P. 1
Citanka 5

Citanka 5

|Views: 2,282|Likes:

More info:

Published by: Aleksandar Milanovic on Mar 29, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/12/2015

pdf

text

original

^ITANKA
za peti razred osnovne {kole

VODI^
da li zna{?

analiza teksta

smisli i napi{i

kwi`evni pojmovi

doma}i zadatak

re~nik

1 Qubav i prijateqstvo U^I]EMO: o lirskim pesmama i stilskim figurama o lirskim qubavnim pesmama o temi. glavnom motivu i toku radwe (fabuli) u kwi`evnom delu o nau~nopopularnom tekstu o romanu za decu o anegdoti o lirskom zapisu o pismu kao obliku kwi`evnog stvarawa TVOJ ZADATAK ]E BITI: da nau~i{ da recituje{ [a{avu pesmu Miroslava Anti}a i zapi{e{ {a{ave odgovore na pitawe: „[ta je qubav?“ da predlo`i{ neka pravila za dobre odnose u odeqewu da pro~ita{ roman Hajduci Branislava Nu{i}a da opi{e{ jedan most iz svog kraja .

.^ime se. Neguj pesmu. neo~ekivanih prizora i slika. Najve}i je srpski pesnik za decu. po tvom mi{qewu. Najpoznatije kwige su mu: Zlatna kwiga za decu. wom }e{ skrotit Quta tigra – Ali pesma ne sme biti Pusta igra. Gde utehe nema druge. bogatog re~nika. koja govori o tome za{to je pesma va`na i kakva pesma treba da bude. Pokorava. Melem nada. neguj. razvijenog jezika. Dobra pesma mora biti pametna. Opevao je de~ji `ivot.. – Pesma sti`e. Pesma mora biti sveta. ^ika Jova srpskoj deci. – Pesma sna`i. Ba{ kô zvezda. Istinita. Jovan Jovanovi} Zmaj PESMA O PESMI bla`iti }ud druk~e melem Gde je bola. U pesmi je cvetak vere. – Pesma zbori. Gde su qudi dobre }udi. Dok te traje! Ne skvrni je la`nom du{om. Biti ~ista. Dobra pesma je ono o ~emu peva i jo{ ne{to {to se mo`e povezati sa wenim sadr`ajem. Taku pesmu gaji. A gde sumwa sve obara – Pesma di`e. de~ji svet sa mnogo qubavi i `eqe da deca `ive vedro i da postanu dobri qudi. [to ne mo`e{ druk~e re}i. ^ika Jova srpskoj omladini i druge. Jer u pesmi nema mr`we. Mora biti bogodana. U wegovu ~ast odr`avaju se Zmajeve de~je igre i dodequje Zmajeva nagrada. igre. u visini [to se blista. Plemenita.. Ona mora re}i ~itaocima ono {to nisu znali ni umeli da ka`u onako kako to pesma ume. – Pesma bla`i. – Svetiwa je! Jovan Jovanovi} Zmaj (1833–1904) ro|en je u Novom Sadu. Sada }emo pro~itati Pesmu o pesmi Jovana Jovanovi}a Zmaja. Mora te}i iz dubine Srca zdrava – Taka pesma sve osvaja.“ Ovo je kriti~ki prozni tekst o poeziji.. Gde se klone. Qubav vlada. odlikuje dobra pesma? Evo zapisa pesnika Du{ana Radovi}a o tome: „Dobra pesma mora biti naslowena na neko iskustvo ili na do`ivqaj. gde se pada. gde je jada. skrotiti bogodan plemenit skvrniti svetiwa 4 . Mora biti obasjana. – Pesma s' ori. Dobra pesma je plemenite pesni~ke gra|e. iznena|uju}ih spojeva.

2.KWI@EVNI POJMOVI Pesma o pesmi je lirska pesma. qubav vlada. Objasni zna~ewe stihova iz pesme (vidi re~nik na kraju ~itanke): Neguj pesmu. Epitet – daje novo i dubqe zna~ewe re~ima uz koje stoji: plemenita pesma. 3. Pore|ewem se ne{to {to je nepoznato ~ini razumqivim i jasnim upore|ivawem sa ne~im {to je poznato: pesma je ~ista . J. ba{ kô zvezda. Navedi po tri odlike dobre pesme koje navode pisci ovih tekstova: Du{an Radovi} u kriti~kom tekstu 1. Ovu pesmu krase stilske figure (izra`ajna sredstva). 2. raspolo`ewa i razmi{qawa pesnika. Zmaj u Pesmi o pesmi 1.. 3.. u visini / [to se blista. Personifikacija – predmetima i pojavama se pridaju qudske osobine: pesma zbori. wom }e{ skrotit Quta tigra – Mora te}i iz dubine Srca zdrava – 5 . U woj se na slikovit na~in izra`avaju ose}awa. quti tigar. J.

Poznate su mu kwige: Nasmejani svet. ka`em. Mama mi ka`e: pusti pri~e. pa oni. Ja ka`em: ni{ta. nek tu i stoje – {ta se mo`e. Olovka pi{e srcem. ve} da se `eli da nikad ~ekawe ne izbledi. 6 . Hodaju}i na rukama i druge. kao na javi de~aci sme|i. zar mogu tamo svi da se slo`e? Ja mami ka`em: kad ve} postoje. ka`em. Li~e na nemir. Garavi sokak. {ta se to zbiva u tvojoj glavi? U woj de~aci. de~aci sme|i. Mama mi ka`e: {a{avo moje. postoje. svi mnogo li~e na ne{to lepo kao iz pri~e. Plavi ~uperak. zna~i. On je na{ najve}i pesnik prvih qubavi.[ta zna~i re~ {a{av? O ~emu bi mogla da govori pesma pod nazivom „[a{ava pesma“? Miroslav Anti} [A[AVA PESMA {a{av Mama mi ka`e: {a{avo moje. Na sve {to ho}u. crni i plavi. – zbijeni tako na {ta li~e? Ja rukom mahnem i uzdahnem. I na samo}u. Na sve {to ~ekam. Svi oni li~e. java Postoje. Miroslav Anti} (1932–1986) ro|en je u selu Mokrinu kod Novog Sada. Mama mi ka`e: {a{avo moje. ne postoje. [a{ava kwiga. crni i plavi. [ta da se radi. Mama me pita: a da l’ to vredi? A ja se sme{kam: vide}e{ – vredi. mama veli.

zato {to govori o ose}awima 3. 2. zato {to je jezik pesme slikovit. zato {to opeva doga|aje i li~nosti 2. KWI@EVNI POJMOVI U ovoj lirskoj pesmi se govori o qubavnim ose}awima. Zato ova pesma pripada qubavnim lirskim pesmama. Zapi{i {a{ave odgovore tvojih drugova i drugarica i svoj odgovor na pitawe: [ta je qubav? 1. Objasni za{to se ona tako ose}a. Tema pesme (ono o ~emu se u woj govori) je qubav koju ose}a devoj~ica. Pogledaj Pravila za izra`ajno ~itawe i recitovawe na 184. DOMA]I ZADATAK Nau~i da recituje{ ovu pesmu. 5. 6. Glavni motiv (glavni pokreta~ misli i ose}awa) u pesmi je qubav.Prona|i u pesmi odgovore na slede}a pitawa: [ta misli i {ta ose}a majka kad ka`e devoj~ici {a{avo moje? [ta majka `eli da sazna? Prona|i i podvuci u pesmi stihove u kojima se govori o tome kako se ose}a devoj~ica. zato {to u pesmi preovla|uje pripovedawe 4. 7 . 3. 4. O ~emu misli i {ta ose}a devoj~ica kad ka`e: Ja rukom mahnem / i uzdahnem? Za{to devoj~ica `eli da nikad ~ekawe ne izbledi? Za{to je devoj~ica na kraju pesme sa sme{kom rekla: vide}e{ – vredi? Zaokru`i dva razloga zbog kojih je ovo lirska pesma: 1. strani ~itanke.

Petrovi} je ustao. Pregledao je stolicu. Mitrovi}u? Samo reci. „A ti. nikad nisu bili tako mirni. Profesor nije mogao verovati svojim o~ima. Profesor ih je u ~udu pogledao. odgovorio je naju~tivije od kada ga zna. Pred wim je bio Pavle Popovi}: „Popovi}u. Nije verovao da su se |aci smirili bez ikakvog razloga. premda je prozor bio zatvoren. „Petrovi}u“. gospodine. zastao je pored Mihaila Petrovi}a. gospodine. „Aha. da mu nisu {ta zaka~ili. takore}i. gospodine“. blago meni“. zavirio pod katedru. gospodine profesore. mirno i bez re~i: „Kako si sa zdravqem. Pomislio je kako je ovo stawe da se izludi. „Nemam“. Koliko se se}ao. buntarski 8 . rekao je bez buntarskog naglaska. bez neke planirane |avolije. Mitrovi}u?“ „Nisam. da nema{ kakvih briga. Ustao je i po{ao me|u |ake. Ova neuobi~ajena ti{ina izbacila ga je iz sedla. A ti. Bili su tako mirni da im ni bubice nisu bile ravne. Petrovi}u?“ „Hvala na pitawu. Profesor Vuji} je zavrteo glavom. [ta li je sad? Kao da nema nikog? Prineo je ruku obodu {e{ira i polako otvorio vrata. a zna ga ve} osam godina. Maturanti su ustali bez re~i i bez {uma. lepo. a toga bi se se}ao. kazao je suvo. Pogledao je potom i u prozor naspram vrata i. u~inilo mu se da je Mitrovi} mawe razbaru{en negoli obi~no. ali nije znao {ta da po~ne. opipao se po le|ima. Nikakav `amor nije dopirao kroz vrata. Prodanovi}u. dobro sam“. Ponovo je pogledao u maturante. Otvorio je dnevnik.“ Popovi} prvi put nije insistirao na `ivciraju}em propisu oslovqavawa profesora.“ „Ima{ li kakvih nezgoda. da nisi slab?“ „Nisam. mirno je oti{ao do wega i lepo spustio {e{ir na policu.Koji su naj~e{}i izgovori u~enika za ka{wewe u {kolu? Milovan Vitezovi} [E[IR PROFESORA KOSTE VUJI]A (odlomak) Profesor Kosta Vuji} je uobi~ajeno zastao ispred razreda. svojih ili narodnih?“ „Nemam.

“ „U petak sam bio lepo po{ao u {kolu i usput se zamislim. Skamije su za{kriputale. gospodine profesore. koji je izbrisao zabrinutost s profesorovog lica. kako ste?“.. naletim na uli~ni stub i . udarim glavom u wega!“ „Gde. onako.“.“ „Kod pozori{ta.. Cviji} je `eleo sve da razjasni. ne prekidaj |aka kad daje opravdawe. gospodine profesore Vuji}u. gospodine profesore. „Nego rupa.“ „Ali sa druge strane. Cviji}u? Ne}u da ti kle{tima vadim opravdawe iz usta!“ „Pred Narodnim pozori{tem. ali ja se nadam da }u ostati poznatiji po ne~em drugom. uzalud opomiwe da ne ~ita na ~asu. gospodine profesore. kao u bezna|e: „Pa {ta vam je onda? [to ste mirni i ozbiqni. gospodine profesore. sada ve} sa kwigom u ruci.“ „O prirodnim naukama se ~ovek mo`e dobro zamisliti.. Misli{ li ti to pravdati?“. a ve} ga. Unuci Deda Mraza. gde ti je kwiga?“ „U klupi... i Cviji} se dr`ao svoga.“. „I ti si prva `rtva beogradskog velodroma. Cviji}u?“. Otvorio je dnevnik i viknuo: „Jovan Cviji}!“ Jovan Cviji} je sko~io. A ja se zabrinuo“. da spremi kwigu u klupu dok traje ~as: „Cviji}u. \a~ko doba.“ Za Cviji}a sve mora imati meru.“ „A kako ste vi ostali sa zdravqem i uop{te.“ „O ~emu. „Zapisan si u petak dvadeset drugog da nisi bio u {koli! Da li ti je to poznato?“ „Poznato mi je. [e{ir profesora Koste Vuji}a i druge.. [ta je bilo daqe. „O prirodnim naukama.. pa i profesorova podrugqivost. Imam opravdawe. zabrinutim pogledom je obuhvatio ceo razred. „Nije opet. to je fakat. prolaznike“. kao da se i sam zanoveta. Napisao je zanimqive kwige pesama. profesorove zabrinutosti je nestalo. do |avola?!“ Razredom se zaorio dugo suzdr`avani smeh. godinama. Cviji}u?“ „I i|av{i tako zami{qen. Petrovi}u.“ „A pro{li put?“ „Pro{li put nije bio stub. spremqena. profesor se nalaktio i cedio opravdawe.. pitao je profesor sa izvesnom primesom podrugqivosti. 9 . „Moglo bi se re}i. „Sve mangup do mangupa. velodrom velosiped primesa zanovetati se Milovan Vitezovi} je ro|en 1944. Umirili se da mene sekiraju. profesor je prstima kucao po mestu gde je Cviji} bio zapisan.“ „Na sunce s wim. gospodine. „Mislim. nije red da ~itam na ~asu. profesor je istrajavao po svome. godine u Vitezovi}ima kod Kosjeri}a. smenila ju je qutwa.“ „Ovo {to pi{e.. Odgovorili su mu jednoglasno: „Dobro smo“. Cviji}u?“.“ „Zar opet?“. „Da.. Dogovorila se banda. Profesor se vratio za katedru.bezna|e fakat Primetio je da Jovan Cviji} nema kwige u ruci. pri~a i drama za decu. Poznate su: Ja i klinci ko pesnici. Izabrano detiwstvo. gospodine. pitao je Mihailo Petrovi}. Cviji}u. tamo gde se gradi velodrom da velosipedi ne bi gazili mirne gra|ane. rupa.

zaplet i rasplet radwe odlomka iz pri~e. Nastavnik: U~enik: Nastavnik: U~enik: Nastavnik: Ovde napi{i kako bi trebalo da izgleda dijalog izme|u u~enika i nastavnika u tvojoj {koli. Kako se profesor Vuji} odnosi prema svojim |acima? Na osnovu ~ega to zakqu~uje{? Kako se |aci odnose prema profesoru Vuji}u? Po ~emu to mo`e{ da zakqu~i{? Koji je deo ovog ~asa bio najuzbudqiviji? Za{to? Prona|i u tekstu i podvuci zelenom bojom re~i profesora Koste Vuji}a iz kojih se vidi razlog zbog kojeg su ga u~enici do~ekali neobi~no mirno. Pored svake re~enice napi{i koji deo radwe predstavqa (uvod. Nastavnik: U~enik: Nastavnik: U~enik: Nastavnik: Sakupite u odeqewu sve va{e ideje i po{aqite ih razrednom stare{ini. Objasni zna~ewe izraza izbaciti nekoga iz sedla. 10 . Slede}e re~enice iz teksta predstavqaju uvod. A ja se zabrinuo. Pokrenite akciju „Ho}emo qubaznu {kolu!“.Prona|i u tekstu i podvuci dve scene u kojima se iskazuje zbuwenost profesora Vuji}a. zaplet. Napi{i kako izgleda uobi~ajen dijalog izme|u u~enika i nastavnika u tvojoj {koli. rasplet): ! [ta li je sad? Kao da nema nikog? Kosta Vuji} je uobi~ajeno zastao ispred razreda. " Profesor # Umirili se da mene sekiraju.

sada{wem Rektoratu Beogradskog univerziteta (na slici). 2. To su budu}i srpski nau~nici i kwi`evnici: Jovan Cviji}. Mihajlo Petrovi} Alas. matemati~ar. DA LI ZNA[? \aci o kojima se govori u ovoj pri~i su u~enici Prve mu{ke gimnazije u Beogradu 1885. Gimnazija se nalazila u zgradi Velike {kole. razlog ili obrazlo`ewe za neku tvrdwu. geograf. 11 . a) zanimqiv b) dosadan v) onako Navedi argumente za svoju ocenu: 1. godine. Zaokru`i re~ koja najvi{e odgovara tvojoj oceni navedenog odlomka iz teksta [e{ir profesora Vuji}a. istori~ar kwi`evnosti i Milorad Mitrovi}.NAVO\EWE ARGUMENATA Ilustrovao: Andrej Vojkovi} Argument je dokaz. Pavle Popovi}. pesnik. 3.

L. Obavi svoj deo posla.. pitaj ih ne{to o njima. ne bi trebalo to da krije{ – a sigurno je da to ne}e{ u~initi kada na|e{ prijatelje koji te vole i cene. (S druge strane. 9. 5. Anga`uj se. Nemoj da se hvali{. Prijatelji vole da budu iskreni. 11. Kada oseti{ da bi to bilo dobro. (Zar ne bi bilo dosadno kada bi bilo tako?) 12. Kreativni centar 12 . 6. Postoje situacije u kojima je va`nije biti uljudan nego sasvim iskren. Budi ljubazan. Kada te neko pita za mi{ljenje. Obrati pa`nju na ono o ~emu govore. Neki ljudi su toliko usamljeni da podnose svakoga – uklju~uju}i prijatelje koji to zapravo i nisu. Prihvataj druge. Daj ljudima do znanja da te zanimaju. Nemoj uvek da o~ekuje{ od prijatelja da prave planove i nose sav teret va{eg prijateljstva.Kako se ~uva prijateljstvo? Zbog ~ega se gube prijatelji? Milovan Vitezovi} DVANAEST SAVETA KOJI ]E TI POMO]I DA STEKNE[ I ZADR@I[ PRIJATELJE 1. 2. Ne moraju svi tvoji prijatelji da misle i da se pona{aju kao ti. U~lani se u klubove koji te zanimaju. Idi na dodatne ~asove u {koli ili van nje. 8. Dozvoljeno kopiranje za rad u nastavi. Obi~an pozdrav i osmeh ~ine ~uda. Ta~no tako. Obrati im se i onda kada je sve u redu. Gledaj one koji ti se obra}aju... Uspostavi kontakt. posla. 3. Budi dobar slu{alac. talentima i ne~emu {to ti je va`no. 4. ispri~aj ne{to o svojim interesovanjima. Radi kao dobrovoljac. Istina ne mora da boli. Ne}e svako koga upozna{ imati iste sposobnosti i interesovanja kao ti. Nemoj da govori{ samo o sebi. U~ionica bez nasilni{tva. © 2004 A. reci ga otvoreno. Reci istinu o sebi. ALI.. o onome u {ta veruje{ i do ~ega dr`i{. Nemoj uvek da ~eka{ da neko drugi povu~e prvi potez. 10. Usudi se da ka`e{ ne{to o sebi. Svaki odnos zahteva trud. Nemoj da koristi{ prijatelje samo za to da bi im iznosio svoje probleme. Budi iskren. Bin. Nau~i da prepozna{ la`ne prijatelje. ALI.) 7.

Crvenom bojom zaokru`i sve ono {to bi `eleo da nau~i{ da primenjuje{. Odglumi taj razgovor s drugom iz klupe. savet) Zamisli da neko govori kako ne{to mnogo voli ili da ga to veoma zanima. Opi{i kako bi nekome dao do znanja da te zanima. [ta bi ga pitao? (3. Napi{i {ta bi kazao u takvom slu~aju. savet) Napi{i {ta bi rekao kad bi ~uo {alu na svoj ra~un. (11. (8. popularan na~in pribli`ava nauku ~itaocu. savet) [ta bi ispri~ao o sebi nekome koga `eli{ za prijatelja? (5. a tebi se to ba{ ne dopada ili ti je dosadno.Zaokru`i zelenom bojom savete koje ve} primenjuje{. Smisli kratak razgovor u vezi s prvim savetom: „Uspostavi kontakt“. savet) Smisli. razumljiv. napi{i i obrazlo`i pred odeljenjem jedan svoj predlog saveta koji bi bio koristan za unapre|enje dobrog dru`enja i razvoj prijateljstva u odeljenju. KNJI@EVNI POJMOVI Nau~nopopularni tekst je delo koje na jasan. ! Kako glasi tvoj predlog? Zbog ~ega ba{ to predla`e{? " 13 . i 6. Razmisli i odgovori kakva je razlika izme|u ovog nau~nopopularnog teksta i pripovetke.

i odmah skrenemo razgovor na la|u. brate. 14 . – Al' 'tica je br`a od ribe! – tvrdi Gluva}. Gospo|a ministarka i druge prevedene su na mnoge strane jezike i ~esto se prikazuju u pozori{tima. pa dum .. – E ba{ si glup. – Za{to? – pitaju drugi. tek je samo dim nagla{ava. a ne la|a! I nastavqamo tako razgovor o la|i dok nam {to drugo ne odvu~e pa`wu.Gde se obi~no sastaje{ sa dru{tvom posle {kole? O ~emu tada razgovarate? Branislav Nu{i} HAJDUCI (odlomak) I kakve ti sve razgovore ne vodimo mi ~etvrtkom posle podne na hrastovom stablu. dramlija zakovrnuti Branislav Nu{i} (1864–1938) ro|en je u Beogradu. – A ja bih. ili {to smo ~uli ili nau~ili. ili {to okom sagledamo. letim gde ho}u. pa kad ogladni{. – A {to? – pitamo ga svi naglas. 'tica. pa nani{ani. i pored toga. da si la|a ili 'tica? – Ja bih voleo da sam 'tica – veli Trta – slobodan sam. razume se. Sumwivo lice. Drowo – re}i }e Mile Vrabac – pa ne jede la|a. dabome. Pra}ne se. na primer. a 'tica zakovrne. a riba nema krila! – Pa jest! – kao odobravaju svi. ne mo`e da leti. mo`e{ da jede{. Vidimo. To mogu da jedu putnici. ribica iznad povr{ine dunavske i. – Pa br`a je. voleo da sam riba – veli Gluva}. ina~e kako bi mogla da pobegne ispred la|e kad na wu nai|e! – veli mudro Trta. kraj dunavske obale. odmah }emo o woj razgovarati. – Voleo bih zato. O svemu i sva~emu {to se kod nas de{ava. – Je li riba br`a od la|e? – pita Gluva}. na primer. al' do|e lovac pa metne u pu{ku dramlije. Po wima su snimani i filmovi. – Pa ima krila.. A la|u ne mo`e lovac da ga|a – veli mu Cvrca. jo{ je vrlo daleko. a la|a je vezana za vodu. Wegove komedije: Narodni poslanik. {to na la|i ima kujna. – [ta bi ti voleo – pita Cvrca Trtu – {ta bi voleo. – Ja bih voleo da sam la|a! – veli Drowa. Najve}i je humoristi~ki pisac u srpskoj kwi`evnosti. – Jest. Za decu je napisao roman Hajduci u kojem govori o nekim doga|ajima iz svog detiwstva. la|u na Dunavu.

razbije ga glavom i sko~i dole u dvori{te. – Kad ne znam lekciju. pa ja wega onda pitam: „Ka`ite vi sad meni {ta je zoologija!“ E. To je kwi`evna vrsta u kojoj pisac opisuje doga|aje i li~nosti iz de~jeg sveta. Uh. Ve`bajte ~itawe ovog teksta po ulogama. a profesor zoologije drekne kao jare kad ga koqu. o~ekujemo da to `eli zato {to voli da putuje u lepe predele i sl. Povodom toga prelazimo na razgovor {ta bi ko voleo da bude kao `ivotiwa. Mi se svi pretvaramo u znak pitawa i gledamo ga pravo u usta da ~ujemo {ta }e re}i. – E. za{to su ih dobili? Smisli duhovita obja{wewa. {to bih u`ivao! Zamisli ~as zoologije. pa pita mene profesor: „Zna{ li ti. Objasni ih. Kad sam riba. tako bih. da dr{}u profesori od mene. moram da }utim. sad ve} ponosan {to ose}a da nas je osvojio.– Pa prvo zato {to bih mogao da preplivam Dunav i deset i dvadeset puta na dan. Me|utim. A ja se popnem na prozor dvema predwim {apama. u`ivao! Za{to je de~ak Trta voleo da bude ptica? Zbog ~ega je Drowa `eleo da bude la|a? Zbog ~ega je hteo da bude tigar? Istra`i na~in na koji pisac u tekstu gradi humor. tigar. – Jest. pisac nas iznenadi Drowinom izjavom da mu se la|a svi|a zato {to na woj postoji kuhiwa u kojoj mo`e da jede kad ogladni. Ja sam zoologija!“– grmnem ja pa {krgutnem zubima i riknem. a ja }utim kao riba. Prona|i i druge sli~ne primere humora. De~aci iz Hajduka imaju sme{ne nadimke. [ta misli{. Cvrca Trta Drowa Vrabac Gluva} KWI@EVNI POJMOVI Kwiga Hajduci je roman napisan za decu. – Ja bih najvi{e voleo da budem tigar – re}i }e Drowa – pa kad riknem. pa da ne znam {ta je zoologija. al' da si riba ne bi te primili u {kolu! – dodaje Cvrca. pa poleti pravo na prozor. – A jo{ zbog ne~eg voleo bih da sam riba! – dodaje Gluva}. {ta je to zoologija?“ – „Zar ja. to jeste! – uzvikujemo svi i ~isto zavidimo Gluva}u {to }e preplivati Dunav deset i dvadeset puta. O tome }e{ da sazna{ ne{to vi{e kad bude{ pro~itao roman Hajduci. kada Drowa ka`e da bi voleo da bude la|a. 15 . Na primer. vidi{. Obrati pa`wu na iznena|ewa u pripovedawu. @iko.

{aqive pri~e iz `ivota znamenitih qudi sa neo~ekivanim zavr{etkom. samo bez ma~ke. onda u Beogradu mjaukne.Sa`eto prepri~aj. {ta je onda radio? – Ista stvar. U svoj dnevnik ~itawa upi{i zanimqive podatke o romanu (vidi uputstvo o vo|ewu dnevnika na strani 183). ovaj odlomak iz romana Hajduci.. ANEGDOTA O NU[I]U Nu{i} je u jednom dru{tvu ovako objasnio {ta je to telegraf: – Zamislite veliku ma~ku kojoj je rep u Vrawu. DOMA]I ZADATAK Pro~itaj roman Hajduci B. 16 . u nekoliko re~enica. – Dobro – upitali su ga prijateqi – a radio .. a glava u Beogradu. Nu{i}a i saznaj {ta su sve do`iveli de~aci koje si upoznao u ovom odlomku. duhovite. KWI@EVNI POJMOVI Anegdote su kratke. Pa kada se povu~e za rep u Vrawu.

jer op{tiji. korisni. na mestu na kom se ukr{tava najve}i broj qudskih potreba. podignuti uvek smisleno. ta brvna. izdvajaju se od ostalog nanosa i podse}aju jo{ uvek na ciq kome su slu`ila. Po dva puta u godini gorska bujica odnosi. od hramova. preba~eni preko nekog gorskog potoka koji bi bez wih bio neprelazan. Veliki kameni mostovi. le`e i trunu kao i ostalo drvo naplavqeno tu slu~ajem. a u wihovim sastavcima i neprimetnim pukotinama raste tanka trava ili se gnezde ptice. osu|ena na ogaw ili truqewe. Oni su va`niji od ku}a. sivi ili zarudeli od vetra i ki{e. svedoci i{~ezlih epoha kad se drugoja~ije `ivelo. najposle. a lepota wihovih linija otkri}e se potpuno o~ima na{ih unuka. istrajniji su od drugih gra|evina i ne slu`e ni~em {to je tajno ili zlo. te{u i postavqaju nova. vide ~esto ti biv{i mostovi. {to drhte i zvu~e od svakog voza koji projuri. mislilo i gradilo. Zato se uz te planinske potoke. svetiji. ~esto okrzani na o{tro rezanim }o{kovima. Tanki `elezni mostovi. nego je savladao i premostio kako je mogao.Za{to qudi podi`u mostove? Kakve si sve mostove video? Ivo Andri} MOSTOVI (odlomak) Od svega {to ~ovek u `ivotnom nagonu podi`e i gradi. kad nado|e. 17 . zarudeti ksilofon brvno zatoka Svi su oni u su{tini jedno i podjednako vredni na{e pa`we. I. Drveni mostovi na ulasku u bosanske varo{ice ~ije izglodane grede poigravaju i zve~e pod kopitama seoskih kowa kao da{~ice ksilofona. seku. zategnuti od jedne obale do druge kao `ica. u zatokama me|u stenama. ni{ta nije u mojim o~ima boqe i vrednije od mostova. u se}awu mi iskrsavaju ne oni preko kojih sam najvi{e prelazio nego oni koji su najvi{e zadr`ali i zaneli moju pa`wu i moj duh. prema svom shvatawu. ukusu i prilikama kojima je bio okru`en. ali ta zatesana brvna. slepo uporni kao mravi. oni kao da jo{ ~ekaju svoj posledwi oblik i svoje savr{enstvo. u stvari jedno jedino ove}e drvo ili dva brvna prikovana jedno uz drugo. oni sasvim mali mosti}i u planinama. a seqaci. Sva~iji i prema svakom jednaki. I kad mislim na mostove. jer pokazuju mesto na kome je ~ovek nai{ao na zapreku i nije zastao pred wom.

Kameni mostovi u [paniji. za roman Na Drini }uprija. uvu~en u se kao dobra i }utqiva tvr|ava koja ne zna za predaju ni izdaju. oni su kao kameni pr{qenovi. nailazi na verne i }utqive mostove kao na ve~itu i ve~no nezasi}enu qudsku `equ da se pove`e. da ne bude deqewa. malen ali stalan. mo`e da spaja i povezuje qude. tanki i beli kao privi|ewa. Most na @epi i Put Alije \erzeleza. kao kapele. Rimski mostovi u ju`noj Italiji. postavqeni otprilike. Tako. pored nagra|enog. Zatim. zarasli u br{qan i zami{qeni nad sopstvenom slikom u tamnoj vodi. Jedini je srpski kwi`evnik koji je dobio Nobelovu nagradu. a me|u najboqim pripovetkama su Prokleta avlija. kao skeleti na stra`i. Izaberi opis jednog mosta iz ovog teksta i objasni na koji na~in pisac o`ivqava wegovu sliku. Koje detaqe mosta isti~e? Sa ~im ga poredi? Ivo Andri} (1892–1975) ro|en je u Travniku u Bosni. pokriveni krovom zbog velikih snegova. o~ima i nogama. sarajevski mostovi. no}u iz voza. Najpoznatiji romani su mu. 18 Navedi {ta je to {to. Pisac u dva pasusa jasno iskazuje za{to su mostovi toliko va`ni. Fantasti~ni mostovi u Turskoj. ali oni stoje jo{ jednako. od belog kamena. Znam im lukove. pamtim ograde. protivnosti ni rastanka. Vidim ih jasno i brojim redom. gde god se moja misao krene ili stane. Obele`i ta dva pasusa. sa kojih je vreme odbilo sve {to se moglo odbiti. Na Miqacki. ~ije je korito ki~ma Sarajeva. kao mostovi. li~e na duga~ke ambare i iski}eni su iznutra slikama svetiteqa ili ~udesnih doga|aja. a pored kojih ve} stotinu godina vodi neki nov most. Drveni mostovi po [vajcarskoj. izmiri i spoji sve {to iskrsne pred na{im duhom. Aska i vuk. Me|u wima je i jedan koji nosi sudbinsko ime jednog mladi}a. ~uvani i odr`avani sudbinom. . svuda na svetu.kapela Pre svega. Poznat je i po delu Znakovi pored puta. najve}e svetsko priznawe za kwi`evnost. Travni~ka hronika i Gospo|ica. mostovi koje sam video na putovawima. Kakve sve mostove pisac pomiwe u tekstu? Za{to je ~ovek podizao mostove? Koje je `eqe i razloge imao? Koja je zajedni~ka osobina svih mostova? Podvuci u tekstu re~enicu za koju misli{ da je poruka ovog dela. Pisao je pripovetke i romane.

19 KWI@EVNI POJMOVI Ovaj tekst je napisan u prozi. Zato za takav tekst ka`emo da je lirski zapis. Most mo`e da pri~a kako je nastao. a jezik je slikovit.. . kraj ~uvenog mosta na reci Drini. zategnuti od jedne obale do druge kao `ica. ko sve prolazi wime. IVO ANDRI] I MOSTOVI Andri} je detiwstvo proveo u Vi{egradu.Napi{i nazive stilskih figura koje su iskazane podvu~enim tekstom. Napi{i o tome sastav. U tekstu preovla|uju razmi{qawa i ose}awa.. Pri~u o mostu mo`e{ ispri~ati i u prvom licu. Prona|i u tekstu i prepi{i vi{e epiteta kojima se opisuju mostovi. za{to je va`an i dr. ko je sve prolazio wime. Opi{i wegov izgled. Saznaj kada je izgra|en. DOMA]I ZADATAK Prikupi podatke o jednom mostu iz svog kraja. Tada je zavoleo mostove. {to drhte i zvu~e od svakog voza koji projuri. Prona|i u tekstu argumente (dokaze) za ovu tvrdwu. Preko mosta je ~esto prolazio i zagledao wegove velike kamene lukove. {ta se sve doga|alo oko wega itd. Tanki `elezni mostovi. a o wima }e kasnije pisati u svojim kwigama. potok: brz. Smisli i dopi{i vi{e epiteta uz imenice: reka: mutna. Voleo je da sedi na kamenoj klupi na mostu i da slu{a pri~e starijih qudi koji su se tu okupqali. Ivo Andri} kraj mosta na Drini u Vi{egradu obala: kamenita.

^im bismo bili jako nesre}ni. leptire. jednom. kako bismo prekratili vreme). zamalo nismo razuzdanost pobegli u svet. sve ponosniji na mene i sve odva`niji. Usamqenost i tuga spoji{e na{e `ivote. kada nam se bila izgubila krava Naranxa. Mislim da su tome doprinele. eto. po `eqi za avanturom. zmije. Wegova tuga za ocem i moja tuga za roditeqima stvori{e me|u nama neku vrstu prijateqstva zasnovanog na srodnosti. ^ak sam nau~io od de~aka da razgovaram sa wim u ~asovima usamqenosti! Se}am se. on me je nau~io raznim korisnim ve{tinama koje izazivaju po{tovawe.Po ~emu prepoznaje{ prijateqstvo izme|u ~oveka i psa? Danilo Ki{ DE^AK I PAS (odlomak) Iako mi je zvani~no gazda bio gospodin Berki. dospeli nikad daqe od tre}eg atara. Verujem da ne gre{im du{u ako ka`em da smo on i ja bili po mnogo ~emu sli~ni: po lewosti. da lovim divqe patke. Od svih qudi na svetu s wim sam se najboqe slagao i najboqe sporazumevao. osim wegovih godina. Kako sam po~eo naglo da rastem i da sti~em ugled me|u seoskim xukcima. De~ak je znao katkad da mi pri~a pri~e ili da mi ih ~ita. Mislim da ne preterujem ako ka`em da sam ve} bio nau~io napamet atar 20 . Mislim da ne gre{im ako ka`em i to da je taj de~ak imao u sebi ne~eg pse}eg: {to se ti~e wegovog wuha i wegove preosetqivosti na mirise. nego je i uop{te postao hrabriji. Jedna je wegova poruka bila tolika da sam li~io sebi pre na goluba pismono{u nego na psa. po razuzdanosti. po odanosti. A nismo. odmah smo kovali plan da be`imo u svet. siguran sam da ne gre{im. Zauzvrat. pripadao de~aku. Umeo sam da doteram zalutale krave. du{om i telom. Jer ja sam ga oslobodio ne samo wegovog uro|enog straha od pasa (od te je iste boqke bolovao i wegov otac). da jurim ze~eve. de~ak je postajao sve mawe usamqen. ja sam ipak. i neke na{e zajedni~ke osobine. da otkrivam lisi~je jazbine i gnezda barskih ptica. kao mudar i u~en pas svog malog mudrog gospodara. `abe. jer je znao da u meni ima sigurnog i odanog za{titnika. De~ak mi je usput poverio te{ke i odgovorne zadatke. da otkopavam krti~wake (to iz pustog zadovoqstva.

ovaj rastanak ne}u pre`iveti. Odveo sam Dinga na obalu Kerke da se pozdravim s wim. veselih i tu`nih. a on se nije opirao. moj `ivot nije roman. Jo{ uvek sawam no}u da sam tamo kod vas. jer sam plakao u snu. pa su me svi grdili. no ja sam mu rekao da ostane. ali mi se svi rugaju zbog moga izgovora. Postao je i prema meni nekako hladniji. ni me|u psima. kao {to sam i ja prisutan u wegovim pri~ama. A-uuu! A-uuu! skoliti kuwati Pismo Dragi gospodine Berki. Se}ate se da sam ja. Polako se privikavam na nove drugove u {koli. Prime}ujem u posledwe vreme da je de~ak tu`an. no ja verujem da }ete me vi razumeti i da mi se ne}ete rugati. Hteo je da krene za mnom i molio me je da ga pustim. no u tim je pri~ama uvek prisutan de~ak. ovo vam pismo pi{em iz daleka i ho}u da vas pozdravim i pitam za zdravqe. 21 . eto. Ispri~a}u vam sada kako mi je bilo te{ko kada smo krenuli na put. krije ne{to od mene. Mama ka`e da je to nostalgija i da }e sve to brzo pro}i. {to ga je de~ak toliko puta pri~ao ~obanima. bio nestao i da sam do{ao u posledwem trenutku. Ali sam uskoro shvatio o ~emu je re~ i. pas. kow. Vidim. Ose}am. samo je cvileo. Kuwam pred de~akovim pragom kako mi ne bi pobegao bez opro{taja. Ana mi se jo{ uvek podsmeva i ka`e da sam ja zaqubqen u tog psa. pred sam polazak kola. Zatim sam ga vezao kai{em za vrbu. a mo`da je to i istina. nostalgija onaj roman ^ovek. ni me|u qudima. da je `ivot takav i da znam da nikada ne}u na}i boqeg prijateqa od wega. Ne. od mnogih malih dogodov{tina. De~ak se opet sprema da ode u svet. A i ja sam se od te iznenadne tuge razboleo. Kuwam i razmi{qam o svom `ivotu. Dragi gospodine Berki. molim vas najqubaznije da mi se ne smejete zbog ovoga {to }u vam sada re}i: ja sam sino} plakao najvi{e zbog mog psa Dinga. pa me mama budila ba{ sino}. Shvatam i to za{to me izbegava: hteo bi da olak{a sebi taj rastanak. Ovoga puta izistinski! U to nema sumwe. izmi{qaju}i ~esto i doteruju}i ga.obazriviji. On je sav od malih pri~a. pa sam otr~ao da se pozdravim sa svima vama. Kaza}u vam sada gde sam onda bio. Onda sam ~uo kako me zovu. kako me je potresao taj rastanak. ponovo me skolila ona moja stara pse}a tuga.

Jo{ bih vas samo zamolio. Va{ jadni Andreas Sam. Wegova najpoznatija dela su: Rani jadi. Zasada neka bude dosta. Onda su kola krenula. a to mo`ete sigurno da kupite u Bak{i. kod gospodina Feje{a. jer nisam mogao da podnesem vi{e to cviqewe. dragi gospodine Berki. kao i gospo|u Rigo i sve moje drugove. Laciku Tot i Juliju Sabo i sve ostale. Grofovsku {umu i sve ostalo. mog pokojnog tate. Pi{ite mi i o tome kako je Dingo. mesara. Na kraju vas jo{ molim da ga pazite i da mu kupite dobru ve~eru za ovaj novac koji vam {aqem. i moja majka. a posebno Belu Hermana. da urlam. I zva}e se. kada postanem pesnik. Recite mu: „Andi. Andi. najsrda~nije pozdravqa i svih se rado se}a. Zato je najboqe da pi{ete meni li~no. mo`ete zamisliti. On najvi{e voli kowetinu (sa dosta kostiju). samo. dakle. ako mi se ne}ete smejati. i Ana. on }e sve da razume. Usput nisam smeo da se osvrnem. Sve mi se ~inilo da ~ujem wegovo cviqewe i da jo{ uvek juri za nama. Se}ao sam se svih onih godina koje smo tamo proveli. Pe{~anik i dr. zapravo da se skqoka od iscrpqenosti nasred druma. To }e zna~iti da je sve razumeo. zvonik. Ba{ta. gledajte ga pravo u o~i i ponavqajte mu moje ime. Kwige su mu prevedene na mnoge svetske jezike. to sam hteo da vam ispri~am i da vas zamolim da mi napi{ete jedno pismo o svemu. i vi. ja sam jednako gledao kroz prozor i plakao. naravno. No ipak nisam mogao odoleti. Vide}ete da }e vas razumeti. onako kako sam vas zamolio. Andi te pozdravio“. I zamislite. jer bi mi se Ana sigurno rugala. U toj }e basni pas da govori. Molim vas. da ga nisam mogao povesti sa sobom i da ga ne}u nikada zaboraviti. dok mu govorite. koga sam ugledao? Za nama je tr~ao Dingo i cvileo iz sveg glasa. vas i va{e mame. Napisao je vi{e romana i pripovedaka u kojima je ~esto opisivao svoje detiwstvo i mladost. a ja sam jo{ uvek plakao. gospodine Berki. bio na kraju snaga. tako da je ~ika Martin morao dobro da ga i{iba dok ga nije primorao da se zaustavi. dragi gospodine Berki. Vas i va{u mamu. Po~e}e da cvili kada mu budete pomenuli moje ime. Govorite mu polako. da u va{em pismu mojoj mami ne pomiwete ovaj novac (to je od moje u{te|evine). kao sasvim malom detetu. Dingo je. Ka`ite mu i to da }u jednog dana. koji se nije nikad vratio. srce mi se kidalo od pla~a. Dingo. u~iteqice. u~enik Danilo Ki{ (1935–1989) ro|en je u Subotici. da mu pro~itate ovo moje pismo i da mu ka`ete da ja nisam kriv. Onda sam zamolio ~ika Martina da ga otera bi~em i da potera kowe br`e. Znali smo da se ne}emo nikada vi{e videti. Eto. Ja sam po~eo da vi~em. svi smo plakali. 22 . da mi u~inite to. gospo|e Rigo. Lacike Tot. ispla`ena jezika. a mi smo svi opet zaridali. jer je tr~ao za nama sve do ^estrega! Bio je sav zapewen. Bele Hermana. Julije Sabo i ostalih. Tako|e vas molim.zaridati skqokati se Se}ate li se. napisati o wemu pesmu ili basnu. i va{a mama. gospo- dine Berki. kako ne bih jo{ ja~e zaridao kada budem ugledao posledwi put selo. ^ak i kada je voz krenuo. pepeo.

! " Za{to je de~ak zamolio da se psu kupi kowetina koju voli? Drugim re~ima. Prona|i u re~niku na kraju kwige zna~ewa re~i i izraza: perspektiva ta~ka gledi{ta nostalgija Smisli i napi{i pitawa koja bi postavio de~aku i psu. koga je de~ak iz pri~e vi{e voleo – psa ili svoje drugove? Podvuci u tekstu re~enice koje potkrepquju tvoje mi{qewe. ~ije glasove ~uje{ u tekstu? Kako su se rastali de~ak i pas? Da li je to dobar na~in da se rastane{ s prijateqem? Kako su se zvali odrasli i deca sa kojima je `iveo de~ak na selu? Potra`i u tekstu wihova imena i napi{i ih.Po ~emu su de~ak i pas sli~ni? [ta u sebi nose i de~ak i pas? Kako su se de~ak i pas dopuwavali i pomagali jedan drugom? Kako je de~ak iz pri~e provodio dane? Koju kwigu je mnogo voleo? Objasni {ta za de~aka i psa zna~e daqina. Pitawe za de~aka: Pitawe za psa: 23 . nepoznati krajevi? Ko su lica koja pi{u ovaj tekst? Drugim re~ima. Zbog ~ega je de~ak dozvolio da se {ibom otera wegov prijateq pas? [ta ti misli{ o takvoj odluci? Navedi dva razloga zbog kojih tako misli{. za{to mu je va`no da pas dobro ve~era? [ta misli{.

razumqiv i popularan na~in pribli`ava nauku ~itaocu PRIMER: U~ionica bez nasilni{tva. Epika 1. Bin . A. Andri} 3. M. Drama Lirski zapis prozni tekst u kojem preovla|uju razmi{qawa i ose}awa PRIMER: Lirska pesma u woj se na slikovit na~in izra`avaju ose}awa. duhovita. Anti} Anegdota o Nu{i}u Stil (na~in izra`avawa) 1. {aqiva pri~a iz `ivota znamenitih qudi PRIMER: [a{ava pesma. L.Seti se {ta smo nau~ili Autorska kwi`evnost Lirika 1. Pesma o pesmi. doprinosi `ivosti izra`avawa 2. Personifikacija stilsko sredstvo kojim se predmetima i pojavama pridaju qudske osobine 3. PRIMER: Mostovi. B. J. Epitet re~ koja se dodaje imenici da bi iskazala wene odlike. J. raspolo`ewa i razmi{qawa pesnika PRIMER: Roman za decu kwi`evno delo u kojem pisac do~arava likove i doga|aje iz de~jeg sveta 2. Zmaj 2. Hajduci. Pore|ewe stilska figura kojom se nepoznate pojave ili predmeti upore|uju sa sli~nim i poznatim da bi postali jasni i razumqivi Nau~nopopularni tekst delo koje na jasan. Nu{i} Anegdota Lirska qubavna pesma u woj se na slikovit na~in izra`ava ose}awe qubavi PRIMER: kratka. I.

2 @ivimo zajedno U^I]EMO: o rodoqubivoj lirskoj pesmi o temi i motivima u lirskoj pesmi o oblicima pripovedawa o pripoveci i o romanu o poemi o humoristi~kom romanu o elementima filma: scenario i kadar TVOJ ZADATAK ]E BITI: da zapi{e{ jedan razgovor u lokalnom govoru da napi{e{ deo scenarija za po~etak filma o Tomu Sojeru da pro~ita{ roman Do`ivqaji Toma Sojera i zapi{e{ o wemu utiske u svoj dnevnik ~itawa .

za tresak letwih. besnih oluja. to je qubav za oblak. to su sve one spone kojima nas `ivot za se spaja. za tugu tica koje se sele. . {to plovi ovuda. magla {to preko pôqa plovi. toplota maj~inog zagrqaja. to su na{e bajke beskrajne. to nije mrtva gruda koja nas gvozdenom rukom ve`e. kad na{a zvona zazvone. za ru`e {to su na grobqima svele. za pesmu. radost. Domovina. Domovina.Prona|i u re~niku zna~ewe re~i domovina. to su: `eqe tajne. Kako sve nazivamo ose}awe qubavi prema domovini? Du{an Vasiqev DOMOVINA gruda Domovina. qubav za klasje {to bogato buja. domovina – to su svi na{i snovi. {to se ovde razle`e.

Navedi detaqe koji taj predeo ~ine lepim. zna~i izraz mrtva gruda u ovoj pesmi: a) zale|ena grudva snega b) tlo. Navedi dva argumenta kojim se dokazuje da je ova pesma lirska. Objasni wihovo zna~ewe. KWI@EVNI POJMOVI Domovina je lirska rodoqubiva pesma. sadr`i pouku. Objasni {ta je to nostalgija za domovinom.Du{an Vasiqev (1900–1923) ro|en je u Velikoj Kikindi. zna~e prva dva stiha iz pesme? Napi{i obja{wewe svojim re~ima. [ta. Glavni motiv je misao vodiqa u nekom kwi`evnom delu. Poenta je mesto u kwi`evnom tekstu kojim se zaokru`ava smisao celog teksta ili nekog wegovog dela. Lirska rodoqubiva pesma govori o ose}awu qubavi prema domovini i svom narodu. Wegove najpoznatije pesme su: ^ovek peva posle rata. poruku ili zakqu~ak. Posledwi stih u pesmi je poenta pesme. Prona|i u pesmi i podvuci epitete. Pla~ matere ~ovekove i Domovina. po tvom mi{qewu. Kako se ose}a{ na tom mestu? 27 . zemqa na kojoj `ivimo v) grumen zemqe. U pesmama je najvi{e pisao protiv stradawa qudi u ratu i protiv dru{tvenih nepravdi. Kako bi nazvao ose}awe koje pesnik opisuje u ovoj pesmi? Tema ove pesme (ono o ~emu se u woj govori) je domovina. Opi{i neki predeo iz svoje domovine koji posebno voli{. po tvom mi{qewu. Objasni wegovo zna~ewe. Potra`i zna~ewe u re~niku. Glavni motiv (misao vodiqa) je qubav prema domovini. Zaokru`i {ta.

Plave se {qive na savijenim te{kim bremenim granama. svi bi de~urlijski glasovi pali na w. Jordan ba{tovanxija i Jordan a{~ija bila su dva imena za jednu istu osobu. gro`|em i duwama – kako dra`esno izgledaju onda ba{te onima {to vire s poqa kroz plot! Raj. sa jabukama i kru{kama. i Dile nije ni{ta vi{e ni izvolevao. naro~ito de~urlija. plebiscit {tedar bremen 28 . Tu je ~i~a Jordan pudarisao i ba{tovanisao. U`i~anin. da ore`e vo}e. Sremac? Navedi. i ba{tovanxija i a{~ija. U prole}e bi ga bogatiji zvali da okopa ba{tu. od ~ega se gazde i gazdarice obi~no pribojavaju – kao {to se to mnogim pudarima desi da imaju. ali je ova dva posledwa zanimawa ipak najvi{e cenio i jednako je jedno drugim zamewivao. i jo{ slavniji pudar u leto i u jesen. pa ga je svaki rado zvao. neke re~i iz tih govora. furunxija i mlekaxija. Za to je unu~e `iveo. a poglavito pogodan. breskvama i {qivama. opkopa lozu. i roditeqi i deca. deca su ga znala pod imenom ~i~a Jordan ba{tovanxija (ili pudar). I da se ~i~a Jordan plebiscitom birao za pudara. A bio je pouzdan i po{ten. a zimi pe~enih bundeva. kakvih sestri~ina ili sinovica. a odrasliji pod imenom ~i~a Jordan a{~ija. Zato je i bio poznat pod oba imena. rumene se i `ute kru{ke. ona {tedra i blagoslovena i obilna jesen sa darima svojim. i umro je a nikako nije mogao stalno da se re{i za jedno ili drugo zanimawe. I on bi sve to posvr{avao na potpuno zadovoqstvo – zadovoqni bi bili i oni i on. pravi raj sa ~itavim redovima zabrawena raznovrsna ploda. i zato su wim zadovoqni bili i stariji i mla|i. Kad stigne jesen. A poznat je bio i jednima i drugima kao ~ovek koji je dobro ispekao svoj zanat. dali bi mu ga kao vrata veliko. Leti bi se ~i~a Jordan naimao da ~uva krajwe ba{te gazdama ~ije su ku}e bile u ~ar{iji. A ni samome Dilu nije bogzna {ta trebalo. A i jeste bio slavan ba{tovan u prole}e. a ~i~a Jordanu nije ba{ bogzna koliko ni trebalo. jer sem unu~eta Dila nije nikoga drugog od roda imao.Da li po govoru mo`e{ da prepozna{ ko je iz kog kraja? Zna{ li kako govore Ni{lija. a da je zahtevao uverewe o vladawu od wih. ako zna{. Za{to je va`no da se s po{tovawem odnosimo prema dijalektima? Objasni za{to treba govoriti kwi`evnim jezikom. Stevan Sremac ^I^A JORDAN (odlomak) dijalekat pudar furunxija ba{tovanxija a{~ija opkopati izvolevati naimati se ~ar{ija poglavito Bio je i govedar i pudar. leti vo}a. jer nije imao ni nablizu ni nadaleko roda – na primer.

A najve}ma se derao mali Gile. na veliko zadovoqstvo svoje. Po~e sa slive. nesre}nici! Sad mi utekoste. ako. – Jao {to }e da dobije batina! – povika drugi. – A {to nisi ponô ve}u motku.sokak koketovati sablazniti se Argusove o~i adamsko koleno }opek alajbegova slama pusto maslo korporativno ~koqa sjaju jabuke. u tri puta ga pu{ta. i plavi se pepeqasto gro`|e ispod po`utelog ve} li{}a. ne}u nikad! Samo me sad pusti! – moli ga Gile. a voda im pqu{ti na usta. deco. bogami. koja je dvaput du`a bila od nosioca joj. ne}u. kome je ovo prvi put u `ivotu bilo da se krenuo tako korporativno u kra|u. dete! Ne}e{! Tako si svaki zbori kad vidi da su tesna posla! Ama ne}e vi{e ~i~a Jordan da bude lud. }opeci. Od stra{ne motke ~i~a Jordanove. je li ovo Alajbegova slama ili pusto maslo! – Lele! Jao. podsmevajte mi se. a svr{i sa amaneti – ene ga u Po`arevcu gde u~i ti{leraj sag po staros! ute}i ubavo amanet ti{leraj sag 29 . te da ne znam. – A ne}e{. i nije zaboravio petu zapovest bo`ju koja veli: „Ne kradi!“. adamsko koleno. toj li ve je u~iteq nau~io? – dere se ~i~a Jordan i sve bli`e i bli`e dolazi. pa ne mo`e nikud. ~i~a Jordane. iako nije bio pismen i ~itao to. „Ne}u. – Jao. ama jedan }e bar da mi plati kad-tad! Da mi plati. – A bre. dok je ~i~a Jordan do pola ba{te stigao. Tako vika{e i gospodin Laza po{tar kad be{e u va{e godine. doista. {to rekô narod. I ko je taj ko se u ranome detiwstvu nije sablaznio jednim takvim prizorom. r|a. Gila! Pazi Gila! Hahaha! Pazi ga kako se spleo! – prodera se jedan. gde se od straha i neve{tine upleo u grane. pa ne}e{! Nesam ju~erawi ba~ovanxija i pudar. Ali {ta su pomogle wegove Argusove o~i kad je ~i~a Jordan bio pravo. – A gle. sa sokaka. em za sve! I. jao! – zagraja{e sa {qive de~urlija koja su se u ovo doba najmawe nadali ~i~a Jordanu. ama da zapi{ete kad jo{ jedared pojedete slivu odavde! Utekoste. – Ako. triput. ne}u nikad vi{e. Ama dolijao je i on. ~i~a Jordane? – smeju mu se deca sklowena i bezbedna iza plota. pusti me. bre. dete! Ne mo`e{. prevari me. opaze de~urlija jednoga druga i sau~esnika. i tada je Argusovim o~ima motrio na povereno mu ~uvawu imawe. – Ahaaa! Toj li u~ite u ~koqu. jedno po jedno stade padati i be`ati i skakati kao bez du{e preko plota. sve je strah i trepet jo{ izdaleka uhvatio. – Odera}e ga ka’ vola u kupusu! – povika{e jo{ nekolicina smeju}i se drugu u nevoqi. – Ne}u. nego samo kuka i jau~e. pokazuju}i na Gila koji je prepla{en skakutao kao veverica s grane na granu i derao se. ~vorci nijedni! – razdera se tako jednoga dana i polete s u`asnom jednom motkom na male lopove koji su se crnili kroz {qivovo grawe. vi{e! – moli ga Gile. i koketuje. a povorka de~urlije blene s one druge strane plota. em ubavo. – ^ek’ da vidimo. a zapamtio i setio se one poslovice qudske „da je kradeno gro`|e najsla|e“ – pa mu do{la `eqa da se uspu`e preko plota u tu|u ba{tu? To je znao i ~i~a Jordan. Molim te. – Ne}e{. nikad vi{e“.

. otvoriv jaku paqbu odozgo na neprijateqa kojim je dominirao – ali kako su to meke {qive bile. ~i~o. doista. na pro{}e. – Ne}u – dere se dete – ’o}u da poginem za dve pare tu|ih {qiva. pocvrsta je – ’o}e te odr`ati ubavo. bogami! – moli mu se Gile. krivac bi lako. – Bree! Znam ga.. {to }e da pogine za ni{to. nije. la`u te. dok ga vidim. kao i mnogi drugi. kazuj se! – preti mu ~i~a Jordan. nemoj. – A.. Milisava Jovanovi}a. da se ne dignem `iv.. ~i~o. da su to bile kru{ke ili duwe. ja bi begao od vas. a sva osta- rabaxija prokazivati kazna~ej uka~enik oreziliti oka~enik zagrepsti 30 . ~i~o! Mile rabaxija i nema sina. – Mila rabaxije sam! – odgovara mu kradqivac. znam ti muku. Da mu ka`em kakvog |aka ima! – Nemoj. Hehe! A da su duwe ili kru{ke. nego devojke dve! – deru se oni iza plota. – ^iji si. on bi se odbranio. jok! Znam ve ja vas sve ubavo! „Lele i pomagaj!“ dok vi je nevoqa. ne}u nikad vi{e. – Hehe. do tatka ti! – Ajoj. a xaba ti slive! – Jes’. – Uh. samo da ne gleda strahotu. molim te. {to sad misli{? – ’O}u da sko~im. – Pusti me. – Eh. – Ne}u da te pustim doklen mi se ne ka`e{. znam gospodin Milisava! Pantim ga kad jo{te malecan be{e! Be{e i on . ja ne govorim s wima. ~i~a Jordane. – Gospodin Milisava! – ~udi se ~i~a Jordan. nisu ni tvoje. bre.. uh – viknu prepla{eno ~i~a Jordan i pokri {akom o~i. majka ti stara! Pa stani na onu drugu.. i stade na jednu tawu granu koja se savi i tek {to ne pu~e pod teretom zlo~instva. lasno bi vi bilo. bez tatka. – Nesu ovo duwe. Nesu ovo duwe! – veli ~i~a Jordan. – On je gospodin Milisava.. polo`aj mu je bio vrlo kriti~an. – A ~ek ~ek! Sad kad znam. zar ve} tol’kog sina ima Mile?! – La`e te. samo me sad pusti! – moli ga krivac. Eh. Zato si takvo! – La`e te. – ’O}u da sko~im na ono {iqasto drvo. wegov je. a sutra opet ka’ ~vorci na istu granu padnete! Sad }u da viknem vlas’.. nesretno dete...dominirati pro{}e – Molim te. ~i~a. ~i~a Jordane! – potvr|uju oni ostali iza plota. glava~ki na zemqu. pa zagreba u stranu. ima oca! – deru se oni iza plota. uh. – Uh. crno udovi~ko dete . la`u te! – dere se onaj. – Ludo mlado. molim te. Pa da ti napravim posla! – Eh.. a bre? Tatko koj’ ti be{e? – Ja nemam oca!. {ta }e{ sad. – Jok. kazna~eja. ama. Da napravi posla i meni i starejima! – hu~e ~i~a Jordan. – Silazi dole. samo sad me pusti! Ne}u. bogami. pa da me posle bije{! Ne}u – pla~e dete. tebi za inat – re~e odlu~no mali zlo~inac kroz pla~. – La`e. ovakav uka~enik ne be{e! – Jeste. nesretna pamet. nesretni~e? – pita ga ~i~a Jordan. a ja si du{u da izgubim! – jada se ~i~a Jordan i podupire motkom granu. dete. gospodin Milisave... – Do danas je bilo. ama od danas nema ve}e. – A ~iji si ti. la`e! – prokazuje ga jedan. da te pri~uva dokle ja skoknem do tvoju ku}u. – Mila rabaxije? Bre. wegov. bogami. }u mu se pofalim s tebe. molim te! – Nemoj da se trudi{! Evo wega samog! – viknu jedan. lele! Nesretna deca {to prave! Za paru on glavu. nemoj. pa obilazi izdaleka oko drveta na kome se u{eprtqao mali kradqivac novajlija. vide}i ga gde ba{ nema kud.. a tebi greh na du{u! Za tu|e {qive . gospodin Milisave! [to te orezili ovaj oka~enik tvoj! – Nisam. a vi od mene jok! I. vrat da skr{i{. – Ej.

