P. 1
Dr Ljubomir Eric - Socijalna fobija

Dr Ljubomir Eric - Socijalna fobija

|Views: 2,562|Likes:
Published by sladjanko70

More info:

Published by: sladjanko70 on Apr 06, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

02/02/2014

pdf

text

original

LJUBOMIR ERIĆ

Socijalna fobija

MEDICINSKI FAKULTET U BEOGRADU

Ljubomir Erić dr sc, psihijatar, psihoterapeut redovni profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu Recenzenti Prof. dr Jovan Bukelić Prof. dr Vladimir Paunović Izdavač Medicinski fakultet u Beogradu Glavni urednik Dragan Pantelić Priprema i štampa CICERO, Beograd Tiraž 500 primeraka I izdanje, 1998 godina

CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 616.89-008.441.1 ЕРИЋ, Љубомир Socijalna fobija / Ljubomir Erić – [1. izd. ] - u Beogradu : Medicinski fakultet, 1998 (Beograd : Cicero) – 126 str. ; 24 cm Tiraž 500. – Bibliografija: str. 115-126. ISBN 86-7117-038-1 а) Фобија ID=66189580

Sadržaj

Predgovor Uvod Obim i sadržaj pojma Istorijat Epidemiologija Socijalno demografske karakteristike Pol Godine početka Bračno stanje Stepen obrazovanja Komorbiditet Suicidalnost Osiromašenja Etiologija Psihodinamičke teorije Prva zapažanja psihoanalitičara Savremene psihodinamičke teorije Model odbrane i sigurnosti Sistem odbrane Sistem sigurnosti Socijalna fobija u svetlosti sistema odbrane i sigurnosti Sistem odbrane i sigurnosti i emocionalno vezivanje Bihejvioralno-kognitivne teorije Teorije uslovljavanja Nedostatak socijalnih veština Teorije socijalnog učenja Kognitivne teorije Teorije o porodičnim odnosima Biološke teorije Naslednost

9 11 13 15 17 18 18 19 19 20 20 20 21 23 23 23 25 27 27 27 28 29 29 29 29 30 30 31 31 32

ličnosti sa ponašanjem izbegavanja74 Socijalna fobija i shizoidni poremećaj ličnosti 75 Socijalna fobija i stanja straha 76 Socijalna fobija i velika depresija 76 Socijalna fobija i drugi nepsihotični poremećaji 76 Socijalna fobija i zavisnost od alkohola.Istraživanje temperamenta 32 Studije porodice 33 Studije blizanaca 33 Neurobiologija 34 Kultura i socijalni strah 34 Etiologija pojedinih oblika socijalne fobije 35 Strah od crvenjenja 35 Strah od osoba ženskog pola 36 Strah od javnog nastupa umetnika 38 Strah od ispita 40 Strah od pogleda i kritičke procene 41 Klasifikacija 43 Klinička slika 45 Ekstremna stidljivost 47 Strah od ljudi 48 Strah od autoriteta 48 Strah od osoba suprotnog pola 49 Strah od crvenjenja 51 Strah da sopstveni izgled nije u redu 52 Strah od javnog nastupa 52 Strah od govorenja pred drugima 52 Strah od jedenja i pijenja pred drugima 55 Strah od ispita 55 Strah po prijavijivanju ispita 55 Strah uoči ispita 58 Strah u toku ispita 59 Strah od javnog nastupa umetnika 60 Strah od pogleda i kritičke procene 62 Strah od gubitka telesne kontrole 63 Komorbiditetne veze socijalne fobije 65 Socijalna fobija i agorafobija 65 Socijalna fobija i poremećaj ličnosti 66 Socijalna fobija i depresija 66 Socijalna fobija i zavisnost od alkohola 66 Socijalna fobija i zavisnost od droga i lekova 67 Dijagnoza 71 Diferencijalna dijagnoza 73 Normalan socijalni strah 73 Stidljivost i socijalna fobija 74 Socijalna fobija i poremećaji ličnosti 74 Socijalna fobija i porem. lekova i droga 76 Socijalna fobija i psihotični poremećaji 77 .

fobije udružene sa drugim psihijat. 101 Socijalna fobija i agorafobija 102 Socijalna fobija i depresija 102 Socijalna fobija i alkoholizam 103 Socijalna fobija i opsesivno-kompulzivni poremećaj 103 Procena rezultata lečenja 103 Prevencija 105 Istraživanja 109 Etiološka istraživanja 109 Epidemiološka istraživanja 109 Istraživanje efikasnosti lečenja 110 Istraživanje efikasnosti psihoterapije 110 Istraživanja u okviru psihofarmakoterapije 110 Instrumenti procene i merenja 111 Dijagnostički kriterijumi MKB-10 i DSM-IV 111 Strukturisan intervju 111 Revidiran intervju za anksiozne poremećaje-soc.Tok i prognoza 79 Lečenje 81 Psihoanalitička psihoterapija 82 Uspostavljanje radnog saveza sa pacijentom 82 Dinamička osnova za primenu psihoterapije 84 Ciljevi psihoterapije 86 Tok psihoterapijskog procesa 88 Transferni i kontratransferni problemi 88 Psihoterapijske intcrvencije 91 Bihejvioralno-kognitivna (psiho) terapija 91 Grupna bihejvior-kognitivna terapija 96 Partnerska i porodična terapija 97 Edukacija 98 Lečenje lekovima 98 Benzodiazepini 98 Antidepresivni lekovi 99 Inhibitori monoaminooksidaze 99 Inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina na sinapsi 99 Beta adrenergični blokatori 100 Ostali lekovi 100 Procena efikasnosti primene lekova 101 Specifičnosti lečenja pojedinih oblika socijalne fobije 101 Lečenje socijalne fobije od javnog nastupa 101 Lečenje soc.poremećaj.fobiju 112 Instrumenti za psihometrijske procene 115 Inventar za samoprocenjivanje socijalnog straha 116 Skala socijalne fobije 117 Test za procenu ponašanja na ispitu 118 Literatura 121 .

1974. i kako imamo sopstvena iskustva u lečenju velikog broja pacijenata sa ovim poremećajem. Kako se socijalna fobija i dalje istražuje.Predgovor Posle objavljenih monografija ''Panična stanja''. Oni će u njoj naći veliki broj podataka na osnovu kojih će moći da zauzmu sopstveni stav povezan sa njima. odlučili smo da iznesemo pregled današnjih znanja i vlastita shvatanja o prirodi i poreklu ovog poremećaja. koje je po mnogo čemu zagonetno i značajno. Kako smo već dugi niz godina izučavali socijalni strah. njegovom kliničkim ispoljavanju. u studiji će biti reči i o svim nerešenim pitanjima i problemima. 1995). psihoterapeutima. Smatramo da će studija biti od koristi studentima medicine i psihologije. 1976. 1989. psihijatrima. lekarma. pokazala su da su najviše koristi od njih imali pacijenti i da su im one bile presudan činilac u prepoznavanju prirode smetnji koje su ih mučile i opredeljenju da zatraže pomoć psihoterapeuta. jednu od osnovnih smetnji u razvoju preadolescenata i adolescenata. obliku fobičnog stanja straha. posebno studenata (Erić. a poslebno pacijentima koji se bore sa svojim strahom. jer su znanja o njoj još uvek nepotpuna. psihoterapeuta i istraživača širom sveta (Stein. 1996). načinu kako se prepoznaje i dijagnostifikuje i najzad. psihoterapeuta i istraživača u budućnosti. a aktuelno se nalazi u žiži interesovanja kliničara. koji će pleniti pažnju kliničara. a to znači da će lakše i uspešnije savladavati strah. Ljubomir Erić Beograd. Iskustva koja smo stekli sa prethodnim studijama. jesen 1997 . 1977). 1991) i ''Agorafobija'' (Erić. koja su izašla u dva izdanja (Erić. u studiji koja je pred čitaocima posvećujemo pažnju socijalnoj fobiji. kako se leči.

porodičnih.. ovim postupkom nisu rešeni svi problemi. integrativnim pristupom. manje ili više. je potvrđena. Međutim. Utvrđeno je da se ovi oblici psihopatologije nalaze među najčešćim psihičkim poremećajima uopšte. koja je oduvek povezivana sa psihodinamičkom i biološkom osnovom.kulturne dimenzije. 1996). profesionalnih. 1985. Najbolja strana kliničara i psihoterapeuta. pažnja kliničara. u nekom periodu svog života. što se oni tesno prepliću sa drugim oblicima stanja straha. Veliki korak napred učinjen je i u domenu klasifikacije socijalne fobije. Uvođenjem u svakodnevnu praksu kriterijuma na osnovu kojih se zasniva dijagnoza socijalne fobije poboljšalo je valjanost dijagnostičkog postupka (MKV-10-1992.. Ostaje da se uloži još napora da on postane pouzdaniji i valjaniji. radnih i opšte društvenih i kulturnih osiromašenja. kao i iskustava iz srodnih naučnih disciplina. a to znači i intimniji za lekare koji ga primenjuju. najšire prihvaćenim u sadašnjem trenutku u psihijatriji. Papp i sar. bila je usredsređena na agorafobiju i panični poremećaj. DSM-IV-1993). uostalom kao i sve komorbiditetne veze socijalne fobije sa drugim psihičkim poremećajima i kliničke komplikacije. što bitno utiče da kvalitet života ovih osoba bude znatno ispod uobičajenog nivoa (Liebowitz i sar. Wittchen i Beloch.. Stein. poremećajima ličnosti. Gorman i Gorman. 1987. To stoga. 1995). potom. kada je reč o socijalnoj fobiji. objašnjena je na zadovoljavajući način uvođenjem i socijalno . 1988. Zaključeno je da socijalna fobija predstavlja ozbiljan psihički poremećaj koji dovodi do. izraženih ličnih. Dijagnostikovanje socijalne fobije nikada nije bilo jednostavno. istraživača i psihoterapeuta.Uvod Socijalna fobija je dugo vremena bila zanemareno područje psihijatrije (Liebowitz i sar. jer skoro svaka deseta osoba iz normalne populacije. 1985). opisivanje određenih sindroma zasnovana na empirijskoj praksi. iako još mnoga pitanja zahtevaju definitivno rešenje. Kada je u praksu uvedena nova klasifikacija neurotskih poremećaja socijalna fobija je dobila nozološku samostalnost kao jedan od oblika fobičnih stanja straha (DSM-III-1980). kao da je izmicalo pažnji lekara. da bi tek poslednjih nekoliko godina i socijalna fobija dospela u žižu njihovog interesovanja (Liebowitz i sar. 1987. Nikada ne treba zanemariti činjenicu da tačno i rano dijagnostikovanje socijalne fobije . ispoljava ove ili slične smetnje.. Nejasna priroda socijalnog straha. Svi klinički oblici sa fenomenološke strane dobro su upoznati. Međutim. što se u okvir ovog poremećaja svrstavaju brojni oblici socijalnog straha i fobija. pa i mnogim psihopatološkim stanjima u psihijatriji. Znanja o socijalnoj fobiji veoma brzo su se uvećavala.

sve veći broj istraživanja socijalne fobije. . kao i njegovu nepovoljnu prognozu. svakodnevno doprinosi da se znanja o ovom poremećaju uvećavaju. Dokazano je da oboleli od socijalne fobije pozitivno odgovaraju na lečenje psihoterapijom i lekovima. Kada je reč o lečenju socijalne fobije doskora je vladalo uverenje da su svi postupci u lečenju neefikasni. kao jednog od najznačajnijih oblika fobičnih stanja straha. pa sve veći broj obolelih od socijalne fobije dolazi i traži stručnu psihoterapijsku pomoć. To otvara mogućnost da se približimo definitivnom razumevanju osnovnih karakteristika. a to je najprimereniji put za sprečavanje negativnog toka i ishoda poremećaja. pa su lekari izbegavali da se upuste u lečenje ovih pacijenata.omogućava pravovremeno otpočinjanje lečenja. Najzad. koja su omogućena njenim izdvajanjem u poseban nozološki entitet. Danas se široko primenjuje integrativni terapijski pristup u lečenju koji je pokazao vrlo dobre rezultate. obima i sadržaja socijalne fobije. Istraživanja koja su obavljana tokom poslednjih deset godina otklonila su ovu zabludu. njegovo komplikovanje.

koji mogu da ponize ili uvrede. kliničko i psihoterapijsko određenje pojma.Obim i sadžaj pojma . Šire posmatrano. ili. pak. Posmatrano sa jezičkog aspekta on se sastoji od dve reči ''socijalna'' što implicira društevene okolnosti i ''fobija''. kao što su inhibirano ponašanje ili fobično ponašanje izbegavanja. pre svega poremećaja ličnosti sa ponašanjem izbegavanja (Liebowitz i sar. Diskretni oblik se ograničava na samo jedan fobijski strah. kao i ono koje se koristi u istraživanjima u psihijatriji.nedostatak spretnosti ili socijalnih veština u društvenim okolnostima. . U ovim slučajevima socijalnu fobiju je veoma teško razgraničiti od drugih oblika psihijtrijskih poremećaja. organizacija. . ili. intenzivnog i nelogičnog fobičnog straha izazvanog pojavom. što znači strah. posebna struktura. . pa i poremećaj lićnosti – anksiozna ličnost (MKB-10-1992) ili poremećaj ličnosti sa ponašanjem izbegavanja (DSM-IV-1993). Difuzni oblik karakteriše socijalni strah koji se javlja u skoro svim socijalnim situacijama izvan porodičnog kruga. . znatno je komlikovanije i podrazumeva više komponenti: . gubitka telesne kontrole i sl. kao skup više oblika fobijskih strahova. socijalna fobija označava strah koji se javlja u društvenim okolnostima. Socijalna fobija može da se ispolji samo kao jedan oblik fobijskog straha (diskretni ili fokalni oblik). pak. socijalna disfunkcionalnost. Strah može da dobije velike razmere. Tako.određena ponašanja. sa kliničkog stanovišta.definicija Pojam socijalna fobija nije sasvim jasan. stavovima i ponašanjem drugih ljudi. socijalna fobija se određuje kao oblik stalnog. javnog nastupa. ili. dok se telesni simptomi retko javljaju. javni nastup ili susretanje sa osobama suprotnog pola. bez postojanja visokog stepena opšteg straha. Barlow. u čijem će prisustvu osoba možda da učini nešto što će biti nepristojno ili neprijatno. Međutim. pak.. niti postoji saglasnost o njegovom definitivnom obimu i sadržaju. prati ga visok stepen opšte nelagodnosti. 1988.određeni oblici fobijskog straha od društevnih i interpersonalnih interakcija. što je krajnje nejasan pojam. kao i sklonost razvoju telesnih simptoma.određene karakteristike ličnosti: stidljivost. opšta socijalna strašijivost. socijalna neuroza (MKB-10-1992). 1995). sve do doživljavanja napada panike. kritičkog posmatranja i procene drugih. Stein. 1985. na primer uzimanje hrane pred drugima.

''To je morbidan oblik straha koji je često praćen skretanjem pogleda i spuštanjem glave obolele osobe. javnog govorenja. ne žele da upale svetlo. drhtanje. ne žele da ih niko vidi. fobiju operskih pevača i glumaca i fobiju od deformiteta.. niti. Freud (1926) je. ni šta rade i govore. ostaju po strani. veka francuski psihijatar Janet (1903. najstarijoj riznici znanja o strahu.. On ih je svrstao u ''anksiozne parapatije''. definisao sve fobije kao 'psihološke simptome u sklopu Ego odbrana od unutrašnjih i spoljašnjih ekscitacija koji . a opisao je i njene najznačajnije oblike: eritrofobiju. kako je originalno nazvao poremećaje koji se danas svrstavaju u grupu stanja straha. Početkom 20. On uništava glas i memoriju. Posebno je izdvojio fobiju od crvenjenja. bledilo.Istorijat Od najranijih dana razvoja čoveka socijalni strah je bio deo njegovog emocionalnog iskustva.. ''. On je iznenadio mnoge koji su trebali da govore ili da se prikažu na javnim mestima ili pred značajnim ličnostima. on je pisao: ''Strah prourokuje mnoge tragične efekte kod ljudi: crvenjenje. ostavio je zanimljivu zabelešku o ponašanju osoba sa socijalnim strahom. To su ljudi koji kroz sramežijivost. da sede na osvetljenim mestima. pored ostalog. pripisuje se veran opis ponašanja osoba posednutih socijalnim strahom: ''. čak i kada to nisu želeli. psihijatar koji je prvi opisao oblik neuroze koju je nazvao neurastenija. vole mrak kao način života. 1987). U društvo ne odlaze zbog straha. sviranja na klaviru i pisanja pred drugim ljudima. Šešir namiču na oči. znojenje... bojajžljivost i sumnje. Socijalni oblik straha nije promakao zapažanju ni engleskom filozofu Burtonu (15771640). bečki psihoanalitičar. veka socijalni strah je najčešće smatran normalnom crtom karaktera ljudi i nije bio određivan kao psihijatrijski poremećaj ili bolest (Papp i sar. okretali su pogled od mene. fobiju od dlakavosti. izgleda figure tela. U nekoliko slučajeva držao sam pacijentima glavu rukama kako bi njihov pogled bio naspram moga lica. jer misle da će ih svi posmatrati. a to je ono što ih najviše plaši'' (Marks. određujući svoju drugu ili signalnu teoriju straha. 1909) prvi je upotrebio pojam socijalna fobija i klasifikovao je u sistematizovana stanja straha. pokreta lica i udova. Beard (1879). sve do početka 20.. vek pre naše ere). niti da budu viđeni.. dismorfofobiju. poslova u kući. pak. i pripadnicima njegove škole (4. Hipokratu. ženidbe.. U svom čuvenom delu ''Anatomija melanholije'' (1621). Stekel (1909). takođe je pisao o socijalnim strahovanjima. 1988).''. Međutim.. mnoge osobe su toliko zbunjene i iznenađene njime da ne znaju ni gde su..

Reich i Yates. desetoj. Najčešće situacije u kojima se to može desiti su: javni govor. reviziji (MKB10-1992) socijalna fobija dobija svoju nozološku samostalnost. strah od iskazivanja sopstvene inferiornosti. engleski autori Dixon. pojedinačnu i opštu. 1995). Stein. opisujući njene dve podvrste. a opšta sa većim brojem oblika socijalnog strahovanja. Oni opisuju situacije u kojima osoba razvija socijalni strah: kada može da bude povređena i ponižena od strane drugih ljudi ili. engleski psihijatri.. pisanje pred drugima ili pred bankarskim službenikom. Solyom i sar. takođe. Tek u poslednjoj. posebno telesne. jedenje u restoranima. strah od egzibicionizma. fobične neuroze ili fobičnih stanja. uriniranje u javnom WC-u i slično. .dovode do nastanka i razvoja straha'. 1986. 1988. Socijalnu fobiju nije posebno pominjao. de Monchaux i Sandler (1957). pak. i najzad. koncepciju o socijalnoj fobiji šire je razradio Marks (1969). Marks i Gelder (1966). izučavajući socijalne oblike straha predložili su da se oni grupišu u nekoliko kategorija: opšti socijalni strah. U Međunarodnoj klasifikaciji bolesti socijalne fobije su dugo podvođene pod opštu kategoriju fobija. 1945). 1985. Pojedinačna je povezana samo sa jednim. U dijagnostičko-klasifikacionom sistemu udruženja psihijatara Amerike (DSM) socijalne fobije se prvi put izdvajaju u nozološki entitet u trećoj reviziji (DSM-III-1980). Više godina kasnije. kada treba da obavi neki zadatak sa njima ili pred njima. Kasnije. predlažu ponovno reafirmisanje sindroma socijalnog straha i vraćaju u upotrebu pojam socijalna fobija kako ga danas određujemo. mada su je njegovi sledbenici precizno opisali (Fenichel. socijalnu stidljivost. Zatim je u više studija dokazano da postoje opravdani razlozi za takav postupak (Liebowitz i sar.. strah od gubitka kontrole.

Epidemiologija Kada je socijalna fobija izdvojena u poseban nozološki entitet (DSM-III-1980) stvorili su se uslovi za sprovođenje epidemioloških istraživanja koja su osvetlila ovaj poremećaj sa mnogih aspekata i značajno proširila znanja o njemu.1 1.5 7. Bjornsson i sar.5 1.8 3.6 1.4 1.5 5. Tabl. 1993) Pariz (Lepine i Lellouch. 1989) 3.9 3..0 1. Shrout i sar. Aiazzi i sar.Životna zastupljenost socijalne fobije u populaciji Država. Bird. 1987) Evropa Zirih (Degonda i Angst.4 4.4 2. 1992) Firenca (Faravelli.1 3. von Zerssen i sar. 1 . Dryman i Weissman.0 1.1 2. 1). Orn i Newman..5 1.5 2. Essau.0 3. 1991) Minhen (Wittchen..1 5. Lindal. 1995) Island (Stefansson. 1991) Saint Louis Baltimore Los Angeles Durham Kanada-Edmonton studija (Bland.7 2.6 1.5 2.2 Muškarci Žene Ukupno . Utvrđivanje zastupljenosti socijalne fobije u populaciji zdravih i strukturi psihijatrijskog morbiditeta uopšte bio je prvi cilj u ovim istraživanjima (Tabl.3 4.. studija Severna Amerika-ECA studija (Eaton. De'Innocenti. 1988) Južna Amerika-Portoriko (Canino.1 2.

5 0.4 1. Hornblow i sar. što je jedinstven slučaj kada je reč o stanjima straha (Gorman i Gorman. 1988). ali slična ili ista.5 Muškarci Žene Ukupno Analiza zaključaka navedenih epidemioloških istraživanja pokazuje da je zastupljenost socijalne fobije u zemljama zapadne kulture (Sjedinjene Države Amerike.0 1. 1996) Zemlja (grad) SAD (ECA studija) Muški 2. Bushnell... 2).2 0. ali da razlike nisu tako velike kao što je to slučaj sa drugim stanjima straha. dok je u zemljama istoka (Južna Koreja.6 0.Tabl.9 0.4 0.0 0. Tabl.. Papp i sar. u najnovijim istraživanjima je utvrđeno da je socijalna fobija. 1990) Tajvan (Hwu. određenju i dijagnostikovanju socijalnog straha.0 0. što se može objasniti kulturnim razlikama u ispoljavanju. na primer agorafobijom (Tabl. 1970. 1987. Zatim je u nekim istraživanjima pokazano da je ona češća kod osoba muškog pola. Chang. Socijalno demografske karakteristike U epidemiološkim istraživanjima posebna pažnja je poklanjana brojnim sociodemografskim karakteristikama obolelih. 1989) 4. Novi Zeland) visoka. 1989) Metropola Gradovi Sela Novi Zeland Christchurch (Wells. Kwak.3 3.6 0. 1 . češća kod pripadnika ženskog pola.5 0. Evropa. 1985). 2 – Polna zastupljenost socijalne fobije u kros-nacionalnom uzorku (Weissman i sar. Yamamoto i sar.5 3. studija Azija Južna Koreja Seul (Lee. Najzad.. Tajvan) znatno niža.1 Žene 3. ipak.6 .1 Ukupno 2. Pol Dugo vremena preovladavalo je mišljenje da je socijalna fobija ravnomerno zastupljena kod osoba oba pola (Marks.5 0. Yeh.Životna zastupljenost socijalne fobije u populaciji Država. Kanada.

Tyrer i sar. uvećava njihove šanse u vezi sa strahom. Godine početka Kliničko i psihoterapijsko iskustvo je pokazalo da se socijalni strah i socijalna fobija ispoljavaju veoma rano. 3 – Polna zastupljenost socijalne fobije na uzorku kliničkih pacijenata (Montgomery. Godina 1970 1983 1985 1986 1990 1990 1992 Postotak žena 50 40 52 47 58 41 64 Zaključci iz ovih istraživanja pokazuju da su u nekim više zastupljene osobe ženskog pola. češće od žena. Gelenter i sar. najčešće u preadolescentnom i adolescentnom dobu. u drugim osobe muškog pola.3 0.1 1. dok najveći broj njih nalazi da je postotak podjednak. 3). pribegavaju uzimanju alkohola i tako suzbijaju svoj socijalni strah. osobe muškog pola su prosečno obrazovanije i imaju viši socijalno-ekomomski status što. 1995) Istraživač Marks Amies i sar. pak. zabeležen je kod 40% svih obolelih. što je slučaj sa 95% svih obolelih (Kendell i sar. Solyom i sar. Međutim.0 0. 1992).0 1.8 0.5 Kada je reč o obolelima iz kliničkog uzorka učestalost socijalne fobije povezana sa polom i dalje je nejasna (Tabl.Kanada Portoriko Koreja 1.7 1. ..1 1. DiNardo i sar. Razlike u učestalosti socijalne fobije povezane sa polom objašnjavaju se na više načina. Rani početak socijalne fobije. suprotstavljaju se svojim socijalnim strahovima tako što se povlače. sa te strane. definitivno uobličavanje i ispoljavanje poremećaja dešava se oko dvadesete godine. što su definitvno potvrdila i brojna epidemiološka istraživanja. Osobe ženskog pola. ređe se od pripadnika muškog pola opredeljuju za pomoć lekara. Sanderson i sar.1 2. Osim toga. Tabl. pre desete godine. Kliničko i psihoterapijsko iskustvo je pokazalo da osobe muškog pola. ostaju u kući.

1983. distimijom i bulimijom (Lepine. Ipak. treća. 1993. ili. Najzad. 1989). ali je postotak takvih osoba mali: 0. 1987.. da je niži stepen obrazovanja češći (Davidson i sar. Weissman i sar. 1991. 1995). Van Ameringen i sar. jer veoma visok postotak obolelih. 1993. 1986. Davidson i sar. druga da je ona češća kod osoba sa visokim obrazovanjem (Pollard i Henderson. posebno sa pasivno zavisnim poremećajem ličnosti i poremećajem ličnosti sa ponašanjem izbegavanja (DSM-IV-1993) ili anksioznom ličnošću (MKB-10-1992). Rani početak socijalne fobije ukazuje na ozbiljnost poremećaja i njegovu tesnu vezu sa psihološkim razvojem koji ne ide tokom koji se želi. specifičnu fobiju i depresiju (Solyom i sar. Lepine. Utvrđeno je.. Kada je socijalna fobija veoma izražena čest je slučaj da se udružuje i sa zloupotrebom alkohola (Schneider i sar. Weissman i sar. Neka od njih su pokazala da ne postoji nikakva veza između stepena obrazovanja i socijalne fobije (Degonda i Angst. Bračno stanje Oboleli od socijalne fobije ređe stupaju u brak i češće ostaju neoženjeni i neudati u poređenju sa kontrolnom grupom zdravih. 1993)... Emmelkamp. To se najčešće odnosi na: agorafobiju i panični poremećaj.. 1994). kasnije u životu.. Kada sklope brak češće se razvode ili razdvajaju od svojih partnera i po pravilu imaju probleme u bračnom prilagođavanju i interpersonalnoj komunikaciji (Schneier i sar.1% (Walker i Stein. takođe. 1988). 1992. droga i raznih lekova. 1966. 1996). 1989. ispolji i drugi oblik psihijatrijskog poremećaja. . Gorman i Gorman. da se socijalna fobija specifično vezuje i sa određenim poremećajima ličnosti. pak. 1988.9-1..I drugi autori su potvrdili da socijalna fobija može da ima rani početak.. Međutim. 1994). Komorbiditet Klinička praksa i istraživanja su pokazala da se socijalna fobija često komorbiditetno udružuje sa drugim oblicima psihijatrijskih poremećaja. opšte stanje straha. Davidson i sar. posebno benzodiazepina (Turner i Beidel. i 26. spominju se veze socijalne fobije i sa opsesivno-kompulzivnom neurozom. Lepine.. 1987. Amies i sar.. zaključci najvećeg broja istraživanja pokazuju da socijalna fobija najčešće počinje između 13.. 1994. Stepen obrazovanja S obzirom da psihloške karakteristike postoji verovanje da oboleli od socijalne fobije treba da imaju određene teškoće u obrazovnom procesu i da ne mogu da dostignu nivo obrazovanja koji bi realno odražavao njihove sposobnosti. i najzad. sprovedena istraživanja nisu potvrdila ovu pretpostavku. prethodi njihovom nastanku. 1989). Stein i sar. Ost. 1996). 1990. godine (Marks i Gelder. Reich i sar. 1989.. 1993).

. p. socijalno funkcionisanje. . psihičko i emocionalno zdravlje i vitalnost. Aimes i sar.. Istraživači su ta iskustva potvrdili. Weissman i sar. 1966. 1996) SAD Sa socijalnom fobijom Bez socijalne fobije 17 7 Kanada 20 9 Portoriko 30 16 Koreja 31 6 Osiromašenja Socijalna fobija je potencijalno ozbiljno stanje straha. U nekim slučajevima. Najnovija istraživanja su pokazala da je kvalitet života obolelih od socijalne fobije u skoro svim domenima znatni niži od osoba iz kontrolnog uzorka. radne i profesionalne aktivnosti. nepodnošijivim. onih sa pridruženom socijalnom fobijom i onih koji je nemaju (Tabl. 1983). doživljavanje bola. Lepine (1994) je ispitivao suicidalne ideacije kod obolelih od socijalne fobije i zaključio da su one značajno češće nego u kontrolnoj grupi i da. Najveći broj osoba koje se javljaju psihijatru za stručnu pomoć ispoljavaju značajna osiromašenja i nesposobnost u domenu obrazovanja. porodičnog života. čak. (1996) zaključuju da je rizik od suicida kod obolelih od socijalne fobije visok. postoji porodična istorija o češćim pokušajima suicida ko dnjih u poređenju sa kontrolnom grupom (22 vs 8.6%. Tabl. To se odonosi na opšte stanje zdravlja. 4). čak. društvene angažovanosti i uopšte kvaliteta života. upoređujući dve grupe psihijatrijskih bolesnika. kada je socijalna fobija veoma izražena i ima karakteristike opšteg oblika. 4 – Postotak pacijenata sa psihijatrijskim poremećajima sa ili bez socijalne fobije koji su imali pokušaj suicida (Weissman i sar. može da dovede do potpune nesposobnosti (Marks i Gelder.001).Suicidalnost Klinička psihoterapijska praksa je pokazala da su oboleli od socijalne fobije često preokupirani razmišijanjima kako sebi da oduzmu život koji smatraju teškim. fizičko i telesno funkcionisanje..

Ferenczi. 1931. I pored toga. 1945. I dalje je veći broj pitanja nego tačnih i preciznih odgovora. teorije o socijalnom strahu i socijalnoj fobiji imaju najdužu tradiciju. Jedinica posmatranja bila je unutrašnje intrapsihičko stanje pojedinca. 1915. Zato stidljive osobe okreću glavu. psihoanalitičari nisu propustili da odgovore na izazov i saopšte svoja strahovanja i razumevanje socijalnog straha. Psihodinamičke teorije Psihološke. ne može ni da bude viđen. a ne njegovo ponašanje u društvenom polju kako se danas posmatra socijalni strah i socijalna fobija (Greenberg i Safran. 1930. 1932. psihodimaničke i kognitivno-bihejvioralne teorije. jer najšire i najpotpunije sagledavaju sve važne činioce koji konstituišu ovaj zagonetan oblik psihopatologije. navikama i običajima određene kulture. Frojd socijalni strah povezuje sa stidom. Kasnije. Fenichel. zatvaraju oči. koja je prevashodno biološka. I pored toga što ih u poslednje vreme potiskuju kognitivno-bihejvioralne teorije mi smatramo da su one i danas najprikladnije. Stidim se. To je razumijivo kada se zna da je socijalna fonja grupa raznorodnih kliničkih sindroma sa ne malim međusobnim razlikama. 1987). slično kao i osećanje krivice. Prva zapažanja psihoanalitičara Poznato je da se klasična psihoanaliza bavila pojednicem i njegovom motivacijom i ponašanjem u okviru oslobađanja ili regulisanja seksualnih i agresivnih tendencija (Frojd. znači ne želim da budem viđen. društveno-kulturne teorije sagledavaju uzorke nastanka socijalne fobije u specifičnim oblicima ponašanja.Etiologija Priroda socijalne fobije nije objašnjena na način sa kojim bismo bili zadovoljni. 1926). Savremena psihijatrija. neurotransmitersko-receptorske i hormonalne činioce kao odgovorne za nastanak socijalne fobije. pa im celokupno ponašanje poprima oblik magijskog gesta koji ima koren u verovanju da ukoliko neko ne gleda sam. psihodimaničke. specifičnim osećanjem koje potiče od obrazaca primitivnih refleksa. kao stidu od samoga sebe. u okviru klasične psihoanalize o socijalnom strahu su pisali i drugi autori: Bonaparte. smatra Frojd. Numberg. odbijaju da gledaju. . Najzad. kriju se. Hoffman. u žižu svog interesovanja stavlja genetičke. U okviru psihološkog objašnjenja nastanka socijalne fobije najdužu tradiciju imaju psihoanalitičke. 1933.

čak i kada su oni indiferentni prema njima. utiče na onoga koji gleda kako bi ga prinudila da radi ono što ne želi. čak i kada je nikada nisu imali. Fenihel je socijalni strah locirao između straha od kastracije ili gubitka ljubavi objekta. magijskim putem. ambivalencijom. Nastavljajući dalje razradu Frojdovih ideja o stidu kao osnovi socijalnog straha. dominacijom. koje uvećava završno uživanje. 1945). Drugim rečima. Za njih nije važno šta se zbiva u realnosti. s jedne. Zbog toga socijalno anksiozna osoba pridaje veliki značaj reakcijama okoline prema svojoj delatnosti i odnosima sa drugim ljudima. Pomoću njega. pak. philia = ljubav) – seksualno zadovoljstvo koje se postiže gledanjem tuđeg golog tela i tuđih polnih organa. smatra Fenihel. Tako se dinamika nastanka socijalnog straha približava paranoidnosti. ili. često zahtevaju stalno potvrđivanje te naklonosti. a kada to nije u skladu sa njihovim očekivanjima intenzivno pate i postaju uznemirene. pak. specifične za period latencije i adolescencije. . s druge strane. Topički. Ravnodušnost drugih. zatim. i najzad. socijalno anksiozna osoba. Odstupanja od normale nastaju samo onda kada je osoba nesposobna da predviđa reakcije ponašanja drugih ljudi iz okoline. Suprotstavljena osećanja ispoljena kao ambivalentnost mogu da leže u osnovi socijalnog straha. to jest poseban oblik straha od kastracije. agresivnošću i najzad. da bi prihvatila princip realnosti. ''oboleli misli da je kritikovan od drugih. kaznom i proganjanjem. već činjenica da ona u potpunosti nije pounutrena. socijalni strah je određen kao razvojni fenomen koji je u najužoj vezi sa stidom. a u stvari je nezadovoljan sobom'' (Fenihel. uretralnim erotizmom.Fenihel je odredio socijalni strah kao svestan i istakao njegovu tesnu vezu sa kritikom. Kako je u tom trenutku u razvoju psihoanalize bila praksa da se prati razvoj svih osećanja i stid je posmatran kao razvojni fenomen koji prolazi kroz tri stupnja: prvo je oblik arhajske fiziološke reakcije. i rđave savesti odraslih. Socijalni strah. Psihoterapijska praksa je pokazala da se svi oblici socijalnog straha i socijalne fobije tesno povezuju sa egzibicionizmom. Osobe kojima je potrebno mišljenje drugih da bi sačuvali vlastitu psihičku 1 1 Skopofilija (grčki: skapeo = gledam. sve do razmera panike! Osobe sa socijalnim strahom svoje samopoštovanje zasnivaju na predlošku da ono uvek zavisi od spoljašnjih događanja. zameni prikladnijim. ili. Fenihel (1937) je istakao da je stid poseban motiv odbrane upravljen protiv skopofilije 1 i egzibicionizma. već kako se realizuju njihove potrebe. Stoga je logična komponenta socijalnog straha uvek normalna. Zbog toga. Takve osobe imaju veliku potrebu da budu voljene. jer tako izgrađuju osećanje sopstvene vrednosti. kada stid dobija značenje signala. ona razvija novu projekciju Superega u spoljašnji svet. zbog čega pomračuje sve objektne relacije u situacijama kada očekuje da bude neopravdano kritikovana ili kažnjena. po principu biti posmatran automatski znači biti prezren. inhibirane osobe ne mogu da koriste ovaj signal. u sledećem stupnju Ego koristi tu fiziološku reakciju u cilju odbrane. U psihoanalizi ovaj pojam je povezan sa voajerizmom i označava stanje prethodnog ili pripremnog uživanja tokom seksualnog uzbuđenja. strah od urokljivih očiju koje mogu da kastriraju. patološkom strukturom Superega. Istovremeno. oralnošću. da pruži podesnu naklonost koja bi je umirila. krute i automatske. bivaju preplavljene osećanjem straha. uvek ima logičnu komponentu koja se mora uvažavati. Smatrao je da za njegov nastanak i razvoj nije presudno postojanje spoljašnje opasnosti. kod njih izaziva užasan strah. gubitak naklonosti drugih. kao što je to slučaj sa strahom drugih oblika. Psihički zdrava osoba predviđa kako će okolina da reaguje na njenu pojavu i postupke i teži da u svom ponašanju reakcije Superega. egzibicionizmom.

U takvim okolnostima deca nisu u mogućnosti da predvide koje će im ponašanje osigurati naklonost roditelja. autonoman i heteronoman. dolazi do pojavljivanja straha. koji se smatra utemeljivačem savremenih psihodinamičkih teorija o socijalnom strahu. 1955. Cilj je pridobiti okolinu. i M. između osobe koja ima socijalni strah. Psihoanalitičarima nisu ostali nepoznati i drugi psihološki mehenizmi koji se tesno povezuju sa socijalnim strahom. već isključivo u skladu sa onim što se od njega očekuje. Ona se ne usuđuje da donese odluku ili još bolnije. a zatim. 2 2 Na ovaj način je moguće objasniti i razumeti tremu kod glumaca ili. Zapravo. utemeljivača i osnivača Superega. odbijaju da razlikuju dobro od rđavog ponašanja i tako se prilagođavaju trenutnim zahtevima. ideja krivice i opraštanja uz naglašenu erotsku notu. Oni se dopunjavaju ili kombinuju. 1973. Hoffman (1931) opisuje dva oblika Superega.ravnotežu. On je konceptualizovao teorijski sistem o emocionalnom vezivanju ljudi koristeći empirijska iskustva Spitza (1950. 1980). zatim na tome dosledno radila. Osoba sa socijalnim strahom koja ispoljava jaku ambivalenciju ima veoma velike probleme sa donošenjem odluka. stalno insistira da to učini neko drugi umesto nje. već najviše zbog toga što ne može da podnese nesporazum. Takav Superego ne zahteva od Ega da se ponaša na odgovarajući način i dobro. Kada oboleli uvidi da je prigušeno. da indirektno shvati šta se od nje očekuje kako bi. sledbenika Frojda. ona napušta svoje planove u korist drugih. koje je sprovođeno bez ustaljenih normi. 1937). onaj koji mrzi drugoga mora se i bojati drugoga2. imaju razlog da se boje takvog mišljenja. Ona potencira sporazum kao način komunikacije. Balint (1937. strah od neuspeha kod umetnika. Pri tome.Frojd. Nesvesni konflikt. krajnje nedosledno uz stalno prisutnu ambivalenciju. Tek potom. 1965). 1939). posebno ako mrze ličnost čije je mišljenje odlučujuće. ponovo postaje aktuelan kada dođe u sukob sa osobom čijeg se mišljenja plaši. Posebna struktura Superega koju određuje morbidna i specifična projekcija ka spoljašnjem svetu u shvatanjima psihoanalitičara dovođena je u blisku vezu sa socijalnim strahom. Savremene psihodinamičke teorije Još je u grupi ortodoksnih psihoanalitičara. ne zbog svoje prirode. Njima je potreban aplauz da bi umanjili sopstveno osećanje krivice. socijalno anksiozne osobe odbijaju da vode računa o ponašanju i primedbama drugih. šire. jer kada bi bilo drugačije sami bi sebi protivurečili. ali žestoko agresivan. To je osiromašuje i čini velikim paćenikom. čak i one koji bi joj sigurno podigli ugled (A. Slično mišljenje saopštili su A. Osoba koja doživljava socijalni strah ostavlja ponekad utisak da je altruista. Stoga. i pounutrene osobe. Zbog straha od mogućih konfrontacija i eventualnih sukoba koji bi iz nesporazuma proizašli. . Bolwby (1969. bilo onih koji su imali i drugačija gledanja na prirodu i poreklo socijalnog straha. kao i istraživanja etologa (Harlow. Heteronoman nastaje kao proizvod vaspitanja dece od strane roditelja i drugih negovateija. Tako stalno iznova aktiviraju konflikt agresivnost/potčinjenost. da odbaci ono što treba da odbaci. pogrešno ih interpretiraju. strah od gubitka objekta i regresivna erotizacija socijalnih osećanja. a nikada ne isključuju. Ferenci (1933) je bio prvi koji je istakao da u komunikaciji između ljudi i u prirodi nagona za vezivanjem pojedinaca između sebe. 1977. aktivira svoje kapacitete da potisne takvu agresivnost i razvija ponašanje potčinjavanja. postoje i činioci kji su nezavisni od seksualnog nagona i ne mogu se povezivati isključivo sa njim. uz veoma burno reagovanje na frustracije. Reč je o prisilnoj potrebi da se nađe ravnoteža između osećanja krivice i narcističkih potreba. Agresivnost je i kod socijalnog straha dinamička pokretačka snaga.

