P. 1
Jovan Deretić

Jovan Deretić

|Views: 310|Likes:
Published by vesko76

More info:

Published by: vesko76 on Mar 30, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/21/2014

pdf

text

original

Jovan Dereti Izme u stare i nove knji evnosti Posle Velike seobe 1690.

te i te itavog knji evnog i kulturnog ivota srpskog naroda pomera se s juga na sever, iz turskih oblasti na podru ja pod Habsbur kom monarhijom. Gotovo sve to je srpska knji evnost dala u narednih sto i vi e godina stvoreno je u toj novoj sredini u istorijskim prilikama bitno razli itim i od onih raznih i od onih u kojima su u to vreme iveli drugi delovi srpskog naroda. Knji evni rad u po etku nastavio se na starim osnovama. Poetika je tradicionalna, vizantijsko-crkvenoslovenska, ali sa zna ajnim inovacijama. Kod nekih pisaca ose a se uticaj rusko-ukrajinskog baroka, a u knji evni jezik, vi e nego ranije, prodire iv, narodni govor. Novo knji evno stole e otvara nesu eni srpski despot or e Brankovi (1645-1711) opse nom Slavenoserbskom hronikom, pisanom te ko pristupa nim jezikom ali vrlo zna ajno po uticaju na razvoj na e istoriografije i politi ke misli u 18. v. U mona koj literaturi, koja i dalje preovla uje, izdvajaju se dela na narodnom jeziku u koja spada putopis u Svetu zemlje Jeroteja Ra anina iz 1721, kao i mnogobrojne besede Gavrila Stefanovi a Venclovi a (druga polovina 17. v. - oko 1747), koji je pisao uporedo i stari, srpskoslovenskim, i narodnim jezikom. On je vrstan znalac srpskog jezika, istinski jezi ki stvaralac, majstor besedni kog stila. Srpska knji evnost ipak nije krenula putevima ikoje je otvorio Venclovi . Nepripremljeni za ivot u novoj sredini, bez kola i u itelja, bez knjiga i tamparija, Srbi se okre u "jednovernoj" Rusiji i tu i od nje pomo . Prve regularne kole osnivaju ruski u itelji, u njima se u i iz ruskih knjiga na ruskoslovenskom, koji postaje jezik liturgije i itave kulture. Preko Rusa dolaze i druge novine: dominacija stiha umesto dotada nje retorske proze (osnovni stih je tzv. poljski trinaesterac), barokni ornamentalizam, drama. Sholasti ka gimnazija u Sremskim Karlovcima (1733-1739), iji su osniva i u enici Kijevske duhovne akademije, bila je prvo ari te nove, barokne knji evne kulture. Iz te konstitutivne faze novog stila, osim prigodnih, religioznih i rodoljubivih pesama, imamo i dva opse nija dela u stihu: baroknu dramu Traedokomedija (izvedena 1734) Emanuela Koza inskog i zbornik grbova i heraldi kih pesama Stematografija (1741) Hristifora efarovi a. U oba dela vizija srpske istorije dovodi se u sklad sa suvremenim nacionalnim te njama i potrebama. Na tim temeljima u narednim decenijama izrastaju dva svestrana stvaraoca, Jovan Raji (1726-1801) i Zaharije Orfelin (1726-1785), prvi teolog, istori ar i pesnik, drugi daroviti slikar, nau nik i pesnik. Me u Raji evim delima izdvaja se monumentalna Istorija raznih slovenskih narodov, naipa e Bolgar, Horvatov i Serbov (I-IV, 1794/5), sinteza itave na e dotada nje istoriografske literature, pro eta rodoljubivim ose anjima i prosvetiteljskim idejama, zna ajna i kao riznica knji evnih motiva iz nacionalne pro losti. Orfelin se vi e rukovodio suvremenim potrebama naroda. On je pokrenuo prvi asopis na slovenskom jugu ("Slavenoserbski magazin", 1768), pisao kolske ud benike, radove iz ekonomije, fizike, dao veliku monografiju ruskog cara Petra I. Me u pesmama najzna ajnija mu je "Pla Serbiji" (1761), nacionalna jeremijada, slobodoumna i kriti na, napisana u dve jezi ke verzije, srpskoj i crkvenoslovenskoj.

