Ekonomist Magazin 415

POSEBAN PRILOG Značaj telekomunikacija za razvoj biznisa

MMF i Vlada:

Raskorak u procenama
TM

Knjaz Miloš:

Upakovan za prodaju

magazin

Susret sa Bilom Klintonom:

Pogled sa 44. sprata
www.emportal.co.yu

Broj 415, 5. V 2008. cena 190 dinara, CG 3EUR, BIH 6KM, SLO 3,5EUR, HR 20KN, MK 90DEN

5. MAJ 2008 / BR. 415

Sadržaj
32 Ekonomija u izbornim obećanjima političkih partija

Iznenađenje u pripremi
U prvih mesec dana izbornom kampanjom dominirala su simbolička i neekonomska pitanja: odbrana integriteta zemlje ili ulazak u Evropsku Uniju. Ekonomska i socijalna pitanja probila su se u prvi plan tek početkom aprila. Budući da bi naredna vlada mogla da bude otvoreno antievropska, ona bi kao kompenzaciju mogla da pokaže veću ekonomsku agresivnost od prethodnih vlada

foto: Fonet

Uvodnik 10 Podložno promenama Pregled nedelje 12 Politika 13 Ekonomija Ekonomija i društvo 14 Slaven Živić „Knjaz“ upakovan za prodaju 16 Fokus Promene? 20 Hotelijerstvo u Srbiji Zablude marketinškog Hitlera 24 Raskorak u procenama MMF i Ministarstva finansija Srbije Potcenjena privreda povećanih rizika 26 Neslavni rekord Poslednji u navodnjavanju 28 Čačani o zastoju gradnje autoputa Horgoš - Požega Ključni podsticaj invesicija 29 Pitanje nedelje Jačanje Reflektor 30 Restituciona lutrija

Naslovna strana: Branislav Ješić / Lazar Bodroža

Tržište i novac 40 Telekomunikacije Uskoro kontrola tržišta 42 Prose, Kragujevac „Ruke” za ceo svet 43 Hyundai Centar vredan 15 miliona evra 44 Metalac, Gornji Milanovac U planu fabrika u Rusiji 46 Mlekarska industrija EU odobrila provoz mleka 72 Sajam Građevinarstva Potraga za srpskim partnerima 76 Zoom Slučajno ili ne 77 Udruženje banaka Srbije Rastu krediti Libertas 78 Čovek u istoriji Menadžment 80 Francuska Intelektualni zadatak Menadžer 84 Izgradnja optimizma

6

Sadržaj

BR. 415

|

5. MAJ 2008

|

47

Poseban prilog

Značaj telekomunikacija u razvoju biznisa
U Srbiji trenutno jedino usluge mobilne telefonije mogu da se mere sa razvijenim zemljama, dok fiksna telefonija i širokopojasni pristup zaostaju i za zemljama regiona

108

Jelena Angelovska

Bibliotekarka na brokerskom zadatku
Nakon što je početni, virtuelni, kapital od 100 hiljada evra uvećala za 13 odsto i tako bila najuspešnija na virtuelnoj berzi osvojivši kabriolet marke Volkswagen, Angelovska se zaposlila u biblioteci

Marketing 86 Fokus grupe Vitezovi okruglog stola Kultura 88 Ishodište Beogradskog festivala igre Obnova baletske publike Tehnologija 90 Rizici nuklearne havarije u Vinči Rešenje u prepakivanju Region 92 Jahorina Novo ruho Evropska unija 94 Zaokret u evrozoni Razvod od Amerike

Svet 96 Demonstracije u Egiptu Živi pesak 98 Susret sa američkim predsednikom Bilom Klintonom Pogled sa 44. sprata Feljton 100 Geopolitika prirodnog gasa (6) Prvoklasna roba Lifestyle 106 Prag San u kamenu Index 110 Finansije 111 Cene i troškovi života 112 Svetske berze (no) comment 114 Prvomajska poslanica

Impresum
Izdaje: Novinsko-izdavačko preduzeće Ekonomist media group, Beograd, Direktor: Biljana Stepanović, Direktor finansija: Nada Tisovski, Sekretar: Marija Radulović, “Ekonomist magazin”, Beograd, Kosovska 1/IV, Telefoni: centrala (011) 33.33.007, 33.74.051 (fax), Glavni i odgovorni urednik: Dragan Bisenić, Redakcija: Vojislav Stevanović (pomoćnik glavnog i odgovornog urednika), Milan Obradović, Suzana Bojadić, Olivera Bojić, Milan Ćulibrk, Vladimir Karakašević, Biljana Korica Vukajlović, Ana Krajnc, Snežana Krivokapić, Miloš Marković, Ivana Pavlović, Ivana Radmilac Đurđić, Vesna Lapčić, Stevan Veljović, Katarina Marković, Sekretar redakcije: Miroslava Dikosavljević, Saradnici: Ivan Aranđelović, Aleksandar Arsenijević (Čačak), Snežana Antić (Kraljevo), Ilija Despotović, Nadežda Vodeničar, Nikola Dragaš, Petar Đukić, Ante Gavranović (Zagreb), Ranko Grubač (GRR), Marko Jevtić, Marko Somborac, Mihajlo Crnobrnja, Miroslav Prokopijević, Dragica Lalatović, Živan Lazić (Novi Sad), Aleksandar Lebl, Milutin Mitrović (Trst), Milutin Đević (Kragujevac), Zoran Kosanović (Niš), Stojan Stamenković, Božo Stojanović, Biljana Vitković, Dizajn: Predrag Mirković, Saša Radojević, Grafički urednik: Zoran Radojević, Prepress: studio triD, Foto: Dušan Đorđević (urednik), Branislav Ješić, Dragan Milošević (011) 33.33.014, Tehnička podrška: Nenad Ždraljević, Konferencije: Marijana Kremić (direktor), Jennifer Grubač, Irina Maksimović, Vineta Marinović, Tanja Paunović, Jasna Vojvodić (team leader), Direktor marketinga i prodaje: Jelena Sterđević (011) 33.33.027, Direktor korporativnih komunikacija: Vineta Marinović, LCS: Ivan Nakarada (direktor), Vladimir Đorđević, Marketing: Dario Kostenjak, Danijela Lalić, Ivana Savić, Snežana Terzić, Marko Vasić, Menadžer prodaje i distribucije: Jovica Krstić (063) 287.176, Pretplata: Mikailo Bodiroga, Snežana Mijailović, Obrad Todorović, Distribucija štampe: Global press, Beograd, Francuska 56, (011) 27.64.538, Štampa: “Politika a.d.”, Beograd, Pančevački put bb www.emportal.co.yu e-mail: office@ekonomist.co.yu, desk@ekonomist.co.yu, pretplata@ekonomist.co.yu, marketing: marketing@ekonomist.co.yu konferencije: konferencije@ekonomist.co.yu

10

Uvodnik

BR. 415

|

5. MAJ 2008

|

Podložno promenama
Sasvim je prirodno da ljudi tokom života, najčešće ne samo jednom već više puta, na osnovu novih saznanja i iskustava menjaju svoje mišljenje o mnogim stvarima, a da to nije u vezi sa bilo kakvom ličnom probitačnošću, ponekad čak može biti na njihovu štetu

U

dosadašnjoj izbornoj kampanji jedan i ranije korišćen element dobio je istaknutije mesto: podsećanje na to ko je od političkih protivnika promenio mišljenje, stav, političku, odnosno stranačku pripadnost i slično. Ta pojava bila je, a i dalje je, veoma široko rasprostranjena i bez velike muke može se naći mnoštvo primera. U političkim obračunima za svaku takvu promenu tvrdi se da je izvršena iz niskih pobuda, da je dokaz neprincipijelnosti, koristoljublja, orijentacije prema onom poznatom „otkud vetar duva“. Daleko od toga da takvih motiva nema, i to ne malo. Međutim, sasvim je prirodno da ljudi tokom života, najčešće ne samo jednom već više puta, na osnovu novih saznanja i iskustava menjaju svoje mišljenje o mnogim stvarima, a da to nije u vezi sa bilo kakvom ličnom probitačnošću, ponekad čak može biti na njihovu štetu. Obračuni Pojava o kojoj govorimo sama po sebi u određenim slučajevima može biti antipatična, ali nije toliko opasna. Ono u čemu leži opasnost jeste to što ljudi određenog mentalnog sklopa, kada dođu u poziciju da vladaju nad drugim ljudima, smatraju da svi moraju deliti njihovo mišljenje i stav, svako mišljenje i stav, pa i promenjene. Kad je neko od njih spoznao novu istinu, smatra da tu istinu moraju prihvatiti i svi drugi. Ta pojava nije od danas, stara je gotovo koliko i svet. Nekada se više ispoljavala na verskom polju. Da ne podsećamo na vremena pre monoteističkih religija već na potonje vreme. Poznati su vladaoci koji su proganjali, na primer, rane hrišćane, a onda su prihvatili hrišćanstvo i počeli proganjati one koji se nisu hteli pokrstiti. To se dešavalo i u okviru same nove religije, kada su se verski poglavari i te kako surovo obračunavali sa jereticima, inicirali verske ratove i dr. Isti je slučaj u islamu, gde se krvavo sukobljavaju suniti, šiiti, alaviti itd, da se ograničimo na dve najmnogoljudnije religije.

Na političkom polju nije ništa bolje. Neće se pominjati imena, iako će čitaoci neke prepoznati. U nekim zemljama bilo je vremena kada se najmanje odstupanje od političke linije snaga na vlasti surovo kažnjavalo, s tim što se politika linija menjala, i „teško“ onima koji se nisu brzo prilagodili novoj liniji. Kao velik napredak u novije doba smatralo se to što oni koji se nisu prilagodili, ili su nabeđeni da nisu, nisu gubili glave već samo padali u nemilost, gubili pozicije i materijalne beneficije, postajali žrtve „damnatio memoriae“, zabrane sećanja na njih, poznate još iz antičke Grčke, isecani s fotografija i sl. I kod nas je u istoriji bilo mnoštvo primera „preveravanja“ i obračuna po „verskoj liniji“. Srednjevekovni feudalci nisu bili neskloni igranju na kartu istočne ili zapadne crkve i međusobnom obračunavanju na toj osnovi, da ne pominjemo pohode na bogumile i druge otpadnike, kao da nisu svi verovali u istog Boga. U novovekovnoj državi, na njenom početku, kum je kuma ubio jer je hteo da sprovodi staru, nekad zajedničku politiku prema Otomanskoj imperiji, a ne njegovu novu i, pokazalo se, upešniju, svrsishodniju. Bilo je menjanja oslonca na ovu ili onu evropsku silu i sukoba oko toga, u kojima je neki političar menjao stranu i činio sve da dojučerašnje istomišljenike ubedi u ispravnost svog novog izbora. Nacionalni ciljevi, uključujući ratne, saveznici i antagonisti, prijatelji i neprijatelji, menjali su se i oni koji promene nisu pratili ne retko su bili pribijani na stub srama kao izdajnici. Jugoslovenska država pod raznim imenima, nije bila bolja od srpske. Uverenja, partijske pripadnosti, političke opcije menjali su se s lakoćom. Žestoki politički obračuni nisu bili retkost, a bivalo je i ubistava. Na meti su bili i članovi građanskih partija, a ne samo stvarni „državni neprijatelji“. U Drugom svetskom ratu deklarisani borci protiv okupatora borili su se među sobom ogorčenije nego protiv njih. Nije zaboravljeno ni razračunavanje sa predratnim neisto-

415 Uvodnik 11 mišljenicima u sopstvenim redovima. Neki su bili spremni jer većina nije bila spremna i voljna za da seku ruke koje drže neprijateljski tako radikalan zaokret. I svima koji se nisu mogli ili hteli prilago.menja. dakle. barjak. jer bi želeli da umru za svoje ideale nju novim okolnostima. važi i za dobar deo komunista u bivšoj Jugoslaviji. su čak „izdajnici“. naći velikorusa. važi i za dobar deo komunista u bivšoj JugoslaPodele Nekoliko godina posle oslobođenja na. To. Aleksandar Lebl Još je Lenjin pisao kako ćeš. mada ipak nije mnogih što su ih menjali. Od obožavanja Staljina došlo očišćene teritorije. ako zagrebeš ruskog komunistu. ponese do njegove osude i razlaza. koju na sudu bar retorički priželjkoji su težili reformama i prilagođava. ako zagrebeš ruskog komunistu.i šoviniste i krenuli u borbu za etnički ćoj partiji.po njihovom sudu.kuju. prirodna stvar. Čovek koji je pisao panegirike Staljinu tako su se okrenuli osudi građana koji. To. staljinističkim metodama. što nije naišlo i ideologiju. A onda je nastupio raspad zajedničke svejedno kakav je i šta je čovek koji ga multinacionalne države i krvav naciona. Još je Lenjin pisao kako ćeš. Ne dugo potom. lučni u odbrani nacionalnog interesa. nisu dovoljno odsanju alternativne ideologije i politike i. sa ri nacionalističkih stranaka i pokreta. postepeno je otišao najdalje u promovi. pokazalo se. Promena mišljenja je. drugi žale što nema smrtne kamada manje drastično. koji su se preobrazili u nacionaliste i šoviniste i krenuli u borbu za etnički očišćene teritorije . ili razume se. pokazalo se. MAJ 2008 | BR. velikorusa. Mnogi gorljivi. kao i do kad zadrti članovi SKJ postali su lideobračuna.kao što su nekada oštro osuđivali svoje nedovoljno aktivne i „budne“ drugove. zatvorom platio cenu za to.| 5. koji su se preobrazili u nacionaliste stale su nove duboke podele u vladaju. naći borba za „čistotu“ redova. diti novoj liniji.viji. prošli su i drugi zne. samo što nije jasno koje od na odgovarajući odjek. listički pir. ali nije bilo sasvim uzaludno.

Roberto Kalderoli. Marko Somborac je dizajner. problema tranzicije i evropskih integracija. 415 | 5. kaže potpredsednik Vlade. čime smo praktično uvećali teritoriju Australije”. Međunarodna pomorska kancelarija savetuje brodovima koji ne pristaju u somalijske luke da plove barem na 200 kilometara udaljenosti od somalijske obale. samoorganizovanja građana u borbi protiv iseljeničkog kriminala. a oteli su i španski ribarski brod sa 26 članova špansko-afričke posade. često je svog budućeg šefa „prozivao“ po medijima. Australija je na osnovu sporazuma sa Ujedinjenim nacijama povećala svoju teritoriju za oko 2. u Libiji ispred italijanskog konzulata izazvao nerede u kojima je poginulo 11 ljudi.5 miliona kvadratnih kilometara. animacijom. stripom i karikaturom. Autor je brojnih knjiga iz oblasti ekonomskih odnosa. najverovatnije budući potpredsednik vlade je zbog namernog pokazivanja karikature proroka Muhameda koju je odštampao na majici i nosio u vestima državne televizije RAI u februaru 2006. Predstavnici DS-a objavili su da su lideri DSS i SRS Vojislav Koštunica i Vojislav Šešelj potpisali sporazum o formiranju zajedničke vlade u kojoj je DSS-u zagarantovano mesto premijera i ministarstva ekonomije. finansije i administraciju. Aktivnost somalijskih pirata naglo je porasla posle svrgavanja diktatora Mohameda Siada Barea 1991. Od ovog broja među stalnim saradnicima Ekonomist magazina nalaziće se profesor Mihailo Crnobrnja (fotografija levo) i autor karikatura i stripa Marko Somborac. rekao ministar razvoja ove države. godine. Mihailo Crnobrnja je profesor na Fakultetu za ekonomiju. funkcioner DSS i koordinator izrade ekonomskog programa koalicije DSS-NS. . potpredsednik Vlade Srbije. kaže Božidar Đelić. Roberto Maroni. imajući pred sobom čvrst dogovor o budućoj koaliciji“. inače neustavnog. Martin Ferguson. U vrhu Demokratske stranke je predočeno da je sporazum Koštunice i Šešelja potpisan još pre raspisivanja parlamentarnih izbora i on je bio „osnova i garancija premijeru Koštunici da može da raspusti vladu. Koalicija Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije sigurno će biti stožer buduće vlade i oko toga nema dileme. budući ministar za reforme u Berluskonijevoj vladi. Bavi se dizajnom. „Morala bi da se sastane Vlada i donese takvu odluku. pravde i ministarstvo za Kosovo i Metohiju. izjavio je da imigrantima sprema „čišćenje i policiju“. Somalijski pirati otvorili su vatru na japanski naftni tanker dok se nalazio u jemenskim teritorijalnim vodama u Adenskom zalivu.12 Pregled nedelje BR. koja ima pun legitimitet. što je trenutno malo verovatno. Pre toga bio je profesor Univerziteta MekGil u Montrealu i Fakulteta političkih nauka u Beogradu. može da mi ukine ovlašćenje da potpišem sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ako nam ga EU ponudi pre izbora. budući ministar policije. MAJ 2008 | Politika Samo Vlada Srbije. Bosi. uz tvrdnje da je Berluskonijevu medijsku imperiju „stvorila sicilijanska mafija“. a podržao je i ideju. Objavljuje dnevni autorski strip u dnevnom listu „Blic“. ističe Nenad Popović. koji su italijanskoj javnosti već dobro poznati uglavnom po skandalima koje su pravili. DSS nije napravio nikakvu koaliciju. Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc rekao je da su mu srpski zvaničnici poručili da traganje sa osumnjičenim ratnim zločincima nije njihov najviši prioritet. Nova italijanska vlada „ugostiće“ najmanje tri ministra i potpredsednika iz manje desničarske partije Liga za sever. finansija. “Od Ujedinjenih nacija smo dobili saglasnost da u potpunosti proširimo našu nadležnost nad vodenim površinama u cilju istraživanja nalazišta nafte i hrane. drugi čovek ove partije. Bio je poslednji ambasador SFRJ u Briselu i ministar u Vladi Srbije. jer je to nelogično činiti pre izbornih rezultata. Ali ova vlada je tehnička i nema mogućnosti da donosi takve odluke“.

po oceni UN. a GM 2. Zrenjaninu. zauzima šest odsto tržišta i zapošljava 450 ljudi. Japanski proizvodjač automobila Toyota skinula je američki General Motors sa vrha liste najvećih automobilskih kompanipale za nešto manje od procenat.1 milijardi dolara ili za oko 50 odsto više nego prethodne godine. Subotici. Zaječaru i Leskovcu. na 15.| 5. saopšteno je na dodeli nagrada “Investitor godine” u Srbiji. VIP u Srbiji ima pola miliona korisnika. Profit Duvanske industrije Niš.99 milijardi dinara i bila je manja za 420 miliona dinara odnosno 12 odsto manja nego u 2006. opremu. Milošem Vasićem. U Moskvi je otvorena prva rusko-crnogorska banka. Ukupna robna razmena između Srbije i Nemačke u 2007. ali je uključivao jednokratnu dobit od prodaje finansijske imovine koja nije vezana za osnovu delatnost fabrike. . Takođe se prvi put dešava da neka banka. 415 Pregled nedelje 13 Ekonomija Monetarni odbor Narodne banke Srbije povećao je referentnu kamatnu stopu za 0.1 milijardi dolara. tako da privatni akcionari dobiju 2. treća po značaju prehrambena namirnica na svetu (odmah iza pšenice i pirinča). Uvoz putničkih automobila.4 miliona evra u izgradnju mreže.3 milijarde dinara.25 miliona. Prošlogodišnji profit kompanije iznosio je 4. Nišu. Popovića otkupio većinski paket od 55 odsto akcija. Užicu. a država Srbija 199 miliona dinara. godini. maline. pa se svetska organizacija nada da će joj taj usev pomoći da ostvari cilj postavljen u Milenijumskoj deklaraciji UN . pravo “skriveno blago”. Ta kompanija je prošle godine za 320 miliona evra kupila licencu za trećeg mobilnog operatera u Srbiji. Šapcu. a samo u prva dva meseca ove godine oko 541 milion dolara.66 milijardi dinara.7 odsto u prva tri meseca ove godine. uložila je 99. Glavni cilj banke je saradnja sa bankama. koja posluje u sastavu kompanije Philip Morris International. godini izvezeno robe (delovi za mašine. a najavila je i ulaganja od 250 miliona evra. godini iznosio je 36.8 miliona evra. Krompir je. sa sedištem u Crnoj Gori. godini u Srbiji. dok je Toyota izvestila o rastu od 2.5 odsto zbog rasta inflatornih očekivanja i pogoršanja makroekonomskog stanja. I drugu godinu za redom DIN će isplatiti dividendu akcionarima.drastičnom smanjenju siromaštva. ove godine je u žiži interesovanja svetske javnosti zato što su Ujedinjene nacije proglasile ovu godinu ja. Poslednja promena referentne kamatne stope bila je 13. Žarkovich je rekao da je on sa kolegama Milanom Miloševićem. marta kada je kamata povećana za tri procentna poena sa 11. Američka korporacija saopštila je da su joj prodaje širom sveta Međunarodnom godinom krompira. koji već rade u Crnoj Gori ili nameravaju da to učine.25 odsto. Aleksandrom Ćirićem i Filipom Švarmom od vlasnika Borisa S. Atlasmont banka Moskva (ABM). a u 2007. Savet ministra za zaštitu potrošača je odlučio da se osnuje deset savetodavnih centara za zaštitu potrošača i jedinstven info centar. Novom Sadu. gledano prema prodaji. godini bila je 3. Kragujevcu. Krompir.41 milion vozila. šlepera. saopštilo je Ministarstvo trgovine i usluga. tvrde pšenice i drugih proizvoda iz Nemačke iznosio je oko 2. gume za putničke automobile…) u vrednosti od oko 937 miliona dolara što je za 42 odsto više nego prethodne godine. Ta banka je deo Atlas grupe koju kontroliše crnogorski biznismen Duško Knežević i to je prva banka iz regiona koja je dobila dozvolu ruskih monetarnih vlasti da posluje u Rusiji. Iz Srbije je u Nemačku u 2007. Dobit iz osnovnog poslovanja DIN-a u ovoj godini iznosila je 2. u 2007.5 na 14.4 odsto akcija tog lista u rukama novinara i urednika tog nedeljnika. Toyota je u prvom kvartalu prodala 2. prodajne centre i edukaciju zaposlenih. MAJ 2008 | BR. koju dodeljuje Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA). osniva banku u inostranstvu. Glavni i odgovorni urednik nedeljnika Vreme Dragoljub Žarković izjavio je da je većinski paket od 74.75 procentnih poena. Centri za zaštitu potrošača biće u Beogradu. propen. Austrijska kompanija VIP Mobile dobila je nagradu za najveću grinfild investiciju u 2007. stanovništvom i kompanijama iz Rusije.

415 | 5.14 Ekonomija i društvo BR. MAJ 2008 | foto: Arhiva .

ali to ostaje otvoreno. Spekuliše se da su za kupovinu Knjaza zainteresovani Pepsi. Da li je to istina i šta prevaže kod Pepsija? . pune konsolidacije poslovanja i uspešne transformacije u modernu kompaniju. pune konsolidacije poslovanja i uspešne transformacije u modernu kompaniju.| 5. „Prepakivanje“ vlasništva između britanskog fonda i holandske kompanije. Coca – Cola. ali u okviru istog sistema. „Knjaz Miloš“ je sazreo da dobije novog vlasnika. Danone. Zašto će „Salford“ prodati „Knjaz Miloš“ i da li je isključivo u pitanju većinska prodaja? Slaven Živić: „Salford“ i dalje operativno rukovodi kompanijom. Kompanija BB Minaqua iz Novog Sada je učestvovala u prodaji sa 21 odsto. Coca – Cola. i dostigla 389. Nije neuobičajeno da prethodni vlasnik još neko vreme ostane prisutan u kompaniji radi obezbeđivanja optimalne tranzicije. praktično je značilo da će najjača srpska fabrika vode biti preprodata i pre 2009. Investicioni ciklus priveden je kraju i nakon nekoliko godina ozbiljnih investicija. On je pojasnio da je prelazak vlasništva Knjaz Miloša u ruke Clates holdinga zapravo samo prestruktuiranje kapitala. godinom prodaja negaziranih voda porasla za 21 odsto. „Sada smo u početnoj fazi procesa ’exita’ što znači da se polako pripremamo za ’due dilligence proces’“. proces restrukturiranja te kompanije je završen u najvećoj meri i nije isključena preprodaja pre početka naredne godine. godine. od 30 odsto. na 226. odnosno pojednostavljenje vlasništva gde se kapital tri vezane kom- Tržište voda Prodaja flaširanih voda u Srbiji u 2007.7 miliona litara. Proizvođači su povećali za 11 odsto ukupnu prodaju gaziranih voda u zemlji i inostranstvu. je imala kompanija Knjaz Miloš. Prema rečima Slavena Živića prvog čoveka „Knjaz Miloša“.7 miliona litara. na 389. rekao je Živić u razgovoru za „Ekonomist“. kao i da je najozbiljniji kupac američki Pepsi Suzana Bojadić Takođe u ovoj rubrici 16 Fokus: Promene? 20 Hotelijarstvo u Srbiji: Zablude marketinškog Hitlera 24 Raskorak u procenama MMF i Ministarstva finansija Srbije: Potcenjena privreda povećanih rizika 26 Neslavni rekord: Poslednji u navodnjavanju 28 Čačani o zastoju gradnje autoputa Horgoš . MAJ 2008 | BR. 415 Ekonomija i društvo 15 Slaven Živić. kako je najavljivano iz srpske punionice vode.3 miliona litara flaširanih voda. Da li će to biti isključivo većinska prodaja prvenstveno će zavisiti od volje budućeg vlasnika. godini je porasla za 17 procenata u odnosu na 2006. Voda Vrnjci iz Vrnjačke Banje sa 12 odsto. Spekuliše se da su za kupovinu Knjaza zainteresovani Pepsi. dok je u poređenju sa 2006. odnosno sedam odsto. a na pitanje zašto je prodaje. Prošle godine je ukupno u zemlju i inostranstvo plasirano 651. odgovor je jednostavan. kao i da je najozbiljniji kupac američki Pepsi.6 miliona litara. generalni direktor kompanije „Knjaz Miloš“ „Knjaz“ upakovan za prodaju Investicioni ciklus priveden je kraju i nakon nekoliko godina ozbiljnih investicija. bilo je jasno da će srpska fabrika vode uskoro dobiti novog vlasnika.Požega: Ključni podsticaj invesicija 29 Pitanje nedelje: Jačanje K ad je početkom aprila investicioni fond Salford prodao 68 odsto kapitala Knjaz Miloša holandskoj kompaniji Clates holding. panije seli u jednu novu. dok su Vlasinska rosa i Heba imale učešće od osam. a najveće učešće u prodaji. „Knjaz Miloš“ je sazreo da dobije novog vlasnika. Danone.

. što i EU stalno ističe.Radi se o ogromnom poslu. Tužno je. A sva je prilika da bi ih trebalo i ubrzati. Rezultat: nakon 5 godina mi smo negde između parafiranog sporazuma i njegovog potpisivanja. Voleo bih da novi vlasnik bude neka multinacionalna kompanija koja se bavi istim ili srodnim kategorijama. Od tada do sada desilo se sledeće: Crna Gora je danas samostalna država koja je potpisala pomenuti Sporazum. Kancelarija za integraciju Srbije u EU vredno radi na elementima Akcionog plana za njenu realizaciju. MAJ 2008 | FOKUS Koka Kola neće Knjaz Promene? Mihajlo Crnobrnja Prihvatio sam ponudu „Ekonomista“ da se dvonedeljno javljam u ovoj rubrici. na kojem su Austrija i Slovenija. za oko 75 odsto više od njegove trenutne tržišne vrednosti na Beogradskoj berzi? Nije li to malo s obzirom na to da je Salford za tu kompaniju platio oko 90 miliona i da je u nju uložio dodatnih 40 miliona evra? S.“ Time sam želeo da kažem da odgovornost što u našem slučaju evropska integracija ide ovako sporo nije samo na našoj strani.. Suštinska prepreka bržoj integraciji je u nespremnosti značajnog dela srpske političke elite da prihvati Evropsku uniju kao najbolji i najjasniji put jačanja Srbije. I to nema veze sa sadašnjom situacijom oko priznavanja nezavisnosti Kosova. Šta je najvrednije u kompaniji? S. EU očekuje usvajanje akcionog plana Srbije i Crne Gore o harmonizaciji dva ekonomska sistema pre nego što preduzme sledeći korak. Živić: Spekuliše se i licitira mnogim imenima. Strategija se retko pominje. Kupac će biti onaj koji.. U citatu iz članka od pre pet godina namerno stoji i konstatacija da „EU očekuje usvajanje akcionog plana. nema nikakav ugovorni odnos sa Evropskom unijom. Neke od najvećih svetskih kompanija jesu pokazale stvarni interes za Knjaz Miloš.. ali bez podrške ostalih državnih faktora učinak je manji nego što bi trebao ili mogao da bude. Savet za evropske integracije na čijem čelu je Premijer nije se ni jednom sastao za njegova dva mandata.. direktor operacija kompanije Coca-Cola za Adrijatik regiju i Balkan. I pre sadašnje situacije sa Kosovom. Državni kapacitet za integraciju jeste ojačan.16 Ekonomija i društvo BR. kaže: „Naša država. Prelistavajući moje tadašnje komentare naišao sam na jedan koji mi se čini posebno zanimljiv.. Tekst je objavljen 3. Skupština. u nas se uveliko već licitira oko mogućeg datuma prijema u punopravno članstvo. tržište. Više puta sam ponovio da cena. S.. Najveća svetska kompanija za bezalkoholna pića tvrdi da trenutno ne namerava da kupi najpoznatiju srpsku kiselu vodu. doneta je i Rezolucija o evropskoj budućnosti Srbije. jer prepoznaju ono što on ima i može da ponudi. a o saradnji sa Haškim tribunalom da ne govorim. Srbija je donela Strategiju pridruživanja EU.. Procenjuje se da će prodajna cena „Knjaz Miloša“ biti oko 150 miliona evra. nikad je nije usvojila. Živić: Ne smatram da su procene prodajne cene korektne. zavisiće od procene isplativosti na tržištu“. Sve ostalo je samo stvaranje atmosfere“. raspoloženje nekih ključnih igrača je bilo skeptično. Nama tek predstoji početak pregovaranja Ugovora o stabilizaciji i pridruživanju. u ovom trenutku nemamo takvih planova.. na njemu provele po osam godina. koja je inače dala nalog za njenu izradu. zapravo tragično koliko su se malo stvari promenile za ovih pet godina.. između ostalog. Zainteresovani smo da pravimo posao u svim kategorijama bezalkoholnih pića. neovisno od pitanja da li bi EU bila spremna tada da nas primi. ali je politička volja za integraciju u EU u međuvremenu opala. Kosovo je došlo kao „šlag na tortu“.Bilo bi neophodno što pre sačiniti Strategiju pridruživanja Evropskoj uniji. U slučaju tog akcionog plana nakon godinu dana upornog insistiranja. ponudi najveću cenu. pitanje je da li bi nova rezolucija o EU u Skupštini dobila potrebnu većinu. na osnovu procena potencijala koje imamo.. Izjavljivali ste da će Salford sigurno dobro zaraditi prodajom „Knjaz Miloša“. U njemu se. tržište nije samo Srbija već širi region. 415 | 5. Nešto slično sam jedno vreme već radio za ovaj cenjeni nedeljnik. nedavno je izjavio za druge medije Ljubo Grujić. a sa najnovijm ulaganjima u proizvodnju imamo kapacitete za rast proizvodnje u narednih nekoliko godina. najbolji je put da se legitimišemo kao ozbiljni kandidati za članstvo. zavisi od .. Za nju je glasalo 132 poslanika! Toliko o snažnoj političkoj opredeljenosti Srbije za EU.. teško je pretpostaviti da će se ova slika brzo promeniti. a da li će to biti lansiranje novih proizvoda ili akvizicija. odnosno to koliko „Knjaz Miloš“ zaista vredi. Sasvim je izvesno da smo interesantni mnogim velikim kompanijama koje sigurno vide interes u kupovini i daljem unapređenju svog poslovanja. EU odjednom odustaje i nastavlja pregovore na dva koloseka!? Nespretnosti na strani EU ima. U istom danu kad je Skupština naložila izradu Strategije... Živić: Kupac će platiti brend. Na žalost. Brendovi iz našeg portfolija su lideri ili prvi pratioci u svojim kategorijama. Srbija i Crna Gora. daleko razvijenije od nas. Možda je najvažniji potencijal koji „Knjaz Miloš“ ima održivi visok nivo razvoja. a zatim i Akcioni plan za realizaciju te strategije. Kako sada stvari stoje. marta 2003 godine. ali ne verujem da je u pitanju zla namera. Strategija pridruživanja se nije sprovodila. pa tako i Knjaz Miloša. „Zbog veličine biznisa Coca-Cola se među prvima spominje kao kupac gotovo svih značajnih firmi u Srbiji. tehnologiju i mogućnost da se razvija. Mi još nemamo elementarne pretpostavke na bazi kojih bi mogli da se upustimo u procenu kada ćemo biti spremni za članstvo. Međutim.“ „Strategija i Akcioni plan su samo slova na papiru ako ne postoji potrebna politička volja da se reforme nastave. i njihovo brzo proširivanje na neekonomske sfere.“ „. Ubrzanje reformi.“ „.U prkos činjenici da praktično još nismo ni počeli bilo kakve pregovore.

godinu najavcena kupac ljena i prodaja mlekara i Bambija. Na ukupnom Posle „prepakivanja“ vlasništva u tržištu voda „Knjaz Miloš“ ima 33 odsto Knjaz Milošu. Prošle godine smo prodali ukupno 230 miliona litara proizvoda što je rast od 13 odsto u odnosu na 2006. Sve ovo zajedno bi trebalo da rezultira uspešnom prodajom. Da li name270 Interbrue rava dalje akvizicije u Srbiji i koji su mu 110 Carlsberg sektori posebno interesantni? 117 Lukoil S.027 Lafarge la za Balkan tako da je realno očekivati 21 Coca-Cola sledeći investicioni ciklus. koji sada. na je takođe ubedljivi lider na tržištu Novosadsku i Zemunsku mlekaru. 415 | 5. 44 odsto kapitala u Bambiju koji je Brend „Knjaz Miloš“ je najprodavanija takođe u vlasništvu investicionog gazirana mineralna voda u Srbiji sa trfonda Salford. isto je učinjeno i sa tržišnog i 51 odsto vrednosnog učešća. što već sada kontinuirano dokazujemo. izjavio še od 25. a uzimajući u obzir sve eventualne buduće prihode koje jedna takva kupovina može da donese. Oko 30 miliona litara smo izvezli. To će pre svega biti uloženo u dokaz da se ponašamo kao odgovoran investitor kome je stalo do budućnosti kompanije. foto: Arhiva .000 frižidera na terenu. je nedavno predsednik Salforda Dosad je „Salford“ u „Knjaz Miloš“ Slobodan Petrović. Jedan deo ide u Albaniju. U Beogradu se nalazi centra59. i na domaćem tržištu i u regionu. a pre nekoliko meseci smo počeli izvoziti „guaranu“ u Ukrajinu. kao pravno dva sa 18 odsto tržišnog učešća.89 Holcim ti u Srbiji. U ovom treoko 90 Salford nutku je rano za procenu o tome u kojoj oblasti ćemo investirati. godine“. Hrvatsku. Da li će „Salford“ ostati u Srbiji s obmln EUR zirom na to da je za 2009. „Knjaz Miloš“ je jedna od retkih kompanija u Srbiji sa potencijalom da se uspešno nosi sa bilo kojom međunarodnom konkurencijom. „Aqua viva“ ima nove vlasnike. snim od 66 procenata. a koji 387 Philip Morris su u njegovom vlasništvu. Guaralice. Imamo superiorno organibiznisa od oko milijardu dolara. Subotička mlekara gaziranih voda i danas predstavlja broj i Imlek. MAJ 2008 | toga koliko je neko spreman da plati. objedinjuje Zaječarsku. osim Knjaz Miloša. Kakvi su planovi za ovu godinu? S. Sloveniju. Takođe je činjenica da je industrija mineralnih voda branša koja beleži kontinuiran organski rast sa velikom perspektivom. energetskih napitaka sa 70 odsto tržiš„U pitanju je vrednost imovine i nog učešća. dobiće i ostale njegove hodnu godinu u svojoj kategoriji nefirme Bambi. Živić: Ove godine smo za kapitalne investicije planirali više od 16 milio.proizvodne kapacitete i to je još jedan na evra. uložio oko 40 miliona evra. u narednih godinu najveću stopu rasta u odnosu na preti po dana. „Knjaz Miloš“ je tržišno orijentisana kompanija sa brendovima koji su lideri ili pretenduju da to i budu u svojim kategorijama. Živić: Izvesno je da će Salford osta60. Skorašnja preuzimanja u Srbiji Duvanska industrija Niš Apatinska pivara Pivara Čelarevo Beopetrol Cementara Novi Popovac Cementara Beočin Vlasinska rosa Knjaz Miloš Prošlogodišnji neto prihodi su bili veći Na prodaju i Imlek i Bambi od 81 milion evra što je rast za 25 odsto u odnosu na godinu ranije. Bosnu i Hercegovinu i Makedoniju. uglavnom u Crnu Goru. a zovanu službu prodaje i najveću districeo posao bi trebalo da se završi butivnu mrežu u svojoj kategoriji sa vido kraja 2009. Prema izjavama žišnim učešćem od 47 odsto i vrednoiz Salforda.18 Ekonomija i društvo BR.

Kakvog smisla onda ima izlaganje slike Adolfa Hitlera u poznatoj uniformi iz nacističke Nemačke. uključujući Srbiju. onako kako je i obavljen. razmatrao tri stvari. ekonomski element i interes celog hotela. nego i Srbe. Reminiscencije na Hitlera u Nemačkoj u neku ruku nisu ni strane. 415 | 5. kakvih u Srbiji danas nije malo. Mihael Fridman je podneo privatnu tužbu protiv Malera. Izraelski ambasador je predočio vlasniku hotela. MAJ 2008 | Hotelijerstvo u Srbiji Zablude marketinškog Hitlera Apartman sa slikom nacističkog diktatora u beogradskom hotelu Mr. poslovne domišljatosti i istorijske revizije i podsticanja neonacističkih pokreta Vesna Lapčić “H eil Hitler. smatra se otpadničkom i neprihvatljivom u „glavnom toku“ nemačkog političkog i intelektual- nog života. President doveo je do brojnih kontroverzi i debate o tome gde se nalazi granica između marketinškog trika. u apartmanu 501 beogradskog hotela Mr. Bio bi to kraj jedne bizarne priče. svaka reminiscencija.20 Ekonomija i društvo BR. Upravni odbor hotela je prilikom odlučivanja o skidanju slike. To je zemlja u kojoj je nacizam vladao i koji je doveo do tragičnih događaja za samu Nemačku. a posebno one koje nose brutalnu simboliku. te je najavljena i konferencija za štampu. Na osnovu ta tri kriterijuma pro- foto: Branislav Ješić . marketing. Taj potez izazvao je žustru debatu u Nemačkoj i izjašnjavanje svih političkih stranaka i javnih ličnosti o ovoj temi. nije mesto na zidu sobe luksuznog hotela. Herr Fridmann!” – uzviknuo je jedan od ideoloških vođa nemačkih neonacista Horst Maler pri susretu sa jednim od medijski najpoznatijih nemačkih Jevreja Mihaelom Fridmanom. Najnoviji deo u razvoju ove priče stigao je posle posete ambasadora Izraela Artura Kola vlasniku hotela i najavi da će slika nacističkog vođe završiti tamo gde joj je i mesto – u nekom mračnom podrumu. Mada neonacistička partija nije zabranjena i redovno učestvuje na parlamentarnim izborima. List je ovaj pozdrav stavio i na naslovnu stranu na kojoj je najavio ovaj intervju. ali i širom sveta. ali je intervju objavio integralno. bile su prve reči zaključka o odluci koju je usvojio Upravni odbor hotela. navodno. igra s provokacijom koja vređa osećanja brojnih žrtava nacizma i u Srbiji. kada je ovaj trebalo da ga intervjuiše za nemačko izdanje magazina Vanity Fair. Dušimiru Zabunoviću. „Hitler ostaje!“. da najvećem zločincu XX veka koji nije ubijao samo Jevreje. President. ni čudne. ali i mnoge druge zemlje. Uprava hotela je najavila da će slika biti uklonjena.