Stern. koji su to činili sa roditeljima ovakve dece. ismejavane. zasnivajući svoje određenje na novim znanjima i važnim i značajnim zaključcima iz istraživanja etologa (Gabbard. Kako se ovo pounutrenje obavlja veoma rano u životu. 1995).. koje posmatrana osoba doživljava kao poniženje i neprijatnost. Tvrdi da postoje valjani dokazi da kritičko posmatranje od strane drugih. koje kod njih izazivaju stid. U kliničkom radu sa osobama obolelim od socijalne fobije Gabard (1992) je došao do zaključka da ove osobe imaju specifične unutrašnje objektne odnose. ponižavane. što će kasnije u životu biti oslonac detetu na koji može da računa kada započne šire da istražuje svoju okolinu i svet uopšte. učenja Bulbija o emocionalnom vezivanju ljudi. 1992. 1971). Gabard smatra da socijalna fobija može da prethodi mnogim drugim oblicima stanja straha stvarajući dobru podlogu za njihov razvoj.1958. One su na poseban način pounutrile predstave roditelja. Croitre i Shear. (1988). imaju značaj za ponašanja u kasnijem životu. teorije objektnih odnosa ili međuličnih shema. (1992). pod agresivnim ili druželjubivim podsticajima. Ako ove osobe steknu pozitivna iskustva u kontaktu sa drugima. to može do određene mere da ublaži ova doživljavanja i spreči razvoj intenzivnog socijalnog straha ili socijalne fobije. Svoj zaključak potkrepljuje činjenicom da je socijalna fobija u veoma visokom postotku komorbiditetno povezana sa drugim oblicima psihopatologije (69% . koji su analizovali ponašanja inhibirane dece. ima svoju osnovu u temperamentu. Safran i Segal. Croitre i Shear (1995) saopštavaju najnovija psihodinamička gledanja na nastanak i razvoj socijalnog straha i socijalne fobije integrišući znanja iz psihoanalize i oblasti društevnih oblika ponašanja do koga su došli etolozi. da ono nauči životne veštine. po kome udruživanje i saradnja među ljudima ima biološki koren i istu funkciju kao i agresivnost. Hinde. a zatim se one izbegavaju. 1989. Gabard smatra da se određenje socijalnog straha i socijalne fobije može veoma dobro iskoristiti da ilustruje interakciju između konstitucije i okružavajuće sredine koja je u ovom slučaju paradigmatična. Drugim rečima. 1985. Tower i Gilbert. . Horowitz. U poslednjih pet godina nekoliko autora je predložilo nov dinamički model u objašnjenju prirode i porekla socijalnog straha i socijalne fobije. braće i sestara. to jest naslednoj predispoziciji. sa zaključcima savremenih bioloških istraživača straha i formiraju model koji se približava definitivnom razumevanju socijalnog straha i socijalne fobije. a osnovni cilj takvog vezivanja je preživljavanje. figure koje neguju u ranom detinjstvu pounutruju se u obliku objektnih odnosa ili međuličnih shema i taj proces ima veliku važnost u njihovom kasnijem životu (Bulbi. One polaze od iskustva klasične psihoanalize po kome je agresivnost biološka datost u službi preživljavanja. On polazi od zaključka iz istraživanja Kagana i sar. napuštane.Schneier i sar. Ta ponašanja olakšavaju da roditelji i negovatelji ostanu u blizini deteta. 1989). ili osoba koje su ih negovale. učenju etologa o društvenim oblicima ponašanja (Gilbert. da njihov zdrav razvoj podrazumeva i zahteva zadovoljavajuće vezivanje za druge ljude i da ta njihova osobitost ima biološko poreklo. po kojoj pounutreni objekti u ranom detinjstvu. 1977. osećanje da su kritikovane. On je utvrdio da su novorođena deca biološki obdarena nizom oblika ponašanja koja olakšavaju vezivanje za figure koje neguju. posebno ako su roditelji ili vaspitači dobroćudni i osetijivi na njihovu plašljivost. 1992) i da se osobe koje imaju socijalnu fobiju bez komorbiditeta i ne javljaju na lečenje psihijatrima. ono se projektuje na osobe iz okoline. ističući da se emocionalno vezivanje ljudi zasniva na činjenicama da su ljudi u suštini društvena bića. zadovolji svoje potrebe. 1990). i najzad. i Rozenbauma i sar. Najzad. 1988. stekne fizičku i emocionalnu sigurnost.

bilo da su ispod ili iznad njegovog nivoa u hijerarhiji. zavisi od svoje veštine i načina kako će se odbraniti od mogućeg povređivanja od strane drugih ljudi. Cilj ovakvog ponašanja je organizacija zajedničkih napora. Takmičarsko ponašanje aktivira osećaj moći. Kada je odbrambeni sistem stalno aktivan to se negativno odražava na stanje osećanja. Sistem odbrane Sistem odbrane počeo je da funkcioniše u istoriji razvoja ljudi onda kada je trebalo naći način da se spreči ugrožavanje njihovog opstanka. čime bi se proizvela jasno definisana hijerarhija. ili. izolacije i usamljenosti. Suština sistema sigurnosti je saradnja i ona podrazumeva horizontalno ponašanje. a društveni potencijali se dele. . Njegova suština se sastoji u negovanju saradnje i prijateljskih osećanja prema drugima. Dominacija i hijerarhija moći tako postaju glavni oblik organizacije društva. Posmatrano sa psihološke tačke gledišta saradnja je povezana sa osećanjem sigurnosti. pak. vertikalno. zahteva budnost u odbrani sopstvenog statusa i/ili utrošak napora da se zadobije dominantan položaj. Razlike između članova grupe se minimiziraju. Ova situaciju stvara osećanje pretnje. osmehuju jedan drugom i sl. a dinamika grupe se sastoji u prepoznavanju vrednosti drugih. Njegova osnovna funkcija je procenjivanje potencijalnih pretnji koje dolaze od drugih i koje mogu da ugroze osnovne vrednosne sisteme pojedinca.. pripadanja. što ukazuje da se svi međusobno cene. počasti i sl. Pojedinac. Sa filogenetske tačke gledišta ovakvo ponašanje predstavlja primitivan oblik borbe za preživljavanje. cenjenosti zbog posedovanja veština koje se dele. socijalnog i drugih iskustava. Oba navedena sistema prilično su opšti biološki sitemi čije se funkcija ogleda u ostvarivanju mnogih biosocijalnih ciljeva. ponašanje. povećati razliku u odnosu na druge u pogledu statusa i drugih društvenih potencijala: bogatstva. U njegovom okviru na druge liude se gleda kao na moguću pretnju. Drugim rccima. ne funkcionišu na odgovarajući način. Pojedinac se distancira od drugih na osnovu svog položaja u hijerarhiji i plaši se da ga drugi ne preteknu. U situacijama kada dodje do prevelikog angažovanja sistema odbrane dolazi do aktiviranja takmičarskog ponašanja. snaga i sposobnost pojedinca se kroz takmičarsko. sticanje društvenog statusa i potencijala.Model odbrane i sigurnosti i socijalni strah Po shvatanju Gilberta (1989) i Tower i Gilberta (1989) socijalni strah i socijalna fobija nastaju kada dva biološka komplementarna sistema u funkciji preživljavanja .sistem odbrane i sistem sigurnosti. upoređuje i konfrontira sa drugim subjektima. titula. Njegov cilj postaje kako ostvariti prednost i/ili kontrolu nad drugima u sklopu grupe. u borbi za drštvene pozicije. Pojedinci prilaze jedni drugima izražavajući signale sigurnosti: rukuju se. Sistem sigurnosti Sistem sigurnosti funkcioniše tako što kontroliše aktivnost sistema odbrane prepoznavanjem prijateljskih i nepretećih postupaka drugih osoba. posebno emocionalne vezanosti i privrženosti za figure iz detinjstva koje su negovale i štitile dete. priznatosti.

osobe sa socijalnom fobijom su sklone da stalno doživljavaju negativna osećanja. Ova uključuju preokupaciju Sopstvom pod pretnjom. Socijalno anksiozne osobe i one sa socijalnom fobijom imaju simptome koji nastaju i razvijaju se zbog njihove nesposobnosti da aktiviraju saradnju kao oblik ponašanja. Ta. češće. oslobađa se energija za sistem sigurnosti i saradnju. Autori smatraju da nagon ranog vezivanja obezbeđuje osnovu i za takmičarski i za sarađujući sistem koji se kasnije razvijaju.sistem odbrane (takmičarstvo) i sistem sigurnosti (saradnja). već ona predstavlja model kako za takmičarski tako i za sarađujući oblik ponašanja. proizvodi pristrasne i interpretativne misaone procese koji se doživljavaju kao potencijalna pretnja. to jest da se aktivira sistem sigurnosti. Drugim rečima. U jednom trenutku takmičarski odnos je neophodan da bi odredio ko će imati koju ulogu. sklonost ka preteranom takmičenju i interpretaciji signala koji ukazuju na napade na Sopstvo i osetijivost na kritiku ili omalovažavanje sopstvenog statusa. preterana aktivacija sistema odbrane. Nesposobnost da se prepoznaju prijateljski signali. Osoba sa socijalnom fobijom procenjuje interakcije u pojmovima davanja ili. da je sistem sigurnosti napredniji oblik društvenog ponašanja. Međutim. koja. može se javiti potreba za ponovnim podešavanjem hijerarhije. autori ističu da su sistemi odbrane i sigurnosti ravnopravni ali značajni preduslovi u optimalnom socijalnom funkcionisanju i da je emocionalna vezanost. Osim toga. bez obzira na poruke koje dobija iz spoljašnje sredine. primanja neprijateljskih društvenih napada usmerenih na podrivanje njenog statusa i zauzima odbrambeni ili neprijateljski stav prema drugima. znači da se prijateljski ili neutralni znaci ili ignorišu ili pogrešno interpretiraju. on se najuže povezuje i sa emocionalnom privlačnošću medu ljudima. Socijalna fobija i sistemi odbrane i sigurnosti Iskustvo je pokazalo da osobe sa socijalnom fobijom mobilišu i aktiviraju sistem odbrane mnogo češće i više nego što je to korisno ili potrebno. Korist od ovog modela sastoji se u tome što on dodaje dve nove dimenzije postojećem psihobiološkom modelu društvenih odnosa . smatraju navedeni autori. Zavisno od otvorenosti grupe. Na taj način se opcija saradnje i uzajamno podržavajuće interakcije ne može da pojavi. One ne . Oboleli se najbolje snalazi u interakcijama takmičarskog oblika ponašanja u kome vlada podvojenost na vladajuće i potčinjavajuće ponašanje. Efikasna socijalna organizacija složenih vrsta verovatno zahteva istovremeni rad oba sistema koji se uključuju i isključuju zavisno od zahteva situacije. u svakoj grupi koja dobro funkcioniše mora da postoji neka stabilnost. U onoj meri u kojoj je grupa stabilna takmičarski proces treba dezaktivirati. misli i ponašanja povezana sa sistemom odbrane. sa svoje strane. Dalje. ostavljajući nagon primarnog vezivanja između novorođenčeta i negovateija kao nešto ipak različito. Vezanost između majke i deteta ne može se u potpunosti svesti na saradnju.Između sistema odbrane i sistema sigurnosti ima razlike i čini se. samosvojan fenomen koji obezbeđuje optimalno sazrevanje kako sistema odbrane tako i sistema sigurnosti odraslih ljudi. Autori smatraju da je svakoj grupi ljudi potrebna hijerarhija da bi dobro sarađivala i funkcionisala u postizanju svojih ciljeva. predstavlja osnovu za organizaciju objektnih odnosa. osoba sa socijalnom fobijom nema sposobnost da se upusti u prijatne aspekte društvenih odnosa. Svaki put do ponovnog podešavanja dolazi na osnovu saradnje i razmene. osim što je bliža sistemu sigurnosti. Zapravo.

grđena ili obezvređivana u različitim socijalnim situacijama ili kada dožlivijava neuspeh u susretanju sa drugim osobama i socijalnim dostignućima. Postavka se sastoji u tome da nagon vezivanja obezbeđuje značaj i prominentnost odnosa zaštitnik/dete koji obezbeđuje optimalno sazrevanje i sistema odbrane i sistema sigurnosti. da bi ono moglo da razvije svoja osećanja. da će imati mnogo da ponude drugima ili da će dobiti blažu kaznu ili podšku na bilo koji način kada zakažu u svojim učincima. u kojoj dete odrasta (Mattick i sar. Tako socijalni strah i fobija mogu da nastanu kada osoba biva kritikovana. Sa druge strane. Sistemi odbrane i sigurnosti i emocionalno vezivanje Croitre i Shear (1995) smatraju da nagon za vezivanjem predstavlja biološki nezavisnu pojavu na osnovu koje se izražavaju i konsoliduju ciljevi i elementi odbrane i sigurnosti.. 1995). Teorije uslovljavanja Jedna od prvih pretpostavki kako nastaje fobični strah povezana je sa učenjem o klasičnom uslovljavanju. nedostatkom socijalnih veština i razvojem pogrešnih saznajnih modela.kognitivne teorije Bihejvioralno – kognitivne psihološke teorije nastanak socijalnog straha i socijlane fobije povezuju sa: ranim traumatskim iskustvom u socijalnim situacijama (javni nastup. da bi moglo da nauči da oformi granice prikladnog ponašanja i da bi razvilo jasnu svest o tome kako da procenjuje i pregovara o svojoj optimalnoj poziciji u društevnoj hijerarhiji. Negativno iskustvo sa dominirajućim i podražavajućim komponentama odnosa dete/roditelj ne podržava ciljeve uspešnog takmičarstva i saradnje sa drugima kasnije u životu. što je zapravo. Autori navode da su razvojni prethodnici socijalnog straha i socijalne fobije baš ovi dinamički odnosi. ranjivosti i spremnosti za razvoj straha i neurotskog ponašanja uopšte i uticaj okoline. Danas je definitivno prihvaćeno shvatanje da mnoge situacije i predmeti mogu da steknu sposobnost da prouzrokuju strah ako su bili aktuelno povezani sa traumatskim događanjima. Bihejvioralno .očekuju da će biti cenjene zbog svojih sposobnosti. koji je pun divljenja za dete. interpersonalnu efikasnost. pre svega porodične sredine. osporavana. U kontekstu pouzdane privrženosti roditelj funkcioniše i kao dominantan autoritet i kao partner u saradnji. Iskustva iz . Izostajanje bilo koje od ovih uloga ima negativne posledice. blagostanje i samopoštovanje. perfekcionizma i kritičkog stava i prema sebi i prema drugima. Pri tome one ističu postojanje nasledne predispozicije koja dovodi do stanja opšte preosetljivosti. Odsustvo sposobnosti da se na sebe i druge gleda na sarađujući način vodi do osećanja inferiornosti. detetu je potrebno da se roditelj prema njemu ponaša i kao partner koji podržava. i centralna smetnja obolelih od socijalne fobije. susret sa drugim ljudima). Efikasno roditeljstvo zahteva da se dete nauči i na takmičenje i na saradnju. Detetu je potreban roditelj kao vaspitač koji je dominantan.

posebno u njenom održavanju (Marks. Kognitivne teorije Istraživanja i klinička iskustva su pokazala da je osnovni psihološki fenomen oblolelih od socijalne fobije strah od negativne procene drugih ljudi koji prožima njihovo islustvo u socijalnim situacijama. Međutim. Bek i saradnici smatraju da osobe sa socijalnom fobijom doživljavaju strah zato što se drže pogrešnih uverenja ili "disfunkcionalnih pretpostavki". Takav sled događanja kod ovih osoba razvija specifične kognitivne sheme. 1969. 1987. Kada se stalno posmatra osoba koja ispoljava ovakva osećanja u različitim socijalnim situacijama i odnosima. jer veliki postotak obolelih saopštava da je razvoj njihovih smetnji otpočeo pod takvim okolnostima. Zaključili su da do pogrešnih saznanja dolazi kroz interakcije averzivnih dogadaja. koje rezultiraju u predviđanju da će zbog svog ponašanja biti odbačene ili povređene.. 1969. Njih prati negativna procena od strane drugih ljudi iz okruženja. 1985). Beck i sar. što podstiče nastanak socijalnog straha i fobija (Beck i sar. 1985). Iz tih razloga doživljava neuspehe u socijalnim odnosima i situacijama. I umesto da se usredsrede na bogaćenje svojih socijalnih veština oni se još više povlače. ti od kojih preti opasnost. nadostatka socijalnih veština i stavova koji nisu prilagođeni okolnostima . Nedostatak socijalnih veština Postoje mišljenja da socijalni strah i fobija mogu da nastanu i zbog nedostatka socijalnih veština. 1982). a to ih plaši i čini napetim. Teorije socijalnog učenja Po shvatanju autora teorija socijalnog učenja socijalni strah i fobija mogu da nastanu i na osnovu socijalnog učenja putem modela ili uzora. jer ih osoba nije razvila ili nije ovladala njima. smatraju da su neadekvatnog ponašanja i da su drugi. posebno ako je bliska kao što su to roditelji ili braća i sestre. ismejane. pa i šire.. Taj momenat poslužio je mnogim autorima kao dovoljno ubedijiv da istaknu da je kognitivna komponenta centralni etiološki činilac u nastanku socijalne fobije.psihoterapijske prakse nedvosmisleno su potvrdila ovako gledanje. osoba može da "nauči" i usvoji isti model reagovanja u takvim okolnostima (Bandura. Mali broj istraživanja koji je usmeren u ovom pravcu je pokazao da je nedostatak socijalnih veština mnogo karakterističniji za poremećaj ličnosti sa ponašanjem izbegavanja nego za socijalnu fobiju (Marks. i njihove negativne procene. Do takvog zaključka autori su došli analiziranjem uslova pod kojima nastaje socijalni strah. pak. Pošli su od pretpostavke da saznajni procesi ne funkcionišu sami po sebi tako da bi osoba postala disfunkcionalna. 1995) Ovakvo mišljenje široko je prihvaćeno i kognitivni model nastanka socijalne fobije pleni pažnju teoretičara i psihoterapeuta koji se bave istraživanjem socijalnog straha i lečenjem osoba obolelih od socijalne fobije. ili. pa čak gube neke veštine koje su već posedovale. pitanje da li je nedostatak socijalnih veština činilac sa etiološkom suštinom ili je samo jedan od združenih činilaca koji dovode do socijalnog straha i fobije i dalje je otvoreno.

čak i posle razvoja odgovarajućih socijalnih veština i dostizanja visokog nivoa kompetentnosti. ili. Kada zahtevi socijalnih događanja prerastu nivo razvijenosti socijalnih veština ili kada je mlad čovek nesiguran u njih. koji je preteran i nerealan. Ponašanje članova porodice između sebe i njihov odnos prema okolini. Osoba koja ne predviđa negativan ishod manje je verovatno da će postupiti nevešto. odbacujući. Iz ovih analiza usledili su opisi tri kijučna obiika straha specifična za socijalnu fobiju: strah od nekompetentnosti. Fiziološke i ponašajne simptome straha u socijalnim okolnostima osoba doživljava kao suštinski dokaz da postoji opasnost ili da je nekompetentna za njeno rešavanje. prezaštićavajući. jer iako se ništa negativno ne desi ta činjenica ne menja pogled obolelog na postojanje opasnosti. crveni ili da će imati strah od ishoda svega što preduzima. I porodična sredina ima veliki uticaj na razvoj socijalnog straha. Drugi postaju manje prijateljski i otvoreni prema fobičnoj osobi. Čak i ako do takvih promena u ponašanju drugih ne dođe. posebno na odnos rodjteiji/deca. Istraživanja su pokazala da zapostavljena ili prezaštićivana deca pokazuju veću sklonost za razvoj ovog poremećaja u poređenju sa decom koja su vaspitavana na uobičajeni način. neprekidno posmatraju sebe tražeći dokaz postojanja straha i socijalnog neuspeha. Tako osujećuju svoju sposobnost da na odgovarajući način reaguju na socijalne poruke iz okoline i prikladno ih obrade. Pacijent sa socijalnom fobijom misli da će verovatno da postupi nespretno u razgovoru sa drugima. kroz pristrastnost pažnje usmerene na preteće znake od samog sebe ili drugih osoba. Teorije o porodičnim odnosima Teorije koje stavljaju naglasak na odnose u porodici. Bek i saradnici smatraju da u osnovi nastanka socijalnog straha i socijalne fobije verovatno leže posebne kognitivne sheme koje aktiviraju negativna emocionalna stanja. posebno od doživljavanja neuspeha i mogućeg odbacivanja. Utvrđeno je. javlja se strah od neuspeha. kao i opšta emocionalna atmosfera koja u . Ovaj i ovako doživljen strah. da su roditelji dece sa socijalnom fobijom hladni. što sa svoje strane. nesposobnosti i podsmeha. Istakli su da dete prelazeći u period mladalaštva biva gurnuto da se samo suočava sa mnogim "opasnim situacijama". koje sa postepeno razvijaju i pitanje je da li su se razvile do tog stepena da se mogu nositi sa tim situacijama. Zbog toga ove promene u njihovom ponašanju dobijaju potencijal koji utiče da se ponašanje drugih iz okoline promeni. oboleli od socijalne fobije verovatno će otkriti one aspekte svog i tuđeg ponašanja koji se mogu upotrebiti kao dokaz da realno postoji negativna socijalna procena. Mehanizmi pomoću kojih to čine su različiti. koje kada jednom počnu da dejstvuju stvaraju negativne misli i doprinose održavanju straha. interpretativna predrasuda osigurava da će pacijent sa socijalnom fobijom biti u stanju da otkrije kritiku čak i tamo gde je nema. strah da se u određenim situacijama ne bude kompetantan i strah od gubitka podrške ključnih figura. takođe.iz realhog događanja. još više razbuktava njene strahove. jer se strašijiva očekivanja retko pokazuju tačnim. da će da drhti. Od njega se očekuje da se oslanja na sopstveni repertoar socijalnih veština. Kada se jednom ovaj strah ispolji on može da se dugo održava. To se posebno odnosi na majke koje su u visokom postotku ispoljavale ponašanje odbacivanja. Kada se strah i socijalna fobija pojavi oboleli postaju preokupirani unutrašnjim promenama. za uzvrat može da vodi inhibiciji ponašanja i negativnom razvoju socijalnih veština. značajno su doprinele da se sagleda priroda i poreklo socijalne fobije. pak. Konačno.

1979). 1985. nisu uspevala u nepoznatim situacijama da se opuste: ispoljavala su smetnje spavanja. stroga hijerarhija. koji pripadaju. povlačenja. kao intergeneracijske genetičke transmisije. na nastanak i razvoj socijalne fobije. pak. pokazali su da se socijalna fobija porodično grupiše i da se jasno može pratiti genetički uticaj u porodičnom stablu. kliničko iskustvo je pokazalo da oboleli od socijalne fobije ispoljavaju specificne i karakteristične crte ličnosti: opštu preosetijivost i ranjivost. U tom kontekstu Sheehan (1983) je izneo mišljenje da je socijalna fobija jedan od varijeteta endogenog straha. Stidljivost. Posmatrane su dve grupe dece: inhibirana i neinhibirana. 1993). Istraživanja temperamenta Temperament je pojam koji označava relativno stabilne ponašajne i psihološke crte ličnosti koje nastaju u toku prve godine života i veoma ranom detinjstvu. pa i izolacije. I inhibirano ponašanje kod dece bilo je u centru pažnje istraživača (Kagan i sar. Neke od crta temperamenta uključuju i socijalne interakcije kao što su stidljivost i inhibirano ponašanje. obavljala su se u okviru tri područja: temperamenta.. koje se visoko nasleđuju. Osim toga. istraživana je u više studija na usvojenoj deci (Plomin i DeFries. 1986. i njen nasledni karakter. Ako u porodici vlada zatvorenost. Plomin i sar. stidljivost. posebno rezultati više istraživanja. koji je biološki uslovijen i predstavlja genetičko . ili su.psihološkoj disfunkciji.. Naslednost Klinička i psihoterapijska praksa. kako on smatra. ne podržavanje mladih u donošenju odluka i javnom nastupanju. Fyer i sar. kao značajna odrednica temperamenta.metabolički poremećaj. Istraživanja naslednosti. 1991. nisko samocenjenje. 1988. Biološke teorije Biološke teorije o nastanku socijalne fobije određene su na osnovu istraživanja naslednosti i neurobiologije ovog poremećaja. pa i organizaciju ličnosti uopšte. bio . Na nešto starijem uzrastu ispoljavala su jasno inhibirano ponašanje: povlačila su se kada je trebalo sresti nepoznate osobe i svim drugim situacijama koje su za njih bile nove i . bila su razdražijiva. Kagan. Rezultati ovih istraživanja su pokazali da su u nastanku stidljivosti važni i nasledni činioci i činioci okoline. Zapaženo je da inhibirana deca. što je korak do socijalnog straha i socijalne fobije (Parker. Postoji značajan odnos između tih varijacija temperamenta kod dece i socijalnog ponašanja odraslih osoba. studija blizanaca i porodičnih studija.. Svoju teoriju Šihan je potkrepio kliničkim iskustvom koje je nedvosmisleno pokazalo da mnoge osobe koje su u periodu mladosti ispoljavale različite oblike socijalnog straha ili socijalnu fobiju.njoj vlada dovode do usvajanja određenih oblika ponašanja koji zatim postaju preovlađujući. 1989). dovodi do usvajanja inhibiranog ponašanja. pa genetički činioci i sa ovog aspekta dolaze u prvi plan u objašnjenju nastanka i razvoja ovog poremećaja. Plomin i Daniels. na ranom uzrastu. imala gastrointestinalne simptome. kasnije u životu ispolje panični poremećaj ili agorafobiju sa paničnim poremećajem.

Ostaju izolovana od vršnjaka u svim značajnim aktivnostima. Njihovo inhibirano ponašanje vršnjaci tumače kao nezainteresovanost pa prestaju da ih pozivaju. Kada inhibirano ponašanje postane tipično. ili. što ih još više sputava. Rođaci probanada sa socijalnom fobijom. psihijatrijski zdravih subjekata. ali su zato rođaci probanada sa paničnim poremećajem pokazivali veću zastupljenost paničnog poremećaja (9. česta razdvajanja od roditelja ili njihova smrt.6% prema 2. govore. da ih prezaštićavaju. Kendel i sar. počinju da "rade umesto njih". Druga grupa. Našli su da je zastupljenost socijalne fobije kod 76 rođaka probanada obolelih od socijalne fobije viša u poređenju sa 46 rođaka iz kontrolne grupe psihijatrijski zdravih subjekata (6.3% prema 1. Na uzorku ženskih blizanačkih parova oni su utvrdili da postoji značajna korelacija između smrti roditelja i razvoja fobija. Navedene razlike pokazuju da se socijalna fobija prenosi u krugu porodice i da je način prenošenja različit u odnosu na prenošenje paničnog poremećaja. koji su pokazali veći rizik za razvoj socijalne fobije nego rođaci probanada iz kontrolne grupe subjekata koji nikada do sada nisu biti psihički bolesni (16% prema 5%).2. Jedna grupa njih želi da pomogne svojoj deci. značajno su se razlikovale u zastupljenosti opšteg stanja straha i zavisnosti od alkohola. 88 probanada dijagnostikovanih kao panični poremećaj i 10 probanada.%). Fyer i sar. Prestajala su da se igraju.3%).nepoznate. su pokazivali značajno veću zastupljenost major depresije i zloupotrebe alkohola u poređenju sa kontrolnom grupom (13. što deca doživljavaju kao neprihvatanje i odbacivanje. Roditelji ove dece. (1988) su istraživali vezu inhibiranog ponašanja kod dece kao osobine temperamenta i razvoja stidljivosti i socijalnog straha i potvrdili su da postoji veoma tesna veza između inhibiranog ponašanja dece i karakteristika socijalne fobije. . I Rosenbaum i sar. (1992) u žižu svog posmatranja stavljaju smrt roditelja i razvoj fobija. Verovatnoća da će deca sa inhibiranim ponašanjem kasnije u odraslo doba razviti socijalnu fobiju znatno je veća u poređenju sa decom koja nisu inhibiranog ponašanja. zbog toga što izbegavaju socijalne aktivnosti. već netolerantni i agresivni. mnogo doprinose da se ovakvo ponašanje ustali. prvenstveno igri. Rođaci probanada obolelih od paničnog poremećaja značajno češće su ispoljavali ove poremećaje. nisu strpijivi i taktični. (1993) su sproveli slično istraživanje.6% prema 0. Socijalna fobija je značajno više zastupljena kod rođaka probanada sa socijalnom fobijom u poređenju sa rođacima probanada sa paničnim poremećajem (6. Činioci koji imaju najnegativnije dejstvo u tome su: ponižavanje ili kritikovanje deteta od strane drugog. deca imaju vrlo specifican psihički razvoj. probanada sa socijalnom fobijom i probanada sa paničnim poremećajem. starijeg. što oni doživljavaju kao odbacivanje. Studije porodice Do sada su objavljene dve studije porodica kod kojih je jedan član oboleo od socijalne fobije. sa svoje strane. takođe. koji su činili kontrolnu grupu. privijala su se uz svoju majku i bila spremna za kontakt tek posle određenog vremena. deteta u porodici. roditelja.2%). ima negativan stav prema njima. Najzad. Reich i Yates (1988) su istraživali porodične istorije 17 probanada dijagnostikovanih kao socijalna fobija.4%). Ispitivali su rođake 30 osoba obolelih od socijalne fobije. svađe u porodici. pak. što potvrđuje pretpostavku da ovakav stresogeni događaj može da aktivira činioce koji određuju konstitucionalnu predispoziciju i tako uslovljavaju razvoj stidljivosti kao osnove za razvoj fobija. Grupe rođaka.2% prema 2.

Jedino su neurofarmakološka istraživanja osvetlila mehanizam disfunkcionalnosti serotonergičnog neurotrasmiterskog sistema kod socijalne fobije. Kendler i sar. 1976. Kada je reč o neurofarmakološkim istraživanjima od najveće je važnosti činjenica da oboleli od socijalne fobije pozitivno reaguju na primenu inhibitora monoaminooksidaze: fenelzina (Gelertner i sar. moklobemida (Versiani i sar. pa tako i socijalne fobije (Uhde i sar. Slične rezultate pre njega dobili su i Horne i sar.36. Navedene studije pokazuju da se može smatrati da se socijalna fobija porodično grupiše.51 i 0. (1992) su na uzorku monozigotnih i dizigotnih blizanačkih parova upoređivali uticaj genetičkih činilaca i činilaca okoline i utvrdili da genetički činioci koreliraju sa 0.. 1983. Korelacija kod monozigotnih parova bila je 0. 1992). opsesivno-kompulzivnog poremećaja... 1991. 1992) i brofaromina (Van Vliet i sar. tranilcipromina (Versiani i sar. Phillips i sar. Torgensen. Pojedine kulture umanjuju značaj socijalnog straha i ne smatraju da je on medicinski. Stein (1995) navodi daje do 1995 godine objavljeno samo pet studija koje su pokazale da je socijalna fobija nasledni poremećaj (Horn i sar.. dok su noradrenerični i dopaminski sistemi normalni.. 1991. 1983. 1992). Otuda postoje velike razlike u prepoznavanju i dijagnostikovanju socijalnog straha i fobije. 1992). Kultura i socijalni strah Ispoljavanje socijalnog straha u velikoj je zavisnosti od osobitosti pojedine kulture. 1996). 1988).21..54. a specifični činioci okoline sa 0. jer su znatno češće ispoljavali iste oblike socijalnog strahovanja: strah od delatnosti kada ih neko posmatra. (1976). dok je kod dizigotnih bila znatno niža 0. mada postoje neke pretpostavke koje se još proveravaju. Torgensen je upoređivao crte ličnosti i socijalne veštine odraslih blizanačkih parova. Rose i Dito. jednostavne fobije. strah od pisanja pred drugima i sl.Rođaci probanada sa socijalnom fobijom i rođaci subjekata iz kontrolne grupe zdravih nisu se razlikovali u zastupljenosti paničnog poremećaja. Studije blizanaca Istraživanja na blizancima oduvek su bila najdragocenija u sagledavanju uticaja naslednih činilaca u razvoju nekog oblika psihopatologije. Kada je reč o socijalnom strahu i fobiji ona se sprovode već dugo. ali nisu previše česta.. Neurobiologija Poslednjih desetak godina naglo je poraslo interesovanje za neurobiološka istraživanja stanja straha. biohemijska i psiho-endokrinološka istraživanja nisu utvrdila nijedan relevantan pokazateij postojanja organske osnove u nastanku ovog poremećaja. strah od jedenja pred stranim osobama.. Priroda ove disfunkcionalnosti još nije definitivno rasvetljena. a još .18 i 0. Liebowitz i sar. 1987 i Kendler i sar.21.. koji su ispitivali socijalne veštine i ponašanja monozigotnih blizanačkih parova i poredili ih sa dizigotnim blizanačkim parovima. Međutim. Paunović i Babinki. opšteg stanja straha i straha koji nije socijalno-fobični. Našao je da su monozigotni u tom pogledu mnogo sličniji u poređenju sa dizigotnim blizanačkim parovima.

. pokazala su da je strah od iznenadne smrti i fobija od bolesti znatno češći kod indijske populacije. U zemljama zapadne kulture situacija je obrnuta. na primer da osoba pušta mirise koji su nelagodni drugim ljudima. U Koreji situacija je slična. označavaju se posebnim imenom -Schinkeishitsu. zbog koga nije potrebno ići kod lekara"! Slična je situacija i u Japanu. I u Saudijskoj Arabiji socijalni strah je čest. dok je agorafobija i socijalna fobija češća kod stanovnika Velike Britanije (Chambles i sar. da je socijalni strah trivijalan problem. Spektar ima četiri nivoa.). Najzad. Oboleli od straha od crvenjenja pate zbog toga što se boje da će njihovo crvenjenje ometati druge osobe kada se sa njima susretnu. Izgradili su stupnjevitu i veoma specifičnu klasifikaciju socijalnog straha ili spektar fobijskog reagovanja u interpersonalnoj komunikaciji koji je nazvan "taijin kyofu" (Kasahara. od svih obolelih od neurotskih poremećaja njih 13% su dijagnostikovani kao socijalna fobija. Oni koji ispoljavaju ekstremnu stidljivost. počev od radova Morite (oko 1920. četvrti je karakterističan za shizofreniju. straha od osoba . Psihijatri Japana imaju dugu i cenjenu tradiciju u izučavanju socijalnog straha. 1987. 1987). Oni se mogu povezivati sa opisanim shvatanjima o prirodi i poreklu socijalne fobije kao grupe poremećaja. To nas je i navelo da izdvojeno opišemo uzroke nastanka najčešćih sindroma: eritrofobije. je povezan sa sumanutošću verovanja. psihijatrijski problem. meksički Amerikanci rođeni u SAD i populacija belih osoba koja ne pripada hispaničkoj kulturi. Osoba reaguje strahom kada ima doživljaj da ometa druge ljude. Oni poseduju i slične i različite karakteristike u poređenju sa obolelima na Zapadu. Etiologija pojedinih oblika socijalne fobije Psihoterapijska psihoanalitička praksa je pokazala da se iza opšteg naziva socijalna fobija krije više različitih sindroma koji poseduju specifične uzroke i dinamiku. koja bi se na Zapadu registrovala kao socijalna fobija ili poremećaj ličnosti sa ponašanjem izbegavanja. Drugi. Prvi. Najbolja ilustracija ovakvog stava je zajednicko mišljenje kineskih lekara i pacijenata koji su u istraživanju stručnjaka Svetske zdravstvene organizacije "otkriveni" da imaju socijalni strah da "svi ljudi imaju neku patnju. u istraživanju zastupljenosti socijalne fobije u Los Angelesu u tri populacione grupe koje su činili: meksički Amerikanci rođeni u Meksiku. da su prosečno mlađi i da imaju znatno više obrazovanje (Chaleby. na uzorku vanbolničkih pacijenata. ali se bitno karakterišu mnogim posebnostima koje zaslužuju da budu opisane. Lee. Međutim. Treci. pre i posle psihotične dekompenzacije. 1989).manje. Osoba ima strah od crvenjenja zbog toga što se boji da će biti otkrivena i prepoznata kao neprimerena. razlika je u tome što je kod Korejanaca strah od očnog kontakta najčešći oblik socijalnog straha. ali se ne tretiraju kao osobe sa medicinskim ili psihijatrijskim problemom. odgovara socijalnoj fobiji kako se dijagnostikuje po krilerijuma iz DSMIV-(1993). 1987). Upoređivanja zastupljenosti fobičnih poremećaja u Indiji i Velikoj Britaniji. Prema istraživanju koje je obavljeno na pacijentima specijalne bolnice King Fejsal u Rijadu. Najzad. 1986). konstatovano je da nema značajne razlike u sve tri grupe (Karno. Upadljiva razlika se odnosi na podatke da 80% obolelih pripada muškom polu. Socijalni strah u Japanu ima svoje osobitosti. Poznato je da su Japanci stidljivi u socijalnim situacijama. označava prolaznu fobičnost koja se ispoljava kao posebna i ekstremna samosvesnost u periodu mladalaštva.

Frojdov predložak poslužio je Bergleru (1977) da odredi strah od crvenjenja kao histerični konverzivni simptorn u sklopu neuroze stida. Pozivajuci se na shvatanje Wiesbadena koji smatra da je gledanje vrsta oralnog proždiranja. Za nju su karakteristični imaginativni i fantazmatski procesi. Hesnard (1961) smatra da je strah od crvenjenja povezan sa skrivenom seksualnom preokupacijom osoba. na kome se može sagledavati emocionalni jezik svake osobe. Odriče se prvobitne voajerske žeije i zamenjuje je . eritrofobija ili ereutofobija. straha od pogleda i kritičke procene drugih. dete čini pokušaj da primeni psihološki mehanizam zamene. U isto vreme Frojd (1905) je izneo mišljenje da je eritrofobija socijalni strah koji je ekvivalent dečjim perverznim tendencijama. pisali i drugi psihoanalitičari. Fenihel (1945). je oblik socijalne fobije ili boije rečeno varijanta socijalne stidljivosti. Strah od crvenjenja Strah od nevoljnog crvenjenja. Prva zapažanja o prirodi i poreklu eritrofobije saopštio je Žane (1903). Ova komponenta. ističe da je ona oblik socijalnog straha u kome se neurotski simptomi javljaju kada se "ideja o kazni zamenjuje idejom o seksualnom kontaktu". straha od javnog nastupa kod umetnika. Isto kao Žane i Frojd podvlači da je eritrofobija uvek združena sa osećanjem krivice. ističući da je to poremećaj koji pripada socijalnom strahu. ''duboko skrivenom u duši obolelog i tesno povezanim sa osećanjem krivice". O eritrofobiji su. izrazita povučenost. kao što je to slučaj kod drugih perverzija. Razvoj se zaustavlja na oralnom stadijumu. proždiranje.ženskog pola. Shodno tradiciji klasične psihoanalize Bergler je strah od crvenjenja posmatrao kao fenomen koji prolazi kroz tri stupnja u svom razvoju do svog konačnog uobličavanja. koje osoba osuđuje kod same sebe. U drugom strupnju razvoja straha od crvenjenja. ističe on. gutanje ili. osobe sa strahom od nevoljnog crvenjenja uvek ispoljavaju jaku oralnu i agresivnu komponentu. da je oko introjektovani organ za odgovarajuće varenje i asimilaciju vidnih opažaja. zatim. koji se i dalje povezuje sa preedipovom i zakoračuje u Edipovu fazu psihoseksualnog razvoja. Dete želi da gleda majčihe grudi. cepanju i neprekidnom gledanju u dojku. omalovažava se bebina pretpostavka o svemoći i javlja se potreba za reaktivnom osvetom u obliku prkosnog egzibicionizma. straha od ispita i najzad. sisanje. majka obuzdava. pipkanje. On je podvukao da se ovaj oblik straha javlja kod ličnosti čije su bitne osobine: narcizam. izvorno povezanu sa dojkom majke. u kasnijem sledu stvari. pak. dela tela koji je najizloženiji pogledima. neretko i sklonost ka paranoidnom interpretiranju događanja oko sebe. Bilo kako bilo. ona to oštro odbija i tako povređuje njegov narcizam. uz naglašenu paranojačku komponentu. endogonom krivicom ili autoerotizmom. Više psihoanalitičara eritrofobiju tumači kao erotizaciju ili genitalizaciju lica. Prvi stupanj se odvija u preedipovoj fazi psihoseksualnog razvoja i povezuje se sa gledanjem kao zamenom za dodirivanje. Sve detetove težnje ka proždiranju. Osećanje krivice je imaginativno i u vezi je sa porodičnim odnosima u kojima je carovalo strogo vaspitanje i stid od sopstvene seksualnosti. a kada postaje zamena za proždiranje ustirna. a ne impulsivni. koje je njen stalni i verni pratilac. Bergler se zapitao do kog je stepena proždiranje pogledom primarno. nailazi na zabrane od strane majke.

u trećem stupnju razvoja dolazi do potiskivanja oralne agresije i nastanka straha od nevoljnog crvenjenja. ima svoje posebnosti koje ga izdavajaju u deo psihopatologije koja je bila česta tema psihoanalitičara. u osveti žene zbog neprijatnosti koju je doživela prilikom čina defloracije. Negativna osećanja prema ženama pokreću razvoj straha od njih! . Strah od kastracije se doživljava kao bojazan da rnuškarac u kontaktu sa ženom ne izgubi svoj penis. smatra da se nastanak straha od osoba ženskog pola mora povezivati sa misterijom materinstva i stavom muškaraca prema ženama koji je u svojoj osnovi ambivalentan i kreće se od obožavanja. smatra Frojd. a to je ono što plaši. niti je sposobna da prihvati muškost kod svih muškaraca. odbija. koja može proždrati. Najzad. pa i svog sina. Kao dokaz navodi da u psihoanalitičkoj literaturi ima samo nekoliko radova koji u svom naslovu eksplicitno imaju pojam strah od žena. i da je za njega ''večno sumnjivo. iako je on veoma dobro opisan u radovima sa drugim nazivima i temama. nije ni idealan muškarac! Zapravo. dete pokazuje svoje lice. na jednom. koja je toliko uska da može da otkine penis. Tako je Kleinova (1935) u nastanku straha od osoba ženskog pola istakla ulogu dojke. one nisu bile sistematizovane. naprotiv. Frojd je u delu ''Totem i tabu'' istakao da strah koji oseća muškarac pred ženom potiče od saznanja da je ona veoma različita od njega. muškarac se plaši da ne postane seksualno zavisan od žene. i mogu da traže da se i penis rnuškarca odstrani. Sa druge strane. ali da su ga muškarci svesno dugo prikrivali. ali bilo je i oštrih kritika. na drugom kraju. želim da pokažem sebe". niti su imale značenje teorije. žena doživljava kao udarac svom psihološkom integritetu. u kojoj se može udaviti. Kako to nije moguće one ispoljavaju zavist prema penisu muškarca. umesto dojke majke. ali zaslužuju da budu pomenute. Prve opaske o strahu od žena potiču od Frojda. Neke su bile tačne. najbolje odslikavaju ovaj strah. potvrđenim u antropološkim istraživanjima i individualnim iskustvima psihoterapeuta. Priče o zubatoj vagini. Drugi se nalazi u predlošku da su žene ijubomorne na penis muškarca i žarko žele da ga i one poseduju. Hornaj. Prvi se nalazi u magijskim verovanjima. ili. Prirodan razvoj ovog straha Frojd je video u pretnji kastracijom koju muškarac oseća pred ženom. u kojoj su smešteni žileti. Međutim. Tako. što bi ga značajno oslabilo.egzibicionizmom: "Uopšte ne želim da gledam. U isto vrerne Frojd saopštava paradigmatičku ideju da nastanak i razvoj straha od žena potiče od toga što "majka koja podiže dete nije sposobna da prihvati sebe kao ženu. gubitak statusa device. brani ili napada". sada se pretvara u simptom: osoba crveni i tako čini sebe upadijivom i pokazuje se! Strah od osoba ženskog pola Strah od osoba ženskog pola je zaseban sindrom u sklopu opštijeg straha od ljudi. misteriozno. koja može "da daje. druge nisu. u nameri da poveže shvatanja Frojda i Klajnove. stalno ili povremeno neprijateljsko biće''. koji nije njihov otac. Horney (1937) smatra da je strah od žena postojao kao takav sve vreme od početka humanizacije čoveka i razvoja civilizacije uopšte. ali i kao činjenicu da muškarac koji je izveo defloraciju. do hostilnosti. Sledbenici Frojda uglavnom su prihvatili njegove stavove. dopuna i novih ideja. a postoje dva razloga koji mogu da dovedu do toga. Ranija sklonost ka egzibicionizmu. da je ženski polni organ za neke muškarce veoma "opasan". Godine 1913. ili svoje negativne samoprocene projektuje na njega". pak.

On se doživljava kao snažan i opasan rival koji plaši. Za razliku od kastracije ovaj strah nije fantazija već je realnost. . ali je istovremeno i osoba koja kontroliše. Zaključak psihoanalitičkih i dinamičkih shvatanja nastanka i razvoja straha od žena sastoji se u sledećem: Biološki normalan dečak u toku prve godine života. pak. prava priroda straha od žena nije povezana toliko sa kastracijom koliko sa strahom od negativne samoprocene sopstvene muškosti. Da bi se spasilo i zaštitilo od straha mora da izgradi neurotske mehanizme. libidinalne podsticaje usmerava prema njoj. koja postaje dinamička snaga u potonjem životu deteta i uslovljava da se muškarci plaše da ne budu ismejani zbog neodgovarajućeg ili malog penisa! Hornajeva to potkrepijuje činjenicama iz psihoterapijske prakse po kojima mnogi muškarci doživljavaju žene kao osobe bez dna. nesposobni da takvu prazninu popune i zadovolje ženu. agresivnost. Strah od žena nastao zbog niske samoprocene sopstvene muškosti uslovljava neka tipična ponašanja muškaraca. eto. Ona je prisutna od samog rođenja. pa i crte ličnosti: submisivnost. ali može i da predstavlja model muškosti za svoga sina. U jednom smislu ono je povezano sa fazom skrivenog falusnog narcizma: subjekt vraća libido na svoj penis. Kada izostane bezuslovna ljubav. Stoga. U ovoj fazi otac i dalje može da plaši.Antropološka istraživanja su pokazala na koji su se sve način. povlačenje od ljudi i sl. smatra ona. Takvo dete ne sme da ispolji agresivnost zbog straha od napuštanja. ali se pojavijuje otac kao nova figura. manipuliše genitalijama svoga deteta i na taj način ugrožava njegovu autoerotsku aktivnost. sa posledičnim slabljenjem ili gubitkom samocenjenja. obnavlja samopoštovanje i počinje da dokazuje svoju potentnost izražavanjem velike ambicije i potrebe da se konkurise ženi i najzad. a iz tih osećanja i nastaje strah. dete majku i okolinu doživljava zastrašujuće. obredima i ponašanjem. U drugom smislu ono je povezano sa potrebom muškarca da ženu ponižava. da umanjuje njeno samopoštovanje i tako podrži sopstvenu superiornost. Istovremeno dečak upoznaje razlike između polova. trenira čistoću. najčešće zbog neurotičnosti majke. što je opisano kao strah od kastracije. Kada se dečak oslobodi straha od oca može slobodno da se poistoveti sa njim. Takve zabrane dete doživljava kao odbacivanje. Za nastanak i razvoj straha od žena od presudnog je značaja odnos dečaka i primarnog objekta-majke. potrebe da bude voljen i osećanja krivice. da se ona dostigne. upoznaje osobe koje nemaju penis što potvrđuje njegov strah da je kastracija moguća i da. Zato često postaje izvor opasnosti i doživljava se kao osoba koja odbacuje (preedipov stupanj u razvoju) ili. kada cveta simbiotska veza sa majkom. Majka je prva žena u životu deteta koja zabranjuje nagonske aktivnosti i pored toga što su investicije dečaka u penis ogromne. kao jezero ili more. čak i postoji. ritualima. pred njima se osećaju bespomoćni. Nedovofjno kvalitetan odnos majke i deteta otvara put za nastanak osnovnog nepoverenja i straha. Pretnje od strane oca dečak doživljava kao da su usmerene prema njegovoj muškosti. zadovoljstva i sigurnosti. Ono se ne plaši samo kazne zbog svojih nagonskih impulsa već majku doživljava kao pretnju za svoje zelje i težnje. bespomoćnosti. muškarci branili od tog pogubnog i paralizirajuceg straha! Hornajeva razvija svoje shvatanje na sledeći način. izvor je ljubavi. razreši Edipov kompleks i dostigne seksualni identitet. Ako strah nije suviše intenzivan dečak uspeva da ga savlada i poštujući svoje želje kasnije u životu nalazi drugu ženu koja zamenjuje majku i njegove potrebe. Kada dostigne Edipov stupanj u razvoju majka je i dalje primarni objekt ljubavi dečaka. kastrira (Edipov stupanj u razvoju). Dete koje odrasta bez topline i ljubavi nikada ne može da oseti blaženo osećanje da ga neko želi.

sa mogućnošću da se otkrije prevara. rigidna je i kontrolišuća. potentnosti i efikasnosti. što sve može veoma mnogo da plaši. libidinalna kateksa majke i dečaka se ne prekida ulaskom u Edipov stupanj razvoja. Analiza fenomena javnog nastupa kod umetnika podvlači njegov fobičnoegzibicionistički karakter. glumaca. tom prilikom.Međuitim. a premijera. emocionalno veoma teško uspostavlja kontakt sa detetom. muzičara. pa čak i kastrira! Sa tim u vezi je i osećanje nelagodnoati koju umetnici doživljavaju u vezi sa proždirućim pogledom publike. što ga na neki način izjednačuje sa nesvesnom fantazijom o privatnom vođenju ljubavi. za koju je karakterističan stalan porast uzbuđenja. posebno kada je reč o glumcima. Strah od javnog nastupa umetnika Strah od javnog nastupa kod umetnika. publika ismeje umetnika. Majka i dalje nastavlia da bude objekt ljubavi svoga sina. ponaša se prezaštićavajuće. najčešće glumaca. Opasnost koja preti sadrži se u mogućnosti da. razvija želju da ostvare nesvesnu fantaziju da pobede i zavedu publiku. zavodi svoje dete ili mu. jer oko koje ga posmatra može i da odgrize deo tela ili čak i da ga proguta.. kao mogućim ishodom. njegove probuđene erogene zone. da umetniku nešto nedostaje i da se okitio tuđim perjem. često je prisutno u fantazijama glumaca. to jest sa pretnjom i strahom od kastracije. Zapravo. Ovu dinamiku koja bi se mogla nazvati bliskom vezom između aktivne i pasivne strasti za posmatranjem. I celokupna priprema umetnika za javni nastup zasnovana je na seksualizaciji i dovodi se u vezu sa doživljavanjem seksualnog sladostrašća ili orgazma. Probe su simbolička predstava seksualne predigre. gubitkom snage. On poseduje veoma snažnu seksualno-erotsku osnovu. igrača baleta i sl. operskih pevača. koji nikada nije nevažan za nastanak straha. koji može da povredi i izazove veliki strah. koji u javnom nastupu razgolićavaju svoj unutrašnji i spoljašnji self. Fenihel ovako nastali strah objašnjava kao specifičnu kaznu za egzibicionistu. Nastanak straha od javnog nastupa povezuje se i sa egzibicionističkom crtom kod umetnika. pa čak i njihovu funkciju! Strah koji se razvija u takvim okolnostima povezuje se. kako kaže Fenihel (1945). gruba je i proganjajuća. tiraniše ga svojom bolešću. stalno otvara osećanje krivice. preti samoubistvom. usvaja oreol mućenice. specifičan je oblik socijalnog straha i fobije i. potpuno distancirana. oko posmatrača. dosta je čest! Suština ovoga straha mora se tražiti u fenomenu nastupanja kao socijalnog čina i javnog saopštavanja određenog sadržaja. prvi je osvetlio Frojd (1909). da ga zbog egzibicionizma i sličnih težnji kazni. pražnjenje nagomilane napetosti koja dovodi do doživljavanja završnog zadovoljstva. kao oružje sadiste. ispoljava izraženu tendenciju za domincijom. koja kod umetnika. i kasnija izvođenja. Psihoanalitičari i psihoterapeuti dinamičke orijentacije dobro su upoznali i razumeli ovaj fenomen. Taj momenat je sa dinamičkog stanovišta najodgovorniji za nastanak straha od žena. Stavljajući na javno vrednovanje svoju genitalnu privlačnost umetnik reskira da ga publika ismeje zbog njegovih genitalija. ne dozvoljava da se prekine simbiotski odnos sa detetom i sl. jer je strah od kastracije ovoga puta povezan sa falusnom i kastrativnom majkom čije su psihološke karakteristike dobro upoznate: često je odsutna. nažalost. pak. kao da ne postoji i da je nema. Dinamička osnova koja ga određuje u najužoj je vezi sa seksualnošću i agresivnošću. po principu gledati znaci i proždirati. On je naglasio da se iz aktivne strasti za . Javni nastup povezuju sa emocionalnom i telesnom senzitivnošcu koja je njegov stalni i neizbežni pratilac.