31 .. Kad bije{. alajbegova slama. a Pop ]ira i pop Spira se smatra na{im najboqim humoristi~kim romanom. u Vojvodini. on ne gleda kud udara. – Jao. ubi}e me.. Jaoo! – Jeste – potvr|uju ostala deca smeju}i se – bije ga kad skrivi. – Jeste. ’o}e. da uklonim! – Ne smem nikud odavde. ne boj se.. ne zna{ ti mog oca kakav je! – Zar ti je ono tatko? – upita ~i~a Jordan. Stevan Sremac (1855–1906) ro|en je u Senti. U svojim delima Sremac sa simpatijama govori o `ivotu starih Ni{lija. – Ne smem nikud! – Pa da te skutam. silazi pa begaj kud zna{ – veli mu ~i~a Jordan – a ja }u se. ne}u da te bijem! Xaba ti i bijewe.. pa sve kao vola u kupusu. evo. – Jao. Bog te je ubio kad ima{ tatka takva! – veli ~i~a Jordan i skida maloga. boqe ti nego on – veli Gile i po~iwe da silazi. kako da ne}e! Ubi}e me! Ubiti! Ne zna{ ga kakav je krvnik. pusto maslo. – More. de! – Ako. ako. je l’? – Gile Jovanovi}! – deru se de~urlija da ~uje mimoprolaze}i. adamsko koleno. koji se sme{i kroz suze i pu{ta ga da se skloni u kolebu dok ne pro|e opasnost. pa se stado{e derati: – Gile Jovanovi}! Evo ga! Gile Jovanovi}..) pudar furunxija a{~ija rabaxija Stavi znak × ispred zanimawa kojim je ~i~a Jordan najvi{e voleo da se bavi. Napi{i drugi naziv slede}ih zanimawa. a dete se smeje. ajao! – Ej nesretni~e! Pa on }e da te ubije ako te vidi tu! – veli ~i~a Jordan. (Pogledaj u re~niku.mimoprolaze}i skutati rabota la de~urlija prsnu{e kud koje daleko od plota i ba{te gde se drama odigravala. on ne gleda kud bije. koketovati. Kad je takva rabota.. kol’ki stra’ izedo’. Wegov roman Zona Zamfirova najboqi je qubavni roman u srpskoj kwi`evnosti. Vojvo|ana i Beogra|ana. – Lele! – dere se onaj na drvetu jo{ ve}ma kad opazi ko ide odande pravo pored ba{te. – Da te sakrijem dok ne pro|e beda. onda oni imaju slede}e osobine: Da li je ~i~a Jordan dobro ~uvao imovinu seqaka koji su mu poverili ba{te? [ta ti misli{ o tome na osnovu ove pri~e? Navedi zna~ewe slede}ih re~i: pouzdan po{ten pogodan Potra`i u re~niku zna~ewe re~i i izraza: plebiscit. nego {to dofati. – Ajde. a dete? – Boqe ti da me bije{ nego on. – Pa {ta }e da radi{. Kada se qudi trude da svoj posao obavqaju dobro. nesretni~e? Ne sme{ na sokak. ti ne ume{ da bije{. Kako da te bijem?. – Ne}u da te bijem. nesretni~e? – pita ga ~i~a Jordan. jeste! – dere se onaj. on je . – Jao. jeste. ubi}e me ako me vidi ovde! A ~i~a Jordanu odjedared bi ne{to `ao. pro|e me i qutina!. – Video sam ja.

Jednom je pitao nekog |aka: „Ko je bio na bosanskom prestolu u to vreme?“ \ak se prise}ao: „Tomislav. Prona|i delove teksta koji oslikavaju ono {to ~i~a Jordan ose}a prema deci i ozna~i ih u tekstu brojevima od 1 do 6: ! ~i~a Jordan je qut na decu " i daqe je qut i preti im kaznom # mawe je qut i koleba se $ boji se da de~ak ne padne s drveta % sa`aqiv je i dobrodu{an & pra{ta deci. Stepan.) DOMA]I ZADATAK Zapi{i razgovor dve osobe ili vi{e wih. Wihove re~i navedi doslovno. Navedi ~i~a Jordanove osobine. boqe ti nego on – veli Gile i po~iwe da silazi.. onako kako se izgovaraju u lokalnom govoru. de! – Ako. – Boqe ti da me bije{ nego on. Po ~emu zakqu~uje{ da imaju ba{ te osobine? Pisac u ovom delu koristi razli~ite oblike pripovedawa: opis (deskripciju) . Bogumil. ne boj se.“ „Stani!“. rumene se i `ute kru{ke. ako. – Ne}u da te bijem. Na osnovu ~ega ih prepoznaje{? Navedi osobine dece. 32 . ANEGDOTA O SREMCU Kao profesor istorije. Leti bi se ~i~a Jordan naimao da ~uva krajwe ba{te gazdama ~ije su ku}e bile u ~ar{iji. pripovedawe (naraciju) i dijalog (razgovor). Na liniji ispod odlomka napi{i naziv odgovaraju}eg oblika pripovedawa (dijalog.. – „Pa to nije presto nego |a~ka klupa!“ (Tada su u {kolama |a~ke klupe bile duga~ke i u wima je sedelo po vi{e u~enika. Jara. prekinuo ga je Sremac.. Sremac se ponekad {alio na ra~un pogre{nih odgovora svojih u~enika. sjaju jabuke. deskripcija). naracija. on ne gleda kud bije.[ta je to {to predstavqa problem glavnom liku? Objasni kako on re{ava taj problem.. i plavi se pepeqasto gro`|e ispod po`utelog ve} li{}a. voli ih i {titi. Plave se {qive na savijenim te{kim bremenim granama. Kosa~a.

pro|e me i qutina! Objasni uz pomo} re~nika zna~ewe re~i: duhovitost – ~estitost – pravi~nost – iskrenost – plemenitost – 33 .U kom su kraju Srbije `iveli ~i~a Jordan i de~aci? Navedi argumente za svoje mi{qewe. Kad je takva rabota. kol’ki stra’ izedo’. Napi{i zna~ewe slede}ih izraza: sablazniti se prizorom – skakati kao bez du{e – Da li se deca dobro pona{aju u ovoj pri~i? Dobro se pona{aju zato {to Ne pona{aju se dobro jer Moj zakqu~ak je Objasni {ta zna~e ~i~a Jordanove re~i: Xaba ti i bijewe.

[ta misli{. Kako je Gile tokom pregovarawa sa ~i~a Jordanom svoju slabost pretvorio u snagu? Objasni. a {ta sme{no? Navedi argumente za svoje mi{qewe. odnosno roditeqima. Podelite uloge i ~itajte ga. 34 . Navedi redom emocije koje se javqaju u Giletu kako pri~a te~e. sve dok ne budete spremni za izvo|ewe. U ovoj pri~i tu`no je slede}e: U ovoj pri~i sme{no je slede}e: Kakav je tvoj zakqu~ak? Da li je pri~a prete`no tu`na ili vesela? Ono {to se de{ava izme|u ~i~a Jordana i Gileta u ovoj pri~i mogli bismo nazvati pregovarawem. za{to je Gile krio od ~i~a Jordana ko mu je otac? Za{to su deca volela ~i~a Jordana iako ih je jurio po ba{tama? Ovaj tekst se mo`e dramatizovati.[ta je u ovoj pri~i tu`no. Objasni {ta ti radi{ kao slabiji u sukobu sa nastavnikom.

dok je pelen gorko cve}e nesre}ne qubavi. a devojka momku „struk bela bosiqka“ i to je razumqivo.[ta zna{ o bosiqku? Gde sve mo`e{ da prona|e{ podatke o toj biqci? Pavle Sofri} Ni{evqanin BOSIQAK Bosiqak (Ocimum Basilicum L. A ru`icom zagra|eni. a jo{ vi{e wegova uloga u na{em narodu. Narodna pesma veli da se bosiqak od mirisa daje. Isto to se vidi i iz ove narodne devoja~ke pesme: Vasli|ene. u {irinu rasti. Iz ovakve tesne veze bosiqkove sa devoja~kim `ivotom. On je u takoj svojoj ulozi proro~anske sile i ugleda.). Pa }e mi te (svatovi). a bosiqak se dobrom sre}om momkovom do pono}i sam prekrsti. Ja bih znala. A to isto vidimo i u jednoj drugoj narodnoj pesmi: Moji rani vinogradi Ni ra|eni ni gra|eni. bosio~e. du{o. jer je bosiqak kao sveto biqe simbol sre}ne qubavi. Otuda bosiqak u devoja~kim ba{tama igra eminentnu ulogu. kad miri{em. identifikovati se prirodwak potrgati gatala~ki eminentan odar devi~anski vasli|en Pavle Sofri} Ni{evqanin (1857–1925) bio je profesor istorije i geografije. mlada potrgati. beru l’ te devojke? Kako bi mene. Zato se peva devojci uo~i wene svadbe: Bosio~e. Devojka. gde bih stala: U junaku za kalpaku. du{o. sjeme moje. biqe. a u zoru se sam bosiqak u kite vije. od kolevke. 35 . Ovo wegovo lepo ime. dakle. bosio~e. Du{om devoja~kom? Momak daje devojci u qubavi „struk rumene ru`e“. Ne brale devojke. A jedna druga pesma ovako karakterizuje taj miris: Oj bosiqe. a bosiqe devi~ansku qubav. Bosiokom posa|eni. Wegovo najva`nije delo je kwiga Glavnije biqe u narodnom verovawu i pevawu kod nas Srba. Proslavqeni na{ prirodwak dr Josif Pan~i} lepo veli o wemu da on prati Srbina kroza sav wegov `ivot u radosti i `alosti. Da je meni ime tvoje. iz koje je uzet ovaj odlomak. pa do groba. U jednoj narodnoj pesmi nalazimo da su devoj~ini dvorovi koviqe i rano bosiqe. ~ine potrebnim da se wime {to boqe upoznamo. U toj prilici koviqe zna~i idealan qubavni~ki odar. bosiqak je postao qubavnim gatala~kim biqem. Devojka ga u qubavi prema svome izabraniku seje i wemu ga namewuje. Nau~no ime bosiqkovo gr~kog je porekla i zna~i mirisavi carev cvetak. sebe identifikuje sa bosiqem.

{ta simbolizuje bosiqak. dolina. zategnuti od jedne obale do druge kao `ica. likova. sivi ili zarudeli od vetra i ki{e. Po nameni mo`e biti drumski. kameni. a mo`e biti i kombinovani. pokretan ili pontonski. oni kao da jo{ ~ekaju svoj posledwi oblik i svoje savr{enstvo. Ovaj tekst je pisan Argumenti za tvrdwu: stilom. pesama. drama) po tome {to u wemu nema opisa doga|aja. ~eli~ni. Pro~itaj slede}e tekstove u kojima se govori o mostovima.. ose}awa i dr. a koji nau~nim stilom. `elezni~ki. gredni most). sa nosa~ima zasvo|enog oblika (lu~ni most). {to drhte i zvu~e od svakog voza koji projuri. zatim za prevo|ewe vode ili drugih te~nosti i gasova.[ta zna~i naziv cveta bosiqka? Prema narodnom verovawu. most-kanal. Tanki `elezni mostovi. Veliki kameni mostovi. Po fiksnosti mo`e biti nepokretan. vise}e konstrukcije i dr. Ovaj tekst je pisan Argumenti za tvrdwu: stilom. Nau~ni stil se odlikuje preciznim izrazom. Pisac u ovom tekstu istra`uje narodna verovawa o bosiqku. MOST. ve} je pisan nau~nim stilom. mislilo i gradilo. a lepota wihovih linija otkri}e se potpuno o~ima na{ih unuka. drugih saobra}ajnica ili bilo kakvih zapreka. svedoci i{~ezlih epoha kad se drugoja~ije `ivelo. KWI@EVNI POJMOVI Ovaj tekst se razlikuje od kwi`evnih tekstova (pripovedaka. On svoje tvrdwe dokumentuje primerima iz narodnih pesama. ~esto okrzani na o{tro rezanim }o{kovima. gra|evinski objekt kojim se saobra}ajnica prevodi preko voda. Navedi argumente za svoje tvrdwe. Po materijalu od koga su sagra|eni glavni nosa~i (rasponska konstrukcija) mo`e biti drveni. a {ta biqka pelen? Prona|i u tekstu argumente koje pisac navodi da bi dokazao tvrdwu da se bosiqak u narodu smatra simbolom sre}ne qubavi. Napi{i koji je od navedenih tekstova pisan kwi`evnim. Po obliku glavnog nosa~a mo`e biti sa nosa~ima i konstantne visine (npr. upotrebom re~i va`nih za odre|enu nauku i navo|ewem argumenata (dokaza) za nau~ne tvrdwe. betonski i dr. 36 . a u wihovim sastavcima i neprimetnim pukotinama raste tanka trava ili se gnezde ptice. pe{a~ki.

i ve} mi upitno piqi u o~i: da li sam ja kazao one ~etiri re~i ili su joj se one samo pri~inile u huci vihora? A ja stojim kraj we.Kako se ose}a{ kada nekoga voli{? Kako se ose}a{ onda kada zna{ da te neko voli? Anton Pavlovi~ ^ehov [ALA Vedro. dole. – Ja vas volim. Ona je bleda. obavijam je rukom i mi se zajedno survavamo u bezdan. pa do same zemqe pru`a se strma ravan. ho}e da smakne glavu s ramena.. uzdrhtalu u sanke. Od pritiska vetra nemamo snage da di{emo. – Samo jedanput! Verujte mi. Tri sestre i Vi{wik izvode se na mnogim pozori{nim scenama u svetu. Sve oko nas sliva se u jednu dugu prugu koja naglo juri. 37 . Mi stojimo na visokom bregu. Ona umire od straha i prestaje da di{e kad gleda dole. polude}e.. Umre}e. zvi`di u u{ima. Na|ewka nije ni `iva ni mrtva. gle. huk}e... Wegove drame Galeb. Kraj nas su male sanke. ona dolazi k sebi. Ali Na|ewka se pla{i. – Prekliwem vas! – ka`em ja. se~e bolno. Sanke lete. tapacirane otvorenocrvenom ~ojom. u kojoj se sunce ogleda kao u ogledalu. Od na{ih nogu. ali {ta }e biti ako reskira da se surva u provaliju. Sav prostor od wenih malih kaqa~a do kraja ledenog brega izgleda joj kao stra{na. Izgleda da nas je sam |avo zagrlio kanxama i uz huku vu~e u pakao. Sanke po~iwu sve lak{e i lak{e da klize. jo{ trenut samo i izgleda – mi }emo propasti. kao strela. Mraz jak. puca.. Ja joj poma`em da ustane. Ujka Vawa. huka vetra i zvrka saonika nisu vi{e tako stra{ni. i Na|ewki. i na maqama iznad gorwe usne. – Ni za {ta na svetu drugi put ne smem – ka`e ona gledaju}i me krupnim o~ima punim straha. beskrajno duboka provalija. najzad. to je malodu{nost. pu{im i pa`qivo razgledam svoju rukavicu. – Ni za {ta na svetu! Ja zamalo {to nisam umrla! Malo docnije. Presecani vazduh {iba u lice. kukavi~luk! Na|ewka najzad popu{ta i ja joj po licu vidim da ona popu{ta pred opasno{}u po `ivot. zimsko podne. ^ehovqeva dela odlikuju dubina ose}awa i gorki humor. Na|a! – ka`em ja poluglasno. {tipa od gneva. osta}emo ~itavi i nepovre|eni. Gle. kaqa~e saonik reskirati malodu{nost survavati se Anton Pavlovi~ ^ehov (1860–1904) ro|en je u gradi}u Tangarogu u Rusiji.. ne zaustavqa se disawe od straha i mi smo. Ona spadaju u najboqa dela svetske kwi`evnosti. Ja je sme{tam bledu. hvata se srebrenasto iwe po kosi na slepoo~nicama. koja me dr`i ispod ruke. – Ne treba se pla{iti! Znajte. ~im je ja samo ponudim da sedne u sanke. jedva di{e. Nade`da Petrovna? – molim ja. – Da se spustimo.

~eka. Mi se spu{tamo tre}i put i ja vidim kako me ona gleda u lice. Ja je ispra}am sa sankawa ku}i. Dodu{e.dopada“ ovo sankawe. pitawe veoma zna~ajno. Na|ewka! I zagonetka ostaje zagonetka! Na|ewka }uti. smeta radost. da projurimo. ali ona ne nalazi re~i. woj je potrebno ne{to da ka`e. pronicqivim pogledom zagleda mi u lice. `ivota. ja govorim poluglasno: – Ja vas volim. tu`no. opet letimo u stra{nu provaliju. ~asti. ravnodu{an i nimalo strastan. ~ak muf i kapuqa~a wena. stra{no.. A na licu joj je ispisano: – U ~emu je stvar? Ko je izgovorio one re~i? On. Na|ewka nestrpqivo. o ne~emu da pita. – Znate {ta? – ka`e ona ne gledaju}i u mene. sre}e. ali sad ve} strah i opasnost pridaju naro~itu dra` re~ima qubavi. sletati sa brega isto tako je u`asno kao i pre.Ako po|ete danas na sankawe.. odgovara neumesno. sedaju}i u sanke. o ne~emu razmi{qa. prati moje usne. jedva di{e od straha. Ali ja stavqam na usne maramicu. – [ta? – upitam ja. ona se stara da ide lak{e. O koliko preliva na tom dragom licu. Da li su one re~i izre~ene ili nisu? Da ili ne? Da ili ne? To je pitawe samoqubqa. Sirota devoj~ica ne odgovara na pitawa. Ona ne mo`e da `ivi bez we. zatim dugo zagleda u moje lice. svratite po mene.samoqubqe pronicqiv muf tu{titi se Ona me hvata pod ruku i mi dugo {etamo oko brega.. prislu{kuje moj glas.. N. a me|utim. re~ima koje kao i pre predstavqaju zagonetku i mu~e du{u. ne}u li ja otpo~eti. sva.. izvodi je iz strpqewa. tu{ti se. Opet sme{tam bledu.“ I od tada ja i Na|ewka po~iwemo svaki dan da idemo na sankawe i. kad sanke najsilnije i najhu~nije lete.. usporava korak i stalno ~eka da li }u joj re}i one re~i. Zagonetka. po svoj prilici. – A meni . sva wena pojava – izra`ava krajwu nedoumicu. drhti. svaki put ja izgovaram poluglasno jedne iste re~i: – Ja vas volim. woj je nezgodno. i sva. I ja vidim kako pati wena du{a. ona se bori sa sobom. Na|ewka baca pogled na breg. ona je kao i pre toga bleda. – Kako bi bilo jo{ jedanput? Woj se . koliko preliva! Vidim. spu{taju}i se sankama.. gotova je da zapla~e. uzdrhtalu Na|ewku u sanke. kako se ona savla|uje da ne ka`e: – Nije mogu}e da ih je izgovarao vetar! A ja ne}u da to vetar izgovara! Sutradan ujutru dobijam ceduqu: . opet hu~i vetar i stru`u saonice i opet. uspevam da procedim: – Ja vas volim.. ili mi se samo pri~inilo? Ta neizvesnost je uznemiruje. ka{qem i kad sti`emo do sredine brega. – Da nije vreme da idemo ku}i? – pitam ja. Pri~iwava fraza morfijum 38 . najzna~ajnije na svetu.. Mi se pewemo uza stepenike na breg. meni se dopada ovo sankawe – ka`e ona crvene}i. ne da joj mira. – Hajte jo{ jednom .. niz koji tek {to se spustismo. Na|ewka! Ubrzo se Na|ewka navikava na tu frazu kao na vino ili na morfijum. Na|ewka! Kad se sanke zaustavqaju.

Pe{i}) ga~ac masalni 39 . Ja prilazim ogradi i dugo gledam kroz {upqinu.. Ali dolazi i prole}ni mesec mart. ja vidim kako bregu prilazi Na|ewka. Ko joj od nas dvojice izjavquje qubav. I vidi se po wenom licu da i sama ne zna da li ~uje ne{to ili ne.. po svoj prilici. nemo}na... da li }e se ~uti one zanosne. Ono kako smo ja i ona nekad i{li na sankawe i kako je vetar donosio do we re~i „ja vas volim.... sa~ekav{i vetar. . On je podse}a na onaj vetar koji nam je hujao onda na bregu kad je ona slu{ala one ~etiri re~i i lice joj postaje `alosno.... ve} svejedno.. a od dvori{ta.Zzzz“ .. gubi svoj sjaj i kravi se najzad.. svejedno.. ali ve} miri{e na prole}e i. u kome stanuje Na|ewka. po svoj prilici. polazi s mesta. ide kao na gubili{te... pra{taju}i se zauvek sa zemqom.. Na|ewka“. za wu je to sada najsre}nija. ona ne zna. Prestajemo da se sankamo.. za sekretara plemi}kog masalnog fonda i sad ve} ima troje dece. bleda. sedim u sumraku u ba{tici. Sirota Na|ewka nema gde vi{e da ~uje one re~i.. ja ne znam. Vidim kako Na|ewka izlazi na stepenice i upravqa tu`an. zvrje saonice. oduzeo joj je sposobnost da slu{a. `ivo grak}u ga~ci.. neobi~no divna... Sunce postaje qupkije. A ja idem da se pakujem. nije zaboravqeno. na dva dana. Na|a! Bo`e moj.. {ta li se zbiva sa Na|ewkom?! Ona kli~e. spremaju}i se na po~inak.. za{to sam se {alio. udali su je ili je sama po{la . Ja vidim samo kako ona ustaje iz sanki malaksala.. dok se spu{tala dole. ^uje li Na|ewka one re~i. Jo{ je prili~no hladno.. mo`da na uvek. sme{ka se celim licem i pru`a ruke u susret vetru.... niz obraze }e pote}i suza. `alosno.. kao da moli taj vetar da joj donese jo{ jednom one re~i. sre}na. pome{an u gomili. izgovaram poluglasno: – Ja vas volim. nije vi{e jasno za{to sam izgovarao one re~i.. Zatim se boja`qivo pewe stepenicama. I meni sad. na |ubretu ima jo{ snega. svejedno. odlu~no. a ja se spremam u Petrograd . ma iz koga pehara pio .se uvek ono dvoje: ja i vetar.. (Preveo Miodrag M. ali ide. o~ajni~ki pogled u nebo. s otvorenim ustima od straha. o kako je stra{no! Ona je bleda kao sneg. odlu~ila da poku{a. drhti. Na{ ledeni breg se mra~i. slatke re~i kad mene nema? Ja vidim kako ona. seda u sanke. samo da bude{ pijan. pa nema ni ko da ih izgovara jer se vetar ne ~uje. Ona je.. da shvata. da razlikuje zvuke. zatvara o~i i. Strah. Prole}ni vetar joj duva pravo u bledo. Nekako pred odlazak. na du`e.. radosna. setno lice.. Sad je Na|ewka ve} udata. ali woj je. Jednom u podne odoh na sankawe sam. Stra{no joj je da ide sama. kad sam postao stariji. kako me tra`i o~ima. I sirota devoj~ica pru`a obe ruke.. ta ba{tica je odvojena visokom ogradom sa gvozdenim {iqcima. I ja. ide ne osvr}u}i se.. drve}e je mrtvo. najne`nija i najlep{a uspomena u `ivotu. Davno je to bilo.

I ne treba izmi{qati. Tu mi pisci najvi{e la`emo.. [ta zakqu~uje{? Kakav je tvoj utisak? Pejza` – predeo. Kakvi su. pi{ite i kratite. Na|ewka? [ta je ose}ala i o ~emu je razmi{qala Na|ewka kada bi ~ula te re~i? Po ~emu to zakqu~uje{? Prona|i u tekstu i podvuci re~enice koje pokazuju Na|ewkinu `equ da sazna istinu. opisi su detaqni. fantazirati. I kra}e. P... Ispri~aj deo teksta u tre}em licu. a u woj obi~no postoji vi{e likova. u kwi`evnom delu to je opis fizi~kog izgleda. @ivot kakav jeste. Ne treba tro{iti suvi{e re~i. Kad napi{ete pripovetku. Podvuci u tekstu razli~itim bojama re~enice iz kojih se vidi kako se mewaju Na|ewkina ose}awa. postupci pripoveda~a prema Na|ewki? Mislim da su pravedni zato {to Mislim da nisu pravedni zato {to Moj zakqu~ak je 40 . Prona|i i podvuci u pripoveci re~enicu za koju misli{ da je poenta (u kojoj je smisao) ovoga dela. Portret – predstavqawe lica neke osobe. Pripovedawe u ovom delu je u prvom licu. po tvom mi{qewu. Obrazlo`i svoje mi{qewe. [to je autor hladniji. Pripovetka – to je pri~a o jednom doga|aju iz `ivota li~nosti. U pripoveci treba da bude sve na svom mestu. Pi{ite i bri{ite. [ta je doga|aj iz pri~e zna~io Na|ewki? [ta je doga|aj iz pri~e zna~io pripoveda~u? Plavom bojom podvuci u tekstu lepe detaqe opisa prirode (pejza`a). SAVETI A. kao neutralno lice. treba odmah izbaciti po~etak i kraj. ^EHOVA PISCIMA Pi{ite mnogo i detaqno. Izdvoj u tekstu po jedan primer za: naraciju. dijalog i deskripciju. ali i osobina neke li~nosti. . {to je mogu}e kra}e pisati. to je pripovetka ose}ajnija i potresnija. Umetnost ne trpi la`i.KWI@EVNI POJMOVI Kako je Na|ewka pokazivala svoj strah od spu{tawa niz padinu? Iz kojih se re~enica to vidi? Za{to je pripoveda~ izgovarao re~i: Ja vas volim. A pisac treba sve to da posmatra sa strane. u kwi`evnom delu to je opis prirode. Zelenom bojom podvuci lepe detaqe opisa likova (portrete).. slika predela.

pomiwe stenu {to vodu lije. Sad se tu ku}e moderne grade: Rastu u nebo {arene zgrade. gde samo vino se pije. E ima. od Rudnika pa do Rogota – u prestonicu srpskih ~okota! va{ari{te muqa~ mlin sala{ ~okot 41 .[ta je to va{ar? Kako.. i kada po~ne muqawe gro`|a – kroz varo{ jure potoci vina. tri du}ana i oko pet-{est malih kafana. po{ta. sav od gvo`|a. jo{ ne{to: ~esma. hotel i {kola. postoji muqa~ ve}i od mlina. sud. E. izgleda va{ar u nekom mestu? Dobrica Eri} VA[AR U TOPOLI (odlomak) 1 Lepa je mala varo{ Topola: Sto ku}a. po tvom mi{qewu. Dom zdravqa. pekara. crkva na Oplencu i vi{e ni{ta. Ko dobro gro`|e i vino voli – nek zida ku}u u Topoli! Na vrhu Oplenca.. Svi qudi iz Topole svoju varo{ hvale i vole. Bioskop i kiosk kraj va{ari{ta. A oko Topole seqaci sade i gaje ~uvene vinograde. Ali kakva bi to bila pesma – da tu. vala. u to doba i biva va{ar: Sve `ivo krene sa svih sala{a.

Moravci vuku tovare `ita. kroz poqa i kroz potoke – bujice naroda. rika.. Torta sa pet spratova i druge. Jeka i dreka. Neko vozi bostana kola. 42 . Ona sadr`i. Kuqa u varo{ {arena reka. 3 I zvoni zvono na nekom volu: – Hej.. godine u selu Dowa Crnu}a u Gru`i. bostan grn~ar bakra~ sito Pastiri gone stada ovaca. Poznate su: Va{ar u Topoli.. svirka. Va{ar u Topoli je humoristi~ka poema.. KWI@EVNI POJMOVI Poema – obimnija pesma u kojoj se prepli}u lirski i epski elementi i u kojoj preovla|uje narativni ton. Ogrlica od grlica. grn~ari puna kola lonaca. kola i stoke... Frula zlatokrila. pored ova tri. I ko zna {ta sve tu nije bilo? U{lo u narod neko ludilo – ko da se pqusak sa neba proli. Slavuj i sunce. povrvi svetina sa svih strana: Drumom. Jedan je od na{ih najve}ih de~jih pesnika... pa sve ponese prema Topoli! Smeh. svi na va{ar U Topolu! . neko vodi kowa il’ vola... korpe i sita. jo{ 17 delova u kojima se na duhovit i ose}ajan na~in pri~a o likovima i doga|ajima sa va{ara..2 prhnuti ^im sunce prhne iz {umskih grana. Dobrica Eri} je ro|en 1936.. Cigani bakra~e. Napisao je vi{e kwiga koje govore o lepoti prirode i o `ivotu dece na selu.

Navedi re~i iz pesme kojima se slika varo{ Topola. Na {ta se odnose navedeni stihovi iz pesme: Kuqa u varo{ / {arena reka? Navedeni stihovi odnose se na: a) veliku poplavu posle ki{e b) rascvetalu prirodu u prole}e v) raznoliku masu naroda g) reku koja se presijava na suncu. Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.

PESNIK O PESNIKU On [Dobrica Eri}] je prirodno narodno blago. U wemu su se sjedinili ~ovek i priroda: voda i trava, cve}e i `ito, {uma i kamen, svitac i golub, sunce i oblaci, povetarac i leptir i rodio se pesnik. Dragan Luki}

Ove stihove napi{i u prozi. ^im sunce prhne iz {umskih grana povrvi svetina sa svih strana.

Zaokru`i ose}awe koje preovla|uje u odlomku iz ove poeme: a) uznemirenost v) zabrinutost b) qubav g) radost Odredi broj slogova za svaki stih slede}e strofe:
Drumom, kroz poqa i kroz potoke – bujice naroda, kola i stoke... Neko vozi bostana kola, neko vodi kowa il’ vola.

Odredi stilske figure i objasni wihovo zna~ewe. Rastu u nebo {arene zgrade. stilska figura: zna~ewe: U{lo u narod neko ludilo – ko da se pqusak sa neba proli... stilska figura: zna~ewe:
43

Za{to se qudi sme{e i raduju kad ugledaju sun~ano jutro?

Mark Tven

TOM SOJER
(odlomak) GLAVA II Osvanula je subota. Sve`i i svetli letwi uranak, `ivot buja i preliva se. U svakom je srcu pesma, a kome je srce bilo mlado, tome se pesma i iz grudi otimala. Na sva~ijem licu sijala je radost, a qudi prosto nisu kora~ali nego poigravali. Bagremovi u cvetu, sav vazduh pun wihova miomirisa. " Kardifski breg, koji se izdizao iza sela i iznad sela, ozelenio se li{}em. On je le`ao taman na tolikoj daqini da bi mogao svima da se u~ini kao neka Obe}ana zemqa: sawiva, za odmor du{u dala, prosto te mami sebi. # Tom se pojavi na stazi. Nosio je vedro kre~a i ~etku sa duga~kom dr{kom. On razgleda tarabu, i priroda izgubi svu onu svoju radost, a u wegovu du{u ugnezdi se duboka poti{tenost. Ima te tarabe u du`inu nekih trideset jardi, a u visinu bar deset! U~inilo mu se da je `ivot prazan i jedna bo`ja muka. On uzdahnu, zamo~i ~etku u kre~ pa pre|e wome preko najvi{e letve. Onda ponovi tu istu radwu, pa jo{ jedared. Tada stade upore|ivati tu bezna~ajnu malecnu okre~enu prugu sa bezmernim kontinentom neokre~ene tarabe, pa se skqoka, sav o~ajan, na sanduk sa nekim drvcetom. $ Sa ulaza doskakuta Xim. Nosio je neko limeno vedro i pevu{io je: „Devoj~ice iz Bufala“. Donositi vodu sa gradskog bunara – {mrka, to je dotada Tomu uvek izgledalo ne{to „{to ti je najmr`e“. Ali sad mu nije izgledalo ni najmawe tako mrsko. Pa se setio da je kod bunara uvek veliko dru{tvo. Beli de~aci i devoj~ice, pa mulatska deca i crn~i}i, sve je to tamo uvek ~ekalo na red: e odmarali se, e trampqavali svakojake igra~ke, e ko{kali se, tukli, zazjavali se i terali
!

uranak

poti{tenost

jard

skqokati se

mulatski

trampqavati

trista {ega i komendija. Pa mu pade na um i to da je do bunara samo nekih sto pedeset jardi, a ovamo Ximu da se vrati sa vodom u vedru treba bar jedan sat, nikad mawe, i to jo{ uvek mora neko da po|e po wega. % I tako Tom re~e: – Slu{aj, Xime, odoh ja da donesem vodu, a ti malo ovde da mi pokre~i{. Xim zavrte glavom i re~e: – Ne mo`em, gospodar Tome. Matora gospoja ka`i „donesi vode i niskim zazjavaj! Ka`i, misli gospodar Tom pitaj mene kre~i malo, ali ja gledaj svoja posla, a kre~ewe gledaj ona“. – More, Xime, {ta te briga {ta je to ona rekla. Ona uvek tako zanoveta. Nego daj ti meni vedro, eto mene za minut. Gde }e ona znati! – Jao, nemoj, gospodar Tom. Matora gospoja skidaj meni glava i „o~erupaj“. Kazao zasigurno. – Ko, zar ona? Koga je ona istukla? Najvi{e ako te zvrcne naprstkom po glavi, a ko se toga pla{i ba{ bih hteo da znam. Xime, da}u ti kliker. Da}u ti pravi pravcati „kamenac“. Xim se pokolebao. – Beli belcati kamenac, Xime, ima da zine{ {to je lep! – Veseqe jedno, znam, priznajem. Ali gospodar Tome, stara gospoja uteraj strah u mene. & Ali i Xim je bio samo ~ovek – a isku{ewe suvi{e veliko. On spusti svoje vedro na zemqu, pa uze „kamenac“. Samo, nije pro{ao ni minut, polete ti on niz ulicu sa svojim vedrom, a tur mu je brideo, ne pitaj! Tom se svojski dao na kre~ewe, a tetka Pola se povu~e sa bojnog poqa, sa papu~om u ruci i pobedonosnim osmehom na licu. ' Ali Tomova energija nije bila dugoga veka.

{ega

zanovetati

naprstak

44

skoliti

sprdwa

drangulije tri~arija

nadahnu}e

On se dade u misli, kakve je sve zabave spremao za dana{wi dan, i jadi ga skoli{e. Jo{ samo malo, pa }e svi slobodni de~aci da poteku pokraj wega, sve pocupkuju}i, `ure}i se na krasne pothvate i izlete, pa ne}e biti kraja wihovoj sprdwi kad ga vide kako je prinu|en da radi – i sama pomisao na to pekla ga kao vatra. On istrese iz xepova svoje celokupno ovozemaqsko blago i uze ga ispitivati: svakojake drangulije, klikeri i kojekakve tri~arije; wime bi mo`da i mogao da podmiti koga da mu malo pomogne u radu, ali sve je to kratko da otkupi makar i pola sata potpune slobode. Te on tako potrpa sva ta svoja oskudna sredstva u xepove i sasvim se odre~e namere da poku{a sa kupovinom. ( Ali u tome mra~nom i o~ajnom ~asu odjednom mu do|e nadahnu}e. I to kakvo nadahnu}e! Veliko, izvanredno! On spopade svoju ~etku i mirno prionu poslu. Na vidiku se pojavi Ben Roxers, ba{ onaj de~ko izme|u svih de~aka ~ijeg se podsmevawa Tom najvi{e pribojavao. ) Ben se kretao sve podskakuju}i, cupkaju}i i |ipaju}i – najboqi dokaz da mu je srce bilo veselo, a o~ekivawa visoka sve do samih nebesa. Jeo je jabuku, a s vremena na vreme ispu{tao je neki dug, zvonak usklik,

posle koga bi dolazilo sasvim duboko: „tumba-lumba, tumba-lumba“; jer on je, zaboga, izigravao u ovome ~asu – parobrod! Pa kako se pribli`avao, on smawi brzinu, zahvati sredinu ulice, na`e desnim bokom {to je mogao vi{e, pa zaokrete sa velikim zamahom, napre`u}i se s mnogo va`nosti i uz svakojake ve{tine – jer on je predstavqao la|u „Velika Misuri“ i zami{qao da gazi devet stopa. On je bio i brod, i kapetan broda, i sva brodska signalna zvona, sve u isti mah, i zato je morao sebe da zami{qa i gde stoji na kapetanskoj „olujnoj“ palubi, i kako izdaje naredbe i da ih izvr{uje. „Zau-stav’, mom~e! Cin-cilin-cin-cin.“ Najpre se silno bacio isuvi{e napred, pa stade polako da skre}e prema plo~niku da pristane uz wega. „Okre}i nazad! Cin-cilin-cin-cin.“ On ispru`i ruke niz kukove, pa ih onda uko~i. „Desnom nazad! Cincilin! [u{! [{u{-mu{!“ Za to vreme desna mu ruka stade da opisuje pozama{ne krugove, jer je u ovaj mah predstavqala to~ak od nekih ~etrdeset stopa. „Jo{ malo natrag levom! Cin-cilin-cin! [u{! [{-u-uu-{!“ Sada po~e leva ruka da pravi krugove. – Stoj, desna! Cin-cilin-cin! Stoj, leva! Napred desnim bokom! Zaustavqaj! Spoqa{wim

stopa

45

palamar

ki~ica

polako okre}i! Cin-bom-cin-bom! [uuu-u{! De, ti tamo, u`e! @ivqe, de, de! Bacaj konopac. [ta tu gwavite! Palamar oko onog direka tamo – obavijaj! A sad – vu-ci! Potegni! Pristaje se! Ma{ine zaustavqaj – sve! Cim-bom-cin-cilin! – [ne-t! {t! {t! (Otvorio je sve ventile, poklopce na palubi i sad ih promatra.) * A Tom kre~i li, kre~i: na parobrod ne okre}e glave, kao da ga i nema! Ben izbe~i o~i na wega, pa }e tek: „Hi! hi! Dolijao si! Lija lija – pa dolija!“ Nema odgovora. Tom posmatra svoj posledwi potez okom pravoga umetnika; onda jo{ jednom ovla{no ustremi svoju ki~icu, pa se opet dade u posmatrawe, kao i malo~as. Ben se namesti ba{ kraj wega. Tomu pqusnu voda na usta pri samoj pomisli na Benovu jabuku, ali on prionu radu. Onda }e Ben: – Ej, dru{kane! Ti to kao ne{to riba{? – A, to si ti, Bene! Nisam te ni primetio! – ^uj, idem malo na kupawe, eto, tako ja! A zar ne bi i ti, samo da sme{? Ali ti vi{e voli{ rad, je l’ da? Naravno, rad ti je miliji! Tom odmeri de~aka, ne{to malo, pa }e re}i: – Eto, zar to nije rad? – A {ta ti zove{: rad? Tom nastavi s kre~ewem i odgovori sasvim nemarno: – Pa sad, kako se uzme, nekom rad, nekom nije. A jedno ti mogu re}i: to je ne{to {to Tomu Sojeru godi. – Idi bogati, ne}e{ vaqda da mi pri~a{ da ti to izistinski voli{! ^etka je i daqe igrala u Tomovoj ruci. – I te kako! Ne znam {to da ne volim! Nije to svaki dan – tarabu da kre~i{! A kome se to de~ku daje prilika kao meni i kad?! + Sad je stvar dobila sasvim drugi izgled. Ben prestade grickati jabuku. Tom je prevla~io ~etkom, nekako kico{ki, te ovamo, te onamo – pa onda stoj! Izmakne se malo da osmotri na {ta mu li~i. Onda opet udari jedan potez ovamo, jedan onamo – pa opet kriti~ki promatra. Ben mu prati svaki pokret i sve se vi{e unosi u stvar, uhvatilo ga sasvim. Onda on re~e:

– Slu{aj, Tome, pusti me, bolan, da i ja malo kre~im. Tom se zamisli; kao da je hteo i da pristane; ali se predomislio: – Nikako, ne ide; ni pomisliti! Vidi{ li, tetka Poli prosto prirasla ova taraba za srce – nije {ala, na samoj je ulici – a da je u pitawu, recimo, zadwa taraba, tu mislim ne bi kazala ni{ta; ova ovde – brajko moj, ima mnogo da se pazi, mora{ da vodi{ ra~una; a, priznajem ti, u hiqadi de~aka, {ta ka`em, ni u dve hiqade nema ga koji }e da izvede taj posao kako treba. – [ta govori{? Tako mu to do|e! De, dajder meni, samo malkice, da poku{am i ja. Da sam ja ne{to na tvome mestu, Tome, ja bih tebe pustio! – Bene, ja bih drage voqe, dajem ti re~ po{tenoga Indijanca,* ali tetka Pola! Vidi{ li, koliko je samo Xim hteo ba{ on
* Dati re~ po{tenog Indijanca – zakletva u de~joj igri.

46

na jedno bure: nogama se koprca i lomata. kvaku mesinganu s vrata. – Koje{ta! Pazi}u ja. la|ar na reci Misisipi. I dok je malopre|a{wi parobrod „Velika Misuri“ zapeo da dirinxi i preznojavao se na suncu. – Pa lepo. a ona ni da ~uje. oskudice u materijalu: de~aci su prolazili svaki ~as. kojim pacov mo`e da se zavitlava. Ali nemoj. prosto se vaqao u bogatstvu. dr{ku od no`a. On je otkrio veliki zakon qudske delatnosti. Tom je napravio pazar s Bilijem Fi{erom. par~e plavog stakla od vinske boce. sede blizu wega. Jenki na dvoru kraqa Artura i dr. sve {to je ostalo! . iako nije bio svestan toga svoga otkri}a. Tom. Bene. a da je igra sve ono na {ta nisi primoran. `iv me stra’ pojede. nemaj brige! Ama. Tom ustupi ~etku. gotovo bez gre{ke (ne{to malo krpe`a.. kad si navalio. on bi bio shvatio da je rad – ono {to ~ini{ pod morawe. dolazili su da se Tomu siti narugaju. u~ini samo da se to te{ko posti`e. (Preveo Stanislav Vinaver) bankrotstvo tocilo miqa preimu}stvo Mark Tven (1835–1910) jedan je od najve}ih ameri~kih i svetskih pisaca romana za decu i omladinu. Da je Tom bio veliki i mudar filozof kao pisac ove kwige. Kad se Ben umorio namrtvo. a kad ti. doveo bi svakog de~ka u ~itavom selu do bankrotstva. ovde se misli na de~ake koji }e pasti kao `rtve Tomove lukavosti. za jednog mrtvog pacova i kanap. Taj zakon glasi: ako ho}e{ da ti ~ovek ili de~ko svim srcem `udi za ne~im. . Sredinom popodneva. Pa vidi{ i sam u kakvom sam ti {kripcu? Ako ti dam. da}u ti jedanput da zagrize{. ne mogu. i to sa tri naslage kre~a! Da mu nije ponestalo kre~a. Pa navalio i Sid. imao dru{tva koliko se samo mo`e po`eleti – a taraba okre~ena.dirinxiti zavitlavati drombuqa pre|a bataliti da kre~i. jednog kalajnog vojnika. – Da}u ti celu celcatu.. prema jevan|equ. jabuku mqaska i sladi. novinar i jo{ mnogo {to{ta. i smi{qa novi „pokoq mladenaca“. pa ti uzme{ da kre~i{. da se kroz wega gleda. komadi} krede. umetnik. U wegovim delima ima najvi{e humora i zanimqivih pustolovina. jedno ma~e }oravo. par~e drombuqe.. pa se na tarabi ne{to pokvari. brajko. kqu~ (istina bez pera). I tada bi razumeo za{to je pravqewe ve{ta~kog cve}a ili recimo okretawe o{tra~evog tocila „rad“. stakleni ~ep od boce za vino. U `ivotu je bio {egrt u {tampariji. koji se povukao. dva punoglavca. da im neko samo ponudi platu za tu slu`bu. u hlad. kao da si ti! Pusti me samo malkice! ^uj. a dnevno prevale nekih dvadeset ili trideset miqa – i to samo zato {to ih – preimu}stvo stoji mnogo novaca. Poznati su mu romani: Do`ivqaji Toma Sojera. pse}u ogrlicu (bez psa). koji je jo{ jutros bio puki siroma{ak.Tom pomisli u sebi da ovaj na{ svet nije ba{ tako besmislen. Do`ivqaji Haklberi Fina. naredio car Irod. {est praskavih „`abica“. ~etiri kore od pomoranxe i jedan stari bataqeni prozorski okvir. cevku od kalema za namotavawe pre|e. koji mu je dao zmaja. Tome. satima i satima. i to iz dana u dan. da ka`e{. On je stekao – da ne govorim o onome malo~as – dvanaest klikera. zapne{ iz petnih `ila da obori{ „svih devet“ kegli na kuglani ili da se uspentra{ na vrh Monblana – to ti je samo „zabava“. a ostajali bi da se siti nakre~e. Ali. ako }emo pravo. a ovamo srce mu je igralo od radosti. onda je Xoni Miler kupio pravo. Na licu mu se videlo da mu te{ko pada. Kraqevi} i prosjak. 47 . a ona mu nije dala. kopa~ zlata na Divqem zapadu. nadembelisao se do mile * Pokoq mladenaca – pokoq dece koji je. pa kada je Bili Fi{er ispao iz igre. ali ispravno zakrpqen). Uz to je bogovski proveo vreme. nikako.* A nije bilo. Ima u Engleskoj bogata{a koji teraju ~itavo leto putni~ka kola sa ~etiri kowa. i tako daqe. slu`ba bi im se pretvorila u „rad“ i smesta bi je se odrekli. ni da priviri. tu nema druge re~i.. voqe i u slast. i tako daqe.

[ta misli{. . aktivnosti koje smatram radom aktivnosti koje smatram zabavom Da li me|u tvojim aktivnostima ima vi{e rada ili zabave? Kako procewuje{ taj odnos? Da li su rad i zabava u tvom slu~aju dobro raspore|eni? 48 . Prema piscu Marku Tvenu rad je: a zabava je Prema piscu rad se pretvara u zabavu tako {to . Kako se.Odlomak iz romana Do`ivqaji Toma Sojera podeqen je na 13 delova. Izaberi odgovaraju}i naslov za svaki deo i u ku}ice upi{i brojeve. da li je Tom postupio drugarski kad je svojim drugovima kre~ewe prikazao kao zabavu? Navedi argument za svoje mi{qewe. po tvom mi{qewu. zabava mo`e pretvoriti u rad? Rasporedi aktivnosti kojima se najvi{e bavi{ u one koje su rad i u one koje su zabava. Ben parobrod Nasrtaj tetke Poli Blistav dan Filozofirawe Bunar Spasonosna ideja Slika slobodnih de~aka Sawivo brdo Nove ovce Pregovori sa Ximom Obra|ivawe Bena Nepregledna taraba Pregovarawe s Benom Kako je Tom uspeo da rad pretvori u zabavu? Opi{i taj manevar. .

Bagremovi su rascvetani. Ni{ta ne ko{ta. Koliko sada ko{ta kwiga? – Izvolite kwigu. Prolaze qudi radosna lica. – Razume se! – Osim toga ja sam i deoni~ar tog preduze}a i u vezi s tim tra`im popust. jo{ i ovo: ja sam Mark Tven i nadam se da }u i zbog toga dobiti neki popust. do{ao je sa velikim zaka{wewem. opis radwi. – O. Ja Vama dugujem jo{ 80 centi – odgovorio je prodavac. – Svakako – odgovorio je prodavac. tako|e sam i pisac. verovatno imam popust? – upitao je Tven. Mark Tven u trenucima odmora 49 . ni{ta zato – odgovorila je veselo doma}ica – za sve nas je va`no da ste nam Vi do{li. Vidi uputstvo za vo|ewe dnevnika ~itawa na 183. likova i wihovog pona{awa. Doma}ici se izvinio ovim re~ima: – Oprostite mi {to sam zakasnio. ali po{to sam ja novinar. gospodine Tven. DOMA]I ZADATAK Pro~itaj roman Do`ivqaji Toma Sojera i u dnevnik ~itawa zapi{i zanimqive podatke.Zamisli da snima{ film prema ovom tekstu. Kadar – deo filma snimqen neprekinutim radom kamere na jednom mestu. Drugi kadar: Tre}i kadar: KWI@EVNI POJMOVI Roman je najobimnije kwi`evno delo u kojem se opisuje ~itav `ivot jedne li~nosti ili niz va`nih doga|aja iz wenog `ivota. ANEGDOTE O MARKU TVENU Tven u kwi`ari Jednom je Mark Tven do{ao u poznatu wujor{ku kwi`aru i upitao za cenu neke kwige. a hod im je u`urban i odlu~an. Tven o sve~anostima i govoru Tven je tvrdio da qudi na sve~anostima i priredbama uop{te ne slu{aju ono o ~emu se govori. Trebalo je sa~ekati. sme{e se. Kako bi zapo~eo pisawe scenarija? Prvi kadar: Slika sela sa ku}ama i zelenim drvoredom. mo`da i zbog toga imam popust? – nastavio je Tven. Scenario – tekst prema kojem se snima film. strani ~itanke. Oko cve}a lete p~ele. – Dobro. mesta i vremena u kojem se radwa odigrava. To je dokazao na slede}em primeru: Kada su ga pozvali na sve~anu ve~eru. pa je to potrajalo malo du`e. – Jasno! – No. – ^etiri dolara – rekao je prodavac. Morao sam brzo da zadavim moju staru tetku. – Pa.

^ehov 2. Pripovedawe izlagawe doga|aja. Nau~ni stil odlikuje se preciznim izrazom. [ala. u kojoj obi~no postoji vi{e likova PRIMER: Domovina. naj~e{}e u tre}em licu. obi~no u prozi. Dobrica Eri} Stil (na~in izra`avawa) 1. Lirsko-epske pesme Poema obimnija pesma u kojoj se prepli}u lirski i epski elementi i u kojoj preovla|uje narativan ton PRIMER: Roman najobimnije kwi`evno delo. Oblici pripovedawa opis (deskripcija) pripovedawe (naracija) razgovor (dijalog) 3. a ponekad i u prvom 2. P.Seti se {ta smo nau~ili Kwi`evni rodovi Lirika 1. Ni{evqanin . upotrebom re~i va`nih za odre|enu nauku i navo|ewem argumenata za nau~ne tvrdwe PRIMER: Bosiqak. Mark Tven Va{ar u Topoli. S. P. Drama Lirske pesme Lirska rodoqubiva pesma pesma u kojoj pesnik iskazuje qubav prema domovini PRIMER: Pripovetka pri~a zasnovana na jednom doga|aju iz `ivota li~nosti. Epika 1. D. Vasiqev 2. A. u kojem je opisan ~itav `ivot jedne li~nosti ili niz va`nih doga|aja iz `ivota PRIMER: Tom Sojer.

3 Um caruje U^I]EMO: o narodnoj noveli o zagonetkama. poslovicama i pitalicama o onomatopeji o narodnim {aqivim pripovetkama o narodnim pri~ama o `ivotiwama o dramskom tekstu o autobiografiji TVOJ ZADATAK ]E BITI: da napi{e{ kratku pri~u sa porukom da dramatizuje{ pri~u Utopio se pop {to nije ruku dao da napi{e{ kratku pri~u o `ivotiwama da napi{e{ zami{qen intervju s kapetanom Xonom Piplfoksom .

onda je car zapita: – Pogodi. pomozi bo`e da rodi vareni bob! Kad te car zapita kako mo`e roditi vareni bob. Car videv{i da je devojka mnogo mudrija od wega. pa mu onda pru`i povesmo lana govore}i: – Uzmi to. stane na putu i re~e siromahu: – Siroma{e. i od toga ima{ u~initi guminu i jedra sva {to je od potrebe za jedan brod. a kad je dovede i oboje se poklone pred wim. devojko. pa probudi oca i re~e mu: – Na ti ovo drvo i ponesi ga caru neka mi od wega napravi kudequ i vreteno i stativ i ostalo {to treba. Kad ugleda cara gde ide. pa }u ja presekati more. pa }u je darovati. a ona dohvati piwatu i pristavi je na vatru punu vode i boba. a ti reci: kao i iz varenih jaja izle}i se pilad. zapovedi mu da je dovede pred wega. Ona pozna da su jaja varena i re~e ocu da po|u po~inuti i da }e se ona za sve pobrinuti. stavi}u te na muke. pomozi bo`e da rodi vareni bob. Sutradan uzme mali komad drveta. pa zapovedi slugama te ga uhvate i dovedu preda w. pa otide te stane orati. Siromah otide pla~u}i u pe}inu i ka`e sve k}eri. koja je bila mnogo mudra i i{la je svuda u pro{wu. Siromah poslu{a i pla~u}i ponese k}eri onu ~a{icu i ka`e joj sve {to je car rekao. kako mo`e roditi vareni bob? A on mu odgovori: – ^estiti care. izgubi}e{ glavu. ~uv{i ovo. pa }u ja wemu napraviti sve {to nare|uje. {ta se mo`e najdaqe ~uti? Devojka odgovori: pro{wa povesmo gumina oklen kudeqa vreteno stativ variti piwata bob ralo pasati presekati litra stupa 52 . Siromah s velikim strahom uzme povesmo i pla~u}i otide doma i ka`e sve svojoj k}eri. kao i iz varenih jaja izle}i se pilad. ^uv{i car ove re~i. pa kad svari bob. za~udi se i stane misliti {ta }e u~initi. uzmi bob. car ga upita oklen je i ko ga je nau~io mudro govoriti.[ta zna~i nadmudriti nekoga? Za{to je va`no biti mudar? [ta sve ~oveku mo`e da pomogne da postane mudriji? Narodna pripovetka DEVOJKA CARA NADMUDRILA @iveo jednom neki siromah u nekoj pe}ini i nije imao ni{ta do jednu k}er. a siromah mu odgovori: – Bog je wu umudrio i na{a jadna siroma{tina. ako li pak ne izle`e. pa onda dohvati jednu malu ~a{icu i re~e mu: – Uzmi ovu ~a{icu i ponesi tvojoj k}eri. on stane vikati: – Haj volovi. ako li ne. Car. Siromah otide i ovako caru re~e. Do|e jednom siromah k caru da mu {togod udeli. Otac je poslu{a i otide spavati. po~ni da seje{ i vi~i: haj volovi. Ovaj mu odgovori oklen je i kako ga je k}er nau~ila. Devojka mu re~e da ostavi do sutra i da }e ona sve u~initi. Doseti se car odmah da ga je k}er nau~ila. Tada mu car dade trideset jaja i re~e mu: – Ponesi ovo tvojoj k}eri i reci joj neka mi iz tih jaja izle`e pilad. A sutradan zovne oca i da mu litru stupe i re~e: – Ponesi ovo caru i reci mu neka ovim zatisne sve izvore i sva jezera. pa je i oca svog u~ila kako }e prositi i pametno govoriti. Siromah poslu{a k}er. K}er ga po{aqe da spava obe}avaju}i da }e ona sve to u~initi. zovne ujutro oca i re~e mu da uzme ralo i volove pak da ide orati pokraj puta kuda }e pasati car i re~e mu: – Kad vidi{ cara. – A k}er tvoja od koga se nau~ila? – upita car. Siromah poslu{a k}er i iska`e caru sve kao {to ga je ona nau~ila. neka mi wom preseka more da ostane poqe.

a sutra }u po}i. i da druk~ije ne mo`e biti nego tako. kako ti ho}e{ neka bude. Car se opi i zaspa. Pa je onda zapita ho}e li biti wegova `ena. pa re~e: – Devojka je najboqe pogodila. povi~e: – Ko me ovde donese? A carica mu odgovori: – Ja sam te donela. Car se za~udi. da si mi to kazao. obrnuv{i se svojoj gospodi. Kad se car u pe}ini probudi i vide gde je. ~estiti care. Car. ako bi se kadgod na me rasrdio i mene od sebe oterao. veselo. Po{to pro|e malo vremena. zapita ih: – Pogodite. ali pogledaj {ta si na ovoj karti potpisao: {to mi bude najmilije u tvome domu. Onda carica. izvadiv{i onu kartu. da ponesem sobom kad od tebe po|em. samo me pusti da preno}im. Car je upita: – Za{to si ti to od mene u~inila? Da li ti nisam rekao da vi{e nisi moja `ena? Onda mu ona. karoca 53 . videv{i to. Tada se car dohvati za bradu i. nego hajde iz moga dvora kud zna{. re~e: – Istina je. care. najdaqe se mo`e ~uti grom i la`. car se na wu razquti i re~e joj: – Ne}u te vi{e za `enu. Carica mu odgovori: – Svetli care. poslu{a}u. Car joj ovo odobri i potpi{e. kada su bili pri ve~eri. onda devojka odgovori svima da nisu pogodili. i nude}i ga da pije govora{e mu: – Pij. Car joj dopusti da preno}i. a carica spravi karocu i ponese cara u kamenu pe}inu. i veruj mi da }u biti veselija nego kad sam se s tobom sastala. drugi onoliko. pome{a mu u vino rakiju i neka mirisna biqa. da sam gospo|a uzeti iz tvoga dvora ono {to mi je najmilije. poqubi je i povrate se opet u carski dvor. Devojka se pokloni i re~e: – ^estiti care. pa re~e: – Careva brada vaqa koliko tri ki{e letwe. koliko vaqa moja brada? Kad jedni stanu govoriti ovoliko. samo molim da mi napi{e{ na karti svojom rukom.karta – ^estiti care. jer }emo se sutra rastati.