Provokativna karijera Sagovornici iz Turističke organizacije Beograda veruju da su vlasnika vodili marketinški i provokativni razlozi. filmova. Tu su brojne istorijske ličnosti: Margaret Tačer. ali da će se se sačekati da se za to “ukaže momenat”. 415 Ekonomija i društvo U Evropskoj uniji je strogo zabranjeno veličanje lika i dela nacističkih lidera i simbola. Kastra“. pa i savremenici Vladimir Putin. Hotel Mr. sa naoružanim ljudima preuzeo glavnu carinsku upravu u Beogradu kojom je do tada rukovodio Mihalj Kertes.. Kragujevac. Milan Kučan. što nije slučaj u Srbiji. kako samo pravo kaže. Posredno je saopšten da je. Zabunović kaže da oni ne veličaju Hitlera.. te da bi marketing i “interesi celog hotela” bili podređeni u ovakvom odabiru prioriteta.| 5. onda nestaje i žrtva. 21 cenjeno je da slika treba da ostane “dok se ne ostvare sve rezervacije koje su napravljene do sredine aprila”. Silvio Berluskoni. Čaušeskua. Banjica i Staro sajmište to izgleda sasvim perverzno. ali da „svako ima pravo da gleda na Hitlera na jedan ili drugi način“. mart i puč. U zemlji u kojoj još uvek postoje stratišta kao što su Kraljevo. pojavili su se i oni koji na Hitlera gledaju „na drugi način”. Taj njegov čin je izazvao prve napetosti u koaliciji DOS. ali i predsednici iz regiona Stjepan Mesić. ekonomski motiv bio presudan. MAJ 2008 | BR. o čemu je 8. Saopšteno je još da je “odluka neopoziva”. ali to ne znači da je zakon jedini podsticaj za ovakav potez. nakon toga. jer imamo portrete i Staljina. a nekada uzorno preduzeće sasvim je ruinirano.“. oktobra izve- . Ako je to tako. Ernesto Če Gevara. Fidel Kastro.. Vinston Čerčil. U ovoj fabrici je. iz knjiga. Niški pozdrav „Heil Hitler! Sieg Heil!” samo je ruralni odjek sofisticiranije reinterpretacije istorije intelektualnih krugova. čim nam se ukaže prilika je trajna. oktobra 2000. President” i niški ljubitelji „svastike” ne bi o Hitleru sudili „na onaj način”? „Činjenica je da je Hitler ubio šest milona Jevreja. U selu pored Niša skupili su se poštovaoci Hitlera da proslave njegov rođendan. Agencija za privatizaciju je poništila kupovinu fabrike “Minel Elvo” pošto kupac nije ispunio svoje obaveze i oduzela je posle osam meseci. Možda onda treba da ga izbacimo iz muzeja Madam Tiso.. President. zašto onda hotel „Mr.. ako nestane ubica. Dušimir Dušan Zabunović vlasnik je firme MPS Group i iza sebe ima dug staž privatnog preduzetnika. Puni samosažaljenja oni danas tvrde da bi istorijski trebalo ceniti Trojni pakt. Agencija za privatizaciju ceo slučaj prijavila je Upravi za borbu protiv organizovanog kriminala. održan i prvi seminar o mobingu (zlostavljanju na poslu).. koji se nalazi u Karađorđevoj ulici. Pre hotelijerskog slučaja. zapitao se Zabunović. zapravo. Zabunović se izvinio svima koje je povredio postavljanjem ove slike i najavio njeno uklanjanje. Dvajt Ajzenhauer. a ne 27. Javnosti je postao poznat kada je 5. je “dizajn hotel” u kojem šezdesetak portreta predsednika ima svoje mesto na zidovima apartmana. „Naša odluka da skinemo portret. Ali. Nadam se da ovaj zahtev neće uticati na pojavu zahteva za skidanje drugih slika. Kiro Gligorov. Istina je da u Srbiji nema zakona koji bi bio osnova za prinudno uklanjanje Hitlerovog portreta. Paradoksalno za Srbiju. rekao je Zabunović. Poslovna biografija Dušana Zabunovića je takođe provokativna.

onda to nije problem“. portretima koji takođe imaju svoje mesto u ovom dizajn hotelu. foto: Dragan Milošević . „Ne treba peruveličavati značaj ovoga. već Ustav repulike i Krivični zakon zabranjuju diskriminaciju po svim osnovima. Zabunović nije želeo da govori za tu emisiju. nabavio softversku opremu kao osnovno sredstvo za rad. Bilo bi neozbiljno tako izdvojenu pojavu dovoditi u vezu sa opštim ponašanjem i stavovima te osobe”. navodi se da je Zabunović poslovao sa Markom Miloševićem odnosno da mu je davao procenat od prodaje cigareta. a šta ne. kaže Voja Žanetić i dodaje: “Meni je to odvratno. zašto ne bi to moglo da bude prihvatljivo još više i za Hrvatsku? Čak i ne hoteći. kaže on. nacističke i druge diskriminatorske ideje. Mi možemo da imamo stav. mogli bi da se nude sapuni iz Aušvica. Umetnički i marketinški ugao Već prilikom otvaranja hotela. ima onih koji. „Delo treba posmatrati u kontekstu. Ako treba da se takmičimo u morbidnostima. Na Kertesovom mestu zadržao se svega 24 časa. dok su dnevne novine Glas javnosti u septembru 2002. u emisiji B 92 Insajder. prema čemu možemo da osećamo ravnodušnost. Vlasnik je postigao cilj da se piše o njegovom hotelu”. “U tom smislu slika najpoznatijeg naciste u istoriji na zidu hotelske sobe nije samo neslana šala i marketinški potez već pokazatelj opšte društvene klime”. ali da ju je neocarinjenu prodao čime je izbegao plaćanje 3. u Srbiji ne postoji zakon koji direktno sankcioniše neonacističko delovanje i propagandu. Zanimljivo bi bilo znati šta bi to nekoga motivisalo da poželi da spava sa Hitlerom iznad glave i kako izgleda ta lič- nost. ili želeti nekog da impresioniraju pa makar i na taj način. klamirati nešto ružno. Očito je vlasnik hotela to uradio u marketinške svrhe”. Ako stavljanje slike Hitlera nije sankcionisano zakonom onda s te strane ne postoji problem. decembra 2001. zašto se u toj izokrenutoj logici ne nađe mesto i za Antu Pavelića? Ili. već može izazvati samo pojedinačne reakcije. koja je. rečeno je. U razgovoru za „Ekonomist” Žanetić navodi da stavljanje Firerovog portreta na zid nije veličanje zločinca. ali nikad se ne zna“. Kako stavljanje Hitlerove slike ne diskriminiše nikoga ovo delo ne bi moglo ni da se zakonski sankcioniše. Mada. “Teško se može govoriti o postojanju određenog i jasnog profila osobe koja bi u tako nečemu nalazila zadovoljstvo. postavljanje slike se više kosi sa moralnim normama nego zakonskim. navodi Čerović. MAJ 2008 | stio i dopisnik “Njujork Tajmsa” iz Beograda Stiven Erlanger. ali da bi tužilac trebalo da ispita da li taj potez potpada pod nacističku propagandu. po njegovim rečima. kao umetnička dela. Čak i kada za neko vreme Hitlerov portret ode u magacin. Srđan Marković slikar i predsednik umetničkog saveta Udruženja likovnih umetnika Srbije kaže da su se Hitlerovi portreti. povredila osećanja ljudi. komentar na nemačko nasleđe. On dalje objašnjava da bi bilo zdravorazumski pretpostaviti da će neko izabrati tu sobu na osnovu ličnih preferencija. onda je odgovor potvrdan ukoliko vas zakon ne sprečava u tome i ukoliko vam se ne gade takvi gosti koji iznajmljuju tu sobu“. misli Marković. napravljeni od ljudskih kostiju i kože. kaže Ljiljana Čerović iz Turističke organizacije Srbije. može biti neke koristi. koja je istraživala šverc cigareta tokom devedesetih. marketinški i „umetnički” razlozi su istaknuti kao opredeljejući za izbor enterijera i slika u apartmanima. od cele ove uvrnute stvari. 415 | 5. mada se i o njemu pisalo kao o “Đinđićevom kumu”. ali iz ugla buđenja fašističke. Slike su proizvedene. kaže Đokić. Može da se razjasni šta je to što u istoriji vredi. pisale o bombaškom napadu na poslastičarnicu “Aca” i dovele ga u vezu s njim. godine izjavljuje da su se u “Zabunovićevoj poslovnoj zgradi održavali sastanci masona Dragana Maleševića Tapija”. počeli pojavljivati po galerijama Zapadne Nemačke još krajem sedamdesetih godina. Činjenica da neko u tome vidi nešto zanimljivo može biti znak najrazličitijih stvari i proizvod najrazličitijih motiva. Međutim. i u tom slučaju nije važno šta se postavlja već u kom kontekstu se postavlja. Ili. ne mogu mnogo uticati na one koji iznajmljuju sobu 501. Ipak. a prema čemu gnušanje. Ako ima tražnje biće i ponude. Vojislav Šešelj u intervjuu 2002. ili dajemo određene preporuke. na primer. ponuditi “tečnog Jevreja” kao kupku. Marketinški ekspert Voja Žanetić kaže da čak i negativni medijski napisi o postavljanju Hitlera u isti rang sa recimo Gandijem i Mendelom. nakon hapšenja Zabunovića. zaključuje Đokić. ne samo u Srbiji. smatra psiholog Nebojša Đokić. Međutim. ali ne i da preduzimamo korake. Ako je pitanje da li se može re- Moralna načela “Pitanje uklanjanja Hitlerovog portreta nije u ingerenciji Turističke organizacije Srbije i Turističke organizacije Beograda. vlasnik hotela odgovara: „Verovatno neće nikad. Ako Hitlerov portret može da bude atrakcija u Srbiji. ali je negirao sve navode. U septembru 2002. po njegovim rečima. Ona navodi da postojanje hotela sa Hitlerovim portretom u Beogradu ne može negativno uticati na ugled zemlje. Zvuči morbidno. „Verovatno postoji hiljade ljudi u svetu koji drže Hitlerovu sliku iznad kreveta.1 milion dinara. u „sremskokarlovačkoj školi” slikanja. A da li postoji mogućnost da se Firer vrati u apartman 501 ili neki drugi. do 28. Ako je ideja tog hotela da postavlja portete predsednika mnogih država. Profil gostiju koji rado biraju apartman 501 nije lako opisati. kako je istakao i sam vlasnik. Zabunović je bio priveden istražnom sudiji Okružnog suda u Beogradu zbog sumnje da je kao direktor MPS Group od 10. Ti portreti su bili.22 Ekonomija i društvo BR. žele da budu neobični pred sobom i drugima. Njegovo ime ponovo postaje aktuelno 2006. Psiholog Nebojša Đokić se slaže da bi pojavu trebalo posmatrati u širem društvenom kontekstu. ali kako drugačije objasniti ovu vrstu idiotluka”. Ja se sa tom vrstom promocije ne slažem i slažem se da portret treba ukoloniti.

2.0 5. Ministarstvo finansija Srbije već predviđa usporavanje ekonomskog rasta u 2008. tako da dosledni reformski potezi mogu usmeriti ključne privredne resurse u sektor spoljnotrgovinskih proizvoda. godinu u odnosu na 2007.5 odsto. kaže da su u prvom kvartalu ove godine već ostvareni pozitivni rezultati. u Evropskoj uniji. Hrvatski BDP bi. Napredni(ji) region Rast od četiri odsto.24 Ekonomija i društvo BR. pri tome. MMF za većinu zemalja u tranziciji predviđa dalji privredni rast. Među merama koje stručnjaci MMF-a preporučuju zemljama s rastućim deficitima.5 4.3 odsto. očekuje se i da će poljoprivreda rasti bar deset odsto u ovoj godini. do 2006.4. dok ce procena inflacije biti revidirana naviše“. 3.4 odsto). zastoj investicija i rast političke neizvesnosti).6 2007.5 odsto). godinu. kako spoljni (kriza na finansijskom tržištu u Americi i Britaniji.0 4. BDP. značajno razlikuje od zvanične projekcije ovdašnjih kreatora ekonomske politike. Memorandum o ekonomskim i fiskalnim politikama za period 2009-2011 je u pripremi i zakonski rok za njegovo usvajanje je 15. koja se. spoljnog deficita. godini procenjuje rast od 4.7 6. Procena inflacije biće promenjena i uvećana M eđunarodni monetarni fond (MMF) objavio je sredinom aprila prognozu privrednog rasta Srbije u ovoj i narednoj godini.103 6.0 2009. a sledeće nešto manji (5. MMF ukazuje i da u tranzicionim privredama postoji čvrsta veza između strukturnih reformi i potencijalnog rasta. godinu.3 odsto. Guzijan. godine. kraj perioda. U mnogim tranzicionim evropskim zemljama analitičari MMF-a uočili su brz rast spoljnog debalansa.485.573 6. finansija . ali po nižim stopama od dosadašnjih u prethodnih nekoliko godina. MAJ 2008 | Raskorak u procenama MMF i Ministarstva finansija Srbije Potcenjena privreda povećanih rizika Biljana Korica Vukajlović Ministarstvo finansija Srbije ne odstupa od svoje procene da privredni rast ove godine biti šest. a ne četiri odsto kako je to procenio Međunarodni monetarni fond.5 na šest odsto godine trebalo da uspori na četiri odsto. analitičari MMF-a su. ali manji i u odnosu na period od 2001. Bosna i Hercegovina bi ove i naredne godine.5 u 2009. za period od 2008. ove godine za većinu zemalja u okruženju predvideli brži rast nego u Srbiji. državni sekretar ovog ministarstva. U analizi kretanja evropske ekonomije. godini u odnosu na prethodnu sa 7. tako. i dalje bi bio veći nego. Prema makroekonomskim projekcijama Vlade Srbije do 2010. i 2010.0 Izvor: Memorandum o budžetu za 2008. ali je startna osnova privrede Srbije u odnosu na EU neuporedivo niža i biće potrebne decenije da bi je sustigla. u % 2.5 5. dok se za Makedoniju u 2008. godini i po 6.3 odsto (i to šest odsto u 2008.058 7.3 4. „Zato ćemo bliže pratiti kretanja makro pokazatelja i obaveštavati javnost ukoliko dođe do revizije pokazatelja“. koji bi 2009. Neće biti izmenjene procene ekonomskog rasta za 2008.2 odsto. godinu niska.128. godine kada je prosečna godišnja stopa rasta iznosila 5. istina. pre svega u industriji. u EUR BDP (%). „To je inače i sadržano u trogodišnjem Memorandumu usvojenom krajem 2007. ipak. da bi se na taj način što pre prevazišli postojeći debalansi. kaže Guzijan dodajući da je Ministarstvo finansija već predvidelo usporavanje ekonomskog rasta u 2008. Nakon prošlogodišnje suše. Ukoliko bi se ovakve prognoze obistinile bio bi to skoro upola manji rast u odnosu na prethodnu godinu (7. godini reč. godine. primera radi. trgovini na malo i turizmu gde su stope rasta iznad šest odsto. Generalno.609 6.5 5.5 odsto. koja bi ove godine trebalo da ostvari rast od 7. predvidela je prosečni godišnji rast BDP od 6. 415 | 5. dok bi 2009. Projekcija privrednog rasta Srbije 2006.354 5. međutim.779. Analitičari MMF-a procenili su. godine trebalo da popravi ovaj rezultat i ostvari rast bruto domaćeg proizvoda za šest odsto. Min. među kojima je i Srbija.0 8. U Ministarstvo finansija smatraju da je nova procena MMF-a rasta od četiri odsto za 2008. tako i domaći (rast inflacije. sa 7. trebalo da ostvari privredni rast od 5. uključujući i veoma visoke deficite u bilansima tekućih plaćanja i rast spoljnog duga. 2. ove godine trebalo da ostvari nešto veći rast od Srbije . 3. i povezano rast kamatnih stopa). što uvećava rizik od “snažnog prizemljenja”.125. naime. maj.5 odsto na šest odsto. što može bitno doprineti smanjenju postojećih spoljnih debalansa. bar kada je o 2008.0 2010.454. do 2010. pak. Najveća stopa rasta u regionu zapadnog Balkana očekuje se u Crnoj Gori. godinu od šest odsto. pre svega su potezi na planu makroekonomske politike usmereni ka strukturnim reformama. godišnje stope realnog rasta Inflacija. mlrd dinara (tekuće cene) BDP po stanovniku. da će Srbija tokom ove godine ostvariti privredni rast od četiri odsto.5 2008. Janko Guzijan. priznaje da se ekonomski i finansijski rizici po ostvari- vanje ekonomskih rezultata povećavaju.8 3. godini).0 6. najavljuje državni sekretar Ministarstva finansija. a u sledećoj godini pet odsto.

a mnogi sistemi ostali su neiskorišćeni. u našoj zemlji se navodnjava svega 30-40 hiljada hektara. Za sistem “kap po kap”. samo za ratarske kulture (pšenica. To je ujedno i najskuplja varijanta. suncokret. MAJ 2008 | Neslavni rekord Poslednji u navodnjavanju Srbija je na začelju u Evropi po površini koju navodnjava. i trake za navodnjavanje. poljoprivrednik iz sela Trbušca kod Šapca. “U ovom kraju su veća gazdinstva su pokrivena sistemom za navodnjavanje. koji mi poljoprivrednici ovde najviše koristimo. što zajedno sa baštama koje se navodnjavaju. održavanje i korišćenje zahteva profesionalni menadžment i obučene radnike”. soja i šećerna repa) u Srbiji premašili 500 miliona evra. Ukoliko bi došlo do ukrupnjavanja parcela i dve susedne parcele zajednički iskazale svoj zahtev za vodom. ističe Nikolić. Sistemi Branko Simeunović. Postojali su različiti planovi za uvođenje navodnjavanja. Rascepkani posedi „Nažalost. trenutno nije u upotrebi. Zakon o udruživanju u svrhu navodnjavanja – ne postoji Bojana Stamenković ada dođe do velikih suša i nedostatka vode. bespovratno ulagala u sisteme za navodnjavanje. U Vojvodini se navodnjavaju najveće površine. Takav slučaj je prikazan u slučaju FI 2. koje se postavljaju u bazene sa vodom. pojeftinjenje bi iznosilo i do 75 odsto. a pravilna primena. jer u Srbiji skoro da ne postoje sistemi za navodnjavanje. predstavlja svega jedan odsto obradivih površina. zatim filteri za prečišćavanje vode. kaže Goran Nikolić K iz Instituta za vodoprivredu “Jaroslav Černi” i dodaje da se ne može govoriti o organizovanoj primeni navodnjavanja u Srbiji. „Teško je organizovati savremen sistem za navodnjavanje na malim posedima. i pojeftinjenje bi iznosilo do 50%. kojih je najviše kod nas. a najlošija situacija je u Šumadiji i Pomoravskom okrugu. Ako bi se voda dopremala do četiri susedne parcele. Uvođenje sistema za navodnjavanje skupo za poljoprivrednike. i to je slučaj prikazan kao FI 4. ne može se ostvariti uspešna poljoprivredna proizvodnja bez navodnjavanja. oprema za navodnjavanje bila bi zajednička. a ni oni postojeći nisu dovoljno iskorišćeni. I dok se u zemljama u okruženju navodnjava skoro trećina obradivog zemljišta. FI 1 odgovara situaciji u kojoj se voda doprema do centra svake pojedinačne parcele. ali nisu popularisali njegovu upotrebu u poljoprivredi. Relativno dobru pokrivenost sistemima za navodnjavanje imaju i Mačva.26 Ekonomija i društvo BR. svojevremeno. U svetu je navodnjavanje doživelo snažan razvoj u proteklom veku i poraslo je sa 50 na 250 miliona hektara. pa su zato kanali ubrzo obrasli u korov i trsku. ali to nije dalo očekivane rezultate.000 hektara. navodnjavanje kod nas nije razvijeno i o njemu se priča tek kada nastupi suša”. okolina Leskovca i Negotinska nizija. 1991). potrebne su velike pumpe.000 hektara. Naša država je. kukuruz. 415 | 5. dovod vode bi mogao biti značajno redukovan. Svetska projekcija je da će se u budućnosti proizvoditi 60 odsto hrane u ovim sistemima. . Naime. kaže da već duže vreme koristi sistem za navodnjavanje na svom imanju i da je on za povrtarsku proizvodnju gotovo neophodan. Srpskim poljoprivrednicima. međutim. godini u odnosu na povoljnu godinu (npr. i pored toga što čuveni kanal Dunav-Tisa-Dunav. jer voda mora biti hemijski čista. što odgovara iznosu potrebnom za izgradnju savremenih sistema za navodnjavanje na površini od oko 200. Procenjuje se da su gubici u sušnoj 2000. s obzirom da svaka parcela dobije vodu kako to pravila slobodne distribucije nalažu. koji je trebalo da navodnjava čak 510.” On dodaje da ima puno onih proizvođača kojima je uvođenje ovog sistema i dalje jako skupo. naša zemlja je na poslednjem mestu u Evropi po površini navodnjavanja. Tim pre što je moderna tehnoloKako smanjiti troškove gija skupa i sofisticirana. pa ga zato i ne koriste. tako da se uz sisteme navodnjavanja proizvodi oko 40 odsto potreba u hrani. ne preostaje ništa drugo nego da gledaju u nebo i prizivaju kišu tokom sušnog perioda.

Samo tako je moguće ostvariti prave ekonomske efekte i opravdati ulaganja u izgradnju ovih sistema “. Zato bi prioritet u razvoju ove oblasti trebalo da bude obnova postojećih i izgradnja novih malih i velikih sistema. jer sitni proizvođači navodnjavaju iz vodovoda ili iz živih tokova. 415 Ekonomija i društvo Srbiji ima više nego što je registrovano. “Bez pomoći države. MAJ 2008 | BR. Ovakav pristup zahteva i transformaciju prehrambene i pratećih industrijskih grana. refundira mu se deo novca u iznosu od 40 procenata. odnosno kada poljoprivrednik dostavi račun. do 2020. a mi 27 Pomoć države Vodoprivrednom osnovom Republike Srbije data je dugoročna projekcija razvoja navodnjavanja do 2020 godine. potrebna oprema ostala skupa”.000 hektara. Smatra se da se navodnjavanjem prinosi povećavaju i za 3050 odsto. Planiran je prosečni godišnji tempo izgradnje novih sistema za 16. ističe Branko Simeunović. Na taj način bismo kao rezultat dobili stvaranje zakona ili podzakonskog akta koji bi regulisao ovu oblast”. godine bi trebalo da površine pod sistemima za navodnjavanje u Srbiji obuhvataju 765. Zato je jedini održiv model. Ministarstvo poljoprivrede će. “Država u prethodnom periodu nije pomagala sitnim proizvođačima. samo na ratarskim kulturama izgubljeno oko 500 miliona evra u odnosu na rodne godine u Srbiji imamo razbijenost parcela. . u periodu od 2000. sa povećanjem poljoprivredne proizvodnje. odnosno. Država je tek nedavno počela da daje kredite za navodnjavanje. pod uslovom da je domaćinstvo prijavljeno. u periodu od 2010-2020. On smatra da navodnjavanja u Zbog suše 2000. u okvi- ru kojeg postoji i mogućnost osnivanja ovakvih udruženja.2010.000 hektara. naravno. Ali za mnoge je i pored kredita. godine. “Za razvoj navodnjavanja potrebno je stvoriti ekonomske i organizacione okvire da se celokupna poljoprivreda transformiše u skladu sa primarnom proizvodnjom putem navodnjavanja. od 22.000 hektara. realizovati projekat Rehabilitacija sistema za navodnjavanje i odvodnjavanja. objašnjava Žakula. koji se inače primenjuje u svetu.| 5. Intenzivan razvoj navodnjavanja. godine. da se sitni proizvođači udružuju. Da Ministarstvo poljoprivrede od nedavno daje subvencije za zalivne sisteme potvrđuje i Dmitar Žakula iz Republičke direkcije za vode. ističe Goran Nikolić. Stručnjaci kažu da je razvoj sistema za navodnjavanje uslov za povećanje proizvodnje hrane. Prema ovim planovima. zahteva i adekvatno prilagođavanje strukture prehrambene industrije. godine. što nije prijavljeno i dodaje da takva pojava nije dobar način razvoja ovog sistema. u saradnji sa Svetskom bankom. teško da se situacija sa slabim korišćenjem sistema za navodnjavanje može poboljšati. Kod nas ne postoji Zakon za udruživanje u svrhu navodnjavanja.

„Kad autoput prolazi na sedam kilometara od grada. da bi se pre nekoliko godina ministar Velimir Ilić dosetio da bio mu gradnja autoputa oko koje smo se tada složili mogla doneti političku korist. Sa stanovišta bezbednosti apsurdno je govoriti o prednostima autoputeva na kojima su saobraćajne nesreće veoma retke dok se na Ibarskoj magistrali. udesi dešavaju svakodnevno. kao ni Republika Srbija. a tadašnje društveno uređenje nije poznavalo i priznavalo koncesiju kao način finansiranje izgradnje kapitalnih infrastrukturnih objekata. zbog čega se obilaznica oko Čačka “pretvorila” u prometnu gradsku ulicu. međutim. sve završilo na ideji. Osim što bi se autoputem znatno ubrzao saobraćaj prema Beogradu i dalje prema Novom Sadu i Mađarskoj. Kada sa čačanima razgovarate o stavu dela vojvođanskih političara da autoput Horgoš .28 Ekonomija i društvo BR. s obzirom na to da su iskustva iz zemalja u regionu pokazala da se u zonama autoputeva najviše investira. veliki deo Čačana ipak zastupa stav da autoput ili bilo koja investicija od opšteg interesa ne može i ne sme biti deo ničije predizborne kampanje. koje su verovale da će biti angažovane na izgradnji autoputa. Autoput bi predstavljao ključni faktor kad je reč o investicijama i smanjenju broja nezaposlenih. od kad je u srpsku Vladu ušao ministar Velimir Ilić koji dobar deo svog političkog marketinga zasniva upravo na tom projektu. onemogućilo je da se projekat realizuje.Požega Ključni podsticaj invesicija Aleksandar Arsenijević Od kad je Vlada Srbije odbila da produži rok koncesionaru za pribavljanje bankarskih garancija. Usvajanjem Prostornog plana odlučeno je da trasa autoputa od Beograda do južnog Jadrana ide preko Mladenovca. dobila pun značaj samo ukoliko bi se njom povezala i Crna Gora. čija bi gradnja za privredu ovog dela Srbije predstavljala nemerljiv podsticaj. intenzivno govori poslednjih nekoliko godina. Preljine. od poljoprivrede do ekologije i turizma. U tome da je autoputneophodan ovom delu Srbije svi se slažu. kaže bivši predsednik čačanske opštine i republički poslanik Rodoljub Petrović. ako se o izgradnji autoputa od Beograda do Požege. Tek 1994. godine usvajanjem Prostornog plana Republike Srbije. kaže Mitrović. Istovremeno. krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog veka. a takva saobraćajnica značajno utiče i na ekologiju. suočićete se sa podeljenim mišljenjima u zavisnosti kakvu političku opciju podržavaju vaši sagovornici. MAJ 2008 | Čačani o zastoju gradnje autoputa Horgoš . Ekologija u bezbednost Opštinski menadžer i jedan od autora Lokalnog akcionog ekološkog plana. zbog čega smatram da bi izgradnja autoputa preporodila ovaj deo Srbije u svakom pogledu”. taj grad je ‘u centru sveta’. . na kojima su kolone i zaustavljanja veoma retki. budući da je realno očekivati da veliki broj firmi iz ovog dela Srbije bude angažovan na izgradnji. prezentovane moguće trase autoputa (jednom opcijom je predviđeno da ta saobraćajnica bude izgrađena preko Obrenovca i Valjeva do Požege i Užica. koju neki nazivaju i magistralom smrti. Međutim kada razgovarate o načinu na koji deo Vlade Srbije želi da realizuje ovu investiciju. budući da tadašnja država – SFRJ. opštine preko čijih teritorija bi mogla da prođe ta saobraćajPodeljeni stavovi I nica započele su pravi “mali rat” u nastojanju da izdejstvuju odluku da autoput prođe baš tuda. budući da je Ibarska magistrala iz godine u godinu sve opterećenija. Velimir Mitrović tvrdi da ne postoji ekonomska oblast. Uglavnom se. brzina saobraćaja je mnogo veća na autoputevima. čime je izgradnja autoputa od Beograda do Požege dovedena u pitanje. 415 | 5. u velikoj meri bi se rasteretio i saobraćaj u gradu. Onog trenutka kad su javnosti. pa dalje do Bara. i smatraju da se izjave vojvođanskih političara mogu posmatrati kroz prizmu političkog marketinga. dodajući da bi ta saobra- ćajnica za čačansku i privredu ostalih opština koje bi se našle ili gravitirale prema trasi autoputa. primetna je nervoza među vlasnicima čačanskih građevinskih i transportnih firmi.Beograd ne treba da ide dalje od prestonice. Viši savetnik organizacione jedinice Čačak u kraljevačkoj regionalnoj privrednoj komori Gorana Tanasković naglašava da bi sama gradnja imala velikog uticaja na čačansku i privredu Moravičkog okruga. razrešene su sve dileme koje su se odnosile na trasu budućeg autoputa. Užica i dalje prema Crnoj Gori. Njegovom izgradnjom bio bi ubrzan rast čačanske privrede za 50 do 60 odsto. na žalost. „To što se dogodilo devedesetih godina. Značaj Još tada je procenjeno da bi izgradnja takve saobraćajnice bila od višestrukog značaja za Čačak i lokalnu privredu. uz maksimalno anagažovanje lokalnih političara iz Čačka i Gornjeg Milanovca. kao deonici autoputa Horgoš – Požega. ako bi uspeo da zasluge za realizaciju projekta pripiše sebi”. dok je po drugom idejnom rešenju autoput trebalo da se gradi preko Mladenovca i Preljine prema južnom Jadranu). Kad je reč o značaju autoputa Beograd – Požega u Čačku se svi slažu da bi on u mnogome doprineo razvoju čitavog regiona. na koju ne bi uticala takva saobraćajnica. nisu uspele da obezbede novac za gradnju. ideja o modernoj saobraćajnici od prestonice do južnog Jadrana datira još od vremena završetka pruge Beograd – Bar.

i taj trend jake srpske valute ostaće barem još dva meseca (inače. saradnik naučnog centra Privredne komore Srbije Odgovor Jačanje dinara tokom aprila posledica je mera Narodne banke Srbije. „Ne samo da bi se za kraće vreme putovalo do Beograda i dalje do Subotice. Od kad je Vlada Srbije odbila da produži rok koncesionaru za pribavljanje bankarskih garancija. U svakom slučaju. banke su intenzivno prodavale devize od 7. MAJ 2008 | BR. jer će doći do još većeg priliva kapitala. za to biti potrebno upola manje vremena”.| 5. aprila i na tržištu se našlo oko 200 miliona evra. objašnjava Stanić. Moguće je i pooštravanje monetarne politike. banke će prodavati devize. Bonaca na tržištu nekretnina Sama najava gradnje infrastrukturnih objekata kakav je autoput po pravilu utiče na tržište nekretnina. nema razloga da dinar slabi. To bi značilo skuplje kredite u dinarima i manju mogućnost pristupa takvim kreditima. kažu u najstarijoj čačanskoj agenciji za promet nekretnina Viza. Ako bi se tražila prosečna cena zemljišta. kupio 40 kamiona putem lizinga. iako su mnogi „izvori” evra za ovu godinu presušili. banke moraju da se dokapitalizuju). ukoliko stopa inflacije nastavi da raste dosadašnjim tempom (bazna inflacija trenutno iznosi 7 odsto na godišnjem nivou). slažu da bi autoput mnogo značio za grad. pa će se jedan deo kapitala banaka u stranom vlasništvu. U suprotnom. Trenutno stanje sa dinarom je realno. Međutim. u najmanju ruku zbog mnogo brže veze sa Beogradom u kome po tradiciji studira veliki broj mladih Čačana. ali bi u tom slučaju Narodna banka Srbije intervenisala i u srednjem roku ne može doći do drastičnih pomeranja kursa. jer ako u ovim uslovima opstaje. naročito zemljišta koje će se naći na trasi ili u zoni saobraćajnice. ali i dotoka deviza zbog nekoliko dokapitalizacija banaka. što bi ih izložilo deviznom riziku. za sada srpska valuta deluje vrlo stabilno.9 odsto). ona bi se kretala između 50 i 100 evra po aru”. sigurno će i tada. zbog svega što je pratilo ovaj projekat. I da nije bilo političkih problema stanje platnog bilansa i naše ekonomije bi svakako bilo težak problem. koji je knjižen u dinarima. direktno zavisi od izgradnje autoputa. zbog dejstva mera Narodne banke Srbije o adekvatnosti kapitala i načinu obračuna deviznog rizika. Stabilnost dinara nije neočekivana. blizina puta i slično. Čak se u gradu nezvanično može čuti da je jedan čačanski preduzetnik. a samim tim će i domaća valuta jačati. za sada tržište nekretnina u Čačku miruje. ali i je i dalje zapravo u devizama. i da sada ne zna šta će sa njima. Naime.8 odsto. „Možda je činjenica da se još sa preciznošću ne zna trasa budućeg autoputa uticala da za sada nema povećane ponude i tražnje na području za koje se pretpostavlja da će preko njega proći saobraćajnica. dok je u istom razdoblju realni bilateralni kurs dinar-evro oslabio za 1. Međutim ne nerešiv. koje se tiču deviznog rizika banaka. po oceni Andrije Stanića generalnog direktora kompanije Autoprevoz Čačak. Narodna banke Srbije je restriktivnim merama pokušala i uspela da stabilizuje stanje. jer su politička iščekivanja podigla kurs. koje su verovale da će biti angažovane na izgradnji autoputa. kao i zbog sezonskih prihoda od izvoza. I u narednom periodu. Obični građani se. 415 Ekonomija i društvo 29 Brži razvoj dela privrede koji se bavi javnim i teretnim prevozom. Da bi se stabilnost održala važan je ishod izbora. jer banke za ovu namenu mogu povući sredstva iz repo operacija na primer umesto prodaje deviza. posle velike napetosti kada je domaća valuta naglo padala. konvertovati u dinare. koja zavisi od niza faktora kao što su površina. jer bi prilivi ino-kapitala ipak bili dovoljni za održivost platnog bilansa. očekivano je bilo da kad se strasti smire dođe do vraćanja na stari nivo. već bi se to odrazilo i na naše troškove kao što su gorivo i amortizacija na koje trenutno odlazi znatno više novca nego na putarinu. zbog čega kod većine i preovlađuje neverica da će se ovaj projekat realizovati u dogledno vreme. tako da u tom smislu kurs ima osnova da bude na ovom nivou. dinar je bio nominalno oslabio prema evru u periodu januar-mart 2008. od privatizacije do dolaska novih stranih investicija. što je direktno uzrokovalo apresijaciju dinara. To što mnogima ipak smeta jeste politizacija tog. čime je izgradnja autoputa od Beograda do Požege dovedena u pitanje. Posle izbora se može desiti da kurs naglo skoči u slučaju da pobedi antievropska opcija. godine za 3. bez izuzetka. kao i čitavog niza drugih gorućih komunalnih i infrastrukturnih problema. primetna je nervoza među vlasnicima čačanskih građevinskih i transportnih firmi. Dinar će jačati i zbog daljih dokapitalizacija banaka (pravilo da plasmani stanovništvu ne mogu biti veći od 150 odsto kapitala banke i čim priđu tom limitu. Prednosti jedne ovakve saobraćajnice možda najbolje ilustruje podatak da je sada potrebno tri sata od Čačka do uključenja na autoput Beograd – Zagreb. a da će. Predstoje i neke mere Narodne banke Srbije od jula. čiji je većinski vlasnik od jula prošle godine izraelski Kavim. PITANJE NEDELJE Jačanje Pitanje Zbog čega je dinar naglo ojačao poslednjih dana? Goran Nikolić. kad bude urađen ovaj put. zbog mera Narodne banke Srbije. Priliv kapitala i strane investicije nisu u potpunosti stali. . Pitanje je koliko će mera Narodne banke Srbije da se 10 odsto obavezne devizne rezerve konvertuje u dinare uticati na veću ponudu deviza na Međubankraskom deviznom tržištu.