Tako se sadržaj straha od ispita povezuje. Neumann. on je savršeno svestan da zavisi od publike. da se "pukne" na sceni. pa čak i silom ostvari. ispoljavali su govorne i motorne smetnje. Analnost i javni nastup su povezani na veoma složen način. da celokupan nastup ne ispadne bez veze. pred polaganje ispita ostajali su mirni. već isto tako da pruži. Javni nastup i čin izvođenja može da se poveže sa hranjenjem i da se tom prilikom otvori pitanje ko hrani koga? Da bi se zaštitio od straha umetnik. pa čak i . što može da prizove fantazije u kojima predviđa doživljavanje gubitka ljubavi. umetnik mora da se štiti od proždrijive agresivnosti publike. 1986). posebno glumu. kada je kao dete počinjao da sa izrekom "ne" odbija zahteve roditelja da svoju stolicu produkuje u određeno vreme i na određenom mestu. Drugim rečima. priroda i poreklo straha od ispita nisu upoznati na način sa kojim bismo bili potpuno zadovoljni (Erić. to jest u fazi navikavanja na čistoću. što je bila njihova osnovna karakteristika i tokom polaganja ispita. 1933 i drugi). koji leže u njegovoj osnovi. a iz pasivne. 1933. stabilni studenti. dok je kod stabilnih studenata neurotske simptome ispoljavalo samo njih 16%. Nasuprot njima. Fenihel (1945) je integrisao njihova zapažanja i povezao strah od ispita sa doživljavanjem treme i straha od crvenjenja. Luria (1932) je studente sa strahom od ispita okarakterisao kao nestabilne. Strah od javnog nastupa se povezuje i sa oralnim i analnim stupnjem u razvoju. kastracijom ili gubitkom ljubavi.posmatranjem kasnije razvija radoznalost. Strah od ispita Nažalost. Drugim rečima. osećanja krivice i inferiornosti. već kao rezultat drugih. strah od ispita pokušali su da objasne psiholozi. koja njega hrani aplauzom. Nije zabeleženo da umetnik ne reaguje pozitivno na aplauz kao znak odobravanja i priznanja. koji su na ispitu ostajali relativno mirni. pokazivali su dobro koordinisane govorne i motorne reakcije. Najzad. pak. nasuprot stabilnim. dubljih. Nešto kasnije. 1929). Prva zapažanja o strahu od ispita potiču od fiziologa koji su pratili fiziološke promene i oblik emocionalnog reagovanja u ispitnoj situaciji (Cannon. već i sa očuvanjem samopoštovanja i njegove zaštite od opasnosti. Ni psihoanalitičari nisu ostali po strani kada su činjeni pokušaji da se objasni priroda i poreklo straha od ispita (Bergler. može da se poveže sa njegovim razvojem i analno-sadističkim fiksacijama u njemu. konflikata. podbaci (Aron. Sa druge strane. izvođač. potreba da se osoba izražava kroz umetnost. da ne bi bio povređen i da ne bi razvio strah od nastupa. On je istakao da strah od ispita ne nastaje zbog prostog potiskivanja egzibicionizma i skopofilije. ne samo sa egzibicionizmom. mora stalno da ima na umu ideju da je on taj koji hrani publiku kvalitetnim izvođenjem. koja može da dovede do bolnih doživljavanja osobe. psihoanalitičari smatraju da strah od javnog nastupa kod umetnika može da nastane i iz mnogo jednostavnijih razloga. ali i od svoje sopstvene. njegov otpor da nastupa u određeno vreme i na određenom mestu. sigurnost od straha. Posebnim ispitivanjem Lurija je utvrdio da u grupi nestabilnih studenata njih 61% imaju i druge neurotske smetnje. Umetnik može da ima otpor da nastupa u određeno vreme i na određenim mestima Zbog toga može da bude besan i ujedno uplašen. da se ne "preigra" ili. 1977). Doživljavanje stalne opasnosti da se nešto ne zabrlja. Njegov cilj nije samo da pruži seksualno zadovoljstvo. Na osnovu tih podataka Luria je izveo zaključak da je strah od ispita emocionalna reakcija nestabilnih studenata i da ispitna situacija za njih predstavlja nesavladiv stres. Nestabilni studenti su bili veoma uzbuđeni i neorganizovani pre polaganja ispita.

Karakteriše se svesnim subjektivnim doživljavanjem straha i napetosti. Crte straha su relativno stabilne individualne osobine ljudi. Sarasonu (1972) i Spielbergeru (1975). 1975). stavio specifične činioce povezane sa ispitivanjem i polaganjem ispita i karakteristike ličnosti osobe koja polaže ispit..''. kao i hiperaktivnošču autonomnog nervnog sistema. osobe koje ispoljavaju strah od ispita boje se sopstvene agresije. On smatra da postoji uočljiva razlika između opasnih i ugrožavajućih događaja (stresori) i emocionalnih. u specifičnoj situaciji. Osobe koje ispoljavaju strah od ispita mnogo više nego uobičajeno su okrenute prema sebi. utemeljivanje znanja o strahu od ispita može se pripisati Liebert i Morissu (1967). zavisiće i reakcija na ispitu. što utiče ometajuće i osiromašujuće na sposobnosti obavljanja zadataka. Njihov unutrašnji govor sa samim sobom odvija se stalno u istom stilu ''ja sam glup. Pojam stres Spilberger koristi kada postoji objektivna fizička i psihološka opasnost. Zapravo.njenog potpunog uništenja. Zabrinutost se definiše kao svesno saznanje o posledicama polaganja ispita. Drugim rečima. po Spilbergeru. kao što je ispit ispoljavaju kao sstanje straha. Crte straha mogu da se definišu i kao održavajuće individualne razlike u učestalosti i intenzitetu kojim se stanje straha ispoljavalo u prošlosti i mogućnost da se takvo stanje doživi i u bućnosti. neću položiti. Masson. Strah od ispita objašnjavan je i teorijom o stresu kao sistemu opšteg emocionalnog prilagođavanja pokrenutog fizičkim i humoralnim stimulusima u ispitnoj situaciji (Selye. upravo treba da odluči da li se jedna osoba prihvata i da li joj se dozvoljava da učestvuje u izvesnim privilegijama koje će joj služiti kao narcistički oslonac. Spilberger je objašnjavao strah od ispita svojom opštom teorijom o strahu koncepcijom o stanju straha (A-state) i crtama straha (A-traite). emituju negativne odgovore. a emocionalnost kao posledica hiperaktivnosti autonomsnog nervnog sistema u test situaciji. fizioloških i promena u ponašanju (stresne reakcije). Situacija može da se i znatno komplikuje kada je reč o fobiji od ispita zbog postojanja konflikata pasivno-femininih tendencija. Crte straha su zapravo indivuauafne razlike u tendenciji da se ispitna situacija doživi kao opasnost. Stanje straha je prolazno emocionalno stanje koje se razlikuje u intenzitetu i fluktuira u vremenu. a pojam pretnja kada postoji opažanje . koje se karakterišu spremnošću da se mnoge situacije iz svakodnevnog života dožive kao opasne i tendencijom da se na tu i takvu opasnost odgovara razvojem stanja straha. strah od ispita. je stres koji nastaje iz psiholoških razloga. ili će biti odbačena i osuđena na samoću i narcističku glad. Strah će se pojaviti uvek kada osoba seksualizuje ispitnu situaciju nadajući se da će time savladati svoje osećanje inferiornosti i strah od kastracije. Shodno prethodnim stavovima strah od ispita Spilberger objašnjava postojanjem crta straha koje se. kao i od njenih narcističkih potreba. Pojmovi koji su u opticaju su stres i pretnja. koje izaziva stresna situacija. 1950. jedan autoritet. Sarason je istakao da u zapadnoj kulturi na uspeh u životu ljudi često utiče kakav su rezultat postizali na brojnim ispitima i testovima kroz koje su prolazili tokom školovanja. Ovakve osobe imaju pogrešno usvojeno saznanje o ispitu kao činiocu u procesu školovanja. spoljašnji predstavnik Superega.. za koje je tvrdio da su od najvećeg značaja. On je u žižu dinamičkih zbivanja u nastanku straha od ispita. U zavisnosti od odnosa osobe prema svojim seksualnim osećanjima i prema autoritetu (ocu). Drugačije rečeno. Liebert i Morris smatraju da strah od ispita nastaje zbog dva razloga: zabrinutosti i povišene emocionalnosti. Međutim.

Situacije koje nisu stresne. dovodi do preispitivanja sopstvenih vrednosti i sposobnosti. takođe. instrument erotske inicijative. . Međutim. Susretanje pogleda dva subjekta ima značenje interpenetracije između dve osobe u najveće dubine njihovih bića. Ey i sar. da oko kao ogledalo duše može da bude i urokljivo. manje ili više. Osoba koja je gledana može da doživi da je "otkrivena". 1987). kada u njih bulji ili kada ih veoma kritički posmatra i procenjuje. stvara posebnu svesnost. jer osoba koja je posmatrana može da doživi da će ispasti smešna ili. fenomenologija i namera u "govoru pogleda". što je ispit teži i što su posledice neuspešnog polaganja ispita teže. tesno se povezuje sa seksualnošću. uspostavlja koegzistcnciju. Stres na ispitu ima jednu osnovu koju čini objektivni stimulus. oblikom simboličke kastracije. pogled može da proganja i preti. opasna ili lično ugrožavajuća. Zapravo. doživljaju "biti gledan". "dinamici gledanja" ili. otvara ili razotkriva. pa i seksualnog. iz nekog razloga. pak. pa dinamika gledanja. Stoga i nije teško zaključiti da pogled može i da plaši. rekli bismo i energiju i time umanjuje šanse za dostizanje uspeha. ili biti gledan. Ona utiče i na samopoštovanje. on je veoma složen i teško ga je razlučiti od doživljavanja pretnje. što onemogućava subjekt da se posveti realnim problemima i obavezama koje nosi zadatak kao problem koji treba rešiti. kritičke procene drugih. jer nastoji da omogući i realizuje prisan odnos sa drugim. Pogled se može određivati i kao organ života. Strah od pogleda i kritičke procene Strah od pogleda. (1963) smatraju da je pogled oblik vizuelnog seksualnog odnosa. Poznato je da mnoge osobe nisu baš previše srećne da ih drugi posmatraju. tako vidi. Kada se javi strah na ispitu on dovodi do podele pažnje na brigu oko ishoda ispita i sam zadatak kao takav. svojinu. On je i oznaka izrazito egzistencijalnog odnosa između dva bića. jer postoji mogućnost potajnog i dubokog prodirania. a kaznjavao se slepoćom. to će ispitna situacija da se doživljava kao veća opasnost. plaši. kao psihičkom funkcijom. da se uspostavi uzajamnost i prisnost. mogu da se dožive kao opasnost ako ih osoba. da je drugi prodro u njenu fizičku intimnost. sa nekim nedostatkom. U tim situacijama pogled može da ima značenje fizičkog. pa čak i naslućivanja proganjanja! Gledanje u cilju da se ostvari bliska veza sa nekim. Tako Wine (1971) smatra da strah od ispita nastaje zbog određenih problema u vezi sa pažnjom. Briga za ishod ispita odvlači pažnju. postoje i druga. njegovo doživljavanje kao opasnosti ima i subjektivnu komponentu. Zbog toga je u starim mitovima i legendama pogled shvatan kao posedovanje ili greh. pojedinci imaju paralizirajući strah kada ih neko gleda. pak. a još manje kada nešto rade. zanimljiva. koja je neotuđiv uslov autonomne egzistencije. smatraju da je urođen (Marks. Najzad. čini osnovu drugosti i alterniteta. da ima božansko ili magijsko značenje od koga se mora pobeći i od koga se mora bojati! Najzad. za koji neki istaknuti psihijatri. Međutim. poznavaoci straha. dodira. je sasvim specifičan oblik socijalnog straha. mišljenja o etiologiji straha od ispita. Tako celokupan događaj gledanja dobija seksualno značenje. Iako je ovaj strah po svojoj prirodi socijalni strah i viđa se samo u socijalnim interakcijama.određene situacije koja je.

reviziji (MKB10-1992) socijalna fobija dobija svoju nozolosku samostalnost (F40. Tek u poslednjoj.6) . Izbegavanje. podgrupu "Fobični anksiozni poremećaji" (F40). anticipacija straha ili patnje u socijalnim situacijama koje izazivaju strah ili situacijama u kojima se javno nastupa.Klasifikacija Socijalna fobija je grupa veoma heterogenih psihopatoloških fobičnih stanja straha koju je veoma teško klasifikovati na zadovoljavajući način. u DSM-IV (1993) se daju uopštena određenja: postojanje stalnog straha od jedne ili više socijalnih situacija ili situacija u kojima osoba treba javno da nastupi pred nepoznatim ljudima ili. kao opšti strah da se ne kaže nešto glupo ili. Još je Frojd (1909) smatrao da su fobije samo pojedini specifični sindromi koji mogu da pripadaju svim oblicima neurotskih poremećaja i da se zbog toga ne mogu svrstati u samostalnu grupu bolesti! Više autora tu tokom istorije psihijatrije pokušavali da sačine prikladnu klasifikaciju ovih poremećaja: Žane (1903). situacija. koji su sumirali dotadašnja iskustva. u kojima je izložena proceni od strane drugih i može da bude izložena poniženju. strah od pisanja u prisustvu drugih. Svesni smo da bilo kakvi individualni predlozi klasifikacije teško dobijaju svoje mesto u psihijatriji. da ne može da se odgovori na pitanje. ali nismo odoleli izazovu da to učinimo. fobične neuroze ili fobičnih stanja. U DSM-III (1980) socijalna fobija je po prvi put izdvojena u poseban nozološki entitet sa potkategorijama: strah od govora pred publikom. Naš predlog se zasniva na istorijskoj dimenziji klasifikovanja ove grupe poremećaja i spostvenom iskustvu iz prihoterapijske prakse (Tabl.1) i svrstava se u grupu "Neurotskih. sa stresom povezanih i somatoformnih poremećaja" (F40-F48). ali je vidan napredak učinjen tek u dijagnostičko klasifikacionim sistemima DSM (Dijagnostičko statističko uputstvo) Udruženja psihijatara Amerike i MKB (Međunarodna klasifikacija bolesti) Svetske zdravstvene organizacije. Deli se u dva oblika: diskretni (ograničen na uzimanje hrane pred drugima. pa i povređena. značajno utiču na svakodnevno i profesionalno (akademsko) funkcionisanje. strah od korišćenja javnih WC-a. pak. pored navedenih oblika socijalne fobije. U Međunarodnoj klasifikaciji bolesti socijalne fobije su dugo podvođene pod opštu kategoriju fobija. spominju se i strah koji se javlja u raznim situacijama. U DSM-III-R (1987). Marks i Gelder (1966) i drugi. desetoj. Stekel (1909). strah od nastupa u kome se nešto izvodi pred publikom. Najzad. društvene aktivnosti i interpersonalne odnose. Dixon. De Monchaux i Sandler (1957). pak. strah od jedenja pred publikom i najzad. javni nastup ili susret sa osobama suprotnog pola) i difuzni (uključuje skoro sve socijalne situacije izvan porodičnog kruga). dovedena u nepriliku ili zbunjena.

Tabl. 6 – Naš predlog klasifikacije socijalne fobije Socijalna stidljivost, ekstremna socijalna stidljivost Opšti socijalni strah Strah od ljudi uopšte Strah od ljudi od autoriteta Strah od osoba suprotnog pola Strah od javnog nastupa Strah od pasivnog pokazivanja Strah od crvenjenja Strah od aktivnog pokazivanja Strah od govora pred publikom Strah od jedenja i pijenja na javnom mestu Strah od ispita Strah kod umetnika koji kreativno nastupaju Strah od pogleda drugih Strah od obavljanja neke delatnosti dok drugi posmatraju Strah od kritičke procene drugih Strah da izgled i ponašanje nisu kako treba Strah od gubitka telesne kontrole Strah od povraćanja Strah od umokravanja Strah od nevoljnog defeciranja Socijalne fobije koje se komorbiditetno povezuju sa drugim psihijatrijskim poremećajima

Navedenu klasifikaciju ćemo koristiti u opisivanju kliničke slike pojedinih oblika socijalne fobije.

Klinička slika

Klinička slika socijalne fobije je veoma raznovrsna. Osnovni psihopatološki sadržaj u svim slučajevima čini strah koji ima sva svoja svojstva: subjektivno-verbalna, telesna, ponašajna, kao i ona koja se povezuju sa crtama ličnosti, to jest organizacijom karaktera. Subjektivno-verbalna komponenta sastoji se u svesnom doživljavanju straha, koji osoba prepoznaje kada ostvaruje kontakt sa drugim ljudima ili sudeluje u interakcijama sa njima u okviru različitih socijalnih situacija. Telesne manifestacije straha kao što su: lupanje srca, znojenje, drhtanje, crvenjenje i sl., posledica su hiperaktivnog autonomnog nervnog sistema, pojavljuju se kada je strah intenzivan i difuzan. U ponašajnom smislu karakteristično je fobično ponašanje izbegavanja svih socijalnih kontakata i situacija koje plaše. Ovakvo ponašanje uslovljava i druga osiromašujuća ponašanja koja dovode do usamljivanja i izolacije, ili, pak, ostvarivanja kontakata samo u porodičnom krugu. Najzad, karakteristične crte ličnosti i organizacija karaktera osoba stalni su izvor strahovanja. Oboleli su najčešće veoma nesigurni i stalno nezadovoljni sobom, imaju nisko samocenjenje i samopoštovanje, zbog čega su stalno napeti i nervozni. Preokupirani su idejama da će njihove loše osobine da privuku pažnju drugih, koji će ih kritikovati ili loše proceniti. Zbog toga imaju veoma nizak učinak u osnovnoj delatnosti i obavljanju životnih, pa čak i svakodnevnih, zadataka, što još više povećava njihovu napetost i nezadovoljstvo sobom. Osobe sa anksioznim crtama ličnosti uviđaju da su njihove reakcije nelogične, preterane, pa čak i ekscentrične, da druge osobe to nemaju, što ih još više deprimira i doprinosi daljem smanjenju samocenjenja i samopoštovanja. Klinička iskustva omogućila su da se detaljno opišu oblici ispoljavanja i odredi profil simptoma specifičan i karakterističan za socijalnu fobiju (Tabl. 7).

Tabl. 7 – Profil simptoma karakterističnih za socijalnu fobiju (Dixon i sar., 1957, Erić, 1976, 1977, Marks i Matews, 1979, Stein, 1995) Strah da drugi ne pomisle da je neznalica i neinteligentna osoba Strah da odelo i izgled nije onakav kakav bi trebalo da bude Strah da im drugi ljudi neće biti naklonjeni i da ih neće voleti Osećanje nelagodnosti kada se jede ili pije pred drugima Strah od hodanja pred drugim ljudima Stalno osećanje neprijatnosti od moguće povrede drugih Izbegavanje da se sedne na prednja sedišta, posebno kada su drugi već seli Osećanje nelagodnosti u susretu sa osobama sa deformitetom Bojazan od mogućeg osećanja muke ili javljanja nagona za povraćanjem u prisustvu drugih Osećanje nervoze i napetosti u susretu sa osobama od autoriteta Osećanje stida ili straha u prisustvu osoba suprotnog pola Strah od nevoljnog crvenjenja Strah od kritike Osećanje neprijatnosti u velikoj grupi nepoznatih ljudi Izbegavanje da se bude u centru pažnje i osećanje nelagodnosti kada se to dogodi Strah od iznenadne potrebe za mokrenjem ili defekacijom u neprikladnim situacijama Strah od padanja u nesvest Osećanje nelagodnosti kada se neko susreće i pozdravlja a nedovoljno se poznaje Napetost i nelagodnost kada su odnosi sa autoritetom loši Nelagodnost i strah kada se ne zna šta se od osbe očekuje, posebno kada započinje razgovor sa nepoznatim osobama Izbegavanje traženja obaveštenja od drugih Strah od telefoniranja: poziva, odgovora i vođenja razgovora Osećanje nelagodnosti kada treba govoriti o svojim ličnim osećanjima Strah da se ne ispadne smešan ili glup Izražena stidljivost i nesigurnost u svakodnevnim situacijama Osećanje nervoze, napetosti i straha kada treba nešto da se kreira pred drugima: igra, peva, svira, govori, polaže ispit Osećanje nelagodnosti od pogleda drugih i njihove kritičke procene

Retko izlaze iz kuće. što je slučaj sa samo jednom trećinom obolelih. kojih ima više i svaki od njih zaslužuje posebnu pažnju. događaji veoma raznovrsni: neuspešan javni nastup. Stidljive osobe su povučene.Navedeni profil karakterističnih simptoma odnosi se na slučajeve kada se socijalna fobija ispoljava kao ''čist'' oblik. pak. oženjen. povremeno i diskretno. imao sam i potrebu da me zagle i pomaze. Neretko se ne može izdvojiti nijedan događaj koji prethodi nastanku poremećaja ili. sami ili u najužem porodičnom krugu. precipitirajući. to jest druge dve trećine obolelih. često se utapaju u rad kako bi izbegli susrete sa kolegama. kada je trebalo nešto da uradi pred drugima ili pri javnom nastupu. jedno dete. nastavnicima. čitaju ili gledaju televiziju. ili ekstremno. roditelja ili rukovodilaca na poslu i sl. 39 godina. pa i strah. vraćaju se kući.usamljivanjem i izolacijom. ispoljava i simptome drugih psihijatrijskih poremećaja sa kojima se socijalna fobija komorbiditetno udružuje ili. intenzivna i osiromašujuća. savesno rade. Dg. ali zatim sve izraženije dok se poremećaj ne ispolji u karakterističnom obliku. ali sam to sve vreme izbegavao. pak. Međutim. visoko obrazovanje. ili. porodičnom i profesionalnom funkcionisanju. bio previše poslušan. grupišu u specifične sindrome i poremećaje. Psihoterapijska praksa je pokazala da su ti. N. slab i nesiguran. kada ugrožava kvalitet življenja pripada kategoriji socijalne fobije. Ispoljeni simptomi se. pak. pri susretu sa važnim osobama. zbog čega sam maštao da budem jak. zatim. Želeo sam kontakt sa roditeljima. upućena oštra kritika ili stalno kritikovanje od važnih osoba. simptomi se ustaljuju. Većina. Sećam se da sam još kao dete u ponašanju ispoljavao stegnutost i krutost. izražena.. postaju intenzivni i osiromašujući i poremećaj dobija svoje završne kliničke osobitosti. Stideo sam se svega i svačega: susreta sa drugovima. najčešće posle nekih traumatskih događaja. Ekstremna stidljivost Stidljivost i nedostatak samopouzdanja koji se javljaju u raznim socijalnim situacijama i interakcijama nije retko osećanje i kod sasvim uravnoteženih i uspešnih ljudi. Od početka javljanja prvih smetnji do potpunog izražavanja premećaja prođe više godina. U jednom trenutku u životu osobe. Kada sam zakoračio u period mladalaštva stidljivost je postala nepodnošljiva. otežava međuljudske susrete sa krajnjim negativnim efektima . Ekstremna stidljivost ''Od najranijeg detinjstva bio sam bio veoma stidljiv i plašljiv. posete rodbini ili najužem krugu prijatelja. U početku. rezervisane. klinički komplikuje.N. devojčice sam izbegavao kada . da me niko ne može ni povrediti ni poniziti. Simptomi socijalne fobije počinju da se ispoljavaju još od ranog detinjstva i početka mladalačkog doba. on počinje posle krajnje trivijalnih razloga. Izražena stidljivost osujećuje osobu u ličnom. samouveren. Nema te osobe koja nije osetila napetost i nelagodnost. upoznavanje sa nepoznatom osobom suprotnog pola ili autoritetom koje nije proteklo na zadovoljavajući način. u njoj provode najviše vremena. a kada to čine opredeljuju se za usamljeničke šetnje ili. kada je stidljivost veoma. retko sklapaju prijateljstva i vode zatvoren i skučen način života. Od tada do danas imam i strah da će me neko fizički povrediti. Izbegavaju susrete sa ljudima koji nisu neophodni i usvajaju sasvim specifična ponašanja: odlaze na posao. pak.

kolege izbegavam.. nikada ne otpočinju razgovor prvi i sl." Strah od autoriteta Među osobama koje imaju opšti strah od ljudi pojedinci imaju najveći. Zbog toga. kada osobu neko posmatra ili kritički procenjuje.!" Strah od ljudi Strah od ljudi je najčešći socijalni strah i povezuje se sa susretima sa nepoznatim ljudima. Socijalna fobija-strah od ljudi. ili jedini problem u kontaktu sa osobama od autoriteta. 27 godina. strah dobija neslućene razmere. što je ređe. rođaci. nervozni i ne previše srećni. Jedina misao koja mi se u tim trenucima javlja jeste kako prekinuti razgovor. lekari i sl. osobama suprotnog pola. posebno ne sa rukovodiocima. Kada moji sagovornici počnu da postavljaju pltanja ili treba da ponovim ono što sam već rekao. govor mi postaje otežan. Nezavisno od toga. Dg. živeo sam u svetu fantazije. kako se ja nisam menjao ženi je dosadilo sa mnom i napustila me je i odvela dete sa sobom. i do kontakta mora da dođe. u takvim okolnostima uvek su napeti. Sada je takvo ponašanje preraslo u intenzivan strah. posebno kada smo dobili dete. kao da celo telo nekako treperi. Međutim. ne razgovaraju sa kolegama na poslu. kao što su roditelji. na nepoznatim mestima. u okruženju grupe nepoznatih ljudi. osobe sa socijalnom fobijom izbegavaju ovakve susrete i njihovo ponašanje se podređuje tom cilju: ne voze se javnim saobraćajem. strah od autoriteta . N. Zbog toga sam se okrenuo usamljeničkim aktivnostima. kako pobeći i tako prekinuti mučna doživljavanja straha i nelagodnosti. gledao filmove. agresivno.. Počinjem da drhtim. nastavnici i profesori. neudata. N.strah od ljudi "Od kako pamtim za sebe nerado se susrećem sa ljudima. žena me je potpuno zaboravila.N. starije kolege. U početku je bilo lepo.god sam to mogao. rukovodioci na poslu.. mucam ili zamuckujem. Strah je posebno intenzivan kada se susreti ostvaruju u posebnim okolnostima: iznenada. autoritetima. pak. Ako je to nemoguće. Sada živim sam i mnogo mi je gore. Odlazim na posao i vraćam se kući. i neočekivano. Kada zbog potrebe posla ili drugih razloga moraju da komuniciraju sa ljudima ponašaju se submisivno ili. ne mogu da kažem ono što situacija nalaže i što treba da kažem. ne viđam ni dete. Nemam prijatelje. Socijalna fobija . grupom ili masom ljudi. Oženio sam se devojkom koja me je prihvatila onakvog kakav sam bio. visoko obrazovanje. osećam se napeto i nelagodno. ne skreću pažnju na sebe. ne odlaze na sastanke. Kada god to mogu ja izbegavam da ostvarim kontakt sa njima. ne rukuju se. neoženjen. Počinjem da se znojim i crvenim u licu. ne staju u red bilo kakve vrste. student. čitao sam knjige. 22 godina. To najbolje možete da shvatite kad zamislite da vas uključe u neku blagu struju.N. Dg. Gledam na sve načine da što pre završim posao i okončam kontakt i jednostavno pobegnem. kada se ne zna šta se od nje očekuje i sl.

kao što izbegavam da idem i kod drugih lekara. uspostavljanje seksualnih odnosa. nisam znala o čemu da razgovaramo. jer mnoge od njih svrstavam u autoritete. neostvarenim. Želim da vidim da li mogu nešto sebi da pomognem. ali je stalno prisustan i potpuno me obuzima. promašenim osobama. I u društvu tih. a neki od njih razvijaju pravu fobiju. zavlačila sam se u svoju sobu iz koje nisam izlazila sve vreme. sve do smešnih situacija. pa i svojih roditelja. on je znatno manji. nešto promrmljam u bradu kao pozdrav ili tako nešto slično. da bolje i kvalitetnije živim. osećam kao da nisam dorasla situaciji. neprirodno sam se smeškala. Godinama sa njima ne vodim nikakve razgovore. meni poznatih ljudi. Međutim. Međutim. Doduše. posebno u periodu detinjstva i mladalaštva. Na poslu sam se plašila svih ljudi od autoriteta: rukovodilaca. uvek je praćen blagim osećanjem nelagodnosti i strepnje. kao neko glupo i ružno dete. Tokom srednje škole i studija imala strah od ispitivanja i polaganja ispita. kada još niko nije stigao. posebno muškaraca. Plašila sam se i onih kod kojim treba da polažem. često posežu za . Zbog toga sebe smatraju bezvrednim. Kada ih susretnem u stanu. isključivo konvencionalne prirode. i žurno odlazim u svoju sobu. Svi ste vi za mene neki autoritet koji me plaši. Pozive za javno učestvovanje na stručnim skupovima kada je trebalo govoriti o rezultatima rada odbijala sam žestoko pa me je posetio direktor i tražio od mene da to otpočnem da praktikujem inače će doći do nepoželjnih posledica. formiranje porodice i stvaranje potomstva. intimnosti i razvoj ljubavi sa dragom osobom. Muke su počele kada sam otpočela da radim u jednoj ustanovi." Strah od osoba suprotnog pola Susret sa osobom suprotnog pola."Ja sam verovatno retka osoba koja ima strah od svih autoriteta. tokom razvoja ovaj problem se uspešno prevazilazi ili stavlja pod kontrolu i uspostavljanje skladnih i harmoničnih odnosa sa osobama suprotnog pola donosi veliku prijatnost i zadovoljstvo. praćen velikim strahom i potrebom da se susret izbegne ili da se što brže okonča. Na telefonske pozive nisam odgovarala niti sam ja bilo koga zvala telefonom. a odlazila sam poslednja kada su svi već davno otišli. ne malom broju ljudi. na sreću. pa čak i starijih kolega. da sam se stalno krila i izbegavala susrete sa njima. Kasnije. ali i svih drugih samo zato što sam ih doživljavala kao neprikosnovene autoritete! Pamtim. Kada je u moju sobu povremeno ulazio neko od kolega doživljavala sam veliki strah. Prva sam dolazila na posao. istraživača. osim što prozborimo po par reči ili rečenica. Postajala sam zbunjena. koje su. tupava ovca zalutala među velike i pametne i lepe odrasle ljude. Za njih susret sa osobom suprotnog pola uvek predstavlja svojevrsni traumatski događaj. jer osoba ne može nešto što većina ljudi može. Ne pamtim kada smo zajedno obedovali. profesora. brzo prolazile i nisu je ometale da uspešno završi fakultet "Ono što me je posebno plašilo u celoj toj situaciji bili su profesori i njihov autoritet. I to ne može ono što često predstavlja smisao života mnogim ljudima: bliskost. kao da mi je iz glave nestajala i poslednja ideja. I pored toga što sam bila svesna da je to sasvim realno nikada nisam uzela učešća u javnim raspravama ili nastupima. Nerado dolazim i kod vas. Imam strah i kada sam u društvu sa poznatim osobama. svaka misao koja bl bila korisna za konverzaciju. sve do potpunih blokada. majke i oca. sada sam primorana na to. to ne polazi za rukom. Kada se fobija od osoba suprotnog pola sasvim razvije predstavlja bolnu patnju i veliki udarac samopoštovanju.

N. U meni se budi neka nesigurnost. zadržala je samo dve drugarice u svojoj okolini. 31 godina. defektan. Posle toga sam se osećao grozno. izbegavao je kontakte i igre sa devojčicama.. a on ne može ni sa jednom. Užasan strah sam imao i pri gledanju u njene oči. razmišljaju o samoubistvu. ni jednu reč nisam mogao da izgovorim. Želeo sam da joj nešto kažem ali kao da mi se glava potpuno ispraznila. N. imam porodicu i decu. Kada je odlučio da zatraži pomoć došao je u teškom stanju. Onda je izvadio ceduljicu na kojoj je pisalo: "Doktore.N. Od ranih dana mladalačkog perioda sanjario da ima devojku. Socijalna fobija . jednostavno bio je veoma tužan. S druge strane." Zbog takvih okolnosti počeo je da pati. Više nisam smeo ni da pomislim da se susretnem sa nekom ženom. Oduzeo sam se od straha.. moj život više ne vredi ništa. pa to ne mogu da ostvarim. ali imam užasan strah od devojaka i žena. Najviše me plaši da ne doživim neko poniženje. Imam veliku želju da se oženim. pa i odrasle držala na velikoj distanci. i od same pomisli da će se to možda desiti osćao sam veliki strah. neoženjen. student. Odjednom se naglo povukla. Tako je bilo i u srednjoj školi. Jednostavno je izbegavala susrete sa njima. "Kada sam u kontaktu sa mladićima i razgovaramo meni veoma teško pada da vodim konverzaciju. godine. Sve je počelo posle puberteta.strah od osoba supotnog pola Od malena je stidljiv. Socijalna fobija . radio je na građevinama. a boravio u barakama sagrađenim za tu priliku. Kada je do toga i dolazilo sve se završavalo samo na jednom susretu. koncentracija u radu mu je bila sve slabija pa je i učinak bio loš. Pomozite mi!" N. a nekada i pokušavaju da ga realizuju. nepoverenje u sebe. počeo sam da se tresem. radnik. terapeuta nije ni gledao. bolestan.. Dg. Dg. Prišla mi je jedna devojka i nešto me pitala. kao da očekujem da ću da napravim neku grešku ili nešto uradim ili kažem što neće biti dobro i što če me obrukati ili poniziti u njihovim očima. svaki put kada bi mu se ukazala prilika da uspostavi kontakt sa nekom od njih hvatao ga je paralizirajući strah. 23. nije mogao da zaspi. Stalno razmišljam da će mi se nešto ružno desiti i počinjem da osećam neodoljivu želju da susret prekinem i pobegnem.alkoholom ili zapadaju u teške depresivne krize. Kada je završio školu opredelio se za zidarski zanat. da je voli. Kontakt sa osobama suprotnog pola u takvim okolnostima skoro da nije bio moguć. Ali. Ni pitanje nisam razumeo. osećam i neki nemir praćen hiljadama pitanja koja mi prolaze kroz glavu a sva su povezana sa tim mladićem sa kojim sam u kontaktu.. neudata. Postajao je sve rastrojeniji.strah od osoba muškog pola Do sada nije ostvarila nijedan kontakt sa mladićima koji bi se pretvorio u zabavljanje karakteristično za mlade osobe. ruke su mi drhtale. pa sam pogled odmah oborio. stalno je bio opsednut razmišljanjem o tome da je nesposoban. Dugo je sedeo na stolici skrušen. da zajedno uživaju u seksualnim odnosima. "Jednom sam izašao u grad i sedeo neko vreme u kafiću. prestao je da jede. Ko je on? Šta želi? Šta misli? Da li mu je prijatno sa mnom? Da li sam mu ja potrebna? Da li je on za mene? Da li . a kasnije bi nalazila sve moguće 'razloge' da ponovni susret izbegne i sl. kako njegovi drugovi lako uspostavljaju kontakt sa ženama. a sve druge osobe vršnjake.

čak i u banalnim situacijama. Iako na prvi pogled strah od crvenjenja ne ostavlja utisak da je reč o složenijem poremećaju on se uvek mora shvatiti veoma ozbiljno. Kada se razvije i dobije svoj karakteristčan oblik prati ga osećanje nelagodnosti. prolaznlke ne gleda u oči. Osoba crveni u susretu sa ljudima. oblici psihopatologije: intenzivno osećanje krivice. starijim i muškog pola. Kada se na to odluči stavlja velike crne naočari.. Stalno odlaže donošenje odluke i planira odlazak u inostranstvo. Strah je naročito intenzivan kada se u kontaktu sa nepoznatim osobama očekuje da otpočne konverzaciju i ostvari očni kontakt sa njima. znojenje i sl. To stoga. narcistički poremećaj ličnosti. Dg. . žali i ljuta je što ne može da se ponaša kao odrasla osoba. Zbog toga se oseća nelagodno. takvi susreti se završavaju doživljavanjem intenzivnog straha i panike. češće žena. Najčešće se viđa kod mladih osoba oba pola. Tada proslo "bukne". agorafobija sa paničnim poremećajem. što odslikava pravu dubinu i složenost dinamičkih sadržaja koji kliničku sliku poremećaja čini sasvim specifičnom. kompleksniji i dublji. posebno nepoznatim. Iz istih razloga ne želi ni da se uda i formira porodicu. koje znate samo vi i moja majka". oblici psihopatologije: simptomi karakteristični za agorafabiju i panični poremećaj.sam ja za njega? Da li mu smetam ili ga gnjavim? Sva ta pitanja prati mučno osećanje napetosti. Zbog straha od crvenjenja izbegava da otpočne da radi posao za koji je stekla fakultetsku diplomu. iako sama zna do to nije realno. napeto i rado bi pobegla iz takve situacije. lice joj pocrveni kao paprika. ideacije slične paranoidnim i sl. straha. narcistički ili granični oblik poremećaja ličnosti. visoko obrazovanje. N. Strah od crvenjenja varira u intenzitetu. što u njegovoj osnovi često leže drugi. Najčešće." Strah od crvenjenja U kliničkom smislu strah od crvenjenja je oblik socijalne fobije od pasivnog prikazivanja u čijoj osnovi leži stidljivost ili ekstremna stidljivost. Pri tome ona nema strah od samog crvenjenja. što se dovodi u vezu sa okolnostima pod kojima se susret se drugima obavlja i značenjem osobe sa kojom se susret ostvaruje. Zbog neprijatnih iskustava koja je bezbroj puta doživela potpuno se povukla i stalno izbegava susrete sa ljudima. složeniji. U tim trenucima oseća se nelagodno. Čak prigušuje svetlo u prostoriji da bi sakrila crvenilo ako se ono eventualno pojavi! Po danu retko izlazi iz kuće. ali i onima koji su joj poznati. brzo obavlja poslove koje je planirala i žurno se vraća kući gde je najsigurnija. neudata. Kada očekuje da će do nekog susreta morati da dođe. Prisutni su i drugi. osoba se osećea nesigurno i skučeno u društvenom funkcionisanju. 32 godine. razrađuje strategiju i taktiku kako sve to da odradi bez posebnih potresa. kao i potrebom da odmah prekine kontakt i udalji se iz prostora gde se sve to odigralo.N. jer partner sa kojim je u dobrim odnosima "ne zna sve moje probleme i tajne. Socijalna fobija – strah od crvenjenja Od rane mladosti burno crveni u susretu sa ljudima. a crvenilo se zatim brzo širi na vrat i grudi. već od efekta koje ono proizvodi kod drugih. bola u želucu.