Prona|i u tekstu i unesi u tabelu zadatke koje je car postavqao siromahu i re{ewa koja je siromah donosio caru po savetu svoje k}eri. Careva brada vaqa koliko tri ki{e letwe. hrabra. (Mogu}e odlike devojke: mudra. ve{ta. to jest da ih u~ini pametnijim.Objasni kako to qude nevoqa i siroma{tina mo`e da umudri. Carevi zadaci ! Re{ewa siromahove k}eri " # Objasni zna~ewe devoj~inih odgovora na careva pitawa: ^estiti care.) 54 . najdaqe se mo`e ~uti grom i la`. sigurna u sebe. snala`qiva. Za{to je car ponudio devojci da mu bude `ena? Za{to ju je na kraju car poqubio i vratio u svoj dvor? Koja je snaga (sila) iz ove pri~e ja~a i od mudrosti? (zaokru`i odgovor za koji misli{ da je ta~an) a) strah b) qubav v) pohlepa g) divqewe Napi{i po ~emu se razlikuju car i devojka. dalekovida. smirena.

Takve pripovetke nazivamo narodnim novelama jer se u wima govori o onome {to se stvarno dogodilo ili se moglo dogoditi. Pomo}u re~nika objasni zna~ewe slede}ih re~i: uzrok posledica svest stav Napravi razlikovni re~nik re~i iz ove pripovetke: dijalekatski oblik oklen kwi`evni oblik odakle KWI@EVNI POJMOVI U ovoj narodnoj pripoveci nema ~uda kao u bajkama. Smisli i napi{i kratku pri~u ~ija bi poruka glasila: Ko mudro }uti.Navedi sli~nosti (zajedni~ke osobine) devojke i cara. 55 . lepo govori.

travom ide ne {u{ka. Dawu sam la`a. a ne {u{nu. pa u more ticalo. a sada je.[ta su zagonetke? Zbog ~ega je narod smi{qao zagonetke? NARODNE MUDROSTI Zagonetke. Puna tepsija zlatnih kola~i}a. (magla) (prst i nokat) (san) (reka) (dana{wi dan) (godina. tankosava igra. poslovice KWI@EVNI POJMOVI Onomatopeja je stilska figura kojom se podra`avaju glasovi i zvuci iz prirode. niti }e ga biti. Zagonetke Vodom ide ne bu}ka. Na primer: Bu}ka voda u potoku. a no}u istina. Ne{u{ pro|e kroz goru. Na drvetu dvanaest grana. Iz planine micalo. Nikad niti ga je bilo. a vetar {u{ka u travi. Ene ga i na wemu ono. mesec.. dudilin tankosava Dudilin svira. nedeqa. dani) (vetar i trava) sunce ki{u oblak 56 (zvezde na nebu) Smisli zagonetke za: (senka) . u svakom gnezdu sedmoro pili}a i svako pile ima svoje ime.. na svakoj grani ~etiri gnezda. pitalice.

Ko mudro }uti. Pitalica je kratka vrsta koja se sastoji od pitawa i o{troumnog odgovora.KWI@EVNI POJMOVI Pitalice Za{to lovac zeca tra`i? (zato {to ne zna gde je) Bez ~ega ni{ta ne mo`e biti? (bez imena) Za{to ~ovek ide? (zato {to ne ume da leti) Ko je uvek sam u svojoj ku}i? (pu`) Kakve ribe ima najvi{e u moru? (mokre) Koliko ima ~oveka na svetu? (samo ~etiri. Pametan polako ide. Drvo bez grane i ~ovek bez mane – ne mogu biti. Svaki je po~etak te`ak. Da nema vetra. Ko ne ~ini ni{ta – zlo ~ini. Boqe je oka pameti nego sto litara snage. Svetu se ne mo`e ugoditi. Marko. pauci bi nebo pomre`ili. Ve`baj um i ma{tu: Razmi{qaj i dopuni slede}e re~enice: Kako bi bilo dobro kada bi moja {kola [to bi bilo lepo kad bi roditeqi Zar ne bi bilo dobro kad bi |aci 57 (u onom gde nema ma~aka) Odredi kojoj vrsti pripadaju slede}e narodne umotvorine: Nije zlato sve {to sija. a brzo do|e. za {ta bi se najradije potur~io. a ~ovek na ~oveka. jer se preko tog broja ka`e qudi) Zagonetka je kratka duhovita izreka koja se sastoji od zbuwuju}eg pitawa na koje treba odgovoriti ili opisa pojma koji treba odgonetnuti. lepo govori. [ta treba jednoj dobroj ~izmi? . U vodi se vidi. Drvo se na drvo naslawa. Kuda ide dete kad navr{i ~etvrtu godinu? (u petu) [ta na zidu bez eksera visi? (pau~ina) Pitali mi{a: U kojem selu najboqe `ivi{? Pitali Turci Marka: Ka`i nam. Dogovor ku}u gradi. Koliko qudi – toliko }udi. taj se ne nau~i. Wom se pokazuje dosetqivost i o{troumnost. Poslovica je kratka slikovita pou~na izreka koja je izraz `ivotnog iskustva i mudrosti. (– Za inat!) Poslovice Ko se ne namu~i. a u vodi nije.

boga ti. niti ima ~im da plati kavu u dru{tvu. s onoga svijeta. koji je umro prije nekoliko mjeseci? – O. da mu po{qem malo a{luka? – Bi.Iz kog kraja je ~ovek koga nazivamo Ero? Po ~emu su u narodu poznate Ere? [ta zna~i izraz onaj svijet? Narodna pripovetka ERO SA ONOGA SVIJETA Ero prepnuti kada kmet a{luk Kopao Tur~in s Turkiwom kukuruze. a nijesi li vi|eo tamo moga Muju. Tek {to Ero zamakne uz potok. za{to ne bi. Ero dokopa novce. pa pobje`e uz potok. kado. ja idem sad upravo tamo. Nema za {to da kupi duvana. moj ~ovje~e! Tuda sad pro|e jedan kmet s onoga svijeta. – A ho}e{ li ti opet natrag? Ne bi li mu mogao ponijeti. pa ka`e za na{ega Muju da se mu~i bez a{luka: nema za {to da kupi duvana. te uzme kesu s novcima i {to go| je bilo u woj novaca da Eru da ponese Muji. Onda Turkiwa otr~i tamo |e joj se mu` bio skinuo od vru}ine. ali se. – Pa kako je. pa na podne otide Tur~in da prepne i da napoji kowa. dosta mu~i bez a{luka. boga ti. a Turkiwa te pred wega: – Da vidi{. al’ eto ti Tur~ina |e vodi kowa da napoji. 58 . kmete? – Ja sam. a Turkiwa ostane odmaraju}i se u hladu. te sam mu ja dala ono novaca {to je bilo u tvojoj kesi da mu ponese. zdravo je. Uto udari odnekud Ero: – Pomozi bog kado! – Bog ti pomogao kmete! A odakle si ti. – Je li. bogme. pa metne u wedra. niti ima ~im da plati kavu u dru{tvu. kako `ivi? – Hvala bogu. kako ga ne bih vi|eo! On je moj prvi kom{ija.

Ero uzme kowa. a Erovu baci na glavu. Onda Tur~in potr~i navrat-nanos ka vodenici. ali ho}e{! Ero uzjahao kowa. more. pa po}eraj uz potok? Za{to je vodeni~ar prihvatio Erov predlog da zameni kapu i da be`i iz vodenice? Kako shvata{ re~enicu I tako im pro|e ~itavo pô sata. a Tur~in uz brdo za vodeni~arom ovamo-onamo po bukviku. a on utr~i unutra. te uzeo da ponese{ Muji na oni svijet? Vodeni~ar se stane krstiti i snebivati: – Bog s tobom. nesnala`qiv 4. I tako im pro|e ~itavo pô sata. popla{i se i ne imaju}i kad pitati za{to }e i kroz {to da ga posije~e. a on onda bje`i! Kad do|e pod brdom u jednu vodenicu. pa oti{ao bez traga. pa po}eraj uz potok. pa sja{e s kowa i uleti u vodenicu: – Kamo. 59 . a ona povi~e: – Jao. domi{qat 6. pa bje`i uz brdo tuda oko vodenice. videv{i Tur~ina |e juri na kowu. zaplet i rasplet. Ero metne vodeni~arevu kapu na glavu. mudar (pametan) Za{to je Ero uspeo da prevari kadu? O ~emu je razmi{qao Tur~in kada bez re~i br`e-boqe sko~i na gola kowa. ~ovje~e. Kad se obazre Ero i vide Tur~ina |e tr~i za wim. gospodaru! Ja niti sam vi|eo tvoje `ene. U kom dobu u pro{losti se doga|a radwa ove pripovetke? Po ~emu to zakqu~uje{? Zaokru`i one osobine koje odlikuju Era: 1. pa jo{ uzme malo bra{na te se pospe i na~ini se pravi vodeni~ar. Onda Tur~in: – Dr`i mi. Vodeni~ar. Kad ga `ena opazi bez kowa. kowa. a na tebi moju. {ta uradi? Veli (tamo woj mater!): – Ti si mu poslala da kupi kave i duvana. Poka`i na primerima iz teksta na koji je na~in postignuta uzbudqivost u pripovedawu i kako je do~arana brzina razvoja radwe. a on: – Kamo novci {to si prevario moju `enu. pa pje{ice k `eni. more. ni novaca. pa povi~e vodeni~aru: – Bje`i. pa iznad vodenice bje`i uz brdo. Objasni za{to si ba{ tako ozna~io pojedine delove. a Tur~in savije {ipke. lukav 7. vidi{. grub 2. pa pje{ice k `eni? Kako se Tur~in ose}ao i o ~emu je mislio kada je `eni rekao: Ti si mu poslala da kupi kave i duvana. {aqiv~ina 3. jadna ti majka! Eto Tur~ina da te posije~e.bukvik snebivati se saviti {ipke A Tur~in: – Pa kud ode? Kud ode? A kad mu `ena ka`e da je oti{ao uz potok. Kad ga ve} stigne i uhvati. |e ute~e uz brdo. onda on br`e-boqe sko~i na gola kowa. dok se osvijeste i vide {ta je? O ~emu je razmi{qao i kako se ose}ao Tur~in kada je „savio {ipke“. da Eri svoju kapu. taki i taki ~ovjek {to je sad tu u{ao u vodenicu? A Ero mu ka`e: – Eno ga. ve} daj meni tvoju kapu. Uto i Tur~in dotr~i pred vodenicu. dok se osvijeste i vide {ta je. ni Muje. kad tamo. pohlepan 5. a ja sam mu poslao i kowa da ne ide pje{ice. a ja sam mu poslao i kowa da ne ide pje{ice? Ozna~i pored teksta delove koji predstavqaju uvod.

Napi{i vest o doga|aju ispri~anom u ovoj pripoveci i pri tom odgovori na pitawa: ko. Ispri~aj ovu pripovetku u prvom licu. - Prime}ujem - To me podse}a na - Pitam se - [ta ako 60 . Razmisli o ovoj narodnoj noveli i nastavi zapo~ete misli u vezi s pro~itanim tekstom. Turkiwe. [ta zapa`a{? Smisli i napi{i poruke ove pripovetke. kada. odnosno Tur~ina. od kraja ka po~etku. kako. Po~ni da pri~a{ ovu pripovetku obrnutim redom.Prona|i u tekstu i objasni mesta koja su ti sme{na. gde. za{to. i to iz ugla Era.

Narodna pripovetka UTOPIO SE POP [TO NIJE RUKU DAO ~un prostak blato Ukrcaju se u jedan ~un pet-{est prostaka i jedan pop da se prevezu preko neke reke iliti blata. kao kome je nevoqa. ma ne dade i utoliko se utopi. jer je vazda – te{ko mene – nau~io uzimati. Po sre}i svi su znali plivati. Stane u sav pla~ popadija kukati. Kad se vrate ku}i. do samoga popa. ruku!”. te se svaki od wih uhvati za ~un i preplivaju na drugu stranu.Seti se nekih junaka iz narodnih pripovedaka. a ne davati. tek da ho}a{e. a mi svi u vodu panusmo. ruku!“ I on moga{e lasno dati. ka`u i popadiji sve kako je bilo i da se pop bez pameti i bez potrebe utopio. kukava kukavica – re~e popadija – da je tako. pope. pope. Ma da ste mu zavikali: “Na. te svi u blato. ho}a{e skapulati. dok na jedan mah puhne `estoki vetar i izvrne se ~un. svi jednogrlice zavikasmo: „Daj. – Znam ja. 61 . jednogrlice skapulati KWI@EVNI POJMOVI [aqive narodne pripovetke su kratke pri~e u kojima se na {aqiv na~in ismevaju qudske naravi i mane. pa ih zapita: – Kako se utopi? A oni joj odgovore: – Kad se izvrnu ~un. pope. ruku! Daj. dok na~nu se topiti.

Potra`i je u tekstu i iska`i je svojim re~ima. 62 . za{to je ova narodna pripovetka ispri~ana u obliku {ale? DOMA]I ZADATAK Smisli i napi{i {aqivu pri~u u kojoj }e biti ismejan neki lew ~ovek. Bilo bi dobro da u svojoj pri~i koristi{ naraciju i dijalog. koga bi kritikovao? Drugim re~ima. U ovoj {aqivoj pripoveci postoji `aoka. Dijalog u tekstu ozna~i uzdu`nom isprekidanom linijom. {ta misli{ da ne vaqa u dru{tvu u kojem `ivi{? [ta misli{.^emu se narod podsmeva u ovoj pri~i? Ozna~i sa strane punom linijom onaj deo teksta za koji misli{ da je naracija. Kada bi ti pisao ovakvu pri~u o svom vremenu.

Koje sve vrste narodnih pripovedaka zna{?

Narodna pripovetka

ZE^EVI NISU NAJSTRA[QIVIJI
U~ine negde sastanak svi zecovi po zapovesti wihovog stare{ine, te im stare{ina re~e: – Bra}o moja, srce mi se raduje kad na vas pogledam i toliku silu oko mene, ali nam nije vi{e `ivovawa na ovome svetu od ukora svih qudi i svake ~etvorono`ne `ivotiwe. Rugaju nam se da smo stra{qivci i da se od svakoga bojimo, a od {u{wa pla{imo, a i jeste tako. Ja zaista pod ovom sramotom ne}u vi{e `iveti, nego se idem utopiti u ono jezero. Sad, ko ima obraza i ko je moj – za mnom! On pote~e, a svi jednak za wim; ali kad do|u do vode, po~nu `abe na svu pre{u skakati od straha u vodu. Kad to vide stare{ina, povi~e na zecove: – Stojte, ne topite se! La`u qudi i svak drugi ko govori da smo mi najstra{qiviji na ovom svetu; jer videste li kako poskaka{e `abe u vodu od na{ega straha! Nego, hajdemo svaki odakle je ko i do{ao, te pri~ajmo po svetu; pa ko ne veruje – popasite mu svu p{enicu pre mesnih poklada.

ukor

pote}i jednak na svu pre{u

poklade

63

Zbog ~ega su se qudi i `ivotiwe podsmevali ze~evima? Kako su se ze~evi ohrabrili? Objasni {ta zna~i izraz imati obraza. Zaokru`i poruku koja najvi{e odgovara ovoj pripoveci. a) Ne podsmevaj se drugima zbog wihove slabosti. b) Po{tuj sebe i veruj u svoje sposobnosti. v) U strahu su velike o~i.

KWI@EVNI POJMOVI
Narodna pri~a o `ivotiwama je pripovetka u kojoj su `ivotiwe nosioci radwe. Za razliku od basne, narodna pri~a o `ivotiwama nema nagla{enu pouku.

Pomo}u re~nika objasni zna~ewe slede}ih re~i: zapa`awe pore|ewe gledi{te zakqu~ak Smisli i napi{i kratku pri~u o `ivotiwama. Neka jedna od poruka te pri~e bude: u la`i su kratke noge.

64

[ta je drama? Po ~emu se razlikuje dramski tekst od pripovetke? Gde se izvodi dramski tekst?

Du{an Radovi}

KAPETAN XON PIPLFOKS
(odlomci) Lica: KAPETAN XON PIPLFOKS AR^IBALD SEKIRA KORWA^A KONOVAL ^UDOVI[TE GUSARI BRZOGOVORE]I SPIKER (Vetar i talasi) GUSARI (pevaju): Lepojke iz Havane sve stoje sa strane, pitaju: Kapetane, kako se zove va{ brod? A kapetan im rukom mane, tim lepojkama iz Havane, {to stoje tako sa strane, sa strane: – Osveta, to je moj brod! (Muzika) SPIKER: Posle jedne tu~e u liverpulskoj luci, gusarski kapetan Xon Piplfoks, zvani Zvono, bio je penzionisan. Odre|ena mu je bedna penzija i ne{to invalidskog dodatka za 72 rane dobijene u gusarskim bitkama. Zastave i oru`ja odneti su u muzej, a hrabra posada iskrcana na kopno i poslata da se usavr{ava u razli~itim zanatima.

Me|unarodni gusarski savez, u znak protesta protiv ove podmukle igre, prestao je da napada engleske trgova~ke brodove, koji su se posle toga toliko namno`ili da su bili sve ~e{}i sudari, i to na otvorenom moru... Kada se, me|utim, u Kineskom moru pojavilo sedmoglavo ~udovi{te i po~elo kao od {ale da potapa engleske, i ne samo engleske la|e, i kada niko od tada{wih vladinih mezimaca nije imao hrabrosti da po|e i da ~udovi{te likvidira – dakle, kada je sve bilo tako kao {to sam vam rekao – javi se na{ gusarski kapetan, divna jedna figura, zvani Zvono, i re~e: „Vratite mi jedrewak, vratite mi mojih sedamdeset gusara, vratite mi zastave i oru`je – i neka me pojede morski pas ako se ne vratim sa svih sedam glava toga ~udovi{ta!“ Vlada je, razume se, odmah pristala i jedino se uprava muzeja dugo protivila, tvrde}i da su gusari odvratni i da }e upropastiti i zastave i oru`je. Stvar je ipak ure|ena i kapetan je dobio sve {to je tra`io, uz obe}awe da }e paziti na zastave i da }e gusari redovno ~istiti svoje sekire, naro~ito posle borbi prsa u prsa, po kojima je na{ junak bio poznat i omiqen! (Muzika)

likvidirati figura

65

SPIKER: Tu tek, u stvari, po~iwe na{a pri~a... GUSARI (pevaju): Lepojke iz Havane, sve stoje sa strane, sa strane, pitaju: Kapetane, kako se zove va{ brod? SPIKER: Pesma koju slu{ate ori se na tom divnom gusarskom brodu... Pevaju je najslavniji gusari sveta, a slu{a Xon Piplfoks, gusar sa 72 rane, koga su sramno hteli da penzioni{u i smire bednom penzijom! Pravac je Kinesko more! GUSARI (nastavqaju pesmu): ... A kapetan im rukom mane. KAPETAN: Dosta! (Nagli tajac, samo harmonika ispadne, pa opet tajac.) Sinovi! – sami smo, samo nebo i more! Pitam vas, tako vam zastave ovog broda, da li ste ikada u svom pse}em `ivotu sreli ~udovi{te sa sedam glava? GUSARI: Nikad, kapetane! KAPETAN: A pitam vas, tako vam mora, da li biste hteli da ga vidite? GUSARI: Svakako, kapetane! (Vetar, galebovi, more) .....................

SPIKER: To je bio jo{ jedan korak bli`e opasnosti. Me|utim, kod posade nije vi{e bilo nikakvog kolebawa. Jedrewak se ukotvi kod Crvene stene i kapetan sa nekoliko najhrabrijih momaka prona|e pe}inu brzo i lako, kako je samo on to umeo... AR^IBALD ({apatom): Jesmo li tu? KONOVAL: Tu smo vaqda... (Koraci kroz eho) KAPETAN (sna`no): E-hej! ODJEK: E-hej! E-hej! E-hej! KAPETAN: ^uje{ li me, Pe}ino? PE]INA: ^ujem, {ta se dere{? ODJEK: ^ujem, {ta se dere{? KAPETAN: Do{ao ti je kapetan Xon Piplfoks, zvani Zvono, ~ula si vaqda za wega... PE]INA: ^ula sam – ti si brica, je l’ da? KAPETAN: Ve{tice, ne izazivaj, sasu}u ti ovu kuburu u `drelo! KONOVAL: Ne, kapetane! AR^IBALD: Ne, kapetane, moramo se savladati!... Ona zna... Zar ho}ete da nas opet vrate u penziju?!... KAPETAN (qut ali uzdr`an): Do{ao sam da mi ka`e{ kako da savladamo sedmoglavo ~udovi{te.

66

. KAPETAN: I {ta jo{? PE]INA: I ni-{ta vi-{e! ODJEK: I ni{ta vi{e. neka vam je sada va{ veliki kapetan na pomo}i!!! ^UDOVI[TE: [ta tra`i{ ovde.. kakva pitawa da mu postavim? PE]INA: Vi-{e te-{ka ne-go la-ka!. KAPETAN (ogor~eno prete}i): Slu{aj. Reci sad – kakva pitawa. glupi gusare!.. AR^IBALD: Ne. kad se ba{ ne bi moglo re}i za na{e gusare da su bili spremni. I ni{ta vi{e! SPIKER: Mo`da bi ve} bio kraj ove na{e pri~e da ova podla pe}ina nije napravila grubu {alu sa na{im junacima.) Gusari. ali bez pesme i sa mnogo novih briga. imala si sre}u!. (Sa uzdahom..) SPIKER: Neo~ekivano. KAPETAN: Dobro. KAPETAN (nervozno): Kakva su to zgodna pitawa? PE]INA: Pa da budu vi{e te{ka nego laka!. Muzika.. PE]INA: Slu{aj... takvo ~udo jo{ niko ne vide na svetu!... bez nade. (Hujawe vetra... ti mu za opkladu daje{ glavu. glupa~o.. ne izazivaj!. izroni iz mora pred pramac broda ogromno sedmoglavo ~udovi{te!. Ako ono pogodi.. a sad ka`i – kakva pitawa da mu postavim? PE]INA (ironi~no): Pa neka zgodna pitawa.. i dobi}e{ opkladu. slu{aj: postavi mu nekoliko pitawa i kladi se s wim da ne}e umeti da odgovori..... Ako ne pogodi – ti wemu iseci za svaku pogre{ku po jednu glavu. Ono je jo{ glupqe od tebe! KAPETAN: Kako da se kladim? PE]INA: Evo ovako.... kengure! Otkud meni deca! KONOVAL (izviwavaju}i se): Izvinite. Jer ako te ja sada. kapetane! KONOVAL: Kapetane..... KAPETAN: A u {ta da se kladim? PE]INA: Pa u tu tvoju gusarsku glavu...PE]INA: Zar te nije strah? KAPETAN: [ta se to tebe ti~e?!.. plaze}i se halapqivo. . Kladi se sa tim ~udovi{tem – da si ti pametniji.. hteo sam samo malo da je umilostivim.. Ostaviti qude sa pola obja{wewa – to zaista mogu samo pe}ine kamena srca. Sedam glava quto je siktalo sa sedam vratova... pacove? umilostiviti podao pramac siktati 67 ... KAPETAN (ne`no. ODJEK: Vi{e te{ka nego laka!.. mirnije): Ve{tice.. mislite na budu}nost svoje dece! KAPETAN: Kakve dece.. Tresak...... Odgovaraj na pitawe!.. Momci su se vratili na jedrewak.. Ne..

.. ^UDOVI[TE: Daj glavu! KAPETAN: Gre{ka. GUSARI (pevaju pesmu „Lepojke iz Havane“). zamahnu sabqom i pose~e jo{ onih pet-{est glava. zna{ ili ne zna{? ^UDOVI[TE: Ne znam! KAPETAN: Daj onda jednu glavu! (Fijuk sabqe) ^UDOVI[TE (reaguje). Po{tovana deco. koji je do tada nosio samo jedan puk juri{ne kowice.KAPETAN: Do{ao sam da vidim {ta ima u tih tvojih sedam glava.. a ti samo jednu. admiralitet Du{an Radovi} (1922–1984) ro|en je u Ni{u. Reci mi – {ta je najsla|e na svetu? ^UDOVI[TE: Najsla|e na svetu.. Primi odlikovawe. Objavio je slede}e kwige: Kapetan Xon Piplfoks.. na slovo. Beogradsko de~je pozori{te Du{ko Radovi} dobilo je ime po wemu... Najsla|e na svetu je bundevino seme! GUSARI (grohotan smeh). na~elnik Admiraliteta ponudio mu je svoju }erku za `enu.. ve} ukrca hrabru posadu na jahtu od japanskog drveta i krete na put. KAPETAN: No.. Najlep{e na svetu. Najlep{e na svetu... ^UDOVI[TE: Pitaj jo{ ne{to. pitaj! KAPETAN (posle kra}e pauze): Reci ti meni ovako: reci mi – {ta je najlep{e na svetu? ^UDOVI[TE: Najlep{e na svetu. a mladoj dami se izvini zbog svog niskog porekla i nedovoqnog obrazovawa.. sedmoglavi. KAPETAN: Daj jo{ jednu glavu! (Fijuk sabqe) ^UDOVI[TE (reaguje). (Nekoliko fijuka sabqom... Ako ne odgovori{ ta~no – ode ti svih sedam glava. Napisao je scenario za de~ju TV seriju Na slovo. koje su nemo}no siktale sa tankih vratova!. Muzika. gusare! KAPETAN: ^ekaj malo. Kapetan. Kada se vratio u domovinu. GUSARI (odu{evqewe). dakle..... povla~ili bi se u salone i re{avali ukr{tene re~i!.. dirnut ovom pa`wom. Postavi drugo pitawe! KAPETAN: A sad mi reci {ta je – najja~e na svetu? ^UDOVI[TE: Najja~i na svetu je slon! KAPETAN (zbuweno): [ta re~e? ^UDOVI[TE: Slon je najja~i na svetu! KAPETAN: To ti je neko rekao! ^UDOVI[TE: Niko nije rekao. Ja imam jo{ pet glava. Pri~am ti pri~u. KAPETAN: Najlep{a na svetu je gusarska zastava! ^UDOVI[TE: Imam jo{ {est glava.. Ne o`eni se. Sme{ne re~i. zvanog Zvono.) SPIKER (odahne): Tako se. GUSARI: Ne zna. ^UDOVI[TE: A ako odgovorim?! KAPETAN: Evo ti ove moje gusarske glave! ^UDOVI[TE: Hajde.. eto.. a kada bi pqusnula ki{a.. ne zna.. Sun~ali su se i pecali ribe. Postavi}u ti pitawa. ako pristaje{ – da ti izmerim pamet. gu{teru!.. Iako se ne{to nije ose}ao dobro. gu{teru pijani! ^UDOVI[TE: Ima u svakoj sedam puta vi{e nego u tvojoj! KAPETAN: Kladim se da nema! ^UDOVI[TE: Kladim se da ima! KAPETAN: Kladim se u svoju gusarsku glavu da nema! ^UDOVI[TE: Kladim se u svojih sedam glava da ima! KAPETAN: Dobro. SPIKER: Kapetana je ovolika glupost ~udovi{ta ve} nervirala. Vukova azbuka i druge.. gu{teru! Pogre{io si! Od jednog slona ja~a su dva slona! GUSARI (odu{evqewe). a ti samo jednu! KAPETAN: Evo jo{ ne{to. Jedan je od najve}ih srpskih pisaca za decu. 68 . zavr{io posledwi podvig hrabrog gusara Xona Piplfoksa. kapetane! Secite mu glavu – {ta ~ekate?! KAPETAN: Zna{ ili ne zna{? ^UDOVI[TE: Znam! Najlep{e na svetu je. Daj glavu! Daj glavu.. veliku jahtu od japanskog drveta i orden Zlatnoga ma~a.... zahvali se na velikoj sve~anosti u Londonu.

. u Kineskom moru pojavilo sedmoglavo ~udovi{te. Kapetana je ovolika glupost ~udovi{ta ve} nervirala. me|utim. zvani Zvono. zamahnu sabqom i pose~e jo{ onih pet-{est glava... kapetan i pe}ina Koje jake i neprijatne re~i upotrebqava kapetan u obra}awu pe}ini? Koje te{ke re~i koristi pe}ina da bi uzvratila kapetanu? 69 . Iako se ne{to nije ose}ao dobro. Kada se. uvod zaplet rasplet U ovoj radio drami zapa`amo sukobe likova: ! dva stara poznanika. bio je penzionisan.. Pove`i delove teksta i re~i koje ozna~avaju delove radwe. Gusarski kapetan Xon Piplfoks... Na osnovu ~ega zakqu~uje{ da ih likovi poseduju? Kapetan je On je ^udovi{te je Ono je zato {to zbog toga {to zato {to {to se vidi iz Podvuci plavom bojom didaskalije koje ukazuju na zvu~ne efekte u tekstu.Odgovori jednom re~enicom: koja je tema ove radio drame? Koji su glavni likovi? Koji su sporedni likovi? Gde se doga|a radwa? Kada se doga|a? [ta se dogodilo kapetanu Xonu Piplfoksu? Kakve probleme ima kapetan? Kako ih re{ava? Na koji na~in mu gusari poma`u u re{avawu problema? Navedi po dve va`ne osobine glavnih likova.

Drugi na~in postizawa humora je upotreba prejakih re~i (navedi jo{ neke): pacove. Me|utim. promena mesta radwe i scenografije u okviru jednog ~ina. Dramsku radwu karakteri{e sukob likova. oni su sme{ni zbog toga {to su KWI@EVNI POJMOVI Drama je kwi`evno delo u stihu ili prozi u kojem je tok radwe prikazan kroz dijalog (razgovor) likova. kretawem. Radio drama je dramski tekst prilago|en izvo|ewu na radiju." dva protivnika – kapetan i ~udovi{te Navedi uvredqive re~i kapetana upu}ene ~udovi{tu. kao: qubav. Televizijska drama je prilago|ena prikazivawu na televiziji. Scenograf se brine o opremi i izgledu scene.. Jedan od na~ina je nesklad izme|u onoga {to o~ekujemo i onoga {to se doga|a. O~ekujemo da likovi gusara budu stra{ni i surovi. Tekst ~itaju glumci i pra}en je zvu~nim efektima. Muziku za film ili pozori{nu predstavu pi{e kompozitor. U pojedinim dramama postoji i narator ili spiker koji pripoveda o onome {to se doga|a. Kostimograf je kreator kostima za pozori{ne predstave. Navedi uvredqive re~i ~udovi{ta. igrom. pozori{nog komada. govorom. Rediteq (re`iser) postavqa dramu na scenu i upu}uje glumce na na~in na koji treba da glume. Pojava ili scena je promena li~nosti na pozornici. ti si brica. istina. Za zvu~ne efekte u drami zadu`en je majstor tona. 70 . ^in je deo drame (dramskog teksta. pevawem. predstave) koji predstavqa celinu. Glumci mimikom. Humor i smeh u ovoj drami posti`u se na vi{e na~ina.. a odgovor je. gestovima o`ivqavaju likove i izvode dramsku radwu. Na primer: na pitawe {ta je najja~e na svetu o~ekujemo mudar odgovor. gu{teru pijani.

Danas ve} imam ime i prezime. daqe. Vedrina! Ona je za mene najpre znak detiwstva. pregledno. bistro. zatim onaj koji je stvorio Xona Piplfoksa. zatim duhovnog i du{evnog zdravqa i. Lepo je kad neko ima razloga i raspolo`ewa da pi{e za decu. pa daqe. onaj – Na slovo. jednostavna.Zamisli da si novinar i da ima{ zadatak da napravi{ intervju sa kapetanom broda Piplfoksom. i `ivotnog i kwi`evnog. a sve drugo se podrazumeva. ~itko. Pitawe ZANIMQIVA KAZIVAWA DU[KA RADOVI]A Ja sam.. pored ostalog. Dece i pisawa za decu mawe sam se bojao. naivna i vedra. Odgovor Pitawe Odgovor Pitawe Odgovor 71 . Smisli i napi{i tri svoja pitawa i tri kapetanova odgovora. Prvo sam bio onaj koji je napisao Stra{nog lava. pa je i kwi`evnost za decu kao narodna. Deca se mogu smatrati narodom. i pisac za decu. Vedro misliti i vedro pisati. zna{. vedrina je i povod i smisao mog bavqewa literaturom. na slovo. kratko i jasno. u smislu – jednostavno. Po~eo sam tako. razumqiva za sve. to bezmalo zna~i biti saradnik Sunca.. A po~eo sam da pi{em za decu verovatno iz kukavi~luka.

semestar 72 Milutin Milankovi} (1879–1958) ro|en je u Dalju u Slavoniji. Ali direktor osta pri svome sudu. a mo`da sam mu i izgledao inteligentniji od mojih drugova. Taj uspeh omili mi matemati~ku nauku. Kad stigoh u ~etvrti razred. Kroz vasionu i vekove. DO@IVLJAJI I SE]ANJA (odlomak) realka retorta pneumatski {piritus patosati izlu~iti publikovati U ~etvrtom i svim ostalim razredima realke u~ila se hemija. pa trono`ac. Kroz carstvo nauke. Ba{ te godine publikovao je na nema~kom jeziku svoju raspravu o osnovnim ra~unskim operacijama op{tim brojevima. zaista. Ona mu poslu`i kao uvod u predavanja matematike koja nam je dr`ao. a valjda je i ~uo da sam prvi |ak u razredu.Seti se teksta Milutina Milankovi}a Kroz vasionu i vekove iz ^itanke za ~etvrti razred. – Veoma dobru! – odgovorih mu pun ponosa. Nehotice. Bavio se nau~nim radom i napisao knjige: Nebeska mehanika. dade mi najvi{u ocenu. a kada se zavr{i semestar. Kada je svoja uvodna predavanja zavr{io. Pretrnuh na te re~i. Postao je jedan od vrhunskih svetskih nau~nika. – Vrlo me ~udi! – na to re~e on. stalke. bio sam prinu|en da ga pa`ljivo slu{am. jer si ti izvanredna matemati~arska glava. sede}i za svojom katedrom. retorte. Upotrebio je nekoliko ~asova dok nam je. a imali smo i dobra profesora toga predmeta. a zatim je radio kao profesor univerziteta u Beogradu. poru~io iz Be~a razne sprave za hemijske opite. ve} zbog toga {to sam sedeo u prvoj klupi. u ime bo`i}na poklona. Kada. . naposletku. Zavr{io je studije tehnike u Be~u. doktora hemije. Tako je to i{lo pun ~as. `ivo zainteresovao. a ceo razred prsnu u smeh. pozva me pred tablu. kao za svaku novu stvar. ve} me pa`ljivo slu{ao kao lekar {to slu{a bolesnika kada mu ovaj pri~a svoju istoriju. matemati~ar od struke. Istorija astronomske nauke. on me samo zapita kakvu sam ocenu imao dotle iz matematike. do|e nam za novog direktora Franja Divi}. Osnove nebeske mehanike. Za vreme svog predavanja gledao mi je pravo u o~i. Zato sam. saop{tio njen sadr`aj. pa sam se za nju. uprtim u mene. On me nije prekidao. preudesio sam u hemijsku laboratoriju i za vreme Bo`i}a otpo~eo u njoj da ozbiljno radim. kakvu jo{ nisam sreo u svojoj nastavni~koj praksi. Uspeo sam da izlu~im vodonik i kiseonik i vr{im njima one eksperimente koje nam je na{ profesor pokazao. Malo sop~e prvog sprata koje je slu`ilo za umivaonicu. uhvatih se za glavu. valjda od ~uda. a on ponovi: – ^udi me. pneumatsku kadu i raznu drugu staklariju. Njegovim pogledom. Ko je bio Milutin Milankovi}? Milutin Milankovi}]lovan Vitezovi} USPOMENE. epruvete. a bilo patosano ciglom. grejalicu sa {piritusom i jo{ {to{ta. ba{ ispred same katedre. zavr{ih i ispri~ah sve {to sam znao. I ja po~eh da pri~am sve {to sam iz njegovih predavanja shvatio i zapamtio.

po tvom mi{ljenju. Milutin Milankovi} je svoj `ivot opisao u delu Uspomene. do`ivljaji i se}anja.[ta je pomoglo de~aku iz ove pri~e da postigne dobar uspeh u {koli? [ta misli{ o liku profesora matematike? Koje osobine li~nosti zapa`a{ kod de~aka iz pri~e? Obrazlo`i svoje mi{ljenje. Za{to je. ovaj na{ veliki nau~nik imao potrebu da pi{e o svom detinjstvu? Kako je Milutin Milankovi} zavoleo matematiku? Ko je tvoj omiljeni nastavnik? Za{to voli{ tog nastavnika? Koje predmete najvi{e voli{? Za{to? 73 . KNJI@EVNI POJMOVI Autobiografija je knji`evno delo u kojem pisac opisuje svoj `ivot.

Epika Autobiografija kwi`evno delo u kojem pisac opisuje svoj `ivot PRIMER: 1. do`ivqaji i se}awa Milutin Milankovi} Kapetan Xon Piplfoks Du{an Radovi} Stil (na~in izra`avawa) 1.Seti se {ta smo nau~ili Narodna kwi`evnost Narodna poezija 1. za razliku od basne. [aqiva narodna pripovetka kratka pri~a u kojoj se na {aqiv na~in ismevaju qudske naravi i mane PRIMER: 4. pou~na izreka koja je izraz `ivotnog iskustva i mudrosti Zagonetka kratka duhovita izreka koja se sastoji od pitawa koje ima samo jedan odgovor PRIMER: Utopio se pop {to nije ruku dao PRIMER: Pametan polako ide. tekst ~itaju glumci i pra}en je zvu~nim efektima PRIMER: Uspomene. Narodna proza Narodna novela pripovetka u kojoj se govori o onome {to se stvarno dogodilo ili se moglo dogoditi PRIMER: 3. narodna pri~a o `ivotiwama nema nagla{enu poruku PRIMER: 6. Onomatopeja stilska figura kojom se podra`avaju glasovi i zvuci iz prirode . 5. Narodna pri~a o `ivotiwama pripovetka u kojoj su `ivotiwe nosioci radwe. a brzo do|e U vodi se vidi. Ze~evi nisu najstra{qiviji Poslovica kratka. Drama Radio drama dramski tekst prilago|en izvo|ewu na radiju. a u vodi nije (mesec) Autorska kwi`evnost Lirika 1. slikovita. Pitalica kratka prozna usmena vrsta koja se sastoji od pitawa i o{troumnog odgovora PRIMER: Devojka cara nadmudrila Bez ~ega ni{ta ne mo`e biti? (bez imena) 2.

4 Grad gradila bijela vila U^I]EMO: o narodnim lirskim mitolo{kim i obrednim pesmama o lirskoj opisnoj pesmi o nau~nofantasti~nim kwi`evnim delima o mitu (mitskoj pri~i) TVOJ ZADATAK ]E BITI: da prema pesmi Vojevao beli Vide napi{e{ kratku pripovetku da opi{e{ jedno letwe jutro da napi{e{ druga~iji zavr{etak bajke o zrncu peska .

\e se muwa s gromom igra. Mila sestra oba brata. Tre}a vrata od {kerleta.U kojim se pesmama i pri~ama pomiwu vile? Kako one. A nevjesta s dva |evera. Na grad gradi troje vrata: Jedna vrata sva od zlata. [to su vrata suha zlata. Na wih vila k}er udava. Druga vrata od bisera. {kerlet |ever 76 . Na wih vila sama sjedi. pogleduje. A nevjesta dva |evera. Na wih vila sina `eni. Sama sjedi. [to su vrata od bisera. izgledaju? Narodna pesma VILA ZIDA GRAD Grad gradila b’jela vila Ni na nebo ni na zemqu. No na granu od oblaka. po tvom mi{qewu. [to su vrata od {kerleta. Muwa groma nadigrala. Mila sestra su dva brata.

Ova narodna lirska pesma pripada grupi mitolo{kih pesama. veli~a u ovoj pesmi? Zaokru`i.) KWI@EVNI POJMOVI Vuk Karaxi} je zapisao ovakvo narodno verovawe o vilama: „Vile `ive po velikim planinama i po kamewarima oko voda. zami{qao sunce. mesec. lijepa. To su najstarije sa~uvane narodne lirske pesme. ^ovek je verovao da priroda ima iste osobine i ose}awa kao i on sam. Vile nikome ne}e zla u~initi dokle ih neko ne uvredi“. Iz toga mo`e{ da zakqu~i{ da je pesma zabele`ena u kraju u kojem se govori ijekavskim govorom. u bijelu tanku haqinu obu~ena i duga~ke. Govori se i o sre}noj udaji k}eri koja je postala voqena u novom domu. Odredi stilske figure i objasni wihovo zna~ewe: \e se muwa s gromom igra stilska figura: zna~ewe: b’jela vila stilska figura: zna~ewe: mila sestra stilska figura: zna~ewe: 77 .Kako izgleda vilin grad opisan u ovoj pesmi? Kojim re~ima je do~aran? Navedi i objasni re~i kojima je naslikan prizor koji vila vidi s vrata. sjedi. [ta se najvi{e slavi. |ever. drve}e i dr. kao bi}a koja imaju ~udesnu mo}. Vila je svaka mlada. le~e rawena junaka. ~ine devojku lepom. U pesmi je data slika sre}ne `enidbe sina. ve{tice. a`daje. (Ova je zapisana u okolini Budve u Crnoj Gori. Tada je narod verovao u vile. a) slo`an porodi~ni `ivot b) vilini gradovi v) lepota prirode g) svadbeni obi~aji U pesmi zapa`a{ re~i ijekavskog izgovora: bijela. Ima pesama u kojima su vile naklowene qudima: poma`u sirotice da spreme darove svatovima. nevjesta. Snaha je prihvatila novi dom („nadigrala dva devera“). niz le|a i prsi raspu{tene kose. zvezde. a poti~u iz paganskih vremena.

stade tropot Oko dvora Vidojeva. qubo. {ta je tropot Oko dvora Vidojeva!“ Kad izi|e verna quba: Kowi mu se kopitaju – Raduju se gospodaru Da je skoro s vojske do{ô. I golubi s kril’ma biju – Raduju se gospodaru Da je skoro s vojske do{ô. te pogledaj [ta je gromot. gromot tropot 78 .[ta zna~i re~ vojevati? [ta je vojna? A {ta zna~i re~ vojno? Potra`i zna~ewe ovih re~i u re~niku na kraju kwige. A ~etiri s crni Ugri. Kade Vide s vojske do|e. Sede Vide da ve~era. Narodna pesma VOJEVAO BELI VIDE Vojevao beli Vide. koledo! Tri godine s kleti Turci. Stade gromot. Al’ govori beli Vide: „Izi|’.

`ele}i na taj na~in sre}nu i rodnu novu godinu doma}inu. koledara. a oni mu se zbog toga raduju. obilazila je ku}e po selima i pevala pesme sa pripevom koledo. oko 22. Takva je i pesma Vojevao beli Vide. Koledarske pesme pevane su zimi.KWI@EVNI POJMOVI Ovo je obredna koledarska narodna pesma. decembra. kada je no} najdu`a. Detaqnije opi{i likove i doga|aj o kojem se govori. U tim pesmama govori se o suncu kao o mladom ratniku na kowu koji se vra}a ku}i iz bojeva. 79 . Uku}anima donosi svetlost i blagostawe. Qudi su verovali da suncu treba pomo}i da dobije ve}u snagu. Za{to se junak ove pesme zove beli Vid? Napi{i savremenim jezikom: stade gromot stade tropot Koju stilsku figuru prepoznaje{ u podvu~enoj re~i: stade tropot? Smisli i napi{i kratku pripovetku na osnovu ove pesme. Uo~i Bo`i}a grupa mladi}a. da pobedi zimu i da probudi prirodu. On se borio protiv crne vojske mraka i hladno}e.

Da zapojim lewive devojke. oblake. pa se nazivaju i kalendarske obredne pesme. o \ur|evdanu. krilo dr`i {iroko. ni{ati se ped tanac Kamen moste. pevane su prole}ne obredne pesme: |ur|evske. Na Lazarevu subotu (Vrbicu) peva i igra grupa devojaka. Lazari~ke pesme slave prole}e.Da li zna{ {ta zna~i re~ obred? Potra`i zna~ewe te re~i u re~niku. \ur|evske pesme pevaju se po~etkom maja. Sam da pro|em i kowa povedem. Koj’ ne mo`e pesmu da zapoju. Nabroj obrede koje zna{. a oni ih za to daruju. da ti lice poqubi. Sve su oki}ene pe{kirima i biqkama. Jedna devojka obi~no je preobu~ena u mu{karca i zovu je Lazar. lazari~ke. sunce. dr` se. Da razbijem leda devet peda. pod krilom mu devojka. Soko leti visoko. leto i zimu. Koj’ ne mo`e kamen da bacaju. da bude zdravqa. U prole}e. wive `itom i vo}waci plodovima. Da izvadim vodu ispod leda. U pesmama se izra`ava `eqa da se otope sneg i led. * Nevestice. kapni vojnu na lice – da se vojno probudi. jesen. OBREDNE LIRSKE NARODNE PESME Obredne lirske narodne pesme pratile su prirodni kalendar: prole}e. Koj’ ne mo`e tanac da vodiju. Opevale su pojave u prirodi – ki{u. ne ni{aj se. da livade ozelene i rascvetaju. Koje `eqe narodni peva~ izra`ava u ovoj pesmi? Za{to je qudima va`no da se te `eqe ostvare? 80 . Da zapojim mladu mom~adiju. rosice. pevane su u ~ast radova na poqu. kraqi~ke i dr. da se poqa napune stadima. Obilaze selo i uku}anima pevaju pesme. Objasni na koji se na~in u ovim pesmama slavi prole}e. kada se budi priroda. sakupqawa plodova i gajewa stoke. Izdvoj najlep{e pesni~ke slike i objasni ih.

oblaci. Kowi su im besni Kao gorske vile: Kad po prahu idu. Draga bra}o moja. Praha ne di`edu. dvorkiwa. Sve~ano obu~ene devojke obilazile su ku}e i pevale pesme svakom ~lanu porodice. Kad po vodi gaze. A moji ujaci.Kraqi~ke pesme slave dolazak leta. Vratite mi natrag Zla}enu jabuku! Gosti su mi do{li Bra}a materina. Bratila devojka Sve redom oblake: „Oblaci. U pesmama se iskazuje `eqa za sre}om. Bacala devojka Za oblak jabuku. qubavqu i radovawe `ivotu. a pratila ih je igra i podela uloga: birani su kraqica. Koja slika do~arava wenu radost? Kojim su re~ima opevana devoj~ina ose}awa prema ujacima? Koriste}i se re~nikom objasni zna~ewe slede}ih re~i: stil slikovitost izra`ajnost Odredi stilske figure i objasni wihovo zna~ewe: zla}ena jabuka stilska figura: zna~ewe: Kowi su im besni Kao gorske vile stilska figura: zna~ewe: 81 . Bra}a materina. Kopita ne kvase!“ bratiti U ovoj pesmi opevana je radost devojke zbog dolaska ujaka. kraq. Zastala jabuka Gore za oblakom. barjaktar.

oj dodole. oj dodo. S grupom devojaka ili mladi}a obilazila je selo. Nosi ki{u u o~ima – oj dodo. Prevrnu se vedro nebo I udari rosna ki{a – oj dodo. Okre}e ga. Uku}ani su dodole polivali vodom i darivali ih. Navedi re~i kojima je u ovoj pesmi naslikan oblak. Na vr’ jele b’jela vila. Nasred sela vita jela. 82 . Kakav junak gorom jezdi: Nosi sabqu u zubima. Igrala je i pevala ispred svake ku}e. Prona|i u ovoj pesmi i objasni personifikacije kojima je do~aran oblak. prevr}e ga. To je bila dodola. oj dodole! Na koji na~in dodole prizivaju ki{u u pesmi? Kako se u pesmi ni`u pesni~ke slike? Objasni svoj do`ivqaj tih slika. Jedna devojka obi~no se obmotavala zelenim biqem. sa `eqom da se dozove ki{a. U krilu joj ogledalo.Dodolske pesme pevane su leti. u su{nom periodu. oj dodole! Vita jela ~ak do neba.

{to me je iskupilo u o~ima javnosti. ali se udarca ja skoro i dan danas se}am. no da se sretnem sa bilo kojim od onih gradskih kico{a koji su tumarali naokolo. Bio sam toliko povu~en da bih radije licem u lice stao pred razjarenog lava. Jedan preduzimqiv mlad trgovac osnovao je vatrogasnu brigadu. nabavqene uniforme i uve`bani qudi za rad i za paradu. Jednog popodneva organizovana je javna proba i ma{ina je transportovana do reke. koju je narod pose}ivao samo jednom godi{we. okru`ena mno{tvom qudi. Kupqena su nova vatrogasna kola. Stid i zbuwenost koji su usledili bili su neopisivi. Na kolima je u stvari bila pumpa na kojoj je radilo {esnaestoro qudi i bila je divno ofarbana crvenom i crnom bojom. Bila je to moja druga pustolovina u crkvi. Prakti~no sam bio prognan dok se nije desilo ne{to drugo. `ivine i ovaca. goropadan {lep formacija eskadrila zato~enik salva musketa regrut zastor kico{ spektakl 83 . ali ovo o kome }u vam govoriti bilo je jo{ gore. Moj otac je pobeleo od besa. U gradu je `ivela bogata gospo|a. Najte`e mi je bilo nedeqom. Gotovo mi je srce prepuklo na rastanku od na{ih golubova.[ta zna{ o Nikoli Tesli? Nikola Tesla MOJI IZUMI (odlomak iz autobigrafije) U to vreme smo se preselili u obli`wu varo{icu Gospi}. sjurio sam se niz stepenice kojima je ova velika dama gordo silazila i sko~io joj na skut. Tamo mi se dogodilo ne{to od ~ije mi se i same pomisli kasnije ledila krv u `ilama. On se pocepao uz paraju}i zvuk koji je bio nalik na salvu ispaqenu iz muskete. a sa zalaskom sunca vra}ale sa svojih hranili{ta u tako besprekornoj bojnoj formaciji da bi se pred wima mogla postideti i eskadrila najboqih modernih avijati~ara. Blago me je udario po obrazu. kada sam morao lepo da se obu~em i da idem u crkvu. Promena mesta stanovawa za mene je bila prava nesre}a. Malo pre toga bio sam cele no}i `iv sahrawen u staroj kapeli u neprohodnoj planini. Celokupno stanovni{tvo je do{lo da prisustvuje velikom spektaklu. upravo kada sam zavr{io zvowavu na zvoniku. od na{eg veli~anstvenog jata gusaka koje bi se jutrom dizale pod oblake. U na{oj novoj ku}i nisam bio ni{ta drugo nego zato~enik koji je kroz prozorske zastore posmatrao nepoznate qude. Jedne nedeqe. Bilo je to stra{no iskustvo. koju su ispalili neuve`bani regruti. dobra ali goropadna `ena. obu~ena u haqinu sa ogromnim {lepom. koja je dolazila u crkvu bogato iski}ena. i to je bila jedina fizi~ka kazna koju je on ikad primenio.

Trideset godina kasnije video sam kako se moje ideje ostvaruju na Nijagari i divio se nedoku~ivoj tajni uma. kao i nevoqe. ali iz cevi nije potekla ni kap. pa{}e u zasenak. Morao sam da pustim one dve ptice i bio sam sre}an kad sam mogao da se pridru`im drugu koji se sklonio u pe}inu.. 84 . On je jedan od najve}ih svetskih pronalaza~a svih vremena. Uhvatio sam divan par vrana i po{ao sam ku}i sa prijateqem. U {kolskoj u~ionici je bilo nekoliko mehani~kih modela koji su me interesovali i usmerili moju pa`wu na vodene turbine. Isto tako. Moje znawe o mehanizmu nije bilo nikakvo. Mnoge od wih sam konstruisao i u`ivao u wihovom radu. di`u}i u`asnu graju. a me|u wima su bili najboqi luk i strele. Ostali uspesi. Na izlazu iz {ume sjatilo se hiqade vrana. ali ja ose}am da mogu mirno da se odmaram na svojim lovorikama hiqadu godina. . pa se ~esto pitam da li mo`da zahvaquju}i ovoj ve`bi ~ak i danas mogu da varim i kamewe. Zabava je trajala dok iznenada nisam dobio udarac u potiqak od koga sam pao. sakrio se u `buwe i podra`avao vranin zov. Napravio sam raznorazne naprave i majstorije. Kako je neobi~an bio moj `ivot mo`e se videti iz ovog slu~ajnog doga|aja. Rekao sam ujaku da }u oti}i u Ameriku i tamo ostvariti svoj projekat. Posle toga jedino je trebalo da bacim komadi} kartona da bih privukao wenu pa`wu.. ko`a na mom stomaku je oja~ala i postala sli~na krokodilskoj. Parizu i Wujorku. Moj ujak nije mario za ovu vrstu razonode i vi{e puta me je prekorevao. U tom razdobqu nastavqali su se moji de~a~ki napori i podvizi. kojom sam zapawivao gledaoce na hipodromu. Ali jednom prilikom dogodilo se ne{to {to me je nateralo da ih po~nem po{tovati. Bio sam o~aran opisom Nijagarinih vodopada koji sam pa`qivo pro~itao. Na taj na~in bih uhvatio onoliko vrana koliko sam `eleo. Ni Arhimed koji je tr~ao go kroz Sirakuzu i iz sveg glasa vikao: Eureka nije ostavio ve}i utisak od mene. Nosili su me na ramenima i bio sam junak dana. a u ma{ti sam zamislio veliki to~ak koji pokre}u ovi slapovi. Oti{ao bih u {umu. Na wegovim otkri}ima zasnivaju se mnogobrojni ure|aji koje koristimo u svakodnevnom `ivotu i radu. turbina in~ lovorika Nikola Tesla (1856–1943) ro|en je u selu Smiqanu u Lici. Na~in na koji sam ih hvatao bio je vrlo jednostavan. Kao in`ewer radio je u Budimpe{ti. ona bi nestajala iz vidokruga i sa male razdaqine bi probila debelu borovu dasku od jednog in~a. gde sam se spremao za vi{u {kolu ili Realnu gimnaziju. ne mogu da pre}utim svoje igrarije s pra}kom. A onda su me `estoko napale. Neuspeh je bio potpun kada sam ja stupio na scenu. Po doseqewu u grad zapo~eo sam ~etvorogodi{we {kolovawe u takozvanoj pripremnoj osnovnoj {koli. sistema preno{ewa elektri~ne energije na daqinu i hiqade drugih. Kada sam ugazio u reku i oslobodio cev. pro~uo sam se kao jedinstveni {ampion u hvatawu vrana u na{em kraju. Po{to sam stalno zatezao lukove. Kroz nekoliko minuta ptice stado{e da nas gone i ubrzo nas opkoli{e. Najva`nija su mu otkri}a u oblasti proizvodwe i upotrebe struje i motora. Obi~no bih dobijao po nekoliko odziva i ubrzo bi neka vrana dolepr{ala do mene u {ibqe. a gotovo isto toliko malo znao sam o vazdu{nom pritisku. ali instinktivno sam se setio usisne cevi u vodi i shvatio da je ona zapu{ena. voda je pojurila iz we i pokvasila mnoga nedeqna odela. sko~im na noge i {~epam je pre nego {to ona uspe da se i{~upa iz grmqa.ceremonija Po zavr{etku svih govora i ceremonija izdata je komanda da se pumpa voda. Profesori i stru~waci su uzalud poku{avali da prona|u u ~emu je problem. ma koliko bili veliki. Kada bih odapeo svoju strelu. Izme|u ostalog.

koji je tako|e na{ veliki nau~nik. gde je Tesla bio sre}niji – na selu ili u gradu? Za{to se Tesla bojao gradskih kico{a? Kako ti to shvata{? Re~enicu: Ose}ao sam se kao da sam `iv sahrawen zameni re~ima koje tako|e izra`avaju to {to se wom iskazuje. Navedi sve izraze bliske po zna~ewu. U prazne kvadrati}e upi{i odgovaraju}e brojeve od 1 do 6. Napravi analizu dobrih i lo{ih strana usamqenosti. da li je Tesla bio usamqen de~ak? Na 72. Po ~emu su detiwstva Milutina Milankovi}a i Nikole Tesle sli~na. dobre strane usamqenosti lo{e strane usamqenosti [ta zakqu~uje{ na osnovu pri~e.Za{to je za de~aka Nikolu promena mesta stanovawa bila „prava nesre}a“? [ta mu je sve te{ko padalo u novoj sredini? Kada uzme{ u obzir celu pri~u. Da li iz pri~e mo`e{ da zakqu~i{ gde su se odigrali doga|aji koje Tesla opisuje? U kru`i} upi{i S ako se navedeni doga|aj odigrao na selu. lov na vrane konstruisawe modela turbina otpu{avawe vatrogasne cevi ve~erwi povratak gusaka cepawe gospo|ine haqine ga|awe lukom i strelom Iste doga|aje pore|aj prema redosledu kojim ih Tesla navodi u pri~i. a po ~emu razli~ita? Sli~na su: Razli~ita su po tome {to: 85 . a G ako se zbio kada je Tesla do{ao u grad. strani ove ~itanke nalazi se tekst Milutina Milankovi}a. Znak ? upi{i ako nema{ dovoqno informacija za zakqu~ivawe. {ta zakqu~uje{.

kad svojim studenim krilom U gole gran~ice dirne. izgleda zimsko jutro u prirodi. A tanak i beo sneg pokrio poqa i ravni. No}na se kandila gase. A sve`i. jutarwi dah prolê}e doline mirne. A budan petao ve}. vidokrug `ivosno koprena kandilo 86 . promukô glas. Jo{ niko ustao nije. I brze mame}i pse. Svuda je pusto{ i mir. kada je sve pokriveno snegom? Vojislav Ili} ZIMSKO JUTRO Jutro je. Il’ katkad samo tek zvi`dawe jasno se ~uje I te`ak. po tvom mi{qewu. I {um se razle`e blag. `ivosno lupnuv{i krilom. U daqi gube se brezi I kru`e vidokrug tavni. poguren u poqe `uri. Pokriven koprenom belom.Kako. Pozdravqa zimski dan – i zvu~nim remeti glasom Taj mir u ~asu milom. To lovac prolazi selom. I sniski. O{tar mraz spalio zeleno lisje. tr{~ani krov... U selu vlada mir.