Radi ce o ceni zakupa gradskog građevinskog zemljišta. Rečju. To što je tačno jeste da bi u slučaju direktnog dogovora vlasnika zemljišta i vlasnika objekta skoro uvek pravdu morao da „deli“ sud. Svi vlasnici objekata. u međusobnom dogovoru vlasnika zemljišta i vlasnika objekta svaki „slučaj“ završio na sudu. bio bi postepeno rešavan u dužem vremenskom periodu. I tu se vidi jedan od najvećih sistemskih problema našeg tržišta nekretnina. i njihovi glasači. barem u Beogradu. Objašnjenje je da će zakupnine biti tržišne pošto će lokalne samouprave biti i vlasnici i zakupci zemljišta u isto vreme. dok bi stari vlasnik postao „novi – stari“ vlasnik zemljišta. bio oko 100 evra mesečno. a i nepravda koja pada u oči posle detaljnog čitanja predloga zakona. To je ono na šta većina sadašnjih vlasnika objekata nije imala nikakav uticaj ili što nije mogla da zna. a „gubitnici“ stvarni gubitnici. zamenio tržišnim. Oduzeto gradsko građevinsko zemljište trebalo bi da bude vraćeno starim vlasnicima. te neće imati sukob interesa. parkovi i sl. nerealne zakupnine za zemljište.). prvom delu objašnjenja niko ne veruje. prema predlogu zakona. jeste cena zakupa gradskog građevinskog zemljišta. kad je u funkciji „otvorenog bloka“ (gde objekat nema zemljište za redovnu upotrebu). Zbog toga oni i presavijaju tabak. najpošteniji način . Ovo objašnjenje je samo do pola tačno. ili delova objekata. retki su i uglavnom se tiču restitucije i obeštećenja starih vlasnika. a da bi u suprotnom. što zbog stalnog rasta cena nekretnina što zbog profita koji preduzimači ostvaruju. mnogostruko potcenjena. s tim što će krajnji primalac biti različit. koji bi. Vlast je naizgled u bezizlaznoj poziciji. Vlasnici objekata bi učestvovali na svojevrsnoj „lutriji“ gde bi dobitnici bili svi koji dobiju zemljište u svojinu. da zadrži sadašnje stanje i dodatno doprinese haosu u pravosuđu. Za utehu je da bi se cene zakupa zemljišta pod pritiskom „novih – starih“ vlasnika povećavale postepeno. Komentari na predlog tog zakona. ukoliko se za restituciju zemljišta na kojem je objekat izgrađen niko ne bi javio. učestvovali bi na svojevrsnoj „lutriji“. zbog koga se „novi . Primarna tema je. „restaurira“ jadan izgled naših gradova i zatrpa sudove tužbama. MAJ 2008 | Restituciona lutrija Jedan od najvećih sistemskih problema našeg tržišta nekretnina. a da se sa druge strane vlasnici obeštete pred celim svetom na.naturalno. ipak. barem u Beogradu. Sreća će biti Pat pozicija Ideja ovakve privatizacije gradskog građevinskog zemljišta je da se zaštite sadašnji vlasnici objekata. nacrt zakona predlaže naturalnu restituciju gde god je to moguće. ili susvojinu. zaista nasumična i zavisiće od toga da li je pređašnji vlasnik imao naslednika. Vlasnici objekata na denacionalizovanom zemljištu zadržali bi pravo svojine nad objektima i ostali zakupci zemljišta. dobili zemljište u svojinu. određivale lokalne samouprave. Bolje rečeno. Sarukovodilac odeljenja procena King Sturge T ema nekretnina i tržišta nekretnina postaje sve aktuelnija u Srbiji. koji je prezentovan u maju 2007. prema mojoj proceni. kao i dosad. te kad je i pre nacionalizacije bilo u javnoj svojini. kako se tvrdi. koja je trenutno. Jedna od najvažnijih tema koja će imati dalekosežne posledice na tržište nekretnina i izgled naših gradova (a time i na sve ostalo) jeste zakon o denacionalizaciji i građevinskom zemljištu. Razmislio bih za koga da glasam na sledećim izborima ukoliko bi mi se trenutni zakup zemljišta za stan u kome živim. da li je firma koja je gradila objekat pošteno (po tržišnim cenama) otkupila zemljište ili je zemljište oduzeto. Opravdano pitanje je zašto je to najveći problem srpskog tržišta nekretnina? . ili susvojinu. To što je trenutno najveći problem tržišta nekretnina. samo što krije jednu „minu“. zemljište ne bi trebalo da bude vraćeno ukoliko se stari vlasnici ne prijave za restituciju Mina u predlogu Prema predlogu zakona. gde su dobitnici svi koji dobiju zemljište u svojinu. Ta „mina“ može da osakati srpsko tržište nekretnina na duži rok. Ukoliko zemljište na kojem je izgrađen objekat ima starog vlasnika koji se prijavio za restituciju. koji su. „Novi – stari“ vlasnici zemljišta bi. a gubitnici oni koji dobiju pravo zakupa na zemljištu. a gubitnici oni koji dobiju pravo zakupa Nedoslednost. a da „gubitnici“ nisu gubitnici. Sa jedne strane će morati da se izbori sa tužbama prevarenih „novih – starih“ vlasnika. mnogostruko potcenjena Piše: Nebojša Nešovanović. koja je trenutno. taman onoliko koliko je prosečan potrošač spreman da plati. Tada bi gorepomenuti „dobitnici“ postali stvarni dobitnici. koji je oko 120 dinara mesečno.30 Reflektor BR. jeste da bi vlasnici objekata. privatizacija gradskog građevinskog zemljišta. vlasnici (delova) objekata bi ostali zakupci zemljišta. 415 | 5. jer će nastaviti da plaćaju to što su i dosad simbolično plaćali. dakle. osim u slučajevima kad je izgrađeno ili je planirano za izgradnju objekata javne namene (putevi. istovremeno. jer bi morali da plaćaju značajne zakupnine. Zvuči pošteno i logično. Gledano sa šireg društvenog značaja to je sekundarna tema ovog zakona. što je ipak lakše nego da se izbori sa ogromnim brojem vlasnika objekata koji bi bes pokazali (u najboljem slučaju) slanjem u političku penziju.stari“ vlasnici zemljišta već spremaju za sud. ili se barem čini da ostvaruju. samo je od pola tačno. dakle birači onih koji će zakon i usvojiti. i za nekih 10 do 20 godina možda bi se dostigle vrednosti za koje danas mnogi smatraju da bi trebalo da budu tržišne. Upućeni će reći da bi „dobitnici“ dobili ipak samo simboličnu „nagradu“. Lokalne samouprave se ipak biraju na izborima i zakupnine određuju po „meri” prosečnog potrošača. Takođe. primali zakupninu za izgrađeno gradsko građevinsko zemljište koju bi. najveći deo zemljišta bi mogao da bude vraćen pređašnjim vlasnicima. Ukratko. Ali. ili susvojinu. godine.

mogla da im naplati porez na imovinu koji bi. ne bi bilo dobitnika i gubitnika na „lutriji“ – „lutrije“ ne bi ni bilo i svi bi postali dobitnici. Treba izbeći zamku razdvajanja prava svojine nad objektima koji su već izgrađeni i zemljištem ispod njih. Centralni delovi grada su ruinirani i takvi će ostati sve dok se ne uvede dobra poreska politika. Novi vlasnici zemljišta bi primali simbolične zakupnine za zemljište. Pozitivni povratni efekti bili bi višestruki. Prethodni vlasnici treba da budu obeštećeni na isti način kako je to predviđeno za druge slučajeve gde naturalna restitucija nije moguća. koji je oko 120 dinara mesečno. a država bi.| 5. u skladu sa tim. takođe. postoji elegantno rešenje kojim bi se izbegao ovakav scenario i koje bi moglo da „vruć krompir“ pretvori u ogromnu političku dobit. stari vlasnici bili bi pošteno obeštećeni u novcu. pa makar to značilo „probijanje“ zacrtane gornje granice za restituciju od četiri milijarde evra. foto: Dragan Milošević Razmislio bih za koga da glasam na sledećim izborima ukoliko bi mi se trenutni zakup zemljišta za stan u kome živim. ovo poslednje bi trebalo da stimuliše donosioce zakona da udovolje svojim glasačima. Iz naturalne restitucije treba da budu izuzeta sva izgrađena građevinska zemljišta. Ako ništa drugo. primaju samo simbolične zakupnine dok je sva vrednost kod korisnika odnosno zakupaca zemljišta. Na kraju. što je bolje od naturalne restitucije gde vrednost imovine određuju lokalne samouprave. Svoje nekretnine ne žele da prodaju iz samo njima znanih razloga (koji su u krajnjem slučaju i nebitni). U privatizaciji gradskog građevinskog zemljišta sva izgrađena zemljišta treba da pređu u vlasništvo vlasnika objekata koji su na njima izgrađeni. Ledinama. a država može da im naplati porez samo za njihovu „straćaru“ čija je vrednost simbolična (sva je vrednost u pravu korišćenja nad zemljištem). Tako kod nas vlasnici zemljišta. Lokalne samouprave bi određivale cene zakupa samo za zemljište koja imaju u vlasništvu što bi ih navelo da se zaista ponašaju tržišno. dok će nove zgrade u starim delovima grada biti izuzetak i cene će im dostizati astronomske visine. izbegli bi se problemi sa infrastrukturom koja sada treba da se „razvlači“ na ogromno područje. što bi otvorilo na hiljade novih gradilišta u starim delovima grada. 415 Reflektor 31 Sa druge strane. (danas država a sutra „novi – stari“ vlasnici). koji bi. MAJ 2008 | BR. ali ne najmanje bitno. Batajnice i Lešća. po mojoj proceni. Ovakvim izmenama nadležni bi bili u stanju da odmah uvedu odgovarajuće poreze na imovinu sa dovođenjem osnovice za porez na tržišnu vrednost. Beograd će se graditi na Altini. a ne tržište. Uticaj na cene nekretnina. što bi nadoknadilo eventualna prekoračenja zacrtanog limita. Barem ne brzo. Nosioci prava korišćenja porez plaćaju samo za deo zemljišta koji je izgrađen. izgled gradova i našu građevinsku Netržišne cene zakupa „sele“ srazmeran deo vrednosti prava svojine nad zemljištem u vrednost prava korišćenja. ali bi sigurno bili pozitivni i dalekosežni. Porez na pravo korišćenja koje im dozvoljava objekat od više hiljada kvadrata se ne naplaćuje. I predložena privatizacija gradskog građevinskog zemljišta tu ništa ne bi promenila. Zato danas postoje socijalni slučajevi koji žive na prestižnim placevima vrednim milione evra. Beograd se ne bi razvijao u predgrađu Surčina. Miljakovcu 3. bio oko 100 evra mesečno industriju su za detaljnu analizu. I zbog toga Beograd izgleda kako izgleda. . zamenio tržišnim. Izbegle bi se i bilo kakve tužbe. bio simboličan. A to će predloženi zakon o restituciji i građevinskom zemljištu praktično odložiti na dugi rok. odnosno zakupa nad zemljištem. To ne bi samo povećalo prihode od poreza na imovinu već bi primoralo vlasnike „straćara“ u centru grada da ih prodaju.

MAJ 2008 | foto: Beta . 415 | 5.32 Tema broja BR.

međutim. potrošnja ostati norma i nakon 11. stanje računa metodologijom iz 1986. ona bi kao kompenzaciju mogla da pokaže veću ekonomsku agresivnost od prethodnih vlada. Već je moguće uočiti neke razlike. 2006. Opšta slika koja se riše da bi potrošnja trebalo da nastavi da podstiče potrošnju. trebalo da bude motor razvoja privrede Bez obzira na to. DSS je najavio da Inflacija (porast u %. nivo koji danas imaju SAD koje su poJavna potrošnja (% od BDP) 40. Tokom 2007. Fiskalni indikatori 2005-2008. Prema računici NBS.6 10. Fiskalna politika Ekonomska ponuda je.19 40. godine vlada je uspela da fiskalnu politiku dovede pod kontrolu.73 1. na primer. uglavnom putem spuštanja poreskih stopa. visoka javna potrošnja predstavlja neprekidan rizik po inflaciju. godini. NIS-a ili RTB Bor. čini se. Iz nje slede dva važna rizika. SRS i SPS za sada još delove svojih programa (ako oni uopšte postoje) plasiraju u javnost putem na- dobija nakon analize ekonomske ponude je da se od države se najviše zahteva da kreditira različite industrijske grane i pomaže različitim socijalnim slojevima. Jedan deo programa odnosi se i na uklanjanje prepreka za biznis. Nasuprot tome. pod velikim uticajem socijalnih pitanja. Drugo. Podaci za 2008. Ako ficitu. stranke u kampanji ne bave. LDP je najavila radikalno smanjivanje javne potrošnje na 33 odsto BDP-a (to je 2005. Takvo stanje budžeta.4 -1.5 će do kraja mandata naredne vlada javBazna inflacija (porast u %. (iako je već 2007. Dušan Pavlović K ako se i očekivalo. Kod ostalih stranaka o potrošnji direkstupa stranačkih vođa u medijima. maja. LDP i DSS su i formalno predstavili svoje ekonomske programe – “Dvanaest mera za prvih dvadeset meseci nove Vlade Srbije”.4 odsto BDP-a najviše zbog jednokratnog priliva koji je došao od prodaje Mobtela još 2006.02 42. čini se. godinu predstavljaju procenu. Ali kako se već naslućivalo. 2008. To znači da će jedna od najvažnijih tema oko koje će se moći voditi neka rasprava biti fiskalna politika. godine bila 40 odsto). tno nije bilo reči.Država ima neprekidnu tendenciju da u periodu 2008-2012. visoka javna potrošnja predstavlja indikator po kome se može zaključiti kako većina stranaka i dalje ima nameru da nastavi sa politikom rasta generisanog tražnjom. a ne politikom otvaranja novih radnih mesta. kojima se. “Ekonomija bez granica” i “Program za razvoj Srbije”. pogotovo kad se radi o socijalnoj politici. Ekonomska i socijalna pitanja probila su se u prvi plan tek početkom aprila. MAJ 2008 | BR. postoji se izuzme LDP. doduše.6 6.65 0. 2007. Budući da bi naredna vlada mogla da bude otvoreno antievropska. odnosno politika javne potrošnje. Polovinom aprila DS. ponuda stranaka suge. Suficit u budžetu je iznosio 0. jer tako omogućuje . u prvih mesec dana kampanje za majske izbore dominirala su simbolička pitanja. godine. Stranke su se pozicionirale između dva ekstrema: teritorijalni integritet nasuprot ulazak u Evropsku uniju. Kod bazne inflacije.1 7.00 dobra i javne poslove).| 5. ta dva pitanja ubrzo su se neutralisala činjenicom da su sve stranke (izuzev LDP-a) počele da se predstavljaju kao podjednako evropske i podjednako državotvorne.61 38. kod svih stranaka prime. Time se efekat uzajamnih optužbi poništio U prvi plan izašla su ekonomska i socijalna pitanja. godine koja dozvoljava štimovanje pozicija.00 znate po tome što malo troši na javna Budžetski deficit (% od BDP) 0. godini jedino veliki broj posrednih indikatora po kojićuje se tendencija veće uloga države u ukoliko dođe do još jedne ili dve velike ma se može zaključiti da će visoka javna privrednoj aktivnosti – naredna vlada bi prodaje. prognoza je NBS. početak-kraj godine) -5. 415 Tema broja 33 Ekonomija u izbornim obećanjima političkih partija Iznenađenje u pripremi U prvih mesec dana izbornom kampanjom dominirala su simbolička i neekonomska pitanja: odbrana integriteta zemlje ili ulazak u Evropsku Uniju. Vlada. početak-kraj godine) 17. Prvo.9 5.moći će da se održi u 2008.4 4-8 na potrošnja pasti na 40 odsto od BDP-a Izvor: Economist Intelligence Unit. jer rudarstvo i energetika predstavljaju najveću izvoznu šansu Srbije“ raste i u 2008. Srbija već duže vreme ne uspeva da značajno snizi javnu potrošnju. budžet je sve vreme u de- Milutin Mrkonjić: „Koalicija SPS-PUPSJS nikada neće prodati Rudarsko-topioničarski basen Bor.

Primarna proizvodnja i proizvodnja hrane je bila i ostala najvažnija šansa za brži prosperitet Srbije. plate i pravo na rad. ali i bankarskog sistema. dok je rast cena poljoprivrednih proizvoda u istom periodu iznosio čak 35. međutim. Istočne Evrope. obavezne kolektivne ugovore o radu i penzije u iznosu od 70 odsto od prosečne plate. Kako je bilo izvesno da će druga Vlada Vojislava Koštunice pasti. godine potpuno preusmerila svoje aktivnosti na obuzdavanje inflacije. agencija i institucija koji preuzimaju nadležnosti ministarstava. Monetarna politika Karakter fiskalne politike ima reperkusije po monetarnu politiku o kojoj su se stranke do sada malo izjašnjavale. Osnovni faktor rasta tražnje jeste povećanje fonda zarada koji je u februaru porastao za 11 milijardi dinara. Recimo. plate pa porez.2%. “SRS će sprovoditi industrijsku politiku koja podrazumeva državnu intervenciju u korist strateških sektora koji se smatraju najznačajnijim za nacionalni privredni razvoj i rešenje problema nezaposlenosti”. ali taj iznos od 45 odsto . ukidanje školarina na državnim fakultetima i ograničenje visine školarine na privatnim fakultetima. građevinarstvo i turizam. MAJ 2008 | Šta nude političke stranke Olivera Bojić Dragan Đilas: „Saobraćajne gužve u Beogradu biće smanjene proširenjem ulica i izgradnjom mostova i metroa” privredni rast. Radikali u svom programu. pored poljoprivrede. Afrike. jer će sve povlastice morati da se finansiraju iz budžeta.34 Tema broja BR. napominje Tabaković.000 dinara godišnje za nekomercijalni razvoj poljoprivrednih gazdinstava. Da bi se to postiglo njihov program podrazumeva mere za održavanje makroekonomske stabilnosti. plate zaposlenih u javnom sektoru će nastaviti da rastu. kazala je Jorgovanka Tabaković. Narodna banka Srbije je od kraja 2007. godine bila realno veća za 12.25 odsto. Nasuprot uništavanju domaće proizvodnje uz liberalizaciju uvoza. “Srpska ekonomija je u velikoj meri zavisna od EU što značajno sužava manevarski prostor Vladi da samostalno reaguje ne samo ekonomski nego i politički. navode još tri strateška sektora: sektor malih i srednjih preduzeća. ima SPS koji predviđa opšte besplatno lečenje.2 odsto u odnosu na februar 2007. Može li NBS u promenjenim političkim okolnostima da nastavi sa takvom politikom? DSS eksplicitno kaže da podržava restriktivnu monetarnu politiku. to je bio težak zadatak. potrebno je. već i visokog političkog rizika o kome će biti više reči kasnije.proizvodnja raznovrsne ambalaže. niske inflacije i smanjenje finansijskog rizika Srbije. pomaganje nerazvijenim opštinama da kroz program javnih radova uposle 50. (Istina.5%. što podrazumeva ukidanje korupcije i zloupotrebe javnih fondova. Ako se proceni da izbora ne bi trebalo da bude nekoliko narednih godina.8% na međugodišnjem nivou. U martu je na mesečnom nivou iznosila 1. godine.000 ljudi godišnje. “Moramo stvoriti ekonomski jaku državu sposobnu da reguliše društvene odnose. Ostale stranke se ne izjašnjavaju direktno.) Najvažnije sredstvo kome će NBS u budućnosti pribegavati jesu repo operacije i referentna kamatna stopa koja je nedavno podignuta na 15. 415 | 5. gde će se poštovati norme društvene zaštite: penzije. Ako to bude procena. jer plate zaposlenih nisu trošak nego tražnja”. smatra Tabaković. godine opet ubrzo ići na izbore. a 11. Najviše planova na socijalnom planu. Radikali se zalažu i za ukidanje PDV-a na najneophodnijim stvarima za bebe i njihovo ekonomsko pravilo glasi: prvo proizvodnja. Tek nakon toga dolazi neto štednja stanovništva sa 6. Ako ćutanje znači odobravanje. U programu SRS-a naglašena je i potreba stranih direktnih investicija. Budući da niko eksplicitno ne kaže kako će država trošiti na administraciju i zaposlene u javnim službama. SRS se zalaže za ukidanje paradržavnih organa. Za SRS poljoprivreda je strateški sektor. pre svega. Za sada sve stranke direktno ili indirektno najavljuju pomoć ugroženim slojevima stanovništva. S obzirom na visoku javnu potrošnju. Budući da je sasvim moguće da će SPS biti u narednoj vladi ko god je bude vodio. transporta. To će predstavljati veliki pritisak na javnu potrošnju. stipendije za mlade talente i studijska putovanja. DS nudi naknadu trudnicama u iznosu od 100 odsto zarade (DSS nudi snižavanje PDV na proizvode za decu i trudnice) i punu platu za vreme trudničkog bolovanja. da treba podsticati priliv kapitala i iz Rusije. čini se da najveći broj stranaka nema ništa protiv monetarne politike i SRS Prioritet izvozu Osnovni cilj ekonomske politike SRSa je smanjenje nezaposlenosti uz postizanje održivog privrednog rasta i poboljšanje standarda stanovništva. 100 evra državne subvencije za štednju koja bi se iskoristila za kupovinu prvog stana. promovisati izvozne sektore i to. 50. ali kako se napominje u postojeća preduzeća realnog sektora a ne samo u akcije i investicije u trgovinske lance. ove ciljeve SPS bi trebalo uzeti ozbiljno u predviđanjima privrednih kretanja u periodu 2008-2012. tražnja stanovništva je u februaru 2008. radno intenzivne i stvoriti uslove da ti sektori postanu međunarodno konkurentni. moguće je da će ti izdaci najviše zavisiti od procene da li će se i posle 2008. Istovremeno program predviđa ukidanje obavezne devizne rezerve kod Centralne banke. pogotovo uzimajući u obzir i razvoj „pratećih“ sektora . Upravo to govori u prilog strateškog opredeljenja SRS da Srbija mora imati dva izlaza. što će morati da ima reperkusije na budžet. koja predstavlja jednu od osnovnih poluga privrednog razvoja i rasta. sektor trgovine. Južne Amerike i zemalja iz regiona”. Državu u kojoj će zaposlenost biti tretirana kao osnova stabilnosti privrede. navela je Tabaković. Azije. po njenim rečima. inflacija je počela da se ubrzava. Recimo. inflacija nije posledica samo visoke javne potrošnje. barem na početku mandata. ističe Tabaković kao jednu od prednosti svog programa. rekla je Tabaković.2 milijardi dinara. moguć je pokušaj nešto restriktivnije politike potrošnje u javnom sektoru.

obezbediti zvoj. Srbija. MAJ 2008 | BR.4 15. pored završetka puta Horgoš-Požega.50 9.30 7. Drugi način da se reši problem otvaranja . Prema podacima Zavoda za statistiku. stopa nezaposlenosti je u 2007.9 16.93 35. ima najvišu stopu nezaposlenosti među susedima. ukazuje na to da će u narednoj vladi biti neizvesna sudbina čuvenog NIP-a koji je svojevremeno. kao evropske standarde za hranu.2 35. čini se da se najveći broj stranaka u kampanji ipak odlučio za prvi. godinu je procena EIU. Odsustvo vizije kapitalnih ulaganja u periodu 2008-2012. ali se ona svode uglavnom na završavanje započetog. Iako je kojim će svakako morati da se pozaba. 18. a onda će i Elektronska industrija Niš da živne jer će ugrađivati delove u te automobile“ preduzećima (čiji bi osnivački ulog bio svega 100 evra) kroz ukidanje poreza na dobit u prve tri godine i osnivanje garancijskog fonda za žene preduzetnice. proizvode tra da je neophodno oformiti državnu najelegantnije cipele.21 11. osniva„SRS će zaposliti nje Fonda za ravnomeran regionalni raradnike. Mlađan Dinkić: “Dva velika evropska proizvođača automobila podići će fabrike automobila u Kragujevcu. Koalicija DS-G17 Plus tako Tomislav Nikolić: nudi 3. za ostale zemlje Economist Inteligence Unit. 17.| 5. godini opala u odnosu na 2006. To je.ovaj drugi način efikasniji. Razvoju banku koja bi se bavila ulaganjem u privredu.60 Izvor: Za Srbiju Republički zavod za statistiku.00 7.75 2008. još veoma visoka nezaposlenost. drugi je Zaposlenost U socijalnom smislu. najavljuje dalja ulaganja u telekomunikacije. SRS smanekad. DSS takođe predviđa kredite i bespovratna sredstva u vidu višeg agrarnog budžeta za 50 odsto i podsticanje za investitore koji zaposle više od 100 ljudi. a ne u usluge. vi svaka naredna vlada jeste smanjenje nezaposlenosti.1 15.00 7. Kolona za 2008. DS-G17 Plus najavljuju završetak koridora 10 i izgradnju puteva Beograd-Užice. Čini se da upadljivo odsustvo naznaka o tome kako će se stranke odnositi prema monetarnoj politici može da potvrdi tezu po kojoj će fiskalna politika ostati ekspanzivna. između ostalog.01 37. Srbija Hrvatska Makedonija Mađarska Bugarska 20. sufinansiranje u iznosu od polovine ulaganja za sve koji u proizvodnju uvedu Vranjancima da.9 odsto.46 2006.000 kredita za startup preduzeća (uz godišnju kamatu od 1 odsto).30 7. međutim. najavljivan upravo kao rešenje za infrastrukturne projekte u Srbiji. 20. Problem rešenja nezaposlenosti može da se načelno reši na dva načina.9 35.61 2007. Jedan je pomaganjem države privredi. godinu i sada iznosi 18. DSS nudi podršku novoosnovanim malim i srednjim politike kursa.72 7. 415 Tema broja 35 Stopa nezaposlenosti u zemljama u regionu (u %) 2005. dok DSS. Za sada se može zakljuda Simpo i Fabrika vode Heba neometano čiti da biuta Banka najverovatnije najviše ulagala poljoprivrednu i prehrambenu rade“ industriju. najveći problem otklanjanjem prepreka za biznis.00 7.8 18. Neke stranke predviđaju i kapitalna ulaganja. ali verovatno i to da bi guverner Jelašić mogao da ostane na svom radnom mestu uprkos tome što neprekidno u javnosti kritikuje fiskalnu politiku. posle Makedonije.

godine. Donećemo anti-korupcijski zakon koji predviđa da svi funkcioneri javno deklarišu svoju imovinu na početku i kraju mandata. smatra Bogosavljević. “SRS se zalaže za osnivanje dve domaće razvojne banke koje bi se bavile kreditiranjem poljoprivrede i izvozno orjentisanih grana koje su osnovni preduslov stabilnog i održivog razvoja zemlje”. kupovinu prvog stana uz pomoć namenske štednje. a to su ujedno i osnovni ciljevi u zemljama Evropske unije. Srđan Bogosavljević. to nije specifično samo za Srbiju već i za mnoge zemlje u svetu. Smanjivanje osnovice za godišnji porez na dohodak građana uz poreska oslobađanja za štednju i investiranje (hartije od vrednosti. rast kvaliteta državnih usluga. direktor marketinške agencije Strategic Marketing smatra da građani uopšte ne čitaju programe političkih stranaka. Izbor DS Stan za svakog Jedna od ključnih stavki ekonomskog programa koalicije Za evropsku Srbiju je kupovina prvog stana uz pomoć namenske štednje. Administrativne prepreke za biznis su značajne u oblastima dobijanja dozvola (149 mesto).36 Tema broja BR. domaći investitori će imati sve uslove za dalje i još veće ulaganje u našu privredu. kao strateški odabranu granu stabilnog privrednog razvoja. pa samim time ni ekonomske programe. napominje Bogosavljević. MAJ 2008 | obavezno usmeriti preko banaka u podsticanje izvoza. glasaće za evropsku opciju. Pozicije su veoma indikativne i pokazuju gde se nalaze uska grla koja treba razbiti. kako pojašnjava Bogosavljević. građani biraju između dva puta. pre svega. ocenjuje Bogosavljević. “Sve stranke obećavaju bolji ekonomski položaj Srbije. koje sprovodi jednom godišnje. ali s obzirom na našu koalicionu političku scenu. sudstva. “Kaznićemo one koji se bave korupcijom. štednju na računima). to znači rast zarada. navodi Bogosavljević. izgradnju auto-puteva. emotivnog i racionalnog. registrovanja privatne svojine (115 mesto). istakao je Cvetković. Napominje se da će javne službe. naglasio je ministar finansija u odlazećoj Vladi Mirko Cvetković. pitanje je kome verovati? Osim SPS-a. Međutim. smanjivanje carine na automobile. naveo je Cvetković. opšti položaj Srbije se pogoršao u 2006. 415 | 5. zatvaranja posla (103 mesto). država će dodavati po 100 evra za svakog ko namenski štedi za kupovinu stana i biće ukinuti svi porezi kod te štednje. Naime. Konačno. moglo bi da utiče na promene u ponašanju sve jednog malobrojnog dela stanovništva koji dobro zarađuje”. Ekonomski program DS-a i koalicije Za evropsku Srbiju (DS-17-SPO. novih radnih mesta jeste uklanjanje prepreka za biznis. saobraćaja i bezbednosti građana. “Cilj nam je da ukupna opterećenja koja su vezana za plate smanjimo na duži rok i da budu između 35 i 40 odsto. Stranke se prosto utrkuju u tome koja će biti veći liberal kada foto: Branislav Ješić . penzija i socijalnih davanja ugroženim slojevima. Strani investitori su vrlo zainteresovani za investiranje u Srbiju ukoliko se put ka EU nastavi. Prema istraživanju Svetske banke „Doing Business”. “Ako građani budu razmišljali o ekonomskom položaju Srbije i opredele se za pridruživanje EU. ministar je kao najvažnije mere izdvojio strane investicije. zdravstva. Ako se budu vodili romantičnom predstavom “da ne izgubimo svoj identitet” glasaće za stranke koje se ne zalažu za bolju ekonomsku situaciju u Srbiji”. ali očigledno njega nije tako lako započeti. više od pet milijardi evra. da bi građani znali koja stranka nije ispunila data obećanja. sama država će investirati u ogromne infrastrukturne projekte iz budžetskih i privatizacionih sredstava”. Za ostvarenje ovih ciljeva. ističe Tabaković. Na narednim izborima. kredite za poljoprivrednike i početnike u poslu. zaposlenosti. navodi Tabaković. godini. Poslovanje izgleda ide relativno lako ako uspete da ga započnete. osnaživanje institucija. jednostavno ne mogu da ocene koja će to stranka doneti bolji standard Srbiji. nekretnine. nemamo stranke koje su bile same na vlasti. Konkretnije. kaže Cvetković. Veliki broj građana uopšte nije svestan koliko je bitna saradnja sa svetom. pripremu izvoza i u poljoprivredu. i 2007. “Uticajni mediji stalno prenose poruke određenih političara koji tvrde da će biti ekonomske saradnje sa EU i ako Srbija ne potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju”. Propisaće se kazne od godinu do 10 godina zatvora i isključenje iz politike”. Nakon agresivnijeg pristupa uklanjanju prepreka tokom prve dve godine prve vlade Vojislava Koštunice. školstva. zdravstvo i školstvo dobiti veća sredstva za modernije i kvalitetnije bolnice i škole i veće plate za osoblje. “Dovešćemo ogromne investicije u Srbiju. U ekonomskom programu te koalicije navodi se da će sudstvo i pravni sistem biti jači uz rast njihovih budžeta i političke nezavisnosti. za šta Bogosavljević pripisuje odgovornost određenim srpskim medijima. Čini se da su za Srbiju takve vrste prepreka najveći problem za privredni razvoj. Takođe. prepreke za biznis su se u Srbiji pooštrile tokom 2007. precizirao je Cvetković. Za građane su najvažniji ekonomski problemi.LSV-SDP) ima za cilj visok rast bruto domaćeg proizvoda i to realno za šest do osam odsto uz visok rast standarda građana i održavanje niske inflacije na nivou između četiri i pet odsto. smanjivanje poreza na plate na samo 10 odsto.

Bez obzira na to. MAJ 2008 | BR. DSS nudi besplatno korišćedokle god može da se finansira. Glavni razlog za to automobila na 1 odsto. što predstavlja poreza na plate sa 12 odsto na 10 odsto. Deficit na spoljnotrgoPlus najavljuju ukidanje poreza na ka. LDP se da je do sada uspevala da deficit suzbija kalniji u poreskoj politici je SRS koji se zalaže za manje uplitanje države u pri. godine. carinskih ba. godine matu na namensku štednju.5 30 hiljada dinara sto.u politici uklanjanja prepreka. smanjenje poreza na protrošačkih kredita koji indukuju potrošačMlađan Dinkić: „Sve fit za poslodavce koji obezbede posao za ki bum. Kao i obično. a opterećenja državnog protekcionizma. što je rekordan deficit od mesečno“ 2001. Privrenje zemljišta na 49 godina i oslobađanje poreza na dobit na 15 godina. najvažniji Zatvaranja biznisa 100 103 106 103 +3 indikator koji nam dosta govori o stanju Izvor: Studija Svetske banke Cost of Doing Business. veću zaštitu potrošača.8 milijardi dolara. godini na 16. popeo 8. na doprinose i socijalna davanja sa 63. 415 Tema broja 37 Lakoća… 2005. 84 84 148 109 110 21 62 2008. nerazvijenim opštinama. smanjenje poreza na potrošačkog buma deficit na tekućem odnosno najmanje korporativnu dobit sa 10 odsto na 8 odračunu narastao je u 2007. Kao rezultat odsto na 58 odsto. 68 60 157 73 110 33 60 2007. pogotovo na Deficit na tekućem računu nije problem jugu Srbije. velikim prilivom stranih ulaganja u prinaknadu tokom čini se. Još je atraktivnija ponuda tog trenda jednim delom se kompenzuje DSS. reformu javnog sektora (posebno javnog preduzeća). 86 90 149 110 115 13 64 Promena 20082007. PDV-a na čak 12 odsto. Najradi. U programu LDP ostalim tržištima. ukidanje sokim prilivom doznaka iz inostranstva.org privrede Srbije jeste stanje razmena sa se dođe do uklanjanja prepreka. Deficit koji nastaje kao posledica trudnice će imati nezaposlene. DSS obećava smanjenje poreza „greenfield” investicijama u 2007. U odsto BDP-a.1 milijarde dolara). -2 -6 -1 -1 -5 +8 -2 Vojislav Koštunica: „Slomićemo do kraja kičmu mafiji. liberalizaciju kaPlaćanja poreza 65 64 117 121 -4 pitalnih transakcija sa inostranstvom i Međunarodnog trgovanja 142 51 54 58 -4 fiskalnu decentralizaciju. sastoji najviše od uklanjanja prevatizovana preduzeća (koji je zajedno sa trudnoće u iznosu preka.| 5.1 iznosio 2. Poslovanja (opšta ocena) Pokretanja posla Dobijanja dozvola Zapošljavanja radnika Registrovanja svojine Dobijanja kredita Zaštite investitora 95 43 158 43 104 96 58 2006.visokim prihodima iz privatizacija i viu roku od 5 godina zalaže za spuštanje vredu. smanjenje i za koliko se smanjuju poreske stope. upola niža carina je ekspanzivna fiskalna politika i rast pona automobile. lakše procedura za povraćaj PDV. uvođenje konkurencije u penzioni sistem.nema brojki koji bi ukazivali na to koje vinskom računu se tokom 2007. godini od 100 odsto plate. ali je iz tačaka 3-6 Programa jasno da bi rekord i povećanje od 41 odsto u odnosu spuštanje poreza na promet stanova i ta stranka verovatno bila najradikalnija na prethodnu godinu. www. lopovluku i kriminalu” rijera. visok deficit je indika- . DS-G17 plata na ispod 50 odsto.doingbusiness. čiji se program zajedno uz LDP. Primene ugovora 74 76 99 100 -2 Tekući račun.

respektivno. a ne neku drugu privrednu granu. To je. godine Deni Rodrik. ekonomista sa Harvarda. U kabinetu Popovića opisuju slikovito program koalicije DSS . Ključna mera Narodnjačke koalicije. U toj koaliciji smatraju da je saobraćajna infrastruktura generator razvoja Srbije i da je za ekonomski rast neophodan nastavak izgradnje autoputa Horgoš . marta. Naglašena je i podrška poljoprivredi. kada je reč o ravnomernom regionalnom razvoju je privlačenje stranih investicija u nerazvijena područja Srbije. Između 3. a na drugoj strani ima veliki apetit za uvozom roba koje ne može sama da proizvede. BELEX15 i BELEXline su pali za 23 odsto i 14 odsto. otvara se pitanje da li će Vlada uspeti da uveri strane investitore da izborni rezultati neće biti razlog da za beg kapitala iz zemlje. Recimo. koordinatora ekonomskog programa DSS-NS. kao osnovni cilj.38 Tema broja BR. To je logična posledica politike pomoći po kojoj je bitno stvoriti radna mesta. nalazi viši standard građana i smanjenje siromaštva. posebno na jug Srbije. piše da je politika pomoći privredi opravdana ukoliko prethodno postoji proces kroz vlada i privatni sektor mogu da reše problem informacionih eksternalija i otkriju u čemu je domaća privreda bolja od ostalih na svetskom tržištu. Takođe. U ekonomskom programu te koalicije Dunav je definisan kao koridor zapošljavanja čiji je trenutni potencijal iskorišćen sa svega 10 do 15 odsto i gde bi se. Politički rizik Konačno. Budući da bi mogla da bude antievropska. Za sada postoji dosta indikatora koji ukazuju da je beg već počeo. neizbežno u privredama u razvoju koje tek treba da pronađu komparativnu prednost. prema njihovim planovima. za nekoliko narednih godina otvorilo 50. DSS-NS Olakšice za strane investitore Koalicija Demokratska stranka Srbije i Nove Srbije kao najznačajnije mera predviđene ekonomskim programom izdvaja donošenje poreskih olakšica za strane investitore i domaće preduzetnike. godine) Učešće stranih investitora u trgovanju na Beogradskoj berzi je smanjeno u februaru na 44. jer to može da doprinese većoj konkurentnosti privrede na svetskom tržištu. navode da će svim strateškim investitorima koji budu ulagali u nerazvijena područja biti ustupljena zemlja na besplatno korišćenje na 49 godina i biće oslobođeni poreza na dobit u periodu od 15 godina. Najvažniji je stanje na Beogradskoj berzi koje verovatno predstavlja najbolji indikator kako investitori (veliki i mali) procenjuju ekonomske rizike. (Samo 12. odnosno. Pomaganje države privredi nije unikatnost Srbije. tvrde u kabinetu Nenada Popovića. onda njih treba razvijati. želi da stvori društvo jednakih šansi za sve građane. Berzanski indeksi su u padu od kraja 2007. Ekonomski program Narodnjačke koalicije predviđa i osnivanje posebnog garancijskog fonda za žene preduzetnice. ne postoji ekonomsko obrazloženje zašto pomagati jednu. dobijaće redovne i svake godine veće subvencije. najavljuje Cvetković. Ključna prednost ekonomskog programa koalicije DSS . Domaći privrednici nisu ništa manje zabrinuti od stranih finansijskih ulagača. koji su to proizvodi kojima bi Srbija mogla da se istakne na svetskom tržištu.Požega i Koridora 10. Kao jednu od prednosti svog ekonomskog programa u odnosu na programe drugih političkih partija u Srbiji. Kad se ustanovi koje su to privredne grane. što je period kad je Vlada Srbije počela da se drma i konačno pala. a ne misliti pri Čedomir Jovanović: „Zalagaćemo se za državu u kojoj će građani biti bogati zato što rade.89 odsto. godine. ali i intenzivan razvoj rečnog saobraćaja i infrastrukture na Dunavu. naglašavaju predstavnici tih stranaka. koji će predstavljati temelj političke i ekonomske stabilnosti u Srbiji. i 14.NS kao ekonomsku piramidu.39 odsto. kako kažu narodnjaci. obrazložio je Cvetković. Ekonomskim programom ta koalicija. Pomoć države i informacione eksternalije Ako se bude ispunilo barem nešto od najava političkih stranaka po kojima će se podsticati domaća privreda moguće je da će dalje restrukturisanje preduzeća i dovesti do poboljšanja izvoznog kontigenta Srbije. što je najveći pad u jednom danu zabeležen u istoriji Beogradske berze posle 2001. ostvarljiv i što daje najveću šansu investitorima.NS je to što je realan. Jedna od glavnih mera je i puna plata za sve žene na trudničkom bolovanju u iznosu od 100 odsto zarade. U Konjukturnom barometru Ekonomskog . U tekstu “Industrial Policy for 21st Century” iz 2004.000 novih radnih mesta. marta BELEX15 je pao za 7. jer poljoprivreda povećava izvoz i najvažnija je grana u zapošljavanju i zadržavanju stanovništva na selu. 415 | 5. Cilj njihove koalicije je stvaranje snažne države bogatih pojedinaca koji žive od svog rada i inicijative. u kabinetu Nenada Popovića. treba zapaziti da ni kod jedne stranke pomaganje privredi nije proizvod strategije kojom bi se rešile informacione eksternalije. najveći problem sa kojim će se suočiti naredna vlada jeste visoki politički rizik zemlje. a zamišljena je tako što će kroz agrarni budžet poljoprivrednici uvoditi nove standarde o trošku države. kao i dobro plaćenog srednjeg sloja. Sada imamo sredstava i kreditnih mogućnosti da uđemo u velike investicije”. tor koji ukazuje na konkurentnost jedne privrede: privreda Srbije ima ponudu kvaliteta roba koje nisu atraktivne za strana tržišta. MAJ 2008 | Program koalicije Za evropsku Srbiju predviđa konačnu izgradnju auto puteva. a ne zato što su tajkuni ili partijski aparatčici“ tom i šta će se na tim radnim mestima proizvoditi. dok će nova preduzeća biti potpuno oslobođena poreza u prve tri godine poslovanja. čini se. na čijem se vrhu. kažu u kabinetu Nenada Popovića. Međutim. ali i mladima. Koja je komparativna prednost Srbije? Iz kakve je analize to proizašlo? I što je najvažnije: postoji li proces kojim je to uopšte moguće utvrditi? To su pitanja kojima se u izbornoj kampanji (a ni van nje) nije bavila ni jedna politička stranka. “Srbija je u prethodnom periodu vraćala dugove iz prethodnog perioda katastrofalnog upravljanja 90-tih godina.

penzionera. -14. deficit na tekućem računu moći će jedno vreme da se finansira iz deviznih rezervi. Moguće je otuda da će najgori ekonomski scenario pod narednom vladom biti – kontinuitet. Pored toga. godine.0 Izvor: Economist Intelligence Unit.0 1. instituta iz marta 2008. godine. Ako bi se on osetno smanjio to bi značajno uticalo na deficit na tekućem računu koji više ne bi imao odakle da se finansira. Poznat je i njegov kraj.3 2007.5 4. kao i 1997. Deficit na tekućem računu (u % od BDP) Neto direktne strane investicije (u milijardama dolara) -8. MAJ 2008 | BR. Na drugoj stani. očekuje se prodaja NIS-a i još nekih javnih preduzeća. Ako zbog visokog rizika strane investicije ne premaše nivo iz 2007. Za sada se čini da. u 2008. što bi dovelo do opadanja privredne aktivnosti gde bi bila neophodna još veća potrošnja i inflacija da bi stanovništvo steklo privid kako im standard ne opada. foto: Beta Ocena poslovanja u Srbiji u periodu 2004-2008.5 2. To bi. godine (od kako Anketa postoji u tom obliku). 415 Tema broja 39 Ivica Dačić: “Borićemo se za prava radnika. godinu predstavljaju procenu EIU.1 2008. Taj scenario je poznat iz 1990-tih godina. godine. Podaci za 2008. 31. već je ta Vlada – upravo da bi pokazala kako je sposobna da se bavi onim za šta su je mnogi optuživali da je nesposobna – nastavila sa istim kursom privrednih reformi. godine zabeležen je najgori prosečan pokazatelj privredne klime od avgusta 2004. -12. Teškoće sa finansiranjem deficita dovelo bi do još većeg ustezanja banaka da finansiraju domaće privrednike. nije sasvim isključeno da naredna Vlada iznenadi sve i u ekonomskom pogledu uradi više nego što se od nje očekuje. Čak 36.7 odsto da sledi povećanje cena inputa. jer će nestabilna politika situacija i politički rizik značajno uticati na nivo direktnih ulaganja. pod pretpostavkom najgoreg scenarija (to je scenario u kome Vlada ne bude bila sposobna da suzbije politički rizik).| 5. Sve su to ozbiljni problemi za narednu vladu. čime bi se problem finansiranja deficita odložio do sredine 2009.6 odsto preduzeća smatra da će u naredna tri meseca porasti opšti nivo rizika u poslovanju. 2005. -16.0 2. poljoprivrednika i svih onih koji su obespravljeni. to ne samo da se nije desilo. Prvi je odlaganje krize.8 odsto preduzeća veruje da sledi rast cena. Ipak. a čak 72.5 2006. Nešto slično se desilo u prve dve godine prve Vlade Vojislava Koštunice kojoj su svi predviđali da će poništiti sva dostignuća privrednih reformi iz perioda 2001-2003. mogle da obezbede jednokratan značajan priliv stranog kapitala. buduća Vlada ima dva . a za koje se niko ne bori” izlaza iz teške situacije.

ako postoji neslaganje sa tarifnim režimom.445 2006. EUR) Investicije (u mil. dok je u 2006. 2.5 2007.251 / 581.642 112.193 6.50 705. ali je zato prihod kablovskih distributera pao sa 22 miliona na 20 miliona evra.563.6 210. potrebno je prepoznati ga i pratiti njegov rad.700 88. “Da bi se tržište razvijalo neohodno je da postoji konkurencija. sa 62 miliona na 166 miliona evra. 415 | 5.73 1. Ako se utvrdi da u nekom sektoru postoji monopolista.854.956 / 400 0.690 73.036 5. MAJ 2008 | Telekomunikacije Uskoro kontrola tržišta Ratel je najavio da će od juna meseca početi da primenjuje troškovni model na tržištu telekomunikacija u Srbiji. Na osnovu troškovnih modela i tarifnog režima Ratel će sprovoditi i rebalans cena na telekomunikacijskom tržištu. EUR) Investicije (u mil. Prihod od fiksne telefonije pao je sa 426 miliona evra na 414 miliona.31 414.0 Izvor: Ratel foto: Arhiva .527. ali su investicije u toj oblasti značajno porasle. godini imalo vrednost od šest milijardi evra. a operatori su dužni po Zakonu da naprave izmenu.30 88. Fiksna telefonska mreža 2005.550 38. Prihod od internet usluga porastao je sa 26 miliona na 59 miliona evra.719. rekao je Jovan Radunović. 6. 2. 8.734 4.5 103. EUR) 2.9 2007.400 36.60 426 62.70 83. kalkulacijama cena koštanja i prodajnih cena pojedinih proizvoda i usluga.01 93.60 938.40 Tržište i novac BR.9 izvor: Ratel Mobilne mreže 2005. predsednik Upravnog odbora Republičke agencije za telekomunikacije Ana Krajnc K ontrola tarifne politike i uvođenje troškovnog modela zasnovanog na istorijskim troškovima koje će Ratel početi da primenjuje od juna ove godine.804. Ono Vrednost tržišta Ukupna vrednost telekomunikacionog tržišta Srbije u prošloj godini premašila je 10 milijardi evra. što je najvažnije jeste da po ustanovljenju tarifnog režima i kontrole njegove primene za operatore koji imaju monopol.763.379 839.643. EUR) 5.60 370 83. podrazumevaju između ostalog.9 2006.1 165. prikupljanje informacija o alokaciji troškova.510.689. Broj pretplatnika Penetracija (u %) Stepen digitalizacije (u %) Prihod od telefonskih usluga (u mil.452. Ratel može odmah da interve- niše.449 257.300 33. Početak primene troškovnog modela ne dopada se ni Telekomu ni SBB-u”. Broj pretplatnika Penetracija (u %) Broj postpejd pretplatnika Broj pripejd pretplatnika Broj pretplatnika 3G mreže Prihodi (u mil.

