P. 1
Roj Medvedev - Putin povratak Rusije

Roj Medvedev - Putin povratak Rusije

|Views: 793|Likes:
Published by durbur

More info:

Published by: durbur on Apr 01, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/23/2013

pdf

text

original

Roj Medvedev

PUTIN – POVRATAK RUSIJE
Beograd 2007. Naslov originala: Рой Александрович Медведев Владимир Путин: Третьего срока не будет? Prevela: Maja Tešić Saradnici na knjizi: dr Srećko Đukić, ambasador Srbije u Belorusiji Pero Simić

SADRŽAJ
Predgovor 1 Vladimir Putin prvih dvadeset godina 2 Godine u obaveštajnoj službi 9 Glava I: Vladimir Putin i Boris Jeljcin 21 Glava II: Smena elita 30 Glava III: Nova vlada 38 Glava IV: Terorizam i Rusija 53 Glava V: Pravci unutrašnje politike 82 Glava VI: Spoljna politika 107 Glava VII: Ruska Federacija i ZND 126 Glava VIII: Scenario za 2008. godinu 138 Prilog prvi: O samitu osmorice u Sankt Peterburgu 147 Prilog drugi: Putin u prvom licu 155 Beleška o piscu 166

PREDGOVOR UZ SRPSKO IZDANJE
Ogromno mi je zadovoljstvo da sačinim ovaj neveliki predgovor uz moju novu knjigu o predsedniku Rusije Vladimiru Putinu, koja se sada izdaje u Beogradu na srpskom jeziku. Moja prva knjiga o Vladimiru Putinu bila je izdata u Srbiji u jesen 2004. godine i ja sam se susreo sa njenim čitaocima na sajmu knjiga u Beogradu. Razumem i veoma me raduje veliki interes koji građani Srbije pokazuju prema onome što se događa u Rusiji i prema njenom istaknutom lideru. Sledeće godine u Rusiji će se mnogo toga promeniti, ali mi koji u njoj živimo uvereni smo da Vladimir Putin neće otići ni iz ruske, ni iz svetske politike. Promeniće se samo oblici vlasti, ali njen ukupni sistem postaće jači i određeniji nego što je danas. U nizu problema vezanih za spoljnu politiku Rusije, kojima se bavi Vladimir Putin, problem Kosova, kao i čitav kompleks balkanskih problema, zauzima vrlo važno mesto. Rusija nikada neće podržati rešenje koje žele da nametnu bez saglasnosti Srbije i njenog naroda. To je pitanje principa, i to jednog od tri osnovna principa na koja se oslanja za sada još krhko zdanje međunarodnog prava. Rusija je ogromna zemlja. I već na osnovu svojih dimenzija, svojih resursa, svoje istorije i 1

svoga uticaja ona se u svetu pojavljuje kao jedan od osnovnih garanata stabilnosti. Devedesetih godina, posle raspada Sovjetskog Saveza, Rusija se nalazila u stanju propadanja i razdora. Tih godina ona nije mogla da učestvuje u evropskim i balkanskim događajima na nivou koji je nje dostojan. Ali danas, kada se Rusija vratila u evropsku i svetsku politiku, njen stav se ne sme ignorisati. Rusija se zalaže protiv bilo kakvog novog vojnog konflikta na Balkanu. Kao pisac i istoričar, mogu da uverim moje čitaoce u Srbiji u to, da se odnos Rusije prema Srbiji ne određuje samo geografijom, politikom ili ekonomijom, već i srodstvom naših naroda, naših kultura, naših religija, a takođe i mnoštvom zajedničkih istorijskih nemira, koje narod ne može da zaboravi. Građanima Srbije želim uspeh i blagostanja. 20. aprila 2007. godine Roj Medvedev

VLADIMIR PUTIN PRVIH DVADESET GODINA
Vladimir Vladimirovič Putin rođen je 7. oktobra 1952. godine u Lenjingradu u radničkoj porodici. Njegov otac Vladimir Spiridonovič Putin radio je u to vreme kao bravar u Fabrici vagona koja nosi ime Jegorova, na odeljenju karoserija. Majka, Marija Ivanovna, rođena Šelomova, bila je radnica, a posle rođenja sina zaposlila se kao domar u svojoj zgradi u Baskovoj ulici, kako se ne bi dugo odvajala od mališana, koga roditelji, koji već nisu bili mladi, nisu želeli da daju ni u jasle ni u obdanište. On je bio njihov treći sin, ali prva dva su preminula kao sasvim mali. U jednom od svojih intervjua koje je dao već kao v. d. predsednika Rusije, V. Putin je rekao: „Znam da je moj otac rođen 1911. godine u Sankt Peterburgu. Kada je počeo Prvi svetski rat, u Peterburgu je život postao težak, bila je glad, i cela porodica se preselila u selo Pominovo u Tverskoj oblasti, odakle je moja baka. Kuća u kojoj su živeli i danas postoji, moji rođaci idu tamo na odmor. Tamo, u Pominovu, moj otac se upoznao sa mojom mamom. Venčali su se kada su imali 17 godina“. I otac i majka V. V. Putina imali su mnogo rođaka; seoske porodice su početkom veka uglavnom imale puno dece. Familije Putin i Šelomov živele su u Tverskoj i susednim gubernijama, a takođe i u Sankt Peterburgu i u Moskvi. Vladimir Putin je u mladosti malo znao istoriju svoje porodice, a i njegov otac je malo o njoj pričao. Mnogo kasnije, prema podacima koje su imali rođaci V. Putina i po crkvenim zapisima, sastavljen je rodoslov Vladimira Putina i njegove familije ― do 300 godina unazad, do vremena Petra Prvog. „Moj rod seže od kraja XVII veka, ― rekao je Vladimir Putin u jednom od razgovora sa grupom američkih novinara ― a tada Sjedinjene Američke Države još nisu ni postojale. Možda je u tome razlika između vas i nas.“ Roditelji V. Putina vratili su se u Petrograd, tada po novom Lenjingrad, 1932. godine i nastanili se na periferiji, u Peterhovu; tu su imali pola male kuće i tada su bili ponosni na svoj životni standard. Putinova majka zaposlila se u jednoj od lokalnih fabrika, a otac je ubrzo pozvan u vojsku gde je nekoliko godina služio u podmorničkoj floti. Njihov prvorođeni sin umro je još pre rata, drugi je rođen 1940. godine. Kada je počeo Drugi svetski rat, otac V. Putina, Vladimir Spiridonovič, priključio se Crvenoj armiji kao dobrovoljac i bio je raspoređen u lovačku eskadrilu na jednom od delova Lenjingradskog fronta. Rat je odneo živote mnogo članova porodica Putin i Šelomov. Na frontu su poginula dva brata Vladimira Spiridonoviča. Od nemačkog oružja u svome selu poginula je baka po majci V. Putina. A to su samo najbliži rođaci. Putinovu majku je sa detetom iz Peterhova odvezao njen brat, mornarički oficir, koji je služio u štabu Baltičke flote. Uskoro posle toga, Peterhov je zauzela nemačka armija, a Lenjingrad je bio opkoljen. Za vreme blokade Lenjingrada deca su se okupljala u dečijim domovima i na taj način su pokušavali da ih spasu. Ali stariji brat Vladimira Putina ipak je u domu umro od difterije. Prve zime pod blokadom umalo nije umrla od gladi i Putinova majka Marija Ivanovna. Spasao je brat, donoseći joj svoje sledovanje. Otac V. Putina učestvovao je u borbama i diverzijama u obližnjoj neprijateljskoj pozadini. Ispod Kingisepa njihova grupa od 28 boraca upala je u protivničku zasedu i bila je skoro potpuno uništena. Samo četvorica njih uspela su 2

da se probiju kroz močvaru do svojih. Odmah su bili poslati u aktivnu jedinicu na Nevski pjatačok, majušni mostobran na levoj obali Neve. O svemu što se događalo u zimu 1941–1942. godine na tom mostobranu, otac je lično pričao sinu i Vladimir Putin dobro je zapamtio tu priču. „Na tom mostobranu moj otac je bio teško ranjen, ― pričao je sin posle mnogo godina ― to je priča koju mi je otac lično pričao. On i još jedan borac dobili su zadatak da uhvate „živi jezik“. Dopuzali su do blindaže i samo što su se pritajili, odande je neočekivano izašao Nemac. Zbunio se i on, a i njih dvojica. Nemac se sabrao ranije. Dohvatio je granatu, bacio je na njih i mirno otišao dalje. Život, kad bolje razmislimo, to je jedna jako jednostavna stvar. Ali otac je preživeo, istina, bio je ranjen gelerima u noge. Naši su ga odande izvukli posle nekoliko sati. Najbliža bolnica bila je u gradu, a da bi se do nje stiglo, trebalo ga je nositi preko cele Neve. Svi su razumeli da je to samoubistvo, zato što je svaki santimetar bio pod vatrom. Ni jedan komandir, naravno, ne bi izdao naređenje da se on prebaci u bolnicu. A dobrovoljaca nekako nije bilo. Otac je za to vreme izgubio već toliko krvi, da je bilo jasno, ako ovako ostane, umreće svakog trenutka. Tada se slučajno pojavio jedan borac, očev bivši sused iz zgrade. On je sve razumeo, bez suvišnih reči podigao je moga oca na leđa i poneo ga po ledu Neve na drugu stranu. Bili su idealna meta, ali su preživeli. Sused je oca doneo do bolnice i vratio se na prvu liniju. Rekao je ocu samo da se više neće videti. Očigledno je mislio da na mostobranu neće preživeti, a i da moj otac nema neke velike šanse. Ali, otac se izvukao. U bolnici je proveo nekoliko meseci. Tu ga je pronašla mama. Dolazila je kod njega svakoga dana. A šta znači dolazila? I ona, samo što je bila živa. Otac je video u kakvom je ona stanju i u tajnosti od medicinskih sestara počeo je da joj daje svoju hranu. Ali, lekari su primetili da on od gladi gubi svest. Kada su otkrili razlog, izgrdili su ih, čak su prestali na neko vreme da puštaju majku kod oca. Na kraju, oboje su preživeli. Samo je otac posle tog ranjavanja celog života hramao... I sused je preživeo! Posle blokade odselio se negde u drugi grad. Otac i on slučajno su se sreli u Lenjingradu posle 20 godina! Da li možete da zamislite?!“. Otac V. Putina demobilisan je tek posle rata i on se zaposlio u Fabrici vagona koja nosi ime Jegorova u Lenjingradu. Peterhov je bio razrušen, i fabrika je porodici Putin dala sobu u komunalki, u običnoj peterburškoj zgradi u maloj ulici Baskova, u centru grada. Bunar u dvorištu, četvrti sprat bez lifta. Tu je pored svojih roditelja prvih dvadeset godina svoga života proveo Vladimir Putin. Tih godina ni u Lenjingradu, ni u životu porodice Putin nije bilo nekih značajnih događaja. Otac V. Putina odlazio je u fabriku rano ujutro i vraćao se kasno uveče. Nije bio samo član KPSS, već i sekretar partijske organizacije pogona. Kada se rodio dečak, njegova majka je zajedno sa susetkom, „baka Anjom“, uzela bebu i krstila je u tajnosti od oca. Volođa je rastao, bio je zdrav i inteligentan dečak. Kasnije se sećao: „U detinjstvu roditelji nisu bili strogi prema meni. Sve vreme provodio sam u dvorištu. Ali naravno, nisu mi dozvoljavali da odlazim negde daleko... Otac se, u principu, nije bavio sa mnom. On je pazio da se ništa loše ne dogodi u porodici i sa mnom. Majka mi je, naprotiv, pružala mnogo pažnje: pričala mi je bajke, svakojake priče, vodila me u šetnju. Kasnije, kada sam porastao, sam sam izlazio, a tačnije ― jurcao sam po dvorištima i po šupama u kojima su se čuvala drva. Sećam se dana kada sam krenuo u školu: roditelji su me doveli do zgrade sa saksijom cveća u rukama. Početni razredi praktično mi nisu ostali u sećanju. Ali, jasno se sećam učiteljice ― Tamare Pavlovne. Inače, da mi je nešto posebno ostalo u sećanju iz tog perioda ― nije“. Prva učiteljica Vladimira Putina bila je Tamara Pavlovna Čižova, obična 26-godišnja Ruskinja. Nju je vaspitala baka, bez roditelja, i završila je pedagošku školu. Prema svedočenju Olega Blockog, Tamara Pavlovna počela je da radi u lenjingradskoj školi broj 193 ― 1958. godine, a 1960. Čižova je dobila svoj razred, koji je prvi put vodila u celini. Upravo u taj 1v razred upisan je skoro 8-godišnji dečak Putin. Kako su govorili oni koji su radili sa Čižovom, ona je volela decu i na časovima je retko povišavala ton. Jedan od njenih učenika ovako se sećao svoje prve učiteljice: „Tamara Pavlovna bila je obična ruska žena. Bila je veoma blaga i zadivljujuće je kako je plenila. Tamara Pavlovna sve nas je okupljala neradnih dana i vodila nas je u Ozerki, gde je živela. Tamo smo se skijali. A zatim je ceo razred dovodila kući, kuvala nam čaj, dok smo sušili odeću. Ona je 3

To je bilo u Sablinu. kada je kroz istu tu školu prolazio i mladi V. Kod kuće je bio ozbiljan. čak sam se uplašila ― pomislila sam. On je. Odlučila sam da mu posvećujem više pažnje. ko je bio?“. verovatno je shvatio da u životu mora da se trudi da bi nešto postigao. pa su mnogi potpuno obični momci bili prinuđeni da u džepovima nose olovni bokser ručne izrade. Ona nije bila naročito obrazovana žena. „ne sme se ulaziti u konflikt bez krajnje potrebe“. Druga nastavnica.. ako se nešto ipak dogodi. treba krenuti od toga da nema povlačenja“. Tamara Pavlovna Čižova. Vladimir Putin priznaje da je od detinjstva težio da bude nezavisan i da ne bude neformalni lider. i uticaj dvorišta bio je najjači. Dobra su deca“. Tamara Pavlovna me je posle pitala: „I. Putin. Posećivala sam njihove časove. Njihova učiteljica. energija.. Videla sam da ga jezik veoma interesuje. do njegovih 12 godina vaspitavali su ga majka. Naravno. Volođina mama bila je veoma nežna. Tridesetih godina običaji u dvorištima bili su suroviji. „Prilično često sam bio prinuđen da se tučem ― bio je zaključak o tim lekcijama V. bio je snalažljiv. uzmite moj razred. nastavnik nemačkog jezika i razredni starešina od 5. dobroćudna. Ja joj pričam: Nataša Soldatova. I tada je najzad primljen u pionire. „ali. Ali ne mogu da kažem da nismo bili mangupi. I da kažem. ― Šta su bili povodi? Sada se čak i ne sećam. čista dobrota. Nisu se ona promenila ni krajem 1950-tih.. Putin. „ne sme se vređati čovek bez razloga“. ona se sećala: „Upoznali smo se kada je Volođa bio još u četvrtom razredu. Ona se iznenadila: „I Volođa? To ne liči na njega“. Mi smo prednost davali tuči pesnicama i nikada nismo pribegavali podlim metodama u tuči“. Pomislila sam: od ovog dečaka ispašće razborit čovek. „Škola se nalazila pored dvorišta ― sećao se V. ali sam osećala da u njemu postoji potencijal.“. A on je sedeo na časovima i sve je vrlo pažljivo pratio. Njega su mnogo voleli. kriminalaca.. koju je Vladimir Putin dobro zapamtio. izgledao je ljutito. Putina. „U petom razredu Volođin razred je pripao meni. Svečano. V. Posle nekoliko decenija. Tata je bio majstor u fabrici.. Nisam se trudio da komandujem. A ako bismo to poredili sa životom odraslih. Bilo mi je važnije da sačuvam nezavisnost. sve je shvatao. Vladimir Putin pričao je kasnije prilično detaljno. karakter. Nismo imali taj prelaz sa dvorišnih nestašluka ka nekoj kriminalnoj oblasti. razreda. On se sam naglo promenio već u šestom razredu.bila divan i veoma brižan čovek“. Iz mog sopstvenog detinjstva dobro znam i sećam se lenjingradskih i moskovskih dvorišta s početka i sredine 1930-tih godina. da je nahranjen. mi nikada nismo nosili noževe i boksere. kada je u jednom od moskovskih dvorišta svoju školu vaspitanja pohađao Jurij Lužkov. postavio sebi cilj.. Osim toga. štitilo ih je i podržavalo kada je to bilo potrebno. bila je Vera Dmitrijevna Gurevič. „uvek treba da budem spreman da momentalno odgovorim na nanetu uvredu. po svemu sudeći. Samo da je Volođa sit. Pored te kućice smo ih i primili. iza dvorišta lutali su neki od njih. Dobijao je samo četvorke i petice i to mu nije teško uspevalo. Interesantno je bilo videti ko će doći. zamolila me je: „Vera Dmitrijevna. Prema sećanju samog V. „učio sam lekcije i doneo zaključke“. Ona se nisu mnogo promenila ni 1940-tih. Ali oni nisu imali nikakve veze sa nama. Njih su imali kriminalci koji su bili osuđivani. „u bilo kom slučaju ― bio ja u pravu ili ne ― treba da sam dovoljno jak da bih imao mogućnost da odgovorim“. Putina. uloga koju sam tada igrao ličila 4 . Dvorište je od dečaka zahtevalo snagu i sposobnost da se izbore za sebe. Išli smo na ekskurziju u Lenjinovu kuću. To su bili neki dečiji povodi. ― Dvorište je bila pouzdana pozadinska zaštita i to je pomagalo. Imao je odlično pamćenje. ne bi mogla ništa da zabrani. sugestivan. Momentalno!“. organizovala sam sekciju nemačkog jezika. da mu ne dam mogućnost da se druži sa dečacima u dvorištu.. Kada sam došla kod njih prvi put. „Prošao sam kroz ozbiljne ulične „univerzitete“. O lekcijama koje je naučio iz prvih dvorišnih konflikata i tuča. Tada se još nije naročito isticao. cenili i on je tamo radio onoliko koliko je to bilo potrebno. škola i dvorište. I odmah posle toga on je postao Predsednik Saveta odreda“. Volođa Putin. „nikoga ne treba plašiti“. Došlo ih je 10-12. kako je ovo strog čovek. Ali mi tada nismo mogli posebno da utičemo na Volođu. odlučnoj bici“. do 8. ali učilo ih je i kolegijalnosti. Ne znam da li je završila pet razreda. „ni prema kome se ne treba ponašati grubo i sve treba poštovati“. Ni mi sa njima.. „u svakoj tuči mora se ići do kraja i mora se tući kao u poslednjoj.

S. Posle je postalo jasno da dvorišna iskustva nisu dovoljna ― i počeo sam da se bavim sportom. treba pošteno reći. On je veoma staložen čovek. Volođa se nikada nije prepirao do gubitka svesti i nije pokušavao nikome ništa da dokaže. U dvorištu je bila atmosfera. Putin je altruista. „Sportom sam počeo da se bavim sa deset-jedanaest godina ― sećao se kasnije Vladimir Putin. ali je u svaku borbu ulazio kao da je poslednja. na tepihu je Putin bio beskompromisan. Za njega je bio svojstven unutrašnji osećaj dostojanstva. Moram da podvučem da je on tada. Po Putinu se odmah videlo da on na sebe pazi. mada on nikada nije bio neformalni lider. Treće ― ogromna radna sposobnost. čak sa trinaest godina. u dečijem uzrastu. pred tobom se ponovo nađe ona dobra. iz treninga u trening. a zatim. Nisam tamo dugo ostao: veoma brzo su mi slomili nos. Sve borbe na takmičenjima Putin je vodio iz sve snage. A to se odmah vidi: po izrazu lica. Drugo ― on je imao svest o cilju. Postavljao je sebi zadatke i stalno se trudio da ih postigne. koji je bio prvobitno prisutan. Moj trener je u mom životu imao verovatno odlučujuću ulogu. postali su prijatelji porodice svoga učenika. nisam smeo da dodirnem vrh nosa. Rahlin počeli su da dolaze kući kod Putinovih. to je filozofija. i to je bio od detinjstva. po smirenom ponašanju. ili mu nije išlo. I nastavnica. izađemo na tepih. Ali kada je gubio. Deca su poštovala Volođu. bio je veoma smiren. Nikada se nije pravio važan pred mlađom decom. razgovoru. ali lično mišljenje je imao uvek. Eto. ne naročito dobra. da se vrati u stanje filozofa. Džudo nije samo sport.. Veze se nisu prekinule ni kasnije. Gurevič. ne mogu da se setim ni jedne njegove konflikte situacije sa nekim drugim detetom. Trebalo je još imati i dobar uspeh u školi. Bio je prema svima jednako pažljiv i nikad nikoga nije uvredio. Ali posle toga sam izgubio želju da se bavim boksom. On je mogao sa nečim ili sa nekim da se slaže ili da se ne slaže. poštovanje protivnika. Anatolij Semjonovič je bio taj koji me je zaista odvojio od dvorišta. Naravno. D. Za sve godine. Sport je sport. Već tada je imao nekoliko izvanrednih kvaliteta. A kada se borba završi. To je poštovanje starijih. Mislim da i sada trenira u svom starom kimonu. Pretvarao se u pantera koji se bije do poslednje sekunde. mislioca. Vladimir Putin ostao je privržen sportu celog života. posle duela. mila i inteligentna osoba. da budem pošten. potpuno se menjao. Došao je ― sa sportske tačke gledišta ― nikakav. Ali nisam otišao kod lekara zato što su svi oko mene pričali da će da mi rade operaciju nosa. Mnogi od njih imali su svoje nadimke. U džudou sve. Deca su imala dobar odnos prema njemu. Smatram da je to najviše ljudsko umeće ― da se na tepihu pretvori u ratnika. koliko je trenirao. prev).. mrljavo“. Sa ljudima sa kojima sam trenirao tada i do danas se družim.je na ulogu sudske vlasti. Na treninzima je uvek radio iz sve snage. već i primer i časovi trenera iz sportskog društva „Trud“. V. procenata. On je ceo svoj život posvetio svom poslu. Ali i tog resursa nije bio dovoljno za dugo vreme. I zaista. i danas trenira devojčice i dečake. tu nema slabih. u sebi ima vaspitini momenat. ― Čim mi je postalo jasno da nije dovoljno što se lako potučem da bih bio prvi u dvorištu i u školi. poklonimo se jedan drugome. zaraslo je. Do šestog razreda učio sam. Putina nije imao samo sport. počeo je da se otvara. nije Volođa uvek pobeđivao. Putin ga nije imao. sa svih sto. Tamo sam imao veoma dobrog trenera Anatolija Semjonoviča Rahlina. samoodbrana bez oružja ― prim. Ali. Sam Rahlin veoma je dobro zapamtio svog učenika i smatrao ga je jednim od najboljih. Trener je doneo odluku da bude džudo i cela naša grupa je promenila vrstu borilačke veštine. U takvim trenucima prema njegovom izrazu lica bilo je veoma 5 . Bol je bio strašan. možda i više.“ Već tada je u Vladimiru Putinu postojalo nešto što privlači. Išlo mu je. Anatolija Semjonoviča Rahlina. po tome kako se čovek oblači. Pitao sam: Zašto? I ovako će da zaraste. Najveći uticaj na 13-godišnjeg V. I tako sam počeo da treniram sambo. bio inteligentan. a ne izvršne. počev od rituala pa sve do nekih sitnica na kraju. I tada sam odlučio da se bavim sambom (skr. Borilačke veštine u to vreme bile su veoma popularne. Došao sam u sekciju nedaleko od moje kuće i počeo da treniram. Ali postepeno. odlučio sam da odem u sekciju boksa. Prvo ― intelekt. i trener A. koga ima već mnogo godina. Putinova samostalnost izražavala se u tome što je on uvek imao svoje mišljenje. Kasnije se sećao: „Volođa je došao na sambo u kasnu jesen. a zatim je došao džudo. a to se retko događa. Da nisam počeo da se bavim sportom neizvesno je kako bi se sve dalje odvijalo. i nekim vrstama sporta i danas vlada veoma dobro. Kada je izlazio na duel.

pravio. Putina su manje zapamtili. Ali za profesiju i za rad obaveštajca trebalo je nekako se pripremati. I više me nije interesovala nikakva Akademija civilne avijacije. A ja pitam: „A koji ima prednost?“ ― „Pravni!“ ― „Razumem“. V. Ma koliko to bilo čudno. Ali. gde je trebalo obaveštajnim radom da se bave profesionalno ― u Lenjingradskoj oblasnoj upravi KGB. Od nastavnika najviše mu je ostao u sećanju nastavnik književnosti Mihail Ilarionovič Demenkov. Naravno.. može da se postigne ono što nisu uspele da urade čitave armije. on nikada neće izrasti u potpunu ličnost. to je malo produžavalo i komplikovalo moju priču. Svoj karakter i celovitost ličnosti on je gradio sam. Jer. ali je imala hemijsko usmerenje. Otac je bio veoma oštar čovek.. na svojim časovima on je izlazio daleko van okvira školskog programa. nalazila se na Litejnom bulevaru. Putin odlučio je da sazna više o tome upravo tamo. odmah sam ga pitao: „Posle kog fakulteta?“. kod mene se pojavila želja da radim u obaveštajnoj službi. Vladimir Putin je tada mislio o profesijama koje zahtevaju snagu. Vladimir Renzin. koja je znala da on nije naročito voleo hemiju. pričao im je čak i o Solženjicinu. ali nije me skretalo sa kursa“. i neuobičajena izdržljivost. Godine 1969. bukvalno snagom jednog čoveka. Kada se govori o Putinu neophodno je uvek imati u vidu da je upravo on sam sebe vaspitavao. Jedan obaveštajac odlučivao je o sudbini hiljada ljudi. stvarao ne samo kao sportistu. U novoj školi V. Njegova izdržljivost bila je poražavajuća za druge. a na omladinskom prvenstvu Lenjingrada zauzeo je drugo mesto. izdržljivost i hrabrost: pilot. kako su je nazivali u gradu. kao i Lena Grjaznova. Ja sam svoj izbor napravio“. tempo. Našao sam se u komplikovanoj situaciji. a znači. To je iznenadilo Putinovu nastavnicu. razreda. Volođa je prvi put položio za selekciju odraslih u sambu. Ta škola je tada bila osmogodišnja i veći deo odeljenja koje je vodila Vera Dmitrijevna Gurovič prešla je u deveti razred u školu broj 197 u ulici Petra Lavrova. prednost je davao treninzima u svom sportskom klubu. i po mom mišljenju. ― „Kakvih?“ ― „Kao prvo. V. Bar sam ja to tako razumeo. otišao sam u hol Uprave KGB. Nije se bavio nikakvim društvenim radom. Te knjige i filmovi učinili su svoje. a više od svega ― obaveštajac. Putin se sećao: „Da bih saznao kako se postaje obaveštajac. V. sa kojom je Putin ponekad plesao na igrankama. gledao filmove. On kaže „Posle bilo kog!“. mornar. Čitao sam knjige. kao let na Mars. Istina. V.teško odrediti unutrašnje stanje. kod nas može da se stigne tek posle armije ili nekog civilnog fakulteta“. bila je neustrašivost. Posebno knjiga i film „Štit i mač“. pre svega. Ali ja sam stajao na svome i nisam hteo da se mrdnem. Prišao mi je neki čičica. Ono što je odlikovalo Putina. „Želim ― kažem ja ― da radim kod vas“. Ona je nastavila da dolazi kod porodice Putin i da sa njim vežba konverzaciju nemačkog jezika. kao ličnost. u svesti i u duši mladog čoveka događa se aktivni izbor buduće profesije. već. Mislim da je kod Volođe takav aktivni proces određivanja ciljeva i stvaranja unutrašnjih orijentira započeo negde sa trinaest-četrnaest godina. davao je učenicima da čitaju knjigu Viktora Njekrasova „U rovovima Staljingrada“. Videlo se da je želeo da što pre odem. Kasnije. kao čoveka. Rekao sam da sam odlučio definitivno. ako u određenom uzrastu dečak ne počne sam sebe da vaja. I od tog momenta počeo sam pripreme za pravni fakultet Lenjingradskog univerziteta. ali ima nekoliko momenata“. ― kaže on ― mi ne uzimamo ljude po njihovoj inicijativi. ― „To je lepo čuti. Razmišljajući o svojoj budućnosti. Za mene je bilo poražavajuće kako sa malom snagom. odlučili su da pređu u školu broj 281. Zgrada te uprave ili „Velika kuća“. koja se nalazila malo dalje. 6 . Sa 13-14. Naravno. Ali iz hemije je uglavnom dobijao trojke. a još više sa 15-16 godina. Putin bio je dobar i na časovima istorije i nemačkog jezika.. roditelji i treneri su me još dugo plašili vojskom. mada mi se to činilo nedostižno. roditelji to nisu odmah shvatili. Nisu shvatali da je meni odlazak u vojsku potpuno odgovarao. Kao drugo. ni egzaktne nauke uopšte. O motivima i stimulansima za takav izbor kasnije je sam govorio: „Još mnogo pre nego što sam završio školu. Ova karakteristika sportskog pedagoga objašnjava mnogo toga kod Putina ― predsednika.. Istina. Do tog vremena Vladimir Putin je u školi broj 193 završio osmi razred. Putin i nekoliko njegovih drugova ― Vjačeslav Jakovljev. nema sumnje da mu je to uspelo“. I više niko nije mogao da me zadrži. negde na početku 9. i sudbine. on je mene saslušao.

„Bio sam veoma smeo ― pričao je kasnije V. isto kao i prema partnerima sa treninga džudoa. U restoran. trećom klasom do Peterburga. i o radu u KGB-u. odnosno za Putina do 20 godina. Njegovi školski drugovi razišli su se tada po raznim gradovima i raznim fakultetima. Vladimir Putin bio je potresen. bilo je i tragedija. Majka V. Neko je razmišljao. Vladimir Putin bio je uvek veoma pažljiv. Putina. Do treće godine studija. V. i posle deset godina on je umro u bolnici. godine. dobio je tri petice i jednu četvorku ― iz sastava. ruski novinari pronašli su skoro sve školske drugove V. Nisam se bavio društvenim radom. a zatim vozom. Najbliži Putinov drug na pravnom fakultetu postao je Volođa Čerjomuškin. Čerjomuškinu su se pomerili vratni pršljenovi. Putin je nastavio da trenira i da se takmiči i posle nekoliko godina postao je šampion Lenjingrada. sudstvo. ali ponude u vezi sa tim kretale su od samog KGB-a. Posledica je bila paraliza. Prema svojim drugovima iz škole. malo kasnije i za džudo.Školu broj 281 u Lenjingradu Vladimir Putin završio je u proleće 1970. rad u partijskim organima. koji je bio predviđen za sastanak. Kada je napunio 20 godina postao je majstor sporta za sambo. Kući su se vratili brodom preko Odese. Od događaja iz studentskog života Vladimir Putin sećao se kako je neobično dobio prvi automobil „Zaporožac“. V. na konkursu je učestvovalo 40 kandidata na jedno mesto. Ostali deo leta provodili su na moru. Putin. Putin nije završio školu sa najboljim ocenama. ali roditelji su odlučili da svoj dobitak ne unovče. Vladimir Putin tada nije mogao da dođe. i do danas žali što je svog druga uvukao u džudo. javno tužilaštvo. godine maturanti 10v razreda odlučili su da se okupe u punom sastavu. došlo ih je osamnaestoro. uključujući i one iz škole broj 193. ali Vladimir Putin već je imao drugu profesiju. i sa veoma malo njih V. Vladimir Putin nastavio je da se bavi džudoom i tu je postigao velike uspehe. naučni rad u oblasti pravnih nauka. I smatralo se da je to veoma ozbiljan nedostatak. O svoje prve dve godine studija na pravnom fakultetu na Lenjingradskom državnom univerzitetu pričao je lakonski: „Učio sam dobro. Intenzivno se bavio samo onim predmetima iz kojih je trebalo da polaže prijemne ispite na fakultetu. V. godine veoma velik. Stipendija mi nije bila dovoljna za život. pa su mu poslali telegram. prilikom nezgodnog pada. I tada nije uspeo sve da ih okupi. nisam bio omladinski funkcioner. Upoznali su se za vreme prijemnih ispita. Išao je na pripremna predavanja. i na treninge. Za većinu njih to su bili prvi dosijei. Pošto se na fakultetu nije bavio društvenim radom. Neke od borbi zapamtio je za ceo život. Put dalje vodio je u profesionalizam. Čak suviše“. naravno. Za vreme jedne borbe. Vladimir Putin je položio. kada sam išao u školu za obaveštajce u jednu od karakteristika zapisali su mi negativnu osobinu: „Umanjeni osećaj za opasnost“. Tada je imao prilike da učestvuje na mnogim ozbiljnim takmičenjima. Ipak. ― A u isto vreme mnogo sam se plašio da ne udarim auto. ali sam stanovao kod roditelja“. Putina neočekivano je dobila taj automobil na lutrijskoj srećki koja je koštala tri rublje. Ali. Vladimir Putin brzo je naučio da vozi i kolima se vozio svuda ― i na fakultet. svi studenti pravnog fakulteta praktično su se odlučivali koju će profesiju odabrati. 7 . Putin je kasnije imao neke kontakte. već da podignu „Zaporožac“ i da ga poklone voljenom sinu jedincu. Tamo su za mesec i po zarađivali po hiljadu rubalja: to je u to vreme bio veliki novac. U kritičnim situacijama postajao sam potpuno miran. Pravni fakultet tada otvarao je mnogo mogućnosti za razvoj karijere: advokatura. Mnogi od njih videli su jedno drugo prvi put posle 30 godina. Najkompletniji pregled „predsedničkog odeljenja“ može da se nađe u nedeljniku „Sobesednik“. Ali sledećeg leta Vladimir Putin sam je okupio svoje drugove iz razreda u Peterburgu na Kamenom ostrvu. Na fakultetu je postojalo posebno odeljenje u kome su se pisale veoma detaljne karakteristike za svakog od studenata. nakon što je V. Prvog leta to su bile Gagre. na sahrani je plakao. Automobil je koštao tri hiljade rubalja. Putin je radio je na gradilištu u Komi. Kako posle da ga popravim? Kasnije. Za maturante srednje škole koji iza sebe nisu imali radni staž ili nisu odslužili vojsku. i u prvo vreme sam je dobijao. Još 2000. Konkurs za upis na pravni fakultet bio je 1970. Ali. U leto i posle prve i posle druge godine V. Putin izabran za predsednika Rusije. Putin je nagovorio Čerjomuškina da počne da trenira džudo.

tada učenika i studenta početnih godina. i hoću sa vama da porazgovaram na tu temu. Vladimir Šestakov. Za sada ne bih govorio o tome gde bi se radilo“. K. to znači ― tamo“. Istina. pokretljiv. godine. A ispostavilo se da su na mene. ozbiljno se pripremajući za ispite. godine. Bez tog kvaliteta čovek nema šta da traži u KGB-u. uglavnom iz sportske sekcije. Vladimir Putin je odgovarao skoro idealno. a svom sagovorniku ipak nije rekao da o tome sanja još iz vremena kada je išao u školu. Posle njega mnogi su otpali. Sa Putinom sam imao sastanke negde od januara 1974. takođe se sećao: „Kod Putina je na stolu čak stajao portret nekog obaveštajca. Ako neće da govori gde. i Volođa mi je to rekao. a takođe i proučavanje kandidata.koji su kasnije mnoge pratili do samog kraja života. Te publikacije nisu zaobišle Vladimira Putina. Od stotina studenata starijih godina ponudu je dobijalo samo nekoliko. Vladimir Putin dobio je ponudu da posle završetka Lenjinskog državnog univerziteta radi u organima KGB-a i on je tu ponudu sa radošću i zadovoljstvom prihvatio. J. Jakova Karloviča Berzina. pošto ga završi. i Vladimir Spiridonovič je taj izbor odobrio. Berzin ili Kirzis Peteris. To je bilo prestižno zaposlenje. ali ja sam nekako odmah sve shvatio. kasnije se sećao: „U maju-junu. odnosno početkom 1970-tih. Marljivo studirajući pravni fakultet. bili smo na logorovanju ispod Lenjingrada i Volođa je sve slobodno vreme provodio nad knjigama. i to ne govorim zato što je on sada Predsednik. jak. „Ali sa onima koji su odgovarali ― govorio je Gancerov mnogo kasnije ― počinjali smo da radimo ozbiljnije. nema problema sa anketnim podacima. „Jedan čovek“ koji je sa V. Tišina. K. a tim pre u obaveštajnoj službi“. V. Toga se tačno sećam“. i zato se nisam javljao. 20-30-tih godina čekista i obaveštajac. ali tačno znam da je bio obaveštajac. zaboravili. hrabar. Iz radničke porodice. Čak i želja da radi u obaveštajnoj službi teško da je sakrivena od onih koji su radili u specijalnom odeljenju KGB-a za izbor kadrova među lenjingradskim studentima. naravno. odnosno nekoliko meseci pre završetka pravnog fakulteta. Ali na četvrtoj godini jedan čovek je stupio sa mnom u kontakt i ponudio mi da se sastanemo. i pre toga smo razgovarali o budućnosti i on je rekao da se upravo i sprema za pravni fakultet zato da. A sećao sam se kako mi je rekao da ne primaju ljude na njihovu inicijativu. Ozbiljno se bavi sportom. nije pričljiv. pouzdan. i čiji je zadatak bio da „servisira fakultete u gradu“. preliminarna priprema koja nije bila mala. Njegovom susretu sa Putinom prethodila je. Za to je znalo samo malo njegovih drugova. kako je kasnije govorio sam V. Berzin bio je rehabilitovan posle XX kongresa KPSS. načelnik Obaveštajne uprave RKKA. ali je bio energičan. Uostalom. i vrlo je važan bio upravo prvi susret. tema je završena. Za rad u „organima“ tih godina. Jedan od njih. Viktor Borisenko. ode u obaveštajnu službu“. Izdržljiv. taj čovek nije rekao ko je. naravno. Putin. a krajem 1960-tih godina u štampi se pojavilo mnogo publikacija o sudbini i podvizima Berzina. U uslovima staljinističkog terora on je bio uhapšen i streljan. Zato što je rekao ovako: radi se o vašem budućem zaposlenju. J. Svoju želju da radi u obaveštajnoj službi Vladimir Putin nije skrivao ni od svoga oca. godine glavni vojni savetnik republičke armije u Španiji. Tada sam sve shvatio. On je u jednom od svojih prvih predsedničkih intervjua rekao: „Za sve vreme studija čekao sam da me se seti čovek sa kojim sam se sreo u holu KGB-a. a 1936–1937. Putin prilično je detaljno opisao svoj prelazak na rad u KGB. Konačna odluka doneta je marta 1975. Nekakve pripreme tekle su i sa jedne i sa druge strane. Nema štetne navike. i Putinu je saopštena sada već zvanično. Vladimir Putin nastavio je da razmišlja o radu u obaveštajnoj službi. To je bila slika. On mi se veoma dopao. Sam V. Drugi prijatelj. Sastanci su se zatim održavali jednom ili dva puta mesečno iz raznih razloga. Odlučio sam da je gotovo. i počeo sam da razmišljam o varijantama zaposlenja na dva mesta ― u specijalnom javnom tužilaštvu (ono i danas postoji u režimskim objektima) i u advokaturi. posle desetog razreda. Proslavio 8 . koji je radio u specijalnom odeljenju lenjingradskog KGB-a. A ono što je važno ― umeo je brzo da ostvari potreban kontakt sa ljudima. Putinom „stupio u kontakt“ i sastao se sa njim u holu Pravnog fakulteta bio je Dmitrij Gancerov. Prošlo je četiri godine. ne sećam se koga. Ne. V. Putin nije bio brz.

Volođa je bio jako ponosan. Na različitim funkcijama u FSB radio je jedan od premijera Rusije. popričali. Tako da sam ja sa romantičnim predstavama krenuo da radim u organima“. Putina u jednom od intervjua 2000. kada je V. Do tada on tako nešto nikada sebi nije dozvoljavao. Ulazimo u restoran. Tek posle sam shvatio da je na taj način moj drug sa mnom slavio svoje zaposlenje u KGB-u“. Čak smo nešto i popili. a posebno obaveštajne službe. Činjenica da je predsednik Ruske Federacije postao profesionalni obaveštajac bez presedana je u ruskoj istoriji. „Zar je moguće da vi niste znali za nezakonite represije?“ ― pitali su V. veoma iznenadilo što je Volođa. Jasno mi je bilo samo da se dogodilo nešto veoma važno. Putin bio u 9. pojavio se na ekranima još 1968. V. Reći ću unapred. Lepo smo posedeli. naravno da sam bio u toku i znao za kult ličnosti. terora. Tokom 15 meseci na čelu SSSR i KPSS nalazio se Jurij Andropov. razredu srednje škole. GODINE U OBAVEŠTAJNOJ SLUŽBI (LENJINGRAD ― MOSKVA ― NEMAČKA ― LENJINGRAD) Profesija ― obaveštajac Vremenom početka rada V. ― „Da. Sedamo u njegova kola. vodila se aktivna propaganda rada čekista. mučenja. da su stradali ljudi. Neko „otapanje“ u vezi sa tim završilo se u SSSR-u još u drugoj polovini 1960-tih godina. do 1982. a u Lenjingradu je bio daleko manje aktivan nego u Moskvi ili u baltičkim zemljama. ni bilo ko od mojih drugova nismo sebi to objašnjavali. „Ali mi smo živeli u uslovima totalitarne države ― odgovorio je on. Zaintrigiran sam. Sergej Stepašin. godine našla naša zemlja. po romanu V. Putin nije prvi radnik „organa“ koji je napravio uspešnu karijeru u sistemu sovjetske ili ruske državne vlasti. Ja i dalje ne razumem šta se desilo. već i nesrećni položaj u kome se 1991. koji je od 1967. Ona potvrđuje ne samo posebne sposobnosti Vladimira Putina kao čoveka. znali su sve“ ― usprotivili su se V. Naravno. a mogao sam da je objavim samo u inostranstvu. a kada sam ga završio ― 23! Mene bez ikakvog preuveličavanja možete smatrati uspešnim produktom patriotskog vaspitanja sovjetskog građanina“. Svoju knjigu o Staljinu i staljinizmu tada sam pisao oslanjajući se na usmene izvore i materijale Samizdata. Pokušavam da shvatim. strašnog sistema GULAG-a. odjednom dolazi Volođa i kaže: ― Idemo. Sa druge strane. godine. zbog čega? ― pitam. koji su želeli da znaju. Svoje osnovne radove A. godine. Nešto važno dogodilo se u njegovom životu. Razotkrivanje staljinističkih represija. Putin je gledao kada je već upisao četvrtu godinu pravnog fakulteta. Čak ni da nagovesti. „Nisam čak pojma imao. Disidentski pokret bio je malobrojan. godine. Koževnikova. Putinu. S. Stepašin započeo je svoju vojnu karijeru kao pripadnik političkih organa u miliciji. bio na čelu KGB SSSR. „Ali oni. Film iz četiri dela „Štit i mač“. sveopšteg potkazivanja. Putina u organima KGB SSSR treba smatrati mart 1975. njih niko nije pripremao za profesionalni rad u specijalnim službama. zašto. mada je popio. Mene je veoma. Ali Putin mi ništa ne govori. a takođe i genocida ― sve je to postajalo poznato samo malom krugu ljudi. seo za volan. Najpoznatija špijunska serija „Sedamnaest trenutaka proleća“ izašla je 1973. do kraja ništa nisam razumeo. ― Sve je bilo zatvoreno. Ali Andropov i Primakov bili su političari. ― Kuda.“ ― odgovorio je Putin. Tokom 1970-tih godina organi KGB imali su različitu reputaciju u različitim krugovima društva. a posle je razotkriven kult ličnosti. godine i V. koji se u to vreme nalazio pored Kazanske saborne crkve. kada je u danima KGČP Vladimir Putin napustio KGB i prestao tu da dobija platu.je to sa svojim školskim drugom Viktorom Borisenkom. Dolazimo do kavkaskog restorana. On se kasnije sećao: „Bio sam kod kuće. On ništa ne objašnjava. Pa ja sam tada bio klinac! Kada sam upisivao fakultet imao sam 18 godina. Jevgenij Primakov je više od četiri godine bio na čelu Spoljne obaveštajne službe SSSR i Rusije i veoma je ponosan na taj rad. i idemo. 9 . Koliko je dubok bio taj kult ličnosti? Koliko je bio ozbiljan? Ni ja sam. Solženjicin mogao je da objavi isto samo u inostranstvu. Kraj toga rada dogodio se avgusta 1991. I. V. V. a kasnije i kao političara.

Kremlj želi da u Putinu dobije „novog Andropova“ ― ljubitelja gvozdene discipline i čvrstih mera“. koga je izmislio pisac Jan Fleming. V. to je deo antiruske propagande. godine grupa ruskih boraca za ljudska prava. Putina na mesto predsednika. godine popularni časopis „Itogi“. Teško je shvatiti istoriju ratova u XIX i XX veku. Nije čudno što ne samo o sovjetskim. predsednik Azerbejdžana. a ne u kaznenim organima totalitarne države. veoma je zapažen u Izraelu. Putina. odeljenja za borbu protiv terorizma. Jicak Šamir. I danas je bez 10 . u kome se tvrdilo da će izbor pukovnika KGB-FSB V. Ugled obaveštajca i kontraobaveštajca je veoma visok i u Sjedinjenim Američkim Državama. objavio je slike J.Vladimir Putin je prvi profesionalni obaveštajac koji se uzdigao do mesta predsednika države u Rusiji. Putina uz reči: „U Rusiju je došlo vreme čekista. Svojevrsni kult obaveštajne službe odavno postoji u Velikoj Britaniji. skoro u svim zemljama na svetu oficiri obaveštajne službe smatraju se elitom oficirskog sastava. Kako se i moglo očekivati. Ali on je takođe bio političar. za mnoge protivnike V. istoriju svih svetskih konflikata poslednjeg stoleća bez proučavanja delatnosti obaveštajnih službi protivničkih strana. To nije jednostavno pogrešan stav ili predrasude. godine mogao da zamisli ― uzvikivao je politikolog iz peterburškog aktiva partije „Jabloko“ Boris Višnjevski ― da će 2000. Krajem maja 2000. u Engleskoj se smatra nacionalnim junakom. već su ga čak smatrali teroristom. na čelu sa Jelenom Bonar i Vadimom Belocerkovskim. Engleski obaveštajac Tomas Eduard Lorens. a ne KGB. koji je 20-tih godina radio u arapskim zemljama. Od inostranih presedana te vrste može da se navede verovatno samo bivši premijer Izraela. Putin rasturao demonstracije disidenata u Lenjingradu. godine idol naroda postati bivši pukovnik KGB-a. Tom horu optužbi smatrao je da može da se pridruži čak i lider KPRF Genadij Zjuganov. Taj lik i danas predstavlja deo britanske masovne kulture. Još u avgustu 1999. koji je nekoliko puta pozvao birače u Rusiji da podrže KPRF. Mada u manjem stepenu. i drugim zemljama u Evropi. ali veoma slični prekori zbog „kagebeovskih korena“ V. mnogo puta su se od 2001. U godinama Drugog svetskog rata u britanskoj obaveštajnoj službi radili su budući pisci ― Grejem Grim i Le Kare. u nekim ruskim i zapadnim listovima objavila je „Obraćanje javnosti i vladama demokratskih zemalja“. koji ne samo da je bio profesionalni obaveštajac. obaveštajna i kontraobaveštajna služba. List „Sovjetskaja Rusija“ objavio je na svojim stranicama priče koje je neko izmislio o tome kako je mladi pripadnik KGB-a V. ― Car Boris predao je zemlju obezbeđenju“. „Ko je 1990. Uostalom. 41. čovek koji je Lubjanki poklonio svoje najlepše godine!“. a takođe i budući istoričar Robert Konkvest. u Rusiji neizbežno dovesti do obnove „modernizovanog staljinizma“. „Bivši špijun iz KGB“ ― to je bio pečat koji se mogao često sresti u raznoraznim inostranim publikacijama Ane Politikovske. do 2007. specijalne veze. u Britaniji postao primer junaka i džentlmena. Takav isti kult obaveštajne službe svojstven je. već i o savremenim ruskim specijalnim službama nastavljaju da sude oslanjajući se na vremena staljinističkog terora i GULAG-a. tako i u ruskoj štampi. Andropova i V. postao skoro osnovni povod za kritiku. Čak je i obaveštajac i „agent 007“ Džems Bond. „Specijalne službe okupirale su aparate Kremlja i Belog doma ― pisao je list „Novaja gazeta“. U ZND u vezi sa tim može da se navede Gajdar Alijev. obezbeđenje objekata od posebne važnosti i druge. na svojoj prvoj stranici. mada u manjoj meri. Vladimir Putin služio je u obaveštajnoj službi. U SAD Buš-stariji. a ne profesionalni obaveštajac. poznate novinarke koja se krajnje neprijateljski odnosila prema Putinu i prema njegovom celokupnom okruženju. i kako je bio stručnjak za „tehniku dezinformisanja stanovništva“. Putina upravo je njegov dugogodišnji rad u KGB i u sovjetskoj spoljnoj obaveštajnoj službi. godine sretali kako u zapadnoj. na običaje političkog progona i kaznene medicine 60-tih i 70-tih godina. koja potpuno ignoriše jednostavnu činjenicu da su čak i u sistem KGB SSSR ulazile mnoge specijalne službe koje su i danas potrebne u svakoj demokratskoj državi: pogranična vojska. ali tu činjenicu pažljivo su ignorisali mnogi koji mu nisu naklonjeni. koji je u KGB SSSR prošao put od mlađeg oficira do general-majora. predsednik SAD. i koji je takođe mnogo godina radio upravo u obaveštajnoj službi. vršio je funkciju direktora CIA 1976–1977.

Pred susret šefova država i vlada u Đenovi. jer ne može se sve što radi obaveštajna služba oceniti kao potpuno časno. Profesionalni obaveštajac treba da bude ne samo pametan. On jako dobro širi vidike. Da ne govorim o izdajnicima. imena najistaknutijih sovjetskih i ruskih obaveštajaca mogu da se pojave tek mnogo godina posle njihove smrti. a oficira obaveštajne službe posebno. ali i ne gubeći kontrolu nad svojim ponašanjem i nad onima koji ga okružuju. ravnodušnost je prema raznim vrstama privilegija i materijalnih bogatstava. Putinu postavio ovakvo pitanje: „Gospodine predsedniče. hteo bih da Vam postavim poslednje pitanje. Njegovo pravo ime može da bude dugo skrivano pod pseudonimima. Obuka oficira obaveštajne službe je svuda veoma temeljna. Daleko od toga da su svi ljudi koji su ušli u obaveštajnu službu iskoristili te mogućnosti. i kao oficir elitne specijalne službe. jedan italijanski novinar je V. ti poroci olakšavaju vrbovanje agenture. Čak i u profesionalnom muzeju spoljne obaveštajne službe u Jasenjevu. kako se to odražava na ekonomiju i socijalnu sferu. Sam Putin nikada nije zažalio zbog svog rada u obaveštajnoj službi i često se pozivao na reči Henrija Kisindžera da su „svi pristojni ljudi počinjali u obaveštajnoj službi“. bez koje je obaveštajni rad praktično nemoguć. bar onih koji prelaze ono. Na kraju krajeva. pokazalo se da je Putin veoma sposoban i kao učenik. Ali u obaveštajnoj službi je gajena ljubav prema otadžbini. Još jedan kvalitet oficira uopšte. on je obavezan da efikasno i adekvatno reaguje u slučaju opasnosti. Razume se. njegovi uspesi su najčešće tajni i anonimni. pritom najčešće anonimno. radio sam u inostranstvu. Potpuno je jasno da pripadnik obaveštajne službe mora da bude obučen za brzu procenu i analizu dobijene informacije. na konferenciji za štampu. kakvi ideološki klišei postoje. Ljudi su živeli skoro čitav život u inostranstvu. Može se pretpostaviti da profesionalni obaveštajac ima drugačiji odnos prema mnogim nedostacima i porocima ljudi van grupe. kojih takođe u obaveštajnoj službi nije bilo malo. Videli su i realije zapadnog sveta. Lična skromnost je štit za obaveštajca. a o snalažljivosti i odlučnosti da i ne govorimo. „Oficir ― govorio je Putin ― po pravilu nije srebroljubac“. Oni su videli šta se dešava u Sovjetskom Savezu. ne izdvajajući se. već i kao pitanje duga. To je „borac nevidljivog fronta“. ovde se radi o mogućnostima za formiranje ličnosti koje pruža rad u obaveštajnoj službi. on se ne trudi da postane poznat. obaveštajac uvek radi kao u ratnim uslovima. Profesionalni obaveštajac mora da ume da radi sam i da se oseća slobodno i prirodno u bilo kojoj sredini. Vi ste danas Predsednik Rusije. Odlično zdravlje je takođe neophodni sastavni deo njegove profesije. Profesionalni obaveštajac ne sme da bude sujetan. Putin je do najsitnijih detalja morao da poznaje život i posebnosti dve nemačke države. To je bio jedan od osnovnih 11 . Na kaže se slučajno: „Sa ovim čovekom se može poći u izviđanje“. U Sovjetskoj spoljnoj obaveštajnoj službi bila je posebna atmosfera. Ja sam najviše radio u obaveštajnoj službi. on mora da bude u stanju da pretrpi jake stresove i da konstantno kontroliše situaciju. ili pripadnik antiterorističke jedinice. kako su potvrdili mnogi ljudi koji su ga odavno poznavali. ili: „Bio sam stručnjak za rad sa ljudima“. To daje mogućnost za dobar rad sa ljudima. prema zemlji. Rad u obaveštajnoj službi je pre svega informativni. ali šta mislite o svom iskustvu iz rada u KGB? Da li ga smatrate pozitivnim ili negativnim? Da li Vam ono smeta u sadašnjem radu. od profesionalnog tužioca ili istražnog sudije. praktično odmah sam poslat na rad u spoljnu obaveštajnu službu. a i o zahtevima koje ta služba postavlja prema čoveku. Radeći „na Nemačkoj“. Završio sam školu obaveštajne službe. Na pitanja o radu u obaveštajnoj službi Putin bi odgovarao obično kratko: „Radio sam u političkoj obaveštajnoj službi“. ili čak „vitez plašta i kinžala“ ― to je formula u kojoj reč „vitez“ nije slučajna. već i veoma pouzdan. Ali. i daleko od toga da su svi odgovarali tim zahtevima. ili Vam pomaže?“ Vladimir Putin je odgovorio: „To je pozitivno iskustvo. Veoma je važno da obaveštajac svoj posao shvata ne samo kao pitanje časti. U Sovjetskom Savezu je oficir obaveštajne službe trebalo da ima praktično dva visoka obrazovanja i da tečno govori jedan od stranih jezika (kod Putina je to nemački). „što je potrebno“.obaveštajne službe teško sačuvati i održati mir između velikih država. koji je i sam Putin izdvojio u jednom od intervjua. možda suviše lično za Vas. Kao i graničar.

Ali o detaljima svoga rada u organima V. Specijalna škola za pripremu pripadnika obaveštajne službe nalazila se na kraju Moskve i V. A koja je tvoja profesija? Znam da si obaveštajac. i skoro trećina tog vremena utrošena je na obuku za novu profesiju. na mene su očigledno obratili pažnju ljudi iz spoljne obaveštajne službe. ponavljam. Obaveštajna služba stalno i aktivno traga za ljudima za sebe. Njegove reči ostavile su na mene veliki utisak. Jednom sam ga pitao: „Ja sam violončelista. skoncentriše na to i razmišlja o tome kako da se ta informacija iskoristi za rešavanje praktičnih političkih problema“. Uzimali su mlade ljude koji su odgovarali prema nekim objektivnim podacima. Možda on i nije trebalo to da uradi.. Ne znam šta to znači. Putin ― spajao sam neke predmete. Ovde su učili mnogo toga. u kojoj je V. Nikada neću moći da budem hirurg. Smatralo se da bazu imam. bila je to 401. o tome je otvoreno rečeno: „Putina uzimamo na rad u organima KGB-a“. Prve godine u KGB-u Vladimir Putin radio je u KGB-u u obaveštajnoj službi više od 15 godina. on mi je.elemenata ideološkog rada sa personalom. Odmah pošto je završio fakultet. I on je zaista smatrao da se profesionalno razume u ljude. što je on tako jako želeo. Putin. čak i skakanje sa 12 . na crkvenim svečanostima. Putin nije krio da je sada mlađi oficir KGB-a. to je samo od bivših pripadnika KGB-a. to je bilo pozitivno. vratio sam se u Petrograd i još oko pola godine radio sam u odeljenju kontraobaveštajne službe“. veštine u radu sa informacijama. ja se time nisam bavio. Na tome smo razgovor i završili. gde su mogli da prisustvuju strani novinari ili predstavnici diplomatskog kora. Ko si ti? Šta ti možeš? A on mi je rekao: „Ja sam stručnjak za kontakte sa ljudima“. iz škole i iz sporta. Zadaci koje je dobijao bili su najjednostavniji ― da prati red na velikim sportskim takmičenjima. Naravno. Jedan razgovor. Ako Vas interesuje jurnjava po kanalizacionim kanalima sa pištoljem u rukama. škola KGB-a koja se nalazila u dobro čuvanoj šestospratnoj zgradi na Ohti. Još na ceremoniji dodele diploma. koji su tada radili sa Putinom. na kurs prekvalifikacije operativnog sastava. Od svojih drugova sa fakulteta. sa saradnicima obaveštajne službe. Vladimir Putin počeo je da radi u zgradi KGB-a na Litejnom bulevaru sa činom poručnika. kada su govorili o oblasti rada pojedinaca. moram da Vas razočaram. još jedan. Posle završetka te škole Vladimir Putin je još 5 meseci radio u odeljenju kontraobaveštajne službe. A posle pola godine poslali su me na obuku. Ali ja sam dobar violončelista. Putin šest meseci učio operativni rad. Violončelista Sergej Roldugin kasnije se sećao: „Volođa mi je odmah rekao da radi u KGB-u. Prilično brzo otišao sam na specijalne pripreme u Moskvu. Ali. pristao sam jer mi je bilo interesantno. Bio sam ponosan i veoma sam cenio to što je on stručnjak za kontakte sa ljudima“. „Škola koja se ničim nije odlikovala“. Putin je živeo u internatu u dvokrevetnoj sobi. „Naravno da sam želeo u obaveštajnu službu ― sećao se mnogo kasnije V. Dok sam pola godine radio u odeljenju kontraobaveštajne službe. treći. još. gde sam bio jednu godinu“. mnogo dao sa tačke gledišta širenja pogleda na svet. i među kadrovima organa bezbednosti. ni sa roditeljima. sposobnosti da se iz tih informacija izdvoji ono što je glavno. to više pomaže nego što smeta. Tokom nekoliko meseci on je jednostavno spajao razne papire u sekretarijatu uprave. To sam završio. Nekima je govorio da radi u miliciji. Praktično odmah. Počeli su razgovore sa mnom. Vladimir Putin. ali je posle ipak prebačen u odeljenje obaveštajne službe. To kod nas u Lenjingradu nije bila škola koja se nečim odlikovala. drugi. ― sećao se kasnije V. V. na nekakvim disidentskim akcijama. Iako su nama danas poznati neki od detalja toga rada.. i siguran sam. ― Smatralo se da su njeni pripadnici ― bele kragne u organima. na šest meseci. a da mi treba čisto operativna priprema. To je bila odluka samog rukovodstva obaveštajne službe. a zatim u odeljenju kontraobaveštajne službe. „Nekoliko meseci vrteo sam se tu formalno. Kao predavači pojavljivali su se najiskusniji aktivni operativci ― praktičari. to je bio interesantan posao. Mladi saradnici su tu bili obučavani metodama spoljnog osmatranja. Putin nije govorio nikada ni sa prijateljima.

U Lenjingradu su to mogli da budu turisti. Za Putina to su bili nemački jezik i Nemačka. Pravo ime K. godine živeo je i radio u Moskvi. A što se tiče neposrednog rada. one su očigledne. Njegove oči su jako dobro postavljene: one vas nagone da govorite istinu. Jedan od pripadnika službe koji je tih godina radio u kabinetu pored Putinovog. Tu je radio više od četiri godine. dajući intervju. primetio: „da je veština dopadanja ljudima profesionalni kvalitet pripadnika obaveštajne službe. Neki od njih su izvršavali naše naloge. Potpuno je očigledno da Vladimir Putin ne samo da je radio sa agenturom. u svome intervjuu „Komsomoljskoj pravdi“ govorio je da je „deo posla koji je obavljao Vladimir Putin bio jedan od najodgovornijih i najfinijih u obaveštajnoj službi. ― govorio je ovaj pukovnik i veteran obaveštajne službe ― stalna je analiza dobijenih podataka i njihova ogromna analitička obrada. Filbija je Harold Adrian Rasel. a u isto vreme upozoravaju na strogost vašeg sagovornika. Vladimir Vladimirovič je posedovao čak nekakav magnetizam. Značajan broj sovjetskih građana putovao je u inostranstvo. Ne treba zaboraviti ni na razne kanale međunarodne saradnje: naučno-tehničke ili kulturne razmene delegacija. zato što treba da znaš kako će protiv tebe tamo raditi. Mogućnost da se na ruskom jeziku čita ono što drugi ne mogu. Od 1963. Nije tajna da sve zemlje na svetu u svojim ambasadama i konzulatima imaju rezidenture. Umeće da se izvede pravilni zaključak iz dobijenih informacija. Specijalnu moskovsku školu obaveštajne službe Vladimir Putin pohađao je jednu godinu. odmah je stvaralo osećaj pripadnosti posebnoj kasti. već se bavio i vrbovanjem te agenture. Učili smo da se ponašamo. jeste izvor važnih podataka. i u kontaktima sa ljudima. i o detaljima toga rada nikada ništa nije govorio. Kim Filbi je sovjetski obaveštajac koji je izvršavao zadatke u Engleskoj i u SAD. Posle pažljivog odabira neki deo agenture infiltrirao se u zemlje koje su predstavljale interes za našu državu. neki od njih su mogli da postanu kandidati za vrbovanje. A ako od njega ne može da se sazna ništa. aktivni oficir obaveštajne službe mora. posebno ako radi u inostranstvu. pored drugih kvaliteta. Kao što je poznato. „Obaveštajna služba. obaveštajna odeljenja nalik na naša. Ali. Tako da su i njihovi obaveštajci takođe predmet našeg intenzivnog rada. i državljanin je Britanije. da ne vrdate svoj sud. Nema smisla pogađati koje je naloge izvršavao u Lenjingradu Vladimir Putin. već prirodna sposobnost obaveštajca. Mi smo imali samo brojeve. Najbolje je kada to nije gluma. studenti. i gde su postojali konzulati. Specijalne discipline bile su izuzetno interesantne. Proučavali smo metode kontraobaveštajne službe. onda ne treba na njega gubiti vreme“. a ne da izazove neprijateljstvo. Značajna je bila i jezička priprema i poznavanje strane istorije i kulture. kada su u zemlju dolazili ljudi koji su nas interesovali. teško da neko može da ospori čestitost Vladimira Putina“. Njega su zaista učili da se profesionalno odnosi prema ljudima. tačno prognozirati razvoj 13 . kasnije je pričao: „Odeljenje u kome je Putin radio u Lenjingradskoj upravi nije se zvalo nikako. Što se tiče intelektualnih sposobnosti. Jednom rečju. a zatim se ponovo vratio u Lenjingrad na rad u teritorijalno odeljenje Lenjingradske uprave KGB-a. čak i ako nije zvanično agent. nisu postojala u svim upravama KGB-a. Iako se nisu svi poslovi u obaveštajnoj službi podudarali sa Božjim zapovestima. Putinom radio u Lenjingradu. biznismeni iz Nemačke. novinari. jer Služba nije ni uzimala glupe ljude. Jedan od bivših saradnika obaveštajne službe koji je sa V. za uspešni rad sa agenturom.padobranom. da privuče simpatije. Jedan od učenika te škole sa kraja 70-tih godina kasnije je govorio: „Najveći utisak na mene ostavila je mogućnost da čitamo službene biltene TASS. načine za dobijanje informacija. Koristili smo takođe i faktor imigracije iz zemlje. Još jedan saradnik obaveštajne službe je. On je radio na „stvaranju“ ljudi tipa Kima Filbija“. da pridobije najrazličitije ljude. već samo u velikim gradovima gde su dolazili stranci. i tu tehnologiju su u Višoj školi obaveštajne službe predavali već na prvim godinama. Putina veoma je visoko cenio njegove sposobnosti u radu sa agenturom i u analizi dobijenih podataka. Učili su nas da polazimo od toga da svaki čovek sa kojim komuniciraš. Nikakvo vrbovanje i rad sa agenturom bez toga nisu mogući. to je bila obaveštajna služba sa teritorije zemlje koja je imala mnoštvo pravaca. Jedan od načelnika V. On je radio u centralnom aparatu engleske obaveštajne službe i u CIA. radnici diplomatskih službi i drugi. Kanal imigracije koriste sve obaveštajne službe na svetu“.

događaja, predvideti ih ― to je, verovatno, glavni zadatak obaveštajne službe. Mogu da kažem da Putin ima dobar analitički sklop uma, i za mene kao instruktora bila bi povreda dužnosti da to nisam iskoristio. Svaki oficir pre svega treba da se bavi onim u čemu je jak, gde je očigledno uspešan. Bez obzira na svoja znanja, komunikativnost i dobrotu, je ne bih rekao da je Vladimir Putin u svom kolektivu bio nekakav lider ― formalni ili neformalni. Naprotiv. On je bio prilično miran, uzdržan, i emocije nije pokazivao. Momci su se prema njemu odnosili sa poštovanjem, i danas, sa kim god da razgovaramo, svi ga se sećaju kao dobrog druga. Njegov uput za obuku u školi obaveštajne službe takođe sam potpisao ja. Iskreno govoreći, bilo mi je žao da pustim takvog radnika“. Nisu svi, već samo pojedini pripadnici obaveštajne službe, imali za vreme rada u gradu dokumenta za „pokrivanje“, odnosno službene legitimacije drugih službi. Vladimir Putin imao je legitimaciju pripadnika službe za istragu krivičnih dela. Kao pripadnik te službe, što je bilo, uostalom, romantičnije, Vladimir Putin upoznao se i sa svojom budućom suprugom ― Ljudmilom Škrebnjevom iz Kalinjingrada. Ona je u to vreme bila stjuardesa i u Lenjingrad je tada došla samo na tri dana. Lični život obaveštajca Vladimira Putina O detinjstvu i mladosti Vladimira Putina već je bilo reči. Njegova žena Ljudmila Aleksandrovna Škrebnjeva rođena je 6. januara 1958. godine u Kalinjingradu u običnoj radničkoj porodici. Njen otac Aleksandar Abramovič radio je u Kalinjingradskoj remontnoj fabrici. Majka, Jekaterina Tihonovna, radila je kao kasir. Posle škole Ljudmila je brzo promenila nekoliko radnih mesta ― poštar, bravar, higijeničar, rukovodilac dramske sekcije u Domu pionira. Sa 20 godina upisala je Kalinjingradski tehnički fakultet, ali ga je posle jedne godine napustila, jer je profesija inženjera nije privlačila. Posao stjuardese bio je interesantniji. Tu je bilo i više mogućnosti za komunikaciju, koja izlazi iz okvira rodnog Kalinjingrada. Svoje poznanstvo sa Ljudmilom Vladimir Putin opisao je kasnije, prilično kratko: „Jednom, kada sam već radio u Petrogradu u prvom odeljenju, pozvao me je prijatelj i rekao da idemo u pozorište na Arkadija Rajkina. On ima karte, biće devojke. Otišli smo. Devojaka je stvarno bilo. Sledećeg dana opet smo otišli u pozorište. Samo, sada sam ja nabavio karte. I trećeg dana isto. Sa jednom od njih počeo sam da izlazim. Zavoleli smo se. Ljuda, moja buduća žena, i ja. Ti susreti trajali su dugo ― verovatno tri godine. Ja sam imao već 29 godina i navikao sam da sve planiram. A i drugovi su počeli da mi govore: „Slušaj, prekini, hajde više, ženi se“. I ja sam razumeo da ako se ne oženim još za godinu-dve, neću se oženiti nikada. Mada, naravno, imao sam naviku da živim životom neženje. Ljudmila je tu naviku iskorenila“. O tim susretima Ljudmila Škrebnjeva ― Putina pisala je i govorila malo detaljnije. „U Lenjingrad smo doputovale drugarica i ja na tri dana. Ona je takođe stjuardesa iz iste posade. Pozvala me je u pozorište Lensovjeta na koncert Arkadija Rajkina, gde je nju, opet, pozvao prijatelj. Nije joj bilo prijatno da ide sama i pozvala je mene. Kada je taj njen prijatelj saznao da idem i ja, pozvao je Volođu. Nas troje, moja drugarica, njen prijatelj i ja stigli smo do pozorišne blagajne. Na stepenicama je stajao Volođa. Bio je veoma skromno odeven, rekla bih čak siromašno. Sasvim neprimetan, takav da na ulici ne bih ni obratila pažnju... Posle koncerta dogovorili smo se da se opet nađemo i da idemo u pozorište. Mi smo doputovale samo na tri dana i naravno da nas je interesovao kulturni program. Shvatili smo da je Volođa čovek koji može da nađe karte za bilo koje pozorište. Drugog dana bili smo u Lenjingradskom mjuzik-holu, a trećeg opet u pozorištu Lensovjeta. Tri dana ― tri pozorišta. Trećeg dana već je trebalo da se pozdravimo“. Vladimir Putin rekao je Ljudmili da radi u miliciji i dao joj je svoj kućni telefon. Kada je ponovo došla u Lenjingrad sastala se sa Putinom, a zatim je putovala u Lenjingrad specijalno zbog sastanaka. Prava ljubav nije došla odmah. „Posle tri-četiri meseca ― govorila je Ljudmila ― već sam odlučila da je upravo on čovek kakav je meni potreban. Očigledno je u Volođi bilo nešto što me je privlačilo. Možda je to njegova 14

unutrašnja snaga koja i danas privlači mnoge. Ali, tri i po godine sam mu se udvarala!“. Za te tri godine Ljudmila se već preselila u Lenjingrad i upisala Filološki fakultet Lenjingradskog državnog univerziteta. Upisala je odsek „španski jezik i književnost“, ali učila je takođe i nemački jezik, i živela je u studentskom domu u Mitnenskoj ulici. Osim španskog jezika Ljudmila je učila i francuski. Sa V. Putinom Ljudmila se sastajala skoro svake nedelje i sastajali su se, po pravilu, u metrou. Na te sastanke Vladimir Putin je obično kasnio, nekad jedan sat, nekad i više. „Od sastanka do sastanka, iz dana u dan, sve se ponavljalo ― sećala se Lj. Putina. ― Ali svaki put sam se nadala da će ovo kašnjenje sigurno biti poslednje. Kada se Vladimir Vladimirovič najzad pojavljivao, nisam se prepirala sa njim. Za tih sat i više, toliko sam brinula da već nisam imala snage za izlive emocija. Tako da je Vladimir Vladimirovič mene iznurivao i tako me je dobijao, iznurivanjem. A kašnjenja su uvek bila objašnjavana poslom, na koji je Vladimir Vladimirovič uvek bio skoncentrisan. A u ličnom životu se opuštao. Pa gde bi inače? Upravo tada je konačno došao i u meni se učvrstio osećaj njegove muške i ljudske pouzdanosti“. Prema rečima Ljudmile, „inicijator svadbe bio je Vladimir Vladimirovič. Mislim da je on pažljivo odmerio svoju odluku, pre nego što je meni to rekao tri meseca pre svadbe. Vladimir Vladimirovič zaprosio me je po svim pravilima, klasično: izjavio mi je ljubav, i predložio da odredimo dan svadbe u julu“. Svadbena ceremonija počela je 28. jula 1983. godine u lenjingradskom Dvorcu za sklapanje brakova u ulici Petra Lavrova. Uveče, istog dana, u restoranu „Poplavok“ okupili su se roditelji, rođaci i prijatelji, njih dvadesetak. I sledećeg dana u restoranu hotela „Moskva“ okupilo se dvadesetak gostiju, kako bi proslavili svadbu. Ali to su već bile kolege Vladimira Putina. Posle toga Vladimir Putin i Ljudmila Putina otišli su na svadbeno putovanje automobilom ― u Ukrajinu i u Moldaviju. Fakultet „J. V. Andropov“ Fakultet koji nosi ime J. V. Andropova, nosilac Ordena crvenog znamenja, koji je danas poznat kao Akademija spoljne obaveštajne službe, za Vladimira Putina kao obaveštajca bio je verovatno glavno iskušenje 80-tih godina. Ovde nisu samo učili već su i proučavali slušaoce, koji su po pravilu imali više od 30 godina. Čak je i odabir polaznika bio veoma strog. Fakultet se nalazio u Moskvi, i Vladimir Putin je došao bez Ljudmile koja je ostala da živi kod njegovih roditelja u Lenjingradu. Trebalo je još da završi fakultet, i već je čekala prvo dete. To je bila devojčica, rođena aprila 1985. godine, kojoj su dali ime Marija. Na Fakultet J. V. Andropov V. Putin primljen je avgusta 1985. godine na studije koje traju jednu godinu. Priprema i rad bili su krajnje složeni i intenzivni. Svi studenti bili su već aktivni oficiri obaveštajne službe, živeli su i učili u istoj zgradi, samo na različitim spratovima. Pukovnik u penziji Mihail Frolov, neposredni načelnik V. Putina na fakultetu, kasnije se sećao: „Na fakultetu J. V. Andropov radio sam 13 godina. Vladimir Putin upisan je kod mene iz Lenjingradske uprave KGB-a sa činom majora. Odlučio sam da vidim kakav će biti u ulozi starešine odeljenja. Tu su potrebne i organizatorske sposobnosti i u određenoj meri taktičnost, snalažljivost. Činilo mi se da Putin ima sve te osobine. On je učio bez prekida, nije bilo nikakvih problema, nije bilo povoda da se posumnja u njegovo poštenje i iskrenost. Sećam se da je dolazio kod mene na raport u „odelu ― trojci“, bez obzira što je napolju bilo 30 stepeni, i što sam ja sedeo u košulji kratkih rukava. On je smatrao da je neophodno da se kod rukovodioca dolazi u radnoj odeći, strogo. Čak sam ga navodio drugima kao primer. „Pogledajte druga Platova“. Tamo nismo govorili prava prezimena. Po pravilu, ostavljali smo prvo slovo pravog prezimena. Kada sam ja ovde učio, zvali su me Filimonov. Na fakultetu se nisu učila samo pravila obaveštajne i kontraobaveštajne službe. Lavovski deo našeg posla sastojao se u proučavanju slušaoca, njegove profesionalne podobnosti, njegovih ličnih kvaliteta. Trebalo je, na kraju krajeva, da odredimo da li slušalac odgovara radu u obaveštajnoj službi. To je bio svojevrsni ispitni poligon. 15

Eto, ja sam, na primer, predavao iskustvo obaveštajne službe. Šta to znači? To je umeće da se stupi u kontakt sa ljudima, umeće da se odaberu ljudi koji su nam potrebni, umeće postavljanja pitanja, koja interesuju našu zemlju i njeno rukovodstvo, umeće, ako hoćete, biti psiholog. Zato smo morali da proučimo slušaoce toliko, da bismo mogli da se za njih zauzmemo, kao za svoju desnu ruku. Na kraju obuke, za svakog polaznika pisali smo karakteristike koje su određivale njihovu sudbinu. To je bio pakleni rad. Razmatralo se sve: lične karakteristike, profesionalne. Zatvarali smo se na nedelju dana, na dve, sedeli i pisali, pisali, pisali.... Na kraju karakteristike davali smo zaključak o podobnosti ili nepodobnosti polaznika za rad u obaveštajnoj službi“. Završna karakteristika koju je sastavio M. Frolov o V. V. Putinu bila je na četiri kucane strane. To je bila u najvećem stepenu pozitivna karakteristika, koja se i danas čuva negde u tajnoj arhivi spoljne obaveštajne službe. Od nedostataka V. Putina ― Platova, ovde su navedeni izvesna zatvorenost i nekomunikativnost. Ali sam M. Frolov priznaje da taj kvalitet za obaveštajca može da se smatra i pozitivnim. Od samog početka obuke bilo je jasno da se V. Putin priprema za rad u Nemačkoj, samo se nije znalo da li se radi o Saveznoj Republici Nemačkoj ili Nemačkoj Demokratskoj Republici. Pre rada u SRN trebalo je još raditi u Moskvi ― u centralnom aparatu ― od godinu i po do tri godine. Vladimir Putin odlučio je da odabere Istočnu Nemačku i da otputuje na novo radno mesto odmah. Kao rezultat toga, prekomandovan je u predstavništvo KGB-a u Istočnoj Nemačkoj. O radu u Nemačkoj Vladimir Putin počeo je da radi u Nemačkoj 1985. godine, a prestao 1990. godine već posle pada Berlinskog zida. Dobio je posao u nemačkom gradu Drezdenu. Jedan od njegovih direktnih pretpostavljenih kasnije je govorio: „U to vreme Nemačka Demokratska Republika bila je podeljena na 14 okruga. U svakom od njih radila je okružna uprava nemačkog MGB i uz nju pripojen predstavnik sovjetskog KGB. Svaki naš predstavnik imao je malu grupu saradnika, koji su se bavili obaveštajnim poslovima. Putin je radio u drezdenskoj grupi. Bio sam rukovodilac svih 14 grupa. Zato znam šta govorim. Za 4 godine službe u Drezdenu Putin je napredovao za dva stepenika. Osim toga, postao je član partijskog komiteta, gde u principu običan pripadnik nije mogao da uđe. Ali tada smo svi bili iskreni komunisti. Tek danas se naša shvatanja nekako menjaju. Možda se to dešava i kod Putina. Mogu da kažem samo jedno: on nije bio licemerni komunista“. Kada je Vladimir Putin postao predsednik Ruske Federacije, u Nemačkoj su uloženi ogromni napori da se razjasne detalji rada V. V. Putina na nemačkoj teritoriji. Proučavali su se svi podaci, svi tragovi. Šta je radio? Gde je putovao? Sa kim se upoznavao? Koga je mogao da vrbuje? Sa kojim pripadnicima „Štazija“ se nalazio u najbližem kontaktu? Čak su organizovani i „naučni“ simpozijumi na kojima je učestvovalo više od stotinu osoba sa raznim referatima. Nema smisla navoditi sva ta istraživanja, čiji je rezultat bila veoma oskudna informativna potvrda, ali takođe i nekoliko ružnih i drskih falsifikata. U poslednjih sedam godina u Nemačkoj su izdate tri knjige o V. V. Putinu, ali je samo jedna prevedena na ruski jezik i izdata u Moskvi. To je knjiga Aleksandra Rara „Vladimir Putin ― Nemac u Kremlju“. Prvi put je izdata u Minhenu 2000. godine. Njen autor ― politikolog, Nemac ruskih korena, prilično se potrudio da podigne zavesu tajne ispred rada V. Putina kao obaveštajca na „nemačkom“ pravcu. Ali malo je uspeo u tom poslu, ograničivši se opisom skromnog stana porodice Putin na drugom spratu standardne montažne zgrade broj 101 na Raderbertštrase u Drezdenu. V. V. Putin je u slobodno vreme čitao Šilera i Getea u originalu, a takođe je bio i član drezdenskog odeljenja Društva ribara amatera. U omiljenoj pivnici sovjetskog obaveštajca, gde je naručivao pivo i pečene kobasice, sada je za znatiželjne turiste opremljen „Putinov ugao“. Ruski Predsednik i danas je veoma popularan u Drezdenu. U jesen 2007. godine, kada se Putin nalazio u poseti Nemačkoj, našao je nekoliko sati da ode u Drezden kao privatno lice. Tamo se prošetao svojim starim stazama, čak je ušao i u pivnicu da bi se susreo sa običnim ljudima i da popije kriglu piva. 16

Družili smo se sa nekoliko porodica. U dokumentima o unapređenju navedeno je jednostavno: „za konkretne rezultate u radu“. Prilično je pribran tip. potrebni su izvori. čak su sedeli u istoj sobi nekoliko godina. Ja sam pod svojom ingerencijom u Drezdenu imao osam oficira. I sve to zato što se stalno tragalo za ljudima. u vidu unapređenja. godine. Moram da kažem direktno. Naravno. učenje nemačkog jezika i vođenje jednostavnog domaćinstva. odgovorio je prilično otvoreno i malo: „To je bio obični obaveštajni rad: vrbovanje izvora informacija. Ali apsolutno nikada nije pokazivao svoje fizičke mogućnosti. Mnogo sam se družila sa Nemcima. Pukovnik Lazar Matvejev. onaj pravi ― da se bori do pobede. kakva će biti pozicija naših partnera u pregovorima o razoružavanju. Ili. stalno su se stvarale potrebne veze. već i u zemlje u razvoju. Radili smo sa onima koji su dolazili u Nemačku i često smo slali naše agente ne samo u kapitalističke. Ujutro je vodio Mašu u obdanište ― to je bilo odmah ispod prozora našeg stana. a gde Azija. Zato se paralelno radilo na vrbovanju izvora i prikupljanju informacija. kasnije je govorio: „Obaveštajna služba u Nemačkoj Demokratskoj Republici bila je jedna od najjačih specijalnih službi na svetu. Ali. ― Mislim da je to bilo zbog vrste posla. On može da radi dugo i skoncentrisano. Dalje nije imalo gde da se napreduje. niti se hvalio. naučno-tehnička obaveštajna služba. dolazili su i Nemci. A mi sa njihove. Tu se rodila i njihova druga kćerka ― Jekaterina. i daleko po celom svetu.. Bilo je veselo ― razgovori uglavnom ni o čemu. Posle jedne godine unapređen je u pomoćnika načelnika odeljenja. šta se radi u MIP-u zemlje koja nas interesuje. kako i šta radi. a ako je neko poznanstvo bilo nepoželjno. Uvek je dolazio kući na ručak. a zatim Kaću u jasle. Obaveštajna služba Nemačke Demokratske Republike smatrana je visokoprofesionalnom. šale. da su Putinovi izlasci u niz zemalja bili veoma dobri. koji se uslovno zove Vladimir Artamonov. Posle još nekog vremena postao je stariji pomoćnik načelnika odeljenja. Volođa mi je to govorio. samo što smo koristili svoje mogućnosti. Vladimir Vladimirovič imao je svoje ljude u Evropi. U svakom smislu. a takođe i na njihovoj obradi i analizi. samo je nikada nije izdvajao. došli bi drugovi sa posla. „O poslovima moga muža kod kuće nismo pričali ― sećala se kasnije Ljudmila. Sav njegov posao na onom sektoru u Drezdenu 17 . list je izdvojio dva stupca pod naslovom: „Sa Putinom bih i konje krao i votku pio“. Čini se ― gde je Nemačka. o imenovanju ljudi na određena mesta u partiji i u državnom aparatu. vicevi. Ponekad bi se kod nas uveče okupili. kao kanal. Radilo se o informacijama o političkim partijama. na primer.. Kažu da se događalo da je suvišna otvorenost dovodila do negativnih posledica. Za priču tog čoveka. o liderima ― i sadašnjim i mogućim budućim. njihova obrada i slanje u centar. Posebno nisam morao nikoga da teram“. Nemačku smo koristili kao osnovu. uvrstili u partijski komitet predstavništva KGB. koji je sa njim radio u Demokratskoj Republici Nemačkoj u istoj grupi. Obe službe radile su po celom svetu. List „Izvestija“ je u „jednoj od evropskih zemalja“ pronašao bivšeg obaveštajca i Putinovog druga. Ali radilo se. Tako da su svi momci odlično znali za šta su odgovorni i šta se od njih traži. Briga o dve male devojčice. Među njegovim jednako dobro razvijenim kvalitetima dominantna je borba.Sam Vladimir Putin na pitanje u čemu je zaista bio njegov rad u nemačkom Drezdenu. kontraobaveštajna služba. koji je 1985–1989. Naša celokupna delatnost bila je usmerena ka zapadu. pre svega u države jugoistočne Azije. a svaki od njih imao je svoj deo posla: politička obaveštajna služba. Nemci su radili sa svoje teritorije. godine bio načelnik grupe sovjetske obaveštajne službe u Drezdenu. bili su njeni glavni poslovi u Nemačkoj. i mnogo niti je iz Drezdena išlo ne samo ka Saveznoj Republici Nemačkoj. Mislim da on ima i karakter borca. pa su ga. Ljudmila Putina je sa malom kćerkom stigla u Drezden 1986. Volođa lepo priča viceve“. Rutinski rad“. i u drugim regionima sveta. Bilo je važno znati ko. On je veoma talentovani sportista. Vladimir Putin u Nemačku je došao kao starije ovlašćeno lice. dobijanje informacija. već i u druge zapadne zemlje. „Koja karakterna osobina čini Putina posebnim?“ ― „On nesumnjivo ima dominantu osobinu. kako ona gradi svoju politiku u vezi sa raznim pitanjima u raznim zemljama sveta. tendencijama unutar tih partija. da bi se dobile takve informacije. U KGBu je uvek bilo određeno da se ženama ne priča. informacije i analiza.

Šta da se krije. Jer novac koji su oni dobijali za svoj rad bio je praktično bez kontrole. Naravno da sam mogao da ih kontrolišem. Putin je radio. i najvažnije ― hiljade mladih ljudi. 6. gde je trebalo da se održi tradicionalna povorka baklji. kako su mi rekli. Tokom 1989. On je kristalno pošten čovek. Niko nije očekivao eksploziju i niko se za nju nije pripremao. čuju se doboši. uliva poverenje. godišnjice te države. Sam Vladimir Vladimirovič takođe je bio veoma skroman u svojim zahtevima. godine na partijskim plenumima centralnog komiteta iznosio kritiku politike E. unapred su odabrani. To su bili uglavnom aktivisti Saveza slobodne omladine Nemačke. Odlično vozi automobil. To mu je sigurno bio melem za dušu. Svečana sednica povodom toga održana je. pored takvog kao što je on. hajde onda da popričamo o slabostima. Tako da je tu bilo sve u redu. ali spoljni posmatrač to ne bi mogao da primeti. Ali on nije neobuzdan preko mere. nikada nije bila proračunata žena. Uveče. jer on je po prirodi neobuzdan. ali u svojoj suštini. oktobra 1949. sami zaključite: i sportista. kako da ne. godine u Istočnoj Nemačkoj tekle su pripreme za proslavu 40. a koji su takođe brzo napredovali. Dana 17. pre svega u Istočnoj Nemačkoj. M. Kolom. Drezdensku partijsku organizaciju vodio je Hans Modrov. Odnosi između njih bili su dobri i živeli su bez svađa. 7. Njegov naslednik postao je Egon Krenc. pa ima li on bar jednu negativnu osobinu?“ ― „Šta da vam kažem? Ja bih rekao da negativne osobine on jednostavno nema. godine. čak i za oficire. „zahvata“. svetlosti reflektora. Koja je Putinova slaba strana?“ ― „Nema on slabe strane. Na čelu Nemačke Demokratske Republike i partije nalazio se krajem 1980-tih godina Erih Honeker. Mihail Gorbačov kasnije se sećao: „Pored tribina. Prizor je bio impresivan. Poznavao sam karijeriste koji su brzo napredovali u službi uz pomoć nekakvih. koji je takođe održao govor. Postoje ljudi koji se za sve izbore sopstvenim radom. tako harmonično izgrađenu ličnost. Pukovnik L. ali savršeno sigurno zna granicu. možeš da sediš i da se ne plašiš. prolazile su kolone predstavnika svih okruga Republike. To je stanovništvo Republike prihvatilo kao ustupak narodu i slabljenje vlasti. kao i obično. posle 10 dana od proslave 40 godina Istočne Nemačke u Berlinu. koji je već od kraja 1988. u Nemačkoj je bilo mnogo iskušenja. sjaj baklji. ― „Odlično. Putin uopšte nije karijerista. oktobra. Ali. Honekera. ali bez nereda i čak bez glasnih parola. „Treba reći da sam u vezi sa porodicom Vladimira Vladimiroviča ja bio miran. i sasvim uspešan obaveštajac. oktobra u Berlinu je održana sednica politbiroa CK partije na kojoj je bilo odlučeno da se Erih Honeker oslobodi svih dužnosti u partiji i državi. na kojima se nalazilo rukovodstvo Nemačke i strani gosti. Ja još nisam sreo takvog čoveka. predavan je samo na časnu reč radnika. i u kulturu se razume. Putin je čovek koji voli da radi“. Ali. Oko 75 hiljada ljudi u Lajpcigu podiglo je 18 . odmah ti bude jasno ― taj neće izneveriti. Ali tako nešto nisam ni pomišljao kada se radilo o Vladimiru Vladimiroviču. to je moje mišljenje“. Situacija u zemlji se pogoršavala i unutrašnji pritisak u društvu je rastao. koji jednostavno samo rade. Učesnici povorke. Pad Berlinskog zida i raspad Nemačke Demokratske Republike Vladimir Putin odlično je znao stanje stvari u Nemačkoj. To je takav tip. ― „Slušajte. Da pije ― ume. mladi članovi partije i društvenih organizacija“. Njegova supruga. Delegaciju je u ime SSSR-a vodio Mihail Gorbačov. On je umeo to da radi kako bi malo ko umeo“. Verovatno će to danas zvučati smešno. Već sledećeg dana u Nemačkoj su počele masovne manifestacije.zahtevao je sistematski i istrajan rad. da kažem. Sviraju orkestri. počeli su događaji koji su veoma brzo dobili stihijski i nekontrolisani karakter. koja je bila proglašena 7. Mogu da zamislim kako je pilotirao u lovcu. Ali poznavao sam i ljude koji nisu bili karijeristi. Gorbačov je iz Istočne otišao u Zapadnu Nemačku na susret sa H. oktobra. i tok događaja u toj zemlji izazivao je njegovu zabrinutost. praznične manifestacije premestile su se na glavnu ulicu Berlina Unter-der-linden. Ljudmila Aleksandrovna. Matvejev lepo je govorio i o porodici Vladimira Putina. i visoko obrazovani humanista. i u komunikaciji je tako jednostavan da odmah privlači. Evo. Za njega je karakteristična i nekakva ironičnost“. i po celoj teritoriji Republike. i Erih Honeker pročitao je veliki referat o uspesima Republike. Kada se sretneš sa njim.

i ne samo u njima. „Po zidu nesmetano šetaju momci i devojke“. i počele da lome delove Berlinskog zida i čitave betonske ploče. Telefonirali smo komandantu i ispričali smo šta se događa oko zgrade. godine. ali mnogo raznih događaja odvijalo se stihijski. Posle još tri dana. i u razgovorima sa premijerom B. u razgovoru sa premijerom Đulijem Andreotijem. dogoditi ono što se neće moći popraviti. Bušom starijim. jer je negde oko devet sati uveče načelnik otputovao iz grada i nismo mogli da ga pronađemo. nisu znali šta da rade.parolu „Mi smo narod“. Tako je 4. U masi su mogli da budu provokatori ili pijani. Ali o čemu da se razgovara kada se iza leđa. Posle te izjave hiljade građana Republike uputile su se ka graničnim prelazima duž Berlinskog zida. kada se nalazio u Italiji. kako stvar ne bi prerasla direktni konflikt. Te noći sam bio odgovoran za naš objekat. Ništa dobro nije bilo na pomolu. u centru Evrope ruši savezna država. sekretar Centralnog komiteta partije Ginter Šabovski saopštio je na konferenciji za štampu da je rukovodstvo zemlje donelo odluku da pojednostavi način izlaska građana Istočne Nemačke u inostranstvo. oktobra 1989. Sovjetska vojska u Nemačkoj dobila je naređenje da ostane u kasarnama i da se ne meša u događanja unutar Nemačke. U najvišim strukturama vlasti Istočne Nemačke. na Malti. Tu se nalazila i armijska grupacija od 300 hiljada ljudi sa svim vrstama naoružanja. „Vozovi sa ljudima koji žele da napuste Istočnu Nemačke kreću iz Praga i Varšave“. „Mase napadaju nove granične prelaze“. Malrunijem izgovorio je veoma čudnu rečenicu: „Što se tiče nemačkog pitanja. na grandioznoj opozicionoj manifestaciji. učestvovalo više od 700 hiljada ljudi. Ujutro. Rulja se probijala ka ulicama Zapadnog Berlina. dobio sam neočekivani odgovor: ― To ne možemo da uradimo jer nemamo naređenje iz Moskve. novembra u Istočnom Berlinu. pa i čitav sistem Varšavskog pakta. Nemačka se pokrenula i napetost je rasla. M. a dodali smo i da će se. Organi spoljne obaveštajne službe nisu imali jasne direktive. vladala je potpuna izgubljenost. dobile razne alatke. Hiljade dopisnika iz zapadnih zemalja uputili su se hitno u Berlin da snime i opišu ove događaje. Dana 27. to nije aktuelno pitanje današnjice. Bez obzira na sve to. Ni Mihail Gorbačov. godine. Bila je skoro noć. Po celom svetu slati su munjeviti telegrami: „Hiljade Istočnih Nemaca jure u Zapadni Berlin“. Gorbačov ponovo je izbegao da razmatra nemačko pitanje: „Rekao sam direktno: spajanje dve nemačke države nije aktuelno pitanje“. uglavnom čekiće i maljeve. godine Državni Savet Nemačke Demokratske Republike objavio je amnestiju svih građana koji su ranije bežali na zapad ili su osuđeni za pokušaj prelaska. koje se našlo u rukama ko zna koga. Vladimir Putin i njegove kolege pratili su sve događaje sa narastajućom zabrinutošću. Događaji koji su se oko njih odvijali nisu bili predviđeni ni u kakvim instrukcijama. uključujući i susret sa predsednikom SAD Dž. sa 5-6 hiljada radnika. Sad ću ja sve da saznam. Decembra 1989. i zvaću vas ― završio je komandant. Posle nekog vremena. Mihail Gorbačov nije promenio raspored svojih putovanja i susreta. Sovjetski lider imao je u planu za novembar i decembar niz sastanaka i pregovora. U Drezdenu je bio štab sovjetskih tenkovskih jedinica. Tada sam zamolio da nam pošalju vojnike za obezbeđenje. Iznenada. Na teritoriji Istočne Nemačke nije se nalazilo samo nekoliko jakih obaveštajnih struktura. 9. Pre toga masa je provalila u okružnu upravu nemačke obaveštajne službe i odande uzela oružje. godine demonstracije i neredi počeli su da se događaju i u Drezdenu. Evo kako je sam Vladimir Putin opisivao nastalu situaciju: „Večeri kada su Nemci sa negodovanjem prišli našoj zgradi u Drezdenu odlično se sećam. Danas realnost predstavljaju dve nemačke države. niti njegovo okruženje. nisam mogao da čekam njegov odgovor i pozvao sam ga još jednom: 19 . ako nešto ne preduzmemo. On je dozvolio sebi da provede dva dana u Kanadi. novembra 1989. Na jednom od prelaza komandir pograničnih jedinica nije izdržao psihološki pritisak i bez naređenja odozgo naredio je da se podigne rampa. Ispred objektiva televizijskih kamera i bliceva grupe mladih Nemaca iz Istočnog i Zapadnog Berlina spojile su se u grupe. Bilo je očigledno da je niz tih događaja dirigovan iz Zapadnog Berlina i iz Bona. koje su članice OUN i postojećih vojno-političkih struktura“. uključujući i atomsko. Bio je decembar 1989. Prekinuto je emitovanje najodioznijih programa na televiziji.

godine ili prvih dana februara. jer smo dejstvovali strogo prema zvaničnim pravilima koja su se predviđala u slučaju napada na objekat. rad sa izvorima informacija prekinut je zbog bezbednosti. Prevodioci ne govore nemački tako dobro. Nešto su ranije uspeli da pošalju u Moskvu. odlično shvatao da ne rizikujem samo svoju karijeru. Iskreno govoreći. ― Za sada nikako ne mogu da vam pomognem ― odgovara komandant. otvorili prozore i na njih postavili cevi automata. zajedno sa naoružanim vojnikom. Malo kasnije. Lično sam spalio ogromne količine materijala. Ovo je sovjetski vojni objekat koji je eksteritorijalni. koji su se spremali da napadnu zgradu. mi smo apsolutno bili u pravu. ni sa vojskom Istočne Nemačke. Oni su. materijali su uništeni ili su predati u arhivu. žrtava na strani napadača bi sigurno bilo. Mogli su da ga ubiju ili da ga zarobe kao taoca. dok sam izlazio napolje prema ljudima. Zato sam. sve naše mreže agenture. To je bilo na samom kraju januara 1990. Putin ― pitali su me ko sam ja i kakva je to zgrada. ― I šta ćemo da radimo? ― pitam. i drugih. Stvar je u tome da pregovori sa agresivnom ruljom nisu bili propisani ni u jednoj od naših instrukcija. mogli smo da se zabarikadiramo i da organizujemo kružnu odbranu. Palili smo i danju i noću. okrenuo i polako krenuo u zgradu. Putin ― sve naše veze. ― Još jednom vam ponavljam da mi imamo međudržavni sporazum i molim vas da se ponašate pristojno. po zakonu. da ne stupamo ni u kakve kontakte i dejstvujemo prema odgovarajućim instrukcijama. Nikakva karijera nije važnija čak i od jednog ljudskog života“.― I šta se događa? Dobio sam odgovor koji me je ošamutio: ― Moskvu sam pitao. ali formalno. ako bi stvar krenula neželjenim tokom. Zašto imate automobile sa nemačkim tablicama? Prema važećem dogovoru. Verovatno bi me izveli na sud. Ali. Ponudili su mu da radi u Moskvi ili u Lenjingradu ― 20 . U principu sa mnom su mogli da se obračunaju kako god su hteli. Putina nagovarale da ne izlazi do mase. Ali to više nije bilo od operativnog značaja i interesa. Ali ljudi se nisu razilazili još prilično dugo. osramoćenog i bez ikakve penzije. Putin i njegovi potčinjeni počeli su da uništavaju dokumenta koja su postojala u zgradi. računao sam da je skuplje od bilo kakve karijere sačuvati živote onih čiji predmeti su mi se nalazili na stolu. Mi imamo određena pravila ponašanja i još jednom ponavljam ― tu nema ništa zajedničko ni sa MGB. Objekat je obezbeđivala mala grupa graničara koje sam podigao na uzbunu. prema instrukcijama. A već pada noć. Prekinuti su svi kontakti. I tada sam potpuno jasno shvatio da smo mi odbačeni i da niko ne donosi odluke. Sledećeg jutra V. ― govorio je kasnije V. da ne prelazite granice. Sovjetski vojni objekat ― odgovorio sam. I to je u tom momentu bilo najvažnije“. A zatim sam se. Da. ali Moskva ćuti. A ko ste vi? Prevodilac. ali sigurno bi me izbacili iz službe. to je za mene tog momenta bio veoma ozbiljan izbor. komandant tenkovske jedinice ipak je poslao dva vozila sa vojnicima koji su se rasporedili po obimu zgrade. kontakte. uništiti. municiju. I slična inicijativa. Toliko smo palili da je pukla peć. Amin!“ Uskoro posle tih događaja Vladimir Putin se vratio u SSSR. već i budućnost moje porodice. ali sva druga dokumenta trebalo je. kao što i treba u takvim slučajevima. uzeli oružje. bila bi surovo kažnjena od strane pretpostavljenih. „Šta mi onda da radimo? Kako da te izvučemo iz rulje?“ Ali Putin je izašao. Međutim. Tog momenta čvrsto sam rešio da žrtvujem karijeru. kome sam tiho naredio da demonstrativno otkoči automat. Masa je nestala. granate. „Sve smo uništili. pokušaj da se napadne zgrada takođe je prekinut. Sa jedne strane. „Kada sam prišao masi ― sećao se V. odlučivši da razgovara sa ljudima i da ih gleda pravo u oči. Ja sam izašao do ograde da razgovaram sa masom. Ono najvrednije odneto je u Moskvu. Kolege su V.

malo ko je znao za ovog čoveka i niko nije pokušavao da proceni njegov „predsednički rejting“. godine. godine prema prvom predsedniku Rusije Borisu Jeljcinu. Putin i njegova supruga odlučili su da odu u Lenjingrad. godine bili ispunjeni značajnim događajima i promenama. po mom ubeđenju. kadrovskih i drugih obaveza. Zjuganov. Suprotno tome. Istoričari znaju da se mnogi važni politički događaji ne odvijaju na otvorenoj sceni. Sergeju Kirijenku 1998. ne samo na jasne činjenice i adekvatna svedočanstva učesnika u događajima. Putin kao naslednik i kao oficir nije mogao da ne ispuni. moralnih. godine. Lužkov i G. Odlučno je odbio i Jeljcinov pokušaj da porazgovara sa njim o mogućnosti da u budućnosti zauzme mesto predsednika. koji se našao u kritičnoj situaciji. Pritom je nastavio da nastupa kao Jeljcinov favorit i nije ulazio u konflikte ni sa kim iz najbližeg predsednikovog okruženja. koji zahtevaju procenu i analizu. godine. Pojačavanje spoljnih pretnji i sve složeniji međunarodni položaj Rusije poklopili su se sa nizom važnih promena u položaju samog V. J. i dao mu posebna ovlašćenja. Putin ispunio je obaveze koje su mu date u najvećoj mogućoj meri. ali ga nije ni naročito ozbiljno shvatio. Vladimir Putin nastavio je da bude aktivni pripadnik KGB-a. Njegov rad je bio veoma efikasan. oslanjajući se pritom. nije ni pomišljao na mesto premijera. ali on nije bio u dobrim odnosima sa „familijom“ ili sa samim Jeljcinom. zasigurno će u većini slučajeva predstavljati nastavak političkog ciklusa od 1999. u tome da se Vladimir Putin 2004. i u vezi sa povećanjem broja terorističkih napada i pojačavanjem pritisaka na Rusiju. Još u proleće 1999. kada je V. vojne zavere ili prevrata. a još manje na mesto predsednika države. I V. i raspored političkih snaga suštinski su se promenili. V. najveće mogućnosti u vezi sa tim imali su tada J. Tek tada je Putin dobio mogućnost da se izdvoji. između ostalog. Sledeći izbori za predsednika 21 . Vladimir Putin u to vreme nije bio javni političar. Boris Jeljcin dao je takve mogućnosti Borisu Nemcovu i Anatoliju Čubajsu 1997. godine Jevgenij Primakov takođe se izdvojio na mestu premijera i postao veoma popularan. Putin svojoj dužnosti direktora FSB-a dodao i mesto sekretara Saveta bezbednosti Ruske Federacije. on nije imao nikakve šanse da pobedi na izborima na nacionalnom nivou i trebalo je da počne od nižih stepenika. koji će se završiti tek 2008. V. i to nisu uvek bile promene nabolje. godine oslobodio onih političkih. I situacija u zemlji. Vladimir Putin je stupio na poprište javne politike tek pošto ga je Boris Jeljcin postavio za novog predsednika ruske vlade i proglasio za svog naslednika na mestu predsednika države. Ali. U jesen 1998. bez obzira na to što ni platu nije dobijao redovno. godine. Putin nije došao na vlast posle revolucije.po izboru. već u sferama uticaja i vlasti o kojima može da se govori samo pošto vreme prođe. koje je on bez sumnje imao 1999. Ali ti političari nisu ostvarili Jeljcinove nade i dok su se nalazili na najvišim državnim dužnostima. V. Putina kao predsednika Ruske Federacije. Primakov. Jeljcina da on postane njegov naslednik. Osnovna izmena sastoji se. Ne radi se samo o tome da je on pobedio na drugim predsedničkim izborima sa daleko boljim rezultatom nego na prvim. već i na pretpostavke. Čak i da je tada imao ozbiljne političke ambicije. godine Vladimir Putin nije imao ništa protiv predloga B. godine. postavio upravo njega za šefa države. „Ja za takav razgovor nisam spreman i ne želim da ga vodim“ ― izjavio je Jevgenij Maksimovič. Jeljcin. Novi politički ciklus. niti posle otvorene i dugotrajne političke borbe. kako se to dešava prilikom pojave novih predsednika u SAD ili u Francuskoj. VLADIMIR PUTIN I BORIS JELJCIN Zategnuto nasleđivanje prestola U Rusiji su već prvi meseci 2004. V. do 2003. nisu povećali već su izgubili nivo svoje popularnosti. i koje V. Sergeju Stepašinu 1999. uspešno i efikasno. „Izabrati“ Putina postalo je moguće tek kada je B. Avgusta 1999. godine. što ga je vrlo brzo učinilo najpopularnijim političarem Rusije. pojavili su se i novi veoma važni faktori i okolnosti.

koji je konačno sklopljen na njihovom susretu i razgovoru 29. čije su raznolike tačke ova dva lidera razmatrala u Kremlju devet sati. Svi važni ljudi iz poslednjeg Jeljcinovog tima. napustio svoju dužnost dok sa Jeljcinom nije sklopio sličan sporazum. godine. Čak ni Mihail Gorbačov nije. Nesumnjiva je i značajna uloga Patrijarha u sporazumu Jeljcina i Putina. šef protokola Vladimir Ševčenko.Ruske Federacije trebalo je da se održe tek juna 2000. Pitanje naslednika brinulo je sve ljude u Jeljcinovom najbližem okruženju i traganje kako za naslednikom. 22 . Putina mogao da postane pismeni dokument koga je potpisao kako predsednik. koji se još uvek nalazio na svojoj dužnosti. tako i Putina. To je bio važan državni sporazum koji je zahtevao pregovore. lideri su odredili uzajamne uslove i obaveze jedan prema drugome i prema onima koji su činili glavni deo Jeljcinovog okruženja. godine u Blagovešćenskoj crkvi u Kremlju. kao i sudbinu svih vodećih ljudi u ruskoj vlasti. Ukaz o tome bio je prva važna odluka Vladimira Putina posle podneva. decembra 1999. ostali su na svojim dužnostima. Jeljcin je dobio jednu od njegovih glavnih rezidencija u Podmoskovlju ― „Gorki-9“. Bilo je važno naći ne samo jakog i razumnog čoveka. gde će on moći da radi i da prima goste. jeste vernik. Kasjanova. krajem decembra 1991. tako i za oblicima i vremenom predaje vlasti vršeno je kolektivno i intenzivno. pres sekretar Dmitrij Jakuškin. uključujući M. decembra 1999. odnosno časnog čoveka. koji. Dogovoreni su i materijalni uslovi života prvog Predsednika Rusije. Neki posmatrači još su početkom godine pisali i govorili da je rezultat pregovora između B. takođe. službe protokola. koji je mogao da pristane na neke kompromise. Jeljcina blagoslovio Patrijarh Aleksij II. Jeljcinov zvanični status definisan je ne kao „bivši predsednik“ ili kao „eks-predsednik“. godine. bar zbog toga što je za takvu predaju vlasti bilo potrebno kvalitetno pripremiti niz dokumenata. Sa Jeljcinom ostali su da rade i njemu bliski ljudi kao što su šef kabineta Valerij Semenčenko. Aleksij II blagoslovio je predsednika Vladimira Putina. godine. U svojim memoarima Boris Jeljcin tvrdi da je odluke o svom dobrovoljnom i prevremenom odlasku i o predaji ovlašćenja Vladimiru Putinu doneo nezavisno i samostalno i da su čak njemu najbliži ljudi i članovi njegove porodice za to saznali tek 29-30. decembra 1999. Sa istim takvim poštovanjem odnosio se prema Aleksiju II i Vladimir Putin. Šta je moglo da uđe u sporazum Jeljcina i Putina. M. A. U politici nije tako jednostavno pronaći takvu ličnost. što je najvažnije. ne može se nazvati dogovorom. godine. kao i deo kabineta i prostorija u Kremlju. Putina tada podržale sve glavne osobe iz Jeljcinovog okruženja i zato su sve procedure vezane za predaju vlasti obavljene tako mirno. Nema nikakve sumnje u to da je prema prvoj tački tog sporazuma Boris Jeljcin dobio puni imunitet od svih vrsta sudskih istraga. posebno ne u okruženju Borisa Jeljcina koji ni sam nikada nije bio častan čovek. i koji je zatim predat na čuvanje Patrijarhu Aleksiju II. već kao „prvi predsednik Rusije“. Jeljcina i V. i čoveka koji će održati reč koju je dao. za razliku od prvog predsednika Rusije. Kada je Putinova saglasnost uz veliki trud dobijena. decembra 1999. Na čelo njegovog obezbeđenja postavljen je rukovodilac Federalne službe obezbeđenja general Jurij Krapivin. Putina za vršioca dužnosti predsednika postalo je predmet njihovog višesatnog razgovora 14. Kasnije. već posle inauguracije maja 2000. već i ogromnu imovinu. Taj sporazum odobrili su šefovi država ZND u Alma-Ati. Vološina. Svi ljudi koji su bliski Jeljcinu priznavali su da je Aleksij II jedini čovek u zemlji pred čijim moralnim autoritetom je Jeljcin bio spreman da sagne glavu. Takav akt nije mogao da bude jednostavna improvizacija. pres službe. Ali. kada su dogovoreni dan i sat predaje vlasti? To može da se zaključi prema daljim događajima i odlukama V. Putina. To što je Boris Jeljcin dobrovoljno predao nasledniku ne samo ogromna ovlašćenja i skoro neobuhvatnu vlast. a takođe i rukovodstva i osoblje svih osnovnih institucija u državi. posle predaje ovlašćenja. sastav njegovog obezbeđenja. tako i njegov naslednik. godine. 31. Pitanje prevremene predaje ovlašćenja Predsednika Rusije i postavljanja V. to je malo verovatno. da su kandidaturu V. Čubajsa. godine. Poznato je da je. Takođe. Smatram da je takva pretpostavka tačna i ona se potvrđuje daljim ponašanjem i radnjama kako Jeljcina. Očigledno je. već.

godine gde je osudio kult ličnosti i zločine Staljina. Jeljcin nije želeo da se nađe u situaciji u kojoj se našao sam Nikita Hruščov posle ostavke na koju je bio primoran septembra 1964. Čubajsa na njegovoj novoj funkciji predsednika upravnog odbora RAO EES takođe je. godine. koji se do tada ničim posebnim nisu istakli. Putinu „peterburški liberali“ German Gref i Aleksej Kudrin. uključujući njegovu kćerku Tatjanu Djačenko i Valentina Jumaševa. uz male izuzetke. sa kojim je radio još u peterburgskoj gradskoj vladi. i posle odlaska J. Obećao je da neće javno kritikovati rad svoga naslednika. Bez sumnje je i to da se Putin obavezao da će sačuvati Ustav Ruske Federacije bez izmena. niti je imao ikakvu drugu kandidaturu. Vladislav Surkov. Putin je u sastav administracije uključio nekoliko osoba koje su bile njemu bliske: Dmitrija Medvedeva. Niko od Putinu bliskih liberalnih ekonomista čak nije ni postavljao to pitanje. U ovom kontekstu to je. poznavao je njene glavne činovnike i bila mu je veoma potrebna njihova pomoć i podrška. godine insistirao na postavljanju M. Sve poslove „kremaljskog sektora“ Vladimir Putin poverio je Vladimiru Kožinu. Trebalo je da oni tu steknu potrebno iskustvo i znanja. Viktora Ivanova. Što se tiče „peterburških liberala“. Jeljcin je to pomenuo u jednom od svojih prvih intervjua za rusku štampu: „Na kraju krajeva. On nije radio. Ostanak A. to je bilo neizbežno i neophodno kako bi se obezbedio harmoničan i miran kontinuitet u upravljanju društvom. da se osloni na ljude iz aparata vlasti formiranog do kraja 1999. Kasjanova za novog ministra finansija. U vezi sa Borisom Berezovskim Jeljcin nije ugovarao nikakve privilegije i olakšice. bio deo sporazuma Jeljcina i Putina. Svakako. i njegovi detalji svedočili su o tome da je taj dokument veoma pažljivo pripreman. Za račun preraspodele obaveza u sastav vlade ušli su bliski V. Jeljcin je mogao mirno da ide na odmor. Jeljcina. Otišao je rukovodilac Uprave poslovima predsednika RF Pavel Borodin. glavni ljudi su ostali: Aleksandar Vološin. godine. Iz administracije je izašlo nekoliko osoba koje su bile posebno bliske Jeljcinu. Mnogi od tih ekonomista i rukovodilaca radili su ranije u gradskoj vladi Sankt Peterburga zajedno sa Anatolijem Sobčakom i V. Džahan Polijeva i drugi. Putin radio još od 9. Hruščova koji je podnet na XX kongresu KPSS 1956. niti svoju kadrovsku rezervu. najverovatnije. naravno. Očigledno da je i Boris Jeljcin preuzeo niz obaveza.Sam karakter tog Ukaza broj 1. avgusta 1999. Zato je Putin pravilno 23 . već je smetao. Igora Sečina. Zato je Vladimir Putin morao. Putinom i u tom gradu su realizovali privatizaciju po šemama Anatolija Čubajsa. koji još nije imao svoj tim. V. pretpostavljalo da će novi predsednik biti na tom mestu najviše dva mandata. Ali i Putin nije trebalo da javno kritikuje prvog predsednika Rusije i režim koji je on stvorio. bez obzira na to što je nesumnjivo bila nepravedna. bila je predložena od strane B. pretenzije ovog „oligarha“ odavno su predstavljale teškoću i za samog Jeljcina. godine. On je bio prebačen na formalno više mesto Državnog sekretara Saveza Rusije i Belorusije. Sergej Prihodko. Kao što je poznato. Kasjanov je bio čovek blizak „familiji“. Putin smatrao da je nedopustivo vršiti kontrolu privatizacije izvršene 90-tih godina. od Berezovskog je bilo više štete nego koristi“. Putin je i sam tokom nekoliko godina radio u sastavu predsedničke administracije. To je bilo važno i neophodno čak i za samog V. ako. naravno. koje je novi Predsednik uključio u svoj aparat. Dmitrija Kozaka. Sudeći po svim obeležjima. još nisu imali iskustvo u radu na najvišim nivoima vlasti. Kandidatura Mihaila Kasjanova za mesto premijera. bude sposoban da sebi obezbedi drugi mandat. U oblasti privrede i u unutrašnjoj politici nije bilo potrebno određivati neke obaveze jer je sam V. Prema svim događajima koji su usledili može se zaključiti da je druga tačka sporazuma Jeljcina i Putina bio ostanak na dužnostima svih glavnih osoba u administraciji predsednika Jeljcina. to su bili potpuno prosečni ekonomisti iz drugog reda liberal-reformatora. ne bojeći se nečega što bi ličilo na tajni referat N. Otišle su samo odiozne ili pretenciozne figure. „Peterburški pravnici“. privredom i državom. Primakova upravo je Jeljcin u proleće 1999. I u vladinom i u predsedničkom aparatu važna mesta i dalje su zauzimali ekonomisti koji su se izdvojili još u vreme Jegora Gajdara i Viktora Černomirdina. Odlučeno je da se sačuva skoro bez promena i ceo sastav vlade sa kojom je V. Ali. Putina. glavni upravnik Kremlja. očigledno. Putin nije imao ništa protiv toga.