II.. Dositej je za etnik nove srpske knji evnosti. On je stvarao pozori ne amaterske dru ine i za njihove potrebe "posrbljavao" drame nema kih pisaca (Kocebu i dr. koji je svojim moralnim i sentimentalnim povestima i svojim "slatkim stilom" postao omiljen kod iroke itala ke publike. srpska knji evnost ulazi u period korenitih preobra aja. U drugom periodu ivota (od odlaska u Be 1771) Dositej se sasvim okre e Zapadu: upoznaje zemlje srednje Evrope. stvoreno je pozori te. autobiografiji ivot i priklju enija (I. U poslednjim decenijama 18. v. v. Sli na orijentacija obele ava i delo Joakima Vuji a (17721847). upoznaju i tako sve narodne i sve kulturne jezike tog prostora. kao glavnim predstavnikom. slu a predavanja na univerzitetima u Nema koj. sve do danas. u jednom slu aju ak i drama (Lesing). klasicizam. brzo i lako savla uje oba klasi na i sve glavne evropske jezike i prevodi s njih. da bi najve i deo ivota proveo na putu..). Pre odlaska na Zapad on se razvio u knji evnika i humanistu isto noevropskog tipa s dominantnim gr kim uticajem (a ne ruskim kao kod drugih tada njih na ih pisaca). Za to vreme on se iz osnova izmenio: odbacio je mantiju i stavio periku. ivopisne likove. filosofskih traktata i dr. boravi u Parizu i Londonu. Basne. zatim moralnih eseja. Najzna ajniji srpski pisac 18. u njima ima anegdota. Ostala dela nastala su prete no slobodnom adaptacijom stranih tekstova (Sovjeti zdravog razuma. u doba cara reformatora Josifa II. ponekad stihova. udareni su temelji nove srpske kulture i knji evnosti: osnovane su kole.). to je do lo do izraza u nekoliko njegovih ranih. te njegovu ogromnu lektiru na klasi nim i modernim jezicima. drama. Dositejevo delo ima dvostruku osnovu: njegovo li no iskustvo. Ro en u dana njem rumunskom Banatu. s druge strane. Iz te orijentacije ponikao je prvi srpski pesni ki stil. v.. od odbeglog monaha postao je slobodni mislilac. didaktiku. i to one vrhunske. on je svoj duhovni razvoj po eo dvostrukim bekstvom. arhimandrit manastira . prihvatanje zapadne prosve enosti i stvaranje knji evnosti na narodnom jeziku prema anti kim i modernim evropskim uzorima. Kao pisac zahtevao je napu tanje konfesionalnih pretpostavki ranije kulture. uvedeni novi knji evni anrovi (roman. Dok je proza te ila pateti noj i lirskoj ose ajnosti. Taj program sa eto je formulisao u prosvetiteljskom manifestu Pismo Haralampiju a iroko ga je obrazlo io polaze i od vlastitih do ivljaja u svom glavnom delu. Hristoitija i dr. Njegov utemeljiva Lukijan Mu icki (1777-1837). Ona su anrovski heterogena. Inicijator promena bio je prosvetitelj i racionalista Dositej Obradovi (1739-1811). da bi se kasnije pribli io idealima ruskog i zapadnog prosvetiteljstva. s ogromnim uticajem kako na naredne generacije pisaca tako i na njene dalje tokove. Od njih je najve i uticaj imao roman s Milovanom Vidakovi em (1780-1841). filosof u duhu 18.Kao i Raji . u poeziji je preovladao ideal u enosti. sa zanata u manastir a potom iz manastira u svet.). razni pesni ki oblici). poetske opise prirode. jedan od vode ih prosvetitelja srednje i jugoisto ne Evrope. iji su uzori u klasi noj kulturi. humor. 1788). v. za ivota neobjavljenih dela (I ica. Evropejac. 1783. U najboljim nalazimo isto to i u autobiografiji: ivo ose anje za narodne potrebe. Sobranije i dr. "oca srpskog teatra". esej. prevo en jo za ivota na rumunski. Venac od alfavita. v. i prvim decenijama 19. poznavanje naroda. Orfelin je po ao od ruskih baroknih modela 17. pripovedaka. Evropeizacija i ra anje nove knji evnosti Po etkom 80-tih godina 18. basana (omiljena Dositejeva forma). pokrenuti prvi listovi. U prvom periodu svog ivota Dositej kao odbegli monah putuje najve ma po zemljama pravoslavnog jugoistoka. prvi moderni srpski pisac. napisani su kompendijumi iz osnovnih nau nih disciplina. putni ke do ivljaje i dodire s drugim narodima.. s jedne.