882.471. ADSL Kablovski modem Bežični pristup Ostalo (direktan pristup. Dialup ADSL Kablovski modem Bežični pristup Mobilni pristup Ostalo (ISDN.89 350 563. Zakon o telekomunikacijama određuje pravila našeg funkcionisanja. MAJ 2008 | BR. .00 Izvor: Ratel Ratel je počeo sa radom decembra 2005.12 66 19.530 23.3 2006.3 Izvor: Ratel Broj pretplatnika.73 21.268.6 Izvor: Ratel Takođe u ovoj rubrici 42 Prose.6 75.397 199.276 257. 1. “Od nadležnih institucija nismo imali potrebnu podršku. 199. Ethernet LAN. .210 / 121.059 2. 1.567. Kad je u pitanju fiksna telefonija. gde su rezultati tržišne utakmice vidljivi pogotovo od ulaska trećeg operatera. 26. Telekom ima apsolutni monopol iako se najavljuje ulazak drugog operatora. godine. .598 21.) 708. Gornji Milanovac: U planu fabrika u Rusiji 46 Mlekarska industrija: EU odobrila izvoz mleka 72 Sajam Građevinarstva: Potraga za srpskim partnerima 74 Poslovne vesti 76 Zoom: Slučajno ili ne 77 Udruženje banaka Srbije: Rastu krediti Internet 2005. Međutim.62 2007.276 Izvor: Ratel Širokopojasni internet servisi 2005.109 7.63 1.32 72 20.32 488.600 1.0 / 2007.900 7. a skoro potpuni monopol ima SBB. 541.. a kad će se to dogoditi odlučuje Ministarstvo za telekomunikakcije.379 583. rekao je Radunović. direktan pristup.598 21.731 36. Tržište kablovskih operatera je još komplikovanije.6 2007. kao i da bi pitanje nepravilnosti. Broj pretplatnika Penetracija (u %) Broj Internet provajdera Prihod od Interneta (u mil. 415 Tržište i novac 41 Kablovski sistemi 2005.914 2006.500 0. ti ciljevi još nisu ostvareni i za dve i po godine rada Ratel nije uspeo da reguliše tržište telekomunikacija. “Troškovni model regulisaće tržište telekomunikacija. Ometanje tog Zakona sa izmenama u drugim zakonima koje nisu u skladu sa njim. EUR) 758.968 10.92 159 59. jer iako postoji 72 operatora sa dozvolom. Iz Ratela kažu da je sve spremno za ulazak drugog operatora na tržište fiksne telefonije.200 13.. Do potrebe za formiranjem Republičke agencije za telekomuinikacije došlo je usvajanjem Zakona o telekomunikacijama 2003..956 1.914 / 40.049 / 13.92 1. samo u domenu mobilne telefonije.7 80.059 257. rekao je Jovan Radunović.005. koje svakako postoje trebalo regulisati u okviru Zakona o telekomunikacijama i Zakona o radiodifuziji.3 10.309.611 26.506 16.968 9. Konkurencija je ostvarena. 774.680 10.379 2.126 54.705.54 2006.049 13. U Ratelu kažu da je najveći problem loša tehnička opremljenost operatora i time nemogućnost pokrivanja veće teritorije.530 23. prema načinu pristupa Internetu 2005.664 87. 928. EUR) Zastupljenost koaksijalne mreže u KDS-u (u %) Zastupljenost hibridne (HFC) mreže u KDS-u (u %) 530.500 7.00 2007.012 10.4 / / 2006.687 10.78 Izvor: Ratel Telekomunikaciona korpa (prosečni iznosi računa) 2006. kao što je poznato. Fiksni telefon Mobilni telefon (pripejd) ADSL Televizija (RTS pretplata) KDS Prosečna neto zarada 907.126 54.956 1.04 34.226 9. 685. Broj pretplatnika Penetracija Broj KDS operatora Prihod od KDS usluge (u mil.28 150 26.88 351.20 58 22. godine koji je predvideo početak procesa liberalizacije i ukidanja monopola u telekomunikacionom sektoru u Srbiji.664 87.. Ethernet LAN.) UMTS (3G) Broj pretplatnika Penetracija (u %) 9.00 / 21. poput predloga izmene Zakona o lokalnoj samoupravi može značajno da poremeti naš rad”.40 300 404.731 36. pa i cene u tom sektoru”. teritorija je podeljena između par igrača. Kragujevac: „Ruke” za ceo svet 43 Hyundai: Centar vredan 15 miliona evra 44 Metalac.| 5.210 2007.

maja. Naš plan je da se u centralnoj Srbiji. novinara i stručnjaka za preduzetništvo. Velsu i Austriji. da bi prvi delovi put fabrike u Austriji. Inače. krenuli već u januaru ove godine. One fabrike koje uđu u poslovnu saradnju sa nama dobijaju šansu da se razvijaju uporedo sa našom firmom. a o Grčkoj 31 odsto. Prema rečima direktora Augusta Ornetcedera cilj austrijske kompanije sa sedištem u Kragujevcu je da postane ekskluzivni snabdevač koncerna Wacker Neuson u Evropi. kompjuterski upravljanim. sa sto odsto austrijskim kapitalom. Nemačkoj. a kompanija Neuson ima produkciju građevinskih mašina. kompanijom Metal Industry iz Kragujevca. U ovoj firmi takođe planiraju F da u skorije vreme udvostruče broj nama i poslednji je peskarenje i farbazaposlenih. Quality Austria je nacionalno sertifikaciono telo koje je članica je Međunarodne asocijacije sertifikacionih tela. deo je svetske korporacije Wacker Neuson. prenela je agencija Rompres. Velsu. Prose sarađuje i sa srpskim firmama. Inače.. a Srbija će postati centar proizvodnje za Wacker Neuson Milutin Đević irma Prose. Sprovođenje sistema kompanija je počela pre godinu dana. Jedan od kratkoročnih planova ove firme je da osnovi proizvodnju „ruke” bagera u 15 različitih veličina. Ta kompanija je saopštila da je 52 odsto potencijalnih investitora koji su anketirani u sklopu istraživanja. U kragujevačkoj fabrici planira se proizvodnja u četiri koraka. Rumuniji. koje se bavi finalizacijom bagera i dampera. Za priznanje mogu konkurisati firme sa jednim zaposlenim do 250 zaposlenih. ali i da komponente za prvu ugradnju izvozi i firmama. Inače. numeričkim. kao i malog i srednjeg biznisa u Srbiji. Snabdevanje cele korporacije Poslovodstvo i radnici Prosea postavili su sebi veoma ambiciozne. u iznajmljenim halama kompanije Tehnika Tankosić. treći korak je obrada na CNC. Poljskoj i Bugarskoj. o Bugarskoj 40 odsto. na Filipinima. zaključuje August Ornetceder. izvozne. najavio je regionalni menadžer te banke Gojko Vučinić. a u Kragujevcu trenutno radi tridesetak radnika. U planu je da se iznajmljene prostorije i proizvodna hala kupe od Tehnike Tankosić ili da se u industrijskoj zoni u Lapovu kupi zemljište i izgradi potpuno nova fabrika. Engleskoj. u Kragujevcu se trenutno proizvode komponente od čelika u celosti. „Imamo izuzetno dobre poslovne odnose sa firmama Mag i ASB iz okoline Trstenika. ima filijale u Americi. Kompanija ima oko tri hiljade zaposlenih. mašiDobra saradnja sa srpskim firmama Ako se za agregat ili motor. dok se o Turskoj pozitivno izjasnilo 50 odsto anketiranih. kaže Ornetceder. Dugoročan plan je da Prose proizvodi sve ključne pozicije bagera i dampera. navelo da je Rumunija atraktivna destinacija za ulaganja. fabrike u Mađarskoj. Proizvodnja bagera i dampera organizovana je u Nemačkoj. dok se montaža odvija u drugim fabrikama koncerna. idućeg meseca će izabrati lidere mikro biznisa. može reći da predstavlja srce. Najbolje ocenjeni dobiće priznanje Pro biz lider. a priznanje ća biti uručena 27. „Za kompaniju čiji smo mi deo trenutno rade.42 Tržište i novac BR. bagera. Ova korporacija. a dobavljači su iz cele istočne Evrope. Montenegro u Bečićima i budvanskom hotelu Blue star. Kragujevac „Ruke” za ceo svet Fabrika u Kragujevcu će. Lideri Žiri sastavljen od predstavnika Procredit banke.000 radnika garantuje siguran i ubrzan razvoj”. Najatraktivnija Rumunija je najatraktivnije odredište za investicije u jugoistočnoj Evropi. Namera koncerna je da se u firmama u okruženju i Poljskoj sve više smanjuje proizvodnja i da se ona u što većoj meri prebaci u Kragujevac. Wacker se bavi proizvodnjom alata i manjih mašina za građevinarstvo. a žiri će ocenjivati proizvodne. kada dostigne projektovane kapacitete. pokazalo je istraživanje revizorske kuće Ernst&Young o prilikama za ulaganje u regionu. a pre svega u Šumadiji stvori mreža manjih i srednjih firmi koje bi radile određene poslove za Prose. nje osnovnom bojom. TRENDOVI HACCP Standardi za bezbednosti hrane i upravljanja higijenom HACCP biće uvedeni prvi put u hotelima kompanije Montenegro stars u Crnoj Gori. ključnim delovima za građevinske mašine. kao komponentaši. 415 | 5. Prvi je sečenje lima plazmom ili laserom. finansijske pokazatelje. ali i realne zadatke. kao i sa nekoliko manjih fabrika iz Šumadije. Firma trenutno radi u iznajmljenim halama i kancelarijama. drugi varenje. . koje su u sastavu koncerna u Aziji i Americi. I upravo se ta duša proizvodi u Kragujevcu. MAJ 2008 | Prose.. sa proizvodnjom počela je u decembru. Kada Prose dostigne projektovane kapacitete Srbija će postati centar proizvodnje za Wacker Neuson”. koja od prošle godine radi u Kragujevcu. posle fuzije ove dve ugledne firme u oktobru prošle godine. onda se za strelu ili „ruku” slobodno može konstatovati da je duša bagera. Firma Prose osnovana je u julu prošle godine u Kragujevcu. snabdevati sve firme koncerna u Evropi. dampera i ostalog i to u 15 različitih veličina i snage. odnosno pogonski deo. To što je Prose deo velikog svetskog sistema koji zapošljava oko 3. a kontrolori austrijskog sertifikacionog tela Quality Austria izvršili su predsertifikaciju.

koji je na tržištu Srbije prisutan od 2002. Hyundai je u Srbiji povećao prodaju u 2007. dok se Srbija ne stabilizuje kao zemlja teško da će neko praviti planove koji bi podrazumevali olakšice za vlasnike starih automobila.5 milijardi dolara nalazi se Aleksej Mordašov. Za izgradnju centra trebalo nam je oko 11 meseci.6 milijardi dolara. porastao 3. a staro vozilo je otkupljivano i reciklirano. “Novi Hyundai centar prvi je u Evropi opremljen u skladu sa najsavremenijim Hyundai-jevim standardima koji na jednom mestu pruža mogućnost kupovine.8 puta. udubljena ogledalca koja reflektuju jutarnje sunčeve zrake na pileće meso. Na drugom mestu s 24. Da li je realno u skorije vreme očekivati da bi se automobilske industrije mogle da daju svoju podršku tom problemu? S. godini za 54 odsto. a bivši lider Roman Abramovič je na trećoj poziciji s bogatstvom od 24. dosad je uložio ukupno 30 miliona evra. Habič: Hyundai je takav program imao u Rusiji i pokazao se kao dobar. koji će se nalaziti na zemljištu duplo većem nego u Beogradu. kaže Slavc Habič. jer je doprineo povećanju prodaje u toj zemlji. Milijarderi Prema rejtingu sto najbogatijih ruskih biznismena časopisa Forbs. pogotovo u auto biznisu.6 kilograma za svega 10 minuta.| 5. Stari automobili predstavljaju veliki problem u Beogradu i za bezbednost i za ekologiju. MAJ 2008 | BR. Međutim.000 kvadrata Ana Krajnc H yundai. Otkad sam došao ovde u poslednje dve godine dosta toga se promenilo. Ovde postoji veliki potencijal. Iako je jasno da Srbija ima problem sa starim automobilima. Izum Sile Sutharata koristi mala. za sad Hyundai nema takve planove ovde. a to se odnosi na celu jugoistočnu Evropu. a uskoro ćemo krenuti u izgradnju poslovnog centra u Novom Sadu. a samo poslednja investicija vredi 15 miliona evra. U toj kompaniji očekuju da će se izgradnja centra isplatiti za nekih sedam do osam godina. 415 Tržište i novac 43 Hyundai Centar vredan 15 miliona evra Hyundai Auto Beograd u maju otvara novi poslovno prodajni i servisni centar na Novom Beogradu površine blizu 13. Lista milijardera u odnosu na prošlu godinu brojnija je za 50 bogataša. U Rusiji su vlasnici «Lade» dobijali određene povoljnosti pri kupovini novog.3 milijarde dolara. generalni direktor kompanije Hyundai za Srbiju. Zašto se Hyundai odlučio za otvaranje takvog centra baš ovde? S. dodatne opreme i artikala”. taj proces u Srbiji dugo traje. Kpital sto najbogatijih Rusa je u poređenju s rejtingom iz 2004. Srbija ima veliki problem sa starim vozilima i zagađenjem. Samo sređivanje dokumentacije trajalo je više od pola godine. . Sad je vreme za taj region. Investiranje u Srbiju u poslednje vreme nije baš popularno. kad smo kupili zemljište. Oleg Deripaska je najbogatiji Rus s imovinom od 28. Banke takođe nalaze sve povoljnije puteve za same kupce iako su svi procesi još uvek spori. godine. Srbija je sad spremna na ulaganja. Za izgradnju centra odlučili smo se pre dve godine. servisiranja i nabavke svih rezervnih delova. Solarna energija Solarna energija je našla neočekivanu primenu u Tajlandu gde je jedan pronalazač smislio kako da iskoristi sunčeve zrake za pečenje piletine na uličnom roštilju. Tajlandski izumitelj objašnjava da se na suncu može ispeći pile od 1. Habič: Hyundai je i do sad ulagao dosta u Srbiju. a da svakog jutra ispeče u proseku 50 pilića koje prodaje za pet dolara po komadu.

Na osnovu januarskog obračuna mi smo izračunali da je cena električne energije porasla za 17 odsto. te analiziraju mogućnosti za otvaranje fabrike posuđa u Rusiji. ali on je pre svega posledica izvoznih aranžmana”. Tehnologija prikupljanja ove vrste emajla omogućila je da se mesečno 4. proši vozni park. To je direktna posledica ekonomske neizvesnosti. recimo. a možda čak i premaši planiranih 84 miliona evra prihoda i osam miliona evra profita Aleksandar Arsenijević ako ističe generalni direktor Petrašin Jakovljević tokom ove godine. Reč je o fabrici sa tradicijom od četiri decenije koja trenutno zapošljava 1. 415 | 5. Kao ilustraciju u ovoj gornjomilanovačkoj firmi navode preradu takozvanog grund emajla čiji je rastur prilikom automatskog nanošenja smanjen sa 35 odsto. Uprkos složenoj političkoj situaciji i zahlađenju diplomatskih odnosa sa zemljama koje su priznale nezavisnost Kosova. Ako se u obzir uzme rast cena onda je realni rast brutodruštvenog proizvoda svega negde oko četiri odsto”. Mada najveći deo izvoznika nerealni kurs dinara navodi kao najveći problem sa kojim se suočavaju. Metalac jeste zabeležio rast od 105 odsto. Drugim rečima stiče se utisak da država pokušava preko leđa ionako preopterećene privrede da održi nekakav socijalni mir. što se direktno odražava na prodaju. međutim problem je na domaćem tržištu gde se sve manje ljudi odlučuje za kupovinu robe kao što su. Konačna odluka o tome da li ćemo ili ne ući u ovu investiciju biće doneta posle detaljnih analiza pravnih i finansijskih aspekata vrednosti.500 kilograma ponovo melje bez ikakvog zastoja u proizvodnji. Mada ova fabrika trenutno nije na tehnološkom nivou koji odlikuje Metalac. „Sa inostranim partnerima imamo dobre odnose. mnogo veći problem za Metalac predstavlja ekonomska situacija u zemlji. Petrašin Jakovljević u prvi plan ističe cenu repromaterijala koja je porasla za 20 odsto. a dobit iznad šest miliona evra”. . a trgovačka za 106 odsto. U prošloj godini ostvaren je ukupan rast od 15 odsto i povećanje izvoza od 18 odsto. ali sve to je već iza nas i u ovom trenutku mi smo svim svojim kapacitetima okrenuti poslovanju u ovoj godini u kojoj bi vrednost planirane proizvodnje trebala da bude 84. ali malo ko je spreman da se bavi time koliko je to realno. što prema oceni menadžmenta predstavlja realan preduslov da u 2008. MAJ 2008 | Metalac. ali i sveukupnoj zaštiti životne sredine. kaže Jakovljević. prema rečima Petrašina Jakovljevića. naročito struje. „U Metalcu se ozbiljno razmišlja o kupovini fabrike za proizvodnju posuđa u Rusiji. ali i zbog svakodnevnog rasta cena repromaterijala i energenata. očekuje se da se zaokruži investicioni ciklus u proizvodnji „solid surfejs” sudopera i ploča. godini kompanija ostvari. s obzirom na izuzetno slože- K nu društveno – ekonomsku i političku situaciju. ali su svi prećutali činjenicu da je struja za industriju porasla u rasponu između 15 i 20 odsto. bojleri i slično. završi druga faza proizvodnih pogona za izradu bojlera. Gornji Milanovac U planu fabrika u Rusiji Proizvodna društva Gornjomilanovačke kompanije Metalac holding u prva tri meseca ove godine premašila su plan za 103. tvrdi Jakovljević. ali i nerealno visoke cene energenata. za nas je od izuzetnog značaja činjenica da je ona tolike godine prisutna na tržištu od 180 miliona stanovnika. tako da još ne osećamo posledice političkih dešavanja. što je za nas predstavlja veliki poslovni izazov. a to je u fizičkim veličinama manje nego u prethodnoj godini. Špekuliše se podatkom da je rast bruto društvenog proizvoda sedam odsto. „Svi mediji su objavili vest da je cena električne energije povećana za sedam odsto.44 Tržište i novac BR. Osim stalnih napora da osvoji što veći deo tržišta u Metalac holdingu poslednjih godina veliku pažnju poklanjaju smanjenju otpada i njegovoj reciklaži. kuhinje. Menadžment Metalca saglasan je da će ova poslovna godina biti znatno teža od prethodne. objašnjava generalni direktor Metalac holdinga.400 radnika. a što za jednu ovakvu kompaniju predstavlja izuzetno značajnu rashodnu stavku. Posle značajnog rasta cena prehrambenih proizvoda uočljiv je strah kod ljudi.

Problem tranzita mlečnih proizvoda kroz EU pojavio se u januaru 2007.6 milijardi litara mleka. . nijedna mlekara nema sertifikat Evropske unije za izvoz. tako i na razvoj domaće poljoprivrede. Ova odluka je međutim ohrabrujuća jer će dugoročno imati pozitivne efekte. Naime. Na tržišta BiH. jer će dodatno stimulisati poljoprivrednu proizvodnju zbog otvaranja novih tržišta za plasman domaćih proizvoda. Stručnjaci smatraju da će izvoz mleka dovesti do smanjenja postojećih zaliha. povećava se šansa da velike multinacionalne kompanije premeste svoju proizvodnju u Srbiju. Ministarstvo poljoprivrede je ranije procenilo da je zbog problema sa tranzitom Srbija izgubila 12 miliona dolara. Inače. Međutim. preko zemalja EU. u Srbiji dvadeset mlekara poseduje dozvole za izvoz mleka i mlečnih proizvoda na tržište drugih zemalja. Procenjuje se da bi investicije S mogle dostići više desetina miliona evra. MAJ 2008 | Mlekarska industrija EU odobrila provoz mleka Proizvođači mleka i mlečnih proizvoda sa više od šest odsto mleka.7 milijardi dolara. dobili su priliku da izvoze svoju robu i u zemlje Evropske unije Bojana Stamenković rbija je dobila dozvolu za provoz mleka i mlečnih proizvoda kroz zemlje EU na druga tržišta. kaže direktor Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede Miroslav Marinković. koja u proizvodnji koristi mleko. zainteresovali su se za investiranje u nove prerađivačke kapacitete. Inače. od čega se industrijski preradi oko 50 odsto. ali poručuju da ne treba očekivati ni povećanje otkupnih cena mleka za stočare. a Uprava za veterinu je kandidovala pet mlekara za dobijanje tog sertifikata. među kojima je i švajcarska kompanija “Nestle”. pa Srbija više nije mogla da izvozi mleko kroz njihovu teritoriju na tržište Rusije. Crne Gore i Makedonije prošle godine je izvezeno mleka i mlečnih proizvoda u vrednosti od 80 miliona dolara. u Srbiji se godišnje proizvede oko 1. 415 | 5. osim mlekarima pružaju i konditorskoj industriji. Ovo odobrenje dobijeno od Stalnog komiteta za lanac ishrane i zdravlje životinja Komisije EU će uskoro biti objavljeno i u Službenom glasniku EU. Nakon ukidanja zabrane EU na provoz mleka i mlečnih proizvoda iz Srbije. nekoliko svetskih kompanija. a stočarska proizvodnja u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje Srbije iznosila je 1. Velike mogućnosti se. prema podacima Privredne komore Srbije. kako na celokupnu mlečnu industriju zemlje. godine. odnosno 42 odsto. On objašnjava da je ova odluka potvrda da je Srbija ‘’ozbiljna zemlja koja je na najbolji način regulisala proizvodnju i promet mleka i da ima sistem koji može da garantuje kvalitet”.46 Tržište i novac BR. kada su Bugarska i Rumunija postale članice Unije. prema Marinkovićevim rečima.

T he competition between three mobile operators has made the quality of services closer to that in developed countries. biznis korisnici će ih više koristiti i to će pomoći razvoju našeg biznisa Dragan Kovačević: If good.TELEKOMUNIKACIJE TELECOMMUNICATIONS Poseban prilog Special edition Dragan Kovačević: Ako su usluge dobre. specijalni savetnik generalnog direktora Telekom Srbije rekao je na otvaranju okruglog stola da je “svima cilj da usluge koje pružamo. Vojislav Stevanović Prevod / Translation: Mirjana Dimić. kojima je pre svega bio namenjen okrugli sto o značaju telekomunikacija za razvoj biznisa. On the other hand. za poslovne korisnike. da od njega ne zavisi kvalitet internet usluga. a pomoći će i proizvođačima opreme”. zaostaje i za mnogim okolnim zemljama. nego i biznis korisnicima. help our business grow and equipment producers too». Učesnici / Participants 48 Milenko Cvetinović 49 Milan Janković 50 Saša Leković 52 Nenad Saković 54 Tiodor Jovović 56 Roland Hainder 56 Jochen Novotny 58 Arnaud Le Ruen 59 Borko Jovanović 60 Miloš Đurković 62 Zoran Janković 64 Miodrag Veljković 64 Milan Kovačević Diskusija / Discusion 66 Problemi procedura u Srbiji 66 Procedural Problems in Serbia K onkurencija tri mobilna operatora. U doba kad bežična komunikacija sve više uzima zamah. oblast fiksne telefonije u kojoj i dalje dominira Telekom. dok fiksna telefonija i širokopojasni pristup zaostaju i za zemljama regiona Growth First. As wireless communications proliferate. Telekom-dominated fixed-line telephony still lags far behind countries in the region. Dragan Kovačević. Dragan Kovačević. the services will be used to an even greater extent. they will be used to an even greater extent. biznis korisnici će ih više koristiti i to će pomoći razvoju našeg biznisa. Miloš Milosavljević Foto / Photo: Dragan Milošević . domen fiksne telefonije ne bi toliko bio bitan. Ako su usluge dobre. Pripremili / Edited: Ana Krajnc (urednica). Snežana Krivokapić. Okrugli sto “Značaj telekomunikacija u razvoju biznisa” Round Table: “The Role of Telecommunications in Business Growth” Razvoj važniji od procedura U Srbiji trenutno jedino usluge mobilne telefonije mogu da se mere sa razvijenim zemljama. not so much significance would be attached to fixed-line telephony were it not such an important factor in determining the quality of Internet services. približila je kvalitet usluge mobilne telefonije u Srbiji onom koji se nudi u mnogo razvijenijim zemljama. ograničen je samo menadžerskim idejama unutar kompanija i kupovnom moći srpskih klijenata. As such. said at the opening of the roundtable that «the goal of everyone is to put the services to work for both residential and business users in a way that will help everyone run their business more smoothly. u kojoj nema monopola. Sa druge strane. budu takve da im omogućimo da njihov biznis bolje funkcioniše. Less Red Tape Only mobile services in Serbia can match developed countries. Razvoj te oblasti. helping our business grow. The roundtable concluded that slow law enforcement and complicated procedures hinder to the largest extent the rapid growth of telecommunications. The development of the monopoly-free field is only limited by managerial ideas inside companies and the purchasing power of Serbian clients. ne samo rezidencijalnim. special advisor to Telekom Srbija managing director. as fixed-line telephony and broadband connections even lag far behind countries in the region.

48

The Role of Telecommunications in Business Growth

MAGAZINE SPECIAL EDITION

|

5. MAY 2008

Suočavanje sa liberalizacijom
ilenko Cvetinović, državni sekretar u Ministarstvu za telekomunikacije: Treba da postoji stalna razmena mišljenja između države i privrednika. Cilj i jednih i drugih je razvoj odgovarajućih oblasti, u ovom slučaju telekomunikacija. Naravno da treba stvoriti normalne uslove za razvoj te oblasti. U okviru svog rada, Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo je

Facing market liberalization
M
ilenko Cvetinović, State Secretary at the Ministry of Telecommunications: There should be a constant exchange of opinion by the government and interested entrepreneurs. Both should aim at developing certain fields, in this case telecommunications, which, most certainly, require normal conditions. The Ministry of Telecommunications and Information Society has set

M

Milenko Cvetinović: Čini mi se da treba reorganizovati Telekom, pošto je u Evropi tendencija da se ide na funkcionalnu separaciju u oblasti telekomunikacija

Milenko Cvetinović: I feel Telekom needs a shake-up. The tendency of telecommunications in Europe is towards a functional spin-off.

definisalo izvestan broj ciljeva koje želi da postigne u razumnom vremenu. U sadašnjim uslovima, kad nam predstoje izbori za nekoliko dana, a Vlada je u ostavci, nezahvalno je baviti se bilo kakvim prognozama. Ali, mislim da to što naši naslednici budu radili može da se razlikuje samo u dinamici od onoga što bi mi rado učinili u narednih godinu dana, i ne verujem da postoje principijelne razlike u onome što treba da se uradi. Što se tiče mobilne telefonije, ta oblast je u Srbiji, bar po penetraciji (više od 100 odsto), potpuno na nivou koji postoji u Evropi. Po asortimanu i kvalitetu usluga ima mesta za „popravke“. U toj oblasti i dalje ima mesta za rast, pre svega, u pogledu pružanja novih usluga, posebno onih koje su vezane za internet i telefonsko plaćanje. Povećanje prihoda je u 2006. godini u odnosu na 2005. godinu bilo značajno, ali ne očekujem da je prošle godine u odnosu na 2006. godinu bilo u tako značajnom procentu. Kad je reč o fiksnoj telefoniji, na nivou smo okruženja. U toj oblasti, takođe, ima mesta za ozbiljnije napretke. Digitalizacija u

a number of goals to be achieved over reasonable time. Under current conditions, with elections only a few days away and a toppled government, any forecast would be mostly inappropriate. Only in terms of dynamics can our ancestors’ plans differ from what we would love to do in the coming year, but I do not expect any substantial differences when it comes to what’s to be done. Mobile telephony in Serbia is at European level, at least in terms of penetration. By assortment and quality though, it is in need of repair. Mobile penetration rate is over 100%, but we all know there is a number of inactive users, as well as a large number of those having more than one phone. The field is yet to be tapped, especially when it comes to new services tied to the Internet and paying phone bills. In relation to 2005, 2006 saw a hefty rise in profits, but I don’t expect the upsurge to follow in 2007. Regarding fixed telephony, the level of growth is the same as in the region. There is still ample room for progress in this field too. Digitization has improved, but it is still unsatisfactory. There’s a number of party lines, small places without phones and a backlog

Jedino u mobilnoj telefoniji postoji stvarna konkurencija
fiksnoj mreži je poboljšana, ali je i dalje nezadovoljavajuća. Veliki je broj dvojničkih priključaka i malih mesta bez telefona. Postoji dosta nerešenih zahteva za novim linijama, što znači da postoji puno prostora za dalje širenje mreže. Istini za volju, ti zahtevi se ne ažuriraju najredovnije, pa je moguće da je realni broj onih koji čekaju linije manji. Što se tiče tehničke strane internet usluga, Srbija dosta zaostaje, posebno po pitanju kapaciteta veza prema svetu. Poseban problem je broj korisnika širokopojasnog servisa. Iako je broj korisnika povećan oko tri puta u odnosu na 2006. godinu, ipak i dalje zaostajemo u odnosu na region. U odnosu na Hrvatsku imamo upola manje korisnika. U oblasti mobilne telefonije postoje tri operatora. Jedan operator posluje u oblasti fiksne telefonije, dok, kad je reč o internetu, postoji formalno više od 160 operatora, ali u praksi postoji samo jedan operator veleprodaje. Čini mi se da korelacija između broja operatora, odnosno postojanja ili nepostojanja konkurencije, ima veze sa sadašnjim stanjem tehnike.

The only real competition is in mobile telephony
of applications for new lines, which means there is a lot of room for expansion. The applications are not updated on a regular basis, but it’s possible that the backlog will be cleared soon. In terms of Internet services, we do lag behind other countries a lot, especially when it comes to broadband users. Although the number of broadband-connected users tripled against 2006, we are still far behind the region. We have three mobile operators and one operating fixed-line service. Officially there are over 160 ISPs, but off the record there is only one wholesale operator. It seems the presence or lack of the competition has to do with the quality of equipment. We need to get to grips with the liberalization of the market, without having to pose a threat to social stability. Some telecoms services are extremely underpriced, and need other revenues to make up for the loss. The cost of local and intercity calls is half lower than in Albania that is obviously quite disproportionate. If we were to lift prices three or four times it would be a problem for citizens.

5. MAJ 2008

|

MAGAZIN SPECIJALNO IZDANJE

Značaj telekomunikacija u razvoju biznisa
Telekom doesn’t have a cost model in place. That’s a big issue, not only for the government, which cannot really tell how much the services cost, but also for businesses. The market could fully open in a day but such conditions would attract speculative capital invested only where prices exceed costs. Its withdrawal would ensue as soon as the conditions change. I feel Telekom needs a shake-up. The tendency of telecommunications in Europe is towards a functional spin-off. Whether some infrastructure should remain state owned is a question in need of serious analyses. On the other hand, I believe international connections should be quickly given the go-ahead, especially when it comes to data transfer and the new technologies for wireless internet access.

49

Treba da se suočimo sa liberalizacijom tržišta bez ugrožavanja socijalne stabilnosti. Neke usluge u telekomunikacijama su izuzetno ispod ekonomske cene, a to znači da se nadoknađuju iz drugih prihoda. Cene telefoniranja u lokalnom i međumesnom saobraćaju su upola niže nego što je to u Albaniji, što očigledno govori o velikoj disproporciji. Međutim, građani bi teško prihvatili rast cene od tri ili četiri puta. Telekom nema implementiran troškovni model. To je veliki problem, ne samo za državu koja bez toga ne može da zna koliko zaista koštaju te usluge, već i za samu kompaniju koji bi, da postoji takav model, mogla pravilno da alocira resurse. Može se za jedan dan potpuno otvoriti tržište, ali u uslovima nebalansiranih cena privukli bi spekulativni kapital koji bi popunio samo ona mesta gde su cene značajno više od troškova, i povukao bi se čim bi se uslovi promenili. Čini mi se da treba reorganizovati Telekom, pošto je u Evropi tendencija da se ide na funkcionalnu separaciju u oblasti telekomunikacija. Treba težiti tome da se usluge po osnovnim karakteristikama međusobno odvoje. Veliko pitanje je i da li određena infrastruktura treba da ostane u državnom vlasništvu. To je pitanje koje zahteva vrlo ozbiljne analize. Sa druge strane, verujem da vrlo brzo treba da se dozvoli međunarodno povezivanje kad je reč o prenosu podataka i uvođenje bežičnih tehnologija za pristup internetu.

VoIP usluge u maju VoIP services in May
ilan Janković, generalni direktor Ratel-a: Naš osnovni zadatak je da stvorimo otvoreno tržište i da na njemu obezbedimo ravnopravno učešće svih učesnika uz zadovoljavajući kvalitet servisa. Stepen digitalizacije u fiksnoj mreži došao je do 95 odsto, tako da je ostao još jedan mali segment da je stoprocentno digitalizujemo. Prošle godine su učinjeni značajni pomaci. Od 1. aprila međunarodni pozivi počinju sa „00“. Prvi put smo doneli plan numeracije Srbije i odluku o visini naknada za korišćenje brojeva iz

M

M

ilan Janković, managing director of Ratel: Our main task is to create an open market and make it possible for everyone to participate equally and ensure an adequate level of services. Digitization rates in the fixed-line network have hit 95%, and there is only a small segment left to fully digitize. Since last year, we have made considerable progress. As of April 1, international calls start with “00“. For the first time we have come up with a numeration plan and rates. In order to boost competitiveness we suggested a distribution plan for FWA systems “34“, “36“, “38“.

Milan Janković: U domenu pružanja internet usluga doći će do potrebe za ukrupnjavanjem, jer svi posluju preko dva, tri operatora

Milan Janković: There will be a need for consolidation in the ISP domain as everyone operates through two, three ISPs

tog plana. U cilju povećanja konkurentnosti predložili smo plan raspodele za sisteme sa fiksnim bežičnim pristupom „34“, „36“, „38“. Tu je u postupku izrade pravilnik o minimalnim uslovima za izdavanje licenci za te operatore. Doneli smo i pravilnik o opštim uslovima interkonekcije. Resornom ministarstvu smo dostavili zahteve operatora koji žele da budu operatori fiksne mreže, i sad je na ministarstvu da sprovede postupak izdavanja licenci. Kad je reč o mobilnoj telefoniji, to je jedina oblast gde postoji stvarna konkurencija. Pojavom drugog i trećeg operatora došlo je do značajnih promena na tržištu, do poboljšanja kvaliteta usluga, sniženja cena i nuđenja novih servisa. Kad se govori o segmentu interneta, Agencija je dozvolila da se bez licenci izdaju dozvole za operatore koji rade u opsegu od 2,4 i pet gigaherca, tako da danas u tom segmentu posluje više od 130 operatora. To je negarantovan kvalitet servisa, ali omogućava da se kvalitetniji opsezi ponude za druge usluge. Očekujem i da će tokom maja biti definisan i pravilnik o pružanju VoIP usluga.