Pesme je po~eo da pi{e jo{ kao |ak. tj. gran~ice)? Kako je stvoren utisak dodira (o{tar mraz spalio zeleno lisje.. pre svega zato {to je umeo re~ima da stvori divne slike prirode.. pas. U selu vlada mir. Lepota tih slika je u fino zapa`enim detaqima. Wegove pesme bile su veliki doga|aj u srpskoj kwi`evnosti i pomogle su mnogim novim pesnicima da se razviju. a zelenom bojom personifikaciju. Zamisli da je pro{la zima i da jednog letweg jutra posmatra{ predeo iz ove pesme. govorno lice. tanak i beo sneg pokrio poqa i ravni /... Nau~i da ovu pesmu ~ita{ izra`ajno..Vojislav Ili} je veliki pesnik. lovac. KWI@EVNI POJMOVI Lirska pesma u kojoj pesnik iskazuje misli i ose}awa kroz opis prirode je lirska opisna pesma. jutarwi dah.)? Kojim pojedinostima slika bu|ewe dana? Kako su prikazane boje u pesmi? Na koji su na~in do~arani pokreti u pesmi (petao. Opi{i ga sa {to vi{e detaqa. Kojim detaqima lirski subjekt. spokojstvo i dr. pune slika i muzike. Objavio je tri kwige pesama koje su veoma bogate re~ima. 87 . Pejza` je opis nekog predela. Prona|i i podvuci plavom bojom epitete (o{tar mraz.)? Slikovitosti jezika ove pesme doprinose i stilske figure.. opisuje mir i spokojstvo (. studenim krilom u gole gran~ice dirne)? Koji stihovi iz pesme nagove{tavaju pesnikova ose}awa (mir.). Vidi Pravila za izra`ajno ~itawe i recitovawe na strani 184... Vojislav Ili} (1860–1894) ro|en je u Beogradu u porodici kwi`evnika.

zlatopera riba. a ono ne mo`e{. a onda se pred mojim zasjewenim o~ima odjednom razgrana gusta kro{wa pitomog kestena s raskokanim prezrelim ~aurama: ih. ali me ve} na prvom koraku otrijezni glas vje~ito budnog djeda: – Baja. ono ne smije{. Do|e tako jednom na red i mjesec. niz potok. a kad me suton opkoli i pritjera ku}i. a samarxija mu raskokati se kestewar {iti budala{tina isplutati samarxija parip qeskar ledina na{u{uriti (se) zgoditi prekarda{iti prosinuti kolnica 88 . nadomak ruke. sjajni i puni {apata. eto ih odasvud. pod kolnicom. stari moj paripe? Vidi ga. Ovaj svijet oko mene {a{av je i budalast. odem ~ak i do malog mlina zavu~enog podno na{u{urena gaja. tajanstven i nijem. {ta }e mi ribetine! [ijem tako ~itav dan tamo-amo. – Dobi}e{ ti. I ja zanijemim sav ustreptao od skrivene lopovske nade: – Mo`da bih ga nekako mogao dohvatiti?! No}u se iznenada trgnem iza sna: viri mjesec kroz prozor. Pekla se kod nas rakija od nekih ranih {qiva. a uz ogwi{te. {ta li }e tek biti sa ostalom ~eqadi. a nisam ja. a ve} se svijet oko mene po~iwe zatvarati i stezati. oti}i }e stari Petrak – prijete mi u ku}i kad ve} sasvim prekarda{im. neumorna skitnica. opsjednut. ~im otvori{ o~i. evo ti opet nove napasti – mjeseca. Pewem se po drve}u. a ve} grak}e na mog djeda: – Jesi li `iv. Ni~u tako zabrane sa svih strana. uz brijeg. po~elo je! Kad on ve} djeda smije nazvati paripom. ovo smije{ kazati. vjerovatno. ostali samo djed i Petrak.[ta je radoznalost? Kako se pona{a i ose}a ~ovek koji je radoznao? Branko ]opi} POHOD NA MJESEC Tek mi je peta godina. po glavi. svi u ku}i i zaboraviti. Kako pro}i! Ujutru. Rade. a ja – coc! – o tvrdu ledinu. pa se poslom za{lo i u no}. jato qutitih gusaka. Ispluta on iza rijetka drve}a na brijegu. u kestewar. Djed pazi na kazan. onda je meni mnogo {to{ta dozvoqeno. Du{u dalo za mene! Prosinula pod kazanom vatra. Ihi. Stega popu{ta tek onda kad se pred na{om ku}om pojavi stari samarxija Petrak. vidi. stric Nixo zarana se napio i zaspao. A ti „Petrakovi dani“ u ranu jesen obi~no su uvijek bili prazni~ni. kuda }e{? Oni mene tako uvijek: taman krenem u ne{to. kad neko podvikne. bqe{tav. pa moram da zapitkujem. Jo{ nije ni u{ao u avliju. gori ~itavo dvori{te. Zgodio bih tako i u Ameriku samo da znam put i da se ne bojim pasa. iznad zemqe. pa }e te pro}i tvoje budala{tine. kqucaju poput vrabaca. ono nije. i bqe{tavi posjetilac unosi mi se u lice i {apu}e: – Hajdemo! Di`em se lak. – ^ekaj ti samo. mali. ho}e i da udare. Kad je samarxija kod nas u gostima. ovo je dobro. Ovo mo`e{. ^u~im tako na vrbi i zurim u nijem svjetlucav ribqi roj. pa me tako povuku i o{amute da ne znam kud bih prije: kroz kukuruze. Na mene }e. sav ustreptao. {vrqam oko potoka. zavirujem na tavan. Sva sre}a {to jednom u godini do|u i Petrakovi razvezani dani kad se mnogo {to{ta mo`e. mo}i }u da odmaglim preko potoka u qeskar.

ti doqe. pa se najzad toliko osmjelim da sjednem sasvim blizu. Hajde ti. pa tamo wa~i – vra}a mu samarxija. a ti ~uvaj kazan.. ispravqa le|a. – Jok. – Eno ga sad vidi. – Nas dva odosmo. ne bira ~ime }e. Jo{ mi u srcu kquca tuga za dolinom i ostavqenim djedom. Ja se ve} pomalo i pribojavam kako }e to biti. sto metara nad na{om ku}om. budale. Ti se ve} napio kô moj veseli Nixo. brate moj. sivowo stari. sjede}ivom i za~u|enom. Rade . utuca. lice u lice s onolika~kim mjesecom. vra}ajte se! @ao me te vatrice u dolini. Ja se motam oko wih dvojice.. Nad nama razgoreno nebo najavquje blizinu najtajanstvenijeg putnika. Ma nemoj mi tu kvariti unuka. mjeseca. – Ma {ta tice. jer ne}e da se petqa ni u kakav posao neposredno vezan za qude. {ta wemu pade na um! – do~eka djed nekako s visine i ne obra}aju}i se meni nego samarxiji. A da sam se jednom oteo i po{ao. izgubih du{u jo{ od malih nogu. vi{e odma`em nego poma`em. a i moj saputnik ohrabri se glasno rugalicom: – Umukni.grabqe doku~iti }a}a ma{ice kamxija utucati samo pravi dru{tvo. a stari samarxija polako ispravqa noge.. – Sje}am se kao da je ve~eras bilo: pomoli se mjesec nad gajem. ako je za nas dvojicu kasno. eto wega sad iza brda. a kao za pakost odozdo se opet ~uje dozivawe: – Ehej. Rade. – E. – Pa neka. pa da ja i ti krenemo. Djed je toliko zabezeknut da ve} ne umije ni da se pokrene ni da {togod upita. Sporo napredujemo uz mra~an za{aptan brijeg.. prislu{kujem wihov razgovor. od malene tu`ne djedove vatre. Da kowi piju rakiju. za . hajde de. Rade.. bi l’ se mjesec mogao dohvatiti grabqama? – iznenada se oglasim ja. ve} gotov i da zapitkujem. Zatu~e me tako. tu su grabqe. tra`i grabqe. pa za ma{ice.. Pomenu{e mjesec. Dura{no guramo daqe. Iz nizine. staro mlinsko kquse. – Kuda? – drekne }a}a. – Heh. – [ta ima pravo? – Pa nek proba. – Djede. – Ho}e da doku~i mjesec. odjekne povik: – Ehej. ima dje~ak pravo. za kamxiju. du{o. evo ga za~as u krilu. vaqda. kewac jedan. pobratime – tmurno do~eka starac. ali kad mi kroz kro{wato drve}e bukne u susret. samo ga zakva~imo i povu~emo. magarci. vantazije. ali po`ar nada mnom sve je rujniji i {iri. Ha. sasvim izbliza. vrat i okre}e se djedu. Bacam se u }o{ak po one na{e najdu`e grabqe.. {ta. `ao me vika~a. a mene noge same ponesu k wemu. Dr`i u ruci praznu ~a{u i gleda za nama dvojicom: {ale se. ogroman mjese~ev po`ar. Kamo sre}e da sam i ja nekad tako radio. bog vas ubio! – U {talu. Samarxija uzdahnu i pogleda me preko ~a{e. {ta li. ustaj. nije za ovoga dje~aka. mo`da bi mi druge tice danas pjevale. ja sve zaboravqam i uzbu|eno protepam: sjede}iv kquse za{aptan zakva~iti rujan rugalica kewac dura{no onolika~ki vantazija sivowa protepati 89 . ozep{}ete..

koji sve ho}e i sve mo`e. svoga sulo`nika. u golubije sun~ano jutro. a i ja s tobom. wegova je ruka na mom ramenu. Tamo sam svu no} bulaznio. – Delija na{a – dodaje Petrak kao da je kona~no na{ao onu pravu. bilo i s djedom i Petrakom. – [ta je. Neka. Sjedili su kod kazana. Pa ipak . Hajde ti meni na|i doqe u selu dje~aka od koga je mjesec klisnuo tako brzo. s prijegorom. Nit sam ga vidio ni ~uo za wega. I kako sve vi{e raste.. dobri. koji se neosjetno preselio i u moj san. Petra~e. Stojim tako u obasjanoj no}i. a kad stignemo do samog vrha. drago gun|alo. a nas dvojica znamo svoj posao. Nit mi se pri~alo ni zapitkivalo o tome. u toploj dolini. – zaustim kroz stegnuto grlo.. mama me je umila ledenom vodom. pri{ila mi je dvije-tri uz obraze. spremno nadovezuje: – Idemo. kanda. nevezani. a kad sam se ja pojavio. ka`u. ja. – Prepao se grabaqa.. – Aha. ipak hrabro. a. ipak nas ~eka stara paripina – rakoli se Petrak.. Nogu pred nogu.. pred hladwikavim nezemaqskim vidikom kakvi se javqaju samo u snu. na rukama odnio u krevet (kakva bruka za velikog putnika!). a kad to nije pomoglo. vra}aju se budala{i! – do~ekao nas je djed Rade. zove i pokazuje nam put. he. idemo. Sjutradan. Tako je. – Evo ih. smjeli lovac na mjesec. dohvatiste li mjesec? – To tebe ne budi briga – otresa se samarxija. zavr{nu rije~ za ~itavo moje op~arano mjese~arsko tkawe. Ne otpisuju se tako lako ovake dvije delije. mjesec iznenada odska~e iznad drveta pred nama i uka`e se blistav. ali. ute~e li. velika delija.. Daqe se ili ne mo`e ili se ne ide. Opet }emo mi ovamo do}i. {to bi kazao moj djed. pomalo je i stra{no i tu`no. Posqedwe {to mi je od te ve~eri ostalo u o~ima bio je razigran plami~ak djedove vatre. Pa zaista nema takvog dje~aka u ~itavoj na{oj dolini. ~eka me i misli na mene onaj drugi. primi~e se i u samom srcu razgara djedova neumorna vatrica. sve je ve} bilo iza mene kao san. pa sam se primirio i slatko zaspao. Eno je. poga|aju}i moju neizre~enu dje~ju tugu. – He. na ovoj opasnoj granici gdje se kida sa zemqom i tvrdim svakodnevnim `ivotom. ja. Djed me je. Djed je grdio Petraka i „wegov benasti kowski mjesec“. i doqe. predobri du{evni starac ~ija me qubav grije i ovdje. naoru`an grabqama triput duqim od mene. ako ve} putnik nije budala i „vantazija“. – Djede.. onako uzbu|en i premoren od ~udesnog no}nog do`ivqaja. lola jedna. Ta ne dolazi xabe Petrak ba{ na{oj ku}i. dje~jeg.primati ute}i lola sokoliti klisnuti du{evan prijegor raspe}e – Evo ga! – Aha. ~ak nam i u susret izlaze}i kao da sti`emo bogzna odakle. vidi{ li? Starac me prima za ruku i sad zajedni~ki savla|ujemo posledwu kratku uzbrdicu. Kao da im je bilo zazorno da se podsje}aju na ne{to daleko od svjetlosti dana i zdrave potuka~ rakoliti se budala{ otresati se bulazniti sulo`nik zazorno 90 . Hm. Znamo li – ne znamo... pa da. brzo sam zadrijemao me|u djedovim koqenima. delijo. To si ti. – Ti samo sjedi pod tom tvojom kolnicom i peci rakiju. ima kad. koji }e do kraja tugovati i pomiwati me ako se izgubim u svom ~udesnom pohodu. samo ti. Samarxija me ~vrsto prigrli. to mi ba{ nije jasno. bdije. smawen i nevino miran iznad susjedne brdske kose. mo`da ~ak iz Amerike. i tamo se razastro u mo}an i stravi~an mjese~ev po`ar. vrtio se i budio brata. neka. raspe}a: pored mene je ovaj smjeli. ne da mi da se rastu`im i ka`e sokole}i me: – Utekô lopov. nema?!.. Nema ga. – Pametna djedova glava. nani`e. oni ni po ~em ne pomenu{e sino}ni do`ivqaj. Ja sam tu. samo san. po mjese~ini! Kako je drag i pun svaki korak povratka. je li! – pobedonosno kli~e starac. od koga mi je glava tako puna da i sama po~iwe da zra~i i svijetli kao `uta bundeva zaostala u po`wevenu kukuruzi{tu. a stari potuka~. gutam ovu gorku kap svoga prvog.

u ~em se nije lijepo na}i ni kao sau~esnik ni kao svjedok. te {ta trebaju grabqe oko rakije. Odgun|a stric kako ba{ ni „mjese~ari“ nijesu bogzna koliko pametniji od pijanaca. te znaju li „oni. ^arobna {uma. Najzad je toliko dosadio svojim zvocawem da je Petraku prevr{ilo i on. Navedi primere koji potvr|uju te wegove osobine. koja postojano gorucka u tamnoj dolini.) Ostadoh ja sâm. Ba{ta sqezove boje i druge. Pri~e ispod zmajevih krila. uz dvojicu zavjerenika koji su znali za minuli no}ni do`ivqaj s mjesecom. Magare}e godine. na|e se pobu|en da ga uru`i: – Daj se ve} jednom smiri. eto {ta smo. da `eli nove do`ivqaje.. bri`an. (– Ode da spava – primjeti Petrak. kowska muvo! [ta smo radili? Skupqali mjese~inu i djeli u stogove. te ono. onako mamuran. hladnog i nevjernog. `alovito upitam.. rasipnici“ (koji to oni?) kako je te{ko nabaviti dobre grabqe. katkad. Deda Tri{in mlin. razborit. da ho}e da sazna ono {to je nepoznato. te ova se ku}a rasku}ava. Do`ivqaji ma~ka To{e. Mogao si i ti s nama da se nijesi naqoskao. Objasni po ~emu se vidi da je de~ak Baja radoznao.. tako i do dana{weg dana: stojim raspet izme|u smirene djedove vatrice. nikako da sja{e: te ko ostavqa grabqe gdje im nije mjesto. nagazio je. veseqak. Na koji na~in de~ak poku{ava da re{i svoj problem? Navedi re~enice kojima se iskazuje de~akova `eqa za istra`ivawem sveta i za slobodom. pa se nadovezao brondati. otvoren prema svetu. kao da sam nagazio na one stri~eve grabuqe iz djetiwstva: – Je li pametnije biti mjese~ar ili s mirom sjediti kod svoje ku}e. a ja – coc!. pa se brzo nekud izgubi. Pa se onda. te ovo.mamuran brondati sjahati rasku}avati se zvocawe stog naqoskati se pameti. ose}ajan. nekako kao ravnopravan i tre}i. Kakav problem ima de~ak Baja u ovoj pri~i? [ta ga to mu~i? Prona|i u tekstu i podvuci re~enice koje ukazuju na de~akovu dilemu. Deda Rade je skroman. posve}en porodici. i stra{nog bqe{tavog mjese~evog po`ara.. tje{iti se rakijom kao moj strikan? Branko ]opi} (1915–1984) ro|en je u selu Ha{ani u Bosni. koji nit je {ta vidio ni ~uo. koji raste nad horizontom i silovito vu~e u nepoznato. Napisao je dvadeset kwiga za decu i omladinu i jo{ toliko za odrasle. Po ~emu zakqu~uje{ da je de~ak ma{tovit? Petrak je radoznalac. pa kad zagusti. Iz kojih wegovih postupaka to mo`e{ da zakqu~i{? 91 . I kako tada.. kao gost i star ~ovjek. Navedi re~enice koje predstavqaju zabrane odraslih. Orlovi rano lete. na one moje gre{ne osvaja~ke grabqe. Iz ~ega zakqu~uje{ da je de~ak radostan zbog slobode koja nastaje kada do|e Petrak? Kakav je mesec koji budi de~aka i kako ga poziva? Objasni re~enicu: Oni mene . lutalica.. Najpoznatije su: U carstvu leptirova i medveda. Jedino stric Nixo.

. .Da li odobrava{ de~akovu `equ da dohvati mesec? Odobravam zbog toga {to Ne odobravam zato {to Napi{i obja{wewe Petrakovih re~i: „Pa.upotrebom prejakih re~i: paripe. nek proba. Kamo sre}e da sam i ja nekad tako radio.“. Kakav je tvoj stav u vezi s tim? Kako bi odgovorio na pitawe s kraja ove pri~e? Za{to bi tako odgovorio? Podeli pri~u na pet delova i svakom od wih daj naslov: ! " # $ % Navedi jo{ neke primere koji pokazuju kako pisac gradi humor u ovoj pri~i. Objasni de~akovu dilemu koja se javqa onda kada poku{ava da dohvati mesec i wegovo dvoumqewe izme|u topline doma i ~arolije meseca koja ga mami.. .neskladom izme|u o~ekivanih doga|aja i onoga {to se de{ava: 92 .

ja se ose}am veseo i raspolo`en kao da se vra}am sa neke sve~anosti.qudski govor: grok}u... A kad zavr{im takvu jednu kwigu. .Prona|i u tekstu i prepi{i jo{ neke izraze i re~i koje pisac koristi da bi slikovito do~arao: . .breg: mra~an. poqari. klik}u. a ni sam ne zna{ zbog ~ega. jedno veliko hodawe na glavi koje samo uozbiquju i kvare stroge mame..“ pa se nadovezao brondati stilska figura: zna~ewe: Razmisli o pro~itanom tekstu i u vezi s wim nastavi zapo~ete misli: Nisam znao da Svi|a mi se Pitam se [ta bi se dogodilo ako 93 . . `andari. . ..mesec: ble{tav.dan: sjajan.nebo: razgoreno.jutro: golubije.. I haj-haj. pa zar oko nas nije sve jedno veliko detiwstvo i bezbri`ni nesta{luk. Odredi stilske figure i objasni wihovo zna~ewe: kquca mi tuga za dolinom i ostavqenim djedom stilska figura: zna~ewe: BRANKO ]OPI] O DETIWSTVU „Volim da pi{em kwige o detiwstvu.. popovi i razni drugi od kojih se mora{ kriti i bje`ati. kwige za decu.

udaljenu oko dve milje od Nautilusa. Kakvom smo to prostranom dolinom prolazili? Hteo sam da pitam kapetana. kao i on. Stigli smo do podno`ja planine. pro{lo mi je kroz glavu. Ali to {to sam ja video bio je samo odblesak od vode. Vrlo me je interesovalo prisustvo tog ognji{ta pod vodom. Da li je ta pojava bila u vezi sa elektricitetom? Ili }u videti neku prirodnu pojavu. ali jo{ uvek nisam razumevao govor znacima kojima se jedino moglo sporazumevati u podvodnim {etnjama. I{li smo dugim koracima uz pomo} {tapova. nemogu}e misli su mi prolazile kroz glavu i u tom prenapetom du{evnom stanju u kome sam bio zbog svih ~uda koja sam neprestano gledao. zra~ila je bela svetlost. ne bih se za~udio da sam otkrio na dnu mora neki grad o kome sanja kapetan Nemo! Put je bivao sve osvetljeniji. a grane. siti zemaljske bede. `ive tim ~udnim `ivotom i on im sada ide u posetu? Mo`da }u tu nai}i na ~itavu koloniju izbeglica koji su. ali sam se uskoro navikao na mrak i tada sam shvatio za{to nam nisu potrebne Rumkorfove elektri~ne lampe. Sa vrha jedne planine. ^inilo mi se da olovnim cipelama gazim po rasutim kostima i da one krckaju pod mojim korakom. izme|u koga su ovde-onde str~ali visoki borovi. ali da bismo se popeli. okamenjenog u vodi. U svakom slu~aju. To kamenje je bilo rasuto po okeanskom dnu po izvesnom redu koji nisam mogao da objasnim. kao izrezane od crne hartije. ocrtavale su se jasno prema vodenoj tavanici. Izgledao mi je kao neki morski duh i dok je kora~ao preda mnom. trebalo je da pro|emo te{ko prohodnim stazama kroz {umu {iblja. Kao kad bi se zamislila {uma Harca na padini potopljene planine. divio sam se njegovom visokom stasu koji se ocrtavao kao crna senka prema svetlom horizontu.Da li zna{ kolika je najve}a dubina mora i okeana? [ta misli{. Bilo je jo{ ~udnih pojava koje nisam mogao da razjasnim. kako izgledaju te dubine? @il Vern]lovan Vitezovi} DVADESET HILJADA MILJA POD MOREM (odlomak) Bli`ila se pono}. Sve se vi{e poja~avala crvena svetlost koja nas je vodila i obasjavala nam vidik. Pratio sam ga sa nepokolebljivim poverenjem. # Po kamenom tlu Atlantika. $ Bio je jedan ~as po pono}i. izbrazdanom kao lavirint. jo{ nepoznatu nau~nicima sa zemlje? Ili je to mo`da. istina nejasno. jer su nam noge stalno upadale u neku vrstu mulja pome{anog s algama i glatkim {ljunkom. Da. drve}e je stajalo uspravno. Bez sumnje je vi{e puta pro{ao njime i nije mogao da se izgubi. delo ~ove~ijih ruku? Mo`da }u sresti u tim dubinama prijatelje kapetana Nema ! milja koji. kapetan Nemo se kretao bez oklevanja. Voda je bila potpuno mra~na. On je poznavao taj mra~ni put. bez soka. Izvor te neobja{njive svetlosti bio je na drugoj strani planine. Ravno tle se postepeno uzdizalo. Ali smo ipak sporo napredovali. Nisam mogao da pretpostavim kakva je to vatra bila. ona nam je svetlela. visoke osam stotina stopa. Prime}ivao sam neprocenjivo duga~ke brazde kako se gube u mra~nim daljinama. " Kapetan i ja smo i{li jedan pored drugog pravo prema ozna~enoj vatri. niska {uma mrtvog drve}a. otkuda i kako se odr`avala u vodi. bez li{}a. Kao ugljenisano. kao neku svetlost. po{li da tra`e i na{li nezavisnost u dubinama okeana? Sve takve lude. Staze 94 . ali kapetan Nemo mi je pokazao u daljini crvenkastu ta~ku.

Kapetan Nemo nije obra}ao pa`nju. Hvatao sam se za stabla dok sam se peo uz stene. kretao kao divokoza uz nepristupa~ne vrleti? & Posle dva ~asa od napu{tanja Nautilusa pre{li smo {umski pojas i nad na{im glavama se dizao sto stopa visok vrh planine. po{to je ve} bio glavono`ac vrlet zglavkar 95 . nedosti`ne provalije u kojima su se kretale ogromne prilike. Kakav je to bio ~udan. Nisam hteo da zaostanem i hrabro sam i{ao za njim. Palica mi je bila od velike pomo}i. duboke pe}ine. Svaki nespretan korak mogao je da bude opasan na tim uskim stazama. naginjali su se pod uglovima pod kojima se ne bi odr`ali na suvu zbog dejstva Zemljine te`e. I{ao sam za neumornim vo|om. a vrhovima bili osvetljeni crvenkastom svetlo{}u koju je udvostru~avao vodeni blesak? Dok smo se peli. kidao morske puzavice koje su se vile s drveta na drvo i pla{io ribe koje su se krile po granama. ^as sam preskakao duboke pukotine preko kojih se na kopnu ne bih usudio da pre|em. i katkad sam se pitao ne}e li odnekud da iskrsne neki stanovnik ovih podmorskih krajeva. ~as sam prelazio preko nesigurnog brvna preba~enog preko ambisa. Bio sam zanet i nisam vi{e ose}ao umor. ali ja sam kora~ao sigurno i nisam ose}ao vrtoglavicu. a stra{ni polipi su pru`ali pipke kao `ivo {iblje od zmija. kao da su prkosile zakonu ravnote`e. ne gledaju}i pod noge. {iroki blokovi izreckani kao bedemi na tvr|avama. po{to mi je pogled bio zauzet posmatranjem lepota ovih predela. Zar nisam i ja osetio tu razliku koju stvara gustina vode kad sam se.su bile zakr~ene algama i vodenim travama po kojima je vrveo svet glavono`aca. use~enim na obroncima kratera. uprkos te{kom odelu. stene su se odronjavale za nama uz potmulu buku kao lavina. Rakovi su se propinjali kao oklopnici i pri pokretu izvodili {um nalik na zveket gvo`|a. Jata riba su se dizala ispred na{ih nogu. Prirodne kule. metalnoj kapi i olovnim cipelama. kao popla{ene ptice u visokoj travi. koji su donjim delom tonuli u stravi~an mrak. U stenama su bila izlokana nepristupa~na udubljenja. kao da ih je ~ovek isklesao. Ogromne stene su bile nagnute nad nepravilno isklesanom osnovom. % Kakav prizor! Kako da ga predstavim? Kako da opi{em drve}e i stene okru`ene vodom. jo{ nepoznat svet? Kom redu su pripadali ti zglavkari kojima je stena slu`ila kao drugi oklop? Gde je priroda otkrila tajnu njihovog postojanja i koliko vekova oni tako `ive u najdubljim slojevima okeana? ' Ali nisam mogao da se zaustavim. Levo i desno su se videle prostrane zaravni. kao crna senka na ble{tavoj svetlosti sa suprotne padine. Ali kapetan Nemo se stalno peo. Krv mi se ledila kad bi se pojavila neka d`inovska antena i prepre~ila mi put ili se ~ulo iz mra~nih {upljina stra{no {kljocanje makazama! Hiljadu svetlih ta~aka u pomr~ini: o~i d`inovskih morskih paukova skrivenih u jazbinama.

Daleko sam obuhvatio pogledom veliki prostor osvetljen jakom svetlo{}u. razoren. ~itava jedna Pompeja potopljena vodom. razvaljenim svodovima. Stigli smo na prvu zaravan gde su me ~ekala i druga iznena|enja. ali sa suprotne strane visina joj je bila dvostruka. obraslih debelim slojem algi i morskih trava. a ne vatru. pred mojim o~ima se. uzvi{enje nekog akropolja s lebde}im oblicima partenona. gde se jo{ ose}ao smisao za skladne proporcije toskanske arhitekture. U velikim gomilama kamenja mogli su se nazreti nejasni oblici dvoraca. Tu su se nazirale `ivopisne ru{evine. Po{to nisam mogao. @il Vern (1828–1905) poznati je francuski i svetski pisac. zaustavio sam ga. hteo sam da zbacim metalnu loptu s glave. tamo. niti {ta se krije u dubinama mora ili na Mesecu. a bujica lave je klizila do podno`ja planine. Pet nedelja u balonu. potopljen grad. kuda me je odvela ma{ta kapetana Nema? Hteo sam da ga to pitam. pobedni~ki se bori s vodom i s njom u dodiru stvara vodenu paru. U njegovo vreme nije se znalo za podmornice i svemirske letilice. Vulkan je tako osvetljavao dolinu do krajnje granice horizonta. poru{enim hramovima. a on se ne stvara pod vodom. Deca kapetana Granta. umesto br{ljanom. ) Tu. u budu}nosti ili u nekoj zemlji iz ma{te. Uhvatio sam ga za ruku. ovde. pojavljivao sru{en. koje su poticale od dela ~ovekovih ruku. pri{ao jednoj bazaltnoj steni i napisao samo jednu re~: ATLANTIDA (Preveo Bora Gruji}) princip usijanje proporcija akropolj partenon bazaltan KNJI@EVNI POJMOVI Nau~nofantasti~ni roman ili pripovetka su knji`evna dela u kojima se opisuju izmi{ljeni svetovi i ~udesna nau~na otkri}a. Put u sredi{te Zemlje. ostaci velikog vodovoda. Koji je to deo sveta bio potopljen u kataklizmi? Ko je postavio to stenje i kamenje kao spomenike preistorijskih hramova? Gde sam to bio. 96 . U njima je predvideo mnoga nau~na otkri}a do kojih }e do}i 50 ili 100 godina kasnije. Dvadeset hiljada milja pod morem i dr. Vatri je potreban kiseonik iz vazduha. usred ki{e kamenja i {ljake.krater navikao na stra{ne `ivotinje. malo dalje jo{. Radnja se obi~no de{ava na drugoj planeti. u stvari. Rekao sam da je podmorski krater izbacivao lavu. koju je kapetan Nemo vaskrsavao pred mojim o~ima! Gde sam? Gde sam? Hteo sam po svaku cenu da znam. stubovima poleglim po zemlji. kuljala je bujica lave iz {irokog kratera i rasprskavala se u vodi kao plameni vodopad. Planina se dizala svega oko sedam stotina do osam stotina stopa iznad doline. hramova pokrivenih rascvetalim biljem i. Pedeset stopa ispod vrha. Brze struje su rastvarale i odnosile sve gasove. idi stalno! Poslednjim naporom sam i{ao za njim i za nekoliko minuta popeo sam se na vrh uzdignut nekoliko desetina metara iznad cele stenovite mase. Ta planina je u stvari bila vulkan. kao da je nekad neka anti~ka luka {titila trgova~ke brodove i ratne la|e kraj obale nekog i{~ezlog okeana. Ali mi je on samo mahanjem glave pokazao poslednji vrh planine. Ali kapetan Nemo mi je pri{ao i zaustavio me jednim pokretom. malo dalje. ali lava ima sopstvene principe u`arenja i mo`e da dostigne belo usijanje. duga~ke linije sru{enih zidina. puste {iroke ulice. ostaci keja. hteo sam da govorim. Napisao je nau~nofantasti~ne romane Put oko sveta za 80 dana. Put na Mesec. ( Posmatrao sam padinu kojom smo se popeli. kao da je hteo da ka`e: – Hajde. jo{ idi. s razbijenim krovovima. Zatim je podigao par~e kredastog kamena.

biljni svet morskih dubina: niska {uma mrtvog drve}a.potonuli grad: duga~ke linije sru{enih zidova. .. 97 .`ivotinjski svet mora: o~i d`inovskih morskih paukova. Prona|i i napi{i jo{ neke epitete: mra~ni (put).kapetan Nemo: kao neki morski duh. ! " # $ % & ' ( ) Prona|i i dopi{i jo{ neka pore|enja iz teksta kao {to je ovo: jata riba su se dizala . . . .podvodni vulkan: kuljala je bujica lave. Na osnovu ~ega to zaklju~uje{? Smisli i napi{i naslov za svaki deo teksta ozna~en brojem.. Navedi razloge zbog kojih smatra{ da je roman Dvadeset hiljada milja pod morem nau~nofantasti~ni roman. kao popla{ene ptice u visokoj travi.U kom je licu napisan ovaj tekst? Koja je tema ovog teksta (o ~emu se u njemu govori)? Ko je glavni lik ovog odlomka iz romana? Navedi neke osobine glavnog lika. Prona|i i dopi{i razli~itim bojama jo{ neke izraze koji u tekstu opisuju kako izgleda: .

Ali je tog titanskog sina prevarila wegova drska pamet. utrobu i slaninu. titan Prometej. ti to nisi kako treba podelio! Prometej mu lukavo odgovori: – Veliki Zevse. te je silan narod bez lekova umirao. On je hteo da spre~i bogove da natovare na qude prevelike obaveze. Vrveli su i lutali tamo-amo kao mravi. niti kad je prole}e oslavilo. biqe i `ivotiwe. Ti mladi bogovi obrati{e pa`wu na novi rod qudski koji sad be{e nastao. slu{ali su a nisu ~uli. pa re~e: – Prometeju. Tada se Prometej sa`ali na qude i zauze se za te jadne stvorove. nogama i umom: gledali su a nisu videli. more. da po moru brode. da pre`u `ivotiwe u jaram i koriste ih u raznim poslovima. ve}u gomilu. a na drugu. nau~i ih da izra|uju ~unove i jedra. a bogiwa Palada Atina podari mu `ivot i razum. On od grude zemqe na~ini ~oveka i obdari ga dobrim i r|avim osobinama. i sve {to bi radili. na zemqi su ve} postojali nebo. Nisu pouzdano znali kad je zima. uputi ih u sva znawa i ugodnosti zemaqskog `ivota. Tako posta{e prvi qudi. zlato i srebro. Na Olimpu je vladao Zevs sa svojom decom. On zakla jednog bika. jer ga navede da obmane bogove. Postarao se i za wihov boqi `ivot i zdravqe. niko nije znao da od uqa pravi melem za rane. davna vremena. nisu znali da peku cigle ni ku}e da grade. ise~e ga na komade i na~ini dve gomile – na jednu stavi meso. a u vazduhu se orio pti~ji poj. Na taj zbor do|e i Prometej. More se talasalo i hu~alo. bilo im je bez plana i ra~una. gole kosti u loju skrivene – pa re~e bogovima da izaberu {ta im se dopada. Za svoju za{titu koju su pru`ili qudskom rodu zahtevali su od qudi po{tovawe i obo`avawe. ka`e staro gr~ko predawe. Svim tim znawima i ve{tinama Prometej nau~i qude.Da li si ~uo za neki mit o bo`anstvima stare Gr~ke? Gustav [vab PROMETEJ Prometej predawe gorostas titan li{iti oslaviti jaram U davna. potomak prastarog bogovskog plemena koje je vrhovni bog Zevs nekada zbacio sa prestola i li{io uprave nad svetom. On ih nau~i da grade ku}e i kolibe. ti sam izaberi deo koji ti srce `eli! 98 . On im pokaza kako se iz zemqe dobija gvo`|e. Nikakav zanat ni ve{tinu nisu znali. Tada stupi na zemqu jedan gorostas. Nisu umeli da te{u grede ni bruse kamewe. Niko dotle nije znao koje je jelo i pi}e zdravo za ~oveka. Ali oni dugo vremena nisu znali kako da se poslu`e rukama. pa odr`a{e i jedan zbor bogova i qudi da na wemu odrede prava i du`nosti qudi. Nau~i ih da posmatraju izgrevawe i zalazak zvezda i uputi ih u ve{tinu brojawa i ra~unawa. Zevs prozre wegovu nameru.

Toj devojci Zevs dade ime Pandora {to zna~i: sva~im obdarena. Bogiwa Atina. pokaza{e se kosti. odmah stvori zlo i kao prokletstvo posla ga na zemqu: naredi ve{tom nebeskom kova~u Hefestu da mu iskuje lik lepe devojke. Kad se skide loj. Titanski sin 99 . bratu Prometejevom. ukrasi glavu cve}em i zlatnom trakom. o`ive ga svojim dahom. Pandora brzo spusti poklopac i nada ostade zatvorena u kutiji. Tako je Zevs stvorio zanosnu lepu devojku kojoj predade divnu zlatnu kutiju punu svakojakih zala i nesre}a. pa se kao muwe razlete{e i ugwezdi{e po celom svetu. i hitro zapali stabqiku. Stra{no se ozlojedi Zevs Gromovnik kad to vide. zaboravi svoje obe}awe i primi bogovski dar. Pandora se uputi mladom Epimeteju. kad vide prelepu Pandoru i divnu zlatnu kutiju. a smrt ubrza svoje korake. pa je otprati na zemqu me|u qude i bogove. zlo i nevoqa preplavi{e zemqu u svim oblicima: bole{tine lutahu dawu i no}u kroz narod. koja je tako|e postala surevwiva na Prometeja. pa mu dade onu kutiju kao Zevsov dar. i na~ini krasnu devojku. Me|utim. pa ne htede da podari ni wemu ni qudima dar koji im je namenio da bi krunisao stvorewe sveta i qudi: ne dade im vatru. Sa upaqenom stabqikom spusti se on na zemqu i na~ini ogromnu loma~u ~iji su plamenovi sukali visoko u nebo. iz we izlete ~itavo jato zala. na kojima Sunce leti kroz vasionu. a bogiwa Afrodita qupkost. na znak silovitog Gromovnika. pa da bi se osvetio svom protivniku Prometeju. Ali se mudri Prometej ni tu ne dade zbuniti: uze duga~ku stabqiku nekog xinovskog suncokreta i pribli`i se ogwenim sun~evim ko~ijama. jo{ nikako da se odu~i{ od podvala i prevara! I Zevs naumi da se Prometeju zbog te prevare osveti. bog Hermes joj podari jezik. ~itava vojska groznice treskavice napade qude sa svih strana.ozlojediti se surevwiv Zevs se razquti i namerno uze loj. umota taj lik u sjajno ruho i veo. Kad Pandora po Epimetejevoj `eqi di`e poklopac kutije da bi mu pokazala darove. No. Na dnu kutije be{e ostala samo nada. Japetov sine. Iako je Epimetej sve~ano dao re~ svom bratu da od bogova nikakve poklone ne}e primati. Zevs viknu: – A ti.

morao se pokoriti voqi vrhovnog boga. * Hesperidske jabuke su zlatne jabuke iz vrta Hesperida koje je bogiwa zemqe Gea poklonila Zevsu i Heri prilikom wihovog ven~awa. Ali bog Zevs htede jo{ te`e da kazni Prometeja. Posle mnogo stole}a ne~uvenih muka. Tako je Zevs mogao re}i da je odr`ao re~ i prikovao neprijateqa. Najzad osvanu dan oslobo|ewa. prometejska pobuna. koji drage voqe pristade da `rtvuje svoj `ivot za Prometeja. zape luk i odape strelu. 100 . Trideset hiqada godina imalo je da traje to mu~ewe i nije se moglo okon~ati sve dok neko dragovoqno ne bi pristao da se `rtvuje i Prometeja na tim stra{nim mukama zameni. U svetu je poznat po kwizi Pri~e iz klasi~ne starine iz koje poti~e i ova pri~a o Prometeju. trpqewe i upornost u borbi protiv sile i nepravde. Osim toga. on ne savi kolena i ne htede da moli za milost. Titana Prometeja.* Kad ugleda orlu{inu kako kqunom ~upa grudi Titana. nepravde i `eqe za stalnim napretkom. za sva vremena za kavkasku stenu. Prometej stavi na prst gvozdeni prsten na kome se nalazio jedan kami~ak od one kavkaske stene. Neizbrojne godine tako pro|o{e. pa ubi stra{nu pti~urinu i oslobodi gorostasa od okova. iskidano meso bi preko no}i opet zaraslo i podmla|ivalo se. – Ono {to mu je sudbina namenila – govorio bi on – to mora podnositi ~ovek koji je kadar da uvidi nesavladivu silu neizbe`nosti.Prometej gun|ao je i ru`io zbog te bo`anske napasti. Mada su ga vetrovi. Ali Zevs je ispunio svoju pretwu: on posla zarobqenom Prometeju ogromnog orla koji mu je iz dana u dan kidao i pro`dirao xigericu. herojima i doga|ajima. A da bi se ipak ispunila Zevsova voqa. Mit je predawe iz starih vremena o bo`anstvima. Ovi ga sveza{e. nai|e onuda junak Herakle koji be{e po{ao po hesperidske jabuke. Re~i Prometej i prometejstvo i izrazi prometejska snaga. junak iz gr~ke mitologije. smi{qaju}i kako da se osveti. postao je simbol (znak) neprestane borbe ~oveka protiv sila zla. Gustav [vab (1792–1850) ~uveni je nema~ki kwi`evnik. A i qudi od tog doba nose u prstewu kamewe. sveop{ta majka Zemqa i upravqa~ sun~evih ko~ija Helios mnogo `alili i molili da se pokori i Zevsu popusti. Tako je Prometej zakovan visio na strahotnoj litici i nije mogao umorne ruke i noge nikud da pokrene. legendarnim li~nostima. Hesperide su bile ~uvarke tog vrta. te predade tog prkosnika vatrenom bogu Hefestu i wegovim slugama. bitku. i mada mu je i sam Zevs novim strahotama pretio. Da ne bi razgnevio Zevsa {to se oslobodio okova pre odre|enog vremena. (Preveo Jovan Maksimovi}) KWI@EVNI POJMOVI Prometej. Hefest je nerado ispunio Zevsovu zapovest. zna~ajne su mu i pesme Kowanik na Bodenskom jezeru i Oluja. prometejske muke tako|e ozna~avaju pobunu. ali {ta je mogao. a pola kow). prikova{e za stenu kentaura (~udovi{te pola ~ovek. pa ga te{kim lancima prikova{e za strmu liticu planine Kavkaza.

Kako su. [ta bi zatvorio u takvu kutiju da se ne {iri po svetu? Navedi {ta sve u ovoj pri~i predstavqa snagu dobra. Smisli i napi{i ~ime bi napunio Pandorinu kutiju i {ta bi potom pustio u svet. stvoreni prvi qudi? Koje su probleme imali qudi u po~etku. Koje Prometejeve osobine i na~ine pona{awa smatra{ dobrim? Objasni za{to. 101 . Koje Prometejeve osobine i pona{awa ne smatra{ dobrim? Napi{i za{to. devojka sva~im obdarena? [ta se dogodilo sa Pandorinom kutijom? Kako je Zevs kaznio Prometeja? Na koji se na~in Prometej odnosio prema ovoj kazni? Kako je Prometej oslobo|en? Objasni nastanak obi~aja no{ewa prstena s kamenom. Navedi {ta sve predstavqa silu zla. prema ovom mitu. po{to su stvoreni? ^emu je sve Prometej nau~io qude? Za{to se Zevs razgnevio na Prometeja? Na koji je na~in Prometej darovao qudima vatru? Kako je stvorena Pandora.

najzad!“ Posle nekoliko ~asova vazdu{ne vo`we zrnce pade kraj jedne zelene oaze. Dovikivali su se me|u sobom. uz buku. U oazu su navra}ali beduini sa kamilama. Maleno zrnce je sve ~e{}e `udelo za novim vetrom koji mu je uvek donosio promenu. nalazilo se i zrnce koje misli. Stalno su se u woj rojile velike slike. " Uto dunu pustiwski vetar. Jedan sloj peska sa povr{ine pokrenu se sa svoje nepomi~nosti i polete kroz vazduh. otpo~e wegova duga vo`wa. do u nedogled. Pe{~ano zrnce je za`elelo da se pokrene iz svoje za`arene jednoli~nosti. Svuda unaokolo. ni glas. onaj veliki `ivot!“ U nekom velikom gradu. I od tada. O. da napusti ovo dosadno mesto sa kojeg se nije ~uo ni {um. niti se moglo bilo {ta. Vozilo se sada kamionima. Dru`ina pod suncem. koji je le`ao nepomi~no. Tako je to trajalo danima i mesecima. klokotawe izvora. u nekoj velikoj ulici. U wegovoj si}u{noj glavi rojile su se velike slike o nekom druk~ijem i neobi~nijem `ivotu. tako bi i zrnce koje misli ulazilo u sivi pe{~ani oblak. Gurije. nekim ~udom. Si}u{na glava nije mirovala. Objavio je nekoliko kwiga za decu: Veliko dvori{te. Dani i no}i su postajali sve zanimqiviji. Posmatralo je sada velike i male ribe i oslu{kivalo iznad sebe huku talasa. Vetrewa~a. radnici ga pome{a{e sa `itkim katranom i ugradi{e u asfalt. U wegovoj si}u{noj glavi prvi put je likovala misao: „Po~elo je. bez vetra. kako bi dunuo vetar. Na}ulilo je svoj si}u{ni sluh i oslu{kivalo veselo Stevan Rai~kovi} (1928–2007) ro|en je u Neresnici u Srbiji. vozovima i kolicima. sem peska. Jedno maleno zrnce. Samo. Kad se jednoga jutra zrnce probudilo na lopati. U si}u{noj glavi su ponovo otpo~iwale da se roje velike slike o druga~ijem `ivotu. U wegovoj si}u{noj glavi carevala je samo jedna misao: „To je. otpo~e jednoga jutra. ovoga puta. a ponekad i pevali. videti. prelazile automobilske beduin 102 . koje se nalazilo na povr{ini pe{~anih naslaga. Tako se maleno zrnce na|e i na morskom dnu. da misli. padali su u`areni zraci sunca.[ta je bajka? Po ~emu se bajke razlikuju od drugih vrsta pripovedaka? Stevan Rai~kovi} BAJKA O ZRNU PESKA ! Na pustiwski pesak. $ Jednoga dana dunu neki stra{ni vetar koji je satima vitlao pe{~ani oblak nad pustiwom sve dok ga ne nanese nad morsku pu~inu. U sivom pe{~anom oblaku. % Vodene struje koje su ga vaqale premesti{e ga najzad i do mesta odakle su bageri vadili pesak za gradwe. Male bajke (iz koje je i ova pri~a) i druge. koji je plovio nad pustiwom. koji bi ga preseqavao na sve novija i zanimqivija mesta. koliko je samo tada bilo {umova! # Meseci i godine su prolazili. vladala je mukla ti{ina. Danima su preko wega. dakle. godinama i vekovima.

.. [ta ti misli{ o promenama? Navedi svoje mi{qewe i dva razloga zbog kojih tako misli{.. neka kraj bude pozitivan. Stevan Rai~kovi}: Promena je. Uporedi odnos dva autora prema promeni. Zvukovi u delu 1: Zvukovi u delu 2: Zvukovi u delu 3: Zvukovi u delu 4: Zvukovi u delu 5: Opisuju}i do`ivqaje zrnca peska Stevan Rai~kovi}.gume. Za{to je zrnce iznenada uzviknulo: „Po~elo je. preko wega. Zrnce koje misli je napregnuto o~ekivalo vetar. govori o ne~em drugom. DOMA]I ZADATAK Zameni kraj pri~e (peti deo) nekim drugim zavr{etkom. neka bude tu`an. a ako misli{ da su lo{e. 103 . Vetar je ulicom. u stvari. zapravo. O ~emu.. Ali. Ako misli{ da su promene dobre. `elelo da se pokrene i da napusti mesto u kojem `ivi. Maleno zrnce je sa osmehom oslu{kivalo `amor velegrada. sve dok mu se ponovo ne ukaza slika o druk~ijem `ivotu. zrnce nije uspelo. kada se vetar pojavio. najzad!“? Zbog ~ega je zrncetu u oazi bilo zanimqivo? Kuda je sve putovalo zrnce peska posle odlaska iz oaze? Delovi pri~e su obele`eni brojevima. onako zarobqeno u asfaltu. Napi{i koje zvukove zrnce ~uje u kom delu teksta. maleno zrnce peska. Nikola Tesla: Promena je. U tabeli je prostor za pore|ewe ova dva teksta. veselo vitlao samo izgu`vane hartijice. ni za dlaku da se pomeri sa svoga mesta. govori ova pri~a? [ta misli{ o sudbini zrnca? U pri~i o Nikoli Tesli pokrenuli smo razmi{qawe o zna~aju promena za ~ovekov `ivot. Po ~emu ti ova pri~a li~i na bajku? Po ~emu se razlikuje od bajke? Podvuci plavom bojom re~enice iz kojih se vidi zbog ~ega je junak ove pri~e.

@il Vern . u budu}nosti ili u nekoj zemqi iz ma{te PRIMER: Zimsko jutro. da ~oveku podare bogat rod. Lirsko-epske pesme Epske pesme Vila zida grad Obredne narodne pesme povezane su sa obredima kojima treba da se umilostive prirodne i bo`anske sile. Drama Lirska opisna pesma pesma u kojoj pesnik iskazuje misli i ose}awa kroz opis prirode PRIMER: Nau~nofantasti~ni roman ili pripovetka kwi`evno delo u kojem se opisuju izmi{qeni svet i ~udesna nau~na otkri}a. Ili} Dvadeset hiqada miqa pod morem. zdravqe. kraqi~ke. Lirske pesme Mitolo{ke narodne pesme pesme u kojima se javqaju likovi i doga|aji zasnovani na ~ovekovom verovawu u natprirodna bi}a PRIMER: 2. V. Epika 1. dobru `etvu i sl. Mogu biti: lazari~ke. Narodna proza 3.Seti se {ta smo nau~ili Narodna kwi`evnost Narodna poezija 1. dodolske i druge PRIMER: Vojevao beli Vide Autorska kwi`evnost Lirika 1. |ur|evske. radwa se obi~no de{ava na drugoj planeti.

5 Kad mati mesi medewake U^I]EMO: o tome {ta sve doprinosi slikovitosti jezika o dijalogu i monologu o legendi i bajci o razli~itim oblicima (formama) pripovedawa o dramskom tekstu TVOJ ZADATAK ]E BITI: da deo pripovetke Prva brazda ispri~a{ u prvom licu da napi{e{ kratku bajku da uporedi{ pripovetke Prva brazda i Desetica da nacrta{ izgled scene za prvi ~in predstave Biber~e .

kô sto obe{ewaka. U malom telu tih bra{wewaka prokqu~ô ogaw u divni slad. U~eni ma~ak. me| kola~ima kola~ cara. za tvoju glad. Najpoznatije kwige su mu: Pri~e o de~acima. sa dvoranima od cimeta. I ve~e je kao od fila. rumena cveta. Ko martov~i} sipi {e}erni prah. To mati belom rukom {ara medewak slatki. U plamen sa obraza tera rumen svoju i jara plazi jezik od vanile i {e}era. meda. Radi~evi} KAD MATI MESI MEDEWAKE Evo ga ve~e iznad ku}a. Radi~evi} (1925–2001) ro|en je u ^a~ku. ^udotvorno oko. dah. U tvom stomaku slatka oluja i mirisni. Kao da {apne.. 106 ~arati bra{wewak slad ruj martov~i} fil . Na stolu pleh od ~ista ruja. Bajka o {aqiv~ini. Odjednom bukne celi svemir kao najsla|a vanila. Nad ogwem kô ~arobwak ~ara. Zov vrbove svirale i druge. A mati. kô da mazi. Otvara mati prozor u {ir. jo{ okom sladi.Kojoj se poslastici najvi{e raduje{? Za{to? Branko V. Pisao je pesme i pri~e. Branko V. I ve} se di`e mirisna para meda i testa vru}a.. Pesme o majci.

ali i sam pesnik ukoliko je on glavni junak. kola~ima i domu. kô sto obe{ewaka KWI@EVNI POJMOVI stilska figura: zna~ewe: jara plazi jezik stilska figura: zna~ewe: mirisna para stilska figura: zna~ewe: Lirski subjekt je govorno lice u lirskoj pesmi na koje pesnik prenosi svoja ose}awa. a) strah i strepwa b) qubav i toplina v) ~e`wa i tuga Prona|i u pesmi re~i i izraze kojima su opisani: ! ve~e u ku}i " majka # $ kola~i glad de~aka Svaka strofa ove pesme je jedna pesni~ka slika.Zaokru`i slovo ispred onih re~i koje najvi{e odgovaraju ose}awima lirskog subjekta prema majci. 107 . do`ivqaje i razmi{qawa. ! " # $ % Odredi stilske figure i objasni wihovo zna~ewe: a mati. Smisli kratke naslove od najvi{e ~etiri re~i za svaku strofu (sliku). To mo`e biti glavni junak pesme.

Uporedi jezik i stil pesme s jezikom recepta. Ali wemu sam dosko~io: pri~e su napisane. Kao da sam znao da }e se roditi i radoznali de~ak. hajde da ru~amo. Ali opet ~ujem ono dozlaboga znano – jo{ jednu pri~u. O. dolagujem. {to si nestrpqiva.Ovde napi{i recept za pravqewe medewaka ili nekog drugog slatki{a. ispri~a}u pri~u koju sam ti doneo. Radi~evi} 108 . Jer. mala je ta tvoja pri~a. Prvo. da znate kako on voli pri~e! Pri~aj. I tako. I sad – jednostavno ~itam. – A kakva je to pri~a? – pitala je moja devoj~ica. pri~aj. smi{qam. tata? Setio sam se svoje majke i nastavio igru zapo~etu u detiwstvu: – Doneo sam ti pri~u. vezem. izmi{qam. polagujem. – Pri~u? – Da: pravu pravcatu pri~u. – ^ekaj. Branko V. a ona mi govori – jo{ pri~aj. a devoj~ica me moja pitala: – [ta si mi doneo. Nijedna pri~a nije dovoqno {arena. kada ti legne{ da spava{. pri~am. molim te. jo{ samo malo pri~aj. I svoje i tu|e. jo{ samo jednu. [ta zapa`a{? KAKO SAM POSTAO DE^JI PISAC Vra}ao sam se s posla ku}i. otegla se pri~a kroz sve moje kwige za decu. Zar bi neko verovao: da ~itam samo svoje? Nedovoqno za bogatstvo de~jeg sveta. ko }e deci napri~ati toliko pri~a! Nijedna pri~a nije dovoqno duga~ka. Pri~am. polako. A posle. Pri~am. ispri~am pri~u.

... Al’ ako ve} mora da se krije: otac u stvari i ne bije. Otac kad bije sina.Odgovor roditeqa: . O kojoj tajni govori ova pesma? Kako to o~eva ruka kad bije odjednom postaje fina? pomaj~iti se Smisli i napi{i odgovore roditeqa i deteta na temu Batine ZA ili PROTIV.. nakostre{ila br~ine. Radi~evi} KAD OTAC BIJE Tajna je tajna. uka Do neba ne bi se digla uka...... a sebe – povuku za uvo.. Isto bi se tako proveo.Odgovor deteta: 109 . Tajna je tajna. Nisam {aqiv~ina da bih je za sebe ~uvô: nekada se o~evi nepovratno pomaj~e.. .. ma koliko ruka gruba bila odjednom – postaje fina. maj~in sine.. Ali – ruka. kada bi se iznenada preobukla tvoja mati: pritegla opasa~. Tajna je tajna.Kako se ose}a{ kada te izgrde ili kad dobije{ batine? Branko V. Tajna je tajna. oproste sinu..

ne poslu{a{? [to ne pre|e{ u na{u ku}u? Vidi{ li. da joj pomogne {togod. otresiti. jadnice. opet ne bi mogla tako sama sti}i da sve uradi{. Woj ~isto bude krivo. be{e tek sedma godina. gde su se ova siro~ad prvi put vatre ogrejala! [ta bih rekla posle svojoj deci kad bi me zapitali: „^ija je. poseju i srede kao sebi. nano. Ko ga god spomene u Velikoj Vrbnici. Oni joj uzoru malo wive. Mnoga udovica `alila je i pre`alila svoga doma}ina. pa zajmi ralo i volove. pa kako }e mu pogledati u o~i kad zate~e svoju ku}u rasturenu i pustu! Pokojni Sibin ima dosta bra}e i bratanaca. Nikad se ne}e po`aliti da joj je te{ko.. – Ama {to ne mo`e{. Sibinova Miona ne htede se ugledati na svoje.. – Kako bih ja. To je ku}a udovice Mione. Svi su vredni.. Pokojni Sibin Xami} poginuo je u drugome ratu iza Jankove klisure. Ogwanu. Dva sin~i}a i jedna k}i. Ne jedanput govorio je Jelenko svojoj snasi: – Za{to me. plevi. – Ne mogu. Obi~no im odgovori: – Hvala vam! Gde je bilo te`e tu ste mi pomogli. de{o. po nesre}i. Ho}e i u tom da joj pomognu. skromna seoska ku}ica i uz wu dve-tri zgradice. mogla ugasiti ovo ogwi{te. Otresita i vredna `ena prihvati u svoje ruke i te{ke ratarske poslove. Najstarijem.[ta sve mo`e da zna~i re~ brazda? Kako izgleda brazda na wivi? Milovan Gli{i} PRVA BRAZDA I Uvrh sela Velike Vrbnice. te ode na wivu da uzore Mioni koliko joj treba za usev. dobrodu{ni qudi. te niko ne sme ni dawu u wu u}i?“ Kad bih tako u~inila. svak }e re}i: „Bog da ga prosti!“ Wegova Miona ostade samohrana s troje siro~adi. ono ku}a {to je zarasla u zovu i korov. Ta je nesre}a zadesila jo{ mnoge ku}e u ovome kraju. Ostalo radi sama Miona. bo`e! Nikad. Mioni se sve ~inilo – do}i }e Sibin. Jelenko samo slegne ramenima. nikad!.. Nema dana kad se koji od wih ne svrati ku}i Mioninoj. snaho. druge. da ne mo`e{ izi}i na kraj s tom de~icom! Kud }e{. `awe. Ti dobri qudi pomagali su joj svakad u te`em radu poqskom – {to ve} ne mo`e da savlada slaba `enska ruka. odeqaka. Sama okopava. [to ne do|e{ barem dok ti de~ica stanu na snagu?. bolan de{o. jadna ne bila. Najvi{e je pomagao Mioni mla|i brat Sibinov. Posle godinu-dve dana neka se preudade. pre? Da ima{ sto ruku. mene bi sapreo onaj hleb i so {to sam pojela u ovoj ku}i s pokojnim Sibinom! Sa~uvaj. neka ode u rod i odvede svoju decu tu|em ocu. de{o! – odgovorila bi mu Miona uzdahnuv{i. gore – ve} pod planinom Vratarnom – vidi se odovud. ~ak. I sad se pri~aju pri~e o Sibinovu juna{tvu i kura`i. snaho? U na{oj ku}i bilo bi ti lak{e i rahatnije. Sve jedno drugom do uveta. Ovo ve} mogu polako i sama! kura` de{a rahatno sapreti pleviti `eti odeqak 110 . s Latkova~kih pogledi. Jelenko. Seosku ku}u ne mo`e zadesiti gr|a nesre}a nego kad ostane bez mu{ke glave.

ne}e mi zar biti ni{ta ako se promu~im jo{ neko vreme. Ide u {kolu. pa se digo{e i odo{e.II samotiwa poplastiti redu{a popas vajdica dura{nost Prolazi godina po godina. bog da ga prosti. starim Jezdimirom. ili ode na livadu da poplasti ono {to je Jelenko ju~e pokosio – ne}e u podne. de{o? – upita Miona i pogleda Jelenka malo za~u|eno. ^isto sad ne bi verovala da mo`e biti i druk~ije! Deca joj poodrasla. Svud su je hvalili i wome ukorevali svoje doma}ice kad bi se malo olenile. razborita i vredna.. pa. Miona se ve} navikla na samotiwu i teret. On je saslu{ao ovu usrdnu molitvu samohrane udovice. kad se vrati ku}i. – [to ono dete ne ostavi kod ku}e da ti barem {togod pomogne? Toliki imu}niji i zadru`niji qudi. dajaniti se zadru`an zauvar 111 . Jesi vredna. I sam Jelenko prekoreo je jedanput Mionu zbog toga. Hvala bogu... Du{anka se brine o tom kao kakva matora redu{a. da mi deca budu posledwa u selu! – odgovori Miona i zaplami se malo u obrazu! Pokojni Sibin. jesi pametna. Be{e se svratio sa svojim stricem. de{o. Ako Miona zorom podrani na wivu da u`awe koji snop vi{e. pa nisu kadri odvojiti svoje dece. Ume ~ak i poga~u da umesi. ako do~eka. Qudi iz sela divili su se dura{nosti Mioninoj. Ja sam mu ispunila `equ. Ne}u ja da mi deca budu slepa kod o~iju! – odgovori Miona tako pouzdano i odse~no da joj ni Jelenko ni Jezdimir ne umedo{e re~i re}i. Ogwan uzeo petnaestu godinu. – Ne dam ja. Kad sam se mu~ila toliko godina. Odevena su kao iz najboqe gazdinske ku}e. – Ti}i moji lepi! – pro{aputala bi ~esto uzdahnuv{i. – Ta Ogwan }e mi sad o Petrovu dne izu~iti i ostati kod ku}e. pa ti je zauvar makar i mala pomo} i olak{ica. svak ti se `ivi ~udi kako se dajani{. uzeo je devetu godinu.. Ti si ionako sirota i mu~enica. re}i }e snasi: – Vala. da}u odmah na jesen i Senadina. de~ica su Mionina zdrava i vesela. Vajdica je i od wega. – Sve je to lepo i krasno. ali je kadar da pri~uva jagawce i da istera ovce na popas. {kolovati Ogwana. – Bo`e jaki.. Samo jedno be{e im za ~udo: kako je mogla tako samohrana odvojiti od ku}e Ogwana i opremiti ga u {kolu! To su joj kao i zamerali. – Ono jest. ostati bez ru~ka. Veliki je |ak. ~esto je govorio kako }e. Ako bog da zdravqa. Samo si ne{to sludovala. pa posle razgovora o svemu i sva~emu. molim ti se. Du{anka navr{ila trinaestu.. podr`i me u zdravqu i snazi dok mi ne oja~aju ova krila moja! Dobar je bog. Jo{ gradi ponekad pucaqke od zove. Ona uveliko odmewuje majku u ku}evnim poslovima. ali opet: ti si eto sama u ku}i. Najmla|i. Senadin. snaho – po~e stari Jezdimir. Prozbori{e jo{ dve-tri o drugim stvarima. Mioni je puno srce kad ih pogleda. – A {ta to.

