P. 1
Zbirka Zadataka Na Prijemnom Ispitu FTN

Zbirka Zadataka Na Prijemnom Ispitu FTN

|Views: 8,932|Likes:
Published by Stefan Irovic

More info:

Published by: Stefan Irovic on Apr 06, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

07/10/2013

pdf

text

original

UNIVERZITET U NOVOM SADU

FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA NOVI SAD

ZBIRKA ZADATAKA SA PRIJEMNIH ISPITA NA FAKULTETU TEHNIČKIH NAUKA
(MATEMATIKA)

NOVI SAD, 2010.

Izdavač: Fakultet tehničkih nauka Trg Dositeja Obradovića 6 21000 Novi Sad Glavni i odgovorni urednik: Prof. dr Ilija Ćosić, dekan Uređivački odbor: Prof. dr Ilija Ćosić Prof. dr Ilija Kovačević Prof. dr Janko Hodolič Prof. dr Vladimir Katić Prof. dr Srđan Kolaković Tehnička obrada: Mr Ranko Bojanić Mr Nenad Simeunović Gordana Bajčetić Štampanje odobrio: Savet za izdavačku delatnost Fakulteta tehničkih nauka Predsednik Saveta za izdavačku delatnost: Prof. dr Radomir Folić Informacije: Trg Dositeja Obradovića 6 Telefon: (021) 459-141 Fax: (021) 458-133 e-mail: bojanicr@uns.ac.rs www.ftn.uns.a.crs

Tiraž: Štampa:

OPŠTE INFORMACIJE O PRIJEMNOM ISPITU 1a. Prijemni ispit iz Matematike polažu kandidati koji žele da upišu sledeće oblasti: Elektrotehnika i računarstvo (kandidati se upisuju na jedan od sledeća dva studijska programa: Energetika, elektronika i telekomunikacije; Računarstvo i automatika). Saobraćaj (kandidati se upisuju na jedan od sledeća dva studijska programa: Saobraćaj i transport; Poštanski saobraćaj i telekomunikacije). Građevinarstvo (kandidati se upisuju na studijski program: Građevinarstvo). Mehatronika (kandidati se upisuju na studijski program: Mehatronika). Geodezija i geomatika (kandidati se upisuju na studijski program: Geodezija i geomatika).

1b. Prijemni ispit iz Matematike sa proverom sklonosti za studije odgovarajuće oblasti polažu kandidati koji žele da upišu sledeće oblasti: - Mašinstvo – Matematika sa proverom sklonosti za studije mašinstva (kandidati se upisuju na jedan od sledeća četiri studijskа programа: Proizvodno mašinstvo; Mehanizacija i konstrukciono mašinstvo; Energetika i procesna tehnika; Tehnička mehanika). - Industrijsko inženjerstvo i inženjerski menadžment – Matematika sa proverom sklonosti za studije industrijskog inženjerstva i inženjerskog menadžmenta (kandidati se upisuju na jedan od sledeća dva studijskа programа: Industrijsko inženjerstvo; Inženjerski menadžment). - Grafičko inženjerstvo i dizajn – Matematika sa proverom sklonosti za studije grafičkog inženjerstva i dizajna (kandidati se upisuju na jedan studijski program: Grafičko inženjerstvo i dizajn). - Inženjerstvo zaštite životne sredine i zaštine na radu – Matematika sa proverom sklonosti za studije inženjerstva zaštite životne sredine (kandidati se upisuju na jedan od sledeća dva studijskа programа: Inženjerstvo zaštite životne sredine; Inženjerstvo zaštite na radu). 1c. Prijemni ispit iz Geometrije sa arhitektonskom i opštom kulturom; Slobodoručno crtanje i Prostorna kompozicija polažu kandidati koji žele da upišu sledeću struku (oblast): - Arhitektura (kandidati se upisuju na jedan studijski program: Arhitektura i urbanizam).

2. Ukupan broj bodova na osnovu kojeg se vrši rangiranje kandidata za upis na Fakultet formira se kao zbir bodova ostvarenih po sledećim uslovima:
a) Opšti uspeh u srednjem obrazovanju (maksimalni broj 40, а minimalni 16 bodova). b) Uspeh na prijemnom ispitu iz Matematike (maksimalni broj je 60 bodova) za upis na Elektrotehniku i računarstvo, Građevinarstvo, Saobraćaj i Mehatroniku. c) Uspeh na prijemnom ispitu iz Matematike sa proverom sklonosti za studije odgovarajuće struke (maksimalni broj je 60 bodova) za upis na Mašinstvo, Industrijsko inženjerstvo i menadžment, Grafičko inženjerstvo i dizajn i Inženjerstvo zaštite životne sredine i to: - Matematika donosi maksimum 30 bodova od prijemnog ispita, - Provera sklonosti donosi takođe maksimum 30 bodova od prijemnog ispita. d) Uspeh na prijemnom ispitu za upis Arhitekture (maksimalni broj je 60): - Geometrija sa arhitektonskom i opštom kulturom donosi maksimum 18 bodova od prijemnog ispita, - Slobodoručno crtanje donosi maksimum 21 bod od prijemnog ispita, - Prostorna kompozicija donosi maksimum 21 bod od prijemnog ispita.

Da bi kandidat bio rangiran potrebno je da osvoji minimum 14 bodova na prijemnom ispitu. Priprema za polaganje prijemnog ispita za upis arhitekture se izvodi na Fakultetu tokom cele godine. Informacije se mogu dobiti na telefon: 021 / 6350 – 293 и 021 / 485 – 2223. Informacije za pripremnu nastavu iz matematike se mogu dobiti na telefon : 021/6350-770

1

PROGRAM PRIJEMNOG ISPITA IZ MATEMATIKE ZA UPIS ELEKTROTEHNIKE I RAČUNARSTVA; GRAĐEVINARSTVA; SAOBRAĆAJA; MEHATRONIKE; GEODEZIJE I GEOMATIKE
Na ispitu iz matematike polaže se gradivo predviđeno nastavnim planom i programom za srednje obrazovanje. Osnovne logičke operacije, pojam funkcije. Brojevi (prirodni, celi, racionalni, iracionalni, realni, kompleksni). Proporcionalnost veličina i primene. Racionalni algebarski izrazi. Polinomi. Linearna funkcija. Linearne jednačine i nejednačine, sistemi linearnih jednačina i nejednačina. Stepenovanje i korenovanje. Kvadratna funkcija. Kvadratne jednačine i nejednačine. Sistemi kvadratnih jednačina. Algebarske i iracionalne jednačine i nejednačine. Pojam logaritma. Logaritamska i eksponencijalna funkcija. Logaritamske i eksponencijalne jednačine i nejednačine. 10. Trigonometrijske funkcije. Identiteti, jednačine i nejednačine. Primena trigonometrije. 11. Matematička indukcija i nizovi. Aritmetička i geometrijska progresija. 12. Kombinatorika i binomni obrazac. 13. Planimetrija (prvenstveno geometrija trougla, četvorougla i kruga). 14. Stereometrija (prizma, piramida, zarubljena piramida, valjak, kupa, zarubljena kupa, sfera i delovi sfere). 15. Vektori. 16. Analitička geometrija u ravni (prava, kružnica, elipsa, hiperbola i parabola). 17. Granične vrednosti nizova i funkcija. Izvod i primena 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

Literatura
1. Srednjoškolski udžbenici iz matematike 2. Zbirka zadataka sa prijemnih ispita, FTN, 2010.

2

PROGRAM PRIJEMNI ISPIT IZ MATEMATIKE SA PROVEROM SKLONOSTI ZA STUDIJE ODGOVARAJUĆE OBLASTI ZA UPIS: MAŠINSTVA; INDUSTRIJSKOG INŽENJERSTVA I INŽENJERSKOG MENADžMENTA; GRAFIČKOG INŽENJERSTVA I DIZAJNA; INŽENJERSTVA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE I ZAŠTITE NA RADU
Ispit se sastoji iz dva dela i to: - Matematika (pet zadataka) - Provera sklonosti za studije odgovarajuće struke (deset pitanja).

Program dela prijemnog ispita: Matematika
1. Osnovne logičke operacije, pojam funkcije. 2. Brojevi (prirodni, celi, racionalni, iracionalni, realni), stepenovanje i korenovanje, racionalni algebarski izrazi i polinomi. 3. Proporcionalnost veličina i primene. 4. Linearna funkcija. Linearne jednačine i nejednačine, sistemi linearnih jednačina i nejednačina. 5. Kvadratna funkcija. Kvadratne jednačine i nejednačine. Sistemi kvadratnih jednačina. 6. Algebarske i iracionalne jednačine i nejednačine. 7. Pojam logaritma. Logaritamska i eksponencijalna funkcija. Logaritamske i eksponencijalne jednačine i nejednačine. 8. Trigonometrijske funkcije. Identiteti, jednačine i nejednačine. Primena trigonometrije. 9. Matematička indukcija i binomni obrazac. 10. Vektori.

Literatura
1. Srednjoškolski udžbenik iz matematike 2. Zbirka zadataka sa prijemnih ispita, FTN, 2010

3

jul 2001. godine

ELEKTROTEHNIKA I RAČUNARSTVO, SAOBRAĆAJ I GRAĐEVINARSTVO
(prijemni ispit u julu 2001 i septembru 2001. i 2002. godine je bio isti za ove tri struke)
1. U skupu realnih brojeva naći skup rešenja nejednačine

2.

− x 2 + 2 x − 16 ≥ 3. x−6 Naći m tako da zbir korena (rešenja) jednačine x 2 + 2 + m − m2 x + m2 = 0

(

)

3.

bude jednak 0 , a da proizvod bude jednak 4 . Dokazati da za svaki prirodan broj važi jednakost

⎛ n(n + 1) ⎞ 1 + 2 + ⋅⋅⋅ + n = ⎜ ⎟ . ⎝ 2 ⎠
2 3 3 3

4. 5. 6. 7. 8.

Zbir prva tri člana geometrijskog niza je 91 . Ako se zbir prvog i trećeg člana pomnoži sa dobija se drugi član niza. Odrediti prva tri člana niza. U skupu realnih brojeva rešiti jednačinu

30 , 61

log 4 2 ⋅ 4 x − 2 − 1 + 4 = 2 x.
U skupu realnih brojeva rešiti jednačinu

(

)

3 cos 2 x − sin 2 x − sin 2 x = 0. Stranica romba je a = 5 , a zbir dijagonala d 1 + d 2 = 14. Izračunati površinu romba. Koliko se petocifrenih brojeva može napisati od cifara 0, 1,⋅ ⋅ ⋅,9 , ako se cifre
a. mogu ponavljati; b. ne mogu ponavljati.

9. 10.

Data je prava 2 x + y − 12 = 0 i parabola y 2 = 4 x . Naći jednačinu tangente na parabolu u presečnoj tački M ( x0 , y0 ) , y0 < 0, prave i parabole. Visina i izvodnica kupe odnose sa kao 1: 2 , a njena zapremina je 1000π cm 3 . Izračunati površinu kupe. Svaki zadatak nosi 6 bodova.

REŠENJA:
1. 2. 3.

x ∈ (− ∞,−2] ∪ [1,6) .

Na osnovu Vietovih formula, iz x1 + x 2 = − 2 + m − m 2 = 0 i x1 x 2 = m 2 = 4 sledi da je m = 2. Da data jednakost važi za svaki prirodan broj n dokazaćemo koristeći princip matematičke indukcije. Za n = 1 data jednakost važi, jer je

(

)

Pretpostavimo da data jednakost važi za n = k , tj.

⎛ 1 ⋅ (1 + 1) ⎞ 1 =⎜ ⎟ . ⎝ 2 ⎠
2 3
3 3 3

Dokazaćemo da data jednakost važi i za n = k + 1

⎛ k (k + 1) ⎞ 1 + 2 + ⋅⋅⋅ + k = ⎜ ⎟ . ⎝ 2 ⎠
2

⎛ (k + 1)(k + 2 ) ⎞ ⎛ k (k + 1) ⎞ 3 1 + 2 + ⋅ ⋅ ⋅ + k + (k + 1) = ⎜ ⎟ . ⎟ + (k + 1) = ⎜ 2 ⎝ ⎠ ⎝ 2 ⎠
2 2 3 3 3 3

Dakle, na osnovu principa matematičke indukcije data jednakost važi za svaki prirodan broj n.
4

4.

Označimo sa b1 , b2 i b3 prva tri člana geometrijskog niza. Iz

30 = b2 , sledi da je b2 = 30 i b1 + b3 = 61. 61 Iz b1 + b3 = 61 i b1 ⋅ b3 = 900 sledi da je (b1 , b2 , b3 ) ∈ {(25,30,36), (36,30,25)}. b1 + b2 + b3 = 91, (b1 + b3 ) ⋅
5. Iz log 4 2 ⋅ 4 x − 2 − 1 + 4 = 2 x sledi da je 4 x − 16

x = 2.

(

)

(

)

2

= 0 , tj. da je rešenje date jednačine realan broj

6.

Deljenjem date jednačine sa cos x ( cos x ≠ 0 ) dobija se jednačina rešenjima tgx = 1 ili tgx = −3. Iz tgx = 1 sledi da je skup rešenja ove jednačine A = ⎨

3 − tg 2 x − 2tgx = 0 sa

⎧π ⎫ + k1π : k1 ∈ Z ⎬. Iz tgx = −3 sledi da je 4 ⎩ ⎭ skup rešenja ove jednačine B = {− arctg 3 + k2π : k2 ∈ Z} .
Skup svih rešenja date jednačine je skup C = A U B . 7. Iz d 1 + d 2 = 14 i a = 5 sledi da je d 1 ⋅ d 2 = 48. Kako je površina romba P =

traženog romba P = 24. 8. a) V 510 − V 410 = 10 5 − 10 4 = 9 ⋅ 10 4 . b) V510 − V410 = 6 ⋅ 7 ⋅ 8 ⋅ 9 2.

1 d 1 ⋅ d 2 to je površina 2

9.

Iz 2 x + y = 12 i y 2 = 4 x sledi da je

( x, y ) = ( 4, 4 )

ili

( x, y ) = ( 9, −6 ) . Dakle, tražena tačka je

10.

1 M ( 9, −6 ) . Jednačina tangente u datoj tački M na parabolu je prava y = − x − 3. 3 2 2 2 Kako je H : s = 1 : 2 , to je s = 2 H . Iz r = s − H sledi da je r = H 3. Iz 1 V = r 2π H = 1000π cm 3 sledi da je H = 10cm , pa je r = 10 3cm, s = 20cm. Dakle, tražena 3 površina kupe je P = r 2π + rπs = 100π 3 + 2 3 cm 2 .

(

)

5

ELEKTROTEHNIKA I RAČUNARSTVO, SAOBRAĆAJ I GRAĐEVINARSTVO septembar 2001
1.
2 ⎛ 3x + 3− x ⎞ ⎛ 3x − 3− x Izračunati ⎜ ⎟ −⎜ ⎝ 2 ⎠ ⎜ 2 ⎝ 2 x + x−2 ≤ 0. Rešiti nejednačinu x−3

⎞ ⎟ . ⎟ ⎠

2

2. 3. 4. 5.

Dokazati da za svaki prirodan broj n važi

1 + 2 + ⋅⋅⋅ + n =

n ( n + 1)
2

.

U jednačini x 2 − (k + 2 )x + 2(k + 2 ) = 0 odredi realan parametar k tako da jedan koren (nula) jednačine bude dva puta veći od drugog korena. Ako je zbir prva tri člana aritmetičkog niza 21, a zbir prvih šest članova 78, naći zbir prvih devet članova. U skupu realnih brojeva rešiti jednačinu U skupu realnih brojeva rešiti jednačinu

6. 7. 8.

9 x − 24 ⋅ 3 x −1 = 9. sin 2 x + cos x + 1 = 0.

U pravouglom trouglu date su katete a = 3cm i b = 4cm. Odredi visinu koja odgovara hipotenuzi. Odrediti presečne tačke kružnice x 2 + y 2 + 6 x − 4 y = 0 i prave x − y + 4 = 0. Pravougli trougao čije su katete a = 3cm i b = 4cm rotira oko katete b. Naći zapreminu nastalog rotacionog tela.

9. 10.

Svaki zadatak nosi 6 bodova.

REŠENJA:
1) ⎜

⎛ 3x + 3− x ⎞ ⎛ 3x + 3− x ⎞ ⎛ 3x + 3− x 3x − 3− x − ⎟ −⎜ ⎟ =⎜ 2 ⎝ 2 ⎠ ⎝ 2 ⎠ ⎝ 2

2

2

⎞ ⎛ 3x + 3− x 3x − 3− x + ⎟ ⋅⎜ 2 ⎠ ⎝ 2

⎞ 2 ⋅ 3− x 2 ⋅ 3x ⋅ = 1. ⎟= 2 2 ⎠

2)

( x + 2 )( x − 1) ≤ 0 ⇔ x ∈ −∞, −2 ∪ 1,3 x2 + x − 2 ≤0⇔ ( ] [ ) x −3 x −3
1⋅ 2 = 1; 2

3) n = 1:

Pretpostavka da tvrđenje važi za n = k : 1 + L + k =

. Dokaz da tvrđenje važi za n = k + 1: 2 k ( k + 1) k ( k + 1) + 2 ( k + 1) ( k + 1)( k + 2 ) 1 + L + k + ( k + 1) = + ( k + 1) = = . 2 2 2

k ( k + 1)

4) x1 = 2x 2

x2 =

x1 =

k +2 3

x1 + x 2 = k + 2 x1 ⋅ x2 = 2 ( k + 2 )
6

2k + 4 3

k +2=9 k =7

k + 2 2k + 4 ⋅ = 2k + 4 3 3

5) S3 = 21 ∧

S 6 = 78 ⇔

3 (2a1 + 2d ) = 21 2

∧ ∧

Rešavanjem sistema jednačina a1 + d = 7

6 ( 2a1 + 5d ) = 78 2 2a1 + 5d = 26 dobijamo a1 = 3 i d = 4 tako da je

S10 =

10 ( 2 ⋅ 3 + 9 ⋅ 4 ) = 210 2
− 8 ⋅ 3x − 9 = 0 ,

6)

(3 )
x

2

t = 3x ,

t 2 − 8t − 9 = 0 ,

t1/2 =

t1 = 9 ,

t 2 = −1 , ⇒ 3 x = 9 , 3 x = −1 ; 3 x = 9 ⇒ x = 2

8 ± 64 + 36 2 x 3 = −1 nema rešenja.

Dakle, rešenje je samo realan broj x = 2 7) sin 2 x + cos x + 1 = 0 ⇔ 1 − cos 2 x + cos x + 1 = 0

x = (1 + 2k ) π , − cos 2 x − cos x − 2 = 0 ⇔ cos x = −1 cos x = 2 nema rešenje

k∈Z

8) c = a 2 + b 2 = 5
2

a ⋅ b = c ⋅ hc ⇒ hc =

3⋅ 4 5

hc = 2.4cm

9) ( y − 4 ) + y 2 + 6 ( y − 4 ) − 4 y = 0

x = y−4

y =4⇒ x =0
y = −1 ⇒ x = −5

A ( 0, 4 ) B ( −5, −1)

10) V =

1 B⋅H , 3

B = r 2π = 9π
1 V = 9π ⋅ 4 3 V = 12π cm3

H = b = 4cm
r = a = 3cm

7

ELEKTROTEHNIKA I RAČUNARSTVO, MEHATRONIKA, SAOBRAĆAJ I GRAĐEVINARSTVO septembar 2002
1. Naći interval najmanje dužine kojem pripada realan broj k tako da rešenja x1 , x2 kvadratne jednačine ( k − 1) x 2 + ( k − 5 ) x − ( k + 2 ) = 0 zadovoljava uslov 2. 3.

1 1 + > 2. x1 x 2

Cena nekog proizvoda povećana je za 40%. Za koliko procenata treba menjati dobijenu cenu, da bi se dobila prosečna cena? Zbir tri uzastopna člana aritmetičke progresije je 54. Ako je najveći od njih dva puta veći od najmanjeg, naći proizvod ta tri broja. Ako je cos x + cos y = a, sin x + sin y = b, a ≠ 0, pokazati da je

4.

cos( x + y ) kao funkciju od a i b.
5. Rešiti jednačinu

b x+ y . Naći = tg a 2

log 2 x − log 2 8 x + 5 = 0 .

6. 7. 8.

Naći jednačinu kružnice koja spolja dodiruje krušnicu x 2 + y 2 − 4 x − 5 = 0 a centar joj je u tački C ( 5, 4 ) . Dijagonale jednakokrakog trapeza su uzajamno normalne. Izračunati njegovu površinu ako je krak c = 2 5 , a odnos osnovica 3 :1 . Osnova prave pravilne šestostrane piramide je upisana u osnovu valjka a njen vrh leži u centru gornje osnove valjka. Ako je visina piramide H=6 cm, a njena zapremina V = 12 3cm 3 , naći površinu valjka.

9. 10.

Naći rešenje jednačine 2 ⋅ 3 x +1 − 4 ⋅ 3 x − 2 = 450 .

⎛1 ⎞ Koeficijent četvrtog i šestog člana u razvijenom obliku binoma ⎜ + a ⎟ ⎝a ⎠
odnose se kao 5:18. Naći vrednost člana koji ne sadrži a.
Svaki zadatak nosi 6 bodova.

n

REŠENJA:
1.

k −5 − x1 + x2 1 1 k +9 + >2⇔ > 2 ⇔ k −1 > 2 ⇔ <0 k +2 x1 x2 x1 ⋅ x2 k +2 − k −1 k ∈ ( −9, −2 ) .
C- prvobitna cena nakon povećanja: C +

2.

40 7 C= C 100 5

smanjuje se za x procenata

x 7 7 200 C− C =C ⇔ x= = 28.57% 5 100 5 7

9

3.
a1 + a1 + d + a 1 + 2 d = 54 a1 + d = 18 ⇒ a 2 = 18 a1 + 2 d = 2 a1 − a1 + 2 d = 0 a 1 = 12 , a 3 = 24 , d = 6 a 1 ⋅ a 2 ⋅ a 3 = 12 ⋅ 18 ⋅ 24 = 5184 5.

4.
x+ y x− y ⋅ cos 2 2 = tg x + y x+ y x⋅ y 2 2 cos⋅ ⋅ cos 2 2 b2 x+ y 1− 2 1 − tg 2 2 2 a = a −b 2 = cos(x + y ) = x+ y b2 a2 + b2 1 + tg 2 1+ 2 2 a b sin x + sin y = = a cos x + cos y 2 sin

log 2 x − log 2 8 x + 5 = 0 log 2 x = t 2 t − t 2 − log 2 8 + 5 = 0 − t2 + t + 2 = 0 t1 = −1 t2 = 2 log 2 x = 4 ⇒ x = 2 4 = 16 6.
k1 : ( x − 2 ) 2 + y = 9 d ( A, C ) =

(5 − 2)2 + (4 − 0)2 = 5 r2 = d ( A, C ) − r1 = 2 k 2 : ( x − 5) 2 + ( y − 4 ) 2 = 4

7.
x 2 + y 2 = c 2 = 20

2y 2 = a2
2 2 x 2 = a1

2 5a1 = 20

a1 = 2 a=6 a − a1 m= =2 2 h2 = c2 − m2 = 4 a + a1 P= ⋅ h = 16 2

a = 3a1
2 x 2 + y 2 = 5a1

10

8.

r=a V= 1 1 a2 3 B⋅H = 6⋅ ⋅ 6 = 12 3 ⇒ a = 2 3 3 4 PV = 2rπH + 2r 2π PV = 32π

9.

10.