A rulebook is in the works on the minimum conditions needed to obtain a license. Also out is a rulebook on general interconnection conditions. We have submitted to the relevant ministry the requests of operators willing to offer fixed-line services. It’s now up to the ministry to grant the licenses. Regarding mobile telephony, it’s the only field boasting the real competition. The arrival of the second and third operator has brought substantial changes to the market – better quality, price cuts and new services. As regards the Internet, the Telecommunications Agency let 2, 4 and 5 GHz operators be granted a license, and we now have over 130 operators in this segment. This is no guarantee of quality but it does provide a more quality range of other services. I also expect a VoIP rulebook to be defined during May. There are some 160 ISPs but everyone operates through two or three ISPs. They are oblivious to the fact that the market will be in need of consolidation.

50

The Role of Telecommunications in Business Growth
U domenu pružanja internet usluga posluje oko 160 operatora, ali svi posluju preko dva ili tri operatora. I oni sami vide da će na tom tržištu doći do potrebe za ukrupnjavanjem.

MAGAZINE SPECIAL EDITION

|

5. MAY 2008

We have launched a few public tenders to introduce new cable technologies and had a few bids, and now we expect to have appropriate legislation in place to regulate this field too. There’s

Telekom nije kriv za malo korišćenje interneta
Sproveli smo nekoliko javnih poziva za uvođenje novih kablovskih tehnologija, evidentirali smo ponude za pružanje određenih novih usluga, tako da se očekuje i donošenje određene regulative koja će uredititi i tu oblast. Došlo je do značajne promene tehnologije koja se koristi u kablovsko distributivnim sistemima. Većina operatora je zamenila koaksijalne kablove kao medijume prenosa za hibridno optičko-koaksijalne mreže. Ratel je postala punopravni član evropskog Instituta za standardizaciju u oblasti telekomunikacija, tako da ćemo ubuduće moći da budemo efikasniji po tom pitanju. To će doprineti da na domaćem tržištu budu prisutni najveći svetski proizvođači opreme, a takođe će omogućiti i da se određeni delovi za tu opremu proizvedu i u Srbiji. Zajedno sa republičkom Agencijom za radiodifuziju sledi nam uvođenje digitalne televizije u Srbiji. Republika je preuzela obavezu da taj novi sistem uvede do 2015. godine.

Telekom is not to be blamed for low Internet usage rates
been a considerable technological change in the use of CDSs as most operators replaced coaxial cables with HFCs. RATEL became a full-fledged member of the European Telecommunications Standards Institute (ETSI), which will make us more efficient down the line. This will bring to our market the world’s leading equipment producers and parts providers. In cooperation with the Republic Broadcasting Agency, we are to launch DTT in Serbia till 2015.

Telekom želi Telekom wants otvorenu utakmicu cards on the table
S
aša Leković, direktor samostalnog sektora za strategiju i razvoj Telekoma: Najpre bih se osvrnuo na neke podatke koje je izneo gospodin Milenko Cvetinović. Stepen digitalizacije fiksne telekomunikacione mreže u Srbiji iznosi oko 94 odsto. Pri tome ni broj nerešenih slučajeva nije toliko visok. Nema 450.000 takvih slučajeva, već oko 200.000. Trenutni kapacitet linkova za globalni pristup internetu preko Telekoma Srbije nije mali, jer preko tih istih linkova Telekom obezbeđuje pristup internetu i za države iz regiona – Bugarsku, BiH, Makedoniju. Nije sve idealno u Telekomu Srbije, ali treba se zapitati i zbog čega postoje problemi oko dvojnika u urbanim sredinama. Proaša Leković, director of Telekom’s independent strategy and development: I will first go back to some data expressed by Mr. Milenko Cvetinović. The digitization rate in the fixed line network in Serbia stands at around 94%. And the backlog is not that tremendous. There are some 200,000 cases in need of attention, not 450,000. Telekom Srbija’s current access link capacity is not small as the links provide online access to Bulgaria, Bosnia and Herzegovina and Macedonia. Not everything is rosy at Telekom Srbija, but we need to ask ourselves why there are problems with party lines in urban areas. The problem lies in bureaucratic red tape, which hampers

S

Saša Leković: Trenutno ne postoji dovoljno jasan pravni okvir koji omogućava drugog ili trećeg fiksnog operatora

Saša Leković: There is no clear legislation in place to allow a second or third operator

blem je u komplikovanoj državnoj birokratiji koja usporava proces dobijanja dozvola za bilo kakvo izvođenje radova, zbog čega se otežava realizacija bolje i naprednije telekomunikacione infrastrukture. Obično svi upiru prstom na Telekom da nije obezbedio dovoljno dobru infrastrukturu, pa zbog toga u Srbiji postoji mali broj internet pretplatnika. Telekom u sada ima oko 45 odsto neprodatih ADSL priključaka. Jednostavno, ni tržište nije adekvatno odgovorilo našoj ponudi. Sa poboljšanjem životnog standarda sigurno

the licensing process for any type of work, consequently hindering implementation of more advanced telecommunications infrastructure. Everyone is usually pointing an accusing finger at Telekom, blaming it for not having provided infrastructure good enough to get to more internet subscribers. Today, Telekom has around 45% of unsold ADSL connections. The market simply hasn’t responded well to our services. As the standard of living improves, more users will sign up. From that perspective, the government

52

The Role of Telecommunications in Business Growth
će se i povećati broj korisnika. Sa tog stanovišta, lopta je na strani države. Država bi mogla da subvencionira korišćenje interneta, donirajući određeni iznos operatorima za ADSL priključak. Država, takođe, ništa nije uradila ni na uvođenju e-government servisa, koji bi trebalo da skrate komplikovane državne procedure i omoguće bilo kom poslovnom subjektu brzi razvoj.

magazine special edition

|

5. may 2008

now needs to keep its eye on the ball. It could subsidize the usage of the Internet by donating a portion of funds to operators for ADSL connections. Furthermore, the government has done nothing to launch an egovernment service, which is due to simplify complicated procedures and allow entrepreneurs to grow more rapidly.

U praksi su danas biznis korisnici, u neku ruku, i žrtva težnje da se ravnomerno razviju komunikacije u svim regionima i među svim korisnicima
Neophodno je doneti i formalni pravni okvir za liberalizaciju. Uglavnom se govori da Telekom stopira liberalizaciju. Telekom želi liberalizaciju i želi otvorenu utakmicu, kao što je to na tržištu mobilne telefonije. Pokazalo se da smo tu utakmicu dobili, jer smo dominantan operator u mobilnoj telefoniji. Ali, trenutno ne postoji dovoljno jasan pravni okvir koji omogućava drugog ili trećeg fiksnog operatora. Problem liberalizacije fiksne telefonije ne može da se reši međunarodnim povezivanjem „data” servisa. Takođe, država mora da uradi rebalans tarifa i definiše minimalnu vrednost telekomunikacionog tržišta u oblasti fiksne telefonije. Bez takvog koraka sigurno će najviše izgubiti država, kroz poreze, prihode i deo međunarodnog saobraćaja.

In practice, business users today fall victim to their pursuit to equally develop communications in all regions and among all users

Liberalization requires that a formal legal framework be passed. All eyes are now on Telekom and its blocking liberalization. Telekom wants the market to be liberalized and to put its cards on the table. Having secured a top spot on the mobile telephony market, we have won the game. But at the moment, the fact there’s no clear legislation in place allows no second or third fixed-line operator. Once you get to liberalize fixed-line telephony, there is nothing you can solve by connecting data services internationally. Moreover, the government has to rebalance tariffs and define the minimum value of the telecommunications market in the field of fixed-line telephony. Without such a step the country will be hit hardest through taxes, profits and a portion of international traffic.

Dolazak biznis operatora
N
enad Saković, direktor, Siemens Enterprise Communications: Pitanje je šta je to što kod nas nude telekomunikacije i jesu li kod nas biznis korisnici uskraćeni za neke servise koji bi mogli da pomognu njihovoj konkurentnosti. Biznis korisnika ne interesuju mnogo podaci o stepenu digitalizacije ili stopi penetracije na tržištu, bez obzira na to koliko su ti podaci impozantni i dobri

Arrival of business operators
N
enad Saković, CEO of Siemens Enterprise Communications: The question is what is that telecommunications offer and are business users deprived of services that are likely to boost their competitiveness. Business users aren’t much interested in digitization or penetration rates regardless of how relevant or good the data is. What prevails is the classic division into fixed-

Nenad Saković: Više cene koje plaćaju biznis korisnici se odražavaju na manju konkurentnost tih kompanija u odnosu na njihovu konkurenciju iz drugih zemalja

Nenad Saković: Higher prices business users pay have a bearing on their competitiveness in relation to that in other countries

u smislu razvoja telekomunikacionih mreža kod nas. Ono što dominira kod nas je klasična podela na fiksnu i mobilnu telefoniji i internet. Lično preferiram da tržište telekomunikacija posmatram i kroz podelu na rezidencijalne i biznis korisnike. Ako ne može puno i brzo da se uradi na razvoju univerzalnog servisa i dostupnosti tog servisa u nerazvijenim područjima, što jeste obaveza

line and mobile telephony on the one hand, and the Internet on the other. I personally prefer dividing the telecoms market into residential and business users. If little can be done to create a unique service and make it available in underdeveloped areas, business users should be allowed to pick an operator. Higher prices they pay have a bearing on their competitiveness in re-

but what does it mean for business users? strane postoje dobavljači hardvera. Ten megabits is the best solution so far we have managed to come up with. to pay more attention to business users and start working around it. naravno. we have a problem every time we get in touch with service providers. dobiti link od jednog gigabita između Beograda i Novog Sada je nemoguće.54 The Role of Telecommunications in Business Growth korisnicima treba omogućiti da mogu da odaberu operatora. direktor sektora za bezbednost IT sektora i kontinuitet poslovanja. MAY 2008 the government could. the only fixed-line provider at the moment in possession of reliable infrastructure. Last year we wrapped up a business continuity project. određenim sub- MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. . Molio bih Telekom Srbije. ali šta od toga imaju biznis korisnici? Tiodor Jovović: There’s been lot of talk lately on penetration. država bi mogla da razmisli i o fleksibilnijem modelu. growth in general. Meridian Bank: There’s been lot of talk lately on penetration. o opštem razvoju. Više pažnje biznis korisnicima iodor Jovović. Više cene koje plaćaju biznis korisnici se odražavaju na manju konkurentnost tih kompanija u odnosu na njihovu konkurenciju iz drugih zemalja. samo biznis korisnicima. pomogne razvoj biznis komunikacija. but what does it mean for business users? I certainly wouldn’t want to hinder the growth of telecommunications for residential users. What ISPs offer and their readiness to improve it is not so satisfactory users. Sporedni efekti bi bili da se u tom segmentu omogući konkurencija koja će obezbediti siguran razvoj tržišta. Svako dalje proširenje se čeka između osam i deset meseci. U tom smislu. The government could mull a more flexible model when granting new licenses. Pri dodeljivanju novih licenci za operatore. da se omogući ulazak i onih operatora koji bi se bavili. u neku ruku. director of IT security and BCP. ponuda usluga provajdera i njihova želja da je poboljšaju nije na zavidnom nivou. i žrtva težnje da se ravnomerno razviju komunikacije u svim regionima i među svim korisnicima. To get a 1 Gb link between Belgrade and Novi Sad is currently impossible. značaj razvoja telekomunikacija za rezidencijalne korisnike. sa kojima savršeno sarađujemo. In practice. On the other hand. Međutim. what ISPs offer and their readiness to improve it is not so satisfactory. In light of this. Today we have hardware suppli- T Tiodor Jovović: Dosta se priča o penetraciji. with certain subventions. and make way for operators dealing with business users only. na primer. ers such as Cisco or Siemens with whom we have an excellent cooperation. a sa druge strane imamo provajdere servisa sa kojima konstantno imamo problema Prošle godine smo uspešno realizovali „business continuity” projekat. Further expansion takes between eight and ten months. help improve business communications. Danas postoji situacija da sa jedne More Attention to Business Users T iodor Jovović. Najbolja opcija do koje smo uspeli da dođemo je bila 10 megabita. I’d like Telekom Srbija. ali šta od toga imaju biznis korisnici? Ne želim da sputavam. business users today fall victim to their pursuit to equally develop communications in all regions and among all Ponuda usluga provajdera i njihova želja da je poboljšaju nije na zavidnom nivou vencijama. Meridian banka: Dosta se priča o penetraciji. poput Cisco-a ili Simens-a. U praksi su danas biznis korisnici. kao jedinog za sada provajdera fiksne telefonije i jedinog vlasnika pouzdane i dobro raširene infrastrukture za fiksnu telekomunikaciju koja je neophodna za interno funkcionisanje računarske komunikacije da ipak više pažnje posveti biznis korisnicima i da počne da se razvija i u tom smeru. Slažem se da bi država mogla da. growth in general. o opštem razvoju.

MAY 2008 Regionalni razvoj je važan oland Hainder. a manje na odnos sa administracijom. poput naše ponude “blackberry” telefona. offering specific services available in both networks. This should not only involve the Ministry of Telecommunications and Ratel. a imati zasebne konfiguracije na dva telefona i stalno ažuriranje podataka na njima je gubitak vremena. Takođe. financial director. multi SIM telefoni i privatne mreže. our primary focus is the market game. neophodan je regionalni razvoj telekomunikacija. We have two independent networks. Imamo dve mreže koje su nezavisne jedna od druge. Poslovni korisnici obično imaju dva telefona. Kad je reč o konkurenciji. nudimo konverziju između starih mreža. These are the most common requirements for operators throughout Europe. Kapsch: We are an independent system integrator in the provider and carrier operator market segment. For 30 years. rather than the administration. godine. which shows we have gained a lot of trust and gives us basis for success in the mid run. mi smo pre svega usmereni na tržišnu utakmicu. koje mogu da donesu uspeh kompaniji na tržištu Roland Hainder: There are “smaller” services such as our blackberry phone that may help a business perform better. Kapsch: Mi smo nezavisni sistem integrator za provajdere i za prenosioce usluga i naša uloga je pronalaženje rešenja za naše poslovne kupce. Mislim da država može mnogo da doprinese razvoju informacionih tehnologija. Regional Growth is Important oland Hainder. zahtevaju poslovni kupci i operatori su prenos brojeva. Kompanija Kapsch datira iz 1882. where integration also matters. Enterprises usually have two phones. we have been dealing with fixed and mobile communications. pri čemu u tom poslu ne treba da učestvuju samo Ministarstvo za telekomunikacije i Ratel. već i ostatak državne administracije. Takođe. such as our blackberry phone that may help a business perform better. Hteo bih da skrenem pažnju na činjenicu da postoje “manje” usluge. a već 30 godina bavimo se fiksnim i mobilnim komunikacijama. generalni direktor. Bela lista poziva za White List for the zauzete Busy ochen Nowotny. Mogućnost da imate dva identiteta on. koje mogu da donesu uspeh kompaniji na tržištu. finansijski direktor. At the moment. we offer fixed-mobile convergence. Trenutno nudimo fiksno . VIP mobile: Naša grupa je investirala dosad oko 420 miliona evra. The regional development of telecommunications is also necessary. pa se nude konkretne usluge koje se mogu podeliti sa obe strane mreže. gde je takođe integracija bitna. Also on offer is convergence between old networks. Jochen Nowotny: The possibility of having two identities on one phone is what customers are definitely on the lookout for. and having separate configurations on two phones and updating them all the time is a waste of time. Typical services required by business buyers and operators are number translati- Jochen Nowotny: Mogućnost da imate dva identiteta na jednom telefonu je nešto što se definitivno traži. Tipične usluge koje J J ochen Nowotny. To su najčešći zahtevi za operatore širom Evrope.mobilnu konverziju. I would like to point out there are “smaller” services R R Roland Hainder: Postoje “manje” usluge. VIP mobile: Our group has invested around 420mn EUR so far. što pokazuje zavidno poverenje. Kapsch was established back in 1882. poput naše ponude “blackberry” telefona. but also the reminder of the government administration. The possibility of having two identities on one phone is what customers are definitely on the lookout for. multi SIM phones and intranets. We need to talk about the ba- .56 The Role of Telecommunications in Business Growth MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. I believe the government can contribute a lot to the development of information technologies. i što nam daje osnovu za uspeh u srednjem roku. When it comes to the competition.

I want to stimulate the government to focus on that. Jedna osoba koja provodi dosta vremena na poslovnim sastancima. Director for Serbia. kao i određivanje cena za ključne korisnike. Businesses want to connect. such as. Želim da postaknem vladu i zakonodavce da se na to usmere.Lucent: Moto naše kompanije je da premostimo digitalni jaz koji postoji između zemalja u razvoju i onih koje su razvijene. kad tražimo način kako bismo se ge in regulations and setting prices for key users. forwarding only white-listed calls. In terms of fixed telephony.Lucent: Our moto is to bridge the digital gap between developing and developed countries. Wireless technology should follow fixed technology which broadband access is actually built on. we are looking for a way to connect internally. which is pretty costly. electric power or roads. pa bi samo pozivi sa te liste bili prosleđeni. konkurencija je već tu. Što se tiče fiksne telefonije. Tipičnu uslugu koja se traži na tržištu. adding markedly to economic growth. I will explain a typical service we provide in cooperation with Microsoft. MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. Na koji način se to može promeniti? Imate jednu alternativnu mrežu za pristupnu mrežu. jer ne postoji konkurencija u fiksnoj telefoniji Arnaud Le Ruen: Connecting internally is pretty costly. If you offer services to an operator you should make sure you don’t always introduce new technologies. Discussions should be about how the market can be liberalized. Potrebno je da pričamo o suštinskoj infrastrukturi i u kojem pravcu se ona kreće. say. Bežična tehnologija treba da prati fiksnu. jer će to doprineti ekonomskim tokovima povezali interno. Alternativne mreže Alternative povezivanja Networks A rnaud Le Ruen. jer širokopojasni pristup jeste u stvari na fiksnoj telefoniji. as there’s no competition in fixed-line telephony promenu regulativa. and with the kind of network you can have a competition. kao što su recimo struja ili putevi. može da ima takozvanu belu listu. jer će to doprineti ekonomskim tokovima. while others are handled by their assistant. Digital Divide. MAY 2008 sic infrastructure. što se tiče mobilne komunikacije. koja pomaže vladama da rade na obrazovanju i obuci studenata i ljudi koji se obrazuju da steknu određeno znanje u vezi sa internetom. i ovde može da se uspostavi konkurencija kroz takav način povezivanja. Crnu Goru i BiH. Na primer. How can that be Biznis želi međusobno da se poveže. With respect to mobile communications in Serbia and opening the market in the country. rukovodilac za Srbiju. razvili smo kompaniju. we started Digital Divide to help governments educate and train students and people willing to gain knowledge related to the Internet. Montenegro and Bosnia and Herzegovina. što zahteva A rnaud Le Ruen. Biznis želi međusobno da se poveže. For instance. The goal is to help governments achieve that. A person who spends a lot of time at business meetings can have a so-called white list. as businesses want to connect. Ako nudite usluge operateru treba da nudite usluge tako da ne uvodite stalno nove tehnologije. to je prilično skupo. Alcatel .58 The Role of Telecommunications in Business Growth na jednom telefonu je nešto što se definitivno traži. and the direction it is moving in. . the competition is here already. Naš cilj je da pomognemo vladama da to i postignu. Diskusija treba da se vodi o tome kako liberalizovati tržište. dok se svi ostali pozivi upućuju pomoćniku te osobe. a koju mi sprovodimo u saradnji sa Microsoftom. Alcatel . adding markedly to economic growth changed? You have an alternative to access networks. Za otvaranje tržišta u Srbiji. sa stanovišta potrebe naše kompanije. objasniću na kratkom primeru. This calls for a chan- Arnaud Le Ruen: Interno povezivanje je dosta skupo.

which are hard to obtain. ali postoji problem u vezi sa dostupnošću i vremenom koje je potrebno da izdvojite za povezivanje. jer postoji način da se povežete i kao mali korisnik i kao kompanija. Because the market hasn’t been liberalized. što se može potvrditi na srpskom telekomunikacionom tržištu Estonije. The key today is to cooperate with everyone. direktor. One zemlje koje ulažu u IKT rapidno napreduju u odnosu na A A leksandar Bakoč. Estonia did a complete reengineering of its residential services. pored uštede. nama kao maloj firmi da bismo povezali naše kancelarije u Beogradu i Nišu potrebno je desetak hiljada evra i posle toga još tri hiljade evra za mesečno održavanje mreže između te dve lokacije. Unlike Estonia. Danas je ključ u saradnji svih sa svima. Countries putting money in ICT have progressed rapidly as opposed to those that don’t. Telelink: Da li Srbija zaostaje ili prati kretanja u regionu kad je u pitanju ponuda usluga za biznis korisnike? Ono što primećujemo je da ponuda ne zaostaje. for instance. generalni direktor. which requires infrastructure in place. Povezivanje dve lokacije može da traje i do godinu dana. Ima ponude. za šta je potrebno obezbediti infrastrukturu. U Bugarskoj na destinaciji između Sofije i Plovdiva. small operators invest little in infrastructure. Aleksandar Bakoč: The smartest decision a government can make is launch online services. što se može potvrditi na srpskom telekomunikacionom tržištu. Many governments Aleksandar Bakoč: Najpametnija odluka koju može da donese jedna vlada je da omogući online poslovanje. we initially need some 10. to je okruženje koje pogoduje preduzetnicima. nove načine dostupnosti i kvalitetan servis usluga. Such an environment benefits every entrepreneur zemlje koje ih nemaju. making it possible for its citizens to vote online. Connecting two sites can take up to a year. problem je u dostupnosti orko Jovanović. One of the main reasons are building permits. and the cost of an access network is substantial. heavily relying on ICT. The problem is availability and the time you need to connect. Najpametnija odluka koju može da donese jedna vlada je omogućavanje on line poslovanja. is not the key. MAJ 2008 | MAGAZIN SPECIJALNO IZDANJE Značaj telekomunikacija u razvoju biznisa 59 On-line poslovanje Internet Services leksandar Bakoč.000 EUR a month for maintenance. A WB report shows prices are two times higher in countries with low internet penetration rates. as seen on the Serbian telecoms market hing of the kind. Estonija je uradila kompletan reinženjering svih servisa za svoje građane. Algotech: Aside from savings. Mnoge vlade imaju neku vrstu e-goverment strategije. CEO. What enterprises are interested in it does not of- B .000 EUR and another 3. Prema izveštaju Svetske banke u zemljama gde je ovako slaba penetracija interneta i cene su dvostruko više. The smartest decision a government can make is launch online services. Izgradnja pristupne mreže je skupa. which in Bulgaria comes down to 500 EUR and 700 EUR a month if you are to connect on the Sofia – Plovdiv line. Such an environment benefits every entrepreneur. Nasuprot have come up with some sort of e-goverment strategy. A WB report shows prices are two times higher in countries with low internet penetration rates. however. poput Srbije koje nisu ni približno uradile na tom polju. ICTs provide new ways of availability and quality services. koristeći mogućnost IKT i na neki način omogućila glasanje svojih građana putem interneta.5. To facilitate communication between our offices in Belgrade and Niš. preko nacionalnog operatera smo Availability a Problem B orko Jovanović: Do services provided for business users in Serbia lag behind the region or keep up with global trends? They do not lag behind as there is a way to connect either as an individual or a company. Na primer. Algotech: Informaciono komunikacione tehnologije omogućavaju. as seen on the Serbian telecoms market. jer je to okruženje koje pogoduje preduzetnicima. mnogo je zemalja. a lot of countries including Serbia have done not- Prema izveštaju Svetske banke u zemljama gde je ovako slaba penetracija interneta i cene su dvostruko više. Liberalizing fixed telephony.

Hardware. što u e. Jedan od glavnih uzroka što operateri nisu napravili svoju mrežu je taj što ne mogu brzo i efikasno da dobiju dozvole za izgradnju. Potom ćemo moći da pričamo da li imamo potrebne servise i tehnologije. To connect in order to share data is what everyone needs. a few giga links to countries outside Serbia. Prva od stvari koja je potrebna jeste infrastruktura. we can offer . ključ nije u liberalizaciji fiksne teklefonije. Asocijacija ključnih Association of Top ljudi u IT biznisu IT Decision-makers iloš Đurković. jer dok ne postoji način da se optička mreža raširi. IBM je pre dve godine krenuo da posluje na tržištu sa lokalnom kom- nologies needed. The infrastructure of Telekom or that of others is not what enterprises are attracted to. managing director. da svaki operator uloži sam u svoju mrežu. we need very strong and reliable links and good rates. povoljni po ceni i pouzdani. We need to take action to quickly and efficiently build an infrastructure. teško da će doći do liberalizacije. Say. so every operator is able to put money in their own. If we are to develop software. Infrastruktura Telekoma ili bilo kog drugog operatora nisu interesantne biznis korisnicima. odnosno koracima u realizaciji i preciziranim vremenom kad to treba da M M iloš Đurković. ono što je interesantno je paket usluga hardvera. što u kompanijama. IBM: It is of utmost importance to first create an ICT development strategy.govermentu. In this respect. mali operatori ulažu malo u infrastrukturu. MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. Međutim. jer ako radimo razvoj softvera potrebni su izuzetno jaki linkovi. Two years ago IBM began operations with a local firm because of advanced and complex services we are able to provide. dok održavanje košta 700 evra mesečno. software and telecommunications equipment they are much more interested in. Fiksna telefonija nije zanimljiva biznis korisnicima. Potrebni su konkretni koraci kako bi mogla da se napravi brzo i efikasno infrastruktura na kojoj će sistem integratori ponuditi servise koji će na kraju biti jedini benefit za biznis korisnike. MAY 2008 fer. Recimo. along with a clearly defined action plan needed for every step on the way se realizuje. Borko Jovanović: Jedan od glavnih uzroka što operatori nisu napravili svoju mrežu je taj što ne mogu brzo i efikasno da dobiju dozvole za izgradnju Borko Jovanović: Building permits which are hard to obtain is why operators don’t have their own network Ono što treba svima je da se povežu zbog razmene podataka. sa jasno definisanim akcionim planom. softver i telekomunikaciona oprema. along with a clearly defined action plan needed for every step on the way. be it e-government or companies-related. IBM: Jako je bitno da se prvo napravi strategija razvoja informaciono-komunikacionih tehnologija. Zbog toga što tržište nije liberalizovano. We will hardly have liberalization in place until we find a way to expand optical networks. generalni direktor. par giga linkova ka inostranstvu. Only afterwards can we talk about the services and tech- Miloš Đurković: Bitno je da se prvo napravi strategija razvoja informacionokomunikacionih tehnologija.60 The Role of Telecommunications in Business Growth se povezali za 500 evra. making it possible for system integrators to provide services that enterprises will be able to benefit from. The first thing we need is infrastructure. sa jasno definisanim akcionim planom i koracima u njegovoj realizaciji Miloš Đurković: It is of utmost importance to first create an ICT development strategy.

Microsoft: What’s necessary is the development of infrastructure that will consequently upgrade services users will expect. razvojem softvera i sami sistem integratori koji su zastupljeni na tržištu. operators. te da ih ne bude nekoliko u Srbiji.62 The Role of Telecommunications in Business Growth panijom zbog naprednih i kompleksnih servisa koje možemo da ponudimo tržištu. telecommunications equipment. jer telekomunikaciona struktura jeste osnova za razvoj IKT infrastrukture. i država i vendori koji se bave proizvodnjom hardvera. Kao predstavnik kompanije Microsoft želim da kažem da naša kompanija radi na unapređenju svih online servisa i u potpunosti podržava inicijativu u domenu telekomunikacija. operators and business users. both the country and vendors dealing with hardware. Unapređenje infrastrukture oran Janković. we will be able to define a joint strategy. menadžer. top IT firms and Jedna asocijacija ključnih ljudi u IT biznisu doprinela bi bržem definisanju zajedničke strategije Kao jedan od zaključaka ovog okruglog stola. . zajednički akcioni plan i šta želimo da napravimo. već jedna gde će sedeti predstavnici Vlade i predstavnici operatora. Možemo da pružimo podršku i državi i operatorima. An association of top IT decisionmakers would help define a joint stategy more rapidly users in the country because it is telecommunications structure what ICT infrastructure essentially builds on. In doing so. MAY 2008 support to the country. action plan and what we want to achieve. software development and system integrators too. manager. Tada bismo mogli definisati zajedničku strategiju. Microsoft: Ono što nam je neophodno jeste rad na razvoju infrastrukture i samim tim unapređenje servisa koji će korisnici očekivati. I would like to invite everyone to set up an association and bring together government representatives. a i poslovnim korisnicima u naprednim rešenjima. predstavnici ključnih IT kompanija u zemlji i predstavnici ključnih korisnika. We should all be involved in Z Zoran Janković: Jedinstveno udruženje bi dovelo do zajedničkog nastupa i zaista dobrog pristupa krajnjim korisnicima Zoran Janković: The association would lead to joint activities and thoughtful approach to ened users ramo da učestvujemo jedinstveno. Jedinstveno udruženje bi dovelo do zajedničkog nastupa i zaista dobrog pristupa krajnjim korisnicima. I want to say on behalf of Microsoft that our company is working to improve online services and is entirely supportive of initiatives in the telecommunications domain. pozivam da napravimo jednu asocijaciju. it. MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. U celoj toj priči mo- Modernization of Infrastructure Z oran Janković. telekomunikacione opreme. The association would lead to joint activities and thoughtful approach to ened users.

iako je prvobitna ideja bila da će je zaštititi. Saga: Prvenstveno se bavim bežičnim telekomunikacijama. Customs tariffs. jer trenutno kvalitetne informacije o ulaganjima ima jako mali broj dobavljača Miodrag Veljković: Information on what the country and suppliers will invest in might help as only few suppliers have access to proper information on investments jedan od najvećih investitora i ostali provajderi pre svega u mobilnoj telefoniji mogu bitno da utiču i na stanje u domaćoj industriji koja pokriva tu oblast.64 The Role of Telecommunications in Business Growth MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. Telekom. Previsoke su. Pre svega nam nedostaje regulativa. bilo kakvo dislociranje neke ozbiljne proizvodnje van Beograda se čini skoro nemogućom misijom. Only few suppliers have access to proper information on investments. Routers. deputy director. because you don’t even get to play. Ratel did submit documents needed a long time ago. I believe there is a demand in Serbia too. and other providers primarily of mobile telephony services can signi- M Miodrag Veljković: Informisanje o pravcu u kojem će država i dobavljači da investiraju bi pomoglo. RATEL je sa svoje strane još davno doneo potrebna dokumenta. telecommunications systems are all subject to a 10% or an even higher tax. modemi. a mislim da u Srbiji postoje i korisnici WiMAXTomorrow’s Technology M ilan Kovačević. ali se cela stvar u Vladi dosta otegla i u ovom trenutku nismo još uvek doneli pravilnik koji je bio na javnoj raspravi. Pretpostavljam da bi više ovakvih okruglih stolova na kojima bi se razmenjivale informacije i udruživanje pomoglo da se možda stanje donekle poboljša. Pre svega je ovde dodirnut prvi nivo. telekomunikacioni sistemi. we need to have legislation in place. MAY 2008 Klaster domaćih dobavljača iodrag Veljković. Domaće proizvođače to po pravilu izbacuje iz igre. To improve it. information on what the country and operators will invest in. the attempt has failed. The industry is in bad shape for several reasons. a cluster should be set up of local producers and suppliers of equipment and software. this sends local producers out of the game. Ako pogledamo Bugarsku ili Hrvatsku. Kod nas se u domenu WiMAX tehnologije jako malo radi i situacija je loša. pomoćnik izvršnog direktora. sve se to carini sa deset i više posto i nije upšte zaštitilo domaću proizvodnju. which is a prerequisite for companies to connect. Ruteri. Above all. Logo: Telecommunications growth affects economy in two ways. As a rule. First of all. gde još kako tako možete da obezbedite servise. and what I’d like to say has to do with it. Onda bismo mogli da se pripremimo i da učestvujemo u takvim tenderima. They are too high. tamo je to odavno zaživelo. Sve to dovodi do toga da kod nas WiMAX mnogo kasni u poređenju sa okruženjem. like Bulgaria and Croatia. pa bi ono što sam mislio da kažem bilo prevashodno vezano za to. I assume more roundtables of the kind and sharing information might help improve the situation to some extent. Carinske stope koje su praktično bile skoro jedina pomoć nisu nikom pomogle. and the situation is not rosy. the first level has been realized. modems. ficantly add to improving the local industry that covers the field. Sada je slučaj da kvalitetne informacije o investicijama ima jako mali broj dobavljača. WiMAX is not likely to pick up any real momentum when compared to countries in the region. I believe the Ministry of Telecommunications is not working fast enough to pass the regulations needed. Stanje u toj industriji je jako loše iz različitih razloga. and it doesn’t matter if there is anything you can do or not. a to je stvaranje preduslova za povezivanje kompanija. did no one any good. Telekom kao A Cluster of Local Suppliers M iodrag Veljković. U WiMAX tehnologiji je budućnost ilan Kovačević. Logo: Razvoj telekomunikacija deluje dvostruko na privredu. pribora i softvera. Deputy Executive Manager. Moving production outside Belgrade seems a mission impossible. Saga: I mainly deal with wireless telecommunications. What can help us? First of all. Then we can prepare and take part in tenders. which were practically the only benefit. Only few companies perform well when it comes to exports in that field. pa nema veze da li išta možete ili ne možete. a na poboljšanje situacije može da se utiče stvaranjem jednog klastera domaćih nabavljača i proizvođača opreme. Sem Beograda. zamenik direktora. WiMAX technology is Serbia is still in its infancy. Because all of this. skoro da i nemate šansu da igrate. Šta bi nam pomoglo? Pre svega informisanje o tome u kojem će pravcu država i opreratori da investiraju. one of the biggest investors. and sup- M . Jako malo kompanija ima bilo kakve rezultate kada je izvoz u toj oblasti u pitanju. but the entire thing has been delayed and at this moment we still don’t have a rulebook for public discussion. Although the idea was to safeguard domestic production. Mislim da Ministarstvo telekomunikacija nedovoljno brzo radi na usvajanju regulative.

digital television will catch on and over time the spectrum will come under the spotlight. a da WiMAX radi na 3. Pravo rešenje bi bilo da se taj spektar dodeli za bežične komunikacije i na taj način ćemo preskočiti ono što se u mnogim delovima sveta dešava. Documents dealing with regulations in the field of wireless broadband communications are headlined “fixed-line”. U naslovu dokumenata koji se za sad bave regulativom u oblasti bežičnih širokopojasnih komunikacija. A lot of effort has been put in the technology to root out problems in urban areas. aside from the spectrum range at 3. We have this situation where we all have a cellphone. I believe that’s very good. Srbija je u regulativi dosta iza drugih zemalja iz okruženja i intezivan rad na tome doprineo bi bržem napretku. Mislim da bi moglo da se dozvoli da to bude i mobilna komunikacija bez većih implikacija. which is quite common worldwide. . the 2. In terms of regulatory frameworks. Ne vidim da tamo postoji bilo šta što bi moralo da implicira da ti opsezi budu isključivo za fiksni pristup. mislim da su bežične širokopojasne tehnologije. In the US. in this region in particular. piše “fiksni”.4 GHz spectrum should be available too. U tom smislu.5 gigahertz required by WiMAX and totally different penetration Milan Kovačević: Srbija je u regulativi po pitanju WiMAX tehnologije dosta iza drugih zemalja iz okruženja i intenzivan rad na tome doprineo bi da brže napredujemo Milan Kovačević: In terms of regulatory frameworks.5 gigaherca.4 gigaherca što je. We are to launch digital television and it will take some time to technologically make progress and free the spectrum. tržište postoji i u ovom trenutku nam regulativa predstavlja glavni problem. u domenu regulative bi moglo pored opsega od oko 3. forgetting that a cellphone works at 800-900 megahertz as opposed 3. Mislim da conditions. vrlo perspektivne. Moram priznati da svi znamo da imamo problem starih dozvola u spektru koji je namenjen bežičnom fiksnom pristupu. da bi se prevazišli problemi u urbanim sredinama. Naravno. na primer u Americi deo spektra koji je svojevremeno bio namenjen analognoj televiziji je. jako je mnogo rada uloženo u samu tehnologiju. I must admit we all know old permits pose a problem to the spectrum intended for wireless fixed access. I don’t see anything implying that the spectra must be used for fixed access only. pošto je tamo razvojem digitalne televizije prestala potreba da se u tu namenu koristi. There is a market for WiMAX technology in Serbia. there’s a market. I think that. a part of a spectrum intended for analogue television was assigned to fixed and mobile. Drugo. mi tek sad uvodimo digitalnu televiziju i biće potrebno vreme da tehnološki napredujemo i oslobodimo taj spektar. WiMAX se pokazao kao problematičan tamo gde elektromagnetni talasi treba da prodru u zgrade. for instance. Generally. broadband communications. zanemarujući da telefon radi na 800-900 megaherca. a to je da ljudi sa WiMAX tehnologijom imaju problema pre svega u prodiranju u zgrade. dodeljen uslugama fiksne i mobilne. U svakom slučaju. it also might be for the purposes of mobile communications. Serbia has a long way to go catch up with countries in the region and intensify works to speed up growth. Using it for wireless communications would be the right solution. Imamo situaciju da svi imamo mobilne telefone i da svi MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. Serbia has a long way to go catch up with countries in the region and intensify works to speed up growth očekuju da se taj budući bežični pristup ponaša slično kao telefoni. without any implications. WiMAX appeared to be a problem when it comes to the ability of electromagnetic waves to penetrate buildings. and legislation at the moment is the main problem. Naime. in which case we will skip what many parts of the world have faced – the problem with the ability of WiMax signals to penetrate buildings. Tržište za WiMAX tehnologiju u Srbiji postoji i u ovom trenutku regulativa predstavlja glavni problem će za nekoliko godina zaživeti kod nas digitalna televizija i da će doći vreme da se razmišlja šta s tim spektrom.5 gigaherca i da su uslovi prostiranja drastično različiti.5 GHz. but regulations at this moment pose the main problem Second. u svetu dosta česta pojava.e. In any case. i. MAY 2008 pliers that know how to provide the service. instaliraju i naprave potrebnu infrastrukturu i postoje firme koje su zainteresovane da kroz taj vid telekomunikacija prodaju usluge. In a few years. I believe wireless broadband technologies will be a big deal.66 The Role of Telecommunications in Business Growth željni takvih usluga i firme koje umeju da tu opremu isporuče. da se otvori i za bežični pristup i opseg oko 2. posebno za tržište ovog regiona. Mislim da je to jako dobro i predložio bih kako RATEL-u tako i Ministarstvu da razmišlja o tom rešenju. and everyone expects future wireless access to behave the same as phones. Generalno. and I’d suggest Ratel and the Ministry take the solution into account. dakle širokopojasne komunikacije.