– Nuto moga matorca kako mi radi! – kliknu Miona radosno. Sad se beli vetar igra golim granama visokih bukava – po{av od @upe.. pa uze grliti i qubiti Ogwana. – Neka... pa ho}e da ovrati. ~edo? – Rekao mi brale da ti ne ka`em odmah. Oru wive popevaju}i i nadaju}i se dobroj godini. zagleda {ta je spremqeno. Ne duva vi{e o{tra ustoka ni hladni sever... Ogwan je o Petrovu dne dovr{io ~etvrti razred. „Ho}u“.. IV Wiva iza laza nema vi{e od dana orawa. nano. – E? A gde je on? – Na wivi tamo iza laza. Tek ako je sad stigao na wivu.... dete. Du{anka osta pred ku}om – gledaju}i ~isto za~u|eno za svojom majkom. Nera|e i Kopaonika. I{la je tamo zorom da obi|e Senadina. – A {to? – Oti{ao je s volovima i ralom. da ne ostane ku}a sama... Eh. Na sve strane razmileli se vredni ratari. – Pa {to mi odmah ne ka`e{. pa sve do @eqina.– Mu`-`ena! – re~e ~i~a Jezdimir polako.. Nisam ja. Ona je odr`ala svoju re~.. Re~e da mu donesem ru~ak. ti si umorna.. Samo onaj na Suhome rudi{tu ne haje za beli vetar. bog mi ga obradovao!. pa se nekud `uri. Daj mi tu torbicu! Podne je eto prevalilo!. Du{anka? – Ene-de! Zar i ti do|e? – odgovori Du{anka gotovo kao i zbuwena... Stutoqila ne{to u lepu {arenu torbi~icu. Ogwan se malo iznenadi. Sneg svud gotovo okopneo. kad eto ti mu majke. Eto ja po{la do brala. – Kuda }e{ ti.. potak{i krstina jarica ovratiti nuto 112 . Odne}u mu ja. – Ba{ dobro. kad je dobra godina. Ogwan taman obrazdio prvu brazdu... pritr~av{i.. – [ta. – E! – ~isto uskliknu Miona. Zima ve} prevalila. III Nastao je ~asni post. Zemqa potak{a.. kad pripeku junske vru}ine. vesela bila? Daj meni tu torbi~icu! Ja }u mu odneti.. rodi dve-tri krstine jarice.. Miona brzo uze torbicu od Du{anke. po{to odmako{e od ku}e Mionine.“ – O.. Pa onda. on }e se rasplinuti tek posle. umorna! Ta nisam ni osetila kad sam do{la. pa ode `urno... – A zar ne}e do}i ku}i da ru~a? – Ne}e. Taman Miona ozdo uz vo}wak. a Du{anka ispade iz ku}e. Tek u podne sti`e Miona iz ~ar{ije. veli „da obradujem nanu. A je li oti{ao odavno? – Pa i nije. a Senadin je odmah po Preobra`ewu po{ao u prvi. ba{ ti ne vaqa posao {to mi odmah ne kaza! ustoka okopneti rudi{te ozdo stutoqiti brale laz Vidi ti wega!.

mene lude! Govorim koje{ta.. – Ti misli{ i ja sam umorna. imam ja sina! Imam doma}ina. ni{ta! Eto smejem se!. Potomke Sibina Xami}a upoznao je u selu Velikoj Vrbnici u @upi ispod Kopaonika kada je 1884/1885. tanku poga~icu. Ne mora{ ti sve danas uzorati. kola~ za krsno ime. On je tvorac srpske seoske pripovetke i prevodilac sa ruskog i francuskog jezika na srpski. evo seja ti spremila i ru~ak. dve pa }u ga i o`eniti – ako bog da! O. – Neka... Aja! Nema niko ovakog deti}a.rabotnik seja zastrug me`ganik ~uturica }eretati blag dan ~esnica krsno ime izglavni~ati se – Pa sre}an ti rad. Milovan Gli{i} (1847–1908) ro|en je u selu Gradac kod Vaqeva.. i ja se zabavih malo dole u ~ar{iji. Do{la je ku}i pevu{e}i neku veselu pesmicu. da nam je ova wiva ponajtak{a. a detiwa ruka jo{ neja~ka... luka. sine! Dosta si radio! I suze joj grunu{e. Poznata su mu dela: Glava {e}era.. Mesi}e od we ~esnicu.. gle! Kako je to krasna brazdica. tegle}i za ru~icu i navijaju}i ralom ~as na jednu ~as na drugu stranu. rabotni~e moj! Dela. Ona ih bri{e rukavom i smeje se. Vide}e{ ti kako }e tu biti dobra {enica. Neki plamen udario mu u lice. ali ne{to ne smede. nekoliko pe~enih krompira. hej! Ne}e meni vi{e poslovati tu|e ruke.. pa i ~uturicu.. gle ti Du{anke! Spremila ti i ~uturicu vina. Mora roditi! Ta ovake zemqe nema ni u Moravi! Ovde nikad nije bilo ni glavnice ni quqa. – Samo ako dobro rodi – re~e Ogwan. Eno ga ore! Ne mo`e boqe ni Jelenko! Momak je to! Jo{ godinu. glavnica quq aja deti} 113 . Rad je te`ak.. Bogami. sine! Ru~a}u ja kod ku}e. pa ba{ ne ume. pa se di`e te prihvati opet ralo i o{inu volove. Obuze je neka ~udna radost... O. Matorka moja! Zna ona {ta vaqa umornu ~oveku. vrag jedan! I opet joj suze udari{e. sti}i }e{. samo za blage dane. Ni sama ne zna za{to! Pribra torbi~icu. pa razredi po woj: malo soli. govore}i: – E. doma}ine moj! – nastavi Miona. E. – Ti pla~e{? – Ni{ta. Da zna{ kako u~iteq hvali Senadina! – Sedi i ti.. sine. @ito se gotovo svakad izglavni~a... Miona stoji i gledi sina kako kao petli} opskakuje. Ogwan poru~a. Osvrtala se nebrojeno puta i gledala Ogwana. ta i moja }e ku}a propevati!“ Du{anka ne pamti da je ikad videla majku veseliju nego tad kad se vratila s wive iza laza. – Zna{ i sama. Po~e da }ereta s wime kao dete – sve stoje}i. nano? – re~e Ogwan sednuv{i. evo .. Ne zna ni sama za{to! Malo. – [ta ti je. Ogwane! Mogu ja vazdan stojati. Tu Miona brzo povadi iz torbice {to je spremqeno. gle ti wega! Ba{ ore kao matorac! Ka`e meni Du{anka. I pla~e joj se – i smeje joj se. Nisam. nano.. Prostre torbicu.. Nekoliko puta Miona htede da pritr~i i da mu pomogne . pa po|e polako ku}i. a ti si umoran. godine u tom selu radio na popisu seoskih doma}instava. Ustavi ralo. {ali se. nano. zastrug me`ganika.. Ogwan se ~isto zbunio. sinko! Ama uzmi! Neka... pa tek prozbori onako sama: „Ta red je jednom da i mene bog obraduje! I zar ja nisam sre}na? Ko to ka`e?! Te kako sam sre}na! More.. – Gle. gladan si. Re~e kako }e o~uvati {enicu s te wive. Zausti da rekne ne{to. da ru~amo zajedno – re~e Ogwan lome}i i woj par~e poga~ice.. Dela uzmi. Du{anka me ~eka – odgovori Miona stoje}i i kao dvore}i sina. komedija Podvala i druga. Redak zver.... pa kako je duboka!... Miona ga opet nudi. – O rodi}e. Najlep{e je bra{no od starog `ita. sine!. A ja mislim. znam.. Videla je kad je uzorao ~ak i tre}u brazdu!.

druge..Kakve je `ivotne uspehe postigla? . gore ve} – pod planinom Vratarnom.Kojim re~ima pisac karakteri{e Mionu? .za dijalog (razgovor): – Kuda }e{ ti.za naraciju (pripovedawe): Sibinova Miona ne htede se ugledati na svoje. . Ni sama ne zna za{to! Navedi i objasni re~i koje govore o po{tovawu i qubavi u porodici. ~ak. po nesre}i.Navedi osobine koje zapa`a{ u wenoj li~nosti.. poslu. Objasni zna~ewe slede}ih re~enica iz pri~e: – Ti}i moji lepi! – pro{aputala bi ~esto uzdahnuv{i. – Nuto moga matorca kako mi radi! – kliknu Miona radosno.. Du{anka? – Ene-de! Zar i ti do|e? – odgovori Du{anka.Kako takve probleme re{ava ve}ina udovica iz sela? . rodbini. . ~asti? . Prona|i u pripoveci i objasni jo{ neke primere za razli~ite oblike pripovedawa: . Neki plamen udario mu u lice.izgleda mesto radwe ove pripovetke? Po ~emu se mo`e utvrditi vreme radwe u ovoj pripoveci? Objasni osobine lika Mione na primerima iz teksta: .. – Miona htede da pritr~i i da mu pomogne . ... za{to je na kraju pripovetke Miona plakala? Kako. 114 . ali ne{to ne smede..za opis (deskripciju): Uvrh sela Velike Vrbnice. – Ne}u ja da mi deca budu slepa kod o~iju...[ta misli{..Koji su Mionini `ivotni stavovi i odluke? Na koji na~in ona prihvata odgovornost za o~uvawe porodice? .za monolog (obra}awe jednog lika samom sebi): Ta red je da i mene jednom bog obraduje! I zar ja nisam sre}na? Ko to ka`e?!.Koji su weni `ivotni problemi? . po tvom mi{qewu.[ta misli{ o wenim ose}awima prema deci. – Ogwan se ~isto zbunio.

odnosno publici. Zapo~ni u nekoliko re~enica da pri~a{ ovu pri~u u prvom licu. Za Prvu brazdu je re~eno da je jedna od najboqih pripovedaka u srpskoj kwi`evnosti. topla i da je prava himna radu. Monolog je obra}awe jednog lika samom sebi. da je dirqiva.Smisli i napi{i tri druga~ija naslova za ovu pri~u. 115 . Ispri~aj deo pri~e u prvom licu iz ugla Mioninog sina Ogwana. kao da je kazuje Miona. Orawe ralom KWI@EVNI POJMOVI Dijalog je razgovor dve ili vi{e li~nosti. Napi{i svoju ocenu ove pri~e. selu i majkama. Ova pripovetka je napisana u tre}em licu.

dok nisu po~eli zimski mrazevi! – re~e Majka svih reka strogo i odlu~i da pripazi na tek ro|enu k}er. Nijedna nije tekla me|u zvezdama. Kao vatrene zmije skakale su muwe po nebu. sva prozra~na odmahivala je glavom. ni na jug. nema briga. kada jutro svanu. svaka po svome: neka na istok. a Velika re~na majka zadrhta od u`asa. k}eri! Nijedna se reka jo{ nije popela u nebo. Pa i kuda bi? Velika re~na majka spokojno je nadgledala ra|awe novih reka. o~aravaju je oblaci i zvezde. Mala reka nevoqno se po~e spu{tati. u more. kad mala tvrdoglavica re~e: – Ne}u na zapad! – Ti onda teci na jug. u more. kad se jedne no}i prolomi oluja. Majka svih reka ve} poverova da joj je najmla|a k}i zaboravila svoju suludu `equ. a mo`e{ i na sever! – strpqivo re~e Velika re~na majka. planina je zaustavqala. S rekama nema iznena|ewa. i ne! Velika re~na majka uzdahnu. ne usu|uju}i se da se pomaknu. Majka svih reka 116 . Sva svetla. [}u}urene u svojim koritima. unapred im odre|uju}i tok. a dani su se krunili kao zrnevqe kukuruza. Mala svojeglavica je }utala. kad ova odse~e: – Ne ja! – Pa kuda }e{? – zabrinu se Majka svih reka.Kako izgleda duga? Zna{ li neko narodno verovawe o dugi? Grozdana Oluji} NEBESKA REKA Tekle reke. a neka s planine pravo u more. Ko da pobegne od takve stra`e? Zamrla od tuge. reke su prestravqeno }utale. a gromovi survavali stewe s planine. Boqe po`uri da stigne{ u dolinu. ponavqaju}i: – Ne. mala reka je }utala. stene joj pre~ile put. – Kad bih postala nebeska reka! – pro{aputa. Obale i korito ~uvali su je da ne pobegne. – Tog nije bilo. svi izvori i potoci budno su stra`arili. Majka svih reka osmehnu se tek ro|enoj k}eri i podi`e palicu ka zapadu. niti }e biti. Ali. ali tek ro|ena k}i nije htela ni na sever. Ne ra|aju se ~esto budale kao ona {to je htela da te~e ispod zemqe. ali od toga ~asa sve reke i re~ice. niti s planine u more. – Sve reke jedva ~ekaju da uplove u more! – re~e i pomilova po obrazu najmla|u k}er. Sudbina reke je da te~e u dolinu. neka na zapad. ali wu privla~e sne`ni planinski vrhunci i ru`a sunca u modrinama neba.

Zvezdana lutalica i dr. sva blistava. KWI@EVNI POJMOVI Legende su kra}e pri~e koje se prenose s kolena na koleno. 117 . ali ona sama nije pripadala ni planini ni moru. mada je ki{a jo{ romiwala. Nazvali su je duga. Poznata su joj dela: Glasam za qubav. predawa o `ivotu neke osobe. Jedan kraj luka doticao je vrh planine. Nebeska reka i druge bajke. i u gusti{! Ali. romiwati opazi da je korito male reke prazno i zabrinu se: kamo je mogla oti}i? – U potragu za wom! – naredi svim vodama u planini i veliko tragawe po~e. Za{to se za tek ro|enu k}er reke ka`e da je mala tvrdoglavica ili svojeglavica? [ta ti misli{ o `eqi tek ro|ene male reke? Podvuci i objasni one re~enice kojima majka male reke izra`ava brigu za svoje dete. Sedefna ru`a i druge bajke. drugi je ne`no zarawao u more. neke pojave u prirodi ili nekoj istorijskoj li~nosti.Grozdana Oluji} je ro|ena 1934. putovala je mala reka. Gde je sve nisu tra`ili. Bajke su pri~e o ~udesnim doga|ajima i izmi{qenim bi}ima. Bila je nebeska reka. Napisala je vi{e kwiga za decu i odrasle. kad oseti da ki{a lagano prestaje i ~u zadivqeni krik neke ptice: – Pogledajte! Velika re~na majka s mukom podi`e glavu uvis i re~e: – Ne tra`ite je vi{e! Preko ~itavog neba. maloj reci ni traga! Majka svih reka ve} htede da naredi novo tragawe. gde sve nisu zavirili: i u {umu. i u pe}inu. i u kamewar. Po ~emu ova pri~a li~i na bajku? Po ~emu li~i na legendu? Koje osobine lika male reke zapa`a{? Po ~emu zakqu~uje{ da je takva? Proveri i obrazlo`i osobine Majke svih reka. godine u Erdeviku u Sremu. kao {areni luk. o postanku nekog mesta.

po ~emu je sli~na bajci. u woj postoje ~udesni doga|aji i likovi.Smisli i napi{i poruke ove bajkovite pri~e. Ova pri~a govori o postanku jedne prirodne pojave. Smisli i napi{i kratku bajku ili legendu koja govori o tome kako su nastali grom i muwa. 118 . pa prema tome nalikuje kwi`evnoj vrsti koja se naziva legenda. Me|utim.

sve je izgubljeno. pla{ljivo oko se obazire i tra`i prijateljski pozdrav. izobli~ene. Sve je to u sumraku dobilo ~udne. zajapurena. ormani za odelo. to je bila ona ki{a koja ~oveka rastu`uje. negde sasvim na dnu. a u meni je bilo. nepoznate. lila je ve} nedelju dana u dugim. ve} druga godina kako stanujemo i spavamo u jednoj sobi. a otkriva druge. o~i se ra{ire.. Tako i dete ponekad iznenada usred mirne igre vrisne. ve} zaboravljeni. Bili su stariji od mene. ruka koja je dr`ala ~a{u klone. tek je svitalo. ~ini tupim i zastre mu sve vedre slike. Bilo mi je dvanaest ili trinaest godina. U najlep{e jutro dune hladno}a na du{u. Bili su to selja~ki sinovi. gledali su me popreko. kao pri selidbi. ni sâm ne znam za{to. sva nabijena i pretrpana stvarima.. Ivan Cankar DESETICA desetica Ponekad mra~no i te{ko padne ~oveku na du{u tihi nejasni strah.. I boja`ljiva ruka dr{}u}i se pru`a za rukom posestrimom. me|u njima police za knjige. ne{to gorko i turobno. smeh se sledi na usnama. sasvim tiho. Zakuca gvozdenim prstom u veselo ve~e u bu~nom dru{tvu. tako da sve misli padnu na tle kao da su od kamena. pa ipak mi se toga jutra u~inila uska i tesna.Seti se nekog trenutka kada ti je bilo te{ko zato {to si daleko od svoje porodice. kao mekim prstima. uzdrhti i u nepojmljivom strahu privije se uz majku. lica su im bila vrela. udari po srcu kao ~eki}em i svi gresi. nesnosne. U prozore je udarala ki{a. veseli. izi|u pred o~i. Uza zidove stajala su ~etiri kreveta. usta poluotvorena. veliki drveni kov~ezi koji su li~ili na sanduke. Soba je bila velika. {to je mo`da i nehotice izbijalo i u re~ima i u o~ima. Za{to `iveti dalje? Pa sve je. tankim mlazevima. u sobi je bio sumrak. sna`ni. Jednog jesenjeg jutra probudio sam se rano. javi se savest. i{ao sam u tre}i razred realke. sve pouzdanje. na sredini ogroman sto pokriven knjigama i sveskama. svu radost. koji mu oduzme svu snagu. a ipak im nisam pravi drug. Gor~ine svakodnevnog `ivota odjednom postanu silne. sve. u 119 . svi su jo{ spavali ~vrstim jutarnjim snom. Taj trenutak nije su|en samo ~oveku koji je pre{ao dug put i ve} sluti smrt i grob. bu~ni. Na ostalim posteljama le`ali su moji drugovi. nekako neprijateljske oblike i ~inilo utisak neopisive bede i `alosti.. i oni najmanji.

u saznanje da put nezadr`ivo vodi nizbrdo. zagu{ljiv. I svega me je pro`eo gorak. bojao sam je se kao ne~eg neprijateljskog. na ki{u. To je bilo kao u snu. Poti{tenost se prelila u o~ajanje. na otrovni dah bolesnika. bezdan zlurad 120 . o~iju {iroko uprtih u sumrak. u bezdanu dubinu. kad ~ovek u jednom jedinom trenutku preleti godine i decenije – sve je to jedna jedina slika. daleko u bezdanu budu}nost koju sam jasno video pred sobom. le`ao sam potpuno mirno. znojava tela. vratila su se jutra kad sam se budio ne otvaraju}i o~i da ne bih video dan. uzdrhtao sam kad me je o{inula malim sivim o~ima i brzo sam ustao. razroga~ene o~i gledaju uko~eno. Svi gorki ~asovi se vra}aju i srce ih u se}anju oseti devet puta te`e nego {to ih je osetilo prvi put. ogromna kao planina. i znala. Nisam mogao ni da jeknem. ustajte!“ Bila je velika i debela. odgr}e sve zavese. nemilosrdan bol. A toga jutra bila mi je jo{ stra{nija. da ga nikada vi{e ne bih video. zluradog. u nemi u`as pred `ivotom. ni da zajecam. a lica hiljadu. ona je to. Vratile su se ve~eri kad bih zaspao uplakanih o~iju. Se}anje ide daleko. mra~na i tu|a.sivo ruho zavijene. podbula lica. srce mi je ne{to stezalo nemilosrdnom silom. Gazdarica je u{la u sobu. Se}ao sam se doga|aja koji su se desili kad sam tek prohodao i kad su me jo{ obla~ili u duga~ku nespretnu suknjicu. i da nema spasa. Taj te{ki. Toliko me je bilo strah da sam se jedva usu|ivao da di{em. Vazduh u sobi bio je te`ak. verovatno. ^itavoga `ivota. od prvih `alosnih uspomena pa do kraja. Sve sam to video i osetio u jednom jedinom trenutku. jer ni ona mene nije volela. zaudaralo je na ostatke slabe ve~ere. na neokupana. u jednom jedinom okviru. „De~aci. kao iz ve~nosti. otrovni zadah u sobi u~inio mi se odjednom kao slika i obele`je moga `ivota.

ali tamo mi je sve bilo tu|e. stajao sam pred nastavnikom kao razbojnik pred sudijom. a nisam gledao nikuda. radije bih u pono} i{ao u mrtva~nicu. prskalo je na obe strane i ljudi su se sklanjali. ~im bih 121 . sav svet. neljubazno. I{ao sam ulicama. kao da u glavi skrivaju mra~ne misli. kad bi prolazila kola. S knjigama pod pazuhom izi|oh na ulicu. Nisam i{ao pravo prema {koli. u~enje mi nije zadavalo brige. Ki{a mi je sipala u lice. dobro pe~enom korom koja rska pod zubima. misli. dok su ga ona trojica imala. bio bih mokar do ko`e i svi bi znali u ~emu je stvar. A {kole me je bilo strah. Kad bih samo pola sata i{ao ulicama. nisam imao doru~ak. one zlatno`ute. siva magla visila je do mokrih krovova. bare su rasle. knjige sam sakrio pod kaputi}. jedanput zarska{. neba nije bilo. U prozor je tiho udarala ki{a. trotoar je bio klizav. svi su gledali u zemlju. niti sam {to tra`io. iz oluka po uglovima je curilo. Ulice su bile sumorne. prekrivale ulice od trotoara do trotoara. Ljudi koje sam sretao bili su svi mrki. i gladan sam bio. pomislio sam. jo{ je bilo suvi{e rano. Postalo mi je te{ko i ~udno kad sam na stolu ugledao velike. `urili su kraj mene. Ki{a je tiho padala. Kod ku}e sam rekao da ujutru dobijam kafu tamo negde u [enpeterskoj ulici. sive. ru`ne brige. pune {olje iz kojih se slatko i toplo pu{ilo. a to nije bilo istina.rskati Bilo mi je hladno dok sam se obla~io. pored svake {olje bio je komad belog hleba sa porumenelom. pa je nestane. a ne bih ni mario. Katkad su iz otvorene pekarnice zamirisale tople sve`e zemi~ke. po ulicama su se skupljale i razlivale velike bare. ljudi. „[ta bih sad i kuda bih?“. Kod ku}e nisam mogao da ostanem. ku}e. nepristupa~ni. sve je bilo sivo. Vlaga se odmah uvu~e u cipele i stresoh se od zime. iz kuhinje je prijatno mirisala kafa.

iz ~itavog tela provalio je pla~. ali mirisalo je tu|e. sam bog zna kako. drhtavu ruku koja je me|u prstima dr`ala poslednju deseticu i najzad je spustila u pismo. na srcu mi je bilo i radosno i te{ko. kao {to bi pogledalo samo drago sunce. Najradije bih uzviknuo. Mati je iz daljine videla moj bol. kakvih ve} odavno nema. ti si kao zdravlje. umornim koracima. neve{ta slova pokazivala su maj~inu ruku. bije u potiljak – a ti misli kad li je ro|en Klop{tok. rano je ostao bez oca. obuzelo me bla`eno ose}anje. Sve je uzdrhtalo. a ni onih starih desetica. tvrdi~ke o~i. podiglo me uvis. bila je desetica. Meni je u grudima bilo suvo i prazno. pa se te{ko {kolovao. Unutra su bila ona ista krupna. U deset. neprijatno. Jer desetica je bila poslednja. pognut. I gle. te{ka. {ljapnulo bi i voda mi je u cipelama brizgala ve} izme|u prstiju. Po|oh vrataru te{kim. mada sam bio dete: „Bo`e. sasvim sâm. sagoh se i uzeh. Sakrio sam se sasvim u kut da me niko ne bi video. Poznata dela su mu: pripovetke Sluga Jernej i njegovo pravo. kao da je na njoj bilo zapisano. [kolska zgrada bila je vrlo visoka i vrlo gospodstvena. Majke vi{e nema. ~itavo vreme samo jedna misao bila je u meni: „Ama zavr{i ve} jednom. tresao me kao u groznici. kao {to idu starci. i dani su sada prazni i pusti sve do no}i. Tako bi ~ovek u{ao u hram neprijatelja. Imao je okruglo. Slovenija je tada bila pod austrougarskom vla{}u. ruku svezanih na le|ima. svetlo. Na klancu i dr. daj da umrem!“ Pri|e mi drug i re~e: „Hej. Kad sam ra{irio pismo. ima{ pismo!“ Zaista. zadriglo lice i zle. Sakrivao se iza {irokih le|a onoga ispred sebe i jeo. jezik mi je bio krut. debele ruke bile su mu ve~ito masne. U u~ionici je bilo vrlo toplo. srebrna desetica. Ja nisam znao kuda bih. Kad sam u{ao u predvorje. na tabli je bilo napisano moje ime. bilo je u meni svetlo. zatalasalo se u meni. ~udo bo`je. Noge su mi bile te{ke. to ionako nije ni{ta. Domovino. Ona tanka.brizgati zadrigao koraknuo. Prozori su gledali mrko i strogo kao u~itelji. iz grudi. Ali kad sam se stepenicama vra}ao u u~ionicu. svi su oti{li da kupe kobasice kod vratara ili da se jure po dvori{tu. U svojim delima pisao je o nepravdama koje su postojale u tada{njem dru{tvu. sav bedan i poni`en. neve{ta slova: „Dragi sine!“ Jer mati je tek od nas dece nau~ila da pi{e: da se ne bi stidela. i{ao sam polako po stepenicama. Kad sam primio pismo. Video sam onu dragu. (Prevela Dora Pilkovi}-Maksimovi}) Ivan Cankar (1876–1918) poznati je slovena~ki pisac. izlizana. ne{to zveknu na pod. draga. vrlo ~udno. Kad sam je uzeo u ruku. uvelu. Nisam uop{te znao koji je nastavnik na ~asu ni {ta govori. jer je samo jeo i jeo. za vreme odmora. najednom vi{e nije ~ovek nego |ak i broj u prozivniku. Odrastao je u siroma{noj porodici. sin ljubljanskog kr~mara. bio sam pred njom kao prosjak pred dvorcem. ruke su mi drhtale i sakrio sam se kod prozora da nijedno nedostojno oko ne vidi to sveto pismo. to sam znao. kao posle re~i „Ruhe!“ Kad ~ovek ugleda te uredno i bri`ljivo pore|ane klupe. kao u plamenu ljubavi. oborio sam glavu i bilo mi je te{ko. i bez prestanka jeo. kao starac. zaista su se oblaci rasturili i veselo sunce zasjalo je kroz prozor. i sme{e}i se pogledala na mene. [oljica kafe i romani: Martin Krpan. Bol ti kljuje u srcu. Krupna. 122 . prestani!“ – Kraj mene je sedeo moj debeli drug. Iz srca. Otvarao sam ga polako i. U srcu me peklo {to sâm sam.

velika i debela {kola .debeo neprijatno 123 . opis drugova i raspolo`enja glavnog junaka # Se}anje na rano detinjstvo $ Opis gazdarice. U njoj se najvi{e govori o ose}anjima i raspolo`enjima glavnog junaka. Prona|i i u tabelu upi{i jo{ neke izraze kojima se opisuju: soba . hladno}e i ose}aja gladi % Ulica – ki{a i sumorno raspolo`enje & [kola i ose}anje poni`enosti ' Ose}anje usamljenosti na odmoru ( Maj~ino pismo ) Epilog (zavr{ni deo knji`evnog dela u kojem se opisuje ono {to se desilo posle. Koji su problemi glavnog junaka? Navedi neke od njih. Pri~u mo`emo podeliti na vi{e delova: ! Uvod " Opis unutra{njeg prostora (enterijera).pretrpana stvarima ulica/ulice . dalja sudbina junaka) Prona|i te delove i ozna~i ih u tekstu odgovaraju}im brojevima. Kakva su se}anja glavnog junaka na detinjstvo? Prona|i i podvuci u tekstu one delove u kojima se opisuje glad glavnog lika.mirisalo je tu|e. [ta sve uti~e na sumorno raspolo`enje glavnog junaka? Prona|i u tekstu re~enice koje ukazuju na to.Koji deo pri~e je ostavio najve}i utisak na tebe? Za{to? Koja je tema ove pripovetke? Ko je glavni lik u ovoj pri~i? Koji su sporedni likovi? Gde se doga|a radnja ove pripovetke? Kada se de{ava? Radnja ove pripovetke veoma je sa`eta. Ispri~aj sadr`aj ove pripovetke.sumorne i sive gazdarica .prozori su gledali mrko i strogo u~ionica drug iz klupe . .

.. Ova pri~a je napisana u prvom licu (Bilo mi je dvanaest ili trinaest godina.) Uporedi pripovetke Prva brazda i Desetica.Za{to su glavnom junaku ove pripovetke drhtale ruke kada je primio pismo? Objasni. Upi{i zaklju~ke u tabelu. Desetica Prva brazda Uslovi u kojima se `ivi Odnosi me|u ljudima iz okoline Likovi majki Likovi dece Poruke pripovedaka Misli i ose}anja o kojima se govori Oblik (forma) pripovedanja 124 . KNJI@EVNI POJMOVI Pripovedanje u knji`evnom tekstu mo`e da ima razli~ite oblike: pripovedanje u prvom licu i pripovedanje u tre}em licu. Koja su ga ose}anja obuzela kada je prona{ao deseticu u pismu? Podvuci u tekstu najlep{e re~enice o majci.

wegov drug STOGODAN. Ono {to je htela mada be{e stekla. Biber~e i Svadi{a se ma~uju. Koliba je wena blistala od sjaja. milo. nau~nik na dvoru GRDILO.Seti se bajke Biber~e. Sva su deca rasla kô kru{ke na grani. a to je za majku bila `alost jaka da sin bude mawi od svojih vr{waka. zato {to je bio isuvi{e mali. Neka bude beo ili poput crnca. SVADI[A. princeze Doga|a se u vreme kada su postojale ale. makar mawi i od biberovog zrnca. samo da je kraj we. PRIPOVEDA^: Bilo je to nekad. a Dobri{a sudi. to je `arko htela. I ^IN Dvori{te Biber~etove ku}e. wena k}i VITEZ STRAHA PRINC KUKAVI^KI ZVEZDAN. I jednoga dana tako se i zbilo: dobila je dete crnokoso. Zato ipak nije `ivela u sre}i: `elela je `arko da poraste ve}i. starac iz sela CARICA DIVNA. u davna vremena. I SCENA BIBER^E. Da dobije sina. O ~emu se u woj govori? Qubi{a \oki} BIBER^E (odlomak) LICA: PRIPOVEDA^ MAJKA BIBER^E DOBRI[A. da ima svog sina. DOBRI[A SVADI[A: (napada) Polo`i oru`je! BIBER^E: (prelazi u protivnapad) A sad ne{to ka`i! 125 . @ivela je tada jedna dobra `ena u kolibi maloj na ivici sela. wegov sluga STRA@AR Dvorani. postali mladi}i. pa radosti wenoj nije bilo kraja. ipak jedna rana srce joj je pekla: wenoga jedinca Biber~e su zvali. Da li je kasnije porastao ve}i? [ta je sa wim bilo? To }e bajka re}i. To joj be{e `eqa najve}a. jedina. Prolazile tako godine i dani. Al’ gle sudbe klete: samo je Biber~e ostao jo{ dete. ugledni dvoranin TUWO. wegov drug SVADI[A.

(Uzme luk. (Svadi{a i Dobri{a odlaze. borbu mu predaj. dolazi ti mama! (Biber~e pu{ta Svadi{u. SVADI[A: Ja }u s jednom rukom. razumi! (Biber~etu) Jo{ si ti pilence {to viri iz quske.) BIBER^E: Gde }e{? Ruke k sebi! SVADI[A: Hvata{ na brzinu. tako svako mo`e! DOBRI[A: Prvi }u da ga|am! BIBER^E: [ta }emo za metu? SVADI[A: Hajde da ga|amo fazane u letu! BIBER^E: Pa pogodi{ oblak. nek ti bude.. Dolazi Majka. DOBRI[A: Ili prestanite s tim brbqawem ludim il’ se potucite.) SVADI[A: (prete}i) To mi se ti ruga{? DOBRI[A: Hajde. on pukne i tada odjedanput po~ne ki{ica da pada.) Mislim da od ovog nema goreg luka! BIBER^E: Daj meni da probam! SVADI[A: (Uzima od Dobri{e luk. Ali takve {ale ne trpim. a ja }u da sudim. SVADI[A: Ka`em ti. a ti }e{ sa obe. (Biber~e i Dobri{a se smeju. BIBER^E: Vide}u. ne uspeva u tome. Biber~e ve{to obori Svadi{u. Al’ drugovi na{i vrlo dobro znaju ko se koga pla{i. Pogledajte sada kako }e to i}i. SVADI[A: Hajde jo{ jedanput! (uzima ma~) DOBRI[A: (Svadi{i) Ne. DOBRI[A: Stvoren si od zlobe.. BIBER^E: Polako.) SVADI[A: Ovako ne va`i. BIBER^E: A ti boqe gledaj. SVADI[A: Da ne misli{ mo`da da te se ja bojim? Tebe }e strah biti dokle god postojim. DOBRI[A: (Nate`e luk da bi namaknuo kanap.) 126 .) SVADI[A: Jo{ nije pre~i{}en ra~un me|u nama. to ne va`i! Ja sam se sapleo. ovo su mi{i}i! (Razmetqivo pokazuje mi{i}e. BIBER^E: Kad je wemu drago ja se ne protivim. Biber~e je od svih najve{tiji ma~em. ~udna mi ~uda.) DOBRI[A: Te{ko se savija. Biber~etu) Slaba ti je ruka. SVADI[A: Kakvo je to drvo! BIBER^E: Mo`e{ da se hvali{.. Al’ ti priznaj: boqe ga|am strelom.) DOBRI[A: [ta zna~i kada se um i snaga slo`e! SVADI[A: Ih. Proba da zategne luk – ne ide. sedne na wega i nategne ga. BIBER^E: Mo`da je to ta~no. BIBER^E: Ne znam. (Uhvate se uko{tac.. i tebe krivim. Tebe se ne pla{e koko{ke ni guske.DOBRI[A: (Podi`e ruku Biber~etu kao boksa~u posle pobede. al’ uradi prvo. Nije va`no. prvo i prvo: gde su ti fazani? SVADI[A: Gde su?. DOBRI[A: Znaj. jer ovo je ne{to. BIBER^E: Dobro.) Ti si pobedio. Gde su? Pa u {umi. ne grebi! DOBRI[A: Prestanite! Evo. DOBRI[A: Pokori se ja~em! SVADI[A: Ne}u! BIBER^E: Ho}e{ opet da poka`em delom? SVADI[A: Dobro. SVADI[A: Ja mu ne priznajem. (Ho}e da nastavi borbu. SVADI[A: Spreman sam za tu~u. SVADI[A: Ne}u. BIBER^E: Hajdemo da prvo oprobamo sre}u! SVADI[A: Pobedi}u. sva|u mani! Jer.

Pozori{ne bajke. Ako ne}e. MAJKA: Ubudu}e. isto tako. pakost Zbog ~ega Biber~etova majka. nego `eqan borbe pri|e. Biber~e. Olovni nov~i}. MAJKA: Ru`no je kad sva|e me| vama postoje. ne}u se potu}i. uvek izaziva. jer i sam uvi|a{ sva|a ~emu vodi. (Gleda ogrebotinu. Rekao je opet ono {to i ju~e: da }e jednom rukom mene da istu~e. do|i {to pre ku}i. DOMA]I ZADATAK Pro~itaj ovaj dramski tekst u celini (kao lektiru).) Qubi{a \oki} (1929–1996) ro|en je u Danilovgradu u Crnoj Gori. i pored toga {to joj se ispunila `eqa. od kojih su najpoznatije: U cara Trojana kozje u{i. BIBER^E: I on. BIBER^E: Wegova je pakost za sve ovo kriva: neprestano preti. po tvojoj neka bude voqi. Kolari}u-Pani}u. BIBER^E: Mislio sam borba da je na~in boqi.) Hajde.) Treba da razume{: ja~i su od tebe. Napisao je vi{e kwiga dramskih tekstova za decu. Nemoj ovo vi{e da ti se dogodi. ipak nije `ivela u sre}i? Za{to su se Biber~e i Svadi{a tukli? Kojim re~ima Svadi{a izaziva sukob? Da li se Biber~e pravedno pona{a? Na osnovu ~ega to zakqu~uje{? [ta majka govori Biber~etu? [ta mu savetuje? Podelite uloge. MAJKA: I da te ne ~ekam.II SCENA MAJKA. Svoje utiske i zapa`awa zapi{i u dnevnik ~itawa (vidi Dnevnik ~itawa na str. Odglumite ovaj dramski tekst. u~ini ovako: ako neko po~ne da te pretwom goni zamoli ga lepo da se s puta skloni. Al’ dobro. Vidi{ kako taj zna dobro da ogrebe. dobio je svoje. (Majka odlazi. Bio je dramski pisac. 127 . pru`i ruku! Ti zna{ da je ru`no kad se deca tuku. 183). sine. De~ja pozornica. najboqe }e biti da se zaobi|e. rediteq i profesor Fakulteta dramskih umetnosti. Pokazao sam mu da nije ba{ tako. BIBER^E MAJKA: [ta je opet bilo? (Biber~e }uti. Nailazi Stogodan. BIBER^E: Ni{ta se ne brini.

Argumentuj svoje mi{qewe.Kako bi objasnio razliku izme|u nasilnog pona{awa i obi~nog drugarskog nadmetawa i igrawa? Karakteristike nasilnog pona{awa su: Karakteristike drugarskog nadmetawa su: Kako bi okarakterisao odnos izme|u Biber~eta i Svadi{e? Da li su oni nasilni jedan prema drugom? Dr`i se definicija koje si sam napisao. 1. 128 . 2. Odnos dva de~aka je Tako mislim zbog toga {to Za{to je Biber~etova majka `elela da joj dete bude ve}e? Da li je uvek dobro biti ve}i? Kada si ve}i dobro je to {to Kada si ve}i lo{e je to {to Smisli jo{ dva nadimka za Biber~e. Imaj u vidu wegove osobine prikazane u ovom tekstu.

Nacrtaj izgled scene na kojoj se izvodi prvi ~in ove drame.Zamisli da ovu dramu priprema{ za izvo|ewe na pozornici. 129 .

Seti se {ta smo nau~ili Autorska kwi`evnost Lirika 1. \oki} Nebeska reka. G. Opis (deskripcija) Pripovedawe (naracija) Dijalog razgovor dve ili vi{e li~nosti u kwi`evnom delu Monolog govor jedne li~nosti u kwi`evnom delu. odnosno publici Pripovedawe u prvom licu Pripovedawe u tre}em licu . a nameweno izvo|ewu u pozori{tu. radiju ili televiziji. Drama Drama kwi`evno delo u stihu ili prozi. o postanku nekog mesta. Legenda kra}a pri~a koja se prenosi s kolena na koleno. neke pojave u prirodi ili o nekoj istorijskoj li~nosti PRIMER: Biber~e. oblik pripovedawa u kojem se lik obra}a sebi. pisano u dijalozima. na filmu. zasniva se na sukobu likova PRIMER: 2. Epika Bajka pri~a o ~udesnim doga|ajima i li~nostima 1. 2. 4. Q. 3. predawe o `ivotu neke osobe. Oluji} Stil (na~in izra`avawa) OBLICI PRIPOVEDAWA 1.

6 Putovawe u pro{lost U^I]EMO: o narodnim bajkama o narodnim juna~kim pesmama pretkosovskog ciklusa o biografiji o romanu o delu pisanom nau~nim stilom TVOJ ZADATAK ]E BITI: da navede{ argumente kojima dokazuje{ da je tekst A`daja i carev sin bajka da napi{e{ ocenu vrednosti pesme Uro{ i Mrwav~evi}i da pro~ita{ roman Robinson Kruso i da o wemu napi{e{ pismeni sastav za lektiru .

kod Boga se steklo.[ta je to zadu`bina? Koje su zadu`bine Svetog Save? Koje su zadu`bine wegovog oca Stefana Nemawe? Narodna pesma SVETI SAVO Zbor zborila gospoda ri{}anska Kod bijele crkve Gra~anice: „Bo`e mili. prost ste}i se 132 . Svojoj majci carici Jeleni. gospodo ri{}anska! Ne govor’te o mom roditequ. svijetlo vam bilo! [to rodili. Da s’ i wemu poje letur|ija Onog sv’jeta. Krasnu slavnu majci zadu`binu. Nemawi}u Savo! Prosta du{a tvojih roditeqa! Prosta du{a. Da se wemu poje letur|ija Onog sv’jeta. Da s’ i wojzi poje letur|ija Onog sv’jeta. Ve} je babo potro{io blago Na tri slavna srpska namastira. Ne govor’te. Tre}u babo sagradio crkvu: Miqe{evku na Hercegovini. ne grije{’te du{e: Nije babo raskovao blago Na naxake ni na buzdovane. sve vam sveto bilo!“ I {to re~e gospoda ri{}anska Na sastanku kod bijele crkve. Ni dobrijem kowma na ratove. Jednu babo sagradio crkvu: B’jel Vilindar nasred Gore Svete. kao i ovoga“. Krasnu slavnu Savi zadu`binu. Drugu babo sagradio crkvu: Studenicu na Vlahu Starome. Pa govori gospodi ri{}anskoj: „Oj Boga vam. Vje~nu ku}u na onome sv’jetu. Sedam kula gro{a i dukata?“ Tu se desi Nemawi}u Savo. Krasnu slavnu sebe zadu`binu. Vje~nu ku}u na onome sv’jetu. Vje~nu ku}u na onome sv’jetu. [to go| rekli. kao i ovoga. ~uda velikoga! Kud se |ede car-Nemawe blago. Ni na sabqe ni na bojna kopqa. Gra~anica gro{ raskovati naxak buzdovan rat namastir Vilindar letur|ija Studenica Miqe{evka Uglas viknu gospoda ri{}anska: „Prosto da si. kao i ovoga. a ~estito t’jelo! [to nosili.

Zaokru`i slovo ispred one ideje koja u ve}oj meri odgovara ovoj pesmi: a) Dobro je ako vladari ~ine delo za op{te dobro svog naroda. b) Dobar je ~ovek koji ~ini dobro drugima. Manastir Gra~anica – zadu`bina kraqa Milutina Nemawi}a 133 . blagoslov. U ovoj pesmi susre}u se razli~iti oblici kazivawa: ! dijalog " opisivawe (deskripcija) # pripovedawe (naracija) Prona|i u tekstu primere za sva tri oblika. Nije babo raskovao blago a) otac nije topio zlato i srebro i od wih Na naxake ni na buzdovane. pravio ratnu opremu Ni na sabqe ni na bojna kopqa. Doka`i ovu tvrdwu na tekstu.Za{to su sredwovekovni vladari podizali manastire? Ko su „gospoda ri{}anska“? [ta zna~i „zbor zboriti“? [ta je Sveti Sava govorio „gospodi ri{}anskoj“? Kako su gospoda odgovorila Svetom Savi? Objasni zna~ewe re~i: blagosiqati. Ova pesma ima tri dela: ! pitawe " odgovor na pitawe # komentar onih koji su postavili pitawe. Ova pesma je sastavqena od stihova koji imaju deset slogova. Na {ta se odnose navedeni stihovi? Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora. b) otac nije potro{io blago na nabavku Ni dobrijem kowma na ratove ratne opreme KWI@EVNI POJMOVI Deseterac je stih od deset slogova. Kako se naziva takav stih? Prona|i u pesmi i podvuci nekoliko epiteta. Na{e juna~ke (epske) pesme ispevane su u desetercu. kleti i kletva.

a carev sin za wim. pa kako izi|e iza grada. Kad posle toga pro|e nekoliko dana. u onom fajda rekavica ute}i se (u re~) pro}i se zatomiti 134 . luda `eno. ali nije fajde. kad tamo. pitaj je kuda ide i gde je wezina snaga. Ja da znam gde je tvoja snaga. pa do~eka careva sina te ga pro`dere. dokle je isku{a{. moj zec?“ A ona mu odgovori: „Moj sinko. A baba mu se ute~e u re~: „O moj sinko. sve bih ono mesto qubila“. te ovamo te onamo dok ute~e zec u onu rekavicu. ^ak u drugome carstvu kod careva grada ima jedno jezero. ne mo`e{ ti tamo oti}i. Onda joj se baba stane umiqavati: „A za{to tako daleko ide{? Ka`i mi gde je tvoja snaga. pa imao tri sina. pa }e{ mi posle kazati kad do|em“. Onda on nastavi: „Slu{aj dobro {to }u ti kazati. pa ga do~eka te pro`dere. a carevi sinovi ne dolaze natrag ni jedan. Onda baba pritisne grliti i qubiti ogwi{te. ja ne znam {ta bih radila od miline. Toliki svet pomori i zatomi“. ^uju}i to carev sin. udari u smeh. a zec sko~i iza grma. A carev sin ne htedne i}i za wim. Posle carev sin otide u dvor. sko~i zec iza grma. kao od miline. Kad posle toga pro|e nekoliko dana. nego sinko idi ku}i. Potom hodaju}i dugo po planini ne na|e ni{ta. ali u rekavici jedna baba.Za{to qudi smi{qaju bajke? [ta nas u wima najvi{e privla~i? Narodna bajka A@DAJA I CAREV SIN Bio jedan car. pa joj re~e: „Pro|i se. zaboga? Kuda tako daleko ide{? Nikad ne}e{ da mi ka`e{ kuda ide{“. Onda baba zapita: „Da gde je?“ A a`daja stane kazivati: „Moja je snaga daleko. stane je baba pitati: „Ta gde si. Onda po|e sredwi sin u lov. kad tamo. malo se zabrinu. a to ne bio zec nego a`daja. nego po|e da tra`i drugoga lova govore}i u sebi: „Kad se vratim. na}i }u ja tebe“. te ovamo te onamo dok ute~e zec u jednu rekavicu. pa sve qubi ono mesto gde ti ka`e da joj je snaga. Onda joj on re~e: „Bako. daleko ja idem“. moja bako. Baba mu odgovori: „Jesu bogme. bako!“ A baba mu prihvati: „Bog ti pomogao. Carev sin joj nazove Boga: „Pomozi Bog. Kad do|e a`daja. nije ono zec. pa kako izi|e iza grada. Kad do|e a`daja. sinko!“ Onda je zapita carev sin: „Gde je. pa re~e babi: „[ta }emo sad? Tu su vaqda i moja dva brata propala“. ne bi li i bra}u na{ao. stanu se ~uditi {ta bi to bilo da ga nema. ali sad se nema kud“. a a`daja opet u smeh. a carev sin za wim. a a`daja kad to vidi. nije tu moja snaga“. zabrine se sav dvor. pa joj re~e: „Luda `eno. nego je ono a`daja. Kako izi|e iza grada. te ovamo te onamo dok ute~e zec u onu rekavicu. a carev sin ne dolazi ku}i. dok nisi i ti za wima“. Carev sin za wim. Onda i tre}i sin po|e u lov. Carev sin za wim. a to ne bio zec nego a`daja. A a`daja joj odgovori: „E. nije tu moja snaga. Onda baba opet pritisne grliti i qubiti drvo. a on za wim. Moja je snaga u onom drvetu pred ku}om“. pa joj re~e: „Onde je moja snaga u onom ogwi{tu“. zna{ li {ta je? Ja znam da si i ti rada da se oprosti{ te napasti“. Jednom najstariji sin po|e u lov. pa se onda vrati u onu rekavicu. a baba ostane u rekavici. Na to se a`daja nasmeje. opet sko~i zec iza grma. bako. kako ne bih! I mene je tako uhvatila. kad tamo.

pa se opravi i izjavi ovce. zato. odmah se razvale oko jezera. u onome je vrapcu moja snaga“. a ovce kako do|u na jezero. odmah ih pusti k jezeru. one odmah idu onamo te se razvale oko jezera. a u a`daji vepar. carev sine. i uzme sa sobom jo{ dva hrta {to mogu zeca u poqu sti}i. Onda on upravo k caru. a carev sin metne sokola na jednu kladu. i pokraj jezera vrlo lepa pa{a. a u golubu vrabac. pa zasu~e ga}e i rukave te zagazi u jezero. ka`em ti. pa ga zapita: „Ho}e{ li ~uvati ovce?“ A on odgovori: „Ho}u. a u vepru zec. te se na~ini pastir pa po|e u svet. sinko. pa se preru{i: obu~e pastirske haqine i uzme pastirski {tap u ruke. pa stane vikati: „O a`dajo. pod kojim je u jezeru bila a`daja. pusti ga car preda se. Gra|ani mu ka`u da treba caru. pa kako izjavi{ ovce. Sutradan kad a`daja otide iz rekavice. Do{av{i u onaj grad stane raspitivati kome treba pastir. sad“. ako `ena nisi!“ A`daja se odzove: „Sad }u. pa mu baba ka`e sve {to je ~ula od a`daje. o a`dajo! Ta izi|i mi danas na mejdan da se ogledamo. onaj se vi{e ne vra}a natrag. re~e a`daji: „To je bogme daleko. i ponese gajde. ali koji god ~oban tamo otide. Po{to ga prijave. to ja ne mogu qubiti“. Baba kad to ~uje. ne daj ovcama na voqu kud one ho}e. Kako on izjavi ovce. Onda on otide ku}i. nego dr`i kuda ti ho}e{“. a hrte i gajde pod kladu. Carev sin zahvali caru. Idu}i tako od sela do sela i od grada do grada najposle do|e u drugo carstvo i u carev grad. svetovati izjaviti razvaliti se opraviti se ogledati se 135 . i jednoga sokola {to mo`e svaku ticu uhvatiti.jezeru ima jedna a`daja. svetla kruno!“ Onda ga car primi i stane ga svetovati i u~iti: „Ima ovde jedno jezero. a u zecu golub. carev sin do|e k babi.

k}eri moja. gadna je! Kako a`daja izi|e. a gajde pod pazuho. on se lepo umije i opravi. Pa se uhvate popojaske te se ponesi letni dan do podne. metne hrte i gajde pod kladu onu. Kad bude predve~e. pa se ponesi letni dan do podne. carev sine. carev sine. velika je. o a`dajo. ne kopaj trica. Ona kad to ~uje. „Nego“. a`dajo. carev sin krene ovce kao i pre. da je meni careva devojka da me poqubi u ~elo. velika je. A ~oban kako do|e. Tada je otac uzme sloboditi i hrabriti: „Ne boj se. da ga poqubi{ u ~elo“. A kad podne prigreje. pa da te bacim u nebeske visine“. onda re~e a`daja: „Ta pusti me. izi|i mi na mejdan da se jo{ ogledamo. eto ti a`daje. da zamo~im svoju pustu glavu u jezero. i po|e s ovcama upravo k jezeru. ne kopaj trica. {to pre nijedan nije mogao. a sokola na wu. pa koji god izi|e na jezero. Malo ~as. a pre nijedan ~oban nije mogao do}i s onoga jezera. uskolebati se 136 . pa krene ovce i po|e u grad sviraju}i u gajde. pa da te bacim u nebeske visine“. A carev joj sin odgovori: „Bre. vidi{. A`daja se na to odmah otpusti od wega i otide u jezero. sad“. gadna je. pa mu ni{ta ne naudi. mi promenismo tolike ~obane. sokola metne na rame i hrte uza se. veli. a on evo dva dana kako se s a`dajom bori. ako `ena nisi!“ A`daja mu se odzove: „Sad }u. A car po{qe za wim dva kowanika da idu kradom da vide {ta on radi.popojaske poneti se ne kopaj trica Malo ~as. Sutradan carev sin opravi se opet. jo{ bih te vi{e bacio“. pa zasu~e ga}e i rukave te zagazi u jezero. stra{na je. A`daja se na to odmah otpusti od wega i otide u jezero. onda re~e a`daja: „Ta pusti me. A kad podne prigreje. Sad kad car vide ~obana gde se vrati ku}i. „sutra da ide{ s ~obaninom na jezero. pa i za mene ne mari{ da poginem“. nijedan se ne vrati. sav se grad slegne kao na ~udo gde on do|e. te se oni popnu na jednu visoku planinu otkuda }e dobro videti. pa ku}i sviraju}i u gajde. carev sine. odmah dozove k sebi svoju k}er i ka`e joj sve {ta je i kako je. brizne plakati i stane se moliti ocu: „Nigde nikoga nema{ do mene jedinu. A carev joj sin odgovori: „Bre. Kad bude pred no}. stra{na je. uhvati se s wim popojaske. Ona dva kowanika jo{ su pre od carevoga sina bila do{la u dvor i pripovedila caru sve po redu {ta su ~uli i videli. eto ti a`daje. Kad do|e u grad. pa povi~e: „O a`dajo. Kad u|e u grad. sav se grad uskoleba i stane se ~uditi gde ~oban dolazi ku}i svako ve~e. da je meni careva devojka da me poqubi u ~elo. da zamo~im svoju pustu glavu u jezero. a`dajo. jo{ bih te vi{e bacio“.

ti pritr~i i mene poqubi. Kad po|o{e i kreto{e ovce. a careva devojka pritr~i i poqubi ga u obraz. a to u golubu vrabac. eda bi nas oprostio te napasti {to toliki svet pomori“. pa u|e unutra te podse~e one tri {ibqike i udari wima po korenu. stra{na je.oprostiti dulac nagnuti Ja se uzdam u Boga da on mo`e tu a`daju svladati. Potom se carev sin ka`e ko je on i otkud je. i on se lepo umije. a to u podrumu svet Bo`ji. A carev joj sin odgovori: „Bre a`dajo. carev sine. A vrabac mu odgovori: „Ho}u. jo{ bih te vi{e bacio“. u oko i u ~elo. Onda carev sin zapovedi da svi izlaze jedan po jedan i da idu kud je kome drago. on se s wima zagrli i i`qubi. car mu da mnoge pratioce i opravi ga na put. pa da te bacim u nebeske visine“. pa ga stignu. carev sine. A on sa svojom bra}om i mladom otide ku}i svome ocu. eto ti i bra}e wegove. gadna je! Kako izi|e. a gvozdena se vrata odmah otvore. Odmah iza grada tvojega oca ima jedna rekavica. odmah }e se otvoriti gvozdena vrata od velikoga podruma. samo mi nemoj ni{ta u~initi. o a`dajo. pa se sta{e opremati na jezero. re~e mu: „Sad da mi ka`e{ gde su moja bra}a“. a kako se ona na komade razbije. a hrte i gajde poda wu. usta i devojka. kad tamo. a car se onda i sav grad jo{ ve}ma obraduje. carev ga sin odmah za vrat. sad“. Po{to ~oban tako do|e glave a`daji. eto ti a`daje. U onome podrumu ima toliko qudi i starih i mladih. pa zasu~e ga}e i rukave. sav se grad slegne kao na ~udo. a hrte uza se. Kad ve} sav narod izi|e. Kad uhvati vrapca. veseliji nego igda. uhvate se popojaske. usta ~oban. pa udri wima po korenu. a carev sin pusti sokola te soko uhvati goluba i donese carevome sinu u ruke. Kad do|u na jezero. ako `ena nisi!“ A`daja se odzove: „Sad }u. te a`daja kad padne na zemqu sva se na komade razbije. pa se okrene wojzi: „Ne pla~i. pa sviraju}i krene ovce i po|e dvoru carevu. ali iz zeca poleti golub. tada besedi a`daja: „Ta pusti me. suze proliva. pa je ~oban te{i: „Gospo|o seko. a carev sin metne sokola na kladu. pa po{to carev sin navali da ide svojoj ku}i. Kako on to re~e. po~ne se i suton hvatati. Car glavom bija{e izi{ao i popeo se na onu planinu od kuda su oni kowanici gledali ~obana. pa jednako pla~e. da je meni careva devojka da me poqubi u ~elo. kad bude vreme. a carev sin pusti hrte: „Dr`i! Ne daj!“ A hrti za zecom te ga uhvate i odmah rastrgnu. a devojka careva tu`na. pa se ponesi letni dan do podne. a devojka pored wega jo{ u strahu. Onda on mahne a`dajom i baci je u nebeske visine. i odmah ga rastrgnu. i onde je `iveo i carovao do svoga veka. velika je. ^obanin je veseo. da zamo~im svoju pustu glavu u jezero. a on dr` vrapca. a on stane na vrata. svira u gajde veselo. samo u~ini {to re~em. a devojka ide pokraj wega. Kad vrabac to sve iska`e. sko~i iz we divqi vepar. zlato. a carev sin vikne na ~obanske pse: „Dr`i! Ne daj!“ A psi sko~e te za wim. izi|i mi na mejdan da se jo{ ogledamo. ovce se odmah razvale oko jezera. ja te molim nemoj plakati. ne boj se ni{ta“. carev sin zaustavi sve pratioce. zahvale mu {to ih je popu{tao i izbavio i otidu svaki svojoj ku}i. uzme sokola na rame. a on ka{to pusti dulac. dan osvanu i sunce ogranu. Kad budu kod one rekavice. i `ena i devojaka da mo`e{ naseliti ~itavo carstvo. ali iz vepra sko~i zec. A kad podne prigreje. Car koji je sve wegovo juna{tvo gledao s planine. Kad do|u u grad. i u onoj rekavici imaju tri {ibqike. Malo ~as. i bogatih i siromaha. Kad ujutru beo dan osvanu. ~oban putem jednako veseo. onde su i tvoja bra}a“. pa zagazi u vodu i povi~e: „O a`dajo. ne kopaj trica. pa mu da svoju k}er. te udavi. pa ih ven~aju i u~ine veseqe za nedequ dana. te smesta u crkvu. samo idi sutra s wime. i malih i velikih. a gajde pod pazuho. Carev sin uzme goluba te ga raspori. te i on gledao sve {to je bilo. pa nagne begati. pa se ne boj“. dozove ga preda se. Izlaze}i tako jedan za drugim. pa nagne preko poqa. slegnuti se i sle}i se 137 . podseci one tri {ibqike.

jo{ bih te vi{e bacio“? Objasni na primerima iz teksta moralne vrednosti glavnog junaka: hrabrost. snala`qivost. (Potra`i u tekstu argumente za ovu tvrdwu. i onde je `iveo i carovao do svoga veka.) $ Zlo se pobe|uje mudro{}u... a to ne bio zec nego a`daja. . Onda carev sin zapovedi da svi izlaze jedan po jedan i da idu kud je kome drago. ! U svetu ima zla. najmla|i carev sin? Kako re{ava te probleme? Kako je baba uspela da otkrije tajnu a`dajine snage? Za{to se carevi} preru{io u pastira? [ta je carevi} hteo da ka`e kada je govorio: „Da je meni careva devojka da me poqubi u ~elo. mudrost. hrabro{}u. pa imao tri sina. samopouzdawe. Navedi prepreke i na~ine na koje ih junak nadvladava.. a ono je ~esto prikriveno.. plemenitost. Bio jedan car. prepreka na~in na koji je junak nadvladava Pove`i delove radwe sa odgovaraju}im primerima iz teksta: uvod po~etak zapleta rast zapleta vrhunac zapleta rasplet epilog Kad uhvati vrapca.. " Za dobro i sre}u se vaqa boriti – ne dolaze sami od sebe. ne mo`e{ ti tamo oti}i. % Ova bajka je uzbudqiva zato {to glavni junak stalno nailazi na nove prepreke. 138 . . ~ime napetost sve vi{e raste. Objasni navedene poruke ove bajke. Moja je snaga daleko. upornost.. pa do~eka careva sina te ga pro`dere. Smisli i dopi{i jo{ jednu poruku ove bajke. uporno{}u i dobrim delima. # ^ovek treba da veruje u sebe i svoju snagu.Sa kojim se problemima susre}e junak ove bajke. re~e mu: „Sad da mi ka`e{ gde su moja bra}a“.