Ali ništa se nije čulo. rođendan. Postoje takve linije i šifre koje je mogao da koristi samo jedan čovek u Rusiji ― njen aktuelni predsednik. Boris Jeljcin napustio je Kremlj 31. Prvog februara 2000. Ali Jeljcin nije želeo da razgovara ni sa kim. otišao i veći deo njih je aplauzom pozdravilo njegovu ostavku. Svako. ali Klinton nije hteo da sačeka da svane. informativne podatke i izvode iz štampe. U Vašingtonu je još bila noć. čak i nostalgiju. veoma uznemiren promenama u Kremlju koje niko nije očekivao. Legao je da spava i molio da ga ne bude bar dva sata. Jeljcin nije želeo da govori i zamolio je američkog predsednika da ga zove kasnije ― u 17 sati. Ali on nije želeo i nije mogao da vodi život običnog penzionera. „Takozvanim oligarhom“ Jeljcin je bezuslovno smatrao i Vladimira Gusinskog koji je uvek bio više protivnik nego saveznik prvog predsednika Rusije. da kopa baštu i razgovara sa unucima. u Vitlejem na proslavu 2000 godina hrišćanstva. godine uveče. Bio je to predsednik SAD Bil Klinton. već 1. na Jeljcinov rođendan. Brinuo je.uradio što je u odnosu na Berezovskog kao i u odnosu na druge takozvane oligarhe zauzeo čvrst stav. No. godine kada je prišao stolu u svom kabinetu i sa pulta uzeo slušalicu specijalnog telefona. I to ne kao predsednik. u automobilu. Jeljcin je bio ošamućen. Odlučio je da se povuče iz javne politike i odbio je sve ponude u vezi sa predavanjima ili stvaranjem bilo kakvih fondova nalik na „Gorbačov-fond“. Gosti su se razišli posle ponoći. Na taj malo zakasneli doček Nove godine i novog veka Boris Jeljcin pozvao je takođe i ministra odbrane maršala Igora Sergejeva i rukovodioca svoje administracije Igora Vološina sa suprugama. Posle razmene poklona i čestitanja Jeljcin je ušao u kabinet Vladimira Putina. Kao što je poznato. Gorbačova koji je ostao bez veza u Forosu. usamljenost. Pošto se vratio u Moskvu. sa kojima sam radio. Sećao se i jutra 10. Boris Jeljcin je prvi put posle ostavke odlučio da ode u Kremlj: zakazan je njegov susret sa novinarima iz predsedničkog „pula“. Njegovo pojavljivanje u pozorišnoj loži bilo je dočekano aplauzima. mada se većina ljudi radovala zato što je on. krajem januara. U njemu se još nije ugasio suviše jak instinkt vlasti. predviđenom za aktuelne šefove država. izrečenim V. Moguće je da je tog momenta pomislio na M. Nikada ranije on sebi to nije mogao da dozvoli. uključujući i novog Predsednika. Vladimir Putin i njegova supruga već ujutro su čestitali prvom predsedniku i kod njega proveli jedan sat. za put kojim je Rusija prošla. najzad. Pred svoj 69. Bio je primljen po protokolu. Predsednički telefoni nisu radili. Jeljcin je Putina i njegovu suprugu Ljudmilu pozvao kod sebe u rezidenciju ― na peljmene. Jeljcin je sa suprugom i kćerkom Tatjanom otišao u Boljšoj teatar na dodelu godišnje nagrade „Trijumf“. može danas da dođe kod mene. Njegov pisaći sto postao je prazan i nije morao da potpisuje nikakva dokumenta. Jeljcin je bio iznerviran i uznemiren. već kao čovek koji snosi odgovornost za onaj politički proces. Nije imao šta da radi u kabinetu i izašao je u dnevnu sobu. Još na putu prema kući. Boris Jeljcin u svojim memoarima ne krije da je prvih nedelja posle ostavke osećao prazninu. Jeljcinov život postepeno se sređivao: počeo je da dobija stalne izveštaje od raznih službi iz Kremlja. da pita za moje 24 . januara 2000. ja odgovaram kao i ranije za sve što se događa. Svoju poziciju i svoju ulogu Jeljcin je odredio na sledeći način: „Ja odgovaram za one koje sam odgajio. novogodišnju noć Vladimir Putin proveo je u Čečeniji ― u Gudermesu. „Ja sam u tome podržao Vladimira Vladimiroviča“. plašio se negativne reakcije publike koja će se tu okupiti. prebacivali su je novom šefu države. Kada je stigao u „Gorki-9“ takođe je bilo mnogo poziva. U ovom slučaju to je bila tehnička pauza u sistemu specijalnih veza. Boris Jeljcin je otišao u Izrael. decembra oko jedan posle podne rečima „Čuvajte Rusiju“. podatke socioloških anketa. Pošto je prošao još jedan dan. Putinu koji ga je pratio. Tada su pričali i nazdravljali. januara 2000. i to ne samo zbog praznika. godine. prvi put je zazvonio telefon. „Da li mogu da sednem u predsedničku fotelju?“ ― obratio se prvi predsednik svom nasledniku.

koji su stajali duž staze. Jeljcin je podigao Putina u velike visine i to mu je dalo veliku prednost u odnosu na suparnike. Boris Jeljcin je želeo da na neki način obeleži taj najviši status prvog čoveka ruske države. Na prve dve pločice to je bilo Jeljcinovo ime.“ Kao što je poznato. Čak je morala da bude organizovana i proba. volju. Putin je hteo da prihvati ostavku i da na to 25 . i u izboru ljudi za novi tim. zakazane za 7. Vladimir Putin je dolazio kod Jeljcina dva puta mesečno ujutro. godine. ona prevazilaze ovlašćenja američkog ili francuskog predsednika. Boris Jeljcin je učestvovao u izradi scenarija inauguracije. Nesumnjiva autoritarnost ruskog predsedničkog sistema vlasti zasnovana je na Ustavu od 1993. Tu su. Mnogi su dolazili kod Jeljcina: Mihail Kasjanov. I ja sam obavezan da odgovorim na njega. Bio je to veliki uspeh i za Putina i za Jeljcina. Andrejevskoj i Aleksandrovskoj sali krunisani ruski imperatori. Voditi predizbornu kampanju sa mesta premijera koji vrši dužnost predsednika mnogo je lakše nego sa drugim pozicijama. Boris Nemcov je o Jeljcinu često govorio i pisao kao o „dobrom ruskom caru“. Ali to nije baš tako: niz obaveza drugog predsednika u odnosu na prvog važile su. koji je svom nasledniku iskreno čestitao na uspehu. godine to je bila mirna procedura. čije mišljenje za njih može biti dragoceno. Krajem marta 2000. već u Andrejevskoj sali velikog Kremaljskog dvorca. u Georgijevskoj. maja 2000. Trebalo je imati ogromnu pamet. Vladimir Rušajlo. „usamljenim carem u Kremlju“. Boris Jeljcin 7. „kremaljskim monarhom“. njihove kuće u predgrađu nisu bile tako daleko. koji je nedavno potpuno restauriran. ali i one su zahtevale Jeljcinovo učešće. gde su buduće goste zamenili vojnici. Putin došao je na vlast voljom ili uz pristanak „familije“. godine Boris Jeljcin navodi da je tada novi predsednik mogao da bude „apsolutno slobodan u svemu“: i u izboru prioriteta. ali to nije bila samo prednost. da mi postavi pitanje koje ga brine. i nije povodom toga samo održao govor. već i veliki balast. gde su bile održane ranije inauguracije Gorbačova i Jeljcina. I to je ogromna i ozbiljna misija“. godine Vladimir Putin pobedio je na predsedničkim izborima već u prvom krugu. Prva neslaganja Govoreći u svojim memoarima o pobedi Vladimira Putina na izborima u martu 2000. Tih zlatnih pločica na Znaku predsednika ima dovoljno za još 150 godina. na čijoj poleđini je ugravirano ime aktuelnog predsednika. Pratili smo to prilikom postavljanja Javnog tužioca RF. i u određivanju ekonomske koncepcije. Igor Sergejev. Još češće su razgovarali telefonom. ali na trećoj je sada ugravirano i Putinovo ime. Ernst Neizvestni. vredan. Sergej Šojgu. U maju 2000. Anatolij Kvašnjin. Posle inauguracije Vladimir Ustinov podneo je „protokolarnu“ ostavku.mišljenje. To je u neku ruku bilo pošteno. Da. On je lično predao Putinu posebni predsednikov Znak koji je smišljen. talenat. a posle već nekoliko meseci potpuno se osloboditi imidža štićenika „familije“ i izboriti se za odobravanje i podršku većine građana zemlje. Od predstavnika inteligencije: Galina Volček. Odlučeno je da se ona ne organizuje u Kremaljskom Kongresnom Dvorcu. Znak predsednika u Rusiji je masivni zlatni lanac koji spaja oko 40 zlatnih pločica inkrustriranih dragim kamenjem. Konstantin Tocki. i to i pristalice i protivnici. V. i Jeljcina nisu neosnovano nazivali „carem“. maj 2000. godine koji suštinski ograničava prava i mogućnosti drugih grana vlasti. kao i dovoljno hrabrosti da se već na prvim koracima u Kremlju ne izgubi identitet. Ovlašćenja Predsednika Ruske Federacije veoma su velika. razrađen i stvoren na predlog samog Jeljcina i pod njegovom kontrolom ― kao nekakav analog kraljevske ili carske krune. godine nije samo prisustvovao svečanoj ceremoniji stupanja Vladimira Putina na dužnost predsednika. a da uopšte pritom ne pretendujem na krajnju istinu! Obavezan sam da u sebi potisnem dugogodišnji refleks rukovodioca i da za sve te ljude postanem jednostavno sagovornik ― važan. Ali samo sagovornik. Promene u sastavu vlasti posle inauguracije nisu bile velike. „Treba otvoreno reći ― priznavao je Putin ― da mi je Jeljcin dao for u predizbornoj kampanji. posle inauguracije lica na najvišim državnim funkcijama treba da daju izjave o ostavci i da čekaju da ih prebace na nove dužnosti. naravno.

Dosadno je u penziji ― iskreno je odgovorio Jeljcin. Treba umeti dati savet ne insistirajući. Reči nove himne ponudio je isti autor ― Sergej Mihalkov. Na promociji Jeljcinovih memoara „Predsednički maraton“ bilo je mnogo ljudi. Predsednik države ne treba slepo da prati raspoloženje ljudi. Boris Jeljcin bio je veoma zabrinut zbog gubitka podmornice „Kursk“ i dimenzijama odjeka te tragedije. da izađe pred narod sa rečima saučešća. zatim iznosim svoje mišljenje. koga je Savet Federacije bio spreman da prihvati. primetivši. kao i unifikaciju zakona i formiranje sedam federalnih okruga. ― „Vi mu dajete savete?“ ― „Da.. Boris Nemcov i mnogi bivši rukovodioci administracija. kod Putina i mene nema principijelnih neslaganja“. Umesto što je otputovao iz Sočija na sastanak lidera SNG na Jaltu. Obično Vladimir Vladimirovič dolazi kod mene ujutro. već kako je potrebno. ponekad on. U leto i jesen 2000. Mada ja Putinu direktno govorim o njegovim greškama. Nema nikakvih tajnih sastanaka. jer smatram da je novi Predsednik ponekad obavezan da sasluša mišljenje prethodnog. ― Ali to nema veze.. kao i sa liderima nekih zemalja ZND. Nemam želju da potresam društvo nekim naglim postupcima. Protiv nisu bili samo Čubajs i Nemcov. ― „Jeste se razočarali u čoveka koga ste izabrali?“ ― „Ne. i Jeljcin je odlučio da svoje odnose sa Putinom opiše u specijalnom intervjuu. upravo taj kvalitet Vladimira Vladimiroviča ― apsolutna unutrašnja samostalnost i nezavisnost ― to me je i navelo da u svoje vreme načinim izbor u korist njega“. koja je od svih simbola nove države izazvala najviše nesuglasica. U stvari. godine predsednik SAD Bil Klinton posetio je Jeljcina u „Gorki-2“ zajedno sa svojom delegacijom. prema Jeljcinovom mišljenju. o rezultatima susreta i razgovora..“. imam samo jednu asocijaciju ― vlast partijskih činovnika. Ja pažljivo slušam.. tako mu je zgodnije. trebalo je da dođe u Moskvu. trebalo da. Ritaro Hasimotom. ovoga puta Putin nije poslušao Jeljcinov savet. odmah ode u Vidjajevo ili u Severnomorsk. Boris Jeljcin odobrio je reformu Saveta Federacije koju je Putin realizovao. „Da li vam nedostaje Kremlj?“ ― pitao je Jeljcina dopisnik „Komsomoljske pravde“ Andrej Vandenko. ali teško da se složio sa njom. Uskoro posle gubitka podmornice „Kursk“ Jeljcin je kod sebe pozvao Vladimira Putina. ― „Kada ste se poslednji put videli? O čemu razgovarate?“ ― „Prošle nedelje. Ne pada mi na pamet ništa što je vredno pomena u štampi. da je on tu na poziciji „uzdržane podrške“. dajem. Anatolij Čubajs. Princip razgovora je ovakav: Putin mi priča o putovanjima po zemlji i po svetu. da na njih aktivno utiče“. Stanje siromaštva u armiji i floti Rusije u velikoj meri izazvano je radom i politikom samog Jeljcina. Uostalom. Govorili su Viktor Černomirdin. Neke sitnice. već naprotiv. ocenu“. Za sada osećam svoju ulogu savetnika. ipak. ne zahtevajući odgovor ― ja to sada 26 . Na pitanje o njihovim sastancima Jeljcin je odgovorio: „Sa Putinom se srećem jednom ili dvaput mesečno. Hoćete da me posvađate sa Vladimirom Vladimirovičem. Ne razgovaramo po nekom planu ili nekom unapred određenom rasporedu. To je korisno. pošto je saznao za katastrofu. Boris Jeljcin ih je javno podržao: „Kategorički sam protiv vraćanja himne SSSR-a kao državne. Vladimir Putin je ovu primedbu primio k znanju. koji je neznatno prepravio prethodni tekst. U jesen 2000.mesto postavi Dmitrija Kozaka. Za vreme posete Moskvi maja 2000. Ponekad sam inicijator sastanaka ja. To su stvari sa kojima nema šale. godine u Rusiji se razmatralo pitanje o ruskoj himni. pre posla. Susretao se sa političarima koji više nisu aktivni ― Helmutom Kolom. Vladimir Putin bio je za očuvanje melodije stare sovjetske himne. Ali. najvažnije je da je on opravdao očekivanja ljudi“ ― „A zbog čega ga kritikujete?“ ― „Zbog raznih stvari. znam da će Putin uvek raditi na svoj način. moja očekivanja u potpunosti su opravdana. već i većina liberalnih političara i novinara. Istina. kao i bivši Jeljcinovi pomoćnici i savetnici. godine Boris Jeljcin radio je na memoarima. Svi se sećamo šta je sam Jeljcin radio i govorio u danima teških nesreća ili terorističkih akata kao što su bili u Buđonovsku ili Kizljaru. Neslaganja između prvog i drugog predsednika izazvala su mnogo komentara u štampi. ― „Nedostaje mi veoma. Kada čujem staru himnu. U razgovoru prvi predsednik je prekorio naslednika: Putin je. Živimo blizu... Ali Jeljcin je insistirao na tome da Ustinov ostane na mestu javnog tužioca.

Maršal Igor Sergejev već je ispunio uslove za penziju i njegovo postavljanje na mesto pomoćnika Predsednika izgledalo je u tom slučaju potpuno logično. Nove nesuglasice i raskid Porast popularnosti Vladimira Putina o kojoj Jeljcin nije mogao ni da sanja. Posebno mnogo komentara izazvale su promene u ministarstvu odbrane i unutrašnjih poslova. godine u vezi sa „predmetom Hodorkovskog“.učim. naprotiv. Ali taj list bio je vlasništvo Hodorkovskog zato što je JUKOS kupio kontrolni paket akcija početkom septembra 2003. Svi ruski listovi pripremali su članke i napise uglavnom sa pozitivnim ocenama ukupnih rezultata Jeljcinove epohe. nije mogla da poboljša ni ostavka ministra železnica Nikolaja Aksenjenka. koja je po drugi put promenila prezime. Novi ukaz ipak je bio pripremljen bez učešća Aleksandra Vološina. Sa odgovarajućim govorima Zurabov je trebalo da uruči Jeljcinu njegovo rešenje za penziju. i Aleksandar Vološin odlučno su bili protiv hapšenja Hodorkovskog. Jeljcin je dobio penziju od jedanaest hiljada sa malim dodacima. U drugoj polovini 2001. Učim da gledam oko sebe i da analiziram ― sada već ne kao predsednik“. I Mihail Kasjanov. januara Boris Jeljcin je prebačen u Centralnu kliničku bolnicu sa preliminarnom dijagnozom „jaka respiratorna virusna infekcija“. ali veoma retko. Aleksandar Vološin bio je prinuđen da podnese ostavku. godine „stari Jeljcinov tim“ biti izbačen iz Kremlja i da će Vološin. godine. godine postao muž Tatjane Djačenko. Postojali su različiti projekti i predlozi: da se sakupi mnogo gostiju ili. godine Putin i Jeljcin su se susretali. Izuzetak je napravljen i za Vladimira i Ljudmilu Putin. kako su to želele neke njegovi pristalice. Ali. 27 . Drugi listovi taj intervju niti su objavili. Kada je Vladimir Putin postavio nove ministre. Još 2000. Dok je Jeljcin uživao u zvaničnim počastima koje nisu bile male. Aksenjenko je bio jedan od Jeljcinovih favorita i 1999. godine Boris Jeljcin odlučio je da formalno ode u penziju. da se sve organizuje skromno. Najviše prekora u odnosu na Vladimira Putina iznosio je Valentin Jumašev. Vladimir Putin je ostavku prihvatio. a takođe i česta poređenja prvog i drugog predsednika Rusije u domaćim i stranim sredstvima javnog informisanja nisu mogla da obraduju Borisa Jeljcina. Prvog februara 2001. Oni su tom oligarhu davali neke garancije i tražili podršku od Jeljcina. u krugu porodice. Sergej Jušenkov čak je dao specijalnu javnu izjavu da će već početkom 2002. godine. Jubilej je morao da obeleži u bolničkoj sobi. koji su došli sa buketom cveća na nekoliko minuta. iz nove predsedničke administracije. Boris Jeljcin nije postao ruski Deng Sjaoping. „Ispraćaj u penziju“ organizovan je u njegovoj rezidenciji gde je došao rukovodilac Penzionog fonda Mihail Zurabov i rukovodilac kremaljske administracije Aleksandar Vološin. rođendan. Ali Jeljcin je i ovoga puta prećutao. godine Jeljcin je obeležio jubilej ― 70. I vid prvog predsednika zahtevao je veliku pažnju lekara: nedavno je imao operaciju katarakte. a Vološin radnu knjižicu. mada je odluku rukovodioca svoje administracije nazvao greškom. protiv čega je prvi predsednik mogao da bude? Vladimir Rušajlo bio je prebačen na više po statusu mesto sekretara Saveta Bezbednosti. ali on se trudio da ne pokazuje svoje emocije. gde su pustili ženu i kćerku. Ali stanje stvari počelo je da se menja u leto i početkom jeseni 2003. koji je 2001. niti su komentarisali. Posle probe ovaj čin je za istoriju snimio lični snimatelj prvog predsednika Rusije Aleksandar Kuznjecov. Ali 30. godine i tokom 2002. godine čak je i o njemu razmišljao kao o mogućem nasledniku. Njihove odnose. koji je bio optužen za zloupotrebu i kome je za vreme istrage bilo zabranjeno da napušta grad. mnogi politički komentatori bili su sigurni da će Boris Jeljcin biti protiv toga. na nekad svemogućeg Valentina Jumaševa niko nije obraćao pažnju čak ni među službenicima koji su mu nekada bili potčinjeni. U nastaloj situaciji Jeljcin je odlučio da javno izrazi svoju „zabrinutost“ i to je uradio u velikom intervjuu lista „Moskovske novosti“ oktobra 2003. Čak su mu i suze krenule. Kasjanov i Čubajs morati da napuste svoje kabinete“. Sve jača kritika Vladimira Putina stizala je i iz dumskog poslaničkog kluba SPS. naravno.

ne izgovarajući ime prvog predsednika Rusije. nekome je moglo da se učini da se košmar građanskog rata završio. Separatistički procesi koji su se u Rusiji rađali tokom nekoliko godina nisu dobijali adekvatni odgovor od strane vlasti. Rusija je uvek bila složena državna tvorevina i to zahteva pažljiv. ekonomska nejednakost građana. Neizbežna posledica takve konkurencije postala je samovolja vlasti.Konačni raskid Vladimira Putina sa Borisom Jeljcinim dogodio se 12. bez obzira na „slatke govore“. Ali. ali su ih aktivno podržale međunarodne ekstremističke organizacije. koji faktori su uticali na to stanje. a i posle krize 1998. već je i po prvi put Jeljcinov režim podvrgao uništavajućoj kritici. i to se mora priznati. „Hajde da se prisetimo ― rekao je Putin ― u kakvom se stanju zemlja nalazila 1999. Oni su se toliko osilili da su izvršili otvoreni napad na Dagestan. Situacija se pogoršavala tako što je u to vreme Rusija u značajnoj meri izgubila nezavisne pozicije u spoljnoj areni. godine. Molim vas da se zamislite: kod obračuna BND spoljašnji dug Rusije krajem 1999. Zemlja je bila u groznici od štrajkova rudara. Ispod crte siromaštva tada se našla trećina zemlje. ona je pod udarcima svih gore navedenih negativnih faktora počela da gubi osnovne odlike jedinstvene države. Pritom. Ali. Posle potpisivanja Hasavurtoskih sporazuma. prestali su da plaćaju porez u državni budžet. i kao posledica toga. i koji razlozi. rekao bih profesionalni odnos. Poreske stope su stalno rasle. nastavile da Rusiju gledaju kao svog političkog protivnika. Destruktivni procesi razlaganja državnosti prilikom raspada Sovjetskog Saveza preneti su ― i to se moglo i bilo je neophodno predvideti ― na samu Rusku Federaciju. u leto 1999. krajem 90-tih godina. Ono što je još gore je da je zemlja potpala pod ponižavajuću zavisnost od međunarodnih finansijskih organizacija i raznoraznih međunarodnih finansijskih spekulanata. ipak. Osećajući našu slabost. Stiglo se dotle da su se neki regioni faktički našli van jedinstvenog pravnog i finansijsko-fiskalnog sistema države. carinski sistemi. nije bilo tako. Radi se pre svega o Čečeniji. godine kada je Putin organizovao prvi i poslednji zvanični predizborni nastup. na žalost. tada već nisu verovali u to da država ima snage da ispuni čak minimalne socijalne obaveze. Ništa manje dramatično tekao je razvoj u sferi unutrašnje politike.. godine mnogobrojne bande međunarodnih terorista otišle su dalje. Ustav zemlje i federalni zakoni u mnogo regiona izgubili su kvalitet aktova koji imaju najveću pravnu snagu. ozbiljni proračuni prilikom sprovođenja ekonomskih i socijalnih reformi tada su doveli do ozbiljnih posledica. na svaki način su podržavale sve što je moglo da konzervira takvo stanje u našoj zemlji što je duže moguće. Borba za „posebne“ finansijsko-ekonomske statuse bila je stalni predmet cenkanja regiona i federalnog centra. godine kreditni sistem bio je praktično paralisan. Političke spekulacije kod prirodne težnje ljudi ka demokratiji. Urušavalo se jedinstveno tržište roba i usluga koje tek što je počelo da se formira. a fiskalna politika u celini bila je usmerena samo ka elementarnom preživljavanju. a zbog svega toga samo su patili ljudi. februara 2004. i na kraju su se na Severnom Kavkazu pretvorili u najopasniji oblik ― terorizam. Rezultat je ekonomska nejednakost regiona. okupivši u zgradi Moskovskog Državnog Univerziteta svoje ljude od poverenja i više od šest stotina novinara iz cele zemlje. zahtevali da se stvore njihove sopstvene zlatne i devizne rezerve. Regionalni parlamenti donosili su zakone koji su bili u suprotnosti sa ustavnim principima i federalnim normama. To je ono sa čime smo se mi suočili i u kakvim uslovima smo morali istovremeno da rešavamo i najteže svakodnevne probleme i da radimo u korist toga da postavimo nove ― dugoročne ― 28 . Predsednik Rusije ne samo da je pročitao predizborni program i podneo izveštaj o onome što je urađeno. Većina velikih banaka je bankrotirala. masovna pojava postala su višemesečna kašnjenja sa isplatama penzija. njihovi sopstveni energetski. čiji je rezultat bilo prepuštanje sudbini same Čečenije i celog čečenskog naroda.. shvatajući svu bahatost vlasti i loše moralno stanje društva. što se moglo i očekivati. Ljudi su bili preplašeni. naknada. zarada. učitelja i drugih službenika koji su bili plaćani iz budžeta. da se uvedu regionalne novčane jedinice. A one svetske sile koje su nastavile da žive u stereotipu „hladnog rata“ i. od gubitka svih novčanih uloga i štednje u jednom satu. izvršili su agresiju sa ciljem da ga otcepe od Rusije i da uvuku u zonu svog kriminalnog uticaja još naših teritorija. godine iznosio je skoro 90%. godine i početkom 2000.

pozivajući se na zdravstveno stanje. ljudi su se suočili sa ogromnim brojem problema“. Posle tako odgovornog nastupa Putin nije mogao samo da čeka izbore i da vodi uobičajenu predizbornu kampanju. pripadnici Počasne garde. Boris Jeljcin je odbio da komentariše mere ojačavanja vertikale vlasti koje je septembra 2004. Mihail Kasjanov. Vladimir Putin i Boris Jeljcin se 2004. Već 23. Vladimir Putin smenio je ceo sastav vlade na čelu sa Mihailom Kasjanovim. ― dodao je Putin višeznačno ― Ruska Federacija se sačuvala.tendencije ka poboljšanju“. na kome su bili postrojeni pripadnici Kremaljskog puka. jer Jeljcinove senke već nije bilo iza njegovih leđa. ali takođe državnu rezidenciju „Barviha-4“. ali njegovo mišljenje je malo koga interesovalo. Posle jednog minuta Vladimir Putin prošao je ispred prvog reda i rukovao se sa svim visokim zvanicama: Sergejem Šojguom.“ Bio je to najbolji nastup Vladimira Putina za sve četiri godine koliko se nalazio na mestu predsednika. veći deo svog četrdesetominutnog govora koji je održao ovlašćenim licima. Fotografija tog rukovanja obišla je mnoge listove. maja 2004. Borisom Jeljcinom. Njihov dolazak pozdravljen je veoma slabim aplauzom. Ovoga puta Kasjanov je javno izrazio svoje „čuđenje“: on je smatrao da će biti smenjen tek u maju. na primer. Prema svedočenjima ljudi iz okruženja Vladimira Putina. Nainom Jeljcinom. iz zemalja ZND ništa time nisu dobili ― naprotiv. godine Jeljcin je posetio Čuvašiju na poziv njenog predsednika. Naravno. Jeljcin je odlučio da ostane kod kuće. on je napisao sam i radio je na tom tekstu nekoliko nedelja. Po svemu sudeći. godine. „Ali. Pošto je premijera pozvao u Kremlj. Tačno u 17 sati pre početka proslave. Aleksandar Vološin i Tatjana Jumaševa-Djačenko nisu odbili poziv u Kremlj. Tako je na pitanje o ličnom odnosu prema raspadu SSSR-a Putin otvoreno odgovorio da je prema njegovom dubokom uverenju „raspad Sovjetskog Saveza opštenacionalna tragedija ogromnih razmera“. Zatim je na Kremaljskoj obali ispaljeno trideset počasnih plotuna. Posle toga Vladimir Putin je krenuo glavnim stepeništem. Tako je. ali je rekao da smatra da je njihov ugovor ispunjen. Boris Jeljcin je nastavio da dobija pozive na mnoge svečane priredbe. Iza ovakvih reči morala su da uslede dela. Boris Jeljcin nije prisustvovao. već u centralnom delu Andrejevske sale pored Patrijarha. u salu je ušao prvi predsednik sa suprugom. Sergejem Mironovim. i dalje po redu. odnosno posle izbora i inauguracije. Posle zakletve Znak predsednika Vladimiru Putinu je uručio predsednik Ustavnog suda Ruske Federacije Valerij Zorkin. „Ja smatram ― nastavio je Putin ― da obični građani bivšeg Sovjetskog Saveza i građani postsovjetskog prostora. ali nije trebalo da stoji na podijumu pored Vladimira Putina. Ali on ne daje nikakve intervjue i izrazio je želju da se sa svojom nevelikom svitom preseli u drugu. To svakako nije bila samo retorika. 12. godine u Državnom Kremaljskom dvorcu održan veliki koncert u čast Dana milicije. Vladimir Putin treba da bude zahvalan pre svega i čak isključivo sebi samom. nemam nameru da iznosim političke komentare i da diskutujem o radnjama onih koji su došli posle mene“. novembra 2004. godine. Za ubedljivu pobedu na predsedničkim izborima 14. bio je pozvan. Ništa manje važni bili su odgovori na pitanja postavljena Putinu. odnosno tri nedelje pre izbora za predsednika. Pored Aleksija II stajala je samo supruga prvog predsednika Naina Jeljcina. Specijalni primerak Ustava Ruske Federacije i Znak predsednika Ruske Federacije u Veliki kremaljski dvorac uneli su vojnici. Naravno. „Vladimir Putin je ― pisalo je u jednom od njih ― proverio čvrstoću stiska ruke Borisa Jeljcina“. marta 2004. već nisu sastajali i nisu razgovarali čak ni telefonom. i prestala je da bude „krava muzara“ za sve i svakoga. Svečanoj ceremoniji stupanja Vladimira Putina na dužnost predsednika Ruske Federacije 7. Ukaz o imunitetu za prvog predsednika Rusije nastavio je da bude na snazi. U leto 2004. Kritikom Putinovih poteza oglasio se Mihail Gorbačov. predložio Vladimir Putin posle Beslana: „Ja sam napustio javnu politiku. Veći deo vremena provodi u putovanjima. februara 2004. Na njih nije moralo da se čeka. a takođe i Norvešku na poziv norveškog 29 . njegov rad je nazvao zadovoljavajućim.

U političku elitu kod nas obično ubrajaju ljude koji su sa političke tačke gledišta najuticajniji. Ali za odmor 2005. Tu se svrstavaju glavne ličnosti iz najviših organa zakonodavne i izvršne vlasti. U našoj zemlji. tradicije. Kada je reč o politici. crkvenoj i pozorišnoj eliti. Možemo da govorimo o naučnoj i tehničkoj. Jeljcin ne daje nikakve političke izjave i osnovno čime se u Norveškoj bavio bio je ribolov. ni Karelin. Sa scene su otišle i nastavile da odlaze mnoge još nedavno veoma važne političke ličnosti i čitave političke grupe i partije.kralja. Nikita Mihalkov. na primer. ni Lužkov. ali nisu ušli u prvih šest već u prvih deset ili dvanaest njenih najboljih predstavnika. a to se ni sa čim ne može uporediti. SMENA ELITA Do početka 2004. koja znači „najbolji“. već Azerbejdžan. Anatolij Čubajs. mada nisu svi toga svesni. o poslovnoj eliti i političkoj eliti. Ribolovom se Jeljcin bavio i u elitnom odmaralištu na Isik-Kuli u Kirgiziji. i smatra se da su ta dva pojma sinonimi. U različitim zemljama i u različitim društvenim sistemima političke elite stvaraju se na razne načine. Mnogi od njih odlaze zauvek. sportskoj i muzičkoj. na kome piše „Jeljcin ― prvi predsednik Rusije“. U anketi koja je sprovedena 1997. U holu tog odmarališta čak je postavljen spomenik Borisu Nikolajeviču. Pojam „elita“ nastao je od francuske reči „élite“. U Kirgiziji postoji planinski vrh i Slovenski univerzitet koji nose ime Jeljcina. Žores Alferov. taj spisak šest predstavnika ruske nacionalne elite izgledao je drugačije: Vladimir Putin. koja u Rusiji tek počinje da se izdvaja. Međutim. iz organa sudske vlasti i sredstava javnog informisanja. koji su predstavljali režim „kasnog“ Jeljcina. koji je u tim godinama stekao sopstveno iskustvo. U poslednjih petnaest (uključujući i poslednjih pet) godina dogodile su se značajne promene u političkoj svesti naroda. prema njegovom mišljenju. Ala Pugačova. Jurij Lužkov. iz vladinog aparata i predsedničke administracije. koja je za njega postala omiljeno mesto za odmor. daleko tačnije određivao karakter i sastav vlasti u SAD nego marksistički pojam „vladajuće klase“. U Rusiji se događa proces koji mnogi istoričari i sociolozi nazivaju smenom elita. već se oslobodio i niza drugih političkih grupa i pojedinačnih političara. ni Aleksij II. Regrutacija novih ljudi u sastav elite kod njih se vrši na osnovu složenih procesa. već treći 30 . Politički prioriteti stanovništva nije jedino što se promenilo. pojam „politička klasa“ potpuno je lišen bilo kakve određenosti. U anketi. neki sociolozi pominju i nacionalnu elitu. Putin je svoj drugi mandat uspeo da započne novom raspodelom političkih snaga u celoj Rusiji. Što se tiče Vladimira Putina. Izdvajajući najbolje od najboljih. Nikita Mihalkov. Ovaj pojam lišen je definicije jer su u raznim sferama delatnosti kriterijumi za određivanje i izdvajanje „najboljih“ i za razlikovanje „najboljih“ i „glavnih“ veoma različiti. koji je. već i izraz „politička klasa“. Viktor Černomirdin i Ala Pugačova. godine. ni Černomirdin nisu nestali iz ruske nacionalne elite. običaja i specijalne pripreme ― bez teških lomova i revolucija. Ali u Rusiji u XX veku nije postojala tako jaka tradicija i običaji. to možemo da pratimo u Velikoj Britaniji ili u SAD. Nacionalna elita podvrgnuta je daleko manjim promenama nego. Alina Kabajeva. U stabilnim socijalno-političkim sistemima smena generacija događa se unutar samih elita. Ali ne radi se samo o kadrovskim promenama u Kremlju i Belom domu. politička elita. godine prvih šest mesta u ruskoj nacionalnoj eliti zauzele su ličnosti kao što su Aleksij II. Ipak. sprovedenoj 2005. U današnjoj ruskoj sociologiji obično se koristi ne samo izraz „politička elita“. Naravno. godine Vladimir Putin se oslobodio ne samo obaveza koje je trebalo da ispunjava u odnosu prema Borisu Jeljcinu i „familiji“. američki sociolog Čarls Rajt Mils (1916–1962) uveo je pojam „vladajuće elite“. Aleksandar Karelin. ili o sferi vlasti. ali pritom nikada nije izgovorio ime Borisa Jeljcina. vojnoj. on je još mnogo puta žestoko kritikovao poredak i politiku 90tih godina. Elita je mnogo. godine Jeljcin više nije odabrao nemirnu Kirgiziju.

kao što se i očekivalo. Kao rezultat toga. Pokazale su se tačne skoro sve prognoze koje su se pojavljivale pre izbora. niti je savršena.put u stoleću. definisali kao novu vladajuću klasu. Ali ispostavilo se da su pomaci u raspoloženju i političkim prioritetima ruskih birača značajniji nego što se to očekivalo. godine. pa čak i kriminalizovani proces smene političke elite. Na prethodnim izborima za 31 . koji su biračima trebali da predstave „lice partije“: Boris Grizlov. koji su održani u decembru 2003. ali ne i vlasništvo. ova elita stabilizovala se u obliku takozvane nomenklature. ali haotičniji. Tako potpunu i definitivnu pobedu nisu očekivali čak ni lideri „Jedinstvene Rusije“. Jurij Lužkov i Mintimer Šajmijev. Pobedu je odnela partija „Jedinstvena Rusija“. i zato je na sebe preuzela rukovođenje svim komitetima Dume. koji su se izjasnili kao pristalice „Narodne partije“. koja se predstavljala kao partija političkog centra i čija je glavna parola bila „Mi smo za Putina“. Samo je Grizlov odlučio da se usredsredi na rad u Dumi. Ovaj sloj takođe je degradirao i nije uspeo da zadrži državnu vlast u SSSR-u 1989–1991. „Jedinstvena Rusija“ uspela je da u novoj Državnoj Dumi formira poslanički klub sa više od tri stotine poslanika. a takođe i devetnaest poslanika. 33 i 35% glasova. Osim toga. i samo nekoliko eksperata je očekivalo 32. godine. ova partija dobila je 37. Na čelu liste „Jedinstvene Rusije“ nalazila su se. Posle raspada SSSR istovremeno formiranje kako nove političke elite. ne sasvim osnovano. za koje se borba vodila u jednomandatnim okruzima. četiri političara. Prema izbornom zakonu. već konstitutivnu većinu. Komunistička partija Ruske Federacije dobila je na izborima za Dumu 12. proces formiranja nove klase vlasnika za račun privatizacije ogromne državne aktive. ali izbori za Državnu Dumu odvijali su se uz maksimalno moguće pridržavanje demokratskih procedura. Napustio je mesto ministra unutrašnjih poslova i izabran je. godine. za Predsednika Državne Dume. kao što je poznato. događaju se najsloženije i teške promene u sastavu različitih elita ― u privredi. On se nalazi na jednoj od početnih etapa.6% glasova. „Jedinstvena Rusija“ dobila je takođe 104 mandata od 225 poslanika. Prema partijskim spiskovima. decembra 1999. godine. čije jezgro su postali profesionalni revolucionari iz boljševičke partije. Sergej Šojgu. godine. manje bolan. ali sa 27-30% glasova. u Dumi su se priključili „Jedinstvenoj Rusiji“. U stvari. koja je imala vlast. to je bila vladajuća i ideološki orjentisana hijerarhija. već i najšira anketa javnog mnjenja za četiri godine koje su prošle posle prethodnih izbora za Dumu. Buržoasko-kapitalistička država u Rusiji nije stigla da se formira. koliko je počeo da menja pravac. Jedan od glavnih događaja u vezi sa tim bili su izbori za Državnu Dumu. Svi politički posmatrači procenili su taj rezultat kao politički poraz KPRF.7% glasova. Izbori za Državnu Dumu Ruska demokratija nije još uvek jaka. koju su pojedini istraživači sovjetskog društva. Taj proces odvija se različito u različitim delovima postsovjetskih prostora. koji su pobedili na izborima u jednomandatnim okruzima. predstavlja jedinstveni proces koji nema istorijske analoge i čije zakonitosti je za sada nemoguće odrediti. vojnim strukturama. Ona nije dobila jednostavno većinu. koje su smenile Februarska i Oktobarska revolucija 1917. onoliko koliko je to moguće u novoj ruskoj stvarnosti. i paralelno. Pošto je preživela nekoliko etapa teške unutrašnje borbe. tako i nove klase vlasnika. skoro svi od šezdeset tri „nezavisna“ poslanika. u Rusiji je počeo novi. i posle dolaska Vladimira Putina na vlast nije se ubrzao toliko. a u zemlji je na vlast već došla nova partijska komunistička elita. Početak XX veka u Rusiji postao je završna etapa degradacije plemićko-aristokratske elite i monarhističkih struktura. Većina politikologa i političkih tehnologa predviđala je pobedu „Jedinstvene Rusije“. Mnogi posmatrači nisu bez osnova smatrali da je to bila ne samo prilično civilizovana politička borba. partijama koje su pobedile dati su na raspolaganje i svi glasovi koje su na izborima dobile partije koje nisu stigle do 5%. kulturi. Posle propadanja KPSS i raspada SSSR. stihijski. Taj proces je dobio novi stimulans krajem 2003 – početkom 2004.

kao što su Jegor Ligačov i Vasilij Šandibin. To nije partija. i jedan poznati bankar ― Viktor Geraščenko. Ali. 17. i na taj način je nestala sa političke scene. Genadij Seleznjov ipak je izabran u Državnu Dumu iz jednog od biračkih okruga u Sankt Peterburgu. Od radikalnih komunističkih i nacionalno-komunističkih partija. svoga prisustva u Dumi morali su da se odreknu veoma poznati političari kao što su Grigorij Javlinski. Boris Nemcov i Irina Hakamada. 32 .Dumu KPRF dobila je više od četvrtine svih glasova i mogla je da formira poslanički klub koji je kontrolisao oko 30% svih mandata. Dmitrij Ragozin i Sergej Baburin. Među njima je poznat samo Vladimir Rižkov. verovatno. Niko nije predviđao ni ubedljivi poraz dve desne partije ― „Saveza desnih snaga“ i „Jabloka“. Na izbore je izašlo. koji je bio aktivan u ruskoj politici već trinaest godina. skoro 5% ruskih birača. Kao rezultat izbora za Dumu na političkoj sceni Rusije pojavila se nova politička grupa koja je izabrala naziv „Otadžbina“. a „Jabloku“ su politički tehnolozi davali na izborima 5 do 6%. Prognoze u vezi sa SDS kretale su se u dijapazonu od 7-9%. a SDS čak manje od 4%. poznat po skandalima. koji je u Barnaulskom jednomandatnom okrugu bio izabran kao nezavisni liberal. Pobedio je Irinu Hakamadu. ali ne manje. na čijem čelu su se nalazili Mihail Gorbačov i gubernator Samarske oblasti Konstantin Titov. godine. Sa mesta šefa poslaničkog kluba odstranjen je Sergej Glazjev „zbog karijerizma“. ali je glasalo „protiv svih“. Dumsku tribinu morali su da napuste i na svoj način upečatljivi predstavnici leve opozicije. koju mnogi takođe smatraju nacionalističkom. u Dumi su ostala. ali kao nezavisni kandidat. sada je KPRF dobila u Dumi malo više od 50 mandata. Među deputatima Dume našlo se svega četiri predstavnika desnih liberala. Ali. Viktor Geraščenko napustio je politiku i stao na čelo Saveta direktora naftne kompanije „JUKOS“. odlučila je da jednostavno odustane od učešća na svim izborima 2003–2004. već biračko udruženje nekoliko sitnih političkih pokreta i partija koje isturaju parole patriotizma. Ali. a drugih poznatih i popularnih političara u ovoj partiji nema. koju je formirao i na čijem je čelu bio portparol Saveta Federacije Sergej Mironov i „Partija obnove“ koju je formirao i na čije čelo je stao portparol Državne Dume Genadij Seleznjov.4% glasova. godine. LDPR je takođe u Dumi formirala svoj poslanički klub koji broji četrdeset poslanika. Izborni blok „Otadžbina“ dobio je 9% glasova i mogao je da u Dumi formira poslanički klub od skoro četrdeset poslanika. Od predstavnika KPRF koji su bili poznati ruskoj javnosti. Obe partije nisu uspele da pređu cenzus od pet procenata i u spiskove za Dumu nisu upisale ni jednog svog kandidata. malo je ko pretpostavljao da će koalicija na čelu sa dvojicom veoma poznatih političara dobiti manje od 2% glasova. izabran je u jednomandatnom okrugu Vladivostoka. u Dumu nije prošao ni jedan kandidat. odmah posle izbora ovo izborno udruženje počelo je da se raspada. gubi snagu. Partija „Jabloko“ na izborima je dobila 4. Za posmatrače je neočekivani bio i relativni uspeh na izborima Liberalno-demokratske partije Žirinovskog. tri generala u penziji ― Valentin Varennikov i Georgij Špak. Na čelu tog bloka bila su trojica političara ― Sergej Glazjev. čak i „agentom KGB-a“. Pretpostavljalo se da će ove dve partije dobiti u Dumi manje glasova i mandata nego na izborima 1999. „Gorbačovljevim pulenom“. Potpuni poraz na izborima za Dumu pretrpela je koalicija dve partije ― „Partija života“. Poraz KPRF predviđali su skoro svi politikolozi. umerenog nacionalizma i demokratskog socijalizma. samo dvojica ― Genadij Zjuganov i Viktor Iljuhin. Viktor Čerepkov. Još jedan desni liberal. 20. ali se taj klub ne pridržava principa u nastupima u Dumi. ali su govorili o 15. „slugom režima“. Toliko veliki neuspeh učinio je blok desnih liberala očigledno demoralisanim. To je partija jednog čoveka ― Vladimira Žirinovskog. Toliko veliki neuspeh KPRF i celokupne leve opozicije nije predviđao niko. Ali. Sam Žirinovski. koga njegovi najljući protivnici nazivaju „političkim klovnom“. čak 25% glasova. Socijaldemokratska partija Rusije. Većina posmatrača bila je sklona da blok „Otadžbina“ svrstaju u levi centar i nema sumnje da je taj blok oteo od KPRF deo levog elektorata. Posmatrači toj nedovoljno jasnoj koaliciji i nisu predviđali neki uspeh.

Američki list „Vašington post“ pisao je da je „Putin realizovao despotsku predizbornu kampanju“. kao što je poznato. jer učesnici u njoj nisu jednaki u startu. Kandidat od strane KPRF postao je Nikolaj Haritonov. Časopis „Štern“ (Nemačka) pisao je da je „uz pomoć insceniranog kulta ličnosti.8% glasova. koji je na izborima predstavljao Vladimira Žirinovskog i LDPR dobio je 2%. ili ne. Predsednik je popularan kao ni jedan drugi političar u Evropi“.3% glasova. a na drugi deo deluje uspavljujuće. Iako provincija još uvek živi u siromaštvu. ali istaknuti članovi administracije američkog predsednika. tim izborima je nedostajalo takmičenje i politički 33 . List „Tajms“ (Velika Britanija) konstatovao je da je „Putinova popularnost. Odjeci zapadne štampe na pobedu Vladimira Putina na predsedničkim izborima bili su krajnje tendenciozni. korupcija prevazilazi sve okvire. 29. i 2000. godine Genadij Zjuganov dobio je. Vladimir Putin lako je pobedio na tim izborima. koji je u novoj Dumi dobio izrazitu propredsedničku većinu. marta kao nezavisni političar i dobio je samo 4. ali ne i kao uspeh KPRF. U suprotnom. Predsednik SAD Džordž Buš čestitao je svom prijatelju Vladimiru Putinu uspeh na izborima. koji je odlučio da ponovo stane pred birače ― samo 0. ruski narod podržao je Predsednika i prepustio mu svoju sudbinu na još četiri godine. dobio je 71. i to su još jednom pokazali izbori za predsednika Amerike 1992. demagoški izjavljujući da je ta kampanja farsa. aktuelni Predsednik na drugim izborima poseduje znatnu prednost u odnosu na druge kandidate. Sergej Glazjev učestvovao je na izborima 14. marta dobila samo 3. građani te zemlje ipak ponovo dozvoljavaju da se njima vlada ― ne suviše loše. ali samo ako birači pozitivno ocenjuju rezultate njegovog četvorogodišnjeg rada. Partija se plašila da još jednom demonstrira svoju nepopularnost koja se povećavala. Predsednički izbori koji su u Rusiji održani 14. i 2004. i upravo je to ono što jedan deo birača od njega odbija.7% glasova. jer u pobedu Vladimira Putina niko od političkih posmatrača nije sumnjao. Ne čudi činjenica da je Irina Hakamada 14. godine. koji u poslaničkom klubu KPRF rukovodi grupom za agrar.9% glasova ― znatno manje nego što su partije desne orjentacije dobile na izborima za Državnu Dumu. Razume se. samo s tom razlikom da u Putinovom slučaju rezultati čak nisu morali da budu nameštani“. Odbijajući da učestvuje na izborima. koja je odnela rušilačku pobedu u borbi za mesto u Kremlju. a terorizam u Čečeniji stigao je do Moskve.Izbori za predsednika Ruske Federacije Svi politički posmatrači već su izbore za Državnu Dumu ocenili kao veliki uspeh Vladimira Putina. Predsednički izbori pokazali su da prema zapadnim aršinima Rusija nije demokratska. Iako Putin nije diktator i Rusija nije totalitarna država. politička partija pokazuje svoju nesposobnost. marta 2004. to je bilo objašnjeno nepostojanjem jake političke borbe i potpunom predvidivošću rezultata. Na predsedničkim izborima marta 2000. Za razliku od izbora 1996. Taj rezultat može da se oceni kao lični uspeh Nikolaja Haritonova. a Sergej Mironov.1% glasova. Za simpatije desnog dela biračkog tela borila se samo Irina Hakamada.2% glasova. Kremlj uspeo da odvoji lik Putina od stanja u kome se nalazi njegova zemlja. on nema nikakve prednosti. Posmatrači iz OEBS-a izjavili su da je „bez obzira na to što je sam proces izbora za predsednika Rusije bio dobro organizovan. Svi drugi poznati lideri desnih partija odlučili su da demonstrativno odustanu od učešća u izbornoj kampanji. toliko velika. Oleg Mališkin. Švajcarski list „Tages Ancajger“ melanholično je naveo: „Bez obzira na to da li su izbori u Rusiji bili slobodni i pošteni. da bi mogla da se poredi sa rejtingom severnokorejskog diktatora Kim Džong Ila. i da se on verovatno boji i sopstvene senke. KPRF je odlučila da 2004. ali ni dobro“. godine samo su učvrstili novi raspored političkih snaga u našoj zemlji. Haritonov je bio veoma aktivan i uspeo je da dobije 13. Delimično. Izlaznost nije bila visoka: na biračka mesta izašlo je oko 65% građana sa pravom glasa u zemlji. godine ne kandiduje za predsednika svoga lidera Genadija Zjuganova. godine. kao što su Kolin Pauel i Kondoliza Rajs smatrali su da je potrebno da istaknu da su razočarani nedovoljnom demokratičnošću predsedničkih izbora u Rusiji i pritiskom na nezavisna sredstva javnog informisanja.

Primeri isto toliko neodgovornog histeričnog siktanja mogli su se naći i u napisima lista „Zavtra“. a u stvari. funkcija.pluralizam. i on nema štetne navike. a takođe da se zadrži pravilno pronađen i shvaćen pravac. koji je obično protiv svih političkih pravaca i grupa u Rusiji. Prema mišljenju analitičara lista „Argumenti i fakti“ Vjačeslava Kostikova. to je osnovni recept za uspeh svakog političara u svako vreme i u svakoj zemlji“. kako se kod Predsednika mogla pojaviti bilo kakva mana. da se čuje „šuštanje trave“. Upravo to je učinilo njegov položaj toliko jakim. ― Uglavnom. Vladimir Putin odvojio se od velikog dela Jeljcinovog „nasleđa“ i sistema i uspeo da konsoliduje vlast. kako su pisali neki od komentatora. neutrališući i leve i desne struje. koja je bila u toku. Najzad. Verovatno i on. Putin ne liči ni na koga. i obnovljena je mogućnost da se upravlja zemljom u celini. Poznati analitičar i voditelj emisije „Poskriptum“ na TVC Aleksej Puškov naveo je sedam glavnih Predsednikovih uspeha. jasan kurs“. Uz Putina zaustavljena je dezintegracija Rusije. države. nacije. „Uz Putina u Rusiji je počelo da se živi bolje ― to je recept njegovog uspeha ― pisao je poznati politički komentator Vitalij Tretjakov. nije stvar samo u tome da se „uhvati melodija“. To je svakako prazna i demagoška retorika. koji su u Rusiji dodeljivani nizu njenih ranijih lidera: „genijalni“. godine i 14% glasova više nego što je Jeljcin dobio 1991. a ne ka interesima Zapada. Možemo da se složimo sa ovakvim ocenama. „On je okrenuo brod. pre svega u slučaju kada se ispostavi da su njegova dela i namere potpuno u skladu sa očekivanjima i zahtevima društva. To je tačno. Predsednički izbori 2004. Da. Smatra se da je Boris Kagarlicki ― publicista leve orjentacije. „mudri“. Boris Kagarlicki iz lista „Novaja gazeta“. Putin nema mane! ― tako je odgovorila većina građana Rusije na pitanje sociologa. Putin je vratio vlasti autoritet koji joj je toliko potreban. ima mane. Vladimir Putin je veoma pažljivo pratio svoj rejting. ubacujući u taj prazan oblik sadržaj koji je njemu samom prijatan. aktivno. Svoju neefikasnost i neubedljivost ovi ljudi su pokušavali da prikažu kao poraz demokratskih vrednosti u Rusiji. Ali poražavajuće je što narod jednostavno ne želi da ih vidi. koji krči svoj pravac. Vladimir Putin počeo je da vodi spoljnu politiku koja je orjentisana ka nacionalnim interesima. da se pronađe način da se otkriju snage i zahtevi koji su u društvu skriveni. Ali. uspeli da unište opoziciju i da sa političke scene uspešno uklone svoje protivnike. istoričari koriste princip odjeka. Nije bilo moguće pozivati se na dobar rad Putinovih saradnika. ― govorio je Puškov ― ali još nije izašao na siguran. „veliki“ i tako dalje. godine bili su trijumf Vladimira Putina sa mnogo aspekata: on je dobio skoro 20% glasova više nego na izborima 2000. već je pustio stvari da idu svojim tokom. „uspeh Vladimira Putina objašnjava se njegovom jednostavnošću. jer svako je smišljao sopstvenog Putina. samo ne državni lider. lako konstruišući svakojake povode za svakojake optužbe. Bio je simbol. „promućurni“. navodno. Osnovni Putinovi napori nisu 34 . godine. već i da se ta melodija razvije. ali on je radio na tome da sačuva podršku nacije i obavljao je svoj posao oslanjajući se na tu podršku. već u velikoj meri „zahvaljujući Putinu“. i to je najvažniji kvalitet novog lidera Rusije“. Kako bi objasnili uspeh ovog ili onog velikog lidera. „U toku svog prvog mandata ― tvrdio je Kagarlicki ― Putin nije bio političar. Vladimir Putin radi profesionalno. Vladimir Putin učinio je slabijim uticaj velikog biznisa na državni aparat i na određivanje političkih pravaca. same istorije. kako su to činili oponenti Vladimira Putina 2000. godine. iza koje ne postoji ništa. koji su potrebni za istinsku demokratiju“. šta god vam je volja. U čemu je bio razlog toliko očiglednog Putinovog uspeha? To je pitanje koje su sebi postavljali svi ruski analitičari. kao i svaka normalna osoba. koji do savršenstva vlada retorikom koja razotkriva. ali one nisu dovoljne kako bi se objasnile dimenzije nacionalne podrške Vladimira Putina. ali treba podvući da život u Rusiji nije postao bolji samo „uz Putina“. Uz njegovo ime veoma loše stoje epiteti. kod potpunog odsustva poteza koji se tiču života većine stanovništva“. već rejting. Lidera očekuje uspeh. tvrdio je da je Putin na izborima pobedio samo zato što sam on nije radio ništa. Putinovi oponenti iz demokratskog bloka ovakav uspeh objašnjavali su time da su Putin i njegovo okruženje.

pak. Samo 8% izabralo je vrednosti kao što su „sloboda“. posebno istakli da se „opšti pozitivni odnos Rusa prema šefu države ne prenosi na većinu drugih institucija vlasti. U Sovjetskom Savezu samo je član KPSS mogao da se istakne ili da bude postavljen na visoku funkciju. godine u ruskoj eliti preovladavali su liberal-demokrate. upravo je Irina Hakamada prva objavila da se formira novi pokret i 35 . Rusija mora da postane konkurentna zemlja u svakom pogledu. Putin u znatnoj meri ostaje usamljeni političar što zabrinjava javnost. na primer. više od 70% građana nastavilo je da se nada da će upravo Vladimir Putin smoći snage da zavede red i da poboljša životni standard u zemlji. Očekivanja i želje ljudi su jednostavni. već i očigledno demonstrirati privrženost ideologiji marksizma-lenjinizma. uzdaju se u ekonomski razvoj. Pojavljuje se još jedan od najvažnijih zadataka i za samog Predsednika ― proširiti potragu i angažovanje efikasnih. Trebalo je ne samo formalno biti član partije. Oni se nadaju da će se povećati standard i kvalitet života. ali mi ovde pre svega vidimo razočaranost građana zemlje u rad takozvanih liberala i demokrata. pa je čak i Vladimir Žirinovski svoju partiju nazvao liberalno-demokratskom. Ponekad je bolje izgubiti da bi se shvatile sopstvene greške“. u javnom mnjenju jasno su odvojeni“. Vladimir Putin i danas za većinu stanovnika Rusije ostaje „predsednik nade“. Putin je imao šta da podnese u izveštaju o svom radu u pre četiri godine i mogao je biračima mnogo toga uvereno da obeća za naredne četiri godine. Mnogi su.bili skoncentrisani. kao i poboljšanju kvaliteta i dostupnosti obrazovanja. Takođe. Početkom 1990. drugi su se odlučili za obavljanje dužnosti odgovornih činovnika iz različitih struktura aparata. prevazilaženju siromaštva i borbi protiv korupcije. i mi ćemo se najzad. na realizaciji nekakvih „besmislenih ideja“. i „demokratija“. Samo 6% građana na prvo mesto stavilo je religiozne vrednosti. Te zadatke Vladimir Putin zadržao je i u novom mandatu. Pojavljuje se. pitanje o političkim prioritetima u raznim pravcima regrutacije elita. da će u zemlji zavladati red i zakon. Među osnovne vrednosti većina građana Rusije ubrojila je pojmove kao što je „socijalna pravednost“ i „jednakost pred zakonom“. naravno. kako je on sam to formulisao. Neki od istaknutih pripadnika SDS otišli su u biznis. kao i u vezi sa idejama i vrednostima koje bi mogle da ujedine društvo. Smena elita u Rusiji Procese smene političkih elita u Rusiji moguće je i potrebno posmatrati sa raznih tačaka gledišta. što takođe može da se podvede pod „pravednost“. ali. 6% je podržalo parolu „Rusija za Ruse“. godine. Posle neuspeha SDS na izborima za Dumu. „Savez desnih snaga“ nije u poslednje dve godine uspeo da iznađe ni nove ideje. novi sistem upravljanja. novu Rusiju koja bi mogla da ide napred pod rukovodstvom Vladimira Putina. spojiti. i bez njega. Ovo može mnoge da povredi. nadali su se uspehu u borbi protiv širenja narkomanije i poboljšanju medicinskih usluga. Irina Hakamada je izjavila: „Nadam se da će poraz mobilisati SDS i „Jabloko“. stambenih uslova. koji će biti sposobni da formiraju novi režim. već i nova i jaka elita. Prema podacima VCIOM. ako to bude neophodno. Danas tako strogih ideoloških zahteva nema. Ali danas desni liberali i pristalice „desnog pokreta“ napuštaju redove političke elite. godine sproveli niz anketa među građanima Rusije o njihovim ocenama nedavne prošlosti i očekivanjima u sledećim godinama. ali određeni prioriteti su ostali. Sociolozi su 2004. Rusiji je potreban ne samo jak i efikasan predsednik. ni nove lidere. Pojam „vlast“ u značenju „vlada“. da neće biti korupcije i birokratizma. ali nikakva nova imena na desnom krilu nisu se pojavila 2004. već na izgradnji efikasne države. ali osnove da se tako misli daleko su veće danas nego 2000. Sociolozi su. godine. izazivajući u njoj sumnju u sposobnost i mogućnost vlasti da se u zemlji izbore za dugoročnu i sigurnu promenu nabolje. da neće biti siromaštva. i „predsednik“ u značenju „Vladimir Putin“. ostali na najvišim funkcijama. poštenih i jakih lidera i upravljača. Potrebno je podići nivo rukovođenja u svim organima i granama vlasti. Ali.

godine časopis „Lica“ izdao je u tiražu od sto hiljada primeraka album sa fotografijama dve hiljade najpoznatijih i najuticajnijih osoba u Rusiji. već i Konstantina Borovog i Sergeja Mavrodi. već i koliko su brzo ljudi u Rusiji odlazili iz politike i velikog biznisa. Anatolij Čubajs. Ali u leto i jesen 2004. Pojavio se još jedan pokret „Novi desni“. Na čelu te grupe našli su se gubernator Vladimirske oblasti Vladimir Tihonov. pokazali su porast raspoloženja ka levoj opciji među biračima. Izbori za oblasne i državne zakonodavne skupštine. praktično je prestala da postoji. godine. Pred X kongres KPRF jula 2004. na kongresu partije „Jabloko“ nisu se pojavili novi stavovi. koji su bili spremni da podrže upravo Genadija Zjuganova i KPRF. sto godina pošto je takvu partiju u našoj zemlji stvorio V. Tokom 1993. Početkom 2000. Kritika je vođena sa pozicija marksizma-lenjinizma. niti ideje. Samostalnu „Ujedinjenu narodnu partiju“ pokušao je da formira Sergej Baburin. Pokušaji Zjuganovljevih protivnika da u Rusiji ponovo formiraju „partiju avangardnog lenjinskog tipa“. novog boljševizma i revolucionarnog komunizma. Malo ko danas zna šta rade i kakvim poslovnim uspesima mogu da se pohvale Andrej Kozirjev ili Vladimir Šumejko. Viktor Jerin ili Jurij Baturin. „Rosijskaja pravda“. Definitivno su se razišli Dmitrij Ragozin i Sergej Glazjev. „Komunist“ i drugi. čiji je kongres održan potpuno neprimetno početkom novembra 2004. ne mogu biti uspešni. U KPRF se u leto i jesen 2004. Ali. Objavljivanje tekstova sa kritikom KPRF i Genadija Zjuganova bilo je uobičajeno za mnoge ruske listove i časopise desne orjentacije. prema podacima socioloških anketa. godine i u bloku „Otadžbina“. ukupan broj ruskih birača. Navedeni primeri i činjenice svedoče da je postojao niz teškoća u vezi sa stvaranjem političke elite u novoj relativno demokratskoj Rusiji. Osim nekoliko demagoških rezolucija o pobedi birokratije u borbi protiv demokratije i države protiv društva. Uopšteni spisak vodećih političara Rusije za 1994. čiji je bivši lider Aleksandar Kuvajev u nepoznatom pravcu transportovao opremu lista „Pravda prestonice“. Mi ovde ne vidimo samo Jurija Skokova i Mihaila Poltoranjina. Ali KPRF je naneta velika šteta. Sociološke analize koje je organizovao fond „javno mnjenje“ pokazale su ravnomerni pad popularnosti svih lidera izbornog bloka „Otadžbina“. ateizma. ništa manje istaknutih funkcionera KPRF. Raskol se dogodio i u moskovskoj organizaciji KPRF. godine u tu kampanju uključili su se i listovi i časopisi. godinu može se čitati kao spisak ljudi koji su odavno napustili političku scenu Rusije. Od prvih dvadeset imena na tom spisku samo četiri osobe nastavile su aktivan rad u ruskoj politici: Jurij Lužkov. njenih „idola. milioner Genadij Semigin. Socijaldemokratska partija Rusije. na čelu sa Semiginom. pod nazivom „Ko je ko u Rusiji“. Septembra 2004. Odnose sa KPRF prekinuo je i gubernator Krasnodarskog kraja Aleksandar Tkačev. godine. postoji veliki „protok kadrova“. I. novinar Tatjana Astrahankina. „Ovo nije naše vreme i vetar društvenih raspoloženja ne duva u našu stranu“ ― tužno je posle poraza „Jabloka“ primetio jedan od lidera ove partije Vladimir Lukin. i nekoliko drugih. smanjio se 8-10%. godine dogodilo nekoliko novih raskola. Vladimir Žirinovski i Genadij Zjuganov. i 1997. koji su organizovani novembra meseca u nekim od ruskih oblasti i republika. „Pravda Ru“. U 36 . od Borisa Jeljcina do Ale Pugačove“. godine u Rusiji su izdate informativne knjige kakve su uobičajene za zapad. Još jedan pokušaj da se sastave maksimalno kompletni spiskovi „najpoznatijih i najuticajnijih“ učinjen je već posle finansijskog sloma 1998. U ovim izdanjima moglo se videti ne samo ko je i zašto najuticajniji u zemlji. koji je želeo da se distancira od ličnosti kao što su Anatolij Čubajs. za koje se smatralo da su leve orjentacije: „Rodnaja gazeta“. Lenjin. i u njoj.nova partija desne orjentacije „Naš izbor“. Naša politička elita veoma je razjedinjena. ako bismo se izrazili nekadašnjom terminologijom. Nekoliko raskola dogodilo se 2004. posle žestokog konflikta između Mihaila Gorbačova i Konstantina Titova. Svoju „nezavisnost“ od KPRF obelodanila je koalicija NPSR ― Narodno-patriotski savez Rusije. godine ova grupa održala je osnivački kongres nove partije ― Sveruske komunističke partije budućnosti (SKPB). Jegor Gajdar i Boris Nemcov. godine nekoliko desetina delegata na kongresu objavilo je da će održati „alternativni partijski kongres“.

U Rusiji postoji grupa ljudi koja je uticajna kako u biznisu. Genadij Rajkov. Mi vidimo da je među ljudima. ali se uporno trudi da formira rukovodeći sastav u vrhovnim organima vlasti od jakih. Tatjana Djačenko. Danas čak ni autori „Eksperta“ ne bi ponovili ovakvu tvrdnju. koje je Putin izdvojio. Veoma je važna kombinacija i sklop resursa koji formiraju mehanizam uticaja.predgovorima. ponovo ne dogodi revolucija nalik na onu koja je početkom devedesetih godina svrstala u političku elitu potpuno nova lica i u isto vreme je mnogo ljudi skinula sa političke scene. podigao slušalicu“. uz delove „Politika“ i „Vlast“. Sergej Dubinjin. Aleksandar Smolenski. Vladimir Gusinski. ako u zemlji nema nikakvih revolucionarnih promena. Igor Sergejev.“ Ova prognoza nije se ostvarila. Ako se. Za tu vrstu ljudi osnovni uticaji jesu svojstva ličnosti. Veoma se visoko cene lični kvaliteti. bez obzira na sve. strateška važnost pozicije koju ličnost zauzima. Pokušavajući da odrede prirodu i izvore uticaja ljudi iz prikazanog spiska.7% u 2004. Vladimir Putin bi. sprovedeno je specijalno istraživanje „Putinska elita“. čini se. Vladimir Putin nije sprovodio i ne sprovodi tako masovne promene u personalnom sastavu organa vlasti kakve je stalno sprovodio Boris Jeljcin. Privatni kapital kao takav nije suviše relevantan resurs. Iz niza prvih pedeset imena „najuticajnijih političara“ isključeni su Ivan Ribkin. kada bi Berezovski danas pozvao telefonom Kremlj. godine. korišćenje državnog kapitala. koja je stala na čelo Centra za proučavanje elita Instituta za sociologiju Ruske akademije nauka. Jevgenij Nozdratenko. Malo ko bi danas u niz najuticajnijih biznismena svrstao Nikolaja Aksenjenka. uticajnim u politici i u biznisu. uključujući i pripadnike specijalnih službi. U prvih pedeset glavnih biznismena nisu više mogli da se ubroje Vladimir Dovganj. i kako se Predsednik izrazio. Pod rukovodstvom Olge Krištanovske. godine ušli Jurij Šafranik i Viktor Černomirdin. u jesen 2000. Viktor Kudrjavi i čak Rem Vjahirev. U svakom slučaju. navedenih po azbučnom redu u časopisu. Pregledajući spiskove časopisa „Ekspert“ posle četiri godine. Vjačeslava Šeremeta. Ovi podaci mogu se komentarisati na razne načine. sa punom sigurnošću može se reći da. među zamenicima ministara. Već posle samo jedne godine. poznati politikolog Vjačeslav Nikonov piše: „Kod političke klase. godine časopis „Ekspert“ je pisao: „Berezovski je. Nikolaj Kondratenko. Sredstva javnog informisanja sama po sebi nisu najozbiljniji resurs uticaja. Radilo se o ljudima. Aleksandar Počinok. mnogo vojnih lica. godini. U jesen 2000. godine u najvišem rukovodstvu zemlje činio je 43. Zato ćemo ljude koje danas vidimo na političkoj sceni najverovatnije videti i kroz deset godina. u Vladi 34. čak ni za biznis. German Sterlingov. godine časopis „Ekspert“. i već posle jedne godine spiskovi vodećih političara trebalo je da se menjaju. Jegor Gajdar. a menjalo se više od polovine. Vasilij Lipicki. Igor Šabadurasulov i drugi. raniji uticaj nisu sačuvali Ruslan Aušev. Morala se napraviti i velika izmena u spiskovima biznis-elite. U kadrovskoj politici Vladimir Putin poteze povlači daleko opreznije. načelnicima odeljenja i sl.2%.2%. Valentin Jumašev i mnogi drugi. konsalting kompanija „Trougao“ i Centar za regionalna primenjena istraživanja sproveli su novo zajedničko istraživanje sa ciljem da odrede dve hiljade najuticajnijih osoba u Rusiji. Mihail Zadornov. efikasnih ljudi. Prema rezultatima tog istraživanja. tako i u politici. autori istraživanja su podvukli: „Aparat vlasti predstavlja najvažniji resurs uticaja ― kako za političare. tako i za preduzetnike.4% 1999. kod niza ovde navedenih osoba ne možemo da vidimo upravo „društvenu živost“. u gornjem i donjem domu parlamenta 18. Upravo time se objašnjava njihova začuđujuća društvena živost“. Kaha Benukidze i Boris Berezovski. Aleksandar Vološin. Još je više bivših vojnih lica u drugim redovima vlasti. deo vojnih lica u elitnim grupama u jesen 2004. u regionalnoj eliti (rukovodioci subjekata Federacije) 9. Andrej Kozirjev. godine do 24. Anatolija Bikova. Čak i toliki oponent Vladimira Putina kao što je Stanislav Belkovski pisao je da su se „upravo u vojnoj sredini. Ipak. Lava i Mihaila Černih. na primer.5%. naprasno izgubio pređašnje pozicije.3%. bez 37 . postoji kontinuitet. Julij Dubov. naravno. Spiskovi za album „Lica Rusije“ sastavljeni su 1999. Genadij Seleznjov. od sto najuticajnijih političara. Oleg Sisujev. U celokupnom spisku rukovodilaca deo vojnih lica povećao se sa 17. U prvu stotinu „najuticajnijih“ teško bi krajem 2004.

činovnici iz državnog i partijskog aparata osamdesetih godina. zato što u svom okruženju nije cenio profesionalne kvalitete. NOVA VLADA Ostavka Mihaila Kasjanova Bilo je opštepoznato da će Rusija u novi politički ciklus ući sa novim premijerom i da će se mnogo ministara promeniti.“ Veoma mali deo savremene političke elite stvara se za račun istaknutih biznismena. nova postsovjetska vlast nije imala druge izvore za popunjavanje velikog dela upražnjenih mesta na najvišim stepenicima rukovođenja. čak ni sloj. U našoj štampi može se pronaći niz kritičkih ocena sovjetske i partijske birokratije 70-80-tih godina. U svakom slučaju. Ruska biznis elita. Možemo da vidimo koliko je mnogo peterburških rukovodilaca zauzelo najviše dužnosti u federalnim organima vlasti. Pojavili su se i novi materijalni stimulansi. Činovnici i rukovodioci kasnog sovjetskog vremena uglavnom su konformisti i konzervativci. i Rusija još nema političku elitu na koju bi mogla da bude ponosna. Za to postoji mnogo razloga. već. i njihov intelektualni i moralni nivo bili su definitivno ispod prosečnog. većina posmatrača pretpostavljala je da 38 . i ministrima. koji su predstavljali vodeći deo šarenolikog demokratskog pokreta 1990–1992. Praktično je prekinut dotok u političku elitu iz krugova naučne i naučno-tehničke inteligencije. Pre petnaest ili dvadeset godina ovi ljudi su se u sovjetskom sistemu bavili rukovođenjem na drugom ili trećem nivou. sa profesionalne tačke gledišta. Osnovni deo ruske političke elite i početkom XXI veka čine rukovodioci. računajući obim poslova srednjih biznismena. On nije sebi ni postavljao takav zadatak. ličnu odanost. pre svega. Upravo u biznis prešli su mnogi najviši činovnici. pojavila se i određena konkurencija. Ovde su se našli i mladi kulturni radnici. Ali. u čiji rezultat niko nije sumnjao. godine. do rukovodilaca od trideset do pedeset godina starosti iz sovjetskog partijskog aparata 80-tih godina. većina tih ljudi bila je dobro pripremljena. Međutim. nemaju baš nikakav značaj. promena iz korena u ovoj oblasti za sada nema. Kretanja „kadrova“ u suprotnom pravcu skoro da uopšte ne postoje. O tome na koji način i u kom pravcu se promene događaju može se suditi prema promenama koje su se događale u prvoj polovini 2004. Uglavnom su to ljudi od 25 do 35 godina. To je bilo poznato i samom Mihailu Kasjanovu. i posmatračima. a danas su se popeli za jedan ili dva stepenika više. još se nije formirala kao klasa. a ne prema ideološkim pokazateljima. odnosno za dokazivanje prema radnim kvalitetima i sposobnostima. Ovi ljudi jednostavno nisu mogli da se izbore sa rukovođenjem. Raspad SSSR-a i KPSS doveo je do toga da su redovi kasne sovjetske birokratije ostali prazni. Boris Jeljcin nije mogao da izvrši neophodni izbor najboljih i najefikasnijih ljudi iz sastava kasne sovjetske elite. Problemi vezani za lično materijalno blagostanje i održavanje socijalnog i administrativnog statusa brinuli su ih daleko više nego suština i posebnosti posla koji im je poveren. Protivnici su ih nazivali „čikaškim dečacima“. Bez obzira na to. i upravo su oni dominirali u prvim vladama Ruske Federacije do kraja 1998. koje su se formirale uglavnom u godinama zastoja i pada. godine. koji se nisu održali u političkoj eliti početkom i sredinom devedesetih godina. godine. u strukturi i sastavu Vlade Ruske Federacije i administraciji samog Predsednika. posle predsedničkih izbora. Ali Putinova kadrovska politika daleko je racionalnija i principijelnija od Jeljcinove kadrovske politike. Ali. Vremena entuzijazma i iskrene vere u socijalističke ideale odavno su prošla. godine. Mnogi su očekivali da će se vlada promeniti krajem marta 2004. Ne sme se reći da problemi lične odanosti. ali osnovni je u tome da i u samom biznisu još uvek nema mnogo efikasnih ljudi. i definitivno ne uvek sa kriminalnim podtekstom. ipak očuvale predstave o nacionalnom interesu i časti uniforme. kao i mogućnosti za dokazivanje kakvih u sovjetsko vreme nije bilo.obzira na sve destrukcije. za Vladimira Putina.

Zašto je ovo uopšte trebalo da se radi tri nedelje pre izbora? Da. Ova odluka nije vezana za ocenu rezultata rada prethodnog sastava vlade. Vladimir Putin je ipak odlučio da ubrza taj proces. „Sve što se ranije događalo u ovakvim situacijama. godine. Cela sednica trajala je petnaest minuta. Ustava Rusije. U 16 sati i 20 minuta. i Aleksandar Vološin i Mihail Kasjanov podneli su Putinu svoje ostavke. policije. pitanje ko će biti novi premijer on već rešio. februara 2004. 24. Iako. nisu imali veliku nadu da će ostati u vladi i već su počeli da pripremaju nove pozicije. godine. Molbu premijera da prihvati njegovu ostavku Predsednik je dobio 31. Međutim. A u Astani na susret premijera zemalja EvrAzEs otputovao je Viktor Hristenko. obično dolaze ministri vojske. godine. 39 . a njegova odluka bila je potpuno neočekivana skoro za sve. istoga dana uveče ili čak ranije. mada je. Putin je ostavku Vološina. Vladimir Putin zvanično se obratio naciji: „Poštovani građani Rusije! U skladu sa članom 117. Ovo je bilo potpuno neočekivano za Kasjanova. osim predsednika i premijera. a to znači i da imam obavezu. Pozvao je Kasjanova i zamolio ga da ostane na svojoj funkciji bar do predsedničkih izbora. uglavnom u poslovnim strukturama. Zato smatram da je pravilno da upravo sada. a samim tim i da podržimo radnu sposobnost državnog aparata. budućim predsednikom vlade.će Rusija dobiti novog premijera i novu vladu tek u maju 2004. kao što je poznato. Još krajem oktobra 2003. marta 2004. da unapred upoznam javnost sa novim mandatarom. ne čekajući kraj predizborne kampanje. Sednicu je otvorio sam Kasjanov. gde je hitno sazvana vanredna sednica Kabineta. Ja mogu. Predsednik je Kasjanovu objasnio motive svoje odluke. doneo sam odluku da raspustim vladu. posle hapšenja Mihaila Hodorkovskog. Ali. Ovo što se događa danas jeste planska mera. godine. bar za sebe. Mihail Kasjanov pozvan je u Kremlj i Vladimir Putin mu je saopštio svoju odluku da raspusti celu vladu. Vršenje dužnosti premijera povereno je Viktoru Hristenko. budućeg premijera. Prvog novembra u Kremlju je bilo zakazano redovno savetovanje na koje. ali sa odlukom o sudbini Kasjanova nije žurio. i Vladimir Putin se odlučio za pauzu koja će trajati jednu nedelju. i svih bezbednosnih službi. kako su dalji događaji pokazali. prema Ustavu. Ovo je moralo da se uradi. gde je u četvrtak trebalo da se održi savetovanje predsednika vlada zemalja EvrAzEs. Zatim je reč uzeo Putin i potvrdio njegove reči. Smatram da građani Rusije imaju pravo i treba da znaju predlog za sastav najvišeg izvršnog organa vlasti u slučaju da ja budem izabran na dužnost Predsednika Rusije. opet. nije obavezno da se tako radi. koji treba da prihvati svoj deo odgovornosti za dalji razvoj zemlje. U utorak. jer upravo od vlade suštinski i najviše zavisi realizacija svih državnih i socijalno-ekonomskih promena. oktobra. prihvatio. treba da saopštim sastav najvišeg izvršnog organa državne vlasti. Nedelja nagađanja i očekivanja Kada je Boris Jeljcin raspuštao vlade (a on je to činio šest puta). Blagovremeno formiranje vlade omogućiće da izbegnemo neodređenosti u strukturama federalne izvršne vlasti. objavljivao bi ime novog mandatara za sastav vlade. 20. ali na njega nije odgovorio. koji smatram zadovoljavajućim u celini. u petak ujutro preko kurira. uključujući i promene u okviru započete administrativne reforme“. a zatim su zajedno otišli u Beli dom. koji je već sedeo sa Predsednikove leve strane. Neki od ministara bili su sigurni u jačinu svojih pozicija. Smena vlade posle inauguracije predviđena je Ustavom RF. ― objasnio je Predsednik ― bilo je vezano za složene situacije i konflikte. februara 2004. drugim čovekom u državi“. i ta odluka bila je najstroža tajna. pitanje premijera ipak je rešeno ranije. Neki drugi. pošto Vladimir Putin zvanično preuzme dužnost predsednika. koji je podvukao da se u Rusiji još nije dogodilo da predsednik dolazi u Beli dom zbog ostavke premijera. Mihail Kasjanov nije došao u Kremlj i Putin je odložio savetovanje na dva sata. On se spremao za put u Kazahstan. da sačuvamo zadati tempo promena. Ona je rezultat želje da još jednom iznesem svoj stav u vezi sa pitanjem pravca razvoja zemlje posle 14.

Čuli su se glasovi u korist nekih gubernatora koji su već imali iskustvo u uspešnom i višestranom rukovođenju. uključujući i Grigorija Javlinskog. Novi premijer U ponedeljak ujutro u Kremlj su pozvane glavne ličnosti poslaničkog kluba „Jedinstvena Rusija“ u Dumi. dobija skupi automobil. čak je objavila i kviz. „Izvestija“ je u taj spisak dodala i Dmitrija Medvedeva i Igora Šuvalova. šta je bolje ― da uzmete u svoj automobil drugog vozača. Putin nije trebalo da izdvaja niti da jača bilo koju od grupa koje su se već formirale u njegovom timu.30 parlamentarce je pozvao u kremaljsku Predstavničku salu. To je Mihail Jefimovič Fradkov“. Ni za samog Vladimira Putina ovaj izbor nije bio lak. Konsultacije sa liderima dumske većine nisu dugo trajale i malo posle podneva u Predstavničku salu bili su pozvani novinari. od Sergeja Ivanova do Dmitrija Kozaka. 40 . Nije pogodio niko ― ni slušaoci „Eha Moskve“. peterburške pravnike i peterburške liberalne ekonomiste. a takođe i sa parlamentarcima. To treba da bude čovek koji je bezuslovno visokoprofesionalan. i u prvom slučaju pojavljuje se pitanje ― da li da se uzme umešniji ili pouzdaniji? Vladimir Putin odlučio je da u svoju kabinu dovede suvozača. Još pre tog susreta Vladimir Putin je u razgovoru sa nekima od ministara rekao da će se savetovati sa parlamentarnom većinom. tokom šest dana. kao i dopisnici glavnih ruskih novina.Putin je 25. Trebalo je da zemlji predložimo kandidaturu predsednika vlade. U 11 sati ujutro svi su se već okupili. O Mihailu Kasjanovu i rezultatima njegovog četvorogodišnjeg rada na mestu premijera više niko nije pričao. Vladimir Putin govorio je kratko: „Zadatak koji je stajao pred nama nije bio jednostavan. februara u Kremlj pozvao lidere poslaničkog kluba partije „Jedinstvena Rusija“. i čija poruka sa pravilnim odgovorom stigne poštom ili Internetom u redakciju „Eha Moskve“ pre drugih. Neki analitičari već su među onima koje je Putin doveo na vlast izdvajali tri grupe ― peterburške službe vojske i policije. častan. Nije naveo ni jedno ime. ali ćete dovesti više tereta. ni najobavešteniji i najiskusniji politički posmatrači i novinari. Viktora Hristenka. ruska javnost i štampa lutale su u nagađanjima o mogućoj odluci Vladimira Putina. februara. koja ima reputaciju nezavisne i čija većina akcija i danas pripada bivšem oligarhu i medijskom magnatu Vladimiru Gusinskom. Ako ste dobili zadatak da prebacite neki teret dugačkim putem teškim za vožnju. Svi razgovori i pretpostavke bili su samo o tome kog će političara Vladimir Putin odabrati. Posle susreta sa Predsednikom. do 28. U štampi i na televiziji analitičari su tih dana nabrajali od deset do dvadeset „najverovatnijih kandidata“ ― od Alekseja Kudrina. Germana Grefa do Jurija Lužkova. Svakako nije morala da se troši i kupuje skupu nagradu. 29. Tu se po pravilu održavaju predsednikovi sastanci sa stranim delegacijama koje nisu na najvišem nivou. Malo koga je zanimalo i šta će dalje da radi bivši premijer. To je bilo samo delimično tačno. što će zahtevati dodatno vreme i napore“. a „u toku konsultacija mogu da se pojave i elementi neodređenosti. koji ima veliko iskustvo u radu u različitim oblastima državnih delatnosti. ali Predsednik je malo zakasnio. U svakom slučaju. Za svečanije susrete otvara se Veliki Kremaljski dvorac. februara redakcija je dobila mnogo hiljada odgovora i varijante je rasporedila po azbučnom redu ― od Aljošina do Javlinskog. Krajem februara. ili da pozovete drugog vozača i drugi automobil? U prvom slučaju stižete brže. jer nisu svi ljudi iz najbližeg Putinovog okruženja bili iz Petrograda. Onaj ko pogodi ime premijera koga će Putin imenovati. Borisa Aljošina i Viktora Čerkesova. a u drugom ćete stići kasnije. kako bi razmotrili pitanje kandidata za mesto premijera. „Komsomoljskaja pravda“ objavila je na prvoj stranici fotografije deset mogućih novih premijera. Sergeja Glazjeva. članovi vlade Rusije. Ali. i prednost je dao pouzdanosti iskustva rukovodioca. Jedna od najpopularnijih ruskih radio stanica „Eho Moskve“. Od 26. Boris Grizlov je na kratkom brifingu izjavio da će se konsultacije nastaviti u nedelju. U 11. I radujem se što su se naša mišljenja poklopila.