Kada to shvatim strah narasta do panike. lica.. grudi. kao i načina odevanja. nosa i sl. student. kratak vrat. Klinička i psihoterapijska praksa su pokazale da su najčešci oblici socijalne fobije od javnog nastupa: govorenje... odvažim se da izađem u grad. Dg. onda je reč o socijalnoj fobiji. Socijalna fobija . U tim slučajevima reč je o socijalnoj fobiji. oduvek su bili prožeti nekom vrstom zebnje i uzdržanosti i nikada nisu bill zadovoljvajući. Na sreću.. usamljuje se i povlači iz društva. kada osoba ima paralizirajuci strah da nešto sa njenim izgledom nije u redu. aktivno pokazivanje pred drugima u raznim okolnostima.. Takvo suludo ponašanje me onemogućava da nađem partnera. što imaju nezadovoljavajući izgled nogu. prihvatim takvu ideju kao moguću. Međutim. pokoleba me. ružan profil. doživljava veliku nelagodnost i strah.. uspostavim emotivnu vezu.Strah da sopstveni izgled nije u redu Briga oko sopstvenog izgleda uopšte. u takvim situacijama. povrediti i poniziti me. da će odbiti ljude. I tako već godinama!" Strah od javnog nastupa Javni nastup. Zamišljam kakvo bi poniženje doživela da se negde takva skinem naga. Međutim. polaganje ispita. igra. jer osobe koje su sigurne u sebe svesne su i rizika u koji se upuštaju. svira. 26 godina. grozne. nisu onakvi kako bi to ona želela i smatra da nije prikladno obučena a za to ne postoje objektivni razlozi. značajno osiromašena. hladan izraz lica. . osnujem porodicu i izrodim decu. ćelave. veliki trbuh. uvek je praćen. podsticajno osećanje. rekli bismo. smatra da neki delovi tela. preširok i predugačak nos. i stalno je izbegavaju. debele ruke. Osobe strahuju što su previše debele. naravno. da će mi nešto ružno reći. neudata. Zato izbegavam susret sa bilo kim od nepoznatih ljudi... velike obraze. po pravilu. grudi. velike uši. izgleda tela. ne mali broj ljudi. Sve to potiče od doživljavanja vetikog straha da moj izgled nije odgovarajući.strah od sopstvenog neodgovarajućeg izgleda "Moji socijalni kontakti sa ljudima. niske rastom. opuštene. sitne i dubako usađene i zrikave. baburast. to je sasvim normalno. debele butine. i.. kratke potkolenice. ili telo u celini. manje ili više. izraženim osećanjem strepnje. tanka usta koja ne umeju da se smeju. što ih u velikoj meri ometa u normalnoj socijalnoj komunikaciji koja je. angažuju sve kapacitete svoje ličnosti i obavljaju obavezu ili delatnost bez većih problema.. Onda se pogledam u ogledalo: imam male. Znam da i neprivlačne devojke nađu sebi partnera. posebno mladićima. oči. N.. čak i kada pomisle na nju. glumi iii recituje pred publikom i sl.N. u kojima se osoba izlaže pogledu i kritičkoj proceni od strane drugih ljudi. velike. u stvari nemam ništa lepo na sebi.. jedenje i pijenje pred drugima. umetnički nastup kada se peva. ostajem u kadi. sastavni je deo normalnog odnosa prema sebi i sopstvenom samopoštovanju i samocenjenju.

neudata. od poniženja koje će da doživi kada joj neko kaže: "Nisi sposobna da uspostaviš ni najobičniju vezu preko telefona"! Strah je dobio takve razmere da je pobegla na bolovanje i obratila se psihijatru za pomoć. Telefon joj je postao glavno sredstvo u obavljanju delatnosti. nepoznatim.Strah od govorenja pred drugima Strah od govorenja pred drugim. izvaliti neku glupost. čak i sa poznatim osobama. Razvio se paralizirajući strah od zvonjave telefona. I od ranije je osećala nelagodnost kada je trebalo da telefonira nekom ili da razgovara telefonom uopšte. jedan je od najčešćih oblika socijalnog straha i socijalne fobije. nezanimljivo. grupom ili masom ljudi. Te situacije po pravilu izbegavam. nastupanje na televiziji. Mnogo se nelagodnije i strašljivije osećam kada treba da govorim pred više ljudi. 24 godine. udata. ali ako to nije moguće onda počinjem da govorim brzo.strah od govorenja pred osobama od autoriteta "Moje najveće smetnje povezane su sa straham do govorim sa drugim ljudima. što još više povećava moju napetost i strah. da sam nesposobna da komuniciram. od kritike ako to ne bude kako treba. student. jer ja sam uvek stegnuta i iz mene reči teško izlaze. Dg. držanje predavanja. da ću se potpuno obrukati. Kada osobe nisu prinuđene da koriste telefon ovaj strah se može izbeći i ne predstavlja preveliki problem. odvija se sa mukom. Ako se to nekada i desi onda govore veoma kratko i šturo i žurno prekidaju razgovor. tada ne znam kako da ga nastavim i kako da se u toj pauzi ponašam.strah od telefoniranja Tokom života imala niz teškoća u socijalnim odnosima sa ljudima. najveći strah imam kada treba da govorim u većoj grupi ljudi.N. Razgovor koji vodim sa tom osobom nikada nije spontan i prirodan. Socijalna fobija .. Najzad. što kod mene izaziva smetenost i zbunjenost. Socijalna fobija . ako je telefoniranje sastavni deo profesionalne delatnosti onda je to veliki hendikep. ne pozivaju nikoga niti podižu slušalicu kada ih neko poziva. spasavam se.N. često sasvim nerazumljivo pa me prekidaju i zapitkitju šta sam rekla. ali nisu prijatne. . pojedincima. Dolaze mi misli da ću nešto kazati što ne treba. bez dece. da govorim sa više ljudi u grupi. pokazati da sam neobrazavana ili neinteligentna osoba. Posebne teškoće nastupaju kada dođe do prekida razgovora i tišine. Sada je to osećanje postalo nepodnošljivo. Tada mi se javlja neodoljiva želja da pobegnem i tako razrešim neprijatnu situaciju. N. Međutim. posebno ako su oni autoritet za mene. posebno ako je reč o osobama od autoriteta ili uopšte starijim osobama. od obaveze da sve bude besprekorno u procesu uspostavljanja veze. srednje obrazovanje. Spas nalazim u tome što insistiram da razgovor bude kratak i onda bežim. Počinjem da mislim da govorim neizražajno.. pa čak i da govorim preko telefona! Kada govorim samo sa jednom osobom smetnje su najblaže. 32 godina. Zaposlila se na određeno vreme u jednom preduzeću i posle nekoliko meseci rada bila je prebačena na mesto sekretarice. varijantu straha od govora sa drugima. Izrazito stidljiva i povučena. One nikada ne koriste telefon kao sredstvo za komunikaciju. N." Mnogo osoba ima i strah od telefoniranja. Dg.

noge su mu postale kratke. napravio je strategiju i taktiku kako će sve to da obavi. držanje predavanja veoma je čest oblik socijalne fobije. jedno dete. Doduše. ugledao veliku masu ljudi.. Kada je došao taj dan i kada se našao u sali sa grupom studenata osetio je veliko uznemirenje i napetost. Pritisak i zahtev da se obrati radnicima postajao je sve veći. oženjen. nije odmah prihvatio ponudu. postao izvrstan stručnjak za oblast kojom se bavi. Prošlo je neko vreme.N. srce je počelo snažno da mu lupa. Doživeo je pravi napad panike. Socijalna fobija . N. . visoko obrazovanje. uspešno je završio srednju školu.N. Dg. Iz tog razloga otac je odlučio da ga školuje. 47 godine. ali uz veliki trud i psihičko opterećenje. Dilema je bila veoma teška i pre nego što je bilo šta odlučio potražio je pomoć psihoterapeuta. nikada do tada nije bio takav.strah od govorenja u većoj grupi Od rane mladosti je imao brojne probleme u komunikaciji sa vršnjacima. postao je piskav. vrtoglavicu.strah od govorenja pred velikom grupom ljudi Pre razvoja straha od govora pred velikim auditorijumom bio dosta povučen. glas mu se promenio. Shvatio je da mora da donese odluku: ili ostati direktar i smoći snagu da se obrati radnicima ili napustiti to mesto. uslovljavaju veliku patnju i najčešći su motiv obolelih da zatraže stručnu pomoć. Po završetku fakulteta postao je asistent pripravnik. Tu obavezu je uspevao da obavlja. ipak je prihvatio ponudu i postao direktor. uopšte sa ljudima. gimnaziju i fakultet. manje ili više intezivne. N. Uglavnom se povlačio. velikim auditorijumom. govorenje na televiziji. oduvek je imao strah od ispitivanja i polaganja ispita ali je sve prepreke nekako savladao. Izašao je pred njih. ali uvek osiromašujuće i krajnje neprijatne. oženjen. stidljiv. učiteljima i nastavnicima. čega se pribojavao. Od tada su nastali problemi. Dg. pod pritiskom. ali je bio odličan đak. Zbog tih kvaliteta brzo je napredovao u hijerarhiji rukovođenja i postao ozbiljan kandidat za direktora preduzeća. 35 godina. Od tada nije ni pokušavao da drži nastavu studentima. visoko obrazovanje. najviše stoga što je znao da će morati da na drugačiji način komunicira sa kolegama i velikim brojem radnika. ponovo je pokušao i uspeo da okonča vežbu. rukovodio je praktičnim vežbama. Od tada nije ni pomišljao da govori radnicima u takvim okolnostima.Strah od govora pred više ljudi. Rukovodio je sastancima stručnog kolegijuma i morao javno da se eksponira svakoga dana. izbegavao kontakte. grupom. Kada je prvi put trebalo da organizuje vežbe postao je veoma uznemiren. i smatrao da neće biti nikakvih problema. Kolebao se. kao da su od gume. Izbegavanje je postalo glavni način odbrane od straha. ali je uspeo. Posledice su brojne. Na kraju. preznojavao se u talasima i posle nekoliko minuta od početka žurno napustio salu i prekinuo vežbe. Socijalna fobija . Izbegavao je i pomisao na takvu mogućnost. izbegavao je javno eksponiranje kada god je to mogao. Onda je došao trenutak kada je morao da se obrati radnicima. Svakoga puta kada je trebalo da uđe u salu i održi vežbu imao je iste smetnje. dvoje dece. i u trenutku osetio nemoć. osećao je da se guši pri izgovaranju reči. ali nije moglo da traje beskonačno.. pobledeo je i preznojio se i da nije odmah napustio mesto za govornicom verovatno bi se onesvestio. Zbog toga je potražio stručnu pomoć. Ideja da će se vremenom navići i rasplašiti nije se pokazala tačnom. Osećao se grozno. Oduvek bio savestan i odgovoran na poslu.

1977). Ako pri tome zapazim da me neko posmatra. Kada se student realno suoči sa činjenicom da polaže ispit određenog dana dolazi do specifičnog emocionalnog reagovanja. Strah koji se javlja u tim situacijama potpuno me parališe. na ivici. da živi pod pritiskom. Počinjem da drhtim. Postajem ektremno uznemirena. koje se koristi kao odbrana od straha. ja to ne mogu. crvenim. Socijalna fobija . 8) Strah po prijavljivanju ispita Jedan od najčešćih oblika straha od ispita jeste pojava različitih osiromašujućih simptoma i oblika ponašanja od trenutka kada je ispit prijavljen. izbegavam bilo kakvo drugo okupljanje gde se služi hrana. Kada sa suprugom izađem u restoran. I eto. preznojavam se. čak ni supu. Postaje uzbuđen i nervozan. oznojim se i za tren postajem "gola voda". veoma retko pozivamo goste na ručak i večeru.strah od jedenja pred drugima "Oduvek sam osećala nelagodnost kada treba da jedem a drugi me posmatraju. N. nepoznatim osobama i na javnim mestima. besna na sebe. Međutim. Dg. Postajem uznemirena. ne odlaze na javna mesta gde se jede. psihosomatsko reagovanje.Strah od jedenja i pijenja pred drugima Strah da se jede ili pije javno." Strah od ispita Strah od ispita je oblik socijalne fobije od javnog nastupa. ruke počinju da mi drhte. u poslednje vreme jednostavno ne mogu da jedem i pijem pred drugima.N. počinje da me hvata prava panika. čak i moji iz najuže porodice. Odmah osetim "knedlu u grlu". što zavisi od osobina ličnosti osobe koja strahuje i načina kako emocionalno reaguje u stresnoj situaciji. veoma je bolan varijetet socijalne fobije od javnog prikazivanja. . jedno dete. ne mogu da stavim ni komadić hrane u usta. javljaju se više dana. postaje dominatno ponašanje. malo po malo. izbegavaju da prisustvuju prigodnim svečanostima koje se organizuju na radnom mestu ili u porodičnom krugu. uoči ispita. plačem i zahtevam od supruga da odmah napustimo to mesto. Mogući klinički sindromi koji se tada ispoljavaju su: opšta uzbuđenost i nervoza. Ali. Osobe sa ovim tipom socijalne fobije u dugom vremenskom inlervalu. često i godinama. ili bilo koje drugo mesto gde ima puno ljudi i treba da jedem. pred drugima. O svom stanju kaže da je nepodnošljivo. Ispoljava se na više načina. apatija i apatično povlačenje i depresivno reagovanje. zatim nekoliko dana pred polaganje i najzad tokom polaganja ispita (Tabl. ne primaju goste koje moraju da posluže hranom. 26 godina. udata. Fobično ponašanje izbegavanja ovakvih situacija. pa i nedelja. koji se povezuje sa opštom socijalnom stidljivošću i socijalnim strahom od otkrivanja sopstvene inferiornosti. nekako sam se nosila sa tim problemom. drugačije se ponaša u svakodnevnom životu. posebno. da se tresu. prestala sam da izlazim i jedem van kuće. i da krajnjim naporom uspeva da održi harmoniju u funkcionisanju. Veoma je čest kod mladih srednjoskolaca i studenata (Erić. ali i u svom domu kada dođu gosti. nisam u stanju da stavim u usta bukvalno ništa. Strah i propratne smetnje. to jest kada se ispit prijavi. osamljuju se i nekvalitetno žive..

Dg. Socijalna fobija . 8 – Oblici ispoljavanja straha od ispita Strah kada je doneta odluka da se polaže ispit i kada je on prijavljen Opšta uzbuđenost i nervoza Psihosomatsko reagovanje Apatija i apatično povlačenje Depresivno reagovanje Strah uoči ispita Predispitna napetost Strah od izlaska na ispit Strah od određenog ispitivača Strah u toku ispita Konfuznost uz kognitivne i intelektualne smetnje Strah praćen telesnim ispoljavanjima Napad panike Ispitni stupor N. Doživljavam da sam u velikoj vremenskoj oskudici i da neću uspeti sve da naučim.N. da li ču naučiti i položiti ispit. neudata. uznemiren i zabrinut. Dg. ne rastajem se od knjige.. student. šta će mi reći roditelji i sl. 21 godina. preokupiranost učenjem "Učim oduvek veoma mnogo. ili suprotno. WC-u. a ne umem i ne mogu da se makar malo odmorim!" . počinje previše da uči ne odvajajući se od knjige.strah od ispita "Otkako sam saznao datum polaganja ispita stalno sam napet. Spremam težak ispit i jako sam se uplašila.N. neoženjen. Ako se odmaram i ne učim obuzima me neprijatna drhtavica koja me goni da stalno čitam. učim u grču. Opsednut sam pitanjima: da li ću moći da učim." N. Socijalna fobija .. šta ako se obrukam i ne položim.Ponašanje dobija svoje specifičnosti: ne može da se svrti i normalno uči. Tabl. Užasno sam umorna. nervozan.strah od ispita. Kada bih mogao da savladam nervozu i napetost mislim da bih položio ispit bez ikakvag problema. Zbog toga ne mogu da se opustim. 22 godine. ali sada učim po ceo dan: u tramvaju. student.

osipi raznih vrsta. kao da se ispit. pored straha. visoka temperatura bez znakova infekcije (centralno povišenje temperature). malaksalost. Dg. ispoljava telesne smetnje. noću ih more košmarni snovi. zbog straha od ispita. Tada je reč o združenom ispoljavanju straha i tuge. bezvoljna. . Vratio sam se kući i još dugo bio veoma uznemiren. skoro da ne mogu uopšte da učim. neoženjen. uporne glavobolje. neborbena. 22 godine. kijavica. alergijske reakcije. Socijalna fobija . Čak mi se dešava da mislim da u tim trenucima i nema stvari na svetu koja bi me zanimala. Dg. stanjem apatije i apatičnog povlačenja. amenoreja. česte infekcije respirarornog trakta. napetost i strah. Drugih smetnji nemam. društvo i sl. razdražjiv. povraćanje.strah od ispita. Sada to više nije povezano samo sa ispitom. miran sam. kada su me pozvali da uđem u salu za polaganje ispita. kao da mi nije stalo da položim ispit. neoženjen. galaktoreja. povišena potreba za hranom i gojenje u kratkom vremenskom periodu i sl. nje uopšte i ne tiče. Posle toga više nisam bio sposoban da polažem ispit. postaju neborbeni. N. N. student. povlače se. doživljavaju različito intenzivno oscećanje krivice. Kada savladam taj prvi zamah problema i kada dođe vreme da izađem na ispit situacija se značajno komplikuje. bezvoljan.strah od ispita "Više dana pred ispit postajem veoma uznemiren.. malodušni.. Od tada čim se približim fakultetu dobijem proliv.Veliki postotak studenata izvesno vreme uoči ispita. postajem nezainteresovan. spavam dobro. svadljiv i dobijem proliv! Nekada on dobija takav intenzitet i učestalost da me potpuno iscrpljaje i ponižava. nesanica ili povišena potreba za spavanjem. napet. seksualna neuspešnost. česta potreba za uriniranjem.. nedostatak seksualne želje. i potreba da se on položi." Ne mali broj studenata pred ispit oseća nedostatak energije. Kada ispitni rok prođe. Strah uoči polaganja ispita može da se ispoljava i na način koji je suprotan stanju predispitne napetosti. ne izlazi mi se na ispit. Pre nekoliko meseci. neborben. apatično povlačenje "Izvesno vreme pred ispit potpuno se obeshrabrim. U dugogodišnjem psihoterapijskom radu sa studentima. gubim samopoštovanje i postajem malodušan. Socijalna fobija . gubitak apetita i mršavljenje ili.. plačljivi su. Teško se koncetrišem. 20 godina. pa i prave psihosomatske poremećaje. Određeno vreme pred ispit osoba postaje upadljivo nezaintersovana. metroragija. ekcem. bronhitis. bolne menstruacije. spermatoreja. bez inicijative i spontanosti. Podsticaj za defekacijom je tako drastičan da ne mogu da ga kontrolišem i najčešće zbog toga odustajem od polaganja ispita. lagano se sve vraća na stanje od ranije. registrovali smo raznovrsne oblike ovakvog reagovanja: svrab. gube interesovanje za izlaske. sumnjaju u uspeh na ispitu. kada su mi smetnje bile podnošjive.N. pak. ne spavaju dobro. postajem drugačiji. Sada je to redovna pojava kada boravim na fakultetu". opadanje kose. prestaju da jedu.N. student. ali ispitni rok je prošao. dobio sam takve grčeve u stomaku i podsticaj za defekacijom da sam morao hitno da odem u WC. proliv.

.N. ali ni na njega ne smem da izađem. subdepresivno i depresivno raspoloženje). slabost koncentracije. Desetak dana pred izlazak kod mene nastupa potpuni raspad sistema: postajem jako uznemiren. N. to jest fobično ponašanje izbegavanja ispita. student. Socijalna fobija . svet. kako je to rekao jedan naš pacijent) (često)." Strah uoči ispita Nekoliko dana uoči ispita strah dobija drugačije oblike i javlja se kao: predispitna napetost. fobično izbegavanje izlaska na ispit "Poslednju godinu dana studija nisam izašla ni na jedan ispit. Ali. od neuspeha. povlačenje. Apetit se može smanjiti sve do odbijanja hrane (retko) ili povećati (boravljenje u frižideru. smetena i izbezumljena od straha. neoženjen. Otišla sam na fakultet. Dg. student.N. ali su njegove posledice najteže. Pored navedenih oblika ispoljavanja predispitne napetosti. studenti koji slušaju ispit. koja u torn trenutku ničega ne može da se seti. Hvata me panlka da neću položiti ispit." . Razmišljala sam šta me to plaši i došla do zaključka da me plaši mnogo toga: soba gde se ispit polaže. je najređi oblik straha uoči polaganja ispita. da će me pozvati u vojsku i da ću morati da prekinem studiranje i sl. 23 godine. usbuđenost. Razmišljanja počinju da mi bivaju samooptužujuća. neudata. Zbog toga sam rešila da izađem. Smetnje koje prate predispitnu napetost ispoljavaju se u sklopu sve tri komponente straha: subjektivno-verbalne (zabrinutost.strah od ispita. ali samo kod malog postotka dovodi do burnog osiromašujućeg reagovanja i ponašanja. povlači za sobom fobično ponašanje izbegavanja. kliničku sliku često komplikuju i poremećaji spavanja i ishrane. da ne padnem i ne obrukam se. strah je na vrhuncu. kao ja sam kriv za neuspeh.. psihička i telesna napetost. Stalno ga prijavljujem ali zbog potpuno nelogičnog straha koji me parališe ne izlazim na njega. 22 godine. kao da mi tada nije ni do života. Iako je dobro učio i dostigao solidan nivo znanja student zbog straha izbegava da izađe na ispit. Smetnje spavanja su česte i javljaju se kao nesanica (često) i hipersomnija (retko). i sl. Strah od izlaska na ispit.N. strah postaje veoma intenzivan. ne ulazi u zgradu gde se ispit polaže ili. ispitivač. Socijalna fobija . strah od određenog ispitivača. bukvalno beži sa fakulteta. fiziološke ili telesne (simptomi i znaci hiperaktivnog autonomnog nervnog sistema) i ponašajne (nemir. Predispitna napetost je čest oblik reagovanja osoba pred polaganje ispita. ušla u zgradu. neuspeh postaje realnost. strah da se izađe na ispit. javlja se strah od budućnosli. Dg. ali sam odmah pobegla na druga vrata da me niko ne vidi. stalno ga odlaže iz roka u rok i tako se ponaša dugo vremena.strah od ispita. viđa se kod većine osoba. Ako se odvaži da krene na ispit. kriv za sve drugo što se desilo u prošlosti.. i naizad. ni diplomirati. emocionalni zamor. Postajem bezvoljan. izolacija). i tako se spasavam. Pritisak roditelja i mladića postao je za mene neizdrživ. Kao da postanem neka druga osoba. razdražljivost. blokada u pamćenju. depresivno reagovanje "Kada je reč o ispitu imam strah od svega.. Onda bežim u neki svoj. Spremila sam jedan koji se lako polaže. pak. osećanje da se ništa ne može naučiti i usvojiti. nestvaran. da ne ispadnem glupa i neinteligentna.

približim se prostorijama u kojima se ispit odvija ali ne ulazim u nju i vraćam se sa vrata kući. Desi se da i pođem na ispit. u potpunosti nesposoban da bilo šta radi u njegovom prisustvu.N. psihička inhibicija oštećuje misaone procese i donošenje odluka. fobično izbegavanje izlaska na ispit "Nekotiko dana pred ispit počinjem da se osećam nelagodno. suprotno. malaksala sam. manje je poznato da pojedini ispitivači postaju objekti veoma izraženih fobijskih reakcija. koji ga paraliziraju. ali odjednom nisam mogla da pišem. trnu mi prsti. postaje tužan i bez motivacije. nesigurno. paralizirajući. Jednom sam želela nešto da zapišem u njegovom prisustvu. pa je ponašanje izbegavanja postala moja 'opsesija'. Socijalna fobija . Ali. neudata. da ću savladati strah i smoći snage da ga položim. N. pak. neudata. razvoj intenzivnog uzbuđenja i straha. Znam. sve do panike ili. da se teško priseća i izražava. 27 godina. profesora morala sam da se obratim za stručnu pomoć. izbegavala sam da se susretnem sa tim profesorom. Priroda ovih smetnji ima karakter socijalne fobije. fizički iscrpljen. Dg." Strah u toku ispita Kada dođe trenutak da se ispit polaže i kada se osoba nađe u službenim prostorijama. stalno se osećam iscrpljenom. Međutim. da ne nalazim snagu da mu se suprotstavim i jedino rešenje koje tada nalazim jeste odustajanje i nadanje da će u sledećem ispitnom roku bili bolje. Najzad. pažnju ne može da usredsredi na zadatak. Dg. određenog. dođem na fakultet. student. apetit jednostavno nestaje. da nije u stanju da odgovori na osnovna pitanja koja je nemoguće ne znati. Kako je on jedini ispitivač na predmetu moja dilema je ili izaći na ispit ili odustati od daljeg studiranja. ležim u krevetu. osećam bolove u trbuhu. prema kojima studenti ispoljavaju "psihičku alergiju".strah od određenog ispitivača "Posle više godina odlaganja izlaska na određeni ispit zbog straha od jednog. 26 godina... to se ne dešava već dugi vremenski period. čak i kada je pismeni zadatak u pitanju.N. dolazi dan kada treba da izađem na ispit. U . Kada sam u kontaktu sa tim profesorom ne mogu da izgovorim ni jednu jedinu reč. onemogući koncentraciju i usmeravanje pažnje na zadatak i dovodi do kognitivne i intelektualne blokade. često me hvata neka neprijatna jeza i drhtavica. rukopis kojim sam pisala kao da nije bio moj.N. nelagodnosti i straha. susretne ispitivača i druge kolege koji polažu ispit. jer prisustvo takve osobe kod studenta dovodi do nepodnošljive napetosti. student. Posle toga.strah od ispita." Opšte je poznato da se studenti plaše pojedinih ispitivača više nego što je uobičajeno i više nego što se plase drugih. psihičkog umrtvljavanja sve do stupora. jutarnje povraćanje. Strah kao da "isprazni glavu". prestajem da uzimam hranu. Socijalna fobija . kako je to duhovito opisao Enar (1961). Oseća čudne promene u telu. On je toliko intenzivan. moguće je ispoljavanje posebnih oblika straha: konfuznost uz kognitivne i intelektualne smetnje. da je to trema pred ispit i sa njom nekako izlazim na kraj. Nije retko da student tokom polaganja ispita počinje da biva smeten. Strah je na vrhuncu. javlja se nesanica. usta su mi stalno suva.

kada ispit počne mene hvata neko posebno i veoma intenzivno stanje uzbuđenosti. Najčešće smetnje koje smo registrovali su: drhtanje pojedinih delova tela. i da se to dešavalo uvek kada se pacijentkinja nalazila u socijalnim situacijama koje joj ne prijaju.. Tokom psihoterapijskog tretmana utvrdili smo da je reagovanje otokom postojalo i ranije. neudata. što još više stvara smetenost kod mene.N. Ako treba da vam sasvim jasno predočim šta pod drhtanjem podrazumevam onda bi to bilo najbolje opisati kao poskakivanje i potresanje celoga tela. posebno ruku ili. stalno govorili "ustranu". Ne mogu da sedim u stolici. straha sve do ponike." N. odjednom stanem. student. pa je u torn očekivanju došlo do ispoljavanja veoma velikog otoka. pa zatim da izlažem detalje. U toku studiranja otoci su bill skoro redovna pojava na ispitima. ali sve to mogu da kontrolišem. On mi stvara pravi košmar. nekada i mucam.N.. doživljavam blokove u izlaganju.gubitak svesti. Socijalna fobija .. ili u jednom trenulku u procesu ispitivanja. jer se osećam veoma loše.psihoterapijskoj praksi smo susretali studente koji na ispitu nisu mogli da saopšte ni ime svoga oca. jer do tada nije bila na tom mestu.. kao da sam kola vukao. pak. ispoljavaju se mnoge neugodne telesne smetnje. da saopštim uvodnu rečenicu. Drugi put su se javili kada je čekala strica koji se vraćao sa dugog puta. više ne mogu da ostanem u toj prostoriji i kao ''metak izlećem napolje". napad panike i bekstvo iz prostorije gde se ispit polaže i veoma retko .. bledilo ili crvenilo lica. Dg. suva usta.strah od ispita "Tokom polaganja ispita imam strah koji do sada nisam uspela da savladam. što je znatno ređe. Tada me hvata panika. Dg. ne mogu da nabrajam činjenice. zamuckujem. ono što se ne traži niti očekuje. koji su sve vreme grešili u padežima iako su studirali književnost i srpski jezik. krvavljenje iz nosa. student. nije ga poznavala. ne mogu da se setim i onih stvari koje su notorne. O samopoštovanju i drugim osećanjima u vezi sa tim da vam i ne govorim.strah od ispita "Ja sam relativno miran sve dok ne dođem u prostorije gde se ispit polaže. Prvi put otoci su se javili kada je bila na igranci i kada je primetila da je svi radoznalo posmatraju. to činim sa takvim neredom i haosom da ispitivač ne može niita da poveže. povraćanje. to je toliko upadljivo da ispitivač primećuje da sa mnom nešto nije u redu. Smetnje počinju da se ispoljavaju od samog početka polaganja. konfuziju u mišljenju. " Najčešći oblik ispoljavanja smetnji u toku ispita jesu stanja intenzivne uzbuđenosti.N. 22 godine. Međutim.strah od ispita Upućena kod psihoterapeuta na predlog profesora interne medicine koji je dok je ispit trajao registrovao kod studentkinje pojavu velikih otoka po telu. neoženjen.. celoga tela. nastalih iz psihičkih razloga. pita me šta mi je i sa ispitom je onda gotovo. N.. alergijske reakcije nastale toga trenutka. Nije se osećala prijatno. neudata. Neki put sam i napet pred sam dan polaganja ispita. računali pogrešno. Socijalna fgobija . 23 godine. Odmah odlazim kući. hladno preznojavanje. 20 godina. vlažni dlanovi. Socijalna fobija . ne mogu da govorim tečno. stalno sam obuzeta brigom da ću neku važnu činjenicu da previdim i ne kažem. ali od svega mi je najneprijatnije drhtanje. . i sl. strahovala je kako će susret da protekne. student. N. Dg. ne mogu da zaokružim celinu u izlaganju.

takva situacija. Strah ili fobija od javnog nastupa može da se ispolji na mnogo načina. a tri sata pevanja su preda mnom. Postajem lik iz opere i ne mislim ni na šta drugo. Student prestaje da govori. Ne mogu da se povučem. Ne verujem da imam nekog neprijatelja. kada ne osećaju lako uzbuđenje i tremu. podrigivanje.. neka vrsta autohipnoze. koji karakterišse ovakva stanja.. pa i onemogućava javni nastup. Umetnici se stalno nalaze pred budnim okom publike i kritičara. već zreo čovek. a neretko su i agresivni. Znoj mi se sliva niz leđa. eliminiše mi iz glave sve ono što nema veze sa sadašnjtm trenutkom. već i zbog samoočuvanja.. psihomotorne radnje se redukuju sve do nepokretnosti ili zadržavanja jednog određenog oblika i položaja tela. kada dođe momenat da izađem na pozornicu. sve do blokade i potpunog isključivanja psihičkih funkcija. ali ostalo je još dovoljno vremena do podizanja zavese.. Učinio sam sve što je trebalo. ova svojevrsna trema od nastupa. pa i javna izlaganja likovnih umetnika. ja. otupelost. apatičnost. rizikujući da ispadnem budala ili prouzrokujem umetnički skandal. želja da se izbegne nastupanje.. sada mi ne preostaje ništa drugo nego da čekam. podstiče osobu i čini je spremnom i odgovornom za veoma težak zadatak koji javni nastup nosi sa sobom. neophodna je. pevača. koji ne moraju da budu objektivni. osećanje velikog zamora. izoštri koncentracija i obavi zadatak na najbolji mogući način. po prirodi stvari. To je trenutak najvećeg uzbuđenja. Strah od javnog nastupa umetnika Nastupi umetnika. U tim trenucima želeo bih da budem bilo ko samo ne operski pevač. povraćanje. uvek su skopčana sa doživljavanjem svojevrsne napetosti. to može. Najčešći simptomi su: muka." Međutim. muzičara. kada su potpuno neosetljivi i otupeli pri nastupanju. Potpuna usredsređenost. dovodi do osećanja manje ili veće bojažljivosti. ". Na sreću. Komunikacija sa ispitivačem i okolinom se potpuno prekida. ali kada bih ga imao. Naravno.. proliv. on ometa. čak ponekad i bolje nego što je sam umetnik i očekivao. On utiče da se sakupi snaga. Pitam se kako sam uspeo da pronađem takav posao zbog koga. Međutim. kojima prestaje dotok podsticajnih impulsa. ispit je nemoguće dalje sprovesti i on se mora prekinuti. još manje naklonjeni. Spreman sam. Kada su umetnici predugo sasvim mirni pred nastup. moram da izlazim na pozornicu pred hiljade ljudi. ne bih mu poželeo trenutak kao što je ovaj.. u najvećem postotku je konstruktivna i motivišuća. ne samo zbog umetničkog čina. Blag strah. težina u nogama. Na sreću. u određenim slučajevima strah od javnog nastupa dobija razmere osiromašujućeg i sputavajućeg straha. poremećaj je redak.. igrača. da . Pre izvesnog vremena u dnevnim novinama objavljena je ispovest čuvenog italijanskog operskog pevača Pavarotija kako se oseća pred javni nastup. koju je veoma teško opisati. što se povezuje sa ličnim obrascima ispoljavanja straha svake osobe posebno i njenim emocionalnim iskustvom u prošlosti. Negativan aspekt postojanja straha od javnog nastupa povezuje se sa njegovim prividim odsustvom.Najteži oblik straha na samom ispitu jeste razvoj psihičkog umrtvljavanja koje može da dobije razmere stupora. osoba nije u stanju da izdrži naptost i izbegava ga. u mojoj glavi se jednostavno nešto otkači. ukočenost. takode.

najčešće povezana sa spletorn različitih okolnosti. ne volim da se previše pokazujem i eksponiram. javlja se napetost koju ne mogu da kontrolišem. Socijalna fobija strah od javnog nastupa "I ja i drugi su smatrali da imam talenat sa pevanje. a može i da se javi posle kraćeg ili dužeg vremena uobičajenog nastupanja. jedan od njih mi je savetovao da se obratim psihoterapeutu i zatražim stručnu pomoć. pre ili kasnije. ali ni to nisam učinila. kada kritički posmatra i procenjuje kako izgledaju ili ono što rade.. valja biti oprezan i razgraničavati stanja straha od stanja depresivnosti koja uvek povlači za sobom gubitak kreativne sposobnosti pojedinca. pogotovo ne volim da radim kada drugi gledaju u mene. Kako radim na radnom mestu gde nas je više kolega stalno se osećam napetim i u strahu." . To znači da su kreacija i kreativno rešenje povezani sa strahom i njegovim prisustvom u blagom intenzitetu. neudata. Pripremala sam se kod čuvenog pedagoga koji je smatrao da sam talentovana i sposobna. neoženjen. visoko obrazovanje. Nisam prepoznavala svoj glas niti sam mogla da ga uobličim i pokažem zapravo kakav je on. Glumci koji u jednom trenutku u životu ispoljavaju čudnovatu mirnoću i odsustvo straha od nastupa. kao da je sve bilo jače od mene. po principu da 'glumac koji nije nervozan ne vredi ni pet para' (Little i Caton. Socijalna fobija – strah kada ga drugi posmatraju dok nešto radi "Ja sam veoma osetljiv i povučen čovek. U tim situacijma počinjem da drhtim. da studiram na Akademiji. kao da ću prsnuti." Pošto se slična situacija ponavljala još nekoliko puta obratila se psihoterapeutu kako bi sagledala svoje probleme i procenila da li može da se bavi ovom profesijom ili će joj pevanje ostati samo pusta želja. preznojavam se. Dg. Mirnoća umetnika pred javni nastup znači da je 'poraz priznat'. visoko obrazovanje.N. Fobija od javnog nastupa može da postoji od samog početka bavljenja delatnošcu takve prirode.. gubim dah. Rukovodioci me razumeju ali drugo radno mesto ne postoji. Kao da je pevao neko drugi. Dg. Zbog toga i užasnog straha koji me je sve vreme razdirao imala sam neodoljivu želju da pobegnem iz prostorije. N. Međutim. od skora taj strah je dobio neslućene razmere. Međutim. samo mali broj osoba ima socijalnu fobiju povezanu sa ovim situacijama. a ne ja. pevala sam ispod svojih mogućnosti i naravno nisam zadovoljila. Međutim.. 1970).znači da je u njihovom doživljavanju strah dobio veoma nepovoljan intenzitet i umetnik se od njega brani apatičnošću i poništavanjem njegovih pozitivnih svojstava. 34 godine. 26 godina.N. Zbog toga sam i došla a Beograd. kada bulji u njih. da se negde sakrijem. Na javnom nastupu pri prijemu na Akademiju doživela sam veliki strah i desilo se ono čega se plaše svi pevači . Strah od pogleda i kritičke procene Psihoterapijska praksa je pokazala da većina osoba ima strah kada ih neko posmatra. Efikasnost u radu mi je drastično opala. N.. u trenucima životnih kriza.izgubila sam glas. napuštaju pozorište. gleda ih direktno u oči.

Dg. svi su gledali u mene. da se potpišem. Imam strah od pogleda drugih. N.. 36 godina. ne govorim nikada ni sa kim koga ne poznjem. kao sindrom ili. udata. Socijalna fobija . Kada sam došla na red blagajnica mi je dala olovku da se potpišem. To mi ometa koncentraciju. Strah da se ne oseti intenzivna muka ili nagon za povraćanjem pred drugima ili. prate druge oblike fobičnih stanja straha. socijalna fobija.strah od nevoljnog povraćanja . Dg. i to je izazvalo čuđenje kod njih.. udata. da me neko gleda ili bulji u oči. mimiku. ljudi su počeli nešto da dobacuju. Posle svega što sam pokušala došla sam do zaključka da će ovaj strah ostati moj večni problem!" N. jedno dete. ali može da se ispolji i samostalno. pa takve situacije stalno izbegava. pri poseti prijateljima i sl. Dg. ne čujem niti shvatam šta mi sagovornik saopštava. na pismenom ispitu koji dugo traje. visoko obrazovanje. posebno pri vožnji brodom. stvorio se veliki red.strah od pogleda drugih "Moj problem je sasvim specifičan i pitam se da li ima još ovakvih osoba na svetu. avionom. ne dižem ili skrećem pogled. odgurnula sam olovku i novac i pobegla na svoje radno mesto. pak. jedno dete. da se gleda kako neko drugi povraća. Socijalna fobija – strah od pisanja pred drugima "Nikada ranije nisam bila kod lekara. Odjednom me je uhvatio veliki strah i drhtanje. pa susret u celini ostavlja utisak bizarnog i ne završava se kako treba. samo da pratim njegove gestove." Strah od gubitka telesne kontrole Strah od gubitka telesne kontrole čest je simptom u sklopu reagovanja strahom uopšte. niže obrazovanje. ja sam mirno čekala. Mnogo je češće da takve smetnje. ne mogu da se rukujem. reakcije. Od tada nisam nikada išla na blagajnu. ali i da ja ostvarujem očni kontakt sa drugim ljudima. kao simptomo-kompleks.N.N. posebno u situacijama kao što su vožnja autobusom.N. povučena sam i stidljiva i izbegavam sve ono što mi je neprijatno! Nisam društvena. Mnogo nas je radnika. 47 godina. retko se družim sa ljudima. Kada se susretnem sa ljudima zbog straha da će me gledati ja držim glavu uvek sagnutu na dole. nije čest oblik socijalne fobije. Sve je počelo kada su izmislili da lični dohodak izdaju na blagajni uz potpis. Onda sam strah prikrivala čestim i burnim smehom. visoko obrazovanje. pak. mokrenjem i defekacijom. autobusom. Socijalna fobija . niti sam ikada pisala pred drugima. ali ni to nije išlo. liftom. Kada su smetnje izražene osoba ispoljava paralizirajući strah od mogućnosti da povraća na javnom mestu. gubitkom kontrole nad fiziološkim radnjama. nisam znala šta ću. 36 godina. To me je još više pogodilo. nisam mogla da držim olovku. Nastao je žagor. udata. Ruke su mi se tresle.. posebno kod fobičnih stanja straha..N.. Pokušavala sam da sagovorniku ne gledam u oči. Klinička praksa je pokazala da su najčešći oblici socijalnog straha od gubitka telesne kontrole povezani sa: povraćanjem na javnom mestu.

Socijalna fobija . u foajeu. pa čak i u svojoj kući ako u njihovoj blizini ima nekoga koji bi to video ili naslutio da će se ta radnja obaviti. Kod mene takva situacija dovodi do velike napetosti i straha. Ali. neoženjen.. Uvek mislim da će mi jedno izlaženje napolje bili nedovoljno.strah od mokrenja pred drugima i u javnom WC-u "Moja priča je neverovatna. kolima. skoro nadrealna. šta ako odlučim da odem u WC dok su oni prisutni. dok su drugi to činili ne obazirući se ni na koga. za sve vreme dozvoljeno je da se jednom izađe napolje u pratnji asistenta ili dežurnog nastavnika. Stalno mi se motala misao po glavi šta ako povraćam za vreme ručka. Zaio sam potralio stručnu pomoć. Sada sve češće izbegavam javna mesta. pa čuju kako ja idem "tamo" i saznaju da ja to radim i sl. On traje dugo. pa i ja. pre izvesnog vremena sam bila u pozorištu i odjednom sam osetila strah da mi se to ne desi. student.strah od nevoljnog umokravanja "Već nekoliko godina. a samim tim i potreba za mokrenjem postaje veća. Dg. Po njihovom mišljenju to bi bilo porazno i zato potpuno izbegavaju situacije u kojim bi to moglo da se desi: vožnju sredstvima javnog saobraćaja. postajem nervozan i napet. zapravo. 23 godine.N. mali postotak osoba ima paralizirajući strah da neće moći da održi takvu telesnu kontrolu u određenim situacijama i da će se umokriti ili nevoljno defecirati. imam veoma neprijatan i ponižavajući strah da se ne umokrim kada polažem pismeni ispit. Međutim.. od kada sam se upisao na fakultet. ali je istinita. Međutim. Kada imamo goste ja ne mogu mirno da odem u WC i obavim nuždu. 33 godine. Nebrojeno puta sam napuštao salu i odustajao. postala sam veoma napeta zbog toga.N. pri poseti prijateljima. mene je obuzeo nepodnošljiv stid. N. . svi su povraćali. student. na pismenom ispitu koji dugo traje i sl. liftom. užasnuta od te pomisli odmah sam napustila pozorište. prosto se uspaničim. već se mučim. imaju potrebu za češćim uriniranjem. sa nepoznatim osobama. Od malena imam strah da mokrim u prisustvu drugih osoba. pa sam morala da se uvučem u kabinu iz koje nisam izlazila. tu. strah da ću se umokriti postaje sve intenzivniji. strah je pobeđivao. zbog hiperaktivnog autonomnog nervnog sistema. Međutim. a dokle ću doterati ne znam. Druga grupa obolelih ima strah od mokrenja u javnim WC-ima ili bilo gde. Dg. neoženjen. Sreća je što roditelji znaju za tu moju slabost pa nam posete traju kratko vreme. svom stanu i bilo gde van kuće. pred svima. čekam da gosti odu da bih to uradio. Socijalna fobija . more je bilo uzburkano. U protivnom u pitanju je i završetak studija!" N. pa i defeciranjem. Kada sam se vratila kući kao da sam zaboravila na neprijatnu epizodu sa putovanja. možda ima neki način da mi se pomogne." Sve osobe koje se nalaze u stanju napetosti i straha. Padaju mi na pamet glupe stvari: šta ako gosti ostanu dugo i ja ne mogu da se više kontrolišem i umokrim."Pre izvesnog vremena vozila sam se brodom. svaki ispit za mene je posebna trauma i stres i u tim situacijama imam čestu potrebu za uriniranjem. kada se odmaramo na palubi i sl. Smračilo mi se pred očima.

Zamislite samo kada bih popustio i to učinio u sobi profesora. tako sam najsigurniji. a retko sam tamo dospevao. ugostiteljski radnik. pošto sam ga naučio. Nećete verovati. Međutim. neoženjen. Pre nego što krenem iz kuće više puta odlazim u WC. znam jedan WC u blizini fakulteta gde odmah odlazim. Onda i u njemu nekoliko puta idem napolje. jave se grčevi i neodoljiva potreba za defekacijom. specifičnim fobijama. Dg. Kako imam strah da uđem u javni WC. Socijalna fobija strah od nevoljnog defeciranja "U svim susretima sa ljudima van moje radnje ja se osećam nelagodno i imam neodoljivu potrebu da odmah defeciram..Kada izlazim u grad imam doživljaj da će mi potreba naići svakoga trenutka. žurno odlazim u WC i nekako se spremim za polaganje. i pored toga čim uđem u prostor tuđeg stana ili prostorije koje mi nisu intimne javi mi se nagon i strah da ću istog momenta da to uradim u gaće i neviđeno se obrukam. U poslednje vreme razradio sam taktiku.. planiram kako da se brzo vratim kući. Smetnje su toliko uzele maha da mi zagorčavaju život i čine da sebe doživljavam kao socijalnog invalida. čak i od roditelja. pa krećem ka mestu ispita. Na samom ispitu.strah od defeciranja na ispitu "Od prvog ispita na fakultetu imam ovaj problem.. Dg. gde nije bilo WC-a. neoženjen.N. čim se približim fakultetu meni se stomak uzmuva. Zbog stalnih trzavica i mučnih doživljavanja prestao sam da izlazim. prijavljivao sam ga redovno. paranoidnim i shizoidnim . Ali. Nisam u stanju da odem u posetu prijateljima. " N. I tamo mi se desi da mi se javi nagon. Strah je tolikih razmera da me potpuno onesposobljava za komunikaciju. poremećajem ličnosti sa ponašanjem izbegavanja. Pomisao da neću moći da realizujem potrebu za mokrenjem kada se ona javi u potpunosti me je blokirala.. više nisam siguran u to." N. da mi se slučajno ne bi desilo da mi se tamo primora! Međutim. Studirao sam relativno uspešno. a to ne želim. a ne studiranje!" Komorbiditetne veze socijalne fobije Klinička praksa i istraživanja su pokazali da je socijalna fobija u tesnom komorbiditetnom odnosu sa: agorafobijom sa paničnim poremećajem. jer me ovaj problem onemogući da se uopšte i pojavim na ispitu. velikim naporom uspevam da se koncentrišem i uzdržim da ne defeciram u gaće. socijalna fobija . To mi omogućava da mirno krenem na ispit.N. 21 godintt. pasivno-zavisnim. Ako se i odvažim za to ja prvo idem u WC. Ispitao sam situaciju i konstatovao da je ona za mene neprihvatljiva. 30 godina. Došao je red da polažem jedan ispit koji je u sklopu praktičnog dela predviđao odlazak van grada na teren. tako sam izgubio tri godine. imam veliku nuždu i sasvim se 'ispraznim'. sedim u kući. pa čak i nekoliko puta. Mislim da bi mi se tu završio život. malo sam otezao ali sam bio odličan na ispitima. ali nisam smeo da izađem pod takvim okolnostima. student. Tek onda sam shvatio da nešto nije u redu sa mnom i potražio sam stručnu pomoć. Počeo sam da odlažem ispit. dobijam intenzivne grčeve i bolove u želucu. Dugo sam ga prikrivao. U takvim situacijama odmah sam se vraćao kući i odustajao od polaganja ispita.

u centru pažnje. koji se mnogo razlikovao od mog ideala kakav treba da bude moj mladić. panika. nisam bila otvorena za kontakte sve dok nisam počela da se zabavljam sa mladićima. što me je užasavalo. da je reč samo o tački na kontinuumu intenziteta ispoljenog poremećaja (Barlow. imala sam veliki strah od ispitivanja praćen pravim blokadama kada nisam mogla da izustim ni jednu jedinu reč." Socijalna fobija i poremećaji ličnosti Socijalna fobija je oblik stanja straha koji je više nego bilo koji drugi povezan sa određenom organizacijom. pak. strah. Dg. iz kuće ne izlazim već duže od šest meseci. 1987). Nisam smela da im pogledam u oči. s pravom. Postala sam potpuno zavisna od partnera... Kada sam našla sadašnjeg mladića. samo da ne bih bila upitana o nečemu i da ne bih morala da govorim o sebi. paranoidni i shizoidni poremećaj ličnosti. koji svakodnevno rade sa osobama sa socijalnom fobijom. tokom školovanja. zbog toga sam se stalno povlačila u želji da ne budem zapažena niti. bile su povezane sa velikim stidom koji koji sam doživljavala u susretu sa ljudima. Socijalna fobija i agorafobija Psihoterapeuti.. strukturom ili. U periodu mladalaštva. nemogućnost da se pokrenem iz kuće. 1992). U takvim okolnostima mogla sam da budem realativno stobodna i spontana. bez dece. N. crvenela sam kada sam morala do uspostavlm kontakt sa njima. . zloupotrebom droga i lekova (Liebowitz i sar.N. Kasnije. poremećajem ličnosti. potreba da on bude sa mnom svih 24 sata i sl. Stidela sam se i bojala kontakta i sa drugovima. pak. 1988) ili se. anksioznom ličnošću (MKB) ili nekim drugim oblicima poremećaja ličnosti od kojih su najčešći: pasivno-zavisni. da me gleda. Kada dođu gosti ja sam se skrivala po nekim ćoškovima. pak. U tom kontekstu najčešći je slučaj da se socijalna fobija direktno povezuje sa poremećajem ličnosti sa ponašanjem izbegavanja (DSM) ili. Savremeni istraživači su to nedvosmisleno utvrdili zaključujući da je to slučaj u 25-50% (Roth i Fyer. davno su zapazilida se klinička ispoljavanja veoma često i vrlo tesno isprepliću sa kliničkim ispoljavanjima karakterističnim za agorafobiju sa paničnim poremećajem. pa i drugaricama. da govorim sa nekim preko telefona i sl. Isprepletenost socijalne fobije i poremećaja ličnosti sa ponašanjem izbegavanja (anksioznom ličnošću) je tolika da ih je teško razdvojiti. udata. velikom depresijom. komplikuje sa: alkoholizmom. 27 godina. pak. 1988). Socijalna fobija i agorafobija sa paničnim poremećajem "Moje prve smetnje potiču još iz perioda rane mladosti. srednje obrazovanje. mada sam stid i strah osećala u mnogim situacijama.poremećajem ličnosti (Papp i sar. Tražila sam da budu snažni i sigurni i kada sam se osetila zaštićenom mogla sam da uspostavim vezu sa njima. ali imam i strah da mi neko dođe. javile su se drastične smetnje. Pojedini autori ističu.