2 ⋅ 3 x +1 − 4 ⋅ 3 x − 2 = 450 3 =t 4 6t − t = 450 9 4⎞ ⎛ ⎜ 6 − ⎟t = 450 9⎠ ⎝ t = 81
x

⎛n⎞ ⎛n⎞ ⎜ ⎟ : ⎜ ⎟ = 5 : 18 ⎜3 ⎟ ⎜5 ⎟ ⎝ ⎠ ⎝ ⎠ ⎛ n⎞ ⎛ n⎞ 18⎜ ⎟ = 5⎜ ⎟ ⎜3 ⎟ ⎜5 ⎟ ⎝ ⎠ ⎝ ⎠ n 2 − 7 n − 60 = 0 ⇒ n1 = 12, n 2 = −5 ⎛1 ⎞ 12 ⎛12 ⎞⎛ 1 ⎞ ⎜ + a ⎟ ∑ ⎜ ⎟⎜ ⎟ ⎜ ⎟ ⎝a ⎠ k = 0 ⎝ k ⎠⎝ a ⎠ 12 − 3k = 0 ⇒ k = 4
12 k

( a)

12 − k

3 x = 81 ⇒ x = 4

12 12 ⎛ ⎞ 12 −3k = ∑ ⎜ ⎟a 2 ⎜ ⎟ k =0 ⎝ k ⎠

Član koji ne sadrži a je ⎜ ⎟ = 495 . ⎜4 ⎟
⎝ ⎠

⎛12 ⎞

12

E LEKTROTEHNIKA I RAČUNARSTVO; MEHATRONIKA
1.

jul 2002

Proizvod korena jednačine − 5 x 2 + bx + c je 12. Parametri b i c su realni brojevi. Funkcija f ( x) = −5 x 2 + bx + c ima maksimum za x = 4 . Odrediti korene te jednačine. Za koje vrednosti realnog parametra k će izraz: kx 2 − 2k 2 x + k 3 − 3k − 4 biti negativan za svaki realan broj x? U skupu realnih brojeva rešiti jednačinu: 3 x + 2 + 9 x +1 = 810 . Naći skup rešenja nejednačine : log x (6 − 5 x) < 2 . Pravougaonik ABCD ispresecan je sa 6 pravih koje su paralelne sa stranicom AB i 8 pravih koje su paralelne sa stranicom BC. Koliko ukupno ima pravougaonika na dobijenoj slici? Neka je b1 , b2 ,..., bn ,... geometrijska progresija sa količnikom q za koju važi da je zbir

2. 3. 4. 5. 6.

b1 + b2 + b3 + ... + bn + ... = ∑ bn = −4 i da je b4 − b1 = 7(q − 1) 2 . Izračunati b2002 .
n =1

7. 8. 9.

Rešiti nejednačinu: sin x − 3 sin 3 x + sin 5 x < 0 za x ∈ (0, π ) . Neka su A(1,1,2), B(1,2,3) i C (−1,1,2) temena paralelograma ABCD. Izračunati koordinate temena D i težišta T trougla ABC. Neka je nad katetama OA i OB jednakokrako pravouglog trougla OAB, kao nad prečnicima konstruisane kružnice k1 i k 2 . a) Dokazati da tačka C pripada hipotenuzi AB, gde su O i C presečne tačke kružnica k1 i k 2 . b) Izračunati površinu preseka krugova koji su određeni kružnicama k1 i k 2 , ako je OA=4cm.

10.

Izračunati zapreminu lopte upisane u pravilni oktaedar ivice a. ( Pravilni oktaedar se sastoji od dve jednakoivične prave pravilne četvorostrane piramide koje imaju zajedničku kvadratnu osnovu, a vrhovi tih piramida su sa različitih strana te osnove.)
Svaki zadatak nosi 6 bodova.

REŠENJA:

1.

x1 ⋅ x 2 =

b b c = 12 ⇒ c = −60 . f ′( x) = −10 x + b = 0 ⇒ x = ⇒ 4 = ⇒ b = 40. −5 10 10 f ′′( x) = −10 < 0 . Dakle, za x = 4 funkcija f (x) ima maksimum. Sledi da su koreni

x1 = 2; x 2 = 6.
2.

k ≠ 0 . Za k = 0 vrednost izraza f ( x) = kx − 2k x + k − 3k − 4 je f ( x) = −4 < 0 za svako x ∈ R . Za k ≠ 0 dati izraz će biti negativan za svako x ∈ R ako je k < 0 i D = 4k 4 − 4k (k 3 + k 2 − 3k − 4) = −4k (k 2 − 3k − 4) < 0 ⇒ k ∈ (−1, 0) . Dakle, f ( x ) < 0 za svako x ako k ∈ ( −1, 0] .
Data jednačina
2

je

kvadratna

ako

je

2

3

3.

3x + 2 + 9 x +1 = 810 ⇔ 9 ⋅ 3x + 9 ⋅ (3x ) 2 = 810; 3x = t ⇒ t 2 + t − 90 = 0 ⇒
⇒ t1 = −10, t2 = 9 ⇒ t ∈ {−10.9} ⇒ 3x = 9 ⇒ x = 2 je rešenje jednačine.

12

4.

Data nejednačina je definisana za x > 0, x ≠ 1 i 6 − 5 x > 0 tj. za

6 x ∈ (0,1) ∪ (1, ) . Za x > 1 logaritam je monotono rastuća funkcija pa je 5 log x (6 − 5 x) < 2 ⇔ 6 − 5 x < x 2 ⇒ x 2 + 5 x − 6 > 0 ⇒ x ∈ (−∞,−6) ∪ (1, ∞) . 6 Dakle, rešenje je x ∈ (1, ) . 5
Za 0 < x < 1 logaritam je monotono opadajuća funkcija pa je

log x (6 − 5 x) < 2 ⇔ 6 − 5 x > x 2 ⇒ x 2 + 5 x − 6 < 0 ⇒ x ∈ (−6,1) . 6 Dakle, rešenje je x ∈ (0,1) . Znači skup rešenja je (0,1) ∪ (1, ) . 5
5. Kako je proizvoljan pravougaonik određen izborom dve prave od horizontalnih ( ima ih 8 ) i dve prave od vertikalnih ( ima ih 6 ) to je broj svih pravougaonika jednak ⎜ ⎟⎜ ⎟ = 1260. ⎜ 2 ⎟⎜ 2 ⎟ ⎝ ⎠⎝ ⎠ 6.
⎛ 8 ⎞⎛ 10 ⎞

S n = b1 + b2 + ... + bn + ... =

b1 = −4 ⇒ b1 = −4(1 − q ). 1− q
q + q +1

b4 − b1 = b1q 3 − b1 = b1 (q 3 − 1) = b1 (q − 1)(q 2 + q + 1) = 7(q − 1) 2 ⇒ b1 = 7(q − 1) . Sledi da je 2 b1 = −2, q =
7.

1 pa je b2002 = b1 q 2001 = −2 −2000 . 2 f ( x) = sin x − 3 sin 3x + sin 5 x = (sin x + sin 5 x) − 3 sin 3 x =
π 12 π 3

= sin 3x(2 cos 2 x − 3) .
x sin 3 x
2 cos x − 3

0

2π 3

11π 12

π

+ + +

+ -

+

+ -

+ + +

f(x)

Dakle, skup rešenja date nejednačine je ⎜ 8.
→ → → →

⎛ π π ⎞ ⎛ 2π 11π ⎞

, ⎟∪⎜ , ⎟. ⎝ 12 3 ⎠ ⎝ 3 12 ⎠

OD = OA+ OC − OB = (1,1,2) + (−1,1,2) − (1,2,3) = (−1,0,1) ;
→ → → 1 4 7 1 → 1 OT = (OA+ OB + OC ) = (1,4,7) . Dakle, koordinate su D(−1,0,1); T ( , , ) . 3 3 3 3 3 a) Kako su uglovi OCA i OCB svaki od 900 to su tačke A,C, i B kolinearne; b) Ako je r poluprečnik datih krugova to je tražena površina

9.

r 2π r 2π 1 − PΔOCA = − r ⋅ 2r . Kako je u našem slučaju r = 2cm to je 2 2 2 2 P = (2π − 4)cm . P=
10. Neka je S centar upisane lopte u oktaedar ABCDV V ′ , tj. presek dijagonala AC i BD kvadrata ABCD i neka je T normalna projekcija tačke S na ravan trougla BCV (kako je u pitanju pravilnui oktaedar to tačka T mora da bude baš težište trougla BCV). Sa r označimo poluprečnik upisane lopte Ako je P sredina ivice BC tada iz pravouglog trougla STP sledi da je

r 2 = ST 2 = SP 2 − PT 2 =

a2 1a 3 2 −( ) 4 3 2

tj. r =

a 6 , pa je zapremina tražene lopte 6

V=

1 3 a 6π . 27
13

ELEKTROTEHNIKA I RAČUNARSTVO; MEHATRONIKA
1. U skupu realnih brojeva uprostiti izraz: 1− x − 1+ x 1+ x + 1− x a) 2. , za x =

jul 2003

2tgα tg 2α + 1
(8

α ∈ ⎢−

bodova) U skupu realnih brojeva rešiti nejednačinu

⎡ π π⎤ , ⎥ ⎣ 4 4⎦

b) α ∈ ⎜ −

⎛ π π ⎤ ⎡π π ⎞ , − ⎥ ∪ ⎢ , ⎟. ⎝ 2 4⎦ ⎣4 2 ⎠

7 9 + < −1 x − 5x + 6 x − 3
2

(5 bodova)

3. 4. 5.

U skupu realnih brojeva rešiti sistem jednačina
y

3 2 x − 2 y = 77 ∧ 3 x − 2 2 = 7 . Nači skup rešenja sistema jednačina

(4 bodova)

(5 bodova) Na koliko različitih načina se od prvih 27 uzastopnih prirodnih brojeva, mogu odabrati tri broja, tako da njihov zbir bude deljiv sa 3? (7 bodova) Odrediti x tako da brojevi

log 2 x − log 4 y = 0 ∧ 5 x 2 − y 2 = 4 .

6. 7. 8.

1 1 1 obrazuju aritmetičku progresiju. , , log 3 5 log 6 5 log x 5

(4 bodova)

U skupu realnih brojeva rešiti nejednačinu (6 bodova) Neka su P i Q sredine redom stranica BC i CD paralelograma ABCD, neka je R presek duži AP i BQ i neka je a = AB , b = BC . a) Izračunati ϕ i ψ ako je ϕ a + ψ b = 0 ;
→ → → → → → → → →

tg 2 x − (1 + 3 )tgx + 3 < 0 .
→ →

(2 bodova)

b) Ako je PR = αPA i RB = β QB , tada izraziti vektore BP , PR i RB u zavisnosti od vektora a i b i skalara (realnih brojeva) α i β ; c) Izračunati α i β i AR:RP, koristeći zbir BP + PR + RB 9.
→ → →

(2 bodova) (4 bodova)

Izračunati površinu trapeza ABCD čije osnovice su AB=8 i CD=4, a uglovi na osnovici su α =

π
4

i

β=
10.

π
6

.

(6 bodova)

Izračunati zapreminu pravilnog tetraedra, ako mu je rastojanje između sredina dve naspramne ivice 2. (7 bodova)

REŠENJA:

1.

1+

2tgα 2tgα − 1− 2 2 tg α + 1 tg α + 1

2tgα 2tgα + 1− 2 1+ 2 tg α + 1 tg α + 1
Ako je α ∈ ⎢−

=

tgα + 1 − tgα − 1 tgα + 1 + tgα − 1

.

tgα + 1 − tgα − 1 ⎡ π π⎤ , ⎥ , tada je tgα ∈ [ −1,1] ,pa je = tgα ; tgα + 1 + tgα − 1 ⎣ 4 4⎦ tgα + 1 − tgα − 1 1 ⎛ π π⎤ = ; Ako je α ∈ ⎜ − , − ⎥ , tada je tgα ∈ ( −∞, −1] ,pa je tgα + 1 + tgα − 1 tgα ⎝ 2 4⎦

14

Ako je α ∈ ⎢ 2. 3. 4.

tgα + 1 − tgα − 1 1 ⎡π π ⎞ , ⎟ , tada je tgα ∈ [1, ∞ ) ,pa je . = tgα + 1 + tgα − 1 tgα ⎣4 2⎠ ( x + 5)( x − 1) 7 9 + < −1 ⇔ < 0 ⇒ x ∈ (− 5,1) ∪ (2,3) . 2 ( x − 2)( x − 3) x − 5x + 6 x − 3
y

Smenom 3x = u , 2 2 = v dati sistem se svodi na ekvivalentan sistem u 2 − v 2 − 77 ∧ u − v = 7 . Deljenjem ovih jednačina dobija se u + v = 11 ∧ u − v = 7 , pa je (u,v)=(9,2) odnosno (x,y)=(2,2).

log 2 x − log 4 y = 0 ∧ 5 x 2 − y 2 = 4 ⇔ log 2 x − log 2 2 y = 0 ∧ 5 x 2 − y 2 = 4 ⇔ ⇔ log 2 x − 1 log 2 y = 0 ∧ 5 x 2 − y 2 = 4 ⇔ x = y ∧ 5 x 2 − y 2 = 4 ⇔ ( x, y ) ∈ {(1,1), (2,4)}. 2

5.

Podelimo tih 27 brojeva u tri grupe po 9 brojeva tako da su u prvoj grupi svi brojevi koji su deljivi sa 3, u drugoj grupi su brojevi koji pri deljenju sa 3 daju ostatak 1 i u trećoj grupi svi brojevi koji pri deljenju sa 3 daju ostatak 2 . Da bi zbir tri izabrana broja bio deljiv sa tri moraju ti brojevi da budu u istoj grupi ili sva tri broja treba da budu iz različitih grupa. U prvom slučaju ima ih ukupno 3 ⋅ ⎜ ⎟ , a ⎜ 3⎟ ⎝ ⎠ u drugom slučaju ima ih ukupno 93 , te je rezultat da ih ima ukupno 3 ⋅ ⎜ ⎟ + 9 3 = 981 . ⎜ 3⎟ ⎝ ⎠

⎛9⎞

⎛9⎞

6.

Kako važi

1 1 1 = log 5 3, = log 5 6, = log 5 x to iz uslova da oni tim redom obrazuju log x 5 log 6 5 log 3 5 aritmetičku progresiju sledi da je 2 log 5 6 = log 5 3 + log 5 x = log 5 3 x ⇒ x = 12 .

7.

Kako je tg 2 x − (1 + 3 )tgx + 3 < 0 ⇔ (tgx − 1)(tgx − 3 ) < 0 ⇔ tgx ∈ (1, 3 ) to je rešenje date nejednačine nad intervalom ⎜ −

⎛ π π⎞ ⎛π π ⎞ , ⎟ interval ⎜ , ⎟ , a nad celim skupom realnih brojeva unije ⎝4 3⎠ ⎝ 2 2⎠ π ⎛π ⎞ svih intervala oblika ⎜ + kπ , + kπ ⎟ , gde k prolazi kroz skup celih brojeva. 3 ⎝4 ⎠
→ →

8.

a) Kako su vektori a i b nekolinearni to važi

ϕ a+ ψ b = 0 ⇔ ϕ = 0 ∧ ψ = 0 ; → 1→ → 1→ → → 1→ → b) BP = b , PR = α (− b − a ), RB = β ( a − b ) ; 2 2 2 → → → 1→ 1→ → 1→ → c) BP + PR + RB = 0 ⇔ b + α ( − b − a ) + β ( a − b ) = 0 ⇔ 2 2 2 → 1 2 1 → 1 α 1 1 α ⇔ ( −α + β ) a + ( − − β ) b = 0 ⇔ −α + β = 0 ∧ − − β = 0 ⇔ α = ∧ β = . 2 2 2 2 2 2 5 5 Sledi da je AR : RP = 4 :1
9. Ako su E i F redom normalne projekcije tačaka D i C na osnovicu AB i ako je DE=CF=h, tada je AB= AE+EF+FB=h+4+h 3 =8, odakle sledi da je h= 2 3 − 2 , te je tražena površina

P=
10.

8+4 ⋅ 2( 3 − 1) = 12( 3 − 1) . 2
2

Ako sa M i N označimo redom sredine ivica AB i CD tetraedra ABCD a sa a=AB to iz pravouglog trougla AMN sledi da je
2 ⎛a⎞ ⎛1 ⎞ ⎜ ⎟ + 2 = ⎜ a 3 ⎟ odnosno da je a = 2 . Sledi da je zapremina tetraedra jednaka ⎝2⎠ ⎝2 ⎠ 2 1 a 3 2 a3 2 V= ⋅ ⋅a = . 3 4 3 12

( )

2

15

ELEKTROTEHNIKA I RAČUNARSTVO; MEHATRONIKA
1. 2. 3. 4. 5. 6. 2x − 2x −1 ≤ 4. 2x +1 Za koje vrednosti realnih brojeva a i b jednačina ax 2 − x + b = 0 2 ima tačno jedno rešenje x = x 0 za koje važi 2 x0 = x0 . U skupu realnih brojeva rešiti nejednačinu: U skupu realnih brojeva rešiti jednačinu
tg x(2 − sin x) = 3 . 4 cos x
2

jul 2004

U skupu realnih brojeva rešiti jednačinu log 2 ( x + 1) = log 4 ( x + 3) . U skupu realnih brojeva rešiti sistem jednačina 2 x ⋅ 3 y − 2 = 4; 2 x + 3 2 y = 13. Data je kocka sa temenima B1 (1,0,1) ; C1 (1,1,1) ; D1 (0,1,1) .
A(0,0,0);
→ →

B(1,0,0); C(1,1,0); D(0,1,0);

A1 (0,0,1) ;

a) Izračunati ugao između vektora AB1 i A1C1 ; b) Izračunati skalarni prozvod vektora AB1 i A1C1 ; c) Izračunati koordinate težišta T trougla ACB1 . 7. Date su tačke A(1,1); B(2,1); C (2,1 + 3 ) i kružnica K čija je jednačina ( x − 1) 2 + y 2 = 1 . Odrediti jednačine onih tangenti kružnice K koje su paralelne sa simetralom unutrašnjeg ugla kod temena A trougla ABC. Da li postoji geometrijski niz {bn } kod koga je obrazložiti. 9. Dokazati da za svaki prirodan broj n, broj 10 ⋅ 3 2 n +1 − 24n − 30 deljiv sa 24. 1 1 (b1 + b3 + b4 ) = (b2 + b4 ) ? Odgovor 3 2
→ →

8.

10. Košarkaški klub A ima na raspolaganju 8 igrača, a košarkaški klub B ima na raspolaganju 9 igrača. Svaki od klubova za utakmicu bira prvu postavu od 5 košarkaša. Koliko ima različitih načina da 10 igrača izađe na parket? .
Svaki zadatak nosi 6 bodova

REŠENJA:
1. Data nejednačina je definisana za x ≠ − 1 . 2

2x2 − 2x − 1 2x2 − 2x − 1 2 x 2 − 10 x − 5 ≤4⇔ −4≤0 ⇔ ≤0 ⇔ 2x + 1 2x + 1 2x + 1 1 ⎞ ⎡5 35 5 35 ⎤ ⎛ ⇒ x ∈ ⎜ − ∞ ,− ⎟ ∪ ⎢ − , + ⎥. 2 ⎠ ⎢2 2 2 2 ⎥ ⎝ ⎣ ⎦

2.

2 Rešenja kvadratne jednačine 2 x0 = x0 su brojevi x01 = 0; x02 = 2 . Uvrštavanjem x01 = 0 u jednačinu

ax 2 − x + b = 0 dobija se da je b = 0 i tada je ax 2 − x = 0 ⇔ x( ax − 1 ) = 0 , pa kako je x01 = 0 jedino
rešenje te jednačine, sledi da mora da bude a = 0 . Uvrštavanjem x02 = 2 u jednačinu ax 2 − x + b = 0 dobija se da je 4a − 2 + b = 0 odnosno b=2-4a, pa data jednačina sada glasi ax 2 − x + 2 − 4 a = 0 . Kako je x02 = 2 jedino rešenje sledi da mora da bude ili a = 0 ∧ b = 2 ili
16

1 2 − 4a 1 = 4; x1 ⋅ x2 = = 4 . Sledi da je u ovom slučaju a = ; b = 1 . Dakle, rešenje je a a 4 1 a = b = 0 ∨ ( a = 0 ∧ b = 2 ) ∨ ( a = ∧ b = 1). 4 a ≠ 0; x1 + x2 =
3.
⎧π ⎫ Data jednačina definisana je za x ∉ ⎨ + kπ : k ∈ Z ⎬ . 2 ⎩ ⎭ 3 sin x 3 ⇔ ⇔ tg x( 2 − sin x ) = ( 2 − sin x ) = 4 cos x cos x 4 cos x 1 3 1 3 je sin x = ⇔ sin 2 x − 2sin x + = 0 ⇔ sin x = ∨ sin x = . Skup rešenja jednačine 2 4 2 2 3 ⎫ ⎫ ⎧ 5π ⎧π + 2 mπ : m ∈ Z ⎬ , dok jednačina sin x = nema rešenja. Dakle, skup rešenja ⎨ + 2l π : l ∈ Z ⎬ ∪ ⎨ 2 ⎭ ⎭ ⎩6 ⎩6 π 5π ⎫ ⎫ ⎧ ⎧ polazne jednačine je ⎨ + 2lπ : l ∈ Z ⎬ ∪ ⎨ + 2 mπ : m ∈ Z ⎬ . ⎭ ⎭ ⎩6 ⎩6

4.

Data jednačina je definisana za x > −1 . log 2 ( x + 1 ) = log 4 ( x + 3 ) ⇔ log 2 ( x + 1 ) = log 2 2 ( x + 3 ) ⇔
1 log 2 ( x + 3 ) ⇔ log 2 ( x + 1 ) 2 = log 2 ( x + 3 ) ⇔ 2 ⇔ ( x + 1) 2 = x + 3 ⇒ x = −2 ∨ x = 1. Rešenje polazne jednačine je samo realan broj x=1, dok realan broj x = −2 nije rešenje, jer data jednačina je definisana za x > −1 . ⇔ log 2 ( x + 1 ) =

5. 6.

Smenom 2 x = u ,3 y = v dati sistem se svodi na ekvivalentan sistem u ⋅ v = 36 ; u + v = 13 , sa rešenjima ( u , v ) ∈ {( 4 ,9 ),( 9 ,4 )} , odnosno sa rešenjima ( x , y ) ∈ {( 2 ,2 ),(log 2 9 , log 3 4 )}. a)

Ako sa α označimo ugao između vektora AB1 = OB 1 − OA = ( 1,0 ,1 ) − ( 0 ,0 ,0 ) = ( 1,0 ,1 ) i
→ →

A1 C 1 = OC 1 − OA1 = ( 1,1,1 ) − ( 0 ,0 ,1 ) = ( 1,1,0 ) to iz AB1 = A1 C 1 = 2 , sledi da si

cos α =

AB1 ⋅ A1 C 1 AB1 A1C1
→ → →

=

π 1 odnosno α = . 2 3

7.

b) AB1 ⋅ A1C 1 = ( 1,0 ,1 ) ⋅ ( 1,1,0 ) = 1 ⋅ 1 + 0 ⋅ 1 + 1 ⋅ 0 = 1 . → → → 1 → 1 2 1 2 c) OT = ( OA+ OC + OB1 ) = (( 0 ,0 ,0 ) + ( 1,1,1 ) + ( 1,0 ,1 )) = ( , , ). 3 3 3 3 3 Kako prava b=p(A,B) čija je jednačina y=1 zaklapa ugao 0 sa pozitivnim delom x-ose, a prava π c=p(A,C) čija je jednačina y = 3 x + 1 − 3 zaklapa ugao sa pozitivnim delom x-ose , to 3 π tangente treba sa pozitivnim delom x-ose da zaklapaju ugao . Dakle , tangente treba da imaju 6 π 3 . Da bi prava p:y=kx+n bila tangenta kružnice koeficijent pravca k = tg = 6 3 ( x − x0 ) 2 + ( y − y 0 ) 2 = r 2 , treba da važi uslov dodira r 2 ( 1 + k 2 ) = ( kx0 − y 0 + n ) 2 .Uvrštavajući

3 3 , x0 = 1, y 0 = 0 , r = 1 u uslov dodira dobija se da je n1 = − 3 , n 2 = . Dakle, tražene 3 3 3 3 3 x − 3; t2 : y = x+ . tangente su prave t 1 : y = 3 3 3 k=
17

8.