Godine 1972. na mestu ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom ljudi su se brzo menjali. U tom poslu Predsednik je imao pomoć nekoliko ljudi iz njegove administracije. februara Maksim Glikin piše u „Nezavisimoj gazeti“: „Predsednik i njegov najbliži krug ne orijentišu se ni u odnosu na zapad. Na sastanku Vladimira Putina sa članovima kabineta bilo je očigledno da je za sve ministre Predsednikova odluka bila potpuno neočekivana. „Fradkov je ― rekao je Boris Grizlov ― vrsni profesionalac. Mihail Fradkov nikada nije bio „peterburški“. Takvo imenovanje 70-tih godina za mladog stručnjaka značilo je visoko poverenje od strane službi koje su davale saglasnost za rad i postavljanje u ustanove SSSR u inostranstvu. pravog borca protiv korupcije. Međutim. Budući premijer dobro je znao i španski jezik. Engleskim jezikom Mihail Fradkov vlada savršeno. Oleg Davidov. u aparat savetnika za ekonomska pitanja pri ambasadi SSSR. Već 2. Sam Fradkov nije bio predstavljen ni liderima iz Dume. Sergej Kirijenko smanjio je 41 . godine u jednom od sela u Kujbiševskoj oblasti. koji je celoga života radio u sistemu spoljne trgovine i ekonomskih odnosa sa inostranstvom. a prve izjave za štampu dali su poslanici Dume. Posle toga. Bilo je to vreme „čikaških dečaka“. Tu su pomalo radili Petar Aven. koje su ministri iz vlade Jegora Gajdara morali da uzmu za zamenike. postalo je jasno da je Vladimir Putin napravio izbor odavno. Fradkov je kao jedan od najboljih studenata pohađao jednu godinu detaljnih studija stranih jezika u specijalnoj grupi.“ O Fradkovljevim radnim kvalitetima detaljno je govorio Aleksandar Žukov: „Mihaila Jefimoviča poznajem već 20 godina. Odluka je bila neočekivana za sve. i skoro niko to nije mogao da sakrije. kao i kod svih drugih važnih odluka Vladimira Putina u vezi sa kadrovskim promenama. A to znači da premijer može da postane neko ko je potpuno neočekivan ― može da se dogodi da će postavljanje na dužnost te ličnosti biti daleko više neočekivano nego ostavka Kasjanova“. Veoma mi je drago“. Ali. Sergej Glazjev. godine i sam je postavljen za ministra spoljne trgovine. Mladi Fradkov poslat je na rad u Indiju 1973. bili su potrebni visoki profesionalci. Putin je apsolutno slobodan u svom izboru i siguran u sopstvene snage. i 3. Odluka „Jedinstvene Rusije“ je da se ona podrži. formirajući novu vladu. godine radio je na raznim poslovima u Državnom komitetu za ekonomske odnose sa inostranstvom SSSR i u Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom SSSR. Poznajem ga kao pravednog čoveka. u Briselu. ni u odnosu na birače. Fradkov je pet godina radio kao „stalni zamenik“. Sutra počinjemo konsultacije u Dumi i u petak ćemo razmotriti njegovu kandidaturu. i da je imenovanje novog premijera pripremano zajedno sa vrlo radikalnom administrativnom reformom. Još 26. Ali. Posle raspada SSSR Mihail Fradkov radio je kratko u ruskim predstavništvima pri Ujedinjenim nacijama i Međunarodnoj trgovinskoj organizaciji u Švajcarskoj. Biografija novog ruskog premijera prilično je uobičajena. postavljen je za zamenika ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom. On je veoma iskusan pravnik i visokokvalifikovani ekonomista. 1981. ni ministrima: on je živeo i radio u inostranstvu.Putin je otišao na sastanak sa ministrima iz vlade. Tokom 1992. iz njegove okoline ni jedna informacija nije „procurela“ u sredstva javnog informisanja. marta svi glavni listovi Rusije objavili su kratku biografsku informaciju o Mihailu Fradkovu. gde je dobio zvanje inženjera mehanike. Pošto je prošla jedna godina. Rođen je 1950. mada pod različitim naslovima: „53 godine iz života Mihaila Fradkova“ („Gazeta“) „Fradkov: ko je taj?“ („Zavtra“) „Čime je Fradkov ukrasio prethodna radna mesta“ („Kommersant“) „Razborit čovek“ („Versija“) „Ruski premijer je počasni saradnik kontraobaveštajne službe“ („Komsomoljskaja pravda“). mada ne i potpuno transparentna. Do 1991. On je magistar ekonomskih nauka. Upravo je spoljna trgovina postala Fradkovljeva specijalnost. po događajima koji su usledili. a u martu 1997. pored sedišta Evropske Unije. godine Završio je Akademiju spoljne trgovine 1981. prema informacijama iz biografije. završio je Moskovski mašinski fakultet.

ali u činovničkim poslovima i praktičnom radu u inostranstvu Fradkovu među ruskim premijerima niko nije bio ravan. Sergej Ivanov postavljen je za ministra odbrane RF. Posle još jedne godine. godine u kabinetu Sergeja Stepašina Fradkov je zauzeo mesto ministra trgovine. Komentari ruske štampe bili su. i odmah je otišao u Kremlj. ima široko iskustvo u radu u različitim oblastima i ne boji se da pokaže strogost. marta. U Moskvu je doputovao tek sredinom dana 2. koji je morao veoma dobro da poznaje sve linije vlasti. o kome se čak i na internetu moglo malo šta pronaći. ali je radio u strukturama koje se obično nazivaju „afiliranim“ sa KGB/FSB. koje je sačuvao i za vreme premijera Vladimira Putina. Prvo: da nije možda Fradkov. ali ne i javni političar. on nije loš kandidat za mesto premijera u sadašnjim okolnostima.Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom. Čak bih rekao da. Pritom. ministarstvo trgovine je ukinuto. prelazna i kompromisna ličnost. Mihail Fradkov prešao je na nekoliko meseci u osiguravajuću kuću „Ingosstrah“. Taj kvalitet. Jedan od „izvora“ časopisa „Ekspert“ imao je daleko bolje mišljenje o Fradkovu i kao činovniku i kao čoveku: „Fradkov apsolutno nije povezan ni sa kim i ni sa čim. Mihail Fradkov postavljen je za ovlašćenog predstavnika Rusije u Savetu Evrope. u kabinet predsednika Vladimira Putina. ako bi se uporedio obim kompromitovanosti koji cirkuliše oko svake ličnosti u vlasti. I pošto su se te strukture koncentrisale na međunarodne aspekte državne delatnosti. U Fradkovu kao premijeru dobijamo čoveka koji je navikao da se ne potpisuje kao autor onoga što nije sam uradio. a Fradkov je stao na čelo Federalne službe poreske policije. godine funkcije te službe predate MUP-u. veoma različiti. Po svemu sudeći. nije moguće dokazati da je Fradkov obaveštajac. U „Rosijskoj gazeti“ Vitalij Tretjakov tvrdio je da je Mihail Fradkov čisto tehnička. Černomirdin. Predsednik u njega ima poverenja“. Većina listova bila je prinuđena da prizna da je Fradkov veoma iskusni izvršilac i rukovodilac. i prisustvo specijalnih službi u njima bilo je znatno veće nego u svim drugim organizacijama. On nije lider. Naravno. radio u sovjetskoj obaveštajnoj službi? On nije služio vojni rok. ali je pukovnik u rezervi. koji predstavlja osnovnu vrlinu agenata specijalnih službi. I nije važno da li je on bio oficirski kadar obaveštajne službe. Glavno je da on nije tuđ. Ideologija ili opredeljenost budućeg premijera skoro nikoga nisu interesovali. On je slobodan od odnosa sa „familijom“. Naprotiv. Ali postoji više nego dovoljno osnova da se smatra da jeste. I sada je taj iskusni. on se distancira od onoga što se dešava i više voli da se nalazi u senci. Neka pitanja u vezi sa postavljanjem Fradkova i njegovom poslovnom i ličnom biografijom privukla su najveću pažnju i u ruskoj i u zapadnoj štampi. sa onim što je obrušeno na Fradkova za poslednjih nekoliko dana. i da će se zalagati pre svega za interese države upravo onako kako je to 42 . od obaveza prema sirovinskim magnatima i čak od veza sa službom bezbednosti. Da nije nosio sako preko uniforme? Da nije možda engleski jezik naučio na specijalnim kursevima u Lubjanki? Informišući javnost o tome da su oba sina Mihaila Fradkova završila Akademiju Federalne službe bezbednosti. kako se i moglo očekivati. „Komsomoljskaja pravda“ pretpostavljala je da se Fradkovljeve veze sa specijalnim službama protežu još od vremena njegovog rada u trgovinskom predstavništvu u Indiji. Najiskusniji premijer-političar bio je bez sumnje Jevgenij Primakov. spojivši ga sa Ministarstvom trgovine RF. Juna 1999. Maja 2000. čini idealnom njegovu kandidaturu za predsednika vlade kome predstoji sprovođenje reforme državnog aparata“. moglo bi se reći da je on kristalno čist čovek. kao veoma strog menadžer. kao i Vladimir Putin. postavljen na drugo po značaju mesto u političkoj strukturi Rusije. kada se menjala struktura vlade. odnosno za zamenika Sergeja Ivanova. Čak se i iz kratke biografske informacije videlo da je u momentu njegovog postavljanja na mesto premijera Fradkov iza sebe imao daleko veće iskustvo i znanje od favorita Borisa Jeljcina kao što su Gajdar. Očigledno je bilo da on nije liberal. godine. on je veoma pametan. Kirijenko ili Stepašin. Kada su marta 2003. „Fradkovljeva biografija ― pisala je Olga Krištanovskaja u listu „Moskovskie novosti“ ― izgleda kao biografija „neisturenog kadrovskog saradnika“. Nikada nije radio u organima. Mihail Fradkov bio je postavljen za prvog zamenika sekretara Saveta bezbednosti RF.

kao i glavni članovi predsedničke administracije. Mihail Fradkov organizovao je seriju konsultacija i sastanaka u Državnoj Dumi. Marta 3. U tom radu učestvovao je i Aleksandar Žukov. Daleko od toga da je Putinov izbor slučajan. koji su se nakupili u prethodnim godinama. O tome. „Znači. Već 5.. ili čak 70-tih godina. koja tih godina nije smatrana prestižnom. Veliku pažnju štampe privuklo je i pitanje gde su se i pod kojim uslovima upoznali Vladimir Putin i Mihail Fradkov. Anatolij Čubajs. Ali. stihijski. godine Vladimir Putin našao na mestu predsednika vlade.“. Mnogi listovi pisali su o „čudnim“ ili čak nezakonitim poslovima. federalne službe i federalne agencije. Mihail Fradkov je jednog od svojih sinova upisao u Peterburšku suvorovsku vojnu školu. U isto vreme saznali smo za suštinsku i veoma brzo sprovedenu administrativnu reformu koja je izmenila samu strukturu nove vlade. marta održao je u Dumi govor o programu i odgovorio na pitanja kojih nije bilo mnogo. i to. Fradkov Mihail Jefimovič. Fradkov. J. da će se formiranje vlade odvijati istovremeno sa administrativnom reformom. ali nije pominjan Mihail Fradkov. rođen 1950. između ostalog. „On je ― podvukao je Putin ― čovek koji se istakao u borbi protiv korupcije“.uobičajeno u državnim i pre svega u strukturama službi bezbednosti. želeo bi da to bude Aleksandar Žukov. Putin. kojima je obilovala istorija ruske spoljne trgovine 90-tih godina. Rusija se tih godina nalazila u stanju permanentne političke i ekonomske krize i formiranje jasnije. prema Ustavu RF. da će sastav vlade i broj ministara biti manji. usmerivši ga ka vojnoj karijeri. mada u različitim konotacijama. Jedan od listova pretpostavljao je da su Putin i Fradkov mogli da se upoznaju još 80-tih. ko je tvoj premijer. Putin je istinski ošamutio posmatrače ― pisao je list „Haarec“ iz Telaviva. on poštuje i radi u skladu sa zakonima. ― pisao je list „Zavtra“ ― biće premijer Rusije. Kao zamenik ministra spoljne trgovine. Ističući Fradkovljeve kompetencije i radne kvalitete. ― Ali to je bio sjajan politički potez.. Kada se avgusta 1999. Rekao je. Već sledećeg dana je zauzeo glavni kabinet u Belom domu i pristupio intenzivnom radu na formiranju kabineta ministara. Vladimir Putin je sam razjasnio ovo pitanje: upoznao je Fradkova kada je on. Fradkova: njegov otac bio je poreklom iz jevrejske porodice. promene koje su u tu strukturu unete 2000–2003. godine bile su 43 . Reci mi. Sve predloge u vezi sa strukturom federalnih organa izvršne vlasti treba. Rezultate toga rada i novi sastav vlade saznali smo za manje od jedne nedelje. nije mogao da ne vidi niz nedostataka u strukturi svih federalnih organa izvršne vlasti. „Izabravši Mihaila Fradkova. U vezi sa tim pominjan je bivši ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Petar Aven. Putin je pre svega naveo odsustvo koristoljublja. Uz to. Fradkov je pedantan u radu. Kasnije nije protestvovao ni protiv Putinove odluke o likvidaciji poreske policije. stabilne i efikasne strukture federalnih organa izvršne vlasti nije ulazilo u red prioritetnih zadataka. kao i Jegor Gajdar. Ustav Ruske Federacije odredio je ovlašćenja Vlade Rusije i njene odnose sa Predsednikom i Državnom Dumom. i njegova reputacija je besprekorna“. i menjala se od slučaja do slučaja bez neophodnog proučavanja i analiza. čiji su preci po očevoj strani bili Jevreji. i 4. Jevrejin. Administrativna reforma Struktura organa izvršne vlasti Ruske Federacije 90-tih godina formirala se na osnovu subjektivnih odluka. razne kompanije i korporacije. godine. Ogromnom većinom glasova Duma je prihvatila kandidaturu Mihaila Jefimoviča Fradkova za mesto premijera. pisala je i ruska nacionalna i izraelska štampa. Daleko veću pažnju i zapadne i ruske štampe privukao je rodoslov M. Sada Putina više niko neće optužiti za antisemitizam. i da će se formirati na tri nivoa: ministarstva. Premijer će imati samo jednog zamenika i on. u Sankt Peterburgu rukovodio Upravom za veze sa inostranstvom u gradskoj vladi. ali ne i njenu strukturu. da sačini predsednik vlade i da te predloge preda predsedniku RF na usvajanje „najkasnije u roku od jedne nedelje“ posle imenovanja predsednika vlade.

. godine predviđala je formiranje 15 ministarstava. Kozakova grupa predlagala je ne četiri. i da okvir izvršenja treba umanjiti za oko pet stotina funkcija. Nurgalijev je prešao da radi u prestoničkim strukturama FSB 1995. i predložila da se u Rusiji formira nova struktura federalnih organa izvršne vlasti koja treba da u svom sastavu ima 13 federalnih ministarstava. U svakom slučaju. Godine 2002. U jednom od intervjua za štampu Aljošin je rekao da je vladina komisija za administrativnu reformu već do 1. kada je u Kremlju održana specijalna sednica kabineta ministara u punom sastavu. Ali. Predloge za imenovanje novih ministara iznosio je. završila ogroman posao. Sve konsultacije u vezi sa tim bile su zatvorene. Za novi sastav vlade saznali smo tek 8. pred Predsednikom i pred televizijskim kamerama. od ukupno pet hiljada funkcija organa državne vlasti. kada je rukovodio jednim od odeljenja u upravi lične bezbednosti. uključujući i službu nadzora. o kome je mnogo puta govorio premijer Mihail Kasjanov. rukovodio jednom od kaznenopopravnih ustanova u Kareliji. Nurgalijev je čekista i u štampi se o njemu pisalo kao o „čekisti po poreklu“. i oni koji su bili pod ingerencijom vlade. Rašid Nurgalijev bio je postavljen na dužnost prvog zamenika ministra unutrašnjih poslova. a takođe i državne agencije koje treba da pružaju državne usluge stanovništvu i biznisu. trista pedeset se duplira. Na prvom nivou su ministri koji određuju prava. koji je na tom mestu već radio od početka godine. i da je izvršila analizu četiri. Druga grupa za administrativnu reformu bila je formirana kao Radna grupa Državnog saveta RF za pripremu reforme organa državne vlasti i uprave. obraćajući se Predsedniku. u štampu nije stila nikakva informacija. prešao je u predsedničku administraciju i stao na čelo jednog od odeljenja Glavne kontrolne uprave. jer je njegov otac. tako i ruskog iskustva u državnom upravljanju. a treći nivo bi trebalo da formiraju nadzori koji kontrolišu. radilo je već nekoliko grupa stručnjaka. Pritom. kojom je predsedavao Vladimir Putin. isto kao i Rašid. Već sledećeg dana Vlada je održala prvi sastanak u novom sastavu. Godine 1998. Kanije je u tu prilično dobro izgrađenu strukturu bilo uneto još malo izmena.minimalne i odlikovalo ih je samo „fino podešavanje“. i 26 agencija. Federalni organi izvršne vlasti. 32 službe. tako i vicepremijer Boris Aljošin. 14 federalnih agencija i 17 federalnih nadzora Rusije. Pritom je otkrila da je osamsto funkcija višak. 2003. i na projektima administrativne reforme od 2000. Pripremni period za promene strukture vlasti bio je u toku. premijer Mihail Fradkov. Ta grupa obavila je ogromno istraživanje kako inostranog. njena šema se u celini razlikovala od šeme Državnog saveta i vlade. marta 2004. na drugom su službe koje prava primenjuju. već je i objavila u knjizi „Put ka efikasnoj državi“ (M. Ona je imala mogućnost da koristi ono što su uradile druge grupe. Od ukupno 52 federalna organa izvršne vlasti. Svaki od ministara čije je prezime bilo izgovoreno ustajao je sa svog mesta ― pred kolegama. Novom civilnom ministru Borisu Grizlovu trebao je zamenik koji je iskusni 44 . do 2003. januara 2004. Na njenom čelu bio je Jurij Lužkov. Predlozi u vezi sa personalnim sastavom organa izvršne vlasti bili su unapred pripremljeni u predsedničkoj administraciji. Predsednički blok Za ministra unutrašnjih poslova Ruske Federacije imenovan je general-potpukovnik Rašid Nurgalijev. svi organi izvršne vlasti jasno su se delili na dva bloka: na one koji su bili potčinjeni predsedniku. već tri nivoa organa izvršne vlasti. 11 treba da uđe u sastav predsedničkog bloka upravljanja. Jedna od takvih grupa radila je u sastavu vlade i na njenom čelu bio je kako Mihail Kasjanov. Rukovodilac te uprave u to vreme bio je Vladimir Putin. Prvobitna šema koja je prihvaćena ukazom Predsednika 9. 8 federalnih služba Rusije. Svoje predloge komisija Državnog saveta ne samo da je predala na razmatranje predsedniku Vladimiru Putinu. Treća grupa za administrativnu reformu radila je u predsedničkoj administraciji pod rukovodstvom Dmitrija Kozaka.). marta.

On je tu dužnost obavljao od proleća 1991. Sada je Nurgalijev postavljen na čelo MUP. godine bio zamenik ministra inostranih poslova RF. Prema Fradkovljevim rečima. za čije uspešno izvršenje nije dovoljno imati samo kvalitete kompetentnog činovnika. Od 1980. završio je 1975. povereno je Nikolaju Patruševu. Rukovodstvo Federalne službe bezbednosti Rusije. banke i finansije. Zurabov. Kada je iznosio predlog te kandidature. A. Sergej Šojgu nalazi se na čelu svog resora od 1991. godine obavljao je razne dužnosti u Glavnoj devizno-ekonomskoj upravi Ministarstva finansija SSSR. kao i Federalne agencije za upravljanje specijalnim programima Predsednika i Federalne agencije za upravljanje poslovima predsednika RF. Posle pola godine obuke u SAD. Mihail Fradkov rekao je da će on u vladi imati samo jednog zamenika. Žukov je postao potpredsednik akcionarskog društva „Avtotraktoreksport“. godine. do 1991. Ministar za poslove građanske odbrane i vanredne situacije ponovo je postao Sergej Šojgu. koji je na čelu tog ministarstva bio još od avgusta 1999. Od 1993. po profesiji ekonomista-kibernetičar. Blok vlade Još kada je prihvatana njegova kandidatura za mesto premijera u Državnoj Dumi. prema kupovnoj moći. On je iskusni profesionalni diplomata. što je i trebalo očekivati. Predlog da rukovodi Ministarstvom zdravlja i socijalnog razvoja Ruske Federacije dobio je Mihail Zurabov. službe za kontrolu prometa narkotika. U ime Ruske Federacije učestvovao je u radu Saveta bezbednosti OUN. Nisu se promenila ni rukovodstva drugih službi i agencija u predsedničkom bloku ― Državne kurirske službe. Žukov je postao jedini član nove vlade koji je takođe bio i u rukovodstvu partije „Jedinstvena Rusija“ ― on je bio član Centralnog političkog saveta te partije. koji je još od 1992–1994. On je takođe generalpotpukovnik. federalna agencija za medicinsku zaštitu i socijalni razvoj i Federalna agencija za fizičku kulturu. Mihail Fradkov je istakao da Šojgua ne treba posebno predstavljati. godine radi u Dumi. spoljne obaveštajne službe. Aleksandar Žukov završio je ekonomski fakultet Moskovskog državnog univerziteta. godine. koje u prošlosti Zurabov nije demonstrirao u ruskoj javnosti. čiji iznos se povećao ne samo nominalno. do marta 2004. Ministar odbrane je ostao Sergej Ivanov.profesionalac. 48-godišnji političar i poslanik u Dumi. „Zurabov je višestruko talentovani činovnik i biznismen. Federalne službe obezbeđenja. već i realno. Upravo tih godina Penzioni fond uspeo je da dostigne relativno redovnu isplatu penzija i dodataka. koja je zauzimala centralne pozicije. nekadašnji predsednik Komiteta Dume za budžet. Putin je bivšeg ruskog ministra inostranih poslova Igora Ivanova premestio na dužnost sekretara Saveta bezbednosti Rusije. poreze. sport i turizam. Zurabov radio je kao inženjer i kao načelnik laboratorije montažne tehnologije. On sebe nije svrstavao u liberaldemokrate i u drugoj Dumi bio je blizak grupi „Regioni Rusije“. Od maja 1999. godine rukovodio Penzionim fondom. M. on odavno poznaje A. zatim je bio zamenik ministra zdravlja RF i savetnik predsednika RF. ― govorili su o njemu ljudi koji su ga poznavali ― ali on savršeno ne odgovara ulozi rukovodioca u socijalnoj sferi. Mesto ministra pravde sačuvao je i Jurij Čajka. godine Moskovski fakultet za upravljanje koji nosi ime Ordžonikidze. Više od 15 godina M. godine. Na novom mestu neophodni su i kvaliteti javnog političara. koji je još od 1999. stručnjak za ekonomiju i finansije. Za ministra inostranih poslova postavljen je Sergej Lavrov. kao i ranijih godina.“ 45 . Federalni organi izvršne vlasti. Žukova i ima u njega puno poverenje. Ali sada je Zurabovu poveren novi i veoma veliki obim obaveza i briga. a zatim je tokom deset godina radio kao stalni predstavnik Ruske Federacije pri OUN. a specijalnost mu je ekonomista-matematičar. i da bi želeo da na tom mestu bude Aleksandar Žukova. U sastav tog ministarstva ušla je federalna služba za rad i zapošljavanje. godine M. Devedesetih godina postavljen je na čelo velike moskovske kompanije MAKS. Zurabov rukovodio je Penzionim fondom RF.

Sokolova govorile da je čovek koji ima sjajno obrazovanje. J. A. patente i robne znake. Za samo nekoliko dana. Od 1990. U sastav ovog ministarstva ušla je federalna služba za nadzor u oblasti ekologije i korišćenja prirodnih resursa i federalna agencija za vodene resurse. koliko je prošlo od ostavke M. jer su se manifestovale njegove organizatorske sposobnosti i oratorski talenat. godine Jurij Trutnjev ušao je u prvih deset najuspešnijih ruskih gubernatora. Sa druge strane se ispostavilo da na mnogim nalazištima kompanije. U vezi sa sudbinom nekoliko nalazišta u toku su bili sudski sporovi. ali ona nije mogla čak ni tačno da ustanovi koliko se zaista sredstava od nje 46 . Kolege su za A. A. klasa violina. između ostalog. kao i za nadzor u oblasti obrazovanja i nauke. i koji je umešni menadžer. Sada su se njegove obaveze i okvir delatnosti znatno proširili. koje su dobile licence. a zatim za gradonačelnika Perma. postao je prvi gubernator koji je za poslednje tri godine postavljen za ministra. Država je bila otvoreno pljačkana. i zato se mogao razumeti V. Tokom 90-tih godina radio je kao prorektor na tom konzervatorijumu. do 1994. Fradkova. Doktorirao je na istoriji umetnosti. godine J. i istorijsko-teoretski fakultet Moskovskog državnog konzervatorijuma. Putin. Sokolov završio je muzičku školu. raniji ministar za prirodne resurse Vitalij Artjuhov sankcionisao je oko 70 licenci za preradu različitih vrsta resursa u najrazličitijim regionima zemlje. Sokolov bio je u poseti Japanu i. U strukturi ministarstva rade federalne službe za intelektualnu svojinu. Već prema strukturi tog ministarstva jasno je kolike su njegove odgovornosti i ovlašćenja. Još 2001. kako se moglo pretpostaviti. i da u tome primeni. Na dan kada je na to mesto postavljen. U sastav tog ministarstva ušle su federalne agencije za kulturu i kinematografiju. u inostranstvu. Ruska nauka našla se u krajnje teškoj situaciji i morala je sama da se pobrine za opstanak. bili su prethodnih godina predmet veoma žustre polemike. Trutnjev je po obrazovanju inženjer rudarstva. a 2001. tako i Federalna agencija za obrazovanje. On je postavljen na mesto ministra kulture i javnog informisanja Ruske Federacije. a posebno televizije. koji je 1991. šumarstvo i korišćenje prirodnih dobara. rektor Moskovskog konzervatorijuma. Situacija sa naftom bila je neizdrživa: kompanije koje su kontrolisale nalazišta formirale su lanac sestrinskih firmi. godine Fursenko je prešao da radi u Ministarstvu industrije i nauke RF i neko vreme bio je vršilac dužnosti ministra. potiče iz porodice naftaša i sam je nekoliko godina radio kao pomoćnik na bušotinama i operator na bušotini nafte i gasa.Potpuno novi čovek u sastavu izvršne vlasti i u grupi viših činovnika postao je Aleksandar Sokolov. godine bavio se privatnim biznisom. za štampu i javno informisanje i agencija arhive. nisu ni počele da rade punom parom. I tek poslednja od tih „ćerki“. izabran je za rektora Moskovskog Konzervatorijuma. Kasjanova do postavljanja M. U sastav ministarstva ušli su kako Federalna agencija za nauku. Već 2003. Takođe novi čovek u sastavu izvršne vlasti postao je Aleksandar Fursenko. V. „Ja ću da zavedem red sa prirodnim resursima“ ― izjavio je Jurij Trutnjev skoro odmah posle stupanja na novu dužnost. koji je želeo da u toj delikatnoj sferi upravljanja ima novog čoveka koji nije sputan korporativnim vezama. Pitanja u vezi sa radom sredstava javnog informisanja. Fursenko je fizičar. kojima su naftu prodavale po veoma niskim cenama. Fursenka uspeo je da realizuje više od 80 projekata visoke tehnologije i da za njihovo finansiranje privuče 13 miliona dolara. godine radio na mestu zamenika direktora u naučnim krugovima poznatog Lenjingradskog fakulteta fizike i matematike i bio rukovodilac regionalnog fonda za naučno-tehnički razvoj Sankt Peterburga. prodavala je naftu zapadnim potrošačima po svetskoj ceni. koja se nalazila negde u slobodnoj zoni. Pažnju i posmatrača i štampe privuklo je imenovanje gubernatora Permske oblasti Jurija Trutnjeva za ministra prirodnih resursa Ruske Federacije. doktor fizičko-matematičkih nauka. Ministarstvo za prirodne resurse u ranijim kabinetima bilo je među najproblematičnijima. i tržišne mehanizme. Inovacioni tehnološki centar koji je formiran uz učešće A. Za nauku je to 90-tih godina bio veliki iznos. Decembra 2000. kome je ponuđeno da vodi Ministarstvo obrazovanja i nauke Ruske Federacije. ali ubrzo je bio izabran za poslanika Permske Zakonodavne skupštine. Trutnjev izabran je za gubernatora Permske oblasti i brzo je postao popularan u svojoj oblasti. o svemu je bio unapred obavešten. Ali.

Za vreme premijera J. Kasjanova. biti odgovoran za stanje stvari u poljoprivredi. Hristenka. Sada je u sastav tog ministarstva ušla ne samo Federalna agencija za poljoprivredu. Viktor Hristenko nije pokušavao da rešava političke probleme. prošavši put od zamenika direktora velikog podmoskovskog agroindustrijskog kompleksa „Moskva“. gde je završio mašinski fakultet i stekao zvanje inženjera-ekonomiste. već i Federalna agencija za ribolov. kao i zamenika predsednika vlade Alekseja Gordejeva. u godinama NEP-a. Putina opet je zauzeo mesto zamenika predsednika vlade. Gordejev postao je ministar poljoprivrede i prehrane još 1999. Rusija ima velike mogućnosti da svoju poljoprivredu učini jednim od glavnih pokretača i izvora razvoja celokupne privrede. i sačuvao ga i u kabinetu M. 47 . zbog nedostatka tehnike i kapitala. U Moskvu je pozvan 1997. Može se ispostaviti da će i za razvijene zemlje i za zemlje u razvoju nedostatak hrane predstavljati teže iskušenje nego nedostatak nafte. godine vršio je najrazličitije dužnosti u upravljanju poljoprivredom. Hristenka našli su se Federalna služba za nadzor egzaktnih istraživanja i Federalna agencija za atomsku energiju. Federalna agencija za industriju. Pod ingerencijom V. što mu je davalo izvesna dodatna ovlašćenja i mogućnosti uticaja. Primakova Hristenko se vratio u ministarstvo finansija. Tehnološki nadzor i tehnička regulacija. Ali veliki deo puta ka procvatu ruska poljoprivreda i rusko selo treba da pređu uz podršku države.krade. U vladi Kasjanova čak je bio i potpredsednik vlade. Matvijenko i V. Ogromni deo resursa rusko i sovjetsko selo davalo je gradu i u kasnijim decenijama. Kasjanova održava u znatnoj meri zahvaljujući uspešnom radu zamenika predsednika vlade kao što su V. i on na ovom frontu radi duže nego svi drugi. kao i metrologija takođe su se našli pod rukovodstvom V. Za vreme Sergeja Kirijenka postao je jedan od zamenika predsednika vlade. On je zatim pohađao Moskovski fakultet upravljanja. ali pokazao se kao veoma efikasan rukovodilac. Aleksandar Gordejev to razume. Kasjanov predložio je da se Hristenko postavi za vršioca dužnosti premijera i naveo da je on najiskusniji. Ministarstvo poljoprivrede RF predato je na rukovođenje Alekseju Gordejevu. Mnogi veliki strani menadžeri smatrali su da se relativna efikasnost kabineta M. čovek koji nije bio nov u vladi. Za novog ministra odmah se pojavilo veoma mnogo problema. M. U našoj zemlji selo je imalo ulogu nekakve unutrašnje kolonije i bilo je beživotno u svakom pogledu. Ali danas ta obnova protiče veoma sporo. tržišni odnosi brzo su obnovili upravo poljoprivredu i selo. Po svom obrazovanju on je inženjer železničkog saobraćaja. Hristenko stekao je veliko iskustvo u različitim strukturama vlasti u Čeljabinsku i Čeljabinskoj oblasti. Federalna agencija za energetiku i Federalna agencija za izgradnju i stambenokomunalnu privredu. ali o tome se malo ko brinuo. i najsistematičniji od svih članova vlade. Stepašina i V. Tokom 30-tih i 40-tih godina veliki deo teške industrije Sovjetskog Saveza stvaran je za račun „danka“ koji je država oduzimala od sela. godine. do zamenika ministra poljoprivrede RF. Hristenko započeo je rad u Čeljabinskoj oblasti. a u nekim pravcima i u mnogim oblastima propadanje ruskog sela odvijalo se čak brže nego ranije ―zbog konkurencije masovnog i jevtinog uvoza. Kao rukovodilac ili činovnik V. Nema potrebe govoriti o tome koliko je bilo teško u Rusiji. V. a posle još deset godina i Akademiju narodne privrede pri vladi RF. Izgleda da Vladimir Putin deli to mišljenje. Hristenko. Diplomirani ekonomista i rukovodilac. februara 2004. Odavno je vreme da grad vrati dugove selu. A. Napuštajući mesto premijera 24. godine. Federalna kosmička agencija. i koliko je partijskih i državnih karijera propalo na tom poprištu. ranije i u SSSR-u. ali u kabinetima S. i njegovi prvi koraci i odluke odmah su se našli u žiži pažnje skoro svih ruskih sredstava javnog informisanja. Prema ukupnom obimu problema u ekonomiji bilo je to najveće od svih ministarstava. Pre 80 godina. Ali još od 1981. Ministarstvo industrije i energetike Ruske Federacije preuzeo je Viktor Hristenko. a takođe i Federalna služba za veterinarski i sanitarni nadzor. Od svih koji su 90-tih godina bili odgovorni za stanje agrarnog sektora u ruskoj vlasti ― od Aleksandra Ruckoja do Genadija Kulika ― Aleksej Gordejev pokazao se kao najefikasniji rukovodilac. godine na dužnost zamenika ministra finansija RF.

Još na samom kraju 80-tih godina A. Mihail Kasjanov vratio je A. Kudrin ne promoviše nove ideje niti koncepcije. napustio mesto zamenika predsednika vlade. Kudrin je postao njegov prvi zamenik. Sa finansijskim problemima je dobro upoznat. Čubajs. U debatama koje su se u Dumi vodile u vezi sa budžetom. kao prvi zamenik gradonačelnika za ekonomiju i finansije. u RAO „EES Rusije“. već i jednim od lidera „peterburških liberala“. Bez velikih sporova obnovljeno je pređašnje ministarstvo za veze RF. koji je tada obavljao dužnost rukovodioca predsedničke administracije. U Lenjingradskoj gradskoj vladi. Nije pokazao posebne administrativne talente. on nije lider. Kudrina u novom sastavu vlade postao je složeniji i time što je prvi i jedini potpredsednik vlade RF sada postao A. godine završio ekonomski fakultet Lenjingradskog državnog univerziteta. godine navedeno je i da se u sastavu vlade formira novo objedinjeno Ministarstvo za saobraćaj i veze RF. pozvao ga je u svoj aparat na mesto načelnika Glavne kontrolne uprave Predsednika RF. ali ne zahvaljujući radu ministarstva finansija. malo kasnije i postdiplomske studije na Institutu za ekonomiju Akademije nauka. U toku svih tih godina glavni autoritet za Kudrina bio je ne A. „U bilo kojoj grupi koja je na vlasti. I. Čubajs 1997. Komiteta za ekonomski razvoj i investicije. već izvršilac.“ U društvima ruskih ekonomista malo ko A. On je oficir železničkih jedinica koji je u svoje vreme završio ne samo školu vojnih železničara. Posle poraza A. Položaj A. U sastav ministarstva saobraćaja uključene su Federalna agencija za železnički saobraćaj. pritom. ali on je više birokrata nego ekonomista. ali je samo jedan njegov mali deo uspeo da se realizuje. a njegovo rukovođenje povereno je Leonidu Rejmanu koji je već bio ministar za veze od 1999. Ruske zlatne i devizne 48 . marta 2004. kao što je poznato. ministar finansija. isto kao što ni A. Alekseja Kudrina mnogi smatraju ne samo članom Putinovog tima. Žukov. On je magistar ekonomskih nauka. On je još 1983. već i Višu vojnu akademiju pozadine i saobraćaja. Taj projekat postao je jedan od omiljenih projekata Anatolija Sobčaka. godine radio je kao prvi zamenik generalnog direktora AD „Peterburška telefonska mreža“. Sobčaka na izborima. Za ministra saobraćaja RF postavljen je čovek koji je u vladi bio nov ― profesionalni vojnik i istovremeno menadžer Igor Levitin. Finansijskog komiteta. Kudrin više nije bio u poslu. A. do 1999. Putinom. koji je. Od 1998. koju je formirao A. Kudrin je po redu vršio funkcije u rukovodstvu Komiteta za upravljanje zonom slobodnog preduzetništva. Federalna agencija za morski i rečni saobraćaj i Federalna služba za nadzor u oblasti saobraćaja. koga takođe smatraju stručnjakom iz oblasti finansijske politike i budžeta. i Kudrin se 90-tih godina deklarisao kao jedan od najvernijih sledbenika liberalizma po Čubajsu. već Anatolij Čubajs. Rejman je jedan od „petrograđana“ koji su u vladu došli zajedno sa V. liberalom iz partije „Jabloko“ Mihailom Zadornovom. On je stručnjak za vojni i teretni transport. godine časopis „Komersant-VLAST“ ― postoje političari koji su spremni da po svaku cenu ostanu na vrhu. Sobčak. Kudrin je postao. Levitin radio je od 70-tih do 90-tih godina na raznim železnicama. Federalna agencija za drumski saobraćaj. ministar Kudrin i predsednik Komiteta za budžet i finansije Žukov mnogo puta su imali potpuno različite stavove.U ukazu od 9. a od 1994. Mesto ministra finansija RF sačuvao je Aleksej Kudrin. radio je kao zamenik generalnog direktora AD „Severstaljtrans“. a takođe i magistar političkih nauka. Aleksej Kudrin nije bio naročito uspešan u Sankt Peterburgu. godine postao ministar finansija. i otišao je opet kod Čubajsa. zatim je radio kao načelnik glavne finansijske uprave gradske vlade. Čubajs nije bio naročito uspešan u Moskvi. Potpredsednik i ministar finansija Aleksej Kudrin pripada toj vrsti političara. A. a zatim i u gradskoj vladi Sankt Peterburga. Ali već posle nekoliko nedelja postalo je jasno da je takvo stavljanje veze i saobraćaja pod isti krov greška. A. Kudrina smatra „jakim“ ekonomistom. Kudrina na mesto prvog zamenika ministra finansija. Čubajs. i A. a pošto je Kasjanov bio postavljen za premijera. Kudrin je ušao u grupu koja je radila na projektu Lenjingradske zone slobodnog preduzetništva. do 2004. ― navodio je još 2003. Federalna agencija za vazdušni saobraćaj. nekoliko godina bio je vojni komandant jednog od delova na BAM-u. ali koji se ranije nije svrstavao u red liberalnih ekonomista i političara. Kada je A. Ali Kudrin nije našao zajednički jezik sa novim ministrom finansija. Finansijska situacija u Rusiji poslednjih godina bila je veoma dobra.

koja su još uvek bila u rukama države. Gref stao. i na tom polju. do 2003. stabilnost ruske rublje i to predstavlja osnovnu funkciju Centralne banke. bila je primitivna liberalna dogma o neefikasnosti države kao vlasnika. čak i na niz preduzeća od strateškog značaja. niti njegov veliki kritičar sa levog krila Sergej Glazjev.rezerve premašile su 150 milijardi dolara. U sastav ovog ministarstva ušle su Federalne službe za državnu statistiku i tarife. Na žalost. Međutim. nije stekao nikakvu popularnost. German Gref nije otišao iz gradske vlade Peterburga. Grefa. Godine 1994. Čubajsa. a takođe i Federalna poreska služba. kao što je poznato. naravno. ali liberalni ekonomista A. sa resorom i ličnošću G. na čije čelo je G. Gref je prešao u Moskvu. Posle poraza A. Liberalni ekonomski model nije suviše dobro uspeo u Rusiji. Sobčaka. već pravnik. Kudrina povećala. Pretpostavljalo se da će upravo taj centar biti u stanju da stvori nekakav korisni program nastavka i razvoja ekonomskih reformi u Rusiji. ali Kudrin. iako je njegov status degradirao. Pritom. šta je zemlji dala Čubajsova privatizacija? Upravo je German Gref iz kabineta vlade M. ona realizuje nezavisno od drugih organa državne vlasti. Tu se on bavio privatizacijom po modelu A. Stabilizacioni fond ima i drugu funkciju ― da podrži socijalne isplate iz budžeta u slučaju neočekivanog smanjenja prihoda u budžet zbog pada cena nafte i drugih izvoznih roba iz Rusije. koja je u ranijem sastavu vlade bila posebno i veoma uticajno ministarstvo. koji su prema nizu parametara imali daleko više osnova. ne velike uspehe. Federalne agencije za državne rezerve. ali i neefikasnim rukovodiocem novog super-ministarstva. Grefa našla se i Federalna carinska služba. za upravljanje federalnom imovinom i za katastar nepokretnosti. Ali. Mnogi su ga smatrali oholim i kapricioznim. Kudrin nastavlja da sedi za volanom ruskog finansijskog sistema. Godine 1998. Osnovna ideja koju je G. German Gref postao je rukovodilac Centra za strateški razvoj. Imenovanje G. godine razvijala relativno visokim tempom. Ali ni partije desne orjentacije nisu ga ni u kom slučaju smatrale svojim saveznikom. Fradkova dočekano je otrovnim komentarima 49 . On je. ovlašćenja A. ali neki su prešli u druge strukture i u biznis. takođe. U najtežem i najsloženijem položaju u sastavu novog kabineta našao se German Gref. i koju je poslednje godine A. Kada je Vladimir Putin stao na čelo ruske vlade. Kudrin sproveo kao zakon. German Gref po svom obrazovanju nije ekonomista. Neki od ranijih Grefovih saradnika ipak su ostali. koje ima oko 20 velikih odeljenja i 17 zamenika ministara. čak je za vreme Vladimira Jakovljeva radio na mestu zamenika gubernatora. Pod ingerencijom G. takođe u resor državne imovine. koju. G. posebno za leve partije i pravce. Gref kao stvaralac novih programa pokušavao da odbrani. ali malo ko je povezivao te. ne zna uvek kako da se što bolje upotrebi taj višak finansijskih resursa. Grefa u kabinet nove vlade M. Osnovna ideja koju je branio. mada su ovlašćenja Ministarstva za ekonomski razvoj i trgovinu. na nižem statusu. Ničim se German Gref nije izdvojio ni kao ministar u vladi Mihaila Kasjanova. bila proširena. Kasjanova postao najnepopularniji ministar. već i Federalna služba platnog prometa i Federalna služba nadzora osiguranja. izgubio status vicepremijera. Međutim. Ruska privreda se od 2000. uostalom. Gref je postao rukovodilac Komiteta za upravljanje državnom imovinom u gradskoj vladi Sankt Peterburga. kako se pokazalo. Zlatne i devizne rezerve Centralne banke obezbeđuju. bilo je stvaranje Stabilizacionog fonda pri vladi Ruske Federacije. U sastav ministarstva finansija nije ušla samo Federalna služba za nadzor finansija i budžeta i Federalna služba za finansijski monitoring. On se zalagao za širenje privatizacije. Ne sme da se ne istakne da su se. mnogi oponenti vlade smatraju da bi današnji višak prihoda mogao da se iskoristi daleko efikasnije nego da se jednostavno čuva na ruskim deviznim računima u bankama zapadnih zemalja. to se nije ostvarilo. umesto 17 ranijih zamenika ministara. Programi Centra kojim je rukovodio Gref ni po čemu nisu bili bolji od drugih tada nuđenih programa. ne ulivaju poverenje ni javnosti ni Predsedniku Rusije. Posle završetka pravnog fakulteta Lenjingradskog državnog univerziteta radio je kao pravni konsultant u jednom od reonskih administracija Sankt Peterburga. ni njegov glavni kritičar sa desnog krila Andrej Ilarionov. u skladu sa Ustavom RF. Grefu su ostavljena samo dva.

― pisao je u „Literaturnoj gazeti“ Igor Serkov ― treba da se pripremamo za krah. ponudio je svom starom saradniku D. Putina. i sa krajnjim besom sredstava javnog informisanja patriotske i leve orjentacije. i kao rezultat toga mnogo ljudi će izgubiti smisao života i veru u bolju budućnost. Nije začuđujuće što je upravo on postavljen za rukovodioca aparata Belog doma. Kozaku i za vreme premijera M. Nova vlada Ruske Federacije počela je sa radom još marta 2004. koje je umesno samo za zvezde šou biznisa i medijske magnate kao što je R. Na samom početku 2004. mada bez portfelja. zato što su ceo centar grada zauzele visoke zvanice. Kozak rukovodio pripremom administrativnih reformi. Posle šest godina stao je na čelo pravne uprave gradske vlade Sankt Peterburga. Sobčaka. Čak ni premijer kao što je M. Videćemo kako se gase naučne škole. Ali već od sredine maja rad ruske vlade počeo je da izaziva sve oštriju kritiku od strane javnosti i štampe. d. I kome će tada biti potrebne iste one tržišne institucije? Tako da možda gospodin Gref možda treba da ide do kraja i da promeni ime svog resora u Ministarstvo rušenja. Kozaka nije bio naročito vidljiv u javnosti. nekadašnji je istaknuti član predsedničke administracije Dmitrij Kozak. Na Kamenom ostrvu pucali su topovi. neće doći. šta li će više odgovarati njegovom ukusu?“ Do raspada. Pre svega. pisao je da je Kozak poslat u Beli dom kao vladin glavni komesar. Još jedan ministar. godine završio je pravni fakultet Lenjingradskog državnog univerziteta. toga dana u Sankt Peterburgu bilo je mnogo zastoja u saobraćaju. godine on je radio u predsedničkoj administraciji. on nije bio javni političar. pompom i glamurom u Sankt Peterburgu i Peterhofu 30. Ali taj rad bio je veoma značajan ― i u vezi sa pripremom mnogo važnih nacrta zakona i ukaza. Čekaju nas prave tragedije ― raspad radnih kolektiva i nestanak preduzeća koja su bila ponos ove zemlje i osnova njene snage.. Još pre inauguracije. taj problem zahteva posebno razmatranje. Mihail Fradkov ih tim pre neće podržavati. Prema realnim ovlašćenjima. godine i mogli smo da preko televizijskih ekrana pratimo svakodnevne sastanke vlade kojima je predsedavao M. za činovnika u to vreme neuobičajenom. te nade se nisu ostvarile. A. Fradkova. Isto mesto Putin je ponudio D. postao je ne samo predsednik Pravnog komiteta gradske vlade Sankt Peterburga. dok je ispred njegove dužnosti ministra pisalo „v. „Dmitrij Kozak poslat je na rad u Beli dom sa ciljevima koji se protežu daleko unapred i koji se nalaze van granica „skromne“ dužnosti rukovodioca vladinog aparata“. a takođe i degradaciju kulture i obrazovanja. godine. godine upravo je Kozak vodio izborni štab Vladimira Putina. već i član gradske vlade. Časopis se pritom nadao konfliktu između M. Fradkova. Sve će to biti praćeno ljudskim dramama i urušavanjima.štampe desne orjentacije. Dmitrij Kozak je takođe pravnik.. Grefa.“. Kozak birao je kandidature novih ministara. naravno. 50 . Kozaka. već je tokom tri godine radio na mestu zamenika gubernatora Sankt Peterburga. a 1994–1996. Merdok. ovakvo ponašanje državnog ministra. koji je bio u opoziciji u odnosu prema V. Prema pisanju mnogih listova. Prvi komentari posmatrača u vezi sa radom vlade bili su pozitivni. I celo to slavlje trebalo je pažljivo obezbediti. German Gref privukao je na sebe opštu pažnju javnosti i štampe svojom drugom svadbom koju je proslavio. D. Kada je Vladimir Putin bio imenovan za predsednika vlade RF. Kozaku mesto rukovodioca aparata vlade. Putinu. Ili raspada? A možda i razlaganja? Interesantno. „Ako se današnja politika Ministarstva za ekonomski razvoj nastavi. Tokom 2000–2003. položaj Kozaka. U aprilu i maju vlada je završila posao i predala Dumi nekoliko nacrta zakona. gde je životni standard visok. Upravo je D. 1986. Kako je pisao jedan od listova. treba da je veoma blizu položaja potpredsednika vlade. to je bilo u vezi sa izrađenim velikim nacrtom zakona o reformi celokupne socijalne sfere. aprila 2004. Rad D. U bilo kojoj zapadnoj demokratskoj zemlji sa potpuno razvijenom tržišnom privredom. prema mišljenju svih obaveštenih posmatrača. Kozak nije napustio gradsku vladu. Zajedno sa veoma uskom grupom lica i pod rukovodstvom samog V. Svakako. koji je postavljen u novoj vladi. Posle poraza A. smatralo bi se nepristojnim. ali umesto đuladi iz njih su izletale zlatne konfete. Fradkov. Žukova i D. Ali. Časopis „Komersant-VLAST“. Kasjanov nije podržavao niz pseudotržišnih projekata G. koga veoma osnovano smatraju jednom od osoba od najvećeg poverenja Vladimira Putina.

uloga aparata kao organa vlasti se smanjuje. Kada lider nije jak. Još krajem oktobra 2003. godine sa činom general-pukovnika.O izmenama u predsedničkoj administraciji U članu 83. Radio je i kao metalac. tako i posle predsedničkih izbora. I. da mu pomaže u donošenju odluka i kontroliše njihovo izvršenje. Službenici aparata nemaju prava da daju bilo kakve naloge licima na visokim funkcijama iz drugih grana vlasti. dogoditi suštinske promene. pozorišni fakultet Moskovskog univerziteta kulture i Međunarodni univerzitet u Moskvi. aparat je sticao ili je prisvajao veoma veliku vlast. Ustava Ruske Federacije. Gorbačova radio je kao prevodilac u Angoli i Mozambiku u spoljnotrgovinskim strukturama. a njegovo mesto se u raznim vremenima različito zvalo: načelnik aparata zamenika gradonačelnika. kada je mesto rukovodioca administracije zauzimao Dmitrij Medvedev. i Sečin je tu bio odgovoran za veze sa Rio de Ženeirom. i kao prevodilac. Drugi zamenik rukovodioca administracije postao je Vladimir Surkov. On je početkom 80-tih godina završio Lenjingradski univerzitet. U toj zgradi postoji čitava infrastruktura koja je neophodna za takav rad. postalo je očigledno da će se u aparatu vlasti kako pre. a kasnije i prevodilac za španski i francuski jezik. Sečin se upoznao sa V. i kao pozorišni režiser. Administracija predstavlja službeni aparat ruskog predsednika. a šef predsedničkog protokola ― Igor Šegoljev. i rukovodilac u marketingu.formira Administraciju predsednika Ruske Federacije“.. Ali kada su lideri jaki. Jeljcin. u sastavu delegacije Lenjingradskog sovjeta 1990. Ataše za štampu Vladimira Putina i u novom mandatu ostao je Aleksej Gromov. Za vreme M. Putina Igor Sečin. Medvedeva. Krajem 80-tih godina Sečin je radio u Lenjingradskom sovjetu ―Lenjingrad je već tada imao mnogo gradova-„pobratima“. postoji i kratak stav pod slovom „i“: „. Jedan od njih je stari saradnik i saborac V. Barselonom i Milanom. Od svih Predsednikovih pomoćnika štampa uvek izdvaja Viktora Ivanova. iako ne tako detaljnu. To nije vlada u senci. kao izmene u vladi RF. Novo imenovanje pokazalo je da V. Promene koje su se dogodile u strukturi administracije Predsednika. U tom slučaju ta vlast ostaje prilično velika i zbog toga promene koje su se dogodile u administraciji zaslužuju analizu. Putinom i od tada oni su bili praktično nerazdvojni. takođe nisu bile velike. U Brazilu. U gradskoj vladi Sankt Peterburga nalazio se na čelu uprave administrativnih 51 . Sečin postavljen na čelo njegove kancelarije u rangu zamenika rukovodioca administracije. a Sečin je bio na čelu njegovog radnog aparata. koji je prešao u rezervu 1994. godine. U drugoj polovini 80tih godina ovaj veoma sposobni mladi čovek uspeo je da završi tri fakulteta ― fakultet čelika i legura. nego promene u vladi. Hruščov. Kada je Vladimir Putin postao premijer. a maja 1999. konsultant direktora FSB. Na početku tržišnih reformi radio je i kao filmski snimatelj. kao što je to bio slučaj sa L. kadrovskog oficira KGB-FSB. rukovodilac opšteg odeljenja Glavne Kontrolne uprave. na primer. Marta 1997. da za njega obezbedi informacije. dobio zvanje filologa-romaniste i radio kao profesor. Lider je bio Putin. Ta sličnost ističe se posebno okolnošću da je administracija predsednika RF smeštena na Starom trgu u zgradama i prostorijama bivšeg CK KPSS. kao. Funkcije administracije umnogome liče na funkcije koje je za vreme Politbiroa i Sekretarijata CK KPSS vršio aparat CK KPSS. mada mogu da im prenose ovakve ili onakve naloge ili savete predsednika. Rukovodilac administracije sada je imao samo dva zamenika. gde se govori o osnovnim obavezama i ovlašćenjima predsednika zemlje. Ispostavilo se da one nisu bile velike i zbog toga su izazvale daleko manje komentara i štampe i posmatrača. godine postao je pomoćnik rukovodioca predsedničke administracije ― Aleksandra Vološina. Surkov je uspešno radio i pod rukovodstvom Vološina i D. Brežnjevom poslednjih godina njegove vladavine. upravo je I. Andropov ili Putin. ili B. zamenik načelnika odeljenja za rad sa vlasništvom u inostranstvu. Surkov uživa poverenje Predsednika Rusije.. i kao bankar. i njegova funkcija sastoji se u tome da pomogne predsedniku u njegovom radu. godine nalazio se na mestu prvog zamenika predsednika Upravnog odbora Alfa-banke.

godine i za nju je birao kandidata do kraja maja 2004. vlade. pravnik iz Moskve. Još nedavno to mesto zauzimao je Mihail Fradkov. pošto je Putin postavljen na čelo FSB. godine ona je rukovodila grupom koja je pisala predsedničke govore. Predsednikov pomoćnik ostao je i Igor Šuvalov. godine V. kako se inače smatra. Dana 30. upravo Viktor Ivanov unutar te organizacije postavljen za načelnika uprave sopstvene bezbednosti. Još od vremena B. ali izveštaji nekih od listova o tome da je upravo S. posle poraza Anatolija Sobčaka. Putin ima u V. Od maja 1999. godine u administraciju Kremlja. Njene funkcije su se širile.organa i napustio je gradsku vladu 1996. definitivno preuveličavaju ulogu struktura kremaljskog aparata. Sergej Jastržembski. Njegova osnovna obaveza je da rukovodi pripremom putovanja Vladimira Putina po zemlji. Putin je ponovo postavio Sergeja Prihodko za svog pomoćnika za pitanja spoljne politike. Kožin bio je veoma aktivan u upravljanju ogromnom imovinom „kremaljskog sektora“ i u komercijalnoj delatnosti u cilju samofinansiranja. isti. magistar pravnih nauka. Još ranije svoj rad u administraciji počela je Džahan Polijeva. Kada je Vladimir Putin postao predsednik Rusije. uključujući i godišnja obraćanja Predsednika Federalnoj skupštini. pravnik i rukovodilac informativne službe. Ali. Vladimir Putin i sam se nalazio na toj dužnosti od 1997. On ostaje uticajna ličnost. Jeljcina. duž Rubljovo-Uspenskog autoputa. i. takođe pravnik. Prihodko glavna ličnost koja formira spoljnu politiku Rusije. do 1998. Profesionalni diplomata Sergej Prihodko imenovan je za Predsednikovog pomoćnika za probleme međunarodnih odnosa. socijalni i medicinski servis“ predsedničke administracije. postao glavni kadrovik u Putinovom okruženju. iskusni činovnik koji se 80-90-tih godina nalazio na raznim funkcijama u različitim granama biznisa i upravljanja. On je na tom mestu radio i od 2000. Ivanova govori i to da je. Kao sposoban činovnik ostao je tu i 2004. Sada se njegov status formalno umanjio. Za načelnika Kontrolne uprave u administraciji u rangu Predsednikovog pomoćnika. inženjera elektrotehnike i svoga starog saradnika iz vlade Sankt Peterburga. Prema položaju. Smatralo se da je ona bliska prijateljica sa Tatjanom Djačenko. postavljen je Aleksandar Beglov. a po iskustvu u radu omladinski rukovodilac. da se uloga MIP-a u tom poslu svodi samo na izvršenje odluka. Odgovarajuće uprave i grupe u ministarstvima podčinjene su UDP. ne samo za svog pomoćnika u novoj administraciji. godine. koji je tu karijeru završio na mestu prvog sekretara Moskovskog oblasnog komiteta VLKSM. marta 2004. već i za specijalnog predstavnika za pitanja razvoja sa Evropskom Unijom. parlamenta i najviših sudova. Putin za pomoćnika uzeti nekog drugog diplomatu. koristeći informacije dobijene iz MIP-a i iz uprave kojom na Starom trgu rukovodi Sergej Prihodko. O poverenju koje V. a oko 1000 hektara „predsedničke“ zemlje u Odincovskom reonu Moskovske oblasti. koji je po obrazovanju inženjer železnice. bivši zamenik gubernatora Sankt Peterburga. koja je potčinjena neposredno Vladimiru Putinu. V. Za vreme Jeljcina znatni deo imovine UDP bio je razgrabljen. u Državno-pravnoj upravi predsedničke administracije. Sada je ponovo postavljena na dužnost Predsednikovog pomoćnika. Vladimir Putin imenovao je Sergeja Jastržembskog. radi i Larisa Bričeva. Kao posebni deo administracije funkcioniše Uprava poslovima predsednika ili UDP. Posebna struktura koja se nalazi uz predsedničku administraciju jeste i Savet bezbednosti 52 . godine. UDP realizuje „materijalno-tehnički. Još krajem 1997. ali ona. Spoljnu politiku Rusije formira i usmerava njen predsednik. najverovatnije. godine. Surkovom radio je krajem devedesetih godina u Alfa-banci i zajedno sa Surkovom prešao je 1999. ali su uticaj i funkcije ostali. transportni. Još januara 2000. do 2003. Rad u oblasti spoljne politike Sergeja Prihodka u evropskom pravcu dopunjuje i još jedan poznati diplomata. kako se smatra. već posle inauguracije. V. Ivanov bio je postavljen za jednog od zamenika šefova administracije. kćerkom B. Jeljcina u administraciji je ostao i Aleksandar Abramov. Smatra se da on vrši dužnost izvesne specijalne službe unutar Kremlja. godine. nastavlja da odgovara za pripremu svih glavnih nastupa Vladimira Putina. nezakonito su prodati privatnim kompanijama za izgradnju vila. Putin je za načelnika UDP postavio Vladimira Kožina. Zajedno sa svojim drugom V. Mnogi su iz nekog razloga smatrali da će u svom drugom mandatu V.

godine Rušajlo je prebačen na mesto izvršnog sekretara ZND. Jeljcina. bilo je devet osoba: Andrej Ilarionov (ekonomski problemi). Ovde ćemo razmotriti samo neke od najsurovijih terorističkih napada protiv naše zemlje i njihove posledice. međunarodni terorizam pojačao je i proširio teroristički rat protiv Rusije. koji se istakao u vreme drugog čečenskog rata. Genadij Trošev (problemi kozaštva). Krajem marta 2004. Druga dužnost V. U jesen 2004. Vladimir Ševčenko (posebni zadaci u vezi sa protokolom) i Mihail Lesin (javno informisanje. treba da se drže podalje od predsedničkih struktura vlasti. kao i Konstantin Pulikovski (FO Dalekog istoka). Nedovoljno sposobni. Ubistvo Ahmata Kadirova U nedelju ujutro. u skladu sa Ustavom RF „određuje federalnim zakonom“. za Dan pobede. godine.Ruske Federacije. Sposoban. TERORIZAM I RUSIJA Godine 2004. „Svima vam čestitam ovo imenovanje“ ― rekao je Vladimir Putin kada je Savetu bezbednosti predstavio novog rukovodioca. čiji status se. jer je predsedavajući toga Saveta sam predsednik. Iz reda Predsednikovih savetnika izašla su dva maršala ― Jevgenij Šapošnjikov i Igor Sergejev. Od 2001–2003. a zatim i potpredsednik vlade Vladimir Jakovljev. godine na čelu Saveta bezbednosti nalazio se poznati funkcioner iz okruženja Borisa Jeljcina ― Vladimir Rušajlo. Izvršioci ovog terorističkog akta nisu pronađeni. godine. savestan i čestit činovnik najvišeg ranga uvek može da računa na Predsednikovu podršku i na to da će njegov rad biti primećen. Jurij Laptev (problemi kulture). kao rezultat terorističkog akta ubijen je predsednik Čečenije Ahmat Kadirov i nekoliko osoba iz rukovodstva Republike. predsednikovi savetnici nisu poslednjih godina imali veliki uticaj. pojavljivali su se zaista kao savetnici za posebne pravce rada šefa države. ali je morao da dovrši sve praznične ceremonije. Aslambek Aslahanov (problemi Severnog Kavkaza). U leto 2004. Vladimiru Putinu referisano je o ubistvu Kadirova posle dvadeset minuta. Aleksandar Burutin (vojno-tehnička politika). maja 2004. Iz sastava opunomoćenih predstavnika Predsednika u federalnim okruzima na pređašnjoj dužnosti nije ostao general-pukovnik Viktor Kazancev. Putin je slušao izveštaje 53 . Uticaj Saveta bezbednosti u mnogome zavisi od uticaja lica koje se nalazi na mestu sekretara Saveta bezbednosti. kada se u Moskvi na Crvenom trgu već završavala tradicionalna parada u čast Dana pobede. a pre svega korumpirani ljudi. kada je Vladimir Putin sprovodio promene u bezbednosnim strukturama. u toku svečane parade odreda MUP Čečenske Republike. ali nije opravdao očekivanja na mestu rukovodioca Južnog federalnog okruga. Za razliku od vremena B. 9. sport i turizam). Svoje funkcije sačuvali su Sergej Kirijenko (Privolški FO). na čijem je čelu bio njegov dvadesetsedmogodišnji sin Ramzan Kadirov. Sva ta imenovanja i promene pokazali su da je za Vladimira Putina izuzetno važna kako efikasnost. Anatolij Pristavkin (problemi pomilovanja i amnestije). Eksplozivna naprava bila je postavljena direktno ispod svečane tribine i aktivirana je daljinski ― neoprostiva opuštenost snaga bezbednosti i grupe obezbeđenja prvog predsednika Čečenije. tako i stabilnost njegovog aparata. ali ga je postavio za opunomoćenog predstavnika Predsednika u Sibirskom federalnom okrugu ― umesto Leonida Dračevskog. Imao je mračni izraz lica. Kazancevu nije bila ponuđena. Preko dana V. na stadionu „Dinamo“ u Groznom. u grupi Predsednikovih savetnika. Georgij Poltavčenko (Centralni FO). oslobodio je Anatolija Kvašnjina dužnosti načelnika Generalštaba. Njegovo mesto na kratko vreme zauzeo je bivši gubernator Sankt Peterburga. Sergej Samojlov (federalizam i lokalna samouprava). kojih je tako mnogo došlo na vlast 90-tih godina. a sekretar Saveta bezbednosti postao je do nedavno ministar inostranih poslova Sergej Ivanov.

rano ujutro. već je bilo jasno da situacija u Čečeniji i posle ubistva A. Napadnuto je još nekoliko sela i zaseoka. sudski sistem. i Vladimir Putin. u bolnici posetio teško ranjenog generala Valerija Baranova. ali ne i zauzet. koja je susedna sa Čečenijom. održao u Domu vlade u Groznom savetovanje sa glavnim ljudima u Republici. za mnoge neočekivano. i na njima je trebalo da se kandiduju kako najbliži saborci A. Putin i bivši čečenski muftija odavno su bili na „ti“. Cela 2003. Glavni napad bio je nanet bivšoj prestonici i najvećem gradu Republike Nazranju. to ipak i iz helikoptera izgleda strašno“. Sastao se sa Kadirovljevom porodicom. U noći 22. u čijem je centru stajala ličnost A. stanice milicije. i mnoge stvari su govorile o tome da se i u samoj Ingušetiji formiralo terorističko podzemlje koje je bilo u bliskoj vezi sa većim ― čečenskim podzemljem. na kojima je Ahmat Kadirov izabran za predsednika Čečenije. ali sam Zjazikov ostao je živ: spasao ga je jak blindirani mercedes. Ubistvo A. U Čečeniju su se vratile skoro sve izbeglice iz Ingušetije. koji je još bio u sportskoj odeći i vrlo malo govorio. Putina u Čečeniju tek kada se on vratio u Moskvu i u Kremlju okupio članove ruskog rukovodstva. fakulteti. godine u prestonici Ingušetije. izvršen je drski atentat na predsednika te Republike FSB Murata Zjazikova. Lažne patrole lako su se u mraku orijentisale i u gradu i na putevima. Ali. brigade unutrašnje armije. napalo je Ingušetiju. juna (datumi terorističkih akata u ovom slučaju nisu bili slučajni) nekoliko grupa pobunjenika. Terorista samoubica. u prisustvu hiljada ljudi iz svih delova Čečenije. odredi unutrašnje armije. i o tome ko u Čečeniji može da zameni takvog čoveka kakav je bio Ahmathadži Kadirov. uleteo je u predsedničku pratnju. Sledećeg dana. Informacione agencije izvestile su o putu V. uključujući i osobe iz rukovodstva MUP-a 54 . Sada je sve to bilo ugroženo. Ali u maloj Republici. gde se svi poznaju. krajem maja. a pre svega odeljenja MUP-a. Odmah se za sve njih pojavilo pitanje o organizatorima zločina. U toku je bila isplata kompenzacija za porušeni stambeni prostor. u Grozni je stigao Predsednik Rusije. Poginulo je nekoliko radnika obezbeđenja predsednika.rukovodilaca svih resora bezbednosti. radile su škole. a uveče su u Kremlj stigli premijer Čečenije Sergej Abramov i sin A. Kadirova. To nije bio prvi teroristički akt u Republici. Banditi su bili obučeni u rusku vojnu uniformu. „Neophodno je vratiti se praktičnom planu za obnovu Groznog ― rekao je članovima vlade Čečenije. ali su između sebe govorili i na čečenskom. Na tom sastanku govorio je uglavnom o problemima obnove Čečenije. Vladimir Putin posetio je i kasarne 46. Došli su i duhovni lideri i rukovodioci svih regiona i republika sa juga Rusije. ukupno oko dvesta pedeset. Kadirova sahranili su 10. A. javnog tužilaštva. kao i za celokupnu rusku politiku u Čečeniji. glas mu je bio isprekidan i drhtav. Kadirova ― Ramzan. U Čečeniji su krajem avgusta bili raspisani i novi predsednički izbori. Tokom cele godine nastavilo se obnovom privrede Republike. Još u proleće 2003. Snage bezbednosti Ingušetije nisu pružale gotovo nikakav otpor. zgrada pograničnih odreda. Na različitim mestima poginulo je više od devedeset pripadnika milicije. u Čečeniji je na referendumu prihvaćen novi Ustav Republike. Kadirova ostaje pod kontrolom zakonskih vlasti. maja u njegovom rodnom selu Centoroj. nije bilo pronađeno ništa što bi dovelo do podataka o većoj zaveri. stvarna je čečenska milicija. koji je sedeo u automobilu napunjenom eksplozivom. bile su zatečene. Oktobra su organizovani predsednički izbori. i na inguškom jeziku. Napad na Ingušetiju Aprila 2004. lokalni zatvor. Helikopterom MI-8 leteo je iznad polurazrušenog grada i utisci mu nisu bili najbolji. Kadirova za Putina je bio težak udarac. tako i njegovi oponenti iz moskovske čečenske dijaspore. Očigledno je bilo daje ovaj napad pripreman odavno i veoma pažljivo. Kadirova. pod komandom samog Šamila Basajeva. i na ruskom. Abramov je bio zbunjen i preplašen. godina prošla je pod znakom aktivnog političkog regulisanja. Zauzeto je nekoliko skladišta sa oružjem i napadnut je. snaga bezbednosti. bolnice. u gradu Magasu. u koga su poverenje imali i bivši pobunjenici. ― Mada se nešto radi.

tako i njihovi ciljevi: imali su nameru da nanesu udarac odeljenjima milicije Groznog. učestvovala je i dagestanska milicija i pripadnici anititerorističke jedinice FSB „Alfa“. pre svega na Kavkazu. koji su nesmetano otišli iz Nazranja i Ingušetije. niti je mogao. Ovo je još jedan pokušaj da se zaplaši rukovodstvo Republike i da se destabilizuje situacija na jugu Rusije. Napad na Grozni Jula 2004. 22. razdvojivši se u nekoliko grupa. Međutim. deo pobunjenika. ako bi se poslala upozorenja u sva odeljenja MUP-a. Na teritoriji te Republike do tada se nisu raspoređivale vojne jedinice federalne armije. rad federalnog centra na odbrani Republike je nedovoljan. Potrebno je u najkraćem roku pronaći sve učesnike u napadu. a najvažniji od njih bila je zgrada MUP-a. protivnik je već nestao. U napadu na objekat. godine u Čečeniji se dogodilo nekoliko velikih sukoba između pobunjenika i odreda čečenske milicije i službe bezbednosti predsednika Čečenije. u Nazranj su stigli visoki funkcioneri Javnog tužilaštva i MUP RF. Basajev počeo da priprema i veliki napad na grad Grozni. da dođe u pomoć Nazranju. Druga grupa otišla je u Ačhoj-Martanovski reon Čečenije. treća se uputila prema Gruziji u Pankisku klisuru. Na samom kraju jula mala grupa čečenskih pobunjenika uništena je u gradu Kizlaru. sve dok ih ne nađemo!“. Za pripremu napada na Grozni Služba bezbednosti Čečenije saznala je od jednog od svojih agenata. pobunjenici bi jednostavno prekinuli svoju operaciju i ostali bi u svom podzemlju i u planinskim klisurama i šumama. Niko iz susednih regiona nije stigao. Prema kasnijim podacima iz istrage. Ako bi se podigla uzbuna. Ti ljudi su samo skinuli vojnu uniformu. velike oči. „Mislim da je svima jasno ― rekao je Predsednik ― šta se ovde događa. u Dagestanu. koja je bila dislocirana na Severnom Kavkazu. kao i specijalni odredi 58. Niko nije mogao da organizuje praćenje bandita. U Dagestanu je uhapšeno nekoliko Basajevljevih pomagača. Odneli su poginule i ranjene. gde su se zabarikadirali dobro naoružani pobunjenici. kao što je poznato. vratila se svojim kućama u samoj Ingušetiji. uspeli su čak i da snime video film o svojoj pobedi i u tim kadrovima se video i Basajev. može se pretpostaviti. Eksperti su procenili da je u Basajevljevim odredima bilo oko 250 osoba. U toku istog dana neočekivano je stigao i Vladimir Putin zajedno sa ministrom unutrašnjih poslova Rašidom Nurgalijevom. Sudeći po tome šta se događa. u kojoj je učestvovalo nekoliko stotina ljudi. U Republici je ukupno bilo napadnuto skoro 20 objekata. tu nije bilo nikakvih specijalnih jedinica unutrašnje armije. Poznat je bio kako broj pobunjenika koji se spremaju za taj napad. Doneta je teška odluka ― 55 . Još pre 6 sati ujutro odredi pobunjenika povukli su se sa plenom. Putin je održao sastanak sa rukovodstvom Ingušetije i sa činovnicima i predstavnicima snaga bezbednosti koji su stigli u Nazranj. koji su u Kizlar hitno stigli. tražiti ih onoliko vremena koliko to bude potrebno. dogodila se u blizini grada Avutre Šalinskog reona. jedna od grupa prošla je kroz Severnu Osetiju i Džeharsku klisuru na jugu Ingušetije. po svežim tragovima niko nije uspeo da pronađe učesnike u napadu na Ingušetiju. Iz dokumenata koja su tu bila zaplenjena bilo je jasno da je posle uspešnog napada na Ingušetiju Š. kojih nije bilo mnogo. prema Nazranju su krenule pogranične jedinice iz susednog Stavropoljskog kraja. juna. Novim izabranicima nudili su „platu“ od 1000 i više dolara mesečno ― za siromašni Dagestan to je bio veliki novac. Niko nije mogao odmah da proceni čak ni broj napadača. U strahu su. Ali. Ali. Ujutro. Pobunjenički napad uspešno je odbijen. Tek oko 6 sati ujutro. armije. i ljudi koji su vrbovali u njegove odrede. koga je pokušala da zauzme grupa od najmanje 80 pobunjenika. ali neki od lokalnih rukovodilaca govorili su čak o 1500 napadača. Pobunjenici su zaplenili veliki arsenal raznog oružja. Doneta je odluka da se u Ingušetiji za stalno rasporedi puk unutrašnje armije.Republike i Javnog tužilaštva Nazranja i Nazranjskog reona. ali su informacije o tom sukobu bile nepotpune i protivrečne. Najveća bitka. Bio je to i slom i poraz organa reda Ingušetije. kao i rukovodstvo Južnog federalnog okruga.

U ruskoj štampi detalji ovoga napada na Grozni nisu objavljeni.35 na liniji Moskva-Soči. gde se govori o kršenju pravila korišćenja aviona. bio je rezultat nekontrolisanog uključenja aparature. za sopstveni novac. i tako dalje. 23. Pisalo se i govorilo o tehničkim nepravilnostima. o nekvalitetnom benzinu. o eksploziji nekakvih naprava sa satnim mehanizmom. Jedan od aviona. avgusta 2004. Krivičnog zakonika RF ― „huliganstvo“. Pored toga. avgusta bio je rođendan Ahmata Kadirova i on je bio obeležen nizom manifestacija. aviokompanije „Volga-Aviaekspres“ poleteo je na liniji Moskva-Volgograd u 22. Upravo tako su eksploziju. kvalifikovali skoro svi ruski listovi. Aviaciona tehnika u zemlji je takva da se ni neprijatelju ne bi poželela! Svuda je krš i lom! Iznenađujuće je što nešto uopšte leti i što još neko dobrovoljno. ministar unutrašnjih poslova i bliski saradnik A. Teroristički akt na nebu iznad Rusije Uveče. ostali su se povukli. skoro pet stotina grama trotila. da bude „tehnička verzija“. Javno tužilaštvo je sledećeg dana pokrenulo istragu krivičnog dela po tački 3. Ali. Kasno uveče istog dana na nebu iznad Rusije. koji je sklon preuveličavanju i nesavesnoj kritici. uvereno je izjavio da na prvom mestu mora. Ostaci drugog aviona pronađeni su dvadeset minuta posle nesreće. ali nije bilo velike štete i u prvim izveštajima o tome u večernjim i noćnim vestima nije se govorilo o terorističkom aktu. Tek posle nekoliko dana istraga je došla do zaključka da je eksplozija na Kaširskom putu bio jedan od prvih u seriji novih terorističkih napada. 24. U pratnji Kadirova-sina V. iz zaseda. i posle prve analize ostataka i tela poginulih (ukupno je poginulo 89 osoba: 73 putnika i 16 članova posade). Dana 29. avgusta. nisu uspeli da ometu proces normalizacije u Republici. Plan je uspeo. Ali grad nije bio upozoren i pobunjenici su u povlačenju pucali na sve što su oko sebe videli. a na televizijskim kanalima uopšte nije bilo informacija. Putin je istakao da ni ubistvo A. tokom celog dana. po mišljenju Savenka. Ranjenih je bilo. hoće da sedne u to staro gvožđe sa 56 . Krivičnog zakonika RF. Prvi avion pao je u Rostovsku. avgusta. Svi su prema ranijim iskustvima znali da i u čečenskoj miliciji. U listu „Moskovskaja pravda“. TU-134. Drugi avion. kojim se. Kadirova. ekspert za aviacionu tehniku Anrej Savenko. Putin položio je buket crvenih karanfila na grob Kadirova-oca. na liniji koja vodi ka aerodromu „Domodedovo“ zagrmela je eksplozija. TU-154 aviokompanije „Sibir“. koje povlači smrt dva i više lica. Eksplozivna naprava aktivirana je samo posle 10-20 sekundi pošto je sa stanice krenuo autobus. Niko nije želeo da misli da je u prestonici organizovan još jedan teroristički akt. pa i sam karakter te dvostruke katastrofe svedočili su o terorističkom aktu. godine naišli su na jak otpor i bili su razbijeni.15. Favorit je bio general milicije Alu Alhanov. u razmaku od samo četrdeset sekundi dogodile su se dve eksplozije i na zemlju su se srušila dva aviona koja su poletela sa aerodroma „Domodedovo“. Putin. člana 263. upravo toga dana u kratku posetu Čečeniji stigao je i predsednik Rusije V. ni napadi ustanika. a čak i u odeljenjima Službe bezbednosti Čečenije postoji protivnička agentura. koji je pušten sa TU-134. snabdevaju avioni na Domodedovu. i kao rezultat toga poginulo je najmanje sto civila. avgusta trebalo je da se održe izbori za predsednika Republike Čečenije. poleteo je u 21. „To se događalo mnogo puta. O tome kako stoje stvari kod Ramzana Kadirova Basajev je znao više nego što je Ramzanu Kadirovu bilo poznato šta se događa kod Basajeva. Nije smatrao da je potrebno da krije da će podržati Alu Alhanova. a drugi u Tulsku oblast. Čak je i istraga krivičnog dela pokrenuta u skladu sa članom 213. već o „huliganstvu“. Kadirova. Odredi pobunjenika koji su upali u noći 22. bezuslovno. aerodromske vlasti i vlasti koje su započele istragu nisu navodile mogućnost terorističkih napada kao osnovnu verziju događaja. na autobuskoj stanici na Kaširskom putu u Moskvi.pripremati se tajno i naneti udarac kada pobunjenici već stignu na ulice grada. a ostaci prvog ― u jednom od reona Rostovske oblasti oko 8 sati ujutro. Signal „napad na avion . Položaj ostataka. 25. navodno. Ubijeno je više od šezdeset napadača.

U spiskovima putnika oba aviona pronađena su imena dve žene Čečenke i mesta gde je trebalo da sede nalazila su se bliže repnog dela aviona. Stepen nepoverenja društva u specijalne službe 57 . koje su iz svojih stanova otišle nekoliko dana pre pada aviona. a ne MUP-u ili FSB-u. i u zapadnoj štampi je kasnije objavljeno da ti izbori nisu bili u potpunosti demokratski. Alu Alhanov. Ali. izjavio je 27. „Rusija je ― rekao je on ― više navikla na terorističke aktove. Direktor nezvaničnog Centra političkih tehnologija Boris Makarenko podržao je tu prognozu. U Čečeniji su mirno završeni izbori za novog predsednika Republike. koje su uvele SAD posle 11. Gubitak dva aviona. Teroristkinje su kupile karte u poslednjim minutima pre nego što je završena registracija putnika. Nema smisla čak ni očekivati ograničenja građanskih sloboda. skoro da nije uzbudio rusku javnost. avgust. uz izvesno zadovoljstvo. zbog novih događaja niko nije uspeo ni da komentariše ni da analizira izbore u Čečeniji. postala je dominantna. koji su ovako drsko demonstrirali svoje mogućnosti i snagu. avgusta. Može se i mora govoriti o neuspehu sistema bezbednosti na aerodromu. On je prekinuo svoj odmor u Sočiju i 25. gde se mora pokazati lična isprava. Prema dokumentima to su bile izvesne Sacita Džebirhanova i Roza Nagajeva ― usamljene žene iz Groznog. Verzija o terorističkom aktu 25. 0 tome da su se eksplozije i dehermetizacija dogodili upravo u tim delovima aviona svedočili su položaj ostataka aviona i tela poginulih. predato je iz FSB sredstvima javnog informisanja tek uveče 26. Zato nije čudno što je jedna od prvih odluka Vladimira Putina u vezi sa tim bila naredba da odgovornost za bezbednost prevoza putnika preuzme MUP. Vladimir Putin je. od ukupno 80% birača koji su izašli na glasanje. U Kremlju je odslušao izveštaj snaga bezbednosti. i prošle su u crnim haljinama i sa crnim maramama. tehničari za eksploziv koji su radili na ostacima aviona pronašli su u repnom delu aviona tragove heksogena. Vlasti i u ovom slučaju nisu želele da misle na teroriste. tamo su bili posmatrači iz muslimanskih zemalja. najverovatnije. ali još jednom objavljivati rat protiv terora ― to niko neće uraditi. Predsednik je postao. koliko god to cinično zvučalo. avgusta: „Pokušaji da se ovoj nesreći da status teme koja „dugo svira“ neće uspeti. i to ne u blagajnama. i niko se nije javio da njihove posmrtne ostatke podigne zbog sahrane. čiji su zvanični rezultati objavljeni tek 31. iz zemalja ZND. avgusta. avgusta. predstavnici nekih organizacija za zaštitu ljudskih prava. Posmatrača iz Evrope na izborima u Čečeniji nije bilo.krilima“. Ali. Sumnje nije bilo. Još pre nego što su dešifrovani podaci iz „crnih kutija . već kod preprodavaca karata. Direktor nezvaničnog Centra političke konjukture Aleksej Simonov. kao što se i očekivalo. i prilikom kontrole samih putnika i njihovih prtljaga. proglašen je danom žalosti u zemlji. Za Alhanova je glasalo više od 70%. kao rezultat terorističkog napada. avgusta stigla da izjavi da nisu pronađeni znaci terorističkog napada i da se osnovnom verzijom onoga što se dogodilo smatra „povreda pravila pilotiranja . koji je u tom cilju formirao specijalno odeljenje. godine“. ukazom Predsednika. septembra 2001. Teroristkinje se čak nisu ni prerušile. Uz određenu naknadu bila je ubrzana i pojednostavljena i procedura prolaska u avion. Čak je FSB 25. dobio potpunije i tačnije informacije. Zvanično saopštenje o tome da su dva ruska aviona oborili teroristi i da oni nisu pali zbog nekih tehničkih grašaka. Istraga je zatim krenula u drugom pravcu ― kako je moglo da se dogodi da su teroristkinje-samoubice uspele da pronesu eksplozivne naprave u avione i na koji način uopšte radi služba bezbednosti aviokompanija i aerodroma? U Rusiji je bezbednost aerodroma i kontrola putnika do tada bila poverena privatnim službama. ipak. Dan 26. general milicije. Niko od rođaka nije ih tražio. Gubitak ovih putnička aviona oponenti Vladimira Putina nisu mnogo komentarisali. avgusta ujutro stigao u Moskvu. Kasnijom istragom otkriveno je mnogo nepoštovanja pravila i zloupotreba i prilikom prodaje avio karata. Otkrivena su imena dve Čečenke koje su karte nabavile u poslednjem momentu pre poletanja.

miniautobus UAZ i automobil marke „Moskvič“. a Rusiju su u budućnosti očekivali teroristički napadi kakve svet u prošlosti još nije video. Skoro svi muškarci imali su brade. Još ranije su do škole dotrčali roditelji. završavala se svečanost posvećena početku školske godine. Lanac terora se nastavljao. Njegov kolega otrčao je u odeljenje milicije po pomoć. banditi su. Ali kod ulaza u stanicu milicioneri su kontrolisali dokumenta i torbe. čije kuće nisu bile daleko. koristeći učenike starijih razreda i odrasle muškarce. Tu se eksplozija i dogodila. mada je među banditima bilo i nekoliko žena. Beslan. ali njima jednostavno nisu poverovali. Neki od muškaraca iz 58 . 1-3. Lakše je ranjeno još dvadesetak osoba i mnoge od njih su odbile da se hospitalizuju. Nekoliko učenika starijih razreda dotrčalo je do stanice milicije. uspeli su da se razbeže. napad na nju već nije smeo da se izvrši. Iz vozila su iskočili ljudi u crnim maskama. nastavnici i veliki broj roditelja. Mnogi su stekli utisak da su eksplodirali sami automobili. kao i gradonačelnik Moskve Jurij Lužkov. 31. a još dva pripadnika milicije nalazili su se u dvorištu. u svim sredstvima javnog informisanja. kod vagona jednog od vozova. tako da je ukupni broj ljudi očigledno bio veći od hiljadu. Kada je grupa od beslanske milicije. Mine su postavljene i kod ulaza u sportsku salu. na stepeništu. U kratkoj pucnjavi ubijen je jedan od bandita. ali je i milicioner takođe bio ubijen ili ranjen. Dežurni je izašao i sa sobom odneo ključ. lokalnih specijalnih jedinica OMON i SOBR stigla do škole. Eksplodirala je teroristkinja-samoubica. počeli da teraju u zgradu škole sve koji su se tamo nalazili. Događaji su se razvijali munjevito. Eksplozija kod metro stanice „Rižiskaja“ Uveče. u 20. Svima su naredili da sednu na pod i da podignu ruke. prolomila se jaka eksplozija. ostali su u drugom planu. Istraga je skoro odmah ustanovila da je eksplozija planirana u samom metrou. desetoro je teško ranjeno. izbili sve prozore i vrata i zabarikadirali otvore nameštajem. Skoro svi su u rukama imali automate i ručne bacače. Zatim su. kod škole zaustavila su se tri vozila ― teretno GAZ-66. Neočekivano. Ali sledećeg dana ujutro saznali smo da su teroristi zauzeli školu u Beslanu i sve druge novosti i izveštaji. Ovde su došle i pojedine čitave porodice. godine Prvog septembra 2004. žena-šahid okrenula se i našla se između dva automobila. Pošto su utrčali u školsko dvorište. na krovu i na prozorske otvore postavljeni su snajperi. teroristi su brzo sakupili unapred pripremljeni eksplozivni lanac i okačili ga po obimu sale. U dvorištu škole nalazili su se učenici svih razreda ― od prvog do jedanaestog. Cela školska zgrada je takođe bila minirana po obimu. Ostale su naterali da uđu u školsku zgradu. Dok su u odeljenju milicije razmišljali šta da rade. Ove pretpostavke nisu se ostvarile. godine ujutro. Banditi su dejstvovali brzo i u velikoj zgradi škole orijentisali su se lako i umešno. Ali najmanje stotina starijih učenika.17 sati. Nervirajući se. Kasnije je objavljena pretpostavka da je ženu-teroristu daljinskim upravljačem u vazduh podigao „rukovodilac“ ili „kontrolor“ koji je pratio njeno kretanje. Iste večeri televizija je stigla da emituje prve izveštaje sa mesta tragedije i prve komentare. Kod ulaza u školsko dvorište stajao je milicioner. pa u fiskulturnu salu. očigledno. da bi neka nova pooštravanja bila i neproduktivna i neopravdana“. a da se ne rizikuju životi svih talaca. u osetinskom gradu Beslanu. Na mesto terorističkog akta stigli su rukovodioci moskovske uprave FSB i MUP-a. koji se nalazi nedaleko od granice sa Ingušetijom. avgusta. Na licu mesta poginulo je desetoro ljudi. ali oružarnica je bila zaključana. kao i mnogo odraslih. i na drugim mestima. takođe sa maskama na licu. kod ulaza u metro stanicu „Rižskaja“ u Moskvi. septembra 2004. pucajući i bacajući dimne bombe. na trideset kilometara od glavnog grada Severne Osetije Vladikavkaza.ove zemlje toliko je veliki. Milicija se nalazila veoma blizu odatle. u dvorištu škole broj 1.

milicije. Negde posle jednog sata. bilo je i mnogo gostiju. oko škole se okupilo najmanje hiljadu rođaka. Oko škole su se okupljale jedinice unutrašnje armije. Sledeća poruka 59 . Naređenje da odmah krene u Beslan dobila je još jedna specijalna jedinica FSB ― „Vimpel“. koji je leteo iz Sočija u Kačarevo-Čerkeziju. i niko nije mogao da joj priđe bliže od pedeset metara. u svim gradovima Severne Osetije. kako bi masa mogla da ih vidi. javnog tužilaštva. a da nisu prošli nikakvu kontrolu. pohađalo više od 800 dece. i većina od njih su bila deca i stariji maloletnici. do kraja dana 2. Već u 11 sati ujutro. do večeri 27. avgusta Vladimir Putin se nalazio u Moskvi zbog rušenja dva aviona. Uz to. On je postao glavna osoba. kada je trebalo da putuje u posetu u Ankaru. ali obavešten je da goriva za taj let nema dovoljno. Grupa iz gruzinske nezavisne televizijske kompanije „Rustavi-2“. stihijski. prvu u istoriji Rusije ― posetu šefa države Turskoj. Upravo je Dzasohov i izdao prvo obaveštenje o verovatnom broju talaca. Situacija je bila krajnje složena. Prvi ranjenici prebačeni su u gradsku bolnicu već posle pola sata: kod škole se nalazilo desetak vozila hitne pomoći. Kod prozorskih otvora postavili su nekolicinu dece na pet-sedam minuta. Ali za izvršenje tog naređenja nije bilo ni snaga ni sredstava. U prvoj pisanoj poruci. koje mu je prenosio uglavnom Aleksandar Dzasohov. Predsednik se nalazio u avionu. ljudi iz rukovodstva Republike.Osetije naoružali su se čime su stigli. Putin je opet morao da promeni svoje planove. Vladimir Putin pažljivo je preko telefona saslušao sve izveštaje sa mesta događaja. već ni ruske vize u pasošima. odredi iz sastava 58. neki od onih koji su pokušavali da se probiju do škole bili su ubijeni ili teško ranjeni. Negde oko 10 sati ujutro pobunjenici su otvorili vatru na milicijsko vozilo koje je pokušalo da manevriše oko škole. od kojih je više od 150 dece. nalazio se predsednik Severne Osetije Aleksandar Dzasohov. Međutim. septembra. U 10 sati ujutro. Svi su veoma želeli da umanje razmere tragedije. armije. koju su teroristi izbacili kroz prozor. U stvarnosti. u Beslan je stigla brže nego mnogi drugi. bila je samo jedna reč „čekajte“. uključujući i planove za prve dane septembra. tako da je predsednički avion bio prinuđen da sleti na aerodrom u Mineralnim vodama. Ti oficiri poleteli su odmah za Beslan. a to je bilo veoma dobro poznato i u gradskom odeljenju za narodno obrazovanje. Moskovska grupa „Alfe“ takođe je dobila naređenje da krene za Beslan. prema svedočenju mnogih novinara. Vladimiru Putinu referisano je o tome da su teroristi zaposeli školu u Beslanu posle 40-45 minuta od početka te užasavajuće drame. niti plana dejstava. Taj broj. ali su izjavljivali da neće dozvoliti nikakav juriš na školsku zgradu. ali ona je mogla da zauzme bojeve pozicije kod škole tek posle 12 sati. uglavnom rukovođenih emocijama. u zgradi gradske administracije. Mnogi dopisnici koji su stigli u Osetiju došli su do škole koja je bila pod opsadom. talaca je bilo oko 1200. ali ih je zaustavilo to što su teroristi otvorili vatru. Oni su negodovali zbog ulaska bandita. Od jutra 25. U bezbednosnim strukturama Severne Osetije. vladali su haos i zbunjenost. Nejasno je odakle su dobili taj broj. Antiteroristička jedinica „Alfa“ podignuta je na uzbunu u 10 sati i 15 minuta. na čijem je čelu bio general FSB Valerij Andrejev. koji se zatim stalno ponavljao i u sredstvima javnog informisanja. Žene su pokušavale da se probiju u školu. ali ni on nije znao šta da radi. Ali nikakve jedinstvene komande. Deo te specijalne jedinice nalazila se u Čečeniji u vojnoj bazi u Hankalu. i počela je sa direktnim prenosom sa mesta događaja. Izdato je naređenje da se blokiraju svi putevi koji vode u Beslan i u Osetiju u celini. jer je školu. i razvijala se u nizu pravaca. a da nije imala ne samo akreditacije. i nastavnika. Škola je već pretvorena u nepristupačnu tvrđavu. FSB. zatvorene su sve obrazovne ustanove i sve pijace. bio je ― 354 taoca. u operativnom štabu. a zatim je odlučio da obnovi svoj radni odmor u predsedničkoj rezidenciji „Bočarov ručej“. nije bilo. počeo je da radi operativni štab MUP-a i FSB-a Severne Osetije. Predsednik je dao naređenje da se avion vrati u Moskvu. Ali. lekari. Stizali su redom saradnici Ministarstva za vanredne situacije. gde je trebalo da prisustvuje ceremoniji otvaranja nove škole u toj maloj kavkaskoj republici.

rukovodilac FSB Nikolaj Patrušev. Prema njihovim kricima videlo se da su i sami nervozni. Neka teroristi koji su zauzeli školu u Beslanu pokupe koga kog žele od svojih saučesnika i neka idu gde god žele. ako treba poslaće i avion na susedni aerodrom. koji je u školu došao sa kćerkom. S vremena na vreme teroristi su otvarali vatru sa prozora. već ni da piju vodu. Vladimir Putin odredio je i osnovne pravce dejstava specijalnih službi u nastaloj situaciji.sadržala je zahtev za povlačenje svih federalnih jedinica iz Čečenije i za puštanje na slobodu svih uhapšenih učesnika u napadu na Ingušetiju 22. Patrušev i R. Kasetu je pregledao A. Vladimir Putin nije dozvolio Dzasohovu da vodi pregovore pod takvim uslovima i u tim okolnostima. Ali na njegov poziv niko nije odgovorio. uspeo je da pobegne tako što je iskočio kroz prozor kabineta na prvom spratu. Sa aerodroma „Vnukovo-2“ V. Za njih se mogu otvoriti koridori. Ali. Radilo se o pregovorima i maksimalnim mogućim ustupcima teroristima. zbog zastrašivanja. Oni su vikali da će ubijati po pedesetoro dece za svakog ubijenog pobunjenika i po dvadesetoro dece za svakog ranjenog. On je odmah počeo pregovore sa teroristima preko telefona. Još pre toga teroristi su pustili nekoliko dece. Nekoliko puta su viknuli da zahtevaju ostavku Vladimira Putina. u Beslanu je ta varijanta kao glavna bila isključena. a N. Kako se ispostavilo. kada je od samog početka kao osnovna bila prihvaćena varijanta maksimalno čvrstog otpora. Putin uputio se u Kremlj. javni tužilac Vladimir Ustinov i načelnik vojske pograničnog obezbeđenja Vladimir Proničev. Aslahanova. arapskom i osetinskom jeziku pozvao ustanike da oslobode taoce. mogu im se dati autobusi. Radilo se o oko 20 Inguša. teroristi su kamerom snimali sve što se u školi događalo ― za „izveštaj“. koji je na ruskom. oktobra 2002. Svi ti ljudi trebalo je da dođu u školu na „pregovore“ zajedno. Oko 12 sati banditi su kroz prozor škole izbacili kasetu sa video filmom. Videlo se da je cela sala jednostavno okružena okačenim eksplozivom. i to će situaciju učiniti samo složenijom. Do 3 sata posle podne. Nastavljena su streljanja odraslih talaca. Drugog dela dana pobunjenici su u školi ubili nekoliko odraslih talaca i njihova tela su izbacili u školsko dvorište sa prvog sprata. kada su Patrušev i Nurgalijev referisali o situaciji u Beslanu već sa mesta događaja. Kasnije su tom spisku dodali i ime savetnika Predsednika Rusije za probleme Čečenije A. Ulazu u školu prišao je muftija Severne Osetije Ruslan Valgatov. juna. predsednikom Ingušetije Muratom Zjazikovom i moskovskim doktorom Leonidom Rošaljem. jer druga lica koje su teroristi naveli nisu se nalazila u Beslanu. U tekstu poruke pisalo je da će teroristi voditi pregovore samo sa tri osobe: predsednikom Severne Osetije Aleksandrom Dzasohovom. koji su bili uhapšeni posle istrage jula i avgusta. Banditi su odbili da za 60 . Niko nije želeo da zemlji pokaže sliku koju su snimili ustanici. godine. Oko 8 sati uveče u Beslan je stigao dečiji lekar Leonid Rošalj. ali ti pregovori nisu bili uspešni. Ali i njihovi razgovori između sebe mogli su se delimično prisluškivati uz pomoć specijalne opreme. Dzasohov. Za razliku od drame sa taocima na Dubrovki. Bilo je očigledno da će predsednici Osetije i Ingušetije samo popuniti spisak talaca. U zgradi aerodroma Vladimira Putina već je čekao rukovodilac MUP-a Rašid Nurgalijev. Nurgalijev odmah su ušli u avion za Beslan. naravno. Dzasohova da sa njima stupe u kontakt bili su neuspešni. stanje stvari u školi i oko nje bilo je puno nejasnoća i bilo je jednostavno nemoguće donositi bilo kakve određene odluke. Nikome od talaca ne samo da nisu davali da jedu. Njihove priče nisu bile nimalo utešne. ali novinarima i rodbini rekao je da je kaseta „prazna“. Mine su svuda. ali pokušaji A. preteći masi oko škole. U školi su postojali telefoni. Jedan od talaca ― lokalni biznismen Aslan Kuzdajev. Pošto je saslušao izveštaje i prodiskutovao situaciju. U jednoj od poruka banditi su napisali broj svog mobilnog telefona. ali pokušaji da se pregovori vode preko telefona nisu bili uspešni. Teroristi su gledali sve ruske televizijske prenose i imali su nekakvu vezu sa spoljnim svetom. Predsednikov avion sleteo je na vladin aerodrom „Vnukovo-2“ oko podne. Vladimir Putin nije imao ništa protiv oslobađanja ustanika koji su bili uhapšeni i koji su bili pod istragom. Dzasohov je bio spreman da ide sam.

Tek 3. Inguši. Uskoro je do škole dovezen kamion „GAZ-53“. čak i vodu. avionom FSB. U susret im je izašao pobunjenik u crnoj majci i profesionalno je pretresao pripadnike Ministarstva koji su podigli ruke. Pripadnici „Alfe“ i „Vimpela“ vežbali su po grupama. Sva stakla u školi bila su razbijena. teroristi na sve te izjave nisu reagovali. Iz njega su iskočila četvorica pripadnika Ministarstva za vanredne situacije u plavim kombinezonima sa belim natpisom „MČS Rusije“. Auševu su predali list iz dečije sveske sa zahtevima terorista. hranu. Basajev je zahtevao prekid rata u Čečeniji i početak povlačenja federalne vojske. Taj listić Akušev je predao operativnom štabu u Beslanu. Tamo sam uspeo normalno da razgovaram“ ― izjavio je Leonid Rošalj na kratkom susretu sa novinarima. Ti zahtevi bili su naslovljeni sa „Njegovom veličanstvu Vladimiru Putinu od Alahovog roba Šamila Basajeva“. Nikakve promene situacije oko škole nisu se dogodile. Ali ko bi i kako bi mogao čak da razmotri takvu vrstu zahteva? Prema rečima oslobođenih talaca. Pregovori o načinu evakuacije tela poginulih talaca završeni su u 12 sati i 40 minuta. Rošalj došao je do zaključka da je sa tim ljudima besmisleno razgovarati. i muslimanskom svetu. Aušev rekao je predsedniku Zakonodavne skupštine Osetije Mansurovu. septembra ujutro štab u Beslanu saopštio je da je moguće da je zarobljenih talaca više od 900. Ti prenosi bili su namenjeni i Rusiji. septembra. Oko podne teroristi su sami predložili vlastima da uzmu tela ubijenih talaca koje su oni izbacili kroz prozore škole još 1. već i bez vode šest do osam dana. Teroristi su pristali na susret sa njim. Protesti protiv opsade škole u Beslanu širili su se i po Rusiji i po celom svetu. koji su živeli u Osetiji. L. kao ni uveravanja Leonida Rošalja da dečiji organizam može da izdrži ne samo bez hrane. i samim teroristima u Beslanu koji su bez prestanka gledali televiziju. Kod Doma kulture u Beslanu arhiepiskop Stavropoljski i Osetinski Teofan čitao je propoved i molio se. Zatim su počeli da utovaruju u vozilo tela streljanih talaca koja su ležala kod 61 . Ali. Pre nego što se uputio ka školi. Teroristi su pristali da sa njim puste 11 žena sa 15 malih beba. ali bilo je jasno da se na napad u nastaloj situaciji ne može ići. trudili su se da ne izlaze iz svojih kuća. Odbili su da lekara puste u školu. septembra i u Beslanu skoro niko nije spavao. Na tom susretu kralj Jordana i Vladimir Putin dali su izjave u kojima su odlučno osudili teroriste. Mnogi su bili sigurni u to da u bandi koja je zaposela školu prevladavaju Inguši. To nikoga nije umirilo. Obećavao je da će Čečenija ostati u prostoru u kome je valuta rublja i da će ući u sastav ZND. Lev Dzugajev iz operativnog štaba rodbini je saopštio da se teroristi prema taocima ponašaju „manje-više podnošljivo“. godine. Mansurov je odbio: „Samo zajedno sa svima“. i 3. o tim zahtevima odmah je referisano Vladimiru Putinu. Iznad stanovnika Beslana podignut je plakat: „Putine!!! Oslobodi našu decu!!! Ispuni njihove zahteve!!!“. čije dvoje dece se našlo među taocima: „Hoćeš li da dovedem i tvoju decu?“ Ali. „Ovi su gori od barajevaca oktobra 2002. Ali već su jutarnji listovi u Moskvi pisali da je broj talaca najverovatnije veći od 1100. teroristi su se plašili korišćenja gasa. koga mnogi muslimani smatraju direktnim potomkom proroka Muhameda. Ali bilo čiji pokušaj da priđe školi bio je dočekan otvaranjem vatre sa prozora. Planirano je da on bude primljen u Sočiju.taoce prime lekove. U Osetiji je u to vreme bilo veoma toplo i razlaganje leševa koje je počelo nerviralo je i same bandite. Došao je na poziv Ministarstva za vanredne situacije i FSB. Iz Moskve je javljeno da je u Kremlj doputovao kralj Jordana Abdul. Izjave su davali lideri na desetine zemalja. i Savet je jednoglasno osudio nasilno zatvaranje talaca u Beslanu. U 3 sata posle podne u Beslan je stigao bivši predsednik Ingušetije Ruslan Aušev. Posle nekoliko teških pokušaja da stupi u kontakt. i bilo je veoma teško ne dozvoliti im da preduzmu bilo kakve nepromišljene poteze. U noći između 2. ali kralj je pristao da dođe u Kremlj. kao i starešine tih republika. Rusija je zahtevala hitnu sednicu Saveta bezbednosti OUN. Naravno. Ruslan Aušev se nije dugo zadržao u školi. Uzbuđenje među rodbinom talaca je raslo. R. Banditi su često otvarali vatru po teritoriji oko škole i na sve pokušaje da se sa njima stupi u razgovore nisu reagovali. Svoju pomoć štabu su ponudile muftije Čečenije i Ingušetije.

godine. Ona je tvrdila da je prve eksplozije u školi mogla da isprovocira vojska. Ovo čak nije bio ni juriš. koji su pre nego što su ih pogodili stigli da viknu: „Čike. mnogi od njih bili su u krvi. karabina. to je bila žestoka tuča. Ima poginulih“. lovačkih pušaka i raznih drugih starih oružja.. „Rosijskaja gazeta“ navela je u naslovu na prvoj strani 6. Po nama su padali delovi krova i maltera. Bilo je i lažnih svedočanstava. „Izvestija“). insistirali su na ovakvom redosledu događaja: „Spasioci Ministarstva za vanredne situacije uneli su u zgradu škole telo pobunjenika ubijenog 1. Zvanični podaci. onda njegovu senku. List „Vremja novostej“ izvestio je čitaoce 6. Ova razmišljanja navedena su u listu već 6. Ovo što se meni pred očima događalo u Beslanu ličilo je na stihijski građanski napad na objekat koji su zauzeli teroristi. O tome da je tako bilo. a da je nestalih oko 160. od detonacije je eksplodirala jedna mina. Neočekivano. objavljeni u štampi 7. Iz fiskulturne sale začuli su se dečji krici. „Prvi su u napad krenuli očevi zarobljene dece“ (Jurij Spirin. Izveštaji o žrtvama među taocima menjali su se 3. Jedan od njih ubijen je iz snajpera. Ubiti po svaku cenu. Pripadnici Ministarstva za vanredne situacije pali su na asfalt među tela talaca. u 13 sati i 5 minuta. samo uz primenu savremenog oružja. „Ovako nešto u mojoj dopisničkoj karijeri još nisam video. granate iz bacača. skoro odmah sa strane škole otvorena je vatra. drugi teško ranjen. Dopisnici časopisa „Argumenti i fakti“ Vladimir Svarcevič i Georgij Aleksandrov. ni na Prvomajskom 96. pogoditi metkom ako ne teroristu. Specijalne jedinice nisu ništa drugo mogle da urade već samo da pokrivaju vatrom rođake malih talaca koji su se zaleteli prema školi. a ispred zgrade tenk. Ležeći iza ugla kuće pored škole pogledali smo u školsko dvorište. „Kada je počeo proboj dece iz škole koju su teroristi dizali u vazduh i kada su otvorili rafalnu paljbu u leđa talaca koji su bežali. septembra u pucnjavi sa milicijom.. Teroristi su im u leđa otvorili jaku vatru. Iz školskih prozora počeli su da iskaču taoci. milicioneri i dobrovoljci prvi su im se bacili u susret. zapucali su i pripadnici specijalnih jedinica „Alfa“ i „Vimpel“. Posle još nekoliko minuta iz škole su istrčali taoci. Emocionalni opis ovog napada koji se stihijski razvio pojavio se u mnogo novina i časopisa. Na nekoliko metara od škole iz snajpera su ubijena dvojica dobrovoljaca u svetlim košuljama“ (Timofej Borisov. Iznad školske zgrade pojavio se vojni helikopter. zatim i druga. mnogo šta može da potvrdi“. ni na Dubrovki 2002. ubijte ih! Oni su đubrad!“ („AiF“ broj 36). pucajući po prozorima škole iz automata. čiji dopisnici su pratili sve što se događa sa malog rastojanja. Ni svi pripadnici specijalnih jedinica nisu imali na sebi pancire. septembra mnogo puta. Na spasavanje dece prvi su pohitali osetinski dobrovoljci. U 13 sati i 21 minut u školi se začula treća eksplozija. Na nas se obrušila rafalna paljba. septembra potvrdili su 62 . koja je srušila deo krova iznad fiskulturne sale. deca i odrasli. Jurišnici su imali samo jednu želju ― da unište. U toj tuči olovni meci nisu se više videli. Ovaj nalet nije bilo moguće zaustaviti. kako bi omogućila bar delu talaca da pobegne. Iznad sale podigao se veliki stub dima. „Rosijskaja Gazeta“). prekinula su je 4 pojedinačna pucnja. „Ko je pucao po školi ― pitao se list ― provocirajući time iznuđeni juriš?“ Još dalje otišla je Julija Kalinjina iz lista „Moskovski komsomolac“. Neočekivano.fasade škole. i 4. Ovom žestokom bitkom niko nije komandovao. Pred našim očima ubijena su dva dečaka. Kuća u kojoj smo se nalazili postala je glavna meta pobunjenika. septembra u članku „Operacija na srcu nacije“ i ona su se uklapala u najružnije optužbe upućene Vladimiru Putinu i „njegovim snagama reda“ koje „nikoga ne mogu da zaštite“ i kojima „nisu važna deca Osetinaca“. Banditi su im pucali u leđa. kao ni okačene mine. ono mesto gde samo što se nalazio. Pokrivajući decu i dobrovoljce. septembra reči: „Većina talaca je spašena. Nastupila je tišina. Ni u Buđonovsku 95. iz škole su se začule jedna za drugom dve jake eksplozije. ili samo besno prazniti šaržere prema nesrećnoj školi“ (Grigorij Sanjin „Itogi“). godine. „Moguće je da je neko pucao u zid iz tenkovskog oružja ― koristili su manevarsku municiju. To je bilo tačno u jedan sat. Skoro istovremeno dogodile su se dve jake eksplozije. septembra da je u Beslanu broj poginulih osoba 353. Pucnjava se pojačala i sada je vatra otvorena sa obe strane. Mnogi su odmah poginuli.

naravno. Vladimir Putin. Jedan od terorista dugo je pucao u masu. septembra. Samo jedan od terorista. septembra. Kasnije je u jednoj od šuma u toj republici pronađeno tačno mesto na kome se nalazio logor. Služba FSB saopštila je da je poginulo deset pripadnika „Alfe“ i „Vimpela“. Neka se svaki od njih pošteno zapita šta će mu vlast?“ Nema smisla komentarisati ove priče u prazno. ali jasna i sugestivna izjava. Države. ostaci zgarišta. septembra zbog neizvršavanja naređenja. tako što su na brzinu obrijali brade i nabacili na sebe odeću talaca. nije sedeo skrštenih ruku i nije ćutao. devet Inguša. održao savetovanje sa svim rukovodiocima i pripadnicima službe bezbednosti Osetije i Južnog okruga. septembar doputovao je u Beslan. Ali bez obzira na sve teškoće. Aleksandar Riklin je pisao: „Predsednik Putin ne smatra da je obavezan da izađe pred svoj narod sa bilo kakvom izjavom. Vladimir Putin pojavio se na televiziji i obratio se naciji. Broj ranjenih dostigao je skoro 600. za ova dva dana? Šta su radili kavkaski predsednici Dzasohov i Zjazikov? Oni nisu otišli kod bandita na njihov zahtev. prekinuo je svoj odmor. bio je čečenski komandir Ruslan Hučbarov. rodbinu i bliske ljude. ali nismo shvatili zbog čega. septembra u različito vreme i na različitim mestima u školi ili oko nje. Otkrivena su imena samo polovine terorista. septembra. Nekoliko bandita pokušalo je da se sakrije. navodno. Vođa terorista. Poternica za njim raspisana je još 1998. Vladimir Putin. prema podacima istrage. u bandi koja je zauzela školu bilo je 32 ljudi. dvadeset četvorogodišnji Nurpaši Kulijev uhvaćen je živ i odmah je počeo da daje izjave. istina. 63 . neki od najtendencioznijih i angažovanih ruskih novinara počeli su da prekorevaju Putina zato što on. Zatim je posetio lokalnu bolnicu. za koju se. Ubijen je hicem iz tenkovskog oružja. Prema ekspertizi i istrazi. koji su objavljeni tek 10. Jedan bandit ubijen je 1. i zemlja je to videla preko televizije. Slične podatke u kasnijoj izjavi dao je preko Interneta Šamil Basajev. A bivši predsednik Ingušetije Ruslan Aušev otišao je i dogovorio se da se oslobodi nekoliko desetina talaca. kočići za šatore i drugi tragovi. dva Osetina i tri lica slovenske spoljašnjosti. uključujući i dve žene-šahide. Prema podacima MUP-a. tamo. Broj poginulih i ranjenih dobrovoljaca iz nekog razloga nije objavljen. 4. I novu zemlju smo nazvali Ruska Federacija. skrivajući se iza dimnjaka na krovu. još jednog ili dva bandita ubio je vođa bande 2. i ujutro 4. Njih su uhvatili i ubili dobrovoljci i masa napolju. Pokazalo se da je banda stigla u Beslan iz privremenog logora u Ingušetiji. tri Arapina. Posle reči saučešća i brige. na 4. Ostali su ubijeni 3. uspeli smo da sačuvamo jezgro tog giganta ― Sovjetskog Saveza. u bandi je bilo petnaest Čečena. koje su se ponavljale u mnogo listova i časopisa. U noći 3. ali ne tamo gde treba. Mi danas živimo u uslovima nastalim posle raspada ogromne. godine. Ministarstvo narodnog obrazovanja Severne Osetije odredilo je da je ukupni broj talaca bio 1181. FSB i Javnog tužilaštva. Bilo je izveštaja da ih je dvadeset. ispostavilo da nije sposobna da preživi u uslovima brzih promena u svetu. To su bili najveći gubici od kada postoje ruske specijalne jedinice. pa pedeset. koji su odlučili da iskoriste novu tragediju za nov masovni napad na vlast i na Putina lično. s nadimkom „Pukovnik“. na žalost. septembra ujutro u konfliktu sa dežurnom milicionerom. i to je realni rezultat politike Vladimira Putina u odnosu na Čečeniju. To je bila emotivna. Te reči bile su izgovorene kralju Jordana. 4. upućenih ljudima koji su izgubili svoju decu. Izveštaji o sastavu bande terorista takođe su se nekoliko puta menjali. godine: Obraćanje Vladimira Putina naciji Još 3. ćuti. Nekoliko reči „u vezi sa Beslanom“ preneli su centralni televizijski kanali. Šta je on radio. a ne nama. velike države. Posle podne.pogibiju 338 talaca od kojih je 12 preminulo u bolnicama. Putin je rekao: „U istoriji Rusije bilo je mnogo tragičnih stranica i teških iskušenja. u Kremlju. septembra. septembar 2004. Nas ubijaju.