gde je njegov rad najve i. u svojim pesmama didakti ne i rodoljubive inspiracije negovao je klasi ne pesni ke forme. sujeverje. stvorio moderni srpski knji evni jezik na temelju narodnih govora. on nije. 1815) u knji evnost ulazi Srbija. "tvorac iste srpske proze i stila". posle sloma Prvog srpskog ustanka (1804). Srpske narodne pripovijetke. u opisima narodnog ivota u Srpskom rje niku. usmena poezija. nastala izborom iz ogromne gra e koju je sakupio sam i uz pomo mnogobrojnih saradnika. Vuk je izvanredan prozni pisac. Srpske narodne poslovice). Svoju reformu krunisao je izvanrednim prevodom Novog zavjeta (1847). Nosilac tog velikog pokreta iz naroda bio je Vuk Stefanovi Karad i (1787-1864). v.i atovca. Patrijarhalna i gra anska kultura U prvoj polovini 19. potom episkop. o njima pi u najistaknutiji pisci. Srpske narodne pesme prevode se na mnoge jezike. etnolog. doselila iz Stare Hercegovine. Vuk je jedno od prvih imena u evropskoj folkloristici svog doba. Knji evnost ulazi u period dugotrajnih. patrijarhalna kultura. Posle dva oslobodila ka ustanka (1804. delimi no slobodna jo od kraja 17. S njima dolaze do izra aja sasvim nove pojave: narodna. v. reformom tradicionalne irilice stvorio modernu srpsku azbuku zasnovanu na fonolo kom principu. u prevodu Novog zavjeta (srpska Biblija. na ao u Be u. a za njim je po lo nekoliko generacija pesnika. iz kojih e izi i preobra ena. dao se na posao i u toku pedesetogodi nje neumorne aktivnosti obavio poslove za itavu akademiju nauka. prvi re nik (Srpski rje nik. u stilizaciji narodnih pripovedaka. (1825-1882) pridru iti prevod Starog zavjeta. Njegova klasi na zbirka narodnih umotvorina (Srpske narodne pjesme I-IV. objavio na nema kom knjigu o Crnoj Gori. dok je sinteti ko delo ivot i obi aji naroda srpskog ostalo nezavr eno. najlep i je spomenik srpskoga na . mitologiju i doma i ivot srpskog naroda". One prodiru u sferu pisane re i i po inju razarati tradicionalne i uspostavljati nove vrednosti. njih opona aju na raznim jezicima. u Vukovu i Dani i evu prevodu. iji je u esnik bio u 26. ni pomi ljao na knji evni poziv. temperamentnim polemikama o jezi kim pitanjima. poezije i obi aja prostog naroda. preko kog se evropska javnost upoznala sa srpskom istorijom. U filologiji. obavio je etiri temeljna posla: napisao prvu gramatiku. me u ostalima i Gete. kojem e kasnije njegov mla i saradnik ura Dani i . imala je irok evropski odjek. sara ivao s nema kim istori arem Leopoldom Rankeom u radu na delu Die serbische Revolution. Susret sa slovena kim slavistom Jernejem Kopitarom bio je presudan za Vukovo opredeljenje. Deo te gra e uneo je u Srpski rje nik. godini ivota. 1818). To je primetno u svim njegovim radovima: u estokim. Kao istori ar opisao je sve va nije doga aje i li nosti Prvog i Drugog srpskog ustanka. kolektivno stvarala tvo. bespo tednih borbi. istori ar. Kao poznavalac narodne kulture. po vlastitom priznanju. v. Kada se. kodifikator usmene knji evnosti. i u druge svoje radove. potom Crna Gora. kao to je u tekstovima o narodnim umotvorinama dao osnove za teoriju i istoriju usmene knji evnosti. Utoku cele svoje knji evne karijere on je prikupljao gra u s namerom a opi e "obi aje. pro iruje se kulturno podru je. Uporedo s jezikom i narodnim umotvorinama Vuk se bavio i drugim oblastima narodnog ivota. Po to je od Kopitara stekao osnovna filolo ka znanja i uputstva za rad. reformator knji evnog jezika. koji je zbog toga prerastao prvobitnu namenu i postao enciklopedija narodnog ivota. Vuk je u detinjstvu i mladosti stekao izvanredno poznavanje jezika. U kritikama tada njeg knji evnog jezika i u polemikama s mnogim protivnicima dao je prve oglede na e filolo ke i knji evne kritike.. Ro en u selu Tr i u kod Loznice u porodici koja se u prvoj polovini 18. i drugi krajevi ju no od Save i Dunava.

za Dositeja.. epski nezainteresovanim stilom. nema primesa patetike i sentimentalnosti. humora. te ke ivotne zbilje. Drama. V. Mu ickog. Ona izobli ava pogre no vaspitanje. prema nema kom i evropskom klasicizmu i predromantizmu. lirske pesme. Originalna drama nastaje u tre oj deceniji 19. on je ostavio sna an utisak na savremenike i uticao na mnoge pisce. kolu "objektivne lirike" ili "mirnog uvstva". Vukov narodni jezik inio se ve ini primitivan i nedovoljan za najvi e kulturne potrebe. istorijske radove i dr. Iz ustanka je izi ao i Sima Milutinovi Sarajlija (1791-1847) jedan od vode ih pesnika tog doba. nastoje i stalno da odr i stav objektivnog hroni ara. Njego . Mu icki je stvorio prvu pesni ku kolu. vrstan karakterolog. od kojih druge imaju trajnu vrednost. lutalica. radoznao ali neistrajan. pesnik romanti arskog temperamenta ali sa sna nim primesama klasicizma. tri dramska dela. Njegov stil suprotan je duhu tada nje na e sentimentalno-didakti ke proze. od kojih je najzna ajnija Tragedija vo da Kara or a. v. uz poeziju. a posebno u drami. Kao pripoveda Vuk se nadovezuje na umetnost usmene re i. koji pod imenom "Letopis Matice srpske" (od 1873) izlazi i danas. filozofiju i istoriju. prema na oj narodnoj poeziji. Geteu i F. istorije. On je uporedo pisao istorijske tragedije ili " alosna pozorja" i komedije iz suvremenog ivota ili "vesela pozorja". pokrenut asopis "Srpski letopis" (1825).narodnoj osnovi izgra enog knji evnog jezika). u kojoj je osnovao prvo nau no dru tvo Matica srpska. Ta visoko razvijena gra anska sredina bila je odbojna prema inovacijama s juga. Dositej je delovao kao u itelj razuma. tuma epske tradicije i ustani ke heroike. on je ostavio iza sebe obimno i raznovrsno delo: veliki epski spev o Prvom srpskom ustanku Serbijanka. P. kako e je kasnije nazvati romanti ari. u njemu nema ni eg suvi nog ni kitnjastog. istorijski mislilac. Po vrednosti neujedna en i te ko itljiv zbog zamr enog jezika punog neologizma. A u stravi. Jovan Sterija Popovi (1806-1856). sva tar. U ivotu nemiran duh. Vuk pri a kao nepristrasni svedok a Prota kao anga ovani u esnik ustani ke epopeje. isto tako. dru tveni kriti ar i satiri ar. On pi e stilom nadahnutog usmenog pripoveda a. Najvi e mu duguje najve i srpski pesnik P. ileru. prema J. Literatura se vezivala za tradiciju 18. Glavni knji evni centar nalazio se u Pe ti. Ali najbolje osvedo enje Vukovog spisateljskog dara nalazimo u njegovim istorijskim spisima. Dok je narodne pesme rodoljubivo prigrlila. kosmi ke spevove. Vidakovi je u romanu proizveo vi e bezna ajnih epigona. v. Sterija je moralista. Vuk o svemu pripoveda mirnim. Iz te kole potekao je i jedan pesnik trajne vrednosti. Preko Mu ickog ona se vezivala za Horacija i anti ku poeziju ali je bila otvorena i prema savremenijim pesni kim tokovima. najvi e obele ava knji evnost tog doba. on je mnogo vi e od toga: slikar dru tvenih naravi.. On se odlikovao i u drugim anrovima. u dana njoj Vojvodini i u srpskim naseobinama u Ma arskoj i Rumuniji. Njegova komedija je neposredno anga ovana u dru tvenim i kulturnim zbivanjima svog doba. zbirku narodnih pesama. Oko osnovnih pitanja jezika i knji evnosti izme u pisaca iz te sredine i Vuka Karad i a vodio se u toku nekoliko decenija pravi knji evni rat. Iz istih izvora potekli su i Memoari Vukovog savremenika Prote Mateje Nenadovi a (1777-1854). a me u njenim tvorcima najzna ajniji je Sterija. razmi ljanja. To je najlep a knjiga uspomena koja je ikad napisana na srpskom. . "srpski Sokrat". Evropejac. Vidakovi a. ustani kog vojvode i prvog diplomate nove Srbije. Glavno popri te kulturnog ivota ostalo je i dalje na severu. kod koga ima jednostavnosti i naivnosti ali. iji je glavni cilj da istinito svedo i.