Pretpostavimo da postoji geometrijski niz {bn } . Na osnovu uslova treba da važi b b 1 1 ( b1 + b3 + b4 ) = ( b2 + b4 ) ⇔ 1 ( 1 + q + q 2 ) = 1 ( q + q 2 ). Ako je b1 = 0 , to sledi da 3 2 3 2 stacionaran niz {bn : bn = 0 , n ∈ N } ispunjava dati uslov. Dalje, ako je b1 ≠ 0 sledi iz b1 b ( 1 + q + q 2 ) = 1 ( q + q 2 ) ⇔ 0 = ( q − 1 )( q 2 − q + 2 ) ⇒ q = 1 . Sledi da su jedini realni 3 2 geometriski nizovi koji ispunjavaju dati uslov stacionarni nizovi, tj. nizovi oblika {bn : bn = b ∈ R , n ∈ N } . Tvrđenje je tačno za n = 1 , jer je broj 10 ⋅ 3 2 − 24 − 30 = 24 ⋅ 9 deljiv sa 24 . Pretpostavimo da tvrđenje važi za n = k , tj. da je broj 10 ⋅ 3 2 k +1 − 24 k − 30 deljiv sa 24 . Potrebno je dokazati da tvrđenje važi i za n = k + 1 , tj. da je broj 10 ⋅ 3 2 k + 3 − 24( k + 1 ) − 30 deljiv sa 24 . Kako je: 10 ⋅ 32 k +3 − 24( k + 1) − 30 = 9 ⋅10 ⋅ 32 k +1 − 9 ⋅ 24k + 8 ⋅ 24k − 9 ⋅ 30 + 216 =

9.

= 9 ⋅ (10 ⋅ 32 k +1 − 24k − 30) + 24 ⋅ (8k + 9) i 10 ⋅ 32 k +1 − 24k − 30 = 24 M po pretpostavci, to je 10 ⋅ 32 k +3 − 24(k + 1) − 30 = 24 ⋅ (9 M + 8k + 9) . Dakle, po principu matematičke indukcije, dati broj
je deljiv sa 24 za svaki prirodan broj. 10.

⎛8⎞ ⎛9⎞ Klub A prvu postavu može izabrati na ⎜ ⎟ načina, a klub B prvu postavu može izabrati na ⎜ ⎟ ⎜5⎟ ⎜5⎟ ⎝ ⎠ ⎝ ⎠ 8⎞ ⎛9⎞ ⎛ načina. Dakle, utakmica može da započne na ⎜ ⎟ ⋅ ⎜ ⎟ = 56 ⋅ 125 = 7056 načina. ⎜5⎟ ⎜5⎟ ⎝ ⎠ ⎝ ⎠

18

ELEKTROTEHNIKA I RAČUNARSTVO; MEHATRONIKA
1. 2. Odrediti oblast definisanosti i izračunati nulu funkcije f ( x ) =

log 2 x − 5 x + 5 . x+2
2

(

)

jul 2005

Neka su x1 i x 2 rešenja (koreni) u skupu kompleksnih brojeva kvadratne jednačine x 2 − px + q = 0 . Izračunati realne brojeve p i q tako da važi
2 x12 x2 + =p i x2 x1

1 1 + = q. x1 x2

3. 4.

Rešiti jednačinu 25 x − 6 ⋅ 5x − 16 = 0. Data je jednačina ℑ : tgx + ctg = 4 3 . 3

⎛ π⎞ a) rešiti po x jednačinu ℑ na intervalu ⎜ 0, ⎟ ; ⎝ 2⎠ ⎛π ⎞ b) rešiti po x jednačinu ℑ na intervalu ⎜ , π ⎟ . ⎝2 ⎠
5. Dati su vektori a = p − 3q i b = p + 2q, gde je p = q = 2 i

( p, q ) = π 3

a) Izračunati površinu paralelograma konstruisanog nad vektorima a i b b) Izračunati intezitet vektora a c) Ispitati da li su vektori a i b normalni. 6. 7. Izračunati površinu romba čija je stranica a = 9, a razlika dijagonala d1 − d 2 = 2. Za kompleksne brojeve z = −1 + i i w = 3 − i izračunati z a) z + w b) z ⋅ w c) d) arg ( z ) e) z f) w
n

z

8.

⎛ 1 ⎞ Dat je binom ⎜ x + 4 ⎟ . ⎜ ⎟ x⎠ ⎝ a) da li postoji n ∈ Ν za koje prva tri binomna koeficijenta u razvijenom obliku binoma obrazuju tri uzastopna člana nekog aritmetičkog niza? b) Za n=23 odrediti binomni koeficijent uz x 4 u razvijenom obliku binoma.
Koliko ima različitih 5-cifrenih brojeva (prva cifra je različita od 0) koji među svojim ciframa sadrže bar jednu cifru 1?
2

9.

10. Data je funkcija f ( x ) = xe x . a) Izračunati y 0 za koju tačka A(1, y 0 ) pripada grafiku date funkcije. b) Naći jednačinu tangente u tački O(0,0 ) grafika date funkcije. c) Ispitati monotoniju i ekstremne vrednosti date funkcije.
Svaki zadatak nosi 6 bodova

19

REŠENJA:
1. Argument logaritamske funkcije mora biti pozitivan, imenilac u razlomku mora biti različit od 0, a potkorena veličina mora biti negativna:
⎛ ⎞ log 2 x 2 − 5 x + 5 ⎜ x2 − 5x + 5 > 0 ∧ x+2≠0 ∧ ≥ 0⎟ ⇔ ⎜ ⎟ x+2 ⎝ ⎠ ⎛ ⎛ 5− 5 ⎞ ⎛5+ 5 ⎞ ⎜ x ∈ ⎜ −∞ , ⎟∪⎜ ⎟ ∧ x ≠ −2 ∧ ⎜ 2 ⎟ ⎜ 2 ⎟ ⎝ ⎠ ⎝ ⎠ ⇔ ⎜ ⎜ 2 ⎜ log 2 x − 5 x + 5 ≥ 0 > − 2 ∨ log 2 x 2 − 5 x + 5 ≤ 0 ∧ x < − 2 ⎝ ⎛ ⎛ ⎞ 5− 5 ⎞ ⎛5+ 5 ⇔ ⎜ x ∈ ⎜ −∞ , ⎟∪⎜ ⎜ ⎟ ⎜ 2 , ∞ ⎟ ∧ x ≠ − 2 ∧ ( x ∈ ( − 2,1]) ∪ [ 4 , ∞ ) ⎟ ⎜ 2 ⎠ ⎝ ⎝ ⎠ ⎝

(

)

((

(

)

)) (

(

)

)

⎞ ⎟ ⎟⇔ ⎟ ⎟ ⎠ ⎞ ∨ x∉∅⎟ ⇔ ⎟ ⎠

⇔ ( x ∈ ( − 2,1]) ∪ [ 4, ∞ ) .

Dakle, domen funkcije je D = ( −2,1] ∪ [ 4, ∞ ) . Za x ∈ D je

x+2 ⇔ x − 5 x + 4 = 0 ⇔ x ∈ {1, 4} ⊆ D
2

f =0 ⇔

log 2 x 2 − 5 x + 5

(

) =0 ⇔

x2 − 5x + 5 = 1 ⇔

Dakle, funkcija f ima dve nule: x1 = 1 i x2 = 4 . 2. Za rešenja x1 i x2 kvadratne jednačine J : x 2 + px + q = 0 važe Vietove formule

[V 1] : x1 + x2 = − p
[V 1],[V 2] − p

[V 2] : x1 x2 = q.
[V 2]

1 Iz [U 2] : x1 +

1 x2

= q sledi da mora biti x1 ≠ 0 i x2 ≠ 0 , te je I q = x1 x2 ≠ 0. Pri tome je
= q
, odakle sledi p = −q 2 ≠ 0 [*] .

q=

1 x1

+

1 x2

=

x1 + x2 x1 x2

Dalje je

[U 1] : p =
=

x12 x2

+

x2 2 x1

=

x13 + x23 x1 x2

=

( x1 + x2 )( x12 − x1 x2 + x22 )
q
2 2

=

− p x12 + 2 x1 x2 + x2 2 − 3 x1 x2 q

(

)

( =

− p ( x1 + x2 ) − 3 x1 x2 q

) = − p( p −3q ) ,
q

odakle sledi [*] 2

1 = 3q − p = 3q −q = 3 − q3 ⇔ q3 = 2 ⇔ q = 3 2, q q
p = −3 4 ∧ q = 3 2 .

4

a uvrštavanjem zadnje jednakosti u [*] dobijamo p = − 3 4. Dakle, zadatak ima jedno rešenje:

20

3.

Kako je 25 x = 5 x

4.

Funkcije tg x i ctg x su definisane za svako x ∈ ( 0, π ) i svako x ∈ ( π , π ) . 2 2 (a) Na intervalu ( 0, π ) su pozitivne obe funkcije tg x i ctg x , te je na ( 0, π ) pozitivna i funkcija 2 2

(t = 5 ⇔ (5

( )

2

, smenom t = 5 x dobijamo da je jednačina ekvivalentna sa

x x

∧ t 2 − 6t − 16 = 0 ⇔ t = 5 x ∧ t1,2 = = −2 ∨ 5 x = 8 ⇔ x = log 5 8.

)

) (

6 ±10 2

= {−2,8} ⇔

)

tg x + ctg x . Stoga je za x ∈ ( 0, π ) jednačina ℑ ekvivalentna sa 2
tg x + ⇔ ⇔ ⇔ ⇔ 1 4 3 = / ⋅c t g x ⇔ 3 tg x
2

tg

2

x −

4 3

3

tg x + 1 = 0 ⇔

⎛ ⎜ t = tg x ∧ t ⎜ ⎝

4 3

3

⎞ t + 1 = 0 ⎟ ⇔ ⎟ ⎠ ⎞ ⎟ ⎟ ⎠ ⎞ ⎟ ⇔ ⎟ ⎠

⎛ ⎛ 3 3 ∨ t = ⎜ t = tg x ∧ ⎜ t = ⎜ ⎜ 3 ⎝ ⎝ ⎛ 3 ⎞ 3 ∨ tg x = ⎜ tg x = ⎟ ⇔ ⎜ 3 ⎟ ⎝ ⎠ ⎛ π π ⎞ π ⎛ ∈ ⎜ 0, ∈ ⎜ x = ⎟ ∨ x = 3 2 ⎠ 6 ⎝ ⎝

π ⎞ ⎞ ⎛ ⎜ 0, ⎟ ⎟ . 2 ⎠ ⎠ ⎝

(b) Na intervalu

tg x + ctg x . Stoga je za x ∈ ( π , π ) jednačina J ekvivalentna sa 2

( π2 , π ) su negativne obe funkcije tg x i ctg x , te je na ( π2 , π ) negativna i funkcija

⎛ 1 ⎞ 1 4 3 / ⋅c t g x ⇔ − ⎜ tg x + = ⎟ = − tg x − 3 tg x ⎠ c tg x ⎝ ⎛ ⎞ 4 3 4 3 tg x + 1 = 0 ⇔ ⎜ t = tg x ∧ t 2 + t +1 = 0⎟ ⇔ ⇔ tg 2 x + ⎜ ⎟ 3 3 ⎝ ⎠ ⎛ ⎛ 3 ⎞⎞ ⇔ ⎜ t = tg x ∧ ⎜ t = − 3 ∨ t = ⎟⎟ ⇔ ⎜ ⎜ 3 ⎟⎟ ⎝ ⎠⎠ ⎝ ⎛ 3 ⎞ ⇔ ⎜ tg x = − 3 ∨ tg x = ⎟ ⇔ ⎜ 3 ⎟ ⎝ ⎠ ⎛ 2π 5π ⎛ π ⎞ ⎛ π ⎞⎞ ,π ⎟ ∨ x = ,π ⎟ ⎟ . ⇔ ⎜ x = ∈ ⎜ ∈ ⎜ 3 6 ⎝ 2 ⎠ ⎝ 2 ⎠⎠ ⎝ a) Po definiciji vektorskog proizvoda, površina paralelograma je

5.

r r ur r ur r ur ur ur r r ur r r a × b = p − 3q × p + 2 q = p × p + 2 p × q − 3q × p − 6 q × q = r ur r ur r r ur r ur r ur r = 0 + 2 p × q + 3 p × q − 6 ⋅ 0 = 5 p × q = 5 p ⋅ q sin p, q =

(

) (

)

( (

))

= 2 0 ⋅ sin
b)

π
3

= 10 3.

r r r r r a = a⋅a = a⋅a =

( p − 3q ) ⋅ ( p − 3q ) =

u r

r

u r

r

u u r r u r ru r r r r p ⋅ p − 3 pq − 3q p + 9q ⋅ q = u r r 40 − 24 ⋅ cos

=

u 2 ur r r r2 u r r p − 6 pq + 9 q = 40 − 6 p ⋅ q ⋅ cos

( ( p, q ) ) =

π
3

=

= 40 − 12 = 2 7.
21

c) Kako je

r r u r r u r r u u r r u r u r r r u 2 u r r r r r r2 a ⋅ b = p − 3q ⋅ p + 2q = p ⋅ p + 2 p ⋅ q − 3 p ⋅ q − 6q ⋅ q = p − p ⋅ q − 6 q = u r r u r r = 4 − p ⋅ q ⋅ cos p, q − 24 = −22 ≠ 0, r r sledi da vektori a i b nisu ortogonalni.

(

)(

( ( ))

)

6.

Dijagonale romba se seku pod pravim uglom, te na osnovu Pitagorine teoreme sledi

⎛ d1 ⎞ ⎛ d 2 ⎞ 2 ⎜ ⎟ + ⎜ ⎟ = a = 81 ⎝2⎠ ⎝ 2⎠
d1 − d 2 = 2 / 2 ⎛ d1 ⎞ ⎛ d 2 ⎞ ⎜ ⎟ + ⎜ ⎟ = 81 ⎝2⎠ ⎝ 2 ⎠
2 2

2

2

d12 − 2d1d 2 + d 2 2 = 4 d12 + d 2 2 = 324

te uvrštavanjem druge jednakosti u prvu dobijamo

2d1d 2 = 320 , odakle sledi da je površina romba P =
7.

d1d 2 = 80 . 2

Za kompleksne brojeve z = −1 + i i w = 3 − i izračunati a) z + w = 3 − 1 b) z ⋅ w = 1 − 3 + i 1 + 3 c)

(

)

z 1 3 ⎛ 1 3⎞ =− − +i⎜− + ⎜ 4 4 ⎟ ⎟ w 4 4 ⎝ ⎠ 3π d) arg( z ) = 4 e) z = 2
f)
π π π ⎧ 4 38 i 4 11π i ⎫ ⎧ 4 38 i 4 − 58 i ⎫ 8 z = ⎨ 2 e , 2e ⎬ = ⎨ 2e , 2e ⎬ ⎩ ⎭ ⎩ ⎭

8.

a) Binomni koeficijenti ⎜ ⎟ = 1, ⎜ ⎟ = n i ⎜ ⎟ =

⎛n⎞ ⎝0⎠

⎛n⎞ ⎝1⎠

⎛n⎞ ⎝ 2⎠

n(n − 1) obrazuju tri uzastopna člana nekog 2

aritmetičkog niza ako i samo ako je srednji jednak aritmetičkoj sredini prvog i trećeg:

n(n − 1) n2 − n + 2 2 n= = ⇔ n 2 − 5n + 2 = 0 ⇔ 2 4 ⎛ ⎞ 5 − 17 5 + 17 ⇔ ⎜n = ∉ ∨n= ∉ ⎟ ⎜ ⎟ 2 2 ⎝ ⎠ 1+
23 23

što znači da ne postoji takav prirodan broj n.
1 23 23 − ⎞ ⎛ 1 ⎛ ⎞⎛ 1 ⎞ 1 ⎞ ⎛ = ⎜ x2 + x 4 ⎟ = = ∑⎜ ⎟⎜ x2 ⎟ b) ⎜ x + ⎟ 4 x⎠ k =0 ⎝ k ⎠ ⎝ ⎝ ⎝ ⎠ ⎠ 23 3 − k 4 23− k 23 23 ⎛ −1 ⎞ ⎛ ⎞ 23 − 3 k ⎜ x 4 ⎟ = ∑ ⎜ ⎟x 2 4 k =0 ⎝ k ⎠ ⎝ ⎠ k

pri čemu je

x2

= x4 ⇔

23 3 − k = 4 ⇔ k = 10 2 4

22

Dakle, radi se o binomnom koeficijentu ⎜
1 23 23 − ⎞ ⎛ 1 ⎛ ⎞ ⎛ 1 ⎞ ⎛ −1 ⎞ x2 + x 4 ⎟ = ∑⎜ ⎟⎜ x2 ⎟ ⎜ x 4 ⎟ ⎜ k =0 ⎝ k ⎠ ⎝ ⎝ ⎠ ⎠ ⎝ ⎠ 23 k

⎛ 23 ⎞ ⎟ . Polazeći od ⎝ 10 ⎠
se na isti način dobija binomni koeficijent ⎜

23− k

⎛ 23 ⎞ ⎛ 23 ⎞ ⎟ = ⎜ ⎟. ⎝ 13 ⎠ ⎝ 10 ⎠

9.

Ukupno, različitih 5-cifrenih brojeva ima 9 ⋅104 = 90000 (prva cifra ne može biti 0). Različitih 5-cifrenih brojeva koji među svojim ciframa ne sadrže ni jednu cifru 1 ima 8 ⋅ 94 = 52488 (prva cifra ne može biti ni 0 ni 1, a ostale su različite od 1). Prema tome, različitih 5-cifrenih brojeva koji među svojim ciframa sadrže bar jednu cifru 1 ima 90000 − 52488 = 37512 .

10.

(a) Iz f (1) = 1 ⋅ e1 = e sledi y0 = e . (b) Na isti način kao pod (a) se proverava da O(0, 0) pripada grafiku date funkcije. Iz
f '( x) = e x + xe x 2 x = e x (2 x 2 + 1) sledi f '(0) = 1⋅ (0 + 1) = 1 , te je koeficijent pravca tangente u tački O jednak 1, odnosno tangenta u tački O je oblika y = x + n . Kako tangenta treba da prolazi kroz koordinatni početak O , sledi n = 0 , te tražena tangenta ima jednačinu y = x .
2 2 2

(c) Za svako x ∈ je e x > 0 i 2e x + 1 > 0 , te je f '( x) > 0 za svako x ∈ .To znači da je i nema ni tačku minimuma ni tačku funkcija f strogo monotono rastuća na celom skupu maksimuma

2

2

23

ELEKTROTEHNIKA I RAČUNARSTVO; MEHATRONIKA
1.

jul 2006. godine Ako su x1 i x2 koreni (rešenja) kvadratne jednačine x 2 + px + q = 0 , za koje važi jednakost

x1 + x2 = x1 ⋅ x2 , odrediti skup uređenih parova realnih brojeva (p,q) za koje su koreni date jednačine realni brojevi.
a) Rešiti po x jednačinu 9 x − 8 ⋅ 3x = 9 . b) Odrediti oblast definisanosti funkcije y = f ( x) = log 1
3

2.

x2 + 1 . x+3

3.

a) Odrediti sva rešenja jednačine sin x + sin 2 x + sin 3 x = 0. b) Rešiti nejednačinu

3 sin x + cos x < 0 .

4.

Date su funkcije f1 ( x) = 2 log 2 x , f 2 ( x) = log 2 x 2 , f 3 ( x ) = 2 log 2 x , f 4 ( x ) =

5.

2 . log x 2 Ako među datim funkcijama ima jednakih, napisati koje su jednake. Odgovore obrazložiti. uuur ur a) Dat je pravilan šestougao ABCDEF stranice a sa centrom u tački O. Ako je AO = m i r uuu r r uuur uuu uuu r ur r AB = n , izraziti vektore AC , BC , AE preko vektora m i n . r u r r r u r r u r r u r π r b) Ako je a = 3 p + q, b = 2 p − q , gde je p = 2, q = 3, ( p, q ) = , 6 r r (1) odrediti površinu paralelograma konstruisanog nad vektorima a i b . r r (2) proveriti da li su vektori a i b normalni. 6 omotača tela koje nastaje rotacijom romba oko njegove stranice. Površina romba je Pr = 18 , a jedan od njegovih uglova je α =

6.

π

. Izračunati površinu

7.

Odrediti sve vrednosti za: a) 4 1 u skupu realnih brojeva,

b) 4 1 u skupu kompleksnih brojeva, c) rešenja jednačine x 4 − 1 = 0 u skupu realnih brojeva, d) rešenja jednačine x 4 − 1 = 0 u skupu kompleksnih brojeva,

x4 −1 = 0 u skupu realnih brojeva, x −1 x4 −1 = 0 u skupu kompleksnih brojeva. f) rešenja jednačine x −1
e) rešenja jednačine

8.

a) Izračunati lim

n →∞

(

n 2 + 2n − n . ⎛n⎞ ⎝n⎠

)

b) Dokazati da za binomne koeficijente (iz binomnog obrasca) za svaki prirodan broj n važi
jednakost: ⎜ ⎟ + ⎜ ⎟ + ⎜ ⎟ + L + ⎜ ⎟ = 2n .

⎛n⎞ ⎛n⎞ ⎛n⎞ ⎝ 0⎠ ⎝ 1⎠ ⎝ 2⎠

9.

Data je funkcija y = f ( x ) = x 3 − 3 x − 1 . a) Odrediti ekstremne vrednosti funkcije f(x). b) Neka je s sečica koja prolazi kroz tačke A( −1, y1 ) i B (2, y2 ) grafika funkcije f. Odrediti jednačinu tangente t grafika funkcije f paralelne sa sečicom s. Odrediti jednačinu normale n u dodirnoj tački tangente t. cifre su parni brojevi?

10. Koliko ima različitih 7-cifrenih brojeva čije su prve 3 cifre različiti neparni brojevi, a poslednje 4
24

REŠENJA:
1. Na osnovu Vietovih pravila je x1 ⋅ x2 = q i x1 + x2 = − p , te iz jednakosti x1 + x2 = x1 ⋅ x2 sledi q = − p . Da bi rešenja kvadratne jednačine bila realna, diskriminanta te jednačine mora biti nenegativna:

p 2 − 4q ≥ 0 ⇔ p 2 + 4 p ≥ 0 ⇔ p ( p + 4) ≥ 0 ⇔ ( p ≤ −4 ∨ 0 ≤ p ) ⇔ p ∈ ( −∞, −4] ∪ [ 0, ∞ )
Zaključak: rešenja kvadratne jednačine su realni brojevi za ( p, q ) = (t , −t ) | t ∈ ( −∞, −4] U [ 0, ∞ ) .

{

}

2.

a) Kako je 9 x = 32 x , uvođenjem smene t = 3x dobijamo kvadratnu jednačinu t 2 − 8t − 9 = 0 , čija
su rešenja t1,2 =

8 ± 64 + 36 = {−1,9} . Vraćanjem smene dobijamo da jednačina 3x = −1 2 nema rešenja, a rešenje jednačine 3x = 9 = 32 je x = 2 .