. 1991). posebno velikoj depresiji.uzimanje alkohola. To je postala moja prava i najveća mora i strah. Drhtale su mi ruke. marginalna ličnost. Taj podatak obavezuje kliničare i psihoterapeute da budu veoma obazrivi u kliničkim odlučivanjima. Vremenom. tajno bih popio određenu količinu alkohola koja me je štitila i smirivala.. Svaki put kada bih bio u kritičnoj situaciji. kada je trebalo da se susretnem i razgovaram sa njima. paniku i eventualno drhtanje celoga tela. visoko obrazovanje. da se javno pojavim i da javno preuzmem odgovornosi za ženu. kritična situacija je bivala povezana i sa mnogim drugim aktivnostima: odlaskom na ispit. Tako sam postao alkoholičar. Socijalna fobija simptomatski alkoholizam "Sećam se da sam još kao mali bio veoma stidljiva osoba. nisam mogao da stanem na noge a kamoli da unapređujem kvalitet svoga življenja." Socijalna fobija i zavisnost od lekova i droga Neretko.. ili se ona očekivala. N. od kojih zavisi i valjanost dijagnoze. Alkoholizam može da bude komorbiditetno povezan sa socijalnom fobijom ili. što su drugi odmah mogli da primete. Nekako sam se snalazio sve do svojih dvadesetih godina. neoženjen. buduću decu. u psihoterapijskoj praksi susrećemo osobe koje su zbog svog socijalnog strahovanja u jednom trenutku poklekle i opredelile se da ublažavaju svoje smetnje uzimanjem . osujećivalo. Ja sam izabrao kao najbezbedniji i najefikasniji način . pak. pak. Socijalna fobija i zavisnost od alkohola U kliničkom smislu socijalna fobija i alkoholizam imaju složenu i tesnu vezu. ili. strahovao sam od pogleda drugih ljudi. Tada je u mom ponašanju došlo do ispoljavanja izrazite nesigurnosti u dtuštvu i kontaktima sa drugim osobama. osim boravka u društvu i komuniciranja sa nepoznatim osobama. a posebno strategija u lečenju. ili nekim drugim oblikom depresivnog reagovanja (Van Ameringen i sar. Dg.. a reakcije drugih u kojima su oni ispoljavali iznenađenje ili čuđenje posebno su me plašile. prethodi afektivnim poremećajima. U svim tim situacijama ja sam se dobro alkoholisao da bih izbegao strah. kod zubara ili frizera. a hvatala me je često i panika. sebe samog. Posebno sam se osećao nelagodno kada treba u društvu da se susretnem ili upoznam sa nepoznatim osobama ženskog pola. a najveće smetnje i nelagodnost su poticale od osoba suprotnog pola. gubio sam glas kada je trebalo nešto reći. osoba koja formira svoj odnos prema njima pre svega iz sopstvenog stanja bespomoćnosti. da bude njena komplikacija. U tim trenucima strah je dobijao velike razmere. koji sa strane posmatra normalne i socijalizovane ljude. stalno sam bio preokupiran kako će drugi da reaguju na moje uočljivo ispoljene smetnje! Od svega toga valjalo je naći način odbrane. Sve to me je mnogo pogađalo.N. da zasnujem brak.Socijalna fobija i depresija Socijalna fobija se u kliničkoj praksi veoma često komorbiditetno povezuje. 24 godine. praćena drhtanjem celoga tela i užasnim osećanjem straha.

da obavlja odgovorne dužnosti. sve do uzimanja deset puta veće doze od uobičajene. Tada me uhvati panika.. Pri tome je stalno bila na oprezu zbog drhtanja ruku. ređe droga. a to je ono što ne mogu da izdržim. kritički procenjivati i eventualno povrediti. susretanja sa nepoznatim osobama. dva puta. i najviše plaši! Pre više godina obratila se psihijatru. Nije imao previše drugova vršnjaka. jedno dete. pa kada su videli da ja ne prihvatam mislili . zapravo. Zatim se javio strah od izlaska u grad. jer je smatrala da ako to drugi vide da će utvrditi da sa njom nešto nije u redu. dobila odgovoran posao i sve vreme živela u braku sa suprugom sa kojim se nije slagala niti je bila zadovoljna njime. i velikog straha od susreta sa ljudima. da se ne osećam dobro. 37 godina. visoko obrazovanje. nešto pitati. jako mi lupa srce..N. ruke su joj se manje tresle i mogla je uspešnije da obavlja posao. godine ima različite i veoma neprijatne smetnje: crveni pred nepoznatima. Kasnije. "Najveći strah sam imao kada me neko od drugova pozove da izađemo u grad. kao i drugim osobama. uopšte ispoljava paralizirajući strah od prodornog pogleda drugih i straha da on druge gleda u oči. Sa porastom odgovornosti na poslu. i bračnih nesuglasica... Dg. zavisnost od heroina Oduvek veoma stidljiv i povučen. Tada je pacijentkinja prvi put dobila lek za umirivanje. još u srednjoj školi.lekova za umirenje. a od osoba ženskog pola ispoljavao je oduvek veliki strah. Od tada do dolaska kod nas prošlo je osam godina. Za to vreme je napredovala u službi. N. Socijalna fobija . koji je počela da upotrebljava u uobičajenim dozama. da bi na kraju ispoljila intezivan strah od susretanja sa ljudima. imam nešto da radim i sl. da nešto počnem da govorim sa njima. pacijentkinja je povećavala dozu. kada je u susretu sa drugaricama i drugovima. 19 godina. Od 13. N. počinjem teško da dišem. nije želela ništa da govori o sebi i svojoj porodičnoj situaciji i psihijatar joj je samo prepisao lek. u životu imala je i druge oblike straha: napade panike. osećala nelagodnost i napetost. imam osećanje da ću se ugušiti. udata. odlaska u diskoteke. Dg. A to je ono što je. na plaži ne sme da se skine. Tako su postajali teški zavisnici koji su u kliničkoj slici paralelno ispoljavali karakteristike socijalne fobije i bolesti zavisnosti. student.strah od ljudi. posebno osoba suprotnog pola. zavisnost od benzodiazepina Na konsultaciju kod psihijatra dolazi posle više godina uzimanja visokih doza benzodiazepina.N. da sve to podnese. neoženjen. Zbog inrenzivnog straha od ljudi ruke joj jako drhte. Socijalna fobija .strah od ljudi. Ista situacija se ponovila i kada je otišla kod drugog psihijatra. all je bila rezervisana. što je krila. Zvali su me jednom. na koje se navikla i sada želi da ih se oslobodi. strah da će je oni kritikovati. makar joj oni bili i dobro poznati. Lek je bio efikasan. neko od njih će mi se obratiti i nešto me pitati. Smatrala je da jedino tako može da ode na posao. On joj je rekao da ako ne želi da sarađuje. Smetnje je ispoljila veoma rano. on ne može da joj pomogne na drugi način osim da joj da lek. naročito susrete sa velikim brojem ljudi i da ostavi utisak da je sposobna i bez ikakvih mana. Ono što me plaši je upoznavanje sa nepoznatim osobama. plaši se pogleda drugih ljudi. strah da se sama kreće ulicama i uopšte udaljava od kuće. Zbog toga stalno odgovaram da ne mogu da izađem.

ali verujte da mi je mnogo pomagala u suzbijanju ovih mojih strahova. prvi semestar sam nekako završio ali sada mi se ne ide više tamo i prestao sam da studiram.. a onda sam se ustalio na određenoj dozi i tako je to trajalo dve godine. ali kada ih je puno i kada su nepoznati to me potpuno blokira". zbog ljudi koji su u njima. Roditelji su primetili da nemam devojku i da izbegavam njihovo društvo. Prvo male doze heroina. Sada je sve po starom. Kada ih je malo i kada su poznati to mogu i da podnesem. zatim sve veće. da nešto ne kaže što nije prikladno i sl. kako da odgovorim na pitanja koja će mi uputiti. ali imam strah da se sa njima zbližim. grupi ili masi onda to postaje nepodnošljlvo. da će me ismejati i to me potpuno ukoči. Ove godine sam se upisao na fakultet i počeo da odlazim na predavanja." Kada je iznenada dobio hepatitis i bio smešten u bolnicu u ozbiljnom stanju. ja se plašim šta da im kažem. Pri tome u glavi mi stalno odzvanja . Od kada pamti za sebe ima i strah da se ne obruka pred drugima. ali ako je reč o više ljudi.. Ako su u pitanju jedna ili dve osobe onda boze pomozi. strah je nestajao kao rukom odnešen. Zbog ovog straha ja izbegavam da izlazim u društvo i plašim se ljudi." Strah od devojaka i kontakta sa njima smatra najvećim problemom. " Od srednje škole je imao izražen strah od ispitivanja.. otpočeo sam da uzimam drogu. svi strahovi koje sam vam opisao i sada su prisutni. ali ja im nikada nisam rekao razlog zbog čega je to tako." "Osim navedenih strahova imam i veoma neprijatan strah od crvenjenja pred nepoznatim osobama. jer je tada predmet mogućeg posmatranja drugih a to ga čini napetim. jedini razlog što sam je i uzimao. "Zapravo.šta ako sada kažem nešto glupo. kako da otpočnem razgovor sa njima. To je redovna pojava i u velikoj meri me ometa. zapravo. "Vidite kako se sve može povezati. "Zbog svih navedenih smetnji. šta ako ispadnem smešan i sl. to je bio. srce mi divlje lupa i to traje sve vreme dok sam okružen sa puno ljudi. čini opreznim i uslovljava da sve oblike susretanja sa ljudima izbegavam ili svodim na meru za koju bi se moglo reći da je nužna i koju ne mogu nikako da izbegnem. da ne ispadne glup i neznalica. prvom. ja nemam strah od susretanja sa devojkama. nervoznim.." Ima strah i od vožnje javnim saobraćajnim sredstvima. U amfiteatru puno ljudi. Zbog toga mi se ne ide na fakultet. Ja to ne znam da uradim. da ću se obrukati. imam osećanje da ću se ugušiti. Evo vama.. Zapravo. Ne znaju pravu istinu. a ja ne mogu da im to kažem. imam utisak da svi gledaju u mene. To dovodi da razvoja straha koji izbegavam tako što ostajem u kući i nigde ne izlazim.su ili da sam naduvan ili da odbijam da se sa njima družim i prestali su da me zovu. Kada sam bio pod dejstvom droge osećao sam se dobro." . ponesen i društvom. Kada mi to dođe u svest i kada shvatim da treba da se poljubim sa njima... Čim izađem napolje sve prolazi i ja se osećam znatno bolje. Plaši se da overi voznu kartu u automatu. što nije u stanju da podnese. mene je strah od ljudi koji su oko mene kada polažem ispit. "Mene nije strah od samog ispita. Iz tih razloga prestao sam da studiram. to kažem.. a od kako studira od polaganja ispita. to saznanje me jednostavno 'preseče'. "Evo vidite prestao sam da je uzimam. ne plašim se ni da otpočnem neki razgovor sa njima. što kod mene odmah dovodi do ispoljavanja smetnji: teško dišem. prestao je da uzima drogu. nikada je nisam ni želeo. i mislim da ću verovatno da ispadnem smešan.

pa čak i psihijatri. pa proces dijagnostikovanja nije toliko pouzdan kako bismo to želeli. Teškoća je na pretek.1992) . 9 – Dijagnostički kriterijumi za socijalnu fobiju (MKB -10. socijalna fobija je tek odnedavno izdvojena u poseban nozološki entitet. To je razumljivo kada se zna da su socijalni strah i socijalna fobija čest pratilac mnogih psihijatrijskih poremećaja i da obolele osobe izgrađuju poseban stil u ponašanju kojim maskiraju simptome pa oni ostaju neprepoznati. Tabl. jer lekari. Danas se dijagnoza socijalne fobije postavlja na osnovu dijagnostičkih kriterijuma opisanih u Međunarodnoj klasifikaciji psihijatrijskih poremećaja (MKB-10-1992) i Dijagnostičko-statističkom uputstvu psihijatara Amerike (DSM-IV-1993) (Tabl.Dijagnoza Kako smo to već naglasili. 9 i 10). još nisu postali intimni sa dijagnostičkim kriterijumima na osnovu kojih se postavlja dijagnoza ovog poremećaja.

. Simptomi mogu da progrediraju do razvoja napada panike. on moe da ima oblik situaciono ograničenog straha ili. situacioni preduslov za nastanak paničnog napada Opaska: Kod dece strah može da se ispoljava: plakanjem. Izbegavanje fobične situacije mora da bude izražena odlika. Izbegavanje je često izraženo. Ukoliko je razlikovanje ova dva poremećaja vrlo teško treba dati prednost agorafobiji. Direktna konfrontacija oči u oči može da bude naročitto stresogena u nekim kulturama. D. C. Socijalna fobija je obično povezana sa niskim samopoštovanjem ili strahom od kritike. Dijagnozu depresije ne bi trebalo postavljati ukoliko se potpuni depresivni sindrom ne može jasno utvrditi. kada uključuje skoro sve socijalne situacije izvan porodičnog kruga. Osoba se plaši da će u tim situacijama ispoljiti simtome straha.IV .. moraju da budu primarne manifestacije straha. što vodi izbegavanju socijalnih situacija. Može da bude diskretna (to jest. Dijagnostička uputstva Za konačnu dijagnozu moraju da budu ispunjeni svi sledeći kriterijumi: A. Tabl. nauzeje ili neodložnog nagona na mokrenje. Socijalne situacije i situacije kada osoba javno nastupa se izbegavaju ili se podnose uz osećanjeintenzivnog straha i nelagodnosti. pak. Uključuje se : antropofobija i socijalna neuroza Diferencijalna dijagnoza Agorafobija i depresivni poremećaji su često izraženi i oba stanja mogu da doprinesu da osoba koja pati od njih postane 'vezana za kuću'. C. Izlaganje fobogenim socijalnim situacijama skoro uvek izaziva strah. Opaska: Kod dece mora da postoji dokaz o postojanju kapaciteta za Ego odgovarajuće socijalne odnose sa poznatim osobama. bihejvioralni ili vegetativni simptomi. a strah mora da se javlja u grupi vršnjaka. a ne sekundarni u odnosu na druge simptome kao što su sumanute ideje ili prosilne misli. što će je uznemiriti i poniziti.. Opaska: Kod dece ovakve osobine mogu da budu odsutne. pri čemu je osoba ubeđena da je jedna od ovih sekundarnih manifestacija njegovog straha u stvari primarni problem. ili javni nastup ili susret sa osobom suprotnog pola) ili difuzna. Strah mora da bude ograničen na posebne socijalne situacije ili da je pretežno vezan za njih.1993) A. drhtanje ruku. 10 – Dijagnostički kriterijumi za socijalnu fobiju (DSM . ograničena na uzimanje hrane pred drugima. a ne samo u intereakcijama sa odraslima. B. a u ekstremnim slučajevima može da dovede do skoro potpune socijalne izolacije.Socijalna fobija često počinje u adolescenciji i grupiše se oko straha od posmatranja od strane drugih ljudi u maloj grupi (suprotno od gužve). Psihološki. Stalan i izražen strah od jedne ili više socijalnih situacija ili situacija kada se javno nastupa u kojima se osoba susreće sa nepoznatim ljudima ili može da bude izložena kritičkom procenjicenjivanju od strane drugih. napadima besa. osećanjem hladnoće ili drhtanjem u socijalnim situacijama sa nepoznatim ljudima. Za razliku od većine drugih fobija socijalna fobija je podjednako česta i kod muškaraca i kod žena. Strah od povraćanja na javnom mestu može da bude izražen. Osoba prepoznaje da je strah intenzivan ali bezrazložan. Može se ispoljavati kao strah od crvenjenja. B.

značajno utiču na normalno radno (akademsko) funkcionisanje. prisustvovanje zabavama). mogu da se povežu sa drugim psihičkim poremećajem (na primer: panični poremećaj sa ili bez agorafobije. Odredi: ako je strah opšti i uključuje većinu socijalnih situacija (na primer: započinjanje i održavanje razgovora. sa različitom etiologijom. Strah od osoba suprotnog pola. Takav predlog sugeriše da su etiologija. Najslabija strana u strategiji dijagnostikovanja socijalne fobije jeste nastojanje da se više raznorodnih oblika socijalnog straha podvedu pod jedan nozološki entitet. Osobe koje ispoljavaju socijalnu fobiju moraju da budu mlađe od 18 godina. strah od javnog nastupa i strah od susreta sa osobama suprotnog pola (MKB10-1992). pak. kao ni opštim medicinskim stanjem. pak.E. kliničke sindrome kojima je mesto u okviru socijalne fobije. društvene aktivnosti i odnose ili postoji izraženo osećanje nelagodnosti F. Nažalost. što ceo proces čini posebno delikatnim. Naime. želimo da istaknemo i neke veoma ozbiljne nelogičnosti ponuđene u MKB-10 (1992). nikako se ne može odrediti kao fokalni fobijski strah. veoma slični.. to ne odgovara realnosti. klinička slika. svrstani su strah od uzimanja hrane u prisustvu drugih. lečenje i prognoza ovog poremećaja isti ili. Opaska: valja imati na umu dodatnu dijagnozu. Naprotiv. Pod naziv socijalna fobija svrstavaju se veoma raznorodni poremećaji. Razdvajanje socijalne fobije u dva oblika: fokalni i opšti uneo je više zabuna nego što je doprineo pouzdanosti dijagnostičkog procesa i pored toga što se kliničari i istraživači trude da dokažu ispravnost takve odluke (Heimberg i sar. separacioni anksiozni poremećaj. povezan sa problemom razvoja i ostvarivanjem osećanja identiteta. 1990). kliničkim ispoljavanjem i postupkom u lečenju. učestvovanje u malim grupama obraćanje drugoj osobi. Na primer. strašljivo predviđanje ili nelagodnost koja se doživljava u socijalnim situacijama ili situacijama nastupa koje izazivaju strah. sa veoma raznovrsnim oblicima kliničkog ispoljavanja. kao što su strah od ispita i strah od uriniranja ili defeciranja na javnom mestu. niti. posebno strah od žena. a to je poremećaj ličnosti sa ponašanjem izbegavanja. ovaj tip straha je veoma složen psihodinamički psihopatološki fenomen. što je neprimereno pojednostavljivanje veoma složenih problema. da je strah od crvenjenja veoma složen oblik psihopatologije koji se ne može stavljati u istu ravan ni sa kojim drugim oblikom socijalne fobije. Na primer. gde je fobijski strah povezan samo sa jednom fobijskom situacijom. Strah ili izbegavanje nisu izazvani direktnim uticajem fizioloških činilaca ili supstancama (na primer: zavisnost od lekova ili uzimanja nekih lekova). u fokalne socijalne fobije. autori su klasifikovali u jednostavne fobije! . psihoterapijsko iskustvo je pokazalo. Najzad. Iako su navedeni dijagnostički kriterijumi značajno doprineli da se poboljša pouzdanost dijagnostičkog postupka i dalje su mnoga pitanja otvorena. dismorfofobija ili opšti razvojni poremećaj ili shizoidni poremećaj ličnosti). a smetnje moraju da traju najmanje 6 meseci G. Izbegavanje.

kada je trebalo nešto da uradi pred drugima ili javno nastupi. Lazarus (1982) je na uzorku dece utvrdio . on udružuje sa drugim oblicima psihijatrijskih poremećaja ili komplikuje zavisnošću od alkohola. 1990). Osoba koja ispoljava normalan socijalni strah ima odgovarajući odnos prema porodičnim i društvenim obavezama. Stidljivost i socijalna fobija jesu veoma slični fenomeni.Diferencijalna dijagnoza Kliničko iskustvo je pokazalo da se samo mali broj oblika socijalne fobije javlja kao čist oblik. pak. operacionalni dijagnostički kriterijumi u ovim slučajevima mogu da budu od koristi. lekova i droga. Strah nastao u takvim situacijama nije osiromašujući i blokirajući već je konstruktivan. a razlike nisu male ceneći po zastupljenosti oba fenomena. veoma je visoka. godinama početka. Iz tih razloga diferencijalno dijagnostikovanje je neobično važna procedura kojoj se mora pokloniti posebna pažnja. njoj nisu strana doživljavanja sreće i "udobnosti u sopstvenoj koži". Zastupljenost stidljivosti u populaciji. Međutim. radnoj i profesionalnoj aktivnosti. posebno kod dece i mladih. ili. Nema osobe koja nije osetila napetost i nelagodnost pri susretu sa važnim osobama. socijalni strah je najčešće normalan. Stidljivost je jedna od normalnih osobina temperamenta ličnosti. to nije u potpunosti tačno. skladni emocionalni i seksualni odnosi sa partnerom ili supružnikom. Najčešće postoji sve vreme tokom života osobe i najveći broj njih je stavlja pod kontrolu i nikada ne razvije socijalnu fobiju. Utvrđivanje granice kada normalno socijalno strahovanje prelazi u oblik koji osiromašuje kvalitet življenja uvek je veoma delikatno i mora se činiti za svaki slučaj posebno jer opšti kriterijumi za takvu procenu nisu pouzdani. oni se i razlikuju. Normalan socijalni strah Na sreću. niti se. I pored određenih teskoća. a da se apsolutna većina ispoljava združena sa drugim psihijatrijskim poremećajima u smislu komorbiditeta ili komplikacija i njihovih kombinacija. somatske i ponašajne odrednice. Kliničari i psihoterapeuti moraju da imaju bogato iskustvo da bi bili sigurni kada će neki oblik socijalnog straha proglasiti patološkim! I pored toga. imaju visok nivo uzajamnog preklapanja. visoko rasprostranjena u populaciji ljudi. opominje na ozbiljnost situacije i potrebu da osoba angažuje svoje kapacitete u datim socijalnim okolnostima i uspešno obavi zadatak ili obavezu koju je imala. stila u ponašanju i domenu funkcionisanja (Turner i sar.. pak. Stidljivost i socijalna fobija Kako stidljivost leži u osnovi socijalne fobije često se smatra njenim sinonimom sa istim obimom i sadržajem pojma. linija koja ih razdvaja više je imaginarna nego realna. Normalan socijalni strah ne prate osiromašujući simptomi i oblici ponašanja. neuporedivo viša od zastupljenosti socijalne fobije. kao i razvijeno samocenjenje i samopoštovanje. Međutim. poseduju iste ili slične kognitivne.

da je 38% hjih. Stalni i sveobuhvatni strah i napetost b. (1984) su na uzorku studenata koledža utvrdili da njih 20-40% sebe procenjuje kao stidljive osobe. u najnepovoljnijem slučaju. uz stalnu i izraženu pojavu i drugih psihopatoloških sadržaja. pak. 11 . Ograničen životni stil zbog potrebe za fizičkom sigurnošću . ispolje smetnje. osim ako je osoba sigurna da se drugima dopada e. po proceni roditelja. Caspri i sar. (1991) su utvrdili da 89% osoba sa opštim oblikom socijalne fobije ima u svojoj osnovi i poremećaj ličnosti sa ponašanjem izbegavanja (Tabl. pa i simptome. stidljivi. po proceni roditelja. Tabl. Istraživanja su pokazala da su po kliničkim karakteristikama poremećaj ličnosti sa ponašanjem izbegavanja i socijalna fobija veoma slični i da razlika postoji samo u stepenu intenziteta nastalog straha i prateće psihopatologije. Spielberger i sar. veoma slične onima koji se susreću kod osoba sa shizoidnim. paranoidnim i poremećajem ličnosti sa ponašanjem izbegavanja. dok 48% dece po sopstvenoj proceni smatra da im je stidljivost problem. (1988) su na uzorku dece između 8 i 10 godina utvrdili da su 28% dečaka i 32% devojčica.Dijagnostički kriterijumi za poremećaj ličnosti sa ponašanjem izbegavanja (MKB-10-1992) Ovaj poremećaj ličnosti ima sledeće karakteristike: a. U psihijatrijsku nozologiju uveden je prvi put u DSM-III (1980). koji je kod poremećaja ličnosti ovog tipa mnogo intenzivniji i difuzniji. posebno poremećaja ličnosti sa ponašanjem izbegavanja. Socijalna fobija i poremećaji ličnosti Jedna od najsloženijih procedura u diferencijalno dijagnostičkom postupku jeste razdvajanje socijalne fobije od nekih oblika poremećaja ličnosti. a u MKB-10 (1992) dobio je naziv "anksiozna ličnost". Nevoljno ostvarivanje odnosa sa ljudima. neprivlačna i inferiorna u odnosu na druge c. Preterana preokupiranost kritikom ili odbačenošću u socijalnim situacijama d. 11). shizoidnog i paranoidnog poremećaja ličnosti. Verovanje da je osoba neprikladna. stidljivo. Socijalna fobija i poremećaj ličnosti sa ponašanjem izbegavanja Koncepcija o poremećaju ličnosti sa ponašanjem izbegavanja u praksu je uvedena (1969) sa namerom da se izdvoji od shizoidnog poremećaja ličnosti u čijem je okviru do tada postojao. mogu da dosegnu nivo subkliničkog ili umerenog oblika socijalne fobije ili. Schneier i sar. dok roditelji smatraju da je njih 38% stidljivo! Pojedine stidljive osobe.

jer su tu nesporazumi najveći pošto se simptomi socijalne fobije i agorafobije preklapaju u visokom postotku: 25-50% (Gorman i Gorman. pre svega agorafobije. neodobravanja ili odbacivanja Udružene odlike mogu da uključe preosetljivost na odbacivanje i kritiku Iz toga se može izvesti zaključak da su socijalna fobija i poremećaj ličnosti sa ponašanjem izbegavanja toliko isprepleteni da se teško mogu razdvajati (Barlow. Izbegavanje socijalnih situacija i susretanje sa ljudima za osobe sa ovim poremećajem ne predstavlja gubitak bilo čega važnog za njih. Skoro stalni izbor aktivnosti koje obavljaju usamljeni g. .f. ravnodušnost ili zaravljen afektivitet c. Nedostatak bliskih prijatelja ali i poverljivih odnosa sa drugima (ili postojanje samo jednog).Dijagnostički kriterijumi za shizodni poremećaj ličnosti (MKB-10-1992) Ovaj poremećaj ličnosti zadovoljava sledeće kriterijume: a. 1987). Socijalna fobija i shizoidni poremećaj ličnosti I razgraničenje socijalne fobije od shizoidnog poremećaja ličnosti može da bude veoma složeno i delikatno. Očigledna ravnodušnost na pohvalu i kritiku e. Smanjeno interesovanje za seksualna iskustva sa drugom osobom (uzimajući u obzir godine osobe) f. aktivnosti izazivaju zadovoljstvo b. Nemogućnost izražavanja toplih. 12). Tabl. strah od javnog nastupa i sl. Veoma malo. Preterana preokupiranost fantazijama i introspekcijom h. Kada se kod njih razvije karakteristična klinička slika agorafobije socijalni oblici straha mogu da budu veoma intenzivni i raznorodni. nežnih osećanja. Emocionalna hladnoća. Izražena neosetljivost na socijalne norme i pravila Socijalna fobija i stanja straha Diferencijalna dijagnoza od drugih oblika fobičnih stanja straha.. kao i želje za takvim odnosima i. što može da liči na socijalnu fobiju. ili nimalo. 12 . što nije slučaj sa obolelima od socijalne fobije (Tabl. Mnogi bolesnici od agorafobije pre izbijanja karakterističnih simptoma za ovaj poremećaj ispoljavaju izraženu stidljivost. kao i osećanja ljutnje prema drugima d. Izbegavanje radnih i profesionalnih aktivnosti koje uključuju značajan interpersonalni kontakt zbog straha od kritike. od velike je kliničke važnosti. 1992).

Napadi panike koje ove osobe mogu da dožive u raznim socijalnim situacijama mogu da dovedu do izbegavanja ovih situacija, što može da usmeri pažnju kliničara ka socijalnoj fobiji, što najčešće nije opravdano. S druge strane, oboleli od socijalne fobije mogu često da ispolje i pravi napad panike, na primer pred javni nastup, i da takva doživljavanja imaju uvek u sličnim situacijama. Međutim, ove osobe nemaju neočekivane i iznenadne napade panike koji se javljaju van kuće ili u specifičnim situacijama, što je karakteristično za agorafobiju (Barlow, 1992). Dilemu su razrešila istraživanja i iz njih izvedeni zaključci. Razgraničavanje socijalne fobije od agorafobije najpouzdanije je kada se uzmu u obzir sledeći kriterijumi: godine početka, pripadnost određenom polu, odgovor na terapijsku provokaciju i odgovor na lečenje (Amies i sar., 1985; Golstein, 1987; Munjack i sar., 1987; Stein i sar., 1989).

Socijalna fobija i velika depresija
Ne mali problem u dijagnostikovanju socijalne fobije potiče od činjenice utvrđene u istraživanjima, a zapažene u kliničkoj praksi, da ona često prethodni afektivnim poremećajima, posebno velikoj depresiji (81.7%) ili drugim stanjima straha (62.7%) (Van Ameringen i sar., 1991), što može da zavede kliničara da ne obrati pažnju na značajnije i klinički važnije poremećaje.

Socijalna fobija i drugi nepsihotični poremećaji
Socijalna fobija se mora pažljivo razgraničavati i od drugih nepsihotičnih poremećaja, posebno dismorfofobije, poremećaja ishrane (bulimije) i seksualnih disfunkcija, posebno psihogene impotencije. Seksualna neuspešnost može da se doživi kao primarni problem, a da ustvari bude posledica postojanja socijalne fobije (Eric, 1993). Zapažene su i neke zanimljivosti u seksualnom funkcionisanju obolelih od socijalne fobije. Razvoj straha u socijalnim situacijama može da utiče pozitivno na seksualno uzbuđenje kod osoba koje normalno seksualno funkcionišu, dok kod osoba koje imaju erektilnu disfunkcionalnost može značajno da umanji uzbuđenje, pa čak i da dovede do gubitka erekcije (Barlow, 1988).

Socijalna fobija i zavisnost od alkohola, lekova i droga
Povezanost socijalne fobije i alkoholizma od značaja je za izbor strategije u lečenju pa je važno precizno utvrditi pravu prirodu ovog odnosa. Mullaney i Trippett (1979) su na uzorku osoba obolelih od alkoholizma utvrdili da 2/3 njih ima, manje ili više, izražene fobične simptome koje su pratila osiromašenja radnih i socijalnih aktivnosti. Jedna trećina iz ove grupe alkoholičara imala je izražene fobične smetnje praćene ponašanjem izbegavanja i radnom i socijalnom nesposobnošću. Istraživači su utvrdili neuobičajeno veći postotak združenosti između socijalne fobije i atkoholizma (Schneier i sar., 1989), posebno kod muškaraca. Osobe koje posežu za alkoholom,

po njihovom ubeđenju, nalaze "socijalno prihvatljiv" oblik ponašanja kojim suzbijaju svoj socijalni strah. Kliničko psihoterapijsko iskustvo je pokazalo da oboleli od socijalne fobije često uzimaju alkohol u mnogim situacijama kada im je potrebna dodatna sigurnost (javni nastup, susret sa važnom osobom, polaganje ispita i sl.). Oni alkohol koriste samo povremeno i ne povećavaju količine niti razvijaju zavisnost od njega. Međutim, određeni postotak obolelih od socijalne fobije vremenom povećava količine unetog alkohola, postaje zavisan od njega i psihički i fizički, kada se moraju postaviti obe dijagnoze. Isti je slučaj i sa razvojem zavisnosti od lekova (benzodiazepini) i droga.

Socijalna fobija i psihotični poremećaji
Najzad, socijalna fobija ima i delikatnu liniju razgraničavanja od psihotičnih poremećaja: shizofrenije, shizofreniformnih poremećaja i kratkotrajnih reaktivnih psihoza, o čemu se uvek mora voditi računa (Papp i sar., 1988). Kod paranoidnog oblika shizofrenije i izraženih oblika telesne sumanutosti socijalna izbegavanja i povlačenje dominiraju kliničkom slikom, pa tako mogu da zavaraju i da imponuju kao socijalno fobično ponašanje izbegavanja. Socijalna fobija je na delikatan način povezana i sa ispoljavanjem paranoidnosti. Osobe sa izraženom socijalnom fobijom stalno su nezadovoljne sobom, što ukazuje da ispoljavaju i izvesne paranoidne i paranojačke tendencije. Razlika je, ipak, očigledna. Oboleli od socijalne fobije misle ovako: "Moguće je da su ljudi protiv mene", dok paranojačke osobe to čine drugačije: "Ljudi su protiv mene!".

Tok i prognoza

Početak razvoja socijalne fobije je tipičan i povezuje se sa preadolescentnim ili adolescentnim periodom u životnom ciklusu ljudi. Postepeno dolazi do razvoja karakterističnih simptoma i oblika ponašanja koji se ustaljuju u svom ispoljavanju, bez mnogo oscilacija, sa tendencijom da traju dugo i postanu hronični, bez spontanih poboljšanja ili oporavka. Do danas je objavljeno samo nekoliko istraživanja prirodnog toka socijalne fobije. Zapaženu studiju sproveli su Solyom i sar. (1986) (Tabl. 13). Tabl. 13 – Tok socijalne fobije (Solyom i sar., 1986) Oblik toka Stalno isti Stalno pogoršavajući Fluktuirajući % 43.6 10.3 25.6

Rano javljanje simptoma i konstitiusanje poremećaja nema dobru prognozu. usložnjava ili komplikuje (10. ili se. Oboleli koji odmah ispoljavaju komorbiditetnu združenost socijalne fobije sa drugim psihičkim poremećajima imaju lošiju prognozu (Degonda i Angst. Fluktuirajući tok u razvoju poremećaja. gde su moguće i remisije. Fazični tok poremećaja. ispoljava svaki četvrti iz grupe obolelih (25. koje različito dugo traju. njihovo stanje komplikuje zavisnošću od alkohola. 1993). je dosta čest oblik toka socijalne fobije (20. Ovi pacijenti. Navedeni podaci ukazuju da je socijalna fobija relativno stalan i nepromenljiv obrazac odgovora u socijalnim situacijama. pak.Fazični Poboljšavajući 20. posebno agorafobije. deprimira činjenica da niko iz uzorka ispitivanih osoba sa socijalnom fobijom nije pokazao tok koji bi doveo do definitivnog poboljšanja. Kada je reč o prognozi socijalne fobije ona se može naslutiti iz zaključaka koje smo malo pre izneli. u odraslo doba pokazuju visok rizik za razvoj drugih oblika psihičkih poremećaja.5 0 Kao što se iz tabele vidi najveći broj obolelih od socijalne fobije (43. lekova i droga. da je moguće da poremećaj oscilira u svom intenzitetu. . najčešće deca i preadolescenti. Najzad. ali da nikada ne dolazi do njegovog definitivnog nestajanja. pa se uopšteno može reći da ona nije naročito povoljna. i intenzivni zamasi oboljenja.5%). osobe koje ne znaju da im se može pružiti pomoć i one koje tu pomoć svesno izbegavaju imaju lošiju prognozu od onih koji pomoć traže bez prevelikog ustezanja i sa dobrom motivacijom.6%). Ne mali broj obolelih ima progredijentno pogoršavajući tok oboljenja u kome se vremenom poremećaj produbljuje. kod koga su moguća i poboljšanja i pogoršanja.6%) ispoljavaju poremećaj hronično. Najzad.3%). takođe. kod njih se u dugom vremenskom intervalu intenzitet smetnji ne smanjuje.

u ovom trenutku možemo da budemo zadovoljni rezultatom koji se postiže u lečenju socijalne fobije. videla razlog za nastanak karakterističnih smetnji. Donedavno su vođene burne rasprave oko shvatanja prirode socijalne fobije. pa i poremećajima ličnosti. Otklonjene su mnoge nejasnoće oko etioloških činilaca koji sudeluju u nastanku ovog poremećaja zbog kojih nije bilo moguće odrediti strategiju i taktiku u lečenju. za koje je važilo pravilo da pozitivno ne odgovaraju ni na jedan oblik lečenja. da se najintimnije povezuje sa crtama. Zagovornici prvog stava osporavali su nozološku samostalnost socijalne fobije. Druga grupa je imala suprotno mišljenje i u nepovoljnom emocionalnom i psihičkom razvoju.Lečenje Iako se i dalje traga za optimalnim terapijskim modelom. Iz tih razloga lečenje socijalne fobije bilo je . organizacijom. pa nisu ni razmišljali o posebnom terapijskom pristupu. Kada bi simptomi dobili oblik kakav se ne želi oni su povezivali viđenu psihopatologiju sa poremećajima ličnosti. Jedna grupa psihijatara smatrala je da je ovaj poremećaj uslovljen biološkim činiocima. odnosima sa objektima i okružavajućom sredinom.

. 1991. Edukacija i razvoj sposobnosti za samopomoć Psihoanalitička psihoterapija "Osoba može da se suprotstavi strahu samo u onoj meri u kojoj su njene vrednosti značajnije od opasnosti koja ih ugrožava. 1993.krajnje uopšteno i proizvoljno. sposobnosti za uvid. Tabl. 1992. On se sastoji u sukcesivnoj i/ili paralelnoj primeni različitih oblika psihoterapije i lekova. danas u apsolutnoj većini. kao i svih drugih postupka i procedure koji su se u praksi pokazali efikasnim (Barlow. 1995) (Tabl. Baveći se već dugo lečenjem osoba sa socijalnom fobijom vremenom smo izgradili sopstveni model u lečenju koji se zasniva na ovim iskustvima. nije ni preporučivalo. s tim što mi u prvi plan stavljamo psihoanalitičku psihoterapiju. Gabbard. u lečenju ovih smetnji su phmenjivali isključivo psihoterapiju zanemarujući važnost postojanja biološke osnove i posebne organizacije ličnosti. 1992. prihvatila je oba stava. Erić. 1992. Psihoanalitička psihoterapija Uspostavljanje kvalitetnih odnosa i radnog saveza sa pacijentom Dimanička dijagnoza. 1967 . Drugi oblici psihoterapije Kognitivna terapija Bihejvior (psiho)terapija Porodična i partnersko/bračna terapija 4. Treća grupa psihijatara i psihoterapeuta. Procena: motivacije. 14 – Naš model intergrativnog lečenja socijalne fobije 1. Shear i sar. Suprotno. 14). Cloitre i Shear. već kao prožimajuće i koncipirala integrativni etiološki model iz koga je proizašao isti takav i pristup lečenju.1996). Psihofarmakoterapija Benzodiazepini Antidepresivni lekovi Inhibitori monoaminooksidaze (reverzibilni) Novi antidepresivni lekovi-inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina na sinapsi 3. pak. zagovornici shvatanja da socijalna fobija nastaje kao posledica emocionalnih i psiholoških osujećenja i osiromašenja tokom razvoja i posebnog odnosa sa objektima. dinamičke osnove za Menjanje i uticaj važnih osoba iz okoline pacijenta 2. što nije usamljen stav (Gabbard." Rollo May. ali ne kao međusobno konfrontirane. ili se.

Podržavamo pacijenta da stekne i proširi uvid i razume svoja neprijatna doživljavanja. 15 – Najčešći razlozi zbog kojih pacijenti traže pomoć Simptomi straha dugo traju. ali treba da znate da svaki put kada dolazim na susret sa vama imam strah koji ne slabi u intenzitetu. da li će u njemu istrajati i da li će ga uspešno završiti. interpersonalni konflikti ugrožavaju njegov dalji opstanak. posle duge. što naše iskustvo pokazuje da psihoanalitička psihoterapija nudi najširi okvir terapijskih mogućnosti. što se tokom njenih odvijanja lako mogu uključivati i drugi psihoterapijski postupci i metodi.. Pri tome ističemo da psihoterapijski proces ima svoje specifičnosti i odstupanja od uobičajenog. njegovu stručnost i spremnost da razume i podrži. To stoga. N. 28 godina. Partnersko/bračni odnos postaje destruktivan. pa i primenjivati sve druge terapijske intervencije. . mi smatramo da to nije opravdano. Rizik od samoubistva postaje veliki. Uviđam potrebu za tim.. " Terapeut mora da poznaje sve te okolnosti da bi mogao da omogući pacijentu da stekne poverenje u njega. a psihoanalitičku psihoterapiju stavlja u drugi plan. Simptomi u velikoj meri osiromašuju kvalitet života: radnu.. koje ovako združene deluju mnogo efikasnije nego kada bi se primenjivale pojedinačno. Strah uvodi pacijenta u druge oblike psihičkih poremećaja i klinički se usložnjava. nedoumice da li to da učine. Pacijenti sa socijalnom fobijom obraćaju se za pomoć u veoma delikatnim životnim situacijama i momentima. U skladu sa ovakvim stavom u lečenju socijalne fobije mi primenjujemo psihoanalitičku psihoterapiju sve vreme tokom terapijskog procesa. profesionalnu i društvenu delatnost. intenzivni su i teško se podnose. ali i od pomisli da to uradim osećam strah.. davati lekovi. kako bi se poverio. odlučio sam se i evo me. 15). bio iskren u svom iskazu i pokazao spremnost za saradnju (Tabl. zavisi da li će otpočeti lečenje. što je uslovljeno prirodom smetnji i individualnim karakteristikama ličnosti obolelih. Uspostavljanje radnog saveza sa pacijentom Od činjenice da li će terapeut da uspostavi dobar i kvalitetan radni savez sa pacijentom.N.. svoje ponašanje i odnose sa drugim važnim i ostalim ljudima iz okoline.Iako u ovom trenutku većina psihijatara i psihoterapeuta naglašava vrednost i efikasnost kognitivno-bihejvioralne psihoterapije.. često i višegodišnje. Po našem mišljenju ovi postupci su od najvećeg značaja na početku lečenja i mora im se pokloniti posebna pažnja. Napokon. Tabl. visoko obrazovanje "Već nekoliko godina sam neodlučan da li da zatražim pomoć psihijatra.