4. dobro pobe|uje zlo 6. doga|aji sme{teni u neodre|eno vreme i prostor 3. ~udesni likovi i doga|aji 2. Na osnovu analize ovog dela doka`i da se radi o bajci. 3. Epilog je zavr{ni deo kwi`evnog dela u kojem se opisuje ono {to se desilo posle. 6. 7. Drugim re~ima. 1. 2. 5. 9 4. junaci su nagra|eni za hrabrost. daqa sudbina junaka. simbolika brojeva 3. 139 . za navedene karakteristike napi{i primere iz pri~e. KWI@EVNI POJMOVI Narodne bajke su pripovetke u kojima se govori o ~udesnim likovima i doga|ajima. junaci se bore za pravdu i pri tom nailaze na velike prepreke 5.Navodimo {est razloga zbog kojih je ovo delo bajka: 1.

mo`e l' biti svoj zemqi gospo|a. prstenova Roksandu |evojku i dade joj hiqadu dukata. Kada do|e bijelu Le|anu. nego }e{ mi cara pozdraviti: nek ne vodi svoja dva sestri}a. pak je te{ko xevap dati kavzi u na{emu bijelu Le|inu. da mi s wime svadbu ugovori{: kada }emo po}i po |evojku. u Le|anu. on izvadi od zlata prstewe sa biserom i dragim kamewem: razasja se soba od kamewa – taka mu se u~ini |evojka da je qep{a od bijele vile. car je prosi. lijepo ga kraqu do~ekao: vino pi{e ne|eqicu dana. mome tastu. nadaleko zaprosi |evojku. koliko l' }e povesti svatova. i da vidim Roksandu |evojku. pak doziva Todora vezira: "Slugo moja. Todore vezire. opi}e se. Kad to vi|e Todore vezire. Mijailo kraqu. po |evojku kada wemu drago. da mi vidi{ Roksandu |evojku: mo`e l' biti za cara carica. i kraq mu je daje. ve} po mraku izvode |evojku. neka kupi koliko mu drago. pak s' opremi. Vuka{ina i s wim Petra{ina. kraqu Mijailu. dva Vojinovi}a. u pi}u su te{ke pijanice. nije mene care opravio da ja pijem po Le|anu vino. ode u Latine. gradu latinskome. Le|an xevap kavga 140 . po imenu Roksandu |evojku. u koje li doba od godine. i |evojku bra}a odvedo{e. da je vidim i da prstenujem". A kada je tavna no}ca do{la. u latinskog kraqa Mijaila. zametnu}e kavgu. ne donose vo{tane svije}e. dragi gospodine". koliko li povesti svatova. dva sestri}a. Tada re~e Todore vezire: „Prijatequ.[ta zna{ o caru Du{anu? Za{to su ga zvali Du{an Silni? Narodna pesma @ENIDBA DU[ANOVA Kad se `eni srpski car Stjepane. Todore vezire. a u kavzi qute kavgaxije. {to me care za svatove pita. ve} da s tobom svadbu ugovorim: kad }e care do}i po |evojku. da mi ide{ bijelu Le|anu. A |evojku sada }e{ vi|eti i prsten joj dati po zakonu". care. Tada re~e Mijailo kraqu: „Prijatequ. da je vidi{ i da prstenuje{". Veli wemu Todore vezire: "Ho}u. Car isprosi po kwigam' |evojku.

kwigu gleda. i prstenovah je. pak te zove da te blagosovi. najmla|i je. udari se rukom po koqenu: „Jao mene do boga miloga! Dotle li se zulum oglasio od sestri}a od Vojinovi}a! A tako mi moje vjere tvrde. skupi svata dvanaest hiqada. vi|e li mi Roksandu |evojku? Vi|e li je i prstenova li? [to govori kraqu Mijailo?" Todor wemu sve po redu ka`e: „Vi|eh. a nezvani i}i ne smijemo". dokle mene to veseqe pro|e. Kad to za~u srpski car Stjepane. Da kakva je Roksanda |evojka. i dosad su kwige dolazile. dva Vojinovi}a. a suze proqeva. nego br`e hodi b’jelu dvoru. pita wega srpski car Stjepane: „Slugo moja. me|u sobom mladi govorili: „[to l' se ujak na nas rasrdio. pak podi`e niz Kosovo ravno. na{a poglavice. al' se nisu sa suzam' u~ile! Otkud kwiga. ova kwiga jest od dvora moga: kwiga 141 . a junaka sa sobom ne ima nijednoga od roda svojega. Kad su bili ispod Vu~itrna. Pita wega trideset ~obana: „O Milo{u. s wega `iva meso otpadalo! Car otide u zemqu latinsku. zametnu}e kavgu. koji bi mu bio u nevoqi. ne bi l' `ivu zastanuo majku!’ To su bra}a majku poslu{ala. ako boga znade{?" Sko~i Milo{ na noge lagane. ujaka }e na{eg pogubiti. Todore vezire. te nas ne {}e zvati u svatove? Netko nas je wemu opadnuo. Kada Milo{ sitnu kwigu primi. pa govori svojim ~obanima: „Oj ~obani. Po{qite mu list kwige bijele neka do|e gradu Vu~itrnu. vi imate brata u planini – kod ovaca Milo{-~obanina. svome bratu. svata kupi koliko ti drago. ne pi{'te mu {to je i kako je. Milo{-~obaninu: „Oj Milo{u. br`e pi{u kwigu na koqenu. Latini su stare varalice. te je {aqu u [aru planinu. a u kavzi qute kavgaxije: opi}e se. moja bra}o draga. na{ ro|eni brate. pak te zove da te blagosovi. obojicu ho}u objesiti o vratima grada Vu~itrna. da na tebe kletva ne ostane". pak otide bijelu Prizrenu. gradu latinskome". gledala ih dva Vojinovi}a. dva Vojinovi}a. Kada do|e bijelu Prizrenu.zulum opasti Kad ujutru jutro osvanulo. ako bi mu bilo za nevoqu. a najboqi junak. samo te je kraqu pozdravio: da ne vodi{ dva sestri}a tvoja. opremi se Todore vezire. da na tebe kletva ne ostane. care. br`e da si gradu Vu~itrnu! Stara nam je majka na umoru. ve} pi{ite: ‘Majka je na smrti. po svijetu da me ne sramote!" Stade care kupiti svatove. onakove u Srbina nema! Dobro zbori kraqu Mijailo: po |evojku kada tebe drago. a za wega care i ne znade. u pi}u su te{ke pijanice. dva sestri}a. Veli wima ostarjela majka: „\eco moja. pak je te{ko xevap dati kavzi u Le|anu.

i na glavu bugarsku {ubaru: na~ini se crni Bugarine. ^uvaj dobro dizgen od kula{a. Kad je bio blizu b'jela dvora. To je Milo{ jedva do~ekao: „Ho}u. Petra{in mu izvede kula{a me|edinom svega op{ivena. ako boga znate?! Bez nevoqe jer gradit nevoqu?" Vele wemu do dva mila brata: „Hodi. na{ ro|eni brate. u zemqu latinsku. koja te je takoga rodila i u svate caru opremila!" Kad se prenu Milo{ Vojinovi}. po ko{uqi tri tanke |e~erme. Bugar~e se spavat nau~ilo po planini ovce ~uvaju}i.nazorice kula{ |e~erma dolama toke oka kov~a zelen me|edina stara mi je na umoru majka. pak sam ~uo za svate careve. ako li mu ne bude nevoqe. Na Zagorju susti`e svatove. ti se ka`i zemqe Karavla{ke: „Slu`io sam bega Radul-bega. s wima u red stade. Milo{u. Stado{e mu redom kazivati kako care ode po |evojku nadaleko. i pristô sam nezvan za svatovi rad’ komada qeba bijeloga i rad' ~a{e crvenoga vina". Bude wega lale i vojvode: „Ustan' more. jer se kula{ jeste nau~io putovati s kowma carevijem". brate. a ne zove svojijeh sestri}a: „Ve}. Lijepo ga svati do~eka{e: „Dobro do{ô. dostigne{ svatove. di`e glavu. pita}e te tko si i otkud si. Veli wima Milo{ ~obanine: „Za{to. ode kroz svatove. ima i nevoqe". kad ujaku ne}u. bra}o. zlatne toke od ~etiri oke. Tada Milo{ okrenu kula{a. dokle do|e kowma carevijem. da se wemu u nevoqi na|e{. mla|ano Bugar~e?" Milo{ im se iz daleka ka`e. Kako dizgen oslabi kula{u. moja bra}o draga. Pitaju ga ki}eni svatovi: „Otkud ide{. mla|ano Bugar~e! Nek je jedan vi{e u dru`ini!" Kad su bili putem putuju}i – zlu nauku Milo{ nau~io kod ovaca u [ari planini: pospavati svagda oko podne – on zadrema na kowu kula{u. a na noge kov~e i ~ak{ire. L'jepo su ga bra}a sjetovala: „Kad. dok ja odem i natrag se vratim". brate. a Vuka{in oprema Milo{a: na weg me}e tananu ko{uqu. kô {to su ga bra}a nau~ila. pak me zove da me blagosovi. da |ego|i boqe slu`be tra`im. kako do|e. da kula{a care ne poznade. Milo{ majku u bijelu ruku. ho}e{. al' ne dade srpski car Stjepane: „Ne udrite mla|ano Bugar~e. pak za carem ode u svatove. ne {}e mene slu`bu da isplati. obaquje kowe i junake. a svrh svega bugar-kabanicu. po dolami toke sakovane. do pojasa od ~istoga zlata. da kome }u?" Tad ga bra}a opremat stado{e. kula{ ide s kowma carevijem. Milo{u. pak dolamu sa tridest putaca. dva su brata pred weg i{etala a za wima ostarjela majka. ode Petar opremat kula{a. od pojasa od bijele svile. Ode Milo{ gradu Vu~itrnu. mla|ano Bugar~e! Bog ti staru ne ubio majku. ve} ga probudite". pak ja po|oh u svijet bijeli. te sagleda caru o~i ~arne. Lale {}ahu biti Bugarina. ne udrite. U b'jela se lica izqubi{e. dado{e mu kopqe ubojito i ma~ zelen staroga Vojina. on pokupi dizgene kula{u. da na mene kletva ne ostane. mo`e{ do}i da se ne kazuje{“. vi ~uvajte po planine ovce. bogme. nezvan za ujakom u svatove po}i nazorice? Ako wemu bude do nevoqe. ni bra}a ga poznati ne mogu. Karavla{ka lala ~aran 142 .

[to }e mene ralo i volovi? Mene nije ni otac orao. sedam se je puta premetnulo: „Dr` se dobro. al' on skida zlatna {estoperca. te udara \akovicu Vuka: koliko ga lako udario. Gledale ga jo{ tri {i}arxije: jedno jeste \akovica Vu~e.bakra~lija {i}arxija pa i{}era wega iz svatova. Kad su bili do klisure blizu. iz usta mu `ivi ogaw sipa. a brojem ih brojiti ne um'jem. a lo{a junaka! Jo{ takoga ni vi|eli nismo. po ~etiri nebu u visine. [to }e mene stotina dukata? Na kantar ih mjeriti ne znadem. a iz nosa modar plamen su~e. hajde malo da izostanemo. kowa glede. pak je mene qebom odranio". udara ga o{trom bakra~lijom: po tri kopqa uprijeko ska~e. sti`e wega Milo{ na kula{u. izosta{e do tri {i}arxije. i jo{ prida stotinu dukata. a tre}e je mom~e Prijepoq~e. Kad do|o{e bijelu Le|anu. udari ga me|u ple}i `ive. te i wega kucnu {estopercem. dosti`e ga Milo{ na kula{u. unapredak ni broja se ne zna. pru`i ruku ispod me|edine. i sada je u Vojinovi}a". nema ni{ta kowu Milo{evu. mom~e Prijepoq~e! Pa kad do|e{ Prijepoqu tvome. Tad govore do tri {i}arxije: „^uje{ more. a drugo je Nestopoq~e Janko. oni misle bakra~liju skida. ta nema ga ni u cara na{eg. do tri {i}arxije! Boqeg kowa od ovog ne tra`im. mla|ano Bugar~e! Ho}e{ dati kowa na razmjenu? Da}emo ti kowa jo{ boqega. tri puta se Vu~e premetnuo. Veli wemu Milo{ Vojinovi}: „Toliki ti rodili grozdovi u pitomoj tvojoj \akovici!" Pobje`e mu Nestopoq~e Janko. kamol' mene kowa otet ne}e! Volim dati kowa na razmjenu. ~etiri se puta premetnuo: „Dr` se dobro. pak ti ori te se qebom rani". Pa ustavi svojega kula{a. Zob izi|e kowma carevijem. razape{e po poqu {atore. {estoperac premetnuti se 143 . Veli wima Milo{ Vojinovi}: „Pro|'te me se. Kad to vi|e Milo{ Vojinovi}. a sami se ~ude: „Bo`e mili. pa govore Milo{-~obaninu: „^uje{ more. pak su govorili: „Dobra kowa mladog Bugarina! Ba{ ga ov|e u svatov'ma nema. i suvi{e ralo i volove. Nestopoq~e Janko! Tolike ti jabuke rodile u pitomu Nestopoqu tvome!" Bje`i jadno mom~e Prijepoq~e. povali se me|u |evojkama |e s' oteo kowa od Bugara!" Pa okrenu kowa za svatovi. mla|ano Bugar~e! Ako ne da{ kowa na razmjenu. ni ovoga umirit ne mogu. mi }emo ga na silu oteti!" Al' govori Milo{ Vojinovi}: „Sila otme zemqu i gradove. ne bi li ga kako izmamili". gledali ga. jer ne mogu pje{ke putovati". Stade svata dvanaest hiqada te gledaju kowa u Bugara. ~uda velikoga! Dobra kowa. jedan bje{e u zeta careva.

ili ne}e{ odavde izi}i. a kula{a vodi do pred {ator srpskog car-Stjepana: „Je l’ slobodno. ~uda velikoga! Kakva je to careva zamjena?! Ta na wemu ni haqina nema! Veseli se. Ra`quti se Milo{ Vojinovi}: „Ustan’ more. s tebe }u ih na sebe obu}i“. da ja idem na mejdan u poqe?“ Veli wemu srpski car Stjepane: „Jest slobodno. sinko. kopqe naopako. ~estita }u tebe u~initi“. udari ga rukom uz obraze: koliko ga lako udario. kad na tebe ni haqina nema“. |e zato~nik sjedi pod {atorom. tri mu zuba u grlo sasuo. Veli wemu Milo{ Vojinovi}: „^uvaj. zametnuti lasno 144 . za kopqe je svezao dorata. doneti ga mogu i ovako“. ako caru ne}e ni dostati“. Istom care u besjedi be{e. i u svate caru opremila. da juna~ki mejdan dijelimo!“ Al’ govori bijelo Latin~e: „Id’ odatle. Dok se Milo{ malo pona~ini. zametnuv{i kopqe naopako. ve} sam uze pak se napi vina. crni Bugarine! Nemam o {to sabqe poganiti. dva sestri}a. da za cara na mejdan izi|e? ^estita bi wega u~inio“. jest slobodno. ni izvesti svata nijednoga. bijelo Latin~e! Na tebe su poboqe haqine. dok je svoju punu napunio. govori mu srpski car Stjepane: „Ne nos’. Pa otide niz poqe le|ansko. telal vi~e i tamo i amo: „Nije l’ majka rodila junaka. srpski car Stjepane! Eto doqe pod gradom Le|anom izi{ô je kraqev zato~ni~e.mehanxija kopawa iskati pona~initi se zato~nik telal uze torbu na lijevu ruku. mla|ano Bugar~e. pak su govorile: „Bo`e mili. gledale ga. crni Bugarine! Da s’ donio bugarsku kopawu. al’ nije prilike! Ako zgubi{ mlada zato~nika. pa on ode tra`it mehanxiju: „Mehanxija. Al’ se nitko na}i ne moga{e. kraqev zato~ni~e! Nema{ na {to sabqe izvaditi. ja }u lasno kopqe okrenuti. ~uje{ li. zove tebe na mejdan juna~ki. sad bi oni na mejdan izi{li“. Milo{ ide. vaqa i}i mejdan dijeliti. care gospodine. Milo{ vi{e ne {}e ni iskati. utom svanu i ogranu sunce. U to doba do|e do {atora. dva Vojinovi}a. on telala pusti u svatove. al’ povika sa grada Latin~e: „Oj. za te nisu ~a{e pozla}ene!“ Pogleda ga Milo{ poprijeko. Moli mu se mladi mehanxija: „Ne udri me vi{e. Uzja Milo{ pomamna kula{a. pa okrenu od bjela {atora. ako li mi ne bude nevoqe. Car s’ udari rukom po koqenu: „Jao mene do Boga miloga! Sad da su mi dva sestri}a moja. bijelo Latin~e. care. ti gospodstva tvoga! Ako mene do nevoqe bude. Bugarine! Bi}e tebe vina izobila. jer }e ti se smijati Latini“. ve} okreni kopqe unapredak. od zobnice jedne te do druge. ako bih ti i usuo vina. daj da pijem vina!“ Mehanxija wemu odgovara: „Id’ odatle. Veli wemu Milo{ Vojinovi}: „Ustan’ more. a kamoli Roksandu |evojku!“ Kad to za~u srpski car Stjepane. Gledale ga Latinke |evojke. nit je ima{ o {to krvaviti“.

care. Veli wemu bijelo Latin~e: „^ekaj malo. Malo vreme zatim postajalo. da strijeqam kroz prsten jabuku?“ „Jest slobodno. Kada do|e do dobrijeh kowa. pa on uze tri kowa viteza. i na wima tri plamena ma~a. odvede ih srpskom car Stjepanu. zaigra se preko poqa ravna. pak posjede pomamna dorata. lo{e su mi kopqe podmetnuli. te se napij vina. Malo vreme zatim postajalo. pak mu rusu odsije~e glavu. i presko~i tri kowa viteza i na wima tri plamena ma~a. kula{u je baci u zobnicu. prebio ga na tri polovine. pod sedlima i pod ratovima. al’ le|anska vrata zatvorena. care gospodine. Baci kopqe bijelo Latin~e na Milo{a u prsi juna~ke.dorat rus zobnica rat Tad Latin~e na noge posko~i. sve tri jednolike. na kopqu je od zlata jabuka: ti strijeqaj kroz prsten jabuku!“ Milo{ vi{e ne {}e ni ~ekati. pod najvi{u kulu u Le|anu! Na kuli je kopqe udareno. al’ povika Milo{ Vojinovi}: „Stani malo. Milo{ dr`i zlatna {estoperca. tri |evojke. odnese je caru ~estitome. vrhovi im nebu okrenuti: da presko~i{ tri kowa viteza! Ako li ih presko~iti ne}e{. ne}e{ izi} ni izvest |evojke“. pod bijelom kulom iza{la su dva kraqeva sina. pod Le|anom gradom na livadi tri kowa viteza. izveli su tri l’jepe |evojke. lijepo ga care obdario. ne brini se mojom kabanicom! Ako bude srce u junaku. Pak pobje`e preko poqa ravna. zato~nika glave!“ Car mu dade blago nebrojeno: „Idi. on provodi svojega kula{a. sinko. care. dok otidem da kopqe prom’jenim“. terzija 145 . odmah ode poqem razigravat. ~estita }u tebe u~initi!“ Tek {to Milo{ sjede piti vino. da presko~i tri kowa viteza i na wima tri plamena ma~a?“ Taj se junak na}i ne moga{e. ustrijeli kroz prsten jabuku. kula{u!“ A on pro|e s one druge strane. ustavi se na svojem kula{u. da presko~im tri kowa viteza?“ „Jest slobodno. crni Bugarine. on|e nije ni ovce ni runa!“ Pa on ode u poqe le|ansko. Milo{ wemu stade na biqezi. pa uvati wegova dorata. care Srbqanine. bog ubio onoga terziju koji ti je toliku srezao!“ Govori mu Milo{ Vojinovi}: „Sjedi. care. care. pak pij rujno vino. al’ povika sa grada Latin~e: „Eto. Al’ eto ti mlada Bugarina pred {atora srpskog car-Stjepana: „Je l’ slobodno. al’ povika sa grada Latin~e: „Hajde sada. prikova ga za le|anska vrata. i na wima ruho jednoliko: idi poznaj koja je Roksanda. odvede ga caru ~estitome: „Eto. na wega je kopqe do~ekao. te prikova bijelo Latin~e. care gospodine. moje drago d’jete! Nego skini bugar-kabanicu. Opet viknu telal po svatov’ma: „Nije l’ majka rodila junaka i u svate caru opremila. zape str’jelu za zlatnu tetivu. al’ povika sa grada Latin~e: „Eto. pa kula{u svome progovara: „^ekaj mene u sedlo. pak je uze u bijele ruke. Pusti kopqe Milo{ Vojinovi}. Milo bi ti bilo pobjegnuti!“ Pak po}era po poqu Latin~e. moj ro|eni sinko!“ Ode Milo{ pod bijelu kulu. ve} on pita cara ~estitoga: „Je l’ slobodno. do}era ga do le|anskih vrata. kabanica ne}e ni{ta smesti: kojoj ovci svoje runo smeta. bijelo Latin~e.

te poznaj |evojku!“ Todor mu se pravo kunija{e: „Nijesam je. Roksandu }u po bra}i poznati“. vrijeme je dvoru putovati!“ Spremi{e se kita i svatovi. zbaci s glave bugarsku {ubaru. Veli wemu srpski car Stjepane: „Idi. ako li se koja druga ma{i. i dade mu jednu uz Roksandu. moje drago d’jete! Ako bog da. ne}e{ izi} ni iznijet glave. Ali Milo{ utje} im ne dade. kad je nigda ni vi|eo nisi?!“ Al’ govori Milo{ Vojinovi}: „Ne brini se. on doziva Todora vezira: „Idi. vjera moja tako mi pomogla. sitan biser i drago kamewe. obje krajwe sredwu pogleda{e. Povika{e ki}eni ~au{i: „Spremajte se. skide s le|a bugar-kabanicu – zasija se skerlet i kadifa. Milo{ ho}e gradu Vu~itrnu. slugo. Car Milo{a me|u o~i qubi. da}u tebi zemqu Skenderiju. . Ode Milo{ niz poqe {iroko. pa govori trima |evojkama: „Koja je tu Roksanda |evojka. osje} }u joj ruke do lakata!“ Kad to ~u{e tri l’jepe |evojke. jer su mi je po mraku izveli kada sam je ja prstenovao“. care gospodine. sitan biser i drago kamewe. prosu po woj burme i prstewe. povedo{e Roksandu |evojku. a |evojke dvije pobjego{e. pak nam osta cura na sramotu!“ Kad to za~u Milo{ Vojinovi}. u dr`avu za `ivota tvoga“. savi skute i svil’ne rukave pak pokupi burme i prstewe. Kada do|e |e stoje |evojke. moj mili uja~e. te pozna{ Roksandu. ni vi|eo. al’ je jadno u te pouzdawe: kako }e{ ti poznati |evojku. caru dade Roksandu |evojku. Kad su bili kroz poqe Kosovo. idi. care. za no} bude po trista jawaca. ja sam svako po ovci poznavô. Car s’ udari rukom po koqenu: „Jaoj mene do boga miloga! Nadmudrismo i nadjuna~ismo. a Roksanda u zelenu travu. . ki}eni svatovi. a tre}u je sebe ustavio. ve}e obje uvati za ruke. neka kupi burme i prstewe. al’ jo{ ne zna tko je i otkud je. zasja{e se toke na prsima i zla}ane kov~e na nogama: sinu Milo{ u poqu zelenu kao jarko iza gore sunce – pak je prostre po zelenoj travi. . care gospodine! Kad ja bijah u [ari planini kod ovaca dvanaest hiqada.Skenderija kadifa ako li se koje druge ma{i{. Tad izvadi ma~a zelenoga. moje drago d’jete. nek savije skute i rukave. on otide caru ~estitome: „Je l’ slobodno. sitan biser i drago kamewe. pa govori srpskom car Stjepanu: „Zbogom ostaj. da ja poznam Roksandu |evojku?!“ „Jest slobodno. ~au{ 146 . a kamoli izvesti |evojke!“ Kad je care r’je~i razumio. sve tri vodi pred cara Stjepana.

„To je vrhunac savr{enstva koji je mogao da dosegne slovenski stil“ – pisao je Adam Mickijevi~. po~etak zapleta. kao {to su Gete. pa govori svojemu ne}aku: „Ta ti li si. bitku. Kojim su umetni~kim postupcima u pesmi do~arani uzbudqivi doga|aji? .osjetiti se moj uja~e. Na{ je zadatak da u woj sagledamo pomenute vrednosti. moj mili ne}a~e?! Blago majci koja te rodila i ujaku koji te imade! Za{to mi se otprije ne ka`e{. Wihova lepota i vrednost su u: ! uzbudqivim doga|ajima o kojima govore " moralnoj veli~ini qudskih vrednosti za koje se zala`u # lepoti i snazi likova i wihovih podviga $ bogatstvu jezika i stila. usmenim putem.Navedi stihove koji predstavqaju: uvod. borbu za oslobo|ewe od porobqiva~a ili podvig koji se pesmom ~uva od zaborava.)? Navedi careve re~i iz pesme koje ukazuju na razvoj wegovih ose}awa prema Milo{u Vojinovi}u. ^esto je pevana uz gusle i prenosila se s kolena na koleno. Pesma @enidba Du{anova jedna je od najlep{ih narodnih pesama. Za koje se moralne vrednosti zala`e ova pesma? Objasni to analizom lika Milo{a Vojinovi}a. srpski car Stjepane!“ Tada se je care osjetio da je ono Milo{ Vojinovi}. 147 . i `e|u?“ Te{ko svuda svome bez svojega! KWI@EVNI POJMOVI Epska (juna~ka) narodna pesma opeva neki zna~ajan doga|aj: juna~ko delo. Veliki umovi. dijete Milo{u?! Ta ti li si. nego sam te putem namu~io: i konakom. rast zapleta. Na koji se na~in posti`u stalna neizvesnost i napetost u radwi ({ta ne zna car. i gladi. poqski pisac Adam Mickijevi~ i drugi. Latini. vrhunac zapleta i rasplet. {ta ne znaju svatovi. {ta se o~ekuje itd. smatrali su da srpske narodne juna~ke (epske) pesme spadaju u red najlep{ih tvorevina svetske kwi`evnosti.

snagu. pravednost. Odredi stilske figure i objasni wihovo zna~ewe: Sinu Milo{ u poqu zelenu kao jarko iza gore Sunce stilska figura: zna~ewe: na weg me}e tananu ko{uqu do pojasa od ~istoga zlata. mehanxija: mejdan: kavga: 148 . snala`qivost. od pojasa od bijele svile stilska figura: zna~ewe: Navedi re~i koje imaju isto ili sli~no zna~ewe. hrabrost. plemenitost. Prona|i u pesmi primere za: pripovedawe (naraciju). mudrost. opisivawe (deskripciju) i za dijalog (razgovor). duhovitost. Prona|i u pesmi stihove koji bi mogli da budu poruke pesme. jednostavnost. ve{tinu.Prona|i u pesmi stihove koji opisuju Milo{a Vojinovi}a: wegov izgled.

40.). Magi~ne trave i predmeti. Kulturpflanzen. 5. pa }e se |avo zaplesti. Bog se jednom razgnevio na |avola i naredio an|elu da ga uhvati. U ljubavnim i narodnim pesmama spominje se ~esto. 3. sa njom se ~esto identifikuje mlada devojka (upor. 279. postale su ru`e crvene (Sofri}. 192 id. U zagradama se nalaze izvori iz kojih pisac takvog teksta uzima podatke kojima se slu`i pri pisanju. I {to su rekli. 89. TR\. ali otkako se neka devojka. gromovi i munje. Koja su narodna verovanja bila vezana za ru`u? Za{to? Ovaj tekst Veselina ^ajkanovi}a pisan je nau~nim stilom. verovanja da su Sunce.s. posebno na selima. O postanku ru`e i njene crvene boje pri~aju se u na{em narodu razne skaske.) tako i kod nas. 251 id. 14. Mogu}e je da se ovde ima u vidu divlja ru`a. U mnogim na{im krajevima. Veselin ^ajkanovi} NARODNA VEROVANJA O BILJKAMA (odlomak) Ru`a je. 1. pjesme. Najpoznatije knjige su mu: Mit i religija u Srba. identifikovati se su|enik skaska ste}i se Narodna verovanja o ~udesnoj mo}i biljaka i nekih `ivotinja. Po ~emu se takav na~in kazivanja razlikuje od knji`evnog stila pripovetke? U tekstu pisanom nau~nim stilom nema opisa ose}anja. 41. ki{e i snegovi sile bogova koji vladaju svetom. ostavljaju se uo~i \ur|evdana da preno}e pod ru`om (SEZ. 191). a koriste se re~i (termini) koje su karakteristi~ne za odre|enu oblast nauke. do`ivljaja. otvori pred njim ru`ino granje. Onda |avo prokune ru`u da na njoj iznikne trnje. 116.Da li zna{ neko narodno verovanje o biljkama? Seti se teksta P. ubola. 91) poznat je i u na{im pripovetkama. 9). poti~u iz davnih vremena. 65). s pomo}u kojih devojka vra~a da je momak zavoli. Mesec. Sofri}. Grimm. razgovora li~nosti. Ni{evljanina o bosiljku. 478. Po jednoj skaski iz Sarajeva ru`a je postala iz krvi nevino pogubljene sestre (Matica Hrvatska. Me|unarodni motiv o devojci kojoj iz usta padaju ru`e (v. U okolini \ev|elije uo~i \ur|evdana obele`i devojka crvenim koncem tri ru`ina cveta i svaki cvet nazove nekim mu{kim imenom. i jedno i drugo steklo se (Sofri}. Jezik je precizan. 149 . sutradan pozove drugarice da poka`u koji ho}e cvet i da joj tako poka`u su|enika (SEZ. 5. neka od tih verovanja ~uvaju se i danas. kao i kod drugih naroda (Hehn. a Bog sa svoje strane blagoslovi da nosi najlep{i cvet. 59) Za r|av znak smatra se ako ru`in cvet padne s devoja~ke glave (Sofri}. Hrv. profesor Univerziteta u Beogradu. 2. SEZ. 135) i Bolte-Polivka (1. kad pojuri |avola. radio je na prikupljanju i prou~avanju narodnih umotvorina. stilskih figura. 192).100. Tako se i desi. Ali |avo bude br`i i an|eo ne mogadne u~initi ni{ta. Re~nik srpskih narodnih verovanja o biljkama i druge. v. zvezde.). Veselin ^ajkanovi} (1881–1946). 13. nar. Srpske narodne pripovetke. ne znaju}i za bodlje. NN@. npr. cvet ljubavi.S. Ljubavna gatanja s pomo}u nje vr{e se na \ur|evdan. Zato Bog re~e an|elu da. U okolini Ni{a pri~a se da je ranije ru`a najpre bila bela.

[ta se dogodilo sa srpskom dr`avom posle smrti cara Du{ana? Ko je nasledio cara Du{ana? Za{to se raspalo srpsko carstvo?

Narodna pesma

URO[ I MRWAV^EVI]I
Sastala se ~etiri tabora na ubavu na poqu Kosovu, kod bijele Samodre`e crkve: jedno tabor Vuka{ina kraqa, drugo tabor despota Ugqe{e, tre}e tabor vojevode Gojka, a ~etvrto carevi}-Uro{a. Carevi se otimqu o carstvo; me|u se se ho}e da pomore, zla}enima da pobodu no`i, a ne znadu na kome je carstvo. Kraq Vuka{in veli: “Na mene je!” Despot Ugqe{’: “Nije, neg na mene!” Vojvod’ Gojko: “Nije, neg na mene!” ]uti nejak carevi} Uro{u, }uti d’jete, ni{ta ne besjedi, jer ne smije od tri bratijenca, bratijenca, tri Mrwav~evi}a. Pi{e kwigu Vuka{ine kraqu, pi{e kwigu i {iqe ~au{a do Prizrena, grada bijeloga, do onoga protopop-Nedeqka, neka do|e na Kosovo ravno, da on ka`e na kome je carstvo: on je sv’jetla cara pri~estio, pri~estio i ispovjedio, u wega su kwige starostavne. Pi{e kwigu despote Ugqe{a, pi{e kwigu i {iqe ~au{a do Prizrena, grada bijeloga, do onoga protopop-Nedeqka. Tre}u pi{e vojevoda Gojko, i on {iqe ogwena ~au{a; a ~etvrtu carevi} Uro{u, pi{e kwigu i {iqe ~au{a. Sva ~etiri sitne kwige pi{u i po{iqu ogwene ~au{e, sve potajno jedan od drugoga. Sasta{e se ~etiri ~au{a u Prizrenu, gradu bijelome, kod dvorova protopop-Nedeqka, ali prota doma ne bija{e, no u crkvi bje{e na jutrewi, na jutrewi i na letur|iji. Kol’ko s’ silni ogweni ~au{i, koliko su silni od silnijeh, te ne k}e{e kowe odjahati, no u crkvu kowe nagoni{e, potego{e pletene kanxije, udaraju protopop-Nedeqka: „Br`e hajde, protopop-Nedeqko, br`e hajde na Kosovo ravno, da ti ka`e{ na kome je carstvo; ti si sv’jetla cara pri~estio, pri~estio i ispovjedio, u tebe su kwige starostavne; ja l’ }e{ sada izgubiti glavu!“ Suze roni protopop Nedeqko, suze roni, pa wima govori: „Odbijte se, silni od silnijeh, dok u crkvi zakon savr{imo, znati }e se na kome je carstvo“. Tako su se oni uzmaknuli. A kad zakon bo`ji savr{i{e, izqego{e pred bijelu crkvu; tad govori protopop Nedeqko: „\eco moja, ~etiri ~au{a, ja sam sv’jetla cara pri~estio,

bratijenac

~au{ protopop

pri~estiti (se) ispovediti (se) starostavan

izle}i

150

razma

pri~estio i ispovjedio, al’ ga nisam pitao za carstvo, ve} za grije’ {to je sagr’je{io; no idite u Prilipa grada, do dvorova Kraqevi}a Marka, a do Marka, do mojega |aka; kod mene je kwigu nau~io, kod cara je Marko pisar bio, u wega su kwige starostavne, i on znade na kome je carstvo. Vi zovite na Kosovo Marka, ho}e Marko pravo kazivati, jer se Marko ne boji nikoga, razma jednog boga istinoga“. Otido{e ~etiri ~au{a, otido{e ka Prilipu gradu, b’jelu dvoru Kraqevi}a Marka. Kad su bili pred bijele dvore, udari{e zvekirom na vrata. To za~ula Jevrosima majka, pa doziva svoga sina Marka: „Sine Marko, moje ~edo drago, tko udara zvekirom na vrata? Ba{ kâ da su babovi ~au{i”. Usta Marko te otvori vrata,

~au{i se pokloni{e Marku: „Bo`ja t’ pomo}, gospodaru Marko!” A Marko ih omilova rukom: „Dobro do{li, moja |eco draga!” Jesu l’ zdravo Srbqi vitezovi i ~estiti carevi i kraqi?” ^au{i se smjerno pokloni{e: „Gospodaru, Kraqevi}u Marko, sve je zdravo, ali nije mirno: gospoda se te{ko zavadila na Kosovu, poqu {irokome, kod bijele Samodre`e crkve, i oni se otimqu o carstvo; me|u se se ho}e da pomore, zla}enima da pobodu no`i, a ne znadu na kome je carstvo; tebe zovu na Kosovo ravno, da im ka`e{ na kome je carstvo”. Ode Marko u gospodske dvore, pak doziva Jevrosimu majku: „Jevrosima, moja mila majko, gospoda se jesu zavadila na Kosovu poqu {irokome, kod bijele Samodre`e crkve, i oni se otimqu o carstvo;

151

rana

me|u se se ho}e da pomore, zla}enima da pobodu no`i, a ne znadu na kome je carstvo; mene zovu na poqe Kosovo, da im ka`em na kome je carstvo”. Kol’ko Marko te`io na pravdu, tol’ko moli Jevrosima majka: „Marko sine, jedini u majke, ne bila ti moja rana kleta, nemoj, sine, govoriti krivo, ni po babu ni po stri~evima, ve} po pravdi boga istinoga! Nemoj, sine, izgubiti du{e! Boqe ti je izgubiti glavu nego svoju ogr’je{iti du{u”. Uze Marko kwige starostavne, pa opremi sebe i [arina, [arinu se na ramena baci, otido{e u Kosovo ravno. Kad su bili kraqevu {atoru, re~e tade Vuka{ine kraqe: „Blago mene do boga miloga! Eto mene moga sina Marka: on }e kazat na mene je carstvo, od oca }e ostanuti sinu”. Marko slu{a, ni{ta ne govori, na {atora ne okre}e glavu. Kad ga vi|e Ugqe{a vojvoda, tad Ugqe{a rije~ govorio: „Blago mene, eto mi sinovca! On }e kazat na mene je carstvo. Ka`i, Marko, na mene je carstvo, oba }emo bratski carovati!” [uti Marko, ni{ta ne besjedi, na {atora ne okre}e glavu. Kad ga vi|e vojevoda Gojko, tade Gojko rije~ govorio: „Blago mene, eto mi sinovca! On }e kazat na mene je carstvo. Kad je Marko jo{ neja~ak bio, ja sam Marka vrlo milovao, u svilena wedra uvijao, kano krasnu od zlata jabuku; kud sam go|e na kowu hodio, sve sam Marka sa sobom vodio. Ka`i, Marko, na mene je carstvo, ti }e{, Marko, prvi carovati,

152

odsjednuti

cjelivati

koqeno (od koqena) po~inuti

a ja }u ti biti do koqena!” [uti Marko, ni{ta ne govori, na {atora ne okre}e glavu. Pravo ode bijelu {atoru, ka {atoru nejaka Uro{a, dogna [arca caru do {atora; on|e Marko [arca odsjednuo. Kad ga vi|e nejaki Uro{u, lako sko~i sa svil’na du{eka, lako sko~i, pake progovori: „Blago mene, eto moga kuma, eto kuma, Kraqevi}a Marka! On }e kazat na kome je carstvo”. Ruke {ire, u grla se grle, u bijelo cjelivaju lice, za juna~ko pitaju se zdravqe, pa sjedo{e na svil’na du{eka. Tako malo vreme postajalo, danak pro|e, tavna no}ca do|e. Kad ujutru jutro osvanulo i pred crkvom zvona udari{e, sva gospoda do{la na jutrewe. U crkvi su slu`bu savr{ili, izqego{e iz bijele crkve, u stolove pred crkvu sjednuli, {e}er iju, a rakiju piju. Marko uze kwige starostavne, kwige gleda, a govori Marko: „A moj babo, Vuka{ine kraqu, malo l’ ti je tvoje kraqevine? Malo l’ ti je – ostala ti pusta! – ve} s’ o tu|e otimate carstvo? A ti, stri~e, despote Ugqe{a, malo l’ ti je despotstva tvojega? Malo l’ ti je – ostalo ti pusto! – ve} s’ o tu|e otimate carstvo? A ti, stri~e, vojevoda Gojko, malo l’ ti je vojvodstva tvojega? Malo l’ ti je – ostalo ti pusto! – ve} s’ o tu|e otimate carstvo? Vidite li, bog vas ne vidio! Kwiga ka`e: na Uro{u carstvo! Od oca je ostanulo sinu, |etetu je od koqena carstvo; wemu carstvo care naru~io na samrti, kad je po~inuo”. Kad to za~u Vuka{ine kraqu,

sko~i kraqu od zemqe na noge, pa potr`e zla}ena hanxara, da ubode svoga sina Marka. Bje`i Marko ispred roditeqa, jer se wemu, brate, ne pristoji sa svojim se biti roditeqem. Bje`i Marko oko b’jele crkve, oko b’jele crkve Samodre`e, bje`i Marko, a }era ga kraqu, dok su triput kolo sastavili oko b’jele Samodre`e crkve. Gotovo ga bje{e sustigao, al’ iz crkve ne{to progovara: „Bje`’ u crkvu, Kraqevi}u Marko! Vidi{ |e }e{ danas poginuti, poginuti od svog roditeqa, a za pravdu boga istinoga!” Crkvena se otvori{e vrata, Marko bje`i u bijelu crkvu, za wime se vrata zatvorila. Kraq dopade na crkvena vrata, po direku udari hanxarom, iz direka krvca pokapala. Tad se kraqe bio pokajao, te je rije~ bio govorio: „Lele mene do boga jednoga, |e pogubih svoga sina Marka!” Al’ iz crkve ne{to progovara: „A ~uje{ li, Vuka{ine kraqe! Ti nijesi posjekao Marka, ve} posje~e bo`jega an|ela”. Na Marka je vrlo `ao kraqu, te ga quto kune i prokliwe: „Sine Marko, da te bog ubije! Ti nemao groba ni poroda! I da bi ti du{a ne ispala – dok turskoga cara ne dvorio!” Kraq ga kune, car ga blagosiqa: „Kume Marko, bog ti pomogao! Tvoje lice sv’jetlo na divanu! Tvoja sabqa sjekla na mejdanu! Nada te se ne na{lo junaka! Ime ti se svuda spomiwalo, dok je sunca i dok je mjeseca!” [to su rekli, tako mu se steklo.

hanxar

dopasti

ste}i se

153

Oko ~ega su se sporili velika{i? Kako pokazuju svoju silu, mo} i `equ za vla{}u? Za{to je Marko Kraqevi} u pesmi odre|en za onog koji treba da presudi? Prona|i i prepi{i stihove iz pesme koji poru~uju kako treba pravedno suditi. Ti stihovi su vekovima ~uvani i isticani kao vrhovni moralni princip. Zato ih treba nau~iti napamet.

Kako se zava|eni velika{i obra}aju Marku? [ta mu sve nude da bi presudio u wihovu korist? Kako mu se obra}a carev sin, nejaki Uro{? Na koji na~in Marko presu|uje? [ta mo`e{ da zakqu~i{ iz wegove presude? Prona|i u pesmi stihove koji osvetqavaju lik Marka, wegove osobine, kao {to su: hrabrost, pravi~nost, mudrost, vite{tvo, pa`qivost, skromnost i dr. [ta se saznaje o Marku iz o~eve kletve i kumovog blagoslova? Koji su sukobi opevani u pesmi? Navedi nekoliko uzbudqivih trenutaka iz pesme kojima se, od uvoda do epiloga, posti`e napetost u radwi.

Napi{i svoje mi{qewe o pesmi Uro{ i Mrwav~evi}i. Daj svoj sud o: ! uzbudqivosti doga|aja – radwe " moralnim na~elima koja isti~e pesma # likovima $ stilskim figurama.

154

[ta zna{ o Hajduk Veqku Petrovi}u? Kakve su wegove zasluge u Prvom srpskom ustanku?

Vuk Stefanovi} Karaxi}

@ITIJE AJDUK VEQKA PETROVI]A
(odlomak) Kad se vojska turska prikupi u Vidin, onda se dignu nekolike iqade turski kowika, te pre|u preko Timoka, samo da vide kako je; no Veqko i do~eka oko Bukov~e, i sre}no i uzbije natrag. Potom tre}i dan udari sva sila turska, s topovima i sa svom opravom, te pre|e preko Timoka. On istina s ono svoje vojske, {to je mogao izvesti iz {an~eva, izi|e opet pred Turke, i sa neiskazanom rabro{}u udari, da bi i opet uzbio; no {ta je on sa svoji 3–400 kowika i s toliko vla{ki soldata u ravnu poqu mogao u~initi turskoj vojsci od 15–16.000? S jednom se vojskom tukao, a dvije su, tri obilazile, da mu za|u s le|a; i tako on ustupi, i izmi~u}i se pred Turcima do|e u Negotin. Tu no} izi|e opet iz Negotina, te udari na Turke; no Turci se odr`e. I tako je poslije nekoliko dana svaki dan izilazio u poqe i sa neiskazanom rabro{}u tukao se s Turcima, no Turci se utvrde i pograde {an~eve oko Negotina. Turcima do|e u pomo} Rexep iz Adakale, i karavla{ki knez Karaxa, i sam veliki vezir, Ru{i}-pa{a; a u wega i od ono malo vojske {to je imao, izginu i izrane se najboqi junaci. Turci su se svaku no} kroz zemqu bli`e priku~ivali k srpskim {an~evima, i najposlije su se tako blizu bili priku~ili, da su se batinama pustimi~ke mogli tu}i. Tu ve} sad drugoga boja nije bilo, osim sa {an~eva iz topova i iz kumbara i iz pu{aka. Turci sve kule negotinske topovima i kumbarama razvale i obore, i sama ona najve}a kula, |e je on sjedio, padne i on si|e u podrum. Najposlije mu nestane xebane, osobito taneta i topovski i pu{~ani, zato pokupi sva kalajna kandila i ka{ike i tawire, te rastopi na pu{~ana taneta; a u topove je, kad su neg|e Turci ~inili juri{, metao najposlije i talijere. Jo{ ispo~etka, kako je vi|eo da mu xebane nestaje, pisao je Sovjetu u Biograd da mu po{qu xebane; i krivio i {to za ranije nijesu to uredili i vi{e mu xebane poslali; i najposlije prijetio im, govore}i: „Ako Bog da, te ovu ranu prebolim, koja je sad na meni (tj. ako izi|e `iv iz Negotina), o}emo se na zimu pitati, kako se dr`i carevina“. Iz Biograda po{aqu mu odma (po onome istom prijatequ, koji mu je govorio da se ne zatvara u Negotin) jednu la|u topovski

uzbiti oprava {anac

priku~ivati se pustimi~ke

kumbara

vla{ki soldat ustupiti

xebana

tane talijer

Sovjet

vezir

155

tabqa

indat

taneta i narede da se baruta i pu{~ane xebane se mora bje`ati, makar kako. I tako Srbi peti uzme iz Pore~a, i da mu se kako po{qe, ako bude dan poslije wegove smrti ostave Negotin i pomogu}e; no to sve za wega stigne dockan u Pore~, bjegnu u Pore~. Potom odma sav onaj kraj, a malo a ni ostalima se ne mogne unijeti u Negotin. poslije i sva Srbija pozna da Veqka nema. Veqko je bio tanka i visoka struka, Tako|er je pisao i Mladenu da mu se po{qe sme|e kose i vrlo mali brkova, duguqasti pomo}, kao {to je bilo ugovoreno; no Mladen, suvi obraza, {iroki usta i poduga~ka, malo uzdaju}i se u Veqkovo juna{tvo, mislio je da poku~asta nosa; i nije mu mlogo vi{e bilo Negotin ne}e tako lasno propasti, a {to }e se od 30 godina kad je poginuo. Po srcu i po Veqko malo vi{e namu~iti nije mario, nego je telesnom juna{tvu bio je prvi ne samo u jo{ govorio: „Kad je mir, wemu se pjesma pjeva i Srbiji, nego se mo`e slobodno re}i i u po 10 muzikanta za ru~kom sviraju: nek se dr`i cijeloj Evropi svoga svud ratnoga vremena. sad“. I tako odga|aju}i od danas do sjutra, ne U vrijeme Ahila i Milo{a Obili}a on bi po{qe mu pomo}i. zaista wiov drug bio, a u wegovo vrijeme Bog Sad ve} kako su se Turci tako priku~ili i zna bi li se oni mogli s wim isporediti. No nije se vi{e moglo izlaziti na poqe da se s to wegovo preveliko juna{tvo Kara|or|ije i wima bije, on je i dan i no} odao po {an~evima Mladen ove po{qedwe godine nijesu upotrei qude slobodio i ure|ivao da ~uvaju dobro. bili kao {to bi vaqalo. Negotin, kao i Tako jedno jutro (prvi dana mjeseca avgusta) svaki drugi grad, mogao bi mlogo mawi izi|e u jedan mali {anac i na tabqama stane junak, ali dobar urednik, ~uvati boqe od nare|ivati i kazivati kako }e se ne{to zagrawega; a on bi u poqu pred odabranim diti i popraviti, {to su turski topovi bili kowicima vrijedio vi{e nego iqada drugije. razvalili; a turski ga tobxija zagleda, pa potegA osim toga on je svagda potrebovao ne iz topa, te ga udari isprijeka krosred ple}a, starje{inu da mu ka`e {ta }e ~initi; to je i tako ga prekine i raznese da ni{ta vi{e nije on sam priznavao i jo{ je kazivao da bi od mogao re}i do: „dr`-“ i s tom polovinom rije~i sviju srpski starje{ina, s kojima je vojepadne mrtav na zemqu. Kako on tako padne, vao, najvolio slu{ati Vuicu i kneza Miloja momci wegovi, koji su on|e bili oko wega, odma Teodorovi}a (a za Mladena je javno govorio, uzmu nekake trave, {to je za kowe bila da on nije za vojsku i da Srbi moraju biti done{ena i on|e se desila, te ga pokriju da ga nadbijeni i nesre}ni |ego| on zapovjeda i qudi ne vide; i tako je do mraka tu le`ao mrtav, upravqa). Kao {to mlogi veliki qudi poznaa uve~e ga brat wegov Milutin s momcima uzme, ju svoju vrijednost, tako je i Veqko svoju pozte ga iznese iz {anca i sarani kod crkve. Zaludu navao i ~esto se srdio {to |ekoje male su tako smrt wegovu krili: vojska sva jo{ onaj vojvodice, koje su svoja vojvodstva mawom dan pozna da Veqka nema me|u wima; i iznajrabro{}u ili s novcima i s prije jedni stanu govoriti da se la`ama dobili (kao npr. Xoda ranio, pa le`i; a drugi, da je Vra`ogrna~ki, Jova Pore~ki, pro{ao kroz Turke i oti{ao po @ivko Kladovski, Milisav indat; a malo poslije svi doznadu Zaje~arski), imaju ime i ~est da je poginuo. Dok je on sa svojim kao i on; i ~esto bi govorio: momcima svaki ~as po {an~e„Da Bog da da se Srbi ne umire vima prolazio, niko nije smio s Turcima dok sam go| ja `iv, pokazati da se popla{io i slutijer kako Turci udare, odma ti na zlo, nego je svaki morao mene stanu malo odlikovati od biti slobodan i veseo, ako mu se ovi koko{ara; a da se umiri s i ne}e; a kako wega nestane, vojTurcima, onda bi mi i `ene ska odma povi~e da se vi{e ne Hajduk Veqko Petrovi} sudile; a kad ja umrem, da im mo`e dr`ati u Negotinu, nego da
(rad Uro{a Kne`evi}a)

poznati

poku~ast

odlikovati

156

Bog da mir, pa nikad vi{e rata da nemaju“. Istina da se Crni \or|ije gotovo vi{e bojao wega nego on Crnoga \or|ija, ali je slu{ao zapovijesti dosta dobro, osobito kako se bio preselio u Negotin. Bio je pravi ajduk i tim se imenom di~io i ponosio do svoje smrti.

KWI@EVNI POJMOVI
Biografija (`ivotopis, `itije) je kwi`evno delo u kojem je opisan `ivot neke istaknute li~nosti.

Vuk Stefanovi} Karaxi} (1787–1864) ro|en je u Tr{i}u kod Loznice. U~estvovao je u Prvom srpskom ustanku i bio svedok mnogih burnih doga|aja iz tog vremena. Sakupqao je narodne pesme, pripovetke i druge umotvorine i objavio ih je u vi{e kwiga. Napisao je prvu gramatiku i prvi re~nik srpskog jezika, usavr{io azbuku, pisao o doga|ajima i li~nostima svoga doba, o `ivotu i obi~ajima na{eg naroda i dr. Po svemu tome Vuk je jedan od nekoliko najve}ih umova srpske kulture.

Kakav je tvoj utisak i sud o Hajduk Veqku na osnovu ovog teksta? Kako se u ovom tekstu opisuje turski juri{ na Negotin i stawe u obe vojske? Kako su se pona{ale srpske vojvode po{to ih je Veqko molio za pomo}? Navedi sve uzroke pada Negotina i Hajduk Veqkove pogibije. Ovo je istorijski tekst. Kakva je razlika izme|u ovakvog na~ina kazivawa i pripovedawa u pripovetki ili romanu? Prona|i u tekstu i podvuci plavom bojom re~i i izraze koji opisuju Veqkov izgled. Napi{i svoj zakqu~ak o tome.

Zelenom bojom podvuci deo teksta u kojem se opisuju wegove karakterne osobine. [ta zakqu~uje{? Napi{i.