na svet. naslikao svakodnevni doma i ivot. Njegove su osnovne teme kosmi ka sudbina ovek i istorija sudbina Crne Gore i Srpstva. u kojima se hri anska tradicija dodiruje s modernom naukom. u svom pesni kom razvoju obuhvatio je itavu tu epohu. nesaglasna s pravilima dramske forme. vladika i vladar Crne Gore. kada je objavio knjigu Davorje (1854). osvetljavaju se iz lokalne perspektive (Tvrdica). To je . Pindar. padu i ponovnom uzdizanju. Me u pesmama najbolja mu je No skuplja vijeka. Struktura speva. "slavjanski" jezik. Oko jednog doga aja nevelikih razmera Njego je prikazao itavu crnogorsku istoriju. opevao slavne doga aje iz pro losti. tri civilizacije. islamski istok i izme u njih ukle ten. A ta otvorenost dobija razne oblike. veka dobija svog najve eg pesnika. da bi joj dao zavr ni oblik u kosmogonijskom spevu Lu a mikrokozma (1845) u kojem je motiv biblijskog pada ovekova pomeren sa zemlje na nebo i interpretiran. Po eo je kao narodni peva pesmama o crnogorskim borbama s Turcima. Petar Petrovi Njego (1813-1851). on je u biti bitematski pesnik. a s druge. Ona govori o ovekovom duhovnom povratku na po etke svog bi a. Vrhunac anga ovanosti postigao je u komediji politi kog pona anja gra ana. gde su mu u itelji bili vi e ruski nego srpski klasicisti. prelazi dalje u venac epskih slika iz narodnog ivota. Njegovi anti ki uzori nisu bili rimski. U Gorskom vijencu ogleda se ceo pre eni put i itava epoha u kojoj je nastao.refleksivna. u duhu neoplatonisti ke tradicije. oslanjaju i se pri tome na tradicije evropske poezije od Homera do romantizma. Tu temu on je razvio u nizu pesama (me u njima je najbolja Misao. tako da u njemu imamo tri sveta. Njego nije tematski raznovrstan. od kojih je prvi njegovo najbolje delo. Kao pesnik.pomodarstvo. Iz crnogorske istorije nastali su Njego evi dramski spevovi Gorski vijenac (1847) i La ni car epan Mali (1851). Sinteti an po svojim zahvatima u tradiciju. koje se kre e izme u visokoparnih patriotskih fraza i trgovine nacionalnim interesima (Rodoljupci). Njegova poezija . a zavr ava se prizorima zasnovanim na paralelizmu istorijskih zbivanja i filosofske refleksije. ona je suprotna duhu romanti arske poezije. a pre svega Homer. koja je u to vreme sasvim prevladala. o njegovoj moralnoj krivici. Sterija se ostvario u poslednjim godinama ivota. ak i mane univerzalnog karaktera. zatim se priklonio klasicisti kom maniru. prikazao susedne narode Turke i Mle ane. Blizak komediji je i njegov Roman bez romana. U osnovi njegove kosmi ke poezije nalazi se misao o jedinstvu oveka i Boga. ima dublju zasnovanost. pomo u modernih prirodnonau nih shvatanja. kao to je krtost. Na temelju narodne pesme Njego je stvorio novu pesni ku formu. koji je povukao iz javnog ivota. u kojem je parodirao Vidakovi a i stariji roman uop te. na izvore svog postojanja. ljubavna fantazmagorija. Kao gotovo sve literature srednje i isto ne Evrope. intelektualna sadr i razmi ljanja razo aranog i bolesnog oveka. i srpska knji evnost u prvoj polovini 19. pesimisti ka. kao i na pesni ka iskustva savremenih srpskih pesnika. Gorski vijenac po inje kao pesni ka vizija. Lamartin). ismeva nadriu enost na ih pisaca i njihov "nakaradni". neka vrsta srpskog Don Kihota. Proizi la iz tradicije klasicizma. a pre svega na svog u itelja Milutinovi a. od narodne poezije preko klasicisti kih stremljenja do romantike. s jedne strane. nego helenski. nastavlja se kao politi koistorijska drama. snobizam. Spev je isto tako otvoren prema prirodi i kosmosu. o ovekovoj nebeskoj preegzistenciji. neobi an spoj erotike i spiritualnosti. od folklornih posmatranja nebeskih prilika preko makrokosmi kih vizija vladike Danila do filosofskih meditacija igumana Stefana. tragi ari. Gorski vijenac je takav i po svojim umetni kim osobinama. Igo. evropski zapad. U poslednjoj fazi pribli io se suvremenom romantizmu (Pu kin.