Zaključak: rešenje jednačine je x = 2 .

b) Oblast definisanosti funkcije f su oni x ∈ R za koje je

x ≠ −3 ∧
odnosno

x2 + 1 x2 + 1 > 0 ∧ log 1 ≥ 0, x+3 x+3 3 x2 + 1 x2 + 1 > 0∧ ≤ 1. x+3 x+3 x2 + 1 > 0 ⇔ x + 3 > 0 ⇔ x > −3. x+3

x ≠ −3 ∧

- Kvadratna funkcija x 2 + 1 je pozitivna za sve x te je

- Kako je

x2 + 1 x2 − x − 2 ≤1⇔ ≤ 0 , a nule kvadratne funkcije x 2 − x − 2 su x = −1 i x+3 x+3 x = 2 , sledi da je

te je

x2 − x − 2 ≤ 0 ⇔ x ∈ (−∞, −3) U [ −1, 2]. x+3

Zaključak: oblast definisanosti funkcije f su tačke x ∈ [ −1, 2].
3.

a) Primenom trigonometrijskih identiteta sin α + sin β = 2sin

α +β
2

cos

α −β
2

i

cos(−α ) = cos α na prvi i treći sabirak dobijamo

sin x + sin 2 x + sin 3 x = 0 ⇔ sin 2 x + 2sin 2 x cos x = 0 ⇔ sin 2 x(1 + 2 cos x) = 0 ⇔ 1 2π , k ∈ ). ⇔ (sin 2 x = 0 ∨ cos x = − ) ⇔ (2 x = kπ , k ∈ ∨ x = 2kπ ± 2 3
Zaključak: rešenja jednačine su

2π 2π ⎧ π ⎫ ⎧ ⎫ ⎧ ⎫ x ∈ ⎨ k | k ∈ ⎬ U ⎨ 2 kπ + | k ∈ ⎬ U ⎨ 2 kπ − | k ∈ ⎬. 3 3 ⎩ 2 ⎭ ⎩ ⎭ ⎩ ⎭
25

b) Prvi način: •
Za cos x = 0 tj. x = ± nisu, a x = −

π
2

+ 2 kπ , k ∈

uvrštavanjem dobijamo da x =

π
2

+ 2 kπ , k ∈

π
2

+ 2kπ , k ∈ jesu rešenja nejednačine.

π ⎛ π ⎞ + 2kπ , + 2kπ ⎟ , k ∈ , deljenjem nejednačine sa cos x 2 ⎝ 2 ⎠ 1 3 =− , dobijamo 3 sin x + cos x < 0 ⇔ 3tgx + 1 < 0 ⇔ tgx < − 3 3 π ⎛ π ⎞ a za x ∈ ⎜ − + 2kπ , + 2kπ ⎟ , k ∈ je poslednja nejednakost tačna kada 2 ⎝ 2 ⎠ π ⎛ π ⎞ x ∈ ⎜ − + 2 kπ , − + 2 kπ ⎟ , k ∈ . 6 ⎝ 2 ⎠ 3π ⎛π ⎞ + 2kπ ⎟ , k ∈ , deljenjem nejednačine sa cos x Za cos x < 0 , tj. x ∈ ⎜ + 2kπ , 2 ⎝2 ⎠ 1 3 =− , dobijamo 3 sin x + cos x < 0 ⇔ 3tgx + 1 < 0 ⇔ tgx < − 3 3 3π ⎛π ⎞ a za x ∈ ⎜ + 2kπ , + 2kπ ⎟ , k ∈ je poslednja nejednakost tačna kada 2 ⎝2 ⎠ 3π π ⎛ 5π ⎞ ⎛ 7π ⎞ x ∈⎜ + 2 k π , − + 2 kπ ⎟ , k ∈ . + 2 kπ , + 2kπ ⎟ , k ∈ , odnosno x ∈ ⎜ − 2 2 ⎝ 6 ⎠ ⎝ 6 ⎠
Za cos x > 0 , tj. x ∈ ⎜ −

Zaključak: rešenja nejednačine su x ∈ ⎜ −

π ⎛ 7π ⎞ + 2 k π , − + 2 kπ ⎟ , k ∈ 6 ⎝ 6 ⎠ 11π ⎛ 5π ⎞ (što je isto što i x ∈ ⎜ + 2 kπ , + 2kπ ⎟ , k ∈ ). 6 ⎝ 6 ⎠ 3 1 π Drugi način: 3 sin x + cos x < 0 ⇔ sin x + cos x < 0 ⇔ sin( + x) < 0 ⇔ 2 2 6 π π ⎛ 7π ⎞ ⇔ + x ∈ ( −π + 2kπ , 2kπ ) ⇔ x ∈ ⎜ − + 2 kπ , − + 2 kπ ⎟ , k ∈ . 6 6 ⎝ 6 ⎠
Ako domene funkcija f1, f2, f3, f4 obeležimo redom sa D ( f1 ), D( f 2 ), D ( f 3 ), D ( f 4 ) , tada je

4.

D( f1 ) =
D( f3 ) =

+

= (0, ∞) , D( f 2 ) =

Stoga, eventualno mogu biti jednake samo funkcije f2 i f3. Kako za x > 0 važi log 2 x 2 = 2 log 2 x ⇔ log 2 x 2 = 2 log 2 x i kako su funkcije f2 i f3 parne, sledi da su i jednake.
Zaključak: Od datih funkcija, jednake su samo f2 i f3.

\ {0} = (−∞, 0) U (0, ∞) , D( f 4 ) =

\ {0} = (−∞, 0) U (0, ∞) ,
+

\ {1} = (0,1) U (1, ∞) .

5.

uuur uuur uuur uuur uuu ur r r AC = AO + OC = AO + AB = m + n , uuu uuur ur r BC = AO = m , uuu uuur uuur r uuur uuu r uuur uuu r ur r AE = AD + DE = 2 AO − ED = 2 AO − AB = 2m − n . uuur ur r uuu ur uuu r r ur r Zaključak: AC = m + n, BC = m, AE = 2m − n .
a)

26

b) 1. Po definiciji vektorskog proizvoda, površina paralelograma konstruisanog nad r r r r vektorima a i b je jednaka intenzitetu vektorskog proizvoda vektora a i b , te koristeći definiciju i osobine vektorskog proizvoda dobijamo

r r u r r u r r u u r r u r r r u r r r a × b = (3 p + q ) × (2 p − q ) = 6 p × p − 3 p × q + 2q × p − q × q = , r u r u r r r r u r r = 60 − 3 p × q − 2 p × q − 0 = −5 p × q r r u r r u r r u r r u r r 1 a × b = −5 p × q = 5 p × q = 5 p q sin( ( p, q )) = 5 ⋅ 2 ⋅ 3 ⋅ = 15 . 2

Zaključak: površina paralelograma je 15.

2. Vektori su normalni ako i samo ako je njihov skalarni proizvod 0. Korišćenjem definicije i osobina skalarnog proizvoda dobijamo

rr u r u r r r u r ur ru r ru r r r u 2 ur r2 r r ur r ab = (3 p + q )(2 p − q) = 6 p p − 3 pq + 2q p − qq = 6 p − pq − q = 24 − pq − 9 = u r r 3 ( p, q)) = 15 − 6 ⋅ = 15 − 3 3 ≠ 0. 2 r b nisu normalni.
h 1 = sin α = , a 2

u r r = 15 − p q sin( r Zaključak: Vektori a i
6.

Ako je a stranica romba i h visina romba koja je naspramna oštrom uglu, tada je te je h =

1 1 a . Iz 18 = Pr = h ⋅ a = a 2 dobijamo a = 6 . 2 2 Površina P obrtnog tela sastoji se od površine POV omotača valjka visine a i poluprečnika osnove h, i dve površine POK omotača prave kupe sa izvodnicom a i poluprečnikom osnove h: 1 POV = a (2hπ ) = a 2π = 36π , POK = hπ a = a 2π = 18π , 2 Zaključak: P = POV + 2 POK = 72π .
7.

a) b) c) d) e) f)

1, –1, 1, i, –i, –1, 1, –1, 1, i, –i, –1, –1, i, –i.

8.

a) lim

n →∞

(

⎛ n 2 + 2n − n = lim ⎜ n →∞ ⎜ ⎝

)

(

n 2 + 2n − n

⎛ ⎜ ⎛ ⎞ n = 2 lim ⎜ ⎟ = 2 lim ⎜ 2 n →∞ n →∞ ⎜ ⎝ n + 2n + n ⎠ ⎜ ⎝

⎛ n 2 + 2n − n 2 ⎞ n 2 + 2n + n ⎞ = lim ⎜ ⎟ ⎟ =. n 2 + 2n + n ⎟ n→∞ ⎝ n 2 + 2n + n ⎠ ⎠ ⎞ ⎛ ⎞ ⎟ ⎜ ⎟ 1 1 1 ⎟ = 2 lim ⎜ ⎟ = 2⋅ =1 2 n →∞ ⎜ ⎟ ⎟ 1+ 0 +1 2 n + 2n +1 ⎟ ⎜ 1+ +1 ⎟ n ⎝ ⎠ n2 ⎠

)

b) Korišćenjem binomnog obrasca dobijamo

⎛n⎞ ⎛n⎞ ⎛n⎞ ⎛n⎞ ⎛ n⎞ ⎛ n⎞ ⎛ n⎞ ⎛ n⎞ 2n = (1 + 1) n = ⎜ ⎟1n10 + ⎜ ⎟1n −111 + ⎜ ⎟1n − 212 + L + ⎜ ⎟101n = ⎜ ⎟ + ⎜ ⎟ + ⎜ ⎟ + L + ⎜ ⎟ ⎝0⎠ ⎝1⎠ ⎝ 2⎠ ⎝n⎠ ⎝ 0⎠ ⎝ 1⎠ ⎝ 2⎠ ⎝ n⎠

27

9.

a) Stacionarne tačke (tačke među kojima se nalaze tačke ekstremnih vrednosti) su nule prvog izvoda: f ' ( x) = 3 x 2 − 3 = 3( x − 1)( x + 1) = 0 ⇔ ( x1 = −1 ∨ x2 = 1) .
Kako je f '' ( x) = 6 x i f '' (−1) = −6 < 0 i f '' (1) = 6 > 0 , sledi da u tački x1 = −1 funkcija f ima
lokalni maksimum, a u tački x2 = 1 lokalni minimum.

b) Iz A ∈ f i B ∈ f sledi da je y1 = f ( −1) = 1 i y2 = f (2) = 1 . Kako tangenta treba da je
paralelna sečici koja sadrži A i B, sledi da je koeficijent pravca k tražene tangente t : y = kx + m jednak koeficijentu pravca prave AB, dakle

1−1 = 0 , tj. tangenta treba da je paralelna sa x-osom. Koeficijent pravca tangente u 2 − (−1) dodirnoj tački M ( x0 , y0 ) je vrednost prvog izvoda f ' ( x) = 3 x 2 − 3 funkcije f u tački x 0 , te iz k=
2 f ' ( x0 ) = 3x0 − 3 = 0 dobijamo x0 = −1 ili x0 = 1 (postoje dve takve tangente). Za x0 = 1 je y0 = f ( x0 ) = −3 , te uvrštavanjem M (1, −3) u jednačinu tangente dobijamo −3 = m , odnosno tangentu t : y = −3 . Normala grafika funkcije u tački M (1, −3) je prava koja je normalna na

tangentu u toj tački. Kako je tangenta paralelna sa x-osom, normala je paralelna sa y-osom, te je njena jednačina x = 1 . Na isti način za x0 = −1 i odgovorajuće y0 = 1 dobijamo tangentu y = 1 i njenu normalu x = −1 .
Zaključak: Jednačine traženih tangenti su redom t1 : y = −3 i t2 : y = 1 , a tražene normale su

10.

redom n1 : x = 1 i n2 : x = −1 . Neparnih cifara ima 5 (1, 3, 5, 7 i 9), kao i parnih (0, 2, 4, 6 i 8), te ke traženi broj je

( 5 ⋅ 4 ⋅ 3) ⋅ ( 5 ⋅ 5 ⋅ 5 ⋅ 5) = 37500

Svaki zadatak nosi 6 bodova

28

ELEKTROTEHNIKA I RAČUNARSTVO; MEHATRONIKA
1.
Ako je količnik trougla ΔABC

jul 2007. godine

Neka je PK površina а Ok obim kruga K i neka je ΔABC jednostraničan trougao upisan u krug K.

Pk = 10 , naći: a) poluprečnik r kruga K, b) obim trougla ΔABC , c) površinu Ok
definisana sa f ( x ) = x 3 − 8 x 2 + 5 x + 14 = ( x − 7 ) x 2 − x − 2 . Naći:

2.

Neka je f :

(

)

a) nule funkcije f, b) ekstremne vrednosti funkcije f, c) interval u kome funkcija f opada, d) tačku A ( x1 , y1 ) grafika funkcije f sa celobrojnim koordinatama u kojoj je tangenta grafika paralelna sa pravom y = −16 x . funkcija definisana sa f ( x ) = 3 log 1
4

3.

Neka je f :

x2 − x − 2 . x 2 + x − 12

a) Rešiti jednačinu f ( x ) = 0,

b) Odrediti oblast definisanosti funkcije f, c) Ako je g ( x ) = 2 x , odrediti funkciju ( f o g )( x ) = f g ( x ) .

(

)

4.

Neka je a = (1, 4, −8 ) i b = ( −8, 4,1) . a) Da li se tačka A = (1, 4, −8 ) i B ( −8, 4,1) nalaze u istom oktantu? Odgovor obrazložiti b) Izračunati intenzitete vektora a i b i ugao između njih, d) Izračunaj intenzitet vektora a x b ,

v

v

v v

c) Izračunati površinu paralelograma konstruisanog nad vektorima a i b ,

v v

v

v

v u a v e) Izračunati ugao između vektora p = v + a

v b v vv vv v i q = b a− a b. b

5.

Neka je f :

funkcija definisana sa f ( x ) = 2 x − 4 ⋅ 3x − 2 .

a) Rešiti jednačinu f ( x ) = 0 b) Naći skup svih rešenja nejednačine f ( x ) > 0.

⎛4⎞ c) Rešiti jednačinu 2 f ( x ) = ⎜ ⎟ − 35 ⋅ 3x − 2 ⎝3⎠ 6.
a) b)
Nad intervalom [ 0, π ] rešiti nejednačinu 2 cos ( 2 x ) > 2.
2

x

Nad intervalom [ 0, π ] rešiti jednačinu 2sin x ( sin x + cos x ) = 1
3 3 3 3

7.

⎛ n ( n + 1) ⎞ Dokazati da je 1 + 2 + 3 + ... + n = ⎜ ⎟ za svaki prirodan broj n. 2 ⎠ ⎝
Sve bočne ivice prave, pravilne, trostrane piramide jednake 1 i neka su i uglovi između svake dve bočne ivice jednaki

8.

π

2

.

a) Izračunati zapreminu i površinu piramide. b) Izračunati visinu piramide.

29

9.

1 3 1 3 Ako je z1 = − + i , odrediti: i z2 = − − i 2 2 2 2 z a) 1 , b) Skup z 2007 z ∈ A , ako je A = {1, z1 , z2 } . z2

{

}

10.

a) Na koliko načina se mogu smestiti 3 kuglice različite težine u 5 kutija različite veličine,

tako da je u svakoj kutiji najviše jedna kuglica i da za svake dve kuglice važi da je teža kuglica u većoj kutiji?
b) Na koliko načina se mogu smestiti k kuglice različite težine u n ≥ k kutija različite veličine, tako da je u svakoj kutiji najviše jedna kuglica i da za svake dve kuglice važi da je traženakuglica u većoj kutiji?

Svaki zadatak nosi 6 bodova

REŠENJA:
1. Iz

PK 7 r 2π 2 a 3 = = 10 sledi r = 20 . Zatim iz h = r = 20 i h = sledi a = 20 3 , pa je obim OK 2rπ 3 2 a2 3 = 300 3 . 4

trougla ABC jednak 60 3 . Površina trougla ABC je 2.

a) Nule polinoma x 2 − x − 2 su –1 i 2, te su –1, 2, 7 sve nule funkcije f. b)

1 ⎧1 ⎫ f '( x) = 3 x 2 − 16 x + 5 = 0 ⇔ x ∈ ⎨ ,5⎬ . Kako je f ''( x) = 6 x − 16 i f ''( ) = −14 < 0 , 3 ⎩3 ⎭ 1 400 f ''(5) = 14 > 0 , to je maksimum u tački M ( , ) , a minimum u tački N (5, −36) . 3 27 1 3

c) Funkcija opada u intervalu ( ,5) . d) Koeficijent pravca tangente je −16 = f '( x) = 3 x 2 − 16 x + 5 tj.

⎧7 ⎫ 3 x 2 − 16 x + 21 = 0 ⇔ x ∈ ⎨ ,3⎬ . Dakle, zbog uslova zadataka zadovoljava samo tačka ⎩3 ⎭ A(3, −16) .
3.

a)

f ( x) = 0 ⇒ log 1
4

x2 − x − 2 x2 − x − 2 =0⇒ 2 = 1 ⇒ x 2 − x − 2 = x 2 + x − 12 ⇒ x 2 + x − 12 x + x − 12

2 x = 10 ⇒ x = 5
b)

x2 − x − 2 ( x + 1)( x − 2) >0⇔ >0 x 2 + x − 12 ( x + 4)( x − 3)

Dakle, oblast definisanosti funkcije f je (−∞, −4) U (−1, 2) U (3, ∞) .
c) ( f o g )( x) = 3 log 1
4

22 x − 2 x − 2 = 22 x + 2 x − 12

3

log 1
4

4x − 2x − 2 4 x + 2 x − 12

30

4.

a) Tačke se nalaze u istom oktantu ako su im sve odgovarajuće koordinate istog znaka. Kako su kod tačaka A i B već prve koordinate različitog znaka, sledi da tačke A i B nisu u istom oktantu. b)

r r rr π zbog ab = 0 . a = b = 12 + 42 + (−8) 2 = (−8) 2 + 42 + 12 = 9 i ugao izmedju njih je 2

c) Kako je taj paralelogram kvadrat stranice 9, to je tražena površina 81. r r r d) Kako je intenzitet vektora a × b jednak površini paralelograma konstruisanog nad vektorima a i

r r r b to je traženi intenzitet jednak a × b = 81 . r r r r ur r r r r r a b rr rr a b r r e) pq = ( r + r )( b a − a b) = ( + )(9a − 9b) = (a + b)(a − b) = a 2 − b 2 = 0 , 9 9 a b

pa je
5.

u r π ruu ( p, q ) = . 2
x−2

a) 2 − 4 ⋅ 3
x

⎛2⎞ ⎛2⎞ ⎛2⎞ ⎛ 2⎞ = 0/ : 3 ⇔ ⎜ ⎟ − ⎜ ⎟ = 0 ⇔ ⎜ ⎟ = ⎜ ⎟ ⇔ x = 2 . ⎝3⎠ ⎝3⎠ ⎝3⎠ ⎝ 3⎠
x

x

2

x

2

b) 2 − 4 ⋅ 3
x

x−2

⎛2⎞ ⎛2⎞ ⎛2⎞ ⎛ 2⎞ > 0/ : 3 > 0 ⇔ ⎜ ⎟ − ⎜ ⎟ > 0 ⇔ ⎜ ⎟ > ⎜ ⎟ ⇔ x = 2 . ⎝3⎠ ⎝3⎠ ⎝3⎠ ⎝ 3⎠
x
x x

x

2

x

2

c)

⎛4⎞ ⎛4⎞ 2(2 x − 4 ⋅ 3x − 2 ) = ⎜ ⎟ − 35 ⋅ 3x − 2 ⇔ 2 x +1 − 8 ⋅ 3x − 2 = ⎜ ⎟ − 35 ⋅ 3x − 2 / : 3x − 2 ⎝3⎠ ⎝3⎠
x ⎛ ⎛ 2 ⎞x ⎞ 2 x +1 22 x 2x 22 x ⎛2⎞ ⇔ x − 2 − 8 = 2 x − 2 − 35 ⇔ 18 x − 8 = 9 2 x − 35 ⇔ 0 = 9 ⎜ ⎜ ⎟ ⎟ − 18 ⎜ ⎟ − 27 ⎜⎝ 3 ⎠ ⎟ 3 3 3 3 ⎝3⎠ ⎝ ⎠ t = 2 x ⋅3− x 2

⎛2⎞ ⎛2⎞ ⎛2⎞ ⇔ t 2 − 2t − 3 = 0 ⇔ ⎜ ⎟ = −1 ∨ ⎜ ⎟ = 3 ⇔ ⎜ ⎟ = 3 ⇔ x = log 2 3 ⎝3⎠ ⎝3⎠ ⎝3⎠ 3

x

x

x

.

6.

a)

2 cos 2 x > 2 ⇔ cos 2 x > ⇔ x ∈ U (−
k∈

2 π π ⇔ 2 x ∈ U ( − + 2 kπ , + 2 k π ) ⇔ 2 4 4 k∈

π
8

+ kπ ,

π
8

+ kπ ) ⇔ x ∈KU (−

π
8

−π ,

π
8

− π ) U (−

π π

Presek ove unije intervala svih rešenja, sa skupom [ 0, π ] , je traženi skup svih rešenja

7π 9π , ) U ( , ) UK 8 8 8 8

⎡ π ⎞ ⎛ 7π ⎤ ⎟ ⎜ ⎢ 0, 8 ⎠ U ⎝ 8 , π ⎦ ⎥ ⎣
b)

2sin x(sin x + cos x ) = 1 ⇔ 2sin x + 2sin x cos x = 1 ⇔ (1 − cos 2 x) + sin 2 x = 1 ⇔ sin 2 x =

π ⎧π ⎫ ⎧π ⎫ cos 2 x ⇔ 2 x ∈ ⎨ + kπ | k ∈ ⎬ ⇔ x ∈ ⎨ + k | k ∈ ⎬ 4 8 2 ⎩ ⎭ ⎩ ⎭ ⎧ π 5π ⎫ što u preseku sa [ 0, π ] daje x ∈ ⎨ , ⎬ . ⎩8 8 ⎭

31

7.

Dokaz izvodimo matematičkom indukcijom. Direktnom proverom utvrdjujemo da je jednakost tačna za n = 1 . Pretpostavimo da je tačna za: 13 + 23 + 33 + K + k 3 = ⎜

⎛ k (k + 1) ⎞ ⎟ . Sledi dokaz za k + 1 : ⎝ 2 ⎠ 2 k 2 (k + 1) 2 + 4(k + 1)3 ⎛ k (k + 1) ⎞ 3 3 3 3 3 1 + 2 + 3 + K + k + (k + 1) = ⎜ + (k + 1)3 = ⎟ 4 ⎝ 2 ⎠ (k + 1) 2 (k 2 + 4(k + 1)) (k + 1) 2 (k + 2) 2 ( k + 1) 2 ((k + 1) + 1) 2 ⎛ (k + 1)(( k + 1) + 1) ⎞ = = = =⎜ ⎟ 4 4 4 2 ⎝ ⎠
2

2

8.

a) Ako bočnu stranu piramide uzmemo za osnovu, tada je to piramida čija osnova je pravougli trougao čije katete su jednake 1, a visina piramide je takodje 1, pa je zapremina jednaka

1 1 1 ⋅ ⋅1 = . Površina se sastoji od površine tri pravougla trougla i površine jednog 3 2 6
jednakostraničnog trougla stranice

1 ( 2) 2 3 1 2 , pa je površina jednaka 3 ⋅ + = (3 + 3) . 2 4 2
2 , tada je

b) Ako sada uzmemo da je osnova piramide jednakostranični trougao stranice zapremina piramide jednaka

1 ( 2) 2 3 1 1 3 . = ⋅ H = , odakle je H = 3 3 4 6 3

9.

a) b) *

*

z1 −1 + i 3 −1 + i 3 −1 + i 3 −2 − i 2 3 1 3 = = ⋅ = = − −i z2 −1 − i 3 −1 − i 3 −1 + i 3 4 2 2 2007 1 =1 2π 2π 2π 2π z12007 = (cos + i sin ) 2007 = cos(2007 ⋅ ) + i sin(2007 ⋅ ) = 3 3 3 3 cos1338π + i sin1338π = 1

*

analogno dobijamo z2 2007 = 1 . Dakle,

{z

2007

| z ∈ A = {1} .

