . nekada su nosile samo bogate dame. kamen prijateljstva Od praistorijskih vremena drago i poludrago kamenje vezuje se uz znakove zodijaka i svakoj planeti. Tako je radila još Koko Šanel. Biser Peridot. u skorijoj prošlosti bakice koje paze o stajlingu i kada idu na pijacu. Najpoznatiji biseri na svetu su “Akoja” (Akoya perls). bele kuglice sedefastog sjaja. Znak Ovan Bik Blizanci Rak Lav Devica Vaga Škorpion Strelac Jarac Vodolija Mesec Travanj Svibanj Lipanj Srpanj Kolovoz Rujan Listopad Studeni Prosinac Siječanj Veljača Moderni Tradiciona kamen lni kamen Dijamant Dijamant Smaragd Smaragd Aleksandrit Ahat Rubin Rubin. bikini… I to nije loše. svakom znaku pripisuje se određeni dragi kamen koji odražava određene osobine i jača pozitivan uticaj. džins.Tirkiz Donosi sreću i samopouzdanje. a njoj treba verovati kada je nakit u . kamen Utiče na elokvenciju. Žad Sardoniks Safir Cirkon Opal Safir Topaz Citrin Tirkiz Lapis Lazuli Granat Granat Ametist Ametist Mistični kamen Opal Safir Ametist Mesečev kamen Dijamant Ahat Jaspis Biser Oniks Smaragd Hematit BISERI Bisere..

setite se početne scene filma "Doručak kod Tifanija“ i Odri Hepbern . a Elizabet Tejlor ih je dobila od Ričarda Bartona za dan zaljubljenih 1969. Biser je jedini dragulj koji proizvodi životinja. Reč je takođe o vrhunskim primercima.000 mekušaca može da “napravi” biser. Međutim upravo nisku Mikimoto bisera kupio je. sjajno bele boje. crnu haljinu. a to su. ronioci idu do velikih dubina.. dagnje. 1954. ostrigama.pitanju. Uostalom. naočare sa velikim okvirom. Međutim. Njih je još španski kralj Filip II poklonio svojoj nevesti kraljici Meri. godine. ista dama poseduje i “La Peregrina” bisere. Samo 20 od 8. koji su pronađeni u Panami u 16.imala je punđu.slojevitu sedefastu materiju koja se zove nekar. ostrige. . na medenom mesecu u Japanu. Eto zbog čega su biseri nađeni u prirodi retki i zašto ljudi gaje školjke koje ih proizvode.. velike spiralne školjke… Biser nastaje kada u školjku uđe neki strani predmet zbog čega ovaj mekušac počne da luči svoje oružje . Da bi pronašli ovo “belo zlato” kako drugačije zovu bisere. a njihov posao je kocka. od čega je samo 5 procenata vrhunskog kvaliteta. Bisera nema u svakoj školjci . između ostalih. Čak i na farmama ostriga “proizvodnja” je neizvesna. veku. Ako "borba“ traje nekoliko godina onda nastane biser. Prvi je to uradio Japanac Kokiči Mikimoto. Od kada je 1896. Ima ih u dagnjama. patentirao uzgajanje bisera u slanoj vodi trebalo je da prođe nekoliko decenija da bi taj novi način bio opšteprihvaćen. ili onih koji se mogu kupiti u “Tiffany & Co“. Naravno da priča o “kinđurenju perlicama” ne bi bila potpuna bez Kartijeovih bisera.tek u svakoj drugoj se nalazi mala dragocena kuglica. nikada se ne zna kakav će “ulov” biti. dugačke rukavice i nisku bisera. Džo Dimađo svojoj voljenoj Merilin Monro. naravno.

i da ih svaka devojka želi. za one koje ih ne mogu priuštiti postoje odlične imitacije. a između svakog se vezuje mali čvor da se ne bi međusobno oštetili. keramike. Umetnost Ovaj jednstveni dragulj ušao je i u umetnost. S obzirom na to da su biseri uvek u modi. Biseri se najčešće nižu na svilene trake. Da li ste gledali film “Devojka sa bisernom minđušom” u kojem Skarlet Johanson pozira čuvenom slikaru Johanu Verneru? Da li ste pročitali istoimenu knjigu koju je napisala Trejsi Ševalije? Niste? Onda ne treba ni da nosite bisere! Pre nego što se okitite obavezno potražite u nekoj enciklopediji tu čuvenu sliku. veku. ali i zelenu. Najveći biseri su sa Tahitija i imaju neverovatnu boju . Tako se biseri prave i od stakla. ali ih ima i u obliku suze ili ovala. kako skatkovodnih tako i morskih. . što ih čini posebnim.Najveći su na Tahitiju Danas postoji preko 500 farmi širom sveta. kao i biser koji je ovekovečio holandski umetnik u 17. Gajeni biseri uglavnom imaju od 2 do 14 mm u obimu. Najčešće su okrugli.sivocrnu. a postoje i biseri od peska. Prelepa je. plastike.

. Pravim. npr. na grudnom košu i preko grudi. ništa neće faliti. oguliće se boja. Ako vam neko pokloni bisere i vi posumnjate u to da li su pravi jednostavno ih zagrizite. u podnožju vrata. skupim biserima. . kako se nosi u pozorištu.Da li su pravi. a ako su baš “pijačni” možda se i polome. Lažnjaci će zaškripeti pod vašim zubima.. Da li znate da nije svaka niska bisera za svaku priliku? Postoji nekoliko uobičajnih načina za nošenje bisera: uz vrat.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->