Dok je prethodno bio samo jedna od knji evnih struja s dosta primesa klasicizma. fru kogorski predeo. Vukov prevod Novog zavjeta. u dane veselog akovanja s razigranim kolima i vedrim popevkama u kojima se ose a ritam sremske posko ice i radosno strujanje narodnog ivota. ali istovremeno raspusne i ulne. One su radosne. Tuga i opomena otkriva druk iji svet i na drugi na in. rodoljubiva ili meditativna. posebno Hajne. elegi na raspolo enja. Slo ene strukture. Spev je preveden na glavne evropske jezike. Razdoblje zapo eto tim delima donosi punu pobedu romantizma kao stilskog pravca. i dr. rasko ne imaginacije i zatamnjenog smisla. bila je glavna vrsta romanti arske poezije. Bajron i bajronizam. Lirskom na elu podre ena su i druga dva pesni ka anra romantizma. romanti arski pripoveda Bogoboj Atanackovi . Romantizam i procvat lirike Sredinom 40-ih godina Vukova borba za knji evnost na narodnom jeziku ulazi u zavr nu fazu. raskrstiv i podjednako sa zastarelim klasicizmom i nestvarala kim opona anjem narodne poezije. Kratka lirska pesma. Banalna ljubavna fabula o dvoje mladih koje razdvaja najpre mladi ev put u drugi kraj a potom smrt drage lirski je vi estruko nadogra ena vizuelnim i auditivnim slikama prirode. u ozareni karlova ki. na neke i vi e puta. po sadr ini ispovedna. sin Prote Mateje. putopisac Ljubomir Nenadovi (1826-1895). po ev i od B. Lirizam obele ava i romanti arsku prozu. to se govori o raznovrsnim mogu nostima ovog pesnika koji je svoju sudbinu sam najbolje opisao u stihovima: "Mnogo hteo. To je ve a lirska kompozicija napisana u oktavama i najve im delom u jampskim jedanaestercima prema uzorima iz pozne nema ke romantike. Najve i domet dao je u dva lirska speva. Branko je ipak te io da stvori ve e pesni ke kompozicije i sanjao o tome da napi e veliki ep. a ki rastanak uvodi nas u naju i zavi ajni krug pesnikov. Pesme Branka Radi evi a i filolo ka rasprava Rat za srpski jezik i pravopis ure Dani i a. / as umrli njega je omeo. ta poema otkriva druk ijeg Branka od onog kakav je u ve ini drugih pesama. a ti uticaji bili su razli iti: nema ka poezija. U tom pogledu prekretni ku ulogu imale su knjige iza le 1847. jedna od onih izuzetnih pesni kih tvorevina u koje kao da se sleglo sveukupno iskustvo pojedinih naroda. ija su dostignu a ina e manje zna ajna. a ki rastanak i Tuga i opomene. prizore s momcima i devojkama u slobodnoj prirodi. me u ovima je i najpoznatija njegova pesma Kad mlidijah umreti. Petefi. umiljate. kao najzna ajniji. narodna poezija i evropski uticaji. bila je prevashodno lirska. Me u njegovim putopisima po svojim umetni kim kvalitetima izdvaja se Pisma iz Italije i Pisma iz Nema ke. Rodona elnik srpske lirske romantike Branko Radi evi (1824-1853). Njegove najjednostavnije pesme sadr e obi no male lirske pri e. Prva su . mnogo zapo eo. Premda prevashodno lirski talenat. vedre. te u satiri nom spevu Put u kojem slavi Vuka Karad i a i ismeva njegove protivnike.svojevrsna pesni ka enciklopedija u kojoj su obuhva ene sve pesni ke forme i svi vidovi crnogorske stvarnosti i istorije. uveo je na e pesni tvo u prostore evropskog romantizma. Pretpostavke na eg romantizma jesu: Vukova jezi ka reforma. u drami ekspir. Prva dva dela pripadaju suprotnim stilskim tendencijama. Njego ev Gorski vijenac i dela dva mlada sasvim nova pisca. pesnik Jovan Ili i. blizak animisti kom i panteisti kom poimanju sveta. kao i drugde u Evropi. Brankovom knji evnom pokolenju pripadaju filolog ura Dani i . U drugima se javljaju setni tonovi i sumorna. I na a romantika. Radi evi a romantizam se javlja kao suprotnost klasicizmu a posle njegove smrti postaje stilska dominanta epohe. bajronovska poema i istorijska drama. On je pesnik elementarnih ose anja.