Da se predamo. ubeđen sam da u stvarnosti mi zapravo nemamo izbor. koje je ranija vladajuća ideologija žestoko gušila. Ali pokazalo se da apsolutno nismo pripremljeni za mnogo toga što se promenilo u našim životima. parlamentu ili vladi. ne završavaju brzo. Promene na bolje. već i stanje blisko histeriji. sastavio je lično Vladimir Putin. Ali i tu smo mogli da budemo efikasniji. Jer ako dozvolimo da budemo ucenjeni i da podlegnemo panici. Mi smo se. Obavezni smo da stvorimo efikasniji sistem bezbednosti. samo instrument za postizanje tih ciljeva. kao građanin Rusije. već i sa organizovanim.Svi smo očekivali promene. I čini se da imamo izbor ― da im pružimo otpor ili da pristanemo na njihove zahteve. u jednom trenu postala je nezaštićena i sa zapada i sa istoka. udruženim građanskim društvom“. da smo reagovali blagovremeno i profesionalno. A slabe biju. Kao Predsednik. Pomažu. niti sa odvojenim akcijama terorista. kao što sam već mnogo puta govorio. surovim i širokim ratom koji iznova i iznova odnosi živote naših sunarodnika. Zato tu opasnost treba otkloniti. Prestali smo da obraćamo potrebnu pažnju na pitanja odbrane i bezbednosti. Ali ono što je najvažnije jeste mobilizacija nacije pred opštom opasnošću. Mi nemamo posla sa pojedinačnim akcijama predviđenim da nas preplaše. U ovim uslovima mi jednostavno ne možemo. nemirima i terorističkim napadima. kao čovek koji je položio zakletvu da će braniti zemlju. Sam nastup bio je podrška za mnoge od nas. Ali ovo što se sada dogodilo ― neljudski zločin terorista bez presedana po svojoj surovosti. Mi imamo posla sa direktnom intervencijom međunarodnog terora protiv Rusije. njenu teritorijalnu celovitost. nismo na njih mogli adekvatno da odreagujemo. u skladu sa Ustavom Rusije. Nije ovo izazov Predsedniku. da dozvolimo da unište i opljačkaju Rusiju u nadi da će nas na kraju krajeva ostaviti na miru. Ovo je izazov celoj Rusiji. Sa totalnim. Samo tako ćemo pobediti neprijatelja“. Njegove reči naišle su na razumevanje i podršku većine građana Rusije. Pridnjestrovlja i drugih tragedija koje su nam dobro poznate. na žalost. naša zemlja. koja ne odgovara stanju i nivou razvoja društva političkog sistema. Dalje je Vladimir Putin rekao da će u najskorije vreme. susretali sa krizama. uvući ćemo milione ljudi u beskrajni niz krvavih konflikata ― po primeru Karabaha. I terorizam je. pa ni u svetu u celini. drugi im pomažu. Ne može da se ne vidi očigledno. 64 . smatrajući da Rusija kao jedna od najvećih nuklearnih sila u svetu još uvek za nekog predstavlja opasnost. Teroristi smatraju da su jači od nas. Za stvaranje novih realno zaštićenih granica otićiće mnogo godina i biće potrebno mnogo milijardi rubalja. naravno. kod nekih političara i novinara nastup Vladimira Putina izazvao je ne samo proteste. dozvolili smo korupciji da zahvati sudstvo i organe reda. da zahtevamo od naših organa reda da dejstvuju adekvatno nivou i širini novih pretnji koje su se pojavile. Veliki deo građana pažljivo je slušao. Celom našem narodu. Događaji u drugim zemljama pokazuju nam da je najefikasniji otpor protiv terorista upravo tamo gde se ne susreću samo sa snagom države. „Danas moramo da budemo zajedno. a sledećeg dana imali smo mogućnost i da pročitamo obraćanje Predsednika. Tim rečima Predsednik je završio svoje obraćanje. Veći deo ovog obraćanja. šef ruske države. biti pripremljen kompleks mera usmerenih na ojačavanje jedinstva zemlje. ne smemo da živimo tako nebezbedno. Uostalom. kako smo kasnije saznali. mora se priznati da nismo pokazali da razumemo složenost i opasnost procesa koji teku u našoj sopstvenoj zemlji. koja je nekada imala najmoćniji sistem zaštite svojih granica. i jednostavno. i na nove pristupe radu organa reda. Mi živimo u uslovima širenja unutrašnjih konflikata i međuetničkih protivrečnosti. kao ranije. Osim toga. Da mogu da nas uplaše svojom surovošću. Pokazali smo slabost. Uglavnom. U svakom slučaju. Jedni žele da od nas otmu što bolje parče. Ovo je napad na našu zemlju. Celokupno svetsko iskustvo pokazuje da se ovakvi ratovi. na efikasno rukovođenje i kontrolu situacije na Severnom Kavkazu. ošamućene od tragedije u Beslanu. da mogu da parališu našu volju i da razbiju naše društvo. Zašto? Mi živimo u uslovima prelazne ekonomije.

mislio je na celo društvo. već o vlasti. Putin se nije obratio narodu prvi put. Može se pomisliti da je pre dolaska Putina na vlast u strukturama bezbednosti korupcije bilo manje. I šta je moglo da se dogodi da su ogromnom spisku talaca dodata još i imena Dzasohova i Zjazikova? Bilo bi mnogo teže rešiti probleme. sa nezvaničnim licima narodnog dobrovoljačkog odreda nastalog stihijski. Znači. Dzasohov. On je snosio odgovornost za stotine hiljada stanovnika svoje republike. „Šta su oni uopšte uradili. To su bili površni i nepošteni prekori. Bili su mu potrebni veliki napori da zadrži Osetine da ne učine nešto nepromišljeno i da obuzdaju osvetu. Predsednik se obratio narodu. i u ovom slučaju nije govorio samo u ime vlasti. Posebno ružni i glasni odjeci objavljeni su u listu „Moskovski komsomolac“. On jednostavno nije znao šta da radi. izborili sa situacijom koja je postala lošija nego kada su oni došli na vlast. Nije bilo nikakvih uslova i nikakvih garancija. On je bio protiv juriša i protiv upotrebe sile. faktički je vodio operativni štab. Odmah ćemo reći. ― Četiri godine ljudi u strukturama bezbednosti birani su po principu lojalnosti i pripadanja „svojima“. A iza njega trebalo je da stoje snage bezbednosti sa glavama drugih ubica tako da im se lica prepoznaju“. U odjecima na događaje u Beslanu bilo je mnogo optužbi na račun predsednika Osetije i Ingušetije ― Aleksandra Dzasohova i Murata Zazikova. ti predsednici Zjazikov. oni se kriju za vreme narodnih tragedija. To je izrodilo čudovišnu korumpiranost. Oni su kukavice. novinaru koji je odavno odredio da je njegov najvažniji posao da do krajnjih granica razrađuje glupu kritiku Predsednika Rusije. nada se topi“. Ovo je rat. Koristeći reč „mi“. To bi bila kapitulacija. Muratu Zjazikovu bilo je još teže. U Osetiji su pod tom parolom organizovane ne velike. uzmi što više. a takođe i sve one koji su pretendovali i nastavljaju da pretenduju na uticaj u društvu. Ovo je bio promišljeni. Po smislu ― ovo je potpisivanje priznanja ili molba da se prihvati ostavka. koji su izgubili sve bitke do sada. i sa drugim rođacima talaca. Epoha Jeljcina je bila ― baci što dalje. pomešana sa direktnom laži. Alhanov. Da. kolektivno izrađeni i napisani govor. na koju Dzasohov nije mogao da krene. kao što se pričalo i pretpostavljalo. Ovo priznanje da su bankrotirale službe bezbednosti. Kokojev i drugi? Oni su potpuno odgovorni za terorističke napade na njihovoj teritoriji. Rad bezbednosnih struktura tih godina bio je daleko efikasniji nego za vreme prvog čečenskog rata. već sa Basajevljevom glavom u rukama. Epoha Brežnjeva je imala cinični maraizam. Postojali su zahtevi da odmah podnesu ostavke. „Dogodilo se nešto daleko ređe nego teroristički napad. na kojima je poslednjih godina bio akcenat prilikom rešavanja svih problema. Aleksandra Dzasohova gledali smo svakoga dana na ekranima televizora. Ova demagogija. ovde se ne radi o ličnosti. nije se javio „na poziv“ terorista u školi. Naravno. Ona je počela da se smanjuje upravo u poslednje četiri godine. to je veoma važno. čije plodove vidimo u Beslanu. Ali i protivnik je postao jači i lukaviji. pomažući time zakulisnim organima terorista. Dovoljno je setiti se Buđonovska i Kizljara. Vlast kliče: stvorićemo! Pripremićemo! Zahtevaćemo! A šta je bilo pre? Zbog čega bi se ljudi. i o njihovom novom predsedniku. ali veoma ratoborne manifestacije. Sa svakim terorističkim aktom koji demonstrira potpunu bespomoćnost vlasti. Tako je pisala u „Novoj gazeti“ Ana Politikovskaja. Svaka epoha ima svoje urođene belege. znači. pripada Aleksandru Minikinu. U danima tragedije on je bio pored škole. Epoha Putina je epoha kukavičluka. U sastavu bande. Priznavši bankrotstvo.„Putin se suočio sa najozbiljnijom krizom i on jednostavno nema na koga da se osloni ― izjavila je Irina Hakamada. List je samo raspirivao neprijateljstvo. On je to uradio po prvi put. Nismo čuli prigodno obraćanje. koji u nekim pravcima teče prema eskalaciji. ali nije mogao da kontroliše celokupnu situaciju. bilo je 65 . Samo pogledajte ko je ovde“.? Haos i pustoš! Predsednik nije trebalo da izađe pred narod sa rečima kojima se žali. Čečenima. uključujući i štampu. a nije imao ni prava. Održavao je vezu sa Moskvom i susednim regionima. Šta je ovaj tim uradio za pet godina od 1999. poznata po svojoj širokoj demagogiji i lažima. Neću čak ni da citiram grube i uvredljive reči koje je Minikin ovde izrekao o samoj Čečeniji.

Dva oficira bezbednosti jednostavno ne shvataju kakve veze ovo sve ima sa njima. Na te specijalne službe gledalo se. i to se. uključujući i visoke oficire. odražavalo i na strukturu i sadržaj rada specijalnih službi. Svi su se uverili da sistem bezbednosti. uključujući i grupe „Alfa“ i „Vimpel“. već ka rušenju rada ruskih specijalnih službi. Ali prilikom raspada SSSR-a suštinski su oslabile i mnoge druge važne državne organizacije društvene namene. ― Ali to nije najvažnije. Rad Ruskih specijalnih službi pod vatrom kritike Skoro niko nije kritikovao rad specijalnih jedinica „Alfa“ i „Vimpel“. posle raspada SSSR-a i kraha KPSS. govori samo o jednom: današnja formacija službi jednostavno ne može da zamisli šta je to lična odgovornost i oficirska čast. Rad na obnovi i razvoju specijalnih službi počeo je tek u jesen 1999. koja se sa svih strana čula posle Beslana. Ali Zjazikov nije mogao to da uradi. Od predsednika Putina zahteva se politička volja da prizna da pređašnji pravac vodi na slepi put i da pristupi stvaranju struktura bezbednosti nove demokratske države. koji nam je ostao u nasledstvu od SSSR-a. a i cela banda stigla je u Beslan iz Ingušetije. To je i katastrofalni poraz specijalnih službi Ruske Federacije ― ponosa i nade domaće elite na vlasti. naravno. Zjazikova mogla da se ispostavi kao neumesna. koje su u nastaloj situaciji učinile sve što su mogle i pretrpele velike gubitke. A i šta je Zazikov tu mogao da kaže? Ruslan Aušev mogao je da ode u školu kod terorista i oni su bili spremni da ga prime. Dzasohov i gde je pojava M. Sa puteva koji vode ka Osetiji samovoljno su sklonjene sve patrole i formacije. i tek izabrani predsednik Čečenije A. Posle Beslana. još uvek je važio pojačani režim službe uveden zbog predsedničkih izbora u Čečeniji. suštinski su oslabile i sve antiterorističke strukture. Ni za koga nije tajna da je. I.“ Direktor Društvenog instituta vojne i političke analize Aleksandar Šaravin. i ona je u nizu slučajeva svesno usmeravana ne ka usavršavanju. otpušteno je više od 40 radnika. u Beslanu ― pisao je publicista Vladimir Rudakov ― nije samo čudovišni zločin. godine. koja je radila na drugačijoj ideološkoj osnovi. i posle oktobra 1993. godine teroristi počeli da dejstvuju sa lakoćom. Posle avgusta 1991. u svojoj kritici i zahtevima. Kako je moguće da je više od trideset ustanika naoružanih do zuba uspelo da stigne do Beslana i zauzme školu? Zašto ih niko nije zaustavio i nije ih čak ni primetio? Zašto niko nije mogao da predvidi ili da spreči ovako čudovišni teroristički akt? Šta su u Beslanu radili Rašid Nurgalijev i Nikolaj Patrušev? Zašto tokom dva dana zemlja nije znala čak ni približni broj talaca koje su zarobili banditi? Zašto su u Rusiji već od proleća 2004. Ali. izvršiti masovno otpuštanje u rukovodstvima celokupne ruske specijalne službe ― za to nije bilo nikakvih osnova. morali su prvo da obezbede red i mir u svojim republikama. Prvog septembra 2004. već u neprilagođenosti sistemu. Ali na ruske specijalne službe u celini obrušio se talas kritike. godine. koji je došao iz obaveštajne službe. iz organa reda Severne Osetije i Ingušetije. Milicija Beslana i cele Severne Osetije pokazala je alarmantnu opuštenost. Stvar nije u finansijama ili naoružanju. Sovjetski Savez bio je ideološka država. bilo mnogo tačnog.mnogo Inguša. 66 . uključujući i efikasnu pograničnu službu. otišao je još dalje: „Niko od rukovodilaca struktura bezbednosti posle ovakve sramote ne treba da ostane na svom mestu ― izjavio je ovaj „analitičar“. koja se graniči sa iživljavanjem? Zašto do danas nije uhvaćen ili ubijen Šamil Basajev? Šta je razlog bespomoćnosti ruskih specijalnih službi? „Tragedija u Severnoj Osetiji. ne radi. Alhanov. Nema nikakve sumnje da je i Vladimir Putin. Zjazikov. M. kao na sastavni deo svevlašća KPSS. Nesumnjivo je da je u kritici specijalnih službi. Ali događaji su se odvijali na teritoriji Severne Osetije gde je domaćin bio A. i prosto ne veruju da mogu da budu otpušteni“. I njega samog odavno su već tražili. ne bez osnova. sistem sovjetskih specijalnih službi bio svesno i planski oslabljen i delimično srušen. To što se rukovodioci MUP-a i FSB-a još uvek nalaze na svojim funkcijama. na Severnom Kavkazu. godine i nastavljen je sledećih godina. Izgubljena je velika mreža agenture. Znatni deo kritike usmerene na njihov rad bio je površan.

ali oni mogu da idu i zaobilaznim putevima ― kroz Kazahstan ili Stavropolje. u samoj Rusiji. ne znajući ukupnu zamisao. Prvi put u istoriji takvih operacija korišćen je uspavljujući gas.doprineo poslednjih pet godina razvoju i jačanju specijalnih službi. veći deo novca za potrebe Basajeva i Mashadova stiže od sponzora iz arapskog sveta. Specijalne službe smatraju da je čečensko podzemlje u Rusiji povezano i sa drugim kriminalnim klanovima. Američke specijalne službe takve metode primenjuju odavno. Svi koji su pratili događaje u Beslanu obratili su pažnju na veoma dobro naoružanje i pažljivu pripremu pobunjenika. već i oružje. „dagestanski džamahat“. odnosno vlada konspirativne Ičkerije. Vojnim poslovima i organizacijom terorističkih akcija rukovodio je Basajev. Zato u planinske predele Čečenije. koju su tako besno zahtevali mnogi oponenti V. naravno. Postoji zajedničko rukovodstvo. Ruskim specijalnim službama do tada nije bila poznata lokacija štaba Basajeva. u najvećoj meri tajni rat. Smatra se da u njoj ima najmanje deset osoba za različite pravce: informacije. Samo deo vođa ima račune u nekim evropskim. posebno u Vedenskom. i oni su igrali ulogu običnih vojnika. municija i oprema. kao i celokupni sistem specijalnih službi i MUP-a dejstvovali su veoma efikasno. Eliminisani su svi teroristi koji su učestvovali u zarobljavanju talaca. i uspeli su za veliki novac da uhvate nekoliko najbližih saradnika Osame bin Ladena. moraju da dobijaju novac. Kao što smo mogli da se uverimo. Samo deo terorista priključio se grupi poslednjih dana. 67 . s vremena na vreme. Nama verovatno nisu poznate sve te strukture. za vreme kada su zarobljeni taoci u pozorišnom centru na Dubrovki. Njihovi putevi vode iz Turske preko Zakavkazja. okuplja i „šura“. Sa finansiranjem stvari stoje. To mogu da budu veoma male grupe. Čak je i deci za postavljanje nagaznih mina neko plaćao 300 dolara. Ispod njih nalazi se komandovanje posebnim zonama ― „džamahatima“. a u leto se širi. Oni pažljivo proučavaju i svoje sopstvene uspehe i neuspehe. američkim ili azijskim bankama. Ostali su se pripremali daleko pažljivije. daleko od toga da je urađeno sve kako bi Rusija mogla da se suprotstavi novim pretnjama. To je rat. i novi regruti. Sve je to predmet pažljive istrage. snabdevanje. ni takvi lideri kakav je Šamil Basajev. Ali nisu likvidirani ni centri međunarodnog terorizma. Terorističke organizacije takođe se grade i rade kao posebne ili specijalne službe. U samoj Čečeniji postoji nekoliko džamahata ― „inguški džamahat“. Postoje tajne grupe u Bakuu. Negde se. a stiže tu i lažni novac. specijalne jedinice FSB. kroz Osetiju. uključujući i Moskvu i Moskovsku oblast. sopstvene agente u svim čečenskim službama. Ali odakle stižu te nagazne mine? Mnogo njih se kupuje sa ruskih skladišta u armijskim jedinicama. Pod tajnom kontrolom pobunjenika nalazi se i nekoliko naselja u planinskom delu Čečenije. To je za Rusiju dugogodišnji rad. kako se može prosuditi. „kabardino-balarski džamahat“ i tako dalje. i mogućnosti specijalnih službi Rusije i drugih zemalja sveta. lečenje. Šalinskom i Šatojskom reonu. Kontrola finansijskih uplata koje stižu iz inostranstva bila je u rukama Hataba. Skoro da nema sumnje sa se veoma važne strukture tog sistema baziraju na Pankiskoj klisuri u Gruziji. ima. a moguće i u drugim strukturama na Kavkazu. saradnici i agenti. Basajevljev štab. kao i pomoćnici. Tek posle događaja u Beslanu Ruske vlasti ponudile su nagradu od 300 miliona rubalja za informaciju o tačnom mestu gde se kriju Mashadov ili Basajev. tu treba da se pojavi neki novi komesar. Belorusiji. i to uglavnom dolare u gotovini. I iskusni pobunjenici. U zimskim mesecima taj sistem se skuplja. a takođe i niz iračkih generala. Na Kavkazu postoji opšti sistem rukovođenja ustanicima. kao ni štaba Aslana Mashadova. Prema podacima ruskih specijalnih službi. U tom protoku veliki deo novca dobijen je od trgovine drogom. Ingušetije i Gruzije odlaze kuriri sa 50-250 hiljada dolara. prilično dobro. a posle njegove pogibije ― u rukama izvesnog Abu al Valida. pobunjenicima nije potreban samo novac. i on je izgrađen po nacionalnom i regionalnom principu. propaganda. a posle eliminacije i ovog arapskog predstavnika. a predstavničke funkcije izvršavao je do svoje pogibije Mashadov. Pitanje je da li specijalne službe može da ojača rasprava sa rukovodiocima službi bezbednosti. čak i samog Sadama Huseina. Putina? Oktobra 2002.

Na čelu svake od grupa nalazi se pukovnik jedinica za specijalne operacije. U zbornici je postavljen i uređaj pomoću koga su mogli da se aktiviraju glavni eksplozivi postavljeni u fiskulturnoj sali i na drugim mestima. Pomagao mu je ministar unutrašnjih poslova Dagestana ― Adiljgirej Magomedtagirov. Svi oni prolaze veoma ozbiljnu pripremu. uporno i namerno povezivali su ne samo teroristički napad u Beslanu. Taj pukovnik formalno je jedan od prvih zamenika rukovodioca regiona. Teroristi su strana koja napada. uglavnom potpuno osnovano. U Izraelu broj sprečenih terorističkih akata daleko premašuje broj realizovanih. godine za žene i muškarce samoubice. To takođe predstavlja i još jedan dokaz da su pobunjenici Basajeva i Mashadova postali deo opšte strukture međunarodnog terorizma islamskog radikalnog pravca. ali građani zemlje žele da svi teroristički napadi budu onemogućeni unapred. uništivši odred terorista od četiri čoveka. Svih trinaest pukovnika jedinica za specijalne operacije za Južni okrug predstavljeni su Vladimiru Putinu i on ih je postavio na dužnosti. Kritikujući specijalne službe. koji mu je bio potčinjeni. Ali. Danas je to jedno od najsurovijih. U Dagestanu je jedna od takvih grupa već početkom septembra sprovela vojnu operaciju. on je „uslovno“ onemogućen za rad.Teroristi su sa sobom doneli osam kamera za spoljno osmatranje i postavili su ih na svim pravcima mogućeg napada specijalnih službi. nismo ni čuli. koja je postala štab terorista. a njih je u Rusiji bilo mnogo. Vladimir Putin nije rekao ni reč o Čečeniji. ali posle početka operacije on nema pretpostavljene i može da izdaje naređenja svim naoružanim grupama koje se nalaze u regionu. U terorističkim akcijama na teritoriji Rusije počeo je da dominira rukopis Al-Kaide. Jedna od lekcije iz Beslana jeste da protiv terorista treba dejstvovati veoma brzo i najveća moguća ovlašćenja dati realnom komandantu. Teroristi iz baskijskih ili korzikanskih radikalnih grupa imaju drugačije metode. Samoubice ― žene i muškarci ― takođe se obučavaju po specijalnim metodama. Za vreme prvog čečenskog rata 1994–1996. Slika sa kamera prenosila se na televizijski ekran u zbornici. svako ko je tog septembra bio protiv V. po pravilu. Još početkom 80-tih godina u SSSR je bila organizovana velika vežba. odnosno. ali i najefikasnijih sredstava terora. I bez obzira što je centar imao složeni i mnogobrojni sistem obezbeđenja. već 68 . Tom grupom operativne uprave (GOU) komandovao je pukovnik Valerij Lenjinski. u prvoj fazi u svim regionima Južnog okruga. Jedinice za specijalne operacije nisu uspešne baš u svim vežbama metoda borbe protiv terorista. Suprotno tome. Dobro pripremljena diverzantsko-obaveštajna grupa od desetoro ljudi dobila je zadatak da pronađe i uništi atomski naučni centar. nepoznati. mobilnih i samostalnih antiterorističkih grupa. Na žalost. niti o čečenskim teroristima. Putina ili protiv ruskih specijalnih službi. obaveštajnom radu. za šahide. koji su specijalnim službama. Dok traje tajni rat. građani svake zemlje malo obraćaju pažnje na broj sprečenih terorističkih akata. i profesionalcima je to dobro poznato. Teroristi nisu samo dobro plaćeni za svoj „rad“. to je skoro nemoguće učiniti. poznat pod uslovnim nazivom „Arzamas-16“. septembra. Prema rezultatima te vežbe celokupni sistem obezbeđenja atomskih centara bio je izmenjen. koji je blizu nastalom žarištu opasnosti. Rat u Čečeniji ili rat protiv Rusije Obraćajući se naciji 4. u to ulazi i religiozno-psihološka priprema. da li može mnogo toga da se promeni u obezbeđenju desetina hiljada škola po celoj Rusiji? Još posle napada na Ingušetiju juna 2004. Vladimir Putin doneo je odluku o formiranju dobro pripremljenih. uče ih svemu što uče i pripadnici ruskih specijalnih jedinica. Neće morati da se čeka da iz Moskve stignu „Alfa“ i „Vimpel“. pucanju iz svih vrsta oružja. teroristi imaju i izvesne prednosti u poređenju sa specijalnim službama. Uče ih oblicima i metodima miniranja. Svi ti metodi razrađeni su i danas nastavljaju da se usavršavaju u nekakvim centrima međunarodnog terorizma. oni biraju mesto i vreme udara. koji već u prvim minutima kritične situacije može da ima na raspolaganju odred od sedamdeset ljudi.

i sve terorističke akcije u Rusiji 2004. godine, sa ratom u Čečeniji, ili čak sa ratom Rusije i Putina „protiv Čečenije“, koja vapi za nezavisnošću i spremna je za to da ide do kraja. Vlada i Predsednik Rusije samo treba da zaustave Rat u Čečeniji, da odande povuku vojsku, da daju nezavisnost narodu Čečenije, i teror protiv Rusije odmah će prestati. „Kako bi se zaustavili teroristički akti, potrebno je isključiti upotrebu sile u rešavanju čečenskih problema. Pripadnici bezbednosnih struktura u vlasti štite samo vlast. MIR JE POTREBAN SOJENICAMA, A RAT DVORCIMA“. Te reči „Novaja gazeta“ velikim slovima objavila je na prvoj strani svog specijalnog izdanja. Sa istim takvim stavovima nastupali su i svi vodeći listovi i časopisi zapadnih zemalja u svojim komentarima drame u Beslanu. „Putin je kažnjen zato što neće da učini ustupke Čečeniji.“ Takav naslov je britanski list „Fajnenšl tajms“ dao prvom velikom članku o zauzimanju škole u Beslanu od strane terorista. Optužba je bila adresirana, pre svega, na Predsednika Rusije, a manje na bandite. Takvo tumačenje događaja u Beslanu nema osnova, i ono je u suprotnosti sa osnovnim činjenicama i lekcijama poslednjih deset godina. Rat protiv čečenskog separatizma i „za obnovu ustavnog poretka na teritoriji Čečenije“, koji sa druge strane može da se nazove i rat za nezavisnost Ičkerije, završen je krajem avgusta 1996, i završen je porazom Rusije i pobedom čečenskih separatista. Akt o kapitulaciji koji je samo formalno izgledao kao sporazum o primirju, potpisao je u dagestanskom Hasavjurtu opunomoćeni predstavnik Predsednika Rusije general Aleksandar Lebed, a takođe i bivši pukovnik sovjetskih oružanih snaga Aslan Mashadov koji je, 1994–1996, komandovao oružanim snagama samoproglašene Republike Ičkerije. Na kratkim pregovorima, i osnovnim procedurama u vezi sa njima, prisustvovali su skoro svi pobunjenički komandanti, uključujući i Šamila Basajeva. Posle nekoliko meseci faktički sporazum o miru između Republike Ičkerije i Rusije, u Kremlju su potpisali predsednik Rusije Boris Jeljcin i vršilac dužnosti predsednika Ičkerije Zelimhan Jandarbijev. Posle još nekoliko meseci u Čečeniji su održani izbori za novog predsednika i na tim izborima pobedio je Mashadov. Iz Čečenije su povučene sve ruske vojne trupe ― do poslednjeg vojnika, i Čečenija je sledeće tri godine mogla da živi onako kako su želeli njeni lideri. Upravo u te tri godine tamo je zavladao radikalni vehabizam. Upravo tada su u Čečeniji počeli da se formiraju glavni centri međunarodnog terorizma, uključujući i Al-Kaide. Formiran je savez radikalnog separatizma, međunarodnog terorizma i vehabizma, koji je predstavljao sve veću i veću opasnost za Rusiju. Rusija je, ipak, bila strpljiva, i tom strpljenju došao je kraj tek kada su veliki odredi Basajeva i Hataba napali Dagestan, započevši drugi čečenski rat ― ovoga puta ne za nezavisnost Ičkerije, već za gospodarenje vehabija na celokupnoj teritoriji muslimanskog Severnog Kavkaza. Drugi čečenski rat takođe je već završen, i to ovoga puta pobedom Rusije nad agenturom međunarodnog terorizma. Današnja Čečenija i njen narod ne izjašnjavaju se za nezavisnost od Rusije. Među stanovništvom ove republike nema ni 5% građana koji su spremni da podrže seriju parola o otcepljenju od Rusije. Da, u Čečeniji je ekonomski položaj još uvek težak, ali više od 300 hiljada čečenskih građana dobija bar pomoć zbog nezaposlenosti. Još oko 300 hiljada Čečena prima starosne penzije i invalidnine. Čečenska deca idu u škole, omladina ima mogućnost da studira na višim školama i fakultetima. Čečenija je snabdevena strujom, gasom, grejanjem, vodovodima, svim vrstama veze. Radi saobraćaj, železnica, vazdušni saobraćaj. Obnavljaju se stambene zgrade, preduzeća, ustanove za preradu nafte, trgovina, sve vrste usluga. Postoje perspektive i nade kojih čečenski narod ne želi da se liši. U Čečeniji je formiran sistem vlasti, u čijim organima rade sami Čečeni ― od upravljanja reonom do upravljanja celom Republikom. O kakvom otcepljenju od Rusije u takvim uslovima može da se radi? Vojne jedinice ruske armije u Čečeniji postoje i ostaće tu stalno. Oni tu štite ne samo opšteruske interese, veći i interese čečenskog naroda, koje još uvek treba štititi od nekoliko hiljada bandita koji se čuvaju u dubokom podzemlju, u teško dostupnim planinskim pećinama i u inostranstvu. Ali, to nije rat protiv Čečenije. To je rat protiv međunarodnog terorizma ili rat međunarodnog terorizma protiv Rusije. 69

Šta u takvom slučaju znači savet oponenata V. Putina, da u Rusiji i na zapadu započne pregovore sa „umerenim pravcem“ čečenskog otpora, i da zameni upotrebu sile političkim regulisanjem? Još u jesen 1999. godine, tada premijer, Vladimir Putin počeo je da vodi intenzivne pregovore sa umerenim krugovima čečenskog društva i sa religioznim krugovima ljudi koji su bili nezadovoljni začecima radikalnog vehabizma u toj republici. Radilo se ne samo o pregovorima sa čečenskim muftijom Ahmatom Kadirovom, već i sa drugim uticajnim krugovima i klanovima, uključujući, na primer, braću Jamadajev, čiji su naoružani odredi kontrolisali Gudermes, drugi po veličini grad u Čečeniji. Pregovori su vođeni i sa drugim funkcionerima i grupama, uključujući i istaknute predstavnike čečenske dijaspore u Moskvi. To i jeste bilo političko regulisanje, koje se, naravno, kombinovalo pritiskom i silom. Uspeh nije postignut odmah, ali danas je očigledan. U Čečeniji je formirano sposobno rukovodstvo, koje nije bilo pokolebano ni posle ubistva samog A. Kadirova. Koga je u današnjoj Čečeniji predstavljao, do svoje pogibije, Aslan Mashadov, koga su protivnici Vladimira Putina pokušavali da mu nametnu kao partnera za nove pregovore? Mashadov je bio uticajni lider pobunjenika od 1994. do 1996. godine, ne samo zahvaljujući vojnom iskustvu, već i zato što je tada bio umereniji. On nije bio fanatik i nije učestvovao ni u kidnapovanju ljudi, ni u zarobljavanju talaca, ni u terorističkim akcijama tih godina. Godine 1997. izabran je za predsednika Čečenije. Građani Čečenije dali su mu više glasova nego drugim kandidatima, uključujući i Zelimhana Jandarbijeva, upravo zato što su Mashadova smatrali umerenijim liderom, i mnogim stanovnicima Čečenije činilo se da će on održavati dobre odnose sa Rusijom. Ali, Mashadov nije mogao da dobije realnu vlast u Republici, nije mogao da stavi pod svoju kontrolu glavne odrede pobunjenika u Čečeniji, uključujući pre svega odrede Basajeva i Hataba. Događaji su se 1999. godine odvijali u Čečeniji i Dagestanu bez učešća, a često čak i bez znanja Mashadova. Realna opozicija vehabijama i radikalima bio je A. Kadirov ili njegovi saveznici, a najradikalniji deo bivših pobunjeničkih komandanata i vojnika prvog čečenskog rata krenuo je za Basajevom. Hatab je iza sebe imao arapske najamnike. Mashadov se pokazao kao slaba figura koja nema ni novac ni uticaj, ali je bio zgodan kao dekorativna figura i kao pokriće ekstremista. Oktobra i novembra 1999. on je još uvek sedeo u svom predsedničkom kabinetu u Groznom, ali potpuno sam. Još pre nego što je Grozni opkoljen, prilikom prvih jakih bombardovanja prestonice Čečenije, iz grada je počela stihijska evakuacija žena, starih ljudi i dece ― uglavnom u Ingušetiju. Jedan od dopisnika lista „Komersant“, koji je pripadao Borisu Berezovskom, uspeo je krajem oktobra da uđe u Grozni i čak da se sastane sa Mashadovom. Posle nekoliko godina on se sećao: „Niko više nije imao nameru da živi u Groznom ― ka Ingušetiji se kretala beskrajna reka kamiona i automobila, prepunih kućnih stvari. Mada, postojalo je u Groznom jedno mesto na kome su se još uvek okupljali ljudi. To je bio trg, svima poznat od prošlog rata ― Minutka. Tu se nalazio jedini punkt sa satelitskom vezom, i svi koji su ostali u gradu pokušavali su odatle da saznaju šta se dogodilo sa onima koji su otišli. Na pijacama u Groznom nema ni prodavaca, ni kupaca. Samo ponekad neko ponudi robu za prvu pomoć. Nestali su čak i prosjaci sa ulica. Zato su se pojavili maroderi. I predsednička palata je prazna, a još pre jedne nedelje u njoj je bilo kao u mravinjaku. Prošao sam praznu kućicu stražara i bez problema ušao u zgradu. Na drugom spratu, u Predsednikovoj prijemnoj sobi, sedeo je jedan naoružani Čečen. ― Šta ćeš ti ovde? ― pitao me je, lenjo podižući pogled. ― Došao sam kod Predsednika. Da uzmem intervju. ― Idi. ― Da li je sam? ― Sam je, sasvim sam. ― Mashadov je sedeo u dubini ogromnog praznog kabineta. Ustao je i pošao mi u susret, odgovorio na pozdrave, i umornim glasom izgovorio: Pitaj. ― Hoćete da ratujete protiv Rusije? ― Zar imam drugu varijantu? ― Razgovarao sam sa Predsednikom dva sata. Za to vreme na njegovom stolu ni jedanput nije zazvonio telefon, niko nije zakucao na vrata“. Mashadov se, preko interneta, ponekad obraćao osuđujući Basajeva i neke druge radikalne pobunjenike. On je pokušavao da se ogradi od napada terorista na pozorišni centar u Moskvi 2002, i od napada na školu u Beslanu 2004. godine. Mnogo puta je osudio kako dejstva Basajeva, tako i 70

politiku Moskve u Čečeniji, koja vrši, navodno, „genocid čečenskog naroda“. Ali sve se to govorilo za slušaoce na zapadu, zbog toga što ni u Čečeniji, ni u Rusiji, ni u bazama teroriste Basajeva, sve te Mashadovljeve izjave već odavno niko nije uzimao ozbiljno. Poznato je da su i 1. i 2. septembra i Aleksandar Dzasohov i Ruslan Aušev pokušavali da stupe u kontakt sa Mashadovom, koristeći sve njima poznate kanale i veze. Uspeli su da razgovaraju samo sa Mashadovljevim predstavnicima u Bakuu i u Londonu. Ali od svega toga ništa nije uspelo, jer Mashadov nije želeo da razgovara ni sa Dzasohovom ni sa Auševom. Tek nekoliko dana posle tragičnog raspleta, Mashadov je izjavio da će Š. Basajeva tužiti sudu zbog povrede muslimanskih zakona ― ali tek „pošto se rat završi“. Mashadov i Basajev nisu bili protivnici. Oni su bili saveznici, a u velikoj meri i saučesnici. Za pobunjeničke vojnike i za većinu njihovih komandanata, u Čečeniji i drugim džamahatima, osnovni motivi za njihove radnje nisu ni nacionalni, niti religiozni. Osnovni motiv je novac. Za njih je, isto kao i za profesionalne ubice, to posao koji se dobro plaća. Isti motiv je osnovni i za najamnike iz arapskih i nekih drugih zemalja. Za šahide-samoubice pokretačka snaga je osveta ili religiozni fanatizam. Ukupni budžet terorističkog rata protiv Rusije iznosi, prema proračunima eksperata iz specijalnih službi, 100 miliona dolara godišnje, od kojih više od polovine ovamo šalje Al-Kaida i druge ekstremističke terorističke organizacije ― uglavnom iz arapskog sveta. Te grupe ne razmišljaju o čečenskom narodu, niti o Alahu, već o kontroli nad Severokavkaskim i Kavkaskim regionom i o kaspijskoj nafti. Poznato je da general Džohar Dudajev, koji je bio na čelu Čečenije 90-tih godina, nije bio religiozan. On ne samo da se protivio širenju vehabizma u Čečeniji, već je i pripremao zakon o zabrani tog radikalnog pokreta u islamu. Ali Š. Basajev i njegovo okruženje prihvatili su vehabizam i njegove planove. Ti planovi sadržali su i uvlačenje u vehabizam celokupnog stanovništva Čečenije, Ingušetije i Dagestana ― republika gde je muslimansko stanovništvo u većini. U planu je bilo da se tom jezgru pripoje i relativno male republike: Kabardino-Balkarija, Karačevo-Čerkezija i Adigeja. Planovi za dalju budućnost, koji su sastavljani negde daleko od Čečenije, podrazumevali su širenje vehabizma na Baškiriju i Tatariju. Sa druge strane, planiran je prodor vehabizma prvo u Uzbekistan, a zatim i potčinjavanje cele Srednje Azije i Kazahstana. Zajedno sa donjim Povoložjem, čak i sa Orenburgskom i Čeljabinskom oblasti, cela ta ogromna teritorija trebalo bi da predstavlja nekakav vehabijski kalifat. Naravno, svako razuman ovakve planove može da smatra avanturizmom. Ali mi odlično znamo, i to ne samo iz iskustva XX veka, da je svaka radikalna ideologija krajnje avanturistička i agresivna. Slična bolest agresije bila je svojstvena i hrišćanskoj crkvi u zapadnoj Evropi u srednjem veku. Ali „muslimanstvo danas živi sopstveni srednji vek i meni se to dopada“ ― rekao mi je jedan bivši narodni poslanik SSSR, koji je prihvatio islam i preselio se u Sarajevo. Koje ciljeve ima pred sobom Al-Kaida, čija filijala su postali Basajevljevi pobunjenici na Severnom Kavkazu? Zbog čega oni koriste tako surove metode borbe? Osama bin Laden mnogo puta je izjavljivao da vodi borbu za svrgavanje režima šahova u Saudijskoj Arabiji, i za progon Sjedinjenih Država iz regiona Bliskog i Srednjeg Istoka, i za uništenje Izraela koji gradi svoju državu na arapskoj zemlji. Stvara se utisak da se i ovde radi o stvaranju nekog novog arapskog kalifata, koji će kontrolisati bogatstva ovog ogromnog regiona. Tim planovima arapskih ekstremista i vehabija suprotstavili su se ne samo Izrael i SAD, već i Iran, Turska, Egipat, Sirija, a u bliskoj prošlosti i Irak Sadama Huseina. Ovaj veoma komplikovani čvor veoma je teško razmrsiti, ali preseći ga onako, kako su to pokušali Amerikanci da učine u Iraku, takođe je skoro nemoguće. Naravno, ni SAD, ni zemlje Zapadne Evrope ne bi želeli da se na ruskom Severnom Kavkazu i na postsovjetskim prostorima stvori nekakav vehabijski kalifat. Zapadu ovde nisu potrebni ni Basajev, ni Osama bin Laden. Oni bi želeli da ovde povećaju svoju kontrolu, a to se vidi po potezima Zapada u Gruziji i po pritisku koji se vršio, i nastavlja da se vrši, na Azerbejdžan. Uopšte nije slučajno što su se u zapadnoj štampi septembra 2000. godine pojavljivale 71

To je sugestivna ideja mnogih lidera KPRF. on ima ispod sebe široku mrežu radikalnih organizacija po celom svetu i komanduje ne samo svetskom narkomafijom. Zapadna štampa je prvo odbijala tezu o tome da Rusija na Severnom Kavkazu vodi rat protiv međunarodnog terorizma. Ali zaključci te strašne tragedije bili su različiti. Da li je onda apsurdan predlog da se mirovne snage EU ili čak snage NATO-a tamo rasporede pod patronatom OUN. Ali ona ima pravo da računa na bolje razumevanje njenih poteza. moralnom ravnodušnošću društva“. oslanjaju na stotine hiljada siromašnih mladih ljudi na Severnom Kavkazu. nenasilnu međunarodnu akciju. prema Ivašovljevom mišljenju. već i Skupštinom Saveta Evrope. Ali. uključujući i Genadija Zjuganova ― sve nesreće ovoga sveta proistekle su iz „svetskih zakulisnih radnji“. Naša zemlja ne moli za pomoć zapadne zemlje. čiji se mozak i intelektualni centar nalazi u Londonu. Javno mnjenje u Rusiji i tragedija u Beslanu Ruski političari svih pravaca osudili su zarobljavanje i ubistvo talaca u Beslanu. a njihovu ulogu igraju svetska finansijska oligarhija. Svaki od njih ima štab od deset-dvadeset pobunjenika. U tim strukturama postoje centri za obuku u kojima se regruti uče svim vojnim veštinama i podvrgavaju se vehabijskoj obradi. To je bio blef vehabijske propagande. „koji se svakodnevno susreću sa teškom socijalnom nepravdom. Ubistvo Mashadova u proleće 2005. Prema mišljenju eksperta KPRF. sva sredstva koja Ministarstvo finansija Rusije odvaja za obnovu Čečenije. nisu tako veliki. godine pokazalo je da oko njega nije bilo nikakvih velikih struktura. Optužujući ruske specijalne službe za njihovu „potpunu nesposobnost“. Ivašov je preuveličao i uticaj štabova Basajeva i Mashadova na strukture ruske vlasti. to je snažna svetska podzemna struktura.tvrdnje o tome da se Rusija pokazala kao nesposobna da zaštiti svoje građane. a Mashadov političkog komesara. Na terenu rade pobunjenička jezgra koja se sastoje od pedeset-šezdeset pobunjenika. Osnovni zaključak svega ovoga je: „Teroristička mreža na teritoriji Rusije jeste sastavni deo međunarodnog terorizma sa strogim potčinjenjem globalnim strukturama transnacionalnog karaktera koje predstavljaju centri upravljanja svetskim procesima. a takođe i odeljenja za materijalne resurse. Prema tvrdnjama Ivašova.“ Tako je pisao britanski list „Gardian“. U stvarnosti. A zatim se pojavljuje predlog o uvođenju vojske NATO na ruski Severni Kavkaz. Šamil Basajev u vojsci pobunjenika ima ulogu vrhovnog komandanta. Taj svetski centar blisko sarađuje sa specijalnim službama kako zapadnih. Komunistička štampa nije se samo slagala sa tezom o tome da su Basajev i Mashadov emisari međunarodnog terorizma. kojima rukovode sionisti. koji zahteva usaglašenu. administracija SAD i centri međunarodnog sionizma“. Teroristi se. Komandni punkt prve linije ruskog terorizma nalazi se u Moskvi. general-pukovnika u penziji Leonida Ivašova. navodeći da su teroristički akti u Rusiji „unutrašnjeg karaktera“. i uticaj njihovih vođa na javnost u Čečeniji i drugim republikama na jugu Rusije. realne dimenzije i broj terorističkih centara na Severnom Kavkazu. a komandni punkt pozadine ― u Gruziji i Pankisiji. Prema njegovoj tvrdnji. Rusija ima snage da se izbori sa tom pretnjom. i za svoje ciljeve upotrebe. kolektivnu. Samo je Rusija u stanju 72 . kome bi ta vojska tamo mogla da pomogne? Međunarodni terorizam pojačao je svoje napade na Rusiju. već je preuveličavala razmere delatnosti i mogućnosti terorista. tako i islamskih država. koja je u sastavu Ruske Federacije. kako u Čečeniji. neki od zapadnih posmatrača nudili su nam scenario po ugledu na kosovski protektorat. već i da pokradu. Bilderbergski klub. mada to od ruske države zahteva mnogo napora. komentarišući pogibiju dece u Beslanu. pre svega na Čečensku Republiku. To im omogućava ne samo da znaju planove vlasti. Krajnje neistinito prikazao je Ivašov i strukturu međunarodnog terorizma. licemerjem i ravnodušnošću vlasti. Postoje i centri za informacije i propagandu. štabovi i specijalne službe terorista imaju široku mrežu agenture u svim granama ruske vlasti ― od njenih najviših organa do reonskih odeljenja milicije i seoskih administrativnih okruga. tako i van njenih granica. i da je njihov cilj slabljenje ruskog uticaja na Kavkazu i ukupna destabilizacija ruske države. „Čečenija je stalni međunarodni problem.

i svi problemi terora u Rusiji biće rešeni.“ Odmah pošto je škola u Beslanu zauzeta. ― Putin treba da prekine sa birokratijom i bezbednosnim strukturama. „U svemu tome postoji Božja zamisao ― govorio je poslanik Državne Dume Sergej Abeljcev ― i Putin treba da se obrati Bogu za pomoć. i išao je na ruku političkim snagama koje žele da vrate sebi nivoe vlasti koje su imali za vreme Jeljcina. Ako. Za drugo nije bilo snage. Teroristi moraju da oslobode decu i da se predaju uz međunarodne garancije (po mogućstvu Saveta bezbednosti OUN) da će im biti organizovano pravedno suđenje. uključujući i tragediju u Beslanu. godine svodio je i politikolog Aleksandar Cipko.“ „Ne ― izjavio je bivši pomoćnik i savetnik Borisa Jeljcina i predsednik FONDA INDEM Georgij Satarov. „Smrt i muke nevine dece u Beslanu ― izjavio je Cipko ― izazvani su pre svega borbom za vlast u Rusiji. Predsednik ćuti. Njihov osnovni cilj je da kazne Putina. godine ovi ili oni ruski političari nisu izrekli.da se izbori protiv te tajne svetske vlade. Čini se da nije bilo ni jedne ružne stvari koju septembra 2004.“. terorističke napade 2004. Treba iznaći prihvatljivi sporazum sa „umerenim delom“ čečenskog pokreta otpora. i ja ne znam zašto ćuti“. Prema sadržaju i političkim ciljevima teroristički akt u Beslanu je potpuno ruska pojava. Ostale separatiste „treba javno i otvoreno uvući u političke sporove. Drugog septembra. treba fizički uništiti. to je sada već očigledno. i to samo u slučaju ako se na čelu naše zemlje budu nalazili pravi komunisti. Sličnu izjavu dao je i Vladimir Rižkov ― nezavisni poslanik u Dumi. kako bi se realizovao politički revanš „zapadnjakov“. a da deca dobiju bar vodu. ruski. kao što je Basajev. za širenje ekstremizma i terorizma u Rusiji. naravno. gde se nalaze Putinovi ljudi. demonstrirajući apsolutno poštovanje. Propaganda ruskih liberal-demokrata tekla je u suprotnom pravcu. liberala. vezan za Čečeniju“. Staljin je tada oko grada leteo avionom sa ikonom Bogorodice i samo Božjom rukom Hitlerova vojska bila je zaustavljena. godine. Predsednik Rusije pod garancijom Saveta bezbednosti OUN treba da promeni svoju politiku u Čečeniji. Građansko 73 . Ali da li će to Predsednik učiniti?“ „Osnovni cilj terorista ― izjavio je Aleksej Malašenko iz moskovskog Karnegi centra ― nije čak ni nezavisnost Čečenije. kada sudbina talaca još nije bila završena strašnom tragedijom. kaže: „Jedini izlaz za vlast i za ruski narod je da vode pregovore sa teroristima pod principijelnim uslovima. Teroristički akt koji se dogodio u Beslanu pripada islamskom arapskom svetu samo prema obliku i tehnologiji. „Terorizam u Rusiji završiće se samo onda kada Vladimir Putin napravi fundamentalni preokret svoje politike u Čečeniji. grupa ruskih boraca za ljudska prava dala je glasnu izjavu u kojoj se. sa glasnom izjavom o politici vlasti pojavila se Irina Hakamada: „Sa onima koji su zauzeli školu ― preporučivala je Hakamada ― treba voditi pregovore. već da započnu politički dijalog. Ali on je za eskalaciju terora krivio ne Putina. dati im poslaničke stolice i učiti ih da se ne svete i ne ubijaju. želimo da više ne bude žrtava. u politički establišment. Koreni i razlozi svih terorističkih akcija u Rusiji treba da se traže samo u Čečeniji. Što se tiče ukupne politike u odnosu prema teroristima u Rusiji. između ostalog. a pre svega vlast u sredstvima javnog informisanja. Želim da povučem paralelu sa oktobrom 1941. kada su Nemci mogli da zauzmu Moskvu. koje je on sve ove godine pomerao od vlasti. On je bio organizovan i izveli su ga pre svega građani Rusije. Početak tog procesa može da predstavlja hitno obraćanje vlasti Aslanu Mashadovu sa predlogom da učestvuje u oslobađanju talaca“. treba proraditi dve metode. Svi moraju da shvate da je ovaj konflikt unutrašnji. Na čisto ruske korene i probleme. kao da vodite pregovore sa predstavnicima političkih grupacija. za kardinalnu smenu Putinovog kursa u obnavljanju suvereniteta i državnosti Rusije. već njegove protivnike sa liberalnog krila. Napad na Beslan izvršen je pre svega da bi se diskreditovao Putin i njegov tim. Ali. koji će ga pre ili kasnije skloniti. i da se okrene građanskom društvu koje se formira u Rusiji. na televiziji. Prema njihovim tvrdnjama. u strukturama bezbednosti. i voditi ih tako. kriva je politika samog Putina. Vođe.

a ne međunarodnim korenima i razlozima. stav britanskih listova nije se promenio. Ni posle strašnog raspleta 3. ni jedno pismo čitalaca. Nije se na Zapadu mnogo pisalo o istovremenoj eksploziji dva aviona na nebu iznad Rusije u noći 25.“ Nema potrebe da opovrgavam veći deo gore navedenih stavova. „Svako uvođenje reda u zemlji ― govorio je M. Leotjev prizivao je. bezbednosnu komponentu. i ni jedna kritička reakcija u odnosu na stav lista nije objavljeno. septembra skoro svi veliki zapadni listovi veoma su jasno ocenjivali ovaj događaj kao užasavajući dramu čisto ruskog porekla. čija eskalacija je nesumnjivo bio cilj terorista u Beslanu. Ruski listovi. Mali članak o tome u poznatom američkom časopisu „Tajms“ bio je naslovljen „Osveta crnih udovica“. i obraćanja naciji predsednika Putina. Zapadna štampa o tragediji u Beslanu Niz terorističkih napada. Mi za nju nismo bili spremni. a u isto vreme i politiku. stiže u redakcije tih listova faksom ili elektronskom poštom za vreme događaja koji uzbuđuju javnost. za koje na Zapadu tako mnogo govore i pišu da ih pritiskaju Predsednik i vlasti. iz koga oni mogu da izađu samo uz pomoć terora“. to je bezuslovno pojačavanje autoritarne komponente. On mora da se obrati narodu sledećim rečima: „Sunarodnici! Grešio sam i bio sam u zabludi. ali smatram da sam dužan ljudima koji su me izabrali da svojim rukama ispravim svoje greške“. odmah je u „Fajnenšl tajms“ poslao svoju reakciju. ne na ojačavanje građanskog društva. godine u publikacijama časopisa „Profil“ i „Svobodnaja misl“. Moj brat Žores Medvedev. Ovaj članak počinjao je rečima: „Ruski predsednik Vladimir Putin snosi ozbiljnu odgovornost za to što je Čečene saterao u takav ugao. Osnovne optužbe za strašni teroristički akt upućene su na taj način ne teroristima. Na desetine. Ovo je realna pretnja. Jedina mogućnost da se brzo zavede red. Ništa se nije pisalo ni govorilo čak ni o protivrečnostima i konfliktima između Ingušetije i Severne Osetije. avgusta 2004. Leontjev ― vezano je upravo za autoritarnu. objavljivanje ovih uglavnom ružnih i proizvoljnih predloga i verzija. sa rusko-čečenskim. već na ojačavanje autoritarne vlasti u Rusiji. Podnaslov je glasio: „Ruski Predsednik mora da pribegne ne samo sili. Doneo sam odluku da kardinalno promenim moj tim. Kriv sam. Članak uredništva velikog britanskog lista „Fajnenšl tajms“ imao je naslov „Putina su zbog njegove nepopustljivosti kaznili čečenski teroristi“. ali već 2. između ostalog. Daleko veću pažnju zapadne javnosti izazvali su teroristički napadi i zarobljavanje talaca u Iraku. i mojom krivicom. nastavljeno je i u zimu i proleće 2005. Drugih sredstava nema. kao i listova „Moskovskie novosti“ i „Novaja gazeta“. godine. članci uredništva glavnih listova obično izazivaju mnogo reakcija.“ Publicista M. septembra.društvo je slamka za koju Putin može da se uhvati. koji živi u Londonu. već i dijalogu“. a kada se radi o ratu to se mora raditi veoma brzo. počev od ubistva predsednika Čečenije Ahmata Kadirova. naprotiv. Sve se svodilo samo na rusko-čečenske odnose i čak uže ― na suviše čvrstu nazovi politiku Vladimira Putina u Čečeniji. a nikako ne neke terorističke organizacije. a ponekad i na stotine pisama. i najkarakterističnije reakcije objavljuju se sledećeg dana u istim listovima u rubrici „Pisma čitalaca“. protestujući protiv tendencioznosti i primitivizma ocena uredništva. Zauzimanje škole u Beslanu izazvalo je daleko veći odjek i niz komentara u zapadnoj štampi. izazvao je neznatne odjeke u zapadnoj štampi. bili su daleko otvoreniji za izlaganje svih tačaka gledišta nego britanski listovi. U Engleskoj. Čitaoci časopisa mogli su da pomisle da su celu tu akciju smislile i organizovale udovice poginulih Čečena. u danima krize u Beslanu i u danima posle. Ali ni jednog od sledećih dana. Na žalost. već ruskom Predsedniku. I to je i moguće i neophodno učiniti veoma brzo. Glavni britanski listovi i časopisi o tome su objavile samo male napomene. a takođe i otvorenih svesnih falsifikata. Urednik iz odeljenja pisama uveravao ga je da je pismo primljeno i da će biti iskorišćeno u listu. Samo obraćanje objavljeno je u 74 .

godine živelo oko milion ljudi. usmeren protiv dece koja ni za šta nisu kriva. ide na čelu dugačke procesije sivih ljudi. Tako tendenciozno pisali su o događajima u Beslanu i drugi vodeći listovi i časopisi. Koristeći materijale propagandističkih sajtova Mashadova. septembra 2004. Nemački listovi sa voljom su štampali razne izjave Mashadovljevih emisara. list „Gardijan“. U stvarnosti. godine. Bilo je i izveštaja o tome da je britanska državna televizijska kompanija Bi-bi-si čak zabranila da se u njenim emisijama pominju teroristi u Beslanu i Rusiji. Ilustrativno je da se u Berlinu već 5. „naoružanim licima“. prema kojima se broj stanovnika Čečenije. koji se u Engleskoj smatra skoro najliberalnijim i najinteligentnijim. Veliki članak o tome u listu „Tajms“ naslovljen je: „Kremlj uništava slobodnu štampu“. godine.delovima i nije komentarisano samo tendenciozno. Veliki deo nemačke štampe nastavio je da se tih dana drži antiruske i antiputinske retorike. objavio je veliku karikaturu ― Vladimir Putin u vojničkom šinjelu i sa puškom u rukama. Danas u Čečeniji živi oko 1. tog istog 7. isto kao što stojimo zajedno. Predsednik SAD nije se na to ograničio. To je i ranije bila uobičajena taktika lidera terorista. Posle toga Džordž Buš obratio se ambasadoru i novinarima: „Ja sam ovde da izjavim svoje duboko saučešće. to je nova dimenzija pretnje koja celom čovečanstvu dolazi od međunarodnog terorizma. od kojih je više od 200 hiljada bilo Rusa. Kasnije. „separatistima“. politički lideri zapadnih zemalja dali su u danima tragedije u Beslanu mnogo izjava.1 milion ljudi. koji su prolaznicima i novinarima delili letke i zahtevali od nemačkih sredstava javnog informisanja da prekinu antirusku histeriju i terorizaciju ljudi koji su digli u vazduh putničke avione i koji su ubijali decu u školi. od kojih je samo oko 50 hiljada Rusa. a na 800 hiljada 2004. bili su posvećeni ostavci glavnog urednika lista „Izvestija“ Šakirova. iako se radi o zločincima i teroristima. koje je nemačka štampa nazivala „ustanicima i borcima za slobodu“. koja je bila izazvana nesuglasicama u izdavačkom savetu i u samoj redakciji. U Nemačkoj se pisalo o „pobunjenicima“. već često i neprijateljski. Pisali su jednostavno i o „aktivistima“ i „licima koja su zauzela školu“. Mi smo jedinstveni u stavu da se protiv terorizma treba boriti zajedničkim snagama. umanjilo sa 2 miliona 1991. Šreder je bio prinuđen da se brani od skoro sveopšte kritike i na račun Kremlja. u kome se između ostalog kaže: „Čudovišni teroristički akt u Beslanu. nastradalim od ruke zlih terorista. septembra prvi put u istoriji svoje zemlje posetio rusku ambasadu u Vašingtonu i upisao se u knjigu žalosti. U SAD su pisali o „pobunjenicima“. u kojima su podržali Vladimira Putina i osudili terorizam. o „mrtvački bledom licu ruskog Predsednika 75 . „radikali“. u svoje ime i u ime naše zemlje žrtvama i porodicama. „napadači“. na kojoj opušteno visi ruska zastava. U Francuskoj su prednost dali terminima „buntovnici“ i „komandosi“. i na svoj račun. U Britaniji su prevladali termini „ustanici“. jedan od novinara sastavio je spisak termina. „ustanicima“. već je 12. Na dan koji je u Rusiji bio proglašen danom nacionalne žalosti. U Sjedinjenim Američkim Državama Džordž Buš odmah je dao izjavu u kojoj je osudio teroriste. U Nemačkoj je objavljena zajednička izjava kancelara SRN Gerharda Šredera i predsednika Vladimira Putina. u Čečeniji je 1991. List „Berliner cajtung“ plašio je svoje čitaoce ne samo „preventivnim širenjem čečenskog rata na Gruziju“. već i slanjem aktivnih jedinca ruske armije na Arabijsko poluostrvo ili u Pakistan. a veći deo cele evropske štampe čak nije ni izvestio svoje čitaoce da je Džordž Buš posetio rusku ambasadu i da je dao izjavu. listovi su preštampavali i specijalno odabrane falsifikovane materijale. I u ovom slučaju trudili su se da sav gnev čitalaca usmere prema ruskom Predsedniku. septembra. kojima su zapadna sredstva u svojim reportažama i člancima nazivali ubice i teroriste u Beslanu. koji iza njega nose mrtvačke sanduke. Naravno. uvek i svuda“. SAD je uz Rusiju u borbi protiv terorizma. navodno. koji su osnovnu krivicu za smrt dece u Beslanu svaljivali na ruske specijalne službe. Francuski list „Liberasion“ pisao je o „bezgraničnoj usamljenosti čečenskog naroda u odnosu na surovi i nemilosrdni ruski imperijalizam“. rame uz rame u naporu da svet učinimo mirnijim i slobodnijim“. godine oko ruske ambasade okupilo na miting nekoliko stotina Nemaca. Članci drugih britanskih listova.

septembra. koji je svestan katastrofe i spreman da još jače stegne pesnicu“. 3. sveštenik otac Jovan služio je litiju poginulima u terorističkom aktu u Beslanu. kao prvi od svih svetskih lidera. To su bili politikolozi iz američkih. Taj susret nije bio unapred planiran. Juronjus. Profesori. radnici nekoliko fondova i novinari. „Ako nastavimo da pokrivamo neljudskost njegovog režima. godina V. Tog 4. Na konferenciju je pozvano više od četrdeset stručnjaka i naučnika iz SAD i zemalja Evrope. Svi njegovi radni planovi bili su promenjeni. Izraelska štampa najodlučnije je osudila i čečenske i međunarodne teroriste. Izdvajali su se. Pretpostavljalo se da će se održati susreti sa nizom vodećih ličnosti iz ruske vlade i predsedničke administracije. Skoro svi su govorili ruski jezik. Si-en-en. Vladimir Putin tih dana dobijao je najdetaljnije informacije o komentarima i reakcijama zapadne štampe na događaje u Beslanu. veliku međunarodnu konferenciju na temu „Rusija na razmeđi novih vekova: nade i realnosti“. posle napada terorista na SAD. Šreder za razvoj širokog dijaloga između javnosti Rusije i Nemačke. Vladimir Putin upalio je četiri sveće za pokoj duše. profesora sa raznih univerziteta. Izrael je ponudio pomoć i ruskim specijalnim službama. Bili su tu savetnici Džordža Buša i Džona Kerija. godine. kao što se i moglo očekivati. a u petak. ipak. septembra bio je u direktnoj ili indirektnoj vezi sa događajima u Beslanu. Vladimir Putin na susretu sa zapadnim novinarima Veliki deo rada predsednika RF Vladimira Putina u periodu do 12. britanskih. godine. i 11.na televizijskom ekranu. koji se profesionalno bave politikom i ekonomijom SSSR i savremene Rusije. u okviru kluba diskusije „Valdaj“. francuskih i nemačkih instituta. u hramu Živonačalne Trojice u delu Moskve Vorobjovie gori (Vrapčija brda – prim. Putin i G. septembra 2001. Tri godine ranije. Još početkom leta 2004. upravo je taj susret postao prva za javnost otvorena politička reakcija ruskog Predsednika na tragediju u Beslanu. septembra 2004. telefonom pozvao Džordža Buša kako bi mu izrazio svoje saučešće i podršku. Rusija je tada pružila ogromnu praktičnu pomoć SAD-u i NATO u borbi protiv Al-Kaide.). posle njegovog obraćanja naciji 4. samo ćemo ga navesti na to“ ― zaključio je list. štampa i javno mnjenje Izraela. Ovakve stavove zapadnih listova. Ovaj forum osnovali su još 2001. 7. Ali deo javnih ličnosti Izraela pozivala je Rusiju da se u potpunosti posveti borbi protiv muslimanskog terorizma i da odbije bilo kakvu saradnju sa Iranom i sa Izraelu neprijateljskim arapskim svetom. Istoga dana u rezidenciji ruskog predsednika Novo-Ogarevo organizovan je susret Vladimira Putina sa stranim novinarima i politikolozima. Otkazao je odlazak u Nemačku na samit „Peterburškog dijaloga“ koji je planiran za 10. specijalistima za Rusiju. i deci koja su stradala u napadu na školu u Beslanu i neke od porodica iz Beslana malo kasnije prihvatile te pozive. septembra. Na dan nacionalne žalosti u Rusiji. već na ekrane televizora ― tu je mogao da se gleda i NTV i direktni prenosi iz Beslana televizijskih kuća Bi-bi-si. Talibana i čitave mreže međunarodnog terorizma. U suštini. stručnjaci i novinari stigli su na Valdaj 1. godine nezavisna društvena organizacija ― Savet za spoljnu i odbrambenu politiku i RIA „Novosti“ doneli su odluku da u Velikom Novgorodu održi. Red. trebalo je da se održe glavne diskusije. Vladimir Putin odmah je. 76 . Forum. Službi je prisustvovao Predsednik Rusije. održan je u Hamburgu i u ime Putina na njemu su prisustvovali Viktor Ivanov i Sergej Jastržembski. Čak je i on bio poražen histerijom i neobjektivnošću većine zapadnih sredstava javnog informisanja. septembra svi učesnici konferencije gledali su i diskutovali između sebe obraćanje Vladimira Putina. Bio je tu i bivši predsednik SSSR-a Mihail Gorbačov. septembra. časopisa i televizija mogao bih da nastavim još dugo. ali tendencija je već jasna. Ali. pažnja skoro svih učesnika konferencije bila je usmerena ne na izlaganja kolega. septembar. nije bio otkazan.

Zašto niko na Zapadu ne želi da vodi pregovore sa njim i sa Al Kaidom? Razgovor zapadnih eksperata sa Putinom trajao je dugo. pa da vas ostavi na miru? Zašto vi to niste uradili?“ „Između ruske politike u Čečeniji ― objasnio je Putin ― i događaja u Beslanu. Komentarišući svoje utiske sa tog noćnog sastanka. u noći između 1. Vladimir Putin želeo je da porazgovara sa zapadnim stručnjacima potpuno otvoreno. Putinovi odgovori na sva pitanja bili su maksimalno direktni. Čak je Savet Bezbednosti OUN doneo.A sada je Vladimir Putin mogao da pročita u zapadnoj štampi da on. ne samo zbog toga što želi krv. da napad na decu u osetinskom gradu nisu izvršili teroristi. „uzalud misli i pokušava da svrsta žrtve iz Beslana u isti red sa žrtvama 11. već „borci za slobodu i nezavisnost Čečenije“. Samo zamislite da negde na našoj planeti na vlast dolaze ljudi koji pucaju deci u leđa. o liberalnoj ekonomiji. koji je radio na mestu direktora ruskih i azijskih programa Centra za odbrambene 77 . Ali već sledećeg dana. Radi se o teritorijalnoj celovitosti Rusije. Čečenija nije Irak. o odnosima sa SAD i druga. Ona je tu. i on je odgovorio na mnogo pitanja. o demokratiji u Rusiji i na Zapadu. blizu. kada su sve zapadne televizijske stanice direktno prenosile reportaže iz Beslana. i koja diskusiju o ciljevima čine nemogućom. Ovde se ne radi o političkim ciljevima ― istakao je Putin ― koliko god da se ti ciljevi čine čudni. U čemu je stvar? Zašto je upravo takva reakcija preovladala u zapadnim javnim. i Osama bin Laden izjavljuje da se on bori za nezavisnost Bliskog Istoka. Radi se o sredstvima koja su apsolutno nedopustiva. Putin. koje je upravo on. Stila iz britanskog „Gardijana“ o pregovorima sa liderima terorista. Mislim da je on čovek koji zna šta hoće da kaže i kakvu poruku želi da uputi svetu“. On ubija ljude u SAD i van SAD. da „se uvredljivost nije činila kvalitetom na koji se moglo računati“. Još pažljivije pratio je Predsednika Rusije američki ekspert sa ruskim prezimenom Nikolaj Zlobin. i nećete više imati pitanja o našoj politici u Čečeniji. Vladimir Putin odmah je odgovorio da „niko nema moralno pravo da nam savetuje da razgovaramo sa ubicama dece“. zašto ga ne pitate šta hoće i zašto mu ne date to što hoće. da su takva vrsta zahteva i njihov ton ne samo neumesni. septembra. Rusko Ministarstvo inostranih poslova odgovorilo je odmah. To je bio privi put da vidim Putina. specijalnu rezoluciju u kojoj je svih 14 članova i partnera Rusije u Savetu bezbednosti donelo odluku da ne vode nikakvu diskusiju. i zvaničnim krugovima? Vladimir Putin odlučio je da to pitanje postavi zapadnim stručnjacima koji su se nalazili u Rusiji. koja se nisu odnosila na Beslan ili Čečeniju ― o slobodi štampe. već i uvredljivi. Zašto se vi ― pitao je Putin sarkastično ― ne biste sastali sa Osamom bin Ladenom? Zašto ga ne pozovete u Brisel ili u Belu kuću i ne organizujete sa njim pregovore. u ime zemalja članica Evropske Unije. ministar inostranih poslova Holandije. Jednostavno postavite sebi to pitanje. On se čak poziva na Kuran i zavete proroka. istakao je da je „atmosfera susreta u Novo-Ogarevu bila prilično neformalna. zahtevao je od zvanične Moskve da objasni razloge onoga što se dogodilo i da ih informiše o tome šta se upravo događalo u Beslanu. Putin. koja je trajala skoro četiri sata i završila se daleko posle ponoći.“ Niko od pozvanih u Novo-Ogarevo nije mogao ili nije poželeo da odgovori na pitanja Vladimira Putina i nadalje je samo on odgovarao na pitanja zapadnih politikologa i novinara. i posebno njegove rodne Saudijske Arabije od uticaja SAD i od saudijske kraljevske porodice. i 2. da „se osećao sigurno“. septembra u Njujorku“. To je deo naše teritorije koji je od životne važnosti. francuski novinar lista „Le Mond“ Danijel Berne. Na kraju. Oni nisu očekivali ovakvu posetu. Na pitanje novinara Dž. o raspadu SSSR-a. naveo na tako očajničku odluku. i u nizu slučajeva. predsedavajuće Evropske Unije Bernard Bot. ne postoji nikakva veza. U reakcijama na ovaj susret njeni učesnici su već sledećeg dana govorili o tome da je Putin bio „čvrsto i ljubazno korektan i ponekad se šalio“. ali oni nisu bili za to spremni. već da se slože sa logikom ruske diplomatije ― poslednji događaji u Rusiji treba da se razmatraju u kontekstu borbe protiv međunarodnog terorizma. Ilustrativno je bilo to da na tom susretu nije bilo ruskih novinara. neblagovremeni.

po mom mišljenju. Ta okolnost stvara veoma mnogo problema. Nema nikakve panike. komunicirao je izuzetno taktično. videlo se da je veoma potresen. formirajući na zemlji veliku lokvu. Ukupno. na kojoj je napisano „terorizam“. ali se vidi da želi nešto da uradi. I tako celovitoj slici u Rusiji niko ni intelektualno ni politički ne može da se suprotstavi.informacije SAD. ironija i šale. Ali bio je veoma delikatan. već ciljni pozitiv. To nije stanovništvo koje je u tim zemljama rođeno. sa osvrtima na istoriju. Potrebna je fundamentalno drugačija alternativa razvoja društva. Isti onaj britanski list „Fajnenšl tajms“. Nova Rusija i novi lider Rusije nerviraju Evropu. a sa karte Čečenije kaplje krv. sve je usaglašeno. Ona se boji da ne pokvari odnose sa muslimanskim i arapskim svetom. Ali i deo ruske štampe bio je isto toliko tendenciozan i neprijateljski. takvih problema je mnogo manje. o slobodi govora. koji je pod posebnu vatru stavio predsednike i rukovodioce svih muslimanskih republika Severnog Kavkaza. Zato što su sve to detalji koji su već složeni u sliku. Putin je energičan. koje tek što su stupile u NATO i Evropsku Uniju. On ima svoje viđenje. da u polemici sa njim nije potreban samo pozitiv. Amerika želi da gospodari na Bliskom Istoku. Samo u Francuskoj. Besmisleno je osporavati parčiće te slike. godine antiruski pravac publikacija u zapadnoj štampi čak se i proširio. U svakom slučaju. ima dovoljno sigurnosti u to da je on u stanju da reši te probleme. Na kraju septembra 2004. ali Zapadna Evropa više bi volela da se dogovori. razumete. nisam kod njega primetio paniku zbog toga što nema na koga da se osloni“. kao u Rusiji. kako on to vidi. bili su. koja je i sledećih dana nastavila da piše u krajnje tendencioznom i antiruskom pravcu. „Putin nam je odgovarao bez razmišljanja ― bez papirića i podsetnika. Putin je već razradio svoje ideje i koncepcije praktično tako daleko. a možda je i nemoguće. uključujući i porast neprijateljstva prema Izraelu i otuđenje od SAD. Zapamtio sam jednu njegovu rečenicu: „trag kočenja hladnog rata“. Prevazići taj nacionalni egoizam veoma je teško. Sa posebnim nemirom razvoj Rusije se prati u mnogo istočnoevropskih zemalja. slobodouman čovek koji je siguran u sebe. Evropa je više nego SAD umorna od raznih vrsta konflikata i međunarodnih problema. Veliki uticaj na politiku zapadnoevropskih zemalja ima i muslimanska manjina. dobrovoljnoj ili prinudnoj. Nemačkoj i Velikoj Britaniji danas živi više od deset miliona iseljenika iz arapskih i muslimanskih zemalja. Evropa ne bi želela da se nađe u žiži borbe protiv međunarodnog terorizma. Vidi se da je obrazovan. da sve ima u glavi i da u toku odgovora razvija neku misao. U nizu razloga za takve stavove mnogi posmatrači navodili su i ukupni porast antiruskog raspoloženja na Zapadu. Da. Videlo se da on zaista razmišlja o tim problemima. na stolu nije imao ništa. ciframa i činjenicama operisao je napamet. i spremna je da za naftu plati višu cenu nego SAD. na mestu. septembra objavio je na skoro pola strane karikaturu: Vladimir Putin probija bajonetom i podiže Čečeniju. To je ostavilo veoma pozitivan utisak. Jasno je da on nema svoj tim u zapadnom smislu te reči. I za vreme svih tih razgovora nije se primećivala Predsednikova potresenost. Posebno slobodan ton dozvolio je sebi list „Moskovski komsomolac“. To je lepo. koji se nalazi u političkoj samoći. Kod njega se u glavi sve složilo ― sve te kockice. Često je teško suzdržavao emocije. 22. uz iskustva drugih zemalja. Susret Vladimira Putina sa zapadnim stručnjacima i novinarima nikako nije uticala na stav zapadne štampe. Malo je ko od uticajnih ličnosti u Zapadnoj Evropi sa zadovoljstvom poslednjih godina pratio jačanje Rusije i porast njene političke i ekonomske samostalnosti. i tu se pojavljuje težnja ka izvesnoj izolaciji. ali u njoj se oseća prilično komforno. a ne spor u vezi sa posebnim pitanjima ― o „JUKOS-u“. Posle četiri sata razgovora postalo je jasno da on u glavi ima kompletnu sliku onoga što se događalo. ne oseća se neprijatno. stekao sam utisak da on ima veliku političku slobodu. Da. U spoljnoj politici Rusije. na istočnom pravcu. ali koje se i dalje nalaze u krajnje složenom ekonomskom položaju. Još me je iznenadilo što koristi tako bogat rečnik u privatnom razgovoru. o porezima ili još o nečemu. Ali u samoći. Na svako pitanje odgovarao je osnovano. a takođe i Dzasohova. koje je koristio. Putin se izdiže toliko da mu na političkom polju nema ravnog partnera. 78 . zato što je ona celokupna. koje živi na svojoj nacionalnoj teritoriji.

Konflikt između Rusa i Inguša. kako je običaj kod pravoslavaca. Površina Republike je svega 8 hiljada kvadratnih kilometara. ali najviše je Rusa i Inguša. i 80 godina od dana kada je dobijena Severoosetinska autonomija. Nije slučajno što prestonica Osetije nosi ime Vladikavkaz ― upravo tako je nazvana kozačka tvrđava koja je tu stvorena pre oko 200 godina. koji se takođe nalazio među banditima. „U danima opasnosti ― komentarisao je tu činjenicu jedan od sociologa ― nacija se okuplja oko svog lidera“. njene bezbednosne strukture postale su efikasnije. mala je Republika na Severnom Kavkazu. između ostalog i u Beslanu. Jasno je da su organizatori terorističkog akta računali na zaoštravanje odnosa između Osetije i Ingušetije. i mnogi ljudi se nekoliko dana nisu pojavljivali na ulicama. i najangažovaniji novinari počeli su glasno da proriču da će ta osveta da počne posle 13. potpisan je ugovor o saradnji i dobrosusedskim odnosima između Ingušetije i Severne Osetije. a njegov novi rukovodilac Dmitrij Kozak dobio je i veoma velika ovlašćenja ― na nivou vicepremijera Rusije. Bez Putina ne mogu ni levi ni desni. i jednog od vođa „inguškog džamahata“. Njen stariji sin takođe je 79 . kao i između Osetina i Inugša kao stanovnika ruskih autonomnih oblasti. U stvarnosti. listovi su nazivali Severnu Osetiju ostrvom mira na Severnom Kavkazu. gde su uspeli da sačuvaju ako ne spokoj. ali krvavog rata između tih republika. ono bar stabilnost. Strahovanja u vezi sa bilo kakvim potezima koji bi bili odgovor na to nisu bila neosnovana. a u njihovoj bandi bilo je osam ili devet Inguša. U materijalima. doveo je čak do kratkog. Zaoštravao se 1924. koji je počeo još 1999. „Putin je na raskršću“ ― pisao je list „Argumenti i fakti“. Položaj inguških porodica koje žive u Osetiji. godine u Osetiji je bilo trostruko slavlje ― 230 godina od pripajanja Osetije Rusiji. konflikata između Osetinaca i Inguša nije bilo. bio je težak. kao i na podrivanje pozicija aktuelnih lidera tih republika. a to je opasno. Ali. koji je bio pažljivo promišljen i proračunat od strane onih koji su ga organizovali. ima davnu istoriju. Rusija je ojačala. a 1992. godine pokazao se kao teži i duži neko što je to moglo da se čini pre pet godina. objavljenim o prazničnim manifestacijama u vezi sa tim datumima. naravno. I otpor neprijatelja Rusije postao je očajniji. ali neprijateljstvo je ostalo. Teroristi su naneli svoj udar ne samo po Rusiji ili po ruskoj državi. i 1944. usmerenih ka poboljšanju ekonomske i socijalne situacije u celom Južnom federalnom okrugu. „Putin je danas jedina konstruktivna politička snaga Rusije. izjavama da „na Kavkazu svaka krv treba da se osveti“. Severni Kavkaz posle Beslana Posle Beslana rusko rukovodstvo donelo je mnogo odluka. kada prođe četrdeset dana. Izmenjeno je rukovodstvo tog okruga. koja je održana krajem septembra 2004. Posebno veliki posao obavljen je u Severnoj Osetiji. Još jula 2004. Taj rat bio je prekinut kada su se umešale oružane snage Ruske Federacije. ni centar“. 220 godina od dana osnivanja Vladikavkaza. Putin nije bio na raskršću i to je bilo jasno i vidljivo po njegovom govoru na velikoj konferenciji gradonačelnika velikih gradova i prestonica iz skoro sto zemalja. I sad se desila krvava drama u Beslanu. Osetina. To je sa žaljenjem pisala „Nezavisimaja gazeta“. Teroristi su u Beslan došli sa teritorije Ingušetije. godine. sociološke ankete u septembru i oktobru pokazale su porast poverenja građana zemlje u Putina ― u poređenju sa julom i avgustom. Takvu odluku doneo je savet stanovnika sela u kome je ta žena živela i gajila dva sina. moguće. rat protiv međunarodnog terorizma. Severna Osetija ― Alanija. Ali iz toga uopšte nije proizilazilo da se Rusija ponašala nepravilno. oktobra. uključujući. Ostini su hrišćani i Osetija je smatrana osloncem i Rusije i hrišćanstva na Kavkazu.U međuvremenu. To je takođe bio udarac po Osetiji. Iz Osetije je proterana samo majka izvesnog Hodova. godine u Moskvi. broj stanovnika oko 650 hiljada. Tek 2002. Da. 1934. U Osetiji žive ljudi mnogo nacionalnosti. a neki od ruskih listova čak su i podstrekivali na njih.

ali je poginuo u nekoj pucnjavi nekoliko godina ranije. Tako. I to što su oni glasali za kremaljskog kandidata u potpunosti je objašnjivo. Mnogima se činilo da će posle smrti Ahmata-Hadži Kadirova ceo projekat „čečenizacije“ biti srušen. Ljudi. čija aktivnost je već novembra i decembra bila najniža u poslednje tri godine. i ne plašeći se televizijskih kamera. Ali to se nije dogodilo. taj sistem pokazao se kao demokratičniji nego što se moglo očekivati. kao što je rekao i Predsednik Putin. Čečeni danas razumeju da sve druge varijante Republiku vode na slepi put. Zarobljavanje dece ― talaca. već i u Gudermesu. U Čečeniji su birači davali svoje glasove ne prezimenu ili posebnoj ličnosti (uz sve dužno poštovanje prema Alu Alhanovu). gde nema ničega osim krvi i divljaštva. protestvovali su protiv terorističke akcije. Za vreme terorističkog napada u Beslanu. već je. a takođe i nekoliko pažljivo isplaniranih operacija. da će čečenska vlast da se raspadne zato što se održava na jednom čoveku. Taj sistem izdržao je teško iskušenje. To su razumni stavovi. i to ne samo u Groznom. Taj izbor naroda Čečenije predstavlja najteži mogući udarac za pobunjenike-separatiste. Želeli su da nastave tu seriju u oktobru i 80 . Tragedija u Beslanu ne treba da zaseni shvatanje da su pobunjenici već izgubili Čečeniju.bio ubica. već je težak i grub. U nekoliko sela i aula. Čečenski narod trgao se posle najtežih godina nezavisnosti od Rusije. I još su u Čečeniji glasali za to da se ostane u sastavu Rusije. septembra do zime. bio je veoma veliki. od civilizacije. u direktnoj je suprotnosti sa Kuranom. Više od tri stotine dece poslato je posle lečenja na odmor u najbolja odmarališta Rusije i Ukrajine i u inostranstvo. na primer. Ranije su se obični Čečeni plašili pobunjenika i to nisu krili: danju je u Republici bila jedna vlast. obavljene su kontrole. ne samo monarh. On nije nežan. rane nanete narodu Osetije još dugo neće zarasti. već za stabilnost i čvrstu vlast. Ali. Ali taj sistem ima kvalitet koji je neophodan u nastaloj situaciji ― otporan je. započeta još od ubistva predsednika Čečenije Ahmata Kadirova. Kada čoveka neko natera na to da se plaši svega i da taj strah traje dugo. a u isto vreme i nezavisnosti od zakona. odbio da ih prihvati kao muslimane veliki muftija Čečenije. Sistem vlasti koji je tamo izgrađen pokazao se kao sposoban za funkcionisanje. ali su bili relativno objektivni. nije pokolebala. Svi nastradali prošli su dugu medicinsku terapiju i rehabilitaciju. Ali. kao i u nekim gradskim kvartalima. Naprotiv. Antiteroristička ofanziva ruskih vlasti Od februara do septembra 2004. Od 15. ne skrivajući lica. ne mogu da se silom nateraju da izađu na birališta. naprotiv. učvrstila sistem vlasti stvoren u Čečeniji. godine međunarodni terorizam i njegove severnokavkaske filijale nanosili su Rusiji sve jače i bolnije udarce. a noću druga. Andrej Cunski iz časopisa „Ekspert“ pisao je: „Po našem mišljenju teroristički napadni pokazuju da je Vladimir Putin ipak uspeo da pronađe pravilni smer za rešavanje čečenskog problema. od grejanja preko zime. Porodice i rodbina svih poginulih i ranjenih dobile su značajne kompenzacije. uglavnom od strane snaga čečenske i iguške milicije i snaga bezbednosti. svemu dođe kraj. on u jednom momentu potpuno prestane da se plaši. Cinično zarobljavanje dece završilo je epohu romantičnog odnosa prema „borcima za slobodu“ i straha od njih. pred celim svetom ih osudio kralj Jordana Abdala II. Čečeni su prvi put za mnogo godina izašli na ulice. Njih je javno prokleo jedan od muslimanskih lidera iz Rusije. od zdravstvene zaštite i od škola koje rade. To su bili prinuđeni da istaknu čak i ruski listovi i časopisi koji su bili u opoziciji u odnosu prema Putinu. nije elegantan. kojima bih i ja želeo da završim razmatranje problema vezanog za beslansku tragediju. U Ingušetiji i Čečeniji izvršena je provera u organima reda. od „vojnika-oslobodilaca“ pretvorili su se u element međunarodnog terorizma. već i potomak Proroka Muhameda. I upravo protiv toga moraće sada da se bore ruske bezbednosne strukture“. tu je uhvaćeno ili ubijeno nekoliko desetina pobunjenika. Ta serija terorističkih napada koja je bila bez presedana. Posao koji su u jesen 2004. godine završile vlasti Severne Osetije i Rusije.

neće imati međunarodni odjek“. U podzemni bunker vodio je samo jedan tunel. I najsurovije specijalne operacije protiv jedinica koje svi priznaju kao terorističke. do proleća 2005. On se nalazio u jednom od svojih tajnih skloništa u naselju Tolstoj-Jurt nedaleko od Groznog. Navedena je detaljna biografija A. U zapadnoj štampi likvidacija A. Predstavnik ruskog štaba nije krio da su informacije o lokaciji Mashadova specijalne službe dobile od pobunjenika iz njegovog odreda koji su pre toga bili zarobljeni. Osim toga. Bunker je dignut u vazduh granatama. Zaista. Za mesto Basajeva brzo bi se pronašao drugi komandant. Nema više „ustanika“. Čečenskom pokretu otpora nije ostala druga ličnost koja bi mogla da bude predložena za ulogu pregovarača ― spasioca. I u tom smislu likvidacija Mashadova zaista nanosi čečenskom terorizmu daleko veći udarac nego likvidacija čak Basajeva. Mashadova izazvala je veoma mnogo reakcija. Velike operacije te vrste sprovedene su u Ingušetiji. Čečenija i njena okolina mogu da se brane od ostataka terorističkog podzemlja. od kojih je jedan njegov rođak. Ali i opozicioni listovi i časopisi preneli su događaje u selu Tolstoj-Jurt bez velike kritike vlasti. skoro svake nedelje. To je bio betonski bunker. Od novembra 2004. već i u svim drugim specijalnim službama. zatim bi bile blokirane u stanovima. upravo su ti ljudi ubili Mashadova na njegovu molbu. Kao što je poznato. Časopis „Ekspert“ pisao je da posle pogibije Mashadova „više nikome neće pasti na pamet da zahteva od Putina da vodi pregovore da pobunjenicima. direktor FSB odmah je referisao u Kremlju Vladimiru Putinu lično. poljski MIP dao je zvaničnu izjavu u kojoj je likvidaciju Mashadova nazvao „ne samo zločinom. i Mashadov je više puta koristio to sklonište. opremljen još pre nekoliko godina. i bile bi uništene. Imao je na sebi dva pojasa šahida-samoubice. tako i nove metode rada agenture. već i političkom glupošću i velikom greškom“. biti isplaćena nagrada. u šumi.novembru. Agentska mreža specijalnih službi bila je na taj način znatno proširena. te grupe su bile praćene tokom nekoliko dana. kao što su Alvi Tusujev ili Rizvan Čitigov. na primer. poginu u eksploziji. Izveštavajući o uništenju tih pobunjeničkih komandira. u privatnim kućama. Čečenski rat pobunjenici su izgubili. aktivirajući svoje podzemlje i u reonima koji su u prošlosti bili relativno mirni. marta Regionalni operativni štab na Severnom Kavkazu referisao je o hapšenju ili eliminaciji nekoliko pobunjenika u različitim regionima Čečenije. i ruska i štampa koja je izlazila u Čečeniji. koristeći kako novu strukturu antiterorističkih jedinica. marta. Prema drugoj verziji. Ali najviše pobunjenika i njihovih lidera eliminisano je u Čečeniji. ruska sredstva javnog informisanja izveštavala su o uništenju sledeće u nizu grupe pobunjenika. postoji bandit Basajev i slični njemu. Ali oko 7 sati uveče informativne agencije prenele su hitnu vest: „U Čečeniji je ubijen Aslan Mashadov“. To da je A. saučešća i kritika ruskih vlasti. uključujući tu i Grozni. slični metodi borbe protiv terorizma imaju široku primenu ne samo u američkim. u Karačevo-Čerkeziji. Moskva od sada ima potpuno odrešene ruke. koje su dovele do uništenja tih terorista. ali nije želeo da dvojica Čečena koji su se nalazili uz njega. Po pravilu. Nekoliko takvih operacija realizovano je u Dagestanu. Mashadova nema ko da zameni. a dva pobunjenika koji su se nalazili uz njega predali su se. Ali u isto vreme specijalne službe Rusije prešle su u masovnu kontraofanzivu. u Kabardino-Balkariji. Komentari ruskih listova u vezi sa pogibijom Mashadova bili su uzdržani. bez obzira na bilo kakve kritike spolja. Mashadov je poginuo. smrću Mashadova projekat „čečenskog otpora“ gubi smisao. ― pisao je o tome časopis „Itogi“ ― ali on će imati drugačiji karakter. oni više nisu imali šanse da pobede. Mnogi od ubijenih terorista bili su komandiri. „Rat se nastavlja. Odlučeno je da se isplaćuju veliki iznosi i za bilo kakve vredne informacije o drugim liderima pobunjenika i njihovih grupa. Mashadov ubijen. Objavljivanje velikih novčanih nagrada za pomoć pri hvatanju Basajeva i Mashadova bilo je javno i glasno. Mashadov je odbio da se preda. Već ujutro 9. istovremeno su saopštavale da će za informacije. Ali to uopšte ne znači da opasnost od terorizma više ne postoji“. poznati među pobunjenicima. u Kabardino-Balkariji. ili čak nedelja. Na dan 8. 81 . Mashadova i objavljena serija njegovih fotografija.