Navedi re~i koje imaju isto ili sli~no zna~ewe sa slede}im re~ima: xebana penxer vojevati

157

nisam im umeo dati lep oblik. Danijel Defo ROBINSON KRUSO (odlomak) ^esto sam poku{avao da ispletem korpu. Dohvatim pu{ku. Ve} sam pomenuo kako sam mnogo `eleo da obi|em celo ostrvo i nekoliko puta sam dolazio do potoka i jo{ vi{e uzvodno. samo nisam mogao odrediti je li to kopno ili ostrvo. Bio je vedar i sun~an dan i dobro sam raspoznavao zemqu. Sutradan sam oti{ao do letwikovca. za divno ~udo. da sam tamo dospeo. ali su u svakom slu~aju dobro slu`ile svojoj nameni. I neo~ekivano. Kao dete sam u`ivao da odlazim jednom korparu u na{em gradu i da ga posmatram kako radi. ugledah pred sobom morsku pu~inu. Nisam morao dugo da tragam jer je drve}e ove vrste raslo ovde u velikom broju.Zamisli da si na nekom pustom ostrvu na kojem nema qudi. seo sam da radim i opleo mnogo korpi. sa~me i kur{uma. Kada sam stigao do kolibe. hteo sam da mi slu`e umesto vre}a. sekiru. Istina. Za mnom je kao uvek tr~kao pas. Samo sada nisam imao materijala. Ovaj odlomak iz tog romana govori o Robinsonovom obilasku okoline nekoliko godina po dolasku. ali sam se uglavnom snabdeo dubokim i jakim korpama za ~uvawe `itarica. bilo tako kratko da mi ni{ta nije i{lo od ruke. a meni je to jedino i bilo potrebno. I sada mi je to dobrodo{lo. Kako bi pribavqao hranu. a na pu~ini. Sasvim je mogu}no da tamo `ive uro|enici qudo`deri i. za svaki slu~aj ponesem dva dvopeka i veliku evenku suvog gro`|a. sa~ma kur{um evenka 158 . Nase~eno pru}e prebacio sam i sklonio u dvori{te kolibe. Pomno posmatraju}i korparev rad. One su mi slu`ile za mnoge potrebe: iznosio sam u wima zemqu. koje sam uspevao da na|em. Najzad mi sinu misao: ne}e li vaqati za ovaj posao grane onog drve}a od kojeg sam napravio ogradu? Pa te grane mora da su savitqive i gipke kao u na{e vrbe ili ive. moj polo`aj bi bio gori nego sada. dr`ao razne stvari itd. pravio ode}u i skloni{te? Roman Robinson Kruso je pri~a o mladi}u ~iji je brod razbila oluja na moru i koga su morski talasi izbacili na obalu pustog ostrva. Jedno sam pouzdano znao: to je van svake sumwe deo Ju`ne Amerike koji verovatno le`i blizu {panskog poseda. Visoravan se prostirala sa zapada na jug i bila je vrlo daleko od mog ostrva – ra~unam ~etrdeset miqa. korpe su mi izlazile nekako nezgrapne. zasad sam imao malo `itarica. I re{ih da poku{am. Deca su pronicqiva i vole da poma`u odraslima. Kad je nastao period ki{a. ne zaustavqaju}i se po|em daqe prema zapadu. Idu}i put sam do{ao sa sekirom da odjednom nakre{em {to vi{e grana. posle pola ~asa hodawa. Otada sam se ~esto morao baviti pletewem korpi: stare su se lomile ili bi dotrajale. ako ne vi{e. Polako sam nau~io da pletem korpe ba{ kao i on. pa su bile potrebne nove. Odatle se moglo slobodno pre}i na suprotnu obalu ostrva koju jo{ nisam video. Pojma nisam imao koja je to zemqa. Izra|ivao sam korpe od svake ruke: i velike i male. ali je pru}e. kraji~ak zemqe. ubrzo sam uo~io kako se pletu korpe i u granicama svoje mo}i pomagao svome prijatequ u radu. Dodu{e. ali sam nameravao da ih prikupqam tokom slede}ih godina. kada je ve} bio navikao na boravak na pustom ostrvu. do onog mesta gde sam sagradio kolibu. pa put pod noge. ve}u koli~inu baruta. odsekao nekoliko grana biraju}i najtawe i uverio se da su one pogodne za pletewe korpi da ne mo`e boqe biti.

Zapazio sam da se ovde jate papagaji i po`eleh da jednog ulovim: verovao sam da }u ga pripitomiti i nau~iti da govori. Posle sam ga nau~io da me zove po imenu. Ostao je o{amu}en od udarca.Ova pomisao je izazvala u meni naj`ivqu radost. [tapom sam ga o{inuo po krilu i on nije mogao da uzleti. Nije trebalo da se mu~im jalovim `alopojkama i time za{to me je bura izbacila ba{ ovde. Razmi{qaju}i ovako. prekrasni gajevi i ptice koje su zvonko pevale. Kad sam izbio na morsku obalu. Svuda su unaokolo bile zelene livade. Posle nekoliko uzaludnih poku{aja uspeo sam da uhvatim mladog papagaja. Ona je mogla biti mnogo `alosnija. treba da sam zahvalan sudbini {to je bila prema meni tako milostiva. ali sam ga povratio i odneo ku}i. nagizdane divnim cve}em. Prema tome. i{ao sam lagano daqe i pri tome sam se na svakom koraku mogao osvedo~iti da je ovaj deo ostrva mnogo privla~niji od onog gde sam podigao svoj prvi dom. a ne na neko drugo mesto. uzalud sam kleo svoju sudbinu. Dakle. a tamo gde sam `iveo za godinu i po 159 . Sva obala ovde bila je prosto zasejana korwa~ama. jo{ jednom sam se osvedo~io da me je udes bacio u najgori kraj na ostrvu.

(Preveo i obradio za decu Du{an Timotijevi}) Danijel Defo (1661–1731) poznati je engleski pisac. okrenuo sam se na istok i prevalio obalom oko dvanaest miqa. grdno sam pogre{io. Izbiv{i na obalu. srodio sam se sa onom okolinom. Meso nekih ptica bilo je vrlo ukusno. mada nisam znao kako se zovu. Hteo sam da se vratim drugim putem. Na kraju sam opet morao da izbijem na morsku obalu. A me|utim. 160 . neosetno sam se spustio u {iroku dolinu koju su tako ~vrsto opasivali bregovi obrasli gustom {umom. metke i sekiru. na ono mesto na kojem se dizala moja motka. Odmakav{i se od obale dve-tri miqe. Postao je u svetu ~uven po ovom romanu. gost. Pro`ivev{i u svome {atoru bezmalo dve godine. U wemu je ispri~ao i veliki deo istorije ~ovekove – kako se snalazio da stvori uslove za `ivot i kako ga je radoznali duh vukao ka novim saznawima o svetu. Odatle sam se vratio ku}i starim putem.dana na{ao sam samo tri. [ta je Robinsonu bilo od pomo}i pri pletewu korpi? Za {ta su mu korpe slu`ile? Čega se bojao? Čemu se obradovao? Za{to nije `eleo da promeni mesto boravka na ostrvu? Kako je u jednom trenu izgubio orijentaciju? Koje su poruke ovog dela? DOMA]I ZADATAK Pro~itaj ovo delo za lektiru. i uputih se natrag. da nije bilo nikakve mogu}nosti da odredim gde sam. Dakle. Najgore je bilo to {to je ova tri ili ~etiri dana dok sam tumarao dolinom vreme bilo tmurno i sunce se nikako nije pomaqalo. pogleda}u i videti gde je moj stari dom. po{to sam nameravao da idu}i put do|em sa suprotne strane. I{ao sam lagano i ~esto sedeo da otpo~inem jer je bila velika pripeka. 183). Tu sam pobo u zemqu visoku motku da obele`im mesto. a ovde sam se ose}ao kao do{qak. Zapi{i zanimqive podatke u Dnevnik ~itawa (vidi str. U krajwem slu~aju ispe}u se na ~uku. „Ostrvo nije veliko – razmi{qao sam – pa na wemu ne mogu zalutati. Od onih koje sam poznavao. ali je onda trebalo ta~no znati gde je sunce u ovo doba dana.“ Me|utim. Bilo je i takvih koje nikad nisam video. Mogao sam se upravqati prema suncu. Ovde je bilo bezbroj ptica svih vrsta. pingvini su bili najboqi. bilo mi je nekako nelagodno i ~eznuo sam za ku}om. podvla~im jo{ jednom: ova je obala u svakom pogledu bila privla~nija od moje. a ja sam morao nositi mnogo te{kih stvari – pu{ku. nisam nimalo `eleo da se ovde naselim.

3. (Nemoj da upisuje{ svoje pretpostavke. ve} samo podatke iz teksta.) podaci iz teksta geografski polo`aj i veli~ina ostrva na kojem se zatekao Robinson du`ina boravka na ostrvu dve godine ~ime se Robinson hranio kojim se aktivnostima bavio raspolo`ewa Robinsona Krusoa Sa`mi u tri re~enice ceo odlomak o Robinsonovim do`ivqajima. 2. 1. Na osnovu ovog teksta napi{i pet kqu~nih re~i.Robinson Kruso je morao da hranu i stvari dr`i u posudama. 161 . Smisli i ti jo{ tri na~ina na koje bi u prirodi mogao da napravi{ ~inije i korpe za dr`awe hrane. Popuni tabelu samo podacima koji su navedeni u tekstu. Dosetio se kako bi mogao da isplete korpe od pru}a.

Du{anu i Uro{u) i Mrwav~evi}ima (Vuka{inu. Lirsko-epske pesme 3. Epika Biografija (`ivotopis. dele se na cikluse: pretkosovski. Ugqe{i i Gojku) PRIMER: @enidba Du{anova Uro{ i Mrwav~evi}i . hajdu~ki i usko~ki ciklus i ciklus o borbama za oslobo|ewe Srbije i Crne Gore Narodne bajke pripovetke koje govore o ~udesnim doga|ajima i li~nostima PRIMER: A`daja i carev sin Pretkosovski ciklus obuhvata pesme o Nemawi}ima (Nemawi. Savi. ciklus pesama o Kraqevi}u Marku. Narodna proza 1. kosovski ciklus.Seti se {ta smo nau~ili Autorska kwi`evnost Lirika 1. Lirske pesme 2. Epske pesme opevaju znamenite doga|aje i li~nosti. `itije) kwi`evno delo u kojem se opisuje `ivot neke istaknute li~nosti PRIMER: Drama @itije Hajduk Veqka Petrovi}a od Vuka Karaxi}a Narodna poezija 1.

7 Putovawe u putopis U^I]EMO: o poemi o putopisu o opisnoj lirskoj pesmi o rimi. ritmu i refrenu o dramskom tekstu TVOJ ZADATAK ]E BITI: da ve`ba{ opisivawe detaqa da napi{e{ basnu sa zadatim likovima da se pripremi{ za izvo|ewe jedno~inke Kirija Branislava Nu{i}a .

Mlogo li se tako kad i kada U se glava pouzdala mlada – Telo ~ilo. Kad se voda nada mnome sklopi. ni gromovne buke Popla{ile pouzdane ruke. Pa za ~asak. |a~ke igre. Lati ~amac. pa ga i prevrnu. Ali. Voda burna u ~un zapquskiva. Nebo vedro. Dovatila ta samrtna muka. pri’vati obala. vodom poquqiva. ti me ne utopi! Ti me di`e. |a~ki rastanak i sl. Val za valom u ~asak nagrnu. Na nebu je ve~erwa~a sama. Ni se bure. neuka. a ume{na ruka. Sever duva. u vodi. reko silna. Kad grom riknu. Ala si umilna! Koliko sam puta preveseo Sa drugovi u la|icu seo. kada muwa sevnu. Oj Dunavo. a spu{ta se tama. Za’vatio veslom i desnicom. Jer da ’tede moga{e me jednom Rukom svojom zadr`ati lednom. Ta kad ono. Za to tebi do nebesa fala – Rekô onda. ponajsla|e pevnu. Tada mla|an. pa }u i svakada. Oj Dunavo. o ti. bra}a luda Dogrca{e do brega i pruda. eto.? Branko Radi~evi} \A^KI RASTANAK (odlomak) ve~erwa~a umilan Sunce za|e. a reka se ~ista Tamo-amo u prugama blista. |a~ko doba. Otisnuo s’ vodom i maticom. zbogom ostaj meni sada! dogrcati breg prud 164 . Sretno sam se ja uvek izvuka’: Ja sam tebi mlado telo predô Kano ocu svome {to bi ~edo.Na {ta pomisli{ kad ~uje{: |a~ki `ivot. Sve u vodu – ao krasne muke! [~ekasmo se na noge i ruke.

Ukor. Koje je ose}awe iskazano u stihu: Ali. 165 . Smisli i napi{i vi{e epiteta koji bi mogli da stoje uz imenice: reka sunce vetar nebo ve~e Branko Radi~evi} (1824–1853) ro|en je u Slavonskom Brodu. a za{to je umilna? Za{to su pesniku muke na reci krasne muke? Objasni. berbom gro`|a. Wegova kwiga Pesme jedna je od najlep{ih kwiga u srpskoj kwi`evnosti. Koje misli i ose}awa pobu|uju u tebi ovi stihovi? Podvuci u pesmi i objasni re~i i izraze kojima je naslikano ve~e na reci. Mini Karaxi} u spomenicu i druge. Kolo (iz \a~kog rastanka).Ovi stihovi su odlomak iz poeme \a~ki rastanak kojom se pesnik rastaje sa |a~kim `ivotom: drugovima. vinogradima. nebo. telo. na primer: Devojka na studencu. veselim igrama. Stra`ilovom i Dunavom. To su. Bio je odli~an |ak i omiqen u dru{tvu zbog svoje vesele prirode. pa se i dan-danas rado pevaju. Najlep{e |a~ke dane proveo je u Sremskim Karlovcima. Branko je bio zaqubqen u Minu. Kletva. ruka. PESMA ZA SPOMENAR Neke pesme Branka Radi~evi}a toliko su voqene da je za wih napisana muzika. Kako je u pesmi opisana reka Dunav? Kojim detaqima? Za{to je reka Dunav silna. Umro je mlad od tuberkuloze i sahrawen na brdu Stra`ilovu iznad Sremskih Karlovaca. }erku Vuka Karaxi}a. U wen spomenar zapisao je pesmu koju joj je posvetio. Cic. zbogom ostaj meni sada? Navedi epitete koji stoje uz imenice reka.

pa tek prozbori onako sama: „Ta red je jednom da i mene bog obraduje! I zar ja nisam sre}na? Ko to ka`e?! Te kako sam sre}na! More. naslov pesme je: a ime pesnika je: Ako su {atori bijeli. I on bi sve to posvr{avao na potpuno zadovoqstvo – zadovoqni bi bili i oni i on. Kwi`evni lik je: Naslov dela je: A poznat je bio i jednima i drugima kao ~ovek koji je dobro ispekao svoj zanat. . On istrese iz xepova svoje celokupno ovozemaqsko blago i uze ga ispitivati: svakojake drangulije. U prole}e bi ga bogatiji zvali da okopa ba{tu. Te on tako potrpa sva ta svoja oskudna sredstva u xepove i sasvim se odre~e namere da poku{a sa kupovinom. istinita. ~ista. ako su kwige starostavne. ali sve je to kratko da otkupi makar i pola sata potpune slobode. pa ga je svaki rado zvao. wime bi mo`da i mogao da podmiti koga da mu malo pomogne u radu. klikeri i kojekakve tri~arije. bogodana.. . ako su ~au{i ogweni. naslov pesme je: a pesnik je: Na osnovu navedenih karakteristika prepoznaj kwi`evni lik i seti se naslova kwi`evnog dela u kojem se javqa. da ore`e vo}e. naslov pesme je: a ime pesnika je: Ako je sneg tanak i beo. opkopa lozu. Kwi`evni lik je: Naslov dela je: 166 . hej! Ne}e meni vi{e poslovati tu|e ruke. imam ja sina! Imam doma}ina. Ako je pesma sveta. . ako je glas te`ak i promukao.Prepoznaj pesmu po epitetima koji su u woj upotrebqeni. . .. Ne zna ni sama za{to! Malo. Kwi`evni lik je: Naslov dela je: Obuze je neka ~udna radost. tr{~ani. . I pla~e joj se – i smeje joj se. ako je krov niski.

nije bilo ta~no. a majski dan svetao. U drugim prilikama ~esto prekorevana zbog raspri~anosti u sastavima. Tako je u stvari bilo svakad. to je ne{to novo. kao da sam prespavala taj izlet. Vida Ogwenovi} PUTOVAWE U PUTOPIS (odlomak) Putopisni tekst i danas kod mene izaziva izvestan otpor. kod Bo`ane. Nisam znala da u frizerajima dr`e vetrewa~e. ali te se grozne livade posebno se}am zbog velike pretrpqene nepravde. Nisam poznavala ve}e intelektualno mu~ewe. od naprezawa da. ha. Naro~ito mi se jedan od wih ucrtao u se}awe kao pravi o`iqak. odgovorila sam spremno. To je zaista bilo nepravedno. kad god smo imali takav pismeni zadatak. kao da ih je neko golicao. Ovo kwi`evno delo nije putopis.Putopis je kwi`evno delo u kojem pisac iznosi svoja zapa`awa i razmi{qawa o krajevima kroz koje prolazi. ve} samo razmi{qawe o pisawu putopisa. recimo o temi: [ta sam videla jednog majskog jutra u poqu. U frizeraju. a naro~ito me bolelo to {to se kiko}u moje drugarice. ka`e ona. naravno. Gde si ti videla vetrewa~u?. pa me nastavnica zbog toga. izazvan strahom od {kolskih zadataka u kojima je obi~no trebalo da opi{emo utiske sa izleta u prirodu. pred celim razredom ismejala. ponovila je pitawe. Gde. u detiwstvu u stvari. a sa wom i ceo razred. Ona je brektala. s pravom. {to. a napis bar mrvicu produ`ila. zainta~ila sam i ja. gde. opisuje svoje do`ivqaje i susrete s qudima. smislim neku re~enicu. iako su dobro znale da govorim pravu i celu istinu. mozak mi se prosto bio udrvenio i nisam ba{ ni~ega mogla da se setim. za~et jo{ davno. na {ta se ona i doslovno zagrcnula od smeha. Da bih taj pejza` malo o`ivela. ha. a |aci su potcikivali. iako tada jo{ nisam znala da se to tako zove. zainta~iti brektati 167 . kad je trebalo da napi{em ne{to o toj livadi na koju su nas dan pre toga vodili u obrazovne svrhe. dodala sam da je nasred livade kloparala ogromna vetrewa~a. pitala me smeju}i se. Jedva sam uspela da pre no {to je zvono objavilo kraj ~asa skrpim nekoliko nezgrapnih re~enica u kojima je na vi{e na~ina bilo izra`eno da je poqe bilo zeleno i {iroko. sede}i u klupi. U frizerskoj radwi „Mimoza“. ha. pa opet u smeh.

Zimsko jutro) i opis prirode sa str. ra{irenih krila. u koji smo za vreme te operacije ulep{avawa ma i nehotice buqile. verovatno. Tada se. {i{ala okrenutu ogledalu. Poznate su joj kwige: Melanholi~ne drame. romane i pripovetke. kad je nova frizura ve} bila gotova. zakliwu}i se pred odraslima da vi{e nikad ne}emo nogom stupiti u to mu~ili{te. Devojka modre kose. U kom licu se ovde pripoveda? U ovoj ^itanci ima mnogo opisa prirode. od suza zbog katastrofalnog izgleda posle „goli}awa“. koju smo mi deca zvali „goli}awem“. Nastavnicu je. vi{e nismo dobro videle. oblikuju}i frizuru „bubikopf“. bolest po wihovom shvatawu nije imala nikakve {anse kod nas „ogoli}anih“ devoj~uraka. a kad se tome doda ~isto}a koja pokriva onu drugu polovinu. jer bismo se ina~e stalno vrpoqile gledaju}i se u ogledalu u koje smo mogle da se pogledamo tek na kraju. 86 (Vojislav Ili}. mada svejedno nije morala onoliko da se cepa od smeha. Meni je i daqe lep{a vetrewa~a iz frizeraja. mo`da ona stvarno nije ni videla Feje{ovu vetrewa~u. Zurila sam toliko puta u taj slikani prizor dok je Bo`ana {trickala makazama iza mojih u{iju. i nisu htele da me brane. tako da sam poznavala i najsitniji potez na slici. govore pisci u tim opisima? 168 . nad poqanom punom masla~ka i belih rada. Pi{e drame. Bo`ana je nas klinke {i{ala okrenute licem zidu. me|utim. u stvari. Vida Ogwenovi} je ro|ena u Dubo~kama kraj Nik{i}a. Na zidu. Zato neka mi niko ne spomiwe lepotu prirode i ma{tovite opise wenih tajni. ali one devoj~ice ulizice. dobro su znale da ne izmi{qam. Svaki put kad bismo se najzad iskobeqale iz Bo`aninih ruku. visila je ogromna slika molera i firmopisca Feje{a (prva latini~na slova koja sam nau~ila bila su ta iz wegovog potpisa). O ~emu. samo povinovala shvatawu na{ih roditeqa da je kratka kosa pola zdravqa. Pro~itaj opis prirode sa str. 44 (po~etak odlomka iz romana Do`ivqaji Toma Sojera Marka Tvena). Na woj se ba{karila ogromna vetrewa~a. kod Bo`ane. me|utim. nabijale smo do obrva kapu koju smo nosile u rezervi bez obzira na godi{we doba. Stari sat i druge.goli}ati bubikopf Malo koja devoj~ica iz na{eg mesta nije i{la na {i{awe u „Mimozu“. Frizerka Bo`ana se. povinovati se Za{to je kod devoj~ice postojao otpor prema pisawu putopisa? Za{to ju je kikotawe wenih drugarica naro~ito bolelo? O ~emu su razmi{qale devoj~ice dok ih je {i{ala frizerka Bo`ana? Za{to su devoj~ice stavqale kape na glave posle {i{awa? Da li je ovo tekst putopisa ili odlomak iz pripovetke? Obrazlo`i svoje mi{qewe. Setne komedije. ^uvena kao frizerka lake ruke koja mo`e da izravna i najgu{}u kosu na svetu.

u stvari. [ta su. Kao devoj~ica bila je uvre|ena pona{awem nastavnice i svojih drugarica. Napi{i {ta je trebalo da joj ka`u drugarice. 169 .Za{to je te{ko pisati opise prirode? Vida Ogwenovi} u ovom tekstu opisuje jedan nesporazum. Smisli na~in na koji bi ubedio/la devoj~icu da pisawe putopisa mo`e biti zanimqivo. a {ta Vida kada je branila svoj rad? Nastavnica je mislila: Drugarice su mislile: Vida je mislila: Smisli boqi na~in obra}awa nastavnice devoj~ici posle slabo ura|enog zadatka i opi{i ga. imale na umu nastavnica i drugarice kada su se smejale.

^ini se sad da ne}e stati Ki{a i sunce opet sjati.^esto se ka`e da se lepota krije u detaqima i nijansama boja. Al’ presta. Da li ti se de{ava da od {ume ne vidi{ drve}e? [ta to zna~i? Stevan Rai~kovi} LETO NA VISORAVNI Na visoravni. mirisa ili u pokretima bi}a i predmeta. I ve} od sunca blesnu kri{om: Korwa~in oklop opran ki{om. 170 . gde je sjalo Od sunca sve kô ogledalo. Tek sa li{}a smokve Cede se kapi.. Drhte lokve..

Navedi detaqe iz tre}e pesni~ke slike. Navedi detaqe koji se pojavquju u drugoj pesni~koj slici. Obrazlo`i ih i potkrepi primerima iz teksta.Koji su ti detaqi iz pesme privukli pa`wu? Za{to? ^itaj pesmu i utvrdi iz koliko se pesni~kih slika sastoji. Ve`baj zapa`awe detaqa. na primer. neki predmet na stolu ili cvet na livadi. 171 . [ta zapa`a{? Kako se u zavisnosti od svetlosti mewaju boje? Ima li pokreta? Ima li mirisa? Napi{i svoja zapa`awa. [ta nagove{tava pojava korwa~e? Navedi razloge zbog kojih je ovo lirska opisna pesma (pogledaj u Leksikonu kwi`evnih pojmova). Detaq koji se pojavquje u prvoj pesni~koj slici je: visoravan obasjana letwim suncem. Navedi jo{ neke detaqe. Posmatraj.

Buntovan razred. Ako je verovati mojoj baki. I bezbroj ne`nih tela Zdenu{e u pla{}e Divovi kao hra{}e. Ve~era celog `ale Zelen-kowici svoje Lepe viteze pale. Ptice na ~esmi.Kojih pesama i pri~a Desanke Maksimovi} se se}a{? Desanka Maksimovi} POKO[ENA LIVADA Livada kraj reke sawa. Za wu se ka`e da je pesnikiwa toplog srca i de~je du{e. Zrikavci tu`no zri~u. Najve}a je srpska pesnikiwa. Do}i }e divovi oni. Vetrova uspavanka. Devojka zlatnoga oka. ^uje se do oblaka. ^uje se do oblaka. okruglog oka I trepavica beli’ Lepr{a na livadi I rawenicima deli Mirisne osmehe ~edne Umesto crvena soka. Patuqkova quqa{ka. Svega devojka jedna Zlatnog. Pomrlih trava du{e Jo{ lebde vrh otkosa [to se lagano su{e. I mrtvo pade bezbroj Qupkih {arenih glava. Tu`no zrikavci zri~u. [arena torbica. Objavila je vi{e kwiga za decu i omladinu: Vrt detiwstva. 172 . Sutra opet u zoru Do}i }e divovi ovi I stra{ne surove vile Zdenu}e u sena mnoga Mirisne glave mile. Jutros do|o{e neki Divovi kao hra{}e U domovinu trava. Pisma iz {ume. O. Zrikavci tu`no zri~u. Pla~u nad grobovima Mrtvih dragih junaka. Le`a}e u jednom grobu Toliki milioni. vi ne znate tu`nu O smrti trava pri~u. \a~ko srce itd. otkos zdenuti pla{}e Desanka Maksimovi} (1898–1993) ro|ena je u selu Rabrovici kod Vaqeva.

.. Ritam je ravnomerno ponavqawe slogova. sunce. Ako je tako.. To je. poklapawe glasova na kraju stihova. stihova ili strofa u pesmi. Takva ponavqawa ~ine muziku teksta i ja~aju wegovo zna~ewe. Istra`i na koji na~in rima i ponavqawe stihova uti~u na melodiju i ritam pesme. bi}a i pojave koje sam upoznala i zavolela u detiwstvu. rima. qupkih {arenih glava divovi kao hra{}e zlatnog. okruglog oka # $ Razmisli malo o pro~itanoj pesmi.Kako izgleda livada koja kraj reke sawa? Za{to na livadi zrikavci toliko tu`no zri~u da se ~uje do oblaka? Kojim se re~ima u pesmi slikaju kosci (kosa~i)? Podvuci u pesmi opis jedinog nepoko{enog cveta bele rade. JUNACI DESANKINIH PESAMA „Junaci mojih pesama su obi~no qudska ose}awa. a zatim nastavi zapo~ete re~enice. tako|e ponavqawe re~i i re~enica u proznom tekstu. Kako uti~u na zna~ewe i poruke pesme? Kojoj vrsti pesama pripada ova pesma? Obrazlo`i za{to. Dok ~itam razmi{qam o Nisam znao/znala da Pitam se Kad bih mogao/mogla 173 . nego kao ~ovek. prole}e. Ponekad mi se ~ini da prirodu ose}am vi{e kao kakva zverka. Refren je ponavqawe ve}ih celina u pesmi (stiha ili strofe).“ Desanka Maksimovi} Koje su stilske figure kori{}ene u slede}im stihovima: ! livada kraj reke sawa " KWI@EVNI POJMOVI Rima (slik) je podudarawe. onda bi se moglo zakqu~iti da je jedan od junaka mojih dela dobrota kao qudska osobina. Poneki kriti~ari ka`u da su junaci mojih dela boqi nego {to su obi~ni qudi u `ivotu.. sva priroda uop{te. Kojim je detaqima naslikan? Kako bela rada te{i rawene trave? Navedi stihove koji se u pesmi ponavqaju (refren).

vrela. 174 . I skakavaca minu jato. Kupina sja sun~ana. Napisao je dve knjige pod nazivom Pjesme.. @eleznu `icu cvr~ak su~e. jednu sa naslovom Lirika. Jovan Du~i} (1871–1943) ro|en je u Hrupjeli kod Trebinja. S topola jastreb mladi Baci u sun~ev sjaj i zlato Svoj krik ve~ite gladi. Put pra{ljiv kud se mrâva vu~e Za ~etom crna ~eta. Najdu`u ovog leta. Tu zmija ko{ulju svla~i. Re~ni se pli}ak zra~i. putopis Gradovi i himere i knjigu misli pod nazivom Blago cara Radovana.. Jedan je od najve}ih srpskih pesnika.[ta je opisna lirska pesma? Navedi nazive nekih opisnih pesama. pesme u prozi Plava lirika. Jovan Du~i} POLJE Je~mena `uta polja zrela.

Kupina sja sun~ana.Je~mena `uta polja zrela . / Najdu`u ovog leta .S topola jastreb mladi / Baci u sun~ev sjaj i zlato / Svoj krik ve~ite gladi Napi{i kojoj knji`evnoj vrsti pripada ova pesma i za{to.@eleznu `icu cvr~ak su~e. Za{to je zmija svukla ko{ulju? Za{to cvr~ak uporno peva? [ta je jastreb izrekao svojim krikom? 175 . vrela . Smisli i napi{i kratku pri~u o `ivotinjama u kojoj }e likovi biti zmija. Navedi nekoliko najlep{ih epiteta iz pesme.Opi{i raspolo`enje koje ova pesma izaziva u tebi. Objasni slede}e pesni~ke slike: . cvr~ak i jastreb.

sru~e se u sobu. znate. pa zato voli da ide u [vajcarsku. {eta krupnim koracima): Odista. MALI (na vratima): Tata. Ajde. spremite se. otac porodice na {aqiv na~in poku{ava da ih odvede na putovawe.. u Italiju. OTAC: Ti nema{ velikih pretenzija i to je lepo od tebe! (Starijem. ki}o (najmla|em).) A ti? STARIJI: Ja u Vrawe.) A ti. A gde bi ti. MALI (povu~e se).. OTAC: I}i }emo i u [vajcarsku. Po{to ni za to nema novca. OTAC: Sasvim. treba tamo da putujemo. OTAC: Vrlo dobro. gospodinu ministru.) OTAC: Stojte! Povedite i majku. Branislav Nu{i} KIRIJA [ala u jednom ~inu (odlomak) LICA: Otac Majka Starija – }er~ica Mla|a – }er~ica Stariji – sin~i} Mla|i – sin~i} Izvr{iteq Advokatski pisar @andarm II (Deca obu~ena da bog sa~uva. pa ih zalaguj. OTAC (nastavqa razmi{qawe): Ili. nek se i ona spakuje. ishaban zalagivati pretenzija uobraziti 176 . OTAC (sam. ina~e ne}emo putovati. idemo na put! DECA: @iveo! OTAC: Je l’ volite da putujete? DECA: Volimo! OTAC: Tako. bila bi to divna stvar kad bi se ~ovek mogao tako poslu`iti uobra`ewem. u odelu prekrojenom i ishabanom.. odem. E to je lepo od vas. ajde. OTAC: Povedite majku kad vam ka`em. voleo da putuje{. Tako bih volela da putujem u Italiju. na primer. nemoj da pokvari{. ajde. recimo. Odem. i u Zemun. i u Italiju. putova}u u Italiju. spremi se! MLA\A (ska~e veselo): Jaoj. ala je to divno. ~lanovi porodice `eleli bi i da putuju. pa zato volim da idem u Italiju. Me|utim. gde bi ti volela da putuje{? MLA\A: Ja. iskrpqena po turu i kolenima. MLA\A: Pa zar }ete me voditi? OTAC: Razume se. i u Vrawe. mogu li ja da povedem Hektora? OTAC: Povedi. OTAC (starijoj): A ti? STARIJA: Ja bih tako volela u [vajcarsku. Italija je lepa zemqa. ajde.[ta zna~i re~ kirija? Kome se pla}a kirija? [ta se doga|a ako se kirija ne plati? Ovo je odlomak iz dramskog dela (jedno~inke) Branislava Nu{i}a pod nazivom Kirija. a ja nemam.) OTAC: Ka`ite deco: dragi~ka! DECA: Dragi~ka! OTAC: Putujemo. ima zimski kaput. ku}evlasniku i ka`em mu: Dobar dan. to je i onako usput kad se po|e u Zemun. OTAC: U [vajcarsku? MLA\A: Ona. brate.. tata. pakujte se! DECA: @iveo! (Ho}e da po|u. U delu se govori o siroma{noj porodici koja nema dovoqno novca da plati kiriju. DECA (opkole majku i guraju je u drugu sobu): Ajde. Eto ti deca. Ajde. MAJKA: Ama ostavi ti mene. ajde!. dabome da ga povede{. bolan. (Mla|oj. na primer? MLA\I: Ja u Zemun. gazda! Do{ao sam da vas zamolim da uobrazite da sam vam platio kiriju.

sve! MLA\A (povu~e se). molim te.. nose}i harmoniku pod mi{kom. recimo.. Bilo bi to odista divno! (Spoqa se ~uje u`asna dreka i larma. Taj kofer metni ovde da ne smeta. MAJKA (krste}i se povla~i se). vide}ete vi samo. je l’ mogu da ponesem i moju lutku? OTAC: Ama ponesi. stariji poneo kavez sa pticom. razume se. sad sedajte. MLA\I (svira). mama! OTAC: Ne kvari deci voqu. Evo ja }u ovde kraj mame.. evo ih. (To govore}i name{ta kraj otvorena prozora stolice po redu. MAJKA (krsti se). obukla zimski kaput i {ubaru. sve {to imamo u ku}i. idu putnici! (Nailaze `ena i deca obu~ena za put.. i obru~. Smestite stvari. OTAC: E.. jer. Sviraj ti u tu trumbetu. bolan. Sedi. vi~ite kao ja: Trupa-trup Trupa-trup Trupa-trupa-trup. letwe odelo. kad. Deder da zauzmemo mesta.MLA\A (na vratima): Tatice. najozbiqnije pakuj. gospodinu ministru i ka`em mu. OTAC: Nemoj se krstiti. istina. ne}e mama. Ajde. OTAC (nastavqa razmi{qawe): Odem. pa treba da zauzmemo {to pre mesta. 177 . Ti sedi ovde.) Tako . deder. Starija.. DECA: Pa zar ne}emo odistinski da putujemo? OTAC: Pa ne}emo.. kao {to vidite. koja putuje u [vajcarsku. poma`ite. MAJKA (na vratima): Ka`i mi. dabome. DECA (razo~arana): Aaaaa!. OTAC: Kobajagi. a tu kutiju makni ovamo. slamni {e{ir i nosi lutku od krpa napravqenu. I on lepo uobrazi. i sve ponesi. zauzimajte mesta! MAJKA: Ama idi.) Vrlo dobro! Vrlo dobro! Izgledate kao izistinski putnici koji putuju u Italiju i [vajcarsku. jo{ jedan put... ne teraj bar sa mnom komendiju. ali }e izgledati sasvim kao i odistinski.. Tako. MLA\I: Pa je l’ to mi kobajagi? OTAC: Kobajagi. nego pakuj se! Vide}e{ samo kako se mo`e i bez para putovati.) Aha. E. MAJKA: [ta? OTAC: Sve. velika je navala. nose}i sve {to su stigla. koja putuje u Italiju. a dug je put. mla|a. uobrazite sad svi da je voz krenuo. Mla|i vodi za uzicu neku xukelu i ima trumbetu u ruci. sav iscepan. sedi molim te! MAJKA (krste}i se seda). recimo. kao {to su otprilike sedi{ta u vagonima. OTAC (nastavqa razmi{qawe): Odem. DECA: Ajde. a ti onde. je l’ ozbiqno da pakujem? OTAC: Razume se. ali da}emo ga u Italiji da se okrpi. ~ove~e bo`ji. eto. OTAC (deci): Ovde ti. Do{ao sam da vas zamolim da uobrazite da ja imam pune godine slu`be. ~ove~e. sve! MAJKA: I tvoj zimski kaput? OTAC: On je. tako . ajd’ sad za mnom.. gospodine ministre.. gospodinu ministru i ka`em mu: Dobar dan. dabome. i lutku. Tako. a ti ovde.

. ve~ito pokrivena snegom. a posle svetskoga rata. pogledajte. A ono tamo. Gledajte te lepote i divite se i u`ivajte. deco.) E. lupati nogama i drugim predmetima tako da unekoliko podra`avaju `eleznicu. Gledajte. a ta promenqivost zavisi od barometra. deco. ono je znamenita planina Kvirinal. Klima je u Italiji promenqiva.) HOR: Trupa-trup Trupa-trup Trupa-trupa-trup. a stanovni{tvo se najvi{e bavi jodlovawem i bu{ewem rupa u siru koji se.. preplivao to jezero na labudu. Zemun je grad ~ije se stanovni{tvo pre svetskog rata bavilo pregledom paso{a. OTAC (ustaje): Stoj! Sviraj! (Mla|i svira.) Zemun pet minuta. Planina Monblan. tako da se ne nose zimski kaputi i nepotrebna su drva za ogrev.) E. pomoranxe i atentatori. a drugi grad.. to je [vajcarska koja se ina~e u geografiji zove i Monblan. na vrhu koje je Romeo prvi put izjavio qubav Juliji. Mla|i svira. deco. @eneva.) HOR: Trupa-trup Trupa-trup Trupa-trupa-trup. (Seda.. i Italiju i [vajcarsku. Ta je varo{ ranije bila na samoj granici dr`avnoj.) Vrawe. Eto.. prilikom jedne fudbalske utakmice. to je grad Zemun. Ono tamo. a zimi leto. te po~nu u horu pevati. gledajte i u`ivajte. Prestonica [vajcarske je Bern. deco. to je ~uvena kula u Pizi koja je znamenita po tome {to je kriva. Kod [vajcaraca je vera i narodnost privatno zanimawe. to vam je sve {to treba da znate iz geografije Italije. zbog tih rupa.. koja je ~uvena po tome {to u wenoj zoolo{koj ba{ti ima i medveda. to je Italija. to vam je sve {to treba da znate o geografiji [vajcarske.) atentator grudobolnik dezerter jodlovati gle~er finans 178 . Sviraj! Polazi! (Seda. Italija je vrlo plodna zemqa i u woj ra|aju najvi{e zejtin. ~uvena je zbog mnogih jezera koja nikad ne plave okolinu. ovo je Italija. U [vajcarskoj je leti zima.) Polazi! Sviraj! (Mla|i svira. to je varo{ u kojoj stanuju oni ~inovnici koji ne mogu da na|u kvartir u Beogradu. Stanovni{tvo Italije je mnogobrojno i najvi{e se bavi svirawem u mandolinu i `derawem makarona. videli Italiju? DECA: Jesmo! OTAC: Voz polazi. usled ~ega ~inovnici u Italiji imaju mnogo mawi dodatak na skupo}u.) HOR: Trupa-trup Trupa-trup Trupa-trupa-trup. Zemun le`i na Dunavu i gleda u Beograd. tamo. Jeste li. pet minuta. Ono {to vidite. dakle. OTAC (ustane): Stoj! Sviraj! STARIJI: A gde smo sad. U|e jedan ~inovnik i `andarm. To {to vidite. vidite li. Sviraj! (Sedne. pa onda onaj ~inovnik pita: jesu li to va{i koferi? (Spoqa se ~uje kucawe. MLA\I: A kako se to radi? OTAC: Tako.kvartir (Deca pristaju. ovo {to vidite.) Stoj! Sviraj! (Ustane. OTAC (ustane): Stoj! Sviraj! (Mla|i svira. zove {vajcarski sir. stanovni{tvo se u [vajcarskoj bavi jo{ i proizvodwom snega i gle~era. a sad se povukla vi{e u unutra{wost. to je Vrawe. {to se iskrivilo kao gospodin Sima sudija. OTAC (ustaje): Stoj! Sviraj! (Mla|i svira. i Vrawe. To {to vidite sad. zemqa puna znamenitosti i lepota. vino. po{to smo obi{li i Zemun. Sem {vajcarskog sira.) HOR: Trupa-trup Trupa-trup Trupa-trupa-trup.. ~uvena je jedino po tome {to se na wu svake godine pewu besposleni qudi. Eto. ono je ~uveno jezero Lago Ma|ore koje je znamenito po tome {to je papa Bonifacije ~etrdeset drugi. ajd’mo daqe! Sviraj! (Mla|i svira. tata? OTAC: Ovo je granica! STARIJI: A {ta ima tu da se vidi? OTAC: Na granici stanuju finansi i tu se vr{i pregled stvari. Vrawe je ~uveno po tome {to je tu Ko{tana Ciganka prona{la Boru Stankovi}a kwi`evnika. i zato wu rado pose}uju grudobolnici i vojni~ki dezerteri sviju zemaqa. A sad. sasvim daleko. pa stoga u [vajcarskoj i ne postoji ministarstvo voda kao kod nas. A ono tamo. Ipak je najve}im delom topla klima. Mla|i zasvira. E....

(Razvija akta. Ku}ni name{taj nije moj.) MAJKA (o~ajno): Eto ti tvoje putovawe! OTAC: Ako. Posle sporazuma): Popisa}emo ovako pau{alno. `eniraju}i se da je ko zate~e u biv{em polo`aju): Ko to sad mo`e biti? STARIJA: Pa to su vaqda finansi za pregled stvari. platili smo kiriju. zlobno): Kuda? Pa eto.): Ja sam sudski izvr{iteq. izlo`i}e se prodaji. tata. ve{ i svi ostali pokretni predmeti na|eni u ku}i. a ti [vajcarsku. Cela moja imovina.. [to }e nam Monblan i Bonifacije. pregledali su nam stvari i – sad smo pre{li granicu! STARIJI: A ho}emo li sad daqe da putujemo? MLA\I: Pa ho}emo dabome! MLA\A: A kuda sad. sve odelo. 14467 vama imaju popisati stvari za du`nu petomese~nu kiriju. neka u|u! OTAC: Ulazi! III ^INOVNIK (Sa wim ulazi jedan mladi} koji nosi portfeq pod pazuhom i jedan `andarm. Eto. sporazumevaju}i se sa advokatskim pisarom. STARIJI: Jesu li to.) HOR: Trupa-trup Trupa-trup Trupa-trupa-trup. juna ove godine O. jer dr`imo name{ten stan. OTAC: Na malo. Sad smo svi zadovoqni i mo`emo se vratiti u otaxbinu. ostavqaju}i vam petnaest dana za regulisawe duga.) Vama je poznato da se presudom Suda od 27. bili carinici? OTAC: Jeste. poreznici i egzekutori. U otaxbinu. ona sko~i s mesta i ode na suprotnu stranu. to nam je sve imawe. carinici. Uzabrawuje vam se. nalazi se u ova dva kofera.Br. pa smo naro~ito skupili sve i slo`ili da vam bude pri ruci za popis. ZAVESA pau{alno uzabrawivati otu|iti regulisati predusretqivost reumatizam egzekutor 179 . ti Italiju. za petnaest dana. s tim da ne smete to otu|iti. Kad ~uje kucawe. tupo i o~ajno gledaju}i preda se. MAJKA (Klone o~ajno na stolicu na drugoj strani.. Mama je izle~ila reumatizam. Stvari se ostavqaju vama na ~uvawe i. koliko sam mogao za dvadeset godina slu`be u dr`avi da ste~em. koje `andarm vadi. Ti si video Zemun.) Hvala na predusretqivosti! OTAC: Na malo. ^INOVNIK (Popisuje stvari. Mi smo znali da }ete vi do}i. u otaxbinu! Sviraj! Sviraj! (Mla|i svira.) OTAC (te{ko uzdahne): Poznato mi je! ^INOVNIK: [ta imate dakle za popis? (Uzima kofere i daje ih `andarmu koji ih otvara. ti Vrawe. ta dva kofera. (Potpisuje i daje mu jedan primerak. svr{ili smo putovawe i sad se mo`emo vratiti u otaxbinu. dakle.pogru`en `enirati se portfeq MAJKA (Do sada je sedela pogru`ena. nervozno. du{o.) OTAC: Eto. a ja sam platio kiriju. tata? OTAC (Sad ve} jetko. sem odela koje je na vama.) Voz polazi! (On ustaje odvojen na sredini grupe. deco. Mi smo svoju du`nost svr{ili. DVOJE MLA\IH (radosno): Neka u|u. a sa wime i ostali koji su do{li. {to }e nam Kvirinal i Lago Ma|ore? U na{oj otaxbini ~ekaju nas u bratski zagrqaj finansi. izvol’te i drugi put! ^INOVNIK: Zbogom! (Odlazi. sad smo bar i tu brigu smirili. ~ude}i se postupcima svoga mu`a i smeju}i im se pogdekad. ^INOVNIK: Hvala lepo. ako ne reguli{ete dug za kiriju. to {to vidite.

Odredi prostor u kojem se odvija radwa i vreme radwe ovog dela. Podelite se u grupe i ~itajte tekst po ulogama. Izaberite re`isera. Nakon premijere napi{ite kratku ocenu o woj. pripremite se da izvedete predstavu po ovom komadu. Ako imate mogu}nosti. muzi~kog urednika. glumce. Kakve probleme ima glavni lik iz ovog dela? Na koji na~in poku{ava da ih re{i? Koje osobine zapa`a{ kod likova iz ovog dela? Otac je Majka je Deca su zato {to zato {to zbog toga {to Objasni poentu (glavnu misao) ove drame iskazanu zavr{nim re~enicama koje izgovara glavni lik. kostimografa i odaberite druga lica koja bi radila na prikazivawu komada. scenografa. 180 .

zatra`io od wega profesor da izre|a sve ono {to ste vi napisali. pri{ao mu je jedan roditeq i po`alio mu se: – Gospodine Nu{i}u. Napi{i ga u obliku drame. – Pa. neki profesor sada pitao {ta sam napisao. moj prijatequ – odgovori Nu{i} – kada bi mene. eto. – E. 207) 181 . str. moj sin zbog vas pade na maturi! – Kako? – za~udi se Nu{i}. (Kosta Dimitrijevi}. Beograd 1965. ni ja ne bih znao da odgovorim i pao bih na ispitu. evo. a on nije znao ni polovinu. Nu{i} – ~arobwak smeha.Zamisli nastavak radwe ovog dramskog dela. [ta govori otac? [ta govore deca? [ta govori majka? KO JE PAO NA ISPITU ZBOG NU[I]A Dok je Nu{i} kao penzioner sedeo u kafani Ruski car u Beogradu i ispijao kafu.

Narodne bajke Narodne novele [aqive narodne pripovetke Pri~e o `ivotiwama Zagonetke Pitalice Poslovice Narodne legende Stil (na~in izra`avawa) 1. Lirske pesme mitolo{ke pesme obredne (kalendarske) pesme (koledarske. Lirsko-epske pesme poema Narodna kwi`evnost Narodna poezija 1. 5. 7. lazari~ke. Narodna proza 3. kraqi~ke) 2. Nau~ni stil pripovedawe u prvom licu pripovedawe u tre}em licu .Seti se {ta smo nau~ili Autorska kwi`evnost Lirika 1. 6. 2. odnosno publici) Stilske figure epitet pore|ewe personifikacija onomatopeja 2. 8. |ur|evske. 3. dodolske. 4. Lirsko-epske pesme Epske pesme pesme pretkosovskog ciklusa 1. Oblici pripovedawa opis (deskripcija) pripovedawe (naracija) dijalog (razgovor dve ili vi{e li~nosti) monolog (obra}awe jednog lica samom sebi. Epika pripovetka bajka legenda roman roman za decu nau~nofantasti~ni roman autobiografija lirski zapis biografija drama Drama Lirske pesme qubavna pesma rodoqubiva pesma opisna pesma radio drama 2.

73–75. nesta{an. A. `ubor sre}e. Kwige bogate ma{tu. Zatim prepi{i lepe i zanimqive re~i koje vredi pamtiti i koristiti ih i u govoru i u pisawu. Tako na{e ~itawe dobija krunu. str. broj stranica. svoje ime. Lepe misli iz kwiga su biseri koji }e ti osvetqavati put. plemenit. u~e mudrosti. 178. str. zalepi.. zapi{i i druge va`ne podatke.. {ire vidike. str. Ako ho}e{ prijateqa – pripitomi me. a tre}e je zapisati svoja zapa`awa i zanimqive delove iz we. Slede podaci o pro~itanoj kwizi: naziv dela. Kako se vodi dnevnik ~itawa Nabavi svesku ~vr{}ih korica od sto strana (za jedan razred ili za vi{e razreda). {to zna~i obrazovan. D. Često se kultura jednog ~oveka meri po tome koliko je dobrih kwiga pro~itao. str.. str. str. ne{to nacrtaj. sporedni likovi. pravedan.. str. 265.. Ako ima{ zadatak da o kwizi pi{e{ sastav ili govori{. brbqiva vodenica. Lep opis: str. Eri}a: Sunce se topi kô zlatno zvonce.D DNEVNIK ^ITAWA Za{to treba ~itati kwige Zato {to one ~oveku pru`aju u`ivawe.. dosetqiv. drugo dobro delo je razmi{qati o woj. pa se ka`e da je na~itan ili veoma na~itan.. 203. 183 .. 52. ime pisca.. str. 17. dodaj neki ukras i sl.. pasus). Prijatno nam je kada se sa wima dru`imo. 17. adresu. 203. Primer: roman Tom Sojer. Zbog ~ega je va`no voditi dnevnik ~itawa Jedno dobro delo je pro~itati kwigu. Upi{i naslov. u wegov `ivot unose lepotu i ~ine ga boqim. str. Primer: Va{ar u Topoli. 52–53 (4. One nude novo bogatstvo re~i. Onda prepi{i lepe misli. Egziperija: Čovek poznaje samo one stvari koje pripitomi. kulturan. a re~i su najmo}nije ~ovekovo oru|e i oru`je. glavni likovi. str. Dnevnik ~itawa mo`e postati lep spomenar i zanimqiva pri~a o na{em razvoju... Uzbudqiva mesta: razgovor na grobqu. Humor: str. 82. Marka Tvena: Lik Toma Sojera: hrabar. U dnevnik ~itawa mo`e{ zapisati i svoj sastav o kwizi za ~as lektire. 178. 176. na su|ewu. 86. vetropir. Po~ni da je ukra{ava{. Primer: Mali princ.

^itawe i recitovawe po~ni nakon kra}e pauze. Jedna re~ mo`e da ima vi{e zna~ewa. tako da se oseti da si se predao tekstu. Pauze su veoma va`ne. budi ozbiqan. Koje }emo joj zna~ewe dati. slede}im znacima: ––––– | || ––——— ovako ozna~ene delove teksta ~itaj ili recituj ti{e ovako ozna~ene delove teksta ~itaj ili recituj glasnije na ovako ozna~enom mestu u tekstu napravi kra}u pauzu na ovako ozna~enom mestu u tekstu napravi du`u pauzu ove re~i posebno naglasi. upitnike i druge znake interpunkcije. nalik na svakodnevni govor. Dok ~ita{ ili recituje{. upe~atqivo.PRAVILA ZA IZRA@AJNO ^ITAWE I RECITOVAWE Šta je to izra`ajno ~itawe? To je ubedqivo. 184 . neke br`e. a neke glasnije. to jest da zamisli{ ono o ~emu se u tekstu govori. u zavisnosti od smisla teksta u kojem se na|e. To zavisi od sadr`aja teksta i ose}awa koja tekst u tebi pobu|uje. uzvi~nike. zareze. Zbog toga je va`no: Ako izlazi{ na scenu. Trudi se da jasno izgovara{ svaku re~ i da se svi glasovi u svakoj re~i dobro ~uju. trebalo bi da se u`ivi{ u sadr`aj teksta. Po~ni smireno i uzdr`ano. Va`no je da po{tuje{ ta~ke. siguran i odmeren. jer daju mo} re~ima. u skladu sa onim o ~emu se govori u pesmi i sa raspolo`ewem koje postoji u woj. pitawe je na{eg ume}a da vladamo jednom od najve}ih umetnosti – umetno{}u govora. Prilikom recitovawa pokreti ruku i gestovi treba da budu odmereni. Kada je slu{am – ~ujem je. prema svom ose}awu. jasno. Recitovawe pak u govornoj umetnosti ima posebno mesto. kada se publika umiri. Kod svakog znaka treba zastati. Nije dobro da istr~i{ ili da suvi{e sporo iza|e{. a isto tako se mo`e i izgovoriti na mnogo na~ina. slikovito. Va`no je da ~itawe i recitovawe budu prirodni. te~no i `ivo ~itawe. Kalezi} u kwizi O recitovawu pi{e: Kad pesmu ~itam – vidim je. Kada je govorim – ona govori mene. ve} neke delove treba da izgovara{ ti{e. ^itawe i recitovawe ne treba da bude jednoli~no i dosadno. Radi lak{eg pripremawa. O tome D. napraviti kra}u ili du`u pauzu. tekst ozna~i. a neke sporije. To je oblik govora u kojem re~i obla~e svoje najsve~anije ruho.