U Ministarstvu je odlučeno da se taj pravilnik o minimalnim uslovima za izdavanje licenci pojavi u roku od nedelju. so that the procedure can get going. RATEL: At the Agency. This areas is under the jurisdiction of the Ministry for Infrastructure and whoever mentions that they should amend the Law on Urban Planning and Construction. To se pre svega odnosi na mobilne operatore koji su dužni da ispune uslove iz licence za pokrivanje određene teritorije. Osnovni razlog što većina strategija koje se donesu u ovoj oblasti. Ta procedura je previše duga i smatram da će Zakon pre ulaska Srbije u Evropsku uniju pretrpeti određene promene i definisati da se ti procesi i procedure odvijaju brže. but this would require the Government to amend certain documents and regulations. before Serbia joins the European Union. In a situation like this you cannot really issue a nationwide license. followed by proposals and plans for distribution. . Jedan od problema koji se javlja kad su nove tehnologije. they ’fall into a fit’. One of the challenges posed by new dynamic technologies such as WiMax is that Serbian regulations require to first have a plan how the technology is going to be used. Takav dokument ne bi trebalo da ima više od dvadesetak strana. Kovačević claims that digital television will enter the market in the next couple of years. pa onda predloge i planove raspodele. nije verovatno da će se to desiti pre 2012. kad će biti neophodno da se prestane sa emitovanjem analogne televizije. we don’t see this happening before 2012. Procedural Problems in Serbia Milan Janković. This whole procedure takes too long and I am confident that the Law will have to be modified so as to speed up this processes and procedures. MAY 2008 Problemi procedura u Srbiji Milan Janković. kao jedan od učesnika u toj aktivnosti video. The Ministry tried to push through a new procedure in the amended Law on Telecommunications that never saw the light of day to at least have the installation of cables and equipment in existing infrastructure not be subject to the same procedures as the constriction of a completely new cable communication network. is that most of them are several hundred pages long with more history than clearly defined goals and measures that need to be taken. Ministarstvo je htelo da u okviru izmene zakona o telekomunikacijama. jer oduzeti dozvole za radio stanice koje su izdate za područje Beograda je pravno teško izvodljivo. jeste taj da sve te strategije imaju par stotina stranica u kojima je više istorije nego eksplicitno definisanih ciljeva i mera koje treba da budu preduzete. a Strategija o informacionom društvu mislim da ima skoro tri stotine strana. bar obezbedi da ugradnja kablova i opreme u postojeću infrastrukturu ne mora da ide po proceduri koja je ista kao što je za kompletno novo građenje kablovske komunikacije. who are obliged to meet the conditions in the license contract with respect to providing coverage for a particular territory. Ministry of Telecommunications: Getting construction permits for anything is a big problem. Serbia has issued permits for three mobile operators and one landline network. Poslednji rok je jun 2015. Konkretno kad je WiMAX u pitanju. but the Strategy on the Information Society is written on almost three hundred pages. Teško da problem može biti rešen bez javnog dogovora vlasti. znači da neće doći neki veliki operater koji će efikasno pokriti čitavu teritoriju. godine. The Ministry decided to publish the rulebook on minimum conditions for issuing a license in a week or two. Milenko Cvetanović. Based on what we saw as one of the participants. As for wireless technology. koji nije stigao da izađe na svetlo dana. Prema onome što je Ratel. resolving the problem of issuing permits for 3438 gigaherz area for the territory outside Belgrade would not be a good solution. when broadcasters will have to stop using analog TV technology. na svetskoj radio konferenciji. pa donošenje svih pravilnika.68 The Role of Telecommunications in Business Growth DISKUSIJA DISCUSSION MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. The main reason why these strategies end up at the bottom of a drawer after they are presented. Ta stvar je u ingerenciji Ministarstva za infrastrukturu i ko god im pomene da treba da menjaju zakon o planiranju i izgradnji “kosa im se podigne na glavi”. treba da rešimo problem oko izdavanja licenci za područje van Beograda. poput WiMAX-a u pitanju jeste što su to dinamične tehnologije. a neki delovi regulative u Srbiji nalažu da je potrebno prvo imati plan namene. s obzirom na to da je Srbija izdala licence za tri mobilne mreže i jednu za fiksnu. along with directives how and where it can be applied. Problem Beograda ostaje nerešen. while the deadline is 2015. posle promocije završe u fioci. followed by drafting and bringing regulations and rules. Ratel: Izdavanje dozvola za građevinske radove i za izvođenje mreža prepoznali smo u Agenciji kao veliki problem. Kad su u pitanju bežične tehnologije. Concretely with WiMax technology. last year’s World Radiocommunication Conference defined new standards for implementing WiMax technology. dve dana kako bi procedura mogla da krene. ali da svi državni organi nisu dovoljno uključeni niti su prepoznali obavezu operatora da sa određenom dinamikom moraju da grade svoje mreže. Ministarstvo telekomunikacija: Sigurno je da veliki problem predstavlja dobijanje svih građevinskih dozvola za bilo kakve radove. Milan Kovačević je rekao da za par godina očekuje primenu digitalne televizije. which means that we cannot attract a big operator that could provide an efficient solution for the entire territory. ali bi to u Srbiji zahtevalo promenu dokumenata koje treba da donese Vlada. U takvim uslovima ne može da se u pravom smislu reči izda nacionalna licenca. but state agencies are not involved in the process enough to recognize that the networks that were granted these licenses should be developing their grids at a certain speed. This sort of document should not be more than 20 pages long. godine. Milenko Cvetanović. The problem of Belgrade remains unresolved. održanoj prošle godine definisani su novi parametri za uvođenje WiMAX tehnologije i date su određene smernice gde bi ona mogla da bude primenjena. This primarily applies to the mobile telephony operators. we have identified the process of issuing construction permits and licenses for installing networks. čini mi se da to rešenje nije dobro.

Furthermore. komplikovane i dugotrajne procedure. we need all kinds of incentives in order to create something that will attract internet users. This leads to huge legal contradictions between . which means there is room to lower them. To vodi ka velikoj pravnoj kontradiktornosti između operatera koji su obavezni prema dozvoli o licenci da grade mrežu. Pritom sami ne poseduju nikakve kompetencije iz oblasti telekomunikacija. Dragan Kovačević. We can hardly expect to solve the problem without an agreement between the government and the public. because to withdraw the licenses issued to radio stations for the territory of Belgrade City will be hard to carry through. ali Telekom mora da nadoknađuje ono što ne zarađuje na fiksnoj telefoniji. This means either than the prices are to high or that there is not enough attractive content the public would be interested to access. One of them are egovernment services that are currently under construction. The prices are much higher that in the region. Kad su sadržaji u pitanju. It also makes no sense to demand the same kind of documentation from an operator who is building base stations and from those building commercial facilities in the telecoms industry. takođe.5. nama se dešava da organi lokalne samouprave potpuno diskreciono odlučuju koja je dokumentacija potrebna za izgradnju baznih stanica i na taj način ulaze u kompetencije RATEL-a. it often happens that local government agencies arbitrarily decide which documentation is needed for building base station and intrude in the jurisdictions of the national telecommunications agency (RATEL). the roundtable concluded U sadašnjem trenutku imamo situaciju da je ponuda pristupnih tačaka za širokopojasni pristup internetu veća od potražnje. complicated and long procedures pose a big problem in the telecoms sector in Serbia. because there is no unified approach. they have no kind of authority over the domain of telecoms. Jedan od tih servisa je e-uprava i na tome se radi. but they remain unused. zajednički je stav učesnika Legal frameworks. A lot of assets from the National Investment Plan have been allocated for developing this sector. Jasmina Vignjević. kako bi se stvorili sadržaji koji su od interesa za građane. I think its a little of both. A lowest price for ADSL access of RSD 600 is too much. ali uglavnom stoje neiskorišćena. while wholesale prices for Internet access are way too high as well. but these efforts are still not well synchronized. At this point the number of access points for broadband Internet is higher than demand. Telenor: Speaking about permits. As for content. Telenor: Kad su u pitanju dozvole. nemogućnosti da pribave te građevinske dozvole od lokalnih organa. potreban je podsticaj sa svih strana. but on the other hand Telekom has to make profits to compensate for the lack of revenue in fixed telephony. MAJ 2008 | MAGAZIN SPECIJALNO IZDANJE Značaj telekomunikacija u razvoju biznisa 69 U oblasti telekomunikacija u Srbiji veliki problem predstavljaju zakonske regulative. Te cene su značajno više nego što su u susednim zemljama. ali nedovoljno sinhronizovano. Smatram da je minimalna cena za ADSL od 600 dinara isuviše visoka i da su takođe suviše visoke cene za veleprodajni pristup internetu. jer nema jedinstvenog pristupa. Milsim da je i jedno i drugo u pitanju. što znači da postoji prostor za sniženje. Telekom Srbije: Kablovska infrastruktura u Srbiji je mnogo manje razvijena nego kod drugih zapadnih zemalja i zbog toga se mobilna telefonija u Srbiji jako brzo razvila. Velika sredstva su odvojena Nacionalnim investicionim planom za razvoj ovog sektora. To znači ili da cene nisu odgovarajuće ili da nema dovoljno sadržaja kojima bi ljudi bili zainteresovani da pristupe. Besmisleno je. da se identična dokumentacija zahteva od operatera za izgradnju baznih stanica i za izgradnju nekih komercijalnih objekata iz te oblasti. i sa druge strane. Jasmina Vignjević.

which have gone to waste only because there was not sufficient support or links between relevant factors. but an effective voice that can influence decisions. As for the Advisory Body. jer iza svih tih investicija ima mnogo toga što se plaća. Dosta inicijativa postoji u poslednjih nekoliko godina. this has been confirmed several times and Telekom reminds that it wants an open market. be a big step forward in the relations between Telekom and its business clients. As for the advisory body. WiMAX tehnologija veoma važan za razvoj telekomunikacionog tržišta.70 The Role of Telecommunications in Business Growth Siguran sam da je širokopojasni pristup. Saša Leković. but others as well. The American Chamber of Commerce has already established a Committee that gathers all companies in this sector. Tad utakmica može da počne. Broadband access and WiMax technology is obviously very important for the development the telecoms market. WiMAX licenca ne podrazumeva da bi odmah imali i usluge. only with clearly defined and transparent rules. so it is only sensible to expect newcomers to the market to do the same. while an infrastructure exists. Saša Leković. MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. MAY 2008 operators who are obliged by their national license to build a grind on the one hand. because the entire process has been committed to a professional technical agency made of people from the economy. I also think that an international license would rather remove some consequences. država Telekomu ne dozvoljava da naplaćuje ekonomsku cenu telefonskih razgovora. rather than essentially resolve the problem. Situacija status quo u kojoj je trenutno Ministarstvo je najgora i najveća greška bi bila ostaviti tu situaciju nerešenu. samo je potrebno da se utvrde čista i jasna pravila. Ne smemo da dozvolimo da opet upadnemo u istu zamku. The state is then put in a weaker position. pokušao da zameni najmodernijom opremom. Moja preporuka je da se iskoristi to već postojeće telo. As for permits for international connections. jer su celokupan proces izdvojili u jedno profesionalno tehnološko telo sastavljeno od ljudi iz privrede. U okviru Američke privredne komore već je osnovan komitet koji okuplja sve firme iz ovog sektora. mislim da su u Austriji napravili dobar model. državnih organa. već i drugih provajdera. a zatim dođe do nesklada na nižim i operativnim nivoima. ne samo Telekoma. I think the Austrians have a great model. a mislim da u zemlji postoji infrastruktura. This year will. mislim da država mora da se odluči hoće li Telekom da bude zaštićen u nekom monopolskom smislu ili neće. The status quo in the Telecommunications Ministry is bad and the biggest mistake would be to leave things as they are. Jasmina Vignjević. A WiMax license does not translate to immediate service provision. and the inability to obtain construction permits from local government agencies on the other. My proposal is to make use of this already existent body. Ne treba biti previše optimističan. Telekom Serbia: The cable infrastructure in Serbia is much less developed than in Western countries. it will make sense only if it does not stop at having just a formal role. Saša Leković. to će imati smisla samo u slučaju ako ne bude čista formalnost. napravimo telo. Roland Hainder. which is why mobile telephony has experienced such a boom here. Telekom Serbia: There are many unresolved issues. Telekom Srbija: Telekom je dosta investirao u poslednjih nekoliko godina. međutim moraju da se oslanjaju na infrastrukturu. I think the state must decide whether Telekom is going to have protection to uphold a monopoly or not. a sa druge strane mu to kompenzuje tako što ne dozvoljava drugima da se otvore. . while the existing three mobile operators in Serbia have already invested a lot. We must not allow ourselves to fall into the same trap again – create an agency and then suffer from lack of harmony at lower operational levels. We cannot be too optimistic. but compensates this by not allowing other operators in the market. VIP mobile: Širokopojasni pristup u bilo kom obliku je skup. a propale su samo zato što nije postojala podrška niti povezanost relevantnih instanci. Potrebno je požuriti sa donošenjem odluka i razjašnjenjem raznih pitanja kako bi se krenulo dalje. Treba ipak ići ka čistim rešenjima. At present. Ovako sa jedne strane. a mi imamo naše akcionare koji očekuju određene prihode. There have been many initiatives in the last few years. Roland Hainder. I believe there is a clearly defined method for private users who need broadband access to receive it through certain kinds of financing or the government. All mobile operators in the country have mobile services for data transfer. consequently. to je već više puta potvrđeno i Telekom podseća da je za otvorenu tržišnu utakmicu. We need to speed up the decision-making process and clarify various issues in order to move on. Saša Leković. but they have to rely on the infrastructure as well. the state does not allow Telekom to charge market rates for telephone calls. Dragan Kovačević. Jasmina Vignjević. VIP mobile: Broadband access in any shape is expensive. because there is a lot of money to put in all of these investments. već zaista glas koji ima uticaja. Telekom Serbia: Telekom has had many investments in the last couple of years and has tried to replace the existing infrastructure inherited from earlier times with the most sophisticated and up-to-date equipment. The competition can begin one these things are in place. Smatram da za privatne korisnike kojima je potreban širokopojasni pristup postoji jasni metod da im se pruži pristup preko izvesnih finansiranja i od Vlade. provided not only by Telekom. We should strive towards clearly defined arrangements. Ova godina će samim tim predstavljati veliki napredak u odnosima između Telkoma i poslovnih korisnika. because there are no investments in the infrastructure. i sadašnju infrastrukturu. Telenor: The proposal to establish an operative agency that would cooperate with the national regulatory body and the Telecommunications Ministry should be carefully considered. biznisa. Kad je u pitanju savetodavno telo i njegovo osnivanje. Telekom Srbije: Postoji dosta neregulisanih pitanja. Svi mobilni operateri u zemlji svakako imaju mobilne servise za podatke. Što se tiče dozvola za međunarodno povezivanje. after all. Što se tiče osnivanja Savetodavnog tela. while we have shareholders who expects certain levels of revenue. koju je ranije nasledio. business community and state agencies. Telenor: Pitanje predloga o osnivanju operativnog tela koje bi sarađivalo sa regulatorom i Ministarstvom treba dobro razmotriti.

savetnik za primenu proizvoda. to je zbog toga što se u Srbiji. smanjuje se utrošak u kvadratu. U Italiji su. Ytong bela tavanica Reč je o potpuno novom tipu međuspratnih i krovnih konstrukcija. dok granit mora da se posle nekoliko godina opet „obija“ kako bi se dobila hrapavost. Mađarske i Bugarske. MAJ 2008 | Sajam Građevinarstva Potraga za srpskim partnerima Karolina Herbut Koliko je rastuće tržište Srbije interesantno za strane kompanije govore inostrani nacionalni štandovi. koju je na sajmu predstavila kompanija Xella. te su ovaj sajam videli kao najbolje mesto za pronalaženje lokalnog partnera. Potisje Kanjiža – član Tondach grupe je na ovom sajmu predstavila novi crep pod imenom Saturn. aprila. na Beogradskom sajmu. govori i činjenica da se zbog nedostatka prostora nije bilo moguće obezbediti mesto za kolektivni nastup izlagača iz Poljske.000 pojedinačnih izlagača. Od 15. Povećanjem dimenzije crepa. i da ne sme da posmatra samo količinu prodate robe. a brzina gradnje se povećava. rekla je da je toj firmi teško da se probije sa porfirom na srpsko tržište. rekla je da im je srpsko tržište jako privlačno. što je jedan karakteristika predstavljenog proizvoda. 415 | 5. bela tavanica ima skoro upola manju težinu. i. te je mali i utrošak betona po kvadratnom metru. prema njenim rečima. najviše. karakterističan za . standard u EU. Prema njenim rečima. Iako poslovanjem i prodajom u Srbiji nije najzadovoljniji. a to znači promenu boje crepa i korišćenje prirodnih materijala koji nisu štetne po zdravlje ljudi. iako. promovisali svoje nove proizvode i usluge koje se razlikuju od domaće ponude. do 19. Porfir je idealan za klimatske uslove gde su prisutni kiša. Ulazak na srpsko tržište. jer je rastuće. međunarodni sajam građevinarstva SEEBBE najveći sajam te vrste ikad organizovan u Beogradu. koja proizvodi dvokrilna vrata za kupatila i tuš kabine. dodatno komplikuje i administracija. na primer. svi trgovi popločeni porfirom. a toplotna izolacija odlična“. on je istakao da je za globalnu kompaniju bitno da bude svugde prisutna. Bujukbarjak je iz proizvodnog programa kompanije koju predstavlja izdvojio izolaciju kojom se obezbeđuje „bešumna“ kanalizacija. Da bi proizveli Saturn. kao i većina izlagača. ima mnogo lošije karakteristike od prirodnog kamena koji oni nude. što je. kako je rekla. opisao je Dušan Đerić. „U odnosu na klasične međuspratne konstrukcije sa “fert” gredicama. Prednost porfira u odnosu na granit jeste što on ne zahteva dodatno održavanje. Specifično za nacionalne štandove Grčke. morali Ulazak na srpsko tržište nosi sa sobom iste neizvesnosti kao i ulazak na bilo koje drugo tržište a je 34. pored više od 1. Turska. gde sve više preovlađuje želja za novim proizvodom. Italija. Slovenija i Hrvatska. Darko Mijatović. gde su se predstavile kompanije čiji je glavni cilj bio da nađu srpskog poslovnog partnera foto: Beta Italiju i Argentinu. organizovani su i nacionalni štandovi za zemlje kao što su – Grčka. kao i da ulazak na srpsko tržište nosi sa sobom iste D neizvesnosti kao i ulazak na bilo koje drugo tržište. Radmila Pavlović iz kompanije Odorizzi koja proizvodi prirodni kamen – porfir. jer ostaje uvek hrapav. Izgradnja je jednostavna i brza. kako je rekao.72 Tržište i novac BR. Italije i Turske je to. Product Manager kompanije Xella Srbija. koristi granit. Irena Kantartzoglou iz grčke kompanije GS. Porfir – na italijanski način Italijani su takođe tražili partnere. objasnio je da je taj proizvod nastao kao odgovor na savremene tokove građevinarstva i arhitekture. što većina prisutnih izlagača još nema predstavništvo i razvijeno poslovanje u Srbiji. sneg i led. Ibrahim Bujukbarjak iz turskog Hakan Plastik-a rekao je da njegova kompanija već više godina posluje u Srbiji preko partnera.

za prirodnu prozorsku ventilaciju “duco”. Slobodan Čulić rekao. Peri oplate za oplatu „maximo“ sa jednostranim ankerovanjem. pa čak i beton.odvajač taloga ulja i masti S 800. i ove čan beton „ducon“. Da je tema itekako aktuelna govori i to da je kompanija Beodom počela izgradnju prve pasivne. MJN za poliesterski prelivni bazen „prestige“. već je korišćena tehnika “engobiranja”. godine. Ispuna može mu može biti zemlja. Deset „posebnih priznanja“ su dobili: Potisje Kanjiža za crep „saturn“. za kombinovanu građevinsku mašinu “JCB mini CX 4X4” i Duco iz Belgije. JCB iz Velike Britanije. . kao i Tehnix beo za separator . železnica. 415 Tržište i novac usluge predstave i kroz zvanične prezentacije. šljunak. Saturn nije bojen crep. SGITS među svojim članovima ima brojne eminentne stručnjake i o tome govori i podatak da neki od njih učestvuju u izradi Predloga Strategije razvoja građevinarstva Srbije za period 2008. u Srbiji je čak do 65% terena pod nekom vrstom erozije i to utiče na kvalitet puteva. vodotoka. energetski efikasne stambene zgrade u Beogradu. Geowebom se produžava vek istih. – 2015. da su pravljeni u gipsanim kalupima i većim temperaturama da bi se dobila željena boja. bilo koja vrsta kombinacije materijala. Adrian As za tamni plinski infra grejač Nagrade za inovacije Nagrade Beogradskog sajma – „Nova „AA 22“ i Ducon GmbH za mikro-ojavizura“ i „Posebna priznanja“. Kako je project manager EcoMat-a. a upravo o “simprolit”. MAJ 2008 | BR. Brz i jednostavan je za aplikaciju.toplotno-hidro-zvučnu izolaciju. 73 smo zadovoljiti niz tehničkih preduslova za proizvodnju: da proizvodi nemaju krečnjaka. a koristi se i za zaštitu kosina različitih vrsta kanala.Beogradski sajam je po broju izlagača i gačima. ne zahteva visokokvalifikovanu radnu snagu da bi se postavio na određenom problematičnom terenu. godine su dodeljene najuspešnijim izla. višenamenski montažno. „Nova vizuru“ od inostranih izlagača osvojili su bugarska firma Izomaks za “hidrotop 3 u 1“ . Future za komarnik „future line“. Može se potpuno prilagoditi prirodi.tome je govorio i posećenost sajma. Geoweb Kompanija EcoMat je predstavila Geoweb ćelijski sistem struktura za zaštitu od erozije.| 5. proizvodni program i demontažni sistem gradnje i šabački Polimyt B za ugradnu kadu ojačanu eko-poliuretanom. odnosno. SGITS je sa Privrednom komorom Srbije i Inženjerskom komorom organizovao predavanje o Projektovanju i građenju „pametnih zgrada“ i pasivnih (energetski štedljivih) objekata. Fmg Marko Todorović Matox za jednokomponentni lepak za stiropor ploče „matox 205 S“. ICI za mobilnu mašinu za navarivanje i razbušivanje WS2. decembar (Savez građevinskih inženjera i tehničara Srbije) je ovaj sajam video kao dobru priliku da okupi inženjerski kadar i da ih upozna sa svojim radom i motiviše ih da se uključe u isti. itd. SGITS 14. Prateći program Neke kompanije su se odlučile da svoje poslovanje. Od domaćih izlagača “Novu kvalitetu organizovanja pokazao da je vizuru” su dobili beogradski Simpro za najbitniji sajam u regionu. Helios za „heliomix sistem“.

Predsednik Upravnog odbora ove banke u Srbiji Goran Pitić je najavio i da će banka u ovoj godini izvršiti “ozbiljnu dokapitalizaciju”. Vetrom. izvršnim direktorima. Forum je namenjen top menadžerima. Jugohemija. Raiffeisen banka Povećane kamate Raiffeisen banka objavila je da je povećala kamate na dinarsku štednju od 10 do 50 odsto u zavisnosti od trajanja oročenja. godine. Zdravlje Aktavis. foto: Arhiva .74 Tržište i novac BR. radioloških i mikrobioloških parametara. Ministarstvo zdravlja Foto vest U Jugoslovenskom dramskom pozorištu odigrana je pozorišna predstava “Medaljoni bisernog srca”. Roche. rekao je da se porast prodaje očekuje na osnovu izvoza u Libiju. Za štednju oročenu na jedan mesec klijenti Raiffeisen banke dobijaće kamatu od devet odsto godišnje umesto dosadašnjih šest odsto. Mađarsku. Voda je dobila sertifikat nakon višemesečnog praćenja proizvodnje i analiza više od 140 hemijskih. Francuska Societe Generale bankarska grupacije je do sada u akcijski kapital banke u Srbiji direktno uložila 158 miliona evra i odobrila 68 miliona evra suborodiniranih kredita. Aqua Gala Meet The Experts Sybase i kompanijom MD&Profy organizuje 29. Reci ne-Ostani slobodan. dok će kamata na dinare oročene na tri meseca biti povećana sa osam na devet odsto godišnje. Forum će okupiti vodeće svetske eksperte koji će razmeniti iskustva o razvoju i implementaciji nekih od najvećih analitičkih data warehouse-a projekata na svetu. Kamata na dinare oročene na godinu dana povećana je sa 10 na 11 odsto godišnje. rukovodiocima analitičkih odeljenja. Pharmanova. Vetfarm. ali i rastu potražnje za “smederevac” šporetima na domaćem tržištu. MAJ 2008 | Poslovne vesti Societe Generale Penzijski fond i osiguranje Grupacija Societe Generale najavila je da će u Srbiji osnovati dobrovoljni penzijski fond i osiguravajuće društvo. u izvođenju dece Društva za pomoć mentalno nedovoljno razvijenih osoba i dece iz beogradskih osnovnih škola. Pfizer. generalni direktor kompanije Invej u okviru koje posluje smederevska fabrika. a za uloge oročene na šest meseci sa devet na 10 odsto godišnje. Planirano je da hotel ima tri sprata. Ovaj projekat koji će biti realizovan u prvoj polovini maja 2008. MSD.400 kvadratnih metara. uz profesionalnu pomoć beogradskih glumaca i uz finansijsku. Stanko Tomović. Merck. Vega. Predstava je nastala zajedničkom saradnjom članova Društva za pomoć mentalno nedovoljno razvijenih osoba Opštine Novi Beograd i učenika iz dramskih radionica “Sastajalište glumište” OŠ Svetozar Marković i OŠ Desanka Maksimović. Poljsku. Brod hotel Nautičko turističko preduzeće Metro na vodi iz Zemuna najavilo je da će početkom sledeće godina na Ušću u Beogradu otvoriti brod hotel na 2. IT direktorima. kao i podršku zaposlenih iz kompanije Coca-Cola Hellenic Srbija. organizacionu. menadžerima Business Intelligence-Datawarehouse projekata. Astra Zeneca. koji će se od juna nalaziti na svim bocama Aqva Gale. a zahtev za osnivanje je već poslat Narodnoj banci Srbije. Konferencija Fabrika Milan Blagojević Šporeti Fabrika Milan Blagojević iz Smedereva planira da u ovoj godini proda oko 150. 42 sobe i pet apartmana. 415 | 5. To preduzeće ima i dva broda kapaciteta 66 mesta za krstarenje po Dunavu. dobila je međunarodni NSF sertifikat za kvalitet. maja konferenciju pod nazivom Business Intelligence Forum-Meet The Experts. Sanofi Aventis. nosi poruku. Abbott. koju proizvodi fabrika vode Mioni iz sastava Delta holdinga. Kompanije koje učestvuju u projektu su Hemofarm. Pharma Swiss. NSF sertifikat Prirodna negazirana voda Aqua Gala. NSF sertifikat. što je za 60 odsto više nego u 2007. Velefarm i Jugoremedija.000 šporeta na čvrsto gorivo. SAD. Metro na vodi Game over Ministarstvo zdravlja potpisalo je sporazum o saradnji sa farmaceutskim kućama i veledrogerijama i agencijom SVA u cilju borbe protiv zloupotrebe droga. Svetske zdravstvene organizacije i Agencije za zaštitu okoline. urađen je po kriterijumima američke agencije za hranu i lekove. Jansen Cilag.

je spustio S&P za 1.380 2. godini.000 2.200 7.000 6.400 2.792 100.779 2.550 1.800 2.500 dinara. nista nije slučajno. MAJ 2008 | ZOOM Slučajno ili ne Suzana Bojadić Sa rastom berzi u svetu.000 6.931 59.04. Kompanije sa najvećim prometom na NEX Montenegro od 18.964 21. emisija A Obveznice RS serije.8 159. moglo se reći da se svetske berze lagano oporavljaju.900 3. Stav je da će visoka cena nafte povećati njihove troškove za gorivo. Zbog rekordne cene nafte od 120 dolara i loših procena o poslovnim rezultatima kompanija za ovu godinu. Londonski indeks FTSE 100.989 314. pad dobiti jedne od najvećih svetskih banaka Bank of America od 77 procenata u prvom kvartalu 2007. godine Hartija AIK banka Beogradelektro Planum Sojaprotein Vetfarm Obveznice RS serije.400 3.0609 12. Nikšić Jugopetrol.800 2.1079 21 11.01 16.000 21. ukupna aktiva banke na kraju 2007. godine Kompanija Izbor. godine Hartija Napred Telefonija Alfa plam Metalac Soja protein Globos osiguranje Planum Fidelinka Promena cene (u %) 20.457 115. cena (u Promet (u EUR) EUR) 0. 415 | 5.629 1. što je oko 1.600 6. te frankfurtski vodeći indeks DAX 30 i deonice na Wall Street-u dobili su po nekoliko procenata vrednosti.736 40.3 odsto srpskog bankarskog tržišta.000 26.900 2.851 4.599 18.800 1.01. je dodao i bankarski sektor.000 2.0003 15.00 14.63 -18.000 41. Neki bi rekli.2007.900 2.000 dinara.505 3.000 1.516 39. Prema finansijskom izveštaju. sa rastom od nekoliko procenata. dok su u regionu Zagrebačka i Ljubljanska berza.478 Izvor:Beogradska berza Izvor: Beogradska berza TREND Jubmes banka Jubmes banka (Belex: JMBN) je prošle godine ostvarila dobit od 6.220 25. godine iznosila je 5. 12 183 304 2. istovremeno su počeli da padaju i indeksi u regionu.370 382.000 36. bar u onoj meri u kojoj je uticala na njihov pad.975 Izvor: NEX berza .600 1. Kotor HTP Ulcinjska Rivijera Trebjesa. aprila 2008.000 72 81.06.000 2.00 -18.4 Min. Da se.12 milijardi dinara.000 16.571.100 13. međutim. Evropski indeksi koji su od početka godine prosečno izgubili od deset do 30 odsto vrednosti. „Ulje na vatru“.100 14. 3. Takođe.2008.720 poena. najavom novih emisija akcija kako bi parirao sve oskudnijim uslovima pozajmica na kreditnim tržištima.630 7.04.400 Najtrgovanije hartije na Beogradskoj berzi od 17.17 -13.2 16.200 3. Istovremeno se oporavila i Beogradska berza.7 procenata. aprila počeli su da beleže rast. a najviša cena u poslednjih godinu dana 136.988 207 3. Globalno. pariski CAC 40.5 odsto više nego u 2006. Poslednja vrednost 2. imale najveći pomak u ovoj godini.000 31.400 5.99 6. Regionalno ili lokalno.3 miliona evra. Bar Solana Bajo Sekulić Željezara. „kolo sreće i okreće“.456 4.200 1. emisija A Obveznice RS serije.779 45.61 -9.000 Index Nex20 do 24.12 Izvor: Nex berza Akcije sa najvećom promenom cene na Beogradskoj berzi od 17. u dogledno vreme. Cena akcije Jubmes banke na Beogradskoj berzi u sredu 23. 29.2007.96 28 60 21 17.000 46.06 Izvor: Beogradska berza Poslednja vrednost 1. 51.000 34. emisija A Poslednja cena Obim (u dinarima) trgovanja 7. aprila bila je 51.600 2. situacija u svetu mogla da se prelije i na „naše“ berze. Ulagače je najviše brinula nova rekordna cena nafte što BR. videlo se već početkom poslednje nedelje u mesecu.704 13.29 procenata.000 Index Belex15 do 24.000 2.8 63.66 Poslednja cena ( u din) 6. aprila 2008. dok je NASDAQ potonuo za 1.790.343 511.850 1. aprila 2008. cena (u EUR) 0.04. po čemu ta banka zauzima 0.988 25. S&P indeks je izgubio nešto više.71 Izvor: Beogradska berza Poslednja vrednost 23.82 odsto.0603 13. to bi moglo da znači da finansijska kriza u svetu jenjava i da će biti bolje svima koji su povezani sa finansijskim tržištem. Ukupan kapital Jubmes banke prošle godine je povećan za 20 odsto na tri milijarde dinara (oko 38 miliona evra).629 419 13.2008 . Index BelexLine do 24.100 Obim Cena akcije Cena akcije trgovanja 09.000 1. Nikšić HTP Budvanska Rivijera HTP Mimoza Max.2008.200 2. to je znak da bi.981 30.000 4. do 23.76 Tržište i novac Posmatrajući indekse u svetu i regionu polovinom aprila.000 11. indeks Dow Jones je pao za 0. a te kompanije ionako već posluju sa gubicima. na 12.400 1. do 23.09 -8. već od 17.6 15 22 48.057 49. Sa druge strane. oporavio se i region 5000 4500 4000 3500 3000 2500 je izazvalo snažan pad cena akcija vazdušnih kompanija.195. do 24.000 5.503 11.

Dugalić je naveo učestale promene uslova poslovanja. svakako.5 milijardi dinara. Nije poznato šta će NBS učiniti ako inflacija počne da raste neočekivano brzo.85 milijardi dinara. ukupna zaduženost po osnovu gotovinskih kredita bila je 131 milijardi. a u odnosu na kraj prošle godine 5. . naglasio je Dugalić. a samim time i nesigurnost banaka koje zato ne mogu uraditi dugoročniju analizu poslovanja. Prema njegovim procenama. Nadamo se da neće biti radiklanijih mera“. „Prošle godine banke su ostavarile dobit od oko 23 milijarde dinara. Profitna stopa bankarskog sektora posle oprezivanja prošle godine bila 6. što je umereno povećanje u odnosu na februar od 1. što je u odnosu na prošli mesec manje za 1. Najmanje toliko zahteva očekuje se i ove godine za koje je država izdvojila 3. Prošle godine odobreno je 4.| 5. kaže Dugalić. a u decembru 7. Prema njegovim saznanjima nakon donete mere NBS o ukidanju depozita na dinarske kredite nisu zapažena dramatičnije promene zaduživanja u domaćoj valuti. „Kamatne stope su još uvek visoke kod dinarskih kredita i zato dominiraju devizni i krediti indeksirani u stranoj valuti. Prosečno ponderisana kamatna stopa na ukupne kredite. već je bilo U vi potencijal banka a to znači i dalji pad kamatnih stopa. procenjuju u toj korporaciji. Građani i dalje najviše koriste stambene kredite. prema tome. rekao je Dugalić. jer je konkurencija sve oštrija. direktor te korporacije tvrdi da nije bila obustavljena isplata kredita. u januaru prošle godine iznosila je 15.2 odsto. lako se može zaključiti da li su u pitanju ekstremno dobri rezultati poslovanja tog sektora. prema podacima Narodne banke Srbije (NBS). U drugoj polovini aprila Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita ponovo je počela da isplaćuje stambene kredite koji su više od mesec dana bili stopirani. Ako se poredi s krajem prošle godine. Od mera NBS. međutim da bi to zaradile angažovale su 327 milijardi dinara kapitala.012 zahteva za stambene kredite sa subvencijom države i ukupno isplaćeno 2. na osnovu kojih duguju 116 milijardi dinara. Često se ističe da banke sve više zarađuju.7 odsto.13 odsto. Kao jedan od najvećih problema bankarskog sektora. Aleksandar Jović. Veroljub Dugalić. što je rast od oko pet odsto u odnosu na februar. Drugi problem poslovanja banka je izuzetno visoka stopa obavezne rezerve koja iznosi 45 procenata. Prema podacima Kreditnog biroa. dok je u decembru bila 11. će zavisiti raspoloži- 77 Udruženje banaka Srbije Rastu krediti Promene kursa evra tokom godine nisu uticale na redovno izmirivanje dugova po osnovu bankarskih kredita Olivera Bojić kupna zaduženost građana Srbije u martu bila je 311 milijardi dinara.08 odsto. što je najviša stopa obevezne rezerve u Evropi. banke će nastaviti da blago smanjuju kamatne stope i proširuju sektor usluga tokom godine. Neznatano su povećani potrošački i krediti za refinansiranje u odnosu na prethodni mesec. generalni sekretar Udruženja banka Srbije istakao je da promene kursa evra tokom godine nisu uticale na redovno izmirivanje dugova po osnovu bankarskih kredita. to je povećanje od oko 14 odsto.77 procenata.05 procenata. kazao je Dugalić. MAJ 2008 | BR.7 odsto. 415 Tržište i novac tehničkih problema u prijemu zahteva.86 procenata“. Kamatna marža u januaru prošle godine bila je 9.

profesijama). Kristina Klapiš-Ziber se opredelila za jedno gledište: za ženu koja svoje neposredno određenje stiče na osnovu mesta i uloge u porodici. italijanskog i ruskog: Ljiljana Mirković. dok druga pokriva nemirna vremena zvana prozni srednji vek. da li su u svom društvenom šarenilu opažali izvestan model primenljiv na kralja i prosjaka. čovek predstavlja – Božje stvorenje. model je očigledno definisala sama religija. a u okviru polova. u kojem religija dominira prožimajući i najintimnije društveno tkivo. da se odrekne Boga i da time zauvek izgubi raj i dopadne večne smrti. Mirela Radosavljević i Alisa Čavlina. 415 | 5. kanoniku i prostitutki. u dobu sklopljenom u vremenski diptih. bez ikakve sumnje. nazvati artista. autori naglašavaju da je malo koja epoha. ateistom. predstavlja čoveka koje napisalo desetoro najboljih svetskih stručnjaka za taj period. Predmet ove knjige jesu čovek i ljudi – ljudi u društvu i na hrišćanskom Zapadu. MAJ 2008 | Čovek u istoriji Čovek srednjeg veka. veka. Enriko Kastelnuovo postavlja sebi pitanje: kako se – od romanskog kujundžije do ahitekte. sa svojim glavnim funkcijama (odnosno svojom suštinom. U tom društvu. na francuskom. Sanja Ćurković. čija prva polovina obuhvata procvat hrišćanstva između hiljadite godine i 13. na muškarca i ženu? Odgovor je. Đovani Mikoli govori o monasima. Prema autoru. i svet nekog novog srednjeg veka. Beograd. . slobodnim misliocem. od slikara minijature do Đota – može razabrati izraz ili pojava one svesti koju stiču stvaralac i društvo u kome i za koje on radi. Ako uopšte postoji tip koji bi se mogao isključiti iz prikazivanja srednjovekovnog čoveka to bi bio tip suštinskog nevernika. pitajući se šta je zajdničko prosjaku i buržuju. prevele sa francuskog. delatnostima. trgovca i seljaka. onaj koji će se kasnije nazivati slobodoumnim. Većna autora portreta u ovoj knjizi naglašava raznovrsnost među ljudima koji su nam predstavljeni. ili pretežno ističe njegovu negativnu sliku – grešnika uvek spremnog da podlegne iskušenju. odnosno pojava ličnosti koja će se kasnije. 2007. Žak Le Gof (priredio). gde se u zajedničkom kovitlacu vrti prošli svet koji je dospeo u krizu. koji su svi žitelji varoši. umetnik? No. veka.78 Libertas BR. gajila toliko uverenja da postoji univerzalan i večiti ljudski model. ovo je tek deo galerije portreta iz živopisnog srednjeg veka. i 15. Autori postavljaju pitanje da li su u srednjem veku ljudi i sami prepoznavali izvesnu realnost koju je trebalo nazvati čovek. biće koje treba da pronađe sopstvenom greškom izgubljeni raj. 461 strana Biljana Vitković nam srednjeg preko deset portreta ŽakjeLe Gofveka. bogataša i siromaha. monaha i žonglera. renesansni. pozitivan. pre svega kroz teologiju kao najviši izraz nauke o veri. Štaviše. vajara ili majstora gotičkih oslikanih prozora. srednjovekovno hrišćanstvo pretežno ističe pozitivnu sliku čoveka: božansko delo koje je Bog stvorio po svome liku i povezao ga sa stvaranjem pošto je Adam nadenuo ime svim životinjama. o kojima pišu eminentni stručnjaci. ali i s konkretnim društvenim statusom. kao što je to slučaj sa srednjim vekom na hrišćanskom Zapadu između 11. Žak Rosio ispisuje portret varošanina. u hrišćanskoj srednjovekovnoj nauci o čoveku. Clio. U zavisnosti od epohe.

kasnije... „putuju” od kompanije do kompanije. Ipak. Francuska ima jedan od najvećih nivoa ekonomskog rasta u Evropi i veliki je svetski snabdevač kada je reč o poljoprivrednim i industrijskim proizvodima. 415 | 5. Elan. Ceo CV je priča o kilometarskom obrazovnom putu. dok posebni koncepti menadžmenta. pozorištu. vina. Raščlanjivanje problema na jednostavnije delove. Ispod moćnog generalnog direktora nalazi se čvrsta hijerarhija rukovodilaca organizovanih po funk- . Francuski obrazovni sistem razvija intelektualne kvalitete. odnosno – živi istim kolektivnim duhom. najčešće. Ovo potvrđuje da je menadžment za Francuze intelektualni proces. politici ili filozofiji. odnosno koliko je vremena. Le patron U ovoj zemlji postoje dve vrste preduzeća: privatne kompanije i akcionarska društva.. Njihov CV je u odnosu na CV britanskog menadžera. usluga. za ovaj koncept važan je izazov biznisa. već i kulturološka prednost. Bolja zarada je na drugom mestu. aviona. politici ili filozofiji. daleko ispred svojih kolega bilo gde u svetu. mogu razgovarati o književnosti. dok Nemci od menadžera traže usku specijalizovanost – francuski sistem regrutovanja kadrova traži sve to zajedno i još – mnogo više. onda se ona. događa menadžerima u području reklame i ekonomske propagande. Različitost francuskog koncepta menadžmenta u odnosu na druge ogleda se i u načinu oglašavanja slobodnih S Fluktuacija Mobilnost ili fluktuacija menadžerskog kadra u Francuskoj nije neuobičajena. Francuski menadžeri. koji se sastoji iz analize komplikovanih situacija i problema i pronalaženja rešenja na najbrži način. MAJ 2008 | Francuska Intelektualni zadatak Vrhunsko obrazovanje je formula globalne konkurentnosti. Naime. francuski menadžeri teže numeričkoj preciznosti i poseduju najviši stepen opšte kulture. nije deo francuske poslovne tradicije. Francuski menadžeri su. odnosno menjaju poslodavca. a kod Britanaca na ličnost. Ima razvijenu proizvodnju žita. Ima razvijenu proizvodnju automobila. Oni. posle mature. proizvodnje. nego – viša plata. članstvu u dobrotvornim organizacijama. On insistira više na makroekonomiji. razvijaju kod Francuza kapacitete za kontinualni. Svaka grande ecole (velika škola) je deo izvanredne mreže kontakata. U čemu je snaga ovog sistema? Jedinstvena elita Shvatanje menadžmenta u Francuskoj bitno se razlikuje od anglo-saksonskog. dok se kod Amerikanaca težište stavlja na učinak. ima značajnu ulogu u selekciji menadžera svuda u svetu. koja govori istim jezikom. nema preporuka od prethodnog poslo- davca. Iz francuskog modela proizilazi da je menadžment pre svega intelektualni zadatak. kada je formalno obrazovanje u pitanju. Ključna uloga obrazovanja u francuskom modelu menadžmenta vidi se i u biografiji menadžera kada se javljaju za konkurs na radno mesto. tekstila i lekova. Francuski koncept menadžmenta je opšti. putem koje se stvara jedinstvena elita. ili mogućnost bržeg napredovanja – pre su razlog za to. a potom sinteza sa najlogičnijim rešenjima – način je funkcionisanja francuskog menadžmenta. koje se vrednuje prema formuli: „bac + 2/3/4”.80 Menadžment BR. ali ne može da se generalizuje. elokvencija im je na izuzetnom nivou. pozorištu. najblaže rečeno – skroman. Na primer. koji se kreće kod anglo-saksonskog sveta menadžera. dugotrajni marljivi rad i koncentraciju. U poslednje vreme je veoma razvijen turizam. kojom se manifestuje visprenost i stil. društvenim aktivnostima. daje im izuzetnu moć komuniciranja (i pisanog i usmenog). dalje. zatim kod menadžera u području odnosa s javnošću. kao što su memorija. Francuske institucije. u profesionalnom životu manifestuje kroz izvanrednu lucidnost i konzistenciju misli. u svojoj karijeri. kandidat za menadžersku poziciju proveo na redovnim studijama. za francuskog menadžera jezik nije samo sredstvo komuniciranja. naravno. prihodi dolaze od stočarstva i ribolova. za razliku od većine anglo-saksonskih kolega koji su uglavnom fokusirani na biznis Biljana Vitković istem regrutovanja kadrova kroz ekstremno intenzivno i kvalitetno obrazovanje razlikuje Francusku od svih drugih zemalja. logička konzistentnost – što se. viša menadžerska pozicija u drugoj kompaniji. Naporne godine studiranja. menadžerskih pozicija u kompanijama. za razliku od veoma suženog fokusa ka biznisu. što je za poslodavca najvažnije. kao i kod specijalista za informacionu tehnologiju. Pored ovoga. fluktuacija menadžerskog kadra. odnosima sa državnom administracijom i vladom. Privatne firme su u većini slučajeva male. Francuski menadžeri mogu da razgovaraju o književnosti. ali – samo u određenim situacijama. sa velikim poznavanjem raznovrsnih područja. bez obzira na veličinu su visoko centralizovane. gotovo isključivo. koji francuski menadžeri ispoljavaju prema obrazovanju. industrije. Uobičajeno je da skupština akcionara postavlja jednog ili nekoliko menadžera. Ako se mobilnost menadžera posmatra kroz profesionalnu orijentaciju. analitičnost. Ovde je ključni kriterijum obrazovanje kandidata. krompira. a posebno u pripremnim školama. U njemu nema informacija o sportskim sklonostima. Obrazovanje.. pokrivaju prostor mikroekonomike. Međutim.