Čečenija je izgubila svog De Gola. slobodan i komforan život. Tokom osam meseci. Mi smo ponovo izgubili čast“ („Le Mond“). Filozof Andre Gliksman. bilo je prvi Putinov veliki programski nastup posle inauguracije. koje je održano u sredu. godine. „Rusija je pucala sebi u noge. maja 2005. kada ja pišem ove redove. Putin na početku svoga obraćanja ― Rusija je postala politički i ekonomski stabilna zemlja. bezbedan. i Predsednik i vlada uglavnom su rešavali najvažnije i neodložne. To je visok životni standard u zemlji. uništivši umerenog čečenskog lidera. Vladimir Putin nije izneverio ova očekivanja i njegovo obraćanje mnogo puta je bilo prekidano aplauzima sedam stotina najvažnijih državnih funkcionera. V. Naši su ciljevi apsolutno jasni. Aslan Mashadov ubijen je juče u selu Tolstoj-Jurt. Članovi vlade takođe aplaudiraju ― primetio je Predsednik ― znači. pisao je: „Na kraju svoje poslednje pripovetke „Hadži-Murat“. Postala je nezavisna ― i sa finansijske tačke gledišta. kod zadataka države. Navešćemo samo neke. odnosno o udvostručavanju BNP do 2013. i političari. u Mermernoj sali jednog od novih delova Kremlja. u Rusiji nije bilo ni jednog terorističkog akta. Pogibija Mashadova nije zaustavila intenzivnu kontraofanzivu protiv terorista i u Čečeniji i na celom Severnom Kavkazu. Do 2010. „Ukoliko je godišnji rast 8% ― rekao je Putin ― mogli bismo da udvostručimo BNP po glavi stanovnika ne za deset godina. Na prvo mesto. godine potrebno je taj broj povećati bar tri puta. koji se mnogo puta sastajao sa Mashadovom i koji je izjavljivao da su „oni voleli jedan drugoga“. i dugoročne stambene kredite koji su ljudima dostupni. Putin postavio je širenje i ubrzavanje izvođenja kvalitetnog stambenog prostora. Pretpostavljalo se da će navesti osnovne zadatke svoje politike za ceo drugi predsednički mandat. kao i uvek. ali ipak tekuće probleme. Sada je došlo vreme da se u prvi plan postave dugoročni i obimni opštenacionalni zadaci. sazidanih u vreme Brežnjeva. marta pisao britanski list „Tajms“. godine do 5. koristeći i ličnu ušteđevinu građana. koji su se okupili.“ Još u leto 2003. slažu se“. Vladimir Putin postavio je zadatak da se udvostruči BNP. Posebno velika čišćenja dešavala su se krajem aprila i početkom maja. godine obilovala je promenama i novim odlukama. Sada je predložio da se napredovanje Rusije putem ekonomskog razvoja ubrza: kako ne bi ostala u predvorju svetske privrede. i činovnici. septembra 2004. To je učvršćivanje pozicije Rusije u svetu. Rusija treba da napreduje brže nego ostali svet. Samo deseti deo građana Rusije danas živi u stanovima koji odgovaraju savremenim zahtevima. ponoviću. „Prvi put za mnogo vremena ― rekao je V. od 5. već do 2010. On je tada govorio o deset godina. U toku prvog mandata. Istovremeno su preduzete široke mere za jačanje svih lokalnih državnih struktura i privrede. godine. značajni porast nivoa života građana. Lav Tolstoj opisuje ovakvu scenu: bezvoljnom caru na poslužavniku nose glavu predstavnika čečenskih viđenih ljudi. Ranije je ta sala bila predviđena za održavanje plenuma CK KPSS. očekivali su veoma mnogo. maja 2004. Peto Predsednikovo obraćanje Federalnoj skupštini Ruske Federacije Od tradicionalnog godišnjeg obraćanja Predsednika Federalnoj Skupštini. i posmatrači. Na 82 . Nekoliko desetina pobunjenika uništeno je tu i marta i aprila 2005.„Rusi su ubili jedinog čečenskog lidera spremnog na dijalog“ ― tako je 10. 26. koja je bila njegov književni i politički testament. PRAVCI UNUTRAŠNJE POLITIKE (2004–2005) Unutrašnja politika Predsednika Rusije 2004–2005. To obraćanje. A osnovno je. godine. i u međunarodnim odnosima. godine. a takođe i svi zainteresovani. Najoštriji i najneadekvatniji bili su odjeci povodom smrti Aslana Mashadova od strane francuske štampe i francuskih intelektualaca. To je zrela demokratija i razvijeno građansko društvo. Svedoci smo moralnog bankrota i taktičkog neuspeha ruskog rata u Čečeniji“ ― pisao je Petr Bžežinski u listu „The Harvard Crimson“.

već žele da povećaju svoj direktni ili indirektni uticaj na donošenje političkih odluka. tako i porez na dodatu vrednost. Mihail Hodorkovski i danas ulazi u spiskove najbogatijih građana zemlje. uključujući naftovode. Na trećem mestu u obraćanju nalazio se zadatak da se za sve mlade ljude obezbedi kvalitetno obrazovanje. On je takođe veoma malo govorio i o Čečeniji. Jačanje naše državnosti vrlo se često svesno tumači kao autoritarizam. Poreski sistem ne treba da bude orjentisan samo prema fiskalnoj funkciji. Pre svega. Vlast i oligarsi 2004–2005. objavljuju se spiskovi 50 najbogatijih i 50 najuticajnijih biznismena. ― Danas u globalnoj konkurentnoj borbi aktivno se koriste sredstva političkog. Treba izvesti rekonstrukciju svih puteva na koridoru „Sever-Jug“. ali on je u većoj meri činovnik koji je postavljen da upravlja najvećom ruskom korporacijom. Predsednik je istakao važnost modernizacije ruskih oružanih snaga. Potrebno je za dve godine stvoriti uslove da rublja postane potpuno konvertibilna. U red prioritetnih zadataka Putin je uvrstio rekonstrukciju Transsibirskog koridora. i na ostvarivanje sumnjivih grupnih i komercijalnih interesa. u tu grupu uključujemo obično predstavnike velikog kapitala. on treba da bude koristan za razvoj biznisa i povećanje konkurentnosti domaćeg biznisa. Želeo bih u vezi sa tim da izjavim: fundamentalni principi naše politike neće se menjati.drugo mesto Putin je postavio dostupniju i kvalitetniju zdravstvenu zaštitu. godine U ruskoj štampi. „najbogatiji“ nisu uvek i najuticajniji. Vladimir Putin istakao je da je neophodno nastaviti administrativnu reformu i izvršiti restrukturiranje suviše velike mreže federalnih državnih ustanova. naravno. 83 . Porezi treba da ne opterećuju ni nivoom stopa. već i u izvorima i poreklu tog bogatstva. Mnoge od njih se poklapaju ili čak građanima nameću usluge koje im nisu potrebne. ali njegova sposobnost da utiče na stanje stvari u društvu i u biznisu veoma je mala. „Savremena i dobro razvijena saobraćajna infrastruktura ― podvukao je V. koji su pokušavali i nastavljaju da pokušavaju ne samo da prošire svoje poslove i da uvećaju svoje bogatstvo. kojih ima više od trideset pet hiljada po celoj zemlji. a ne vlasnik. Problem. Posmatrači i društvo nisu skloni da većinu najbogatijih biznismena nazivaju oligarsima. ni procedurom obračuna i uplate. ruska demokratija postigla je značajne uspehe. izgradnju Severnoevropskog gasovoda. koja je sigurna u sebe ― rekao je Vladimir Putin. „Malo ko u svetu želi da ima posla sa jakom. Uticaj predsednika „Gazproma“ Alekseja Milera. a takođe i razvoj naftovoda koji će zaobići Bosfor i Dardanele. Naravno. veliko bogatstvo uvek je vezano za određeni politički uticaj. nije samo u dimenzijama i oblicima takvog uticaja. smatra se veoma velikim. Putin ― u stanju je da geografske odlike Rusije pretvori u njenu konkurentnu prednost“. Privrženost demokratskim vrednostima određena je voljom našeg naroda i strateškim interesima same Ruske Federacije“. U nizu zadataka koje ima ruska privreda. Ali. koje moraju da budu opremljene najsavremenijim sistemima strateškog naoružanja. širenje Baltičkog sistema naftovoda. Potrebno je nastaviti i usavršavanje poreskog sistema u zemlji. treba da se umanje. ipak. samostalnom Rusijom. Prema Putinovom mišljenju. ali ni svi „najuticajniji“ nisu i najbogatiji. Vladimir Putin je na prvo mesto postavio razvoj saobraćajne infrastrukture. mada je istakao. zadatke Rusije u borbi protiv međunarodnog terorizma. mnoga građanska udruženja i savezi osnovnu pažnju ne usmeravaju ka zaštiti realnih interesa ljudi. ekonomskog i informativnog pritiska. „Ljudi koji su završili škole ― rekao je Predsednik ― treba da imaju mogućnost da upisuju fakultete u skladu sa nivoom njihovog znanja i nezavisno od materijalnog stanja roditelja“. gasovode i mreže za snabdevanje električnom energijom. Pritom. Pitanje spoljne politike Vladimir Putin skoro da nije dotakao. skoro svakog meseca. naftovoda Zapadni Sibir ― Barencevo more. Kako jedinstveni socijalni porez. već ka primanju finansijskih sredstava od uticajnih inostranih fondova. Inflacija u zemlji treba da se smanji za 3%.

jer se čak i u enciklopediji Brokhausa i Efrona oligarhija definiše kao izvitopereni oblik vlasti. a zatim sa američkom naftnom kompanijom. završena je u proleće 2004. U našoj zemlji bio je period u kome je pritisak velikog biznisa na vlast bio veoma jak. A i pritisak na njih se povećava.“ Sa čisto teoretske tačke gledišta. velelepne jahte i privatne avione. plaže na moru i hotele. već uveličava te strahove ruskih milijardera. Nastupajući kao zaštitnik interesa naroda i države. oligarsi se u takvom sistemu vrednosti osećaju sve nelagodnije. Vladimir Putin ne promoviše nikakve parole. i nije stečeno nasledstvom. postepeno jačajući komponente vlasti kao što su viši činovnici. Kako treba da reaguje ruska država na operacije tako velikih biznismena. Jedni to rade skriveno. a ponekad jednostavno kupujući lojalnost onih koje su već tada počeli da zovu „oligarsima“. za vreme koje državom upravlja malo osoba. mogli bi se sakriti tragovi niza zloupotreba. istraga javnog tužilaštva. i to ne samo velikim. fudbalske klubove. Kako mi se čini. Borist Titov je u ovoj polemici bliži istini. Optužene su dovozili ujutro. V. već i srednjim i malim. jula 2004. ne za sve. čini se. Sudbina V. na žalost. Sud je zabranio televizijsko snimanje u sali. Oligarh je verovatnije preduzimač koji investira u politiku. država će u najskorije vreme obnoviti dijalog sa biznisom. i koji se kao rezultat svega trude da potčine Rusiju interesima Zapada. Ujedno. naučena bolje. Vladimir Putin izabrao je drugačiju strategiju rukovođenja. To je onaj ko puni svoj džep za račun mahinacija sa porezima. čak i krivičnih dela. Nesigurnost i strah nagnali su mnoge ruske milijardere da prebace kapital u zapadne banke i da kupuju aktive i nekretnine u inostranstvu. organi reda i specijalne službe. posle raspada KPSS i SSSR. izazvala je proteste ljudi iz biznisa. po predmetu Mihaila Hodorkovskog i Platona Lebedeva. Običan rast cena prirodnih resursa ubrzao je bogaćenje male grupe ljudi koji su otvoreno orjentisani prema Zapadu. ali su višestruko povećali investicije u imovinu i biznis u zapadnim zemljama? Ima mnogo razloga koji su poslednjih nekoliko godina doveli do porasta negativnog odnosa prema oligarsima u ruskom društvu. Boris Jeljcin uspeo je da se održi na mestu predsednika zemlje stalno manevrišući između različitih uticajnih grupa. a ponekad i putem direktnog lopovluka. Putin počeo je da stvara uticajnu političku partiju i privlačnu patriotsku ideologiju. godine. Ali rusko javno mnjenje sklono je da pojam „oligarh“ prihvata šire. koja je. Rasprava po ovom predmetu počela je 14. Ono je stečeno putem prisvajanja državne aktive uz pomoć nezakonitih finansijskih spekulacija. Ali to vreme je prošlo.Na jednom od sastanaka Trgovinsko-industrijske komore. Kao što je poznato. pravce protiv privatne svojine i preduzetničkog esnafa. već ciljeve sopstvene koristi. mogao je da prenese znatni deo eksploatacije nafte iz Sibira pod kontrolu zapadnog. Još smo nedavno videli kako je. njen aktuelni predsednik Jevgenij Primakov rekao je: „Oligarh nije samo veliki preduzetnik. Ali. čije milijarde nemaju legitimno poreklo. vlast u Rusiji postala razdrobljena i slaba. ili čak usko američkog kapitala. kupujući u zapadnim zemljama dvorce. i to ne samo od strane poreskih organa. Berezovskog za mnoge oligarhe bile su dobra lekcija. suprotstavljajući jedne drugima. drugi skoro demonstrativno. Politički uticaj pomagao je ovim ljudima da umanje strah koji obično osećaju oni. potplaćuje činovnike i poslanike“. Ovakva definicija koja svodi našu predstavu o oligarsima samo na kršenje moralnih normi. Ali. koji su prestali da investiraju kapital u politiku. zamkove. Gusinskog i B. Predmet Hodorokovskog postao je nova lekcija. vojska. Optužnica koju je Javno tužilaštvo predalo sudu sadržala je više od dve stotine tomova. Pokušaj da se naftna korporacija „JUKOS“ objedini sa „Sibnaftom“. sa lisicama na rukama i pod obezbeđenjem jedinica za specijalne namene iz Ministarstva 84 . Naše shvatanje je da su oligarsi milijarderi čije bogatstvo nije stečeno njihovim radom ili talentom preduzetnika. „Ja ne smatram ― primetio je jedan od rukovodilaca RSPP Boris Titov ― da je oligarh obavezno čovek koji vodi biznis uz pomoć mahinacija i grubog kršenja zakona. koje ne štite opšte interese. u maloj sali Mešćanskog suda u Moskvi. čijom istragom se danas bavi Mešćanski sud u Moskvi. Ali gubitak tog političkog uticaja o kome je govorio Boris Titov ne umanjuje. obmanom građana ili države. ko se grubo trudi da uđe u politiku. koji može da podmetne nogu kolegi.

77% akcija OAO „Juganskneftegaz“ prešlo je u ruke državne kompanije „Rosneft“. prilično jasan signal. Ali imovina mora da bude u takvom obliku i tako predstavljena. veoma malo je o njemu pisala i zapadna štampa. Iako su se cena akcija „JUKOSa“ i njegov kapital suštinski smanjili. za čijeg je predsednika izabran bivši predsednik Banke Rusije ― Sergej Gerašćenko. Pripadnici jedinica za specijalne namene zauzimali su svoja uobičajena mesta ― dvojica sa strana kaveza. godine M. Ukupna suma potraživanja prema kompaniji „JUKOS“. Savremeno rusko društvo nije protiv privatne svojine ili protiv slobode raspolaganja imovinom. a još dvojica sa pištoljima za pojasom. prve donositi dobit“. Ruska štampa skoro da uopšte nije izveštavala sa tog dosadnog sudskog procesa. Pre deset godina. Proces u Mešćanskom sudu nije mnogo uticao ni na rad naftne grane privrede u Rusiji. i u Izraelu. Jelena Maksimova i Jelena Klinkova. američki časopis „Forbs“ sa velikim poštovanjem pisao je o Mihailu Hodorkovskom: „On pije kafu malim gutljajima dok sedi u svom velikom kabinetu. i u mnogo drugih zemalja. na čijem čelu se nalazi poznati biznismen i menadžer Sergej Bogdančikov. normalno. Krajem 2004. nafta je crpljena i isporučivana tržištu. Promenio se i sastav saveta direktora kompanije. Novembra 2004. ni Lebedev nisu priznali svoju krivicu. Sudsko veće činile su tri žene ― Irina Kolesnikova. Aukcija je održana 19. pored vrata. Malo posle hapšenja M.pravde. Mnogi stručnjaci pretpostavljali su da će se sve završiti tek u jesen 2005. Sudska zasedanja u periodu od jula do decembra 2004. hemijske i lake industrije ― privrednih grana koje će. čitao knjige iz istorije Rusije i SAD. na čijem se podu nalazi prelepa koža usurijskog tigra. Ali svi sudski procesi u vezi sa kompanijom „JUKOS“ ubrzani su do kraja 2004. godine. po pravilu. Brus Mizamor i Stiven Tidi. U njegovim preduzećima radi više od trista hiljada radnika i službenika. pošto su dobili zvanične pozive za saslušanje u Javnom tužilaštvu. Još 1992. a takođe i biografije poznatih ljudi. Lisice su im skidali tek kada bi se zatvorila vrata kaveza. Hodorkovskog. proizvodna delatnost ove kompanije tekla je 2004. po pravilu. Za sve oligarhe to je bio. godine. Držao se mirno. ako se privreda bude razvijala. četiri puta nedeljno. Iz Rusije su se iselili i skoro svi 85 . Prve sudske odluke izneo Moskovski arbitražni sud koji je razmatrao pretenzije prema „JUKOSu“ od strane poreskih organa. Predsednik saveta direktora kompanije „Rosneft“ je Igor Sečin ― rukovodilac kancelarije Predsednika RF. u kome se nalazi optuženička klupa u ruskim sudovima i. Veći deo menadžmenta kompanije nastavio je da radi na svojim mestima. glavni top-menadžeri kompanije postala su tri Amerikanca ― Semjo Kukes. naravno. ali je on jedan od najbogatijih ljudi u Rusiji. Taj sud je proglasio kompaniju krivom zbog neplaćanja poreza za mnogo godina. U društvu se pojavilo mnogo pitanja u vezi sa opštepriznatom strukturom vlasništva. veću od 20 milijardi dolara. on je za smešnu cenu kupio najbolje delove industrije sirovina. Mizamor i S. Hodorkovski ima samo 31 godinu. Branilo ih je više od deset iskusnih advokata. 1994. Upravo je odbrana insistirala da proces vodi ne jedan. Ni Hodorkovski. na čelu sa poznatim Genrihom Padvom. Tidi odlučili su da ne iskušavaju sudbinu i umesto u tužilaštvo uputili su se na aerodrom. već tri sudije. Svi su shvatali da se stvara veoma važan presedan. Hodorkovski sedeo je u kavezu. kada je počela privatizacija u ruskoj privredi. zajedno sa kaznama. Nikakav interes prema sudskom procesu nije pokazivala ni jedna televizijska stanica. godine. decembra 2004. Od strane tužilaštva na suđenju je bio ne mnogo poznati tužilac Dmitrij Šohin. Kukes je ubrzo napustio svoje mesto i odselio se iz Rusije. i advokatima je govorio da je tek u zatvoru najzad uspeo da se naspava. i u Nemačkoj. B. Kako se saznalo posle nekoliko dana. iznosila je ogromnu sumu. Niz ruskih i zapadnih eksperata preuveličavao je uticaj sudskog procesa protiv kompanije „JUKOS“ na poslovnu i investicionu situaciju u Rusiji. mada je suđenja sličnih suđenju kompaniji „JUKOS“ bilo mnogo i u SAD. da većina stanovništva zemlje može da shvati da je pošteno stečena. Za pokrivanje tog duga odlučeno je da se na aukciji proda jedno od glavnih crpnih odeljenja kompanije „JUKOS“ ― OAO „Jugansknefegaz“. održavala su se. Nigde na svetu milijarderi nisu u zatvoru.

i do kraja sudskog procesa javnost je o njemu malo znala. Krajem marta 2005. i izrekao je kaznu od 9 godina zatvora. navodno. ali su sudska zasedanja bila zatvorena za javnost i novinare. drug M. Tužilac je tražio kaznu doživotnog zatvora. Mnogi su zato postavljali pitanja o ukupnoj politici vlasti u odnosu prema najbogatijim ruskim biznismenima. takođe milijarder. oligarh koji živi u Londonu. a njemu samom preti deset godina zatvora zbog prevare. Pičugina potpisali su izjave o nerazglašavanju. Taj proces odvijao se u Basmanom sudu u Moskvi. U sredu će početi izricanje presude. verovatno. izbegavanja plaćanja poreza i formiranje prestupne grupe. Bivši zamenik predsednika kompanije. Nevzlina i M. ali se stalno meša u stvari Rusije. Ali već od proleća 2004. Dantona. da još dugo pratimo ovaj sudski proces. najmanje popularan funkcioner u Rusiji bio je Anatolij Čubajs. i do sada poseduje kontrolni paket akcija nekoliko velikih listova i časopisa. rukovodioca službi obezbeđenja „JUKOSa“. koga su takođe često nazivali oligarhom. pobegao je iz Rusije i dobio utočište u Izraelu. Dana 27. april. po naredbi jednog od suvlasnika kompanije „JUKOS“ ― Leonida Nevzlina. Saharova i A. Hodorkovskog. Prema želji optuženog. godine prvo mesto u toj nominaciji zauzeo je Boris Berezovski. Hodorkovskog i P. Solženjicina u SSSR-u 1870-tih godina. Odjeci na rezultat procesa na zapadu bili su manje slatkorečivi: „Sutra će biti izrečena presuda Mihailu Hodorkovskom ― pisao je nemački list „Zidojče cajtung“ ― koji pada sa ogromne visine: pre dve godine Mihail Hodorkovski bio je najbogatiji čovek u Rusiji. Hodorkovskog i P. Približavala se i proslava 60 godina pobede. Ali tim očekivanjima nije bilo suđeno da se ostvare. Autor tog pisma upoređivao je sudbinu svojih prijatelja sa sudbinom jednog od vođa Francuske revolucije Ž. prema kojima je javnost očigledno bila negativno nastrojena. od koga je Rusija zahtevala da izruči akcionara „JUKOS-a“ ― L. koji nisu priznali krivicu ni po jednoj tački optužnice. Pičugin bio je optužen za organizaciju niza ubistava i kidnapovanja ljudi. i završeno je 25. Izricanje presude bilo je zakazano za 27. koje je on izvršavao. 86 . Sud se pritom pozivao na tehničke teškoće. koji učestvuju na suđenju Mihailu Hodorkovskom i Platonu Lebedevu“. Advokati A. Lebedeva završen je 11. može da traje i nekoliko dana“. Sud je odlučio da je krivica M.članovi Upravnog odbora kompanije „JUKOS“ koji su bili stranci. Osuđeni nisu priznali svoju krivicu i zajedno sa advokatima odlučili su da se obrate višim sudskim instancama. koji je imao 15 milijardi dolara. Sudski proces protiv M. ali većina posmatrača smatrala je da ta sudska pauza predstavlja politički manevar. prema ruskim zakonima. Državni tužilac zahtevao je za optužene po deset godina zatvora. godine. „Nemam nameru da žrtvujem svoj život zbog ruskih političkih ciljeva“ ― izjavio je novinarima u Londonu B. Sud je saslušao obraćanja optuženih. godine okončan je sudski proces protiv Alekseja Pičugina. Mizamor. Tokom mnogo godina. koja. Neki veliki ruski listovi objavili su „kao reklamu“ veliko „Otvoreno pismo“ Leonida Nevzlina upućeno „članovima sudskog veća i predstavnicima javnog tužilaštva. aprila počela je poseta Vladimira Putina Izraelu. pokušaje ubistava i prebijanja. maja. po njegovom predmetu odlučivala je porota. U martu je objavljeno da su porotnici proglasili načelnika službe bezbednosti kompanije „JUKOS“ krivim za organizaciju ubistava. aprila 2005. Bilo je očigledno da slučaj Hodorkovski ima karakter presedana. koga su pogubili jakobinci. Ni ruska ni zapadna štampa nisu obraćale naročitu pažnju tom suđenju. A danas je koncern „JUKOS“ rasparčan. i prema sudbini pojedinačnih oligarha. A. Neki od advokata radovali su se sudskoj pauzi i počeli da izražavaju nadu da će presuda biti blaža. Lebedeva dokazana. već i o nepoverenju i antipatijama prema raznim političarima i javnim radnicima u zemlji. Setio se optužbi protiv A. Predstoji nam. Izricanje presude trajalo je u Mešćanskom sudu više od dve nedelje. istakavši pritom da on ne zaslužuje olakšice. Izricanje presude bilo je odloženo za početak maja. Brudna. lično bogatstvo Hodorkovskog naglo se smanjilo. Poznato je da su tokom mnogo godina sociolozi postavljali građanima Rusije pitanja ne samo o njihovom poverenju i simpatijama. ali sud se „ograničio“ na dvadeset godina strogog zatvora.

do 2001. On ne radi suviše mnogo ni u Anadiru. godine sprovođena prema modelu A. „Sjaj i beda novog Rusa“. U Rusiji se kroz poreze i carinske dažbine udeo države od prodaje resursa 2004. Uveravali su čitaoce da je ovaj oligarh u dobrim odnosima sa V. i država. Desetine hiljada navijača voleće ga sve dok plaća igrače i kupuje nove zvezde za tim“. kojima Rusija raspolaže. kao što znamo. naftna polja su nacionalno blago. ali su se povećali i prihodi većeg dela oligarha koji kontrolišu sirovine. a ne glavnog akcionara. A u Britaniji Romanu Abramoviču niko ne preti. već od stanja na tržištu. U toku dugog vremenskog perioda. već se odnose iz Rusije. godine prihode biznismena iz tih sfera. bar dok se ne rastane od „Čelzija“. koju treba da dobiju narod i država. i u Saudijskoj Arabiji. Ali država još nema jasnu politiku i rešenje ovih problema. Šou-producent Bili Gaf započeo je pripremu velikog mjuzikla „Crveni Roman“. „Ali koliko dugo će Putin štititi Abramoviča? ― pitali su se. gde ga veoma uspešno zamenjuju vice gubernatori. niti upravnog odbora svoje kompanije „Sibneft“. Otkriveno je da je za deset godina. povećavao je 2004. godine na spisku najnepopularnijih lidera prešao na drugo mesto. Abramovič uglavnom vodi svetski život i veći deo vremena živi i putuje van granica Rusije. Kako će se završiti ova čudna i intrigantna karijera ruskog oligarha. a posebno u britanskoj štampi. pojavila knjiga Domenika Midžlija i Krisa Hatčinsa „Roman Abramovič: milijarder iz niodakle“. i slično.5 milijardi dolara. godine suštinski povećao. Naslovi tekstova veoma su ilustrativni: „Zašto ne tone Abramovič?“. Kompanija „Sibneft“ već je bila podvrgnuta pažljivim proverama od strane poreskih organa. Abramovič zauzeo je prvo mesto na listi najbogatijih građana Rusije. prodao svoj udeo u aluminijumskom kombinatu „Rusal“ za nekoliko milijardi i taj novac može da uloži u investicioni fond ili u neke međunarodne aktive. U većini zemalja koje imaju naftna nalazišta. U Londonu se. i oni koji su kupovali. Kao što je poznato. R. Ali to je problem uprave kompanije. i oligarsi su znali za te prekršaje. i ukupna poreska potraživanja prema njoj premašila su dve milijarde dolara. državni budžet od prodaje ogromnih državnih aktiva dobio dvega oko 9. naftne kompanije odavno su nacionalizovane. na čelu sa Sergejom Stepašinom. O Abramoviču se mnogo pisalo i u zapadnoj. i to ne sadašnji. vršila je kontrolu privatizacije državne imovine koja je 1990. a treće mesto uvereno je zauzeo Roman Abramovič. U ruskoj štampi mnogo se 2004. U razne vrste vlasništva uložio je u inostranstvu više od 500 miliona dolara. „Da li će Abramovič otvoriti svoje poslovne knjige?“. I u Norveškoj. u jesen 2004. Abramovič se lično ne nalazi ni na čelu saveta direktora. i Venecueli. Porast cena nafte. novi vlasnici aktiva izneli su u inostranstvo najmanje 150 milijardi dolara. U isto vreme. On je tu glavni akcionar i zato može da se ne meša u detalje upravljanja. Ti prihodi se u većem delu ne ulažu u privredu zemlje. već zakoni koji su važili u to vreme. od 1992. Neki ekonomisti ih nazivaju prirodnom rentom. „Britanijo. bez 87 . ― On je. oligarh i gubernator Čukotke. Putinom. koja podseća na kockanje sa sve većim ulozima? Autori knjige o Abramoviču bili su sigurni da će pre ili kasnije on „otići“ iz Rusije. Ti nadprihodi ne potiču od rada i talenta vlasnika. „Kako je raslo Abramovičevo bogatstvo?“. posle čega su u ruke oligarha prešle mnoge najuspešnije ruske kompanije. on će ovde biti popularan. Ali taj isti R. mnogo puta prekršeni zakoni. krijući ih samo od javnosti i od pravosudnih organa. i po broju pominjanja oligarha on je zauzimao drugo mesto. i u Iranu. što je više od celokupnog spoljnog duga Rusije. na Čukotki. Ali kakav danas država i društvo treba da imaju stav prema takvoj situaciji? Vladimir Putin još je 2000. Kontrolori Službe državnog knjigovodstva otkrili su da su na svim aukcijama organizovanim 1996–1997. potisnuvši M. godine pisalo o Abramoviču.Čubajs je 2004. Čubajsa. „Za koliko je dolara Abramovič kupio svoju diplomu?“. godine mnogo puta govorio o nedopustivosti preispitivanja rezultata privatizacije. Malo ko od građana Rusije slaže se sa takvom raspodelom nacionalnog bogatstva. Služba državnog knjigovodstva. Zakone su kršili i oni koji su prodavali. posle Hodorkovskog. Hodorkovskog. a takođe i mnogo drugih resursa. čuvaj se!“.

godine predsednik „LUKOJL-a“ Vagit Alekperov. cinična stvar. već i predstavnici religija. metodološku pomoć. Deripaska kupio je u Engleskoj za „samo“ 50 miliona dolara divni dvorac u „engleskom kraljevskom“ stilu. Pretpostavljalo se da će Služba državnog knjigovodstva prvo predati izveštaj o tome Državnoj Dumi. ― A i sećam se i svog komunalnog stana u Moskvi i svih mirisa i reda za toalet u hodniku toga stana. Jedan od najbogatijih i najaktivnijih ruskih bankara Petar Aven. ako ništa drugo. nas u biznisu ništa ne interesuje. Još jedan poznati milijarder. Vekselberg je obećao da će finansirati njihovu kupovinu. predsednik „Interrosa“. i Vladimir Potanjin. Prema izveštajima štampe. a ne samo pravednosti? Čak je i u Sjedinjenim Američkim Državama. kako se ispostavilo. Ruski milijarderi. On je obično dodavao sintagmu: „ako nisu prekršeni zakoni koji su važili u momentu privatizacije“. Znatni deo toga novca nestao je bez traga. znatno je proširio svoje kupovine u inostranstvu. poslednjih godina. Borba protiv siromaštva nije funkcija naše banke. Ja živim prema jednostavnim principima i smatram da. a te činjenice otkrili su takođe i američki stručnjaci. Još jedan oligarh ― Viktor Vekselberg. osim Bogu i savesti. Svoj biznis u Rusiji prekinuo je i prihvatio predlog da se imenuje za ministra privrede Gruzije. obogatio sam se za nekih pet godina ― rekao je u intervjuu listu „Argumenti i fakti“. i svi ljudi u toj sferi su takvi. U ovom slučaju radilo se o gubitku za SAD. godine Vekselberg je učestvovao na pregovorima o vraćanju u Rusiju osamnaest zvona Sveto-Danilovskog manastira. Još 2003. Ali. O. u kojoj je bilo. prilično mnogo novca za reklamu. Ova zvona vrlo su vredna za Rusku pravoslavnu crkvu. U dokumentima Službe državnog knjigovodstva RF iznosi gubitaka su mnogo veći. Biznis je. predsednik „Alfa-banke“. Ako si bogat. i osim dobiti. predsednik Saveta direktora OAO „SUAL-holding“ i suvlasnik najveće naftne korporacije TNK-VR. Mi plaćamo porez i ništa nismo dužni nikome. koja su 1930-tih godina bila prodata u SAD. Ali sednica koja je bila zakazana za decembar 2004. Naš cilj je zarađivanje novca. jedan od najpoznatijih ruskih biznismena Kaha Benukidze. to je danas sramota. odložena je na neodređeno vreme. Ta privatizacija u Gruziji se sprovodi po daleko tvrđim i strožijim pravilima nego u Rusiji 1992–1997. Razne američke ustanove izdvajale su. Naš posao je da zarađujemo novac za akcionare i klijente. održano nekoliko sudskih procesa u vezi sa ruskom privatizacijom. i za pripremu kadrova. godine u Moskvi je održana velika konferencija predstavnika svih ruskih konfesija. Druge obaveze nemamo. suvlasnik kompanija „Ruski aluminijum“. Oleg Deripaska. i dvanaest uskršnjih jaja Faberžea. jedan od vlasnika GMK „Norilski nikel“. kao što je poznato. privukao je na sebe pažnju svih ruskih sredstava javnog informisanja nizom ciničnih izjava. privukao je na sebe pažnju nizom dobrotvornih projekata. ako si zdrav i siromašan. znači da te i Bog voli. ako. najvećih u novoj ruskoj istoriji. Najveću spremnost za saradnju sa državom i sa vlastima Rusije pokazivali su 2004–2005. „Bazni element“ i „Ruspromavto“. Krajem 2004. Bogati su moralniji od siromašnih. Bogatstvo je Božji znak. To je aksiom protestantske etike. Ali šta će biti ako su postojale grube povrede zakona. ali niko ne žuri da ta dokumenta predaje sudu. „Da. između ostalog. nisi ukrao. ja sam potpuno ciničan. Mi radimo samo ono što će nam se isplatiti. za koji je tužilaštvo države Masačusets utvrdilo da iznosi 136 miliona dolara. godine on je kupio i vratio u Rusiju veliku kolekciju carskog nakita. koji su najaktivnije učestvovali u privatizaciji 1990-tih godina. To je veoma skupa kolekcija. koja je u vezi sa moralnim pravilima ruskog biznisa odlučno osudila ciničnost 88 . Ovu Avenovu izjavu žestoko su osudili ne samo mnogi javni radnici Rusije. Na sudu se pojavilo samo nekoliko američkih eksperata koji su pomagali Čubajsu u procesu privatizacije. Danas on sprovodi široku privatizaciju gruzijske industrije i energetike. demontažu i transport u Rusiju. naravno. očigledno.obzira što nisu bili pravedni. ponašaju se različito. ne znaju šta da rade. zbog toga što sebi mogu više da dozvole“. U jesen 2004. iako njen kulturni značaj nije velik. I u ovom slučaju vodeći političari Rusije.

po tim modelima predlaže se izgradnja puteva i mostova u severnim oblastima ― pruge Berkait-Jakutsk. i u Americi. Pripadaju im naftne kompanije. Ali ruski liberali. a Dmitrij Medvedev nalazi se na čelu Saveta direktora „Gazproma“. Trideset šest najbogatijih ljudi Rusije zajedno imaju više od 110 milijardi dolara. Ali od 10 do 40% akcija tih kompanija pripada privatnim licima. vlada je predložila da se razvijaju i oblici državno-privatnog partnerstva koji su se u prošlosti pokazali kao pozitivni. Sergej Prihodko ― u Savet direktora korporacije koja proizvodi nuklearno gorivo za 74 atomska reaktora. a u Rusiji 27. od kojih se samo trideset nalazi u Rusiji. Mi odbijamo teologiju koja tvrdi da je Bog samo uz bogate. Čubajs stavio na svoj platni spisak. Vladislav Surkov učestvuje u rukovođenju kompanijom „Transnefteprodukt“. Sve nabrojane kompanije. a Igor Sečin ― u rukovodstvu kompanije „Rosneft“. ili su čak stali. Rusija je pretekla Japan i ispred nje se nalaze samo SAD i Nemačka. godine nastavila da piše o ruskim oligarsima. Po sličnom modelu građen je. Viktor Ivanov ― u Savet direktora „Aeroflota“. U Indiji je „Forbs“ prebrojao 12 milijardera. izdao je saopštenje: „Mi odbijamo kulturu narastajućeg potrošačkog društva. ali građanima Rusije od toga nije bolje ― pisao je list „Herald Tribju“. godine živeo 341 milijarder. U nekim slučajevima „novi Rusi“ su isti biznismeni koji su svoje bogatstvo stekli na mračnim privatizacionim aranžmanima 1990-tih godina. isto kao i sve druge sisteme koji negiraju alternative. U poslednjem spisku najbogatijih ljudi na planeti. i u drugim elitnim podmoskovskim selima gde mogu da obezbede komfor na kakav su navikli u inostranstvu“. bio je. Danas mnogi od njih imaju manje od četrdeset ili pedeset godina. Slični projekti odavno postoje u Zapadnoj Evropi. operatori mobilne telefonije i firme za prodaju nekretnina. Nastavljajući liniju zajedničkog rada državnog i privatnog kapitala. Predsednik i vlada preduzeli su niz važnih koraka ka pojačavanju državne kontrole rada najvećih ruskih korporacija. komercijalnim bankama ili stranim investitorima. član Saveta direktora RAO „EES Rusije“. prošlo je. i svoje kompanije su uveli u zakonite delatnosti. Pre svega. konkurentnu gramzivost i egoizam neoliberalnog sistema globalnog tržišta. tunel koji ispod La Manša spaja Francusku i Englesku. već i sa izvesnim nedoumicama. Takav rad posebno je isplativ i perspektivan prilikom razvoja svih vrsta saobraćajne infrastrukture. a takođe i modernizacija flote ledolomaca Rusije.“ 89 . Zapadna štampa je 2005. održan avgusta 2004. sami po sebi predstavljaju preduzeća čiji veći deo akcija pripada državi. na čelo saveta direktora u najvećim ruskim kompanijama. U Nemačkoj ih je bilo 57. prema „Forbsu“. zlatnim lancima i lošem ukusu. a da su za svoje siromaštvo krivi oni koji su siromašni“. Ali i sastanak svih reformatorskih crkava u svetu. Arhangelsk-Perm. U SAD je 2004. koji su bili na vlasti u zemlji skoro deset godina. kao što je poznato. „U Rusiji ima milijardera više nego ikada. prema proračunu časopisa „Forbs“. koja se bolje razume u ukus i koja ima bogatstvo koje se teško može zamisliti čak i u svetskim razmerama. ― Rekordni rast cena nafte i metala pomogao je Rusiji sa njenim mnogobrojnim resursima da prošle godine dostigne treće mesto po broju milijardera. Njujorka i Moskve. Sve to se potpuno prirodno uklapa u ekonomsku politiku državnog kapitalizma. Londona. koji su 90-tih godina postali poznati po svojim sportskim jaknama. autoput Peterburg-Moskva. Tako je u listu „Los Anđeles Tajms“ moglo da se pročita: „Vreme „novih Rusa“. na primer. ignorisali su ova iskustva. čak i zabrinutošću. ali ga je sada A. koji pokazuju ravnodušnost prema zemlji i socijalnom položaju njenog naroda. Bivši šef administracije Aleksandar Vološin. oni sada kupuju kuće u reonima kao što je Rubljovka. i novi oblici tog partnerstva.i gramzivost predstavnika ruskog preduzetništva. Nekoliko najuticajnijih činovnika iz predsedničke administracije ušli su. Tokom 2004. ali ne samo sa interesom i znatiželjom. a u Kini ih je dvojica. Igor Šuvalov nalazi se u Savetu direktora holdinga „Ruske železnice“. i u Aziji. korporacije i holdinzi. Aleksej Gromov ušao je u Savet direktora „Prvog kanala“ na televiziji. a to je jednako 24% BND zemlje. ogromni rudnici. Mi odbijamo ideologije i ideološke sisteme u kojima je dobit važnija od ljudi. Njihovo mesto zauzela je aristokratija. Motajući se više od deset godina između Pariza.

Završetak sudskog procesa protiv „JUKOSa“ nije se odrazio na pojačanje pritiska na oligarhe. izvodeći rezultate 2004. Nedostataka u radu svih struktura bezbednosti još je veoma mnogo. Putina nisu želeli ni u ovom slučaju da vide i priznaju ono što je očigledno. „u Indiji i Kini su milijarderi sami sebe napravili. jer je posle tragedije u Beslanu odlučeno da se 90 . njihove odnose teško je nazvati dobronamernom saradnjom. na primer. već u tome što nema ni milion malih i srednjih preduzeća“. troškovi za vojsku u našoj zemlji iznose oko 2. ali i progres je očigledan. uključujući i one u inostranstvu. Sa time se slažu skoro svi vojni eksperti. Najverovatnije će ti troškovi porasti još više. Godine 2005. odlučeno da se privatizacije završene pre više od tri godine ne iznose na sud. Sa jedne strane. a oni se prave da joj služe“. Oni su stvorili kompanije i u njih investiraju. Ali. troškovi budžeta za vojne potrebe popunili su se do 411 milijardi rubalja. Vladimir Putin rekao je da vojska počinje da zaboravlja reč „kriza“. Porezi na ekstraprofit u Rusiji su i danas mnogo manji nego u razvijenim kapitalističkim zemljama Zapada. godine iznosila 246 dolara mesečno. Ruski vojni budžet 2000. kao i mnoge druge vojne i bezbednosne strukture države. Ali to su nepravedne i tendenciozne ocene.Bez obzira na to što su se plate u Rusiji povećale. posle koga su cene akcija mnogih ruskih velikih kompanija. između elita Indije. Kine i Rusije postoje veoma važne razlike. Oponenti Vladimira Putina i u ovom slučaju bili su nezadovoljni i nazivali su budžet za 2005. počele da rastu. A 2004. Jačanje struktura bezbednosti države Nekoliko puta tokom 2004. i prosečna plata je 2004. Prema budžetu za 2005. u naslovu je navelo: „Rezultat godine: ljudi sa činovima postali su još siromašniji. kao i za potrebe MUP-a i FSB.7%. ali na gornjim stepenicama se kreću mnogo brže. To su njena vojska i njena ratna mornarica“. godine. Danas uz ta dva saveznika treba da se dodaju i ratno vazduhoplovstvo Rusije. godine Vladimir Putin održao je još jedan sastanak u Kremlju sa vodećim biznismenima Rusije. Sa druge strane. između prihoda najbogatijih i najsiromašnijih ogroman je jaz. već je i u potpunosti opravdan. Još februara 2004. Neki od oponenata V. troškovi za potrebe vojske i mornarice. U odnosu na BND. Može da se počne od budžeta. „Nezavisimoe voennoe obozrenie“. posle povećanja od 50%. na primer. kao što je „Norilski nikel“. a da se uopšte nije šalio. ti troškovi povećali su se do 537 milijardi rubalja. Ali to nije tako. godine iznosio je svega 209 milijardi rubalja. čijem je jačanju i poboljšanju rada Predsednik zemlje posvetio posebnu pažnju. sa izvesnom ironijom ponovio je. on mora da shvati da procesi slični slučaju „JUKOS“ nanose štetu privredi i njenom položaju u svetskom investicionom savezu“. kada je Kremlj rasprodavao kompanije biznismenima koji su sa njima bili povezani. Goldman sa Harvadskog univerziteta. Ukupni porast vojnih troškova u Rusiji nije samo očigledan. po daleko nižim cenama od tržišnih. Osnovna nesreća Rusije nije u tome što ima nekoliko desetina milijardera. „Nuklearni potencijal Rusije naglo se smanjuje“. Ali mnogi bogati Rusi dobili su državne aktive od ministarstava u kojima su radili. godine Vladimir Putin. „Država ostavlja veterane na milost i nemilost sudbine“. list „Moskovski komsomolac“ nastavio je da piše o ruskoj vojsci i ratnom vazduhoplovstvu kao o „kartonskom štitu“ države. poznate reči Aleksandra III: „Rusija ima samo dva najvernija saveznika. na predlog Vladimira Putina. već na neke ustupke prema njima. „Pripadnici mornarice su same nakaze i manijaci“ ― takvih citata iz ruskih listova može da se navede mnogo. Tako. Država se pravi da brine za svoja vojna lica. Pritom. Kako je primetio profesor M. on treba da reaguje na društveni protest protiv oligarha. Upravo to i stavlja predsednika Vladimira Putina u složenu situaciju. godine prilikom posete kosmodromu „Pleseck“. Svi se kreću po lestvici ka gore. Vlast i oligarsi danas ne vode rat jedni protiv drugih. Tako. ili putem sumnjivih šema početkom 1990-tih godina. Još jedan ekspert za Rusiju sa Prinstona Stiven Kotkin pisao je da su u veoma velikoj zabludi oni koji smatraju da „Putin vodi rat protiv oligarha“. biće povećani za 26-28%. Još krajem marta 2005. godinu „militantnim“.

u kojima uglavnom 91 . ruska ratna mornarica izvela je više vežbi i manevara nego što je to obično bilo u sovjetskim godinama. U velikoj meri one su bile veoma negativne. Počela je isporuka novih tenkova T-90. „Ti planovi postoje. godine. i greške su bile ispravljene. sa jasnom organizaciono-personalnom strukturom. Izmenjene su funkcije Generalštaba i proširena su ovlašćenja ministra odbrane. Lansirane su krilate rakete koje su same posle toga postajale cilj za PVO. On želi da zna kako se modernizuje upravo ruska vojska i mornarica. Mi se dobro sećamo ocena stanja ruske mornarice. ali sigurno. u toku kojih su se uvežbavali zajednički rad i veza atomskih podmornica u položajima na i ispod vode. izvedene su velike zajedničke rusko-italijanske mornaričke vežbe. Godine 2004. Na primer. upravo je stanje stvari u mornarici predmet posebne pažnje Vladimira Putina poslednjih pet godina. Ni za koga nije tajna da je ranijih godina ruska vojna industrija radila uglavnom samo za izvoz. mada ne u ranijem obimu. Povećan je fond za stambenu izgradnju za oficire i njihove porodice. godini vojska i flota Rusije dobile su nekoliko novih vojnih brodova i međukontinentalnih raketa. uz učešće avijacije SAD. novih sistema PVO ruskoj vojsci. U samoj Rusiji vojna tehnika se skoro nije obnavljala. U septembru 2004. Putin je tada istakao da njega u ovom slučaju ne interesuje kako teče isporuka ruskog oružja i vojne tehnike za izvoz. Vladimir Putin dao je nalog ministru da pripremi do kraja godine izveštaj kako o razvoju postignutih uspeha. godine list „Moskovski komsomolac“. Znatno je povećana porudžbina za odbrambeno naoružanje. Tokom 2004. Pojačane su jedinice i odeljenja pod stalnom bojevom gotovosti. Mnogobrojne vežbe održane su i uz učešće ratnog vazduhoplovstva. analitičke vežbe. u februaru 2004. U septembru 2004. Važno je da se ti grafikoni poštuju i sa tačke gledišta finansiranja. ali su u mnogo slučajeva bile pravedne. u Jonskom moru. Mnogi inostrani eksperti te podatke nazivali su „senzacionalnim“. Ministarstvo odbrane nastavilo je da radi na formiranju profesionalne vojske pod ugovorom. godine. I rezultati su očigledni. tako i o tome „kako teku poslovi na opremanju vojske i mornarice najnovijim naoružanjem“. Ruska Tihookeanska flota izvela je zajedno sa japanskom ratnom mornaricom vežbu metoda pružanja pomoći plovilima koja su zapala u nevolju. Vežbe sletanja aviona na nosače održane su zajedno sa Norveškom i Islandom. godine oko 50 ruskih vojnih brodova različitih klasa uplovljavali su u petnaest mora. sovjetske tradicije patroliranja Tihim okeanom podmornicama sa nuklearnim raketama. U oktobru su u severnom delu Atlantskog okeana održane velike rusko-američke vežbe sa korišćenjem bojeve municije ― u njima je učestvovao veliki deo Severne flote. U toku 2004. „Ruska ratna mornarica sporo. i za izvoz. A i vežbe su uglavnom bile takve. Vežbe pešadijskih jedinica održane su na Severnom Kavkazu. Ali ta situacija počela je da se menja. u Zakavkazju i Srednjoj Aziji. ide ka dnu“ ― pisao je krajem marta 2004. u okviru opšte administrativne reforme. Sa atomskih podmornica tri puta su uspešno lansirane interkontinentalne rakete sa bojevim glavama koje se dele ― po tri bojeva bloka na svakoj. Ali. u svim bezbednosnim strukturama. Radi se o obnovi. Generalštab i ratna mornarica imali su oktobra 2004. prvi put u našoj istoriji. saslušavši referat ministra odbrane Sergeja Ivanova o uspesima mornaričke vežbe. povećane su plate. U 2004.povećaju sredstva za bezbednost. Ministar odbrane referisao je Putinu da se sada nekoliko atomskih podmornica nalazi na redovnom bojevom dežurstvu. gde su bile zajedničke sa zemljama ZND. i prema rokovima“. Ruski brodovi straže patrolirali su u istočnom delu Mediterana po programu NATO-a. Samo u leto 2004. sprovedena je i reforma Ministarstva odbrane. i za vojsku ruskih teških i lakih lovaca „MiG“ i „Su“. U toku te vežbe atomska podmornica Severne flote uplovila je u francusku vojnu luku u Brestu. To je namerna dezinformacija. Nastavlja se isporuka. koje su iznošene posle uništenja podmornice „Kursk“. u leto 2004. organizovane su francusko-ruske mornaričke vežbe. Posle neuspešnih lansiranja interkontinentalnih raketa sa morskih baza. Prvi put u Rusiji je stvoren centralni aparat Ministarstva odbrane. kakve su u sovjetsko vreme bile nemoguće.

a mnogi ekonomisti i finansijski stručnjaci su je nazvali rekordnom. Pojačana je i struktura kosmičkih jedinica Rusije. armija treba da puca tačnije i da leti na većim visinama“. U centru pažnje bila je borba protiv korupcije. Rusija ne planira da potpuno ukine sistem služenja vojske po pozivu. Za povećanje ugleda vojske i vojne profesije korišćene su i proslave 60 godina Pobede ― vojne parade organizovane su u svim velikim gradovima Rusije. kao i strukture Spoljne obaveštajne službe. godine za jednogodišnju hitnu službu po pozivu. već i da razvija uzajamno korisnu kooperaciju u stvaranju novih vrsta oružja sa zemljama ZND. Rusija nema ekonomske mogućnosti. koji. mada nije sve prošlo bez trenja i pogrešnih procena. ne može se pobeći od proste činjenice. godine napredovali u službi i koji su dobili sledeće nove ili specijalne činove. Neki od ministara želeli bi da ponovo povećaju broj svojih zamenika. Putin je imao veoma mnogo osnova da čestita uspehe ne samo tim oficirima. daleko od toga da su svi „bezbednjaci“ i svi liberali stigli iz Sankt Peterburga. U ruskoj i zapadnoj štampi mnogo se pisalo o sukobima. Ministarstva za vanredne situacije. i sa zemljama kao što su Indija i Kina. Federalne migracione službe. „Iz godine u godinu. Rusija se sve više brine za sopstvenu bezbednost. i posvećuje sve više pažnje vojnim pitanjima. Poboljšan je i rad svih drugih bezbednosnih struktura ― Federalne službe za kontrolu prometa narkotika. mada. godinu uvećana je za jednu trećinu i iznosila je 432 milijarde rubalja. Rusija ima mogućnost ne samo da razvija izvoz novih vrsta naoružanja u zemlje Azije. U ruskim bezbednosnim strukturama služi oko četiri miliona ljudi. Osim toga. Vladimir Putin dao je ovakvo objašnjenje svog poteza. Tako je komentarisao povećanje državne porudžbine vojnoj industriji list „Vremja novostej“. da su ruske strukture bezbednosti postigle za poslednje četiri godine više uspeha u svojoj sferi kompetencija. Objavljujući da je prethodni kabinet raspušten i da počinje administrativna reforma. ima nameru da radi za vreme svog drugog mandata. koji je za mnoge bio neočekivan. koji su 2004. U prvoj polovini 2005. Usavršene su i sve strukture MUP-a. I ta saradnja se 2004– 2005. a neke agencije imaju želju da ponovo uvećaju okvire 92 . ali njoj nije neophodno da za potrebe oružanih snaga izdvajaju astronomske sume. Daleko od toga da je u svim slučajevima postignuto izgradnja jasnih odnosa između ministarstava. još pre predsedničkih izbora. Međutim. federalnih službi i federalnih agencija. širila. godine. Nema smisla porediti vojne troškove Rusije i SAD. U toku su pripreme za prelaz koji će se dogoditi 2008. Federalne pogranične službe. i u taj rezultat niko nije sumnjao. Putin bi hteo da maksimalno skrati vreme prelaska na rad u novim uslovima i u okvirima novih struktura. već i svim strukturama bezbednosti Ruske Federacije. godini. kako je već rečeno. kakve izdvaja budžet SAD za vojsku i nove sisteme naoružanja. To se dobro vidi ako se analizira rad vlade Rusije u 2004. Ministarstvo saobraćaja i veza moralo je da se podeli na dva posebna ministarstva. Pojačana je struktura FSB-a. O radu Vlade Ruske Federacije Nova vlada Ruske Federacije formirana je. Značajno je povećana državna porudžbina koja se odnosila na vojnu industriju. i ko će zauzeti glavna mesta u njegovom timu. postoje među „petrogradskim bezbednjacima“ i „petrogradskim liberalima“ u Putinovom okruženju. Neki deo istine u tome postoji. godine nastavljen je rad na poboljšanju i pojačanju ruskih struktura bezbednosti. Kada je državna porudžbina tako velika kao 2005. V. navodno. posebno odeljenja službe predviđenih za borbu protiv terorizma. Putin. Kada se u Kremlju sastao sa grupom visokih oficira struktura bezbednosti. U savremenom svetu samo Sjedinjene Države imaju veće i raširenije strukture bezbednosti. Štampa obično podržava liberale i plaši povećanjem uticaja bezbednosnih ministarstava.služe pod ugovorom ― narednici i vojnici. Još posle nekoliko meseci odlučeno je da se formira novo ministarstvo za nacionalne manjine i regionalnu politiku. nego liberali u svojoj. Ti ciljevi uglavnom su bili postignuti. Već posle jednog meseca. Rusko društvo treba još pre izbora predsednika da sazna sa kim on. Porudžbina za 2005.

pošto Rusiji prodaju svoje hartije od vrednosti. a još bolje. po mnogim mišljenjima. Potpuno je očigledno da svaka stabilna država treba da ima rezervi. 2004. Ali nivo takvih rezerva ne bi trebalo da premaši razumne mere. kako finansijske. Njihove razumne mere treba da odrede stručnjaci. čak i onim ministrima koji su sačuvali svoja mesta. Najveći sporovi u društvu nastali su zbog odluke Ministarstva finansija o formiranju specijalnog Stabilizacionog fonda pri vladi RF. ali zatim će još duže služiti privredi i narodu. Ministarstvo finansija objavilo je da će taj fond biti formiran na osnovu hartija od vrednosti 14 zemalja sa najjačom privredom.svojih ovlašćenja. bilo bi nerazumno. Zapadni bankari bili su veoma zadovoljni odlukom ruskog Ministarstva finansija da formira strukturu Stabilizacionog fonda. godini dva puta manji nego 2003. izgradnja mostova i puteva. „Želeo bih da dodam još jednu nulu na današnji iznos od 19 milijardi dolara“ ― izjavio je ovaj zapadni biznismen. kao dopuna zlatnim i deviznim rezervama Centralne banke. Rusija će finansirati privrede drugih zemalja.? Novi kabinet ministara započeo je svoj rad u potpuno drugim uslovima. Tako velike rezerve Rusija i SSSR u prošlosti nisu imali nikada. funte i evre. Oni će ih uložiti u svoje poslovne projekte. Značajno su povećani. Ali sredstva za razvoj nauke. I sa te tačke gledišta one već rade u korist ruske privrede. kako smo već rekli. Porast prihoda omogućio je vladi da osetno poveća i troškovni deo budžeta. Ponekad se čak činilo da je osnovni problem i za vladu i za ministarstvo finansija Rusije pitanje gde i na šta potrošiti tako veliki prihod koji zemlja ostvaruje. Međutim. već i niza ekonomista. za isplatu spoljnih dugova. u SAD i zemljama Evropske unije. zemlje sa „jakom privredom“ neće ređati u podrume svojih banaka dobijene dolare. ulagati neke privremene ekstraprofite u povećanje zarada ili u tekuće troškove države. i pre svega za prevremeno vraćanje spoljnih dugova države. već i povećati svoj Stabilizacioni fond pet. izrazio je nadu da će Rusija ne samo sačuvati. Na taj način. umanjila se brzina kretanja dokumenata. sistema obrazovanja i za potrebe poljoprivrede. a ne svoju sopstvenu. i za 2005. na primer. Čak jeftini hipotekarski krediti za stambenu izgradnju ili za perspektivna poljoprivredna preduzeća bili su. godinu proračunat sa velikim suficitom. Svima je bilo potrebno vreme da uđu u tok posla. Tek pošto dostigne nivo od 500 milijardi. Zlatne i devizne rezerve Centralne banke su državne rezerve. u obimu minimum 500 milijardi rubalja. a Aleksej Kudrin je čak dobio i zvanje „najbolji ministar finansija“ 2004. Te rezerve Centralne banke nisu rezerve za crne dane ili za krajnji slučaj. Zbog značajnog povećanja cena nafte i drugih resursa Rusija. specijalnih naučnih i obrazovnih ustanova. Devizne rezerve zemlje 1. godine. Zar u samoj Rusiji nema sličnih poslovnih projekata? Naravno. januara 2005. koje se dugo isplaćuju. postoje i posebni projekti. godine iznosile su više od 120 milijardi dolara. tako i materijalne. deset puta. luka i brana. Povećale su se i inostrane investicije u rusku privredu. Poslednji put to zvanje dobio je Anatolij Čubajs 1997. godine. Upravo Stabilizacioni fond treba da igra ulogu rezerve za slučaj raznih teškoća i delu budžeta koji se odnosi na prihode. Problem svih kabineta i svih premijera 1990-tih godina bio je nedostatak sredstava. ― Rusija treba da povećava mišiće i da odvoji što više može 93 . za blagovremenu isplatu plata ljudima koji je primaju iz budžeta i td. Ali. stvarajući Stabilizacioni fond. u kabinetima ministara. upravo takav oblik formiranja Stabilizacionog fonda izazvao je kritiku ne samo štampe. godine. nisu se znatno povećala. za Rusiju isplativiji nego kreditiranje zapadnih privreda preko kupovinu hartija od vrednosti. Taj fond formiran je zbog osiguranja ― u slučaju neočekivanog pada cena nafte i drugih resursa. a one su danas velike kao nikada ranije. Zbog tehničkih teškoća. nije imala deficit u prihodima i budžet je i za 2004. vlada je mogla da troši resurse Stabilizacionog fonda za potrebe privrede. jer je njemu potrebna brža dobit. Glavni ekonomista Evropske banke za obnovu i razvoj Viljem Bauter. Privatni biznis neće tu doći. Svaki finansijski stručnjak shvata da. troškovi za odbranu i sisteme bezbednosti. a ukupni broj uredbi vlade po svim pitanjima bio je u 2004. Međunarodne agencije povećale su ruske rejtinge. Odakle da se uzme novac za vojsku.

pre svega iskustvo VAZa. može da poveća inflaciju. Vlada računa da će od privatizacije dobiti najmanje 40 milijardi rubalja. Iskustvo poslednjih godina. u toku mnogo godina. Ozbiljni ekonomski motivi za takve programe nisu navedeni. koje je vladi prezentovao G. izazvali su živu polemiku u štampi. a verovatno i prihodi države i naftnih korporacija. Ali i cena njihovih akcija prilično je velika. Opreznost kako u prihodima. Gref. „RIA Novosti“. Fursenka izazvali burnu polemiku među 94 .za crne dane“. Novorosijska morska trgovinska luka i „Aeroflot“. već će i da pojeftini. Grupa ruskih investicionih banaka ponudila je Ministarstvu finansija da ta grupa preuzme na sebe upravljanje finansijama Stabilizacionog fonda. Zapadne bankare nije teško razumeti. pažnju su privukli planovi prodaje takvih objekata kao što su „Rosgosstrah“. Krajem leta 2004. tako i u rashodima. Oni su isticali da su prihodi od hartija od vrednosti vodećih zapadnih zemalja manji od nivoa inflacije. u vlasništvu države nalazila su se 922 velika unitarna preduzeća. Zato će ruski novac da bude ne samo mrtvi kapital. vladi i društvu ponuđen je plan reorganizacije ruskog sistema naučnih ustanova. godine Ministarstvo za ekonomski razvoj. godine dostigao je 500 milijardi rubalja. Najveći odjek imali su planovi privatizacije tako velikih i u zemlji poznatih preduzeća kao. Ovakva odluka izazvala je kritiku nekih ekonomista. se. Taj plan u obliku „Koncepcije učešća Ruske Federacije u upravi društvenih organizacija. razume. Skoro sva ta preduzeća rade efikasno i donose veliku dobit. Samo površno govorilo se o sistematičnijem sprovođenju liberalnih principa. Ali Rusija ne može da ne iskoristi povoljnu konjukturu koja se stvorila za povećanje još uvek krajnje niskog životnog standarda njenih građana. i 3905 preduzeća i društava akcionarskog tipa. Nije čudno što su stavovi ministra A. kako bi ih investirala unutar zemlje. To se može učiniti samo uz dozvolu predsednika Rusije. Ali. već u budžet. Mnogo pažnje vlada RF posvetila je problemima privatizacije. Takav prilaz u principu je pravilan. koji deli naftne državne prihode na prihode u budžet i u Stabilizacioni fond. Rukovodilac ovog ministarstva istakao je važnost inovacija u nauci. Država u njenom sadašnjem obliku nema strukture koje su sposobne da obezbede efikasno rukovođenje nekim velikim preduzećima i granama proizvodnje. Gref i njegovo ministarstvo. Dok je trajala ta prepirka. neophodna je. čiji je vlasnik njihov menadžment. Razumna je bila i odluka vlade da novi ekstraprofit usmeri za prevremeno vraćanje spoljnog duga zemlje i na pokrivanje deficita u Penzionom fondu. To je značilo da će sve više i više prihoda da ide ne u stabilizacioni fond. koje aktivno propoveda G. Postoje i drugi pretendenti za kombinat koji radi veoma uspešno. Stabilizacioni fond brzo se uvećavao i već do početka 2005. na teritoriji Rusije nije bilo nikakvih velikih privatizacionih aranžmana. na čelu sa G. počelo je ponovo da izrađuje planove i programe veoma velikih privatizacija. Magnitogorski metalurški kombinat. Suviše loše uspomene ostale su od svih ranijih ruskih privatizacija. Poznato je da. Ali i planovi privatizacije onih preduzeća. Nastavila je da se povećava cena nafte. čiji doprinos u razvoj privrede zemlje mora da bude veoma veliki. koji su smatrali da suviše brzi rast dela budžeta koji se odnosi na prihode. jer novac u budžetu postoji. na primer. rade najefikasnije. godine vlada je donela odluku da poveća u budžetu za 2006. Ali. „Svjazinvest“. ali on ne može da bude opšti i jedinstveni. morska luka Tuapse. godinu takozvanu cenu odbitka. Marta 2005. Ministarstvo finansija kategorički je odbilo taj predlog. Bajkalska CBK i TransKreditBank. Grefom. Od velikih preduzeća ― objekata privatizacije za 2005. Ali 2004. za koje je dovoljna dozvola vlade. Znatni deo tih preduzeća uključen je u spisak strateških preduzeća i akcionarskih društava koji ne mogu biti privatizovani samo odlukom vlade. nezadovoljni su bili ruski bankari. Osim planova privatizacije. Akcije Magnitogorskog kombinata želeli bi da otkupe menadžeri tog kombinata. pokazuje da velika preduzeća. koje obavljaju delatnost u oblasti nauke“ prezentovalo je novo Ministarstvo obrazovanja i nauke Ruske Federacije.

Prema podacima najautoritativnijih socioloških grupa. kako se to predlaže u novoj „Koncepciji“. Vlada u poslednje vreme vodi sumnjivu budžetsku politiku. kako štampe tako i javnosti. U svakom slučaju. bivši premijer skoro da ih je savetovao da ne ulažu u Rusiju. Osnovne nesuglasice vezane su za prognoze i planove oko tempa porasta ekonomije. on je čak bio oštriji u kritici kabineta M. polazeći od sadašnjih velikih troškova.3% u 2004. a nas očekuje pad investicionog rejtinga ne samo zemlje. Veliku pažnju. posebno između premijera Mihaila Fradkova i ministra za ekonomski razvoj Germana Grefa. Naučnici su podvukli da je izbacivanje inovacija u prvi plan razumno samo u određenim granicama. godine. „Vlada pomaže Americi da oslabi Rusiju“. Zadatak koji je u svom obraćanju Federalnoj Skupštini postavio Vladimir Putin ― da se udvostruči BND Rusije do 2010. to su već veoma složeni problemi. Fradkova nego stalni kritičar ekonmske politike vlade kao što je savetnik predsednika Andrej Ilarionov. Ali. Ali takva direktiva predviđa godišnji porast BND od najmanje 8% godišnje. U govoru održanom početkom aprila 2005. mnoga od najvećih otkrića događaju se slučajno ― u toku primenjenih i u toku akademskih istraživanja. prve prognoze koje je izrekao u ime svog ministarstva G. izjavilo je decembra meseca 38% ispitanika. Kao što je poznato. Ti planovi nazivali su se indikativnim. Ali u zemlji kao što je Rusija. a takođe i mašinska industrija. u nauci treba umeti raditi i na širokom frontu. a socijalna reforma izvela je strpljive građane Rusije na ulice“ ― ocenio je Kasjanov uspehe vlade u godini koja je prošla od momenta njegove ostavke. Ako budžet za 2006. izazvale su nesuglasice unutar same vlade. i oni su predviđali veoma značajno državno mešanje u privredu. Južnoj Koreji. polazile su od rasta ekonomije samo od 6. 29% građana dalo je vladi ocenu „zadovoljava“. već i državne banke. 95 . 18. godini. samo u jednom danu. koje je nemoguće rešavati mehaničkim smanjenjem broja naučnih organizacija i institucija. nije zakon. godinu bude privaćen. „Rusiji je pripremljena uloga kolonije“. Najoštrija kritika vlade stigla je. jer se u zemlji „povećava broj sektora u kojima je strano učešće ograničeno ili zabranjeno.vodećim naučnicima u Prezidijumu Ruske Akademije Nauka. Mihail Fradkov je shvatio kao direktivu. o tome da imaju poverenja u vladu. U uslovima tržišne privrede plan. penziona reforma oduzela je većini ljudi mogućnost da planiraju svoju budućnost. i 50% je imalo teškoće da odgovori. decembra 2004. koja može i da nema jasni primenjeni značaj. od KPRF. godine. Za liberala G. Međutim. „Ministra finansija Kudrina treba pozvati na krivičnu odgovornost“. elementi planiranja po direktivi bili su primenjivani u posleratnim vremenima u mnogo kapitalističkih zemalja ― Japanu. već i regiona i posebnih kompanija“. kao što je poznato. mada nije bilo osnova ni da se preuveličavaju dostignuća vlade ― mogla je da se izbori za veći rast realne ekonomije. koje su u stanju da ubrzaju njen razvoj. Gref. rusko društvo nije ocenilo rad vlade RF mnogo visoko. kao i obično. upravo tako su je shvatili u rukovodstvu RAN. „Politika vlade je opasna i nema perspektivu“. korišćenje državnih poluga je nešto što nije poželjno. Država treba da podrži one delove nauke. Ali u rukama države nalaze se poluge uticaja na privredu. gde se događa ili se bar naslućuje prodor. Prema rezultatima 2004. Pritom je samo 9% njih dalo vladi ocenu „dobar“. Tada će stabilizacioni fond biti pojeden za manje od jedne godine. „Administrativna reforma pretvorila se u lošu komediju zabune. Nauci je potrebna reforma i kontrola. U njoj se često pojavljuju parazitske strukture. koje stvaraju samo iluziju naučnog rada. Grefa i njegove saveznike. Obraćajući se potencijalnim inostranim investitorima. Drugi primer indikativnog planiranja može da bude iskustvo Kine 80-90-tih godina. ali koja podiže ukupni nivo ruske i svetske nauke. Potrebno je podržavati i razvijati i akademsku nauku. To nije samo TEK. Ali ta kritika bila je nekonstruktivna i površna. To je verovatnije planprognoza. Kritičarima vlade neočekivano se pridružio i bivši premijer koji je ćutao više od godine posle ostavke ― Mihail Kasjanov. na Ruskom ekonomskom forumu u Londonu. godine. Međutim. čeka nas budžetski deficit. „Vlada ne ume da radi i nada se samo slučajnosti“ ― to su citati iz materijala lista „Sovjetskaja Rosija“. Italiji i drugima. 12% izreklo je ocenu „loše“. Ta kritika u velikoj meri je tendenciozna i neobjektivna.

Fradkov. nasuprot tome. bilo bi nepravilno davati licencu za izgradnju stambene zgrade na isti način kao za otvaranje prodavnice.1%“. Po njegovom ubeđenju. i sl. Različite tačke gledišta iznete su u vezi sa projektima reforme energetske grane. Mnogo sporova i protesta izazvali su planovi i predlozi resora G. ali ne i u izgradnju kružnog puta ili zaštitne rečne brane. Želja da se pojednostavi dobijanje licence za izgradnju. „Zadatak da se BND udvostruči ― primetio je M. Nesuglasice u vladi. privukao je rad Ministarstva prirodnih resursa FR. Ona mora da inicira velike projekte. a treba da se radi kao da si se ubacio u utičnicu i treseš se“. koje može i treba da kontroliše samo država. Upravo to je podvlačio M.Izveštaj G. počela da donosi velike dobiti. salona lepote. ili kopir-centra. U Sankt Peterburgu privatni kapital rado je ulagao novac u razvoj mreže maršrutnog taksija. On je predlagao da se znatno poveća obim direktnih državnih investicija u Železničko-komunalnu privredu i u saobraćajnu infrastrukturu. i ministra finansija A. Slične izjave i ocene Fradkova. On je u prisustvu novinara izjavljivao da su ministri u poslednje četiri godine radili malo. postojale su i umnožavale se. vlada ne može i ne treba da radi po inerciji. u zimu i proleće 2005. U bilo kojoj grani privrede treba misliti ne samo na današnji dan. G. razvoj saobraćajne infrastrukture na severnim i istočnim teritorijama. Neki od posmatrača pisali su da se premijer često ponaša kao komesar. Ali privatnom kapitalu bilo je teško da uđe u taj deo tržišta. i ona mora da prihvati rešavanje zadataka koje neće želeti da rešava i neće rešavati privatni biznis. naravno. ruska štampa citirala je veoma rado. jasna je i u nizu slučajeva je opravdana. Tu je sa teškoćama ušlo samo nekoliko velikih privatnih korporacija. Gref podigao je procenu prognoze povećanja BND do nivoa 6. To ministarstvo donelo je odluku da znatno pojača kontrolu eksploatacije 96 . Za efikasno upravljanje ovim ogromnim preduzećem Bendukidze nije imao sredstava. izgradnja mostova i elektrana. a biznis mora da se „ubacuje“ u te projekte. Od drugih ministarstava najveću pažnju. German Gref. Nesuglasice su se pojavljivale između premijera i prvog potpredsednika vlade A. Personalnog faktora tu definitivno nema. Fradkov zalagao se za veće učešće države u privredi.9-7%. „Gref je emotivan. Čubajs. obnova ruske proizvodnje civilnih aviona. Za razvoj ruske privrede danas najvažnija je realizacija velikih projekata ― stambena izgradnja. Grefa u vezi sa liberalizacijom građevinskog posla. prema mišljenju Grefa. „Zauzimajući mesto ministra. Pod pritiskom kritike koja je stizala sa raznih strana. a ne udvostručuje BND. Ali i to je suviše dogmatski prilaz. Grefa vladi bio je podvrgnut kritici. već i o perspektivama. koje je izradio A. Kudrina sa druge strane. Koliki je ulog uneo Kaha Bendukidze u „Uralmaš“. koji na bilo koji način mogu da generišu dobit“. da država mora da podrži udaljavanje države od realne privrede. Fradkov ― tera nas da zakopamo mnogo dublje. Premijer M. a pre svega vlade. Poslednjih godina upravo je građevina kako u Moskvi. na primer. Prognoza Grefa za sada samo dodiruje. a pre svega o nacionalnim interesima i nacionalnoj bezbednosti. Žukova sa jedne. To zahteva inicijativu i napore države. mnogo puta je izjavljivao. jeste neefikasni vlasnik. Fradkov se sa tim nije složio. Šta da se radi ako krupni kapital odvozi iz Rusije kontrolu niza strateški važnih grana privrede. godine. eksploataciju i preradu nafte. Gref za četiri godine ništa nije ni uradio. U Grefovom programu nema realnog programa dejstava“. Ali nikakvog konflikta u kabinetu nema. Potrebno je aktivnije raditi. Svi građevinski projekti prolaze kroz složene procedure provera i usaglašavanja. Ali. koji je prekomandovan u vladu kako bi pazio na „buržoaske stručnjake“. bez dlake na jeziku. Tu ima mnogo normativa. Država. sigurnih i udobnih autoputeva. koji su kontrolisale uglavnom državne i municipijalne strukture. pre svega od strane premijera. Ja imam jednake odnose sa svima i bilo bi iznenađujuće da nije tako“. „Ni struktura. ni efikasnost industrijske proizvodnje ― izjavio je Gref ― ne omogućavaju nam da sledećih godina izađemo van okvira rasta od 7-7. ― On je u potrazi. da „država treba da napusti sve segmente privrede. a preduzeće koje degradira nije mogao da proda i da mu se to isplati. koga je kupio 1993. ali je veoma talentovan čovek ― govorio je premijer. tako i u nekim drugim velikim gradovima.

koja se već pripremala da kupi jedno od najvećih novih nalazišta nafte. jedan od njenih glavnih menadžera i vlasnika. samo 25% akcija nalazilo se početkom 2005. Bio je pretpostavljeni jednom broju važnih službi i agencija i mogao je da radi na razvoju nekoliko zaostalih grana industrije. a takođe i „Sibnefti“ ― preko niza ofšor kompanija. Još 25% akcija pripadalo je američkoj grupi. za pravo da se eksploatišu nalazišta nafte. Ministar je nabrojao odmah nekoliko velikih nalazišta kojih će se ticati nova regulativa. čak i za deset godina. Vladimir Putin rekao je da će u najskorije vreme biti izrađen kompleks mera za jačanje jedinstva zemlje i naroda. Uveren sam da su kompanije u stanju da formiraju firmećerke i na teritoriji Ruske Federacije. Jako „oslabljeni“ „JUKOS“ takođe nije mogao da računa na kupovinu novih nalazišta. Zabrinuta je bila i kompanija „Slavneft“. a zatim i prihvaćen od strane premijera. godine u Beli dom pozvani su ne samo svi članovi vlade i glavna lica iz administracije. Pošto je britanskog biznismena primio u Kremlju. između ostalog. godine“. mogu da učestvuju samo kompanije u čijem akcionarskom kapitalu najmanje 51% pripada ruskim učesnicima na tržištu. tako i pet. Govorio je oko trideset minuta. godine u rukama ruske „Alfa-grupe“.prirodnih bogatstava. da agituje za svoju kompaniju. javni tužilac. mnogo. U takvom sastavu i u tom formatu još nije bilo susreta. Objašnjavajući svoju odluku. Vladimir Putin ga je uverio u to da tekućem radu njegove kompanije ništa ne preti. Hitno je u Moskvu iz Engleske doputovao. Državi je isplativije da proda nalazište koncernu koji plaća porez u Rusiji i u skladu sa ruskim zakonima“.5-2%. a velika poreska potraživanja prema njoj još jednom će biti pažljivo provereni. a pritom se trudio da na sebe ne obraća suviše veliku pažnju. Ali na kupovinu novih nalazišta kompanija TNKVR za sada ne treba da računa. očekujući izjave od velike važnosti. program „Osnovni pravci delatnosti vlade RF za period do 2008. registrovanih na Kipru i Devičanskim ostrvima. u obraćanju naciji povodom tragedije u Beslanu. Vladi RF i Mihailu Fradkovu predstoji da dokažu da ti eksperti i analitičari greše. rekao: „Siguran sam da nema 97 . Putin je. jer je njegov kontrolni paket akcija pripadao jednoj od stoprocentnih ofšor kompanija „Group Menatep“. i za stvaranje efikasnije kontrole stanja stvari na jugu Rusije. Odnos sa regionima. Reforma vertikale Vlasti Još 4. Predsednik nije oklevao sa svojim predlozima. septembra 2004. ne ulazeći u konflikt sa ministrima. veoma malo njih govorilo je i pisalo o 3-5%. koji predviđaju nekoliko scenarija razvoja ruske privrede. Uz njegovo učešće izrađen je. i u ponedeljak 13. u zavisnosti od međunarodne ekonomske konjukture i nekih drugih faktora. U toj kompaniji. ministar Jurij Trutnjev izjavio je da od sada na aukcijama. Skoro svi okupljeni (136 osoba) bili su nervozni. godine“. Istovremeno. septembra. tako i zapadnih analitičara. „Ruske kompanije treba ipak da rade u Rusiji i postepeno da izlaze iz slobodnih zona. Ministarstvo za ekonomski razvoj pripremio je „Program socijalnoekonomskog razvoja Rusije za 2005–2015. Značajan deo kako ruskih. prema izveštajima iz štampe. pre svega kod korišćenja najvećih nalazišta nafte. Sam Mihail Fradkov radio je 2004. već i svi rukovodioci regiona Rusije. kako za sledeće tri. Novi način izdavanja licenci i učešća na aukcijama najveći nemir izazvao je kod velike međunarodne naftne kompanije TNK-VR. On lično bavio se problemima proizvodnje aviona i gradnje brodova. a ostalih 50% ― korporaciji „Britiš petroleum“. i veći deo govora čitao je sa papira. veoma su pesimistično ocenjivali tendencije i mogućnosti ekonomskog razvoja Rusije. Većina stručnjaka predviđala je u tim godinama povećanje BND samo za 1. Odlučeno je da se prednost prilikom izdavanja dozvola da domaćim kompanijama i da se uvede novi način. koji danas u potpunosti ne mogu da se uzmu u obzir. Ali nervozan je bio i predsednik Vladimir Putin dok je izlazio pred skup. koja skoro 100% pripada TNK-VR. predsednik Centrobanke i predsednik Ruske Akademije nauka. To su unutrašnji vladini dokumenti.

ali nisu bili nešto sasvim novo. koji obezbeđuju realni dijalog i saradnju društva i vlasti u borbi protiv terora. Niz predloga o tome izneo je i 1999. o ekonomskom razvoju tog regiona. gubernatori Mihail Prusak. Drugi predlog nije bio manje važan. u ovom proširenom sastavu. Ovaj način formiranja izvršne vlasti bazira se na opštim odredbama Ustava i predložen je u projektima koje je prezentirao čitav niz rukovodilaca. Slični predlozi proučavani su u predsedničkom aparatu još pre događaja u Beslanu. Već 13. U takvom slučaju mehanizam formiranja najviše izvršne vlasti u regionima biće izgrađen na principima koji su praktično identični sa principima formiranja vlade Ruske Federacije. treba da postanu opštenacionalne partije. Negodovanje je iskazao samo predsednik Čuvašije Nikolaj Fjodorov. između ostalog. koji je bio član Međuregionalne poslaničke grupe. Potrebno je dejstvovati. U situaciji nastaloj posle terorističkog akta u Beslanu. Putin rekao je da je neophodno ojačati u zemlji sistem partija. Do kraja godine odgovarajući nacrt zakona biće predat Državnoj Dumi“. U najskorije vreme izneću parlamentu na razmatranje odgovarajući nacrt zakona“. Dobio je značajnija ovlašćenja. Ni jedan od Putinovih predloga nije zahtevao nikakve promene Ustava. smatram da je neophodno da. V. Treba zajedno da nađemo mehanizam koji jača državu. Način izbora gubernatora i predsednika republika određuje se lokalnim ustavima i statutima oblasti. U vezi sa tim. On je određivao samo način izbora za mesto predsednika i opšte principe izbora za Dumu. septembra. predlagali su da se postave rukovodioci svih regiona. zajedno sa vama. takođe. 98 . neophodno zajedničko učešće Federacije i njenih subjekata u formiranju izvršnih organa vlasti u regionima Rusije. Ali samo saučešće i bolu. On je. Vladimir Putin govorio je. predloge V. Takve predloge iznosili su i sami gubernatori. rekao: „Danas smo u obavezi da svojim praktičnim potezima podržimo inicijativu građana u njihovoj nameri da se bore protiv terora. Novi opunomoćeni predstavnik Predsednika u tom regionu postao je Dmitrij Kozak. u svojim komentarima za štampu.ni jednog ruskog građanina koji nije osetio nesreću osetinskog naroda kao svoju sopstvenu. To su pitanja obezbeđenja jedinstva zemlje. već i u vezi sa koordinacijom rada niza federalnih ministarstava u Južnom okrugu. stvaranja efikasnog sistema unutrašnje bezbednosti. čak ni danas najvažnija pitanja. ne samo u vezi sa kontrolom rukovodilaca regiona. sačuvao svoju funkciju u regionalnim strukturama vlasti. godine Jevgenij Primakov. ne mogu efikasno da se reše. suze i reči podrške od vlasti nisu dovoljni. sa izuzetkom republika. I u interesima jačanja političkog sistema zemlje smatram da je neophodno uvođenje proporcionalnog sistema izbora za Državnu Dumu. koji pripada još demokratama prvog talasa. razmotrim probleme koje sam naveo u mom obraćanju narodu Rusije 4. Jer. Smatram. septembra. Jevgenij Savčenko i Oleg Bogomolov. Jedan od takvih mehanizama. subjekata Ruske Federacije. smatram da lica na najvišim funkcijama u subjektima Ruske Federacije treba da budu birana od strane zakonodavnih skupština istih subjekata. Putina podržali su istaknuti regionalni lideri ― Jurij Lužkov. Mintimer Šajmijev i Valentina Matvijenko. ako se neki od njih izvuče iz celokupnog kompleksa zadataka koji stoji pred nama. Upravo celokupni kompleks problema. jačanja državnih struktura i poverenja u vlast. Slični predlozi sačinjavani su i ranije ― u cilju jačanja vertikale vlasti u Rusiji. kao što je bezbednost građana i države. Nikolaj Fjodorov postao je jedini od narodnih poslanika SSSR. Ali sada je bilo odlučeno da se oni sprovedu. da je u cilju obezbeđenja jedinstva državne vlasti i stalnog razvoja federalizma. i o jačanju strukture Južnog federalnog okruga. Putin za mnoge su bili neočekivani. a takođe i da lokalnu samoupravu zameni lokalna državna uprava. povećavati efikasnost organa vlasti i rešiti čitav kompleks problema koje ima država. Sledećih dana te predloge podržali su svi rukovodioci regiona i zakonodavne skupštine u regionima. Predlozi koje je izneo V. Aktivan i častan čovek. Još 2000. a da ih predlažu šef države. Odlučeno je da se obnovi Ministarstvo za regionalnu i nacionalnu politiku. a koji je i 2005. mada je privukao manju pažnju prisutnih. takođe. To je bio osnovni Predsednikov predlog. a za određene funkcije ― i sa strukturama bezbednosti.

Ali oni su bili praćeni i velikim brojem zloupotreba. koja se dogodila kao rezultat haotičnog juriša u Beslanu. Putin koristi tragediju Beslana kao osnovu za gušenje ostataka demokratije Jeljcinovog vremena“. Grigorij Javlinski bio je.Opozicione partije Rusije. kao i obično. To konačno sahranjuje projekat modernizacije Rusije. godine Vladimir Putin iskoristio je pogibiju stotina nevinih talaca. daleko rečitiji i nije mogao da se uzdrži od demagogije: „Sve je to privid. Putin doneo nisu bile idealne. Odluke koje je V. To su bile nepravedne i proizvoljne optužbe. grubi. i zato kod nas ne mogu da postoje nezavisne partije i demokratski izbori. „Predsednik Vladimir Putin ― pisao je britanski „Fajnenšl tajms“ ― krenuo je motornom testerom da preseče krhke izdanke ruske demokratije. od kojih su većina deca. godine Josif Staljin iskoristio je zagonetno ubistvo Kirova kako bi razvio masovni teror. Izbori gubernatora. Ona je došla zajedno sa naslednikom Borisa Jeljcina i potčinila sebi ceo parlament. Putina. guraju zemlju u propast“. „Mi smo na prelazu sa federalizma ka unitarnoj državi“ ― izjavila je Jelena Boner. rešiti krizu vlasti u 99 . Daleko od toga da su se u svim regionima mogli naći odgovarajući kompetentni ljudi. a takođe i u nizu drugih oblasti i republika. istovremeno familijarnih. Danas svi oni rade u zaštitu interesa te uske korporacije“. sve pravne sisteme. do 2004. Na prvoj strani velikim slovima pisalo je: „TRZAJ. On koristi tragediju u Beslanu kako bi osvojio nova ovlašćenja za Kremlj“. koja sebe naziva državom i čak veruje u to. već samo državno“ ― rekao je pisac Vladimir Vojnovič. ili jednostavno besmislenih. samoizolacija Kremlja i grupe poniznih podanika. Na tim izborima bio je veoma veliki nivo korupcije. Vladimir Putin dejstvuje pod uticajem najmračnijih instikata. Koncentracija vlasti. ― Postavljanje gubernatora dovešće do porasta korupcije. Pritom su demokrate protestvovale glasnije nego komunisti. Posebno jaka kritika u odnosu na Predsednika pojavila se na stranicama tako velikog lista kao što je „Moskovski komsomolac“. U našoj zemlji ne postoje nezavisni izvori finansiranja i nezavisna sredstva javnog informisanja. kako bi prekinuo istorijski eksperiment izgradnje demokratije u Rusiji“. Nema smisla opovrgavati gore navedene zlonamerne optužbe. koji su u Rusiji održavani od 1994. veći deo je objavio grube optužbe na račun V. već samu sebe“ ― izjavio je jedan od lidera KPRF Ivan Meljnjikov. pa takva postavljanja ne mogu da prođu bez određene zarade“. bili su važna škola demokratije. kao i uticaj kriminalnih struktura. Uticaj biznisa na vlast. Najgrublje i demagoške optužbe na račun Vladimira Putina izneo je. „Kod nas se ne obnavlja sovjetsko društvo. demagoških. Minkin zamerao je ruskom Predsedniku čas slabost i neodlučnost. To je najviša po nomenklaturi birokratija. čija je realizacija započela pre 20 godina. Još je grublji bio berlinski list „Tagescajtung“: „Na pretpostavljenu pretnju međunarodnog terorizma. i konačno uspostavio režim lične vlasti i kulta ličnosti. koji zbunjenom autokrati nameću izvitoperenu predstavu o stvarnosti. Evo samo nekoliko reakcija zapadne štampe na predloge V. ukinuo nezavisnu štampu u zemlji. koji su i krajem septembra nastavili antirusku i antiputinovsku kampanju. ali moglo se navesti daleko više stavova „za“. godine Adolf Hitler iskoristio je mračnu priču o paljenju Rajstaga kako bi uspostavio jednopartijsku diktaturu. štampu. A. Mnoge regionalne izbore pratili su skandali i masovna „go vremena su skoro potpuno bez kontrole vladali u Kalmikiji. kako se moglo i očekivati. Istu tezu ponovio je i američki „Njujork tajms“: „Oči u oči sa najozbiljnijom krizom. nego „protiv“. bili su odjeci većine zapadnih listova. Vlast se sama pretvorila u izvor nestabilnosti. osudile su i odbile predlog V. 2004. koji se nikako nije realizovao bez koristi. specijalne službe. ne propuštajući da ponove da je on. Čak je iznet i predlog o taktičkom savezu između KPRF i SDS. Ali kod nas postoji grupa ljudi. Kremlj je odgovorio odlučnim promenama državnog uređenja. daleko je lakše bilo realizovati na regionalnom nego na federalnom nivou. „Vlast ne jača Rusiju. 1934. sud. Od centralnih listova koji su izlazili u Moskvi. Putina. započetu posle Beslana. Putina o novim pravilima formiranja gubernatorske vlasti. Republici Marij-El. odabrao je žanr „Otvorenih pisama“ Vladimiru Putinu. okrivljujući ga za autoritarizam. čas politiku čvrste ruke i diktatorstvo. list „Novaja gazeta“. 1933. Jedan od vodeći novinara tog lista Aleksandar Minkin. i čak uvredljivi. naravno. Izuzetno oštri. Kako bi moglo. „To su predlozi koji nanose štetu ― izjavio je Boris Nemcov. Putin. bez mešanja Moskve.

Duma je takođe prihvatila zakon. Prema zamisli predlagača zakona. Znaci duhovnog i kulturnog preporoda Rusije Nivo kulture i duhovnog života društva u daleko većoj meri svedoči o zdravlju zemlje i nacije. Još ranije donet je zakon prema kome polovina poslanika regionalnih parlamenata treba da bude birana prema partijskim spiskovima. naravno. i idealnih modela za promociju rukovodilaca regiona nema. Drugačije nije ni moglo da bude u zemlji. Novi ruski Ustav proglasio je sve te slobode. reforma. ali nije bio spreman na svoj poraz. u toku mnogo decenija. koji je tokom razmatranja bolje određen. Ali istovremeno jača uloga lokalnih zakonodavnih i predstavničkih organa. oblasna duma ustala je protiv nekompetentnog gubernatora i zahtevala njegovu ostavku. ali krajnje jednostran. V. Putin ― samo po partijskim spiskovima. kako je to zamislio Predsednik RF. Razloga za takvo stanje bilo je mnogo. obrađenom i proceđenom duhovnom hranom.Karačevo-Čerkeziji i Primorskom kraju. Svi smo mogli da vidimo koliko su velike prednosti novog sistema formiranja regionalnih vlasti. U teškom položaju našli su se i kulturni radnici. „Narodna ljubav pobedila je i Kremlj i druge činovnike ― primetio je drugi satiričar Vladimir Vinokur. U isto vreme izgubili su svoje funkcije tako poznati gubernatori kao Dmitrij Ajackov i Genadij Hodorov. U tako krajnje ideologizovanom. Već u decembru taj nacrt zakona prihvaćen je i postao je važeći zakon. biblioteke i muzeji bili su siromašni. i da se izbori smatraju uspelim ako na njih izađe više od 25% registrovanih birača. to je trebalo da poveća ulogu ruskih partija na regionalnom nivou. Regioni Rusije veoma su različiti prema nivou ekonomskog. ― Ali ko će sada zasmejavati narod?“ Na izborima u Altajskom kraju aktivnost birača bila je prilično visoka. već posle jedne godine. predat je Dumi novembra 2004. početkom 2004. koga je predložio V. Ali nije se uvek mogao postići takav nivo izlaska birača na birališta. ali progres u duhovnom životu i dalje je 1990tih godina ostao krajnje jednostran i plitak. za svog gubernatora popularnog satiričara i zemljaka ― Mihaila Jevdokimova. narod je hranjen prilično obilnom. Mi dobro znamo da autoritarni režim i čvrsta ideološka cenzura mogu da unakaze ljudsku dušu. godine. U vezi sa tim. Reforma koju je predložio V. koji će važiti već na izborima za novi sastav ruskog parlamenta. kako je kasnije govorio i V. političkog i kulturnog razvoja. kakav je bio u SSSR. Ali. U prvoj polovini 2005. Poznato je da na većini izbora izlaznost birača nije velika. ali humorista M. godine. imenovani su rukovodioci više od dvadeset oblasti i republika u Rusiji. siromašan i neslobodan. Ne treba navoditi mnogo činjenica i primera kako bi se dokazalo da je u Sovjetskom Savezu. Predlog V. da predloži svog kandidata za mesto gubernatora. kao i srednje škole i visoko obrazovne ustanove. mada intenzivan. Aman Tulejev. ali pažljivo proverenom. Veći deo gubernatora i rukovodilaca republika sačuvao je svoje funkcije ― među njima i oni koji su ostali i u trećem. povećava ulogu centra prilikom izbora vodećeg lica u oblasti ili republici. Putin. Partija koja pobedi u regionu može. Nacrt zakona. osim Čuvašije. u kojoj nije postojala sloboda govora i štampe. jednopartijskom sistemu vlasti. i unište tlo sa koga raste 100 . Putina podržali su svi gubernatori i sve zakonodavne skupštine regiona. duhovni život društva bio. ili probleme vlasti u višenacionalnom Dagestanu? Očajno i siromašno stanovništvo Altajskog kraja izabralo je. Veliku ulogu u padu kulture imao je i gubitak pređašnjeg sistema vrednosti i ideoloških orijentacija. negde i četvrtom mandatu. sloboda stvaranja i sloboda primanja i širenja informacija. nego što to čine materijalni pokazatelji. U istom pravcu treba da ide i novi sistem izbora za Državnu Dumu. Jevdokimov pobedio je aktuelnog gubernatora Aleksandra Surikova. Na mnogo pravaca u nacionalnoj kulturi očigledan je bio pad: zatvarana su pozorišta i bioskopi. u skladu sa novom procedurom. ali osnovni je bio u ekonomskoj krizi zemlje. Na rukovodećim mestima u svojim republikama i oblastima ostali su i tako poznati lideri kao što su Mintimer Šajmijev. Putin. koji treba sada da biraju glavnu ličnost u regionu. Konstantin Titov. koji je želeo da „oživi“ predizbornu kampanju.

održana je već u devet stotina bioskopa Rusije. Prema zvaničnoj ruskoj statistici. Tokom 2002. Pozorište je elitniji i ranjiviji deo umetnosti. Sva poznata 101 . Na ekranima se pojavilo na stotine filmova. ni novo rusko slikarstvo. koristeći faktore tržišne privrede. platežna moć. ali nije slala svoje filmove na takmičenja u Evropu ili u SAD. gde će u svakome od njih biti nekoliko sala i nova oprema. To će biti studio sa sedamnaest objekata i svim pomoćnim prostorijama. domaće filmove. premijera velikog filma Nikite Mihalkova „Sibirski berberin“ održana je u trideset šest velikih bioskopskih sala po celoj Rusiji. Ako govorimo o svetovnoj kulturi. gde su se prikazivali uglavnom američki blokbasteri. godine. a broj poseta bioskopima ― 33 puta. Veoma sporo teče pojava nove arhitekture. i 2003. Ali i potpuno odsustvo podrške od strane države i vlasti. i gledaoci. Taj uspeh vratio je ruskog gledaoca u bioskopske sale i doneo velika sredstva za razvoj domaće kinematografije. Nemoguće je potpuno obnoviti statistiku iz 1990. 2005. „Lenfiljm“ i filmski studio „Gorki“. Domaći filmovi i televizijske serije počeli su da dominiraju i na našim televizijama. da ne govorimo o filmskoj produkciji. Naravno. Veliki uspeh imali su poslednjih godina i mnogi filmovi patriotskog sadržaja. nemoguće je zbog razvoja televizije. 1990–1999. Godine 1996. bio iznenađen ovakvim razvojem: „Proizvodnja ruskih televizijskih serija i bioskopskih filmova raste kao kvasac. ali može se osnovano reći da se i ruski teatar oporavlja posle teške krize 90-tih godina. ulažu razni investitori. godine druga premijera filma. važni su i u sferi kulture. i televizijskih gledalaca. ni nova ruska muzika. Ali. ali mnoge su bile veoma lepo primljene od strane i kritičara. Punom parom u poslednje tri godine proradili su svi filmski studiji u zemlji. od kojih su neki dobili i prestižne međunarodne nagrade. godine časopis „Itogi“ ― neočekivan je ne samo za kritičare. ne doprinosi razvoju i procvatu kulture. slobode i tržišta još nije došlo. i to je dovelo do izgradnje novih filmskih studija. što je odgovaralo tražnji ne samo vlasti. mada ne tako primetan kao u filmskoj industriji. I producenti su počeli da rade daleko kvalitetnije. na površini od sto hektara. Gradi se oko deset novih sinepleks bioskopa. po pravilu. najprimetnije promene kod nas se vide u domaćoj kinematografiji. tražnja i tržište. a takođe i sa stambenim prostorom i hotelima. Za sada se nije pojavila ni nova ruska književnost. Vreme je za stvaranje fabrika filmova“. takođe. koji nikako nisu predviđeni za zapadne gledaoce. Ali preporod filmske industrije i iznajmljivanja filmova postao je činjenica. ruski filmovi postali su pobednici evropskih filmskih festivala. gledaju. godine broj radnika u bioskopima u Ruskoj Federaciji smanjen je 4 puta. koji je opozicija. Vreme za procvat nacionalne kulture Rusije u uslovima demokratije. u kome je igrao Nikita Mihalkov. Danas u Moskvi radi više od stotinu bioskopa. ne pretendujući ni na kompletnost slike. Čak je i časopis „Komersant-Dengi“. U Moskovskoj oblasti je 2004. Daleko od toga da su sve te serije visokog kvaliteta. već i društva. Ali i dalje postoji manjak televizijskih serija. Još krajem 1990-tih godina u Moskvi su nastavila relativno normalni rad četiri velika bioskopa. U pozorišnom životu Rusije takođe se u poslednjih nekoliko godina primećuje napredak. Upravo tih godina uspeh ruskih blokbastera. I najvažnije. Gledaoci su tu renesansu podržali. kojih je ovde mnogo. Karte za bioskop još uvek su skupe. U 2004. Rusija je organizovala svoje velike filmske festivale. znaci duhovnog preporoda i izvesnog napretka kulture. i množe se. i 2005. pre svega „Mosfiljm“.raznovrsno cveće nacionalne kulture. u Rusiji se pojavilo mnogo novih. a kapaciteti za proizvodnju već nedostaju. Taj proces još nije dostigao svoj vrhunac. upravo za poslednjih nekoliko godina. To je bilo posebno primetno 2004. prevazišao je sva očekivanja. ali veoma dobrih režisera. godine započela izgradnja velikog novog filmskog studija. Posle neviđenog uspeha „Noćne izvidnice“ snimanje filmova može da dostigne industrijske razmere. Upravo u poslednjih pet-šest godina u Rusiji su se pojavili. Navešću samo neke od tih znakova. već i za gledaoce“. ali to sve ne može da bude jedini stimulans za njen razvoj. „Renesansa ruskog filma ― pisao je krajem novembra 2004. ni na strogu sistematičnost navoda. „Štatski savetnik“ (po romanu Borisa Akunjina). Brzo se obnavlja i iznajmljivanje filmova u većini regiona Rusije. U filmski biznis danas ulaže se mnogo sredstava.

i zato dobro plaćamo trud naših glumaca“. „Podjom“. godine to pozorište odigralo je svoje predstave u Sankt Peterburgu. Jaroslavlju. ni „Družba narodov“. Pojavilo se mnogo novih predstava i one se igraju pred punim salama. ― kaže Mamedov ― prihodi pozorišta ne mogu se porediti da naftnim biznisom. pod punim opterećenjem. ali pozorište se danas razvija“. ali on nije tako primetan kao uspesi filma i pozorišta. i da je u svakom gradu u kome je njegovo pozorište radilo. i u toj sferi tradicionalne ruske umetnosti pokazalo se da je teško povratiti izgubljene visine bez podrške države. već skupe i potpune predstave. „Don“ i drugih. „Daljni Vostok“. Tveru. „Ural“. Nova književna generacija jednostavno još uvek ne može da izdrži takmičenje sa književnom klasikom. „U našem biznisu nije uvek isplativije praviti skupu robu ― govorio je takođe rukovodilac Teatra Antona Čehova. čak i ako se radi o demokratskom pozorištu. Naravno. Umanjila se i uloga časopisa koji se izdaju u provinciji. kod vrata „Nazavisnog pozorišnog projekta“ stoji red onih koji žele da ulože novac u predstavu. Mamedov je u intervjuu tvrdio da bez obzira na to koliko je postavka skupa. već i finansijski uspeh. Ali nije stvar samo u mecenama. a ne iz državnog budžeta. Za dve nedelje nastupili su dvadeset pet puta. ali mi smo vredni i sposobni da radimo. ostvarena dobit od 30-40 hiljada dolara. koja je u zemlji sa tržišnom privredom prestala da bude deficit.ruska pozorišta. Naučio je da zarađuje novac i Moskovski umetnički teatar. Neka vodeća prestonička pozorišta imala su 2004–2005. Trukšin izračunao je da je isplativost rada njegovog pozorišta 30-40%. a za regionalne producentske kuće koje žele da otkupe predstave. Čitalac u Rusiji dobio je mogućnost da se upozna sa celokupnom svetskom književnom klasikom. Sačuvali su se svi „debeli“ ruski književni i društveno-politički časopisi. i koji pozorištu donose ne samo stvaralački. Na samom početku 2005. gostovanja u inostranstvu ― prvi put u poslednjih petnaest godina. Ko će da pomogne da sačuvamo glumce? Biznis elita? Mi treba da prestanemo da govorimo o biznis eliti kao o krvoločnim krokodilima. Mnoga su pozorišta naučila da zarađuju novac i da ga dobijaju iz biznisa. još uvek su u siromaštvu ruski cirkusi. a takođe i sa savremenom stranom književnošću. „Zvezda“ ili „Neva“.. Rostovu na Donu. To je pozorišnogledališno preduzeće. radila su 2004–2005. i kako bi se taj objekat učinio još privlačnijim. izvođači i organizatori prebacili su se sa formata „zvezda ispred zavese“ na pravljenje veoma kvalitetnih i skupih predstava“. Pozorišni producenti i organizatori naučili su da formiraju pozorišne kolektive koji samo gostuju. Kazanju. koji ne šalje na gostovanja jeftine.. okupljajući i podržavajući književne snage svojih regiona. ipak je elitarna roba“. u pozorišne centre pretvorili su se mnogi nekadašnji domovi kulture. na čelu sa Olegom Tabakovom. „Da li mislite da je lako zadržati u pozorištu prvake svetskog imena? Gubili smo talente tokom svih devedesetih. Od pisaca sovjetske 102 . ni „Znamja“. Nižnjem Novgorodu. „Moskva“. danas više ne igraju nekadašnju ulogu u kulturnom životu zemlje. ali njihovi tiraži nisu veliki. pritom u sedamnaest različitih predstava. „Sibir“. O svom kredu on kaže: „Pozorište nije samo hram umetnosti.“ Tako je govorio o razlozima svog uspeha umetnički rukovodilac Marinskog teatra Valerij Gergijev. Naše pozorište nije bogato. i publika u inostranstvu nije bila razočarana. Posebno se u toj oblasti izdvojio rukovodilac „Nezavisnog pozorišnog projekta“ Elišan Mamedov. a pre svega u Moskvi i Sankt Peterburgu. ta činjenica govori da je i u provinciji stanovništvo počelo da živi mnogo bolje nego pre pet-šest godina. Pojavilo se i mnogo novih pozorišta. L. Tako veliki opseg gostovanja Moskovskog umetničkog teatra u Petrogradu nije bilo u poslednjih trideset godina. Ruska književnost takođe postiže izvestan uspeh. Jekaterinburgu. Časopis „Denjgi“ sa izvesnim čuđenjem konstatuje da „teatralna repriza postaje veoma privlačan objekat za investicije. raspisuju se tenderi. Obnavlja se pozorišni život i u mnogim velikim gradovima Rusije ― Saratovu. Ali oni rade. „Naravno. Naučite da zarađujete novac. režiser Leonid Trukšin ― jer pozorište. uključujući i sovjetsku. Ali. Ni „Novi mir“. Uspešno se u zemlji razvijaju i muzička i dečija pozorišta.