. Sam dolazak kod psihijatra ne znači da je pacijent rešio da prihvati lečenje. da bi zatim otpočeo proceduru utvrđivanja uslova i dinamičke osnove od koje se polazi sa primenom psihoterapije. uticaja važnih osoba iz okoline koje mogu da podržavaju primenu psihoterapije ili.N.. Kada sam nedavno pročitao članak u novinama o strahu od ljudi i mogućnostima da se takvim pacijentima pomogne. terapeut mora detaljno da razjasni. Pacijent veruje da mu se može pomoći psihološkim putem. veroavtno je da su ona nerealna. Mislio sam da će to biti sasvim dovoljno da mi se opšte stanje popravi.. kakva je njegova suština. Posebno su me iscrpljivala stalna doživljavanja straha. krivice. samopreispitivanja i samokažnjavanja. Sve vreme sam mislio da je to posledica vaspitanja i mog odnosa sa roditeljima i da tu nema pomoći. uloge pacijenta u njemu. najčešće roditelja i partnera. N. N. Rešio sam da pokušam.N.. visoko obrazovanje "Kada sam se odlučio za lečenje prvo sam imao na umu da se oslobodim simptoma i neprijatnosti koje oni nose sa sobom. Kako sam sve više razmišljao očekivanja od lečenja stalno su mi se uvećavala. dinamičke psihopatološke osnove koja se podvrgava menjanju. Onda sam poželeo i da oslobodim zakočenu radnu i profesionalnu aktivnost.Pritisak okoline. Pacijent uviđa da postoji velika nesrazmera između nejgovog socijalno-ekonomskog statusa i mogućnosti.. očekivanja od njega.. " Sve nedoumice pacijenta oko tehnike lečenja. da li je reč o pijenju lekova ili razgovorima. vi ste tu da kažete šta je od toga moguće. pak. student "Od jedanaeste godine imam veliki strah od ljudi. 22 godine. 35 godina. najviše stoga što je priroda njegovih smetnji takva kakva je. šta se od mene očekuje i mnogo toga!" N. Na to se veoma teško odlučuje. povlačim se i usamljujem. da je otežavaju ili čak i onemogućavaju i najzad.. Ako se i odluče da prihvate lečenje nisu upućeni šta se od njih očekuje i po pravilu imaju nerealna očekivanja od njega. bio sam iznenađen. ali ništa ne znam o načinu lečenja.. potom i emocionalnu blokadu koja me je sprečavala da se normalno odnosim sa osobama suprotnog pola. visoko obrazovanje . Dinamička osnova za primenu psihoterapije Prvi korak u proceni uslova za sporovođenje psihoterapije i dinamičke osnove za njenu primenu sastoji se u utvrđivanju motivacije pacijenta za lečenje. 32 godine. sposobnosti pacijenta za uvid u svoje psihičke procese koji uslovljavaju smetnje. koliko traje. da volim i da imam uspešne seksualne odnose.N.

odgovornost. teško uspostavljam kontakte sa ženama. Međutim.. pitala sam se šta on meni može da pomogne i odustala sam... samo.." Najveći broj pacijenata sa socijalnom fobijom usvaja karakterističan stil življenja: zatvorenost. što povlači za sobom joi dinamičniji život. N.. krug prijatelja mi se sasvim suzio. Zato nije iznenađujuce što im je motivacija za promenom i lečenjem mala pa teško prihvataju psihoterapijsko lečenje.. analizira uzroke i posledice u njemu. Sada sam pred novim iskušenjem. sagledava odnose sa majkom i ocem i sl. Da li da otpočnem da se lečim psihoterapijom koju mi predlažete ili ne. susrećem puno ljudi..N. Pre izvesnog vremena ponuđeno mi je da napredujem u rukovodećoj hijerarhiji. i još bezbroj drugih stvari.. N.. pa čak i krugu porodice. šta je u svemu tome doprineo njen odnos sa majkom i ocem koji su se razveli. Iako znam da je to mesto dobro plaćeno...N.. a ja sam osetio blaženi mir i spokojstvo što sam tako odlučio. javno eksponiranje u društvu. Još nisam siguran u svoju odluku. visoko obrazovanje "Radim na mestu koje je veoma dinamično. iznenađivala da li je to moguće i sl. Sada sam kod vas.. Kasnije. strah je postajao sve neprijatniji i morala sam nešto da učinim. tokom lečenja pacijentkinja je pokazala da nema sposobnost da shvati šta je uzrok njenih problema.. ali posao mora da se radi savesno. "! Osobe sa socijalnom fobijom često nemaju razvijenu sposobnost da prate svoje psihičke porocese... . na radnom mestu. pitajte me o svemu. zahvalio sam se na ponudi.. sa čim se oni mogu povezati. da ih vodim na ručkove i večere. Svi su bili iznenađeni. Po pravilu izbegavaju obaveze... pa čak i nemoguća. oni nemaju veze sa mojim stanjem. opreznost."Svestan sam da me strah veoma hendikepira. nepreuzimanje bilo kakvog rizika koji donosi živa komunikacija sa drugim ljudima.. ocu i majci.. Kod vas sam došao da porazgovaram da li se bilo šta može učiniti da nešto promenim u životu ili da prihvatim da sam takav kakav sam. Ne napredujem na poslu. da povezuju uzrok i posledicu u nastanku svojih smetnji ili drugim rečima – za uvid i bogaćenje svojih životnih iskustava. visoko obrazovanje "Kada sam počela da doživljavam strah mene su poslali kod psihijatra i ja sam pristala na to. još više susreta sa ljudima. Stalno se čudila. da otvara perspektivu.. moram da razgovaram sa njima. sve ću vam reći. ". Nisam se obraćao za pomoć pošto sam smatrao da sam po prirodi takav i sa tim sam se pomirio. Iako je nesporno da poseduje visoku inteligenciju njeni kognitivni strukturni nedostaci nisu joj dozvoljavali da pretražuje svoje životno iskustvo. 32 godine. Kod takvih osoba primena psihoanalitičke psihoterapije je veoma otežana. još više obaveza i mnogo odgovornosti. 36 godina. nemojte da me pitate o mojim roditeljima. moraću o svemu dobro da razmislim. molim vas. i koji je bio očigledno uzrok mnogih nedaća pacijentkinje i sl. To mi ne prija i rado bih sve to izbegao. da će to mojoj porodici doneti veći prosperitet.

da se najbolje osećam kada sam sam u svojoj sobi. javnog nastupa. i u velikoj meri određuje da li će pacijent imati uslova za primenu psihoterapije ili ne. a najmanje su za primenu nekog dugog psihoterapijskog tretmana. psihoanalitičku psihoterapiju nije moguće primeniti. 23 godine. kolegama sa fakulteta. ako su nesposobni da rukuju svojom perspektivom. N. psihoterapiju nije moguće primeniti.. N. krivice. potrebno je detaljno sagledati crte. demotiviše i mislim da ću imati velike teškoće sa njima sve vreme lečenja. tvrdoglav i da radim samo ono što ja hoću a izbegavam sve obaveze i odgovornost koju nameće porodični život. što je svakodnevno iskustvo. Sada kada sam otpočeo da dolazim na psihoterapiju oni su se žestoko usprotivili. moralne vrednosti. Čula je za psihoterapiju od svoje drugarice koja se leči već duže vreme. da izađe na ulicu. ako nije ostvarila osecanje identiteta. Oni smatraju da sam ja nevaspitan i agresivam momak. kao to su besmislice. umesto da se dozoveš sebi ti koristiš i taj način da nam prkosiš i sl. To stoga. pa i eventualne poremećaje ličnosti obolelih. uvek se grupiše oko straha. Ta. student Pacijentkinja dolazi u pratnji oca i majke.. oblika ponašanja i uslova pod kojima oni nastaju ili se povlače. najznačajnija je procedura koja treba da odgovori na pitanje da li je primena psihoanalitičke psihoterapije indikovana i da li ju je moguće sprovesti. uzalud trošiš vreme. koji se razlikuje od pacijenta do pacijenta. To stoga. Ukoliko je ličnost obolelog izmenjena ili poremećena. student "Moji roditelji nisu za primenu bilo kakvog lečenja kada je moj slučaj u pitanju.. što takva osoba ne može da drži na potrebnom nivou vrednosne sisteme kao što su osećanja. što je socijalna fobija veoma tesno povezana sa ličnošću obolelog i stepenom ostvarenog osećanja identiteta. moguće kritičke procene kojoj se pacijenti izlažu. Ne sme da ode na fakultet. ženama.. procena dinamičke psihopatoške osnove karakteristične za svakog pacijenta posebno.Psihoanalitička psihoterapija se može primeniti samo kod osoba koje imaju podršku svoje okoline i važnih osoba u njoj. Ako ova podrška izostane dovodi se u pitanje njena primena.. profesionalnu delatnost. Prvi stupanj u toj proceni je utvrđivanje postojanja simptoma. Ja ne mislim tako i tvrdim da moji roditelji nisu nikada shvatili da sam ja veoma stidljiva osoba. Zbog toga se potpuno povukla i prestala sa kontaktima sa bilo kim osim sa roditeljima. nerealnog odnosa prema sebi i osobama iz okoline. Ako su pacijenti preplavljeni strahom i ako zbog toga ispoljavaju veoma regresivno ponašanje. " Najzad. pa i sve drugo što poistovećuje sa svojim življenjem kao jedinstvenog bića.. organizaciju i strukturu. da se javi drugarici telefonom... društvenu poziciju. teškoća u susretanju sa ljudima. To me ubija. ali ne razume kako se to sve radi i šta ona sebi može da pomogne kada je u ovakvom stanju! Da bi se u potpunosti sagledala dinamička psihoptološka osnova od koje se polazi u proces lečenja i menjanja. ili lični profil simpoma.N. fenomenološka realnost. preplavljena straham zbog koga je "potpuno podetinjila". više nego kod drugih oblika stanja straha. ako su izgubili granicu u društvenom životu. . 20 godina. da imam strah u kontaktu sa drugim ljudima.N.

da se gube. jer ne treba zaboraviti da on uvek ima i svoje pozitivne i podsticajne efekte." K. kao osnovni simptom. visoko obrazovanje . mnogo širi i opštiji cilj u lečenju psihoanalitičkom psihoterapijom zasnovan je na ideji Frojda da se pacijentu omogući da svoje nesvesno i nelogično zameni svesnim i logičnim. 38 godina. suzbijanje simptoma ili njihovo kontrolisanje je neophodno da bi se otvorio put za postavljanje ambicioznijih ciljeva. Strah. Sledeci ideju Frojda Mej je dodao da tako ostvarenu promenu pacijent treba da preobrazi u saznajnu svest. uspešnijeg. svoje ponašanje i odnose sa drugima. ili. da nastoji da se prilagođava životnoj realnosti. psihoanalitička psihoterapija uvek ima za cilj i analizu vrednosnih sistema pacijenta. Pri tom potrebe za ovakvom promenom moraju da proisteknu iz njegovih sopstvenih osećanja. Sa druge strane. pa čak i da se koristi kao podsticaj. To će reći da treba da shvati da je on taj koji je odgovoran za sebe i svoj život. Otklanjanje simptoma nikada nije jedini i isključiv cilj u primeni psihoanalitičke psihoterapije. Ciljevi psihoterapije "Osnovni cilj u lečenju obolelih od straha psihoterapijom jeste oslobađanje svih postojećih kapaciteta ličnosti zarobljenih strahom i njihovo kultivisanje koje će dovesti osobu do samoostvarivanja. Na taj način treba da preuzme kvalitetno drugi oblik odgovornosti prema sebi i drugima. treba da se prihvati kao nešto što se ne može definitivno ukloniti. N. Međutim. "iz bića". da se oni učine podnošljivim i da ne "troše" psihičku energiju obolelog i stalno ih iscrpljuju. životnog stila. Najzad.N. prestane da izbegava sve što mu je neprijatno i otpočne sa donošenjem odluka kako je jedino moguće steći životno iskustvo. Hornaj. da se on potrudi da razume svoje smetnje. s jedne. da sarađuju sa terapeutom i da se suprotstavljaju svim pritiscima koje uslovljava sam psihoterapijski postupak. Samo pacijenti koji imaju dovoljnu snagu Ega mogu da prihvate izazove koje psihoterapija nosi sa sobom. utvrđivanje komorbiditetne povezanosti socijalne fobije sa drugim oblicima psihopatologije ili. Pokušava se da pacijent shvati njihovo značenje. bilo da su oni ti koji dovode do razvoja smetnji. s druge strane. njihovu prirodu i posledice.U vezi sa gore navedenim neophodno je proceniti jačinu i stepen autonomnosti Ega obolelog. koje će mu služiti kao snažna odbrana od stalno navirućeg straha. kako u porodici tako i u široj okolini. sa čim se treba "sprijateljiti" i naći način da se podnosi. bilo da su poljuljani ili narušeni. postojanje komplikacija kao što su zavisnost od alkohola. pak. lekova i droga. pak da nisu nikada ni bili razvijeni. Valja znati da primena psihoanalitičke psihoterapije uvek podrazumeva ne mali slepen ovih osobina Ega. 1937 Ciljevi u psihoterapiji uvek zavise od svih prethodnih procena i raspoređuju se u širokom dijapazonu od suzbijanja ili stavljanja pod kontrolu neprijatnih simptoma i oblika ponašanja. okolnosti pod kojima nastaju ili se povlače. a ne iz spoljašnje okoline. Najzad. umnogome određuje da li će biti moguće primeniti psihoterapiju ili ne. do rekonstrukcije ličnosti i usvajanja novog.

kao nepoznatom osobom. da me sabiju u mišju rupu. niti ih on treba da preuzirna od terapeuta. kao da sam u tim trenucima postajao neravnopravan u odnosu sa njima. terapeut može da se lagano povlači i ne bude toliko zaštitnički nastrojen. svaki intenzivniji strah... Najzad. koje nikome do tada nije saopštio. Pacijent postaje malodušan."Moram da priznam da nikada nisam posedovao sposobnost da se suprotstavim svojim roditeljima. ta uloga terapeuta omogućava pacijentu da izrazi sve svoje sumnje. Majci bih zamerio što je oduvek više volela moju sestru. Iskustvo u lečenju osoba sa socijalnom fobijom je pokozalo da su one specifične i da se razlikuju od uobičajenih u primeni psihoanalitičke psihoterapije.. Kada pacijent u kontaktu sa terapeutom i realno doživi da neće bili ponižen i ismejan. Tako će prepustiti pacijentu da se on sve više oslanja na sopstvene snage i sposobnosti. jer ona ima najviše smisla baš u lečenju osoba sa socijalnom fobijom. pa čak i da konstatuje da mu nije bolje iako terapija traje toliko dugo koliko traje. gubi interesovanje da dalje radi na sebi i vraća se u prethodno . a da pri tome ne dovede svoje samopoštovanje u pitanje.. Sve vreme trajanja psihoterapije terapeut treba da vodi računa da svojim izjavama i ponašanjem ne izazove nove strahove ili poveća intenzitet starih. poslušno. S druge strane. najveći bedem pred navalom straha. Kada se pacijent oseti dovoljno sigurnim i sposobnim da izdrži sve pritiske koje psihoterapija nosi sa sobom. Znam da je trebalo da se suprotstavim roditeljima kada nisu bili u pravu.. ali ćutim. dete.... To se mnogo puta događalo.. takođe. što joj je poklanjala neopravdano veću pažnju nego meni. što su njegove osnovne brige kada stupa u kontakt sa njim. da im kažem tako i tako... tajne. na kraju. zamerio što je bio grub prema meni. jednostavno ne smem to da uradim!" Poznato je da su određeni vrednosni sistemi.. njegovo dugo trajanje. povlacim se. što ne voli moju decu i mnogo toga. Ova uloga omogućava da terapeut bude snažna podrška pacijentu. Kao da nisam naučio tu lekciju. što je i najambiciozniji cilj u primeni psihoterapije. pa čak i da ga kontroliše. supruzi bih zamerio mnogo toga. njihova čvrstina i prilagodijivost. Ocu bih. što me je kažnjavao. Kada je reč o terapeutu njegova uloga treba da bude u skladu sa idejom Frojda o "lekaru zastupniku svoga pacijenta". na koju on može da računa. on stiče poverenje i sigumost i psihoterapijski proces dobija na kvalitetu. umanjuje snagu vrednosnih sistema. ali nikada nisam imao snagu za to. jer to veoma negativno deluje na kvalitet odnosa terapeut/pacijent i uopšte uspešno odvijanje psihoterapije. slabosti. već mora sam da ih izgrađuje. što je u mene usadio strah. Tok psihoterapijskog procesa Kada otpočne psihoterapija uloge terapeuta i pacijenta postaju bitne. Kada sam i imao svoj stav i neko svoje mišljenje nisam smeo da ga iznesem i branim.. sve što su od mene zahtevali ja sam ispunjavao ćuteći i gutajući kada mi nije bilo pravo. bezvoljan i apatičan. Zato psihoterapijski proces stalno treba da se bavi prepoznavanjem i utvrđivanjem tih sistema. kao da sam ja bio taj koji je morao bez pogovora da prihvati sve ono što mi serviraju. Oduvek sam bio poslušan.. A to je činilac od najvećeg značaja na početku primene psihoterapije kada su sve mogućnosti u igri. debilno. Osoba koja ih poseduje spremnija je i sposobnija da se suoči sa njim. To ne znači da se vrednosni sistemi pacijentu moraju nametati po svaku cenu.. Zbog svega toliko mi se stvari u životu skupilo da jednostavno moram da ih iskažem.. kao neko malo. Kasnije. uvek sam popuštao i dozvoljavao. kasnije i svojoj supruzi. obogaćuje i proširuje.

ali me je očuh i dalje stalno vređao. spremna da svakoga trenutka prekinem sa lečenjem. srednje obrazovanje "Dugo posle prvog susreta sa vama imala sam neki otpor. Mislila sam da ćete i vi početi da se ponašate na isti način.. upirala pogled u zemlju i ćutala.. u skladu sa svojstvima svoje ličnosti. 1937 Pacijenti sa socijalnom fobijom veoma teško razvijaju pozitivna osećanja prema terapeutu. čak i likom podseća na vas. od malena me je ponižavao... Takva osećanja nisam imata prema prethodnom terapeuta koji me je i poslao kod vas.. shvatila sam da je ta zbog toga što ste me podsećali na mog očuha. posle se promenilo mnogo toga u mom životu u školi. sumnjičavost pa i paranoidno reaguju.... Kada sam dovela u pitanje svoje dalje školovanje." K. već u potrebi da umanji doživljavanje straha i bude sigurniji. stalno u strahu da ne lupim neku glupost i oni počnu da mi se smeju.. ali odgovor nisam brzo našla. koji su u prošlosti bili neopravdano kritični. što od terapeuta još više zahteva du bude spontan i autentičan. Nije retko da pacijenti ispoljavaju i ekstremnu opreznost.. Posebna specifičnost u ponašanju terapeuta je njegova senzibilnost da uspešno balansira između previše zaštitničkog i autoritarnog stava i ponašanja. Kada su me nastavniei prozivali ja sam se dizala." . N.. Ta rana pounutrenja kasnije tokom psihoterapijskog procesa projektuju se na terapeuta. konfrontiranja i njegovog izbegavanja. govorio je da sam neznalica. Tek nedavno.. Osnovno pravilo psihoterapije da terapeut treba da se ponaša spontano i autentično. ja sam sve znala i to sam mu saopštila. Bila sam veoma rezervisana. On ima toliko godina kao i vi. razredni starešina mi se nasamo obratio i pitao me da li ja znam gradivo ili ga ne znam. On je u mnogome odgovoran što sam ja danas u ovom stanju.. roditelja ili nekog drugog iz porodičnog kruga. govorio mi je da sigurno ne umem ni da beknem kada me nastavnici nešto pitaju..anksiološko stanje svesnosti kada nije posedovao realan odnos ni prema sebi ni prema drugima. vređao.N.. ismejavao. Tako će im dati šansu da sve vreme trajanja psihoterapije iznova "izabiraju" terapeuta sa kojim rade.. prostakuša. To je lako razumljivo kada se zna da terapeut za njih predstavlja unutrašnju reprezentaciju određenih karakteristika objekta. bila sam užasno usamljena. ćutanja i verbalizacije... Hornaj. Verujte. stalno se čudio kako me ne izbace iz škole zbog toga. podsmevali se ili ponižavali pacijenta. ispitivanja. U početku sam izbegavala i kontakt sa drugaricama i drugovima. kada se situacija sasvim izmenila i kada sam se definitivno rasplašila. Zbog toga sam imala veliki strah od škole.. 27 godina. glupača. pa čak i strah od dolaska na seanse. jer su pacijenti veoma kritični prema njegovim izjavama i ponašanju. pasivnosti i agresivnosti. kontakata sa drugovima i drugaricama. Pitala sam se šta je posredi. trebalo mi je dosta vremena da se uverim da se to neće desiti.. da sigurno lupam gluposti i još mnogo ružnih stvari kojih sada momentalno ne mogu da se setim.. u lečenju osoba sa socijalnom fobijom dobija veliki značaj. Transferni i kontratransferni problemi "Suština transfernog odnosa anksioznog pacijenta sa terapeutom nije u ponavljanju njegove seksualne usmerenosti prema majci ili ocu. otežavaju razvoj kvalitetnog odnosa sa terapeutom i pozitivnih osećanja prema njemu...

N.. imala sam potrebu da me svi prihvataju. strahu. Uvek sam se pozitivno odnosio prema njima i razvijao prtjatna osećanja. vole.. N. jer ta promena može da doprinese boljem funkcionisanju i življenju uopšte. kada prepoznaju terapeuta kao osobu koja je sposobna za empatiju. To je veliki korak napred. Terapeut mora da bude svestan da previše ne nudi sebe kao model pacijentu. Tada odjednom postajem odbojan prema terapeutima. Kada se razvije. takođe. napušteni ili odbačeni. Mnogih stvari iz života sada sam se prisetila. visoko obrazovanje "Strah od žena za mene ja veliki problem." Pošto je ostao još kraće vreme u terapiji razjasnili smo da pacijent prekida terapiju kada se oseti inferioran u odnosu na terapeuta kao muškarca. njena značenja i funkciju. što je slučaj i sa vama. Nije retko da tokom terapije u pojedinim situacijama doživljaj pacijenata bude takav da se u njemu poistovećuje terapeut sa "kritikujućim introjektima".. zbog nečega biti kritikovani.. N. To stoga. To sam već dva puta uradio i mislim da ću to uraditi i sada. Svi moji raniji terapeuti bili su. Suprotno. visoko obrazovanje "Sve vreme u životu. što psihoterapija ponovo oživljava razvojne probleme koji su i doveli do nastanka stidljivosti i aktiviranja i usvajanja inhibiranog ponašanja.N. Ni kontratransferni problemi nisu manje važni za uspešan početak psihoterapije i njeno odvijanje. da budu pažljivi prema meni.. postaju ćutljivi i inhibiraniji nego na početku lečenja. Međutim. autentično zainteresovanu za njih. opšta karakteristika transfera je njegova krhkost i ambivalentnost. muškarci. pa se naglo distanciraju. Predlog da nastavi psihoterapijsko lečenje kod terapeuta ženskog pola rado je prihvatio.. što ne može da toleriše. Terapeuti treba da znaju da svoj predlog pacijentima za psihoterapijsko lečenje ne donose prebrzo i nesmotreno. Nekada mi se čini da bih volela da imam velika. kako im je bilo teško da pokažu da me vole. počinje produktivna interakcija između selfa i objekta. " Ovakve situacije nastaju onda kada pacijenti doživljavaju da se prebrzo osamostaljuju u terapiji. Posebno ne dok detaljno ne upoznaju pravu prirodu viđene psihopatologije. 40 godina. Prepoznajem da sam agresivan i da momentalno želim da prekinem terapiju. kao i zbog načina izražavanja koji može da izgleda previše pretenciozan i izraz njihovog visokog samopoštovanja. brže nego što misle da to treba. Dolazak kod vas je moj treći pokušaj da rešim svoj problem.. Pacijenti stalno strepe da neće biti prihvaćeni. što mi se desilo i sa vama. a sada posebno u terapiji. kako doživljavam sebe kao muškarca i sl. ogromna. nastupa trenutak kada je neophodno pričati o smetnjama.. 36 godina. koja ne želi da ih povredi. jer to može da ga žestoko frustrira. da im je stalo do mene. koja je u mogućnosti da promeni "kritikujuće objekte" u njihovom unutrašnjem svetu već prihvaćenih objekata. Nije retko da je socijalni strah jedini način da . kako su se ponašali roditelji prema meni. usta koja bi mogla da usisaju svu ljubav ovog sveta koja je meni potrebna.Kada se razviju pozitivna osećanja pacijenta prema terapeutu ona su prožeta mnogim sumnjama i nedoumicama.

Sagledavanje njegove prirode za njih je porazno. niti. da ga ne daje prebrzo i "zatvara" pacijenta za rad na psihološkim problemima. Najzad. i davanje lekova u toku psihoterapije ima svoje specifičnosti na koje se mora obratiti pažnja. Zapravo. "šonja" i sl. lakše odolevati pritiscima koji ugrožavaju dominaciju u "psihičkom prostoru" u kome se donose važne i manje važne odluke. pokazujući tako nespremnost da prepoznaju čega se zapravo plaše i kakav smisao i značenje njihov strah ima. . koji je i onako ugrožen. Psihoterapijske intervencije Sve vreme tokom psihoterapije terapeut mora da podstiče pacijenta da asocira i donosi "materijal" kako bi psihoterapija mogla da napreduje. što su mogući učinci interpretiranja. kada je strah dobio razmere i intenzitet koji u potpunosti blokira psihoterapijsko lečenje. Ako se on suprotstavlja svom strahu tako što leči obolele od straha. Neuvremenjene i direktne interpretacije mogu da dovedu do razvoja paničnog straha. prekasno. što pacijenti sa socijalnom fobijom ne podnose nagle provokacije straha i izmene u njegovom intenzitetu. ali je neophodno da bi se došlo do suštinskih intrapsihičkih sadržaja koji leže u osnovi ovog poremećaja. a to je put kako se na najbrži način može suziti ili izgubiti terapijski potencijal i učinkovitost terapeuta. njihova primena ne utiče na razrešavanje intrapsihičkih ili interpersonalnih konflikata. pa čak i da ga "oteraju" iz psihoterapije. pa i nekakvu ravnopravnost u interpersonalim odnosima u porodičnom i širem krugu. mogu da ga uznemiravaju i gone da bude nestrpljiv. koja će obezbeđivati pacijenta od straha koji nastaje na taj način. Biti slobodan od straha za njih znači povećanje sopstvene odgovornosti i potrebu da se aktivno angažuju u porodičnom životu i profesionalnoj karijeri. kao najvaćnija terapijska intervencija. urone pacijenta u depresiju. Reakcije terapeuta na osnovne smetnje obolelog: zatvorenost. nisu prihvatili svoj strah kao jedan od mogućih oblika reagovanja koji ne mora uvek da bude sasvim negativan. Zbog toga i razvijaju morbidne i osiromašujuće oblike straha. tako dovode u pitanje svoj vrednosni slštem. slab. niti dovodi do izmene u strukturi ličnosti. Sve to nalaže terapeutu da ima jasne ciljeve kada se opredeljuje za lek. netolerantan. Intrepretiranje. osobe sa socijalnom fobijom pokazuju čudan nedostatak želje za poboljšanjem svoga stanja. pa čak i agresivan i odbacujući. pak. umanjivati ili poništavati tegobe obolelih. koji bi se zatim podvrgavali menjanju. Nije potrebno naglašavati da je dejstvo lekova isključivo simptomatsko. siromaštvo u verbalnom iskazu. Oboleli od socijalne fobije najčešće nisu naučili normalno da strahuju. jer biti bolestan je prihvatljivije nego biti nesposoban. Pored toga. To stoga. može da im bude "alibi za životne neuspehe". on treba da zna da je za takvu aktivnost potrebna određena snaga Ega. inhibiranost. mora da se obavlja delikatno i uzdržano. slobodno asociranje podstiče i uvećava doživljavanje straha. "kilavko". Imati strah znači stalno pribavljati pažnju okoline. Strah. niti da zasipa pacijenta sa njima.pacijenti održe samopoštovanje ili. odbrane sebe od težih poremećaja koji mogu eventualno da uslede. koga se grčevito drže. pak. Kontratransferni problemi mogu značajno da otežaju lečenje psihoterapijorn kada terapeut nije stavio pod kontrolu svoj strah. što kod pacijenta može još više da pojača strah. Terapeut nikada ne treba previše da žuri sa interpretacijama. doći de u situaciju da projektuje svoje probleme tako što će sve vreme tokom lečenja nesvesno osporavati. ali svemu tome može mnogo da doprinese kada njihova primena ublaži intenzivan strah koji ometa sprovođenje psihoterapije. Međutim.

kognitivna (psiho) terapija Širok krug postupaka. oni mogu da potiču i iz "unutrašnjeg dijaloga koji osoba vodi sama sa sobom". koji je zasnovan na samoinstrukcijama i samoverbalizacijama. a veoma je slična racionalno emotivnoj terapiji Ellisa (1962). socijalno fobične osobe stalno potenciraju anksiozno provokativno mišljenje. 1992). 1992. 16 – Metodi bihejvior – kognitivne terapije Bihejvioralni metodi – Heimberg i sar. stimulusi koji dovode do straha i fobijskih reakcija ne moraju da potiču isključivo iz "unutrašnjih" ili "spoljašnjih" izvora. Drugačije rečeno. U praksi mi primenjujemo kognitivnu modifikaciju. kombinuju više postupaka. Gabbard. Na taj način umanjuju strah ali još više kvalitet svog života. Drugim rečima. Kognitivna modifikacija ili izmena saznajnih stavova je metod kognitivne terapije koji su u praksu uveli Mahoney (1974) i Meichenbaum (1977).Bihejvioralno . ne poseduju dovoljan stepen socijalnih veština u socijalnim interakcijama i najzad. čak i u najjednostavnijim životnim situacijama. anksiozno provokativno mišljenje koriguju primenom kognitivne terapije. sebi i drugima koji učestvuju u tim i takvim situacijama. "odbiće me". a zatim usvojene ili naučene samoinstrukcije. (1987) Sistematska desenzitizacija Ekspozicija uživo Preplavljivanje u imaginaciji Progresivna mišićna relaksacija . trening samopotvrđivanja i ekspoziciju uživo. biće mi neprijatno ako me oni ne razumeju". mogu da budu snažan izvor straha. a izbegavanje anksiozno provokativnih situacija i razvijeno fobično ponašanje izbegavanja. "kako ću se snaći" i sl. procedure i metoda bihejvior i kognitivne psihoterapije pokazao je efikasnost u suzbijanju fobičnih simptoma i stanja. Osnovu na kojoj počivaju ovi terapijski metodi čini kliničko iskustvo da osobe sa socijalnom fobijom ispoljavaju neprilagođene odgovore u socijalnim situacijama i usvajaju pogrešna shvatanja. pak. s jedne. Psihoterapeuti ove orijentacije određuju strategiju i taktiku u lečenju analizom okolnosti pod kojima nastaje neprilagođeno ponašanje. s druge strane. "oni će naslutiti da sam". koje individua formira u susretanju sa drugim ljudima u različitim socijalnim situacijama ("siguran sam da ću drhtati". Tabl.). Zasniva se na postavci da strahovanje u socijalnoj situaciji predstavlja pogrešno naučeno ponašanje zbog neodgovarajućih stavova i shvatanja usvojenih saznajnim procesima. stavove i mišljenje o njima. "kritikovaće me". pa tako i socijalne fobije (Barlow. odvojeno ili u kombinaciji. primenom ekspozicije uživo. i okolnosti pod kojima se ono može suzbiti ili zameniti prikladnijim i boljim. Tako nastale. Odvojeno primenjuju ili. Na taj način one mogu automatski da stvaraju i održavaju neodgovarajuće emocionalne reakcije i dovode do fobičog ponašanja izbegavanja. Vežbanjem socijalnih veština otklanjaju njihov nedostatak i/ili nerazvijenost. ne konfrontiraju se sa anksiozno provocirajućim situacijama već ih izbegavaju. 1988.

nego što je situacija sama po sebi takva. straha da sa izgledom i ponašanjem nešto nije u redu i sl. posebno kod straha od ispita. ekspozicijom uživo i psihoanalitičkom psihoterapijom. Ona se zasniva na pretpostavci da strah nastaje više kao rezultat nepovoljnog mišljenja koje obolela osoba ima o sebi. straha od kritičke procene drugih. Pri tome može da se primenjuje samostalno. u kombinaciji sa treningom samopotvrđivanja. U lečenju socijalne fobije kognitivna modifikacija ima svoje mesto kod mnogih kliničkih varijeteta i mi je sa uspehom primenjujemo. već samo da razjasni i učini svesnim verbalne i neverbalne sadržaje koji dovode do fobijskih reakcija ili jednostavnije rečeno da uslovi promene nerealnih odnosa obolelog prema izvesnim stvarima. pojavama i predviđanjima. ili. Opšte je usvojeno mišljenje da je kognitivna modifikacija psihoterapijski metod koji se može uspešno koristiti kod mnogih oblika stanja straha. Posebnu pažnju poklanjamo analizi i izmeni specifičnih samoverbalizacija koje obična osoba emituje u socijalnim situacijama što dovodi do razvoja straha i njegovih osiromašujućih posledica. posle koga se mogu koristiti i drugi složeniji psihoterapijski metodi.Vežbanje socijalnih veština Rukovanje strahom Obavljanje domaćih zadataka i dužnosti Igranje uloga Kognitivni metodi: Racionalne psihoterapije Racionalno-emotivna terapija Izmena saznajnih stavova (kognitivna modifikacija) Trening samopotvrđivanja Samoinstruktivni trening Kognitivno-semantička terapija Terapije koje stavljaju naglasak na vežbama odbrane Unutrašnje modeliranje Modifikovana sistemska desenzitizacija Trening za upravljanje strahom Stres-inokulacioni trening Terapije za rešavanje problema Smatra se da kognitivna modifikacija daje najoptimalnije rezultate u lečenju socijalnih fobija. pak. . Navešćemo nekoliko primera gde je sprovođenje kognitivne modifikacije metod izbora u lečenju. kao "prvi korak" u lečenju. sistemskom desenzitizacijom. Postojanje takvih samoverbalizacija čini putokaz za formiranje ciljeva u lečenju. Kognitivna modifikacija ne pretenduje da oboleli stekne uvid u svoje nesvesne intrapsihičke kontlikte. pa i neurotskog ponašanja.

debele butine i kolena. nisam nimalo sposoban.strah od ispita U situacijama pred polaganje ispita pacijent otpočinje razgovor sa sobom koji izgleda ovako: "Ja sam najveća kukavica na svetu. jer ima veliki strah i osećanje nelagodnosti da nije "isti kao drugi. Imam velike obraze.N. Dg. Dg. U prvom stupnju pacijent se podržava da saopštava svoja doživljavanja. velike opuštene i grozne grudi. kratke potkolenice. sa iznenađenjem izražava nevericu. tanka usta koja ne umeju da se smeju. nisam u stanju da se smirim i izađem na ispit kao svi ostali. student. kolegama i najzad. Pacijent pokazuje veliki otpor da prihvati ovakvu sugestiju. da je slab i nesposoban". stalno na ispitu mislim da mi procenjuju koliko sam inteligentan. drugovi će prestati da me cene. 20 godina. baburast. što je . student.. što rezultira suzbijanjem mnogih oblika socijalnog strahovanja. student. Usamljena. posebno susreta sa mladićima.. 20 godina. postao je pažljiviji i predusretljiviji. ništa ne vredim. ružan profil." Trening samopotvrđivanja kao metod lečenja socijalnih fobija zasniva se na postavkama da je osnova socijalnih fobija intenzivna inhibicija u socijalnim odnosima i da je antagonistički odgovor ovako nastalom strahu i posledičnoj inhibiciji samopotvrđivanje. Usvajanjem ovakvog ponašanja donosi mnogo novog.strah od ispita Tokom psihoterapijskog tretmana pacijent se ohrabruje da prihvati da je njegov glavni problem strah od ispita i da to saopšti prvo roditeljima. Metod lečenja ima više stupnjeva. prekriven debelim slojem masti. obrukaću se." N. neoženjen. U stvari nemam ništa lepo na sebi. zbog toga što sam uspeo to da prevalim preko usana. Prvo. hladan izraz lica.N. a ne koliko znam. Kada je. Smatra da će za njega biti porazno da saopšti bilo kome da ima strah od ispita. ja sam se mnogo uplašio i treba mi malo vremena za koncetraciju". svi su bolji od mene.N. kratak vrat. Pacijent se ohrabruje da u određenim situacijama jasno saopšti da mu se nešto sviđa... neoženjen. kolegama i ispitivaču.strah za sopstveni izgled Pacijentkinja ispoljava niz oblika socijalnih strahova: od ljudi. grozim se i pomisli da me neko vidi nagu. N. on je do sada mislio da je veoma uspešno skrivao svoj strah i da to nije niko video. ispitivač je promenio ponašanje. roditelji se muče a ja im ovako vraćam. ispitivaču na prvom ispitu koji sledi. da mu se druga stvar ne sviđa i sl. Kada i ostvari kontakt sa njima počinje da vodi unutrajnji dijalog sa sobom: "Imam sitne.N. On to krije. na direktan i sasvim jasan način. a zatim prijateljima. 26 godina. preširok i predugačak nos. znaju da ima strah. a drugo.. najzad. pacijent prihvatio da to saopšti roditeljima. neudata. Socijalna fobija . napravljen je detaljan plan kako da se spravede u praksi. duboko usađene i blisko postavljene i zrikave oči. od socijalnih susreta svih vrsta. Socijalna fobija . Na pitanje da li zna da svi koji ga vide uoči ispita.. velike uši. Navodno. debele ruke. Kada je na ispitu rekao: Izvinite profesore.. sa razvijenim fobičnim ponašanjem izbegavanja socijalnog susretanja. Dg. "Ja sam se odjednom osetio mnogo bolje nego do tada. veliki trbuh. pa i na samom ispitu. od osoba suprotnog pola. Socijalna fobija .

. a i sramota me je da ne komuniciram sa ljudima.. pa čak bih rekao i strah. na razgovore je došao još nekoliko puta. Na taj načiin treba da pokaže osobama. N. lud.. 43 godine. ne mogu da pustim glas od sebe. Desilo se nešto što nismo predvideli.N. nije mogao ni reč da izgovori. Time ugrožavam svoj polažaj. ali je najvažnija volja i snaga pacijenta da se suoči sa situacijom koja plaši. 24 godine. student... dvoje dece. moram otvoreno da vam kažem da mi je teško da govorim pred ovoliko ljudi.. Stvorili su se uslovi da se lečenje nastavi sa mnogo više izgleda na uspeh nego što je to izgledalo do tada. da se oseća nelagodno kada treba da govori pred ovoliko ljudi. da svi čuju. Savetujemo pacijenta da prvo iskaže i ispolji svoja osećanja u najužem krugu porodice.. Jednom mi se to dogodilo pred radnicima i od tada izbegavam da to činim. Beta adrenergični blokatori mogu da pomognu da se strah ublaži. ja to ne mogu da učinim!" Tokom narednih meseci. mogao sam da ga kontrolišem i nije me ometao tako kako je to bilo do sada!" N. ako je ljut i to treba da kaže i da se istovremeno i vidi na njegovom licu. Pacijent se iznenadio i odbio je predlog. Kada sa obratio radnicima saopštio je rečenicu koju smo uvežbali: "Drage kolege.N. Dg. Ako je srećan i zadovoljan to treba da se vidi i na licu. Drugi stupanj u primeni treninga samopotvrđivanja sastoji se u podržavanju pacijenta da uz saopštavanje svojih osećanja ispoljava i jasnu facijalnu eksprasiju. Osećam neku povišenu odgovornost. a zatim da krene sa istim postupkom i u kontaktu sa drugim ljudima i na drugim mestima. Socijalna fobija – veoma . Auditorijum je bio iznenađen. što je direktan put za rešavanje problema. neoženjen.. došao je do zaključka da ne može ništa da izgubi ako se obrati radnicima i kaže šta ga muči. svi su mislili da nešto sa njim nije u redu. ali što smo očekivali. sa kojima je u kontaktu. Pacijent se nadao da postoji lek koji de mu pomoći da savlada strah i slobodno govori pred masom ljudi..strah od govorenja pred grupom ljudi Rukovodilac u velikom preduzeću i povremeno mora da govori pred masom članova svoga kolektiva. Najzad. da je bolestan i sl.. "Kada izađem za govornicu grlo mi se stegne i osuši. Tada ne mogu da kontaktiram ni sa kim. visoko obrazovanje. U vezi sa ovim postupkom imali smo veoma zanimljiv događaj u praksi koji želimo da saopštimo. "Kada bih tako postupio moj autoritet rukovodioca bio bi definitivno uzdrman. u skladu sa njima. Zato smo mu predložili da se pripremi i kada proceni da ima snage da izađe za govornicu i kaže otvoreno i glasno. prezreli bi me. Dg. Smatrao je da je to neprilično. Ako mi glas zadrhti.. pre nego što vam saopštim neke važne stvari. Poslednji put kada je trebalo da govori pred radnicima ponovo je doživeo veliku neprijatnost. Misliće da sam uobražen. smatrali bi da sam nesposoban. ali je aklamacijom prihvatio izjavu i sve vreme dok je pacijent govorio bio je veoma toplo podržan od svih prisutnih. Socijalna fobija . Počinjem da se tresem i najzad se potpuno ukočim. oženjen..strah popustio u intenzitetu. tremu. Na zalost. da ga to ometa da kaze šta je naumio i da zbog toga to i ne čini. šta misli i kakvog je raspoloženja. takvi lekovi ne postoje. ko sve zna šta! Bilo je očigledno da problem nije jednostavan i lako rešiv. svi bi mi se smejali. nadam se da mi nećete zameriti. šta oseća.

zapravo. ali ga nikada ne iznose javno. a koji će da praktikuje dalje u svom socijalnom miljeu. Insistiramo da sve to proprati izjavama. koje će propratiti i karakterističnom facijalnom ekspresijom. što socijalno fobične osobe po pravilu čine. sa kojom ima najbolji odnos. na ovom stupnju lečenja insistira se da osobe sa socijalnim stranom sve česce i u svakoj situaciji koja je pogodna upotrebljavaju reč Ja. sa osobom iz najužeg porodičnog kruga. U praksi podržavamo pacijenta da. Počeo je da viče na njega i u jednom trenutku mu je opalio šamar. posebno ne na takav način. ja sam se nerazumno poneo. sporost u odlučivanju.izražena socijalna stidljivost Oduvek veoma povučen i stidljiv. Zbog naglašenog nedostatka sigurnosti. Ja najverovatnije najviše. Često smo bivali iritirani njegovim stavovima. u povoljnom trenutku. U sklopu lečenja. Jednom prilikom za ručkom. opreznost. Naš pacijent je iskoristio povoljnu priliku i rekao mu da se on sa tim ne slaže. kao što su. otac je nešto govorio veoma glasno i žučno se zalagao za svoj stav i mišljenje. niskog samocenjenja i neprihvatanja sebe. Isto kao i u prethodnom stupnju. Pri tome se ne ohrabruje da simulira slaganje sa tuđim mišljenjem. Treći stupanj u primeni treninga samopotvrđivanja sastoji se u podržavanju pacijenta da izražava razlike u mišljenju u odnosu na druge ljude. koji oboleli do tada nije imao. posle čega se otac povukao u svoju sobu. Oni ili ćute ili se ćuteci priklanjaju mišljenju i stavovima "jakih i moćnih". . Došlo je do svađe. što socljalno fobične osobe. čak je istakao da to što je on govorio niti je tačno niti je korektno mišljenje. ali smo ćutali. Neodlučnost. Četvrti stupanj treninga samopotvrđivanja treba da omogući obolelom da uvek otpočne razgovor sa rečju Ja. Obilje strahova u socijalnim situacijama. pa i različito od sagovornika. Rasplet situacije bio je veoma povoljan i lečenje je dalje nastavljeno veoma uspešno. a ni brat i ja. noćas sam shvatio da si odrastao dovek. stalno praktikuju. u razgovoru ispolji razlike u mišljenju i stavovima. Do sada nikada nije doživeo da mu se sin suprotstavlja. i ja mislim da je pohvala na mestu!". kojih se. prvo u krugu svoje porodice. suprotstavi ocu iznoseći svoje mišljenje neslaganja sa njim. Najzad. Peti stupanj lečenja sastoji sa u ohrabrivanju pacijenta da direktno prihvati sve pohvale koje se njemu upućuju i da se sa njima u potpunosti saglasi. šesti stupanj u lečenju ima za cilj da ohrabri pacijenta da bude spontan i da se ponaša onako kako on oseća da treba. Posebno se pacijent odvraća od eventualnih morbidnih razmišljanja i introspekcija. zbog niskog samopoštovanja i samocenjanja. niti je to želeo. na primer ove: "Zaslužio sam to!" ili " Da. dogovoreno je da se pacijent.. "Moj otac nije loš čovek.. moraju da se koriguju. pak. što treba glasno da kaže i proprati odgovarajućom facijalnom ekspresijom i ponašanjem. Poznato je da socijalno fobične osobe o svemu imaju svoje mišljenje. pa i od sopstvenog oca. da budem iskren ni smeo. a zatim i šire u raznim socijalnim situacijama. Sutradan otac je pozvao našeg pacijenta u svoju sobu i rekao mu: "Izvini. "svih sa svakim". izražen strah od autoriteta. Obolelima se ne dozvoljava da ublaže značenje i poruku pohvale ili. Otac je bio konsterniran. plaše! Kada se sa odabranom osobom uspostave takve relacije i kada pacijent uvežba da iznosi svoje mišljenje. da mu se niko nije suprotstavljao. Pri tome je iskazao i ljutnju u facijalnoj ekspresiji.". To nije činila ni majka. onda je dostingut nov kvalitet u interpersonalnoj komunikaciji. da je u potpunosti odbace. ali je do te mere nametao svoje mišljenje u porodici.

povećava odgovornost pacijenta u terapijskom procesu. sećanja koje bi moglo ponovo da uveri osobu koja je u nečemu podbacila od doživljenog uspeha u aktuelnoj situaciji. Program se pokazao kao uspešan. On je integrisao kognitivne i bihejvioralne procedure i odredio postupak koji se sastoji iz sledećih šest komponenti: . ozlojeđenosti. rezultati su veoma povoljni. Svaki uspeh ohrabruje osobu za nove aktivnosti i smanjuje osećanje inferionosti. Procenom svakog od ajtema na skali.to stepenu skalu intenziteta fobijskih strahova. svi članovi porodice stiču neophodna znanja o strahu i socijalnoj fobiji. Za neke oblike socijalnih fobija ovaj metod predstavlja metod izbora. a to je osnovni uslov za dobro psihičko zdravlje. Autor je dokazao da posle sprovedenog lečenja dolazi do značajnog popravljanja stanja obolelih.Izlaganje simuliranim situacijama koje mogu da izazovu strah . 75% pacijanata je pokazalo značajno kliničko poboljšanje. u poređenju sa 40% poboljšanih u kontrolnoj grupi. ništa nije uspešnije od uspeha! Nema značajnijeg terapijskog efekta od uspeha u aktivnoslima koje su ranije bile neurotski inhibirane.Utvrđivanje i analiza pogrešnih kognitivnih sadržaja koji se javljaju tokom obavljanja zadataka . ubrzava proces lečenja. Koristio je 9. partner i drugi članovi porodice bolje razumeju . za vreme i posle simuliranog provociranja straha . najbolje se može sagledati kada se zna koliko i kakav značaj za svaku osobu. čak su i suviše jednostavni.Podsticanje svakog člana grupe da uči kognitivnu restrukturaciju pre. sa kojim smo uvek postizali dobre rezultate. Ego takvih osoba dobija samopouzdanje kada se doživi uspeh. za vreme i posle obavljanja zadataka U tehničkom smislu postupak lečenja traje 12 nedelja i podrazumeva dva koterapeuta i pet do šest pacijenata sa socijalnom fobijom. Grupna bihejvior-kognitivna terapija Grupnu bihejvjor-kognitivnu terapiju u Centru za stresne i anksiozne poremećaje Univerziteta u Njujorku konceptualizovao je Heimberg (1990).Kognitivna retsrukturacija sa ciljem da se izmeni pogrešno mišljneje pre. ima doživljen i ostvaren neki životni uspeh. straha i krivice.Iako navedeni postupci u sklopu treninga samopotvrđivanja imaju elemente "zdravog razuma". posebno za osobe sa socijalnim fobijama. Nema uvida. 1946). Vinjeta koja sledi to na najbolji način ilustruje. emocionalnog pražnjenja. Evaluacija sprovedena posle 6 meseci je pokazala da 81% lečenih pacijenata i 47% njih iz kontrolne grupe imaju stabilno poboljšanje stanja.Objašnjenje prirode i porekla socijalne fobije . "Kao poslovica. Vrednost terapijskih postupaka i domaćih zadataka. Ona ima određene prednosti: čini dijagnozu tačnijom. kao posledične fenomene doživljene inhibicije"! (Alexander i French. koje osoba treba da obavi u sklopu treninga samopotvrđivanja. Partnerska i porodična psihoterapija Kod izvesnih pacijenata i u izvesnim situacijama korisna je primena partnerske i porodične psihoterapije.

govori kako je učenje zadovoljstvo. Za nju je sve jednostavno: uči i sve će biti u redu. Oni nikada do danas nisu shvatili da ja imam strah od ljudi. Benzodiazepini . slažem se da i oni dođu i da svi zajedno porazgovaramo o mojim i njihovim problemima. Lečenje lekovima Klinička praksa i psihofarmakološka istraživanja su pokazali da su sledeće grupe lekova i njihove kombinacije efikasni u lečenju socijalne fobije: benzodiazepini.svoga bolesnog člana. kako je polaganje ispita krajnje jednostavno i sl. student. tehnikom kako se izvodi i ciljevima koji se od nje očekuju. koja je njegova prognoza. Dobro edukovan pacijent biće mnogo odgovorniji za svoje stanje. priklanja se majci i u svemu joj povlađuje. iztazim i družim se sa drugim ljudima. Pacijenti koji su dobro upoznati sa prirodom svojih smetnji mnogo više i bolje će znati kakva je njihova uloga u terapijskom procesu. reklo bi se nezainteresovan. Dg. do kojih komplikacija može da dovede. Iznenadilo je njeno krajnje odustvo prepoznavanja socijalne inhibiranosti i straha kod sina. 23 godine. Otac. Edukacija U lečenju socijalne fobije u okviru integrativnog modela psihoedukacija ili psihoedukaciona komponenta dobija veoma zapaženo mesto. načina kako se ispoljava. Kako to pacijent nije mogao.. sam će tragati za rešenjima." U susretu sa porodicom bilo je očigledno da majka pacijenta isključivo insistira na učenju i uspehu. zbog naglo nastalog zamaha hroničnog socijalnog straha. stalno ga kontroliše koliko uči. pri čemu nema uvid u emocionalne probleme svoga sina. što će u velikoj meri unaprediti i njegov odnos prema strahu koji ga osujećuje i terapijskom procesu koji je otpočeo. zapitkuje zašto ne uči. N. Nekoliko susreta sa porodicom omogućilo je da se ublaže pritisci na pacijenta i otvorilo mogućnost za dalju primenu individualne psihoanalitičke psihoterapije. Ona uključuje obaveštavanje obolelog o svim aspektima prirode i porekla socijalnog straha. Socijalna fobija "Moj osnovni problem je što moji roditelji misle da sam ja lenj i da ne želim da učim. i najzad. To sam vam već sve ispričao. lakše shvataju i tolerišu svoja izmešana osećanja prema pacijentu i njegovim problemima i sl.N. od izlaska na javna mesta gde će drugi buljiti u mene i sl. Kada lečenje otpočne pacijent treba da bude upoznat sa svakom procedurom koja se primenjuje. ona mu je zabranila da gleda televlziju. antidepresivni lekovi tipa reverzibilnih inhibitora monoaminooksidaze (RIMA) i inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina na sinapsi (SRRIs) i beta adrenergični blokatori. kako se leči. retko prisutan u kući..