Više se drugim zemljama rezervisan samo cene lične osobine – tačnost. Sama snaga ličnosti je Francuzi vrlo loše govore strane retko kad dovoljna. Uvek je bolje je pre svega zasnovano na poštovanju govoriti francuski ma koliko loše. skepticizam i energičnost. ali je napredak vrlo spor. Pomoćnici su pre savetnici nego rukovodioci. MAJ 2008 | BR. kao i Britanci i Italijani.zasnovana na objektivnim i zajedničma podeliti svoje probleme. U pisanje je znak dobrog obrazovanja okruženju gde su radni kvaliteti nerazi stila. Ljubav prema eleganciji dolazi U odnosima sa potčinjenima bolje je najviše do izražaja u jeziku. ako se govori nepravilno. sa visokim stepenom tehničke stručnosti. Promene u francuskim organizacijama.meva i ličnu kritiku. jer predstavljaju potenzna. potčinjeni vrlo slobodno kritikuju i raspravljaju. mrsivo povezani sa ličnim kvalitetima onoga koji radi. Čak i najbeznačajnije kontroli.| 5. obično su grčevite i radikalne. pouzdaza visoke javne službenike. Ako Ljudi sa strane će ovo ponekad pogrešveć ne govorite francuski dobro. Ali. naglasak je na nadzoru. procenjivanje podrazuprirodno ponaša na način koji bi u dru. a ne na grešaka. Poštovanje autoriteta ste bar pokušali. beleške napisane su raskošnim. Procena radnih rezultata ređe svoje srce potčinjenima. normi i ciljeva se izbegava koliko god Šefu je vrlo teško da prizna da nešto ne je to moguće. kompetentnosti. kao i u francuskom društvu. Od generalnog direktora se očekuje da bude jaka. Pravila i procedure se retko otvoreno krše. jezike. Francuski generalni direktori obraćaju mnogo više pažnje na detalje nego njihove kolege u drugim zemljama. Od nadzornika se Francuzi su još manje tolerantni očekuje da prate i pospešuju napredak. kakav je u rada. Utvrđivanje radnih gim zemljama bio smatran diktatorskim. ili sa nji. i iz Opis posla je obično detaljna lista zaistog razloga – loše ga uče u školi. Problemi se obično prenose onima na vrhu piramide. 415 Menadžment 81 Francuska: Promene su obično grčevite i radikalne cionalnom principu sa rigidnim lancem komandovanja. pogrešiti. Sve ovo znači da kad stvari idu dobro one zaista idu vrlo dobro. Tradicionalne francuske strukture vlasti ne umeju da se snađu u izmenjenim uslovima. prema nepravilnom pisanju – teško Potpuno u skladu sa prirodom hijerarje naći opravdanje za pravljenje hije. Problemi nastaju kada stvari krenu naopako i kada je potreban odgovor na promenjenu situaciju. no protumačiti kao želju za autokratFrancuzi će ceniti vaš trud što skim liderstvom. Uvedena je praksa redovne procene mandarinskim stilom. Zato će retko „otvoriti dušu”. mnogo otvorenije nego u većini drugih zemalja. Lepo nost i slično – nego radni kvaliteti. Nacionalni ponos je vrlo osetljiv sve dok je pozicija sefa čvrsta i logična. Sve linije komuniciranja i nadležnosti idu vertikalno od šefa. Obično ima mnogo više menadžera srednjeg nivoa nego recimo u nemačkim i holandskim kompanijama. ali insistirati na naređenju. Šef se vreme. Iza vidljive strukture organizacije obično postoji snažna subkultura zasnovana na neformalnom sistemu veza koju karakteriše fleksibilnost. u isto kim ciljevima i osnovama zahtevala bi Jezik foto: Arhiva . dataka i obaveza. još cijalno oružje. autoritativna ličnost. ali se konstantno izvrdavaju ili ignorišu. ako ne služe svrsi kojoj su namenjeni.

Za razliku od modernih anglo-američkih menadžera. ako im je sledeća obaveza važnija. takođe. na primer. Sastanci u francuskim kompanijama bitno se razlikuju od onih u. Ljude zbunjuje kad neko ne želi da se takmiči. koja. Cilj sastanka u francuskim kompanijama je da se na njemu daju uputstva i nalozi. U biznisu. Jasna uloga Sastanci su. Pretpostavlja se da su tri četvrtine vrhunskih menadžera u 200 najvećih francuskih kompanija deca iz bogatih porodica. analitičnosti. Generalno.82 Menadžment BR. Obično na sastancima nema mnogo protivrečnih mišljenja. Tačnost. Radni tim je sačinjen od specijalista za pojedine oblasti pod komandom nesumnjivog lidera. tako da sva pravila klasičnog bontona ovde još uvek važe. a u SAD samo desetina značajne promene u ustaljenim radnim odnosima. Žene u ovoj zemlji visoke modne industrije će biti dobrodošle kao elegantne. muzici. kroz vašu pojavu procenjivati imovni i društveni status. Na njima ima više elokventnosti. obično. Stranci koji su navikli na timski rad moraće da prilagode svoja očekivanja ovakvim radnim odnosima. Treba izbegavati zapitkivanja o političkom opredeljenju. Tolerancija je oko 15 minuta. Saradnja u rešavanju problema nije obrazovni cilj. sve ovo može izgledati kao namerna provokacija. konkurencija se neguje zbog vrlo stroge vertikalne hijerarhije. francuskoj kuhinji i sportu. deo menadžerske formalnosti. a ne da bude forum za debate. kao i Španci i Portugalci. gubi vreme (pošto koriste multimedijalna sredstva poslovne komunikacije) – Francuzi veliki značaj pridaju ovom klasičnom načinu poslovnog komuniciranja i donošenja odluka. odeća treba da bude klasična i formalna. Onima koji dolaze iz sredina gde konkurencija nije tako oštra. koji smatraju da se na sastancima. u kojima se moraju savladati vrlo teške prepreke. uglavnom. Francuzi će skratiti vreme predviđeno za sastanak. Bonton je nastao upravo u Francuskoj. znači dovesti u pitanje stručnost i kompetentnost osobe foto: Arhiva . privatnom životu i nikako ne treba kritikovati Napoleona. na dvoru Luja XIV. Profesionalni odnosi među kolegama zasnovani su više na rivalstvu nego na saradnji. spremnosti na diskusiju. Ovo rivalstvo počinje još u visokostručnim školama. 415 | 5. Oni neće čekati opšti konsenzus da bi preuzeli inicijativu. kao i intelektualne debate. britanskim kompanijama. dok ih je u Nemačkoj četvrtina. Uvek se može razgovarati o istoriji. filozofiji. Dovesti u pitanje nečiji predlog ili ideju u javnoj raspravi na sastanku. MAJ 2008 | Francuzi na poslu uglavnom ne razgovaraju o privatnom životu Važno je znati Kako se obući? Francuzi će. dovodi do rešenja raznih problema i donošenja ispravnih odluka. O čemu razgovarati? Prednost je dobro poznavanje francuske istorije i kulture. Tačnost zavisi od društvenih okolnosti i od važnosti osobe koja vas čeka.

Humor Francuzi više vole duhovitost od glasnog smeha. Odnosi i događaji na poslu ne prenose se u radno vreme odmora i dokolice. Humor se retko koristi kao argument ili za opuštanje.00 do 18. humor se retko koristi u zvaničnim prilikama i na sastancima.00. na poslu ne razgovaraju ni o svojim ženama (ni muževima). To se smatra nepristojnim. povlače jasnu crtu između radnog i vanradnog vremena. U organizacijama koje su zasnovane na vertikalnoj hijerarhiji Povlašćeni Kod Amerikanaca težište se stavlja na učinak. Najbolji položaji su obično rezervisani za članove porodice ili za diplomce visokih škola. odnosno kafeu. onda vicevi moraju biti inteligentni i s merom. jer tada većina Francuza koristi godišnji odmor. kod Britanaca na ličnost. a u SAD samo desetina. One daju i praktična i teorijska znanja i konkurencija da se u njih uđe je vrlo jaka. mnogo je prikladniji za francuske nego za anglosaksonske kompanije. Prihvataju novotarije s entuzijazmom. Strogo poslovno Francuzi uživaju u apstraktnom mišljenju. posebno u avgustu. češći su na jugu. ali je jednako važno ko će je progurati. teoretiziranju. pričajući o događajima sa posla toga dana. Francuzi. Suviše je veliki rizik i velika opasnost ugroziti kompetentnost koja karakteriše odnose između kolega. privatan život službenika nikada nije tema razgovora na radnom mestu. mora biti izuzetan profesionalac. Lične primedbe. Često u Parizu i ostalim centrima zaposleni u kancelarijama ostaju do 20. elegantni. Francuski sistem regrutovanja kadrova traži sve to zajedno i još – mnogo više odnosa. na tuđ račun. Nemaju običaj da šetaju okolo i razmenjuju viceve. Naime. Retko kad kolege sa posla petkom završavaju. Iako Francuzi vole da se osećaju kao individualci i samostalci. Stručnjaci tehničkog profila. Nije uobičajeno da generalni direktor opušta slušaoce anegdotama ili da predstavljanje nekog problema začinjava vicevima. Da bi autsajder bio prihvaćen. Najbolje je zakazati sastanke oko 11. tako su u poslovnom životu privrženi kompaniji. ali sve veći broj visokih škola proizvodi izuzetne stručnjake za marketing. Pažljivo pripremljen izveštaj objektivizuje ideje i smanjuje šanse da se autor izveštaja izloži otvorenom napadu. Dokaz tome je i relativno visoki procenat porodičnih biznisa u Francuskoj. analizama koje često pragmatičkim rezonerima kakvi su Englezi ili Holanđani izgledaju nepraktično. Računovođe imaju niži status nego u anglosaksonskim zemljama. Pretpostavlja se da su tri četvrtine vrhunskih menadžera u 200 najvećih francuskih kompanija deca iz bogatih porodica. U Francuskoj zaposleni imaju pet nedelja plaćenog odmora. Čak je i kuhinja. MAJ 2008 | BR. a retko kada se priča i o tome šta se radilo prethodnog vikenda. Ne postoje neka pravila kod napredovanja. 415 Menadžment i specijalizaciji retko se dešava da neko bude unapređen u drugo odeljenje. Čisto akademske kvalifikacije su u značajnoj prednosti u odnosu na samouko ili obrazovanje uz rad. takođe imaju potrebu da se osećaju delom društvene zajednice. Obično je najbolje ostati u jednoj kompaniji. To je recipročno mešavina paternalizma i pravnih i administrativnih prepreka da bi se neko otpustio s posla. naravno.| 5. Tolerantniji su prema nepraktičnosti nego prema nedoslednosti što ih pre čini radikalnim reformistima nego postupnim reformatorima. odakle Na vrhu obrazovne piramide nalaze se ugledne i neprikosnovene visoke škole. Politički vicevi. Prodaja i marketing obično ne privlače intelektualno najobdarenije. Iako uživaju reputaciju šovinista. U poslu. brzom hranom i nouvelle cuisine. a prate ih pravnici i finansijski stručnjaci. prefinjen i. pa finansijski direktor često nije član upravnog odbora. na primer inženjeri. koje začinjavaju anglosaksonsku konverzaciju s kolegama. Njihov humor je više satiričan. sem ukoliko se to ne naredi sa samog vrha. odnosno – između poslovnog i privatnog života. Mogu biti prilično tvrdoglavi i nefleksibilni kada moraju da promene mišljenje. Ideja je važna. sa pauzom za ručak od dva sata i više. Vrlo rado usvajaju tuđe manire i stil. okupirana mikrotalasnim pećnicama. Vredan rad se ceni. Ako to već radi. Kao što su u privatnom životu privrženi porodici.30/19. U velikim kompanijama vrlo je teško probiti se u vrh iz zabačene kancelarije ili iz fabričke hale. Nije mudro da se autsajderi mešaju u internu politiku organizacije. Odanost kompaniji je vrlo visoka. god dolazile. ali ne i opsesija teškim radom. Kliše. zamrzivačima. ali su važne i stručne kvalifikacije i kompetentnost. da je njihov tim porodica. iznad svega. koji su snaga latinskog i slovenskog humora. . Prekovremeni rad je uobičajen.30. ma koliko bile prijateljske ili zabavne. imaju najviši status. ali se svakako moraju truditi da dobro upoznaju svoje kolege i da se nametnu pre nego što krenu ka vrhu i zatraže svoj deo autoriteta. nije uobičajeno. dok god su korisni i. u „pabu”. Francuska kuća i francuska kancelarija pune su svakojakvih sitnica. kao Englezi. Francuzi. koji vole šefovi.30/9. izuzev zbog teških prekršaja. Francuzi gotovo nikad ne organizuju „socijalni život” s kolegama s posla. Stvaranje savezništava radi onemogućavanja tuđih ideja i izazivanje bilo kakvih problema. Ne treba zakazivati sastanke tokom leta.00 časova. dok ih je u Nemačkoj četvrtina. Takođe. Unapređenje obično ide s godinama staža. Kompanija je društvena jedinica u kojoj svaki član ima jasno definisanu ulogu. za mnoge središte francuske civilizacije. smatraju se agresivnim i grubim i treba ih izbegavati. Francuzi nisu robovi tradicije. dok Nemci od menadžera traže usku specijalizovanost. Njihova primena zavisi pre svega od ličnih 83 koja ih iznosi. dok se ne uvere da je to apsolutno logično. posebno za ljude na višim pozicijama.00 ili posle pauze oko 15. Francuska ima radno vreme generalno od 8. Nove ideje i tehnike su dobrodošle ako su detaljno proverene. mnogo više od ostalih evropskih naroda. logički argumentovane i čvrsto utemeljene.

Bertran Rasel je jednom izjavio: „Najbrži način da se jadno osećate jeste da se neprestano fokusirate na samoga sebe“. a naročito negativnu. Da li često koristite: „da. Neko će biti inspirisani sa dnevnim motivacionim rečenicama. Kao što dr Seligman navodi. Ključ za visoke rezultate i sreću je u igranju na vaše prednosti. Odbijte da prihvatite jednostranost.“ u svojim odgovorima na predloge saradnika? „Ali“ automatski negira sve što ste rekli na samom početku rečenice. a naročita pažnja se posvećuje izgradnji optimističnog stava: „We can do it“ među članovima timova. Njega je ljubav prema matematici održavala u konstantnom oduševljenju prema životu i svetu. Izbegavajte negativno okruženje. Razmotrite dobrobiti po vaše zdravlje. identifikujte ono što možete da promenite i proaktivno pronađite način na uradite nešto u vezi sa tim.. da se bavite sportom ili pogledate predstavu.“ u svojim odgovorima na predloge saradnika? • Da li ste majstor druge perspektive kada se suočite sa negativnim događajima? • Da li ste svesni da optimizam pojačava vaš imuni sistem i produžava vašu psihofizičku vitalnost? u svakoj negativnoj situaciji pronađete skrivenu pozitivnu stvar. Vežbajte uzdržano ponašanje. Ako to nije realistično.. Fokusirajte se na stvari izvan vas samih. 6. Proslavljajte svoje prednosti. Kada se suočite sa neuspesima. ali. Na sastanku i kada ne držimo glavnu reč mi se nalazimo pod uveličavajućim staklom. 1. a optimisti su deo rešenja. Pesimisti su deo problema organizacije. ali uvek možemo da kontrolišemo ono što se dešava u nama samima. ohrabrite ih tako da mogu da se uhvate u koštac sa narednim izazovom. Često vredne ideje proisteknu iz ideja koje su u početku izgledale luckasto. Promenite svoj rečnik. Lideri su najodgovorniji za stvaranje kulture optimizma u svojim timovima. praktikujte da govorite poslednji i vidite šta će se dogoditi. Preusmerite ili ignorišite ono što ne možete da promenite. je liderska destinacija čije su stanice alternativna rešenja.. ali. postoje naučni dokazi da je imuni sistem optimističnih osoba značajno snažniji od imunog sistema pesimista. Ovo je nekoliko lakih koraka za početak izgradnje liderskog optimizma. Postanite svesni svog stila na poslovnim sastancima. a neko će pronalaziti inspiraciju u čitanju o inovacijama i uspesima naše civilizacije. Organizaciona klima i kultura u mnogome zavise od negovanja proaktivnosti među zaposlenima. 3. na važne ljude u vašem životu. Držite se podalje od profesionalnih pesimista i dežurnih kritizera. Čak i kada povremeno ne uspeju u onome što pokušavaju. Mala izmena u rečniku koji koristite napraviće velike promene u vašem ponašanju. Liderski izazov danas nije samo pitanje: da li je ova čaša poluprazna ili polupuna. 10. jer spontanost suštinski uključuje očekivanje da ćemo imati prijatno iskustvo.. Bendžamin Frenklin Piše: Zvonko Popović O ptimizam podiže produktivnost za 35 odsto! Ozbiljne organizacije na zapadu angažuju profesionalce za podizanje optimizma među njihovim zaposlenima i rezultati po pitanju produktivnosti su zapanjujući. Malo: „Znam da ćeš to uraditi bolje narednog puta“ može da ima pozitivan efekat. drugi čitanjem biografija uspešnih ljudi. Izlazak iz vaše zone komfora i kolotečine pomaže da se razviju vaši optimistični mišići. recimo. 7. Povedite računa o vašem duhovnom i emotivnom biću tako što ćete dnevno čitati inspirativne materijale. Očekujte od drugih da će biti uspešni. 2. 415 | 5. Jednostavna promena u „da. a ne u korigovanju vaših slabosti.. Prebrojte broj negativnih i pozitivnih reči i utvrdite njihov odnos. Proverite poslednje e-mailove. 4. Da li ste poznati kao „đavolov advokat“ onaj koji najbrže poteže i napada ideje drugih učesnika sastanka? Prebrzo potezanje negativnih argumenta protiv novih ideja uništava kreativni proces. Da biste mogli da širite ovaj kvalitet na radnom mestu morate najpre da ga izgradite u sebi samom.84 Menadžer Tehnologija BR. na potragu i projekte koji vas uzbuđuju.. Ovo može biti prosvetljujuće iskustvo. Fokusirajte se na ono što radite dobro. MAJ 2008 | Izgradnja optimizma Možda ne možemo često da kontrolišemo ono što se dešava izvan nas samih.. Stav: to nije nikakav problem. Ako vam je potrebna ekstra motivacija da biste praktikovali optimizam uzmite u obzir statističke podatke koji nedvosmisleno povezuju optimizam sa dobrim zdravljem. napravite napor da potražite društvo pozitivnih ličnosti u vašoj organizaciji.. Iznenadite sebe odlukom da trenutno ostavite sve svoje planove na stranu i da se prošetate sa svojim detetom.. nego sposobnost i smelost da na praznom stolu vidite punu čašu namenjenu vašoj organizaciji. 5. Naučite da vidite drugu stranu medalje. i. Odgajajte spontanost. . 9. 8. Ono što ne možete da izmenite ignorišite.. Negujte kulturu optimizma naročito kada ste nadređeni drugima na poslu.“ može napraviti pozitivnu razliku. Potrebno je da stvari gledate iz drugačije perspektive i da se trudite da Focus Q • Da li često koristite: „da.

Ponekad fokus grupama prisustvuje i naručilac posla. ali do granice pristojnosti i opuštene atmosfere Nebojša Đokić nogi vole da kažu da je sve marketing. jedna fokus grupa posmatra drugu i komentariše opažene interakcije i zaključke. odnosno zna kada svojim „vitezovima“ treba da popusti. želi da plasira novi proizvod ili. . stručnjak koji je tu da bi kanalisao razgovor u smeru koji zanima klijenta. poput onog iz filmova s policajcima i ispitivanjem kriminalaca.Zavisno od teme. . . Ispitanici i moderator (voditelj) sede za stolom ili stolovima. demografskim karakteristikama i drugim podacima koji su važni za istraživanje. na primer. . kompanija želi da sazna stav javnosti o imidžu svog proizvoda na tržištu. kada ga treba plasirati ili predstaviti tržištu. pakovanje. u cilju opuštanja i dobijanja što više stavova. kompanija ili politička partija.Ponekad je teško naći dovoljan broj ispitanima ako su zahtevi istraživanja specifični. eventualno. ali i bez njih. Naglasak je na demokratičnosti i slobodnoj razmeni mišljenja. Obično se vezuju za tržište “konkretnih” stvari. fokus grupe mogu imati i oblik “soba za razgovor” na Internetu ili telefonske konferencije. već i u najširem smislu. Prednosti i nedostaci Prednosti: . imidž. neretko. cene ili.Prilagodljivost različitim potrebama klijenata. miris. „Kralj“ bi trebalo da je demokratičan. U nekim varijantama. privatnim. posmatra “skup”. mada se najčešće dešava da on iza jednosmernog stakla. Oružje Postoje i varijacije na temu. Konačno. . MAJ 2008 | Fokus grupe Vitezovi okruglog stola Količina dobijenih informacija i stavova zavisi od moderatora i učesnika. da se ne bi “potukli” ili se defokusirali. koja dobro poznaje pravila grupne dinamike i ume da se s tom dinamikom nosi. govori kada treba napraviti neki novi proizvod. Cela situacija podseća na priču o Kralju Arturu i njegovim vitezovima Okruglog stola. ne samo javnim. proizvođač. Fokus grupa služi tome da naručilac istraživanja.Posmatranje grupe odmah daje neke bitne informacije o potrošačima. zahvaljujući fokus grupama. na šta se obično pomisli. odnosno ako se marketing veže za ekonomiju i politiku. koja se trude da zauzmu dijametralne stavove kako bi isprovocirali iznošenje što više mišljenja i reakcija. Ispitanici se biraju iz populacije. odnosno onog ko je naručilac istraživanja. U drugoj varijanti. da dozvoljava i podstiče „vitezove“ da pričaju.Grupa često može izazvati promenu mišljenja i stava. nekim pojedincima može biti neprijatno da iznose mišljenje pred grupom. na način da formiraju manje-više pun krug i razgovaraju. “Kralj Artur” je obično psiholog ili osoba koja je upoznata s principima vođenja i moderiranja diskusije.86 Marketing BR. . . fokus grupe izgledaju tako što se grupa ljudi okupi i slobodno razmenjuje stavove na različite teme.Odgovori pojedinca mogu biti pod velikim uticajem grupe. pak.Grupna diskusija obično obiluje novim idejama koje se mogu pokazati kao veoma korisne za klijenta. reklame. kroz otvorenu diskusiju. a kada da ih smiri. ili će pričati o tome koji bi novi proizvod voleli da vide na rafovima i kako bi ga trebalo reklamira- M ti. Mogućnost upotrebe najrazličitijih tehnika. na osnovu upitnika o zanimanju. Da diskusija ne bi “slobodno plutala” ili odlutala u širinu.Mogućnost prikupljanja relativno mnogo informacija za kratko vreme i relativno malo novca. saznaju stav javnosti o nekom pitanju koje je za njih značajno. politiku. U najklasičnijem vidu. Isto tako. upotrebi proizvoda ili usluga. političke stranke ili. Drugi marketing vezuju samo za ekonomiju i. obično neko preduzeće. Analitičari koji marketing vide u svemu. već i u onim intimnim. političke partije mogu proveriti stav javnosti o mnogim pitanjima i na osnovu toga prilagoditi svoj nastup i što bolje se pozicionirati na “političkom tržištu”. Ove grupe jedan su od najčešćih “alata” u kvalitativnim istraživanjima. ali je suština obično ista. ideje i koncepti. tako. O marketingu se. 415 | 5. na primer. čak tvrde da marketinga ima i u međuljudskim odnosima. Bojno polje Kada je reč o marketingu u užem smislu. Ako. Ne samo u smislu ekonomije i tržišta. Na marketing se misli i kada treba ponuditi neku uslugu ili političku partiju što bolje “prodati” na izborima. reklame. a to su obično proizvodi. pa tako “fokusiranje” može imati različite oblike. jedna fokus grupa ima dva moderatora. može dobiti mnoge korisne informacije. fokus grupe vodi moderator. ima nameru da reklamom pridobije kupce. jedna od tema o kojima se može govoriti su fokus grupe. usluge. Ispitanici će tako slobodno moći da komentarišu ukus. najčešće pred izbore. da se bore rečima i stavovima. Nedostaci: .

audio i video. teme i pitanja se smenjuju Na kraju “bitke”. ipak. koji moderatoru treba da omogući vođenje diskusije na uređen i osmišljen način Često se može čuti (pogrešna) teza da se o ukusima ne raspravlja. odnosno naručioca istraživanja. tako da se u moderiranju koriste i slike Po završetku svih fokus grupa radi se i kolaži i drugi “projektivni materijal”. To je. Neretko su izvod kompanije koja je naručilac istrateme o kojima se vodi diskusija “teške”. iako se svi učesnici marketinške “bitke” trude da dođu do precizne informacije. prevladava razuman stav da se dobro vino može popiti i iz staklene čaše.sno naručiocu istraživanja. voleti. Snimak po pravilu nikada ne bude objavljen i smatra se za interni dokument. sviđati. Klijenta tada obično zanima kako potencijalni potrošači ocenjuju izgled keksa. međutim. MAJ 2008 | BR. logično i suptilno. ne volim. najopštijim pitanjima i upoznavanjem. ponekad ostaje „Sveti gral“. individualni da ih je teško grupisati i ukalupiti. njegovu boju. ali ne sme dozvoliti ni da “bitka za stavove” kako bi sve teme koje je naručilac ozna.. kako bi Apsolutna istina je reč koju treba zabomoderator. . Kada je reč o kvalitativnim istraživanjima. ali te odgovore ponekad je nemoguće jednostavno pretočiti u zaključke i rešenja za ponašanje na tržištu. želeti. Na osnovu spiska želja naručioca osmišljava se vodič za diskusiju.formi izveštaja predaju klijentu.| 5. Obično se počinje najčešće određenu količinu “dukata”. Nije retka pojava da se ideje za nove ukuse. užem i specifičnijem. i pitanja se smenjuju „Kralj“ bi trebalo da je demokratičan. oblike ili pakovanja “rode” upravo na fokus grupama. ali i velika prednost kvalitativnih istraživanja. odnosno neotkriveno i nedostižno savršenstvo. idejama i opštim putokazima. nih vodiča. Snimanje nije dozvoljeno ako bilo ko od ispitanika to ne želi. Gotovo uvek susret za “okruglim sto.. svaki od vitezova dologično i suptilno. živanja. Kada se. a naročito je zabranjeno tajno snimanje. način pakovanja ili reklamiranja. lepo. raviti kada se govori o fokus grupama. odnosti i podstakne na iznošenje što iskreni. U toj interakciji. ružno. jih i “dubljih” stavova. Fokus grupama može se dobiti gomila kreativnih odgovora. Ta informacija. ukus. ili neki drugi stručnjak. da se bore rečima i stavovima.Oprez lom” se snima. na primer. 415 Marketing 87 koji su kvalitativne prirode i pošto su najčešće reči ispitanika dopadati. makar kod stručno napisa. imao pun uvid u sva dešavanja kada Pošto je reč o stavovima i mišljenjima Skoro isključivo. U toj situaciji nema matematički tačnih zaključaka. pa je dalje na kreativnim timovima koji stvaraju reklame. „kralj“ treba da vodi računa da svaki „vitez“ iskaže stav što je preciznije moguće. veličinu. oružje “kralja Artura” je reč. miris. najčešće se treba zadovoljiti tendencijama. pa se i ne opterećuju Svetim gralom. kako se „vitezovi“ čio kao bitne bile “pokrivene”. U fokus ne bi umorili i vratili „mačeve u korigrupama. Kod većine naručilaca. a kvalitativna analize podataka i oni se u moderator ispitanike pokušava da opu. ali do granice pristojnosti i opuštene specifičnijem atmosfere. doduše i velika mana. U fokus grupama teme Količina dobijenih informacija i stavova zavisi i od moderatora i od učesnika. proizvođačima i tehnolozima ili odborima stranaka da preciziraju rešenja. tvrdoću. ne želim. slaktoću. Ta teza sasvim sigurno pada u vodu kada je reč o fokus grupama jer je tu upravo poželjno iznošenje stavova i kritikovanje sa različitih pozicija.ce“. neki proizvođač odluči da na tržište izbaci novu vrstu keksa. ide da dozvoljava i podstiče „vitezove“ da se od šireg ka užem i pričaju. Dobijeni odgovori su ponekad i toliko idiosinkratični i foto: Arhiva Naglasak na demokratičnosti i slobodnoj razmeni mišljenja O ukusima se (ne)raspravlja bude pisao izveštaj za klijenta. ali nije isključeno ni da dobije neki proa onda se ide u “dubinu”. njega upravo i zanima šta sve može biti prednost tog keksa u odnosu na druge na tržištu. moderator ili neki drugi stručnjak koji analizira dobijene odgovore i predstavlja ih klijentu mora biti veoma oprezan u tumačenjima.potraje isuviše dugo. ali i ne sviđa mi se. ide se od šireg ka bija nagradu za učešće u fokus grupi.

Za svega dve nedelje. Manifestacija je. jer bavljenje ovom delatnošću nije činovnički posao. država i grad su pokazale da je značaj festivala prepoznat. baletske trupe i njihovi koreografi poput Bigoncetija. Finansijska pomoć inostranih nadležnih institucija zemalja učesnica često je uslovljena sa više od dok ta igra ne izmami aplauz”. u svetu već odavno etabliranih. država i grad su pokazali da je značaj festivala prepoznat. ali i troškovi se smanjuju kada se produkcija izvodi više puta. moraju biti rezervisani nekoliko sezona unapred. hrabro uveo boje na crno-belu plesnu fotografiju regiona”. Polaka. ali ne u dovoljnoj meri Katarina Marković U prvoj polovini aprila Beograd je bio svetska prestonica igre. Počevši od baleta Milanske skale. Govor tela Beogradski Festival igre bazirao se na prikazivanju novih produkcija. direktorka BFI-a. Veia ili Oguikea. Da bi se održao ovakav festival. prema rečima orga- igre. “Jedina plesna razglednica iz tog sveta ranije nam je stizala preko BITEF-a. kada postoji festival koji je internacionalan i politički neutralan. Međutim. onda je izvesno da ovakva manifestacija nema stalan budžet. rasla isključivo na osnovu prijateljske komunikacije sa vodećim svetskim baletskim kompanijama. prema tome. ovaj festival se i posle pet godina postojanja realizuje bez kancelarije. umetnici su govorom tela .bez stalnog budžeta je Beogradski festival igre. kojim je otvoren. pa do Nacionalnog baleta iz Marseja nakon koga je spuštena zavesa na ovogodišnju manifestaciju. dok nizatora BFI-a. kao i ogromnih finansijskih sredstava. Niko neće verovati i ulagati u vašu igru Politički neutralan festival .88 Kultura BR. a koje odlikuje pretežno savremena igra. angažovanjem velikog broja stručnjaka. Organizatori objašnjavaju da. ni sa pozicije baletskog igrača. organizuje ga mali broj ljudi i svake godine kreće sa minusom iz prethodne. pri čemu je ostvarena saradnja sa teatrima u Nišu. kaže Aja Jung za Ekonomist magazin. Beogradskog dramskog pozorišta i Madlenianuma uživa u devet velikih baletskih produkcija koje se u Evropi mogu videti tek u rasponu od godinu dana. To pretpostavlja stvaranje jasne strategije koju festival mora održavati na godišnjem nivou. Kruševcu i Užicu. Ni sa pozicije direktora. ali ne u dovoljnoj meri. kaže Aja Jung. MAJ 2008 | Ishodište Beogradskog festivala igre Obnova baletske publike Uloživši četvrtinu sredstava potrebnih za realizaciju ove manifestacije. 415 | 5. Zato je bilo neophodno decentralizovati je. naročito ako se radi o tehnički zahtevnijim predstavama. Novom Sadu. Uloživši tek četvrtinu sredstava potrebnih za realizaciju Beogradskog festivala dve predstave u državi. “Za kulturu bi trebalo uspostaviti iste principe koji važe za privatno preduzetništvo. oko 10 hiljada posetilaca imalo je mogućnost da na scenama Sava centra.

destruktivni. jedan od najpriznatijih umetnika današnjice. zaključuje Aja Jung. Aja Jung kaže da je ranijih godina bilo nezamislivo da mlađe generacije zalutaju na baletsku predstavu. svesni šta im se nudi. koreografa Maura Bigoncetija. Muzika je i dalje ostala ista. a radi se o sadržajima koji se gledaju jed- Mediteranea Beogradski festival igre svoj širi društveni značaj dobio je zahvaljujući gostovanju baleta Milanske skale. Alžira. Ona je konkretna. tri smernice dovoljne su vam da uživate i da preuzmete prave poruke. U tome je prednost igre u odnosu na druge umetnosti. dok je za vrhunske domete potrebno mnogo više odricanja. u baletskim Diznilendima. kritiku. ostvarena je ravnoteža između fizičkog i poetskog dela baleta. osim ako nisu u prijateljskoj ili rodbinskoj vezi sa nekim od igrača. jer skala samo dva puta godišnje nastupa van Milana. Kritika masovne kulture. ona neće uspeti da otkloni sistemske greške vezane za umetničku igru koje su akumulirane godinama. iako zaražena virusom vrhunskog savremenog baleta. spokojna. Međutim. 415 Kultura 89 razotkrivali najveće tajne koje tište i ispunjavaju čoveka današnjice. Odavno su prekinute i veze sa Rusijom gde su se nekada školovali naši pedagozi klasičnog baleta. Grčke. Njeno gostovanje ostaće u istoriji zabeleženo kao prvo u našem regionu. U Srbiji ne postoji baletska Akademija. poput njujorške Metropoliten Opere. što stvara setu. Najbolji dokaz za to je nastup trupe kineskog koreografa Šena Veija. U skladu sa takvim emocijama pokreti su nagli. na Dalekom Istoku postojala oaza spokoja. MAJ 2008 | BR.| 5. kao kada čitate Anu Karenjinu. Kad se spuste zavese Beogradskim festivalom igre stvorena je sasvim nova publika. U baletu kao i u književnosti pitanja su univerzalna. kroz igru ismeva određene društvene fenomene koji se odnose na reklame. Zvezda ansambla. Bili oni potpuni laici za ovu vrstu umetnosti ili ne. londonskog Konvent Gardena. više škole za metodologiju. Zato je igra mirna. neobjašnjivu energiju? “Savremena igra vam dopušta slobodu ličnog doživljaja. opušta i budi iluziju da je bar nekad u prošlosti. ali je sadržaj za čiju je formu imanentan savremeni balet. bez naglih pokreta. Italije. koji je predstavom Mediteranea. koreografiju. da li onda poruku koju nosi jedna baletska igra može u potpuno- Igra: Konkretna. dok vreme u kojem se ona postavljaju uslovljava formu igre.”Uprkos teškim momentima. a neobjašnjiva nom u životu. Tako britanska trupa Henri Oguike Dance Company u centar dešavanja stavlja emancipaciju žene koja je jaka i u stanju da se nosi sa budućnošću. čija je direktna posledica pojedinac koji vrtoglavo gubi svoj identitet. koju prati muzika iz Španije. čiji komad “Slobodan pad” budi osećaj nekog dalekog sveta prošlosti. agresivni. ne postoje čak ni produkcija. rekao je Muru. Ne treba se opterećivati pričom ili idejama koreografa. pariske Opere. Ako je već tako. Dovođenjem na beogradsku scenu velikih koreografa i sti shvatiti samo onaj ko razume kodove svakog pokreta ili je do poruke došao i laik koji je osetio da je ova igra u njemu pokrenula neku novu. što je i bio cilj”. prema njenim rečima. a istovremeno neobjašnjiva”. Trideset igrača koji izvode ovu predstavu nose priču o putu kroz mediteranske zemlje. Plesna kompanija Klub Gaj i Roni koja je došla iz Holandije. Portugalije. rekao je da je rad sa Bigoncetijem za njega kao klasičnog igrača fizički bio vrlo naporan . Tek dve. Maroka. Masimo Muru. na njima je da postanu pokretači promena u srpskoj kulturnoj svesti. rekla da je još pre 15 godina kada je videla izvođenje ovog baleta u Toskani odlučila da ga dovede u svoju „kuću“. dok se koreografija razlikuje. Kvalitetnim klasičnim produkcijama mesto je. plesnu notaciju. Da li to znači da se klasičnim baletom više ne može iskazati sva problematika savremenog čoveka i onoga što ga okružuje? Aja Jung kaže da se klasičan balet ne prikazuje na festivalima. Direktorka Skale. uspostavljaju ritual odlaska na plesnu predstavu. Francuske. Igra se još uvek posmatra u domenu hobija. otvorio festival. Elizabeta Terabust. objasnila je Jung. Tunisa. sve je više onih koji. jer je tada u njoj bilo svega 14 igrača. . nije sadržaj koji nas prvenstveno asocira na jednu baletsku igru. Takve je naslove teško pomerati. holivudske blokbastere u kojima dominira teror. Organizatorima manifestacije trebalo je punih sedam godina upornosti da bi omogućili dolazak ovakvog ansambla u Beograd.