Još pre nekoliko godina ukupni obrt tržišta knjiga u Moskvi predstavljao je više 50% ukupnog obrta tržišta knjiga u celoj Ruskoj Federaciji. ali za ruskog kupca one nisu jeftine. Danas je moj maksimalni tiraž 5-10 hiljada. To je prirodni proces. do osam hiljada (2003). Fazilj Iskander. koje ne mogu da rade na osnovu tržišnih zakona. tako i u materijalnom izrazu. Da. stalni čitaoci svih ruskih biblioteka činili su 2004. po celoj Rusiji. Tokom 2003. Za samo jednu godinu. Upravo u provinciji. Jevgenij Jevtušenko. godine. Početkom 2004. primećuju se i kod svih 103 . Ruski izdavači bili su 2001–2005. U teškom položaju našle su se i glavne biblioteke u zemlji: Ruska državna biblioteka koja nosi ime Lenjina u Moskvi. otvarala u proseku po jednu prodavnicu knjiga nedeljno. za razliku od sovjetskih vremena. Vasilij Aksjonov. koju je otvorio lično Predsednik Rusije. oslanjajući se na tržišta knjiga Novosibirska. I to su uglavnom supermarketi. Državna javna biblioteka koja nosi ime Saltikova-Ščedrina u Sankt Peterburgu. Vladimir Vojnovič. U pojam duhovnog života društva danas ubrajamo. i više nema milionskih tiraža. godine Vladimir Putin takođe se informisao o toku reorganizacije Državne javne biblioteke u Moskvi. i taj uspeh je potpuno zaslužen. godine bila su pozvana 42 ruska pisca. Prema evropskim standardima knjige u Rusiji nisu skupe. izdaje se mnogo više nego u SSSR-u bilo koje godine.generacije i danas uspešno rade Danil Granjin. ali primitivnih detektivskih romana. Omska. Kao što je poznato. Čhartišvili). koji nude na jednom mestu 20-25 hiljada naslova. Sovjetski Savez bio je ponosan na svoj sistem masovnih biblioteka. Ali prema naslovima knjiga. Ona će biti otvorena u jesen 2005. Promene u toj oblasti očigledne su za sve nas. nije filozofija i nije politika. dostojno predstavljeni na Međunarodnom sajmu knjiga u Frankfurtu. koja je 2004– 2005. koja je posle krize 90-tih godina ponovo počela da se razvija. To je dovelo do smanjenja knjižnih fondova. Tomska i Irkutska. U demokratskom društvu umanjuje se uloga umetničke književnosti. Ako se ne računaju autori popularnih. Prosečni tiraži knjiga u Rusiji smanjili su se sa četrdeset hiljada po jednoj knjizi (1990). I čitaoci se vraćaju u biblioteke. godine 20% stanovništva zemlje. u regionima se razvijalo i tržište knjiga. Biblioteka Akademije nauka u Sankt Peterburgu i druge. ali još više je smanjeno finansiranje biblioteka. Ali za poslednje tri-četiri godine potražnja knjiga raznih pravaca brzo se povećala i u regionima. već i na francuskom jeziku. Ali već 1970–1980-tih godina te biblioteke počele su da zaostaju po svojoj opremljenosti. godine u Sankt Peterburgu je otvorena nova i najsavremenija velika biblioteka naučne literature. Istorijska i biblioteka strane književnosti u Moskvi. godine. Neki novi pisci više su poznati po skandalima nego po umetničkom karakteru svojih dela. Desetine hiljada bibliotekara postali su najmanje plaćeni radnici u ruskoj kulturi. kao i ukupni obrt tržišta knjiga. Broj prodavnica knjiga u Rusiji brzo se povećava. najveći uspeh imao je u poslednjih pet-šest godina Boris Akunjin (G. Ona je pre svega književnost. Promena uloge i mogućnosti umetničke književnosti nije mnogo uticala na izdavačku delatnost. Prema podacima sociologa. Stvari su počele da se menjaju ka boljem tek 2002–2003. njihova prosečna plata iznosila je oko šezdeset dolara mesečno. Na Pariski sajam knjiga 2005. i religiozni život građana zemlje. drugačije su mogućnosti i drugačija je jačina glasa“. U skladu sa tim. izgrađena je velika nova biblioteka Moskovskog univerziteta od 6 miliona knjiga. Znatne izmene kako u uticaju. smanjenja broja čitalaca. život je postao teži. čije knjige su izlazile ne samo na ruskom. na Vorobjovim gorama u Moskvi. Granjin. i to je sasvim drugačiji krug čitalaca. srednjih i malih izdavačkih kuća. nastala je i brzo se razvijala u Sibiru najveća kompanija na ruskom tržištu knjiga ― „Top-knjiga“. U Rusiji se pojavilo mnogo novih velikih. koji je glavni u Evropi. „Književnost se vratila na ono što ona treba da bude ― govorio je o tome D. Stanje stvari počelo je da se menja i kod javnih biblioteka. Uspešno su izvršeni remonti i započeto je tehničko opremanje većine najvećih biblioteka. Devedesetih godina u novoj Rusiji broj biblioteka smanjen je za 20%. ― Ona više nije pedagogija. Andrej Voznesenski. i to ne samo zbog konkurencije televizije. kao i za inostrane posmatrače.

a broj pravoslavnih crkava takođe se brzo smanjivao. Vladimir Putin zamolio je da se šesto Obraćanje ne smatra samo nastavkom prethodnog. Kalmikiji i u Moskvi izgrađeno je nekoliko novih budističkih hramova. ― Ona je sama stala na takav put i. Putinu da ignoriše vrednosti demokratije i da krši ljudska prava. dao odgovor na jaku kritičku kampanju zapadnih sredstava javnog informisanja. Sve to takođe govori o promenama nabolje duhovne atmosfere u Rusiji. koji je trajao već više od pet godina. i. Vladimir Putin pročitao je svoje šesto Obraćanje Federalnoj skupštini Ruske Federacije.“ To je mnogim listovima dalo povod da pišu da se u ovom slučaju V. aprila 2005. Nije govorio o Čečeniji. i zato je politika stabilizacije „iscrpela sebe“. 2005. Ideali slobode. „Rusija je zemlja koja je za sebe odabrala demokratiju voljom svoga naroda ― rekao je V. u Povoložju i u Moskvi. geopolitičke i druge specifičnosti ― može da obezbedi realizaciju 104 . Ubeđen sam da za savremenu Rusiju vrednosti demokratije nisu manje važne od težnje ka ekonomskom uspehu ili socijalnom blagostanju ljudi“. Novih pravoslavnih crkava. Niz delova Obraćanja zvučali su kao svođenje rezultata svoga rada na mestu predsednika. koji su zamerali novom režimu u Rusiji i samom V. za naše društvo su tokom mnogo vekova bili određujući vrednosni orijentir. Broj stanovnika Moskve u sovjetsko vreme brzo je rastao. on nije navikao na slobodu. U njemu Predsednik skoro ništa nije rekao o međunarodnim odnosima. Vladimir Putin je. Razvijajući dalje tu misao. manastira. zbog toga je našim građanima potrebna stalna prismotra nekog višeg. pošto je ruski narod vekovima ćutao. nije navodio statističke podatke. godini broj građana koji stalno koriste usluge interneta bio je oko dva miliona. a nije mu ni potrebna. ljudskih prava. već i svom nasledniku. Oni pripremaju menadžere raznih pravaca biznisa. kako se očekuje.konfesija tradicionalnih za Rusiju. kapela. Putin ― smatram razvoj Rusije kao slobodne. čak ni o udvostručavanju BND. On je molio da se ta dva Obraćanja smatraju jedinstvenim dokumentom. 70 kapela i 140 domskih crkava. sama će odlučivati na koji način ― uzevši u obzir svoje istorijske. U 2000. kao na naš zajednički program za sledeću deceniju. Ponekad se može čuti da. Broj građana Rusije koji regularno odlaze u crkvu u poslednje vreme primetno je porastao. Ali danas. Umesto nje treba da dođe nova politika. Veći deo onoga što se radilo u poslednjih pet godina Predsednik je nazvao „politikom stabilizacije“. „Molim da razmatrate ― rekao je Predsednik ― prošlogodišnje i ovogodišnje Obraćanje kao jedinstveni program rada. Pravoslavni hramovi izgrađeni su u skoro svim novim gradovima na severu i istoku zemlje. Šesto obraćanje Predsednika Federalnoj skupštini Ruske Federacije Dana 25. U Burjatiji. Želeo bih da one koji tako misle vratim u realnost. biće najveća evropska nacija. Ali do kraja 2005. o vojsci. godine. navodno. Broj novih sinagoga i jevrejskih opštinskih centara iznosi nekoliko desetina. naravno. premašiti dvadeset miliona ljudi. taj zadatak je uglavnom izvršen. pridržavajući se svih opšteprihvaćenih demokratskih normi. I. godine u Moskvi se službe održavaju u 550 hramova. Mnogo novih ruskih hramova izgrađeno je novcem velikih i srednjih privatnih kompanija. Značajno se povećao i broj studenata visokih obrazovnih ustanova. Putin nije obraćao samo poslanicima skupštine i visokim činovnicima koji su sedeli ispred njega. ekonomiste i pravnike. jeste. može se nabrojati na hiljade. u Kremlju. Znatni deo novih fakulteta otvoren je u velikim oblasnim i republičkim centrima. gde se u poslednjim decenijama sovjetske vlasti nisu gradile. godine taj broj će. Putin. U Rusiji je počelo sa radom nekoliko velikih komercijalnih univerziteta i viših škola za biznis. bez sumnje. U vreme važnih datuma i praznika. i njena osnova je stvaranje i jačanje demokratskog društva u Rusiji. za ove ili one religije. pravednosti i demokratije. Rusija je bila. Ali 2005. hramovi su prepuni vernika. za koje je patila i za koje se izborila evropska kultura. U muslimanskim regionima Rusije izgrađeno je nekoliko stotina novih džamija ― na Severnom Kavkazu. „Osnovnim političko-ideološkim zadatkom ― rekao je V. demokratske države.

Kao suverena zemlja. rukovodilaca regiona. mi ih nismo zaštitili od nezdravog mešanja nekih rukovodilaca. radu organa zdravstvene zaštite. Sprovodeći politiku stabilizacije. Postoje objekti infrastrukture. i uplatu odgovarajućih iznosa na račune u ruskim bankama. Tri godine je dovoljan rok za to da država i zainteresovana lica reše svoje odnose. Svim zaposlenima čiji rad se finansira iz budžeta. Vladimir Putin posvetio je pažnju radu pravosudnog sistema. On je izrazio nadu da će u sistemu koji povezuje društvo i državu važnu ulogu imati Društvena komora. bili su protiv njega. najzad. Treba reći da se partijska i korporativna birokratija u tom smislu ne ponaša ništa bolje od državne. mi stalno otkrivamo gruba kršenja prava preduzimača. Ove reči Vladimira Putina izazvale su aplauz svih koji su sedeli u sali. V.5 put“. Kako fiskalne. Na podršku je takođe naišao i Putinov predlog da se ukine porez na nasleđenu imovinu. u nacionalnu privredu. Ovde se nije radilo o devizama iz domaćih sefova. Posmatrači su podvukli da je pedesetominutno obraćanje V. kao što je poznato. vojna preduzeća. Putin bio je daleko od idealizacije savremenog ruskog činovništva. bude prijavljen. Putina da se maksimalno pojednostavi legalizacija vlasništva nad nekretninama koje faktički pripadaju građanima: stambenog prostora. Rusija je sposobna i samostalno će određivati za sebe i rokove i uslove kretanja tim putem“. uključujući i poreskog. Predsednik je nazvao pozitivnom tendenciju nekih subjekata Federacije ka ujedinjenju. To treba da ispuni samo dva uslova: uplatu 13% poreza. prednosti 105 . problemima demografije i migracije. Oslobodivši velika sredstva javnog informisanja od cenzure oligarha. Putin je rekao da vlasti Rusije imaju nameru da skrate sa 10 na 3 godine period u kome će da se razmotre sve vrste prijava vezanih za probleme privatizacije. Te reči takođe su izazvale aplauz u sali. i ne dozvoliti široka tumačenja. Mnogim činovnicima se čini da će tako biti uvek i da takvi dobici i predstavljaju rezultat. Putin zaustavio se i na problemima Federacije i njenog jačanja. Usmeravajući organe pravosuđa prema pravednoj borbi protiv kriminala. reagujući na probleme koji su se nagomilali ranije. izvršavajući zadatke u vezi sa sprečavanjem degradacije državnih i društvenih institucija. kuća van grada. Time ne možemo da budemo zadovoljni. I zato zadatak broj jedan za nas ostaje. političkih partija. radu sredstava javnog informisanja. Sve to treba da se odredi pravno. Klanovi oligarha. U naše planove ne ulazi predaja zemlje na raspolaganje neefikasnoj i korumpiranoj birokratiji“. „Naše činovništvo ― rekao je on u novom Obraćanju ― još uvek u značajnoj meri predstavlja zatvorenu i ponekad jednostavno nadmenu kastu. Ali V. koja će pratiti i poštovanje slobode štampe u svim sredstvima javnog informisanja. Takvo ujedinjenje može da poveća efikasnost uprave teritorijama i da poboljša blagostanje građana. Sala je pozdravila predlog V. Osnovna pažnja treba da se usmeri na proveru tekućeg perioda. koja državnu službu shvata kao vrstu biznisa. Okrećući se problemima biznisa. garaža. Taj novac mora da radi za našu privredu. Državi ne može da bude sve jedno kada se radi o onima koji su prekršili zakon. Putina bilo prekidano aplauzima dvadeset šest puta. „Svi ti ljudi treba da osete. realno izraženo od „najmanje 1. u našoj zemlji. Predsednik je obećao povećanje ličnih dohodaka. povećanje efikasnosti državne uprave. i sva ograničenja u vezi sa tim treba da budu rešena na zakonskom nivou. kao i ranije. Putin je takođe rekao: „Potrebno je stimulisati ulaganje kapitala. tako i lokalne) naučio da koristi postignutu stabilnost za sebe. tako i carinske vlasti ne treba biznis da guraju na slepi put i da ispunjavaju neki „plan“ naplate poreza i taksi. a takođe i izvesni prirodni monopoli. jer drugo uporište on tada jednostavno nije imao. Rusija je zainteresovana za inostrane investicije. Vladimir Putin oslanjao se prethodnih godina na činovništvo. uključujući i televiziju. V. a ne da se „vuče“ u ofšor zonama“. strateška nalazišta prirodnih bogatstava. koje su mnogi obični građani i sitni preduzimači već pustili u promet. U poslednje vreme indikativno je to da je nesavesni deo naše birokratije (kako federalne. Treba dozvoliti građanima da kapital koji su uštedeli u prethodnom periodu. V.principa slobode i demokratije. u prethodnim godinama. Moram da ih razočaram. koje su građani uštedeli. zemljišnih parcela. koje je neophodno sačuvati pod kontrolom države.

― I bez obzira na to što je mnogo onoga što je Putin govorio bilo pravilno. Jučerašnje Putinovo godišnje obraćanje bilo je pokušaj da se isprave mnoge greške iz prošlosti. Putin menja pravac. pojavilo se pitanje ― u kojoj meri će ono što je bilo rečeno biti i realizovano“. List „Vol-strit žurnal“ obratio je najviše pažnje na ekonomski deo Predsednikovog obraćanja. „Deo onoga što je govorio Predsednik uzeo je iz programa naše partije ― izjavio je zamenik predsednika partije „Jabloko“ Sergej Ivanenko. krah Sovjetskog Saveza do danas izgleda kao „najveća geopolitička katastrofa veka“. ipak. taj krah smatraju nečim drugim ― od toga nostalgija i tuga Putina. Strana sredstva javnog informisanja bila su veoma uzdržana prema obraćanju Predsednika Rusije. koje su naterale lokalne i inostrane kritike da posumnjaju u Putinovu privrženost demokratiji i tržišnoj privredi. prezirući ljude i cinično brbljajući o sopstvenoj koristi. U isto vreme predsednik Tatarstana Mintimer Šajmijev rekao je: „Ovo je bilo obraćanje sa pravca desnog centra. U članku britanskog lista „Gardijan“. Na smenu oligarsima. čitajući godišnje obraćanje Predsednika Federalnoj Skupštini. koja je preživela sve revolucije. Veoma nezadovoljna je bila. „Ovo je najbolje obraćanje za poslednjih dvanaest godina“ ― primetio je Vladimir Žirinovski. Eto. „Ja jednostavno ne verujem ni jednoj Putinovoj reči ― rekao je nezavisni poslanik sa desnog krila Vladimir Rižkov. On je obećao da će nastaviti kretanje ka slobodi i demokratiji. Irina Hakamada: „Ovo obraćanje nije imalo fundamentalni karakter.ekonomskog razvoja u zemlji“. ― Prodornim pogledom ugledao je one koji su krivi za nezadovoljstvo građana Rusije i za pad njegove popularnosti. o kojima smo govorili ranije“ ― izjavio je lider KPRF Genadij Zjuganov. Ali nije poznato da li će njegova poslednja obećanja biti ispunjena“. kao i mnogo njegovih sunarodnika. Obećao je da će obuzdati poresku inspekciju. Iako posle skoro 14 godina drugi narodi koji su se oslobodili od njegovog rukovođenja. „Za nas ― rekao je V. Putin je jasno izdvojio odnose Rusije i Baltičkih zemalja. koju do danas u Rusiji nazivaju „činovnicima“. a po liberalnoj retorici ono je pre bilo izvozna roba i ritualna izjava za Zapad“. „Vladimir Putin ponudio je amnestiju za kapital koji se vrati i ukidanje poreza na nasledstvo. uključujući ukidanje poreza na nasledstvo i smanjenje birokratije. Kritikujući aparat. koji su se okupili u Kremlju. i. ali u isto vreme govori lepe reči“. Predsednik je pokušavao da umiri lidere u biznisu. uključujući i prava nacionalnih manjina. „Bilo je to veoma dobro obraćanje“ ― kratko je prokomentarisao ono što je čuo gradonačelnik Moskve Jurij Lužkov. Mnogi su jednostavno rekli da su „spremni da se potpišu ispod svake reči Predsednikovog Obraćanja“. Nije čudno da u očima bivšeg oficira KGB-a koji je narastao do Kremlja. Obraćanje Predsednika naišlo je na skoro opšte odobravanje kod ruskih političara. ― On gradi autoritarni režim. Putinov govor neće umanjiti brige kritičara kod kuće i u inostranstvu. On je izneo sve probleme socijalnog karaktera. izjavivši da Rusija i samo Rusija treba da odluči kako će to da radi. na delu dokazati svoje poštovanje ljudskih prava. čije ključne figure postavlja on sam. to je neuništiva kasta birokrata. ali u njihovoj slovenskoj varijanti. Nemaju prava da zahtevaju poštovanje ljudskih prava oni koji ih sami ne poštuju i ne mogu da obezbede njihovo poštovanje“. V. koji vide opasnost u koncentraciji vlasti u rukama predsednika i u napadu na nezavisna sredstva javnog informisanja“. nije manja. Mi računamo da će novi članovi NATO-a i EU na postsovjetskim prostorima. Nastupajući pred stotinama ljudi koji određuju zakone. Putin je izneo niz prijateljskih ponuda investitorima. i koja. 106 . I to nije predmet za diplomatsko ili političko cenjkanje. nose svoju službu. On je još jednom izjavio da podržava zakon koji bi potvrdio legalnost privatizacije 1990-tih godina. uz svu vernost caru-baćuški. koja kompanije dovodi do bankrota. „Predsednik Rusije prekida napade na oligarhe i obrušava se na birokrate ― pisao je nemački list „Berliner cajtung“. „Iz govora se vidi da je Putin naglo skrenuo ulevo. i milioni onih čiji su životi bili razrušeni od posledica hladnog rata. i meni je blisko“. Putin ― važno pitanje ostaje međunarodna podrška kod obezbeđivanja prava ruskih sunarodnika u inostranstvu. moglo se pročitati: „Vladimir Putin činio se sigurnim. Od problema spoljne politike. čije odsustvo poverenja koči ekonomski napredak.

već i suparništva. slobodan od bilo kakve krivice i samokritike“. nema ni rada. i u odnosu na šesto godišnje obraćanje. dolaze činovnici. jedno ostaje staro: sam Putin. u Latinskoj Americi ili na Srednjem Istoku. godine sprovodila aktivnu spoljnu politiku na veoma mnogo pravaca. koja je i svojim dimenzijama i brojem šefova država koji su doputovali u Moskvu premašila ranije proslave jubileja Dana pobede. Ali Šrederovi i Berluskonijevi oponenti u Nemačkoj i Italiji pojačali su kritiku protiv Moskve i njenog Predsednika. kao carbaćuška. najbolje odnose sa premijerima Nemačke i Italije Gerhardom Šrederom i Silvijom Berluskonijem. Kako glasi jedan od zakona fizike. to za Rusiju predstavlja problem. nisu doveli do stvaranja jednopolarnog sveta u kome bi neka supersila mogla da igra ulogu bezuslovnog svetskog lidera. i koga je danas smenio nekakav globalni „nered“ i nestabilnost. bio prekor zbog razlike između reči i dela. Rusija u spoljnom svetu ima ne samo potencijalne partnere i saborce. i to je prirodno. Kako na Zapadu. SPOLJNA POLITIKA (2004―2005) O nekim opštim problemima i ocenama Rusija je 2004–2005. Putin dozvolio sebi neke ozbiljne loše procene i greške. U celini. Ruska politika na Bliskom Istoku nailazi na razumevanje kod predsednika Francuske Žaka Širaka. a ne Blerove? Vladimir Putin sačuvao je. Jedni isti napori Rusije u Istočnoj Evropi izazivaju odobravanje u Srbiji i kritiku u Poljskoj. Spoljna politika nije samo put saradnje. Nastanak takvih problema uopšte nije znak neuspeha ili poraza. međunarodni položaj Rusije se do leta 2005. Neki od analitičara čak žale zbog toga što danas ne postoji dvopolarni svet koji im se činio uređenijim i razumljivijim. Rusko stanovništvo neće reći da su te optužbe usmerene na pogrešnu adresu. ekonomskih. ipak. i to za SAD pravi probleme. Zbog čega mi treba tu činjenicu da ocenimo kao neuspeh spoljne politike Rusije. Na mesto ideološkog sukoba između sveta kapitalizma i sveta socijalizma došle su druge vrste konflikata ― nacionalnih. Kraj hladnog rata i raspad Sovjetskog Saveza izmenili su geopolitičku sliku sveta. To može da bude stimulans ili rezultat aktivnog rada. godine da povećaju i učvrste svoj uticaj u ZND i na postsovjetskom prostranstvu. Slikovita potvrda toga bila je proslava 60 godina pobede. Vidimo da je osnovni prekor upućen Putinu od strane njegovih ruskih i zapadnih oponenata. godine učvrstio. pogoršanje odnosa sa nekim zemljama Zapada i sa nekim susednim zemljama uopšte ne znači da se Rusija ponašala nepravilno ili da je V. Ti događaji. Ali. porastao je autoritet kako same ruske države. Među subjektima međunarodnih odnosa 107 . religioznih. na koji se mnogo puta pozivao Aleksandar Solženjicin ― na pravcima na kojima nema otpora.kao žrtveni jarci za greške i kao gromobran za narodni gnev. političku i ekonomsku moć Sjedinjenih Američkih Država. već i suparnike i zlonamernike. Novo Obraćanje Vladimira Putina Federalnoj Skupštini nije samo vežba retorike. na primer. u poređenju sa stanjem stvari u svetu od pre pet ili deset godina. Ali. I već sledećeg dana u vladi i u predsedničkom aparatu počeo je rad na tome da se svi ti predlozi pretvore u zakone. čak je i učvrstio. Ono je sadržalo više od deset predloga zakonodavnog karaktera. Naravno. Nacionalni interesi raznih zemalja se ne poklapaju. trudile su se 2004–2005. Ali Rusija širi svoje prisustvo. kojima ne odgovara upravo povećanje uticaja i autoriteta Rusije u savremenom svetu. tako i na Istoku ima mnogo onih. U spoljnoj politici Rusije i naporima samog Putina daleko od toga da je uvek bilo uspeha. Taj prekor nije pravedan i u odnosu na ranije. Veći deo svojih obećanja Vladimir Putin je ispunjavao i nastavlja da ispunjava na očigledno nezadovoljstvo nedobronamernih. ta zemlja nije u stanju da kontroliše čak ni njoj susedne zemlje Latinske Amerike. Zapadne zemlje. Ali zbog čega bi svima očigledno zahlađenje odnosa između Vladimira Putina i Tonija Blera trebalo ubrajati u neuspehe upravo Putinove. Uz svu vojnu. a posebno SAD. ali izaziva nezadovoljstvo britanskog premijera Tonija Blera. tako i njenog Predsednika.

koji je umnogome nov i dinamičan. ni naslednica Sovjetskog Saveza. učestvovala je i Španija. Zašto Rusija nije trebalo da se suprotstavi tim pritiscima? Razumno partnerstvo ne može da bude rezultat jednostranih ustupaka. B. već i sa nacionalnim interesima Rusije. koja je tu borbu započela još ranije. pre svega na Zapadu. Posle godinu i po Rusija će. i on u tom krugu više nikada neće postati svoj. Interesi Rusije i Evropske Unije nisu jednaki. Predsednik Vladimir Putin u rekordnom roku je. Neki od ruskih eksperata. i ponašanje Vladimira Putina postalo je nerazumljivo i dvosmisleno ― posebno na Zakavkazju i u Ukrajini. među svojim zapadnim kolegama. Ali ono što je najtužnije. Kozirjeva. Upravo borba za resurse nalazi se u osnovi većeg dela konflikata u poslednjoj deceniji. možda mogla da postane i demokratskija nego Amerika. septembra. prema mišljenju Vladislava Inozemceva. Od koga on tamo brani interese Rusije? Predsednik Vladimir Putin je možda odličan obaveštajac. Indije. Vijetnam. njeni građani. O tome kako je Vladimir Putin prvi podržao predsednika Dž. ipak. Rusija nije prestala da bude ni deo Evrope. Rusija. Ova tirada nepoznatog eksperta i urednika časopisa „Slobodna misao“ nije na mestu. Jeljcina i A. „za domaću diplomatiju krajnje neproduktivna. Vladimir Putin je danas tuđ u krugu onih koje je on ranije navikao da smatra „svojima“. zato što je to bilo u skladu ne samo sa principima humanizma. Vladimir Putin podržao je SAD i Zapad u borbi protiv terorizma posle 11. Pristupajući radu na mestu predsednika u novom mandatu. Uloga zemalja kao što su Meksiko. već i prema žestokoj borbi za resurse od kojih je osnovni tečno ugljovodoničko gorivo. Ali zašto bi Rusija trebalo da podržava širenje NATO-a na istok ili pokušaje da se oslabe pozicije i uticaj Rusije na postsovjetskim prostorima? Očigledno je da su događaji u Gruziji i u Ukrajini iskorišćeni u raznim zemljama Zapada za vršenje pritiska na Rusiju. Gorbačova. Tu se. a po nizu zamerki. Buša posle terorističkih akata 11. treba pre svega da zahvalimo sumnjivim podvizima našeg Predsednika“. Južna Koreja. Ruska Federacija aktivno traži u svetu. Ševarnadzea. Vladimir Putin smatrao je da je 108 . Sačuvane su i perspektive potencijalnog francusko-rusko-nemačkog saveza. da se nije prekinuo njen postsovjetski razvoj. ali njegovo tumačenje ruskih nacionalnih interesa je pogrešno. koji su navikli da traže potvrdu za svoje stavove. stekao reputaciju savremenog političara. čak i ilegalne terorističke organizacije. septembra 2001.ne viđamo samo nacije i države. na samitu u Parizu. Setimo se tako upečatljivih epizoda kao što je obraćanje ruskog lidera nemačkom Bundestagu na nemačkom jeziku. stalno se povećava. partner Amerike. Nisu jednaki ni interesi „stare“ Evrope i SAD-a na Bliskom i Srednjem Istoku. godine. svoje mesto. pošto nije prihvaćena američka varijanta rešenja iračkog problema. videli smo to po rezultatima politike M. Godina koja se završavala bila je. Cilj Vladimira Putina bila je težnja ne da postane „svoj“. teško da će sada da postane deo Evrope. Ubrzavanje ekonomskog i naučno-tehničkog razvoja koje se odvija na svim kontinentima vodi ne samo prema zaoštravanju ekoloških problema. I ta reputacija je. potpuno zaslužena. Procesi globalizacije u oblasti informacija. kao po notama. poslovnog i slobodnog. već i transnacionalna udruženja. A još pre tri godine sve je bilo drugačije. godine. Brazila. Indonezije. pa čak i naslednica Sovjetskog Saveza. odigrati na iračku kartu. neće više postati „svoja“ ni Rusija. istovremeno opreznog i hrabrog. marta 2005. Naša spoljna politika te godine trpela je poraz za porazom. finansija i tehnologija ne isključuju formiranje novih regionalnih centara moći i uticaja. koja bezmerno i bez svesti veruje svom lideru. a zemlja veruje svom lideru. a posle toga Amerikancima dozvolio ― uprkos protivljenju naših „jastrebova“ ― korišćenje baza u Centralnoj Aziji za rat sa Talibanima. ni partner SAD-a. bili su očigledno razočarani spoljnopolitičkim rezultatima poslednje dve godine. Međunarodni odnosi menjaju se sa razvojem novih velikih zemalja ― Kine. a ne samo zapadnih lidera. Iran. a takođe i drugi energenti i metali. nikako ne „bez svesti“. I za to mi. ne radi o stvaranju nekakvog antiameričkog saveza. čak je i besmislena. To udruženje praktično svih staroevropskih imperija dobilo je nezvanični naziv „evrokvadrat“. nateravši svet da se zamisli nad perspektivama potencijalnog francusko-rusko-nemačkog saveza. mora se priznati. već ravnopravni partner u krugu svetskih. Pored toga. Ali sada je sve to prošlost. E. i ta potraga trajala je takođe i 2004–2005. koja bi.

kao i za vreme Jeljcina. Rusija ne sprovodi antizapadnu politiku. U tom pravcu ne ide sve glatko. Putin je nazvao „glavnim prioritetom ruske spoljne politike“. „Toj situaciji se treba adaptirati ― rekao je V. koje je tek u poslednjih nekoliko godina počeo da nam se vraća. Progres koji Rusija demonstrira na putu ka pravoj demokratiji veoma je velik. Ali njegov vektor integracije Rusije u uniju razvijenih demokratija nije razvijan. Putin je više ograničen i predvidiv. Govoreći o odnosima sa Evropom. Sve su ovo. V. na savetovanju sa šefom države. Ali ona ne treba da ne obraća pažnju na rad uticajnih političkih snaga na Zapadu. isto kao što nije uspela da je ubedljivo imitira. Prisustvovalo je takođe i rukovodstvo MIP-a. Objektivno. koga treba. Ali Rusija ima i pravo i mogućnost da proširi svoje prisustvo na svim kontinentima na svetu. Lidija Ševcova iz Fonda Karnegi smatrala je da je zapadni politički svet bio nezadovoljan pre svega unutrašnjom politikom ruskog Predsednika. Putina. Putin je pozvao diplomate da „minimiziraju potencijalne rizike po bezbednost i ekonomske interese zemlje. jula 2004. Stara je istina: što lider ima više ovlašćenja. godine u Londonu sam imao neoficijelni susret sa grupom britanskih eksperata 109 . koji su nastali u vezi sa širenjem Evropske unije i NATO-a. Tu nema dugog puta. nerazumljive i besmislene tvrdnje i šeme. učiniti slabim i izolovanim. Predsednik Putin je u toku svog prvog mandata zaista uspeo da izvede zemlju iz haosa. nego što je u svoje vreme to bio Jeljcin. ― Tu treba pronaći svoje prednosti i okrenuti ih u svoju korist. i danas treba da se razmišlja o tome kako se uzdržati od sindroma „hladnog rata“ sa Zapadom. administracije Predsednika. koliko je to moguće. mada je priznao da „tek predstoji stvaranje celovite i dugoročne strategije u tom pravcu“. između ostalog i za zaštitu prava i interesa sunarodnika u državama ZND i u baltičkim zemljama. Dana 12. okupilo se sto trideset ambasadora i predstavnika Rusije u inostranstvu. Posle nekoliko stoleća autoritarnih režima nije moguće. Ali država. kretati se brže. veliki broj zapadnih političara sklon je da još uvek Rusiju gleda kao opasnog suparnika. upravo jaka. Zbog mnogo subjektivnih razloga. U leto 2004. može da postane dostojan partner Zapada. osim razvoja ravnopravne saradnje sa EU i NATO. bogata i demokratska Rusija. nastavlja da živi zaobilazeći zakone uprkos bilo kakvim principima. Nerazdvojivost spoljne i unutrašnje politike istakao je i Putin u četrdesetominutnom govoru. ova država. Kako je tvrdila L. takođe. Neki eksperti bili su nezadovoljni uglavnom spoljnom politikom V. „sadašnji ruski lider potvrdio je da je on egzistencionalno prozapadni čovek. Ali. a što ih više prenosi. Ruski ambasadori treba zato da se brinu o poboljšanju i uzdizanju predstave o našoj zemlji i autoriteta Rusije u spoljnom svetu. visoki funkcioneri vlade Rusije. Tema savetovanja bila je „Reforme u Rusiji i njihova spoljnopolitička podrška“. integracija Rusije u svetski privredni sistem. Odnose u ZND V. a takođe i stabilni izvor resursa koji su Zapadu važni. neki poslanici Državne Dume. kardinalno povećanje BND. koja se konsolidovala kao rezultat njegovog rukovođenja. Pozvan je bio i bivši premijer i ministar inostranih poslova Jevgenij Primakov koji se danas nalazi na čelu Privredne komore Ruske Federacije. postaje sve slabiji“. ili je čak opasno. Zašto se tako brzo završila još jedna naša uzajamna ljubav? Prvi razlog je u tome što Rusija nije uspela da se približi liberalnoj demokratiji. i svaka grana ruske vlasti treba da radi efikasno upravo u granicama svojih ovlašćenja. tim više mora da ih prenosi svom okruženju. Svoja ovlašćenja predsednik Rusije ne treba nikome da prenosi. Osnovni unutrašnji zadaci zemlje bili su određeni ovako: povećanje konkurentne sposobnosti privrede. Ševcova.“ Vladimir Putin podsetio je na to da su u većini zapadnih zemalja „predstave o Rusiji često daleke od realnosti“ i da tamo „nisu retke planirane kampanje na diskreditaciji naše zemlje“. U okvirima političkog režima koga je sam izgradio. u velikoj sali MIP-a. Putin istakao je da Rusija nema monopol nad političkim i ekonomskim vezama i saradnjom u zemljama ZND. koji su pokazivali interes za slabljenje Rusije.neophodno da okupi sve ruske diplomate i sa njima obavi detaljni razgovor. i ne koriste se sve poluge. Putin. Devedesetih godina mnogi od nas otvoreno su patili od nedostatka osećaja nacionalnog ponosa.

Rusija je pristala da otpiše 80% iračkog duga. mnogi mladi ljudi odlazili su na službu u policiju ili armiju. i to je veoma bunilo mnoge koji prema Rusiji nisu bili dobronamerni. podržavate bivšeg pripadnika KGB-a“. eksploatacija nafte kako na severu. Ali oni nisu bili ni potpuno dekorativni ili formalni. Početkom 2005. ali nije vezivao sebe ni za kakve nove obaveze. godine. U aprilu i maju 2005. Sadam Husein najzad je bio uhapšen i nalazio se u zatvoru čekajući suđenje. usmerenih protiv vojske SAD i njihovih saveznika. godine ― posle referenduma za usvajanje novog Ustava zemlje. gospodine Medvedev ― rekao je. zakazanog za 15. Razni posmatrači i eksperti. sa izvesnim iznenađenjem. Aktivno učešće u tom političkom procesu imale su i žene. a takođe i protiv nove iračke policije i administracije. gde se odvijalo polako formiranje kurdske autonomije. Rusiju je posetilo nekoliko delegacija i grupa koje su predstavljale razne političke i poslovne krugove te zemlje. tipa Javlinskog“ ― odgovorio je moj sagovornik. u Iraku su se događali politički procesi koje je bilo teško usmeravati i kontrolisati čak i za američke vojne trupe. 9 koalicija na spiskovima koji su sadržali više od 7200 kandidata. već i različite terorističke grupacije. u Iraku se svakodnevno u proseku događalo šezdeset-sedamdeset napada i terorističkih akcija. Dvadeset dva meseca posle svrgavanja Sadama Huseina. puni poverenja. U Iraku je formirano nekoliko centara stabilizacije. U isto vreme. U zemlji u kojoj je privreda bila uništena. godine U periodu 2004–2005. obraćajući mi se. godine u Iraku su u uslovima okupacije organizovani izbori novog rukovodstva zemlje. ističući pritom njegovu potpunu nepredvidivost. Još oko 30 kandidata bilo je nezavisno. naravno. uključujući i Al Kaidu. Ilustrativno je privremeni predsednik Iraka postao kurdski političar. Do proleća 2005. a u mnogo slučajeva i do uzajamnog razumevanja. Odnosi između naših zemalja nisu bili jednostavni. koja je bila protiv američke okupacije. bivši disident. tako i na jugu Iraka. ― Vi sve naše političare dobro znate. jedan od eksperata ― da vi. u odnosima između Rusije i SAD nisu se dogodile nikakve ozbiljne izmene ili preokreti. čak prijateljski.za Rusiju ― među novinarima i sovjetolozima. Rusija i SAD 2004–2005. u Iraku je bilo više od 8 hiljada društvenih organizacija. To nisu bile samo radikalne grupe šiita i sunita. i imao je dva potpredsednika ― jednog šiita i jednog sunita. na iračkim izborima učestvovalo je 47 partija. „A koga biste vi od ruskih političara želeli da vidite na čelu Rusije? ― pitao sam. Vladimir Putin sastao se sa nekima od novih iračkih političara. Osnovni napori SAD bili su usmereni na gušenje oružanog otpora i stvaranje nove iračke administracije koja će biti lojalna SAD-u. već i prethodnog režima. bili slobodni demokratski izbori. Planirano je da se stalna vlada Iraka formira tek u decembru 2005. godine. Rusija nije ignorisala novo privremeno rukovodstvo Iraka i nije odbijala minimalnu saradnju sa privremenom vladom te zemlje. mada uz velike napore. Za SAD je daleko mirnije bilo u severnim delovima Iraka. „Čudno je videti. Krajem januara 2005. U toku perioda koga razmatram. ali takođe i nekoliko centara naoružane opozicije. Lični odnosi između predsednika naše dve zemlje i dalje su bili isti. 110 . a takođe i za formiranje novih struktura vlasti. i veoma im je stalo do ličnog poverenja koje su stekli. Ali bilo je očigledno da su i Dž. uključujući i policijske i vojne formacije. Amerika je počela da koristi administrativne resurse. zar ne?“ „Mi smatramo da bi trebalo da to bude predstavnik inteligencije. Putin naučili da opšte interese postave iznad nesuglasica. Velika sredstva od prodaje nafte utrošena su za hranu za stanovništvo zemlje. oktobar 2005. ne samo bivše iračke emigracije. Buš i V. To nisu. koji je stvoren za vreme Huseina. upoznavali su se sa razvojem tog političkog procesa. Da li je potrebno davati neki veliki komentar ovog dijaloga? Dalje ću navesti moje viđenje samo najznačajnijih epizoda u spoljnoj politici Rusije 2004–2005. i uzajamnih optužbi bilo je mnogo. godine. Sjedinjene Američke Države bile su uvučene u složeni vojni i politički konflikt u Iraku. Vraćala se u normalu.

koje su ranije bile njegov oslonac. Pogoršanje u rusko-američkim odnosima. Niko se nije izjasnio protiv ovog. prema Kerijevom mišljenju. Jedan od najpoznatijih američkih sovjetologa Zbignjev Bžežinski pisao je: „Za vreme Jeljcina bilo je napretka u demokratskim promenama. nosilac crnog pojasa. i da učini sve kako bi se ubrzali pregovori o suverenitetu Čečenije“. teroristi će slaviti pobedu“. obećavajući da će i u vezi sa tim delom spoljne politike SAD mnogo da promeni ― u slučaju da pobedi na izborima. ne stoji na nogama čvrsto. i odnosi između Buša i Putina ničim nisu bili poljuljani. u znatnoj meri deklarativnog programa. započet sa lažnim pretpostavkama. on će najverovatnije dobiti packe. naravno. Putin je govorio o Bušu i nazvao ga „sistematičnim. u Kremlju niko nije želeo da baci senku na dobre lične odnose između Dž. na malom privatnom imanju koje je pripadalo porodici Džons. biće najmanja od svih Putinovih nesreća“. Skoro ceo mesec i evropska i američka štampa nabrajale su zahteve i pretenzije koje je Buš trebalo da iznese Putinu i Rusiji. ― Na pres konferenciji bilo je očigledno da su Vladimir Putin i Džordž Buš bili zadovoljni rezultatom razgovora. smatraju da današnje političke promene u Rusiji podrivaju zrna demokratije koja odražavaju kako zapadne. Ali događaji 2001. Danas Rusiju gledamo kao zemlju koja ide sigurno. Taj rat je. bio je susret dva predsednika ili samit Rusija-SAD 23. Susret Buša i Putina. i sada je Džon Keri kritikovao rusku politiku Džordža Buša. Ovoga puta razmatran je američki projekat „Velikog Bliskog Istoka“. i pred novinare su predsednici izašli zadovoljni. Buš je trebalo da pokaže Putinu zašto Buš. trajao je znatno duže nego što je bilo planirano. ali se ipak kreće u pravilnom pravcu. Putina. Komentara u vezi sa tim bilo je mnogo. Džordž Buš držao se. Godine 2000. posle predsedničkih izbora u SAD. koji je predviđao da se u tom regionu sprovedu reforme koje bi dovele do postepenog uvođenja normi zapadne demokratije. druge pozicije. U septembru 2004. koji je održan na obali Atlantskog okeana SAD. godine Vladimir Putin otputovao je u SAD na samit „osam“. Kritika iz usta Buša. „Buš mora da pokaže svoj interes prema nuklearnoj sferi Rusije i da obuzda Putina u svim oblastima koje su važne za SAD. ali u pogrešnom pravcu“. Buš treba da pohvali ono što je radio bivši čečenski predsednik Aslan Mashadov. On je opravdavao intervenciju u Iraku i svrgavanje režima Sadama Huseina nazivao je velikom pobedom za SAD. uključujući i rusku podršku iranskog nuklearnog projekta i rusko mešanje u stvari Gruzije. veoma važni su. početi povlačenje američke vojske iz Iraka. Za vreme Jeljcina na Rusiju se u Americi gledalo kao na zemlju koja se spotiče. Bez obzira što je stav Džona Kerija u vezi sa Irakom bio prihvatljiviji za Rusiju. tako i univerzalne vrednosti. Putinova popularnost u vojsci i miliciji. Prvi put od kada Predsednik. Radilo se pre svega o stvaranju „žarišta podrške demokratije i razvoja“ na Bliskom Istoku sledećih godina. čestitim i predvidivim“ čovekom. Oktobra 2004. oči u oči. Moldavije i Ukrajine. Buša i V. kada je bio u Dušanbeu. i drugi demokratski lideri. Džordž Buš je kritikovao Bila Klintona u vezi sa Rusijom. godine. Putina „prijatelju Džordžu“. Vladimir Putin je rekao da će Rusija „sa poštovanjem prihvatiti bilo koji izbor američkog naroda“. na ostrvu Si-Ajlend. i među njima i krajnje neprijateljskih u odnosu na Rusiju. u slučaju da bude izabran na mesto predsednika SAD. Na dan otvaranja samita još jedan zapadni list pisao je: „Danas. Svi posmatrači ocenili su ovu izjavu kao podršku V. Kako je pisao jedan od listova. i dodao: „ako Buš izgubi izbore. koga su jedni uz sumnju 111 . Keri je obećao da će. koliko god da izazove bes. Džordž Buš je pobedio na izborima sa malom prednošću. naglo se smanjila. Ova očekivanja nisu se ostvarila. Kao što je poznato.Juna 2004. Borbu protiv Džordža Buša vodio je kandidat Demokratske partije Džon Keri. mnogo su promenili. bili predsednički izbori u toj zemlji. i za druge zemlje koje su povezane sa SAD nizom obaveza. Ali i nikakve formalne odluke na samitu nisu donete. To je bilo udobno zbog obezbeđenja. Najvažniji događaj u rusko-američkim odnosima. i on je posvađao Ameriku sa mnogo njenih saveznika. „Samit je bio uspešan ― pisao je u svom članku ruski časopis „Ekspert“. naravno. koji je rat SAD protiv Sadama Huseina otvoreno i gromoglasno nazivao „ratom koji je greškom počeo“. kada se Putin sastaje sa predsednikom Bušom. februara 2005. I za Rusiju. Povodom toga Bžežinskom se može samo izjaviti saučešće. godine u Bratislavi.

ali je jasno pokazala posebnost odnosa dva lidera. Još nikada od stvaranja Ruske Federacije kao nezavisne države. Ako se pođe od toga da je Rusija želela da postavi autoritarnu kontrolu nad susednim teritorijama. drugi iskreno želeli. Slične naslove možemo citirati dugo. u rezidenciji ruskog Predsednika u Novo-Ogarevu. obojica su imali veoma mali manevarski prostor. koji je doputovao u Moskvu krajem maja 2005. Konstruktivno-poslovni prilaz preovladao je nad emocionalno-ideološkim.očekivali. ne samo kao veteran Drugog svetskog rata. 8. maja. pritom. već i na ekonomske odnose Rusije i Italije. Rusija i zemlje Zapadne Evrope Odnosi između predsednika Rusije V. Odnosi poverenja dva lidera uticali su ne samo na stavove većeg dela italijanskih sredstava javnog informisanja. Neki od listova pisali su o tome sa očiglednim žaljenjem. nije se dogodilo. onda to jeste neuspeh. mada za to nisu postojale. Silvio Berluskoni bio je prvi zapadni lider koji je doputovao u Rusiju posle ruskih predsedničkih izbora. a treći uporno zahtevali. ili su se čak poboljšali. i dalje su tokom 2004–2005. naravno. i izuzetaka. Ova dvodnevna poseta nije donela nikakve političke senzacije. u tim tekstovima dominirala je tema JUKOSa. britanskoj i holandskoj štampi. ako Rusija štiti svoje sopstvene interese i pokušava da se suprotstavi pretnjama sopstvenoj bezbednosti. u zapadnim sredstvima javnog informisanja nije se pojavljivalo tako mnogo neobjektivnih i kritičkih antiruskih materijala kao 2004–2005. ali oni nisu podlegli ni pritisku. I stvar nije samo u tome što je Rusija ovoga puta nastupila besprekorno. najčešće bile usmerene lično protiv Vladimira Putina. onda igra bar nije završena“. Putina i lidera Francuske. Štampa je u vezi sa tim izdvajala činjenicu da italijanske 112 . Na samom početku 2004. Mnogobrojni neuspesi ruske spoljne politike u poslednjih godinu-dve ― to je samo mit. „Pobedilo je prijateljstvo“. Putinom italijanski premijer otvorio je novu veliku fabriku za proizvodnju mašina za pranje veša „Indesit“ u Lipecku. sigurna Putinova izjava da Rusija čvrsto stoji na putu izgradnje slobodnog društva. oko koga sve propada“. Ali. niti iskušenjima naglih zaokreta. francuskoj. dokazala je jednu veoma važnu stvar. čini se. Oštre kritike su. „Predsednici nisu uspeli“ ― pod takvim naslovima listovi Rusije i Zapada komentarisali su rezultate samita u Bratislavi. „Putinski lagani prevrat“. godine u vezi sa predsedničkim izborima u Ukrajini i stavom Rusije prema tim izborima. „Moskva je potemkinsko selo. Posebno mnogo tekstova sa kritikom ruske unutrašnje i spoljne politike moglo se naći u nemačkoj. „Rusija će pasti na „petrokratiju“„ (od reči petroleum ― nafta). „Buš kao i ranije veruje Putinu“. Putina pojavio se u novembru i decembru 2004. Veoma dobro je prošao susret Vladimira Putina i Džordža Buša uveče. Posebno jak talas kritike na adresu V. Zajedno sa V. Ali u mnogo drugih pravaca odnosi između Rusije i zemalja zapadne Evrope pogoršali su se. Učvrstila se i poslovna saradnja Rusije sa nekim zapadnoevropskim zemljama. Nemačke i Italije. Oni su radili pažljivo i pedantno. U vreme kada su se odnosi Vladimira Putina i britanskog premijera Tonija Blera pogoršali. nikakve objektivne osnove. Novi talas kritike protiv Putina prošao je kroz zemlje Evrope za vreme tragičnih događaja u Beslanu i za vreme razmatranja administrativne reforme u Rusiji. „Sergej Ivanov je neoimperijalistički ministar odbrane“. bili dobri. Dobar prijem očekivao je u Kremlju i Džordža Buša-starijeg. „Zapadni biznis ne veruje u perspektive Rusije“. Na oba predsednika je vršen pritisak. odnosi sa premijerom Italije Silviom Berluskonijem ostali su dobri. a takođe je pratio nastup najboljih ruskih majstora visoke pilotaže. Jasna. „Vladimir Putin je neprijatelj demokratije“. I predsednički izbori u Rusiji bili su podvrgnuti tendencioznoj kritici. Bilo je. Naglo se promenila čak terminologija većine zapadnih listova. a takođe i „gušenje“ opozicije i demokratije od strane Putina. lišava osnova tvrdnje o tome da su događaji u Gruziji ili Ukrajini bili porazi Kremlja. Činjenica da su Buš i Putin našli zajednički jezik na teme koje su tako osetljive za svakog od njih.

i za vreme posete V. „Ljubavna veza Zapada i Putinove Rusije. Ova konstatacija je razumna. koji su se nalazili na vlasti. a to ne treba nikoga od nas da nervira. a pre svega stvaranje jedinstvenog ekonomskog prostora sa Belorusijom. izgleda. „Rusija se vraća“. radikalna poreska reforma. „Ja nemam nameru da menjam politiku prema Rusiji ― izjavio je G. koji se preduzimaju evo. koliko je prošlo od tada. on predstavlja deo globalnog procesa integracija u koji se uvlače takođe i cela Azija. Kako će se naši odnosi razvijati dalje. Strateško partnerstvo Nemačke i Rusije predstavlja naš dugoročni interes“. on je u Rusiji preuzeo ulogu sličnu ulozi Šarla de Gola u Francuskoj ― čoveka koji je izvukao zemlju sa ivice propasti. koja se jednostavno ne uklapa u 113 . danas više nije aktuelna. „Sadašnje zahlađenje između Brisela i Moskve ― smatra O. Ideja o stvaranju zajedničkog ekonomskog prostora između Rusije i Evropske unije. zavisiće od toga da li će Rusija i Evropska Unija naučiti da kohabitiraju kao dva konkurentna centra moći“. „Zašto je Evropa prestala da nas voli?“ ― tako je naslovila svoj tekst Olga Vlasova u časopisu „Ekspert“. Putin je primio iz ruku prozapadnih demokrata. U svetu. zemlju kojoj su nedostajali ciljevi i nade. a ako to bude moguće. već deset godina? Mnogi dolaze do pozitivnog odgovora na to pitanje procenjujući Putina kao ličnost. oktobra 2004. prihodi od trgovine. Rusija se od onog koji moli. Rusija je suviše velika. Uz to. i sa nekim evropskim organizacijama tipa OEBS.firme kontrolišu u sadašnje vreme oko 40% tržišta bele tehnike u Rusiji. Ova ocena već je bliža istini. i sa Ukrajinom. Putinu zvanje počasnog doktora prava. godine. Nedoumice izaziva samo to što javne pokušaje da se ograde od Rusije mnoge zapadne politike obrazlažu ne dimenzijama ili istorijskom invididualnošću Rusije. izazvalo bes kod mnogih zapadnih političara. prekinite rat u Čečeniji!“ Hamburški univerzitet demonstrativno je odbio da dodeli V. mada je za tri godine. i to upravo u vreme kada se kod zapadnih zemalja pojavljuje sve više i više sopstvenih teškoća. ― Da li bi trebalo da se prekine sa pokušajima da se Rusija integriše u zapadni svet. Ali bilo kakva promena kursa koji se sprovodi mora da podrazumeva neke političke realije i strukturne dileme u odnosima Zapada i Rusije. On se trudi da iznađe politička rešenja u Čečeniji. Šreder u velikom intervjuu 7. sa visokim činovnicima iz Evropske unije u Briselu. i to nije ni bliski ni dalji cilj naše zemlje ― za razliku od Gruzije i od sadašnjeg rukovodstva Ukrajine. suficit budžeta. niti da čudi. Kazahstanom. koja je izneta još 1999. cela Amerika i cela Evropa. bliži se kraju ― pisao je jedan od uticajnih evropskoameričkih listova. i potezi Putina do sada su ostavljali utisak na birače ― isplaćene penzije i plate. pretvorila u onog koji ulaže“. ovde je bila zaboravljena. postalo je predmet mnogobrojnih analiza tekstova kako u zapadnoj štampi. ― Vladimir Putin zalaže se za obnovu ruske državnosti i očuvanje teritorijalne celovitosti Rusije. ali je nedovoljna. Očigledno pogoršanje odnosa Rusije i nekih zemalja Zapadne Evrope. i na vojnom planu. U Evropi niko Rusiju i ne očekuje željno. Rusija se uopšte ne trudi da se priključi Evropskoj uniji. Kao i potezi de Gola. primetan bio progres i u privredi i u poštovanju zakona. tako i u samoj Rusiji. mada je sam predlog potekao od grupe profesora tog istog univerziteta. i taj proces je proračunat na mnogo decenija. Koliko god da je to teško priznati. Veoma dobre odnose sačuvao je Vladimir Putin sa nemačkim kancelarom Gerhardom Šrederom. Pre svega treba da se razume da je Putin popularan u Rusiji u mnogome iz istih razloga iz kojih su prozapadne ruske demokrate nepopularni. Za Rusiju je prioritet integracija sa zemljama ZND. Putina Nemačkoj održano je nekoliko manifestacija pod parolama: „Putine. i ja mogu da ga razumem. Vlasova ― izazvano je neuspehom evropske strategije koja je proračunata na slabu Rusiju. i ona ima sopstveni put i sopstvene saveznike. i vratio joj je i jedno i drugo. Ali ispostavilo se da Šreder ima veoma mnogo oponenata u samoj Nemačkoj. Očigledna simpatija koju je nemačka javnost demonstrirala prema ruskom Predsedniku u jesen 2001. sa pokušajima. Rusija na vreme vraća Nemačkoj finansijske dugove. Zbližavanje između Rusije i Evrope treba da se odvija. upravo je jačanje i učvršćivanje Rusije i na ekonomskom i na političkom. godine. Bez obzira na to što Putin pripada potpuno drugačijoj političkoj tradiciji.

Rusija svoje energente ne prodaje po svetskim cenama ni zemljama ZND. Ali u stvarnosti. Ali biće olakšan i izlazak roba iz drugih zemalja na tržište Rusije. Ali. izračunato je da će od ulaska u Svetsku trgovinsku organizaciju Rusija imati ipak više koristi nego štete. i predala je prijave. navodno. na primer. kompenzuje uticaj surove klime i velikih rastojanja. Tamo su prilično slobodni i pošteni izbori“. već time što se Rusija. Ukrajina i Turska. Japanu ili Kini. i ta okolnost stvara niz teškoća u našim odnosima sa Evropom. Još jedan kamen spoticanja postalo je pitanje o tome da Rusija treba da potpiše Kjotski sporazum. i to se vidi ako pratimo izradu i usvajanje Ustava Evropske unije. U stvarnosti. Od Rusije se zahtevalo da usitni neke od njenih jedinih monopola. Rusiju niko ne pominje. stupanje Rusije u Svetsku trgovinsku organizaciju. Takav amalgam pojmova i predstava neobično je opasan: na sibirsku guberniju. čak ne mogu ni da je zamisle. a da ne učini slabijom ZND i sopstvenu privredu. Priključivanje ovoj organizaciji moglo bi da olakša izlazak niza ruskih roba na međunarodna tržišta. i u Rusiji uopšte nije sve tako loše. koji je ostao u nasledstvu još od staljinskih vremena. već od predrasuda. Tako. piše: „Reakcija Evrope na procese koji se događaju u Rusiji. Za Rusiju mnogi od navedenih zahteva nisu bili prihvatljivi. Analogni zahtevi nisu bili postavljani drugim zemljama prilikom stupanja u tu istu organizaciju. smišljeno ili ne. I više od toga. i naši troškovi za grejanje i električnu energiju su viši nego u zemljama Evrope. prema pravilima igre koja se razlikuju od zapadnih“. Putin je zaista daleko čvršći političar od Jeljcina i više je sklon tome da ne dopušta opoziciji da jača. Rusija ima nameru da učestvuje u nizu drugih širih ekonomskih i drugih saveza. Rusija jednostavno funkcioniše drugačije. na domaćem tržištu. Rusija ne može ni u ZND ni na lokalnom tržištu da pređe na svetske cene energenata. Putin. Istovremeno se na Istok šire i svi NATO sistemi. ali mnogo šta u tim strepnjama ne potiče od trezne analize. a takođe da podigne nivo lokalnih cena za energente do svetskih cena. većina ljudi na Zapadu do dana današnjeg ne pravi nikakvu razliku između Sovjetskog Saveza i današnje Rusije. posetio Rusiju i koga je u Kremlju primio V. Zapadne socijal-demokrate i danas često ponavljaju priču o svom cilju u vezi sa stvaranjem Sjedinjenih Evropskih Država.Evropu. već i o priličnom zbližavanju sistema državnog upravljanja. kao što je poznato. Ja to zovem „moralni reumatizam“. nije adekvatna. Jedan od takvih „kamena spoticanja“ postao je. Rusija je zemlja sa surovom klimom. koji je 2003. Smatra se da je za poslednjih sto godina prosečna godišnja temperatura na planeti povišena za dva 114 . U toku već mnogo decenija. Zapadu je to udobno i isplativo ― tako je posle Beslana pisao poznati francuski pisac sa ruskim korenima Moris Drion. ― Na Zapadu nije poznata ruska realnost. Ne pretendujući na članstvo u EU. odvaja od demokratije i teži autoritarnim metodama rukovođenja. Pitanje o prijemu Rusije u Svetsku trgovinsku organizaciju bio je predmet dugih i složenih rasprava u samoj Rusiji. Na kraju. ali ne radi se samo o stvaranju potpuno integrisanog tržišta. U poslednjih petnaest godina u ovaj proces uključile su se i zemlje Istočne Evrope. plaše i plašiće ― to je realnost. Rusija izaziva strepnju kod mnogo zemalja na zapadu. Formule mogu da budu različite. „Rusijom su plašili. projektuje se ekonomski i politički model američke države ili švajcarskog kantona. Ali Rusija je bogata resursima i to joj omogućava da za račun niskih cena energenata. kojim se ograničava izbacivanje u atmosferu industrijskog otpada i ugljeničnih kiselina. Ovakve smišljene i lažne motive. direktor Centra za ruska i istočnoevropska istraživanja u Birmingemu Fil Henson. i da u njoj čak žive. u Zapadnoj Evropi traje proces izgradnje „zajedničke evropske kuće“. u SAD. za demokratske procese uvek je potreban veći vremenski period. U tom poslu ima veoma mnogo teškoća. To učvršćuje Zajednicu i isplati se Rusiji u ukupnim odnosima. uglavnom od EU. Veoma je sumnjivo da u „zajedničku evropsku kuću“ mogu da uđu. prijem Rusije u Svetsku trgovinsku organizaciju bio je zaustavljen nizom novih zahteva. blago govoreći. kritikuju i neki objektivniji zapadni eksperti. i politiku Brisela u tom pravcu. ona treba u komšiluku da sazida svoju „rusku“ ili „evroazijsku kuću“.

a krajem oktobra Državna Duma ga je ratifikovala većinom od 334 glasa. a kao drugo. pošto se još jednom vratila na to pitanje. koga Brisel nameće Rusiji. Mađarska. Fradkov stavio je svoj potpis na Kjotski sporazum. Još nedavno američki senator Džon Mek Kejn plašio je zemlje Istočne Evrope Rusijom. ali 2003. To je potpuno razumna pozicija za Rusiju. ta organizacija ne sme da gubi iz vida svoj prvobitni cilj ― da obuzdava ruskog medveda“. Industrijski otpad koji se u Rusiji izbacuje u atmosferu manji je po jedinici površine nego u SAD. Evropske države potpisale su Kjotski sporazum. Ali danas. izjavljujući da Rusija nastavlja okupaciju Gruzije i Moldavije i priprema se da stavi pod kontrolu Ukrajinu i baltičke zemlje. Postojeći model odnosa Evropske unije sa spoljnim svetom. Nema smisla razmatrati ovde niz pretenzija i razloga za naše otuđenje od zemalja Istočne Evrope. vlada je potrošila 3. Orjentacija tih zemalja ka SAD i Zapadnoj Evropi razumljiva je sa emocionalne i političke tačke gledišta. i potpis Rusije ovde je bio veoma važan. koja nanosi štetu i Rusiji. gde oko 20% stanovništva još uvek živi ispod granice siromaštva. Mi moramo da nastavimo pravcem razvoja bilateralnih odnosa sa zemljama Evrope. Nastale odnose između „stare“ i „nove“ Evrope danas je teško priznati ravnopravnima. kao sa jedinstvenom celinom. Najverovatnije je to bio odgovor na kočenje našeg stupanja u Svetsku trgovinsku organizaciju. Kini i Zapadnoj Evropi. Ali Rusija nema nikakve planove niti zamisli. Ali čime su Sjedinjene Države kompenzovale tu vatrenu podršku svojih novih saveznika? Sasvim nedavno u Poljskoj. vlada Rusije uklonila je niz svojih primedbi i referisala o tome predsedniku V. poslednjih godina najkompetentniji ruski ekonomski časopis „Ekspert“ pisao je: „Mi se integrišemo u globalni svet toliko brzo. Rusija i zemlje Istočne Evrope Šest zemalja Istočne Evrope: Bugarska. kao i mnoge druge zemlje Azije i Latinske Amerike. već je i opasno. treba sačekati i skoncentrisati se na rešavanje zaista važnih i neodložnih unutrašnjih problema“. a u nizu slučajeva Rusija bi čak mogla da bude na dobitku od potpisivanja Kjotskog sporazuma. Da li ta orjentacija treba da bude toliko jednosmerna i jednostrana? Da li je taj politički kurs dao očekivani efekat? Šta je dalo. Slovačka. uključujući Ukrajinu i Moldaviju. Svodeći račune u vezi sa odnosima Rusije i Zapadne Evrope. ima li smisla to raditi forsirano. Ali. prekinute su. sve ranije veze. koliko brzo je on spreman da nas prihvati kao jedinstvenu i suverenu državu. Ima i mnogo povoda za neslaganje sa savremenom situacijom. Sporazum će stupiti na snagu ako ga potpiše više od 2/3 zemalja. Ubrzavati taj proces veštačkim putem ne samo da nema smisla. Putinu. a takođe i baltičke zemlje. linijama SEV i Varšavskog pakta. ali ne više od toga. „nova“ Evropa pružila je daleko veću podršku SAD u Iraku i Bliskom Istoku nego „stara“. Početkom oktobra 2004. usmerene protiv zemalja Istočne Evrope. Rumunija. Briselski pravac.ili čak tri stepena. treba malo odugovlačiti. upravo u jesen 2004. i još nedavno one su bile naši najbliži saveznici i ekonomski partneri. kao prvo.5 115 . Ali. zemljama Istočne Evrope njihovo stupanje u NATO? Pričaju nam da će u NATO-u zemlje Istočne Evrope i baltičke zemlje biti zaštićene od pretnji sa Istoka. i zemljama Istočne Evrope. Tako da sa realnim integracionim projektima sa EU. Taj sporazum nisu potpisale SAD i Kina ― iz različitih razloga. odnosno odnosi sa EU. Rusija je učestvovala u radu na pripremi Kjotskog sporazuma. i to najviše zbog zagađenja atmosfere industrijskim otpadom. Zato Rusiji ne preti kazna. Japanu. Tokom 2002–2004. Češka i Poljska ― predstavljaju najbliže susede ZND i Rusije. I to bezuslovno ne znači da mi ne treba da povećavamo nivo kompetencija spoljnopolitičke birokratije. izgleda. Stupanje tih zemalja u NATO obećava im samo dodatne troškove i priključivanje zaštiti interesa koji su daleki od Istočne Evrope. premijer M. na primer. godine se uzdržala od njegovog potpisivanja i ratifikacije. a nove veze se uspostavljaju teško. kriterijum efikasnosti ne treba da budu brzina i dubina integracije u različite međunarodne institucije. nama uopšte ne odgovara. Zato je njeno privremeno odbijanje da napravi taj korak izazvao negodovanje u Japanu i Evropi. List „Njujork Tajms“ u isto vreme je pisao: „Bez obzira što uloga NATO-a postaje sve globalnija.

Ali i po vrednosti rada i po životnom standardu. Relativna stabilnost ovde se vidi samo u Sloveniji i Hrvatskoj. Uz porast antiruskih raspoloženja u zapadnim političkim krugovima.5% godišnje. Neka industrijska preduzeća Nemačke. i 250 miliona za protivtenkovske rakete. skoro je bio jednak broju zaposlenih Poljaka. a to je faktički protektorat NATO-a. i čija je privreda orjentisana ka Nemačkoj. Posle „plišanih“ revolucija u zemljama Istočne Evrope. Makedonci ― Sloveni čine ovde 70% 116 . ali daje malo stimulansa za energično napredovanje. Bosna i Hercegovina i danas je zemlja podeljena po religioznom principu. Iznos BNP u Češkoj po glavi stanovnika. a ta zemlja se tada smatrala liderom ekonomske transformacije u Istočnoj Evropi. godine iznosio je 15 hiljada dolara. u tom regionu nije primećen ozbiljni ekonomski progres. njihova industrija i poljoprivreda nisu konkurentni na evropskim tržištima. Poljskoj može da zatreba više od trideset godina.2 hiljade u Mađarskoj i 9. Posebno teška situacija nastala je na Balkanu ― na prostoru bivše Jugoslavije. Veoma težak ekonomski položaj u poslednjih deset godina bio je i u Rumuniji i Bugarskoj. gde je radna snaga jeftinija i gde nema sindikata. koja je.5-2% godišnje. u kojima se uspelo sa stvaranjem radno sposobnih državnih institucija. radna snaga iz Poljske. značajno se povećala radna migracija iz zemalja Istočne Evrope. Poljska je 2004.milijardi dolara za nove lovce presretače. Češka je još daleko od većine zemalja Zapadne Evrope. pravoslavni Srbi predstavljaju veći deo seoskog stanovništva države. U sastavu SEV zemlje Istočne i Centralne Evrope činile su najrazvijeniji deo tog saveza. Mađarske ili Češke poželjnija je nego radna snaga iz Turske. Češku. i Hrvatska sa svojih pet miliona stanovnika. Engleske i Francuske premeštena su u Slovačku. ali se do 5-6% povećao deficit državnog budžeta. Zemlja je siromašna. Južne i Istočne Azije. i investicije iz zemalja Zapadne Evrope i iz SAD ovde idu veoma slabo. razvijaju se kao agrarnoindustrijske i turističke zemlje Evrope sa većinskim uticajem nemačkog kapitala. do 2004. i njene perspektive nisu jasne. zemlje Istočne Evrope ponovo počinju da igraju ulogu koja za njih nije perspektivna ― izvesnog „karantina“. I vlada Mađarske se priprema za velike kupovine zapadne vojne tehnike. Ekonomski rast u Češkoj 2001– 2004. Ali daleko više zapadnih firmi i korporacija prebacilo je svoju proizvodnju u zemlje Azije. Poslednjih godina još stabilnije je bilo stanje u Češkoj. imala veoma veliki spoljni dug. Zaustavljen je rast realnih dohodaka stanovništva. Ali.5%. 12. godine razvoj poljske ekonomije izrazito je usporavan: do 1. Sve to omogućava da se podržava privreda zemalja Istočne Evrope. Malo bolji ― u Slovačkoj i Mađarskoj. kao što je poznato. Bosanci-muslimani prevladavaju u gradovima. U teškoj situaciji nalaze se i dva miliona stanovnika u Makedoniji. koji žive uglavnom od socijalne pomoći iz budžeta. ali ne i u zemljama Istočne Evrope. Čak su i proračuni optimističnih ekonomista pokazivali da za postizanje 70% od evropskog životnog standarda.8 do 3 miliona ljudi. prema rezultatima na kraju 2003. iznosio je 5. U sastavu EU. Prihodi poljskih seljaka pali su u periodu od 1994. 2000–2004. Kako je sarkastično primećivao poznati poljski publicista i socijalista Mečislav Rakovski: „odlepršala su vremena kada su poljski političari i ekonomisti ponavljali bajke o Poljskoj kao o tigru Centralno-istočne Evrope“.5 hiljada dolara u Poljskoj. te zemlje formiraju zonu ekonomske nerazvijenosti: one ne raspolažu sopstvenim energentima. Mađarsku i Poljsku. Prosečni rast BND u Poljskoj 1994–1999. Sudana ili Alžira. od 20% do 40%.5%. po paritetu kupovne moći. U isto vreme. pre Drugog svetskog rata bila industrijski razvijena zemlja. Za Nemačku. a broj stanovnika u zemlji. a ne karike koja povezuje Zapad i Istok. Francusku ili Englesku. iznosio je oko 3. Trebalo je uzeti u obzir da je i pad BND u Poljskoj i drugim postkomunističkim zemljama tog regiona iznosio 1989–1993. Susedna Belorusija se razvija daleko brže. u zemlje Zapadne Evrope. za 30-35% i njihov položaj posle ulaska Poljske u EU nastavlja da se pogoršava. Najbrži razvoj za poslednjih četrnaest godina zabeležen je u zemljama Jugoistočne. odnosno 17. koja je u poređenju sa drugim zemljama Evrope u ratu stradala manje. I Slovenija sa svoja dva miliona stanovnika. Čak prema zvaničnim podacima nezaposlenost u Poljskoj tih godina porasla je od 1.

prošlo je sto pedeset godina od potpisivanja Simodskog sporazuma o prijateljstvu između Japana i Rusije. 117 . političke nesuglasice. Mnoštvo velikih objekata u Beogradu i danas je ruinirano. Kao treće. Skoro da nisu napredovali ni naši ekonomski odnosi. kojim je određeno da Kurilska ostrva pripadaju Japanu. kao i Sovjetski Savez u bliskoj istoriji. a čak ni sporazum o miru između naše dve zemlje nije bio potpisan. godine i faktička okupacija Kosova od strane vojske te alijanse. biće rešeni uz učešće drugih zemalja Azije. agresija NATO-a 1999. a Sahalin Rusiji. prošlo je sto godina od dana završetka Rusko-japanskog rata 1904–1905. To je bila godina jubileja. Rusija. U samom Japanu ključno pitanje u odnosu na Rusiju i dalje je pitanje „Severnih teritorija“. Najpopularniji strani političari u Srbiji su Jevgenij Primakov. Oni se mogu porediti sa najvećim zemljama u Evropi. U odnosima između naših zemalja nastavlja da dominira ljubazni interes i otuđenost. bio je to jubilej 60 godina od završetka Drugog svetskog rata. u odnosima između Rusije i Japana 2004. godine. u kome su poraz pretrpele Nemačka i Japan. u kome je Rusija pretrpela poraz. i kulturnom pogledu. godine na Sajmu knjiga u Beogradu. Kao drugo. Kao prvo. Još u januaru 2003. i u političkom. Nacionalna situacija u Republici i dalje je napregnuta. koji je predstavljao početak regularnih odnosa naših zemalja. Japan je prošao kroz dugi zastoj. Nikakve dinamike u tim odnosima nije bilo ni 2000–2003. a takođe i privrženost Rusiji kao istorijskom savezniku. koja se razvija na srpskom jeziku. snažan i zdrav nacionalni osećaj. ali ne i Japana. prevedena je i objavljena u Kini. Vladimir Putin i Jurij Lužkov. u kojoj živi devet miliona stanovnika. godine organizovana je zvanična poseta premijera Japana Đ. Japan ima veoma slabo učešće. Dugogodišnji građanski ratovi na teritoriji Jugoslavije. Moja knjiga „Vladimir Putin ― četiri godine u Kremlju“. Neki etnografi Makedonce svrstavaju među etničke Bugare. godine. Bio sam fasciniran razmerama izdavačke delatnosti i trgovine knjigama u Srbiji. Minimalni ustupci. prošlo je sto trideset godina od dana kada je potpisan ugovor. ništa se nije promenilo. Rusija i Japan Bez obzira na to što je na vlast u Japanu došao novi dinamični i popularni lider Đunićiro Koizumi. koga zapadna štampa naziva „najekstravagatnijim političarem u celoj istoriji Zemlje izlazećeg sunca“. muslimani ― Albanci 22%. Japan nastavlja da smatra nedovoljnim. Kao četvrto. Rusiji su potrebne japanske investicije za razvoj privrede Sibira i Dalekog Istoka. koja još nije uspela da dostigne nivo iz 1990. smatra to pitanje konačno rešenim ― prema rezultatima Drugog svetskog rata. Gosti iz Rusije u Srbiji mogu da primete tri osnovna faktora: jaku privrženost Pravoslavnoj Crkvi. To je pravoslavna zemlja sa bogatom kulturom. mada je od završetka Drugog svetskog rata prošlo već šezdeset godina.stanovništva. najjača je zemlja na Balkanu. Danas je Rusija već rešila veći deo svojih ekonomskih problema samostalno ili uz pomoć drugih zemalja. U svojoj spoljnoj politici Rusija očigledno ne koristi velike mogućnosti razvoja rusko-srpskih odnosa. ako ti problemi ne budu rešeni uz učešće Japana. Poseta Vladimira Putina Japanu bila je planirana za januar-februar 2005. Koizumi Rusiji. na koje je pristao SSSR još 1956. koja je Srbima pomogla da prežive tokom mnogo vekova pod muslimanskom vladavinom. i vojnom. Ali. Srpska kultura ovde očigledno preovladava. i njena zainteresovanost za isporuke energetskih resursa i izvozu kapitala ostaje veoma veliki. ozbiljne teškoće u odnosima sa drugim balkanskim zemljama ― sve se to jako odrazilo na privredu Srbije. godine. Devedesetih godina Rusija je pokazivala veoma veliku zainteresovanost za saradnju sa Japanom. To je simptom nacionalnog zdravlja. Srbija. Ali čak i u ekonomskom razvoju naftne grane privrede na Sahalinu. Ali većina Makedonaca sebe smatra Srbima. a još pre toga u Srbiji. i to smeta ekonomskom razvoju ove siromašne agrarne zemlje. i ja sam je promovisao krajem oktobra 2004. a takva je i zvanična pozicija bugarske vlade.

određeno je da će Sovjetski Savez. To pitanje nije bilo konačno rešeno. ne može ozbiljno da utiče na ruske geopolitičke interese. osnovna pretnja teritorijalnoj celovitosti Rusije dolazi danas ne sa 118 . On je prvo odbio taj poziv. ― Može se sa sigurnošću tvrditi da bez pomoći Zapada ruska vladavina Sibirom neće dugo trajati“. Poredeći svet sa šahovskom tablom. godine. a zatim ga je prihvatio i proveo je u Moskvi dva dana. sa nerazumevanjem i čak neprijateljstvom u spoljnoj politici u zapadnom pravcu. „Rusija nema drugi izbor. Aktivni propovednik američkog liderstva Zbignjev Bžežinski. ni sa Južnom Korejom. ali Rusija za KNDR ostaje dobrodošao partner i prirodni posrednik u njenim teškim odnosima sa Japanom i SAD. tako i sa predsednikom Republike Koreje. završeni su potpisivanjem velikih ekonomskih sporazuma. SAD i Velike Britanije. Trgovinske i kulturne veze između Rusije i Severne Koreje. Kao što je poznato. Putina Tokiju. Ali. i o događajima u toj zemlji spoljni svet malo šta zna. Naše zemlje nisu uspele da usaglase čak ni dnevni red posete V. izdao je 2004. a da će Kurilska ostrva dobiti kao vojni trofej. sa Kinom i Ruskom Federacijom. Koizumi u Kremlju bili su posvećeni planu posete ruskog Predsednika Japanu u drugoj polovini 2005. Bžežinskog krajnje zabrinjava okolnost. Bez obzira na to. Jedan od tako velikih projekata je pruga iz Rusije preko Severne i Južne Koreje. U knjizi priznaje da se za SAD pojavilo mnogo teškoća i problema zbog napada međunarodnog terorizma. Takođe je odloženo i formiranje međudržavne komisije za širenje saradnje između Rusije i Japana u sferi trgovine i energetike. To uznemirava mnoge zapadne političare i stratege. za te dve godine povećao se. Autor je bio prinuđen da prizna i činjenicu da je upravo Rusija pružila SAD-u važnu pomoć u borbi protiv terorističkih centara u planinama Avganistana. jer je japanska strana predlagala da pitanje Južnih Kurila bude glavna tema razgovora za vreme te posete. Rukovodioci Severne Koreje pozvani su u Moskvu na proslavu Dana pobede. Tokom 2004–2005. ali nisu došli. Severna Koreja je nastavila da bude zatvorena zemlja sa autoritarnim režimom. Pritom on plaši Rusiju kineskom ekspanzijom. i Vladimir Putin održava dobre odnose kako sa KNDR. Relativno bogata i industrijski razvijena Južna Koreja spremna je da ulaže svoje finansijske resurse u niz važnih projekata na teritoriji ZND. Pregovori koji su vođeni 2004. Zvanična poseta V. koji je ušao u rat protiv Japana. već i u Srednju Aziju. ako želi da sačuva svoje najvažnije teritorije ― tvrdio je Bžežinski. gde je glavni i strateški partner za našu zemlju Kina. uključujući Sibir i Daleki Istok.Prema uslovima kapitulacije i uz saglasnost saveznika SSSR-a. takođe ispunjavajući saveznički dug. obim trgovine Severne Koreje sa Južnom Korejom. nisu velike. između Predsednika Rusije i Južne Koreje. Bžežinski poziva Zapad da iskoristi sve mogućnosti i sve pretpostavke „za postupnu geopolitičku ekspanziju zapadne unije u dubinu Evroazije“. sa odvajanjima prema severnim provincijama Kine. Bžežinski je bio prinuđen da prizna da se to oružje pokazalo kao veoma efikasno. koja je sklona izolaciji. godine novu knjigu „Globalna dominacija i globalno liderstvo“. Putina i Đ. Rusija je znatno intenzivirala spoljnu politiku u istočnom pravcu. nije realizovana i odložena je na neodređeno vreme. Američki geopolitičar pokušava da dokaže da takva ekspanzija Zapada ne samo u Centralnu. čak i u borbi za zemljom kakve su SAD. Rusija i Kina Susrećući se sa sve većim teškoćama. Prema mišljenju autora. Nazivajući teror oružjem slabih. Rusija i Koreja Rusija nema nikakve sporne situacije ni sa Severnom. Putina Japanu početkom 2005. dobiti nazad Južni Sahalin. i Rusija u savremenom svetu postaje samostalni igrač. maja 2005. godine u Moskvi. japanski premijer pozvan je na proslavu Dana pobede u Moskvu 9. Ne naročito dugi razgovori između V.

Osnovna pretnja teritorijalnoj celovitosti Rusije danas dolazi sa juga ― od istih radikalnih islamskih terorista koji su započeli rat protiv SAD. Ali. Kina i Rusija su velike sile. ona će iznositi više od dvadeset milijardi dolara. na Ural i u Moskvu. oko pet miliona u Indoneziji. Bez obzira na veoma brz tempo razvoja u toku. ali je stigao i do Povoložja. Japana. Zapad se pojavljuje kao prirodni saveznik nove Rusije ― kako u potrazi za odgovorima na nove izazove današnjeg dana. Ekonomski razvoj istočnih regiona Rusije dovešće do postepenog povećanja ruskog stanovništva u tim oblastima. i usmeravala se uglavnom ka jugu u jugozapadu Azije. krzna. Kineska demokratska ekspanzija trajala je hiljadama godina. Deset miliona Kineza danas živi u Maleziji i Singapuru. Ali sa tim je teško složiti se. ne stvarajući nikakav demografski pritisak na Rusiju. koji su navikli i na najsurovije zime. Godine 2004. Sporovi koji su kvarili naše odnose u poslednjih četrdeset godina bili su rešeni. Kina širi saradnju sa zemljama Srednje Azije. Najveća prepreka bili su i tada. oružja. Razmatrani su i problemi u vezi sa izvozom ruske nafte. one poseduju sve vrste savremenog oružja. već i „veoma poštene“. Deo ekonomista i demografa smatraju čak poželjnim mali priliv radne snage iz Srednje Azije i Kine u Sibir i na Daleki Istok. Značajni progres spoljne politike Rusije prema istoku ― to je delimično i rezultat egoistične politike samih zapadnih zemalja. zasnovan na intenzivnoj poljoprivrednoj proizvodnji. telekomunikacija i poljoprivrede. oko dva na Filipinima. nalazi da su njegove analize i preporuke ne samo interesantne. Kineski sitan biznis stigao je u Sibir i na Daleki Istok još 1990-tih godina. Već odavno Kinezi su naselili teritorije koje se nalaze severno od Velikog kineskog zida. teški klimatski i prirodni uslovi. Kina je 2004. Još 2003. nelegalna radna migracija iz Kine je minimalna. Oktobra 2004. Nemačke i 119 . a istovremeno ceo Istočni Sibir i Daleki Istok naseljava najviše trideset miliona ljudi i taj broj se polako smanjuje. gasa. Svi oni koji govore i pišu o opasnostima kineske ekspanzije u regione Sibira i Dalekog Istoka. i da on iznosi 60 milijardi dolara godišnje. Obe zemlje postavile su zadatak da utrostruče obim međusobne trgovine. ali se u zimu vraćaju u svoje gradove i sela. Moldavije ili iz Tadžikistana. Sav način života Kineza. kupuju našu i idu kući. i dostigla je 16 milijardi dolara. Kineska dijaspora u zapadnim državama SAD-a veća je nego u istočnim regionima Rusije. ali Zapad upravo u tom regionu ne stoji uz Rusiju. u recenziji knjige Bžežinskog. Ta pretnja skoncentrisana je na ivicama Severnog Kavkaza i Zakavkazja. evo već dvadeset sedam godina. već i počasni plotuni iz dvadeset jednog oruđa. gde je dočekan carski. energetske opreme u Kinu. polaze od jednostavne činjenice da je broj stanovnika u Kini dostigao milijardu i trista miliona. godine razmena roba između Rusije i Kine povećala se za više od 30%. U Povoložju i nekim drugim regionima Rusije kineski radnici u poljoprivredi. bar zato što Kinezi ne znaju ruski jezik za razliku od radnika „na crno“ iz Uzbekistana. a i sada su. u grupama rade od proleća do jeseni. Postoji problem šverca ruskog drveta u Kinu. Ruski ekspert Vladimir Inozemcev. Sibir i Daleki Istok pokorili su se samo preseljenim Rusima. a takođe šverca iz Kine ― votke i alkohola. Sjedinjene Države i Zapadna Evropa prate zbližavanje Rusije i Kine bez imalo oduševljenja. i bilo kakav konflikt između njih zbog ovih ili onih teritorija nemoguće je zamisliti. već sa Istoka. Kineski trgovci prodaju kod nas u zemlji svoju robu. i to je razumljivo. sa Kazahstanom i Rusijom. u oblasti saobraćajnih komunikacija. Vladimir Putin je na čelu velike i reprezentativne ruske delegacije posetio Kinu.Zapada. ali su se zaustavili kod reka Amura i Usuri. Na glavnom trgu u Pekingu Tjenanmenu goste je dočekala ne samo počasna garda i duvački orkestar. a takođe i u vezi sa povećanjem kineskih investicija u rusku privredu. Najveći rezultat te posete bio je dogovor o konačnom formiranju rusko-kineske granice na njenom istočnom delu. Ovakve demografske tendencije sačuvane su i danas. tako i u prevazilaženju stereotipa prošlosti. nije im dozvoljavao da odu iza Amura ― u surove severne krajeve koji tada još nisu pripadali Rusiji i bili su malo naseljeni. godine po BNP zauzimala peto mesto: iza SAD-a. Nasuprot tome. Donete su odluke o širenju trgovine. mada im tada niko nije smetao da se kreću ka severu.

a ne uz pomoć oružanih snaga. Ogromni značaj za kinesku privredu ima povećanje isporuka nafte. godine ukinuti embargo na isporuke vojne tehnike Kini. stalno jačati. Vladimir Putin bio je u trodnevnoj poseti Indiji. Eksperti smatraju da će se novo rukovodstvo Kine boriti za ostvarenje tih ciljeva uporno i stalno. i izvelo je iz sive razmene. na redovnoj sednici Svekineske skupštine narodnih predstavnika. Rusija i Indija Dva meseca posle posete Kini. već pomaže da se u toj zemlji stvori domaća vojna industrija ― na najsavremenijem nivou. a takođe i kosmički sateliti. a još kroz deset godina može da se dogodi da pretekne i SAD. Po istom principu u Indiji se proizvode krilate rakete.Francuske. na čelu sa ministrom odbrane Sergejem Ivanovom. gde neki zlonamernici čak počinju da govore o „rusko-kineskoj osi“. i Rusija skoro da uopšte nema tajne od Indije. Posmatrači su istakli da u oblasti vojnotehničke saradnje Rusija ima sa Indijom manje problema nego čak sa Kinom. Indija je donela odluku o velikim investicijama u eksploataciju nalazišta nafte na Sahalinu. Očigledni cilj Kine predstavlja povratak Tajvana i ukupna dominacija u Istočnoj Aziji putem postepenog istiskivanja Sjedinjenih Američkih Država iz nje. U svakom slučaju. Očekivalo se da će zemlje EU 2005. Putina indijskom gradu Nasiku. Bez bilo kakvih konflikata. U toj oblasti Indija za Rusiju nije samo važan strateški partner. Kina je postala prva velika zemlja na svetu u kojoj je na delu teritorije uvedena slobodna konvertacija rublje i juana. Ali za 2005. pokazali su mu prvog lovca presretača SU-30M-KI. a nekad i jedini. ali to se nije dogodilo ― pod pritiskom SAD. prihvaćena je ostavka Đan Cemina na mesto predsednika Centralnog vojnog saveta i izabrala na to mesto Hu Đintao. U odnosu na sve susedne zemlje. prema prognozama eksperata. gasa i koksa iz Rusije. koje će. i to je bila takođe veoma uspešna poseta koja je ostavila duboke utiske. Osnovni spoljnopolitički problem Kine je problem Tajvana. Rusija je glavni. Ista kovertacija uz saglasnost CB RF i Narodne banke Kine uvedena je u većinu oblasti Dalekog Istoka i Sibira. Te promene u rukovodstvu zemlje nisu bile praćene nikakvim ozbiljnim promenama u spoljnoj ili unutrašnjoj politici Kine. Za vreme posete V. isporučilac mnogo vrsta vojne tehnike u Kinu. To je znatno povećalo sve vrste pogranične i robne trgovine. Već danas. koga su specijalno zbog njegovog dolaska napravili indijski stručnjaci po ruskoj licenci. Prednost Rusije sastoji se u tome da ona Indiji ne samo prodaje vojnu opremu. rusko-kineski pravac postaje jedan od najvažnijih pravaca ruske spoljne politike. ali najviše uz pomoć ekonomskih i kulturnih sredstava i pritisaka. već su i u Rusiji i u Indiji otvorena zajednička preduzeća i osvajaju se zajedničke tehnologije proizvodnje nekih najsloženijih vrsta vojne tehnike. osim SAD i Japana. godine Rusija i Indija održale su u Indijskom okeanu veliku zajedničku pomorsku i vazduhoplovnu vežbu. Kina će prema BNP preći na drugo mesto. Premijer Kine je još pre dve godine postao Ven Đibao ― iskusni i snažni privredni rukovodilac i političar. To izaziva otvorenu zabrinutost u SAD. Ta kooperacija korisna je za obe zemlje. planira se održavanje isto tako velikih zajedničkih manevara Kine i Rusije. situacija u Kini utiče na finansijsku stabilnost i nivo cena u svetu. 120 . Još 2003. godine. Indija kupuje vojnu opremu za milijarde dolara. bez obzira na to. Ali već 2010. U periodu 2003–2005. nema analoge u svetskoj praksi. ali to već nije pitanje koje treba da se postavi Rusiji. Na samom početku 2005. Bilo je očigledno da će osnovna tema razgovora sa premijerom Indije Mahmohanom Singom biti tema širenja vojno-tehničke saradnje. novi kineski lider Hu Đintao zamenio je Đan Cemina ne mestu predsednika KNR i generalnog sekretara CK KPK. u Kini se događala lagana smena političkih generacija i rukovodstva. i tu je veliki udeo francuskih i izraelskih korporacija. Kina sprovodi politiku proširenja saradnje i prijateljstva. biznismena i činovnika. Sporazum o zajedničkoj proizvodnji višefunkcionalnih lovaca. Dva dana pre početka zvanične posete ruskog Predsednika na aerodrom u Nju Delhiju iskrcala se grupa od više od devet stotina rukovodilaca ruskih vojnih preduzeća.

Još 1999. godine, za vreme posete Indiji, ruski premijer Jevgenij Primakov govorio je o „trouglu Kina-Indija-Rusija“. U vezi sa tim bilo je mnogo komentara, ali većina eksperata je smatrala da ta ideja ne može da postane aktuelna, jer između Kine i Indije postoje suviše velike nesuglasice. Kao što je poznato, Rusija je sa Indijom i Kinom potpisala ugovore o strateškom partnerstvu. Ali u aprilu 2005. godine isti takav „istorijski sporazum“ o strateškom partnerstvu potpisale su Kina i Indija. Kineski premijer Ven Đibao doneo je na pregovore u Delhi, i predao indijskom premijeru Manomohanu Singu, novo izdanje zvanične karte KNR, na kojoj je sporna teritorija Sikim prvi put bila označena kao deo teritorije Indije. Druge teritorijalne sporove Kina i Indija su odlučile da zamrznu. Odlučeno je, takođe, da se značajno pojača ekonomski uzajamni uticaj dve zemlje, da se do 2008. godine trgovinska razmena utrostruči ― do trideset milijardi dolara. Posebna pažnja bila je posvećena zajedničkom radu u oblasti informacionih tehnologija, gde Indija i Kina mogu da postanu svetski lideri već u sledećih deset godina. Maja 2005. Rusiju je posetio predsednik Indije Abdul Kalam, koga u Indiji smatraju ličnošću koja je iznad politike i koja simbolizuje jedinstvo nacije. Poznato je da tri zemlje ― Japan, Nemačka i Indija ― danas pretenduju na stalno članstvo u Savetu Bezbednosti OUN. U tom nastojanju Indija bez sumnje ima prednost. Novi pravci u spoljnoj politici Rusije U periodu 2004–2005. godine Rusija je za sebe otvorila niz novih pravaca u spoljnoj politici, a takođe je aktivirala spoljnopolitičku delatnost na mnogo pravaca, na kojima je ta delatnost skoro prekinuta 1990-tih godina. Najveću pažnju u svetu izazvala je dvodnevna poseta Vladimira Putina Turskoj. Bila je to prva zvanična poseta ruskog lidera Turskoj, za više od pet stotina godina. Turska je Rusiji susedna zemlja, ali naši odnosi bili su veoma teški, u većoj meri neprijateljski. Rusko-turski ratovi vođeni su više puta od XVII do XX veka. Još sasvim nedavno, analitičari su, nabrajajući zemlje koje su zainteresovane za slabljenje Rusije, posle SAD navodile Tursku. Turska ne pripada grupi visokorazvijenih i moćnih država. Ova zemlja ušla je u NATO, ali za sada ne može da uđe u EU. Turska je svetovna država, ali veoma su jake i pozicije islamske religije, kojoj se u mnogo čemu suprotstavlja vojno rukovodstvo zemlje. Do danas nisu regulisani konflikti Turske sa Jermenijom i Gruzijom. Daleko od toga da su dobri odnosi Turske sa Iranom i Irakom. U isto vreme, Turska je uspostavila savezničke odnose sa srodnim joj Azerbejdžanom, i pokazuje veliku zainteresovanost za sve probleme u vezi sa preradom i transportom kaspijske nafte. Muslimanski narodi Srednje Azije, osim Tadžika ― to su turske nacije, i rukovodstvo Turske tu koristi ideje i ideološkog panturkizma. Za turski novac 1990-tih godina gradilo se na stotine džamija i na desetine religioznih škola po celoj teritoriji Zajednice nezavisnih država. Velika je aktivnost turskog biznisa u Srednjoj Aziji i u Zakavkazju. Ekonomski odnosi Rusije i Turske takođe su se poslednjih godina poboljšali. U ruskim gradovima, uključujući Moskvu, već mnogo godina posluju turske građevinske firme. Veliki broj turista iz Rusije provodi odmor u turskim letovalištima. Turska u Rusiju isporučuje velike količine voća i povrća, i dobija od Rusije prirodni gas kroz gasovod koji je postavljen po dnu Crnog mora. Turska je lider u izvozu konfekcije u Rusiju. Prema rezultatima iz 2004. godine, robna razmena između naših zemalja približila se vrednosti od 10 milijardi dolara. U tim uslovima pregovori V. Putina sa turskim premijerom Redžepom Erdoganom i predsednikom Ahmetom Sezerom, postavili su zadatak da se već postojeći dobri ekonomski odnosi između naših zemalja konvertuju u konstruktivne političke odnose. Putin je to rekao direktno. On je izjavio da u odnosima sa mnogim zemljama na svetu Rusija ima pred sobom pitanje kako da se na osnovu dobrih političkih odnosa razvije ekonomska saradnja. U slučaju sa Turskom, to je suprotno. Na kraju posete Turskoj, predsednik V. Putin potpisao 121

je sa predsednikom A. Sezerom deklaraciju o jačanju prijateljstva i partnerstvu u mnogim oblastima. Mnogi eksperti za spoljnu politiku ocenjivali su ovaj dokument kao veoma važan korak napred u kontekstu kako nekadašnjih, tako i sadašnjih odnosa u tom regionu. Poseta Turskoj odvijala se u decembru 2004, a pre toga ruski lider je takođe, po prvi put u istoriji, posetio južni deo Latinske Amerike. Samit lidera ATES bio je zakazan za kraj novembra u Čileu, i Rusija je trebalo da bude jedan od glavnih učesnika. Ali još pre samita odlučeno je da se Putinov put u Santjago ne smatra samo učešćem Rusije na zajedničkom samitu, već i zvaničnom posetom Čileu, gde nikada ranije nisu dolazili ni sovjetski ni ruski lideri. Naravno, V. Putin se u čileanskoj prestonici susreo sa predsednikom SAD Džordžom Bušom, prvi put posle američkih izbora. Održao je posebni sastanak sa japanskim premijerom Đuničiro Koizumi. Ali Putin je takođe održao sastanke i razgovore sa rukovodiocima Čilea. Iz Čilea Predsednik Rusije se uputio u glavni grad Brazila. Bila je to zvanična poseta ruskog lidera najvećoj zemlji Latinske Amerike. Brazil sasvim osnovano ubrajaju u zemlje-gigante. On zauzima peto mestu u svetu po teritoriji, i šesto po stanovništvu. U toku nekoliko decenija Brazil se nalazio u teškoj ekonomskoj situaciji, ta zemlja je bila lider u spoljnoj zaduženosti, i bila je u zavisnosti od SAD-a i od međunarodnih finansijskih organizacija. Te teškoće nisu prevaziđene, i Brazil traži svoje mesto u svetu. Sasvim nedavno u toj zemlji je na vlast došao socijal-demokrata Lula da Silva (Luis Ignasio Lula da Silva). Odmah posle pobede na izborima predsednik Brazila otputovao je u zvaničnu posetu SAD. Desetog decembra 2002. godine, u Nacionalnom pres-klubu u Vašingtonu, izjavio je da pored namere da poboljša odnose sa SAD i Evropskom unijom, Brazil želi da traži nove partnere među zemljama koje su po svojim dimenzijama i potencijalima slični njemu. To su Rusija, Indija i Kina. Istu direktivu dobio je od predsednika i novi ministar inostranih poslova Brazila Selso Amorin. U spisak velikih zemalja, koji za Brazil takođe predstavljaju prioritet, uključeni su takođe i Meksiko i Južnoafrička Republika. Sada su ove probleme predsednici Brazila i Rusije imali mogućnost da razmotre za vreme svojih ličnih susreta i razgovora. Sveopštu pažnju privukla je i nova aktivnost Rusije u regionu Bliskog Istoka. Sovjetski Savez bio je, kao što je poznato, veoma aktivan u ovom regionu. Ali to je bila jednostrana politika u opštim okvirima hladnog rata. U vezi sa svim osnovnim pitanjima, Sovjetski Savez imao je antiameričke i antiizraelske stavove. Sada je došlo vreme za uravnoteženiju politiku, orjentisanu pre svega ka interesima same Rusije, ali i ka njenim skromnijim mogućnostima. Još krajem 2005. godine u Moskvu je u posetu stigao predsednik Sirije Bašar al-Asad. On je potpisao sa Putinom deklaraciju o saradnji. Rusija je pristala da otpiše više od 70% sirijskog duga od trinaest milijardi dolara, koji je stvoren još u sovjetsko vreme, posle velikih isporuka oružja Siriji, uglavnom krajem 60-tih i u toku 70-tih godina. Rusija je pristala da proda Siriji modernizovane ruske PVO rakete, ili „zemlja-vazduh“, sa dometom samo do pet kilometara. Februara 2005. godine razgovore u Kremlju obavio je i novi lider Palestine Mahmud Abas. Izveštavano je takođe i sa četvorodnevne posete Vladimira Putina zemljama Bliskog Istoka. Iako je glavna tačka te posete trebalo da bude Izrael, sama aktivnost Rusije na Bliskom Istoku izazvala je jaku negativnu reakciju američke štampe. Kako je pisao jedan od američkih listova, „Sa džepovima punim milijardi dolara od trgovine naftom, sa bivšim oficirom KGB za upravljačem ― gde će se uputiti ruski medved koji se probudio iz diplomatskog zimskog sna, u koji je utonuo na kraju hladnog rata? Izgleda da će svoje prve korake napraviti na Bliskom Istoku“. „Medved se vratio“ ― to je bio naslov teksta i drugog lista iz Njujorka. Tu se moglo pročitati: „Pod rukovodstvom predsednika Vladimira Putina, Kremlj aktivira napore za obnovu svoje uloge u regionu Bliskog Istoka na štetu američke strategije. Slatkorečivi opisi aktivnosti Rusije svuda se vide. To je i poseta rukovodilaca Palestine i Sirije Moskvi, to su i pokušaji Rusije da izađe na tržište naoružanja Saudijske Arabije, to su i atomske veze Moskve i Irana, koje postaju sve jače. Obnova manevara Moskve na Bliskom Istoku u direktnoj je vezi sa ideologijom. U toku poslednje godine sve autoritarniji putinski stil vladanja doveo je do uništavanja čak 122

tračka nade u pojavu ozbiljne unutrašnje opozicije Kremlju. Ruski Predsednik dobio je kart-blanš u stvaranju spoljne i odbrambene politike, i taj politički mandat istovremeno se odvija sa obnovom nezdravih predstava o veličini Rusije i njenom političkom suprotstavljanju SAD. Sjedinjenim Državama je sve teže da ignorišu kremaljsku kontraproduktivnu politiku na Bliskom Istoku i agresivnu ideologiju koja stoji iza nje“. Sve ove optužbe krajnje su tendenciozne i nepoštene. Od učešća Rusije u regulisanju bliskoistočne krize, sve zainteresovane zemlje mogu da imaju koristi. Poseta V. Putina Bliskom Istoku počela je od Egipta, pregovorima u Kairu sa egipatskim predsednikom Hosni Mubarakom. Dva predsednika izvršila su „opšti pregled celokupnog kompleksa odnosa i odredili najperspektivnije pravce“. Trgovinska razmena Rusije i Egipta nije velika, ona nije dostigla ni jednu milijardu dolara, iako su mogućnosti za njen razvoj velike. Egipat brzo razvija relativno jeftin turizam, i oko 700 građana Rusije tu provodi odmor svake godine, popunjavajući egipatsku blagajnu za 300-400 miliona dolara. Egipat je najveća arapska zemlja, i upravo tu je Vladimir Putin izneo svoj predlog ― da se u Moskvi u jesen održi međunarodna konferencija o regulisanju bliskoistočnih odnosa. Razume se, V. Putin posetio je i sve osnovne egipatske znamenitosti. Poseta Izraelu bila je prva, u istoriji Rusije i SSSR, poseta lidera naše zemlje „svetoj zemlji“. Nije čudno što su posmatrači i štampa sa posebnom pažnjom pratili različite detalje ove posete, koja je počela uveče 27. aprila 2005. godine. U prvim satima te posete V. Putin posetio je rusku duhovnu misiju u Jerusalimu, osnovanu još sredinom XIX veka, za podršku pravoslavlju na svetoj zemlji. Ujutro, 28. aprila, u svečanoj atmosferi, Vladimir Putin otkrio je spomenik žrtvama Holokausta, čiji je autor Zurab Cereteli. To nije bila suviše velika ― od dve tone ― kompozicija od šest figura: četvorica izmučenih muškaraca, žena i dečak. Vajar je bio tu i davao je objašnjenja gostima koji su se okupili u rezidenciji predsednika Izraela, gde je bila i postavljena skulptura. Ruski Predsednik posetio je memorijalni centar i nacionalni institut Holokausta „Jad va Šem“ („Uspomena i ime“). Kao i svi posetioci tog centra, Vladimir Putin stavio je kipu. Putin se u Izraelu sastao sa grupom izraelskih veterana Drugog svetskog rata. U ovoj zemlji ih živi nekoliko hiljada. Naravno, Predsednik Rusije imao je razgovore sa premijerom Izraela Arielom Šaronom. Sledećeg dana V. Putin posetio je Palestinske teritorije i u vrlo prijateljskoj atmosferi razgovarao sa novim palestinskim liderom Mahmudom Abasom. U celini, poseta Vladimira Putina Bliskom Istoku bila je veoma uspešna, i upravo tako je ocenio veliki deo kako arapske, tako i izraelske štampe. „Ovo je istorijska poseta ― pisao je Ron Prosor u izraelskom listu „Haarec“. ― Belo-plavocrvene zastave na ulicama Jerusalima govore da je ovo istorijski događaj. U Izrael stiže ruski predsednik Vladimir Putin, prvi šef države iz Moskve, koji dolazi u posetu od formiranja države Izrael. Poboljšanje političke atmosfere u regionu posle smrti Jasera Arafata u poslednja dva meseca ogleda se u nizu visokih gostiju. Ali poseta Putina nije samo još jedna u nizu poseta. To je neobični događaj ne samo zato što se odvija prvi put, već i zbog posebnog mesta Rusije u svetu, i veza Izraela sa tom velikom silom. Ne koristim termin „velika sila“ slučajno. Rusija zaista jeste sila, i ne samo zato što ona sama sebe njome smatra, već i zato što je i mi tako prihvatamo, i nju i njene sveobuhvatne interese na svetskoj areni uopšte, a pre svega na Bliskom Istoku. Zbog geopolitičkih, istorijskih i drugih faktora, Rusija ima široke odnose sa arapskomuslimanskim svetom oko nas. Ti odnosi od velikog su značaja za Izrael, zato što preko njih Rusija može da dâ svoj doprinos stabilnosti u regionu. Dijalog između Rusije i Izraela raznovrstan je i dubok. To je plodni i intenzivni dijalog, koji se vodi stalno i na svim nivoima, ali ga karakterišu otvorenost i poštenje“. Poslednjeg dana aprila 2005. godine, Vladimir Putin vratio se u Moskvu i priključio se intenzivnim pripremama proslave 60 godina pobede, koja je postala važna i sa tačke gledišta spoljne politike Rusije.