1 mg na dan.. Sve vreme lečenja pacijent treba da se pridržava dogovora. pa i socijalne fobije. Alprazolam je prvi preparat iz grupe benzodiazepina koji je na uzorku obolelih od socijalne fobije pokazao svoju efikasnost (Welkowitz i Liebowitz. Nasa iskustva u lečenju socijalne fobije benzodiazepinima pokazala su veoma dobre rezultate. dok su triciklični . komorbiditetne veze sa drugim oblicima psihičkih poremećaja.5-2 mg klonazepama ostvaruju efekte koji poboljšavanju stanje obolelog i pripremaju ga da lakše i uspešnije prihvati dalje psihoterapijsko lečenje. Zato treba dobro odmeriti da li je korist od njegove primene veća od štete koja može da nastane ako se razvije teška zavisnost.Benzodiazepini su grupa lekova čija je eflkasnost u lečenju stanja straha. da će na početku davati male doze kako bi se on što bolje privikao na lek. On treba da objasni pacijentu da će lek postepeno uvoditi. zatim antidepresivni lekovi nove generacije ili selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina na sinapsi (SSRIs). To stoga.5 do 5 mg na dan. 1991). Onda se ponovo vodi razgovor sa pacijentom i predlaže mu se da još 6 do 12 meseci uzima lek da se ne bi smetnje ponovo ispoljile. Smatramo da prosečne doze od 2-4 mg alprazolama i 0. da će dva do tri puta u toku lečenja povećavati dozu. nekada imaju i strah od njega zbog mogućeg razvoja zavisnosti. dokazana. Sve vreme tokom lečenja lekovima lekar treba da zna da su pacijenti sa socijalnom fobijom skloni da razviju zavisnost od leka i da nerado prihvataju njegovo obustavljanje. U loku nekoliko nedelja primene leka ostvaruje se željeni efekat u dozi koja se određuje individualno i fleksibilno u rasponu od 2 do 10 mg. Brojna istraživanja to su i dokazala. posebno ne da samovoljno prekida njegovo uzimanje. lečenje u celini. Zaključeno je da su efikasni inhibitori monoaminooksidaze. a dozu i dužinu davanja leka određujemo strogo individualno u zavisnosti od kliničke slike obolelog. posebno selektivni i reverzibilni (RIMA).9 mg na dan. prosečno 2. Antidepresivni lekovi Opšte je poznato da su antidepresivni lekovi efikasni u lečenju mnogih oblika stanja straha. što se tako može kompromitovati dobar lek. kao i karakteristika ličnosti obolelog. Međutim. Doze koje su bile efikasne kretale su se u rasponu od 0. Lek treba davati sve dok se simptomi ne ublaže ili povuku i ne ostvari poboljšanje celokupnog stanja. Podvlače da je njihovo stanje već dugo takvo i da ne veruju da bi im lek bilo šta pomogao. To se posebno odnosi na dva visoko potentna benzodiazepinska preparata: alprazolam i klonazepam. da ne čini ništa na svoju ruku. moraju da se dogovore i o tome da je lekar taj koji će rukovoditi lečenjem. i da će posle procene da se stanje poboljšalo i stabilizovalo predložiti pacijentu lagano i oprezno obustavljanje njegove dalje primene. U lečenju koristimo alprazolam i klonazepam. Kada se lekar i pacijent dogovore o primeni leka. 1990). Bilo je logično očekivati da će biti efikasni i u lečenju socijalne fobije. I primena klonazepama u lečenju socijalne fobije dala je slične rezultate (Davidson i sar. prosečno 2. pa i stručnost lekara koji vodi terapijski proces. sve dok ne nađe onu koja će biti najefikasnija. primena benzodiazepina u lečenju socijalne fobije praćena je određenim problemima koje treba poznavati. Oboleli od socijalne fobije nerado uzimaju lek.

koji u dozi od 20-40 mg/dan značajno popravlja stanje obolelih. drhtanje i sl. druga generacija inhibitora monoaminooksidaze. zbog svoje jednostavne primene i sigurnosti. Doze koje su efikasne kreću se između 450 i 600 mg na dan. Inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina na sinapsi Lekovi iz grupe novih antidepresivnih lekova ili selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina na sinapsi. 1992. Neželjeni efekti nisu previše izraženi. Naša iskustva u primeni ove grupe lekova su pozitivna. 1996. znojenje. 1994). posebno ona u primeni fiuoksetina. takođe.. . odložena ejakulacija i sl. nema neželjenih efekata. u zavisnosti od kliničke slike i stanja obolelog (Versiani i sar. tranicipromin i brofaromin su.antidepresivni lekovi nedovoljno efikasni i ne koriste se u lečenju ovog poremećaja (Marshall. To se posebno odnosi na moklobemid (Auromid) koji predstavlja model ove grupe lekova. 1996). selektivni i revezibilni. lupanje srca. I ostali preparati iz ove grupe lekova. 1992). nesanica. 1987). Međutim. 1992). Terapijski efekat u primeni leka mora se sačekati.. dok sertalin još nismo primenjivali pošto je tek nedavno registrovan u našoj zemlji. Prva generacija ovih lekova (fenelzin) zahtevala je poseban režim ishrane zbog poznatih neželjenih efekala (hipertenzivne krize i "efekt sira"). efikasni u lečenju socijalne fobije. umor. počev od dva meseca do dve i više godina. a optimalni učinak se očekuje posle 2 do 4 nedelje. a kada se pojave onda su to: proliv. pokazali su najbolje rezultate pa se smalraju lekovima izbora u lečenju socijalne fobije. a predupređuje se uzimanjem poslednje dnevne doze do 16 sati! Dužina lečenja je veoma različita. ograničenih na jednu ili nekoliko socijalnih situacija. i sertalin primenjen u dnevnoj dozi 50-200 mg (Van Ameringen i sar. iz grupe A (RIMA). 1992). osim nesanice koja se ponekad javlja. suva usta. Danas je opšte rasprostranjeno mišljenje da su ovi lekovi.. gubitak apetita i suva usta. dejstvo leka počinje posle 7 dana. 1987. Marshall.. (Gorman i Gorman. To se prvenstveno odnosi na fluoksetin primenjen u dnevnoj dozi od 20-80 mg (Schneier i sar. Beta adrenergični blokatori Beta adrenergični blokatori imaju najdužu tradiciju u lečenju socijalnog straha. Inhibitori monoaminooksidaze Antidepresivni lekovi iz grupe inhibitora monoaminooksidaze pokazali su najveću eflkasnost u lečenju socijalne fobije. Klinička praksa je pokazala da su ovi lekovi efikasni kod mnogih oblika ispoljavanja simptoma hiperaktivnog beta adrenergičnog autonomnog sistema kao što su. pokazali su efikasnost i u lečenju socijalne fobije. crvenjenje. 1996). čija je široka primena pokazala veoma dobre rezultate (Versiani i sar. pa u našoj zemlji ovi lekovi nisu ni registrovani. bez pratećeg opšteg straha i depresivnosti (Gorman i Gorman. Nutt i Montgomery. lekovi izbora u lečenju fokalnih socijalnih fobija.

bronhijalna astma. bez prisustva opšteg straha i depresivnosti. Goldstein (1987) je saopštio rezultate primene klonidina.1 mg dva puta dnevno. bradikardija. i broj srčanih otkucaja u minutu. 1988). Zaključak je da su beta adrenergični blokatori efikasni u suzbijanju samo nekih aspekata straha od javnog nastupa. Munjack i sar. opšti beta adrenergični blokator. prethodi. Od preparata iz ove grupe lekova najčešce se koriste atenolol i propranolol. Doza leka je 100 mg na dan. pak. To se posebno odnosi na one oblike socijalne fobije koja se komorbiditetno udružuje sa drugim psihičkim poremećajima ili im. Od 15 pacijenata njih 9 ili 60% je bilo poboljšano ili veoma poboljšano na Opštoj kliničkoj skali. koji ne sme da se spusti ispod 50! Propranolol. beta adrenergičnim blokatorima su pozitivna. Neretko. Međutim. Manje doze se ne preporučuju. Posebno su se pokazali efikasnim kod osoba koje imaju strah od javnog nastupa koji se dešavaju povremeno. (1991) su sproveli ispitivanje koje je trajalo 12 nedelja kod 15 obolelih od socijalne fobije. Naša iskustva u lečenju socijalnih strahova. pokazao je određenu eflkasnost u lečenju straha od javnog nastupa. Ostali lekovi Više radova saopštavaju da se u lečenju socijalne fobije dobri rezultati postižu i primenom drugih lekova. u lečenju socijalne fobije. Kongestivna slabost srca. (1985) su u revijalnom radu prikazali rezultate istraživanja više studija u kojima je ispitivana eflkasnost primene ovih lekova u suzbijanju straha od javnog nastupa kod umetnika. 1987).. najčešći neželjeni efekt. Procena efikasnosti primene lekova Klinička praksa i istraživanja su pokazali da je lečenje lekovima obolelih od socijalne fobije važan korak u tretmanu uopšte. ozbiljnije alergijske manifestacije su poremećaji kod kojih se lek ne preporučuje. Atenolol. Lek se uzima po potrebi u dozi između 10-40 mg. (1991) su došli do veoma sličnih zaključaka. najvažniju kariku u integrativnom lečenju socijalne fobije (Gorman i Gorman. dok se nije pokazao efikasnim kod opštih socijalnih fobija praćenih difuznim strahom (Liebowitz i sar. Schneier i sar. Doze koje su se pokazale efikasnim bile su 0. Retka istraživanja efikasnosti primene beta adrenergičnih blokatora u lečenju socijalne fobije pokazala su da su ovi lekovi korisni i u ovim slučajevima (Liebowitz i sar.. Pacijente treba upozoriti na umor. posle nekih istraživanja došlo se do zaključka da je lek efikasan samo u suzbijanju slabo izraženih socijalnih strahova od javnog nastupa. 45 do 60 minuta pred izlaganje socijalnoj situaciji koja izaziva strah. specifični beta adrenergični blokator. smatran je lekom sa veoma izraženom efikasnošcu u lečenju obolelih od socijalne fobije (Gorman i Gorman. ređe fobija. Nekoliko studija je ispitivalo efikasnost buspirona u lečenju socijalnih fobija. pak. 1985). nebenzodiazepinskih anksiolitika i alfa adrenergičnih blokatora. nisu retki autori koji lečenje lekovima izdvajaju kao posebno važnu ili. . Kada se lekar opredeli da primenjuje beta adrenergične blokatore mora precizno da utvrdi zdravstveno stanje svoga pacijenta. uspešna primena lekova dovodi kod pacijenata do dramatičnih pozitivnih izmena u njihovom ponašanju i životu u celini. alfa-adrenergičnog agenta. 1987). Stoga.Liebowitz i sar.

. N. koje je pokazalo da je ova kombinacija veoma efikasna i da daje najbolje rezultate kod najvećeg broja pacijenata. što me je umirivalo. Posebno je značajno naše iskustvo u kombinovanoj primeni alprazolama i moklobemida.N 46 godina. 1982. 1984). Na taj način stiču sigurnost. pak. Burni telesni simptomi i napetost najbolje se suzbijaju primenom psihoterapije. Od kolega sam čuo da je efikasan i inderal." . socijalna fobija je grupa raznorodnih poremećaja pa stoga m terapijski pristup nije jedinstven. velikom depresijom ili se. James i Savage. Lečenje socijalne fobije od javnog nastupa Iskustva iz psihoterapijske prakse su pokazala da strah od javnog nastupa nije lako lečiti i da su rezultati lečenja i dalje nezadovoljavajući. Obratio nam se lekaru i on mi je dao benzodiazepinski preparat. ali sam se indiferentno odnosio prema sviranju. To mi se ne svi]a pa sam zaželeo da se konsultujem sa vama o tome. jer pored pozitivnog dejstva lekova u suzbijanju straha i simptoma koji ga prate. zapaženo je da primena lekova može da umanji stvaralački potencijal muzičara na šta se mora misliti. Iz tih razloga smo se opredelili da posebno opišemo strategiju i taktiku u lečenju najvažnijih oblika socijalne fobije.Međutim. Mnogi umetnici odabiraju sopstveni put u savladavanju neprijatnog strahovanja i ne obraćaju se stručnjacima za pomoć. muzičar "Već duže vreme osećam nelagodnost i napetost pred nastup. ma šta to bilo.. sa ciljem da ponište ono 'loše' u njima. oni u sebe unose i nešto 'dobro'. Naše iskustvo podržava mišljenja da je lek izbora u lečenju najvećeg broja pacijenata sa socijalnom fobijom moklobemid. poremećajima ličnosti. posebno kada se socijalna fobija povezuje sa agorafobijom. komplikuje zavisnošću od alkohola. nisu definitivno dala odgovore na važna pitanja: koji lek treba koristiti. Veoma dobre rezultate smo postizali i primenom alprazolama u individualno određenim dozama u zavisnosti od reaktivnosti pacijenata na lek i viđene psihopatologije. Međutim. pa sam i njega počeo da uzimam u kombinaciji sa benzodiazepinom.. Neki od njih se opredeljuju za lečenje lekovima koje im ponude lekari ili se za njih opredeljuju samonicijativno. ali sam sigurno na tom putu. vlsoko obrazovanje. koliko ga dugo treba davati i koji oblik psihoterapije treba kombinovati sa njegovom primenom da bi rezultati bili što bolji. Od kako je u upotrebi preparat alprazolama (XR) čije dejstvo traje 24 časa rezultati su još povoljniji. Specifičnosti u lečenju pojedinih oblika socijalne fobije Kako je poznato. jer davanje leka nije inkopatibilno sa uzimanjem alkohola.. pa ni psihofarmakološka istraživanja. Dobro sam se osećao. Još nisam došao do toga da ga izbegavam. klinička praksa. paničnim poremećajem. napetost je nestala. što smo već više puta naglašavali. beta adrenergičnih blokatora i benzodiazepina (Nefled i sar. Strategija u lečenju straha od javnog nastupa najbolje je upoznata kod muzičara.

sertalin.Strah od javnog nastupa kod muzičara ima neke osobitosti. I umesto da sam se vremenom navikao na nastup kao oblik rada. Kombinacija alprazolama i moklobemida u navedenim ili manjim dozama. a kada je to tako onda mi se ovaj posao i ne radi. ne uživam u sviranju. visoko obrazovanje.. Klonazepam u dozi između 2 i 4 mg/dan 5. Prvi korak je davanje lekova.N. porodična psihoterapija. 1.. svirao sam bez treme. muzičar "U poslednje vreme strah od nastupa kod mene je uzeo maha. Najzad. sertalin. Posle uspostavljanja dobrog radnog odnosa otpočinje se proces umirenja pacijenta primenom lekova. Socijalna fobija i agorafobija Socijalna fobija udružena sa paničnim poremećajem poseban je terapijski izazov i zahteva veoma strpljivog terapeuta.. dalje lečenje treba da se obavlja primenom psihoterapije. kognitivna terapija. Kada sam bio mlađi nisam imao ovakve probleme. Primenjuju se: psihoanalitička psihoterapija (osnovni pristup). paroksetin i drugi lekovi iz ove grupe u odgovarajućim dozama. Socijalna fobija i depresija Kada je socijalna fobija komorbiditetno povezana sa velikom depresijom strategija i taktika u lečenju je sledeća. u lečenju socijalne fobije praćene velikom depresijom mogu se primenjivati i antidepresivni lekovi nove generacije: fluoksetin. " Lečenje socijalne fobije udružene sa drugim psihijatrijskim poremećajima Poseban problem u lečenju socijalne fobije nastaje u slučajevima kada se komorbiditetno povezuje sa drugim psihijatrijskim poremećajima. N. Posle umirenja. Alprazolam u dozi između 3 i 6 mg/dan 2. a o strahu nije bilo ni govora. on se. bihejvioralna psihoterapija itd.. 2. Lečenje početi moklobemidom u dozi između 300-600 mg/dan. 3. suportivna psihoterapija. Fluoksetin. s tim što se preporučuje doza od 600 mg/dan. Moklobemid u dozi do 600 mg/dan 3. stalno povećava. .. Ono je znatno složenije i sprovodi se u skladu sa individualnim osobinama pacijenta i psihopatologije koju ispoljava. sve što sam stariji ja se osećam sve nelagodnije i uplašenije. partnersko/bračna psihoterapija. nisam opušten. paradoksalno. U tom cilju koriste se: 1. Umesto da se tokom godina smanjuje. Ukoliko se ne postigne željeni efekat na raspolaganju su lekovi iz grupe ireverzibilnih inhibitora monoaminooksidaze (fenelzin) u dozi do 90 mg/dan uz odgovarajuću dijetu. 37 godina. paroksetin i drugi. što smatramo optimalnom varijantom 4.

Socijalna fobija i opsesivno-kompulzivni poremećaj Komorbiditetna združenost socijalne fobije i opsesivno-kompulzivnog poremećaja je relativno retka. ako je reč o njoj lečenje treba da se odvija na sledeći način. nezavisno od strategije i taktike u lečenju (Ost i sar. važniji od svih drugih činilaca.Paralelno sa primenom lekova od prvog momenta treba primenjivati i psihoterapiju: kognitivnu. prisustvo opšteg straha. . posebno fluoksetin i to u većim dozama od uobičajenih (do 80 mg/dan) 2. Umirenje i produbljivanje terapijskog efekta treba postizati primenom lekova: 1. Postojanja specifičnih intrapsihičkih i interpersonalnih konflikata. Prvi korak je prihvatanje pacijenta i uspostavljanje kvalitetnog radnog odnosa sa njim. u lečenju se mogu koristiti i ireverzibilni. što nije slučaj sa ostalim oblicima stanja straha. posebno reverzibilni. Vremena kada je bolest počela i njenog trajanja 3. paroksetin i drugi. Alternativna grupa antidepresivnih lekova su: fluoksetin. Moklobemid u dozi od 600 mg/dan 2. 6. Ishod lečenja zavisi od brojnih činilaca: 1. ako je fluktuirajući i fazni mogući su povoljniji rezultati 4. Lečenje treba sprovoditi po svim principima kako se to čini kada je reč o takvim pacijentima. i najzad.) 2. Socijalna fobija i alkoholizam Lečenje obolelih od socijalne fobije koja se komplikovala alkoholizmom veoma je delikatna delatnost psihijatra psihoterapeuta. U tom cilju treba koristiti iskustva suportivne psihoterapije i psihoanalitičke psihoterapije. Toka bolesti: ako je stalno pogoršavajući ili ako je nepromenjen tokom dugog vremenskog perioda lečenje je veoma teško i rezultat u lečenju je neizvestan. napada panike i sl. Kod socijalne fobije individualni odgovor svakog obolelog na lečenje je verovatno najznačajniji činilac. 1981). inhibitori monoaminooksidaze. u zavisnosti od prirode i stepena izraženosti psihopatologije i podobnosti pacijenta za određeni oblik psihoterapije. Najzad. suportivnu i psihoanalitičku. 3. ali u istraživanjima nijedan se nije pokazao superiornijim od drugog. naročito moklobemid. Ali. sertalin. Procena rezultata lečenja Opšte govoreći rezultati lečenja socijalne fobije dosta su skromni. Udela biološkog dela u strukturi poremećaja ličnosti (intenzitet i učestalost javljanja simptoma. Zdruzenosti socijalne fobije sa drugim psihijatrijskim poremećajima 5. Od lekova moguće je koristiti: 1. Do sada su primenjivani različiti oblici psihoterapije. Najefikasniji lekovi u ovom smislu su novi antidepresivni lekovi.. Mišljenja smo da je lečenje alkoholizma primaran cilj i da mu treba posvetiti najviše pažnje. Zapaženu efikasnost u lečenju ovih stanja ima i klomipramin (anafranil) koga treba primenjivati u dozama između 75 i 150 mg/dan. Odgovora i osetljivosti pacijenta na primenu lekova.

zbog toga što su u igri mnogi činioci. Isprepletenošću socijalne fobije sa poremećajima ličnosti i drugim psihijatrijskim poremećajima 3. tako i na njegovu životnu sredinu: porodicu. I dalje je otvoreno pitanje da li je uopšte moguće preduprediti razvoj morbidnog straha. Po našem mišljenju porodica je ono polje gde najviše činilaca mogu da dovedu do razvoja socijalnog straha. pa tako i procedure prevencije. pa shodno tome može se i najviše učiniti u predupređivanju njegovog razvoja. od kojih se većina ne može kontrolisati. Nejasnom ili netačnom dijagnozom 2. institucije obrazovanja. atmosfera i stil življenja porodice. Međutim. U jednom tako zamišljenom projektu pažnja se mora usmeriti kako na pojedinca pod rizikom. poseban ograničavajuci anksiozni kognitivni program i sl. šire socijalno okruženje. Komplikacijama socijalne fobije kao što su alkoholizam i zavisnost od lekova i droga 4. Neprihvatanjem psihoterapije kao oblika lečenja (nedostatak motivacije. Primenom neodgovarajućeg 1eka 5. kako se uvećavaju znanja o prirodi i poreklu straha i usavršava terapijski pristup.). pa i vrednosne sisteme društva i kulture u celini. Psihoterapijska praksa je pokazala da su porodični odnosi u celini. Prevencija Kada je strah u pitanju idealni predložak u medicini da je bolje sprečiti nego lečiti i dalje ostaje nedostižan. od najveće važnosti za razvoj straha. . sve više se povećava mogućnost da se razmišlja o prevenciji kao realnoj delatnosti lekara.Neuspeh u lečenju najčešće se povezuje sa: 1. nesposobbnost shvatanja potrebe za lečenjem.

metiljavko. On me nikada nije pohvalio niti podržao u bilo kojoj mojoj aktivnosti. stalno traže više i bolje.. ali njihovo ponašanje i odnos prema meni mi stvara ogromne probleme. da se pohvalama i podrškom deca kvare. Ali. koji ne uviđaju njihove posebne karakteristike. ili ne onako kako je ona to zamislila.Odnosi u porodici. "to jedini put ka uspehu!". Smatra. verovatno stoga što ga se plašila. pa i socijalni strah i fobiju (Parker. kako kaže. dobijali takve grdnje da me je sramota da vam ih saopštim. to je njegovo osnovno načelo. Iz tih razloga on insistira na mom "čeličenju". A kada nešto ne uradim kako treba. "žena". Majka mu je bila veran pratilac i u svemu ga je podržavala. jer je... Ona. posebno odnosi roditelji deca i odnosi između same dece i njihova korekcija treba da budu ciljevi preventivanog rada. Sestra i ja smo zato stalno ispaštali. student "Došao sam da se žalim na svoje roditelje. koji samo stavljaju primedbe.." Isti je slučaj i sa roditeljima koji dominiraju u porodici. Ni ja se sebi ne sviđam previše. smo zato bukvalno svakoga dana. a pre neki dan mi je rekla da je to uradila samo da bi otišla od kuće i izbegla stalno osećanje krivice koje je bolno doživljavala. pa i ponašanje u celini. donose odluke umesto dece. 1979). N. autokratski se ponašaju...N. šonja. udala se čim je napunila 18 godina.N. doduše. može značajno da doprinese da se socijalni strah razvije i dobije dimenzije koje se ne žele. sijaset primedaba me preplave i nisam u stanju da ih se oslobodim. Roditelji koji su hladni i nezainteresovani za svoju decu. Pa kako onda da ne budem ovakav kakav sam. student "Moj otac je bio takav diktator u kući da je sve bilo podređeno njemu. Naravno. Repertoar je bio neverovatan: nesposobnjaković. 23 godine. ali dobro je i da sam ovakav. Otac je potpuno nezaintersovan za mene. on ne vidi niti želi da vidi da je efekat sasvim suprotan. koji nikada nisu zadovoljni sa onim što deca urade. Ne sećam se da smo dobili bilo kakvu pohvalu od roditelja iako smo oboje bili dobri đaci i uspešni u mnogim aktivnostima tokom školovanja. poklanja mnogo više pažnje ali me stalno kritikuje i kudi.. pak. koji ih ne podržavaju i pohvaljuju u svakodnevnim aktivnostima.. Istraživači su utvrdili da zapostavljana deca ili. opštu inhibiranost. crte ličnosti. postaju razmažena i neborbena i zbog toga kasnije u životu ne uspevaju. Ne sećam se da sam bilo kada dobio neku pohvalu ili da je izjavila da sam nešto dobro uradio. I majka dobrano tome dopinosi. koji neprekidno stvaraju osećanje krivice deci. koji smatraju "da . koji ih potcenjuju ili im se otvoreno podsmevaju. "kada ćes jednom da se osvestiš i postanes čovek" (čuvena rečenica) i sl. Sestra se spasla.. to ne smete da shvatite da se na taj način izgovaram i prebacujem isključivo krivicu na njih." I roditelji koji ne razumeju svoju decu u domenu njihovog osećajnog života. uslovljavaju kod dece ponašanje povlačenja. 19 godina. Već smo istakli da ponašanje roditelja prema deci tokom vaspitnog procesa i njihovog odrastanja. opuštaju. mi. ona koja su stalno prezaštićavana pod većim su rizikom da kasnije u životu razviju socijalni strah u poređenju sa decom koja su vaspitavana na uobičajeni način. N. Ali. daleko od toga. često navodi primer pod kakvim je okolnostima on živeo i uspeo u životu. ne.

tako brzo da dok ja kazem keks to će se ostvariti. Kako se tako ponašala prema meni svakoga dana to je mnogo uticalo na moje ponašanje uopšte. N.." Najzad. srednje obrazovanje "Sada kada sam sve prošao kroz psihoterapiju mogu da vam kažem da smatram da je najveći uticaj na nastanak straha imalo moje stalno razdvajanje od roditelja. da neću smeti ni da beknem. u velikoj meri predisponiraju svoju decu na kasniji razvoj morbidnog straha. 36 godina. Mlađi je bio uspešan. socijalnu inhibiciju i strah.. sve vreme je mislio da sam i ja takav. Porodični stil u kome vlada zatvorenost. Pošto nas je dvojica sinova. sve je mogao i otac se prema njemu ponašao korektno. Počeo sam tako brzo da izgovaram reč keks. kako u kontaktu sa drugima neću znati ništa ni kada me najjednostavnije stvari pitaju. Počeo sam da vrištim.. takođe. ismejavala.. 27 godina. roditelji koji previše dugo ostavljaju decu samu.. postojale su i razlike između nas. obdaništa i zabavišta ili. da će mi se oni smejati i da će me odbaciti!" Porodicna sredina. komunikativan. oduvek sam bio stidljiv. da sam prava seljanka. da su me roditelji tamo ostavljali i da su stalno govorili kako će odmah da se vrate. od presudnog je značaja za razvoj socijalnog straha.N. Sećam se da sam često bio odvođen kod babe i dede na selo... potcenjuju ih ili stalno ismevaju. N... visoko obrazovanje "Sada sam potpuno siguran da me moj otac nikada nije razumeo niti je shvatio kakva je moja prava priroda. Nikada me nije prihvatila niti podržavala..N. 26 godina. Međutim.N.. povučen. N. verovatno je bila i ljubomorna i takmičila se sa mnom. otvoren. koji ih razdvajaju od sebe dajući ih prerano i nepripremljene u jaslice. u kome stariji .. babi ili dedi na brigu i negu. " Odnos starije braće i sestara prema mlađima. može da bude činilac u nastanku i razvoju socijalnog straha.oni neće da čine ono što se od njih traži a ne da ne mogu" uslovljavaju kod svoje dece ponašanje povlačenja. baka mi je prišla uzela u ruke i rekla da će se oni brzo vratiti. čak suprotno. mislim da sam mu išao na živce zbog čega sam postao mnogo zatvoreniji i izolovaniji nego što je to u skladu sa mojom prirodom. jer će se svi drugi smejati načinu kako ja govorim i sl. Jednom sam se izbezumio od straha kada sam ih video kako kolima odlaze bez pozdrava a mene ostvaljaju kod babe. uspeh sam dostizao uz veliki napor i trud. Da znate kako sam čežnjivo gledala kroz prozor kako se deca igraju. Govorila mi je da sam potpuna neznalica. stroga hijerarhija i takmičarstvo. srednje obrazovanje "Mene je bukvalno uništila moja starija polusestra.... pa sam uglavnom izbegavala druženja i bila usamljena što me je mnogo pogađalo. pak. posebno u kontaktu sa drugovima i drugaricama. a ja to nisam bio. pa me je stalno potcenjivala.. atmosfera u njoj. Zbog toga što sam bio takav stalno me je kritikovao. a ja nisam smela da im se pridružim misleći da ću da ispadnem smešna ili glupa. imao sam pravi napad panike. da sam se posle nekoliko minuta onesvestio. Posebno ako stariji ne prihvataju mlađe. grdila i kritikovala.

inhibiranost. jer se tako povećava sigurnost i samopoštovanje koje su najveća vrednost i snaga u kasnijim borbama sa strahom. povlačenje i izolacija. se zanemaruje emocionalna komponenta učenika koja mnoge veoma pametne. što je apsolutno pogrešno! Oni bi trebalo da znaju da takvi đaci imaju problem da dignu ruku. Kada roditelji i vaspitači procene da dete u određenim situacijama ispoljava umeren strah treba da ga podrže i ohrabre da takav strah savlada. ali da takvo njihovo ponašanje ne povezuju sa njihovom nezainteresovanošću ili neznanjem. na kraju ovog. i još mnogo drugih stvari. Nasuprot. da se sami jave da odgovaraju. važnog. jer od nje zavisi da li će njihovo ponašanje sprečavati dalji razvoj straha ili njegovo produbljivanje. već i onda kada ispoljava stid. Na sreću.ne podržavaju mlađe u donošenju odluka i javnom eksponiranju. 2. Školovanje i sistem obrazovanja značajni su činioci u nastanku socijalnog straha. od bitne je važnosti. nastavnici i profesori treba da imaju u vidu da njihovi đaci mogu da budu i preosetljivi. U praksi smo videli više studenata koji su doživljavali veliki strah u svim test situacijama. Kada znamo koliko sve činilaca može da utiče na takve vrednosne sisteme i stavove onda je lako uvideti koliko je prevencija samo jedna dobro zamišljena pretpostavka. pa i kultura u celini moraju da izgrade vrednosne sisteme u kojima će vladati harmonija između takmičarskog i sarađujueeg ponašanja medu ljudima. Vaspitači. dovodi do razvoja specifičnog ponašanja mladih u kome dominira uzdržanost. poglavlja konkretno ističemo i neke definitivno utvrđene stavove koji se mogu uspešno primenjivati: 1. Veoma često smo u praksi videli kako edukatori u proceni znanja đaka poistovećuju njegovu povučenost. Najveća greška edukatora je ako svoje đake procenjuju jednodimenzionalno. jer prihvatanje deteta sa ovakvim osobinama . Poniženje i stid koje ono u takvim okolnostima doživljava uvećavaju mogućnost za razvoj socijalnog straha. U ovom smislu edukacija edukatora je jedina prava preventivna mera. Najzad. napetost ili strah sa neznanjem. radni uslovi. imati najveći mogući prosek na fakultetu postali su imperativ! U takvom vrednosnom sistemu. da se teže verbalno izražavaju i upuštaju u raspravu i tako ne pokazuju na primeren način koliko zapravo znaju. što je bitan uslov u sprečavanju razvoja socijalnog straha kod osoba kod kojih se on nikada ne bi razvio. narod. nažalost. po pravilu. biti najbolji na kraju školske godine. Ali. Svaka grupa ljudi. šira društvena sredina. socijalno-kulturni obrasci i vrednosni sistemi jednog društva uveliko utiču na razvoj ili sprečavanje nastanka socijalnog straha. što postaje tipičan obrazac u komunikaciji tih osoba sa drugima. Najzad. u tom domenu prevencija se može posmatrati samo kao teorijska mogućnost. nisu retki ni oni koji ovakve učenike proglašavaju potpuno nepodobnim za školovanje i veoma agresivno im saopštavaju da pošto su takvi neće biti sposobni da obavljaju delatnost za koju se obučavaju! Sposobnost edukatora da prepoznaju emocionalnu komponentu svojih đaka i odmere stepen njenog uticaja na kvalitet prezentacije znanja. ne vodeći računa o emocionalnoj komponenti. na različite načine može da hendikepira. 3. Detetu se nikada ne treba rugati i podsmevati ako ispoljava strah. strah ili se povlači. obrazovane i sposobne mlade ljude. Dete se ne sme nikada suočavati na silu sa situacijama koje ga plaše. da teže nego uobičajeno uspostavljaju kontakt sa drugima. najveći broj edukatora prepoznaje takve đake i pomaže im da uspešno savladaju sve prepreke kod procenjivanja njihovog znanja. ali je ona skopčana sa nepremostivim preprekama. ali su posedovali i briljantno znanje. što se često dešava. Naše školstvo je usmereno skoro isključivo na takmičarstvo: dobiti najbolju ocenu. Dete ne treba pohvaljivati i podržavati samo kada ispoljava hrabro ponašanje. pa i socijalne fobije.

zatim istraživanja u domenu epidemiologije i najzad. Istraživanja Istraživanja socijalne fobije su poslednjih godina u velikom zamahu i plene pažnju stručnjaka različitih disciplina i orijentacija (Uhde i sar. 1995). Kada dete ili mlad čovek dožive psihičku traumu povezanu sa različitim socijalnim situacijama ne treba ih usmeravati na izbegavanje takvih situacija. Pravovremeno uočavanje specifičnih osobina deteta sa socijalnim strahom i fobijom i primena psihoterapije.. . a oni postali sigurni i sposobni da ovladaju takvom situacijom. Poseban segment istraživanja čine napori istraživaca da konstruišu validne i reproducibilne merne instrumente za procenu psihopatoloških sadržaja karakterističnih za ovaj poremećaj. pa i socijalni strah ili fobiju. U okviru istraživanja socijalne fobije najveće interesovanje odnosilo se na prirodu i poreklo ovog poremećaja ili etiološka istraživanja. 6. Stein. stidljivu i povučenu decu direktno trasiraju dalji razvoj inhibiranog ponašanja. 1996). telesno i psihički iscrpljeni ili bolesni. manje ili više.značajno sprečava produbljivanje njegovih osećajnih problema i eventualni razvoj socijalnog straha i fobije. 5. značajnih posledica. Deca i mladi su posebno osetljivi i strašljivi kada su umorni. 1991. 4. što u svakom slučaju dovodi do. Kada dete ili mlad čovek ispolje stidljivost velikog intenziteta. već se treba odmah konsultovati sa psihologom ili psihijatrom psihoterapeutom. Roditelji i vaspitači koji odbacuju preosetljivu. i kada je prošao talas velikog interesovanja za istraživanja paničnog poremećaja i agorafobije (Erić. MKB-10-1993). Poseban zamah su dobila kada je u praksu uvedenena nova klasifikacija stanja straha po kojoj je socijalna fobija dobila svoju nozološku samostalnost (DSM-III-1980. Insistiranje na suočavanju sa situacijama koje ih plaše u takvim okolnostima može da dovede do pojave straha visokog intenziteta. 1991. lečenja. socijalnog straha i fobije. ne treba verovati da ce takvo stanje vremenom proći. u najvećem broju slučajeva. jasno inhibirano ponašanje. već ih podržavati da oprezno nastave da se i dalje stalno suočavaju sa njima kako bi se strah povukao. može značajno da predupredi dalji nepovoljan razvoj stanja u kome se dete nalazi.

Istraživanja u okviru psihoterapije Istraživanja u okviru primene psihoterapije u lečenju socijalne fobije su pokazala da su mnogi psihoterapijski postupci efikasni. U okviru ove grupe istraživanja najzanimljivija su istraživanja iz domena psihodinamičkih i kognitivnih psiholoških teorija kao i biološka istraživanja koja su usmerena na izučavanje naslednosti i neurobioloških karakteristika socijalnog straha i fobija. Epidemiološka istraživanja Epidemioloske studije socijalne fobije u poslednjih deset godina osvetlile su mnoga važna pitanja koja su doprinela boljem razumevanju socijalne fobije. Da li je strah u sklopu socijalne fobije različit u različitim dobnim uzrastima. o čijoj prirodi i poreklu još nije rečena poslednja reč. i niz socijalnodemografskih pokazatelja koji određuju socijalnu fobiju iz specifičnog ugla. istraživaca i psihoterapeuta traga za načinom sinteze svih relevatnih znanja nezavisno iz koje oblasti ona dolaze. Od njih se očekuje da kliničarima i psihoterapeutima ukažu na puteve u odabiru najefikasnjih metoda lečenja koji bi se koristili u svakodnevnoj praksi. Pri tome se misli na primenu: psihoanalitičke . Koliko je čest specifičan socijalni strah od javnog govorenja pred drugima? 3. Koja je proporcija osoba sa socijalnom fobijom koja doživljava strah u više situacija u odnosu na onu koja ga doživljava u samo nekoliko situacija? 2. To se posebno odnosi na zastupljenost socijalne fobije u populaciji i strukturi psihijatrijskog morbiditeta. što do skoro nije bio slučaj. Po našem mišljenju to je pravi put kojim će se kretati i sva buduća istraživanja socijalne fobije. što mogu da obave samo timovi u veoma razvijenim sredinama.Etiološka istraživanja Istraživanja prirode i porekla socijalnog straha i socijalne fobije svakako su najznačajnija. posebno u detinjstvu i adolescenciji? Traganje za odgovorima na ova pitanja zahteva velika ulaganja i različite istraživačke strategije. Koji oblici socijalne fobije dovode do najtežih oblika osiromašenja i nesposobnosti? 4. a time i pomognu u određenju najprimerenijeg terapijskog pristupa. U budućnosti epidemiološke studije treba da daju odgovore i na mnoga pitanja koja još nisu sasvim rasvetljena: 1. Od njih se očekuje da doprinesu boljem ili potpunom razumevanju ovog oblika fobičnog stanja straha. Istraživanje efikasnosti lečenja Istraživanja efikasnosti lečenja socijalne fobije u centru su pažnje. o čemu smo opširno pisali u poglavlju o etiologiji socijalne fobije. Ono sto ohrabruje je činjenica da sve veći broj kliničara.

koji su prvi istraživani (Liebowitz i sar. posebno posebno reverzibilni inhibitor monoaminooksidaze moklobemid (Versiani i sar. 1991). antidepresivne lekove. kombinacijama različitih grupa lekova. 1996) i inhibitore ponovnog preuzimanja serotonina na sinapsi kao što su fluoksetin (Schneier i sar.. To se prvenstveno odnosi na beta adrenergične blokatore. 1987). a samim tim i istraživačkih procedura uopšte.. zatim. bihejvioralno-kognitivne terapije. 1987) Istraživanja u okviru psihofarmakoterapije Istraživanje primene lekova u lečenju socijalne fobije su pokazala da su određene grupe lekova efikasne u lečenju socijalne fobije i da je to definitivno utvrđen podatak. 1994). Nutt i Montgomery. značajno efikasniji od beta adrenergičnih blokatora (Liebowitz i sar. partnersko-bračne i porodične terapije. Međutim.. . 1990) i klonazepam (Davidson i sar. klonazepam). 1992. Ono sto ohrabruje je činjenica da je primena lekova dala dobre rezultate. posebno alprazolam (Welkowitz i Liebowitz. povezano sa primenjenom tehnikom. Treba utvrditi koliko traje pozitivan efekt primene pojedinih metoda psihoterapije posle završetka lečenja 2. bitno je i pitanje koliko je lečenje socijalne fobije efikasno kada je u pitanju "čist" oblik. 1991). Instrumenti procene i merenja U tekstu koji sledi iznećemo sve validne tenhike procenjivanja i merenja socijalne fobije koje su konstruisane sa ciljem da povećaju pouzdanost dijagnostičkog procesa i evaluacije uspešnosti tretmana. i dalje treba tragati za optimalno efikasnom grupom lekova iii. dok su takva istraživanja koja su uključila i psihoterapiju pokazala da je primena lekova efikasnija od primene kognitivno/bihejvioralne psihoterapije (Gelenter i sar. 1985 i 1988. 3. reverzibilnih inhibitora monoaminooksidaze (moklobemid) i inhibitora ponovnog preuzimanja serotonina na sinapsi (fluoksetin. 1992) i sertalin (Van Ameringen i sar. Komparativna istraživanja efikasnosti više lekova su pokazala da su antidepresivni lekovi. Najzad.. a koliko kada je udružena sa poremećajem ličnosti sa ponašanjem izbegavanja (Heimberg i sar. U budućnosti istraživanja primene pojedinih grupa lekova u lečenju socijalne fobije moraju posebnu pažnju da obrate na koncipiranje uzorka. znatno manje reaktivni na primenu lekova od jednostavnijih oblika socijalne fobije. pošto su oblici difuzne socijalne fobije i socijalna fobija koja se komorbiditetno udružuje sa drugim psihijatrijskim poremećajima. pak... uopšte i posebno. Kako su mnogi oblici psihoterapijskog lečenja pokazali relativnu efikasnost u budućim istraživanjima moraju se specificirati komponente i mehanizmi na osnovu kojih se efikasnost zasniva i potvrđuje: 1. posebno primena benzodiazepina (alprazolam. sertalin i drugi).psihoterapije. inhibitori monoaminooksidaze. na benzodiazepine... 1991). procedurom ili metodom u lečenju. Valja saznati i koliko su individualne varijable svakog pacijenta te koje uslovljavaju predviđanja uspeha u lečenju. Gorman i Gorman.