}

10.

a)

Neka je {1, 2, 3} skup od tri kuglice od kojih su svake dve različite težine i neka je {1, 2, 3, 4, 5} skup od 5 kutija od kojih su svake dve različite veličine. Ako sada u prvoj vrsti napišemo kuglice po težini, a u drugoj vrsti ispod svake kuglice napišemo kutiju u koju je smeštena, tada će zbog uslova zadatka da je teža kuglica u većoj kutiji slediti da u drugoj vrsti su brojevi (kutije) poredjani po veličini tj. svi načini su:

⎛123 ⎞⎛ 123 ⎞⎛ 123 ⎞⎛ 123 ⎞⎛ 123 ⎞⎛ 123 ⎞⎛ 123 ⎞⎛ 123 ⎞⎛ 123 ⎞⎛ 123 ⎞ ⎜ ⎟⎜ ⎟⎜ ⎟⎜ ⎟⎜ ⎟⎜ ⎟⎜ ⎟⎜ ⎟⎜ ⎟⎜ ⎟ ⎝123 ⎠⎝ 124 ⎠⎝125 ⎠⎝ 134 ⎠⎝ 135 ⎠⎝ 145 ⎠⎝ 234 ⎠⎝ 235 ⎠⎝ 245 ⎠⎝ 345 ⎠
Primetimo da su to sve rastuće funkcije tročlanog skupa {1, 2, 3} u skup {1, 2, 3, 4, 5}, a takodje druga vrsta predstavlja sve tročlane podskupove petočlanog skupa {1, 2, 3, 4, 5}, a to jesu sve moguće KOMBINACIJE BEZ PONAVLJANJA OD 5 ELEMENATA TREĆE KLASE, kojih ima ⎜ ⎟ = 10 b) Na osnovu rešenja pod a) sledi da je rešenje ⎜ ⎟ .

⎛ 5⎞ ⎝ 3⎠

⎛n⎞ ⎝k ⎠

32

ELEKTROTEHNIKA I RAČUNARSTVO; MEHATRONIKA
1. 2.

jul 2008. godine

3.

4. 5.

6.

7.

8.

9.

10.

Svaki zadatak nosi 6 bodova

33

REŠENJA:
1. 2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

34

ELEKTROTEHNIKA I RAČUNARSTVO; MEHATRONIKA
1. 2.

jul 2009. godine

3.

4.

5.

6.

7.

8. 9.

10.

Svaki zadatak nosi 6 bodova

35

REŠENJA:
1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

36

9.

10.

37

SAOBRAĆAJ I GRAĐEVINARSTVO
1. 2. 3. 4.

jul 2002. godine

1 − 2x 2 < . x − 5x + 6 5 Rešiti jednačinu: log 2 ( 2 x + 2) = 3 − x . x Rešiti jednačinu: cos x + sin + 2 = 0. 2 Dokazati da za svako n ∈ N važi: 1 1 1 n + + ... + = . 1 ⋅ 7 7 ⋅ 13 (6n − 5) ⋅ (6n + 1) 6n + 1
Rešiti nejednačinu:
2

5.

Neka su x1 i x2 rešenja jednačine: x 2 + 5( 2m − 3) x + 6( m − 1) = 0 . Odrediti parametar m tako de je :

x1 x2 13 + = . x2 x1 6

6. 7.

Dati su brojevi a = −6 i b = 48 . Odrediti brojeve x i y, a<x<y<b, tako da a,x,y čine aritmetičku a x,y,b geometrijsku progresiju. Pun ugao je podeljen na tri dela (ugla) koji se odnose kao 2:3:4. Za koliko je stepeni drugi deo veći od prvog, a za koliko je treći veći od drugog? Za koliko procenata je drugi deo veći od prvog, a za koliko je treći veći od drugog? Ako je površina kruga upisanog u romb jednaka 12π , a jedan ugao romba je 60 o , izračunati dijagonale romba. Prava pravilna šestostrana piramida osnovne ivice a = 6 i bočne ivice s = 10 presečena je ravni koja prolazi kroz sredinu visine a paralelna je ravni osnove. Izračunati površinu dobijene zarubljene piramide. Neka su P,Q,R,S redom sredine stranica AB,BC,CD i DA proizvoljnog četvorougla ABCD i neka je AB = p, BC = q i CD = r . Ako je zavisnosti od vektora p, q i r .
→ → → → → → → → → →

8.

9.

10.

{M } = PR ∩ QS ,

izraziti vektor AM u

Svaki zadatak nosi 6 bodova.

REŠENJE
1. 2.

1 − 2x 2 5 − 10 x − 2x 2 − 7 < 0 ⇒ x ∈ (−∞,2) ∪ (3, ∞). < ⇔ 2 −2<0⇔ 2 x 2 − 5x + 6 5 x − 5x + 6 x − 5x + 6
Data jednačina je definisana za svako x .

log 2 (2 x + 2) = 3 − x ⇔ 2 x + 2 = 2 3− x ⇔ (2 x ) 2 + 2 ⋅ 2 x − 8 = 0 ⇒ x = 1 je rešenje date
jednačine. 3.

cos x + sin

x x x + 2 = 0 ⇔ 1 − 2 sin 2 + sin + 2 = 0 ⇔ 2 2 2 x 3 x ⇔ 2(sin − )(sin + 1) = 0 ⇒ x ∈ {(4k − 1)π : k ∈ Z} 2 2 2

38

4.

Da data jednakost važi za svaki prirodan broj n dokazaćemo koristeći princip matematičke indukcije. Za n = 1 data jednakost važi, jer je

1 1 = . 1⋅ 7 6 + 1
Pretpostavimo da data jednakost važi za n = k , tj.

1 1 1 k . + + ... + = (6k − 5) ⋅ (6k + 1) 6k + 1 1 ⋅ 7 7 ⋅ 13
Dokazaćemo da data jednakost važi i za n = k + 1

1 1 1 1 + + ... + + = 1 ⋅ 7 7 ⋅ 13 (6k − 5) ⋅ (6k + 1) (6(k + 1) − 5) ⋅ (6(k + 1) + 1) 1 k k +1 . = + = 6k + 1 (6k + 1) ⋅ (6k + 7) 6k + 7
Dakle, na osnovu principa matematičke indukcije data jednakost važi za svaki prirodan broj n. 5.
2 ( x + x2 ) 2 x1 x 2 13 x 2 + x 2 13 13 + = ⇔ 1 = ⇔ 1 −2= ⇔ 6 6 6 x 2 x1 x1 x 2 x1 x 2

(−5(2m − 3)) 2 25 ⎧5 ⎫ = ⇔ 4m 2 − 13m + 10 = 0 ⇒ m ∈ ⎨ ,2⎬ (Primetimo da je m ≠ 1 . Iz 6(m − 1) 6 ⎩4 ⎭ m = 1 sledilo bi da su rešenja x1 = 0, x2 = 5 , tj. da data jednakost nije definisana). a+ y y−6 . Iz činjenice da su x, y, b članovi geometrijske progresije sledi da je = 2 2 y2 . Rešavajući dati sistem jednačina dobija se da je x = 3; y = 12. y 2 = xb ⇒ x = 48

6.

Iz činjenice da su a, x, b članovi aritmetičke progresije sledi da je

x=

7.

Označimo uglove sa α , β, γ . Iz uslova
α = 2 x ; β = 3 x ; γ = 4 x ; α + β + γ = 2 π ⇒ x = 40 o ⇒ α = 80 o , β = 120 o , γ = 160 o ⇒
⇒ β − α = 40 o , γ − β = 40 o .Ugao β je veći od ugla α za 50% a ugao γ od ugla α za

100 %. 3

8.

Označimo sa r poluprečnik upisanog kruga, h visinu romba, a sa d 1 , d 2 dijagonale romba. r 2π = 12π ⇒ r = 2 3; h = 2r = 4 3; α =< DAB = 60 o . Dakle, trougao ABD je jednakostraničan. Sledi da je d 2 = BD = AB =

2h 3

= 8; d 1 = AC = 2h = 8 3 .

9.

VA1 : VA = A1 B1 : AB = VO1 : VO = 1 : 2 ⇒ a1 = A1 B1 = 3 ∧ s1 = 5 .

l=

a − a1 3 91 = ⇒ h = s12 − l 2 = . 2 2 2 a2 3 a + a1 a2 3 3 P = B + B1 + M = 6 +6 1 +6 h = (45 3 + 9 91). 4 4 2 2
AM = AP + PM . Kako je PQRS paralelogram (PQ i RS su paralelne i podudarne kao
→ → →

srednje linije trouglova ABC i CDA) to sledi da je 10.

AM = AP + =

→ → → 1 → 1 → 1 → 1 → 1 → 1 → PR = AB + ( PB + BC + CR ) = ( AB + AB + BC + CD ) = 2 2 2 2 2 2

3 → → → (3 p + 2 q + r ) . 4
39

SAOBRAĆAJ I GRAĐEVINARSTVO
1. 2. Rešiti nejednačinu:

jul 2003. godine

x 2 − x − 12 x−3

≥ 2x .

U jednačini mx 2 + 3 x − (4m − 6) = 0 odrediti parametar m tako da jednačina ima korene x1 i x2
2 različitog znaka za koje je x12 + x 2 = 5 .

3. 4. 5.

Rešiti nejednačinu : 4 x −1 − 5 ⋅ 2 x − 2 < 6 . Naći x ∈ [0, π ) tako da je sin 2 x + sin 2 2 x + sin 2 3x + sin 2 4 x = 2 . Dokazati da za svako n ∈ N važi:

1 1 1 n +1 + + ... + = . 1⋅ 3 3 ⋅ 5 (2n + 1) ⋅ (2n + 3) 2n + 3

6. 7. 8. 9.

Rešiti sistem: log 2 2 x − 2 log 4 y = 1 ∧ (log 4 x) log x (3 y 2 − x) = 1 . Prvi, treći i sedmi član aritmetičkog niza čine prva tri člana geometrijskog niza. Naći količnik geometrijskog niza. Koje mesto u aritmetičkom nizu zauzima četvrti član geometrijskog niza? U krug poluprečnika 9 cm upisan je četvorougao ABCD sa normalnim dijagonalama, koje se seku u tački S. Rastojanja dijagonala od centra kruga O su 3cm i 7cm. Izračunati površinu četvorougla ABCD i odnos u kome tačka S deli dužu dijagonalu BD. Poprečni presek kanala je jednakokraki trapez sa osnovicama a=10cm (gornji deo kanala), b=4cm (dno kanala) i krakom c=5cm. Kopanje kanala je trajalo 6 dana i svakog dana je iskopano 100m dužine. Kolika je zapremina iskopane zemlje i koliko dana bi trajalo kopanje da je svakog dana iskopano 120m dužine ? Neka je S sredina stranice CD paralelograma ABCD, a O presek dijagonala AC i BD. a) Ako je BO = p, BC = q , izraziti vektor AS preko vektora p i q ; b) Ako je A(1,0,-2), B(3,-1,5), C(0,2,0), odrediti koordinate tačke S.
Svaki zadatak nosi 6 bodova.
→ → → → → → →

10.

REŠENJA:
1. Za x ≥ 0 važi

x 2 − x − 12 x−3

≥ 2x ⇔

Za x < 0 važi

x 2 − x − 12 − x 2 + 5 x − 12 ≥ 0 ⇒ x ∈ [0,3) ; − 2x ≥ 0 ⇔ x−3 x−3

2.

x 2 + x − 12 − x 2 + 7 x − 12 ≥ 0 ⇒ x ∈ (− ∞,0 ) ; − 2x ≥ 0 ⇔ x−3 x−3 x−3 Dakle, skup rešenja polazne jednačine je skup (− ∞,3) . − (4m − 6) ⎛ 3⎞ 2 x12 + x 2 = 5 ⇔ ( x1 + x 2 ) 2 − 2 x1 x 2 = 5 ⇔ ⎜ − ⎟ − 2 − 5 ⇔ m ∈ { ,3}. 1 m ⎝ m⎠ 4m − 6 x1 x 2 = − < 0 sledi da je rešenje m = 3 . m ≥ 2x ⇔ 4 x −1 − 5 ⋅ 2 x − 2 < 6 ⇔ 2 x

x 2 − x − 12

Iz

uslova

3. 4.

− 5 ⋅ 2 x − 24 < 0 ⇒ 2 x ∈ (− 3,8) ⇒ 2 ⇒ 2 x ∈ (0,8) ⇔ x ∈ (− ∞,3) . 1 − cos 2 x 1 − cos 4 x 1 − cos 6 x sin 2 x + sin 2 2 x + sin 2 3 x + sin 2 4 x = 2 ⇔ + + + 2 2 2 1 − cos 8 x + = 2 ⇔ 4 cos x ⋅ cos 2 x ⋅ cos 5 x = 0 . S obzirom da se traže rešenja nad intervalom 2 π π 3π π 7π 3π 9π [0, π ) to je skup rešenja daje jednačine ⎧ , , , , , , ⎫ . ⎨ ⎬ ⎩10 4 10 2 10 4 10 ⎭
2

( )

40

5.

Da data jednakost važi za svaki prirodan broj n dokazažemo koristeći princip matematičke indukcije. Za n = 1 data jednakost važi, jer je

1 1 1+1 2 + = = . 1⋅ 3 3 ⋅ 5 2 ⋅1 + 3 5
Pretpostavimo da data jednakost važi za n = k , tj. Dokazaćemo da data jednakost važi i za n = k + 1

1 k +1 1 1 + + ... + = . (2k + 1) ⋅ (2k + 3) 2k + 3 1⋅ 3 3 ⋅ 5

1 1 1 1 + + ... + + = (2k + 1) ⋅ (2k + 3) (2k + 3) ⋅ (2k + 5) 1⋅ 3 3 ⋅ 5 k +1 k+2 1 = + = . (2k + 3) ⋅ (2k + 5) 2k + 3 2k + 5
Dakle, na osnovu principa matematičke indukcije data jednakost važi za svaki prirodan broj n. 6. Dati sistem je definisan za x ∈ (0,1) ∪ (1, ∞ ); y ∈ (0, ∞ ) .

7.

2x =2⇔ x= y. y 1 = log x 4 ⇔ 3 y 2 − x = 4. (log 4 x) log x (3 y 2 − x) = 1 ⇔ log x (3 y 2 − x) = log 4 x ⎛4 4⎞ rešenje sistema ( x, y ) = ⎜ , ⎟ . ⎝3 3⎠ Za aritmetički niz {an } imamo da je log 2 2 x − 2 log 4 y = 1 ⇔ log 2 2 x − log 2 y = 1 ⇔
b2 a 3 4 d 7a = = = 2 . b4 = b1 q 3 ⇒ a1 + ( n − 1) d = 8a1 ⇒ n = 1 + 1 = 15 . b1 a1 2d d

Sledi

da

je

2 a 3 = a1 ⋅ a 7 ⇔ (a1 + 2d ) 2 = a1 ⋅ (a1 + 6d ) ⇔ a1 = 2d .Za geometrijski niz {bn } se dobija da je

q=
8.

Neka je O2 normalna projekcija centra kruga O na dijagonalu BD datog četvorougla, a O 1 normalna projekcija centra kruga O na dijagonalu AC datog četverougla. Sledi da je

BD = 2O2 B = 2 9 2 − 3 2 = 6 2cm , AC = 2O1 A = 9 2 − 7 2 = 4 2cm . DS : SB = (6 2 − 7)+ : (6 2 + 7) .
9. Označimo sa h dubinu kanala ( visina jednakokrakog trapeza).
2

Dakle, PABCD =

AC ⋅ BD = 96cm 2 , a 2

a+b ⎛ a−b ⎞ h = c2 − ⎜ h = 28m 2 ; H = 6 ⋅100 = 600m; ⎟ = 4m; B = PABCD = 2 ⎝ 2 ⎠ H = 5. Zapremina je V = BH = 28 ⋅ 600 = 16800m 3 ; a traženi broj dana n je n = 120 → → → → 1 → → 1 → → 1 → → a) AS = AD + DS = q + DC = q + ( DB + BC ) = (3 q − 2 p ). 10. 2 2 2 → → → → 1 → 1 → b) OS = (OC + OD) = (OA+ 2 OC − OB ) = 2 2 1+ 0 − 3 0 + 4 +1 − 2 + 0 − 5 5 7 5 7 =( , , ) = (−1, ,− ) . Dakle , tačka S (−1, , − ) . 2 2 2 2 2 2 2

41

SAOBRAĆAJ I GRAĐEVINARSTVO
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. Naći rešenja nejednačine:

jul 2004. godine

− 2 x 2 + 8x − 2 ≤ −3 x . x−3 U jednačini x 2 − 2(m + 1) x + 4m + 2 = 0 odrediti vrednost parametra m tako da zbir rešenja date

jednačine bude jednak zbiru njihovih kvadrata. Rešiti jednačinu : 9 x −1 − 2 ⋅ 3 x −1 − 3 = 0 . Rešiti jednačinu 3 log 3 81 − 4 log 9 x = −2, x > 0, x ≠ 1 .
x

+ x) = cos 2 x . 2 Date su tačke A(3,1); B(5,5) . Odrediti tačku C u kojoj simetrala duži AB seče y osu, a zatim napisati jednačinu kružnice sa centrom u tački C koja prolazi kroz tačke A i B. Oko kruga poluprečnika 2cm opisan je jednakokraki trapez površine 20cm 2 . Naći stranice tog
trapeza. Data je kocka ABCDA1 B1C1 D1 zapremine 64cm 2 . Ako je S sredina ivice A1 D1 odrediti površinu piramide ABCDS. Peti član aritmetičkog niza je 14, a razlika osmog i trećeg člana je 15. Odrediti prvi član niza i razliku. Koliko članova ovog niza treba sabrati da bi zbir iznosio 26? U razvoju binoma ⎜

Rešiti jednačinu 2 − 3 cos(

π

10.

⎛ 2 ⎞ + x ⎟ , zbir binomnih koeficijenata prva tri člana je 29. Odrediti n i x2 ⎝ ⎠

n

izračunati drugi član u razvoju binoma.
Svaki zadatak nosi 6 bodova.

REŠENJA:
1. Data nejednačina je definisana za x ≠ 3 ;

− 2 x 2 + 8x − 2 − 2 x 2 + 8 x − 2 + 3x 2 − 9 x ≤0⇔ ≤ −3 x ⇔ x−3 x−3
x2 − x − 2 ≤ 0 ⇒ x ∈ (− ∞ ,−1] ∪ [2 ,3 ) x−3 Neka su x1 i x2 rešenja date jednačine. ⇔
2 x1 + x2 = x12 + x2 ⇔ ( x1 + x2 ) 2 − 2 x1 x2 = x1 + x2 ⇔

2.

3.

⎧ 1 ⎫ ⇔ 4( m + 1 ) 2 − 2( 4 m + 2 ) = 2( m + 1 ) ⇔ 2 m 2 − m − 1 = 0 ⇔ m ∈ ⎨− ,1⎬ ⎩ 2 ⎭. x −1 x −1 x 2 x 9 − 2 ⋅ 3 − 3 = 0 ⇔ (3 ) − 6 ⋅ 3 − 27 = 0. Ako stavimo 3 x = t dobijamo
2
x

kvadratnu

jednačinu t − 6t − 27 = 0 sa rešenjima t1 = −3, t 2 = 9. Jednačina 3 = −3 nema rešenja.

4.

3 x = 9 ⇔ x = 2 . Dakle, skup rešenja date jednačine je {2}. 1 3 log x3 81 − 4 log 9 x = −2 ⇔ 3 − 4 log 9 x = −2 ⇔ log 92 x 3
⇔3

1 1 − 4 log 9 x = −2 ⇔ − 4 log 9 x = −2 . Ako stavimo log 9 x = t dobijamo 1 log 9 x 3 3 3 ⋅ log 9 x 2 1 kvadratnu jednačinu 2t 2 − t − 1 = 0 sa rešenjima t1 = − , t 2 = 1. 2 1 1 ⎧1 ⎫ log 9 x = − ⇔ x = ; log 9 x = 1 ⇔ x = 9 . Dakle, skup rešenja date jednačine je ⎨ ,9⎬ . 2 3 ⎩3 ⎭
42

5.

+ x) = cos 2 x ⇔ 2 + 3 sin x = cos 2 x ⇔ 2 ⇔ 2 + 3 sin x = 1 − 2 sin 2 x ⇔ 2 sin 2 x + 3 sin x + 1 = 0. Ako stavimo sin x = t dobijamo
2 kvadratnu jednačinu 2t + 3t + 1 = 0 sa rešenjima

2 − 3 cos(

π

1 1 ⎫ ⎫ ⎧ 5π ⎧ π + 2lπ : l ∈ Z ⎬ . t1 = − , t 2 = −1. sin x = − ⇔ x ∈ ⎨− + 2kπ : k ∈ Z ⎬ ∪ ⎨− 2 2 ⎭ ⎭ ⎩ 6 ⎩ 6 ⎫ ⎧ 3π sin x = −1 ⇔ x ∈ ⎨ + 2mπ : m ∈ Z ⎬ . ⎭ ⎩2 ⎫ ⎫ ⎧ 3π ⎫ ⎧ 5π ⎧ π + 2lπ : l ∈ Z ⎬ ∪ ⎨ + 2mπ : m ∈ Z ⎬ . ⎨− + 2kπ : k ∈ Z ⎬ ∪ ⎨− ⎭ ⎭ ⎩2 ⎭ ⎩ 6 ⎩ 6

Dakle, skup rešenja date jednačine je

6.

Označimo sa k1 i k 2 koeficijente pravca prave AB i simetrale s duži AB, respektivno. Tada je 5 −1 1 1 2 i k 2 = − = − . Sredina S duži AB ima koordinate S(4,3) . Jednačina simetrale s je k1 = k1 5−3 2
prava y − 3 = − ( x − 4) , odnosno prava y = −

1 2

1 x + 5 . Kako tačka C (0, y 0 ) pripada simetrali s 2
(0 − 3) 2 + (5 − 1) 2 = 5 poluprečnik date

sledi da je y 0 = 5 , odnosno C (0,5) . Kako je r = AC =

kružnice, sledi da je jednačina tražene kružnice x 2 + ( y − 5) 2 = 25 . 7. Iz P =

a+b h = 20, h = 2r = 4 sledi da je a + b = 10. Kako je četvorougao tangentni to je 2
2

⎛a−b⎞ a + b = 2c ⇒ c = 5 . Iz c 2 = h 2 + ⎜ ⎟ sledi da je a − b = 6 . Sada iz a + b = 10 i a − b = 6 ⎝ 2 ⎠ sledi da je a=8 i b=2 .
8.

V = a 3 = 64 ⇒ a = 4; B = a 2 ⇒ B = 16 . h1 = a = 4 ⇒ PΔADS =
ah ⎛a⎞ h2 = AS = a 2 + ⎜ ⎟ = 2 5 ⇒ PΔABS = 2 = 4 5 2 2⎠ ⎝ ah h3 = SS 1 = A1 B = 4 2 ⇒ PΔBCS = 3 = 8 2 2 P = B + PΔADS + 2 PΔABS + PΔBCS = 8( 3 + 5 + 2 )
2

ah1 = 8. 2

9.

a 5 = a1 + 4 d = 14; a 8 − a 3 = ( a1 + 7 d ) − ( a1 + 2 d ) = 5 d = 15 ⇒ ⇒ d = 3; a1 = 14 − 4 d = 2. n S n = ( 2 a1 + ( n − 1 )d ) = 24 ⇒ 3n 2 + n − 52 = 0 ⇒ n = 4 2

10.