uli i i uli i uveoci (od turcizma ul-ru a). pesnik. ali ima i dosta pesama u kojima su izra ena bla a ose anja: tuga. Poslednji veliki pesnik me u romanti arima Laza Kosti (1841-1910) bio je . nema dijaloga. sa enom. Taj stav izra ava se u raznim vidovima. jedinstva. Prvi me u njima. Branko je ostao usamljena pojava u svom vremenu. Jovan Jovanovi Zmaj (1833-1904) ostavio je ogromno. nepostojanja. Najizrazitiji romantik me u srpskim umetnicima jeste ura Jak i (1832-1878). uli i uveoci su. Njegovu osnovu ini intimna lirika. a u drugoj sumorne jesenje slike. sabrana najve im delom u dve tematski povezane pesni ke knjige. u gordom odbacivanju sveta. preziranju svega prizemnog. emocijama. decom. slikar. knjiga bola i tuge. tematski i anrovski raznovrsno delo. dramski pisac. Ali istovremeno ona je dala veliki doprinos razvoju srpskog pesni kog izraza i stiha i vr ila stalan uticaj na poeziju svog vremena. strepnji pred nepoznatim. ljubavne i porodi ne pesme. stvoriv i pravi epos detinjstva. Zmaj je tako e veliki de ji pesnik. u bacanju pesni ke anateme na svet. On je i prozni pisac. e nja za mirom i spokojstvom u krilu prirode. tako da u prvoj knjizi imamo ozarene. obele ene sna nim lirizmom (Jelisaveta i dr. mrtvila. na u e e u kulturnom i javnom ivotu.). Pesnikovo ja u stanju je stalne zara enosti sa svetom. ali je u oblasti politi ke i satiri ne poezije ostao nedosti an kako neobi nom plodno u tako i ostvarenim kvalitetima. zatim na mnoge listove i asopise koje je izdavao i ure ivao. Lirika ini srazmerno manji deo Zmajeva pesni kog opusa. sa svojima. Njegova produkcija u oblasti anga ovane poezije bila je ogromna. ali nema monotonije. Treba ukazati i na druge vidove njegove mnogostruke delatnosti: na prevode i adaptacije poezije raznih naroda Zapada i Istoka. Pisao je lako i brzo i nikada se nije posebno trudio oko forme i izraza. koji dovodi do kraja njegovu pesni ku osnovu i s kojima se romantizam utvr uje kao vode i pravac. Te nja k raznolikosti ose a se na svim planovima. On je umro isuvi e rano da bi do ekao pobedu svog pravca. potmulih ti ina. i bliske. uli i imaju obele ja lirskog dnevnika ili poetskog romana o ljubavi i sre nom porodi nom ivotu.zna ajna i kao knjiga o Njego u. Kao rodoljubivi pesnik Zmaj ne dosti e druge velike romanti are. stihu i strofici. gde se posebnim kvalitetom izdvajaju prilozi iz udaljene. ljubavlju i lepotom. pripoveda . Otuda kod njega ima dosta aljkavosti i nemara. s celim srpskim narodom i ove anstvom. Pesnik no i. On je najsubjektivniji me u suvremenim pesnicima. Jak i je u svojim rodoljubivim pesmama grmeo gnevom protiv tu inskih osvaja a i doma ih tirana i stekao glas srpskog Tirteja. u temama. porodicom i. s kojim je Nenadovi putovao po Italiji. potreba za ljudskom toplinom. Zmajeva lirika izra ava ose anje duboke veze. stvaralac mnogostran po svojoj obdarenosti. Ose anja se prepli u i spajaju s prirodom. u kompoziciji pesme. U poeziji je i ao vlastitim putem. zna ajnim naro ito u mnogim satiri nim pesmama. najzna ajniji pripoveda epohe romantizma. isto nja ke. Ali 50-ih godina javlja se nov nara taj pesnika. prometejskom prkosu. ma arske poezije. nesre ne li nosti sa svetom oko sebe. idili ne pejza e. u produ etku. Najbli a narodnoj metrici i govornom jeziku Zmajeva poezija stekla je ogromnu popularnost kod italaca. vizije ni tavila. izme u njega i drugih nema pravog ljudskog dodira. nasuprot tome. koji je u mno tvu pesma dao nezaboravne prizore i likove iz sveta deteta. inspirisana smr u najbli ih. Duboko li no nezadovoljstvo prilikama u kojima je iveo prerasta u tipi no romanti arski sukob izuzetne. Pisao je tako e istorijske tragedije herojske inspiracije s monumentalnim ili jednodimenzionalnim likovima.