__________________________________________________________________ . Da li ste preokupirani mišlju da bi mogli da nešto učinite ili kažete što bi vas dovelo u nepriliku ili ponizilo u očima drugih. ili da drugi mogu da imaju loše mišljenje o vama? DA_______ NE _______ c. nelagodnost i ponašanje izbegavanja u svakoj navedenoj situaciji i rangirajte na skali 0-4 strah i ponašanje izbegavanja.Dijagnostički kriterijumi . 1988) Socijalna fobija Postavljanje djagnoze 1. 1990. Revidiran intervju za socijalnu fobiju (Di Nardo i Barlow. 1982) i revidirana verzija ovog intervjua-ADIS-R (Di Nardo i Barlow. Međutim. Opisaćemo neke od situacija toga tipa imolimo vas da saopštite kako se vi osećate u tim situacijama. Strukturisan intervju Postoji više strukturisanih intevjua koji se koriste u procesu dijagnostikovanja stanja straha. 1992). dijagnostikovanja. posebno oni koji se zasnivaju na DSM-III (Spitzer i Williamas.MKB-10 i DSM-IV Dijagnostički kriterijumi saopšteni u MKB-10 (1992) i DSM-IV (1993) osnovni su instrument koji služi u procesu klasifikacije. Procenite koliko vi imate strah. Da li pokušavate da izbegnete takve situacije? DA_______ NE _______ 2. diferencijalnog dijagnostikovanja i utvrđivanja komorbiditetnih veza socijalne fobije.. 1988). a. samo su pojedini specifično konstruisani i pogodni za dijagnostikovanje socijalne fobije (Anxiety Disorders Interview Schedule-ADIS) (Di Nardo i sar.. Njihovo celovito predstavljenje saopštili smo u poglavlju o dijagnozi socijalne fobije. 1983) i DSM-III-R (Spitzer i sar. Da li osećate strah/anksioznost/nervozu u socijalnim situacijama u kojima vas drugi posmatraju i procenjuju? DA_______ NE _______ b.

_______________________ strah ____________ ____________ ____________ ____________ ____________ ____________ ____________ ____________ ____________ ____________ ____________ ____________ ____________ izbegavanje ____________ ____________ ____________ ____________ ____________ ____________ ____________ ____________ ____________ ____________ ____________ ____________ ____________ 3.odbiti neprihvatljiv predlog . popunjavati formulare) * zakazane situacije * razgovarati sa osobama od autoriteta * biti uporan. nikada ne izbegavam. uvek izbegavam ____________________________________________________________________________________________________________________________________ * zabava * sastanci * jesti na javnom mestu * koristiti javne sobe za odmor * govoriti pred grupom ili držati govor * pisati na javnom mestu (potpisivati ček. 1 = blag strah. Da li osećate strah skoro uvek kada se svađate sa DA_______ NE _______ 5. 4 = veoma intenzivan strah. često izbegavam. U navedenim situacijama da li ima razlike ako su ljudi: Navedite kada vam je lakše.0 = nemam strah. _______________________ 2. 2 = strah srednjeg intenziteta. Šta predviđate da će se desiti u situaciji ___________________________________________________________________ ? Šta mislite da će se desiti pre/u toku? ___________________________________________________________________ ? 4. muško _______ žensko _______ star _______ mlad _______ privlačan _______ manje privlačan _______ u braku _______ nije u braku _______ prijatelj _______ stranac _______ velika grupa _______ mala grupa _______ neformalni sastanak _______ formalni sastanak _______ zabava _______ bez razlike _______ bez razlike _______ bez razlike _______ bez razlike _______ bez razlike _______ bez razlike _______ . retko izbegavam.tražiti od drugih da promene svoje ponašanje * započinjati razgovor * održavati govor * druge situacije 1. ponekad izbegavam. na primer: . Da li se strah javlja odmah čim počne svađa? DA_______ NE _______ 6. 3 = intenzivan strah.

filmu. U kojoj situaciji? ____________________________________________________ c. anksioznosti i preteće smrti u datoj situaciji bez ikakvog razloga? DA_______ NE _______ AKO JE DA (Procenite od 0-4 intenzitet navedenih senzacija od kako su se prvi put pojavile:) . društvene aktivnosti. a. upozoravali su vas ili vam govorili neprijatne stvari o tim situacijama? DA_______ NE _______ AKO JE DA (kada i gde ste primili tu informaciju?) c. Da li je strah uticao na vaš život. Da li vi mislite da je vaš strah nastao zbog: a. porodicu itd. Da li je od tog perioda postojao period kada niste imali strah? DA_______ NE _______ AKO DA (kada?) od _______ do _______ 8.konferencija bez razlike _______ _______ 7. Iznenada doživite navalu intenzivnog straha. na TV. dovelo u nepriliku ii ponizilo? DA_______ NE _______ AKO JE DA navedite detaljnije: d. Kada ste prvi put doživeli ovaj strah? ______________ mesec ___________ godina b. u realnom životu ili u fantaziji i kada se to desilo? b. u datoj situaciji nešto vas je uplašilo. rad.? Da li je strah uticao na vaš sadašnji posao ili proces školovanja? DA_______ NE _______ AKO JESTE (Kako?) ____________________________________________________ Proceni pogoršanje na skali od 0-4 ________________________ Etiologija 1. posmatranja ili zamišljanja da neko drugi u datoj situaciji doživljava strah ili povredu? DA_______ NE _______ AKO JE DA (gde ste to videli.

strah od ludila ili gubitka kontrole ____________ (Da li ste bili u stanju da bez straha budete u ovoj situaciji. naleti toplih i hladnih talasa ____________ 11. dok su pojedini specifično konstruisani za socijalnu fobiju.1. palpitacije. znojenje ____________ 6. . nepoznat uzrok DA_______ NE _______ f. U više njih socijalni strah i fobija su samo jedna od komponenti procene. muka i bolovi u stomaku ____________ 8. ubrzan rad srca (tahikardija) ____________ 4. gubitak vazduha ili osećanje gušenja ____________ 2. nesigurnost ili nesvestica ____________ 7. gubitak daha od uzbuđenja ____________ 3. osećanje mravinjanja i trnci po telu ____________ 10. drhtanje ili cvokotanje ____________ 12. bol ili neprijatnost u grudima ____________ 5. vrtoglavica. predmeti ili situacije Instrumenti za psihometrijske procene U istraživanjima socijalne fobije moguće je koristiti više instrumenata za psihometrijsku procenu. Šta vas najviše uznemirava u vezi sa vašom fobijom? Opredelite se za jedno: 1. drugi uzroci? DA_______ NE _______ 2. doživljaj straha 2. kako one koje subjekti sami popunjavaju tako i one koje popunjavaju stručni procenjivači. depersonalizacija i derealizacija ____________ 9. strah od smrti ____________ 13. pre ovog iskustva?) DA_______ NE _______ e.

Često imam strah da bi drugi mogli da misle o meni kao o neinteligentnoj osobi ili neznalici 2.Instrumenti psihometrijske procene gde je socijalna fobija samo jedna od komponenti koji se najšire primenjuju u istraživanjima su: Inventar straha (The Fear Survey Schedule-FSSIII. De Monchaux i Sandler. 1957) 1. 1996). Osećam se nelagodno kada jedem i pijem pred drugima 5. u kome je navedeno 76 oblika straha koji pripadaju kategorijama: socijalnog straha. Bojim se da me ljudi neće voleti 4. 1969) Liebowitz Social Phobia Scale (LSPS) (Liebowitz. 1995) Interaction Anxiety Scale (SIAS) (Mattick i Clarke. pa i socijalni strah i fobičnost (Erić. 1987) Social Phobia Scale (SPS) (Mattick i Clarke. 1974). I mi smo konstruisali sličan instrument koji meri sve oblike neurotskog ispoljavanja. 1989) (Objavljena u: M. 1964). straha od seksualnih i agresivnih scena. agorafobije. socijalne fobije i fobija od krvi i povreda. De Monchaux i Sandler (1957) Social Avoidance and Distress Scale (SAD) (Watson i Friend. straha od životinja koje nisu u mogućnosti da nanesu povredu.Assesment Inventory – Dixon. 1989) (Objavljena u: M. smrti i bolesti. Stein. koji uključuje procenu 15 najčešćih strahova iz grupe: agorafobije. Wolpe i Lang. 1979). 1995) Marks & Sheehan Phobic Scale Sheehan Disability Scale – (Sheehan. i najzad. Ponekad imam iznenadni strah da mi odelo nije kako treba 3. 1983) U daljem tekstu prikazaćemo u celosti samo one instrumente koje nismo objavili u monografiji ''Agorafobija'' (Erić. Mrzim da hodam pored gomile ljudi . Stein. straha od povreda tela. Mnogo su značajniji i korisniji instrumenti koji su koncipirani tako da mere određenu psihopatologiju iz okvira socijalnog straha i fobičnosti: The Tavistock Self . 1969) Fear of Negative Evaluations Scale (FNE) (Watson i Friend. Inventar za samoprocenu socijalnog straha (The Tavistock Self-Assessment Inventory-Dixon. i Upitnik za strah (Marks i Mathews.

Zaokružite jedan od ponuđena četiri broja: 1 = nema straha. Svoje odgovore zasnivajte na osećanju koje ste imali tokom prošle nedelje. igram. Opišite koliko ste bili uplašeni u tim situacijama. izvodim. pred drugima 23. Pred nepoznatim osobama obično se osećam smeteno Skala socijalne fobije (Liebowitz. zaokružite jedan od ponuđena četiri broja: 1 = nikada. 3 = umeren strah. 4 = intenzivan strah Utvrdite koliko ste intenzivno želeli da izbegnete ili koliko biste intenzivno želeli da izbegnete datu situaciju. 3 = često. osećam se nelagodno 13. Ako zakasnim na sastanak radije ću da stojim nego da sednem na prednja sedišta 8. Obično se osećam nervozno kada se obraćam nekoj osobi od autoriteta 11. Telefonirati pred publikom (P) 1 2 3 4 1 2 3 4 . Govoriti pred drugima o ličnim osećanjima čini mi se izrazito neprijatnim 21. 2 = ponekad. Opet. Nervozan sam kada nešto radim.6. uključujući današnji dan. Uvek se osećam kao da sam nekoga uvredio 7. sklon sam da posle toga o tome još dugo razmišljam 18. 2 = mali strah. Nekada sam zabrinut da bi moglo da mi se desi da imam potrebu da mokrim u nezgodno vreme 14. na primer kada prelazim preko podijuma za igru. Kada sam u centru pažnje. Često imam strah da ne pustim vetar ili da ne proizvedem neugodne telesne zvuke kada drugi to mogu da čuju 26. Uvek se osećam nelagodno kada ne znam šta se od mene očekuje 19. Smatram da je teško pitati druge za obaveštenja 20. 1987) U testu koji sledi opisane su 24 situacije. Ponekad se bojim da kažem nešto da ne napravim glupu grešku 25. Obično sam u nedoumici da li da pozdravim nekog koga površno poznajem 16. 4 = uvek Strah Izbegavanje 1. Osećam se nelagodno u prisustvu bogalja ili onih sa telesnim defektima 9. Nalazim da je neizdrživo biti u lošim odnosima sa nekom osobom od autoriteta 17. Ako se desi nešto što doprinosi da izgledam glupo. Osećam se zbunjen i smeten kada nešto nije u redu sa mojim odelom 24. Ponekad me uhvati strah da bih mogao da se onesvestim pred drugima 15. sviram i sl. Često sam zabrinut zbog mogućnosti da povraćam ili da osetim muku pred drugima 10. Kada sam u velikoj grupi ljudi koje ne poznajem obično se osećam neprijatno 12. ili koliko bi bili uplašeni da ste u njima sudelovali. Često se plašim da ne ispadnem smešan i ne napravim budalu od sebe 22.

Ići na zabavu (S) 8. Organizovati zabavu (prijem) (S) 24. Biti u centru pažnje (S) 16. Ne postoje tačni i netačni odgovori. Odbraniti s eod snažnog pritiska prodavca (S) Ukupan skor: ____________________________ Strah od javnog nastupa . Piti sa drugima na javnom mestu (P) 5. Neslaganje ili neprihvatanje pred osobom koju dovoljno ne poznajete (S) 19. objavljujemo i specifičan test za procenu ponašanja na ispitu koju je sačinio Spilberger (1977).(S) _______________________________________ 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 1 2 3 4 1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 2 3 3 3 3 3 3 4 4 4 4 4 4 1 2 3 4 1 1 1 1 1 1 2 2 2 2 2 2 3 3 3 3 3 3 4 4 4 4 4 4 Najzad. Jesti na javnim mestima (P) 4. Nemojte se mnogo zadržavati na bilo kom . Govoriti sa osobama od autoriteta (S) 6. Ući u sobu kada ostali već sede (P) 15.(P) _______________________________________ Strah od socijalnih situacija .. Pokušavati da se nešto pokupi (P) 22. Susret sa stranim osobama (S) 13.2. Glumiti. Vratiti kupljene stvari nazad (S) 23. Pozvati nekoga koga malo poznajete (S) 11. Pisati kada vas neko posmatra (P) 10. Test za procenu ponašanja na ispitu (Spilberger i sar. 1977) Ime i prezime _____________________ Datum ___________ Pol : M __ Ž __ Uputstvo Ispod su dati brojni iskazi kojima ljudi opisuju sebe. Popunjavati test (P) 18. Gledati u oči osobu koju nedovoljno dobro poznajete (S) 20. Urinirati u javnim nužnicima (S) 14. Saopštavati nešto pred grupom (P) 21. Pročitajte svaki iskaz. Raditi kada vas neko posmatra (P) 9. Biti u maloj grupi (P) 3. nastupati ili govoriti pred gledalištem (P) 7. Razgovarati sa osobama koje malo poznajete (S) 12. Govoriti na sastanku (P) 17.

Voleo bih da se toliko ne uzbuđujem 13. Dok polažem važne ispite izgleda mi kao da se borim sam (a) sa sobom 15. Kada se jedan ispit završi. Vrlo retko 1. Za vreme ispita osećam se napeto 12. Osećam da mi srce jako lupa dok polažem važan ispit 19.pitanju. Što se više trudim tokom ispita postajem konfuzniji (a) 7. Za vreme ispita toliko sam napet (a) da to osećam i u stomaku 14. Za vreme ispita hvatam sebe u razmišljanju da li ću ikada da završim studije 6. Počinje da mi bude nelagodno pre nego što predam zadatak 11. Na važnim ispitima kao da se 'zaledim' 5. ali dajte odgovore za koje vam se čini da opisuju kako se osećate uopšte. Osećam se teško i opterećeno za vreme ispita 3. Za vreme ispita osećam se sigurno i opušteno 2. Vrlo sam nervozan (a) kada polažem važne ispite 9. Razmišljanje o ocenama utiče na moje odgovore za vreme ispita 4. Za vreme ispita uhvatim sebe kako razmišljam o posledicama pada na ispitu 18. Razmišljanje o tome da li ću proći loše utiče na moju koncentraciju za vreme ispita 8. Čak i kada dobro spremim ispit nervozan (a) sam zbog njega 10. _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ Ponekad _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ Često _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ Skoro uvek _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ . Veoma sam zabrinut (a) pred polaganje važnih ispita 17. Kada polažem važne ispite u pravoj sam panici 16.

(1986): Stage fright: Its role in acting. S. DC American Psychiatric Association (1987): Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorder. 3rd edn. Za vreme ispita toliko se unervozim da zaboravim činjenice koje stvarno znam _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ _______ Literatura Aron.pokušavam da prestanem da brinem o njemu ali to ne mogu 20.. American Psychiatric Association. 3rd edn. . revised. Univ. Washington. Chicago Press. Chicago American Psychiatric Association (1980): Diagnostic and Statistical Manual of Mental Disorder.

i sar. 142: 174-179 Balint. i Agras. Budapest Degonda. Beh.. London Bryant. Anxiety and Anger. hunger. (1991): The Assesment and Treatment of Performance Anxiety in Musicians. Sixth Congress of the Europian College of Neuropsychopharmacology. Washington DC Beck. (1993): The epidemiology of social phobia: findings from the Duke Epidemiological Catchment area Study. M. D. G. (1987): The prevalence of specific psychiatric disorders in Puerto Rico. Psychial. Holt. J. in Primary Love and Psychoanalytic Technique. Stein: Social Phobia. (1969): Principles of Behavior Modification. Polls. D. A. London Bandura. Edited by M. Appleton. 130: 201. New York . Brit. G. Psychiat. fear and rage.. New York Bergler. Washington Craske. R. Ford. L. W. P.. S. S. Scand. P.. H. D. Emery. (1991): Long-term treatment of social phobia with clonazepam. J. (1937): Early developmental stages of the ego. M. J. Basic Books. R. 6: 101-112 Butler. B. M. Amer. Wallander. Amer. Elder. D. and French. (1980): The importance of behavioral and cognitive factors in heterosexual-social anxiety. Clin. Psychiat. G.. in Primary Love and Psychoanalytic Technique. P. 44:727-735 Cannon.. E. New York Bland. (1985): Anxiety Disorders and Phobias: A Cognitive Perspectives. E. M. B. R. Hogarth Press. Psychol.. H. London Bowlby. (1929): Bodily changes in pain. The Guilford Press. A. Psychiat. D. G. American Psychiatric Associtaion. i sar. Edited by M. 6:65-83 Bergler. Hogarth Press. In. D. Rondel Press. (1993): Biology of social phobia. Eur. 44: 13-21 Bryant. J.): 16-20 Davidson. S. 4rd edn. E. and Bem. (1980): Loss. 24:824-831 Chaleby. DC American Psychiatric Association (1993): Diagnostic and Statiscal Manual of Mental Disorder. (1982): Self-efficacy mechanism in human agency. Ther. fur Psychotherap. (1986): Acta Psychial. Journal of Personalily. N. New York Barlow.. Washington. London Bowlby. Balint. M. Social phobia and agoraphobia. J. Clin.American Psychiatric Asssociation.243:95-102 DiNardo. P. A. J. Yardley. Hogarth Press. (1973): Separation. i Angst. M. J. and Greenberg. Psychiat. M. K (1995): Psychodinamics Perspectives. Albany. George. 23 (6): 651-657 Canino. Res. J. Zentbl.. Press. Krishan. (1983): Social phobia: A comparative clinical study. Balint. (1969): Attachment. (1974): Social difficulty in a student sample. Trower. and Craig. i sar. L. Shrout. (1977): The making and breaking of affectional bonds. Symposium: Integrated Treatment of Panic Disorder and Social Phobia. K (1987): Social Psychiatry.. and Shaw. i sar. (1933): Psychoanalysis of a case of examination anxiety.. Brit. London Balint. K. 22:267-280 Curran. 52 (11-Suppl. Hogarth Press. Acta Psychiat. New York Bandura. (1992): Cognitive-behavioral approaches to panic disorder and social phobia. Psychological Medicine. Developm. Beh. New York Caspi. Hogarth Press. and Trower. Hughes. Med.. Sadness and Depression. 37: 122-147 Barlow. (1993): The Zurich study: XX. (1984): Musical performance anxiety: The three sistems model and self efficacy theory. 23:709-718 Davidson. Grune & Stratton. Arch. DC Alexander. G. A. Scand. K i Blazer. Clinical and Research Perpectives. D. Neur. B.. Gelder. P. Washington. J. i Potts. M. (1946): Psychoanalytic Therapy. L. G. Smith. 1. T. K. and Barlow. P. (1976): A survey of social inadequacy among psychiatric patients.210 Bowlby. F. (1977): The Basic Neurosis. Arch. 74:388-391 Clark. 22:167-170 Chambres. P. Brit. J. J. D. Ther. J. (1985): Exposure as a treatment for social phobia: some instructive difficulties. 77 (suppl 338):24-32 Bowlby. and Shear. New York Amies. (1988): Moving away from the world: life course patterns in shy children. Annual meeting of the American Psychiatric Association. L. 148 (5): 598-605 Cloitre. J. Newman. Res. and Fischetti.48:285-292 Davidson. A. M. Simposium: Social Phobia. J. (1988): Anxiety Disorders Interview Schedule-Revised. D. J.. (1988): Anxiety and Its Disorders.. Amer. Rinehart and Winston.Psycholog. C (1988): Lifetime prevalence of psychiatric disorders in Edmont. R. Psychol. L. C. T. (1939): Love mather and mother-love. Educat. Orn. Gen. Psychiat. R. Psychol. Psychiat. Bird. II: aetiology and psychopathology in the light of attachment theory.. E. N.

Medicinska knjiga. F. Annual Meeting of the American Psychiatric Association. Medicinska knjiga. (1991): Panic and phobias. 5:298-301 Gorman. Beograd Ey. XVlll Fenichel. Noyes.. i Sar. and Vermilyea. Burrows (Eds. In: C. (1989): Human Nature and Suffering. Naprijed. Doktorska disertacija. (1957): The self assesment: Patterns of anxiety: an analysis of social anxiety. L.. R. Gen. D. A. J. 183. Res.192 Greenberg. R. and Safran. Psychiat. D. P. M. Elsevier. (1915): Instincts and their vicissitudes. (1992): Psychodinamics of panic disorder and social phobia. G. (1905): Tri eseja o seksualnosti. (1989): Panična stanja. A. 48: 938-945 Goldstein. (1985): Social Phobia: a comparative evaluation of cognitive and behavioral interventions. Free Press. Matica srpska.. De Moncheau. E. D. J. Regier (Eds): Psychiatric Disorders in America: The Epidemiologic Catchment Area Study. Clin. S. Dryman. P.): Handbook of Anxiety. J. H. and Sandler. Biological Psychiatry. Ner. social phobia and agoraphobia. Last i M. (1987): Three cases of overlap between panic disorder. Matica srpska.. C. (1989): Epidemiology of anxiety disorder in Florence. Harvard Univ. (1913): Totem i wbu. Fyer. i sar. R. Novi Sad Frojd. (1962): Reason and emotion in psychotherapy. Psychol. (1980): Psychometric and behavioral analyses of social anxiety inventori: The Situation Questionnaire. R. Medicinska knjiga Beograd-Zagreb Erić. C. Lj. Press Fishbein. B.Zagreb. (1977): Strah od ispita. O. J.. lule Stuart Press. J.Dixon. 2:403-415 Heimberg. L. (1987): Treatment of social phobia with clonidine. London Frojd. Washington. (1988): Phobic Disorders. P. 22:369-372 Goldstein. (1933): The Clinical Diary of Sandor Ferenczi by Dupon J. Symposium: Integrated Treatement of Panic Disorder and Social Phobia. Vol. Degllnnocenti. F. 24:281-288 Ellis. Mersch. Beograd-Zagreb Erić. A. Ther. K. E. i sar. J. F. S. In: Anxiety and Stress Disorders. and Scholing. (1937): The Ego and the Mechanisms of Defence. (1926): Inhibitions. 48:452-453 Gorman. i Becker. S. Arh. J.. V. 1961 Ferenczi.. J. Uhde. Psychoanalysis. J. Lawrence Erlbaum. P. Amsterdam Erić. Zagreb (1987) Frojd. Medicinski fakultet. Masson. Vol. and Gorman.. S. Behavioral Assessment. W. Affec. Clin. New York Gelertner. Liebowitz. M. Amer. Vol. (1976): Zaštita i unapređenje mentalnog zdravlja mladih. Psychologist 13: 673-685 Heimberg.4. i sar. New York Emmelkamp.. New York . Hogarth Press. Medicinski fakultet. Harrison. (1991): Panična stanja. The Guilford Press.. M. Middlcstardt.. Lj. (1958): The nature of love. (1987): Emotion in Psychotherapy. J. London Fyer. J. Affect. Medicinska knjiga Beograd -Zagreb Erić. New York Harlow. H. Dis. M. Psychiat. Guilford. Cambridge. (1993): Seksualne disfunkcije. 21. Inter. Lj. i sar. Pergamon Press. Chapman. Behav. Vol. Lj. Vissia. R. Hogarth Press. S. T. J. Gen. J.. W. Clin. 23: 365-369 Emmelkamp. A. R. Montgomery. Novi Sad Freud. 3:1-8 Freud. C. C. P. Weissman. (1937): The Scoptophilic Instinct and Identification. T.): Handbook of Anxiety Disorders. Beograd . A (1985): Treatmnet of social phobia by exposure. New York Emmelkamp. 50:286-293 Gabbard. Hogarth Press. Aiazzi. (1945): Psihoanailiticka teorija neuroza. New York Edelman. Tavistock Clinic. Becker. (1985): Dealing with embarassing events: Socially anxious and non-socially anxious groups compared.. Standard Edition. D. In: L. U: Pronađena psihoanaliza.. S.. A. (1987): Social phobia. 173:236-245 Heimberg. No 3-4:221-243 Erić. Beograd Erić. (1909): Analiza fobije petogodišnjeg dečaka. (1985): Treatment of social phobia with atenolol. Beograd Erić. Hersen (Eds. Psihijatrija danas.. Dis. W. Lj. 19: 1-5 Fenichel. Paris Faravelli. (1963): Manuel de Psychiatric. MA. Dodge. i sar. A. Disord. S.. G.. Slandard. Edition. cognitive restructuring and homework assignments. Psychopharmacol. Ment. British J. (1988): Medical problems amongs ICSOM musicians: Overview of a national survey. In: R. A. symptoms and anxiety. drugo izdanje. i sar. Goldfinger. S. J. i sar. J. Roth and G. (1996): Agorafobija. DC Gilbert. Psychiat. VIII. P. Medical problems Performing Artists. (1987): Drug treatment of social phobia. R. S. Hillsdale. O. Mannuzza. (1974): Metodi merenja anksioznosti u kliničkoj praksi. Arch. London Eaton. S. Cimbolic. (1991): Cognitive-behavioral and pharmacologic treatment of social phobia. 14. Robins i D. Lj. (1990): Behavioral treatment for simple and social phobias. S. Ottati. Lj. (1993): A direct interview family study of social phobia. London Freud...

Budapest Lepine. Vol.. R. (1992): Treatment of social phobia with drugs other than . Krager. M. (1985): Specificity of lactate infusions in social phobia versus panic disorders.142:947-950 Liebowitz. Chang. R. Rep. J. M. (1993): Diagnosis and epidemiology of social phobia.. A. (1986): Pathophysiology of social phobia.. Copenhagen Lepine. (1909): Les Obsesions et la Psychastenie. Kessler. R. (1988): Pharmacotherapy of Social Phobia: An Interim Report of a Placebo-Controlled Comparison of Phenelzine and Atenolol. T. W. XXV Horn. (1991): New developments in cognitive-behavioral therapy for social phobia.. Arch. Ment. K. 177:4: 202-209 Kasahara. S. Scand 79:136-147 James. (1989): Temperamental contributions to social behavior. i sar. M. and Barlow. Clin. Psychiat.. and Snidman. J. Plomin. K. Payot. 178:247-252 Lepine. S. Klein (ed): Modern Problems of Pharmacopsychiatry: Anxiety. (1992): Childhood parental loss and adult psychopathology in women: A twin sludy perspective. and Savage. Fclix Alcan. J. (1976): Heritability of personality traits in adult male twins. Acta Psychiat. (1990): Psychiatric epidemiology in Korea: Part I: Gender and age differences in Seoul. Rep. Gorman. (1987): Proceednigs of the First Cultural Psychiatry Simposium between Japan and Korea. London Lazarus. J. i sar. E. J. Cognitive Therapy and Research. R. 49 (7):252-257 Liebowitz. Gorman. A... Zhao. Yeh.. Heart J. Basic Books. H. (1985): Social phobia: Review of neglected anxiety disorder. M. C. D.. and Rosenman. A. Neurosci 244: 290 . Fyer. A. (1989): Prevalence of psychiatric disorders in Taiwan defined by the Chinese diagnostic interview schedule. R. Psychial. DC. i sar. R. Neale. i sar. C.. Seoul National Univer. P. (1987): Pharmacotherapy of social phobia. D. Graficki zavod Titograd (1964) Horowitz. Dis. K. J. Nerv. Ment. Amer. J. Presented at the 139th annual meeting of the American Psychiatric Association. Science. Washington. J. Gorman. (1971): Effects of brief separation from mother on rhesus monkeys. Ner. (1988): Biological bases of childhood shyness. Genet. Psychiat. M. Liebowitz. A.. 3-15 Kendell. Arch. F. P. Psychiat.. Y. R. E. M. Clin. R. Ment. (1903): Neuroses et Idees Fixes. Gen. M. (1937): Neurotična ličnost našeg doba. Amer. Arch. Psychiat. Levin. J. 49: 397-408 Kessler. Sixth Congress of the European College of Neuropsychopharmacology. In: D.): 21-30 Hesnar. M. Dis. A. Gorman. (1988): Introduction to Psychodinamics. Fyer. Gen. C. Y. Psychol. 4:1550-1155 Janet. J. (1986): Phenelzine in social phobia. M. New York Hwu. 42:729-736 Liebowitz. 240:167-171 Kagan. P. Clin. G. (1990): Cognitive behavioral group treatment for social phobia: Comparison with a credible placebo control. Simposium: Social Phobia. A.. Hollander. J. (1961): Les phobies etia nevroses phobiquc. J.. 44: 668-674 Karno i sar. i sar. K. (1989): J.. Psychiat. Zeitschrift fuer Psychoanalyse. Paris Kagan. J. L. 6:93-98 Liebowitz. i Lellouch. (1987): Social phobia.. i sar. J. A. Paris Hinde.. D. and Morris.. Psychosomatics.. Hope. 14:1-23 Heimberg. and Heath. J. (1990): DSM-IlI-R subtypes of social phobia: Comparison of generalized social phobics and public speaking phobics. Science 173: 111-118 Hoffman. Eur. Hogan Press. H. 52 (suppl. K. Fyer. 51: 904-906 Lee. 24-53 Lee. Amer.. and Becker. i Klein. A. Nerv. McGonagle. Psycho I. Yamamoto. M. Pychol. Inter. Spotlight-New approaches in anxiety and phobic disorders. P. i sar. J. 51 :8-19 Klein. Behav. J. M. Arch. Gen. 178: 172-179 Heimberg. L. E. P. R. Paris Janet. Psychopharmacol.. Psychiat. C.296 Levine. Hope. M. (1994): Diagnosis and epidemiology of phobic disorders. (1995): Classification and epidemiology or social phobia. R. M. A. Reznick. i sar. N. Dis. Dodge. (1987): Social phobia in Japan and Korea. Kwak. (1982): Incidence of shyness in elementary-school age children. Dodge.Heimberg. J. (1967): Cognitive and emocional components of test anxiety: A distinction and some initial data. R. Schneier. In: M. J. Gorman. A. J. (1984): Beneficial effect of nadolol on anxiety-induced disturbances of pcrformance in musicians: a comparison with diazepam and placebo. Felix Alcan. Campeas. R. D. Basel Liebowitz. M. 6:17-30 Horney. Fyer.. (1935): A contribution to the psychogenesis of manic-depressive states.28 No 6:305-308 Liebowitz.. S. 20:975-978 Liebowitz. M. i sar. J.. May 10-16 Liebert. Y. M. (1931): Entwicklungsgeschichte eines Falles von sozialer Angst. (1994): Lifetime and 12-month prevalence of DSM-lIl-R psychiatric disorders in the United Stales: results from National Comorbidity Survey. Klein: Contribution to Psycho-Analisys 1921-1945... Clin.

N. (1995): Biološka psihijatrija I. i sar. Clin.. R. C. Stein: Social Phobia. E.. R. S.. I. Wells. L. 175:49-51 Munjack. M. R. I.. New York Marks. Page. Amer. Psychiat. and McDowell. (1992): Behavioural psychotherapy towards the millennium. I. 41:115-120 Neumann. J. Mass Ballinger. V. Press. 116:377-386 Marks. (1987): Age of onset in different phobias. J. Gen. A. and Lampe. Roth and G. R. I. R. (1978): Living with fear.. A.. I. L. M. R.. A. R. D. M. A placebocontrolled comparison. C. and Liebowitz. A. F. Ment. E. Inter... (1989): Christchurch psychiatric epidemiology study. J. Bruns. H. Amsterdam Marshall. (1995): Generalized social phobia: reliability and validity. i sar. D. (1969): Fears and phobias. Psychol. Schneier. L. T. (1979): Brief standard self-rating for phobic patients. J. W. (1982): Stage fright in musicians: a model ilustrating the effect of beta blockers. McGraw Hill Book Company. S. Sixth Congress of the Europian College of Neuropsychopharmacology. Legeron and E. Ther. (1992): Phenelzine vs atenolol in social phobia... Amer. Anxiety Dis. New York Marks. Psychiat. 2. Swets & Zeitling. and Trippett. M (1993): Pharmacological treatment of social phobia: Traditional MAOIs and Moclobemide. A. Psychiat. (1981): A psychoanalytic view oh phobias.): 10-15 Liebowitz. (1975): A historical view of the stress. L. J. P. 11 (suppI. DC. Plenum Press. i sar. 135:555560 Paunović. M. Adler. (1987): Comparison of social anxiety in patients with social phobia and panic disorder. 1. Chapman. 49:290-300 Liebowitz. (1970): The classification of phobic disorders. Clinical and Research Perspectives. (1979): Alcochol Dependece and phobias. (1966): Diferent onset ages in varieties of phobias. (1974): Cognition and behavior modification. Mollard (Eds.3): 77-82 Oakley-Browne. 123:218-221 Marks. Noeys. D. Gen. R. Weissmann. (1991): A pilot study of buspirone in the treatment of social phobia.. i sar.. Psychiat. Elsevier. Psychiat. L. A. and Matews. Roche. Arch. (1987): Fears. Cambridge Mannuzza. P.benzodiazepines. 5:87-98 Myers. Aust. (1981): Cure and Care of Neuroses. Brit. Psychiat. (1985): Behavioral treatment of social phobia. Schneier. (1988): Classification of phobic disorders. Arch. I. In:. Noeys. Masson. Psychiat. Psychiat. G. Oxford Univ. D. J. (1995): in Pocket Reference to Social Phobia. Campreas. Press. (1979): Reported parental characteristics of agoraphobics and social phobics. (1977): Cognive behavior modification. 17:263-267 Marks. Human Stress. New York Mahoney. Burrows: Handbook of Anxiety. Abnor. Brown. J. 23:327-340 Ost. Zagreb Meichenbaum. Gutersloh: Bertels Nutt. and phobic neuroses. Budapest Luria. M. Nerv. Garside. J. Jr. I. Liveright. J. Basic Books. In: R. nov. Cottreaux. and Montgomery. R. M. Psychopharmacology 21: 615-618 Marks. Amsterdam Marks. (1933): Anxiety and illness before examinations. 135:565-573 Munjack. J. Vol. Burrows (Eds. John Wiley. (1992): Integrated Treatment of Panic Disorder and Social Phobia.. J.. i Babinski. Elsevier. Sience Press. D. J. I.. Psychiat. J. 41 :959-967 Neftel. Amer. In: J.. F. J. Psychosomatic Med. M. (1991): Social phobia. (1975): The psychological birth of the human infant: Symbiosis and individuation. and Gelder. Beograd .): Annual Series of European Reseach in Behavior Therapy. Medicinski fakultet. In: R. J. Annual meeting of the American Psychiatric Association. (1977): A clinical trial of phenelezine in anxiety. R.): Handbook of Anxiety. Amsterdam Parker. Brit. Roth and G. Naprijed. G. Tischler. Washington. C. (1988): Social phobia. Gorman. J. A. I. Gen. New York Mahler. M. J. Vol. G. 52 (suppl. Res. Psychiat. J. Arch.. (1996): Moclobemide in the treatment of social phobia. Postgraduate Medicine 90 (8):187-194 Marshall. A. Academic Press. 52:230-237 Marks. Z. D. D. I.. i sar. New York Marks. Beh. Basel Mountjoy. i sar. T. M. Simposium: Social Phobia. (1932): The nature of human conflicts. 96:223-229 Papp. Psychopharmacology. M. (1984): Six-month prevalence of psychiatric disorders in three communities: 1980-1982. New York Montgomery. Pine. S. Phobias and Rituals. 44:461-469 Nemiah. Washington May. I. J. Part II: Six month and other period prevalences for specific psychiatric disorders. J. F.131:486-492 Mulleney. L. M. F. Bergman. i sar. (1967): Čovek i njegova dvojba. Jr. Psychoanalysis. Baltazar. A.. J. New York Marks. (1995): Cognitive and Behavioral Aspects. Brit. M. P. Roth. depressive.. Psychiat. Joyce. I. 1:6-12 Mattick. Brit. Clin. Dis. Kappell. 2.

(1991): Parent-offspring and sibling adoption analyses of parental ratings of temperament in infancy and childhood. Academic Press. Epid. 36: 162-165 Spitz. Spielberger (Ed. Arch. K.. G. (1988): Family history of psychiatric disorders in social phobia. i sar. Biederman.. Vol. Cooper. B.. A. D. (1991): Social phobia: the Anxiety Disorders Association of America helps raise the veil of ignorance.. and Henderson. Arch. Arch. J. Acta.. M. and Michiello. W. M. Bjornsson. Psychiat. C. Basic Books. E. J. K. i sar. Psychiat. i sar. and Williams. In: S. J. M. Psycho-Analysis. 52 (suppl.22:544-553 Sheehan. E. (1988): Four types of social phobia in a community sample. H. C. In: C. C. B. Polland. Ledwidge. and Zimbardo (1979): The personal and social dynamics of shyness. Coon. and S. and Dito. Clin. Williams. (1988): A pilot study of treatment of social phobia with alprazolam. 84:142-J49 Stein. C. Izard (Ed. M. 12: 62-63 Schneier.. E. J. K. (1989): Social phobic symptoms in patients with panic disorder: practical and . F. (1986): Genetics and shyness.. Hollander. i sar. Dis. and Solyom. J. (1989): Alcohol abuse in social phobia. C. J. Turner i M. Brit. and Worden. Y. 2. Carey. Uhde. Hornig. D. Lindal. New York Schneier. R. W. W. Biometrics Research Division New York State Institute. R. Comorbidity and morbidity in an epidemiologic sample. J. Gen. In. Gen. Shea. Gibbon. R. 4: 345-355 Piklonis.. Liebowitz. and Segal. W. i Weissman. (1965): The First Year of Life. Fallon. Samson (Eds. (1992): Fluoxetin in social phobia. Hersen (Eds.. L. (1987): Path anlysis of seven fear factors in adult and siblings pairs and their parents. J. Biometrics Research Division New York State Psychiatric Institute. (1983): Anxiety Disease. Z. Inter. C. S.): Wiley. 45: 436-470 Ross. Spielberger and l. J. Martin. Clin. (1950): Anxiety in infancy: a study of manifestations in the first year of life. Gen. J. (1955): A note on the extrapolation of ethological findings. Sheehan. (1990): Structured Clinical Interview for DSM-III-R . New York Plomin.. i Daniels. J. (1984): Anxiety disorders in Adult Psychopathology and Diagnosis. (1972): Experimental approaches to test anxiety: Attention and the use of information. i sar. (1991): Buspirone in social phobia. Johnson.. G. i sar.. G. J.. Psychopharmacollogy. Collegium Inter. (1986): Delineating social phobia. Washington Spielberger. and Yates. J. E. G. Liebowitz.Patient Edition (SClD-P).. J. D. Psychiat. Gersten. (1992): Social phobia. R. Plenum. J. Inter. R. Plenum. (1983): A developmental genetic analysis of common fears from early adolescence' to early adulthood. Gibbon. Gen. K. Vol. J. (1983): Structured Clinical Interview for DSM-Ill. New York Spitzer. M. New York Spitzer.. 149: 464-470 Spielberger. T. J. R. M. L. Press. Campreas. New York Spitzer. R. Academic.): Stress and anxiety.. (1975): Anxiety: State-trait process. 176:440-445 Reich. R. New York Plomin. Psychiatry 49:282-288 Selye. M. New York Plomin. In: W.Phillips. C. Scand.. R. Inter.. New York Samson.. Ment. Psycho-Analysis. and Rose. M. J. i Liebowitz. Psychiat. Psychiat. Compreh. Amer. Clin. Briggs (Eds. R. L. Inc. Psychiat. V. R. M. Amer. G. J. Disor. i DeFries.. R. F. (1988): Behavioral inhibition in children of parents with panic disorder and agoraphobia: A controlled study. (1990): Interpersonal Process in Cogitive Therapy. P. D. Charls Scibner's Sons. Acta Psychiat. J. Compreh. T. (1950): Stress.. Jones. 31: 138-143 Spitz. Ner. New York Spitz. of Personality 59:705-732 Polland. (1992): The Structural Clinical Interviw for DSM-III-R (SClD). Anx. E (1981): Age of onset of phobic disorders: A reevalution. i sar. J. E. C.. Hemisphere.): 43-47 Safran. A. 1.. Neuromacologicum.. Psychiatry 29:72-75 Rose. W. D.): Shyness: Perspectives on Research and Treatment. i sar.. Williams. In: C. H. Psychiat. J. 3:15-23 Schneier.): Anxiety: Currents trends in theory and research. Chin. F. (1993): A psychodinamic model of panic disorder. G. Univ. Klerman. Kyoto Schneier.. 54: 361-368 Rosenbaum. 49: 624-629 Stefansson. (1985): Origins of Individual Differences in Infancy: The Colorado Adoption Project. (1991): Lifetime prevelence of specific mental disorders among people born in Iceland in 1931. A.): Emotions in personality and psychopathology. R. I. M. Fulker. Dev. 150: 859-866 Sheehan. and Yates. J. J. J. Montreal Shear. H. C. 145:733-736 Reich. New York Solyom. J.

52 (suppl):31-40 Van Ameringen. Clin. D. Stein: Social Phobia. Tancer. Psychol.. Consul. Measurement of social-evaluated anxiety. U. J. M. Z. and Townsley. (J969). 23:315326 Wine. Hornblow. Psychiat. 11 (suppl. B. U. Styan. E. Clin. i Kelle. and Gilbert. (1990): Pharmacological treatment of social phobia and performance anxiety. J. J. R. Walker. D. D. Clin. (1990): Social phobia: relationship to shyness.. Clin. (1991): Relationship of social phobia with other psychiatric illness. 76:92-104 Wittchen.32 Wolpe. 147: 317-220 Stein. Press. D. Amer. M.theoretical implications. Amer. D. Rev. New York Torgensen. (1989): Christchurch psychiatric epidemiology study. Washington. J. S. Psychopharm. Washington DC Stern. F. Mancini. R. Gelernter. E. A. C. (1995): Social phobia. 161: 353-360 Versiani. (1996): The long-term treatment os social phobia with moclobemide. Neurosci 241:247-258 Wiltchen. J. 3):9-14 Welkowitz. Behav. M. C. T. Res. (1964): Fear Servey Schedule for use in behavior therapy.. G.. Elsevier. C. S. P. A. Roth and G. Nardi. J. P. C. M. J. 151 :408-412 Stein.4. M. Van Zerssen. Aust. D... i sar. Psychopharmac. J. Basic Books. (1990): Major depression in patients with social phobia.. Psyciat. and Friend. (1994): Setting diagnostic thresholds for social phobia: considerations from community survey of social anxiety.. Burrows (Eds. Affective Disorders. (1996): The cross-national epidemiology of social phobia: a preliminary report. Black. M. Nardi. Clin. (1985): The Interpersonal World of the Infant: A View From Psychoanalysis and Developmental Psychology.. Bushnell. Psychiat. and Lang. Arch. Amer.. Psychol. D. 11 (suppl. Clin. Amsterdam Wells. Inter. 11 (suppl. Psychol. Amer. Psychiat. Psychiat.): Handbook of Anxiety. M. A. Clin. M. J. Noyes. M. Psychopharmacol. Arch. 2:27-30 . M. Psychiat.. 21:93-99 Versiani. Part I: Methodology and lifetime prevalence for specific psychiatric disorders. (1992): Pharmacotherapy of social phobia: a controlled study with moclobemide and phenelezine. 40: 1085-1089 Trower. Brit. 33:448-457 Weissman. Psychiat. D. E. H. P. D. (1989): Social phobia: clinical syndrome. Jr... D. Clinical Psychology Review 9: 19-35 Turner. Res. Clinical and Research Perspectives. and Donison. R. Eur. 28:497-505 Tyrer. J. C.. 9:3-18 Turner. and Beidel. J. M. Psychiat. G. and Stein. Inter. C. i sar. M.. (1971): Test anxiety and direction of attention. Vo1. i sar. M. Psychopharmacologia 32:237-254 Uhde. Canino. R. E. J.. i sar. J. and Forde. (1995): Epidemiology. Amer. A and Liebovitz. Mundim. and Beloch. J. Essau. (1992): Lifetime and six-month prevalence of mental disorders in the Munich Follow-up study.3): 15 .. N. Tancer.3): 83-88 Walker. Psychiat. Inter.. In: R. Beidel. Beh. Candy. clinical and research perspectives. Gen. (1983): Genetic faclors in anxiety disorders. Psychiat. S. i sar. (1989): New theoretical conceptions of social phobia. diagnosis and comorbidity. Bullet. i sar. L. Ther. S. In: M. Press. E. (1991): Phenomenology and neurobiology of social phobia: comparison with panic disorder. Mundim. J. P. H. (1973): A study of the clinical effects of phenelzine and placebo in the treatment of phobic anxiety. 146: 235-238 Stein. Ther. (1996): The impact of social phobia on quality of life. Bland. M. DC Watson. M. J. N. i sar.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->