123

a engleski jezik uvereno je uzeo ulogu vodećeg jezika u međunarodnim i međunacionalnim kontaktima. Zapadna Evropa. bila je smatrana centrom civilizovanog sveta. koji je stvoren od bivših kolonijalnih zemalja. iako je ona jedna od velikih azijskih zemalja i smatra sebe 124 . i po vojnoj snazi. Taj evrocentrični model sveta bio je ne samo iluzija zapadnih ideologa. i započeli su ga Nemačka. Taj proces formiranja višepolarnog sveta za sada još nije završen. Formiran je dvopolarni svet. Kraj hladnog rata i raspad SSSR-a doveo je do složenih i velikih premeštanja centara ekonomskog i političkog uticaja. Zapad u celini. Upravo protivrečnosti i suparništvo zemalja Zapadne Evrope u podeli sveta. ali u Brazilu se ne govori na španskom. na čelu sa Sjedinjenim Državama sa jedne. u koju ulaze ne samo Australija i Kanada. Ali on je izgubio rat na Tihom okeanu. i Sovjetskim Savezom sa druge strane. i Sovjetskog Saveza na Istoku. a takođe i francuska i nemačka kritika američke politike u Iraku ― sve su to različiti znaci i prikazi formiranja nove ujedinjene Evrope.O mestu Rusije u savremenom svetu Do sredine XX veka. a mnogi ruski revolucionari nisu bez osnova Rusiju nazivali evropskom polukolonijom. Turska se trudi da uđe u Evropsku Uniju. Na Istoku Japan i dalje predstavlja jednu od najmoćnijih ekonomskih sila. u kome ima 1. Pratimo početak razvoja Latinske Amerike i Indije. Albanija. i danas nema politički uticaj adekvatan njegovoj ekonomskoj i finansijskoj snazi. a veći delovi Azije. mada ne i bez vojnih konflikata u različitim regionima sveta. Ali rat je oslabio uticaj na svet same Evrope i postao je početak brzog širenja uticaja Sjedinjenih Država na Zapadu. čak ni na Dalekom Istoku. Raspao se i ceo raniji svet kolonija i polukolonija. Iran. u toku skoro tri stotine godina. već na portugalskom jeziku. Turska. koja se brzo pretvara u drugu na svetu silu po svom ekonomskom i političkom uticaju. Rusija se tada činila periferijom. Velika Britanija i dalje je jedan od vodećih finansijskih centara na svetu. čak i zemljom koja je po strani od Evrope. Na čelu nove sfere „zajedničkog procvata“ u Istočnoj i Jugoistočnoj Aziji našla se Kina. koja traži i želi da obeleži granice svojih interesa. U Organizaciju islamske konferencije ulazi više od četrdeset zemalja sa različitim kulturama i jezikom: Indonezija. Ali postoji skoro simbolična britanska unija. i više od sedamdeset država iz svih delova sveta u podrumima Britanske banke čuva svoje zlatne rezerve. Španski jezik i španska kultura imaju veliki uticaj u Latinskoj Americi. Nije svakoj zemlji lako da odredi svoje mesto i svoju ulogu u novom mnogopolarnom svetu. već i realnost još početkom XX veka. bez novog svetskog rata. Evropska unija ― to je već politička i ekonomska realnost. Velika Britanija nije više metropola najveće imperije u svetu. Taj rat završen je porazom zemalja-agresora i porušio je monopol zemalja Zapadne Evrope u svetskoj politici. i čak uže. Ali to liderstvo nije bezuslovno. a takođe i Rusiju. naginje ka SAD i Severnoj Americi u celini. arapske zemlje. postali su glavni razlog početka Prvog svetskog rata. Ogromne tekovine drevnih kultura Istoka bile su zaboravljene. U muslimanskom svetu postoje radikalni pravci i grupe koje izazivaju Sjedinjene Države. Pakistan. on se odvija. Sjedinjene Američke Države i danas su najveća zemlja sveta po političkom i ekonomskom uticaju. Afrike i Latinske Amerike nalazili su se u kolonijalnoj i polukolonijalnoj zavisnosti od nekoliko evropskih zemalja-imperija.5 milijardi ljudi. Drugi svetski rat počeo je isto kao i rat za podelu sveta. i u političkom i vojnom pogledu. Evropa. na sreću. Burni i protivrečni procesi formiranja odvijaju se i u muslimanskom svetu. privlačnost evropske kulture. Velika Britanija nastavlja da. Ta dva bloka vodila su između sebe „hladni rat“ i borili se za prevlast u „trećem svetu“. Japan i Italija. Zapadna i Istočna Evropa stajale su u toj borbi na različitim stranama barikada. Ostajući jedna od vodećih članica Evropske Unije. Funta sterlinga ima značaj jedne od svetskih valuta. već još nekoliko zemalja. Brzi porast autoriteta nove evropske valute.

Italijom i Velikom Britanijom. isto kao i istorijska i nacionalna svest. Najvažniji istorijski zadatak Rusije u XXI veku je da se vrati u Evropu“. Rusija nastavlja da bude i treba da bude samostalni centar moći i uticaja u svetu. geografski položaj i dimenzije Rusije daju našoj zemlji velike prednosti. Francuskom. Kultura Rusije nije samo jedna od velikih evropskih kultura. čak i cinično ― izjavio je nedavno bivši glavni bankar Rusije Sergej Dubinjin ― ruska elita naprosto je obavezna da se izbori za realni savez sa Zapadom. već muslimanskog sveta. i svojih interesa u Srednjoj Aziji. Ovo su reči Aleksandra Rara. Posle toga suparništvo između Rusije i SAD na postsovjetskom prostranstvu izgubiće smisao. Rusija je danas prirodni lider na većem delu postsovjetskog prostora i nastala bi nova velika drama ako bi se Rusija odrekla svoje uloge i svoje odgovornosti. čiji je sastavni deo bila pre hiljadu godina. i realno ostvareno. ona u evropskim razmerama može da ostane jedna od najvećih zemalja. naravno. omogućavaju 125 . Australija. A kakvo mesto u mnogopolarizovanom svetu može da zauzme Rusija sa njenom ogromnom teritorijom. ideologa. bezbednosti i samostalnosti Evrope“. Izrael. I to neće biti naš poklon zapadnim političarima. složenom istorijom i političkim autoritetom koji nije mali? Ima mnogo ljudi koji bi želeli da umanje ulogu Rusije u savremenom svetu. U svetu ne postoje jasni kriterijumi i granice za podelu. ili zapadna civilizacija. Rusija treba da se vrati u Evropu. ili čak za definiciju različitih civilizacija. U tom pravcu se sporo kreću i neke zemlje Azije. već je. Još je Čaadajev. Mnoge zemlje Afrike nisu još ušle u krug civilizovanih zemalja. Nemačka i Japan nisu se u potpunosti sredile od psiholoških problema Drugog svetskog rata. Sopstvene geopolitičke teškoće i složenosti sa istorijskom identifikacijom imaju zemlje kao što je Južnoafrička Republika. Japan. tako i buduću ulogu Rusije u Svetu. kako se mnogima činilo. Da. na čijem čelu su SAD. većini istoričara kulture čine se ubedljivijima. Ubeđenja u nekakvu posebnu predodređenost Rusije postoji i danas u svesti mnogih političara. teritoriji i prirodnim resursima. Ali nema nikakvih osnova stavljati je iznad drugih kultura Zapada ili Istoka. velikim prirodnim resursima. U sovjetsko vreme pretendovanje na posebnu civilizatorsku ulogu Rusije ne samo da se povećalo. žalio što je Evropa. već udruživanje sa Evropom. Ako u nizu svetskih centara moći Rusija kroz dvadeset godina bude skoro nevidljiva. Sve tvrdnje onih koji smatraju rusku civilizaciju jednom od osnovnih delova evropske kulture. koja treba da bude protivteža celom ostalom nestabilnom svetu. i da postane njegov ravnopravni deo. To je određeno jednostavnim instinktom samoočuvanja. oslanjajući se jedim laktom na Kinu. u Ukrajini. ona ima svoj nastavak i u Aziji. Postoje i druge sheme u kojima kako Zapadna Evropa. a u bliskoj budućnosti i u Belorusiji. ili. Ona će sama graditi svoje odnose sa Zapadom. kritikujući Rusiju zbog zaostalosti i nazadovanja. resursi. može da ih prevaziđe. „Ruska Federacija ― tvrdio je doktor istorijskih nauka i jedan od eksperata partije „Jabloko“ Aleksej Arbatov ― neće u XXI veku igrati nikakvu značajnu ulogu. Ali pre hiljadu godina Rusija je bila drugačija zemlja. Šta će Rusiji suparništvo sa Amerikom zbog uticaja u Srednjoj Aziji. da je uzdignu iznad drugih zemalja. čiji je deo ona bila u prošlosti. koja se po ekonomskom potencijalu i političkom uticaju može porediti sa Nemačkom. Pakistan. a i svet je bio drugačiji. Kanada i druge „zapadne“ zemlje ulaze u nekakvu zonu stabilnosti. To je „Pax Americana“. u Ukrajini i u Belorusiji. a drugim na Nemačku. Izrael. To pretendovanje je neosnovano. a njene razmere. To je potrebno nama samima“.delom ne hrišćanskog. Integracija će te prednosti iz predmeta večite evropske zabrinutosti pretvoriti u faktor još veće snage. Nikakvo strateško partnerstvo sa Rusijom nije potrebno ni Kini. U Rusiji ima mnogo političara koji skoro namerno pokušavaju da umanje kako sadašnju. Gruziji. Tajvan. a ne Rusija tada bila svetski lider „Rasprostirući se između dva velika dela sveta ― pisao je Čaadajev ― između Istoka i Zapada. i da u našoj civilizaciji objedinimo istoriju cele zemaljske kugle“. vojna snaga. tako i Rusija. a Rusija tu može samo da zasmeta. a po broju stanovnika. naprotiv. kulturnih radnika. direktora programa za Rusiju i zemlje ZND u Nemačkoj. Bangladeš. „Rusiji treba ne integracija. na Zakavkazju. „Razmišljajući trezveno. Trebalo je da mi kombinujemo u sebi dva velika načela duhovne prirode ― zamišljeno i razumno.

U SSSR-u bio je stvoren sistem autoputeva i železnica. Ali mnogo toga od zajedničkih sistema od životne važnosti nije bilo moguće podeliti jer je Sovjetski Savez postojao kao jedinstveni živi organizam. To se. 126 . Takva saradnja neophodna je i za samu Rusiju. Svaka od bivših saveznik republika. Među sastancima i razgovorima Vladimira Putina 2004–2005. Kinu i Japan. Sve zemlje ZND bile su u sastavu Ruske Imperije. finansije i vojska. ili od još nekoliko stoleća pre toga. Rusija sa tim državama ima najveći broj dogovora i sporazuma. koji se u svetu pojavljuje. Rusku Federaciju i ostale zemlje ZND ne povezuje samo više od sedamdeset godina sovjetske prošlosti. zajednički sistem veza. za Indiju.Rusiji da dostojno igra tu ulogu. Ovde su se stvarali nacionalni kadrovi i nacionalne političke elite. na primer. ili od sredine XIX. a danas nezavisnih država ZND. mogla bi da preda svoj račun rukovodstvu KPSS i SSSR-u. ili od početka XIX veka. da u Rusiji vide ravnopravnog. i svaka od država koja ulazi u tu zajednicu. U SSSR-u postojao je jedinstveni sistem obrazovanja i pripreme kadrova. Mnogi od tih jedinstvenih sistema trebalo je formiranjem ZND da budu podeljeni. Nema potrebe detaljno govoriti o razlozima tako posebnog odnosa Rusije prema zemljama ZND i zemalja ZND prema Rusiji. To se ne odnosi samo na Kirgize i Kazahe. kao saveza socijalističkih republika. nije dogodilo. a mnogi predaju račune i ruskim carevima i imperatorima. već i na Ukrajince i Azerbejdžance. Ne treba da namećemo svoju volju i svoje stavove drugim narodima. a takođe i za zemlje Bliskog i Srednjeg Istoka. Rusija je jedna od članica i osnivač ZND. U SSSR-u postojala je jedinstvena vojska. Mogli bismo dugo da nabrajamo nedostatke SSSR-a kao autoritarne i ideološke države. zahtevali stvaranje i razvoj nacionalnih kultura. Saradnja sa Rusijom potrebna je i korisna za Evropu. razvoj privrede i nivoa obrazovanja svih saveznih republika. prema Ustavu ZND. Bilo je svrsishodno mnogo toga sačuvati. posebno u zemljama Zapada. samostalnog i velikog igrača u svetskoj politici. već i kao zatvoreni i sebi dovoljan sistem. Činjenica je da su sam sistem i ideologija SSSR-a. skoro nezavisan od spoljnog sveta. jedinstveni sistem snabdevanja energijom za sve republike. Neke od zemalja članica ZND konačno su se formirale kao nacije upravo u sastavu Sovjetskog Saveza. već i o raspadu Ruske Federacije na nekoliko daleko slabijih delova. Poznato je da je privreda Sovjetskog Saveza stvarana od početka ne samo kao jedinstveni i centralizovani sistem. zajednički sistem informisanja i štampe itd. zajednički finansijski sistem. ostaje privilegovani partner Rusije. Spoljna politika je jedna od najvažnijih poluga u razvoju Rusije. To treba da bude ravnopravna saradnja. RUSKA FEDERACIJA I ZND ZND ― spoljni prioritet za Rusiju U koncepciji spoljne politike Ruske Federacije odnosi sa zemljama Zajednice nezavisnih država određeni su kao prioritetni pravac u ruskoj spoljnoj politici. Ali Rusija mora da sačuva određeno „jednako rastojanje“ i od novih i od starih svetskih lidera. jedinstveni sistem zdravstvene zaštite i državne bezbednosti. Za sve velike zemlje na svetu i sve velike centre moći Rusija treba da ostane partner i posrednik. Ona ostaje važna i za Zapad. Mnogima se učinilo da je Rusija poražena supersila koja će biti u stanju da se ispred zapadnog sveta pojavi samo kao klijent ili onaj koji moli. Ona ne treba da se ujedini ni sa jednim centrom moći i uticaja protiv drugih. Neki političari maštali su ne samo o raspadu SSSR-a. na sreću. na primer. Naš zadatak je da razvijamo prostor koji nam pripada i da poboljšamo život svog naroda. jedinstveni sistem veza. čiji su se mnogi predstavnici nalazili u saveznom rukovodstvu. Ali mi ne možemo da ugrozimo svoje interese. a teritorija zemalja Zajednice određena je kao zona nacionalnih interesa Rusije od posebnog značaja. godine preovladavali su pregovori sa šefovima država zemalja ZND. Nisu svi spremni.

sovjetski i partijski lideri iz vrha KPSS postali su i prvi rukovodioci zemalja ZND. stalno su živeli i radili milioni Ukrajinaca. U isto vreme. kao ni slobode mesta stanovanja i mesta rada. isto kao i u Ruskoj imperiji. Može se imati različit odnos prema raspadu Sovjetskog Saveza. što su najveće uspehe. Ruska Federacija zbog toga je postala pravni naslednik i Sovjetskog Saveza i Ruske imperije. bez obzira na to što su njegovi napori bili najznačajniji. brige Kirgizije mogu da budu veoma daleko od briga Belorusije ili Moldavije. Islam Karimov i Aleksandar Lukašenko.Po pravilu. Vladimir Putin govorio je o raspadu SSSR-a kao o tragediji u kojoj je nastradalo mnogo običnih ljudi. ali on nije usmeren protiv Rusije. nije bilo slobode kretanja. sa tačke gledišta stabilnog ekonomskog razvoja u svojim zemljama. U Sovjetskom Savezu. ali mnogo toga još je ispred nas. ostvarili lideri kao što su Nursultan Nazarbajev. godine samo Kazahstan. teškoća ili sporova. Pojam „sovjetski narod“ nije do 1991. Za razliku od SSSR-a. Isto tako. godine bila ni jednostavna apstrakcija. po mišljenju V. Te obaveze i ta odgovornost su uzajamni. Jermena. SSSR zato nije bio „kotao za topljenje“ za narode koji u njemu žive. u XX veku događale su se određene migracije naroda i nacija. nepotpun i nije bio bespogovoran. obezbediti civilizovani razvod bivših saveznih republika. U zemljama ZND i van granica Ruske Federacije veći deo ljudi govori i koristi ruski jezik kao jezik komunikacije i kao jezik kulture. Naravno. već i nepobitnu istorijsku odgovornost Rusije i ruskog naroda za sudbinu svih naroda koji žive i rade na postsovjetskim prostorima. Ruska Federacija već zbog svoje veličine i geografskog položaja predstavlja vodeću zemlju u ZND. godine govorio o raspadu Sovjetskog Saveza kao o najvećoj katastrofi XX veka. Još u februaru 2004. ali to određuje ne samo istorijsko nasledstvo. posebno u najvećim gradovima u zemlji. Bez Ruske Federacije takva zajednica država ne bi mogla da se formira i da se relativno uspešno razvija. Zajednica nezavisnih država potpuno je dobrovoljna. Nije bilo slučajno što su nove lidere Gruzije i Azerbejdžana ― Abulfaza Elčibeja i Zviada Gamsahurdiju. Daleko od toga da su sve te mogućnosti iskorišćene u prvih 14 godina postojanja ZND. Ruska Federacija ima. takođe. ona nema mogućnost čak ni da otvori ambasade u svim zemljama ZND. i za time malo ko žali. Nije bilo slučajno ni to. U većini zemalja ZND nalaze se ruske vojne baze ili posebne vojne jedinice. Ali i zemlje ZND ne mogu da budu ravnodušne ni prema sudbini Ruske Federacije ni prema sudbini ruskog i ruskojezičkog stanovništva na njihovoj teritoriji. na sreću. u okviru koga su zemlje ZND stekle velike mogućnosti kakve nisu imale u sastavu SSSR-a. različite stepene autonomije. za razliku na primer. Jermenija može da zanemari mnoge teškoće Kazahstana ili Tadžikistana. Do početka 2005. Kazaha. Ruska Imperija i Sovjetski Savez istorijski su formirani ne samo kao rezultat napora ruskog naroda. u Ruskoj Federaciji. Vladimir Putin je u proleće 2005. skoro sve nacionalnosti imale su svoju konkretnu teritoriju i. Belorusa. U Sovjetskom Savezu. ali mi vidimo da ni jedna od država članica zajednicu nije napustila. u skladu sa tim. Prvobitni cilj ZND bio je. Uzbeka i drugih iseljenika iz saveznih republika. U granicama ZND neprijateljstvo prema Rusiji i Rusima kao naciji sačuvalo se samo u delu Zapadne Ukrajine. zbog mnogo političkih i ekonomskih razloga. Azerbejdžanaca. Ali Rusija pomaže svim zemljama ZND da brane svoje državne interese. Novi nacionalizam u zemljama ZND postoji. a u nizu pravaca i da prevaziđu taj nivo. ni mit. Ali taj „razvod“ bio je. Bez obzira na to. U momentu raspada SSSR-a i van granica Ruske Federacije živelo je oko dvadeset pet miliona Rusa. i ona ne može te mogućnosti da zanemari. uskoro smenili članovi Politbiroa CK KPSS ― Gejdar Alijev i Eduard Ševarnadze. osvedočene nacionaliste. Gruzina. Formiranje i razvoj ZND bio je važan pozitivni proces. Ozbiljnih je problema bilo u našim odnosima i prošlih godina. literatore i filologe. najviše mogućnosti za pomoć zemljama ZND u njihovom nezavisnom razvoju. a takođe i zbog mešanih brakova u SSSR-u. a u nizu slučajeva i državne granice. kako o tome sa žaljenjem ili gnevom pišu neki autori. Prve stepenice na putu ka formiranju takvog zajedništva kao što je „sovjetski narod“ bile su već prevaziđene. To ne znači da unutar zajednice nema nikakvih protivrečnosti. Uzbekistan i Belorusija uspeli su da dostignu nivo ekonomskog razvoja od 1990. Putina. 127 . od SAD.

Rusija se našla u situaciji daleko slobodnije i samostalnije zemlje u svojim odlukama i dejstvima. Belorusiju. i da oni imaju želju da se ujedine sa Turskom. prema kojima se Ruska Federacija tih godina nije uvek najbolje ponašala. a veliki deo azerbejdžanskih političara i intelektualaca tvrdio je da su azerbejdžanski i turski jezik veoma slični. ona je nastavila da podržava sve strukture vezane za kosmička istraživanja i programe. pre nastanka Sovjetskog Saveza ili u prošlim vekovima. a istorija nastajanja svake od država članica i njenih odnosa sa Rusijom. koje su olakšale zemljama ZND stupanje u samostalni život. Naravno. može se nastaviti. već i psihološke. nego druge države. Rusija je nastavila da pruža pomoć i podršku svim zemljama Zajednice. 128 . i imala je sve mogućnosti i resurse za samostalno postojanje. Ranija stabilnost. Ruska Federacija u svojim novim granicama ostala je država koja je sebi dovoljna. Veći deo zemalja ZND našao se posle raspada SSSR-a u daleko težem položaju. godine nije se mogla smatrati državnom tvorevinom koja je sama sebi dovoljna. gde nije bilo samostalnog finansijskog sistema niti svoje valute. Raspad Sovjetskog Saveza mnogo je lakše. ali nije bilo haosa ni anarhije. Upravo je Rusija prihvatila sve ranije međunarodne obaveze Sovjetskog Saveza. Ali još veći bi mogao biti spisak radnji i odluka Rusije koji su otežali prve mesece i prve godine nezavisnog postojanja zemalja ZND. pa i čvrstina vlasti. Počevši od 1992. svoje poštanske brojeve itd. ili jednostavno simbola. zahteva posebno razmatranje i analizu. himna i zastava. i najteže godine za sve zemlje Zajednice bile su prve godine njenog postojanja. i za razvoj mnogih saveznih republika. godine sprovođenje „šokterapije“ u Rusiji. Ni jedna od zemalja ZND početkom 1992. Taj spisak radnji i odluka Ruske Federacije. Kasnije mogu da pomenem samo neke od njih. samostalnu jermensku i gruzinsku državu. Osnovne geopolitičke i civilizacijske karakteristike Rusije promenile su se malo. O teškoćama formiranja ZND Stvaranje ZND odvijalo se u teškim mukama. za koji se pokazalo da ga je u zemljama ZND veoma teško stvoriti. Veliki deo moldavskih političara i inteligencije tvrdio je da želi da Moldaviju pripoji Rumuniji. Druge zemlje ZND. Ceo svet nastavio je da gleda na Rusku Federaciju kao na pravnu naslednicu Sovjetskog Saveza. već i posebni zakoni i Ustav. uključujući i zgrade ambasada. pre svega zbog radnji Ruske Federacije. nije postalo ni moralna ni politička katastrofa. u kojima su svoja predstavništva mogla da smeste i zemlje ZND. sopstvene oružane snage. specijalne službe i pravosudni organi. a u izvesnom smislu i kao na zemlju koja je obnavljala istorijsko nasleđe Ruske imperije. Nezavisna država mora da ima svoj finansijski sistem. nezavisne države. bila je narušena i u Rusiji. Osnovni odnosi u ZND su bilateralni odnosi. To nisu samo grb.ima ih i danas. već i onima u ZND. i njeno odricanje od marksističko-lenjinističke ideologije za narod Rusije. Samo Jermenija i Gruzija imale su. Postoji nekoliko desetina odlika. kakve Rusija gotovo da i nije imala. I tim pre nije razmišljala o javnom mnjenju i interesima stanovništva u zemljama ZND. snosila u prethodnim decenijama neproporcionalno velike troškove za održavanje svih saveznih struktura. ambasade. a njene mogućnosti i resursi pokazali su se kao veći od drugih članica ZND. kako su sada svi mogli da se uvere. u prošlosti nisu postojale kao samostalne države. Hiperinflacija uništavala je sve ušteđevine. Rusija je sačuvala kontrolu nad nuklearnim oružjem. uključujući Ukrajinu. Rusija je uz zajedničku saglasnost dobila u vlasništvo svu svojinu Sovjetskog Saveza. Država mora da ima granice. Rusija je nastavila da čuva spoljne granice ZND i bez velikih sporova pristala na podelu vojske i vojne imovine. ne samo građana Rusije. i ta okolnost je za njih stvarala teškoće ne samo političke. sav spoljni dug SSSR. vlada Jeljcina-Gajdara nije se posebno brinula za podršku javnog mnjenja u samoj Rusiji. Odvojene pojave nasilja i suprotstavljanja vlasti nisu prerasli u građanski rat. a takođe i izvesnu sopstvenu istoriju. Kazahstan ili Turkmenistan. podnela Ruska Federacija. koja je.

Preduzeća su izgubila obrtna sredstva. u zoni konflikta bile su raspoređene mirovne snage. ali krajnje teška ekonomska situacija nastala je u svim republikama Zakavkazja. Integracija unutar ZND odvijala se i tih prvih godina. separatistički pokreti proruskog ili antiruskog pravca“. Surovi građanski rat buknuo je posle raspada SSSR-a u Tadžikistanu. Tako. Zbog toga se prema ZND treba odnositi kao o privremenoj tvorevini. Ali procesi dezintegracije i izvesnog „razdvajanja“ država ZND odvijali su se brže i intenzivnije. da izbegne raznorazne konflikte u odnosima sa drugim republikama. i da stvore pretpostavke za rešavanje osnovnog strateškog zadatka ― prelaska sa periferije u centar svetskog razvoja. nije se ostvarila. Posle raspada SSSR ovaj etnokulturni konflikt prerastao je u kratak. Prema zvaničnoj statistici bruto nacionalni proizvod Ruske Federacije počeo je da se smanjuje još 1991. Rusija u novom svetu“. U Belorusiji pad nije bio toliko veliki i 1996. godine. najverovatnije. koja je nastala u prvim godinama postojanja zajednice. na primer. Taj rat trajao je više od dve godine i bio je prekinut primirjem u maju 1994. Sada su te dotacije nestale. Ne čudi to. a ne nacionalni karakter. i gruzijsko-abhaski rat. povodom Nagornog Karabaha. Udeo Rusije u saveznom budžetu bio je neproporcionalan udelima drugih saveznih republika. Prema proračunu nekih ekonomista. Koncepcija razvoja ZND „različitim brzinama“. a stanovništvo tih zemalja našlo se u goroj situaciji nego u Ruskoj Federaciji. nije prikazivala različitu brzinu razvoja. druge republike su kroz budžet od Ruske Federacije dobijale minimum 40 milijardi rubalja godišnje. ostala su bez finansiranja i rukovodstva. ali neke ozbiljne konfliktne situacije sa susednim zemljama Ruska Federacija uspela je da izbegne. kaže: „Raspad Sovjetskog Saveza postao je nepobitna činjenica. prerastao je od pojedinačnih sukoba u surovo krvoproliće. „nezavisno od toga ko će biti njihov inicijator i šta će biti predmet tih konflikata ― granice. već različitu brzinu procesa rušenja i zaostajanja. Ova prognoza. već prvih meseci 1992. Na teritoriji Republike Moldavije još 1991. u Moldaviji i u Ukrajini. Sigurnog mira i određenih granica na tim prostorima nema ni do danas. Centar za međunarodna istraživanja MGIMO pripremio je za MIP Rusije analitički izveštaj pod nazivom „Posle raspada SSSR-a. Brže od drugih uspeli su da se oporave bogati resursima Kazahstan i Uzbekistan. Rusiji je potrebno da obezbedi regulisanje raspada SSSR-a. U izveštaju se. I ovaj rat nije završen mirom. U sastavu Sovjetskog Saveza Ruska Fedracija. pošto se Rusija umešala i rasporedila u Pridnjestrovlju svoju 14. U Gruziji su samo za tri godine vođena tri rata: gruzijsko-osetinski oružani konflikt. procesa destabilizacije u različitim delovima sveta koji su vezani za njega. bile su republike-sponzori. već primirjem. Za mnoge druge zemlje ZND nastala situacija bila je mnogo gora. u rat uz primenu teškog naoružanja i avijacije. ili bilo koje druge zajednice koja je mogla da nastane na mestu Saveza za Rusiju. a 1996. na sreću. pogubno je jer ne odgovara njenim mogućnostima. položaj nacionalnih manjina. i uvođenjem 129 . Pretvaranje Rusije u novi „centar“ ZND. ali žestok rat između Kišinjova i Tiraspola. godine uz posredništvo Rusije i Irana. građanski rat u Zapadnoj Gruziji između protivnika i pristalica Z. što su mnogi ruski i zapadni eksperti predviđali brzi krah i raspad ZND. on je iznosio svega 45% od nivoa 1990. i znatno veći. Prema sporazumu predsednika Rusije i Moldavije. Ali u svim drugim zemljama ZND pad je bio daleko značajniji ― do 1/3 ranijeg nivoa. a velika preduzeća i gradilišta koja su se nalazila u Srednjoj Aziji i u Zakavkazju. godine BND iznosio je oko 60% nivoa 1990. ali u zemljama ZND van Rusije te teškoće bile su veće. armiju. između ostalog. već primirjem. i finansirala iz saveznog budžeta. Vojni konflikti u Južnoj Osetiji i Abhaziji završeni su takođe ne mirom. Žestok konflikt između Azerbejdžana i Jermenije. i završen je tek 1997. Rusija je imala probleme sa nekima od zemalja ZND. Nezaposlenost i ekonomski pad postojali su svuda. Tadžikistanu. Taj rat je u osnovi imao klanski. Gamsahurdije. uključujući šest ruskih bataljona. U istom izveštaju bila je sadržana i veoma pesimistična procena da Rusija neće uspeti. čiji osnovni zadatak jeste obezbeđenje regulisanja toka procesa dezintegracije“. kao i Beloruska SSR. bila je proglašena nezavisna Pridnjestrovska Republika čiji je glavni grad Tiraspol. uz posredništvo Rusije i nekih međunarodnih struktura. godine.

U Ukrajini je veći deo oficira Sovjetske armije položio zakletvu o vernosti novoj ukrajinskoj državi. vladajućih organa. Preovladavali su procesi raspada. tako još više civilnog stanovništva. a takođe i radio stanica i televizijskih mreža. koja su postojala van granica Ruske Federacije. za valutu koju zemlje ZND još nisu imale. jedinica policije i milicije. Rešeni su 130 . na Severnom Kavkazu 1992. već u obliku spoljne trgovine. a u inostranstvo su ih već prodavali savezni organi. U toku je bilo formiranje državnih struktura. koje su krenule ka Rusiji iz reona zahvaćenih konfliktima? Nikakve ozbiljne integracije u ZND prvih godina postojanja te zajednice nije bilo. i turkmenistanski gas. određen način rada železničkog saobraćaja. Razmena roba i vrednosti odvijala se tih godina na razne načine. naprotiv. Tačnih podataka o posledicama svih tih ratova i konflikata nema. Jermenija. Utvrđen je i način rada zajedničkih elektroenergetskih sistema. Kako podeliti na petnaest delova armiju. postojao je monopol u spoljnoj trgovini. U periodu 1992–1994. uključujući i primitivne barter aranžmane. Pritom su ukupni obimi tih razmena bile 3-4 puta manje nego u SSSR-u 1990.mirovnih snaga ZND u zone konflikata. Posle raspada SSSR Čečenska Republika proglasila je svoj suverenitet i faktički istupila iz Ruske Federacije. iznosila je samo oko 20 milijardi dolara. tu su imali kuće i porodice. ratno vazduhoplovstvo. Prema približnim proračunima eksperata. vojske. godine poginulo je najmanje milion ljudi ― kako onih sa oružjem u rukama. Naravno. zahtevala su pregovore i sporazume. oko 140 miliona dolara. Ali kako započeti trgovinu Ruske Federacije i Uzbekistana? Uzbekistanski pamuk ili zlato ranije su stizali u Rusiju u zamenu za mašine ili pšenicu. Ova razmena 1999. Udeo svih zemalja ZND u spoljnotrgovinskom prometu Ruske Federacije iznosio je 1999. a te veze su odgovarale zemljama ZND i u bliskoj i u dalekoj budućnosti. odvijali su se i procesi nastajanja i stvaranja. U svim zemljama ZND stvorena je i uvedena sopstvena valuta. godine nije postojala normalna trgovina između zemalja ZND. Podeljeni su i kapaciteti železničkih vagona. Ti oficiri živeli su i radili u Ukrajini mnogo godina. na teritoriji zemalja ZND početkom 1990-tih godina. kao što je poznato. Rešeni su problemi podele vojne imovine. molila je da ostanu vojne snage bivšeg SSSR-a i na granici i u zoni Nagornog Karabaha. odvijao se žestoki oružani konflikt između Inguša i Osetina. U SSSR. U Rusiji. u savremenim razmerama cena. uporedo sa procesima integracije i raspada. Sve to bilo je potrebno za utvrđivanje radnog staža. Sada je trebalo kupovati i kazahstansko žito i uzbekistanski pamuk. a takođe i šahte interkontinentalnih raketa. carina. koje su stvarane mnogo godina. u Ukrajini i Kazahstanu. Tako su postupili i mnogi oficiri i vojni stručnjaci u Kazahstanu i Uzbekistanu. popunjavajući savezni a ne uzbekistanski budžet. U tim konfliktima u toku 1992–1997. Uz to. parlamentarnih struktura. za stvaranje novih oblika penzionog osiguranja i drugo. A kako je trebalo podeliti nuklearno naoružanje? Skladišta raketa i nuklearnih bombi. tako ogromne i snažne države. Pitanja u vezi sa sovjetskom dokumentacijom. Na koji način su se mogle zaustaviti i smestiti izbeglice. godine svega 19%. Prema približnim proračunima eksperata. gde je nova ruska armija imala najmanje problema. ukupni obim razmene Ruske Federacije sa drugim republikama Sovjetskog Saveza iznosio je 1990. a takođe su uništena raketno-nuklearna oružja. bile su raspoređene po celoj teritoriji SSSR ― ne samo u Belorusiji. počevši da stvara sopstvene oružane snage. uključujući i diplome o obrazovanju i svedočanstva o kvalifikacijama. Uređen je rad pošta. uključujući artiljeriju i avijaciju. raskidale su se i tehnološke veze. Počelo je stvaranje nezavisnog finansijskog sistema. U našoj zemlji bilo je mnogo ljudi i organizacija koje su dobro znale šta treba prodavati i kupovati od Kine ili Nemačke. ratna dejstva na teritoriji ZND odvijala su se u delovima gde je živelo 30 miliona ljudi. kakav je bio Sovjetski Savez. već i u Čečeniji. vazdušnog saobraćaja. predsedničkih administracija. U istoriji nije bilo primera tako brze i složene podele teritorije i „imovine“. ratnu mornaricu? Baltičke zemlje zatražile su najbrže moguće i potpuno povlačenje svih vojnih jedinica i objekata bivšeg SSSR-a. Ali neke od vazduhoplovnih posada uzletali su vojnim avionima i prelazili do aerodroma u Rusiji i Belorusiji. snaga bezbednosti.

Iz Baltičkih zemalja i iz Srednje Azije u Rusiju su se selile uglavnom ruske porodice i porodice iz mešovitih brakova. dolazili su u ruske gradove da potraže bilo kakav posao. a odselilo se oko šest stotina hiljada. lekara. Tako. Stanje u Rusiji 1990-tih godina bilo je ipak bolje nego u većini zemalja ZND. gde smo se suočili sa veoma ozbiljnim pitanjima. kao da joj nikakva integracija uopšte nije potrebna. Zajednica se sve više udaljava od svojih ciljeva. 131 . bila je velika. Odluka i sporazuma koji se nisu realizovali. Jeljcin je bio prinuđen da prizna da „niko od nas nije zadovoljan stanjem u ZND. na primer. pojedinačno i u grupama. Prekinula su sa radom brodogradilišta u Nikolajevu i Odesi. Tokovi migracije odvijali su se i u suprotnom pravcu ― iz Rusije u zemlje ZND i Baltičke zemlje. na primer. Završavajući ovo zasedanje. U ovom slučaju radilo se uglavnom o nelegalnoj migraciji i pokazalo se da je nemoguće odrediti njene razmere. Krajem 1996. U celokupnom periodu 1991–2000. Liberalne demokrate iz vlade Rusije pokušavali su da uče susede iz ZND o tome kako treba da sprovode ekonomske i političke reforme. inženjera. prema demografskim podacima. bilo je mnogo više nego onih koji su realizovani. prema liderima i vodećim političarima zemalja ZND. pet godina posle raspada SSSR. Ali sa Zakavkazja se u Rusiju doselilo mnogo jermenskih. Takođe je istakao da se „među zemljama ZND razvija deficit poverenja. Neke novine i časopisi tvrdili su da se u Rusiji nalazi najmanje tri. Ali u isto vreme. To nisu stotine. Veliki deo zemalja ZND već se saživeo sa svojom nezavisnošću. ili od Rusije. i premijeri. Česti su bili primeri potcenjivačkog odnosa vodećih političara Rusije. Srednje Azije i Zakavkazja stizali u Rusiju bez porodica ― da zarade. ili čak pet miliona nelegalnih imigranata. širila se radna migracija. i koji su ostali samo mrtvo slovo na papiru.problemi međusobne trgovine. koje smo odredili kada smo je stvarali. Nazarbajev je naveo da su sada. nije stizao od Borisa Jeljcina. već od Nursultana Nazarbajeva i od Kazahstana. i pojedini ministri. izdavanja viza ili prelaska granica bez viza. gruzijskih i azerbejdžanskih porodica. Ali mnogi važni procesi na ukupnom prostoru ZND odvijali su se stihijski. Sa radom je nastavila velika fabrika aviona u Taškentu. doselilo oko sedam miliona ljudi. godine. ali prekinula je da radi fabrika aviona u Tbilisiju. N. u Rusiju je iz zemalja ZND i Baltičkih zemalja stizala reka izbeglica ne samo sa „vrućih tačaka“. nisu radile bolnice. prekinut je rad niza velikih preduzeća i gradilišta. već i migranata koji su odlučili da se presele i žive u Rusiji iz nacionalnih i ekonomskih razloga. posebno u građevinskoj struci. Već krajem 1990-tih godina migracije ljudi koji su se doseljavali u Rusiju za stalno. U Rusiju je dolazio i veliki broj kvalifikovanih radnika. niti zaokreta. kada su stotine hiljada državljana Ukrajine. Najveći deo predloga i inicijativa u vezi sa usavršavanjem ZND. koje su između sebe potpisale savezni ugovor. Reći ću više od toga ― Zajednica je stigla do ivice. u Rusiju se iz Baltičkih zemalja i ZND. znatno su se smanjile. državečlanice ZND „stale na noge i mogu da odrede sopstvene nacionalne i državne interese“. Velika promena dogodila se samo u odnosima između Ruske Federacije i Belorusije. Obim trgovine Rusije i zemalja smanjio se u 1998. učitelja. Ali ni 1997. a tome je doprinela i ekonomska i finansijska kriza u Jugoistočnoj Aziji u jesen 1997. Prvo stotine hiljada ljudi. godina nisu bile za ZND momenat niti izbora. U govoru na sednici Saveta šefova država ZND marta 1997. uključujući i Borisa Jeljcina. ponaša tako. godine u Rusiju se iz zemalja ZND i Pribaltičkih zemalja doselilo za stalno oko dva miliona ljudi. to su hiljade sporazuma ili pravnih akata koje su potpisali i predsednici. 1994–1995. U svim drugim pravcima u ZND stanje se pogoršavalo. navršilo se pet godina od dana stvaranja ZND. Tako. Moldavije. koja predstavlja jedino moguće jezgro integracije u ZND. godine u Moskvi. ali procesi raspada i urušavanja u privredi ipak su preovladali u odnosu na procese stvaranja i izgradnje. Čak su zapadni analitičari sa iznenađenjem konstatovali da se Ruska Federacija. i bilo ih je teško evidentirati i analizirati. i da se to događa zbog velikog broja neispunjenih obaveza i obećanja“. ni 1998. a zatim i finansijskih krah u Rusiji avgusta-septembra 1998. prekinuta je izgradnja nekoliko hidrocentrala u Srednjoj Aziji. Mi moramo da se dogovorimo kako ćemo dalje da živimo“. Danas je došao kritični momenat ― momenat izbora. a krajem 1990-tih godina i milioni ljudi. U mnogo zemalja ZND smanjivao se broj ruskih škola. a tražnja za jeftinom radnom snagom.

Stanje u nekim zemljama ZND 1999. godine. i ona je malo čime mogla da pomogne svojim partnerima u ZND. transportnih sredstava.4 milijarde dolara SAD. godina pokazala kao najgora za veći deo zemalja ZND i za celu Zajednicu. Posebno primetan bio je razvoj trgovine Rusije sa Jermenijom. Ovo je bila teška odluka. U jednoj od velikih analitičkih beleški poslatih sredstvima javnog informisanja već 2000. Rusija je iz zemalja ZND uvozila rude obojenih metala. dvestaprocentnu taksu na robu iz pet zemalja ZND koje su ulazile u carinski savez. Ali danas. sličnih onima koji su se dogodili. Kazahstanom. u Kazahstanu 61%. Ali i zemlje ZND malo su čime mogle da pomognu Rusiji. moramo konstatovati da odluke Saveta šefova država ZND nikako ne možemo svrstati u odluke integracione prirode. Ali. Kroz Rusiju je u druge zemlje išla nafta iz Kazahstana i Azerbejdžana i gas iz Turkmenistana.za 20%. U republikama Zakavkazja. U tom obraćanju se kaže da je „privreda zemlje u godinama takozvanih reformi dovedena do raspada. Prema mnogim pokazateljima upravo je se 1999. gde je odlazio i praktično celokupni obim ruskog izvoza poljoprivrednih mašina. ali 132 . električne energije. postavila je sve zemlje ZND u veoma težak položaj. i dalje je bilo očajno. Već prema rezultatima iz 2001. Tako. Ali. BNP je 1998. godine iznosio svega 41%. u isto vreme. da se što više razvijaju i jačaju integracioni međusobni uticaji njenih članica na novoj osnovi. kada je Zajednica u krizi. veštačkog đubriva. eksperti su istakli „pozitivni zaokret u trgovinsko-ekonomskim odnosima Rusije sa zemljama ZND“. počelo je poboljšanje političke i ekonomske situacije u većini zemalja ZND. povećao se obim tranzita roba kroz teritorije zemalja ZND u inostrane zemlje. 2000. bez upozorenja. i transformacija bivših sovjetskih republika u nacionalne države. Rusija i ZND 2000–2004. motora. iznosio je svega 25-35% od nivoa 1990. rezane građe i tkanina iz Rusije u zemlje ZND. godine. Ukrajinom i Uzbekistanom. kao što je poznato. Rešeni su problemi u vezi sa transportom ruskog gasa i nafte kroz Ukrajinu i Belorusiju. Tačne podatke u vezi sa tim nema niko. što je jednako dvostrukom godišnjem budžetu Ukrajine“. na primer. Gruzijom. Osnovna zasluga Saveta šefova država ZND bile su odluke usmerene ka sprečavanju oružanih konflikata. tri četvrtine industrijske i više od polovine poljoprivredne proizvodnje. Povećao se izvoz sirove nafte. Evropskom parlamentu. Spoljni državni dug dostigao je 12. na teritoriji bivše Jugoslavije. Sa svoje strane. Osnovnim rezultatom delatnosti ove kvaziintegracione organizacije. ali Nazarbajev je morao da štiti sopstvene proizvođače. u Uzbekistanu 65%. godine. Međuparlamentarnoj skupštini ZND. čiji eksperti su upravo radili na preporukama za ekonomske reforme u Ukrajini. Utrošeno je dve trećine BNP. u Tadžikistanu i Kirgistanu nivo BNP u 1998. Nade u integraciju postaju sve manje“. u Rusiji 58%. godine. celoj evropskoj i svetskoj javnosti. mada ne toliko brzo koliko bi svi želeli. U Ruskoj Federaciji te godine vlada se menjala tri puta. čime je Ukrajini mogla da pomogne „svetska javnost“? Samo još jednim kreditom od MMF. godine U ruskoj ekonomiji i ruskom političkom životu zaokret ka boljem dogodio se. jula meseca Vrhovna Rada Ukrajine usvojila je obraćanje Parlamentarnoj skupštini OEBS. U odnosu na nivo iz 1990. poljoprivredne proizvode. Kazahstan je bio prinuđen da uvede. elektrotehnike. Samo je u Belorusiji ta cifra iznosila tada 82%. moglo se pročitati: „Devet godina postojanja ZND pokazalo je iluzornost nada dvanaest postsovjetskih zemalja ― u očuvanje jedinstvenog ekonomskog prostora bez jedinstvene državnosti. u realnosti je započeo direktno suprotni proces koji se kreće putem dezintegracije postsovjetskog prostora. pamučna vlakna. Počeli su da se obnavljaju integracione veze koje su se pokvarile zbog finansijske krize 1998. Uprkos nameri koja je bila iskazana prilikom formiranja Zajednice. Uspešno se razvijala proizvodna kooperacija Rusije sa većinom zemalja ZND. i trajao je sledeće četiri godine. Neočekivana i velika devalvacija ruske rublje krajem avgusta i septembra 1998. I radna migracija počela je da dobija civilizovaniji oblik. na primer. može se smatrati rušenje ranijeg političkog i socijalno-ekonomskog sistema.

U Rusiji je ipak bilo stabilnije nego u Ukrajini ili u Gruziji. Eksploatacija i transport nafte i gasa ― to je sfera ekonomije u kojoj ruske kompanije uče još od 1990-tih godina. isto kao i „siva trgovina“.prema indirektnim podacima u Rusiji se na sezonskom ili stalnom radu u trgovini. koji su ulagali novac u Rusiju. oko 2 miliona građana Azerbejdžana. Bilo je mnogo bogatih ljudi u zemljama ZND. uključujući takođe i Gruziju i Ukrajinu. Belorusija. Širi se i legalno kretanje kapitala unutar ZND. godine. Osnovni zadatak ove organizacije jeste borba protiv terorizma. znatno premašuju za mnogo zemalja ZND obim njihove legalno registrovane uzajamne trgovine. prema zajedničkoj saglasnosti. Dalje ćemo navesti samo nekoliko struktura koje su se pojavile u ZND ― političke. više od 500 hiljada radnika iz Tadžikistana i Uzbekistana. Ranijih godina kapital je prebacivan iz jedne zemlje u drugu. 22 radiotehničke jedinice (9 iz Rusije). Azerbejdžana i Kirgizije. poslednjih nekoliko godina. Ubrzao se tempo razvoja i ekonomije Tadžikistana. iznose najmanje 30% svih deviznih transfera u Azerbejdžan. i više od 500 hiljada državljana Belorusije. koji su stalno nastanjeni i zaposleni u Rusiji. i glavnu ulogu Rusije u njemu niko ne stavlja pod sumnju. tempom razvoja. Rok važenja ovog sporazuma nije ograničen i otvoren je za sve države koje se slažu sa koncepcijom zaštite vazdušnog prostora država ― članica ZND. u sastavu OS PVO bilo je 19 lovaca (od njih 11 ruskih). na građevinama. šefovi deset država ZND. U Rusiji živi i radi više od 800 hiljada državljana Gruzije. „Ingosstrah“. u saobraćaju. više od 1. Ta. oko 300 hiljada radnika iz Moldavije. uglavnom u Kazahstanu i Azerbejdžanu. OEBS. a bilo je i drugih jedinica. Unutrašnje strukture u ZND Devedesetih godina ZND su funkcionisale pretežno preko bilateralnih veza i dogovora. posle mnogo godina stagnacije i nazadovanja. religioznog ekstremizma. pad u razvoju ekonomije zamenio je uspon. zaposlilo u periodu od 2001. OS PVO. „RESO-Garantija“. Od 2002. pod njenom komandom formira 133 . osim Azerbejdžana i Moldavije. Ali u mnogo pravaca u ZND se događalo i složenije i višestrano formiranje struktura. na primer Kazahstan i Belorusija. postavljen je general-pukovnik Nikolaj Bordjuža. 2004–2005. „Vim-bil-dan“. osim Rusije. pretekli Rusiju i kretali su se unapred prilično brzo. Najaktivnije učešće u manevrima i vežbama OS PVO.5 građana Jermenije. U Gruziji. i on je na godišnjem nivou iznosio negde oko 10%. Na početku 2005. prevashodno po različitim nelegalnim šemama. Gruzija i Turkmenija su odlučile da se uzdrže od učešća u radu OS PVO. Ova organizacija ima veliki autoritet u svetu i ona je već postala partner međunarodnih organizacija OUN. razvoj je započeo 2004. ODKB ima sopstveni aparat upravljanja. Godine 1997. Pod uticajem mnogo faktora u zemljama ZND. u velikoj meri „siva integracija“. Kirgizija. U borbi protiv međunarodnog terorizma ODKB u Evroaziji zauzima mesto lidera. ODKB. NATO. Rusija i Tadžikistan. godine objavljeno je da su bivše republike SSSR stekle svojinu velike ruske kompanije kao što je RAO „EES Rusije“. „Lukojl“ i druge. Ova organizacija pretpostavlja visoku vojnu saradnju između zemalja članica i borbu protiv terorizma. vojne i ekonomske. Značajni deo zarada tih ljudi šalje se njihovim porodicama. počeo je primetni uspon ekonomije Ukrajine. OAO „Gazprom“. Takve veze prevladavaju i u sadašnje vreme. Za generalnog sekretara organizacije. Još februara 1995. a takođe i protiv prodaje narkotika i nelegalne migracije. do 2003. uzeli su Belorusija. Kazahstan. OAO „Rostelekom“. u koju ulazi šest držva: Jermenija. oko 3 miliona građana Ukrajine. U štampi su objavljene informacije o tome da novčani transferi od Azerbejdžanaca. potpisali su sporazum o formiranju Objedinjenog sistema protivvazdušne odbrane zemalja članica ZND. Jedna od najvažnijih organizacija unutar ZND postala je u poslednjih nekoliko godina Organizacija dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB). Ali poslednjih godina povećale su se investicije iz Rusije u ekonomiju zemalja ZND. Pritom su neke od zemalja ZND. Kazahstan i Jermenija. koje je jačalo i povećavalo ukupnu efikasnost Zajednice. ili u nekretnine. uglavnom u trgovinu i društvenu ishranu.

Ovaj plan uključio je više od stotinu različitih projekata i on predviđa mehanizme za njihovu realizaciju. formiranje jedinstvenih carinskih tarifa i jedinstvenog sistema netarifne regulative. primenjen je princip predstavljanja u skladu sa ekonomskim potencijalom zemlje članice. Kirgizija i Tadžikistan po 10. Kazahstana. U rukovodećim organizma EvrAzEs. To je Jedinstveni ekonomski 134 . Ali. Osnovni pravci razvoja su saobraćajne komunikacije. Sporazum o tome potpisan je u Šangaju ― odatle i naziv ŠOS. Prilikom stvaranja evroazijskog energetskog sistema uključen je i Uzbekistan. na osnovu ranije stvorenog carinskog saveza ovih zemalja. Razvija se saradnja u oblasti svih vrsta saobraćaja. Visoki autoritet u Centralnoj i Istočnoj Aziji ima Šangajska organizacija saradnje. U regionu postoji organizacija za saradnju zemalja Centralne Azije. koji ne ulazi u ovu organizaciju. u štampi su se pojavile informacije o tome da Uzbekistan takođe razmatra pitanje pristupanja ODKB. u prvi plan delatnosti ŠOS počeli su da izbijaju trgovinsko-ekonomski odnosi. JEP. u „Poslovni savet“ organizacije ušlo je već više od 60 velikih organizacija i poslovnih struktura zaniteresovanih za uzajamnu saradnju. Kina je veoma privlačna i to je pobudilo zemlje koje su članice ŠOS da formiraju tu organizaciju. godine. To je ogromna zemlja koja održava prijateljske i partnerske odnose sa Rusijom.se koaliciona grupa armija kolektivne bezbednosti. pošto su se okupili u prestonici Kirgistana ― Biškeku. Za vreme martovskih događaja 2005. premijeri šest zemalja odredili su veliki plan konkretnih mera u vezi sa realizacijom tog programa. demonstracije i nerede na jugu Republike i u Biškeku. prioritet je bio na saradnji u sferi bezbednosti. ŠOS. U jesen 2003. u koju ne ulazi Rusija. Paralelno sa ŠOS doneta je odluka da se formira još jedna organizacija ― Centralnoazijske saradnje (CAS). Iz raznih razloga mnoge zapadne zemlje bi želele da ovekoveče položaj po kome se Rusija razmatra kao zemlja koja je za saobraćaj slepi put. samo u okviru ZND. Posebna pažnja posvećuje se organizaciji tranzitnog prevoza iz Evrope u zemlje Azije. godine predsednici Rusije. međunarodni saobraćajni koridori treba da se završavaju na teritoriji Rusije. Evroazijska ekonomska zajednica stvorena je pre nekoliko godina i formirale su je Belorusija. Zemlje članice EvrAzEs imaju nameru da izmene tu tendenciju. Tu su određeni jedinstveni standardi vojne pripreme i korišćenja vojne tehnike. Rusija i Tadžikistan. Do danas veći deo transporta roba iz Evrope u Aziju odvijao se mimo Rusije i zemalja ZND. To je prirodno. telekomunikacije i poljoprivreda. Kazahstan. Tadžikistana i Uzbekistana. i da obezbede samo izvoz Ruskih prirodnih bogatstava. U okviru ŠOS formirana je čak regionalna antiteroristička struktura (RATS) sa sedištem u Taškentu. Prema planovima tih zemalja. naredivši oružanim snagama Kirgizije i specijalnim službama da ne koriste oružje i da se ne mešaju u događaje. U jesen 2004. a takođe i opšte materijalno-tehničke rezerve. u Kirgiziji sve jedinice i strukture ODKB veoma su pažljivo pratile razvoj situacije. Kada je organizacija bila formirana. ali tu nema Kine. koje su surovo ugušile vojska i specijalne službe Uzbekistana. a takođe i Poslovni savet i Fond za razvoj organizacije. energetika. prvi put u ZND. Osnovni zadatak ove organizacije je uvođenje režima slobodne trgovine. EvrAzEs. informativno-obaveštajne službe. Belorusija i Kazahstan po 20. Posle nemira i meteža u Anidžanu. Rusije. Unutar ove organizacije formirano je mnogo rukovodećih i radnih struktura. Ali predsednik Kirgistana Akar Akajev napustio je svoju funkciju. Kirgizije. Ali Kirgizija je sačuvala članstvo u ODKB. Kirgizija. Rusija ima 40 glasova. Njeni zadaci su da rešava iste probleme. koja se u odnosu na druge strukture ZND odlikuje važnom okolnošću što u nju. Unutar ŠOS formirani su radni organi. U okviru EvrAzEs značajno se povećala uzajamna trgovina. partneri u ŠOS potpisali su Program višestrane trgovinsko-ekonomske saradnje na dvadeset godina. U CAS ulaze iste zemlje. stvaraju se sistemi POV. ulazi i Kina. pored zemalja Zajednice: Kazahstana. Belorusije i Ukrajine potpisali su prve principijelne sporazume o formiranju nove strukture unutar ZND. Za zemlje Centralne Azije Kina je sused koji u ovom regionu ima sopstvene interese. Praktični rad unutar EvrAzEs izašao je daleko van okvira stvaranja carinskog saveza. uključujući i Rusiju. uprave veza. Jedan od orijentira za ovu organizaciju postala su mnoga pravila koja su već utvrđena u Evropi u okviru Evropske Unije. 2004.

prostor (JEP). Predsednici su potpisali „okvirna“ dokumenta ― Koncepciju i Sporazum o stvaranju JEP. U okviru JEP formira se zona slobodne trgovine. Takvu slobodnu trgovinu već su realizovali između sebe Rusija i Belorusija, a takođe i Rusija i Kazahstan. Sada se radi o tome da se u tu zonu uključi i Ukrajina. U okviru JEP već su potpisani sporazumi o liberalizaciji režima kretanja građana Ukrajine po teritoriji Rusije (devedeset dana bez prijave boravka) i o neplaćanju PDV u zemlji isporuke. Pretpostavlja se da će se pripremiti više od stotinu sporazuma, od kojih su 29 već spremni za potpis. Formiranje JEP podrazumeva formiranje izvesnih nadnacionalnih organa za ekonomsko regulisanje ― po ugledu na analogna evropska udruženja. Posle smene rukovodstva u Ukrajini, nove vlasti bile su protiv toga i izrazile su spremnost da potpišu samo 14 sporazuma od pripremljenih 29. Rusija nije imala ništa protiv toga, smatrajući da koncepcija JEP može da bude realizovana i u formatu 3+1. Naravno, to će umanjiti efekat integracije, ali pre svega za samu Ukrajinu. Sva osnovna dokumenta JEP trebalo je da budu potpisana krajem leta i u jesen 2005. godine. U mnogim pravcima ta dokumenta će učvrstiti već postojeću ekonomsku praksu zajedničkog rada na velikim projektima. Skoro sve velike fabrike mašina u zemlji ZND danas rade na osnovu kooperacije sa istim preduzećima sa kojima su sarađivale i za vreme SSSR. Tako na primer, glavna ruska fabrika za proizvodnju kombajna „Rosselmaš“ sarađuje sa više od trideset preduzeća iz Ukrajine, Belorusije i drugih zemalja ZND. Istorijski sazdana specijalizacija pokazala se jačom od svih drugih faktora. Skoro sva velika preduzeća Ukrajine takođe su uspela da obnove svoju proizvodnju samo posle obnove skoro svih ranijih veza. Težnja Ukrajine za ulazak u ekonomske strukture Evropske Unije razumljiva je, ali je teško izvodljiva. O perspektivama ZND Malo ko od ruskih političara danas stavlja pod sumnju svrsishodnost razvoja i jačanja ZND. Samo neki desni radikali, kojih nema mnogo, nastavljaju da tvrde da Rusija treba pre svega da se bavi rešavanjem svojih problema, a ne rešavanjem problema ZND. U stvari, to nije u protivrečnosti jedno sa drugim. Nestabilnost u susednim zemljama stvara opasnost i za samu Rusiju. Zemlje ZND su veliko tržište za realizaciju ruskih roba i dobra sfera za ulaganje ruskog kapitala. Postoji mnogo drugih oblika ekonomske, kulturne i političke saradnje, a neki od njih su prihvatljivi za sve zemlje ZND. Svakako da postoji i mnogo problema. Navešću samo neke od njih. Težak položaj u kome su se našle zemlje ZND 1990-tih godina, pobudili su mnoge od tih zemalja da traže načine za jačanje veza i saradnje van granica postsovjetskog prostora. Jermenija je želela saradnju ne samo sa Rusijom, već i sa Iranom, evropskim zemljama, SAD, sa zemljama Bliskog Istoka i Latinske Amerike ― svuda gde su postojale jermenske dijaspore. Azerbejdžan je ojačao veze sa Turskom i tragao za novim vezama sa Iranom i SAD. Pozivom u pomoć obraćao se zemljama Zapada i predsednik Gruzije Eduard Ševarnadze. Sprovodeći privatizaciju, Kazahstan je aktivno privlačio kapital iz Zapadne Evrope i iz SAD. Uzbekistan, protiv koga je već sredinom 1990-tih godina bio usmeren glavni napad nekih radikalnih islamskih organizacija, tražio je pomoć i podršku SAD, Kine, a takođe i OUN. Pre 2000. godine upravo je Islam Karimov, a ne Boris Jeljcin ili Bil Klinton, pokazivao najveću zainteresovanost za borbu protiv međunarodnog terorizma. Ovakve primere možemo da nastavimo, isto kao i primere aktivnosti mnogo zemalja sa Zapada i Istoka na postsovjetskim prostorima. Tako na primer, SAD su pokazivale interes prema svim zemljama ZND. U prvih deset godina postojanja Zajednice, SAD su pokazale najveći interes prema Ukrajini, Uzbekistanu, Kazahstanu i Azerbejdžanu. Delom je to bilo vezano za povećani interes SAD prema naftnim resursima Kaspijskog mora. Ali mnogi analitičari su smatrali da su Sjedinjene Države želele takođe i da ograniče uticaj Rusije u ZND. Neki američki političari, govoreći o postsovjetskim prostorima, čak nisu spominjali skraćenicu „ZND“, već su govorili samo o „novim nezavisnim državama“. U određenim krugovima SAD-a direktno su govorili da uticaj Rusije ne treba da se širi van njenih državnih granica. Nemačka je pokazivala i dalje pokazuje veliki interes za stanje u Ukrajini, a Velika Britanija 135

za države Zakavkazja. Za Rumuniju najveći interes predstavlja razvoj događaja u susednoj Moldaviji, a za Poljsku ― u susednoj Ukrajini. Za Tursku je posebno važna bila saradnja sa Azerbejdžanom, ali takođe i sa Gruzijom i republikama Srednje Azije. Prema Srednjoj Aziji i svim zemljama Prikaspijskog regiona, veoma je pažljiv bio Iran. Kina je svoj interes odredila putem učešća u ŠOS, o kome se govorilo ranije. Južna Koreja ulagala je značajan kapital u niz projekata na teritoriji Uzbekistana. Japan je učestvovao u istraživanju prirodnih dobara u Srednjoj Aziji, ali u celini, japanski biznis bio je slabo aktivan u ZND. U ZND se pažljivo proučava iskustvo Evropske Unije, kao i integracioni procesi i problemi u drugim regionima planete. Logika tih procesa postavlja u određenoj fazi pitanje jedinstvene valute. U zemljama ZND široko se koriste obračuni u dolarima, obračuni se šire i na evro, ali ne zanemaruje se ni ruska rublja. Kada se kod građana Jermenije ili Uzbekistana pojave rublje, oni mogu, ali ne moraju, da ih zbog veće sigurnosti menjaju u dolare. Rublja igra ulogu međunarodne valute nezvanično. Pitanje o prelasku na rublju kao jedinstvenu valutu bilo je postavljeno tak u pregovorima sa Belorusijom. Među mnoštvom teških nacionalnih problema koji su nastali na teritoriji ZND, za Rusiju se pokazao kao najvažniji problem položaja ruskog stanovništva, koje živi van granica teritorija Ruske Federacije. Još u carskoj Rusiji, rusko stanovništvo predstavljalo je značajni deo stanovništva u gradovima i u Zakavkazju i u Kazahstanu. U godinama sovjetske vlasti rusko stanovništvo povećavalo se u svim republikama, a ruski jezik bio je državni jezik na celoj teritoriji SSSR. Takvo stanje je sada počelo da se menja i mnogo ljudi, koji su se našli u položaju „nacionalne manjine“, to su bolno prihvatali. U poslednjih petnaest godina milioni ruskih porodica preselile su se iz zemalja Zakavkazja, Srednje Azije, iz Kazahstana, Moldavije i iz republika Severnog Kavkaza, u osnovne regione Ruske Federacije. Ali veliki deo ruskih porodica ostale su tamo gde su i živele. Najveće teškoće za rusko stanovništvo pojavile su se u Turkmenistanu sa njegovim nacionalističkim autoritarnim režimom. Velike teškoće pojavile su se za rusko stanovništvo u Baltičkim zemljama, posebno u Litvaniji, ali Baltičke zemlje nisu ušle u ZND. Najveće ruske opštine postoje danas u Ukrajini i Kazahstanu. Za razliku od Litvanije, rusko stanovništvo tu ima sva građanska prava, i ono sebe ne smatra „ugnjetenim“ ili diskriminisanim delom društva. Problemi, naravno, postoje, ali oni su rešivi i nema potrebe preuveličavati ih. „U čemu je danas težina položaja Rusa u bivšim sovjetskim republikama? ― pitao je direktor instituta zemalja ZND Konstantnin Zatulin, i sam je odgovorio. ― U tome što se u većini ovih zemalja, sa izuzetkom Rusije i Belorusije, danas grade mononacionalne etnokratske države. Tu se istiskuje ruski jezik, ruska kultura, ruski uticaj. Nove nacionalne države sebi postavljaju zadatke ― da se na svojoj teritoriji izbore za unitarnost i mononacionalnost, i da izbace iz sećanja ljudi sve korene koji ih povezuju sa Rusijom. Od ruskih ljudi oteli su ne samo veliku Rusiju ― Sovjetski Savez, već su oteli državu kao instituciju vlasti, obaveznu da na sve načine zaštiti svoje građane. Nova vlast je u najboljem slučaju nezainteresovana, ako nije neprijateljska prema našim sunarodnicima“. U ovim tvrdnjama K. Zatulina mnogo je toga preuveličanog. Sovjetski Savez nije bio ruska država ili država ruskog naroda. U tome što će se u Kazahstanu ili u Uzbekistanu brinuti za razvoj kazahske ili uzbekske kulture, i za proučavanje sopstvene istorije, nema nikakve pretnje za Rusiju i rusku naciju. To su pozitivni procesi. Uprkos svim preprekama, koje zaista postoje, ZND se formira ne samo kao jedinstveni informativni, već i jedinstveni kulturni prostor, a ruski jezik ostaje i danas, 2005. godine, jedini jezik međunacionalne komunikacije. Rusi u Kazahstanu čine oko 35% građana, ali ruski jezik govori 85% stanovništva. U Moldaviji Rusi čine oko 13%, ali ruski jezik govori 70% stanovništva. Samo u Kirgiziji se ti odnosi ne čine tako dobrima. U toj Republici Rusi čine 21% celokupnog stanovništva, ali ruski jezik govori samo 44% građana. Ali upravo je u Kirgiziji 2000. ruski jezik zakonom proglašen za drugi zvanični jezik. Čak i van granica ZND ― u Latviji i Estoniji ― ruski jezik govori 85, odnosno 77% građana, iako udeo Rusa u ovim republikama iznosi malo više od 30%. Na kom jeziku, osim ruskog, mogu da komuniciraju između sebe Ukrajinac i Uzbek, 136

Moldavac i Gruzin, Estonac i Litvanac? Ruski jezik nastavlja da dominira i u trgovini knjiga i u izdavanju knjiga, i u naučno-tehničkoj dokumentaciji na prostorima ZND. Po celom prostoru ZND veći deo stanovništva redovno gleda emisije ruske televizije. Ovi primeri mogu se nastaviti. Komentarišući svoj novi projekat ― izdavanje časopisa „Politički komentar“, poznati ruski političar i urednik Vitalij Tretjakov izjavio je: „Treba poći od imperativnog prioriteta ― spajanja ruske nacije. Pre svega, sa Ukrajinom zato što tu živi najviše „inostranih“ Rusa. Za strateško spajanje sa Ukrajinom ima mnogo osnova. Jedna od njih se kod nas ne pominje: Rusi su najpodeljenija nacija u Evropi. Dvadeset pet miliona Rusa živi van Rusije i ne prema sopstvenom izboru. Ali, naši političari nikako se ne orijentišu ka tom problemu“. Tretjakov postavlja lažni cilj našim političarima. Rusija mora da bude centar za sve Ruse, ali ne treba da ima nameru da ih sve spoji u jedinstvenu državu, to jednostavno nije moguće. Treba razvijati i jačati Zajednicu, stvarajući jedinstveni ekonomski, informativni, odbrambeni, kulturni, ali ne politički prostor. Ko može da negira jednostavnu činjenicu da su mnogi elementi ruske nacionalne kulture očuvani ne u SSSR, već u ruskoj emigraciji u Evropi. Ako se prava ruskog stanovništva u Ukrajini ne budu kršila, ruska opština u Harkovu može da se nađe na udobnijem mestu nego rusko stanovništvo u Rjazanju ili u Voronježu ― u Ukrajini Rusi će upotrebljavati dva jezika i imaće oko sebe bogatstvo dva jezika i dve kulture. Većini podeljenih nacija u svetu potreban je nacionalni centar, ali ne postavljaju sebi zadatak da se spoji u jedinstvenoj državi. U Azerbejdžanu živi sedam miliona Azerbejdžanaca, a u Iranu ih ima dvadeset miliona. U Jermeniji živi tri miliona Jermena, a van granica Jermenije više od četiri miliona. U Tadžikistanu živi četiri miliona Tadžika, a u Avganistanu više od šest miliona. Mogu da nastavim da nabrajam ovakve primere. Rus koji se prilagodio vrednostima tako bogatih kultura kao što su jermenska ili gruzijska, nikada neće zažaliti zbog toga. Sa druge strane, i za kulturu svih zemalja ZND i njihov izlaz ka bogatstvima svetske kulture, najbolje će biti da se ona odvija na ruskom jeziku, a time i ruskom kulturom. „Jezik jeziku nije neprijatelj“ ― te reči često je ponavljao Rasul Gamzatov. U svetu postoji oko 200 nezavisnih država i oko 1000 nastalih nacija. Bilo koja od tih nacija mora da ima pravo na nacionalno-kulturnu autonomiju, ali stvaranje nezavisne države za svaku naciju nije moguće. Zajednica nezavisnih država za sada nema zajedničku ideologiju ili ideje za sve zemlje ZND. Sovjetski Savez je takvu ideologiju imao ― izgradnja socijalističkog društva, komunistička perspektiva, prijateljstvo svih naroda, stvaranje jedinstvene sovjetske kulture, nacionalne po formi i socijalističke po sadržaju, i dr. Ta ideologija je nestala, ako ne iz pamćenja i iz svesti, bar iz realne politike, a nova ideologija nije se pojavila. U Ruskoj Federaciji mesto ranije ideologije zauzela je ideja patriotizma, ali za ZND ona nije odgovarajuća. U ujedinjenoj Evropi glavna uloga koju sve zemlje EU treba da igraju jeste, kao što je poznato, ideja o izgradnji „Zajedničke evropske kuće“. U skladu sa tim, za ZND Nursultan Nazarbajev predložio je još sredinom 1990. godine ideju izgradnje „Zajedničke azijske kuće“ ili „Evropsko-Azijskog saveza država“, ili još kraće ― „Evroazijski savez država“. To je veoma korisna ideja, i ona se nalazi nasuprot ideologije „Slovenskog Saveza“ ili „Ruskog saveza“, koju je iznosio ne samo A. I. Solženjicin, već i niz drugih ruskih javnih radnika. Pretpostavljalo se da će u „Ruski savez“ ući samo četiri države: Rusija, Ukrajina, Belorusija i Kazahstan. Ruski desni radikali i zapadnjaci predlagali su da se ceo zapadni deo ZND orijentiše ka stupanju u Evropsku Uniju. Ali „Zajednička evropska kuća“ nije dovoljno velika da u nju može da se smesti još i Rusija. Ideja Evroazijskog saveza država, naravno, nije ona evroazijska ideologija koja je nastala još 1920-tih godina u ruskoj emigraciji, i koja se u obnovljenoj formi danas pojavljuje kao nešto na čemu insistira niz ruskih ideologa. Te ideologije baziraju svoju evroazijsku ideju na tvrdnji o posebnosti upravo ruske civilizacije i na njenom suprotstavljanju zapadnoj „morskoj“ tržišnoj civilizaciji. Polemišući sa N. Nazarbajevom, ruski evroazijci, na čelu sa Aleksandrom Duginom, tvrdili 137

koji će „imati svoje zakone koji ga veoma razlikuju i od Istoka. umetnicima. ubistvo Ahmata Kadirova. kao i na celom Severnom Kavkazu. godine. ili o pogibiji ili hapšenju ovog ili onog poznatog pobunjenika. godini: zauzimanje škole u Beslanu. čak i za praznik. i u Čečeniji. koji je emitovan u direktnom prenosu. nastavljeno je povećanje životnog standarda njenih građana. Nesumnjivo je da je i sam Vladimir Putin za vreme obavljanja svoje predsedničke dužnosti stekao ne toliko veliko iskustvo. godine imala mnogo problema i sa „dalekim“ i „bliskim“ inostranstvom. 138 . Oni su zasnovani na trezvenoj analizi geografskih realnosti i na opštosti istorijskih sudbina zemalja ZND. koliko velika saznanja po svim pravcima. 9. godine. o čemu su svedočili i susreti održani u okviru proslave 60 godina pobede. Svodeći rezultate 2004. do kraja proleća 2005. Ali od oktobra 2004. On ne samo da ne izbegava javne nastupe. studentima. Čečenski problem još nije rešen.su da „evroazištvo“ kazahkog lidera nosi momentalni. Dugin ― opravdava i objašnjava mogućnost i neophodnost kulturne i teritorijalne ekspanzije Rusije i suštinu imperijalnog statusa“. mada u nekim pravcima to kretanje nije bilo onoliko brzo koliko su to svi želeli. koje su se nastavile prvih meseci 2005. Za poslednjih osamnaest meseci primetno se pojačao uticaj i autoritet Vladimira Putina kao predsednika Ruske Federacije. godine. U Rusiji malo ko danas sumnja da je u Vladimiru Putinu zemlja dobila dostojnog lidera. koja bi bila zajednička za sve zemlje ZND. Baltičkim zemljama. eksplozije kod metroa. On je radio i govorio sigurnije i umešnije. ali najteže faze te krize već su iza nas. do maja 2005. još nije došlo. Buka iz štampe ne treba da nas obmanjuje. rudarima. Ali u celini. trudi da se što češće sastaje sa različitim ljudima ― sa radnim kolektivima. ali mnogi se još dobro sećaju Brežnjeva. napad na Ingušetiju. i od Zapada. pragmatični i politički smisao. mada su bile pripremane. Putina Naša knjiga posvećena je događajima u Rusiji od poslednjih nedelja 2003. penzija. Svake nedelje smo imali prilike da čujemo da je eliminisana ova ili ona banditska ili teroristička grupa u raznim delovima Severnog Kavkaza. godine takvih velikih terorističkih akcija nije bilo. Naravno da su ideje N. koja su važna za rukovodioca tako velike zemlje kakva je Rusija. posebno sa Gruzijom. ali bile su sprečene. godine. međunarodni položaj Rusije i njen autoritet u svetu postao je jači. pad civilnih aviona. Ekonomski položaj Rusije se poboljšao. vreme za formiranje nekakve ideologije. „Upravo univerzalnost ove duhovne misije ― kako smatra A. Od februara do septembra 2004. On spretno i na svoju inicijativu održava konferencije za štampu i za vreme poseta inostranstvu. stanje se polako. i koji imaju posebnu planetarnu duhovnu misiju“. vojnicima. GODINU Progres Rusije i autoritet V. decembra Vladimir Putin je pozvao u Kremlj više od 700 ruskih i inostranih novinara i više od tri sata je odgovarao na njihova pitanja. Ukrajinom i Kirgizijom. Malo se ko od građana Rusije seća Staljina. povećanje plata. Gorbačova i Jeljcina. Černjenka. godine u Rusiji se dogodilo deset velikih terorističkih akcija. 23. SCENARIO ZA 2008. a „Evropski projekat“ pretpostavlja formiranje posebnog ruskog kontinenta. Za objektivne posmatrače nema sumnje da je za to vreme Ruska Federacija nastavila da se kreće napred. već se naprotiv. Nazarbajeva daleke od slične geopolitičke i ideološke mistike. Rusija je 2004–2005. maja 2005. Ali. Borba protiv korupcije i kriminala postala je upornija. na Dan pobede. U nizu glavnih događaja u prošlih osamnaest meseci većina stanovnika Rusije sećala se terorističkih akata velikih razmera u 2004. Nije ostao neprimećen i moćni antiteroristički napad koga su započele ruske specijalne službe još u jesen 2004. Bio je to najduži susret u istoriji takvih događaja. ali sasvim sigurno poboljšava. Mnogi posmatrači posebno su izdvajali da je za nekoliko godina provedenih na mestu predsednika države Vladimir Putin veoma dobro savladao umetnost retorike. naučnicima. i u Moskvi.

Ovaj dijalog odvijao se krajem avgusta 2004. Uveče se Putin vraća u predsedničku rezidenciju u Novo-Ogarevu. pre nego što se tu doselio Vladimir Putin. Imao je 36 zasedanja. Uveče. Od soba u kojoj je radio Staljin napravljena je mala pravoslavna kapela sa mnoštvom ikona. Putin mnoge poražava svojom mobilnošću. ali Vladimir Putin je često posećuje. učestvovao na 67 ceremonija i dao 63 izjave za štampu. trajao je 12 dana. na primer. koji je 1990-tih godina značajno izmenio Kremlj. bašta. a često i večera isto u Kremlju. U prvoj godini drugog mandata Vladimir Putin putovao je iz Moskve 35 puta. Posle nekoliko sati već je bio u Nazranu. Njegov kabinet nalazi se u zgradi Senata. održao 112 savetovanja.Zapadni i ruski novinari već su dovoljno dobro proučili raspored dana ruskog Predsednika. maja 2004. ali ne nekog poslednjeg modela. gde je održao savetovanje rukovodstva Ingušetije i celog Južnog okruga. Putin je te godine imao 463 sastanka. ona je bila potpuno ruinirana. On i ne ustaje pre 10 sati ujutro.2 hiljade kilometara. Vladimir Putin ruča. Kako pre sna. godine. Tu postoji zatvoreni bazen. tako i ujutro. godine Predsednik imao 321 radni dan. 43 posete. on ide u bazen. Sam Jeljcin retko je bivao u toj kapeli. juna 2004. sastao se sa udovicom i rođacima Kadirova. Tako. nastupao je pred raznim slušaocima 145 puta. Od ruskih funkcionera najčešće se sretao sa premijerom Fradkovom. do 14. a od inostranih ― sa Kučmom i Šrederom. 153 poslovna telefonska razgovora. Posetio je 18 zemalja. koju je krajem XIX veka sazidao jedan od velikih kneževa. Putin je u Kremlju održao sastanak sa ruskim rukovodstvom u vezi sa problemima Čečenije. sa starešinama. Njegovi rasporedi u tim danima sadržali su 1165 tačaka. mnogo telefona. za nedelju i preliminarni raspored za mesec. ali na godišnjem odmoru još nije bio. Vladimir Putin je u Kremlju održao vanrednu sednicu Saveta bezbednosti Rusije kako bi saslušao izveštaje ministara iz bezbednosne strukture o noćnom napadu na Ingušetiju. pregleda papire i poziva ljude koji su mu potrebni. Veći deo rasporeda otvoren je za predstavnike medija. Na teritoriji na kojoj se nalazi kuća postoji i mala pravoslavna crkva. novembra 2004. U Soči na radni odmor odlazio je 2 puta. Već 22. Pošto je na licu mesta doneo niz važnih odluka. Vladimir Putin radi mnogo. On je u Groznom održao sednicu rukovodstva Republike. ali i tamo on nastavlja da radi. Putin je nasledio i konjušnicu Borisa Jeljcina sa rasnim konjima i naučio je da jaše. Predsednički avion preleteo je rastojanje od 30. marta 2005. „Kada ćete imati godišnji odmor?“ ― pitao je Predsednika jedan od novinara. Predsednikova putovanja po Rusiji takođe su sadržajna. u predsedničkoj trpezariji na trećem spratu. Godišnji odmor Vladimir Putin ne planira ni u sledeće tri godine. U Sankt Peterburgu je bio 4 puta. 10. ne ostavivši kabinete u kojima su radili Staljin i Hruščov. „Nadam se da ću uspeti da se odmorim kada odem u penziju“ ― odgovorio je Vladimir Putin. Novo-Ogarevo je kuća van grada. Putin je već bio u Čečeniji. na primer. On spaja mnoge posete inostranstvu. dan posle ubistva Kadirova. potpisao je 21 bilateralni dokument i 17 puta je učestvovao u međunarodnim pregovorima. koji prema mnogim mišljenjima ne izgleda naročito impozantno. Razume se da je potpuno promenjena prema potrebama i ukusu drugog predsednika Rusije. njegova kancelarija sastavlja raspored posla za dan. Predsednik je posle još nekoliko sati već bio na Dalekom 139 . Vladimir Putin radi uveče dugo i retko leže da spava pre dva sata u noći. godine ujutro. Tu postoji i vinski podrum sa velikom kolekcijom španskih vina. Svoj dan Predsednik počinje sportskim treningom. godine. Putin skoro ništa nije promenio u kabinetu Borisa Jeljcina. Tu se nalazio kabinet Borisa Jeljcina. Njegov put u leto 2004. Neradne dane Vladimir Putin obično provodi u krugu porodice. istog dana. leteo helikopterom iznad još uvek napola porušenog grada. izračunato je da je u periodu od 15. marta 2004. Tako. do 24. heliodrom. Sledećeg dana u vazduhu iznad Rusije eksplodirala su dva civilna putnička aviona i Putin se hitno vratio u Moskvu. Veliki televizor. godine na relaciji Moskva ― Soči ― Pariz ― Dovil ― Kan ― Aromanš ― Kan ― Dovil ― Pariz ― Meksiko ― Savana ― Si Ajlend ― Savana ― Moskva. U Kremlj Vladimir Putin dolazi oko podne. godine ispod palmi kod Crnog mora u Sočiju. Najdalje putovanje Putina bile su posete Čileu i Brazilu preko Portugala od 19.

već se poboljšao. što je. Grefa. Prema Vladimiru Putinu se sa poštovanjem i simpatijama odnosi i većina mladih ljudi. na pitanje 140 . bombardovanje i paljba iz helikoptera nisu bili imitacija. Stvara se utisak da Putin tera na rad Rusiju i njene činovnike. i to ne samo među oficirima specijalnih službi. Prema Vladimiru Putinu se sa poštovanjem i simpatijama odnosi većina ljudi starije generacije. a kasnije je posetio naučno-istraživački institut za uzgoj ribe i najveće mrestilište. Razloga za to bilo je dovoljno. D. u kojoj artiljerijska paljba. napad na realne interese građana kojima je potrebna socijalna zaštita. Posmatrajući Putina skoro svakoga dana na televizijskim ekranima. Na poligonu „Sergejevski“. tako i sam zakon. i on se prema njoj odnosi sa velikim poštovanjem. ta nova organizacija uspela da privuče svega oko stotinak članova. kao što vidite. Obično je oprezan u kritičnim situacijama. Žukova. Predsednika Rusije duboko poštuje veći deo ruske inteligencije. u kojoj živi 11 miliona stanovnika. godine mnogi oponenti Vladimira Putina tvrdili su da je njegov rejting značajno opao. Putin je sačuvao i ironiju na sopstveni račun. sa ciljem uništenja zamišljenog protivnika. koji se distancirao od poteza vlade. Ali i sutradan je Putin posetio Kamčatku i upoznao se sa stanjem u PetropavlovskuKamčatskom. kategorično i surovo. Naravno. nanela je ozbiljni udarac autoritetu vlasti. a takođe i sa radom najjače baze ruskih atomskih podmornica u Rusiji. a Sankt Peterburg još manje. U toku 2003. netačno. Putinovi oponenti nazivali su to pi-ar. Vladimir Putin je helikopterom otišao u Vladivostok. uvukao“. Još u jesen 2004. U daleko manjoj meri ta neumešna i loše sprovedena reforma dotakla je autoritet Predsednika. O tome svedoči ne samo aktivnost tako masovnih omladinskih organizacija kao što su „Oni koji idu zajedno“ i „Naši“. Posle ručka sa vojnicima na polju. nije se pogoršao. G. Vladimir Putin ima nesporni autoritet među crkvenim velikodostojnicima. već je Predsednik taj koji će da natera vladu da značajno koriguje kako nacrt zakona. uprkos mišljenju nekih oponenata.Istoku Zajedno sa ministrom odbrane Sergejem Ivanovom. godine. On je umanjio naše poverenje prema vladi u celini i prema Državnoj Dumi. Pritom su neke važne odluke donete mimo vlade i Dume. Mnogo puta smo videli Vladimra Putina ne samo premorenog. Putin je pratio završnu aktivnu fazu najveće vojne vežbe u istoriji Rusije „Mobilnost-2004“. gde je održao veliko savetovanje u vezi sa problemima uzgoja ribe i ribolova. mi smo jasno videli da nije Duma. naravno. mogli smo da se uverimo da se on kao čovek nije značajno promenio od 2000. Na kraju. Od Jeljcina niko od tih ljudi nije očekivao pomoć. ali nije odlučan. Čak je i zapadna štampa koja reklamira tu organizaciju bila prinuđena da prizna da je u Moskvi. a takođe i među vojnim licima. Dva dana slila su se za Predsednika u jedan radni dan. Ali taj napad je podrio naše poverenje pre svega u grupu liberalnih ministara ― M. „Nisam želeo i nisam se trudio da stignem na mesto predsednika ― rekao je na susretu sa studentima u Krasnojarsku ― ali sada sam se. već i krajnje mali uspeh nove „revolucionarne“ studentske organizacije „Oni koji idu bez Putina“. položaj većine veterana i invalida koji su odlučno protestvovali protiv prvobitnih verzija Zakona broj 122. dva sata bez prestanka trajala je prava bitka. A. U tim vežbama učestvovalo je nekoliko hiljada vojnika koji su hitno prebačeni ovde iz raznih krajeva Rusije. Uz to. U svom ponašanju on nastavlja da bude skroman i suzdržan. već realna bojeva paljba. kako tvrde njegovi politički protivnici. Zurabova. Kudrina. primetivši da „svaka grana vlasti treba da radi u okvirima svojih kompetencija“. koji već ne mogu da računaju na sopstvenu snagu i koji su prinuđeni da se u velikoj meri nadaju u pomoć vlade i predsednika. Te tvrdnje ne potvrđuju najautoritativnije sociološke grupe. godine u obliku monetizacije socijalnih olakšica u naturalnom obliku. Ali i u tom slučaju on može da se izražava oštro. ukazima samog Predsednika. Na mnogo susreta sa najvećim ruskim biznismenima i sa zapadnim liderima Putin je sačuvao laku ironičnost. posebno studenata. koji je preduzet u proleće i leto 2004. već i veoma ljutitog.

Kako je izjavio Boris Nemcov. Mnogi oponenti Vladimira Putina i ljudi koji ne žele dobro Rusiji pomirili su se sa time da će Putin biti predsednik Rusije do 2008. ti ljudi nisu videli jasnu alternativu Vladimiru Putinu na izborima u martu 2004. Ti mali gubici na rejtingu vezani su pre svega za događaje u Beslanu i za monetizaciju olakšica u naturalnoj formi. Sa neverovatnim otporom prema Putinu pisao je list „Moskovski komsomolac“. Vladimir Putin je nesporno šef države koji nije bio ni za šta. Pomisao na to da će vlast Putina i elite koju on formira trajati još neko neodređeno dugo vreme. Ali putinski režim ne napada samo veliki biznis. godine. Ali u proleće 2005. U. ovo pitanje postavio je Centar istraživanja političke kulture velikom broju ruskih građana u svim regionima. „Opravdao je u potpunosti“ ― tako je odgovorilo 11% ispitanika krajem 2003. ali prema razmerama insinuacija definitivno je prevazilazio sve prethodne. 2004. „Vladimir Putin je ruski samodržac. odgovore „Odobravam“ dalo je od 72 do 80% ispitanih. on je nekoliko puta bio masovno napadan od strane kako niza domaćih. godine. godine u vezi sa događajima u Beslanu i promenama u načinu izbora gubernatora i rukovodilaca ruskih autonomnih oblasti. uglavnom među biračkim telom te iste orjentacije. Putin vodi čak i u anketama koje sprovode organizacije leve orjentacije. uz ropac naroda koji gine i oligarhijske pirove na Rubljovki. „Opravdao je delimično“ ― bio je odgovor 45% ispitanika krajem 2003. ne može se pohvaliti takvom popularnošću među biračima. izaziva kod Putinovih oponenata ne samo uznemirenost. Veliki broj ispitanika izjasnili su se kao pristalice sadašnje vlasti i samo 12% je imalo pozitivno mišljenje o Genadiju Zjuganovu. godine. Na kraju krajeva. već sve od kojih može da se otme 141 . koji živi po svojim. a ne po ruskim zakonima. bez nekog jasnog povoda. odnosno od vremena K. godine mesečni rejting Vladimira Putina nije se povećavao iznad 68%. Narod je polagao velike nade u njega. Sa posebnom i očiglednom patološkom zlobom o Putinu je pisao i govorio Viktor Šenderovič i svi autori „Nove gazete“: „Predsednik Putin je pi-ar fantom na drugom krugu. odnosno petrogradskim predstavama o poštenju. Novi napad na Vladimira Putina U toku pet i po godina. Poslednji takav neočekivani napad dogodio se u septembru 2004. ali je stigao da likvidira političke slobode. već i strah i bes. Od januara do maja 2005. da maksimalno pritisne sredstva javnog informisanja i da pretvori Rusiju u svetsko strašilo kome se svi podsmevaju. A to je čovek koji ima bezgraničnu vlast. ali se nije ni smanjivao ispod 64%. kakvog nije bilo u poslednjih 20 godina. Ta godina je protekla uz bahanalije kradljivaca državne imovine i zamuckivanje Putina. To je provalija u kojoj nestaju bez traga velike ideje i zamisli. Samo septembra meseca ta cifra se smanjila do 68%. koji sve više svojim brbljanjem i bespomoćnošću podseća na Gorbačova ― na njegovom čelu počinju da se probijaju ljubičaste konture Kurilskih ostrva“. i 51% krajem 2004. i krajem 2004. godine svoje odobravanje Putinovog rada potvrdilo je od 70 do 75% ispitanika. Godina koja je iza nas u Rusiji je protekla uz eksplozije šahida. Da li ih je opravdao?“ Prema podacima lista „Sovjetskaja Rosija“. „Pet godina je Putin na vlasti. Kako piše njegov glavni urednik Aleksandar Prohanov: „Putin je klizište po kome klize u nepovrat ostaci nekadašnjeg ponosa otadžbine. „Osnovni ekonomski zadatak putinskog režima postalo je dobijanje udela od biznisa. godine. Ovako je u „Novoj gazeti“ pisao njen analitičar Artemij Troicki.„Da li odobravate ili ne odobravate u celini rad Vladimira Putina na mestu predsednika?“. On nije ispunio ni jedno svoje predizborno obećanje. koja čak ne može da se poredi sa vlašću Petra Prvog“. koliko se Vladimir Putin nalazi na mestu predsednika Rusije. Černjenka“. Ni jedan od velikih svetskih lidera. tako i većine stranih sredstava javnog informisanja. sa kojima se Vladimir Putin sastaje na samitima „osmorice“. počeo je novi informacioni napad koji je imao umnogome iracionalni karakter. Sa sve većim besom govorili su i pisali o njemu lideri desnog krila. Ništa pozitivno o Vladimiru Putinu nije mogao da kaže ni list „Zavtra“.

Planovi Zapada u vezi sa omekšavanjem linije ponašanja Putina. da vlast pljačka i bogate i siromašne. godine Solovej poredi sa događajima 9. Taj čovek je počeo kao reformator. osuđen je na propast. januara 1905. godine. U Rusiji je sve manje slobodnih sredstava javnog informisanja. koji je lutao po hodnicima Bele kuće sa sve većom manijom gonjenja. sve se više pojačava i tera ga da zauzima sve čvršću poziciju u odnosu prema susedima i oponentima. Posle pet godina rukovođenja Rusijom. tako i rada ruskog Predsednika. „Putin se sve više i više povlači u sebe. i to povlači za sobom probleme“. Čudno je to: najmanje dvadeset velikih ruskih dnevnih listova. ― Pošto nije politički niti ekonomski reformator. u Peterburgu. koji je zatvoren prema svima? Malo ko ima razumni odgovor. ili da žrtvama pruži pomoć“. I sve te besmislice nude svojim čitaocima iz časopisa „Politička klasa“. Putinov režim u obliku u kome danas postoji. „Rusija je uz Putina ili već postala fašistička država. On ne može da opstane u postindustrijskoj eri“. a takođe i pojačanje terora čečenskih pobunjenika. Ili na Josifa Staljina. Vremena njegovih uspeha su prošla. a zatim da potpale vatru rata na celom Severnom Kavkazu. u personifikaciju sveopšteg nezadovoljstva i razočarenja. u lidera korumpirane države koja ne može da zaštiti od terorista sopstvene građane. „Danas Putin ništa ne radi onako kako treba“. Kao da su se sve nesreće ruske zemlje svalile na njegova ramena. koji po pravilu imaju velike tiraže iz dana u dan. kao ozbiljnu naučnu analizu. Čak je u određenoj meri i smešan. a novac može da se otme i od naroda. posle dugogodišnje istorije totalitarizma i mnogovekovne istorije samodržavlja. ili je vrlo blizu da to postane“ ― 142 . Ko je taj čovek. Sada je te planove potrebno ponovo proceniti“. Prema mišljenju drugog francuskog lista „Figaro“. ali i na čudan način slične u najrazličitijim listovima i časopisima. ponovo da zauzmu Grozni. i on sam izgleda sve tužnije. i po izrazu njegovog lica vidi se da mu je beskrajno dosadno. preko smirivanja i dijaloga. „Rusija je zastrašujuća zemlja. Bilo bi čudo da. koji oko sebe vidi samo neprijatelje. Tim uslovima Valerij Solovej smatra talase protesta koji će sve više biti usmereni ka Moskvi i Kremlju. i pritom doživljava čudovišne poraze i u spoljnoj i u unutrašnjoj politici. Demonstracije starih ljudi u januaru 2005. ali on takođe koncentriše u svojim rukama sve više i više vlasti. I ne treba se plašiti zbog Predsednikovog visokog rejtinga: on može u određenim uslovima da se pretvori u paru i da nestane kao dim“. Tako je o Putinu i sadašnjoj ruskoj državi pisala Julija Latinjina u istoj „Novoj gazeti“. izazivačka i bolesna kritika mogla se čitati u zimu i proleće 2005.novac. „Putin je izgubio poverenje Zapada ― tvrdi francuski list „Le Mond“. Vladimir Putin izgubio je poverenje i u svojoj zemlji: „U Rusiji je prošla moda Putina. kao i 1996. bile su veoma kritične. i on sada ima samo jednu želju: da ode sa svoje funkcije“. nedeljnika i mesečnika. U velikom članku pod naslovom „Da li će Putin zadržati državnu vlast?“ ekspert Gorbačov-fonda Valerij Solovej tvrdi da je stanje u Rusiji sve gore i gore. Putin se pretvorio u prepreku za promene ka realnoj demokratiji“. Vlast se oslanja na opričnike i čuvare. godine i na stranicama većine zapadnih listova. i pošto primenjuje metode koje je pozajmio od KGB-a. čiji je glavni urednik postao poznati ruski analitičar Vitalij Tretjakov. U tu antiputinsku kampanju punu laži aktivno se uključio i nedavno formirani časopis „Politička klasa“. To su feudalci i samuraji. i pritom sve jače tvrde da u Rusiji više nema slobodnih i nezavisnih sredstava javnog informisanja. koji mogu. Ali. koji je koji je iznenada menjao odnos prema svojim najbližim i video neprijatelja u svakoj senci. Ocene kako ličnosti. oficir KGB-a Vladimir Putin počeo je veoma da liči na Ričarda Niksona. iz meseca u mesec na svojim stranicama objavljuju sve ružnije optužbe usmerene prema Vladimiru Putinu i njegovom okruženju. Evo samo nekoliko primera iz tog niza optužbi: „Usmerenost misli ruskog predsednika Vladimira Putina. Rusija nije ostala korumpirana. a sada se pretvorio u predvodnika prodajnog režima. i čak obožavanog lidera. koji su bili preteča Prve ruske revolucije. „Društvo je spremno da se prihvati oružja protiv vlasti“. Isto toliko neobjektivna. pali su u vodu. „Vladimir Putin izvršio je puzeći prevrat. Putin se sve očiglednije pretvara iz poštovanog. da li ona postaje bolja nego što je bila i šta će nam još doneti četiri godine vladavine Vladimira Putina?“. u kojoj se događaju strašne stvari. On je umoran. surova i autoritarna država. „Isto tako (kao Gorbačov).

Tu se jasno kaže: „niko“ i „zaredom“. godine. kao i u mnogo zemalja ZND. Boris Jeljcin nalazio se na mestu predsednika od 1992.izjavio je bivši direktor CIA Džejms Vulsi. još se nije završio bolan i složeni prelazni period. Malo ko očekuje značajne promene u personalnom sastavu najviših organa vlasti 2005– 2007. Čak je i neke objektivnije zapadne posmatrače čudila ta opšta namera zapadne štampe da „ispljuje Putina“. godine brine političare i politikologe. kao i ekonomska i socijalna stabilnost u savremenoj Rusiji za sada ne mogu da se obezbede automatski. Tek u poslednje dve godine u Rusiji je stvoren relativno efikasan sistem za borbu protiv međunarodnog terorizma. do 1999. Partijski sovjetski sistem vlasti raspao se zajedno sa SSSR i KPSS 1991. socijalnih. 2005. neizbežno moraju da se promene. koji već isprobava carsku krunu. koga javnost za sada ne vidi“. A kada je Džordž Buš krenuo na evropsku turneju. koja je održana u Kremlju 7. označila je početak novog političkog ciklusa koji. koji je. U stvari. ni jasan sistem upravljanja koji odgovara novim realnostima ruske ekonomije. U Ustavu postoji odredba u kojoj se kaže da niko ne može da zauzima mesto predsednika Ruske Federacije više od dva mandata zaredom. U ovoj oblasti zemlja nema efikasni glavni. ali taj posao još nije završen i neće biti završen do 2008. mi jednostavno ne razumemo u kakvoj situaciji Putin radi. i u horizontalnom i u vertikalnom pravcu. nisu prevazđene. sredstva javnog informisanja koja su bliska vladajućoj eliti crtaju mračni portret bivšeg kagebeovca. a takođe i od poverenja koje u njega ima većina stanovništva zemlje. zahteva. Toni Bler se primetno ohladio prema svom „drugu Vladimiru“. 143 . Američki novinar i analitičar Meri Deževski pisala je: „Izgleda da će Vladimir Putin uskoro popuniti dugi spisak ruskih lidera koji nisu opravdali prevelika očekivanja Zapada. Ali već danas. ekonomskih i ideoloških kriza. Izveštavajući o izjavama koje je u Londonu dao bivši ruski premijer Mihail Kasjanov. ni jasan ekonomski sistem odnosa vlasništva. i sa prekorom dodao: „Vreme je da se to prizna“. Stabilnost društvenog i državnog uređenja. koje su u našoj zemlji nastupale jedna za drugom. maja 2004. godine. i to čini aktuelnijim pitanje o nasledniku aktuelnog predsednika ― nasledniku. protivnika tržišne ekonomije i slobodne štampe. traje četiri godine. žaljenja i predloga. i ta briga je razumljiva. Kada se sve uzme u obzir. a ne kao graditelj. već postoje sa mnogih tačaka gledišta slučajni igrači. čvršće!“. Vladimir Putin nije samo jedan u nizu predsednika u stabilnom sistemu upravljanja. koji jedni druge malo razumeju. nemački list „Frankfuter Alemajne“ naslovio je svoj tekst rečima „Putin je u panici“. i to može veoma skupo da nas košta. Ali i u oblasti ekonomije mi za sada nemamo ni kompetentni tim lidera. Problem 2008. već anarhija. koje su nastale posle raspada SSSR-a. ni dugoročnu političku strategiju. čak ni u odnosima sa ZND. Vladimir Putin započeo je svoj rad od jačanja jedinstvene države. koji je izveden na osnovu analize niza anketa. U SAD i u Evropi. ova odredba Ustava izaziva mnogo diskusija. U Rusiji. Zato od ličnih kvaliteta šefa države koji ima velika ovlašćenja. u Rusiji je u vreme Jeljcina na vlasti bila ne demokratija. u ušima su mu još odjekivali glasovi kongresmena „Čvršće sa Rusijom. navodno. U Rusiji još nije stvoren čvrst. Ako konji ne vuku kola. i radio je uglavnom kao rušilac. sudbina Rusije zavisi daleko više nego u većini velikih zemalja na svetu. budućeg diktatora koji se naslađuje dok gazi sve izdanke demokratije koja se pojavljuje. „Bez sadašnjeg lidera opstanak postojeće političke konstrukcije apsolutno nije garantovan. To je bio zaključak grupe sociologa. istakao zastavu „kao mogući Putinov suparnik 2008. Upravo su se tako razvijale stvari u Gruziji. ali novi sistem vlasti i upravljanja u našoj zemlji još nije stvoren. Zemlja nema ni jasnu. Problem 2008. godine“. u skladu sa Ustavom RF. godine. godine Svečana procedura stupanja Vladimira Putina na dužnost predsednika Ruske Federacije. Stanje u Rusiji značajno se razlikuje od stanja u predsedničkim državama kao što su SAD i Francuska. Posledice nacionalnih. ili pouzdani rezervni tim.