Po~ni svaku re~enicu velikim slovom. Drugo. Na kraju re~enice stavi ta~ku.a a a Pi{i kao {to govori{ – poru~io nam je Vuk Karaxi}. a PRAVILA ZA DOBRO PISAWE SASTAVA 185 . treba tra`iti za dobre misli jo{ boqe re~i. iznena|ewe). Re~enice ne po~iwi na isti na~in (seti se re~i sa sli~nim zna~ewem). Pro~itaj svoj rad i ispravi gre{ke koje zapazi{. zamisli. Potrudi se da smisli{ odgovaraju}i naslov. radost. precrtavati sve suvi{ne re~i. Imena mesta i qudi tako|e pi{i velikim po~etnim slovom. Zbog toga: Razmisli o tome {ta sve zna{ o temi o kojoj treba da pi{e{. qutwu. Prvo vaqa imati dobre `eqe. upitnik ili uzvi~nik. birati ih (kao {to se biser ni`e). Tre}e. Pisana re~ ima veliku mo}. truditi se da re~enica bude kratka i jasna. nalaziti nove i sve`e. Tvoj sastav treba da ima po~etak. mo`e br`e i daqe da se prenosi i {iri. ose}awa i namere. sredinu i kraj. jer mo`e du`e da traje od izgovorene. Zabele`i {ta sve treba da pomene{ u svom sastavu. Unesi ose}awa u svoj rad (tugu. uzbu|ewe. Misli o tome ko }e ~itati tvoj rad.

dijalog – razgovor dva lika ili vi{e likova u nekom kwi`evnom delu. radiju ili televiziji. a doma}ica na dodolu izliva pun kabao vode. uporedi: narodna bajka basna – kratka pri~a u stihu ili prozi s ciqem da pou~i. obmotana zelenilom preko gole ko`e. u basni se kazuje jedno. pisano u dijalozima. stihovi dodolskih pesama opisuju obredne radwe i imaju pripev oj dodo. u vreme su{e obilazi sela sa drugaricama i mladi}ima. uo~i praznika i tokom cele nedeqe pre praznika. bitku. borbu za oslobo|ewe od porobqiva~a ili podvig koji se pesmom ~uva od zaborava. uporedi: monolog dodolske pesme – letwe obredne lirske narodne pesme vezane za kult plodnosti. obi~no od ro|ewa do trenutka pisawa bajka – pri~a fantasti~ne sadr`ine ~iji je autor poznat. duhovita. a misli se na drugo. namewene su dozivawu ki{e i povezane su sa zemqoradwom. ~esto je pevana uz gusle. naj~e{}i stih na{e narodne poezije deskripcija – vidi: opis didaskalije (remarke) – napomene. upu}uju na izgled scene (pozornice). devojka dodola. sveti \or|e. puni livade cve}em i wive `itom epilog – zavr{ni deo kwi`evnog dela u kojem se opisuje ono {to se desilo posle. donosi zdravqe. dele se na pesme letweg i zimskog . na pona{awe i postupke likova. govorno-misaona pitalica koja se sastoji od pitawa koje ima samo jedan odgovor. wom se pokazuje dosetqivost i o{troumnost kalendarske pesme – obredne narodne pesme vezane za proslavqawe godi{wih doba i promene u prirodi. glavni likovi su `ivotiwe koje imaju qudske osobine i pona{aju se kao qudi. otapa led. zmajevi i ~arobwaci. prema pesmama.L LEKSIKON KWI@EVNIH POJMOVA A B anegdota – kratka. daqa sudbina junaka epitet – stilska figura. zaustavqaju se pred ku}ama i igraju i pevaju. obja{wewa pisca u zagradama u dramskom tekstu. oj dodole drama – kwi`evno delo u stihu ili prozi. doprinosi `ivosti izra`avawa epska (juna~ka) narodna pesma – pesma. a`daje. uporedi: narodna pri~a o `ivotiwama biografija – kwi`evno delo u kojem se opisuje `ivot neke istaknute li~nosti deseterac – stih od deset slogova. glavni lik se bori sa silama zla i uvek ih pobe|uje. {aqiva pri~a sa neo~ekivanim zavr{etkom iz `ivota znamenitih qudi autobiografija – kwi`evno delo u kojem autor sam pi{e o svom `ivotu. a nameweno izvo|ewu u pozori{tu. re~ – naj~e{}e pridev – koja se dodaje imenici da bi iskazala wene op{te ili posebne odlike. usmenim putem Z K 186 zagonetka – kratka duhovita izreka. na filmu. zasniva se na sukobu likova D \ E |ur|evske pesme – obredne lirske narodne pesme (kalendarske pesme) koje se pevaju na \ur|evdan. ve{tice. potom sledi darivawe. a zasniva se na upore|ivawu pojmova. prenosila se s kolena na koleno. obi~no u desetercu. na mesto radwe i sl. igru i veseqe. opisuje svet ~udesnog i ~arobnog. u woj se javqaju natprirodna i izmi{qena bi}a: vile. koja opeva neki zna~ajan doga|aj: juna~ko delo. na kraju se nalazi pouka ili naravou~enije. osnov svih pesama je izra`avawe dobrih `eqa.

opisne. bajka lirska qubavna pesma – pesma u kojoj se izra`ava ose}awe qubavi. decembra). natprirodnim bi}ima. rodoqubive.. zbog ~ega ove pesme imaju naziv i ladarske pesme ili ladarice. vezane su za hri{}anski praznik Duhova (Trojice) kada sve~ano odevene devojke. prikazivawa dramske radwe u kojoj se jedna li~nost ne obra}a drugoj osobi.perioda. misao vodiqa u nekom kwi`evnom delu koja nosi to delo. nacionalnoj pro{losti i kulturnom nasle|u svog naroda lirski zapis – prozni tekst pisan slikovitim jezikom u kojem preovla|uju razmi{qawa i ose}awa lirski subjekt – govorno lice u lirskoj pesmi. {aqive i dr. idu}i od ku}e do ku}e oki}ene zelenim gran~icama na Lazarevu subotu (Vrbicu). mo`e biti glavni (osnovni) i sporedni M 187 . a prenosio se usmenim putem mitolo{ke pesme – lirske i epske pesme i balade u kojima se javqaju likovi i doga|aji zasnovani na ~ovekovom verovawu u natprirodna bi}a monolog – oblik pripovedawa. {to zna~i: kolo.. po tome koja se ose}awa wima iskazuju. jun) i dolazak leta. ali i sam pesnik ako je on junak pesme lirsko-epske pesme – pesme u kojima se lirske teme predstavqaju na epski na~in mit – predawe iz starih vremena. doma}ica i uku}ani budu zdravi. a povezane su s kultom plodnosti. izmi{qena pri~a. ali i o doga|ajima sa istorijskom podlogom. nastao je iz potrebe primitivnog ~oveka da objasni neobja{wivo. o nekom neobi~nom doga|aju ili istorijskoj li~nosti. obilaze ku}e u selu i pevaju pesme sa pripevom qeqo ili lado. nedequ dana pre Uskrsa. herojima. ra|awem sunca. dele se na narodne (kojima autor nije poznat) i umetni~ke (za koje znamo ko ih je napisao) lirska rodoqubiva pesma – pesma u kojoj pesnik iskazuje qubav prema domovini. misaone. pri~a o bogovima. to mo`e biti glavni junak pesme. u tim pesmama ~est je motiv mladog kowanika u rasko{noj opremi. pevale su ih devojke lazarice. iz neznawa i obmane. raspolo`ewa i razmi{qawa pesnika. ve} sebi. pevane su s pripevom koledo. nove godine i terawem zime. o~uvale su se posebno u isto~noj i ju`noj Srbiji i na Kosovu legenda – kra}a pri~a koja se prenosi s kolena na koleno. sa `eqom da doma}in. sunce. kraqice. pevaju o `ivotnoj radosti i o sre}i L ladarske pesme (ladarice) – vidi: kraqi~ke pesme lazari~ke pesme – obredne lirske narodne pesme (kalendarske pesme) kojim se proslavqa dolazak prole}a. umetni~ka misao. lepota voqenog bi}a i qubavna ~e`wa lirska opisna pesma – pesma u kojoj pesnik iskazuje misli i ose}awa kroz opis prirode lirska pesma – pesma u kojoj se izra`avaju ose}awa. koji je simbol sunca kraqi~ke pesme – obredne lirske narodne pesme (kalendarske pesme) kojim se proslavqaju dugodnevica (22. pesme prema godi{wim dobima ili na pesme povezane sa zemqoradni~kim poslovima – sejawem. odnosno publici. uporedi: dijalog motiv – deo teme. narodno predawe o `ivotu neke osobe. vilama i sl. ove pesme mogu biti qubavne. gajewem i ubirawem plodova koledarske pesme – obredne lirske narodne pesme koje su pevane oko zimske kratkodnevice (21.

a o~ekivani sre}an kraj stalno se odla`e nizom napetih doga|aja. poznatim pojavama ili predmetima. a tako|e i wenih ose}awa i karaktera poslovica – kratka slikovita pou~na izreka koja je izraz `ivotnog iskustva i mudrosti 188 . lazari~ke pesme onomatopeja – stilska figura kojom se podra`avaju glasovi i zvuci iz prirode. uporedi: basna nau~nopopularni tekst – delo koje na jasan. vidi: dodolske pesme. karakteristi~nih detaqa i mno{tva pesni~kih slika P pejza` – predeo. u kojoj se junak uvek izvla~i iz nevoqe ili neobi~nih situacija zahvaquju}i snala`qivosti ili dovitqivosti svojih pomaga~a. dobru `etvu i sl. nejasne pojave ili predmeti ~ine razumqivim i jasnim upore|ivawem sa sli~nim. popularan na~in pribli`ava nauku ~itaocu nau~nofantasti~ni roman – kwi`evno delo u kojem se opisuje svet razli~it od stvarnog sveta. uporedi: bajka narodna pri~a o `ivotiwama – pripovetka u kojoj su `ivotiwe nosioci radwe. u kwi`evnom delu to je opis prirode personifikacija – stilsko sredstvo kojim se o`ivqavaju pojave i predmeti tako {to im se pridaju qudske osobine. radwa se obi~no odvija na drugoj planeti. za razliku od basne. narodna pri~a o `ivotiwama nema nagla{enu pouku. wim se ono {to je ne`ivo predstavqa kao da je `ivo pitalica – kratka prozna usmena vrsta. obimnija pesma u kojoj se prepli}u lirski i epski elementi i u kojoj preovla|uje narativan ton poenta – mesto u kwi`evnom tekstu kojim se zaokru`ava smisao celog teksta ili nekog wegovog dela. bliska bajci. kalendarske obredne pesme. sastoji se od pitawa i o{troumnog odgovora.. koledarske pesme. slika predela. izvo|ene su tokom razli~itih obreda – delova starih religija koje su obo`avale sunce i zemqu i izra`avale strah od natprirodnih bi}a. kraqi~ke pesme. promena mesta radwe. razumqiv. junak se bori za pravdu. zdravqe. a osnova su joj re~i takvog porekla opis (deskripcija) – opisivawe. u budu}nosti ili u nekoj izmi{qenoj zemqi novela – narodna pripovetka realisti~ke sadr`ine. odela. pojave neke osobe. glavna poenta novele je u re{avawu zadataka ili zagonetaka – pitalica O obredne lirske narodne pesme – najstarije usmene tvorevine. ponekad je to duhovita anegdota s poentom u odgovoru poema – du`a. pevawem takvih pesama ~ovek je nastojao da umilostivi prirodne sile da mu podare bogat rod. ona sadr`i pouku ili poruku koja saop{tava zakqu~ak pojava – promena li~nosti na pozornici. uporedi: scena pore|ewe – stilska figura kojom se nepoznate. takvi obredi i obi~aji vremenom su primali i hri{}anska obele`ja. scenografije u okviru jednog ~ina. predstavqawe ~oveka ili prirode u nekom kwi`evnom delu. u kwi`evnom delu to je opis lica.N naracija – vidi: pripovedawe narodna bajka – pripovetka fantasti~nog sadr`aja koja je nastala u narodu. |ur|evske pesme. vezane su za godi{wa doba i prastare svetkovine (pa se nazivaju i kalendarskim obrednim pesmama). govori o natprirodnim bi}ima i nestvarnim de{avawima. sastoji se od prizora iz prirode. ono je obi~no veoma slikovito i izaziva jaka ose}awa portret – u slikarstvu i vajarstvu to je verno predstavqawe lica neke osobe.

ciklus Kraqevi}a Marka. ali to mogu biti i unutarwi sukobi u istoj li~nosti. grupisanih oko nekog doga|aja ili li~nosti. zahvaquju}i ritmu pesma ili pri~a lepo zvu~e roman – najobimnije kwi`evno delo. ciklus Brankovi}a i Jak{i}a.pripovedawe (naracija) – izlagawe doga|aja. ciklus o borbama za oslobo|ewe Crne Gore i Srbije i ciklus pesama novijih vremena ~in – deo drame (dramskog teksta. obi~no u prozi. u wemu pisac do~arava doga|aje i li~nosti iz de~jeg sveta S slik – vidi: rima stil – na~in izra`avawa misli u kwi`evnom delu. slik ritam – ravnomerno ponavqawe stihova i rime u pesmi. opisuje prirodne lepote. razgovorni. precizan odraz qudskih misli i ose}awa u jednom misaonom ili emocionalnom trenutku sukob – glavni deo dramskog teksta. opisi su detaqni. administrativni i novinarski stilske figure – jezi~ka izra`ajna sredstva. od sredine u kojoj se `ivi. ~ime se isti~e osnovno pesnikovo ose}awe ili glavna misao rima – podudarawe. u putopisu ima bekstva od samog sebe. uporedi: pojava scenario – prozni tekst sa dijalozima i podelom na scene prema kojem se snima film. li~nosti i sredine u kojoj lik `ivi. iz sukoba proisti~u zaplet i radwa scena – najmawa tematska jedinica u dramskoj radwi. suprotstavqawem dve li~nosti. promena li~nosti na pozornici. predstave) koji predstavqa celinu {aqive narodne pripovetke – kratke pri~e sastavqene od vedrih i duhovitih epizoda u kojima se na {aqiv na~in ismevaju qudske naravi i mane 189 . ali i potrebe za promenom i upoznavawem novih naroda R remarke – vidi: didaskalije refren – ponavqawe ve}ih celina u pesmi (stiha. strofe). odnosno re~i i re~enica u proznom tekstu. izdvajaju se neistorijski (s mitolo{kim i hri{}anskim temama) i istorijski (o istorijskim doga|ajima od 12. a u woj obi~no postoji vi{e likova putopis – kwi`evna vrsta u kojoj pisac iznosi svoje utiske o zemqama kroz koje putuje. nau~ni. hajdu~ki i usko~ki ciklus. poklapawe glasova na kraju stihova. likova i wihovog pona{awa. ali ponekad i u prvom pripovetka – pri~a zasnovana na jednom doga|aju iz `ivota li~nosti. qude koji u tim predelima `ive. u wemu je opisan ~itav `ivot jedne li~nosti ili niz va`nih doga|aja iz wenog `ivota roman za decu – pisan za najmla|e jezikom koji je wima blizak. mesta radwe i vremena u kojem se ona odigrava T C ^ [ tema – ono o ~emu se u delu govori ciklus – skup pesama. veka do danas) koji se deli na: pretkosovski ciklus (ciklus Nemawi}a i Mrwav~evi}a). kosovski ciklus. do wega dolazi sukobqavawem. obi~no pozitivne i negativne. detaqan opis celokupnog sadr`aja: svih radwi. naj~e{}e u tre}em licu. pozori{nog komada. wihovu kulturu i obi~aje. mo`e biti: kwi`evni. obi~no epskih.

neizmerno dubok 2. komad zemqi{ta uop{te fig. Argusove o~i o~i koje sve vide i sve zapa`aju atar – teritorija nekog mesta. kuvati (jelo) V 190 . smatrati nekoga bratom. ba{tovan beduin – stanovnik pustiwe. im. trabuwati buntarski – buntovni~ki. koji u sebi sadr`i bazalt bakra~ – kotao od bakra bakra~lija – metalna papu~ica koja visi s obe strane sedla o kai{u. komad zemqi{ta {irok koliko i raonik. koji je bez dna. prskati. ma{ta. zanesewak. o{tetiti 2. beznadnost blag dan – ve}i praznik. – nekwi`evno pesn. bora na licu. udubqewe. uro|en. uporedi: fajda vantazija – onaj koji fantazira. blatwavim dnom bob – jednogodi{wa zeqasta biqka koja se koristi za ishranu bogodan – 1. uspelog ili neuspelog poku{aja ubistva neke va`ne li~nosti a{luk – novac za tro{ak. ograda brale – naziv odmila za brata bratijenac – a. buncati 2. obdareno najboqim osobinama. budala budala{tina – nerazuman. vode) 7. sti{avati. govoriti besmislice. te{iti blato – jezero s glibovitim. obi~no spremqen za put brvno – stablo pose~enog drveta o~i{}eno od grana koje slu`i za gradwu brvnara ili za prelaz preko reke breg – ovde: obala reke brektati – te{ko disati. povrtarstvom. fig. okrug atentator – izvr{ilac atentata. ali nema sre}e u `ivotu admiralitet – vrhovna komanda ratne mornarice aja – ne. – pogrdno pokr. po narodnom verovawu. – mno`ina nekw. ulegnu}e. nepromi{qen postupak ili zamisao. – pesni~ki pogrd. fantazija variti – zagrevawem dovoditi do kqu~awa (te~nost). vo}arstvom. brundati bubikopf – vrsta `enske frizure kod koje je kosa pod{i{ana kratko. bratanac bratiti – 1. uzeti nekoga za pobratima. smawivati. naglo izbijati brondati – mumlati. blagostawe 2. trag koji neko ili ne{to ostavqa za sobom pri kretawu po povr{ini ne~ega (npr. – ijekavski mn. – pokrajinski fig. ostaviti. ono o ~emu niko ne brine i ne vodi ra~una. plodan brizgati – {ikqati. u koju jaha~ stavqa nogu pri uzjahivawu. razlog ili obrazlo`ewe za neku tvrdwu Argus – ve~ito budan div iz gr~ke mitologije sa sto o~iju Izr. brazgotina. ideja buzdovan – sredwovekovno oru`je. neizmeran. bogomdan 2. ogrebotina. na ko`i 4.) – ono {to nema vlasnika. i izr. pravac rada. mi{qewa 2. a. slava. jarak 3. vlasnik a{~inice. gostionice bazaltan – koji je od bazalta (stene vulkanskog porekla). granica. huktati bremen – pun. blagdan blagosiqati – davati svoj blagoslov blagoslov – 1. prijateqem bra{wewak – kola~ ili hleb napravqen od bra{na. obi~no sa `eqom da nekome to bude sre}no bla`iti – umirivati. – izraz ijek. napustiti ba{tovanxija – onaj koji se bavi ba{tovanstvom. korist. pokvariti. naprsnu}e 6. optere}en.) – osmo dete iste majke koje je. sre}a. brat b. a. – dijalekatski zb. govoriti u bunilu. mrmqati. imawe bez vlasnika amanet – ovde: po{tanska po{iqka sa ozna~enom vredno{}u argument – dokaz. bo`ja milost koja se izliva na nekog ili ne{to. jaruga. nikako akropoq – trg na uzvi{ewu u anti~kim gradovima alajbegova slama (izr. stremen. sawar. izvanredan bostan – lubenice i diwe brazda – 1. od boga dat. dozvola hri{}anske crkve da se ne{to izvr{i b. ispuwen.RE^NIK Skra}enice dijal. vodi~ trgova~kih karavana kroz Saharu bezdan – 1. uzgajawem cve}a. usek u zemqi koji pravi raonik pluga pri orawu od jednog kraja oranice do drugog b. pobuweni~ki vajdica – vajda. prepreka. – figurativno A B adamsko koleno (izr. bratimiti 2. gvozdena kugla sa {iqcima na kra}oj dr{ci bukvik – bukova {uma bulazniti – 1. uzengija bankrotstvo – ekonomska i nov~ana propast. o~ajawe. `leb 5. obi~no za jelo i pi}e a{~ija – kuvar. beskrajan bezna|e – o~aj. – zbirna imenica Izr. nazivati bratom. dobit. pristanak na ne{to. kao kod de~aka budala{ – glupak. propast uop{te bataliti – 1.

a. verenik. vidik Vilindar – Hilandar. (nad ne~im) nadvisivati. koji je pun duha. na poluostrvu Atosu u Gr~koj. koja se opasivala pojasom dominirati – 1. doma{iti. rumunske pokrajine. nov~i}. parazitna gqivica u `itnom klasu glavono`ac – morski meku{ac s kracima kojima hvata plen gledi{te – na~in posmatrawa. sajam va{ari{te – mesto na kojem se odr`ava va{ar. stanovnik Vla{ke. ~oveka iz drugog kraja a. naziv za pripadnika druge vere. ratovati vojna – rat. lon~ar gromot – treska. pogrd. koji se ume sna}i u te{kom polo`aju. vra~aju. stanovi{te Izr. trkali{te za bicikliste velosiped – prevozno sredstvo na dva to~ka. mu`evqev brat. mladi}. prsluk evenka – sve`aw vinove loze s gro`|em egzekutor – izvr{ilac odluka sudskih. zavi~aj dopasti – ovde: naglo. razjaren gorostas – vrlo visok i jak ~ovek. do`iveo doku~iti – dohvatiti. ratovawe. smeo momak. dever 2. vra~are ga~ac – vrsta vrane glavnica – bolest.~ovek rumunske nacionalnosti 2. buka. ratni pohod vojno – 1. bore}i se s krajwim te{ko}ama do}i. a. xin grabqe (mn. grabuqe Gra~anica – sredwovekovni manastir na Kosovu. zemqa u kojoj je neko ro|en. uporedi: perspektiva (2) gle~er – ledena masa koja se sa visokih planina spu{ta niz strme padine u dolinu. na gatare. skup narodnih govora sa nekim zajedni~kim osobinama. momak koji u svatovima vodi mladu |e~erma – deo ode}e bez rukava. plemenit. de~ak b. postajati go goropadan – lako razdra`qiv. div. uzdizati se visoko iznad ne~ega domovina – 1. tuberkulozni bolesnik gumina – vrlo debelo u`e kojim se vezuju la|e dajaniti se – izlaziti na kraj s te{ko}ama devi~anski – ~edan.G vasli|en – bosiqak va{ar – skup velikog broja prodavaca i kupaca na jednom mestu radi trgovawa. brzo. zadu`bina Stefana Nemawe Vlah – 1.) – sitni ukrasni predmeti male vrednosti drombuqa – primitivan metalni muzi~ki instrument na kojem se svira tako {to se osloni na zube. otpornost. sti}i do`ivqaj – doga|aj koji je neko li~no iskusio. ~initi nekoga golim 2. snala`qivost dramlija – sa~ma. duga~ka do kolena. koji pripada Vlasima vojevati – voditi rat. nevin dezerter – vojnik koji pobegne iz vojske. vojni begunac desetica – nov~anica ili metalni novac od deset jedinica (dinara. uporedi: tropot gro{ – 1. zreo ~ovek 2. ta~ka gledi{ta – polo`aj s kojeg se ne{to posmatra. para obi~no bez ve}e vrednosti gruda – komad meke ili rastresite materije (sira. dosegnuti dolama – starinska haqina s rukavima. li{}a i sl.) Izr. kamenito i neprohodno mesto gatala~ki – koji se odnosi na one koji gataju. poodrastao de~ak. zemqe i sl. kruna i sl. vojnik. pravoslavni ili pokatoli~eni Srbin (za katolike) b. srpski manastir na Svetoj gori. a jednom se rukom udara wegov kraj druk~e – na drugi na~in. osetqiv prema drugome |ever (ijek. jelek. novac razli~itih vrednosti u raznim vremenima 2. mu`. nare~je dirinxiti – raditi te`ak posao dogrcati – grcaju}i. sagradio ga je kraq Milutin grn~ar – zanatlija koji pravi lonce.) – poqoprivredno oru|e sa zupcima koje slu`i za skupqawe sena. ugledan empatija – sposobnost ~oveka da pre`ivqava ose}awa drugog ~oveka i da se u`ivqava u wih. upravnih i finansijskih vlasti eminentan – istaknut. ~vrstina duhovitost – osobina onoga koji je duhovit. narodni naziv za planetu Veneru vidokrug – prostor koji se mo`e obuhvatiti pogledom. biti ja~i 2. hrabar. junak de{a – re~ odmila za devera. lednik goli}ati – 1. zabavan du{evan – koji je dobra srca. rodna gruda – otaxbina grudobolnik – osoba bolesna od tuberkuloze.). snega. junak vreteno – drveni obli {tapi} na koji se pri predewu namotava predivo vrlet – strma strana brda. besan. mu{ko dete. mlad o`ewen ~ovek. iznenada do}i dorat – kow tamnori|e dlake dosetqivost – osobina onoga koji je dosetqiv. druga~ije dudilin – frula{ dulac – cev na gajdama u koju se duva dura{no – izdr`qivo. istrajno dura{nost – izdr`qivost. mu`evqevog brata dijalekat – nekwi`evni govor. dovitqivost. suprug 2. shvatawa ne~ega. bicikl ve~erwa~a – zvezda koja se javqa odmah po zalasku sunca. ovde: deseti deo forinte deti} – 1. stanovi{te. lupa..) – 1. momak v. sajmi{te vezir – visoki dr`avni ~inovnik u Turskoj carevini velodrom – biciklisti~ka staza. hri{}anin (za muslimane) vla{ki – koji se odnosi na Vlahe. domi{qatost. metalne kuglice kojima se puni ~aura municije za lova~ku pu{ku drangulije (mn. rodni kraj. prosu|uje. saose}awe D \ E 191 . otaxbina 2. mlado`ewa b.

bi~ kandilo – staklena posudica sa uqem i fitiqem koji se pali pred ikonom kao bez du{e (izr. dobra doma}ica. novac koji neko daje u dobrotvorne svrhe. tu`no i glasno zajecati. onaj koji umesto nekog izlazi na megdan zauvar – koliko toliko od koristi. zatvorenik. crveneti se. kona~na odluka nakon raspravqawa o nekom pitawu.) – oti}i. kaduna kadar – deo filma snimqen neprekinutim radom kamere na jednom mestu kadifa – vrsta materijala s kratkim i mekim dla~icama. ovde: potr~ati. {aliti se zapa`awe – ono {to je zapa`eno. zarobqenik. hrani ili novcu in~ – engleska i ameri~ka mera za du`inu (2. jako zavitlavati – zamahuju}i okretati i bacati zagrepsti (nekw. ispovjediti se – dati ispovest sve{teniku ishaban – koji je istro{en od duge upotrebe java – stvarnost. a za spas du{e 2. otmena Turkiwa. zaparati. {ega~iti se. uma}i zadrigao – koji je pun i rumen. uni{titi. stalnim primedbama oko sitnica. pli{ kazna~ej – blagajnik kaqa~e – gumena obu}a koja se navla~i preko cipela ili ~izama da bi se sa~uvale od blata ili vlage kamxija – kanxija. za~aran zvocawe – dosa|ivawe ~estim. s krovom i visokim sedi{tem za ko~ija{a. kosom ili `etelicom `ivosno – na `ivostan. upropastiti zato~enik – onaj koji je u zato~ewu. dospeti zdenuti – slo`iti u stog ili plast zelen – ovde: sjajan zlurad – koji se raduje tu|oj nesre}i. xangrizawe zglavkar – beski~mewak sa ~lankovitim telom i oklopom zgoditi (pokr. tu~a kada – ugledna.54 cm) iskati – tra`iti iskrenost – osobina onoga koji je iskren. zanovetati se – zbijati {alu. somot. zamenik. u bolnicama i sl. usu|ivati se na neki postupak. jasnost. zlonameran zobnica – torba iz koje kow jede zob zulum – nasiqe. napomena zaridati – po~eti ridati.@ Z Era i Ero – Hero. ispovediti se ijek. robija{ zato~nik – zastupnik. debeo (obi~no u licu i vratu) zadru`an – koji `ivi u porodi~noj zadruzi. tako|e ~ovek iz u`i~kog kraja eskadrila – mawa vazduhoplovna jedinica `enirati se – ustru~avati se. uspavan {apatom. najlep{e izglavni~ati se – oboleti od `itne bolesti glavnice (o `itu) izjaviti – ovde: isterati. crkva ili neka druga gra|evina podignuta „za du{u“ i u spomen darodavca zazorno – sa stidom. zatvoreni rukavac teku}e vode. na korist. najukusnije. tiranija identifikovati se – poistovetiti se s nekim ili ne~im. srame}i se zainta~iti – vi{e puta tvrditi jedno te isto zakva~iti – zaka~iti. dva ili vi{e sudova 3. rezime zakovrnuti – naglo se razboleti. Hercegovac. izvesti ovce na pa{u izle}i – ovde: iza}i izlu~iti – izdvojiti lu~ewem izra`ajnost – 1. tra`iti ne{to {to je najboqe. imawe. potpora u qudstvu. zato~en. slo`no jodlovati – pevati na naro~it. poseban na~in ~esto i naglo prelaze}i sa niskih na visoke tonove kavga – sva|a. sposobnost izra`avawa imati obraza (izr. zakerawe. potoka odvojen od glavnog toka zatomiti – ugu{iti. rumeneti se zastor – ono ~ime je ne{to zastrveno. po~eti grepsti 3. satrti. obmawivati zametnuti – zabaciti. dobro uhrawen. obra~un. re{ewe 2.) – veoma velikom brzinom. jednoglasno. podgojen. zagrebati) – 1. kratak izvod. hteti. zanemo}ati. snebivati se. sud izveden iz jednog. manastir. uo~eno. biti hrabar. osobina onoga {to je izra`ajno.) – usuditi se. zavesa zastrug – okrugao drveni sud s poklopcem iz kojeg se jede ili se u wemu ~uvaju sir ili kajmak zatoka – mawi zaliv u reci. zarobqen. pobe}i. postati isti kao neko drugi izvolevati – birati. ~astan indat – pomo}. mali deo mora koji zalazi u kopno. ogrepsti 2. pokazati se. `ivahan na~in. prebaciti iza ne~ega zanovetati – pri~ati koje{ta. iskrsnuti ispovediti ijek. slikovitost 2.43 cm) jarica – vrsta p{enice koja se seje u prole}e jednak – odmah jednogrlice – u jedan glas. sukob. pokriveno prostirawem. mo}. strugnuti. izbezumqeno kapela – mala zgrada namewena religioznim obredima podignuta na grobqu. deo reke. budno stawe jaram – drvena naprava koja se stavqa na vrat volovima da bi mogli vu}i kola i plug jard – engleska i ameri~ka mera za du`inu (91. umreti zalagivati – varati. stidno. a ne odvojeno zadu`bina – 1. iza}i. Karavla{ka – turski naziv za ju`ni deo Rumunije karoca – vrsta kola sa ~etiri to~ka. grebu}i zaka~iti. karuce karta – ovde: hartija I J K 192 . ispovjediti (nekoga) – primiti ne~iju ispovest. uhvatiti kukom zakqu~ak – 1. pojaviti se. isprekidano zaplakati zarudeti – po~eti rudeti. isplivati 2. otvoren. fig. makar i malu za{aptan – uquqkan. stideti se `eti – se}i i skupqati `ito srpom. pri crkvi. koji izra`ava ono {to misli i ose}a isplutati – 1. di}i se na povr{inu vode. istrebiti.

L kvartir – stan kewac – magarac kestewar – {uma kestenova. ubiti nekoga litra – stara mera za te`inu i te~nosti. pokriveno skloni{te za kola kopawa – malo korito. sitna kwiga pismo pisano sitnim slovima kov~a – metalna kukica za zakop~avawe odela. koji pripada mulatu muqa~ – oru|e kojim se muqa gro`|e musketa – starinska vojni~ka pu{ka. lovor 2. srpski sredwovekovni manastir u blizini Prijepoqa. {uma pose~ena u tu svrhu lala – u~iteq vladarove dece. lekovita mast koja se stavqa na ranu 2. lekovit mehanxija – vlasnik mehane. kr~me. uobraziqa me|edina – medve|e krzno me`ganik – jelo od kuvanog i izgwe~enog pasuqa mejdan – okr{aj. razboritijim. pokazivati naklonost prema nekome sa `eqom da se privu~e pa`wa. star ili neuhrawen kow kmet – seqak bezemqa{ koji `ivi na imawu svog gospodara i daje mu deo od prihoda sa zemqe kwiga – ovde: pismo Izr. uporedi: povesmo kula{ – kow `u}kastosive. leskar quq – vrsta korova koji raste u `itu malodu{nost – neodlu~nost. hrabrost kur{um – pu{~ano zrno. pla{qivost mamuran – koji se jo{ nije otreznio posle preteranog pi}a. potr~ati nadahnu}e – stvarala~ki polet. boj. da mu se dogodi najve}e zlo. (u atributskoj slu`bi. kafane. dvoranin lasno – lako ledina – dugo neorana zemqa Le|an – u epskoj poeziji naziv za dalek tu|inski. drvo sa ko`astim zimzelenim ovalnim listovima. kome jo{ nije bistro u glavi martov~i} – sneg u martu (?) masalni – koji se odnosi na masu nasledstva. skupno krater – levkast otvor na vrhu vulkana krsno ime – slava krstina – gomila unakrsno slo`enih snopova po`wevenog `ita ksilofon – muzi~ki instrument. na odre|eno vreme i po utvr|enoj ceni naqoskati se – napiti se. isticati sebe i svoju vrednost koleno ijek. me{anac. od koqena) – prelaziti u nasledstvo.) – metalna naprava sa dva kraka za dohvatawe i razgrtawe `ara u pe}i ma{ta – sposobnost zami{qawa ne~ega {to ne postoji. mangup 2. mimoprolaznik mlin – zgrada u kojoj se snagom vode iz reke ili potoka mequ `itarice i tako dobija bra{no morfijum – hemijska supstanca koja u mawoj dozi uspavquje. inspiracija nadmudriti – pokazati se pametnijim. mu{keta muf – krzneni greja~ za ruke u obliku torbice. pojuriti. mogao je biti neki mleta~ki grad ili \enova letur|ija – glavno bogoslu`ewe u pravoslavnoj crkvi. kafexija miqa – engleska i ameri~ka mera za du`inu (1609 m) Miqe{evka – Mile{eva. skitnica qeskar (ijek. paradirati. ro|en iz veze crnca i belkiwe i suprotno mulatski – koji se odnosi na mulata. ~etvrtina oke (oko 320 g) li{iti – u~initi da neko ostane bez ne~ega. mi{je boje kumbara – vrsta starinskog topa kuwati – a. doteruje i razme}e odevawem ki~ica – slikarska ~etkica kletva – javno izre~ena `eqa da nekog stigne. na celokupnu pokretnu i nepokretnu imovinu umrlog ma{ice (mn. odmarati se na lovorikama biti zadovoqan onim {to je postignuto lola – 1. u amanet slede}oj generaciji. kop~a koketovati – 1. od roditeqa na decu kolnica – spremi{te. liturgija likvidirati – uni{titi.) – leskova {umica. „latinski“ grad. a u ve}oj je opasna opojna droga. manastir naprstak – metalna navlaka koja se pri {ivewu stavqa na vrh prsta da bi ga za{titila od uboda igle na svu pre{u – vidi: pre{a Q M N 193 . koji le~i. privla~iti pa`wu. simbol pobede i priznawa Izr. metak laz – wiva u planini na mestu na kojem je iskr~ena {uma. venac od lovorovog li{}a. pored nekoga. pepeqaste. mnogo se opiti namastir – crkva sa zgradama u kojima `ive monasi ili monahiwe. razmetati se ne~im. prokletstvo kleti – izricati prokletstvo. koji slu`i za me{ewe testa ili prawe rubqa koprena – tanak providan veo kojim se ne{to pokriva ili prekriva korporativno – zajedni~ki. kidnuti kquse – r|av. dremati kura` – odva`nost. prokliwati klisnuti – pobe}i. {ibqak. otvoren s dve strane nagnuti – ovde: navaliti.) koji je kao lek. s mukom naimati se – odlaziti na rad pod najam. fantazija. bitka. oduzeti nekome ne{to lovorika – 1. uskratiti nekome ne{to. lukavijim. lana ili vune skupqena tako da se iz wih mo`e presti konac. koqeno (u izr. koketirati 2. u medicini se koristi za ubla`avawe bolova mulat – melez. bolesnim b. veseqak. obe{ewak. mudrijim od nekoga nazorice – silom. {uma le{nika. ose}ati se slabim. drven sud izdubqen u jednom komadu drveta. kestenik kico{ – onaj koji voli da se kiti. zadu`bina kraqa Vladislava mimoprolaze}i – onaj koji prolazi mimo. pesn. megdan melem – 1. uma}i. udaraqka sa nizom metalnih ili drvenih plo~ica u koje se udara drvenim {tapi}ima kudeqa – vlakna konopqe.

koji postupa po zakonu i zasluzi. ose}awe radosti zbog tu|e nesre}e palamar – debelo brodsko u`e parip – 1. ~estit pravi~nost – osobina onoga koji je pravi~an. oblik opisnih prideva kojim se izri~e razli~iti stepen osobine iskazane pridevom portfeq – ovde: ko`na pqosnata fascikla s vi{e pregrada za no{ewe spisa. izdvojio iz zajedni~kog doma}instva. ono {to nu`no sledi iz uzroka. velikodu{an b. postaviti patos. |uture ped – starinska mera za du`inu. posramiti osetiti se ijek. po~eti te}i 2. red trave koji ostaje iza kosa~a otresati se – o{tro odgovarati. vo}ke prigrnuti zemqu uz wu. posna pote}i – 1. koji zaslu`uje puno poverewe. veoma veliki opasti – obediti. osjetiti se – ovde: dosetiti se oslaviti – uzeti maha. klatiti se nostalgija – tuga. porodi~ne zadruge i uzeo deo imawa odlikovati – ovde: izdvojiti. kriv pomaj~iti se – pretvoriti se u majku pona~initi se – okrepiti se jelom i pi}em poneti se – ovde: porvati se popas – kratko jutarwe napasawe stoke pred mu`u poplastiti – skupiti poko{eno seno u plast popojaske – oko pojasa. konopqe ili lana koji se vezuje oko preslice. naqutiti se oka – stara mera za te`inu (1280 g) oka~enik – vragolast de~ak. odozdo ozlojediti se – najediti se. mr{ava. umreti po{ten – moralno ispravan. svojstvo onoga {to je plemenito pneumatski – koji se odnosi na vazduh. gle! obred – skup religioznih radwi i wihovo obavqawe po ta~no utvr|enim pravilima. ovratiti – obrnuti. utu~en. uporedi: uka~enik oklen – odakle okopneti – skoro se rastopiti. uporedi: kudeqa povinovati se – pokoriti se poglavito – naro~ito. ocrniti. isticati odsednuti ijek. sagnut podao – beskarakteran. povoqan. spadalo. upore|ivawe. po`uriti poti{tenost – stawe onoga koji je poti{ten. sna`an a glup. nakostre{iti se. nevaqalac. pravila prikazivawa tela gledanog s nekog odre|enog mesta 2. ~e`wa za rodnim krajem. osloboditi oreziliti – osramotiti. vrag. koji se isti~e najboqim osobinama. rastojawe izme|u vrhova ispru`enog palca i malog prsta (oko 25 cm) penxer – prozor perspektiva – 1. otprilike.) – plastovi sena plebiscit – neposredno glasawe naroda o nekom pitawu. oko struka pore|ewe – 1. pravedan. mesne poklade posledwi dan kad se jede meso poku~ast – prili~no ku~ast. koji ima dobro srce. po`rtvovan. perje). krevet odeqak – onaj koji se odelio. skitnica pouzdan – u koga se mo`e pouzdati. daqina. |avo. tu`an potrgati – ovde: ubrati potuka~ – potucalo. kukast. narogu{iti se ne kopaj trica – vidi: trica ni{ati se – wihati se. zdrav. ~astan. quqati se. opawkati. pu{ewe lule mira kod Indijanaca i sl. prostor 4. ~estit. koji deluje pomo}u zgusnutog vazduha povesmo – sve`aw vune. istopiti se onolika~ki (dijal. stilska figura komparacija 3. zahtevima.) – onoliki. tvrdoglav ~ovek partenon – hram pasati – prolaziti. stajali{te s kojeg se ne{to posmatra 3. rezultat potak{i – uz imenicu zemqa: slaba. u prvom redu. budu}nost piwata – zemqani sud ili metalni kotli} koji se stavqa na vatru da se u wemu kuva hrana pla{}e (zb. sve {to je potrebno za neki poduhvat opraviti se – ovde: spremiti se pa krenuti na put oprostiti – ovde: spasti. referendum pleviti – ~istiti od korova plemenit – a. odbrusivati otu|iti – dati drugom u svojinu pakost – zlurado raspolo`ewe. snu`den. odsjednuti – ovde: odsesti.O P naxak – sredwovekovno hladno oru`je. okrenuti nazad ogledati se – ovde: oku{ati. odmeriti svoju umnu ili fizi~ku snagu u borbi odar – posteqa. potr~ati. ta~ka gledawa. sprema. poplo~avati pod pau{alno – na pau{alan na~in. pre svega. pro{lo{}u nuto – uzvik iznena|ewa: vidi-vidi!. obe{ewak. podmukao poznati – ovde: uvideti. izbaviti. koji ima op{tu vrednost. dlaku. proizlazi iz nekog postupka. poplo~ati. pedaq. kow 2. uveriti se poklade – dan uo~i posta Izr. koji se ne mewa po~inuti – 1. dokumenata posledica – ono {to nastaje. im. okopati oprava – oprema. pravednost 194 . shvatiti. uzvi{en ciq plemenitost – osobina onoga koji je plemenit. preovladati otkos – koli~ina trave koja se odse~e jednim zamahom kose. na primer: ven~awe. kombinacija maqa i sekire na{u{uriti (se) – podi}i uvis (kosu. odmoriti se 2. oklevetati opkopati – kopaju}i oko neke biqke. skinuti se. kr{tewe. izdvajati . ponajvi{e pogodan – koji odgovara potrebama. podesan pogru`en – zgrbqen. sravwivawe 2. pro}i patosati – postavqati. pribli`no. si}i s kowa ozdo – s dowe strane. ista}i. savijen. po{ten.

poreklo. protojerej pro}i se (ne~ega) – ostaviti ne{to. isprazniti vodu iz bunara. glavna ideja. ali tako da mo`e da se kre}e i pase travu presekati – ispquskati. tepaju}i re}i. preleteti preko ne~ega publikovati – objaviti. nevoqa Izr. srediti. tra`ewe milostiwe pro{tac – uzan pqosnat kolac zaboden u zemqu kao deo ograde pro{}e – zb. qubopitqivost razvaliti se – ovde: ra{iriti se. otplatiti dug redu{a – `ena koja u seoskoj ku}i vodi doma}instvo po redu i vremenu koji su odre|eni rekavica – vodenica poto~ara reskirati – izlagati se opasnosti. svakida{wi 3. krckati. fizika. prosta du{a neka mu (ti. rasprostreti se razma – osim razuzdanost – raspu{tenost. svojstvo koje nekoga izdvaja od drugih. ~amca. osnovno pravilo. osnov 2. laneni ili pamu~ni konci dobijeni upredawem preimu}stvo – 1. ovde: iz mora pretenzija – preteran zahtev za ne~im. poleteti. ve} prirodne nauke (matematika. sipiti (o ki{i) rskati – odavati {um mrve}i se pri `vakawu. uslu`nost pre|a – vuneni. raht rahatno – spokojno. koji brzo i pravilno shvata proporcija – uzajamna zavisnost i odnos delova neke celine. prihvatati. nevaspitan. bez zamerke Izr. rad. prosto ti bilo. iznova. prijatno. bez imovine raspe}e – raspiwawe. udobno realka – nekada{wa sredwa {kola u kojoj se nisu u~ili klasi~ni jezici. ~estice belog hleba i vino. ube|ewe. osloboditi okova 2. koji se koristi za hemijske eksperimente reumatizam – bolest kostiju. hvatati rukom primesa – ono {to je ne~emu dodato i sme{ano princip – 1. ose}awe prijatnosti ili neprijatnosti izazvano uticajem spoqnih ~inilaca 2. prevrnuti se prepnuti – privezati kowa za ne{to. progovoriti protopop – sve{tenik najstariji po rangu. ponovo skovati raskokati se – raspucati se na vatri (o kukuruznom zrnu). osnovno u~ewe. odleteti ma{u}i krilima. te`wa za saznavawem ne~ega. ovde: naglo se pojaviti. hemija i sl. neobrazovan. zbog toga ga je Zevs surovo kaznio – prikovao ga je za stenu pronicqiv – koji dobro zapa`a. dati nekome pri~est. prednost 2. ograni~en. privilegija prekarda{iti – preterati. pli}ak prhnuti – uzleteti.pramac – predwi deo broda predawe – pri~a koja se prenosi s kolena na koleno predusretqivost – osobina onoga koji je predusretqiv. zabrazditi premetnuti se – prebaciti se. potkazivati Prometej – u gr~koj mitologiji sin diva Japeta koji je s neba ukrao vatru i doneo je qudima. stav prema ne~emu 3. stradawe. na svu pre{u u `urbi. kojim se nekada oralo rana – ovde: hrana. pregor priku~ivati se – pribli`avati se. prime}uje. opro{ten. raspasti se rasku}avati se – upropa{}avati ku}u lo{im radom. uslu`an. preka potreba. pri~estiti se primiti pri~est. kao znak opro{taja greha prokazivati – odavati nekoga. ra{iriti se.) – ono {to niko ne ~uva rabaxija – prevoznik robe teretnim zapre`nim kolima rabota – posao. vedrina. prirodan. od pro{tac prud – peskovito zemqi{te na obali reke ili mora. priglup 4. prekovati u ne{to. rascepiti se. objavqivati kwigu pudar – ~uvar vinograda pustimi~ke – baciti zamahom ruke pusto maslo (izr. trud rabotnik – radnik radoznalost – osobina onoga koji je radoznao. hitno prijegor (ijek. brbqati. fig. govoriti {ta bilo. ne{kolovan ~ovek protepati – po~eti tepati. po~eti se sijati. lako razumqiv. im. mirno. a. po~etak. te`wa za ne~im velikim pre{a – velika `urba. u~initi ne{to preterano. im) bog oprosti prosto da si. na~elo prirodwak – nau~nik koji istra`uje prirodu pri~estiti (nekoga) – u hri{}anskoj crkvi. po`rtvovanost. neizve{ta~en. prostodu{an b. dolaziti. zablistati prost – 1. prvom razredu te {kole odgovara dana{wi peti razred osnovne {kole regrut – vojnik koji je tek stupio u vojsku regulisati – ovde: urediti. nadole povijenim grli}em. blebetati ralo – drveni plug koji vuku volovi. rizikovati retorta – stakleni sud u obliku lopte s dugim. polazna misao neke nauke 3. du{evno stawe. preokrenuti se. primicati se nekome ili ne~emu primati – uzimati ono {to se daje.) – odricawe od li~nih interesa u korist drugih. hrskati rugalica – podrugqiva pesma R 195 . prikivawe na krst fig. di}i ruke od ne~ega pro{wa – prosja~ewe. ostajati bez ku}e. neobuzdanost rakoliti (se) – otegnuto kokodakati pre nego {to se snese jaje (o koko{ki) fig. veselost. mleko raskovati – 1.). neka ti je prosto neka ti bude opro{teno prostak – prost. obi~an. susretqiv. povlastica. jednostavan 2. razdraganost rat – kowski nakit. patwa raspolo`ewe – 1. zglobova i mi{i}a romiwati – sitno padati. neotesan 5. brzo. sklad prosinuti – sinuti kroz ne{to. pru`a.

u`ivawe. onaj svet (svijet) prema verovawima. a. sada sala{ – poqsko imawe van sela. izra`ajnost snebivati se – ose}ati se nezgodno. vitka ta~ka gledi{ta – vidi: gledi{te tvrdoglavica – tvrdoglava. pam}ewe. privla~na. sa~uvati se. oboriti skrotiti – umiriti. objavqiva~ vesti. uni`avati. plav (o boji kose) sablazniti se – 1. mazgi ili magarcu kad nose teret samoqubqe – ose}aj dostojanstva. dostojanstveno dr`awe u nekoj prilici 4. osnovan 1805. napadati sito – naprava za prosejavawe bra{na i drugih sipkavih materija. ru{iti se. vasiona 2. izbaviti se skaska – narodna pri~a skvrniti – ~initi skvrnu. neobi~an prizor na javnom mestu sprdwa – podsmevawe. sneg pogodan za sankawe 3. narod Izr. se}awe 2. pasti skoliti – savladati. zagrobni `ivot. deo muzi~kog komada starostavan – koji je od starine. crven rus – crvenkast. talir tanac – igra uz muziku. polo`aj tela 2. pasus b. proizvod dobijen od je~ma. ovde zna~i: polakomiti se za ne~im primamqivim. ples tane – pu{~ano ili topovsko zrno. slast. planeta Zemqa 3. sankama utrven put po snegu 2. drvene naprave nalik sedlu koje se stavqaju na le|a kowu. zloban tabqa – postoqe ili kola na koja se postavqao top. ne mo}i se odupreti gre{nim `eqama 2. uverewe. obi~no sa mre`om zategnutom na dno {ireg obru~a. zgrabiti ne{to na brzinu su|enik – onaj koji je sudbinom odre|en za mu`a sulo`nik – onaj koji `ivi zajedno s nekim u istoj sobi survavati se – stropo{tavati se. prijatnost slegnuti se i sle}i se – ovde: skupiti se sa svih strana. nagrnuti (o mnogima) slikovitost – osobina onoga {to je slikovito.) – koji sedi. kao najvi{a dr`avna vlast sokak – mala ulica. ru`i~asta boja rujan – crvenkast. drugi. sede}i. unutra{woj dekoraciji. na~ela. razum b. lepih opisa. polugo|e sivowa – naziv za vola ili magarca sive dlake siktati – 1. kazniti sa~ma – sitna olovna zrna za lova~ku pu{ku svest – 1. pri vrhu u{iqena gomila snopqa ili sena. odavati o{tar. mi{qewe 3. isprekidan zvuk (o zmiji) 2. jedan od dva spreda uvis povijena drveta na sankama koji klize po snegu sapreti – pretrpeti stradawa. odva`no. osetqivost na sve {to ga mo`e povrediti samotiwa – samo}a. velika proslava ili priredba 3. plast stopa – engleska i ameri~ka mera za du`inu (32. uli~ica sokoliti – hrabriti. postojawe ~ovekove du{e i posle smrti. {to je puno slika. starinski Izr. neprikosnovenim svetovati – upu}ivati savetima. svet mrtvih svetiwa – ono {to se uzdi`e. glasnik terzija – kroja~ T 196 . pripitomiti skutati – skloniti. na~in pismenog iskazivawa misli koji je svojstven nekom piscu 2. savetovati svojeglavica – svojeglava. dr`awe prema nekome ili ne~emu b. ku~ina stutoqiti – smotati. grditi. {to se smatra svetim. tvrdoglava. film s velikim brojem u~esnika 2. shrvati. sede}iv. poveqe stativ – tka~ki razboj ste}i se – dogoditi se. ukrotiti. zadu`bina Stefana Nemawe stupa – neo~i{}ena kudeqa i lanena vlakna. s ku}om i stajama salva – istovremeno pucawe ve}eg ili maweg broja pu{aka ili topova. nepokretan skapulati – spasti se. u kojoj se zadr`avaju krupniji komadi sjahati – si}i s kowa fig. qubomoran. ose}ati se neprijatno zbog nekog doga|aja. a. sramotiti. skvrnaviti. kwige starostavne va`ni stari spisi. obe{~a{}ivati. a. kaznu. pa oti}i neobavqena posla sag – sad. prestati s gun|awem sjede}iv (ijek. metak tankosava – koja je tanka. starodrevan. sakriti slad – 1. ispuniti se stil – 1. nadvladati. qudsko dru{tvo. odnos. u blizini Ibra. lafet talijer – starinski srebrni novac. plotun.S rudi{te – mesto na kojem je bio rudnik ruj – rumenilo. stog – ovalna. odeqak u nekom tekstu koji obi~no po~iwe novim redom. skandalizovati se saviti {ipke (izr. svojeglava. {ega~ewe stav – 1. sposobnost ~oveka da misli i rasu|uje. paqba samarxija – zanatlija koji pravi samare.40 cm) Studenica – prvi srpski sredwovekovni manastir na reci Studenici. spu{tati se u provaliju surevwiv – zavidqiv. odevawu i sl. sramotu. psihi~ko stawe u kojem je ~ovek svestan sebe svet – 1. zbuweno pri nekom iznena|ewu Sovjet – Praviteqstvuju{~i sovjet serbski. savladati. koji se upotrebqava u proizvodwi piva 2. samovoqna `enska osoba seja – naziv odmila za sestru semestar – pola godine nastave. usamqenost saonik – 1. samovoqna `enska osoba telal – ogla{iva~. uzvi{enim. zanimqiva predstava. `ivopisno. arhitekturi. svemir. nepovredivim. skrnaviti Skenderija – zemqa oko Skadra skqokati se – sru{iti se. na~in izra`avawa u likovnoj umetnosti. rumen. sve {to postoji.) – pokuwiti se. qudi. podsticati soldat – vojnik solidarnost – svest o potrebi uzajamne odgovornosti i me|usobne pomo}i spektakl – 1.

skupina. ume{ati se u govor utucati – 1. uskome{ati se ustoka – isto~ni vetar.) – metalne plo~ice i dugmeta pri{iveni na predwi deo |e~erme ili dolame kao ukras ili za za{titu grudi u bitkama. sklop 2. {iqaka. quske od samlevenog zrnevqa `ita koje ostaju u situ posle mlevewa. uglavnom kriv. juriti b. qubak umilostiviti – u~initi da se neko smiluje. uma}i ute}i se (u re~) – upasti u re~. dobit. govoriti. pe}i 2.) opne. tr~ati. pas. rano ustajawe usijawe – stawe usijanosti. grupa. buka. potisnuti uzrok – 1. umiqat. zubaca {iti – 1. voqa. po{ten. oblik. sa`ali uobraziti – u ma{ti stvoriti sliku ne~ega {to ne postoji uranak – rano jutro. sastav. lud. upropastiti. ismevawe {estoperac – buzdovan sa {est pera. mr{titi se }a}a – otac. ~utura xebana – municija i druga vojna oprema. narav. dvorski stra`ar ~esnica – bo`i}na poga~a koja se za ru~kom lomi na komade (~esti). dare`qiv H C ^ X [ 197 . ~ijim se obrtawem o{tre no`evi i sekire trampqavati – razmewivati. meci svih vrsta za vatreno oru`je xevap – odgovor Izr. kao oklop tocilo – okrugao brus. rugawe. gomila. xevap dati kavzi smiriti sva|u {anac – dubok rov s nasipom kao odbrambeno sredstvo u ratu {a{av – budalast. utu}i. {to postoji. tu~kom usitniti 2. uni{titi fajda – korist. sedefom i sl. bezna~ajna. pqa~ka{ {kerlet (skerlet) – skupocena tkanina qubi~astocrvene boje {lep – 1. divno uzabrawivati – zabrawivati. baviti se vraxbinama ~ar{ija – trgova~ka ulica ili kraj grada ~au{ – 1. ko{ava. moralno ispravan. isto~wak ustupiti – odstupiti. probijati se {i}arxija – razbojnik. uskra}ivati uzbiti – odbiti. prolaziti. vajda. mekiwe 2. cjelivati – qubiti ceremonija – utvr|eni red neke proslave ~aran – crn ~arati – vra~ati. za`arenost Izr. u wu se stavqa nov~i}. tata }eretati – pri~ati. jato fraza – izraz koji lepo zvu~i. celivati ijek. div koji se pobunio protiv bogova ti{leraj – stolarski zanat toke (mn. mangup. skroba ili celuloze {tedar – koji rado daje. pseto 2. carinik formacija – 1. uzma}i. ubiti 3. onaj koji pravi furune. ~avrqati }opek – 1. ne budi lud tri~arija – stvar bez ikakve vrednosti tropot – treska. povod uka – hu~awe. uporedi: vajdica fakat – ono {to se stvarno desilo. pojava koja izaziva drugu pojavu kao svoju posledicu 2. trampiti trica – 1. a. bezvredna stvar. belo usijawe najvi{a ta~ka zagrevawa kad izgleda da je sjaj beo uskolebati se – zatalasati se. onaj koji pazi na red u svatovima b. a u stvari je bez sadr`aja furunxija – 1. razlog. ~iwenica figura – ovde: istaknuta li~nost fil – puwewe. lupa. po{tewe ~koqa – {kola ~okot – stablo vinove loze ~un – mali plitak ~amac ~uturica – okrugao i pqosnat drveni sud za dr`awe vode ili pi}a. raspolo`ewe ubavo – lepo. karakter 2. nadev za torte i kola~e finans – carinski slu`benik. luckast {ega – gruba {ala. ponekad ukra{en dijamantima. a. budala }ud – 1. glasnik 4.] U F titan – u gr~koj mitologiji. huka. fig. buka uka~enik – vidi: oka~enik ukor – o{tra zamerka nekome zbog nekog r|avog postupka umilan – 1. stare{ina nad nekoliko vojnika u turskoj vojsci 2. ne kopaj trica ne {ali se. tri~arija Izr. teretni brod bez motora privezan za tegqa~ koji ga vu~e {piritus – vrsta alkohola dobijena destilacijom iz vo}a. brzo i}i. povu}i se (o vojsci) ute}i – pobe}i. a veruje se da }e onaj koji u svom komadu na Bo`i} na|e paru biti sre}an ~estitost – osobina onoga koji je ~estit. ~astan. {aqivxija u svatovima 3. (mn. glupak. duga~ak skut `enske haqine koji se vu~e po zemqi 2. uporedi: gromot turbina – naprava koja se okre}e pod pritiskom vode ili pare i proizvodi elektri~nu energiju tu{titi se – mra~iti se. vrlo prijatan 2. pekar hanxar – kratak {iqat no`. poklawa. sastavqati iglom i koncem iskrojene delove tkanine izra|uju}i ode}u ili obu}u 2.

12 Hajduci – Branislav Nu{i} .......................Sadr`aj 1............................ 6 [e{ir profesora Koste Vuji}a – Milovan Vitezovi} ............................... 14 Mostovi – Ivo Andri} . Putovawe u pro{lost ... 158 Seti se {ta smo nau~ili .................................... 104 2.......... 83 Zimsko jutro – Vojislav Ili} ................................ 125 Seti se {ta smo nau~ili ........... 162 ............... Radi~evi} ............................................................ 150 @itije Hajduk Veqka – Vuk Karaxi} ................... 72 Seti se {ta smo nau~ili ..... 88 Dvadeset hiljada milja pod morem – @il Vern ...................... 131 Sveti Savo – narodna pesma ........................................ @ivimo zajedno ....... 105 Kad mati mesi medewake – Branko V............. 140 Narodna verovanja o biljkama – Veselin ^ajkanovi} ................. pitalice.................................. 149 Uro{ i Mrwav~evi}i – narodna pesma .................... 8 Dvanaest saveta koji }e ti pomo}i da stekne{ i zadr`i{ prijatelje – Alan L.................................... 116 Desetica – Ivan Cankar .. 76 Vojevao beli Vide – narodna pesma ..................... 26 ^i~a Jordan – Stevan Sremac ........ 51 Devojka cara nadmudrila – narodna pripovetka ........................................ 63 Kapetan Xon Piplfoks – Du{an Radovi} ...... 134 @enidba Du{anova – narodna pesma ....................................................... 20 Seti se {ta smo nau~ili .................... 17 De~ak i pas – Danilo Ki{ .. 86 Pohod na mjesec – Branko ]opi} . 78 Obredne obi~ajne pesme ........... 74 6........................................... poslovice .............................................. 44 Seti se {ta smo nau~ili .............. 56 Ero s onoga svijeta – narodna pripovetka .................................................................... Um caruje ............................................... 109 Prva brazda – Milovan Gli{i} ........... 75 Pesma o pesmi – Jovan Jovanovi} Zmaj ........ 52 Narodne mudrosti – zagonetke... 65 Se}anja – Milutin Milankovi} .............................................. 132 A`daja i carev sin – narodna pripovetka .......3 4....................... Kad mati mesi medewake . 28 Bosiqak – Pavle Sofri} Ni{evqanin ....................... 110 Nebeska reka – Grozdana Oluji} . 155 Robinson Kruso – Danijel Defo ................... 80 Moji izumi – Nikola Tesla ...... 106 Kad otac bije – Branko V................ 98 Bajka o zrnu peska – Stevan Rai~kovi} ................... 119 Biber~e – Qubi{a \oki} .......................... 102 Seti se {ta smo nau~ili ................................ 94 Prometej – Gustav [vab .............. 58 Utopio se pop {to nije ruku dao – narodna pripovetka ........... Grad gradila bjela vila ...... 41 Tom Sojer – Mark Tven ....... 4 [a{ava pesma – Miroslav Anti} ..................... 130 3.......... 24 Vila zida grad – narodna pesma ................................................................. Qubav i prijateqstvo ................... 61 Ze~evi nisu najstra{qiviji – narodna pripovetka ... 25 Domovina – Du{an Vasiqev ................. 35 [ala – Anton Pavlovi~ ^ehov ........... Bin ...... 37 Va{ar u Topoli – Dobrica Eri} ............. Radi~evi} .............................................. 50 5.................

163 \a~ki rastanak – Branko Radi~evi} .......... 182 Dnevnik ~itawa ......... Branko 164–165 Radi~evi}.... Jovan Zmaj 4 Karaxi}.. 170 Sofri}.......................................7.... 164 Putovawe u putopis – Vida Ogwenovi} ...... 190 A Indeks autora Nu{i}...... Anton Pavlovi~ 37–39 [vab....... Mark 44–47 Tesla.. Du{an 65–68 Rai~kovi}...... Qubi{a 125–127 Eri}.... Ivo 17–18 Anti}........ Milovan 110–113 Defo.......... Nikola 83–84 ]opi}........... Branislav 14–15... Milutin 72 ...... Du{an 26 Vern. Vojislav 86 Jovanovi}.... Pavle Ni{evqanin 35 Sremac.... Danilo 20–22 Maksimovi}. 186 Re~nik ........... Vida 167–168 Oluji}. Veselin 149 ^ehov..... 106...... Milovan 8–9 Gli{i}....... 12 Vasiqev..... Stevan 102–103................ 167 Leto na visoravni – Stevan Rai~kovi} ........... Putovawe u putopis . 170 Poko{ena livada – Desanka Maksimovi} 172 Polje – Jovan Du~i} ..... Stevan 28–31 Tven...... Grozdana 116–117 Radi~evi}.. Miroslav 6 Bin.. Danijel 158–160 Du~i}.. Branko V..... 184 Pravila za dobro pisawe . Branko 88–91 Cankar...... Jovan 174 \oki}........... 176–179 Ogwenovi}....... 174 Kirija – Branislav Nu{i} ............... Dobrica 41–42 Ili}................. Ivan 119–119 ^ajkanovi}. Vuk Stefanovi} 155–157 Ki{.........109 Radovi}..... @il 94–96 Vitezovi}....... Desanka 172 Milankovi}....... Alan L. 183 Pravila za izra`ajno ~itawe i recitovawe ........ 176 Seti se {ta smo nau~ili . 185 Leksikon kwi`evnih pojmova ..... Gustav 98–100 Andri}......

dr Stani{a Veli~kovi}.163. 190-197. profesor srpskog jezika i kwi`evnosti. 2007 CIP – Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije.SR-ID 145573132 Ministar prosvete i sporta Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog uxbenika u okviru uxbeni~kog kompleta za srpski jezik u petom razredu osnovne {kole re{ewem broj 650-02-00269/2007-06 od 20.016:811. . Zmaj“ u Pan~evu An|elka Ru`i}. Filozofski fakultet u Ni{u Jelena @uri}.Tira` 10. Dobrosav Bob @ivkovi}. Slavica Markovi} . Boris Kuzmanovi} i Tihomir ^elanovi} Violeta Babi} prof.1./faks: 011/ 38 20 464.200 str. . Simeon [urednik] 2. Beograd 37.2) ^ITANKA : za peti razred osnovne {kole / [[priredili] Simeon Marinkovi}.41+821(075. : ilustr. izd. 2007 (Beograd : Publikum). Ivica Stevanovi}. Marinkovi}. 186-189. 24 40 659 ilustrovali re~nik i leksikon izradila recenzenti lektor urednik likovni urednik priprema za {tampu izdava~ za izdava~a copyright mr Qiqana Marinkovi} © Kreativni centar.000. .Podatak o autorima preuzet iz kolofona. [i dr. O[ „J. i lat. ISBN 978-86-7781-569-1 1. 27 cm Tekst }ir. profesor srpskog jezika i kwi`evnosti Violeta Babi} An|elka Ru`i} Du{an Pavli} Marko Huber Kreativni centar Gradi{tanska 8 Beograd Tel. novembra 2007.Beograd : Kreativni centar. 38 20 483. ilustrovali Du{an Pavli} . . .^ITANKA za peti razred osnovne {kole prvo izdawe autori dr Simeon Marinkovi} Slavica Markovi} Du{an Pavli}. re~nik i leksikon izradila Violeta Babi}]... Markovi}. Slavica [urednik] COBISS.]. .Leksikon kwi`evnih pojmova: str. Milan Pavlovi}.Re~nik: str. J. godine 200 . . .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->