⎛n⎞ ⎛n⎞ ⎛n⎞ n(n − 1) ⎜ ⎟ + ⎜ ⎟ + ⎜ ⎟ = 1+ n + = 29 ⇒ n = 7 . ⎜ 0⎟ ⎜ 1⎟ ⎜ 2⎟ 2 ⎝ ⎠ ⎝ ⎠ ⎝ ⎠ ⎛7⎞ ⎛ 2 ⎞ T2 = ⎜ ⎟ ⋅ ⎜ 2 ⎟ ⎜1⎟ x ⎝ ⎠ ⎝ ⎠
7 −1

( x)= 7⋅2

6

⋅x

−12 +

1 2

= 448 x

23 2

.

43

SAOBRAĆAJ I GRAĐEVINARSTVO
1. Dat je racionalni algebarski izraz: R(n ) = a) b) 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. Uprostiti dati izraz, Naći lim R(n )
n →∞

jul 2005. godine

n 3 − 27 ⎛ n + 3 n − 3 ⎞ ⋅⎜ + − 2 ⎟, n ∈ N , n ≠ 3. 5n − 15 ⎝ n − 3 n + 3 ⎠

Rešiti nejednačine:

x 2 + 2x + 9 ≤ −3 . x −1
2 = −2, log y 3 log 4 ( x + 5) + log 9
2

Rešiti jednačinu: 5 x −1 − 3 ⋅ 5 2− x = 2 . Rešiti sistem jednačina: log( x + 5) 3 +

1 = 4. y

Rešiti jednačinu: 3 cos x − 2 sin 2 x = 0 . Dokazati da za svako n ∈ N važi 1 ⋅1 + 2 ⋅ 3 + ... + n ( 2n-1) =

n ( n + 1)( 4n − 1) 6

Brojevi a<b<c su prva tri člana aritmetičkog niza. Ako broj a povećamo za 8, dobijamo prva tri člana geometrijskog niza. Ako je zbir ova tri člana dobijenog geometrijskog niza 26, odrediti brojeve a, b i c. Neka su a=3 i b=2 redom dužine ivica donje i gornje osnove prave pravilne četvorostrane zarubljene piramide ABCDA1 B1C1 D1 . Ako je α= 45 o ugao između bočne ivice s i donje osnove ABCD

naći površinu piramide.
9. Data su temena A(0,0,0), B(1,0,0), C(1,1,0), D(0,1,0), A 1 (0,0,1), B1 (1,0,1), C1 (1,1,1), D1 (0,1,1),

kocke ABCDA1B1C1 D1 a) Ako je tačka M presek dijagonala kvadrata A1 B1C1 D1 , a N presek dijagonala kvadrata
BCC1 B , pokazati da su vektori MN i A 1 B kolinearni.
b) Odrediti ugao između vektora BA 1 i BC1 10. Naći jednačine tangente i normalne kružnice x 2 + y 2 + 4 y − 21 = 0 u tečki pripada.
Svaki zadatak nosi 6 bodova.

(4, y 0 ), y 0 > 0

koja joj

REŠENJA:
1.

R(n ) = a)

(n − 3)(n 2 + 3n + 9) ⋅ (n + 3)2 + (n − 3)2 − 2(n 2 − 9) (n − 3)(n + 3) 5(n − 3)

n 2 + 6n + 9 + n 2 − 6n + 9 − 2n 2 + 18 1 = (n 2 + 3n + 9) ⋅ n2 − 9 5 2 36 n + 3n + 9 = ⋅ . n2 − 9 5 1 1 1+ 3 + 9 2 2 36 n + 3n + 9 36 n n = 36 ⋅ 1 + 3 ⋅ 0 + 9 ⋅ 0 = 36 . = ⋅ lim b) lim R ( n ) = lim ⋅ 2 1 n →∞ n →∞ 5 n →∞ 5 5 1− 9 ⋅ 0 5 n −9 1− 9 2 n

44

2.

Polazna nejednakost je ekvivalentna sa

(x + 2)(x + 3) ≤ 0 x 2 + 2x + 9 x 2 + 5x + 6 +3≤ 0 ⇔ ≤ 0 ⇔ f (x ) = x −1 x −1 x −1

Poslednju nejednakost rešavamo pomoću tabele i dobijama da je x ∈ (− ∞,−3] ∪ [− 2,1) 3. Uvođenjem smene 5 x = t , t > 0 eksponencijalna jednačina se svodi na je dnačinu

1 1 t − 75 = 2, 5 t

tj. na t 2 − 10t − 375 =,0 čija su rešenja t1 = 25 t 2 = −15. Zbog t>0 rešenje t 2 se odbacuje, a iz

t1 = 25 = 5 2 = 5 x sledi da je x = 2 jedino rešenje polazne jednačine.

4.

Rešenje mora da zadovolji uslov x + 5 > 0, y > 0, y ≠ 1 . Sistem se primenom pravila logaritmovanja svodi na ekvivalentni sistem

1 3 log 2 (x + 5) + 2 log 3 y = −2, log 2 (x + 5) − log 3 y = 4, 2 koja se smenama log 2 ( x + 5) = t , log 3 y = s svodi na sistem linearnih jednčina 1 3t + 2 s = −2 t − s = 4, 2 čije je rešenje (t , s ) = (2,−4). Dakle :
t = 2 ⇔ log 2 ( x + 5) = 2 ⇔ x + 5 = 2 2 ⇔ x = −1, s = −4 ⇔ log 3 y = −4 ⇔ log 3 y = 3−4 =
pa je konačno rešenje sistema

1 , 81

(x, y ) = ⎛ − 1, 1 ⎞ . ⎜ ⎟
⎝ 81 ⎠

5.

3cos x − 2sin 2 x = 0 ⇔ 3cos x − 2(1 − cos 2 x) = 0 ⇔ 2 cos 2 x + 3cos x − 2 = 0 π 1 1 ⇔ cos x = ∨ cos x = -2 ⇔ cos x = ⇔ x = ± + 2 kπ , 2 2 3

k ∈ Z.

45

6.

Označimo sa T (n ), n ∈ N dato tvrđenje. Dokaz sprovodimo indukcijom. Za n=1 je

1 ⋅ (2 ⋅ 1 − 1) =
Predpostavimo da je

1(1 + 1)(4 ⋅ 1 − 1) ⇔T 6

T (k ) :
tačno i dokažimo

1 ⋅ 1 + 2 ⋅ 3 + ... + k (2k − 1) =

k (k + 1)(4k − 1) 6

T (k + 1) :

1 ⋅ 1 + 2 ⋅ 3 + ... + k (2k − 1) + (k + 1)(2k + 1) =

(k + 1)(k + 2)(4k + 3) .
6

Dodavanjem (k+1)(2k+1) i levoj i desnoj strani jednakosti T(k), dobija se:

1 ⋅ 1 + 2 ⋅ 3 + ...k (2k − 1) + (k + 1)(2k + 1) =

k(k + 1)(4k − 1) k +1 [k(4k − 1) + 6(2k + 1)] = + (k + 1)(2k + 1) = 6 6 k +1 2 + (4k + 11k + 6) = k 6 1 4(k + 2)⎛ k + 3 ⎞ = (k + 1)(k +62)(4k + 3) , ⎟ ⎜ 6 4⎠ ⎝

čime je tvrđenje dokazano. 7. Brojevi a,b,c su uzastopni elementi aritmetičkog niza, pa možemo napisati da je b=a+d i c=a+2d. Brojevi a+8, a+d i a+2d su uzastopni elementi geometrijskog niza, odakle sledi da je

(a + d )2 = (a + 8)(a + 2d ),

a njihov zbir je 26, te imamo

a + 8 + a + d + a + 2d = 26 ⇔ 3a + 3d = 18 ⇔ d = 6 − a

Uvrštavanjem ovog rezultata u predhodnu jednačinu dobija se:

62 = ( a + 12 − 2a )( a + 8 ) ⇔ a 2 − 4a − 60 = 0 ⇔ a = 10 ∨ a = −6

Rešenje a=10 odbacujemo budući da iz njega sledi da je d=-4 , što protivreči uslovu da brojevi a,b i c prestavljaju uzastopne elemente rastućeg aritmetičkog niza, tako da je jedino zadovoljavajuće rešenje a=-6, d=12, odakle su traženi brojevi a=-6, b=6, c=18. 8.

′ ′ Trougao AA1 А1 je jednakokrako pravougli, pa je AA1 = H te iz jednakokrakog trapeza ACC1 A1 imamo

2H + b 2 = a 2 ⇔ H =
2

2 (a − b ) = 2 2 2

Poprečni presek piramide je jednakokraki trapez PQRS čije su osnovice a i b, krak visina bočne

3 ⎛a−b⎞ 2 strane h, a visina jednaka H. Stoga je h = ⎜ ⎟ +H = 2 ⎝ 2 ⎠

Površina piramide je P = B1 + B2 + M = a 2 + b 2 + 4 ⋅

a+b h = 13 + 5 3 2

46

9.

⎛1 1 ⎞ ⎛ 1 1⎞ a) M sredina AC1 ⇒ M ⎜ , ,1⎟ N sredina BC1 ⇒ N ⎜1, , ⎟ 1 ⎝2 2 ⎠ ⎝ 2 2⎠ uuuu ⎛ 1 1 1 1 ⎞ ⎛ 1 r 1⎞ MN = ⎜1 − , − , −1⎟ = ⎜ ,0, − ⎟ 2⎠ uuur ⎝ 2 2 2 2 ⎠ ⎝ 2 A1B = (1uuur − uuuu −1) = (1,0, −1) r − 0,0 0,0 r uuur uuuu Dakle , A1B = 2MN, pa su A1B i MN kolinearni. Napomena: Duž MN je srednja linija trougla C1 A1B pa je MN A1B, uuuu uuuuur r odnosno vektori A1B i MN kolinearni

(
10.

uuur uuuu r uuur uuuu r BA1 ⋅ BC1 = arccos BA1 , BC1 = arccos BA1 BC1

)

( −1) ⋅ 0 + 0 ⋅1 + 1⋅1 2 ( −1) + 02 + 12 02 + 12 + 12
2

= arccos

1 π = . 2 3

I način. Jednačina kružnice se može napisati u obliku x 2 + ( y + 2 ) = 25 iz kog se vidi da na kružnici imamo dve tačke sa x-koordinatom 4: (4,1) i (4,-5), od kojih samo prva zadovoljava uslov y 0 > 0. Dakle, jednačinu tangente

y − y0 = kt ( x − x0 ) i normale y − y0 = kn ( x − x0 ) tražimo u tački ( x0 , y0 ) = (4,1).

Eksplicitni oblik jednačine date kružnice je y = −2 ± 25 − x 2 . Prvi izvod je y ′ = je k t = y ′(4 ) = −

−x
25 − x 2

pa

4 . Prema tome jednačina tangente je 3 4 4 19 y − 1 = − (x − 4) ⇔ y = − x + . 3 3 3 1 Kako je k n = − , jednačina normale je kt 3 3 y − 1 = ( x − 4 ) ⇔ y = x − 2. 4 4

II način. Jednačina prave koja prolazi kroz tačku (4,1) je y = k ( x − 4 ) + 1 . Zamenivši y u jednačinu kružnice dobijamo da je
2

x 2 + (k (x − 4 ) + 1) + 4(k ( x − 4 ) + 1) − 21 = 0 ⇔ 1 + k 2 x 2 + 6k − 8k 2 x + 16k 2 − 24k − 16 = 0

(

)

(

)

Da bi posmatrana prava bila tangenta kružnice dovoljno je da diskriminanta poslednje kvadratne jednačine po x bude jednaka nuli, tj.

D = 6k − 8k 2

(

)

2

− 4 1 + k 2 16k 2 − 24k − 16 = 0 ⇔ (3k + 4 ) = 0 ⇔ k = −
2

(

)(

)

4 3

Dakle, jednačina tražene tangente je

y=−
odnosno normale

4 (x − 4) + 1 ⇔ y = − 4 x + 19 3 3 3 3 (x − 4) + 1 ⇔ y = 3 x − 2 4 4

y=

47

SAOBRAĆAJ I GRAĐEVINARSTVO
1. Dat je izraz I (a, b) =

jul 2006. godine

a3 − b3 a 2 − b2 +a − a−b a2 − b2

a) Uprostiti dati izraz. b) Izračunati vrednosti datog izraza za a = 1 − i , b = 2 .

Data je funkcija f ( x) =
2.

2 x 2 − 5x + 5 x2 −1 a) Rešiti nejednačinu f ( x ) ≤ 1. b) Naći f ′ ( x )

3. 4.

Rešiti nejednačinu 4 x − 2 − 10 ⋅ 2 x − 2 + 16 > 0. Rešiti sistem jednačina: log 2 x + log9 y = 5 .

log 2 x3 −
Ako je tgα =

4 =4 log y 3

5. 6.

4 ⎛ 13π ⎞ − 2α ⎟ . , izračunati sin ⎜ 5 ⎝ 2 ⎠ Date su tačke U(8,4), V(6,-10) i W(2,2). uuuu uuur r a) Pokazati da su vektori WU i WV ortogonalni
b) Napisati jednačinu kružnice čiji je prečnik duž UV i jednačinu njene tangente u tački U. Odrediti tri uzastopna člana opadajuće aritmetičke progresije,ako je njihov zbir 15, a zbir njihovih kubova 645. Presek dijagonala jednakokrakog trapeza PQRS sa osnovicama PQ = a i RS = b je tačka M .Ako je ugao

7. 8.

RMS jednak 1200 , diagonala tog trapeza d = 6 , a c = 5 , izračunati površinu trapeza

9.

Neka je kocku ABCDA1 B1C1 D1 stranice m upisana kupa čija je upisana u kvadrat ABCD , a vrh je u središtu kvadrata A1 B1C1 D1 . Odrediti odnos R : r , gde je R poluprečnik sfere opisane oko te kupe, a r poluprečnik sfere upisane u kupu.

10.

Ako se binomni koeficijent drugog člana prema binomnom koeficijentu trećeg člana u razvoju binoma ⎜ x −

⎛ ⎝

1 ⎞ ⎟ odnosi kao 2:17, odredi član u razvoju koji ne zavisi od x . x2 ⎠

n

Svaki zadatak nosi 6 bodova.

48

REŠENJA:
1.

a) Izraz je definisan za a ≠ ±b . Primenjujući obrasce za razliku kubova i razliku kvadrata, i svođenjem na zajednički imenilac dobijamo da je

I ( a, b) = =

a 2 + ab + b 2 (a − b)(a 2 + ab + b 2 ) (a − b)(a + b) − +a = − ( a + b) + a a+b a −b (a − b)(a + b)

a 2 + ab + b 2 − ab − b 2 a2 = . a+b a+b

b) Koristeći uprošćenu formu izraza dobijenog pod a), uvrštavanjem vrednosti za a i b , dobijamo da je

I (1 − i,2) =
2.

(1 − i) 2 1 − 2i + i 2 − 2i 3 + i − 6i + 2 1 3 = = − i. = = ⋅ 1− i + 2 3−i 3−i 3+i 10 5 5

a) Prebacivanjem jedinice na levu stranu nejednačine i faktorisanjem polinoma u brojiocu i imeniocu, dobijamo da je

f ( x) ≤ 1 ⇔

x 2 − 5x + 6 ≤0 x2 −1

( x − 2)( x − 3) ≤0 ( x − 1)( x + 1)

Za određivanje znaka poslednje nejednakosti koristimo sledeću tabelu ( − ∞,−1 ) (x-2)(x-3) (x-1)(x+1) + + + (-1,1) + (1,2) + + + (2,3) + -

(3,+∞)
+ + +

( x − 2)( x − 3) ( x − 1)( x + 1)

Koristeći rezultate iz tabele i imajući u vidu da funkcija nije definisana za x = −1 i x = 1 , zaključujemo da je polazna nejednačina zadovoljena za svako x ∈ (−1,1) ∪ [2,3].

b)
3.

f ′( x) =

(4 x − 5)( x 2 − 1) − 2 x(2 x 2 − 5 x + 5) 5 x 2 − 14 x + 5 = ( x 2 − 1) 2 ( x 2 − 1) 2

Rešenje nejednačine tražimo za x -2 ≥ 0 , tj. Za x ≥ 2 . Uvođenjem smene t = 2 x − 2 ≥ 1 polazna nejednačina se svodi na kvadratnu nejednačinu t 2 − 10t + 16 > 0 čiji je skup rešenja t ∈ (−∞, 2) ∪ (8, ∞) . Dakle, t ∈ [1,2 ) ∪ (8, ∞ ) . Vraćanjem smene dobijamo

1 ≤ t < 2 ⇔ 20 ≤ 2 x − 2 < 21 ⇔ 0 ≤ x − 2 < 1 ⇔ 0 ≤ x − 2 < 1 ⇔ 2 ≤ x < 3
Analogno, 8 < t ⇔ 23 < 2 x − 2 ⇔ 3 <

x − 2 ⇔ 9 < x − 2 ⇔ 11 < x

Dakle skup rešenja početne nejednačine je x ∈ [2,3) ∪ (11, ∞ )

49

4.

Koristeći osobine logaritma transformišemo system na sledeći način:

log 2 x + log9 y = 5 ⇔ log 2 x3 − 4 =4 log y 3

1 log 2 x + log3 y = 5 2 3log 2 x − 4 log3 y = 4

Zatim, prvu jednačinu predhodno pomnoženu sa –3 dodajemo drugoj jednačini i dobijamo da je

1 log 2 x + log 3 y = 5 2 ⇔ − 11 log 3 y = −11 2

log 3 y = 2

log 2 x = 4

Dakle, y = 32 = 9 i x = 24 = 16 5. Ako je tgα =

4 ⎛ 13π ⎞ − 2α ⎟ . Svođenjem na osnovni ugao i primenom adicione , izračunati sin ⎜ 5 ⎝ 2 ⎠

formule sledi da je

π π π ⎛ 13π ⎞ ⎛ ⎞ − 2α ⎟ = sin ⎜ 6π + − 2α ⎟ = sin cos 2α − cos = 1⋅ cos 2α − 0 ⋅ cos 2 α − 1 sin ⎜ 2 2 2 ⎝ 2 ⎠ ⎝ ⎠
Iz

1 1 1 25 ⇒ cos 2 α = = = 2 2 16 41 cos α 1 + tg α 1 + 25 25 9 ⎛ 13π ⎞ − 2α ⎟ = 2 ⋅ − 1 = dobijamo sin ⎜ 41 41 ⎝ 2 ⎠ sin 2 α + cos 2 α = 1 ⇒ tg 2α + 1 =
a) Odredimo skalarni proizvod vektora WU =(6,2) i WV =(4,-12).

6.

uuuu r

uuur

uuuu uuur r uuuu uuur r WU ⋅ WV = ( 6, 2 ) ⋅ ( 4, −12 ) = 6 ⋅ 4 + 2 ⋅ (−12) = 0 , odnosno WU ⊥ WV .

b) Sredina duži UV, S = (

8 + 6 4 − 10 , ) = ( 7, −3) je centar kružnice. Poluprečnik kružnice je duž 2 2
2

SU =

( 8 − 7 ) + ( 4 + 3)
2

= 50 . Jednačina tražene kružnice je ( x − 7 ) + ( y − 3) = 50 .
2 2

y2 − y1 4 + 3 = = 7 . Koeficijent pravca x2 − x1 8 − 7 1 1 tangente na kružnicu u tački U je kt = − = − . Jednačina tražene tangente kroz tačku 7 k1 1 36 U ( 8, 4 ) je y − 4 = kt ( x − 8 ) , odnosno y = − + . 7 7 Koeficijent pravca prave p ( SU ) je k1 =

50

7.

Tražene članove progresije možemo zapisati u obliku a + d, a i a – d, gde je razlika progresije d > 0 . Iz uslova da je njihov zbir 15, tada dobijamo

a + d + a + a − d = 15 ⇔ 3a = 15 ⇔ a = 5
Uvrštavanjem u uslov da je zbir kubova 645, tada dobijamo

(a + d )

3

+ a 3 + ( a − d ) = 645 ⇔ 3a 3 + 6ad 2 = 645 ⇒ d =
3

645 − 3 ⋅ 53 =3 6⋅5

Dakle traženi članovi progresije su 8,5 i 2 . 8. Presek dijagonala jednakokrakog trapeza PQRS sa osnovicama PQ = a i RS = b je tačka

M .Ako je ugao

RMS jednak 1200 , diagonala tog trapeza d = 6 , a c = 5 , izračunati površinu

trapeza. Pošto je trougao ΔPMQ jednakokrako sa uglom od 1200 pri vrhu ,sledi da je RPQ = 300 (slika 1).Neka je N podnožje visine h iz temena R na osnovicu a . Iz pravouglog trougla

ΔRNP imamo da je sin 300 =

h 6 ,odnosno h = = 3 . Iz pravouglih trouglova ΔPNR i ΔRNQ d 2

na osnovu Pitagorine teoreme sledi da je PN = d 2 − h 2 = 36 − 9 = 3 3 , odnosno

NQ = c 2 − h 2 = 25 − 9 = 4 , respektivno.Osnovica a = PN + NQ = 3 3 + 4 . Pošto je a −b a−b , drugu osnovicu možemo da dobijemo iz a = 3 3 + 4 i = 4 , pa sledi da je NQ = 2 2 a+b b = 3 3 − 4 . Tražena površina trapeza je P = ⋅h = 9 3 2

9.

Neka je kocku ABCDA1 B1C1 D1 stranice m upisana kupa čija je upisana u kvadrat ABCD , a vrh je u središtu kvadrata A1 B1C1 D1 .Odrediti odnos R : r , gde je R poluprečnik sfere opisane oko te kupe, a r poluprečnik sfere upisane u kupu. Poluprečnik sfere opisane (i upisane) oko kupe odgovara poluprečniku kružnice opisane (i upsiane) oko njenog poprečnog preseka, tj. Jednokakrog trougla ΔMNO1 , čija je osnovica MN = m , a kraci

m 5 ⎛m⎞ (slika 2). su MO1 = NO1 = m − ⎜ ⎟ = 2 ⎝2⎠
2

2

51

Poluprečnik upisane kružnice nalazimo iz izraza

2P r= = O

m⋅m m 5 −1 m 5 −1 2 = ⋅ = . 4 m 5 m 5 5 + 1 5 −1 m+ + 2 2 2 b , gde je b proizvoljna 2sin β

Poluprečnik upisane kružnice dobijamo pomoću sinusne teoreme R =

stranica trougla ΔMNO1 , a β je ugao koji se nalazi naspram te stranice.

m 2 5 , primenom sinusne = 5 m 5 2 m 5 5m . teoreme na stranici MO1 i ugao kod temena N dobijamo da je R = 2 = 8 2 5 2 5 5m 5 5 −1 R 5 8 = = = . r m 5 −1 2 5 −1 8 4
Kako iz pravouglog trougla ONO1 sledi da je sin ∠ONO1 =

(

)

(

)

10.

Ako se binomni koeficijent drugog člana prema binomnom koeficijentu trećeg člana u razvoju binoma ⎜ x −

⎛ ⎝

1 ⎞ ⎟ odnosi kao 2:17, odredi član u razvoju koji ne zavisi od x . x2 ⎠

n

Binimni koeficijent drugog i trećeg člana se odnose kao 2:17, odnosno

n ( n − 1) ⎛n⎞ ⎛n⎞ = 2 :17 ⇔ 17n = n ( n − 1) ⇔ n = 18 . ⎜ ⎟ : ⎜ ⎟ = 2 :17 ⇔ n : 2 ⎝1⎠ ⎝ 2⎠

Znamo da je ( k + 1) -vi član u razvoju binoma x − x −2

(

)

18

jednak

⎛18 ⎞ k = ⎜ ⎟ ( −1) x18−3k za k = 0,1,...,17 . ⎝k⎠ Za član koji ne sadrži x mora da važi 18 − 3k = 0 ,odnosno k = 6 .Dakle, sedmi član zavisi od x i

⎛18 ⎞ 18− k − x −2 ⎜ ⎟x k⎠ ⎝

(

)

k

taj član je jednak

⎛18 ⎞ ⎛18 ⎞ 6 ⎜ ⎟ ( −1) = ⎜ ⎟ . ⎝6⎠ ⎝6⎠

52

SAOBRAĆAJ I GRAĐEVINARSTVO
1.
2 3 ⎞ ⎛ ⎛3 ⎜ ⎜ − 3⎞ + 3 ⎛ 1 − 3⎞ ⎟ Izračunati vrednost izraza ⎜ ⎟ ⎟ ⎟ ⎜ ⎝2 ⎝2 ⎠ ⎠ ⎠ ⎝ −3

jul 2007. godine

2.