Ali u godinama Drugog svetskog rata postupanje u skladu sa tim običajem protivrečilo je interesima nacije i države. godine. teškim porazom rimske vojske u bici kod Kana. Kada je posetio sajam industrije u Hanoveru. Vlast koju imaju Putin i Lukašenko. predsednici Gruzije i Ukrajine ― Eduard Ševarnadze i Leonid Kučma? U antičkom Rimu postojao je period kada je rimski senat birao odmah dva konzula. bilo koji razumni političar ne bi ni mogao da govori drugačije. po četvrti put. već 14 godina.“ Ova prostodušna izjava P. Drugačije se događalo u Kazahstanu. mada i veoma različite. U Rusiji su dozvoljena dva mandata zaredom. kao što je poznato. treba ga se pridržavati. Najjednostavniji predlog u vezi sa naslednošću ruske vlasti i u vezi sa problemom 2008. koja Ustav dozvoljava još za vreme F. već je običaj zabranjivao političaru da se kandiduje u trećem mandatu za predsednika. Vladimir Putin ponovo je izgovorio reči „treći mandat“ u vezi sa sobom. Rusija treba da pronađe sopstveno rešenje. kada su rimskom vojskom. gde su dva mandata. ali postoje okolnosti koje zahtevaju izuzetak od pravila. i ja ću se toga pridržavati“. u Kirgiziji. To je završeno. Različita pravila za izbor predsednika postojala su u Francuskoj. Tako su postupale i sve evropske demokratske zemlje u vreme kada su se u njima formirali demokratski sistemi. i oni su upravljali Rimskom državom menjajući se svakoga dana. trajala ne 10. Za poslednje dve godine svi ruski gubernatori i predsednici autonomnih oblasti. ali ne zaredom. koji su uspešno rukovodili u svojim regionima tokom dva mandata. Naravno. kada je govorio na ukrajinskoj televiziji: „Ustav ne treba menjati. aprila 2005. po kome niko ne može da bude izabran u trećem mandatu zaredom. Smatram da treba da bude i treći i četvrti mandat. kao sada. ona je od Boga. godine u SAD u trećem mandatu i pobedio je. Bio je to predlog da se izmeni Ustav RF referendumom. U SAD u to vreme nije Ustav. „Mada. On je 1944. koliko im je dodeljeno. Tada je Putin dodao da ruski Ustav ne zabranjuje da se neko kandiduje za treći mandat. kako je to učinjeno u Belorusiji i u nizu drugih zemalja ZND. Frenklin Ruzvelt bio je kandidovan 1940. Specijalna ispravka Ustava sa daleko strožijim pravilima za izbor predsednika doneta je u SAD tek 1951. Neki od rukovodilaca regiona nalaze se na svojim funkcijama i u četvrtom mandatu. ekonomske reforme. godine dao je još oktobra 2004. On je rekao da neće menjati osnovni zakon. Ali šta su mogli da urade i za šta da se izbore za 10 godina. 11. a ne nekim formalnim pravilima. komandovala dvojica konzula. već važna demokratska norma. Upravo ta okolnost im je omogućila da sprovedu najuspešnije. za razliku od Zapada. Uzbekistanu i u Belorusiji. Državni sekretar Saveza Rusije i Belorusije Pavel Borodin. i 15. marta 2004. uvereno govorio da nema nameru da se kandiduje za mesto predsednika u trećem mandatu. koja je bila jača od Hanibalove. i da obezbede stabilnost u uslovima koji su čak bili teži nego u Rusiji. godine. već carevi. odnosno posle svoje druge pobede na predsedničkim izborima. Sam Vladimir Putin još je u noći između 14. ne vladaju korporacije. Miterana. Borodin. Mnogi manje uspešni gubernatori i rukovodioci regiona izgubili su svoje funkcije već posle prvog mandata. nisam siguran da ću to da poželim“ ― dodao je Predsednik. rukovodeći se razumom i interesima zemlje i nacije. Izjave V. posebno kada nije prošao ni treći deo drugog mandata. dobili su mogućnost da sačuvaju svoje funkcije preko izbora ili preko postavljanja na funkciju i u trećem mandatu. ponovo pobedio na predsedničkim izborima.“ Isto to Vladimir Putin je govorio krajem oktobra 2004. Predsednici Kazahstana i Uzbekistana ― Nursultan Nazarbajev i Islam Karimov. „Ja malo znam šta znači upravljati državom ― izjavio je P. i te zemlje prema mnogo pokazatelja ekonomske stabilnosti vode u ZND. Putina o tome da on nema nameru da se kandiduje za mesto predsednika u trećem 144 . U Rusiji. Ograničenje vlasti po mandatima nije samo formalnost. koje ne odgovara realnosti“. ― Potreban je vremenski period kako bi se realizovao određeni program. nalaze se na svojim funkcijama od decembra 1991. „Važno je da dođe novi čovek.Ukrajini. Borodina odmah je dezavuisana od strane sekretara za štampu predsednika Rusije Aleksandra Gromova: „Borodin je međunarodni činovnik i on iskazuje svoje lično mišljenje. godine.

Ali ponavljanje fenomena samog V. već su čak i povećale broj komentara i diskusija u štampi o tome. Više od drugih istakao se kao samostalni i efikasni rukovodilac. Viktor Ivanov.mandatu nisu zaustavile. I to je problem za mene kao građanina. malo je verovatno. i koji je brzo osvojio veliki autoritet i popularnost. Putin je naveo čestitost. kompetentnost. „Najvažniji momenat za zemlju ― rekao je J. i može u vezi sa tim da navede svoje preporuke. Lužkov je tada istakao da u vladi Moskve on ima dostojne naslednike. Kasnije je pominjao još i kvalitete kao što su efikasnost i nesebičnost. inicijativnost i druge. odgovarajuću ličnost. I. godine. zatvorenim za javnost i sredstva javnog informisanja: D. Putina. Ali Jurij Lužkov je takođe rekao da nema nameru ni da ode iz visoke politike. u decembru. Svaki uspešni rukovodilac mora da razmišlja o svom nasledniku. Hteli mi to ili ne. u potrazi za čovekom koji može da postane naslednik. već i federalni političar. Javnosti i sredstvima javnog informisanja teško je da ocene i rad ljudi koji su toliko bliski Putinu kao što su N. i njihov rad bio je pod stalnom pažnjom sredstava javnog informisanja. napustiću svoje mesto“. Pod efikasnošću mi obično podrazumevamo sklop osobina ličnosti političara kao što su intelekt. mada. Ali oni se takođe nisu suviše istakli kao samostalni politički lideri. poštenje. Sergej Ivanov ima takve kvalitete. Samo Predsednik može da oceni rad i upehe tih ljudi. sposobnost i želju da se služi svom narodu. ali oni nisu uspeli da pronađu rešenje tog problema. Odluka B. Lužkova da obavlja poslove predsednika razmatralo još 1998–1999. Sečin. Liberal-ekonomisti. na raznim predavanjima. ne vidim nikoga osim Putina. Da. Putina. Vladimir Putin obećao je da će zemlji predložiti. O svom nasledniku razmišljali su čak i Lenjin i Staljin. Ja ne znam šta tu može da 145 . sam Jeljcin danas o tome misli drugačije. Razumni kontinuitet vlasti važan je i za upravljanje državom i za upravljanje velikom industrijskom ili finansijskom korporacijom. Putina. Poznato je da se pitanje o mogućnostima J. ali predsednik je u našem mentalitetu uvek glavna ličnost u državi. V. jeste sadašnji gradonačelnik Moskve Jurij Lužkov. Putina. volja. Medvedev. i u okvirima ZND. Čerkesov. V. Neki od tih ljudi u prošlih pet kodina radili su samo u strukturama aparata. nego u radu vojnih struktura. već i najbolji u zemlji rukovodeći tim. Mi vidimo. već i da dostojno vrši dužnosti predsednika Rusije. Ivanov potpuno je jasno nastupao kao drugi čovek. razmišljajući o tom pitanju. Od ljudi koji nisu iz okruženja V. „Ja ću u Moskvi raditi do kraja 2007. politički posmatrači pre svega obraćaju pažnju na najbliže okruženje ili na tim samog V. ali to ne može da bude političar koji je nama danas potpuno nepoznat. i uspeo je da stvori ne samo najbolji u zemlji „moskovski model“ ekonomskog upravljanja. Jurij Lužkov odlučno je izjavio da neće da se kandiduje na mesto gradonačelnika Moskve 2007. jedini čovek koga politički posmatrači smatraju sposobnim ne samo da pobedi 2008. koji je avgusta 1999. V. Sergej Ivanov često je brzoplet u donošenju odluka i iznošenju stavova. godine na izborima. a faktički četvrti mandat na mestu prvog čoveka grada završava se 2007. Lužkov ima ogromno iskustvo ne samo kao regionalni. veoma brine problem 2008. Samo preporuka odlazećeg Predsednika nije dovoljna. godine. koje treba da ima njegov naslednik. a ni kao reformatori. On nema ni iskustvo u radu u civilnim strukturama gde je potrebno više diplomatičnosti. U polju stalne pažnje i javnosti i štampe bili su i V. mada on zaostaje za Putinom u nekim stvarima. Lužkov ― to su izbori za predsednika. Nabrajajući kvalitete. ipak. i njegov treći. Putinu lojalni političari kao što su Boris Grizlov i Sergej Mironov. koji su bliski Putinu ― Aleksej Kudrin i German Gref. I. kada za to dođe vreme. delikatnosti i fleksibilnosti. Ni jednu ličnost koja bi mogla da nastavi upravljanje zemljom. godine postao premijer. niti da se kandiduje za mesto predsednika Rusije. Jurij Lužkov nalazi se na mestu gradonačelnika Moskve od 1992. ni kao ekonomisti. U zajedničkom timu Vladimira Putina S. Upravo je Sergej Ivanov poslednjih godina vodio mnogo složenih pregovora sa rukovodstvom NATO-a i sa rukovodstvom SAD. Jeljcina pokazala se kao uspešnija. A posle toga. njega. Nema nikoga u blizini. Lužkova. Patrušev i D. Nastupajući tokom marta i aprila 2005. da se ti ljudi nisu naročito istakli ni kao državni rukovodioci. godine. Naravno. Kozak. radili su tokom pet i po godina na mestima potpredsednika vlade i ministara. ako će se oni održati bez učešća V. verovatno. i sa liderima Kine. sadašnji ministar odbrane RF Sergej Ivanov.

Pre svega. Da bi se prekinuo „prsten svevlašća“ i da bi se obezbedio dug život režima koji se. i izmene tog Ustava takođe se mogu doneti na referendumu. odvela zemlju u period otvorene diktature. do 2012. Mnogi ruski analitičari već su izrekli svoje mišljenje o 2008. uvek postoji rizik da naslednik može da ne bude izabran. Postoji još jedna veoma važna okolnost. jake vlasti.“ Reči Jurija Lužkova zavređuju pažnju. Prvo. znači nema onoga što se naziva životom partije. Ali vrlo je moguće da je Vladimiru Putinu zaista potreban odmor.. I to neće biti baš toliko smešno koliko će biti simptomatično. Ona nema jasnu ideologiju. Mesto lidera partije na vlasti je skoro uvek mesto nezvaničnog lidera države. To će značiti potpuni raspad ruske birokratije.se uradi. Kao treće. Lider te partije Boris Grizlov ima mnogo vrlina. ali bez rešavanja tog zadatka u savremenoj Rusiji nikada neće biti sigurne.. Ipak je Putin obezbedio stabilizaciju života i očuvanje države. Niko drugi ne može da ispuni taj zadatak u uslovima koji danas postoje. kao političar on je mlad i nema potrebe da se povlači iz ove sfere. i taj sistem mu neće dozvoliti da se povuče. stvorio sistem vlasti koja se održava na njemu. Kao čovek koji je i sam bio naslednik. on ima izvesnu liniju. Putin je taktično i umešno ispravio situaciju u pravcu osamostaljivanja regiona. i čim naslednik postane vladar. i sve te norme. Bilo kog ruskog predsednika. uticajnih. godine. 146 . evo. predsednika Saveta Federacije ili predsednika Državne Dume. ona mora da ima drugačijeg lidera. formira kod nas već pet godina. a neće biti ni razumnog kontinuiteta vlasti. i njegovo mišljenje imaće veliki značaj. i njegovi autori su vodeći novinari ― Tatjana Gurova i Andrej Cunski. i svega što će još uraditi u periodu do početka 2008. još jedna partija vlasti. Vladimir Putin ne može da ode iz politike posle svega što je njoj uradio u poslednjih šest godina. Problem Ustava nije nerešiv: on je donet referendumom. Takav lider mogao bi da postane od 2008. još septembra 2004. I evo ― ta složena situacija i potreba da u državi postoji kontinuitet ― ne daje mi mira. kao što je to uradio i sam Putin. na čijem čelu se danas nalazi Putin. U svakom slučaju „Jedinstvena Rusija“ nije postala takva partija. A to nije jednostavno. Stvoriti sposobnu i autoritativnu novu partiju veoma je težak zadatak. Na taj način jednostavno rešenje uskog problema kontinuiteta izgleda neefikasno i zaista opasno po zemlju. godini. To je linija obnove jedinstvene i jake Rusije uz očuvanje demokratskih okvira. Postoji Ustav. kojoj pripada i sam Putin. jer u ruskoj realnoj politici on se nalazi na daleko višem mestu nego oni koji danas zauzimaju razna mesta u administraciji i u vladi. Vladimir Putin. sa velikom verovatnoćom. To je sistem otpornih. Bilo je predloga da se Vladimir Putin 2008. Ali najrazumniji predlog iznet je u časopisu „Ekspert“. Potrebno je bilo stvoriti uslove za prekid predsednikovog „prstena svevlašća“. Njegovo životno iskustvo i razum nagone ga da traži temelj te linije u birokratiji. koja je obnovljena po njegovoj zamisli. jakih. koja je po njegovom mišljenju korisna za zemlju. koje ne dozvoljavaju Putinu da bude izabran i u trećem mandatu. i kao spiker on odlično vodi sednice Državne Dume. Biće smešno ako se raspadne. Zatim. Putin odlično zna koliko je danas u Rusiji velika predsednička vlast. Ali u ruskoj državi. Da bi partija postala prava politička partija. do danas ne postoji jedna karika koja je najvažnija za demokratsku državu. on u principu prilično lako može da promeni pravac. godine. Da li će to moći da uradi neko drugi? Da li će neko drugi da kvari mašinu državne uprave? Mi smo već imali pijanog kočijaša. da mu je potrebno da svede rezultate. Drugo. Ali u rukovodstvu partije on samo zauzima mesto. U delu „Naslednik-2“ ovi autori najkompetentnijeg od svih ruskih časopisa napisali su: „Putin nije mogao da ne razmišlja o očuvanju kontinuiteta pravca posle njegovog odlaska sa mesta predsednika 2008. određenih po svojoj ideologiji političkih partija. a da još ništa nije ni uradila. Opasno zbog toga što bi uz zadati vektor sledeća korekcija pravca. ovako ili onako. kao i u drugim strukturama vlasti. Putin ne može da ne razume da jednostavni izbor naslednika i pružanje podrške tom nasledniku u predizbornoj fazi neće rešiti problem kontinuiteta pravca. izabere za premijera. to je i nemoguće učiniti na neki jednostavan način ― u godinama dok je bio predsednik on je. čak da mirno razmisli o putevima razvoja Rusije i o svom mestu u njenoj obnovi. iz mnogo razloga.

premijer Velike Britanije koji je predao počasne obaveze predsedniku Ruske Federacije 12. Izjave i rezolucije sa ovih susreta imaju karakter preporuke. Trebalo bi pronaći odgovarajući teren. u blizini Sankt Peterburga.potrebno je pažljivo presuti deo današnjeg predsedničkog resursa u drugu posudu. i kao jednog od svetskih lidera. Japana i Kanade. Takav čovek postoji u našoj zemlji i mi ga svi znamo. novi sistem vrednosti i nova elita. Putina i kao predsednika Rusije. Rusije. problema i detalja pripreme tako velikog samita zaslužuju posebnu analizu. i mnogi posmatrači procenili su to kao novi uzmah političke karijere V. Samiti G-8 nikada ranije nisu bili organizovani u ovako raskošnim rezidencijama. U zemljama Zapada lider vladajuće partije skoro je uvek ili predsednik ili premijer. a da se ne prospe. O SAMITU OSMORICE U SANKT PETERBURGU Sredinom jula 2006. Italije. Skretati sa tog. već u uslovima demokratije i mora da postane partija na vlasti. Kako je pisao 147 . To je bio sa mnogo aspekata poučni događaj koji je još jednom pokazao značajne promene koje su se dogodile u svetskoj geopolitici i ulogu koju Rusija preuzima u savremenom svetu. Kandidat za mesto predsednika može da postane Sergej Ivanov. tako i celog Putinovog tima u sistemu ruske vlasti. januara 2006. Danas taj proces ide u pravcu koga odobrava većina ljudi u zemlji. Ova analiza je dobra. Danas se osnovni politički resurs zemlje nalazi u rukama Predsednika i njegove administracije. Tu je potreban čovek koji ima višegodišnje iskustvo u uspešnom rukovođenju vladom i privredom velikog regiona. Velike Britanije. odnosno instituciju. Takva institucija ne samo da može. Odlučeno je da se tu održe najznačajniji međunarodni susreti i konferencije. Novi ljudi neće se izboriti sa tim poslom. Za druge priredbe samita odlučeno je da se koriste i dvorci iz vremena Katarine Druge u Peterhovu. i ulogu vlade. u toku desetina godina. i njen red da bude domaćin sastanka došao je 2006. To nije Savet bezbednosti. Rusija je postala punopravni član ovog nezvaničnog kluba lidera 1998. a da se pritom uopšte ne naruši uloga i uticaj Vladimira Putina kao nespornog lidera zemlje i nacije. O razmerama sastanka Zemlja koja će biti domaćin i koja će predsedavati na sastancima „Osmorice“ određuje se po redu. i da u ime te partije predloži kapdidaturu za novog predsednika države. Ta ideja oseća se u vazduhu odavno. predsednik Ruske Federacije. V. Nemačke. Neki od rezultata. godine u Sankt Peterburgu održan je tradicionalni godišnji sastanak šefova država osam najrazvijenijih i najuticajnijih država sveta: SAD. kada za to dođe vreme. Sastankom je predsedavao Vladimir Putin. u poslednjih deset godina. U novoj Rusiji tek počinje da se stvara novi politički i socijalno-ekonomski sistem. Čitav sistem i struktura vlasti u Rusiji postali bi otporniji i jači. na čije čelo sam može da stane. ili partija Kremlja. lider vladajuće partije mogao je da ima realnu vlast. koja bi mogla da prihvati deo tog resursa. vrlo je opasno. već o stvaranju novog centra moći. koji će biti u stanju da bude protivteža budućem predsedniku“. Samiti G-8 ne donose neke odluke koje bi bile obavezujuće čak ni za zemlje učesnice. Pre V. Ali ovde se ne radi samo o traganju za zgodnim mestom za bivšeg predsednika. Nephodno je u Rusiji pojačati ulogu i političkih partija. poznat još i kao „klub G-8“. godine. već određenog pravca. To zahteva da se na mesto premijera postavi jača i kompetentnija ličnost nego što su one koje smo videli u glavnom kabinetu Belog doma. kao na primer Toni Bler ili Džordž Buš. Tada je bilo određeno i konkretno mesto održavanja samita ― Konstantinovski dvorac u Streljni. a kasnije i novog premijera. Putina predsednik sastanka „Osmorice“ bio je Toni Bler. Ali u našoj istoriji. To je „Jedinstvena Rusija“. i takva kombinacija učvrstila bi ulogu kako Sergeja Ivanova. Vladimir Putin mogao bi da stane na čelo partije „Jedinstvena Rusija“ već krajem 2007. Kandidat za tu ulogu je očigledan. ne zauzimajući formalno nikakve državne funkcije. Ali i oslanjati se na snage i mogućnosti samo jednog čoveka ― takođe je opasno. Francuske.

činovnici i predstavnici sredstava javnog informisanja. Za samite se ne pripremaju samo političari. Razume se da su sve ove pretnje morale da imaju u vidu ruske specijalne službe koje su imale obavezu da obezbede miran rad samita „G-8“ u Sankt Peterburgu. Kasnije je tu ušla Kanada. Nisu imali šansu da naprave bilo kakve akcije ― put u Rusiju zahteva vize. nije privukao toliko pažnje i toliko odjeka i predviđanja još pre početka. a kasnije i „G-8“. svoje kolege pozvao na malo ostrvo Si-Ajlend na obali Atlantskog okeana. ukupni broj susreta već je premašio 30. diplomate. „Sedmorica“ su postala „Osmorica“ kada su 1997. To su bila ona stara dobra vremena kada je komunizam vladao polovinom Evrope. Samit poslednjih godina ima i daleko opasnije protivnike. karte za avion i voz su skupe. godine dodali Rusiju. Šri-Lanki i Pirinejima. Ako se gleda prema pažnji eksperata i štampe. Britanski premijer hitno je prekinuo svoje učešće i otputovao je u London. U Rusiji ovaj pokret nije postao masovan: ukupno u Sankt Peterburgu ima najviše pet stotina antiglobalista. koji su bili specijalno restaurirani baš za tu priliku. godine lideri antiglobalista održali su. „radne“ sastanke kao bi dogovorili oblike i taktiku protesta protiv „Osmorice“ u Sankt Peterburgu. za porodične razgovore 6 lidera koji su govorili engleski. godine u Rambujeu. čija ekonomija se tada nalazila negde na nivou Švedske ili Holandije. godine velike demonstracije radikalnih antiglobalista koji su ušli u sukob sa policijom. Ovo interesovanje nije bilo samo zbog toga što se samit ovoga puta organizuje u Rusiji. ali takođe i prema zemljama „Osmorice“. radikala leve orjentacije. već i zbog ličnosti predsedavajućeg ― predsednika Rusije V. lomili izloge. a istomišljenika u Rusiji nemaju mnogo. Svetske banke. a terorizam su bili lokalni incidenti u. mada su pokušali da blokiraju veći deo puteva koji vode u Edinburg. Italijanska vlada je pretnju shvatila veoma ozbiljno i iznad mora su sve vreme leteli avioni italijanskog ratnog vazduhoplovstva. koje je uz to i privatno vlasništvo jedne bogate američke porodice. umesto u dvorcima Đenove. treba priznati da ni jedan raniji samit „G-7“. taj forum je formiran 1975. a takođe i prema delatnosti Međunarodnog monetarnog fonda. „može da postane događaj bez presedana u istoriji kluba velikih sila i da postane veliki lični uspeh za ruskog predsednika“. V. Još u julu 2001. U proleće 2006. recimo Olsteru. Ali poslednjih godina sastanci „G-8“ pretvorili su se u najvažniji diplomatski događaj godine. Tokom mnogo meseci za njih se svi veoma pažljivo pripremaju u svakoj zemlji-učesnici. Sledeći samiti održani su na mestima koja se nalaze daleko od gradskih centara kako bi se učesnici zaštitili od nepoželjnih protesta. „zelenih“. Prvog dana samita „Osmorice“ u Škotskoj 2005. a posebno u zemlji koja je određena da predsedava. teroristi-samoubice aktivirali su svoje bombe u tri vagona londonskog metroa i u jednom gradskom autobusu. Sve je prevazišao Džordž Buš koji je 2004. Antiglobalisti koji su stigli na Britanska ostrva nisu uspeli da se probiju. Putina. kao što je bio samit u Sankt Peterburgu. Sedmi samit za Vladimira Putina Ako se računa od samita 1975. anarhista. godine. Dotad neviđene mere bezbednosti primenjene su na samitu u Edinburgu 2005. 148 . a predsednik Evropske komisije uspeo je da se izbori za poziv kao posmatrač. koje spaja otpor prema globalizaciji koja se u svetu odvija i prema radu transnacionalnih korporacija. godine. Vodeći princip „osmorice“ uvek je bila Čerčilova maksima ― „Uvek je bolje razgovarati nego ratovati“. u nekoliko prestonica u Evropi. Svetske trgovinske organizacije. Za te susrete se poslednjih osam godina aktivno pripremaju i takozvani antiglobalisti ― učesnici novog masovnog i uglavnom omladinskog pokreta. vođa Al-Ka-ide Osama bin Laden objavio je da će poslati avion sa pilotom ― kamikazom na jahtu na kojoj se održava samit. Kinezi vozili bicikle. Oko objekta gde su bili smešteni i gde je trebalo da rade učesnici samita „G-8“ britanska policija podigla je ogromnu ogradu dužine oko pet milja od desetina hiljada listova žičane mreže. Još 2001. Mnogi listovi bili su prinuđeni da priznaju da samit 2006.Denis Mekštejn iz „Njusvika“. prevrtali automobile i prinudili italijansku vladu da samit „G-8“ održi na jahti.

Kaspijskom moru i Persijskom zalivu. 149 . a među „novajlijama“ su se našli nemački kancelar Angela Merkel i premijer Italije Romano Prodi. se. najveći interes izazvalo je pitanje energetske bezbednosti. taj sistem mora stalno da se usavršava. godine. Sankt Peterburga i samog Putina u informativnom prostoru zapadnog sveta. od osam lidera koji su se tada sreli u Okinavi. A i za samog V. ali je morala da se pobrine i za svoje nacionalne interese. Osim samih lidera i mnogo visokih činovnika u gradu na Nevi. Rusija je bila spremna da iznese nekoliko korisnih i razumnih predloga. i reklamni biznis. on je lično učestvovao u mnogim detaljima pripreme. koje znaju kako cela ta kuhinja radi u zapadnim zemljama. Otvorena diskusija u štampi trajala je nekoliko meseci i u njoj su učestvovale stotine eksperata. Prvi put je to bilo na ostrvu Okinava u Japanu 2000. čijim radom je rukovodio predsednik Rusije. Za Sankt Peterburg. koje su se dogodile u poslednjih šest godina. kao što su nafta i gas. kako tvrde ljudi koji su učestvovali u organizaciji samita. To je bio veoma ozbiljan rad. „Odlučili smo da se zaustavimo na tri teme ― naveo je V. Putin učestvovao je kao „veteran“. Brazil i Meksiko. odmah su pristupili radu na usaglašavanju pozicija i pripremi tekstova izjava i odluka koje će u julu potpisati lideri. Krajem februara u mnogo ruskih listova objavljen je veliki tekst ruskog predsednika u kome objašnjava dnevni red koga je Rusija predložila za samit. godine. Kongo. godine. rodni grad Vladimira Putina. koji je 2006. Međunarodni sistem borbe protiv epidemija stvara se odavno. infektivne bolesti i obrazovanje. Problemi borbe protiv infektivnih bolesti izazvali su malo sporova i skoro da o njima uopšte nije bilo diskusija u štampi. danas pate privrede koje se veoma brzo razvijaju ― kineska. U Sankt Peterburg su bili pozvani predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev. ovaj samit davao je velike mogućnosti da pokaže velike promene na bolje. pres-grupa V. pozive su dobili i predsednik KNR i premijer Indije. U Sankt Peterburg su bili pozvani i rukovodioci nekoliko međunarodnih organizacija. tako i budućih generacija“. već veliki biznis. kada je svetska javnost sa interesom komentarisala debi novog ruskog lidera u svetskoj politici. kako sadašnjih. koji su se okupljali od februara do početka jula 2006. i kada su taj debi skoro svi smatrali uspešnim. indijska. Zapadna štampa izveštavala je da je još u proleće 2006. Putin ― globalna energetska bezbednost. i nekoliko grupa eksperata iz zemalja-učesnica na samitu. Veoma ilustrativnan i afirmativan bio je krug šefova država koji su od predsednika Rusije dobili lični poziv za učešće na samitu „G-8“. 2006. godine predsedavao ZND. Od nedostatka resursa. Kao što se očekivalo. Putina samit je iz mnogo razloga bio veoma važan događaj i. Posle eksperata ti nacrti su predati ministrima. u Meksiku i nekim zemljama Latinske Amerike. političara. predsednici velikih zemalja kao što su Južnoafrička Republika. mada. Zato se nije moguće odupreti informativnom ratu koji se vodi već više meseci i više godina protiv Rusije bez angažovanja iskusnih pi-ar kompanija. predsednik Evropske komisije. novinara. Osnovni resursi ugljovodonične sirovine danas su skoncentrisani u Sibiru. premijer Velike Britanije i Vladimir Putin. V. koreanska i cele Jugoistočne Azije. Dnevni red samita „Osmorice“ određen je još prvih meseci 2006. Ovoga puta V. naučnika.Vladimir Putin učestvovao je na samitu u ovom formatu sedmi put. Ali sada. Generalni sekretar OUN. Putina raspisala tender među najiskusnijim pi-ar kompanijama kako bi iskoristio zapadne metode političke reklame za poboljšanje imidža Rusije. trebalo je da stignu samo troje ― predsednik Francuske. Bio je to veoma autoritativni forum. Kao što se moglo i očekivati. Na žalost. očekivao se dolazak i nekoliko hiljada novinara i posmatrača. Biti učesnik samita i biti „domaćin“ zemlje koja prima druge lidere veoma su različite uloge i različite odgovornosti. Ni pitanje usavršavanja sistema obrazovanja nije izazvalo velike polemike. za veći deo štampe i televizije na Zapadu to nije samo svet slobodne i nezavisne štampe. nekoliko puta. i u poslednjih nekoliko godina imao je niz teških iskušenja. razume. Ti prioriteti usmereni su ka postizanju opšteg cilja ― povećati kvalitet i nivo života ljudi.

Često sam pričao sa Putinom o demokratiji. tako su tvrdnje štampe i televizije postajale sve ružnije i gnevnije. i zauzima dvosmisleni stav u vezi sa Iranom i njegovim nuklearnim ambicijama. a oni su veoma različiti. Skoro svi zapadni listovi rado su ostavljali svoje stranice za intervjue oponenata V. Drugi američki političari i politikolozi nisu bili tako radikalni. Svi lideri „osmorice“ podlegli su njegovom profesionalnom uticaju“. koja se obavezala da doprinosi razvoju demokratije u svetu. isto kao i poverenje u Bušovu administraciju. godine. Putin već preuzeo predsedavanje u januaru 2006.Pojačavanje zapadne kritike Rusije Kritička kampanja zapadnih sredstava javnog informisanja Rusije i V. mnogi političari zapadnih zemalja nisu mogli da prikriju svoj gnev. Zato samit „G8“ ne treba da se održi u Rusiji. Posebno mnogo štampali su se materijali bivšeg premijera Mihaila Kasjanova. Filip Stivens iz britanskog lista „Fajnenšl tajms“ savetovao je evropskim liderima da učestvuju u samitu. 150 . „On je sve zaludeo ― očajno je izjavljivala Jelena Tregubova. Odsjaji demokratije danas su u Rusiji sve bleđi. izneli su na razmatranje u Senatu nacrt rezolucije kojom se predlaže da se ukine članstvo Rusije u „G-8“. sama mogućnost da se ta nezvanična počasna dužnost prenese Vladimiru Putinu izazvala je nervozu u mnogim sredstvima javnog informisanja na Zapadu. ponekad je. Nekoliko listova i časopisa savetovalo je Dž. Nekoliko intervjua dali su zapadnim listovima novinari i politikolozi iz Rusije koji su odavno protivnici politike V. ― Vladimir Putin je naš prvi „televizijski predsednik“. „To je neobjašnjivo i za Zapad. Na njegovom stolu nema olovke ― samo pult. kada je predsednik „Osmorice“ bio Toni Bler. ― Sve svoje sagovornike. ali da bojkotuje banket koji će biti organizovan u čast njegovog otvaranja. ― Rusija podržava poslednjeg diktatora u Evropi A. i za mnogo ruskih intelektualaca ― izjavio je sociolog iz Rusije Aleksandar Oslon ― ali većina ljudi iz srednje klase voli Putina. Jedan od italijanskih listova pisao je da će lideri zapadnih zemalja u Sankt Peterburgu izgledati „kao rođaci koji su se okupili kod bogatog. i bivšeg pomoćnika V. „Samit „Osmorice“ u Rusiji treba bojkotovati ― izjavio je senator Džon MekKejn. „Ne želim da stavljam krst na Rusiju“ ― izjavio je američki predsednik. „Ako se Putinu dozvoli da zauzme mesto predsedavajućeg „G-8“ ― pisao je u američkoj štampi Džefri Gartan ― pojavljuje se rizik da će poverenje u „Osmoricu“ biti ugroženo. V. Putina vodi se odavno. godine. ta kritika je postajala sve intenzivnija i u najvećoj meri sve tendencioznija. „Ne ― izjavio je Boris Nemcov iz SDS. i oni se svim snagama trude da ga ničim ne uvrede“. Oni su tvrdili da Rusija može da sačuva svoje mesto u elitnom klubu. Na to treba da se reaguje. Ruski odgovor na kritiku Zapada U prošlosti Rusija i njen predsednik često su prosto ignorisali kritiku sa Zapada. ali da „ustanu od stola kada se bude služio desert“. godine. bivšeg šampiona sveta u šahu Garija Kasparova. Putina. ako Putin ne promeni svoj kurs. Putina za probleme ekonomije Andreja Ilarionova. u jednoj televizijskoj emisiji. Danas ruski predsednik daje svetu primer odstupanja od principa političke i ekonomske liberalizacije. Putina. i ja se ne bih dvoumio kada se radi o odnosima sa njom“. Bušova administracija treba da se odredi ― šta će da preduzme u vezi sa tim“. ali kako se približavao samit „G-8“. koji boluje od neizlečive bolesti. i Zapad to ne sme da ignoriše. koga mnogi u SAD smatraju glavnim kandidatom Republikanske partije na predsedničkim izborima 2008. Kako se održavanje samita približavalo. Lukašenka. ali krajnje neprijatnog tečice. čak netačna. To je talenat koji je Putin definitivno razvio u KGB i koji mu omogućava da manipuliše kime hoće. Još prvih meseci 2005. Dva veoma uticajna senatora ― Džon MekKejn i Džozef Liberman. već u nekoj drugoj zemlji. Bušu da ide na samit. On nju ne želi i trpi samo spoljni privid demokratije“. Kada je već svima postalo jasno da će on ipak biti održan u Rusiji i da je V. on ume da natera da poveruju da je on isti kao oni. On im je vratio osećaj nacionalnog ponosa“. Na ovu izjavu bio je prinuđen da odgovori Džordž Buš. V. ali nikako ne može da predsedava samitom.

V. I ovde su sa velikom pažnjom saslušani i vicepremijer Dmitrij Medvedev i predsednik V. Razlika između ovog foruma i Davoskog foruma u Švajcarskoj je u tome što su u Davos stigli samo predstavnici najrazvijenijih zemalja. Još sredinom juna 2006. jer pitanja nisu birali samo radnici ruskog televizijskog kanala. Sa samitom „G-8“ mnogi posmatrači povezali su 1. koga je organizovao aparat predsednika. Ali sada je Rusija davala na svu tu kritiku veoma odlučni i ubedljivi odgovor. Putin. „Francuska je organizovanija. čiji su odnosi sa Ruskom pravoslavnom crkvom izuzetno složeni. ona jednostavno obeshrabrivala V. Putin dao je veoma širok odgovor i završio ga rečima: „U životu svakog političara postoje svetle i tamne tačke. i ona ima lidera ― rekao je ― a Italija ima više energije i entuzijazma: navijaću za one koji će bolje igrati“. u Sankt Peterburgu je održan veliki ekonomski forum na kome je prisustvovalo više od 5 hiljada biznismena i bankara iz 46 zemalja. u Moskvi i Sankt Peterburgu održano je nekoliko susreta koji su očigledno bili u vezi sa samitom. godine. lični rejting Džordža Buša kreće se negde između 30 i 40%. ali za političara je glavno da je častan čovek. Putina bili su citirani sledećeg dana u svim svetskim sredstvima javnog informisanja. Tokom dva i po sata on je preko interneta odgovorio na 49 pitanja koja su odabirana od 162 hiljade. opozicije i sindikata. Na kraju tog susreta govorio je ruski predsednik. od miliona i 250 hiljada korisnika mreže iz celog sveta. Kendal je odgovorila: „Nekoliko stotina funti“. na primer. kako je to bilo. „Da li možete da mi je prodate za pet penija? ― pitao je Putin ― Ne? Isto to se odnosi i na ruske resurse“. Na samom početku jula 2006. a u Sankt Peterburgu su učestvovali i predstavnici zemalja u razvoju. jula 2006. obavljenu punu konvertibilnost ruske rublje. judaizma i budizma iz 40 zemalja. Vladimir Putin je 9. „Mogu li ja vama da postavim pitanje? ― rekao je Putin. Ja smatram da je Džordž Buš častan čovek“. Putin jedino nije konkretno odgovorio na pitanje za koga će navijati u finalnoj fudbalskoj utakmici svetskog šampionata koja je trebalo da se odigra te večeri. U toku meseca koji je prethodio samitu „G-8“. koliko je stiglo na sajtove Jandeks i BBC. islama. koji je već objavio da će napustiti mesto lidera Laburističke partije u leto 2007. Prema ukupnom mišljenju. već i o ukupnoj jačanju međunarodnog položaja Rusije. a više od 70% američkih građana smatra da se zemlja kreće u pogrešnom pravcu. V.opet. Uz to. godine u Moskvu je doputovalo više od 200 vodećih predstavnika svih pravaca hrišćanstva. Na pitanje Amerikanca Džefa Sterlinga o Predsedniku SAD. V. Samo sada oni to nazivaju demokratizacijom“. što je na Zapadu izazvalo primetno sažaljenje. već i novinari iz Bi-bi-sija. kakvu ruska prestonica nikada nije videla. ― Koliko košta vaša ogrlica?“ Posle kratkog otpora B. Odmah posle toga u Kremlju je održan „građanski samit G-8“. U Kremlju je primio rukovodioce informacionih agencija svih zemalja „Osmorice“. i dao je niz intervjua vodećim zapadnim televizijskim kanalima. Čak je Vatikan. Na Zapadu su dobro poznati problemi Tonija Blera. na koji je bilo pozvano 600 delegata nevladinih organizacija iz 50 zemalja sveta. I tu je govorio V. jula održao „on-lajn forum“. Sam Putin je u tim odgovorima bio neumoran. ovlašćenja 151 . Tu se nije radilo samo o sposobnostima Vladimira Putina. poslao u Moskvu najveću delegaciju kardinala. koje su u toku tri dana razmatrali probleme savremenog sveta i uloge religije. Prema podacima američkih novina. Putin. „Stranci koji kritikuju Rusiju ― rekao je u odgovor na pitanja francuskog televizijskog kanala „LCI“ i američkog NBC ― podsećaju na kolonijaliste iz prošlog veka koji su opravdavali svoje radnje u Africi i Aziji interesima civilizacije. „Da li će Rusija i dalje koristiti svoj gas kao političko oružje?“ ― pitala je britanska novinarka Brižit Kendal. godine bila arena krajnje žestokih masovnih nereda u gradovima i višemilionskih studentskih demonstracija. posle Beslana. To je bila teška internet-konferencija. Rusija i Vladimir Putin pobedili su u ovom veoma napregnutom takmičenju i u informativnom prostoru pre samita. Putina. Najinteresantniji odgovori V. sa koga je izveštavalo više od 700 novinara. Francuska je u leto i jesen 2005.

Veoma tešku predizbornu kampanju prošao je nedavno u Italiji i njen premijer Romano Prodi. tako da nisu privukle pažnju svetskih sredstava javnog informisanja. kada je likvidiran i Šamil Basajev. još 1995. Uspeh FSB omogućava Putinu da tvrdi da postoji veliki progres u obnovi reda u nespokojnoj republici posle predsedničkih i parlamentarnih izbora koji su tamo održani. bilo je zabranjeno. tako i „Jabloko“. On je nov u „G-8“. i da ta kritika u Rusiji ima široku podršku. Predsednik Rusije u toku priprema za doček svetskih lidera u Sankt Peterburgu nije mogao ni da zamisli 152 . na koju su bili pozvani predstavnici svih opozicionih snaga. a Kanada je do sada nastojala da se drži po strani od glavnih svetskih konflikata. Putina oštroj kritici u svojoj štampi. U Nemačkoj na predsedničkim izborima ni jedna od partija nije dobila apsolutnu većinu i uz velike teškoće formirana je koaliciona vlada na čelu sa Angelom Merkel. po celoj zemlji. U prošloj godini samo premijer Kanade Stiven Harper nije imao neke posebne probleme. i 2004. On je lično rukovodio. Bilo ih je malo. godine. Za organizatore samita i službu bezbednosti nisu neki veliki problem napravili ni antiglobalisti. i u zemlji je počela za sada nezvanična borba za mesto predsednika Francuske. dok ne ode voz ili autobus. Iz zapadnih zemalja je samo nekoliko stotina ljudi uspelo da dobije vize i doputuje u Sankt Peterburg. Za njih je bilo veoma važno da pokažu da je njihova kritika Rusije i Putina zbog toga što su se udaljili od demokratije i zbog autoritarnih metoda. Onima koji su ipak uspeli da stignu u Sankt Peterburg rastureni su šatori kod stadiona Kirov. Ali. Održavanje demonstracija na ulicama grada. U toku nekoliko nedelja pre održavanja samita „G-8“. ali su odlučili da se uzdrže od javnih manifestacija. Bilo je i članova ekoloških organizacija i drugih omladinskih organizacija. Smrt Basajeva može da oslabi snage terorista u Čečeniji. ali ih je bilo malo i nije učestvovalo mnogo ljudi. odbili su svoje učešće na toj manifestaciji. Najveći uspeh specijalne službe postigle su 10. Problemi bezbednosti Samita „G-8“ Za organizatore samita „Osmorice“ i za samog Putina najmanje problema napravili su opozicionari. zauzimanjem bolnice u Buđonovski. Jedan od glavnih britanskih listova naslovila je svoj tekst „Putinov trijumf pred samit“. koji ima samo neznatnu većinu u italijanskom parlamentu. uključujući i desne i leve radikale. koga su u Rusiji osnovano smatrali „teroristom broj 1“. Do grada su se najaktivnije probijali članovi Saveza komunističke omladine. ta partija je podvrgla samit „Osmorice“ i V. „Smrt Basajeva ― pisao je list ― to je najveći uspeh ruskih specijalnih službi.predsednika Žaka Širaka bliže se kraju. kako SDS. godine i premijer Japana. sprovođene su aktivne preventivne mere. godine. jula 2006. koje su činili partija „Jabloko“ i Savez desnih snaga. ili nekoliko dana. Što se tiče KPRF. Zamenik predsednika partije „Jabloko“ Sergej Ivanjenko izjavio je u jednom od intervjua daje antisamit „Drugačija Rusija“ veoma sumnjiva priredba. U tim uslovima i uz takav raspored svetskih političkih snaga. a zatim je preuzimao na sebe odgovornost za najveće terorističke napade. godine. a tim pre u Streljni. uključujući i zauzimanje pozorišta na Dubrovki i škole u Beslanu 2002. U tom cilju zamišljena je velika politička konferencija „Drugačija Rusija“. Svi koji su najavljivali svoj dolazak bili bi privođeni u matičnim gradovima i zadržavani nekoliko sati. Ovaj događaj komentarisala su sva svetska sredstva javnog informisanja. Neke manifestacije su antiglobalisti ipak uspeli da održe. skup raznoraznih ljudi i ideja. a posebno u južnim regionima Rusije. Vladimir Putin je mogao da se kao predsedavajući „G-8“ drži veoma uvereno. kada je izvršena velika specijalna operacija i kada je sprečen veliki teroristički akt. Daleko veću opasnost za mirno održavanje samita predstavljala je teroristička ilegala na Severnom Kavkazu. potpredsednik ilegalne Ičkerije. Tako je zadržano nekoliko desetina osoba. Odlazak sa svoje funkcije najavio je do kraja 2006.

za ruske proizvođače elektrotehnike. avgusta. ukupni spisak onih koji se dvoume je veliki. Ali takođe ima mnogo privrednih grana za koje bi ulazak u svetsku organizaciju bio isplativ. recimo. koji je poznat po svojim predrasudama u odnosu na Rusiju. korist od stupanja u Međunarodnu trgovinsku organizaciju preovladava u odnosu na gubitke i eksperti je procenjuju na 20 milijardi dolara. Rusija teži da postane značajni i neodvojivi deo svetske trgovine. godine. I za globalni svet korisno je da se Rusija integriše u mehanizam koji je u velikoj meri obavezujući. ili jednostavno pitanje zdravog smisla. Ukupno. istakavši da on može da potpiše samo sporazum koji bi bio prihvatljiv za američki kongres. niti da podučava V. već o političkim razlozima. Buša u vezi sa stupanjem Rusije u Svetsku trgovinsku organizaciju završeni neuspehom. Kasno uveče održana je konferencija za novinare dva lidera. Kad smo već kod toga. Putina. i njihov spisak je još veći. jer pobunjenici mogu da se svete Putinu i specijalnim službama. To može da stvori određene teškoće za poljoprivredu. Odlučeno je da se pokuša da se ovo pitanje reši u Sankt Peterburgu dan uoči samita. Takođe je rekao da nema nameru da drži predavanja.uspešniju reklamu od smrti nemilosrdnog teroriste koji je smatran ruskim Osamom bin Ladenom“. Rusija je insistirala na većoj kontroli američkih proizvoda od mesa. kao u Iraku. Američka strana smatrala je da se u Rusiji malo čini za zaštitu intelektualne svojine. „Možemo očekivati nove velike terorističke napade“ ― rekao je stručnjak za Kavkaz u intervjuu jednom od nemačkih listova. Hiljade novinara i posmatrača koji su se ovde okupili bili su zato pomalo razočarani. Nesuglasica je ostalo veoma malo. bez stvaranja filijala pod ruskom jurisdikcijom. Buša počeli su 15. Svi posmatrači složili su se da se ovde ne radi o ekonomskim. već i stvar prestiža. SAD ima određene sumnje zbog odbijanja Rusije da dozvoli da strane banke obavljaju delatnost na njenoj teritoriji neposredno. To ne znači da će oni da prestanu da predstavljaju opasnost. Ali će u sve većoj meri da se pretvaraju u banalne ubice. i u smislu političke težine. već krivični problem“. Održao je nekoliko poslovnih sastanaka. Zvanični razgovori V. a kasno uveče imao je sastanak sa Džordžom Bušom. Poznato je da je Rusija podnela prijavu za stupanje u ovu organizaciju još 1993. koji je takođe stigao na samit pre zvaničnog početka. Kako je u časopisu „Ekspert“ pisao Nikolaj Silajev. koje je jednostavno bilo nezgodno javno iznositi. gde postoje sloboda religije i sloboda štampe. „Ruska strategija odupiranja severnokavkaskom terorizmu snagama bezbednosti. Džordž Buš nije baš razumljivo objasnio neuspeh razgovora. Nije za sve ruske privredne grane isplativ ulaz u Svetsku trgovinsku organizaciju. To bi moglo da postane argument za zaštitu pouzdanosti Svetske trgovinske organizacije. SAD nisu skinule svoje zamerke. i opasnost više neće biti politički. poslednjih godina se svodi na „izbacivanje“ najpoznatijih lidera i organizacija. Prvi je na samit stigao. Mišljenje kompetentnijih stručnjaka bilo je drugačije. Ne ulazeći u detalje. Putina i Dž. naravno. Putina i Dž. Radilo se o stupanju Rusije u svetsku trgovinsku organizaciju. Dijalog koji je usledio bio je veoma ilustrativan: Buš: Govorio sam o svojoj želji da doprinesem institucionalnim promenama u raznim delovima sveta. V. prema Kini niko nije imao pretenzije kakve danas SAD imaju prema Rusiji. Od 149 zemalja članica Rusija je dobila saglasnost svih osim SAD. Vladimir Putin ― još u četvrtak. reći ćemo samo da su pregovori V. kako je to bilo kada je pre 5 godina u organizaciju stupila Kina. Odlučeno je da se pregovori nastave u oktobru. još uvek van okvira samita. avgusta. Ali članstvo u klubu svetske trgovine za rusko rukovodstvo postalo je ne samo ekonomsko pitanje. 14. I već sada se može govoriti o tome kuda će ta strategija dovesti. Neka zapadna glasila iznosila su pretpostavku da eliminacija Basajeva može da pojača terorističke napade u Rusiji. Osim toga. Samit „G-8“ bez senzacija Samit „G-8“ prošao je u Sankt Peterburgu mirno i bez senzacija. Rekao sam mu 153 . Terorističke grupe će da se usitnjavaju ― i po brojnosti.

Samit je završen. Kasno uveče. U Konstantinovski dvorac stigli su predsednici Kine. Pre svih. jer su SAD bile sklone da za razvoj novog konflikta ne krive samo „Hejzbolah“. koja je slušala ovaj dijalog. u vezi sa lordom Levijem“. Po svom programu se sa mnogo lidera sastao i N. i u Sankt Peterburgu. Najvažniji su bili problemi Irana. V. Svi učesnici samita „Osmorice“ već su 15. ovog puta zajedničke i oproštajne. razgovarali su i o mnogo drugih pitanja. Dž. Vladimir Putin se sastao sa novinarima. Čak ni Kondoliza Rajs. Putin: Mi. Nazarbajev. Sam V. jula stigli u Sankt Peterburg i smestili se u kućama u blizini Konstantinovskog dvorca. Putin ponovo je izašao pred novinare i održao još jednu noćnu pres-konferenciju. Pozvanim liderima bio je posvećen 17. a takođe i Generalni sekretar OUN Kofi Anan. Kine i Indije. „Za ocenu osam plus“. Indije. informisao ih o događajima prvog zvaničnog dana samita i odgovorio na pitanja. doputovao je predsednik Kazahstana Nursultan Nazarbajev. Prva zvanična sednica „G-8“ održana je 16. rezultati samita bili su komentarisani u raznim političkim krugovima na razne načine. Buš: Jednostavno sačekajte. Putin imao je visoko mišljenje o rezultatima samita „G-8“. nije mogla da se uzdrži od osmeha. jula. ― Ideje i predlozi Rusije naišli su na 154 . prema mišljenju samih lidera. Oko Samita Kako se moglo očekivati. Stigli su i predstavnici svih glavnih međunarodnih organizacija. jul. Svi su imali mnogo sastanaka sa liderima „G-8“ i između sebe. U vezi sa Bliskim Istokom mišljenja nisu bila tako jednodušna. U okviru tih istraga policija je uhapsila lorda Levija. „Mnogo buke ni oko čega“ ― bili su naslovi u novinama. veoma uspešno. Posle večere. Severne Koreje i konflikta na Bliskom Istoku. Posle ručka i večere održan je niz bilateralnih susreta. Toni Bler je rekao nešto u vezi sa problemima demokratije i korupcije u Rusiji. Na pitanje o svojim odnosima sa Tonijem Blerom Putin je odgovorio da bi i Rusiji bilo interesantno da čuje kakvo je britansko iskustvo u borbi protiv korupcije ― „na primer. ne bismo želeli da kod nas bude ista onakva demokratija kakva je u Iraku. i oni su potpisani posle diskusije koja nije trajala dugo. U vezi sa mnogo takvih pitanja lideri osam najrazvijenijih zemalja sveta doneli su specijalne izjave Na primer. V. Učesnici samita. za finansijsku pomoć vladajućoj partiji Laburista.da se mnogi ljudi u našoj zemlji nadaju da će Rusija uraditi to isto. uključujući i novinare. i u službama bezbednosti. Svi gosti. U vezi sa svim pitanjima dnevnog reda unapred su bili pripremljeni tekstovi sporazuma. „Streljna“: „Osmorica“ pogodila desetku“. zato što je samit protekao bez ikakvih incidenata. premijeru bliskog partijskog finansijera bliskog premijeru. naravno. Buš je istog dana otkazao konferenciju za novinare. čak u noći. Veliku pažnju privukao je dug razgovor između lidera Rusije. Južnoafričke Republike i Konga. Rusija nije podržala te optužbe i pozvala je obe strane u konfliktu da zaustave vojne operacije i lansiranje raketa. Meksika. da budem iskren. U Rusiji su svi bili veoma zadovoljni ― i u Kremlju. koji je počeo da se razvija upravo sredinom jula. već i Siriju i Iran. Uveče su imali neformalnu večeru. Novinarima je poznato da je u Engleskoj jula 2006. pozvali su KNDR da prekine svoje nuklearne programe i proizvodnju svog nuklearnog naoružanja. Veoma su aktivni bili i predsednik Kine i premijer Japana. naravno. bili su zadovoljni prijemom. Ali ukupne ocene rezultata bile su veoma različite. Brazila. godine buknuo skandal oko razmene titule lordova za niz bogatih ljudi željnih titula. „Osam dobili dva“. „Zadovoljni smo ― rekao je na zaključnoj noćnoj konferenciji za novinare. Buš odbio je da održi brifing sa novinarima.

samit je doneo „Izjavu u vezi sa Bliskim Istokom“. ali uzroci i posledice tog kratkog i žestokog rata zahtevaju posebnu analizu. „O borbi protiv korupcije na visokom nivou“. To je bila najobičnija porodica ― porodica jednog kuvara. Požar novog rata uspešno je ugašen. „Predstavnici ne samo Rusije. nije se stideo da im sam održi predavanje. U Moskvu se vratio jači nego ikada. Kada je Lenjin umro. Rusija sada. u OUN i Savetu bezbednosti. Diskusija o problemima Bliskog Istoka koja je započela u Sankt Peterburgu nastavljena je u Njujorku. U sličnom tonu izveštavali su najobjektivniji ruski posmatrači. i on je tamo dugo radio. PUTIN U PRVOM LICU Deda kuvao za Lenjina i Staljina O očevoj rodbini znam više nego o maminoj. Sva dokumenta koja smo planirali da usvojimo usvojili smo praktično bez izmena“. U januaru 2007. godine Vladimir Putin predaće predsedavanje kluba „G-8“ kancelaru Nemačke Angeli Merkel. Samit „G-8“ završen je uz zvuke eksplozija bombi i raketa u Libanu i Izraelu. očigledno. jer su ga posle Prvog svetskog rata pozvali na rad u podmoskovske Gorki. rukovođen međunarodnim shvatanjima visoke važnosti. i mi smo spremni da aktivno učestvujemo. Predsednik Buš. On je stvaralac „nove arhitekture budućih međunarodnih odnosa“. omogućava da ona igra sve ozbiljniju ulogu u globalnom razvoju. koji će biti održan u Nemačkoj. U tekstu uredništva britanskog lista „Tajms“ moglo se pročitati: „Vladimir Putin misli da je na konju. sudeći po svemu. Na samitu je usvojeno 12 dokumenata. pa još i da im predsedava“. „Slavlje ruskog predsednika može se razumeti ― pisao je Arkadij Dubnov ― ovih dana. Ali. koji se povećava. Ali taj vrhunac gospodin Putin je odlučio da veže za svoj rodni grad. On je zvezda tri prepune pres-konferencije koje je u maniru kultnog džez muzičara održavao posle ponoći. priznavši „demokratiju u ruskom stilu“.razumevanje naših partnera. dobro je kuvao. „Izjavu u vezi sa borbom protiv intelektualne piraterije“. Pripreme za novi samit. prebacio je u udaljeni ugao kritiku unutrašnje politike Putina. nazivajući ovaj samit trijumfom zemlje ― domaćina. Očigledno je da i ekonomski potencijal Rusije. kako ju je nazvao“. broj taj i taj. u realizaciji svih predloženih inicijativa“. zauzima čvrstu poziciju u „G-8“. dedu su premestili u jedan od Staljinovih letnjikovaca. „Zahvaljujući tome uspeli smo da postignemo veoma dobre rezultate. proizveden u fabrici za proizvodnju vagona „Jegorov“. gde je uspeo da za jednim stolom okupi sve najuticajnije svetske lidere. Putin je zahvalio kolegama iz „Grupe osam“ za zajednički rad i prilaz pripremi samita. Pred samit „G-8“ rizikovao je međunarodnim ignorisanjem zbog ruskog laganog autoritarizma. Saterivanje u ćošak Posle rata mog oca su demobilisali. Svi postavljeni ciljevi su ispunjeni. Ti događaji pokazali su koliko su složeni problemi savremenog sveta. predsednici Džordž Buš i Vladimir Putin odlično su komunicirali na samitu i da su njihovi odnosi dostigli najvišu tačku za pet godina njihovog poznanstva“. „O radu sa Afrikom“. bez obzira na primetnu zategnutost odnosa. Skoro sve ocene zapadne štampe takođe su bile pozitivne. gde je živeo Lenjin i cela porodica Uljanov. U svakom vagonu metroa ima tablica na kojoj piše da je taj vagon. i počeo je da radi kao majstor u fabrici za proizvodnju vagona „Jegorov“ (u Sankt Peterburgu). Sprečivši totalni krah odnosa sa Zapadom. deklaraciju „O borbi protiv terorizma“ i druge. I ne pomislivši da sluša predavanja o demokratiji Buša i Blera. već su počele. već i SAD ― pisao je Džim Rutenberg ― govore da. 155 . kada se nalazi na vrhuncu svoje karijere u ulozi domaćina Kremlja. Osim onih koji su pripremani prema dnevnom redu. Rusija je delimično u pravu. Deda se rodio u Peterburgu i radio je kao kuvar.

Mama ponekad izviri kroz prozor. Momak je bio tako čvrst. u običnoj piterskoj zgradi (stanovnici Sankt Peterburga zovu svoj grad Piterom). doduše. Ambijent je tamo. samo sam krkljao. uz to još jako lepo. Naravno. sa šampionom sveta Volođom Kjuljeninom. On je kasnije poginuo. I u prvim trenucima sam ga prebacio preko leđa. Zato su mi dali poene. Iz nekog razloga ne sa buketom. ona me je zajedno sa mamom (a tajno od oca. bio je jači. To je bilo neočekivano i veoma strašno. svejedno sam bio brži i zalupio sam mu vrata ispred nosa. veoma sličnoj vojnoj. galama. Susetka baba Anja bila je pobožna. da ga osvetim na Grobu Gospodnjem. sivoj. Prilikom izvođenja bolnih zahvata svaki uzvik važi kao signal o predaji. Da nisam počeo da se bavim sportom (rvanjem i džudoom). do danas se sećam te borbe. Sudiji se učinilo da sam ispustio nekakve zvuke.. sa amplitudom. zatim sam stavio taj krstić. Tada se on okrenuo i bacio na mene. On je već bio šampion sveta. Sada je pacov jurio mene. Nisam naročito želeo da idem u školu. Sa prijateljima sam ih sve vreme jurio štapovima. Preskako je stepenike. Tada još nije pio. U principu trebalo je da odmah prekinu borbu. Dvorište ― bunar. bio prilično loš. išao sam u Izrael u sastavu zvanične delegacije. život ključa. ali ja sam se trudio. sjajan. dok ga nisam saterao u ćošak. Počeo je da pije. To je bilo 1. prvi put sam došao do ugla velike ulice. išla je u crkvu i.Fabrika mu je odmah dala sobu u komunalnom stanu (sa zajedničkom kuhinjom i zajedničkim klozetom). i mi smo nastavili. 1993. nego sa saksijom. uskakao u prostor između njih. ne zna se kako bi sve ispalo. maja.. krstila. bez dozvole. Pobedio sam sa neznatnom prednošću. Ali. odlučujuću ulogu. Kada je on izvodio bolni zahvat ― izvrtanje lakatnog zgloba ― borbu su prekinuli. i ja sam uložio toliko snage. u Baskovoj uličici ― to je u centru. Dva dvorišta su bila spojena ― takav jedan majdan ― tamo se sav život i odvijao. Saksija umesto buketa Rodio sam se u oktobru (1952). Na kraju jedne od njih gotovo nisam mogao da dišem. Dve nezaboravne borbe Zauvek sam zapamtio nekoliko borbi. kada sam se rodio. četvrti sprat bez lifta. Meni se sviđalo u dvorištu. Još jednu borbu zapamtio sam za čitav život. Odlučujuća uloga trenera Trener (Anatolij Semjonovič Rahlin) odigrao je u mom životu. Čak sam se malo uplašio. verovatno. vikne: „Jesi li u dvorištu?“ U dvorištu. Ispunio sam njenu molbu. U stvari.. Kod nas u porodičnom arhivu sačuvala se fotografija: ja u školskoj uniformi još starog kroja. sekretara partijske organizacije u pogonu). 156 . Na stepeništu te zgrade shvatio sam jednom zauvek šta znači fraza „saterati u ćošak“. Anatolij Semjonovič me je izvukao iz dvorišta. i zbog toga sam u školu krenuo kada sam skoro napunio osam godina. kratko. Kada sam imao pet-šest godina. mada sam je izgubio. Bio je talentovan čovek. Pogledao sam oko sebe. treba pošteno priznati. i od tada ga ne skidam. Prirodno. stojim sa saksijom cveća u rukama. Tajno krštenje U našem stanu živeli su penzioneri. A bio je odličan sportista. Sa njima je povezano moje krštenje. Bio je šampion grada. bez obzira na to. najvažnije je da nekuda ne pobegnem ― nisu dozvoljavali da se odlazi iz dvorišta bez pitanja. I mama mi je dala moj krstić sa krštenja. U ulazu su živeli pacovi. ali pošto je bio šampion sveta nije bilo zgodno da se borba odmah završi. i jednog dana ubili su ga na ulici. Mnogo godina kasnije. člana partije. Istina. Narod se kreće. kada sam radio u Lenjingradskom sovjetu. da je umesto udisaja i izdisaja iz grudi izlazilo samo krkljanje.. Onda je dobro. Zbog toga je on pobedio. Jednom sam ugledao ogromnog pacova i počeo da ga jurim.

Radila sam kao stjuardesa na domaćim linijama. kada sam pohađao obaveštajnu školu. u nečemu prilično oštar. dve. To je. Ako nešto boli ― znači nešto nije u redu u organizmu. i on je rekao: „Draga moja.. Tri i po meseca kasnije smo se venčali. I taj nedostatak se smatrao ozbiljnim. u jednoj karakteristici su mi zapisali kao negativnu osobinu: „Smanjeno osećanje opasnosti“. I dodaje: „Za tri i po godine ti si. mogao sam. Oni će: „Ali mi imamo instrukciju. Samo je bilo pitanje kuda ― u Istočnu ili Zapadnu. ali jedan je govorio: „Hajde da tako i tako uradimo.“ A on na to sa sumnjom: „Da?“ Tu sam definitivno shvatila da raskidamo. koji je stajao uz obalu (Neve u Lenjingradu). Rekla sam da se slažem. valjda.“ On se čudi: „Sa kakvim zakonom?“ Ja navedem zakon. tri godine. Oni ništa ne shvataju ― opet o instrukciji.“ I onda je sledila autokarakteristika: ćutljivac. Ne sećam se više detalja. Tada sam već bio oženjen. u stanu od 27 kvadratnih metara. sada znaš kakav sam. Strah je kao bol. Kasnije. kako su 157 . Međunarodnih linija iz Kalinjingrada nije bilo ― Kalinjingrad je bio zatvoren grad. jer su insistirali na nemačkom jeziku. Pri tome. Godinu i po. Potrebno je da se bude malo napetiji u takvim (opasnim) situacijama da bi se kvalitetno reagovalo. Sećam se. To je bilo potpuno iznenađenje. Da li sam mogao to da radim? U principu. kako ko. Uključili su i mene. A druga varijanta bila je ― odmah ići u Istočnu Nemačku. Ja u principu nisam baš lak čovek. Kažem: „Pa to je instrukcija. Tako su bili vaspitani.. I odjednom vidim starce koji su radili još u ona stara nezaboravna vremena. od početka je bilo jasno da me spremaju za Nemačku. nego i praktično svi moji vršnjaci.“ A moj sagovornik će iskreno i sa čuđenjem: „Za nas instrukcija i jeste najvažniji zakon“. Da bi se išlo u Zapadnu Nemačku bilo je potrebno raditi u odgovarajućem odeljenju centralnog aparata.. prvo u sekretarijat Uprave (KGB u Lenjingradu). za sebe odlučila?“ Shvatila sam da se mi. Apsolutno. to je pogrešno. Rečju. 1985). „Uopšte uzev ― rekoh ― odlučila sam. ja te volim i predlažem da se venčamo tog i tog datuma“ ― kaže. tako su radili. važno.Nije bilo sramota izgubiti od šampiona sveta. „Pa ako tako stoje stvari. Po zakonu ili po instrukciji Rasporedili su me 1975. u zgradi-brodu.“ ― „Šta je sad. To je bila jedna varijanta. Živeli smo kod njegovih roditelja. zašto je pogrešno?“ ― „To je u suprotnosti sa zakonom. rizični životni saputnik. deda je to rekao bez ironije. Morao sam kasnije dugo da radim na sebi.. ponekad može da povredi i tako dalje. Slažete li se?“ Ja kažem: „Ne. Sa roditeljima u stanu od 27 kvadrata Ljudmila Putin: Ja sam iz Kalinjingrada. Ja tako nisam mogao. čak i previše. Odlazak u Nemačku Kada sam studirao (na Institutu spoljne obaveštajne službe „Andropov“ u Moskvi. rastajemo. onda u kontraobaveštajno pododeljenje. Napravili smo svadbu u restoranu na brodu.“ Ja opet o zakonu. a ne zakon. Neki od njih trebalo je da se svakog časa penzionišu. ličilo je na to. Jednom smo uveče sedeli kod njega u kući. I odlučio sam da je bolje da idem odmah. jednom su razrađivali neki poduhvat. u stvari. Smanjeno osećanje opasnosti U kritičnim situacijama ostajem miran. i tamo sam radio oko pet meseci. Sedela je cela grupa. I ne samo ja.

To je bila strogo totalitarna zemlja po ugledu na nas.) To je bio rad po liniji političke špijunaže. Smatralo se da je normalno ako je za vreme rada u inostranstvu bilo jedno unapređenje. Meni je izgledalo da idem u istočnoevropsku zemlju. i Istočna Nemačka.. Uzimao sam balon sa više od tri litra. Tako je ispadalo za nedelju dana redovno 3. Naravno da je to bilo nenormalno. Pola rođaka živi sa jedne strane zida. naravno. zatim pritiskaš slavinu ― i piješ kao iz bureta. kada su počele. Više nije bilo kuda da se unapređuje. Volođin otac je dobio stan kao ratni invalid. Bio sam težak osamdeset pet.. teško je bilo zamisliti da u Istočnoj Nemačkoj mogu početi takve nagle promene. Taj stan je bilo veoma komplikovano menjati: u jednoj sobi je balkon. o planovima potencijalnog protivnika(.ih tada zvali. nismo imali predstavu kako se to može završiti. Razmišljao sam tada: ako kod nas počnu nekakve promene. potpuna konzervacija društva. Zaista. kako će se to odraziti na sudbinama tih ljudi? I kao da sam urekao. Svakoga prate. Bio je već kraj 80-ih.. Pucanje peći Sve smo (pred povlačenje iz Istočne Nemačke) uništili.(. a mi smo imali samo jednog šefa. zgrada je spadala u novogradnju. Dalje je već bio rukovodeći kadar. sve naše 158 . u Drezdenu. sve naše veze. Ponekad su se. A stan se nalazio u reonu Avtovo. Zatvoreno društvo Istočna Nemačka je za mene postala u izvesnom smislu otkriće. Stigli smo tamo 1985. pojavljivale misli da se taj režim ne može dugo održati. Skupljanje kalorija Došli smo iz Rusije gde su bili redovi i deficit. nalaze u stanju u kojem je već pre mnogo godina bio Sovjetski Savez. Sledeće zvanje je ― pomoćnik šefa odeljenja. Uticalo je. a otišli već posle pada Berlinskog zida. glavnog protivnika. kontakte. ali pre 30 godina. Razbijene porodice.. Roditelji su bili u sobi od 15 kvadratnih metara sa balkonom. Postao sam pomoćnik. I to se već smatralo vrlo dobrim napredovanjem. Kada se sedi za stolom ne vidi se ulica. Tu sam se i ugojio dvanaest kilograma. a kasnije i stariji pomoćnik šefa odeljenja. bez balkona. imala je 12. a za glavnog protivnika se smatrao NATO. To je bio ogroman minus prilikom zamene. godine. kako se govorilo ranije. i to što je kod nas već počinjala perestrojka. pola ― sa druge. To su one zgrade u kojima su prozori veoma visoko. 1990. A posao je bio samo dva koraka od kuće. u centar Evrope.) Zanimala nas je svaka informacija po liniji. Bio sam stariji opunomoćeni operativac. Mene su unapređivali dva puta. razgovarajući sa saradnicima Ministarstva državne bezbednosti. I odjednom. Dobijanje informacija o političarima. radio sam nepunih pet godina. neprirodno. U njega sipaš pivo. Osmatranje glavnog protivnika U Istočnoj Nemačkoj.8 litara piva. Naša. a tamo je jedna od najboljih fabrika piva u Istočnoj Nemačkoj. naravno. shvatio sam da se i oni sami. samo zid je pred očima. Dva unapređenja Posao mi je dobro išao. nema gde da se skinu suvišne kalorije. Redovno smo išli u mali gradić Radeberg. a tamo je (u Istočnoj Nemačkoj) svega bilo mnogo. Pa to nikome i nije padalo na pamet! Štaviše. a u kuhinji i u drugoj sobi prozori su gotovo pod plafonom. Tragedija je u tome da su mnogi ljudi iskreno verovali u sve te komunističke ideale. što su se počele otvoreno raspravljati mnoge ranije zatvorene teme. A ovde ― potpuni tabu.

Rekao sam njemu i kažem sada: Kisindžer je bio u pravu. ― A pre Lenjingradskog sovjeta? ― Na univerzitetu. ― U kojem rodu? Pa. otišao je Sovjetski Savez. Ali nije više bilo interesantno i značajno sa operativnog stanovišta ― svi kontakti su prekinuti. mislim. u stvari.“ On mirno: „Radili ste u inostranstvu?“ Ja: „Radio sam u Nemačkoj. Kome se sviđa da radi za korpu. nikome ne treba. već u Piteru. Samo smo napustili sve i otišli. Ako ćemo pošteno. Smatrao sam da Sovjetski Savez ne treba mirno da ode iz Istočne Evrope. ne može trajati večno. Ja takođe. Ispalo je da to što smo mi radili. Zemlja nema budućnost. a vi ste smatrali da je to nemoguće. A ništa drugo nije predloženo. a u stvari sve vidi i čuje. Govorili smo uz pomoć prevodioca. mene sada mnogi kritikuju zbog moje tadašnje pozicije u odnosu na SSSR. Ali voleo bih da je umesto toga došlo nešto drugo. Rekao je: „Znate. A dalje smo vodili ovakav dijalog: ― A gde ste radili pre toga? ― Pre toga u Lenjingradskom sovjetu.. Kažu: „Eto. vrbovati.. Šta je vredelo pisati. Ja sam lično spalio ogromnu količinu materijala. dobijati informacije? U centru niko ništa nije čitao. oko godinu dana. Takav radoznali deda.“ On: „Svi pristojni ljudi su počinjali u obaveštajnoj službi.“ Onda je razmislio i dodao: „Pošteno da kažem. A predlagali su mi. u Moskvi. shvatao da je rušenje Berlinskog zida bilo neizbežno. To je veoma teško. Amin! Praznina Ja sam. Zar nismo upozoravali šta se može dogoditi i preporučivali kako delovati? Nikakve reakcije. mada sam shvatao da pozicija. Mi vrlo brzo menjamo ravnotežu u svetu.“ On: „U Istočnoj ili Zapadnoj?“ ― „U Istočnoj. imao sam jedan interesantan susret s (Henrijem) Kisindžerom (bivšim državnim sekretarom SAD). On pita: „Odavno tu radite?“ Odgovorio sam. Sve najvrednije preneto je u Moskvu. ja do danas ne shvatam zašto je Gorbačov to uradio. ― A pre univerziteta. bilo mi je samo žao izgubljenih pozicija Sovjetskog Saveza u Evropi. i to može dovesti do neželjenih posledica. čini mi se.agenturne mreže.“ Ja apsolutno nisam očekivao da čujem od njega tako nešto. nekoliko puta. Postojala je takva komisija ― „Kisindžer-Sopčak“ (predsednik Lenjingradskog sovjeta) za razvoj Peterburga i privlačenje stranih investitora.“ Nisam znao da je Kisindžer radio u obaveštajnoj službi. čime sam se bavio. Putem me je ispitivao odakle sam. I meni to sada upisuju kao krivicu. koja se zasniva na zidovima i podelama. bilo je za mene neočekivano i veoma interesantno. Jednom sam ga dočekivao na aerodromu. rad sa izvorima informacije je prestao iz razloga bezbednosti. Toliko smo spaljivali da je peć pukla. ― A pre toga sam bio vojnik. Već sam shvatio da ovaj sistem nema budućnost. Izbegli bismo jako mnogo problema da nismo tako nepromišljeno pobegli. neposredno posle rušenja Berlinskog zida) razmišljao. i on je neočekivano potvrdio ono o čemu sam tada (u Istočnoj Nemačkoj. materijali su uništeni ili predati u arhiv. i sve je normalno. sada ću te razočarati: „Znate. u prazno? Gubi godine svog života. radio sam kao obaveštajac. Izgleda kao da spava. Za šta? Samo da dobija platu? 159 . A ono što je rekao kasnije. Spaljivali smo danonoćno. Kisindžer je dolazio.“ A ja sam zaista smatrao da je to nemoguće. Razgovor sa Kisindžerom Kasnije. Izlazak iz sistema Kasnije sam (po povratku iz Istočne Nemačke) odustao od posla u centralnom aparatu (KGB). A sedeti unutar sistema i čekati njegov raspad. Seli smo u kola i krenuli u rezidenciju.

. Ukratko. spreman sam da napustim službu. odbranili teze. otvoreno sam rekao Anatoliju Aleksandroviču da ću sa zadovoljstvom doći da radim kod njega.. bićete premešteni“. Hvala.“ Odgovorili su mi: „Ne. i u tom trenutku činili njegovo najbliže okruženje. bojim se da izađem u čekaonicu. Ja to čak želim. po svoj prilici. ali pomalo sam počeo da razmišljam o rezervnoj varijanti. Momci koji su sedeli kod Sopčaka u čekaonici. jednog od najboljih stručnjaka u oblasti međunarodnog prava. nisu čak ni pokušali. sovjetske škole. ponašali su se kruto. jaku ljutnju među deputatima i vrlo je brzo dovelo do konflikta između Sopčaka i Lenjingradskog sovjeta. Morao sam da kažem: „Anatolij Aleksandroviču. možda. ja sam još ostao u organima. koja će. Izabrao sam temu iz međunarodnog privatnog prava. predstavljati prepreku za to premeštanje“. predstavio mu se. moji prijatelji koji su radili po liniji naučno-tehničke špijunaže nabavili su za nekoliko miliona dolara informaciju o važnom naučnom otkriću. U ponedeljak dođite na posao. Samostalna razrada sličnog projekta koštala bi našu zemlju milijarde dolara. Tamo su pogledali i rekli: „Sjajno. To je sve. Neki su ostali tu da rade.. i dalje sam dobijao od KGB. uzgred. uradiću to sa zadovoljstvom. Ušao sam. uputili u Centar. Ako ćemo pošteno. On je impulsivan čovek i odmah mi kaže: „Razgovaraću sa Stanislavom Petrovičem Merkurjevom. Kao što su govorili kod nas. Ne znam kakvi su tamo ljudi“. koji je u to vreme postao predsednik Lenjingradskog sovjeta(. Jedan od njih me je zamolio da pomognem Anatoliju Sopčaku. Predložićemo vas za odlikovanje“. ja sam ― aktivni oficir KGB“. To je izazivalo. radio sam u aktivnoj rezervi. Zamislio se ― za njega je to stvarno bilo iznenađenje. Izabrao sam mentora ― Valerija Abramoviča Musina. To je za mene bio prilično delikatan trenutak ― saopštiti nadređenim rukovodiocima da nameravam da promenim posao.Evo. Malo je razmislio i rekao: „Pa goni ga u. U LDU sam počeo da pišem disertaciju. zašto? Idi. nema nikakvih pitanja“. naravno. A nisu mogli da realizuju. Došao sam kod svojih pretpostavljenih i rekao: „Anatolij Aleksandrovič mi predlaže da pređem iz univerziteta da radim kod njega. ali da onda moram da kažem svom rukovodstvu u KGB da odlazim sa univerziteta. Imao sam dvoje dece. i nisam mogao sve napustiti i poći ne zna se kuda. grubo. Tehnološki nivo industrije nije bio dovoljan. Meni je to zanimljivo. Ali vrlo brzo su nastale okolnosti koje su me primorale da razmislim o tome i da napišem 160 . postao pomoćnik rektora Univerziteta za međunarodne veze. Moji prijatelji su ga nabavili. vidim kako tamo stoje stvari i. Tako sam 1990. Sada ćemo se brzo dogovoriti. bila veća nego u Lenjingradskom sovjetu. ostanem da radim na LDU. mirno radi. Sve vas ljubimo. postali predavači.!“ Posle toga je rekao: „Potreban mi je pomoćnik. Super informacija. Pošto sam to shvatao. u njegovom kabinetu. Dobro pamtim tu scenu. na primer. Ako to nije moguće. u najboljim tradicijama komsomoljske. godine vratili iz Nemačke. Čime se baviti? Aktivna rezerva na Univerzitetu Sa zadovoljstvom sam došao „pod krov“ Lenjingradskog državnog univerziteta sa namerom da napišem magistarski rad.. Ali postoji jedna okolnost. sve mu ispričao. Rektor LDU tada je bio Stanislav Petrovič Merkurjev.) Dogovor sa Sopčakom Sa Anatolijem Aleksandrovičem sam se sreo u Lenjingradskom sovjetu. Na univerzitetu sam obnovio veze sa prijateljima sa Pravnog fakulteta. počeo da sastavljam plan rada. profesori. koja je. Najsloženija odluka Platu. kada smo se u januaru 1990. Vrlo dobar čovek i sjajan naučnik. On pita: „Koja?“ Odgovaram: „Moram da vam kažem da nisam samo pomoćnik rektora.

Poslao sam ga dođavola jednom. Sve je to prikazala lenjingradska televizija. Trebalo je da donesem. Uz to sam teško mogao da zamislim šta ću raditi ako izgubim posao u gradskoj upravi. koje sam ja pročitao. Došao sam kod njega i rekao mu: „Igore. Odnosi sa deputatima Lenjingradskog sovjeta nisu bili uvek laki. Shvatio sam da me neće ostaviti na miru i da će me jednostavno ucenjivati. to je bila 1990. Nije zanimljivo. trebalo bi nekome da se pomogne. Da li bi mogao da uradiš to. Dobar podsticaj da se svi uključe u borbu. seo i iz prve napisao raport. prema meni je bio dobar odnos. Dosta mi je bilo tog drskog ucenjivanja. On je snimio emisiju ― intervju. najsloženiju odluku u svom životu. spremao se. svejedno je moj život bio povezan sa njima. o tome šta sam radio kada sam služio u obaveštajnoj službi. Tada je Šadhan radio kod nas na televiziji. Spreman sam da ti u tome pomognem. shvatili da je njegov poraz ― gubitak i za njih. ali i ti meni učini uslugu“. Osim toga. koji sam gradio nekoliko godina. Posle toga ostati u gradskoj upravi bilo prosto nepristojno. još se nije dogodio avgustovski puč. saznali su da si ti u stvari saradnik organa bezbednosti. u kojem me je veoma detaljno pitao o mom radu u KGB. Do tada sam već odbio ponudu Jakovljeva da ostanem zamenik gradonačelnika. godina: još se nije raspao SSSR. Tako da prestane da bude tajna i da više niko ne može da me ucenjuje“. neko vreme sam se zadržao u kabinetu u Smoljnom. U julu (1996) cela porodica se preselila u letnjikovac (udaljen oko stotinu kilometara od Sankt Peterburga). To hitno treba blokirati. To je već svima poznato“. a odlučio sam da odem. 161 . želim otvoreno da ispričam o svom ranijem radu. drugi put. U procesu predizborne kampanje bio sam inicijator izjave u kojoj su svi činovnici gradske uprave potvrdili da će u slučaju Sopčakovog poraza i oni napustiti Smoljni.raport o napuštanju službe. Bez posla Posle poraza Sopčaka na izborima za gradonačelnika 1996. Za mene je to bila veoma teška odluka. I tada sam doneo tešku odluku za mene ― napisao sam raport o napuštanju službe. to i to“. odmah sam rekao: „Gotovo je. kako bi svi ljudi koji su radili sa Anatolijem Aleksandrovičem. a ja sam bio u sanktpeterburškom odeljenju Jeljcinovog štaba i aktivno sam tamo radio. Bilo je veoma važno da se iznese konsolidovani stav. Drugo što sam uradio pošto sam podneo raport ― odlučio sam da javno ispričam o tome šta sam radio u organima bezbednosti. njegov najpoznatiji film je ― „Kontrolni za odrasle“. naći nekakav sporedan posao. to jest još nije bilo definitivno jasno kuda će ići zemlja. sa njegovom administracijom. onda sam se pribrao. Zašto? Zbog čega? Bukvalno sam se mučio. i kada su mi sledeći put prišli sa nekakvim aluzijama na moju prošlost. A treći put on mi saopštava: „To su loši ljudi. Dugo sam razmišljao. Novi gubernator Vladimir Jakovljev nije me odmah oterao iz kabineta. Pre svega zbog toga što su oni često lobirali za nečije interese. prilično grubo su me zamolili da oslobodim prostoriju. Jednom prilikom prišao mi je određeni deputat: „Znaš. ali čim su se predsednički izbori završili. U organima sam imao stabilan položaj. i tako dalje. On je talentovan čovek. U toku je bio drugi krug predsedničkih izbora (Ruske Federacije). Sve je moglo jednostavno u jednom trenutku da se preokrene. Pomišljao sam da ću se u najgorem slučaju vratiti na univerzitet da pišem disertaciju. režiseru Igoru Abramoviču Šadhanu. Iako faktički već godinu dana nisam radio u organima. Obratio sam se za pomoć svom drugu. ali vezivati za njega svoju budućnost bilo je prilično rizično. Mi smo tada okupili novinare i izdali javno saopštenje za štampu. Sopčak je bio nesumnjivo sjajan čovek i istaknuti političar. U tom sistemu sam imao uspeha u svemu. verovatno. Počeli smo da živimo tamo u iščekivanju ― pa ja sam „tako svima potreban“ i mene će obavezno negde pozvati. razni neprijatelji.

Usput on kaže: „Čuj. kaže. uzgred. Tada sam. ali to sam kasnije saznao. Odlučivalo se o mom poslu. A šta da se radi? Pa ako je i javnost.Prelazak u Moskvu Prošlo je nekoliko meseci pošto smo izgubili izbore u Piteru. možeš li da ostaneš? Sutra idi kod Borodina. Kažem: „Mogu. Tamo je sve vaš drugar (Anatolij) Čubajs (potpredsednik ruske vlade) pokvario“. Stalno tajni papiri. ali sam u poslednjem trenutku ipak dobio Boljšakova.“ ― „Nazovi me za pola sata. možda je tako samo sa mnom. zvoni telefon: „Možeš li da odeš na aerodrom da dočekaš Kirijenka?“ On je tada bio premijer i vraćao se od predsednika koji se odmarao u Kareliji. hajde da čestitamo Boljšakovu. Ipak je to administracija predsednika. Rekao je: „Čuj. Doleteo sam. ali ipak nisu sve... Bio sam nadležan za pravnu kancelariju i imovinu u inostranstvu. zasnovao odnose sa mnogim gubernatorima. Tada je bila nekakva nejasna situacija sa Moskvom: čas kao zovu na posao. jedan položaj su ukinuli. Povratak u KGB Rukovodilac Predsedničke administracije tada je bio Valentin Jumašev. Borodin se uvredio: „Ma nisam ga napustio. on je naš. I na nekom prijemu ― to sam saznao kasnije ― on (Pavlu) Borodinu (šefu Predsedničke kancelarije u Moskvi) kaže: „Pa šta to radite? Obećali ste da ćete zaposliti čoveka i napustili ste ga. a ja sam još uvek bio bez posla. godine našao na Starom trgu kao zamenik šefa Predsedničke kancelarije. a tu je ipak i porodica. Već je bila formirana vlada Černomirdina. on mi je ponudio da budem njegov zamenik. I smislio je.. Uzimam slušalicu i čujem: „Gde si sada?“ ― „Kako gde? U kolima.“ Nisam shvatao o čemu se radi. Kudrin i ja smo seli u njegova kola i krenuli na aerodrom. ali sam ostao(. Pravljenje vertikale Počeo sam da se bavim regionima. a za njegovog prvog zamenika imenovan je Aleksej Aleksejevič Boljšakov. Imenovan si za direktora FSB“ (Federalne službe bezbednosti). U militarizovanim organima ipak je veoma teška služba.. zdravo! Čestitam!“ Kažem: „Šta?“ A on: „Potpisan je ukaz. pristao sam. On je ovde pored mene“. Sa tim su se i rastali. Nisam želeo da drugi put ulazim u istu vodu. Taj posao mi se nije baš sviđao. Borodin je obećao da će nešto smisliti.“ A kola su bila sve bliže aerodromu.) Prošlo je još neko vreme. Pa svi pričaju o tome da je porušena vertikala uprave. Već sam hteo da se ukrcam. On je razgovarao sa Čubajsom. Sve u svemu. Eto tako sam se u avgustu 1996. ― „Pa onda ga uzmi kod sebe“ ― predložio je Boljšakov. Biću šef Uprave za odnose sa javnošću.. Pa hvala momci.“ „Šta je sad?“ ― razmišljam. Postalo mi je jasno da je rad sa regionalnim liderima jedan od najvažnijih pravaca delatnosti u zemlji. Sećam se: prilaziš zgradi KGB. Čovek živi u stalnoj unutrašnjoj napetosti.. jer sam navikao na drugačiji posao. Idem u Piter. Ne mogu da kažem da sam se obradovao. Ne znam.“ ― „A gde si bio?“ ― „U Kremlju. kontaktima sa gubernatorima.“ Okrenuli smo telefon Boljšakova direktno iz kola(. i kao da te uključe u struju. Naš. on je i dalje bez posla“.. Dođi. Borodin je mislio da neću hteti da dođem kod njega u Predsedničku kancelariju. Sve u svemu. pogledaćemo šta može da se uradi. iz Pitera. ono se ne 162 . Trebalo je nešto odlučiti. Sedim u kabinetu.) Ujutro sam došao kod Borodina. gde sam radio. Do danas smatram da je taj posao bio najzanimljiviji. Boljšakov je insistirao: „Pa onda smisli nešto“. ali mislim da je sa većinom. čas ne zovu (. Posumnjao sam već da nešto nije u redu. Stižem na aerodrom ― izlazi Kirijenko: „Volođa.) Aleksej je čestitao Boljšakovu i rekao: „Evo i Volođa Putin vam čestita.. dakle treba je obnoviti.“ ― „Hajde. Našao se sa Kudrinom. Boljšakov kaže: „Daj mu slušalicu“. postao je prvi zamenik. iz Pitera. ovo se ne sme. Jednom je telefonirao Ljoša (Aleksej) Kudrin (koji je bio Sopčakov zamenik u isto vreme kada i Putin). On je bio šef predsedničke Glavne kontrolne uprave.. Vozim se sa Ljošom na aerodrom. nije bilo baš dobro. i Čubajs mi je uoči odlaska na odmor predložio da preuzmem Upravu za veze sa javnošću..

Borba za vreme Seleznjov (visoki funkcioner Dume) tada je rekao: „Zašto su vam to uradili? Pa razapeli su vas na krst. A onda neka me smenjuju. Pa i ja. ja sam tako interesantno i raznovrsno živeo posle napuštanja KGB. Uvek je radio i postizao cilj.“ Svi su smatrali da je to kraj. nego baš usmeren. već preko radija. Sada me niko ne kontroliše. čini mi se. Kako da kažem da nikoga ne 163 . ne tašt. po bazama. Znate. odlučio da će se moja karijera.. On je veoma usmeren ka cilju. bilo jasno da će na Severnom Kavkazu „taj momak slomiti sebi vrat“. koja tek što je počela. odgovorio sam: „Ako je predsednik rekao. Kao da sam u duši. dočekuje me Nikolaj Kovaljov. postižu mnogo. Sedeli smo učetvoro ―Boris Nikolajevič. Zamislite moje stanje! Pa ja sam njegov drug. Ovde su ― meci“.. ulazim u kabinet direktora FSB. Ima ljudi koji rade zbog novca. ako se sve bude odvijalo normalno. Tada je bilo potpuno nejasno kako će se to završiti.. imam neko vreme ― dva. u razgovoru sa mnom nije izgovorio reč „naslednik“.) Zbog nečega sam uvek verovala da se Volođi tako nešto može desiti. Iznenađenja nije bilo Ljudmila Putin: Nije me iznenadila takva munjevita karijera muža(. Naravno. Možda to nije zvučalo naročito sigurno. Uvek mu je sam proces rada pričinjavao zadovoljstvo. Ja sam kontrolišem svakoga(.) Reći ćete: a u Kremlju. Jeljcin je govorio o „premijeru sa perspektivom“. I ne osećam nikakav naročiti ponos. Uzgred. a to što je on premijer ― ne. I kada su me odmah posle toga zasuli pitanjima. Otvara sef i kaže: „Ovde je kod mene ― tajna sveska. Stepašin. A ja sve to gledam sa tugom. sve što se radilo poslednjih godina. posebno u sferi očuvanja države to je. Predsednik je Stepašinu saopštio o njegovom smenjivanju. tako ću i uraditi“. Rekao sam sebi: pa dobro. Ne bojim se za njega. u Čečeniji. iz drugog razloga. on bi to smatrao mogućim. bilo je vrlo neprijatno. zapravo to nisam isključivao. Ali to je nemoguće izgovoriti naglas. istorijska misija ― zvuči pompezno ― sastojati u tome da rešim tu situaciju na Severnom Kavkazu. i ne samo meni. svejedno će te smeniti“. A kasnije. (Nikolaj) Aksenjenko (prvi potpredsednik vlade) i ja. ali meni je. Takvi ljudi. Pa pošteno govoreći.sme(. zar je bolje? Ali ovde imam drugačiji položaj.. Jasno je bilo da moramo udariti tamo. valjda. moj prethodnik na tom položaju. predsednik je govorio o meni kao o budućem mogućem predsedniku. to što sam ja žena premijera me čudi.. uvek je živeo za nešto. Neprijatna scena Bilo je veoma neprijatno kada su mi uoči smenjivanja (Sergeja) Stepašina (predsednika Vlade) telefonirali i zamolili me da ujutro dođem kod Jeljcina u Gorke. tri. nemam pred njim zbog čega da se pravdam. Dolazak na vrh Boris Nikolajevič me je pozvao kod sebe i rekao da ima ideju da mi predloži položaj premijera. a on ― zbog ideje.. Sve se to događalo u pozadini agresije (čečenskih terorista) u Dagestanu. Jedino da sam mu rekao: „Sergej. Istina. ali nisam mogao drugačije da odgovorim. Ali postoji ushićenje. Ne ide preko jezika. I eto.) I osim toga. Naizgled.. za sebe... četiri meseca ― da razbijem te bandite. da. na tome završiti.. Izgovorio je to javno pred celom zemljom. ali da će se moja misija. najverovatnije. Ja sam na to ovako gledao.

a tek kada mi je Boris Nikolajevič saopštio svoju odluku. imponovalo je..uvredim? To je ― amaterizam.) Reći ću vam čime sam se rukovodio i zbog čega sam bio tako siguran u pretnju pred kojom se našla zemlja. kroz neko vreme nam preti sudbina druge Jugoslavije na čitavoj teritoriji Ruske Federacije. Eto i vama se.. Prema tome. Dagestan. To je uopšte bio tužan razgovor. jugoslavizacija Rusije(. kakav se formirao u društvu. a zatim uz Volgu Baškortostan. Zamislio se. Eto. sudbina tako slaže. Tatarstan. Da. čak surov ― ne baš prijatni epiteti. Ceo Kavkaz bi otišao. kada su banditi napali Dagestan.. Moja ocena situacije u avgustu (1999). šta predstavlja današnja situacija na Severnom Kavkazu i u Čečeniji? To je nastavak raspada SSSR. Polazio sam od toga da moram to da uradim po cenu političke karijere. Ingušetija. u suštini. Ali trebalo je da nešto odgovorim.) Pa. godine sam pouzdano znao. ja sam imao takođe druge planove. izgleda. Rusija kao država u njenom današnjem obliku neće postojati. Verujte mi. Biranje sudbine Kada su me imenovali za premijera bilo je interesantno. Tako je ispao život. bez obzira kako to samouvereno zvuči. ja zaista nisam bio za to spreman. Nisam bio siguran da želim takvu sudbinu.. Ali život i praksa pokazali su da se to ne događa. i svi zaključili da je to za mene početak kraja. biće uništen. Ali ja ni sekundu nisam sumnjao. Da bi otkinuli dodatne teritorije. A on mi je tada odgovorio: „Kada sam ovamo stigao. Zašto? Da bi branili nezavisnost Čečenije? Naravno. da će se uz takav odnos prema armiji. pa i elementarno politički pismenim ljudima odavno je bilo jasno. ako sada ne zaustavimo ekstremiste. Nagomilali su tamo snage i napali susednu teritoriju. Ona će biti iskorišćena kao baza za dalji napad na Rusiju. ne. Princip Onaj ko uzme oružje. Dve-tri nedelje pre Nove godine (2000) Boris Nikolajevič me je pozvao u svoj kabinet i rekao da je doneo odluku da se povuče. Vi ćete uspeti“. bila je: ako mi sada smesta to ne zaustavimo.. Eto svi govore ― krut. Borise Nikolajeviču. Bilo je postavljeno pitanje: da ili ne? Napravili smo u razgovoru nekakvu digresiju. jer je to prilično teška sudbina“.. moći ću time da se ponosim.. A dalje. Bilo je jasno da mu nije lako.. čekao šta ću reći... da li to želim. da se Čečenija neće ograničiti samo nezavisnošću Čečenije. Ministarstvo unutrašnjih poslova i FSB. još 1990–1991. Jasno je da se to jednom mora zaustaviti. Tada se radilo o tome da se zaustavi raspad zemlje. kada me je Jeljcin proglasio naslednikom.. Pa. neko vreme sam se nadao da će sa privrednim rastom i razvojem demokratskih institucija taj proces biti zaustavljen. ne znam da li sam spreman za to. prema tajnim službama. Ako pomognem da se Rusija spasi od raspada. Gledao me je. ako ćemo pošteno. Zbog toga sam. đavo ga odneo. da dobijem podršku u društvu. Ali je Boris Nikolajevič. To je čitava epoha u životu. zahvatilo bi Dagestan ― gotovo.. i to je dobro. Ja nisam za tim žudio. moraću da postanem vršilac dužnosti predsednika. Da li ću imati dosta vremena ― samo o tome sam mislio.. bio potpuno miran. Kada je završio. da morate da donesete odluku. Sedeo sam i ćutao. ali ispalo je tako da sam čak morao da se borim za položaj predsednika. usled mnogih prilika. Pa to je pravac u unutrašnjost zemlje. Ponavljanje sudbine Bio sam ubeđen da. I zemlja nam je tako ogromna. i pomislio sam da će zaboraviti. Pa počela je agresija. Počeo je detaljnije da priča ― da želi da saopšti o svojoj ostavci još ove godine. zemlja vrlo brzo naći na rubu propasti(. to je jasno. posebno posle raspada SSSR. Mislio sam da ako uspem da radim godinu dana. gledajući me 164 . rekao sam: „Znate. A sa svima ostalima možemo da razgovaramo. Izračunao sam: imam nekoliko meseci da konsolidujem oružane snage. To je minimalna cena koju sam bio spreman da platim. Nisam se naročito ozbiljno odnosio prema svom imenovanju za naslednika..

Prijatno osećanje odgovornosti Kada sam već počeo da radim kao vršilac dužnosti predsednika. Sa jedne strane. proanalizirati situaciju. Ničega što bi bilo analogično jugoslovenskim događajima nema i ne može biti. I glupo je reći: ne. ni takozvanom humanitarnom intervencijom. ne bi bilo to rešenje (bombardovanje). i imaju na to pravo. Ali i Amerikanci su mogli to da iskoriste za svoje ciljeve. zbog toga što samostalno donosiš odluke. Svejedno kojim redom. Mogao je da doleti u Vašington i da iskoristi svoju posetu kao tribinu da iznese poziciju Rusije. NATO praksa suprotna od ciljeva Mi ne pristajemo ni na kakve varijante kosovskog tipa. Moglo se aktivnije raditi sa onim zemljama koje nisu želele takav razvoj situacije(. ili ne.) Da smo bili uključeni u rešavanje jugoslovenskog problema. Čitam „Izvestija“. utvrditi sa kakvim resursima raspolažemo.u oči. ako imam vremena. Rusi su Evropljani Što se puta Rusije tiče. to. sve je već pronađeno.. u tradicije. „Komsomoljsku pravdu“. Utoliko pre što je sve što su postigli saveznici u (severnoatlantskoj) alijansi. mi smo Evropljani.. Počnem od onih koje su na vrhu. Mi ni u kom slučaju ne bismo pristali na mešanje tog tipa u unutrašnje stvari druge zemlje. bio je predodređen posle raspada SSSR. ništa ne treba tražiti. imam svoje.. Da.. To je ugrađeno u njen genetski kod... 165 . „Komersant“. Sudbina se slaže tako da je moguće da se radi na najvišem nivou u zemlji i za zemlju. možda. Genetski kod Rusija je od početka nastajala ka supercentralizovana država. kršenje temeljnih principa međunarodnog prava. satisfakciju. da bismo uticali na poziciju naših partnera. na kraju krajeva. Pa. Bez uzbuđenja Čitam sve novine. osetio sam. u mentalitet ljudi. baviću se privatnom pravnom praksom.. pre početka bombardovanja Jugoslavije. a prijatelji se ljute. u stvari. unutrašnje argumente. Rusija i NATO agresija na Jugoslaviju (Jevgenij) Primakov (predsednik Vlade Ruske Federacije) našao se (u noći kada je počela NATO agresija na SR Jugoslaviju) u veoma složenoj situaciji (u avionu na putu za SAD). prijatelji. možda. Naravno. rekao: „Niste mi odgovorili“. Gde god da žive naši ljudi ― na Dalekom istoku ili na jugu. I u tome je naša vrednost.. Trebalo je prethodno. Rusija je više nego raznolika zemlja. posle tamo.. a ne dajdžest. Ali postoji i drugačija logika. I odgovornost je na tebi. što si poslednja instanca. To je put demokratskog razvoja. koji je izabran za Jugoslaviju. to može da se uradi kasnije. To je prijatno osećanje odgovornosti. Prvo da se radi ovde. od tebe mnogo zavisi. Ja se ne uzbuđujem. Taj način rešavanja problema. Rusija i u svom današnjem svojstvu (2000) može mnogo da uradi. ali mi smo deo zapadnoevropske kulture. Smatram da je cela operacija bila velika greška u oblasti međunarodnih odnosa. „Sovjetsku Rosiju“. Gledam vesti. između ostalog.. Baš novine. ja ću prodavati semenke. Ono se ne može opravdati nikakvim razlozima. u praksi ispalo potpuno suprotno sa ciljevima koje je za sebe postavio NATO. Da interpretiraju dolazak ruskog premijera kao znak da se Rusija slaže sa predloženom varijantom rešenja jugoslovenskog problema. znači. Pa. nije najbolja reč.

Treba uvek misliti o budućnosti. to je deo našeg života. Naš kaže: „Da li vidiš reku Moskvu?“ ― „Vidim. autor pedesetak knjiga. Ako se gleda na karijeru kao način da se stigne do vlasti. Karijera? Sama po sebi ona me ne privlači naročito. I to je sve za šta je novac potreban. sa moje tačke gledišta. Moskva 2000) BELEŠKA O PISCU Roj Aleksandrovič Medvedev. Jedan je od prvih sovjetskih disidenata. I odjednom sam sa uznemirenošću osetio da me ne vuče na odmor. imati mogućnost da se ponekad nekuda otputuje na odmor. Dolazi Brežnjev kod Kartera. „Vagrius“. A ja kako nisam obraćao. A kako je moguća samorealizacija ako izdaješ sebe? Ja na to tako gledam. u Tbilisiju. Zbog toga što imam veoma dobre prijatelje. kakav lep most?“ ― „Vidim. gledati uvek napred. I stvarno. tada shvataš da nema smisla da žrtvuješ sebe i one koji su deo tebe. pojavile su se nove veze. Sećate se.“ ― „Jer je sve ovde!“ I pokazuje ambijent u Kremlju. Odnos prema novcu Ljuda (supruga Ljudmila) se finansijama uglavnom i sada bavi. ja bih putovao. (OT PERVOGO LICA ― razgovori sa Vladimirom Putinom. normalno se hraniti. istaknuti ruski istoričar i sociolog. širih 166 . Čim počneš da žališ. Posle treće godine u Nemačkoj nastupio je period adaptacije. bio je vic u sovjetsko vreme. rođen je 14. i porodica. nema smisla: gubitaka je više nego dobitaka. dati deci dobro obrazovanje. Brežnjev misli: „Pa dobro!“ Dolazi Karter kod njega. niko nema pravo da optužuje čoveka. za koju svi znaju. Naravno. vraćaš se nazad. vidiš. Prvih godina su mi prijatelji strašno nedostajali. Ni ja njih takođe.“ ― „Na jednoj strani je pet traka. To je. Ali analizirati treba samo da bi se korigovao kurs po kojem ideš u životu. Malo sam bio u egzotičnim zemljama.. A za šta je? Uopšte. Jednostavno. i zbog toga da si spreman da se lišiš svega ― pa onda je to druga stvar. Postepeno sam stigao do zaključka da je to ispravno. Zločin i kazna Kada čujem da nekog optužuju za krađu ili nešto slično. Ne umem naročito da štedim. želim da pitam: postoji li kod nas još presumacija nevinosti? Ako zločin nije dokazan. naravno. Jedno od njih je da nikada i ni zbog čega ne žalim. tako i ne obraćam na to pažnju. to je deo nas samih.“ ― „A vidiš li most?“ ― „Ne vidim. da se uradi nešto interesantno. Pa i zbog čega da se štedi? Smatram da je potrebno imati komforan stan. pristojno se oblačiti. monografija. jednostavno. Karter kaže: „Evo. Shvatio sam da mi izražavamo sebe kroz prijatelje. Jednostavno bez njih je praznina i usamljenost. Samo kao mogućnost samorealizacije. Mada su postojali i opterećenje na poslu. to smo mi. da imam mnogo novca. na drugoj ― pet. ono malo do čega treba držati. Oni me nisu nikada izdali.“ ― „Pa gde su one?“ ― „Pa sve su ovde!“ ― I pokazuje Belu kuću. Zaista! Čak sam se i uplašio. Imam mnogo poznanika. počinješ da omekšavaš. A ako imaš životne prioritete. A po projektu bilo je na jednoj deset i na drugoj ― deset. Ja sam to dobro osetio kada sam otišao u inostranstvo. i kuća. Oni nisu nikuda nestali. Treba gledati uvek napred Imam neka vlastita pravila. orijentire i vrednosti. novembra 1925. da se komanduje ili zarađuje novac.. jer negde u prošlosti moglo je biti grešaka. Tako ispada. a bliski ljudi se mogu prebrojati na prste. postoji čisto ruska specifičnost.Prioriteti i prijatelji Nedostatak druženja sa prijateljima me emocionalno tišti. Ne znam čak zbog čega bi se mogli izneveriti prijatelji. Treba analizirati.

vodećeg tumača savremene Rusije. prevedena su na desetine svetskih jezika. Brežnjevu. Hruščovu. Andropovu. Šolohovu. Buharinu. Dela akademika Roja Medvedeva. preko veoma zapaženih knjiga o Staljinu. Lepeza njegovih spisateljskih preokupacija izuzetno je široka i kreće se od rasprava o pedagogiji i edukaciji.političkih analiza i biografija. do studija o post-sovjetskoj Rusiji. 167 .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->