mnogo kasnije. orijentisanim prete no prema pripoveci. Jadranski Prometej i Santa Maria della Salute. On je novator i eksperimentator. u jeku romantizma. me u kojima mo emo izdvojiti tri velike: Spomen na Ruvarca. pesnici protiv ijeg se kulta borio. Kosti je pesnik duhovne. on se kao etrdesetogodi njak prihvatio rada na romanu i pripoveci iz suvremenog ivota i u toj oblasti stekao glas srpskog Balzaka (Milan Narand i . Pera Segedinac). naravi. kovanice. Oni te e da to vernije prenesu na in ivljenja. Ali taj pesni ki fantasta bio je na najobrazovaniji pisac tog doba. vrstan poznavalac ljudi. fantastika. iz patrijarhalne primorske op tine Pa trovi i kod Budve. razgovora" ljudi svog kraja. prevodilac ekspira. Po to se oku ao u raznim knji evnim anrovima i u politici. Od ostalih pisaca treba spomenuti ne nog liri ara Jovana Gr i a Milenka. Kosti je napisao izvestan broj pesama izuzetne vrednosti. to je sna an pisac. a prava slava dolazila je tek posle smrti. Ignjatovi poti e iz srpske dijaspore (ro en je u Sentandreji. humor. Unutra nju formu njegovih pesama odlikuje slo ena slikovitost. sklonost ka alegorizaciji. realisti su s poznavanjem i razumevanjem prikazali porodi ne i dru tvene prilike na selu i u malom gradu. oba iz generacije Branka Radi evi a. Realizam: Doba pripovetke Realizam je otkrio malog oveka i njegov svet. Me u njegovim pripovetkama ima i remek-dela (Kanjo Macedonovi ). Va io je kao primer bizarnog. U knji evnost ulazi regionalna tematika. Danas je op teprihva eno da je on za etnik moderne srpske poezije. Nazvan je "Njego em u prozi" zato to je sli no velikom pesniku prikazivao narodnu istoriju i "na in ivljenja. prete a avangardizma i stvarala kih eksperimenata kakvi su zavladali u na em pesni tvu mnogo. dok su od modernog grada i od evropskog na ina ivota zazirali. Od svih na ih realista on je dao naj iru socijalnu panoramu i najbogatiju galeriju likova. filosofske inspiracije. U mladosti vi e slavljen nego shva en. Uz Jak i a.). u srcu dana nje Ma arske). mi ljenja. obi aje. Knji evnost je zahvatila maticu naroda. a u njen jezik prodiru dijalekatska obele ja. od kojih je prva kosmi ko-filosofska. Umetni ki neujedna en.od onih prastarih. Ve iti mlado enja i dr. Vasa Re pekt. sasvim razli ita od neposredne lirike kakvu su pisali Branko i Zmaj. Ljubi a poti e s krajnjeg juga. pronicljiv posmatra ivota. na in govora u pojedinim krajevima. Kosti je glavni dramski pisac romantizma (Maksim Crnojevi . najzna ajniji mislilac srpskog romantizma. Zaljubljeni u stare patrijarhalne odnose to su nestajali. Svu svoju pa nju pisci poklanjaju raznolikim vidovima narodnog ivota . manirizam. do onih koje je donosilo novo doba. pisac esteti kih i filosofskih rasprava. pisac od koga je kritika stvorila slu aj. pesnika junaka. koriste i forme usmenog pripovedanja i stil "pu kog krasnorje ja". folklornih. i to vrlo sporo. ujedno. On je jedini istinski romansijer me u srpskim realistima. Najraniji pisci te orijentacije pojavili su se jo 60-ih godina. Njegova poezija nije poezija srca i ose anja nego poezija duha i ma te. igre re ima. ekscentri nog romanti ara kojeg malo ko uzima ozbiljno. Uprkos slabostima i umetni koj obradi.kontroverzna li nost. druga rodoljubivo-filosofska a tre a erotsko-filosofska i. njegova poslednja i najslavnija pesma. znalac klasi nih i modernih jezika. on je u starosti do iveo sveop te osporavanje. u jeziku i stilu. Srpski realizam obuhvata iroku i raznovrsnu panoramu knji evnih pojava u velikom vremenskom rasponu. . To su Jakov Ignjatovi (1822-1889) i Stefan Mitrov Ljubi a (18241878). virtuoznog komediografa Kostu Trifkovi a i crnogorskog kralja Nikolu Petrovi a Njego a. I u ivotu i u poeziji on je stalno odstupao od svakodnevnog i uobi ajenog.

otu enost od autenti nih vrednosti. potekli su Svetolik Rankovi (1863-1899) i Radoje Domanovi (1873-1908). veka. U najboljoj satiri ("Vo a") ispri ao je pri u o kolektivnoj opsesiji vo om. Domanovi je pisao humoristi ko-satiri ne pripovetke. prvi u domenu psiholo ke pripovetke i romana. koji su srpsku prozu obogatili novim kvalitetima. me u kojima se izdvaja humoristi ki roman Bakonja fraBrne. "Sve e to narod pozlatiti" i dr. kao i vi e pripovedaka iz dalmatinskog i beogradskog ivota. Gli i u humoristi ko-satiri noj pripoveci. a Veselinovi u idili nim pri ama i u romanima iz narodnog ivota i istorije. pesimisti ku sliku ivota. Programske osnove realizma formulisao je socijalista Svetozar Markovi (1846-1875) u lancima Pevanje i mi ljenje i Realnost u poeziji. drugi u satiri. istaknuti lekar koji je ostavio zna ajne radove iz medicine. zatim i alegori no-satiri ne pri e. Rankovi je dao li nosti u razvoju. Ponikao iz tradicije 19. Iz sredi nje oblasti. "Vo a". postupcima i stilu pokazali su Simo Matavulj (18521908) i Stevan Sremac (1855-1906). izraziv i njegove suprotne stilske mogu nosti. s devet pripovedaka. "Mrtvo more" i dr. u kojima je najvi e postigao ("Stradija". on je sli no ostalim bio poklonik patrijarhalnog sveta i njegovih vrednosti i u nekoliko pripovedaka dao je porodi ne drame. dok je Lazarevi kao umetnik te okvire vi estruko nadma io. Matavulj je iveo po raznim krajevima.). On je realista zapadnog tipa koji se razvijao pod uticajem italijanskih i francuskih prozaista. stole a.Od 70-ih godina realizam postaje vode i pravac. Lazarevi i Veselinovi bili su iz zapadne Srbije. otkrio individualne i moralne aspekte krize starih odnosa. u rodnoj Dalmaciji. Iznad ostalih pisaca uzdigao se najvi e smislom za psihologiju li nosti. iji su tvorci Milovan Gli i (1847-1908). iz Novog Sada u Beograd.). Gli i i Veselinovi ostali su u poeti kim okvirima pokreta. Okrenuti vi e sada njosti nego nedavnoj pro losti. to je sve na lo mesta u njegovim delima. prvi prikazao sudbinu intelektualca u na em dru tvu. birokratski formalizam. menjaju njihovi karakteri. Ali on je dublje od ostalih osetio potrese koje je donosilo novo doba. a putovao je dosta i po stranim zemljama. Laza Lazarevi (1851-1891) i Janko Veselinovi (1862-1905). U njima je postupkom dovo enja do apsurda prikazao negativne strane novog dru tva. koje su skoro sve remek-dela ("Prvi put s ocem na jutrenje". folklorno obojenog i umetni ki nedovoljno organizovanog pripovedanja k modernoj artisti koj prozi u kojoj ni ta nije ostavljeno slu aju i . Jedan od najobrazovanijih i najkultivisanijih duhova svog doba. oni su pru ili mra nu. te se oveku sve doga a suprotno onom to je hteo. o ivotnom putu jednog katoli kog sve tenika. On je tvorac srpske psiholo ke proze i. Najpotpuniji izraz novi pravac dobija u pripoveci iz narodnog ivota ("seoska pripovetka"). podani ko vaspitanje. u kojima me usobna ljubav i solidarnost nadvladavaju delovanje destruktivnih sila. "Vetar". U to vreme sredi te kulturnog i knji evnog ivota pomera se iz Vojvodine u Srbiju. Njegov umetni ki zavoj i ao je od spontanog. on je po svojim satiri nim vizijama uistinu pisac 20. poetskom snagom u do aravanju ambijenta i atmosfere te velikom bri ljivo u u izgra ivanju kompozicije i stila svojih pripovedaka. Gli i . umadije. kolik oje uspeo da zavr i. a najbli i je Mopasanu. svrstao se me u nacionalne klasike. Oni su dolazili iz raznih krajeva nose i sa sobom svoja regionalna obele ja. njihove sudare sa svetom u kojima se ru e njihovi ideali. ropski mentalitet. U poslednjim decenijama pro log i u prvoj deceniji ovog veka Srbija je bila zemlja pripoveda a. suprotnu vedrini i optimizmu prvih realista. "Danga". Crnoj Gori. jer su i jedan i drugi bolje od ve ine ostalih prevladali zavi ajni regionalizam. Najvi e raznolikosti u temama. Srbiji.