Naći sve vrednosti m ∈ R tako da funkcija y = (2 − m )x 2 + (2m − 5)x + 2 ima minimum i dve različite realne nule. Data je funkcija f ( x ) = x − b) Naći f ' ( x )

3.

x 2 + x + 19 . 2x + 5 a) Rešiti nejednačinu f ( x ) ≥ 1.

4.

Rešiti sistem jednačina

5 ⋅ 2 x − 3 y = 133 3 ⋅ 2 x + 2 ⋅ 3 y = 150
5. 6. 7.

Rešiti jednačinu log 2 3 x − log 4 x3 + 2 log8 x = 3 . 2
Rešiti jednačinu 2 cos 2 x + 7 sin x − 5 = 0 Dati su kompleksni brojevi b1 = 1 + 2i, b2 = 4 + 3i i b3 = 11 + 2i . a) Naći količnik q =
b2 b1

.

b) Pokazati da brojevi b1 , b2 , b3 , tim redom, čine prva tri člana geometrijskog niza i naći zbir prvih pet članova ovog niza. 8. Ako je A (-2, -2,0), AB = (6,-1,1) i AD =(2,3,1), odrediti temena B,C i D i presek dijagonala T paralelograma ABCD. Oko kružnice prečnika 3cm je opisan pravougli trapez površine 12cm2. Izračunati dužine osnovica. Prva pravilna četvorostrana piramida osnovne ivice a = 12 2cm i bočne ivice s = 13cm presečena je ravni koja je paralelna osnovi, a koja visinu deli na dva jednaka dela. Izračunati površinu dobijene zarubljene piramide.
Svaki zadatak nosi 6 bodova.

uuu r

uuur

9. 10.

53

REŠENJA:
1. Na osnovu osobina parnog i neparnog korena i primenom formule za kub binoma, dati izraz se transformiše na sledeći način:
⎛ ⎛3 ⎜ ⎜ − ⎜ ⎝2 ⎝ ⎞ 3⎟ ⎠
2

+

3

⎛1 ⎜ − ⎝2

⎞ 3⎟ ⎠

3

⎞ ⎟ ⎟ ⎠

−3

⎛ 3 =⎜ − ⎜ 2 ⎝

3 +

1 − 2

⎞ 3⎟ ⎟ ⎠

−3

3 1 ⎛ =⎜ 3− + − 2 2 ⎝

⎞ 3⎟ ⎠

−3

= (− 1 )

−3

= −1

2.

Kvadratna funkcija ima minimum ako je 2 – m > 0, a ima realne različite nule ako je D > 0. D = ( 2m − 5 ) − 4 ⋅ ( 2 − m ) ⋅ 2 = 4m 2 − 20m + 25 − 16 + 8m = 4m 2 − 12m + 9 = ( 2m − 3) ,
2 2

3 3 Pa je D > 0 ⇔ m ∈ ⎛ −∞ , ⎞ U ⎛ , ∞ ⎞ . ⎜ ⎟ ⎜ ⎟ 2⎠ ⎝2 ⎝ ⎠ Dakle, 2 − m > 0 ∧ D > 0 ⇔ m < 2 ∧ m ∈ ⎜ −∞, ⎟ U ⎜ , ∞ ⎟ ⇔ m ∈ ⎜ −∞, ⎟ U ⎜ , 2 ⎟ . 3.

⎛ ⎝

3⎞ ⎛3 2⎠ ⎝2

⎞ ⎠

⎛ ⎝

3⎞ ⎛3 2⎠ ⎝2

⎞ ⎠

a)

f

(x) ≥ 1 ⇔

f

(x)−1 ≥ 0 ⇔

x 2 + 2 x − 24 2 x 2 + 5 x − x 2 − x − 19 − 2 x − 5 ≥0⇔ ≥ 0. 2x + 5 2x + 5

Kako je x 2 + 2 x − 24 = 0 ⇔ x = −6 ∨ x = 4 i 2 x + 5 = 0 ⇔ x = − nejednačine koristimo tabelu

5 , za rešavanje 2

(−

∞ ,− 6 )
+ -

(− 6, 5 ) 2
+

(− 5 ,4) 2
+ -

(4,+∞ )
+ + +

x

2

+ 2 x − 24

2x + 5
x + 2 x − 24 2 x +5
2

Koristeći rezultate iz tabele i imajući u vidu da funkcija nije definisana za x = − 5 , zaključujemo da 2 je polazna nejednačina tačna za svako

x ∈ [− 6,− 5 ) U [4,+∞ ) 2

b) Iz
4.

f ( x) =

' x 2 + 4 x −19 je f ( x ) = 2 x +5

( 2 x + 4 )( 2 x + 5) − 2( x 2 + 4 x −19 ) ( 2 x + 5 )2

2 = 2 x +10 x + 58 . 2

( 2 x +5)

Nakon uvođenja smene 2 x = p i 3 y = q, dobija se: 5 p − q = 133 \ ⋅ 2 ⇔ 5 p − q = 133 ⇔ p = 32 ⇔ 3 p + 2q = 150 13 p = 416 q = 5 p - 133 Iz 2 x = 2 5 i 3 y = 33 sledi da je rešenje (x,y) = (5,3).
p = 32 q = 27.

5.

Koristeći osobinu log a n x m =

m n

log a x, za x > 0, datu jednačinu transformišemo na sledeći način:

log 2 3 x − log 4 x 3 + 2 log 8 x = 3 ⇔ 1 log 2 x − 3 log 2 x + 2 log 2 x = 3 ⇔ log 2 x = −3 ⇔ x = 2 −3 2 2 3 2 3
6.

2 1 − sin 2 x + 7sin x − 5 = 0 ⇔ −2sin 2 + 7sin x − 3 = 0 ⇔ −2t 2 + 7t − 3 = 0 ∧ t = sin x ⇔

(

)

( t = 3 ∨ t = 1 ) ∧ t = sin x 2 Zbog t ∈ [ −1,1] ostaje samo rešenje za koje je sin x = 1 , tj. 2
π x ∈ { π + 2kπ k ∈ Z} U { 56 + 2kπ k ∈ Z} . 6

54

7.

a)

q=

b2 b1

− 2 = 4 + 3i ⋅ 1− 2i = 4 + 3i −8i2 6i = 10 − 5i = 2 − i.

1+ 2i 1− 2i

1− 4i

5

b) Iz q ⋅ b2 = ( 2 − i )( 4 + 3i ) = 11 + 2i = b3 sledi da brojevi b1 , b2 i b3 čine prva tri člana
geometrijskog niza sa količnikom q. Četvrti i peti član ovog niza dobijamo iz b4 = b3 ⋅ q = (11 + 2i )( 2 − i ) = 24 − 7i i b5 = b4 ⋅ q = ( 24 − 7i )( 2 − i ) = 41 − 38i. Zbir prvih pet članova ovog niza je S5 = b1 + b2 + b3 + b4 + b5 = 81 − 38i. 8. Neka su kordinate traženih temena B ( x1 , y1 , z1 ) , C ( x2 , y2 , z2 ) i D ( x3 , y3 , z3 ) .

uuu r AB = ( 6, −1,1) ⇔ ( x1 + 2, y1 + 2, z1 ) = ( 6, −1,1) ⇒ B ( 4, −3,1) . uuur AD = ( 2,3,1) ⇔ ( x3 + 2, y3 + 2, z3 ) = ( 2,3,1) ⇒ D ( 0,1,1) . uuur uuu r DC = AB ⇔ ( x2 , y2 − 1, z2 − 1) = ( 6, −1,1) ⇒ C ( 6, 0, 2 ) .

D

C

A
Presek dijagonala T je ujedno I središte duži AC, pa su njegove koordinate

B

T −2 + 6 , −2 + 0 , 0 + 2 ⇒ T ( 2, −1,1) .
2 2 2

(

)

9.

Očigledno je da je visina trapeza h jednaka prečniku upisane kružnice, tj. h=3. površina trapeza P = a + b ⋅ h 2 je na osnovu zadatka jednaka 12, tj. odakle sledi a + b = 8 . Iz uslova o tangentnom četvorouglu, imamo da je a + b = c + h , odnosno a + b = c + 3 . Iz dobijenih veza sledi da je 8 = c + 3 , tj. c = 5 . Primenjujući Pitagorinu teoremu u pravouglom trouglu CTB dobijamo da je
a +b 2

D

b

C c

⋅ 3 = 12 ,

h

c 2 = h 2 + ( a − b ) što zamenom c i h daje a − b = 4 . Sada, iz sistema jednačina a + b = 8 i a − b = 4
2

A

T a

B

imamo da su osnovice trapeza a = 6 i b = 2. 10.

Iz sličnosti trouglova ΔTT1 H1 i ΔTT2 H 2
T1 H1 = 1 T2 H 2 = 2 CTH 2
sledi
a 4

sledi da je stranice

tj. A1 B1 = 6 2 . Iz pravouglog trougla da
2

je

visina

bočne

h = TH 2 = s 2 − ( a ) = 169 − 36 ⋅ 2 = 97 , pa je iz sličnosti 2
pomenutih trouglova H1 H 2 = 1 TH 2 = 2
97 2

. Sada je:
2 2

P = B1 + B2 + M = 6 2

(

) + (12 2 )
2

2

+ 4 ⋅ 6 2 +12 2 ⋅ 97 = 360 + 18 194

55

SAOBRAĆAJ, GRAĐEVINARSTVO I GEODEZIJA I GEOMATIKA
jul 2008. godine

1.

Odrediti realni parametar a tako da rešenja x1 i x2 jednačine x2 +(a−2)x−a+1= 0 zadovoljavaju uslov

2.

Rešiti nejednačinu

3.

Rešiti jednačinu Rešiti jednačinu

.

4.

5. 6.

Rešiti jednačinu (1+tg2x)(2+sin2x) = 2. Ako su B1 = 8 i B2 = 2 površine osnova prave pravilne zarubljene četvorostrane piramide zapremine V = 28, izračunati površinu njenog omotača M i dužinu prostorne dijagonale D.

7.

Neka su A(2,1,−2), B(4,0,−1) i C(4,3,2) tri uzastopna temena paralelograma ABCD. Izračunati koordinate temena D i površinu paralelograma ABCD. Dužine stranica pravouglog trougla obrazuju aritmetički niz. Ako je površina trougla P = izračunati dužine stranica i poluprečnik upisane kružnice. Odrediti jednačinu tangente na parabolu y2 = x u onoj presečnoj tački sa pravom y = −x+2 koja se nalazi u I kvadrantu. Data je funkcija a) Izračunati vrednost funkcije f u tački b) Izračunati f ′(4) c) Izračunati
Svaki zadatak nosi 6 bodova.

8.

9.

10.

56

REŠENJA:
1.

Iz Vijetovih formula imamo: x1x2 = 1−a, x1+x2 = 2−a. Odatle je

2.

Ispitivanjem znaka činilaca izraza sa leve strane dobijamo x(−∞,2)U(4,5).
3.

Smenom 2x+1 = t dobijamo t2−15t−16 = 0 t1 = −1, t2 = 16. Prvo rešenje odbacujemo zbog 2x+1 > 0, a iz drugog sledi 2x+1 = 16 = 24

x = 3.

4.

5.

6.

7.

57

8.

9.

10.

58

SAOBRAĆAJ, GRAĐEVINARSTVO I GEODEZIJA I GEOMATIKA
jul 2009. godine

1. 2.

3. 4.

5. 6.

7. 8.

9.

10.

Svaki zadatak nosi 6 bodova.

59

REŠENJA:
1.

2.

3.

4.

60

5.

6.

7.

8.

61

9.

10.

62

MATEMATIKA za mašinstvo, industrijsko inženjerstvo i inženjerski menadžment, grafičko inženjerstvo i dizajn, inženjerstvo zaštite životne sredine
jul 2001. godine

1.

2 −3 a) Izračunati 2 3

⎛ 2 −2 ⎞ ⋅⎜ ⎜ 3 ⎟ : 2; ⎟ ⎝ ⎠ 27 ⎞ a 2 + 3a + 9 ⎛ b) Uprostiti izraz ⎜ a − 2 ⎟ : , a ≠ 0. a ⎠ a2 ⎝

−2

2 boda) (2 boda) (6 bodova)

2. 3.

Rešiti nejednačinu

(x + 2)2 − (x + 1)2
x 2 − 3x + 2

≥ 0.

Cena jednog proizvoda uvećana je za 20% , a potom je snižena za 20% . Za koliko procenata se krajnja cena razlikuje od prvobitne? (4 boda) a) Izračunati

4.

cos 75 0 ; sin 45 0

(4 boda)

b) Rešiti jednačinu 2 ⋅ sin ⎜ 2 x + 5.

⎛ ⎝

π⎞

⎟ = 1. 4⎠

(6 bodova) (4 boda) (4 boda)

Rešiti jednačine a) 25 x − 4 ⋅ 5 x − 5 = 0 b) log 6 ( x + 1) + log 6 (2 x + 1) = 1.

REŠENJA:
1.

2 −3 ⎛ 2 − 2 ⎞ ⎟ : 2 =1 ⋅⎜ 32 ⎜ 3 ⎟ ⎝ ⎠ 2 27 ⎞ a + 3a + 9 a 3 − 33 a2 ⎛ b) ⎜ a − 2 ⎟ : = ⋅ 2 =a−3 2 2 a ⎠ a a a + 3a + 9 ⎝
a)

−2

2.
3. 4.

5.

a) Iz 25 x − 4 ⋅ 5 x − 5 = 0 , sledi da je (5 x ) − 4 ⋅ 5 x − 5 = 0 , tj. da je rešenje date jednačine x = 1 ; 1 b) Data jednačina je definisana za x > − . Iz log 6 (x + 1) + log 6 (2 x + 1) = 1 sledi da je 2 log 6 (x + 1) ⋅ (2 x + 1) = 1 , tj. (x + 1) + (2 x + 1) = 6 . Zbog oblasti definisanosti rešenje date jednačine je samo realan broj x = 1 .
2

⎡ 3 ⎞ x ∈ ⎢− ,1⎟ ∪ (2, ∞ ) ⎣ 1 ⎠ Neka je početna cena x dinara. Po uslovu zadatka, konačna cena je x ⋅ 1.2 ⋅ 0.8 = 0.96 x dinara. Dakle, cena je smanjena za 4% cos 75 0 cos 30 0 + 45 0 3 −1 = = 0 0 2 sin 45 sin 45 π⎞ π⎞ 1 ⎛ ⎛ te je skup rešenja date jednačine Iz 2 ⋅ sin ⎜ 2 x + ⎟ = 1 sledi da je 2 ⋅ sin ⎜ 2 x + ⎟ = 4⎠ 4⎠ 2 ⎝ ⎝ ⎧ π ⎫ ⎧π ⎫ + k 1π : k 1 ∈ Z ⎬ ∪ ⎨ + k 2 π : k 2 ∈ Z ⎬ . ⎨− 12 4 ⎩ ⎭ ⎩ ⎭

(

)

63

MATEMATIKA
1. a) Izračunati

septembar 2001. godine
2 27 − 48 3
(2 boda)

b) Uprostiti izraz

⎛ a 2 + 1 a ⎞ ⎛ 2 + 4a ⎞ ⎜ ⎜ 3a − 1 − 3 ⎟ ⋅ ⎜ a + 3 − 1⎟, ⎟ ⎠ ⎝ ⎠ ⎝ 2x + 1 2. Rešiti nejednačinu ≤0 x−2

⎧1 ⎫ a ∉ ⎨ ,−3⎬ . ⎩3 ⎭

(2 boda) (2 boda)

3. Cena jedne košulje je 500 dinara. Posle poskupljenja košulje za 5% došlo je do pojeftinjenja za 10%. Kolika je nova cena košulje? (4 boda) 4. Izračunati a)

sin α + cos α 2 sin α − 4 cos α
2

ako je tgα =

1 ; 2

b) sin

81π 4

(4 boda)

5. Rešiti jednačine a) 2 x
−5 x + 9

=8 ;

b) log 6 x + log 6 ( x − 3) = log 6 4

(4 boda)

REŠENJA:
1) a)
2 27 − 48 3

=

2 ⋅3 3 − 4 3 3

=

2 3 3

=2

b) ⎜ ⎜ 2)

⎛ a 2 + 1 a ⎞ ⎛ 2 + 4a ⎞ 3a 2 + 3 − 3a 2 + a 2 + 4a − a − 3 3 + a 3a − 1 1 = ⋅ = ⋅ − ⎟⋅⎜ ⎟ a + 3 − 1⎟ = 3(3a − 1) 3(3a − 1) a + 3 3 a+3 ⎠ ⎝ 3a − 1 3 ⎠ ⎝

2x + 1 ⎡ 1 ⎞ ≤ 0 ⇔ x ∈ ⎢ − ,2 ⎟ . x−2 ⎣ 2 ⎠ 3) 1: 500 din 2: 500 + 3: 525 −

5 ⋅ 500 = 525 din 100

10 ⋅ 525 = 472.5 din 100

1 +1 tgα + 1 sin α + cos α 1 4) a) = 2 =− . = 1 2 sin α − 4 cos α 2tgα − 4 2 2 −4 2 81π 2 π ⎛π ⎞ = sin ⎜ + 20π ⎟ = sin = . b) sin
4 ⎝4 ⎠ 4 2 5) a) 2
x 2 −5 x + 9
2

=8
= 23

b)

log 6 x + log 6 ( x − 3) = log 6 4
x (x − 3) = 4

2x
2 2

−5 x + 9

log 6 x(x − 3) = log 6 4

x − 5x + 9 = 3 x − 5x + 6 = 0 5 ± 25 − 24 5 ± 1 = 2 2 x ∈ {2,3} x1 / 2 =

x 2 − 3x − 4 = 0 3 ± 9 + 16 3 ± 5 = 2 2 x = 4, x = −1 x1 / 2 = Zbog definisanosti log. funkcije rešenje je samo x=4

64

MATEMATIKA

jul 2002.godine

1.

2. 3. 4. 5.

a2 + b2 −a 3 a + b3 b Uprostiti izraz : 2 , ab ≠ 0, a ≠ ±b . 1 1 a − b2 − b a 3x + 2 Rešiti nejednačinu ≤ 1. 4x − 4 9 sin α − 3 cos α Ako je = 2 odrediti tgα i ugao α . 2 sin α + cos α
Rešiti jednačinu log 3 x + log x 3 4 + 5 = 0 .

(6 bodova)

(6 bodova) (6 bodova) (6 bodova)

Knjiga je prvo pojeftinila za 25% , a zatim je poskupela za 30% . Da li je sada knjiga jeftinija ili skuplja od prvobitne cene i za koliko procenata? (6 bodova)

REŠENJA:
1. Izraz je definisan za ab ≠ 0 i a 2 ≠ b 2 .

a 2 + b2 a 2 + b2 −a 3 3 −a 2 2 a +b a −b a (a 2 + b 2 − ab) (a − b)(a + b) b b : 2 2 = ⋅ 3 3 = ⋅ = a. 1 1 1 1 a −b a +b a−b (a + b)(a 2 + b 2 − ab) − − b a b a
2. Data nejednačina je definisana za x ≠ 1 .

3x + 2 3x + 2 6−x ≤1⇔ −1≤ 0 ⇔ ≤ 0 ⇒ x ∈ (−∞,1) ∪ [6, ∞ ) . 4x − 4 4x − 4 4x − 4

3.

2 sin 2 x + cos x − 1 = 0 ⇔ 2(1 − cos 2 x) + cos x − 1 = 0 ⇔ 2 cos 2 x − cos x − 1 = 0 , smena 1 t = cos x, 2t 2 − l − 1 = 0 ⇒ l1 = 1, l 2 = − ⋅ l1 = 1 ⇒ cos x = 1 ⇒ x = 2kπ , k ∈ Z , 2 1 1 2π t = − ⇒ cos x = − ⇒ x = + 2kπ . 2 2 3
Data jednačina je definisana za x > 0 i x ≠ 1 .
2 log 3 x + log x 3 4 = 5 = 0 ⇔ log 3 x + 5 log 3 x + 4 = 0 . Ako stavimo log 3 x = t dobijamo

4.

kvadratnu jednačinu t 2 + 5t + 4 = 0 sa rešenjima

1 1 ⎧ 1 1⎫ t1 = −1, t 2 0 − 4. log 3 x = −1 ⇒ x = ; log 3 x = −4 ⇒ x = . Skup rešenja je ⎨ , ⎬ . 3 81 ⎩ 81 3 ⎭
5. Neka je početna cena x dinara. Po uslovu zadatka, konačna cena je x ⋅ 0,75 ⋅ 1,3 = 0,975 x dinara. Dakle, knjiga je jeftinija za 2,5%.

65

MATEMATIKA
1.
2 x Izračunati (4 ⋅ ( ) − 2 ) 3 ⋅ x 16 ⎛ x3 :⎜ ⎜ 4 ⎝ ⎞ ⎟ , x >0. ⎟ ⎠
2

septembar 2002
(6 bodova)

2. 3. 4. 5.

Naći m(m ≠ 0 ) . za koje je jedan koren (nula) jednačine x 2 − 4mx + m 3 = 0 . Rešiti jednačinu 2 sin 2 x + cos x − 1 = 0 . Rešiti jednačinu 9 x + 3 x − 2 = 0 .

(6 bodova) (6 bodova) (6 bodova)

Koliko ljudi živi u gradu u kome je godišnji priraštaj stanovnika 3,5%, odnosno 1330 stanovnika. (6 bodova)

REŠENJA:
1. Za x>0 2 x ⎛ x3 (4 ⋅ ( ) − 2 ) 3 ⋅ :⎜ x 16 ⎜ 4 ⎝ 2. Neka je ⎞ ⎛ x2 ⎞ x 16 x 16 ⎟ = ⎜4 ⋅ ⎟ ⋅ ⋅ 6 = x6 ⋅ ⋅ =4 x . ⎟ ⎜ ⎟ 4 ⎠ 4 x 4 x6 ⎠ ⎝
2 3

2 x1 ⋅ x 2 = 3 x 2 = m 3 . Iz prve jednačine dobijamo da je x 2 = m i uvrštavajući u drugu jednačinu dobijamo 3m 2 = m 3 . Kako je m ≠ 0

x1 = 3x 2 . Tada je x1 + x 2 = 4 x 2 = 4m,

dobijamo da je m=3. 3.

2 sin 2 x + cos x − 1 = 0 ⇔ 2(1 − cos 2 x) + cos x − 1 = 0 ⇔ 2 cos 2 x − cos x − 1 = 0, smena 1 t = cos x, 2t 2 − t − 1 = 0 ⇒ 0 ⇒ t1 = 1, t 2 = − ⋅ t1 = 1 ⇒ cos x = 1 ⇒ x = 2kπ , k ∈ Z , 2 1 1 2π 4π + 2k1π ∨ x = + 2k2π , k1 , k2 ∈ Z. t2 = − ⇒ cos x = − ⇒ x = 2 2 3 3

4.

+ 3 x − 2 = 0. Uveđenjem smene t = 3 x i dobije se kvadratna jednačina t 2 + t − 2 = 0 čija su rešenja t1 = −2 i t 2 = 1. Rešenje t1 = −2 odbacujemo, pa ostaje 3 x = 1 ⇔ x = 0 .
G= P ⋅ 100 1330 ⋅ 100 = = 38000. p 3,5

9 x + 3x − 2 = 0 ⇔ 3x

( )

2

5.