koji je prodro i na strane scene i u mnogim zemljama stekao zahvalnu publiku. Sremac je najpopularniji srpski pripoveda . najpopularniji na pozori ni pisac. Vrhunac je dostigao u kratkim pri ama iz poslednje decenije ivota. koje s najve om otvoreno u govore o svojim nevaljalstvima. posebno parnasu i simbolizmu.humoristi kom romanu Pop ira i pop Spira. obra ivao je drevne legende s raznih meridijana evroazijskog kopna. Jedini istaknuti pesnik tog razdoblja. njena deskriptivnost i narativnost). On je dao pesme seoskih pejza a. istorijskoj i gra anskoj drami.1894).). u komediji. Ali on je davao i druge aspekte ivota. O kopac i Bila i dr. s kojima u na u poeziju ulaze klasi ne forme i simboli. sin Jovana Ili a. U svojim velikim komedijama (Narodni poslanik. Imao je ose anja za ari dalekog i tu eg. Drama ovog razdoblja dala je jednog od klasika srpskog teatra. u pripoveci i romanu. od Indije do Portugalije. u feljtonu. Branislava Nu i a (1862-1938). Gospo a ministarka. sreske kapetane. on je dao poeziju blisku zapadnim postromanti arskim pravcima. On je artist u poeziji. Realisti ki program imao je mnogo manje odjeka u poeziji nego u prozi. Nu i je ma ioni ar smeha. "umetnik-pesnik". ne mo e se nazvati realistom u poeziji. Sremac je rodom iz Vojvodine. u Beogradu. u kojima preovla uju tamni. zna ajnost Sterijine tematike i virtuoznost Trifkovi eve scenske tehnike. Bio je polihistor i ogledao se u raznim vrstama. i jedno vreme u Ni u. reformator srpskog stiha (najosobeniji mu je stih esnaesterac). vlasti i novca. manje egzoti ne i poeti ne. Zona Zamfirova) kao i rasko an humor i slike ravni arskog ambijenta u njegovom glavnom delu .) sjedinio je glavne vrline svojih prethodnika u toj vrsti. U njima je u mno tvu prizora dao dru tvenu komediju Srbije svog doba. izvr iv i veliki uticaj na skoro sve na e pesnike s kraja pro log i po etka ovog veka. Pokojnik i dr. od kojih su neke remek-dela (Povareta. Sumnjivo lice. sutonski. tek oslobo enom od turske vlasti. palana ke trgovce. iako ima dosta zajedni kog sa suvremenim pripoveda ima (objektivni karakter njegove poezije. Ta tri ambijenta na la su mesta u njegovim pripovetkama i romanima.improvizaciji. poznojesenski i zimski tonovi. . zatim u humoristi koj prozi. putopisu itd. dobre doma ice. bri ljiv stilista. njihovu komi nu uzvitlanost kad po u pod udar dveju opsesivnih sila suvremenog dru tva. majstor forme. slike u kojima preovla uju satiri ni tonovi (Vukadin) ili ozbiljne analize suvremenih pojava u srpskom dru tvu. Iako nije bio naro ito obrazovan pesnik niti dobro upu en u suvremene pesni ke tokove u Evropi. itaoce je privukla nostalgi na poezija starovremenog ivota poluorijentalnog Ni a (Ivkova slava. Najve e domete ostvario je u komediji. Vojislav Ili (1862 . privla ile su ga razvaline koje govore o davnim vremenima. policijske pisare. male i velike hulje. Najve u pa nju poklanjao je ipak temama iz gr ke i rimske antike. ali je najve i deo ivota proveo u Srbiji. Pilipenda. Na ljedstvo.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->