66

MATEMATIKA
1. 2. Rešiti nejednačinu a)

jul 2003. godine

x2 + x −1 x−3

≤ x.

(6 bodova)

Rešiti jednačinu log 2 x = log 2 x 6 − 8 ; 2

(4 boda) (2 boda)

b) 3.

Rešiti nejednačinu ⎜ ⎟

⎛1⎞ ⎝3⎠

3− 6 x

> 9.

Rešiti sistem jednačina

2sin x + cos y = 1 2 2 16sin x + cos y = 4.
4.

(6 bodova)

5.

A(3,2,−1), B(−1,2,2) i C (7,0,1) su redom tri uzastopna temena paralelograma. Odrediti koordinate četvrtog temena D paralelograma, koordinate tačke S preseka njegovih dijagonala i dužinu stranice AB . ( 6 bodova) a) Biciklista pređe 10% razdaljine od mesta A do mesta B za 12 sati krećući se brzinom 25km / h . Za koliko bi vremena biciklista prešao 30% razdaljine od mesta A do mesta B ako bi se kretao brzinom 20km / h ? (3 boda)
b) Petru, Aci i Marku je za urađeni posao isplaćeno 24420 dinara. Koliko novca će dobiti svaki od njih ako je Aca radio 11 dana po 6 časova na dan, Petar je radio 8 dana po 9 ćasova na dan a Marko je radio 21 dan po 4 časa na dan (vrednost rada po času je svakog od njih je ista)? (3 boda)

REŠENJA:
1. Data nejednačina je definisana za x ≠ 3

x2 + x −1 4x − 1 −x≤0⇔ ≤ 0 ⇒ x ∈ [1,3 ) . x−3 x−3 x−3 x2 + x −1 x2 − x +1 2x + 1 ⎡ 1 ⎞ ≤x⇔ −x≤0⇔ ≤ 0 ⇒ x ∈ ⎢− ,1 ⎟ . Za x < 1 važi x−3 x−3 x−3 ⎣ 2 ⎠ 1 ⎞ ⎡ Dakle, skup rešenja polazne jednačine je skup ⎢ − ,3 ⎟ . ⎣ 2 ⎠
Za x ≥ 1 važi

x2 + x −1

≤x⇔

2.

a) log 2 x = log 2 x 6 − 8 ⇔ log 2 x − 6 log 2 x + 8 = 0 . Uzimajući da je 2 2
sledi da je x = 4 , a iz log 2 x = 4 sledi da je x = 16 . Dakle, skup rešenja date jednačine je {4,16} . ⎛1⎞ b) ⎜ ⎟ ⎝3⎠
3− 6 x

log 2 x = t dobija se kvadratna jednačina t 2 − 6t + 8 = 0 sa rešenjima t1 = 2; t 2 = 4. Iz log 2 x = 2
> 9 ⇔ 3 6 x −3 > 3 2 ⇔ 6 x − 3 > 2 ⇒ x >

3.

2 sin x + cos y = 1 16 sin
2

sin x + cos y = 0 2(sin 2 x + cos 2 y ) = 1

5 . 6 sin x = − cos y

x + cos y

2

=4

cos 2 y =

π π ⎧ ⎫ ⎧ ⎫ 1 1 x ∈ ⎨(−1) k + kπ : k ∈ Z ⎬ x ∈ ⎨(−1) k +1 + kπ : k ∈ Z ⎬ sin x = 6 6 ⎩ ⎩ ⎭ ⎭ 2 ∨ 2 ⇔ ⇔ ∨ . 1 1 ⎧ π ⎧ 2π ⎫ ⎫ cos y = − cos y = y ∈ ⎨± + 2lπ : l ∈ Z ⎬ y ∈ ⎨± + 2lπ : l ∈ Z ⎬ 2 2 ⎩ 3 ⎩ 3 ⎭ ⎭
sin x = −
67

1 4

4.

četvrto teme paralelograma. Iz sledi D ( x, y , z ) BA = CD (−4,0,3) = (7 − x,− y,1 − z ) odakle je −4 = 7 − x; 0 = − y; 3 = 1 − z odnosno x = 11; y = 0; z = −2. Dakle, četvrto teme paralelograma je D(11,0,−2) . → → 1 → Kako je OS = OA+ AC = (3,2,−1) + ( 2,−1,1) = (5,1,0) , to je presek dijagonala tačka S (5,1,0) . 2 Obeležimo sa

AB = (3 + 1) 2 + (2 − 2) 2 + (−1 − 2) 2 = 5 .
5. a) Neka je s razdaljina između mesta A i B. Kako je 10% s = 25 ⋅ 12 = 300km to je s = 3000km , odakle je 30% s = 900 km. Ako je t vreme za koje biciklista pređe 30% s krećući se brzinom

v = 20km / h , nalazi se da je t =
b)

s 900 = = 45h . v 20

Kako je Aca radio 66 sati, Petar 72 sata a Marko 84 sati to je ukupan broj utrošenih sati 222.

Vrednost jednog sata je

24420 = 110 dinara. Dakle, Aca je dobio 66 ⋅110 = 7260 dinara, Petar je 222 dobio 72 ⋅110 = 7920 dinara a Marko 84 ⋅ 110 = 9240 dinara.

MATEMATIKA
1. 2. Rešiti nejednačinu a) b)

jul 2004. godine

x+3 + x ≥ 1. x+2
(6 bodova)

Rešiti jednačinu log 2 x + 2 log x 2 = 3; Rešiti nejednačinu

2 2 x −1 ⋅ 4 x + 1 = 64 . 8 x −1
(3 boda)
2 2

3.

Rešiti jednačinu 2 + sin x = cos x + 3 sin x . (3 boda)

4.

⎞ ⎛ x + y ⎟ je 46. Zbir prva tri binomna koeficijenta u razvoju binoma ⎜ ⎜ y ⎝ ⎟ ⎠
Odrediti član koji ne sadrži y. (6 bodova) a) U jednoj prodavnici artiklu od 12250 dinara cena je snižena za 40%. U drugoj prodavnici istom artiklu (sa istom cenom) cena je prvo snižena za 36%, a zatim je nova cena snižena za 4%. Za koliko se razlikuju cene artikla u ovim prodavnicama? (4 boda) b) Za 14 kilograma kajsija plaćeno je 980 dinara. Koliko kilograma kajsija se može kupiti za 4340 dinara? (2 boda)

n

5.

68

REŠENJA:
1. Data nejednačina je definisana za x ≠ −2 . Za x ≥ −3 važi

x+3 + x x+2

≥1⇔

x +1 ≥ 0 ⇔ x ∈ [− 3,−2) ∪ [− 1, ∞ ) ; x+2 x+3 + x − x −3+ x −3 x+5 Za x < −3 važi ≥ 0 ⇔ x ∈ [− 5,−3) ; ≥1⇔ ≥1⇔ −1 ≥ 0 ⇔ − x+2 x+2 x+2 x+2 Dakle, skup rešenja polazne jednačine je skup [ −5, −2 ) ∪ [ −1, ∞ ) . 2. a) Data jednačina je definisana za x ∈ (0,1) ∪ (1, ∞ ) .

x +3+ x 2x + 3 −1 ≥ 0 ⇔ ≥1⇔ x+2 x+2

log 2 x + 2 log x 2 = 3 ⇔ log 2 x + 2

1 = 3 ⇔ log 2 x − 3 log 2 x + 2 = 0 . 2 log 2 x

Uzimajući

da

je log 2 x = t dobija se kvadratna jednačina t 2 − 3t + 2 = 0 sa rešenjima t 1 = 2; t 2 = 1. Iz log 2 x = 2 sledi da je x = 4 , a iz log 2 x = 1 sledi da je x = 2 . Dakle, skup rešenja date jednačine je {1, 2} . b) 3.

2 2 x −1 ⋅ 4 x +1 2 2 x −1 ⋅ 2 2 x + 2 = 64 ⇔ = 2 6 ⇔ x + 4 = 6 ⇔ x = 2. 3 x −3 x −1 8 2

2 + sin 2 x = cos 2 x + 3 sin ⇔ 2 sin 2 x − 3 sin x + 1 = 0. . Uzimajući da je sin x = t dobija se 1 kvadratna jednačina 2t 2 − 3t + 1 = 0 sa rešenjima t1 = 1, t 2 = . Iz sin x = 1 sledi da je 2 1 π ⎧π ⎫ ⎧ 5π ⎫ x = + 2kπ , k ∈ Z , a iz sin x = sledi da x ∈ ⎨ + 2lπ : l ∈ Z ⎬ ∪ ⎨ + 2mπ : m ∈ Z ⎬ . 2 2 ⎩6 ⎭ ⎩6 ⎭
Dakle, skup rešenja date jednačine je

⎫ ⎧ 5π ⎧π ⎫ ⎧π ⎫ ⎨ + 2kπ : k ∈ Z ⎬ ∪ . ⎨ + 2lπ : l ∈ Z ⎬ ∪ ⎨ + 2mπ : m ∈ Z ⎬ . ⎭ ⎩6 ⎩2 ⎭ ⎩6 ⎭

4.

Iz uslova da je zbir prva tri binomna koeficijenta 46 sledi da je ⎛n⎞ ⎛ n⎞ ⎛ n⎞ n(n − 1) ⎜ ⎟ + ⎜ ⎟ + ⎜ ⎟ = 46 ⇔ 1 + n + = 46 ⇒ n = 9. Kako je ⎜ 0⎟ ⎜1⎟ ⎜ 2⎟ 2 ⎝ ⎠ ⎝ ⎠ ⎝ ⎠
3k 9 9 ⎛ x ⎞ 9− 9 ⎛ 9 ⎞⎛ x ⎞ 9 − k ⎜ ⎟ y = ∑ ⎛ ⎞x k y 2 to član koji ne sadrži y dobija se iz uslova ⎜ ⎟ + y ⎟ = ∑ ⎜ ⎟⎜ ⎜ ⎟⎜ ⎜ ⎟ ⎜ y ⎟ y⎟ k =0 ⎝ k ⎠ k = 0 ⎝ k ⎠⎝ ⎝ ⎠ ⎠ ⎛9⎞ 3k da je 9 − = 0 ⇔ k = 6 . Dakle, član koji ne sadrži y je ⎜ ⎟ x 6 = 84 x 6 . ⎜ 6⎟ 2 ⎝ ⎠ a) Ako sa x označimo novu cenu u prvoj prodavnici to je x = 0, 6 ⋅12250 = 7350 dinara. Ako sa y označimo novu cenu u drugoj prodavnici to je y = 0,64 ⋅ 0,96 ⋅ 12250 = 7562,40 dinara. Nove cene u ove dve prodvnice se razlikuju za 7562,40 − 7350 = 176,40 dinara. b) Ako sa x označimo količinu kajsija (u kilogramima) koja se može kupiti za 4340 dinara, to se iz proporcije 14 : 980 = x : 4340 dobija da je x=62 kilograma. 9 k

5.

69

MATEMATIKA
1.

jul 2005. godine

Rešiti nejednačinu x 2 + x − 12 ≥ 0. x +2
a) Rešiti jednačinu

(6 bodova)

2.

1 log x 3 + log 3 x = log x 3 + log 3 x + , x > 0 ∧ x ≠ 1. 2
x +1

(3 boda)

b) Rešiti nejednačinu 3. 4.

2 x −1 < 8 .

(3 boda) (6 bodova)

Rešiti jednačinu cos 2 x − cos x + 1 = 0 . Data su tačke A(2, −3, 4), B (1, 2, −1) i S (2, 0, 0) a) Izračunati dužinu duži AB. b) Odrediti tačke C i D tako da su tačke A, B, C i D temena paralelograma čiji je prosek dijagonala S.

(2 boda) (4 boda)

5.

a) Košulja je koštala 1500 dinara, a zatim je poskupila za 25 %. Za koliko procenata bi trebalo sniziti novu cenu košulje da bi ona opet iznosila 1500 dinara? (3 boda) b) Ako 8 radnika mogu da završe jedan posao za 5 dana radeći po 6 sati dnevno, koliko je radnika potrebno angažovati da bi se isti posao uradio za 4 dana radeći po 5 sati dnevno? (4 boda)

REŠENJA:
1.

( x − 3)( x + 4 ) ≥ 0 ⇔ ⎛ x < 0 ∧ (x − 3) ⋅ ( x + 4) ≥ 0 ⎞ ∨ x 2 + x − 12 ≥0⇔ ⎜ ⎟ −x + 2 x +2 x +2 ⎝ ⎠ ⎛ ⎞ ( x − 3)( x + 4 ) ≥ 0 ∨⎜x ≥ 0 ∧ ⎟ x+2 ⎝ ⎠
x∈ x−3 x+4 −x + 2 (x−3)(x+4) x+2 (−1, −4) − − + + {−4} − 0 + 0 (−4, 0) − + + − x∈ x−3 x+4 x+2 (x−3)(x+4) x+2 [0,3) − + + − {3} 0 + + 0 (3, - ∞) + + + +

Prema tome
2. a)

x 2 + x − 12 ≥ 0 ⇔ x ∈ (− ∞,−4] ∪ [3, ∞ ). x +2
3 + log 3 x + 1 1 2 1 1 ⇔ + log 3 x = + log 3 x + ⇔ log 3 x log 3 x 2 2 2

log x 3 + log 3 x = log

x

1 2 ⇔ (log 3 x ) − log 3 x − 2 = 0 ⇔ log 3 x = −1 ∨ log 3 x = 2 ⇔ x = ∨ x = 9 3
x +1 x +1

b) 2 x −1 < 8 ⇔ 2 x −1 < 2 3 ⇔

x +1 4 − 2x <3⇔ < 0 ⇔ x ∈ (− ∞,1) ∪ (2, ∞ ). x −1 x −1

70

3.

cos 2 x − cos x + 1 = 0 ⇔ cos 2 x − sin 2 x − cos x + 1 = 0 ⇔ cos 2 x − 1 + cos 2 x − cos x + 1 = 0 ⇔ 1 ⇔ 2 cos 2 x − cos x = 0 ⇔ cos x ( 2 cos x − 1) = 0 ⇔ cos x = 0 ∨ cos x = ⇔ 2 π π ⇔ x = + kπ ∨ x = ± + 2 kπ , k ∈ Z. 2 3

4.

a) b)

AB =

(2 − 1)2 + (− 3 − 2)2 + (4 − (− 1))2

= 51 .

u uur uu r r rcr = 2rs − ruu = ( 4, 0, 0 ) - ( 2, −3, 4 ) = ( 2,3, −4 ) A uu uur r rD = 2rs − rB = ( 4, 0, 0 ) - (1, 2, −1) = ( 3, −2,1) .

5.

a) Kako je 1.25 ⋅ 1500 ⋅ x = 1500 odnosno x = pojeftini za 20%

1 = 0.80. Sledi da bi košulja trebalo da 1.25

b) Osam radnika završi posao za 30 sati. Isti posao uradi x radnika za 20 sati. Iz obrnute proporcije sledi 8:x=20:30, odnosno x =

8 ⋅ 30 = 12 radnika. 20

MATEMATIKA
1. Odrediti oblast definisanosti funkcije:
f (x ) = x +3+ x x+2 −1 .

jul 2006. godina

(6 bodova)

2.

a) Rešiti jednačinu

log 2 x 2 − 1 + log 1 ( x + 1) − log 3 2 ( x − 1) = 2, x > 1
2

(

)

(4 boda)

b) Rešiti nejednačinu: 3. 4.

3x > 2 x −1 + 2 x

(2 boda) (6 bodova)

Rešiti jednačinu: 2tgx sin 2 x = tgx U razvijenom obliku stepena binoma

1 ⎞ ⎛ ⎜ 4x − ⎟ , 2x ⎠ ⎝
5.

n

x > 0, x ∈ R,

(4 boda) Binomni koeficijent trećeg člana je 105. Odredi koeficijent uz x −3 . a) Benzin je poskupeo za 1,6%, tj. za 1,3 dinara po litru. Kolika je nova cena benzina? (3 boda) b) Sa postojećim brojem mašina posao može da završi za 3 dana. Sa 3 mašine više posao bi se završio za 2 dana. Pod pretpostavkom da su sve mašine iste, koliko bi dana bilo potrebno jednoj mašini da završi taj posao? (3 boda)
71

REŠENJA:
1. Oblast definisanosti funkcije odredićemo rešavanjem nejednačine

x +3+ x x+2

− 1 ≥ 0. Za x ≠ −2

x +3+ x x+2
a)

−1 ≥ 0 ⇔

x +1 x+2

≥0⇔ x+2>0

jer је x + 1 > 0 za svako x ∈ R . Oblast definisanost funkcije je D ( f ) = ( −2, +∞ ) . 2.
log 2 x 2 − 1 + log 1 ( x + 1) − log 3 2 ( x − 1) = 2 ⇔ log 2 x2 − 1 − log 2 x + 1 − log 2 x − 1 = 2 ⇔ log 2

(

)

(

)

(

)

(

)

3

(x
3 2

2

−1

)

2

( x + 1)( x − 1)

3

= log 2 4 ⇒

1

( x − 1)

2

= 4 ⇔ x −1 = ±

1 2

3 1 Kako x = ∈ (1, +∞ ) , dok x = ∉ (1, +∞ ) , 2 2

to je x = , jedinstveno rešenje polazne jednačine. b) 3 > 2
x
2 −1

1 3 ⎛3⎞ ⎛3⎞ + 2 ⇔ ⎜ ⎟ > +1 ⇔ ⎜ ⎟ > ⇔ x > 1 2 2 ⎝2⎠ ⎝2⎠
x

x

x

3.

2tgx sin 2 x = tgx ⇔ tgx 2 sin 2 x − 1 = 0 ⇔ tgx cos 2 x = 0 ⇔ ( thx = 0 ∨ cos 2 x = 0 ) ⇔ x = k1π ∨ x =

π

4

+ k2

π

(

)

2

k1 , k 2 ∈ Z.

4.

( ) = 105 ⇔ n ( n2−1) = 105 ⇔ n − n − 210 = 0 ⇔ ( n − n − 210 = 0 ⇔ ( n = 15 ∨ n = −14))
n 2 2 2

. Како је n ∈ N то је traženi eksponent n = 15. k + 1 − vi član u razvoju stepena binoma je:

()
15 k

( 4x)

15 − k

( −1) ( 2 x )
k

k − = 15 2 k

()

( −1)

k

415− k 2 2 x

k

15 − k −

k 2

Izjednačavanjem x

15 − k −

k 2

= x − 3 , dobijamo k=12, odnosno traženi koeficijent je
k

15 − k − 15! 3 − 6 2 = x − 3 , kada je k=3) 4 2 = 455 . (Isti rezultat dobijamo ako posmatramo x 12!3!

5.

a)

Neka je stara cena benzina x. Kako je 1,6% stare cene iznosi 1,3 dinara po litru, to je

b)

1.3 ⋅ 100 = 81.2 dinara. Posle poskupljenja, nova cena litra benzina je 82,8. 1.6 1 Neka je na početku bilo x mašina. Za jedan dan ovih x mašina uradi posla. Međutim, 3 1 x+3 mašine za jedan dan završe posla. Dakle, dodatne 3 mašine za jedan dan obave 2 1 1 1 − = posla. Odavde sledi da će jedna mašina posao završiti za 18 dana. 2 3 6 x=

72

MATEMATIKA
1. Odrediti oblast definisanosti (domen) funkcije:

jul 2007. godine

2.

x2 − 5x + 6 (6 bodova) . x +1 U funkciji f ( x) = ax 2 + bx − 7 odrediti nepoznate koeficijente a i b , ako je f (1) = −9 i f (−2) = 15 . (6 bodova)
Rešiti jednačine: a) 9 ⋅ 2 x = 3x +1 + 3x . b) log 3 x − 1 , x ≠ 1 . Rešiti trigonometrijsku jednačinu 2sin 2 x + 3cos x = 0 . (6 bodova)

3.

(6 bodova)

4. 5.

a) U dve prodavnice cena košulje je 12250 dinara. U prvoj prodavnici cena je snižena za 40% , a u drugoj prodavnici sena je prvo snižena za 36% , a zatim za još 4% . Za koliko se
razlikuju cene košulja u ovim prodavnicama nakon svih pojeftinjenja? b) Odrediti broj čiji je 12% jednako 4, 2% broja

3 + 4, 2 : 0,1 . 7 (1: 0,3 − ) ⋅ 0,125 3
(6 bodova)

REŠENJA:
1. Funkcija je definisana za

( x − 2)( x − 3) ≥ 0 , tako da je oblast definisanosti D = ( −1, 2] ∪ [3, ∞ ) . x +1
2.

x2 − 5x + 6 ≥ 0 i x ≠ −1 . Iz x 2 − 5 x + 6 = ( x − 2)( x − 3) dobija se x +1

Iz f (1) = a + b − 7 i f (−2) = 4a − 2b − 7 = 15 dobija se sistem linearnih jednačina a + b = −2 ∧ 4a − 2b = 22 , čije je rešenje (a, b) = (3, −5) .

3.a

9⋅2 = 3
x

x +1

4 ⎛2⎞ ⎛2⎞ ⎛2⎞ + 3 ⇔ 9 ⋅ 2 = 3 ( 3 + 1) ⇔ 9 ⋅ 2 = 4 ⋅ 3 ⇔ ⎜ ⎟ = ⇔ ⎜ ⎟ = ⎜ ⎟ ⇔ x = 2. 9 ⎝3⎠ ⎝3⎠ ⎝3⎠
x x x x x

x

x

2

3.b 4.

log 3 x − 1 = 1 ⇔ log 3 x − 1 = log 3 3 ⇔ x − 1 = 3 ⇔ x − 1 = ±3 ⇔ x = 4 ∨ x = −2 .
2sin 2 x + 3cos x = 0 ⇔ 2 1 − cos 2 x + 3cos x = 0 ⇔ 2 − 2 cos 2 x + 3cos x = 0 ⇔ 2 cos 2 x − 3cos x − 2 = 0

(

)

Uvođenjem smene t = cos x dobija se kvadratna jednačina 2t 2 − 3t − 2 = 0 čija su rešenja t = 2 i

1 1 t = − . Kako je −1 ≤ cos x ≤ 1 , jednačina cos x = 2 nema rešenja, pa se iz cos x = − dobija 2 2 2π x=± + 2 kπ , k ∈ Z . 3

73

5.a

Označimo sa C1 cenu košulje u prvoj prodavnici nakon pojeftinjenja , i sa C2 cenu košulje u drugoj prodavnici nakon oba pojeftinjenja. Iz uslova zadatka sledi

C1 = 0, 6 ⋅12250 = 7350 i C2 = 0,96 ⋅ 0, 64 ⋅12250 = 0,96 ⋅ 7840 = 7526, 4 .
Razlika u ceni košulja je C2 − C1 = 7526, 4 − 7350 = 176, 4 dinara (tj. u drugoj prodavnici košulja je skuplja za 176,4 dinara). 5.b Označimo sa x traženi broj. Na osnovu uslova zadatka dobija se

0,12 x = 0, 42

3 + 4, 2 : 0,1 15,12 ⇔ 0,12 x = 0, 042 ⋅ 360 ⇔ 0,12 x = 15,12 ⇔ x = = 126. 7 0,12 (1: 0,3 − ) ⋅ 0,125 3

74

MATEMATIKA
1.

jul 2008. godine

2.

3. 4.

5.

Svaki zadatak nosi 6 bodova.

REŠENJA:
1.

2.

3.

75

4.

5.

76

MATEMATIKA
1. 2. 3. 4.

jul 2009. godine

5.

Svaki zadatak nosi 6 bodova.

REŠENJA:
1.

2.

3.

4.

5.

77

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->