klimatskih. koji prema mišljenju stručnjaka spada u najjače izvore radioaktivnosti. dati predlog za trajno odlaganje radioaktivnog otpada. ali šta se sve može desiti to niko ne zna“. kaže Nedeljković. Povremeno curenje u Institutu Vinča ne ugrožava životnu sredinu niti građane. MAJ 2008 | Rizici nuklearne havarije u Vinči Rešenje u prepakivanju Postoje tri potencijalna regiona u Srbiji koja bi mogla biti trajna odlagališta. godine”. objašnjava Nedeljković.5 milijardi dinara. međutim. koju je na javnom tenederu izabrala Međunarodna agencija za atomsku energiju. Jedna od tih tačaka je i Vinča. predsednik regulatorne komisije za nuklearnu i radijacionu sigurnost smatra da je problem mogao da predstavlja nedostatak odlučnosti ili materijalnih sredstava. jer u Srbiji postoji sistem rane najave koji omogućava merenje nivoa radioaktivnosti na desetak tačaka u Srbiji. U institutu radi 750 zaposlenih. godine. arni otpad. Beograd je oslobođen radioaktivnog otpada i konačno su u Institutu stvoreni uslovi za bezbedan rad. državni sekretar Ministarstva nauke. a vrednost tog posla je iznoslila 60. uglavnom iz oblasti osnovnih nauka i tehnološkog razvoja. Naime. „Nuklearno gorivo koje se nalazi u tim bazenima mora se prepakovati na adekvatan način u odgovarajuće kontejnere i otpremiti u Rusiju. infrastrukturnih analiza dala je predloge. Radijum 226 prenet je. pod supervizijom Atomske agencije“. Olivera Bojić N uklearni otpad radijum 226. iz Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije. Međutim. ali ih nije otkrio Često se. zašto je trebalo toliko godina da se opasni otpad ukloni iz grada? Ištvan Bikit. kilometara od glavnog grada. nuklearno gorivo se nalazi u aluminijumskim košuljicama koje se čuvaju u adekvatnim „burićima“. iz Instituta Vinča. 40 godina nalazio se u samom centru Beograda. U tom procesu imamo pomoć Međunarodne atomske agencije iz Beča koja obezbeđuje pored Ministarstva nauke značajna sredstva. zapravo. Jovan Nedeljković. Višedecenijski problem je rešen. tvrde nadležni Vesna Lapčić. To povećava radioaktivnost vode u tom bazenu. Prema tome. Opasni otpadni materijal privremeno je uskladišten u Vinči. u medijima pojave vesti o „curenju“ radioaktivnog otpada jer je u pitanju „državna tajna“. Ti „burići“ su već niz godina u bazenima sa vodom. Instituta za medicinu rada “Dr Dragomir Karajović” i iz NIS Naftagasa Novi Sad u Vinču i privremeno odložen u takozvanom hangaru četiri. Pakovanje i transport radijuma povereno je mađarskoj firmi Izotop. S obzirom na to da se Vinča nalazi na 14 Institut Trenutno se u Institutu realizuje oko 50 projkata. gde bi se mogli izgraditi objekti za odlaganje radiokativnog otpada. ali nema nikakvog curenja van bazena. rekao je Bikit. a sa unutrašnje strane postoje i čelične obloge. iza Beogradskog univerziteta. Tokom iznošenja otpada (u noći 20. “U pitanju su male. u zemljište ili atmosferu“. Ipak. kad je zbog svoje prevelike radioaktivnosti i velike mogućnosti kontaminiranja terena zamenjen veštačkim radioizotopima. najavilo je Ministarstvo nauke. kao što se desilo sredinom aprila. aprila) mladi stručnjaci iz Novog Deponija Vinča ne sme i ne može biti trajno odla. obloženi zidovima debljine 80 centimetara. smatraju li da je Institut za onkologiju.nog zračenja radijuma 226. a i glavni stručnjaci.Sada merili su zagađenost i konstatovagalište radioaktivnog otpada. Inače. ali veoma aktivne količine radioaktivnog materijala. kazala je Kozmidiš Luburić. Ministarstvo nauke pokrenulo je program VIND. dok se na teritoriji Srbije ne nađu trajna odlagališta za radioaktivni otpad. Ministarstvo nauke je na osnovu tog izveštaja uputilo predlog Vladi Srbije da formira komisiju koja će. Radijum 226 koristio se u medicini 60-tih godina. na put bez povratka. 415 | 5. objašnjava da se nuklearno gorivo čuva i obezbeđuje po visokim standardima.Bezopasno „curenje“ lagališta. odakle je nedavno prenet u Institut za nuklearne nauke Vinča. Polovinu tih sredstava je dobila od Ministarstva nauke. a po ukupnom broju objavljenih radova nalazi se na drugom mestu. Radna grupa Ministarstva nauke. tvrdi državni sekretar Ministarstva zaštite životne sredine Miladin Avramov. gde bi ostalo trajno. u Srbiji se mora grad potpuno bezbedan od radioaktivšto pre naći trajno odlagalište za nukle. Stručnjaci kažu da je „Vinča za sad bezbedna. Naime. Postoje tri potencijalna regiona u Srbiji koja bi mogla biti trajna od. a u Srbiji se primenjivao do 1977. Za oko tri meseca trebalo bi da bude završena izgradnja hangara za smeštaj radioaktivnog otpada koji bi odatle krenuo ka Rusiji. To bi trebalo da se dogodi za dve godine. On kaže da nema nikakve opasnosti po stanovništvo. „Ovo što se dešava kod nas događa se i u drugim krajevima sveta gde se nuklearno gorivo čuva. direktor Instituta Vinča.90 Tehnologija BR. Čitav proces je. dolazi do korozije aluminijumskih košuljica i do neznatnog rastvaranja radioaktivnih elementa koji se nalaze u nuklearnom gorivu. objasnila je Uranija Kozmidiš Luburić. potrebno je što pre naći rešenje. naime.000 evra. a kompletan projekat trebalo bi da bude završen do 2010. Prošle godine Vinča je ostvarila prihod od 1. konačno. čiji je cilj otpremanje nuklearnog goriva u Rusiju. . jer je tehnološki proces vrlo komplikovan. na osnovu brojnih geoloških. sve nadležne institucije su utvrdile da nema ugrožavanja životne sredine niti opasnosti po građane.

Vučko će horinu. a još nije poznato ko će obez. to je samo sedmina menjeno od te 1984. ministra trgovine i turizma u Vladi Republike Srpske.92 Region BR. ministra ekonomije u Vladi Srbije i Predraga Gluhakovića. trebalo bi da budu bediti ostatak kapitala. Dok državni kapital kaska. za oko mesec dana zacije Republike Srpske. već početkom Jahorini.izvodnju veštačkog snega. privatnog i državnog ski staze. Kako je tom prilikom Dinkić rekao. Konsultovaćemo se po najavama ljudi iz Turističke organii sa ljudima iz Srbije. Nekada maskota Zimskih olimpijskih igara 1984. Trenutno ima oko četiri hiljade ležajeva. Prednosti planini osvojio Kristalni globus odnosno Svetski kup. da oko 280 milona evra od čega 92. godine. zbog čega ne smeštaja i ski-pasa. a do kraja godine sa završetkom planiranih investicija. Po rečima direktora ski-centra. ski-staze i opremu za propronaći strateškog partnera koji bi izvr. Prethodno je Vlada Republike Srpske već najavila da će uložiti sedam miliona evra u ski centar. godine kada je odrsredstava predviđenih Master planom žana Olimpijada. potrebe su duplo veće. nine je smeštaj. Jedan od nja i ne postoji. Međutim. MAJ 2008 | Jahorina Novo ruho Vesna Lapčić Od olimpijske 1984. bivši slovenački skijaš koji je baš na ovoj ski-centra nikako nije dobro. dok bi Jahorina finansirala demontiranje stare žičare i postavljanje nove žičare. 280 mln ¤ foto: Arhiva Da bi povratila olimpijski sjaj. pusti. Jedan od vlasnika Aleksandar plave. Ekonomisti će proceniti vrednost uloga sa jedne i druge strane i shodno visini uloga deliće se i prihodi. tada su posete najintezivnije. Od sledeće godihotel i ima veliki broj apartmana. Mi upravo predviđene investicije planom.kapitala. u Jahorinu. Italije. godine u Jahorinu je veoma malo investirano ski-centar Jahorina biće uloženo pet miliona zajedničkih sredstava Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Srpske. Skijališta Srbije bi trebalo da finansiraju žičaru. U narednom periodu biće osnovano zajedničko preduzeće Skijališta Srbije i ski-centra Jahorina. rekonstrukciju postojećih žičara i izgradnju jednog šestoseda U i nekoliko ski liftova. Do sada je u aparthotel Jahorine u odnosu na ski-centre u regiuloženo oko 7. biti investirano još pet miliona evra. što za održivost jednog suvlasnika hotela je i Bojan Križaj. procene su stručnjaka koji su radili šio dokapitalizaciju ili na Master planu. Svako sa svoje strane uneće kapital u zajedničko preduzeće. Kako bi se to što pre postiglo u projekat se uključila i Vlada Republike Srbije . ovoj bosanskoj planini potrebno je oko 280 miliona evra investicija. a u jeku sezone. a danas marta sezona je gotovo završena. kroz sredstva i imovinu. stanku ministara dveju Vlada. ili je bolje na za žičare. a brojni gosti koji bi skiPovratak Vučka jali na ovoj bosanskoj planinskoj lepotici odlaze na skijališta Bugarske. mogla postati bi trebalo da se opredelimo za konačnu kandidat za organizaciju Zimskih olimvarijantu“. „Nije jasno ko će ulagati u skijalište. što je takođe dogovoreno na sadobiti i petu zvezdicu.Pored infrastrukturinih problema.3 milioli Vlada Republike Srpske. koje se dobro održavaju i niže cegradnjom ovog hotela cilj razvijanje porodičnog turizma na Jahorini. po1984. dužine 20 kilomePrović. Osim novog hotela BB Vučko i nekoli. direktor ski-centra Jahorina za Ekono.5 milona evra dok će u drugoj fazi gradnje. 415 | 5. dogovoreno je na sastanku Mlađana Dinkića. pijskih igara 2018. Ova sredstva bi trebalo da budu samo prva faza zajedničke investicije. Ukobi trebalo dati konceliko bi se radovi zavrsiju kojom bi se zadalo šili do 2016. za Jahorinu koje treba uložiti u žičare i Ukupna ulaganja. uslovno drugi najveći problem ove plamist magazin pre dogovora ministara. nekadašnji član skijaške reprezentacije Jugoslavije kaže da mu je tara.sebno u januaru kada su školski rasko drugih manjih privatnih investicija. privatni već uveliko nalazi svoje mesto na Austrije. crvene i crne. a letsimbol aparthotela. otopi sneg. Vučko je oživeo nedavno u svom novom ruhu. Trenutno je ovaj hotel kategorisan sa četiri ne isti ski-pas važiće za Kopaonik i Japlus zvezdice. koja počinje čim se onu jesu pre svega izuzetne ski-staze. S druge strane. gotovo ništa nije proJahorine. godine. oko toga diskutujemo i razmatramo opcije. Jahorina bi. rekao je Miloš Jovanović. kako bi joj se vratio olimpijski sjaj. a u toku je izrada u nekadašnjem zimskom olimpijskom izmena Regulacionog plana za područje centru Jahorina. godine što koncesionaru šta treba je predviđeno Master da se uradi.

Pišući nešto ranije za evropsko izdanje njujorškog Vol Strit žurnala. dok je u evro zoni dostigao 8. izjavio je predsednik Evropske centralne banke. arhitekte bloka su nastojale da obezbede “prožimanje ekonomskih trendova. kako je Krejmar primetio. MAJ 2008 | Zaokret u evrozoni Razvod od Amerike U poslednje vreme evro beleži rekordno visoke vrednosti usled straha da američka privreda ide u recesiju zbog krize u sektorima nekretnina i finansija .94 Evropska unija BR. kako smatra analitičar Holger Šmiding. Uprkos ekonomskim tenzijama u Italiji. Grčke. oslobodio nekih krutih struktura koje su ga sputavale u prošlosti. Italije. ali je pripomognut snažnim zahtevama za izvoz koji dolaze iz Istočne Azije. evropski snabdevači luksuzne robe i vrhunskih marki takođe se mogu radovati zbog povećanja prodaje tokom narednih godina. istočne Evrope i naftonosnih zemalja”. nastavio je Šmiding. investicione banke sa Vol Strita svojim klijentima sredinom marta. primetio da “mi imamo svoje zasebne ekonomije. Stalni pad vrednosti dolara na tržištima deviza. Ekonomski rast. Nemačka. Univerzum evrozone se. to ih čini manje ranjivim na promenu kursa deviza. infrastrukturnu opremu.568. i sve što se dogodi u SAD ima uticaja u Evropi”. sada predstavlja bolje mesto za investicije i stvaranje radnih mesta nego pre pet godina kada je evro bio mnogo slabiji. pošto su mnoge kompanije iz evrozone agresivno globalizovale svoju proizvodnju. a srećan sam što to mogu da vam kažem. poput Ukrajine. U poslednje vreme evro beleži rekordno visoke vrednosti usled straha da privreda u SAD ide u recesiju zbog krize u sektorima nekretnina i finansija.843. kopredsedavajući za globalnu ekonomiju u UniCredit banci slaže se da kompanije iz evrozone kreću “prema državama čiji će se značaj povećavati u budućnosti zato što su države izvoznici sirovih materijala. 415 | 5.889. Pošto potrošači u tim državama postaju bogatiji. statistički biro EU za evro zone po kojima je u 2007. Šmiding dodaje da “nezavisno od korekcija na tržištu nekretnina u Španiji i Irskoj. saopštilo je ekonomsko odelenje Goldman Saša. automobile i avione. kada se brojke pretvore u dolare. najveća privreda u evrozoni i uopšte u EU. ali je i pokazala dozu otpornosti prema padu ekonomske aktivnosti u SAD koju je retko koji analitičar pre nekoliko godina očekivao. “Nalazimo se u velikoj meri u međuzavisnom svetu tako da sve što se desi u Evropi ima uticaj na SAD. U SAD su smanjene kamatne stope kako bi bila podstaknuta privredna aktivnost. Korist od globalizacije Kao rezultat ovih pokazatelja krenula je priča o ekonomskom razdvajanju Evrope od SAD. Šmiding je ocenio kako je “malo regiona u poređenju sa evrozonom steklo više koristi od golobalizacije. dok ih Evropska centralna banka (ECB) drži postojanim iz straha zato što je evrozona dostigla u februaru rekordnu inflaciju od 3. i dalje preferiraju kao rezervnu monetu Nikola Božidarević “M i smo šampioni”. Mi smo u različitim svetovima”. one nisu iste. Pošto je sredinom marta.1 milijardi evra. evrozona nema velike unutrašnje probleme”. godine je. učinio je zonu zajedničke valute u Evropi najvećom svetskom ekonomijom po merilu bruto domaćeg proizvoda (BDP) obeju privreda u 2007. godini. “Zanimljiv ishod ove najnovije prekretnice jeste da je veličina godišnje proizvodnje evrozone premašila onu u SAD”. usporila. Na primer. u kojoj živi 320 miliona ljudi i koja učestvuje sa 15 odsto u svetskom BDP.5688 dolara za evro. Istovremeno je privreda evrozone. Smena na vrhu Godinama unazad. No. Kazahstana ili Rusija”.847. izjavio je Šmiding.4 milijardi dolara. i u pogledu toga je ECB bila uspešna”. evrozona i ECB mogu biti ponosni onim što su postigli tokom poslednjih godina”. Usredsređene na mašineriju. Žan Klod Triše. moglo je da se zaori evrozonom pošto je objavljeno da je 15 zemalja Evropske unije (EU) koje koriste zajedničku valutu preuzelo od privede Sjedinjenih Američkih Država naziv “najveće svetske”. koji usporava. izračunala je britanska novinska agencija Rojters. postale manje odbojne za investitore – time što su smanjile poreze i oslobađajući se nekih od najgorih krutosti tržišta rada. tokom trgovine u Evropi američka valuta pala na nivo 1.880. dok ga centralne banke. ali je još uvek daleko od recesije “ima najviše veze sa unutrašnjim reformama. koji je dostigao nivo ispod 1. Nedugo pošto je evro dostigao rekordnu vrednost od 1. Marko Krejmer. ocenio je on. zapadnoevropske kom- panije nude proizvodnu mešavinu koja pogoduje investicionom bumu u Istočnoj Aziji. godini američki BDP iznosio 13. Francuz Triše. ekonomija evrozone. godinu iznosio 13. prestigla je SAD. ipak.800 milijardi dolara. Pored toga. . Prema nekim analitičarima u toku je i zaokret koji članice evrozone preorijentiše prema Aziji. takođe. po tom kursu je BDP evrozone za 2007.56 dolara. Holandije ili Španije. ipak.3 odsto. Rusiji i naftom bogatim državama Zaliva. No. glavni ekonomista pri Bank of Amerika u Londonu. sumnjičavci su govorili da će evrozona imati problema sa povezivanjem ekonomija različitih država poput Nemačke. Mnoge zapadnoevropske države su. “za sada. zemljama izvoznicama nafte i delovima istočne i centralne Evrope”. iako se kreću kroz odvojene ciklične faze.56 dolara za evro.Dolar više nije omiljeni vid keša za domaćinstva i kompanije. tek drugi guverner ECB od uvođenja jedinstvene valute 1999. tvorci politike i drugi analitičari su brzo ukazali da su privrede u svetu međusobno povezane. Upoređene su zvanične procene koje su objavili Biro za ekonomske analize Sekretarijata za trgovinu SAD i Eurostat.

Na međunarodnom tržištu obveznica. koji je oličenje tzv. među njima i Crna Gora i Kosovo. No pitanje je da li će takvo shvatanje o značaju dva finansijska sistema važiti i u budućnosti. ni političari u EU i evrozoni nisu do sada nagovestili da su spremni da se nose sa odgovornostima koje nosi vodeća valuta u svetu. još uvek preferiraju dolar kao rezervnu monetu. ima polupredsednika i to je luksembruški premijer i ministar finansija Žak Klod Junker čiji drugi dvogodišnji mandat ističe u jesen 2008. SAD će izgubiti privilegiju izvlačenja – sposobnost da ostvaruju stalno više prihode od finansijskih dobara nego da plaćaju strancima koji investiraju u SAD. koriste evro kao zakonito sredstvo plaćanja. godine je kapitalizacija na Vol Stritu usred Njujorka bila pod okriljem Evrope (uzimajući u obzir široku definiciju Evrope.” Među ekonomska pitanja sa kojima se evrozona još suočava spada i da li će političari i dalje sprovoditi reforme tržišta rada kojima je smanjena nezaposlenost i povećani profiti. Amerika i dolar su skinuti sa pijedestala. nove članice EU. Privreda evrozone je. evro je postao glavna moneta umesto dolara. mogla da ubrza trendove koje su profesori ustanovili. Alternativa U globalnim finansijama. mada Velika Britanija nije usvojila zajedničku valutu. te godine je londonski Ekonomist pisao kako je činjenica da Saudi Aramko. Polako. januara ove godine. Drugi je pojava valute koja stvarno može da zameni dolar.” primetio je Krejmar iz UniCredit banke. sve je više analitičara koji smatraju da je ta stvarna alternativa evro. Politička moć će biti okrnjena. Centralne banke. Evrozona treba da bude “bolje pozicionirana na međunarodnom političkom reljefu. istovremeno. evozona nastavlja da raste. Trenutno ima više evro novčanica i kovanica u prometu nego što ima dolarskih. naime. No. Prvi su postojani deficiti tekućeg bilansa kombinovani sa višegodišnjim padom vrednosti dolara. pa možda i zbog prenapregnute uloge SAD kao savremene svojevrsne imperijalne sile. Tržište akcija evrozone je gotovo podjednako duboko i likvidno kao i njegovi američki konkurenti. . Nakon duge ekspanzije. smatra Šmiling. To će dati SAD veću šansu da nađu izlaz iz domaćih problema”. Evro takođe cirkuliše u nekoliko desetina zemalja i prekomorskih teritorija. koja obuhvata i Rusiju). Po Čenu i Frenkelu. SAD su bile najveći izvoznik u svetu. Najveća svetska kompanija je još uvek američka – barem prema magazinu Fortune. Od 2004. a ne kao do sada sa svojim pojedinačnim državama-članicama. od Severnog Atlantika do Pacifika. Londonski siti je. Prema Fajnenšel tajmsu. de fakto. U tom pravcu gura i slabljenje finansijskog sektora SAD. Neki od tih trendova se upravo ubrzavaju. Po Šmiding “u suštini su dobre vesti za SAD da je ostatak sveta malo manje zavisan od te zemlje.| 5. Naredne je Tojota uklonila Dženeral Motors sa mesta najveće svetske automobilske kompanije. Političari malo šta mogu da učine kako bi sprečili ovakav zaokret. Krhka kreditna tržišta. bez odobrenja ECB. Amerikanci su do sada bili ponosni na čelnu poziciju svoje zemlje u svetskoj ekonomiji. najmanje šest evropskih mini-država i teritorija. Uticaj u međunarodnim finansijskim institucijama će biti smanjen. Evrogrupa Ministri finansija članica EU koje koriste evro. dva su suštinska razloga za smanjivanje međunarodne uloge dolara. Te godine je prvi put NR Kina proizvela više automobila od SAD. duboka kriza oko (tržišta) nekretnina i rastuće cene nafte su stvorili realni rizik da će Amerikanci drastično smanjiti potrošnju. te zemlje će gotovo sigurno. nadmašila američku. ipak. ipak. Međutim. ali sigurno. U međuvremenu. sastaju se uvek dan pre sastanka Saveta za ekonomska i finansijska pitanja (Ecofin) svih ministara tih resora u Uniji. Evropski lideri. a pitanje je i da li su oni u SAD svesni šta im se sprema. godine i Narodna Republika Kina. Japanski jen i nemačka marka nisu imali realnu šansu da zamene dolar. MAJ 2008 | BR. do kada. Dolar više nije omiljeni vid keša za domaćinstva i kompanije. godini. ali posle duge ekspanzije. zamenile su svoje jake funtu i liru za evro 1. Evrogrupa nije zvanično telo u EU. ostvaruje veće prihode. međutim. Pre svega. finansijski centar evrozone. takođe. takođe. još 2007. opet. SAD bivaju prestignute u svim vrstama ekonomskog rangiranja. Kipar i Malta. anglosakonskog modela kapitalizma i koji je donedavno bio smatran daleko superiornijim od “staromodnog” finansijskog sistema u evrozoni. ali i pokrenuti zahtevi sindikata za povećanjem plata. ”Mislim da su dalje reforme u ovom trenutku veoma sporna tema”. Međutim. prema Goldman Sašu. godine Evrogrupa. Junker je. sugerisao da bi evrozona trebalo da bude predstavljena u Međunarodnom monetarnom fondu kao blok. Povrh toga. Pitanje je. američka ekonomija izgleda slaba. rebalansirati njihove portfolije rezervi. Potencijalne geopolitičke posledice projektovane promene Čena i Frenkela su ogromne. zajedno sa Trišeom iz ECB. Vratolomna monetarna politika američkih Federalnih rezervi je ubrzala umanjivanje vrednosti dolara i povećala očekivanja da sledi inflacija. Tokom narednih godina još istočnoevropskih država treba da se priključi evrozoni. Pretekla ih je prvo Nemačka. Ukoliko i kada se odluče da ukinu vezu. prema kome je Ekson Mobil zauzela čelnu poziciju u 2007. Buduća inflacija će teško opteretiti globalnu ulogu dolara jer će mnoge zemlje u razvoju imati sve veće teškoće da i dalje budu vezane za američku valutu. pogotovo kada bude okončana sadašnja recesija. smatraju da bi neka politička ličnost trebalo da predstavlja evrozonu. Profesori Menzi Čin sa univerziteta Viskonsin i Džefri Frenkel sa Harvarda su uradili simulaciju koja pokazuje da bi evro mogao u narednih 10 do 15 godina da zameni dolar kao najveću rezervnu valutu u svetu. No. što vuče ekonomiju na dole. Njihova analiza nije bazirana na sadašnjoj kreditnoj krizi. 415 Evropska unija privreda njihove zemlje izgleda slaba. ali drugi analitičari kažu da bi upravo ona 95 Dženifer Mek Kion iz londonske firme za makroekonomska istraživanja Kapital Ekonomiksa je primetila: “U evrozoni nije nastala ista vrsta neuravnoteženosti koje smo videli u SAD i Velikoj Britaniji… Ona se ne raspada kao što su se neki pribojavali. iako nije kompanija na listingu. a u drugoj polovini 2006. značajnim i beznačajnim. a na početku iduće na red bi trebalo da dođe i slovačka kruna.

96 Svet BR. Nije tajna da u mnogim delovima sveta. sličan prethodnom. a to znači preživljavanje na bukvalno dva dolara dnevno. Taj incident. skoro se automatski postavilo pitanje opstanka režima Hosnija Mubaraka. podsetili su Egipćane na ubi- stvo Anvara el Sadata na vojnoj paradi već zaboravljene 1981. Popularnu cenu vekne hleba vlada subvencioniše sa čak 13. Ranije je bio vojni pilot. koji mu to nikada nisu oprostili. Scenografija je bila suštinski različita ali su uzroci bili isti. Iako iza sebe ima i režimsku partiju ona je. platio kod samih Arapa. često i sami režimi. tada je abdicirao sam kralj Faruk i to kao prilično mlad vladalac. U Egiptu. MAJ 2008 | Demonstracije u Egiptu Živi pesak Nerede je podstakao problem visokih cena namirnica. iako je hleb bio povod. Poremećaj u njegovom snabdevanju doneo je haos svakodnevni životni ritam nekih 30 miliona stanovnika Egipta. Doduše. otuda. godine. ali i rapidan rast njihovih cena. Ipak. Faruka je doduše. I danas ima puno elemenata za slična poređenja. 1995. Odraz svojevrsnom. prilikom najnovijih dešavanja. pak. pre svega. Sam predsednik će. naravno. To. Nakon Anvara el Sadata na čelo središnje arapske zemlje je došao Mubarak. Ništa neuobičajeno i za ostale siromašne zemlje. životari više od polovine stanovništva Egipta. ali i ozbiljne nestašice hleba. jer njegov režim istrajava već dobrih 26 godina. Na američkoj tablici zemalja kojima Amerika pruža najveću pomoć Egipat se svrstava odmah iza moćnog Izraela. u javnom mnjenju Egipta začeta je debata o Egiptu nakon Hosnija Mubaraka. međutim. godine. cene životnih namirnica kreiraju masovna javna nezadovoljstva. školovan u Sovjetskom Savezu. Cenu je. ostala takoreći paralizovana. To ga nije sprečilo da zauzme naglašenu orijentaciju prema samoj Americi i. puko siromaštvo je uvek i neizostavno povezano sa spoljnim uzrocima koji kreiraju zapaljivu sinergiju neraspoloženja koja lako obara i naoko najtvrdokornije autoritete. Tinjajuće nezadovoljstvo Egipat se danas u velikoj meri oslanja na političku podršku SAD. naročito kod najsiromašnijih. Na meti su. možda i prečesto. Povod je bila velika nestašica osnovnih životnih namirnica. U redu za hleb ubijena su dva Egipćanina. i na međunarodnoj sceni postaje sve usamljenija. Izbili su ulični nemiri sa sasvim konkretnim i opravdanim zahtevima stanovništva. Dragaš Egipat: U socijalnom plamenu gipat je proteklih dana bio zahvaćen velikim socijalnim nemirima. možda i najupečatljiviji. sporazumu sa Izraelom. sledećeg meseca navršiti i svih 80 godina ži- E vota. Kod svih arapskih režima. U senci aktuelnih događaja. sigurno ima poreklo u takvim emocijama. kojima Egipat svakako pripada uprkos povelikoj pomoći Amerike. Vrednost razmene sa SAD iznosi nekih osam milijardi dolara. a od ove zemlje prima i obilatu vojnu i ekonomsku pomoć. bio je potreban fitilj koji je potpalio egzistencijalno nezadovoljstvo jer u ovoj zemlji na liniji siromaštva ali i više ispod njega. ali i onaj potonji. mada je teško oporeći tvrdoglave podatke da privredni rast Egipta ide po stopi od sedam procenata. godine kada je oborena kraljevina. 1999. godine. ali i samog njegovog nasleđa. srušila ulica i široki slojevi nezadovoljnog naroda. već više od jedne decenije. Danas je dosta toga drukčijeg i te okolnosti baš upućuju na još radikalniji izazov sadašnjoj vlasti koja. Zdravko L. Autoriteti Sve je. dok je Anvar el Sadat smaknut na mirnoj ceremoniji vojne parade. govori o značaju koji Egi- foto: FoNet . vezan je za pokušaj ubistva predsednika Mubaraka u Etiopiji. ali i prilično silovitom nezadovoljstu predstavljali su i različiti događaji iz prošlosti. a godišnji priliv investicija iznosi čak 11 milijardi dolara. ali i sistema iz daleke 1952. pak. Deo sadašnjih nezadovoljstava. Ne bez razloga. 415 | 5. Onaj.7 milijardi dolara. podsetilo na davnašnju smenu vlasti. pak.

Preko polovine stanovništva ima prosečnu dob ispod 24. Pretnja gubitkom radnih mesta je i gov neformalan uticaj.ne s početka druge polovine prošlog lazan problem visokih cena namirni. za 2011. No. Poremećaj u njegovom snab. godinu. 415 Svet kim izborima. gde su predsednikovi ljubimci sa lakoćom odneli pobedu. Egipat je dugo godina. ali i predsednik njenog uticajnog političkog komiteta.žim.| 5. Razmišljali drugi o sličdevanju poremetio je svakodnevni ži.pedesetočlanog Vrhovnog saveta. Prvi je dobrovoljdi dolara. Koliko god je taj prelomni momenat doneo Egiptu stabilnost i mir možda je jednako tako uzburkao domaće političke faktore koji. što je dovelo do smrti dva radnika.prilično izolovani. Još pre punih trideset godina potpisan je mirovni sporazum sa Izraelom.7 milijardi dolara tara Nacionalne partije.no odstupio. dok je preko 300 bilo pohapšeno. inače. I jedan i drugi su bili vlada subvencioniše sa čak 13. va i jedna od najatraktivnijih društve. ranjavanja njih stotinu. Prema novom izbornom zakonu 140 izabranih municipalnih glavara odlučivaće sada praktično i na predsednič- votni ritam nekih 30 miliona stanovnika Egipta. Dodatnu ljutnju najnovijim smutnjama podgrejali su i rezultati nedavno sprovedenih opštinskih izbora. Egipat danas predstavlja jednu od najmlađih država na Bliskom istoku. Koli. I pored svih mogućih demantija u međuvremenu. zakazanim.7 milijar. zamenik generalnog sekre13. kao i Saudijska Arabija. Član je i vladajućeg svom snagom promoviše domaća vla.noj alternativi? . Nerede je ipak podstakao nezaobi. vodeće snage u zemlji. Oni su. između tog ko je on osetljiv najbolje ilustruje či.Dugo uspavana zemlja faraona mogla bi. Pod veliku kritiku je došla i privatizacija koju 97 pat kao središnja zemlja Bliskog istoka ima za ceo region. najstabilnija država regiona. Džamal. što bi se reklo kod egipatskih radnika postala zapalji. MAJ 2008 | BR. međutim.veka kada je oboren jedan drugi reca. vrlo brzo podsetiti na davne danih tema. međutim. u nedostatku šireg horizonta socijalnih očekivanja potencijalna snaga eventualne promene koja bi mogla u nekom smušenom domaćem scenariju lako odapeti strelu političke promene. u takav kontekst smeštaju svaku socijalnu uzburkanost. Baš u vreme izbora registrovani su veliki neredi u fabrici prediva u državnom vlasništvu u mestu Mahalah al Kobra.ugled. pak. kao jedini vekne hleba vlada oslonac nastavku režima i sadašnje polisubvencioniše sa čak tičke orijentacije nameće se Mubarakov sin. Njeda. onaj kraljevski. godine. ali i ozbiljne nestašice hleba. i dalje minoran. Šta je osnovni problem sa kojim se danas suočava Egipat ili jednostavnije rečeno Mubarakov režim? On nema naslednika i to je praznina koju za sada više nego uspešno popunjava tinjajuće nezadovoljstvo ulice i siromašnih.i ovog sadašnjeg režima postoji nanjenica da popularnu cenu vekne hleba padna sličnost. Sve češće. zadobivši preko 70 procenata sedišta u lokalnim klupama. je. ono dopire i do viših Popularnu cenu slojeva društva.

Do danas se nije pojavio. Portir nam je rekao da je jedna mala soba slobodna na 44. po ugledu na stanodavce. pokušao da me šarmira neverovatnim i zaraznim kod drugih žena već isprobanim osmehom. i uveliko nadomešćuje nedostatak Bilovih poseta. Bilom Klintonom i njegovom suprugom Hilari Viktorija Kocman Još tražimo pravi ram tan u kome živimo pripada sinu jednog imućnog indijskog hotelijera. Zaboravila sam na ručak i jurnula napolje da ga upoznam. a da se on sam. MAJ 2008 | Susret sa američkim predsednikom Bilom Klintonom Pogled sa 44. Objavila je nekoliko literarnih dela za koja je i nagrađena) foto: Arhiva . (Viktorija Kocman je rođena u Beogradu. kao što to političari i obično rade. a mi smo mu. blago uznemiren činjenicom da je gospodin Klinton (više ne Bili. pet minuta kasnije pojavio se “naš prijatelj Bili”. i sebe predstavila kao “anđela. postalo je očigledno da je iste kvadrature kao i stan koji ćemo iznajmiti. mislila sam da je trebalo da mu kažem da dolazim iz Srbije. strpljivo su stajala na ulici. najbolju kuvaricu na svetu”. što je. sa fantastičnim pogledom na Menhetn i predložio da je pogledamo. “Možda ćemo sresti Bilija”. i kažem: “Hajde da prošlost ostavimo iza sebe”. je viknuo: “Da li bismo mogli da se slikamo zajedno?” Očigledno naviknut na ovakve situacije. na tren sam zaboravila da je tu “kampanju” naredio. Sat i po kasnije.98 Svet BR. Kasnije. Ja sam oklevala. poželeli brz oporavak. Bili je raširio ruke i mi smo se naslonili sa njegove leve i desne strane. ne bi se izvinio. Ubrzo se veliki tamni kombi parkirao preko puta. inače tih i povučen. nešto više nego što bi se to očekivalo od bledunjavog čoveka slabog srca. “Gospodine predsedniče. Proces i dalje traje. I zaista. od čaše Starbaksa. i svratili u jedan restoran na ručak. našu porodičnu fotografiju sa Bilom Klintonom okačimo na zid u predsoblju. moj dečko. Nismo imali konkretan cilj. sa naočarima. Bilom Klintonom i njegovom suprugom Hilari. upoznali smo majku vlasnika stana. rekla sam na moj slovenski. Nakon napornog dana. Zašto ne bismo otišli do Čapakve. Kao i mali broja Srba pre mene. Završila je studije elektrotehnike u Beču. i vremenom. Ispostavilo se da se majka našeg budućeg stanodavca bavi jogom i meditacijom. u kasnim pedesetim. mada često joj se vraćam. nije ni video. 415 | 5. U tom trenutku. a sada živi i radi u Njujorku. u ćutnji. Dečko i ja smo ga našli sasvim slučajno. pa smo se uputili ka Njujorku. sprata Ispostavilo se da se majka našeg budućeg stanodavca bavi jogom i meditacijom. sve najbolje. Da li bi bio iskren. “Ovo su naši tajni agenti. patetičan i negativan način. moj dečko je pametno zaključio. na zidu smo primetili porodičnu fotografiju sa bivšim predsednikom Amerike. tajna njegovog uspeha. Nižeg rasta i bledog lica. i vremenom. Nekoliko dana kasnije. jedan od tajnih agenata je izvadio kameru. gospodine predsedniče”. pak. u priličnom sam iskušenju da šarmantnim ljudima oprostim grehe. Ja sam tip koji prezire konflikte. ušli smo u zgradu na uglu 93. i obzirom da živimo u stanu njegovih prijatelja. pomalo postiđena. pritisak je bio prijatan i pomalo roditeljski. Susret “Nećemo ni zucnuti ako ga vidimo”. iznajmili smo stan. kao i naša potraga za pravim ramom. Ušli smo u ogromno potkrovlje. našalili se da ćemo sada redovno viđati Bila (a vremenom. sa čašom Starbaksa u ruci. na zidu smo primetili porodičnu fotografiju sa bivšim predsednikom Amerike. i budućnost predviđam na osnovu cinične reprize prošlosti. pogled sa 44. Kada sam ga ugledala. Pozvala nas je gore da vidimo gde živi. sunčan vikend. očigledno čekajući nekoga ili nešto da se desi. pred sobom je imao svršen slučaj. Kada smo se uselili u nov stan na Menhetnu. Olakšavajuća okolnost pred predaju ključeva bio je divan. U svakom slučaju. i generalno. rešen da ga upozna. Iz kuhinje je izašla kuvarica. skromnu. ili bi. ili Bil) više bio nagnut ka njegovoj devojci. Na poklon ga je dobio od roditelja za trinaesti rođendan. prijatnu Indijku kojoj smo se očigledno dopali na prvi pogled. uvaženi gospodin Klinton je S imao operaciju srca. Pritisnuo me je. kako je njegova vlada zove. ili bi mi na moju latentnu optužbu odgovorio promišljeno i diplomatski. Dok smo provirivali u kuhinju. a moj dragi je već bio napolju.sprata zaista oduzima dah. Naš susret je bio tako kratak da nisam shvatila da mi je to bila jedina šansa da direktno od njega čujem šta ima da kaže o bombardovanju. takođe prijatna Indijka. ulice i raspitali se o stanovima za iznajmljivanje. stigli smo u Čapakvu. mada. Odlučili smo da. moj dečko je predložio. Malo kasnije. spratu. prodali smo auto. Kada je kasnije moj dečko video fotografiju. te je zaključila da ćemo njenom sinu biti odlični podstanari. nažalost. Pitam se kako bi reagovao. Međutim. kladim se. izgledao je kao da se očigledno i dalje oporavlja od operacije. Bil sigurno nije daleko”. našeg prijatelja Bilija). Dva važna lika kratke kose.

kombinacije i vesti sustižu jedna drugu. za druge komplementarna projekta – Južni tok i Nabuko. centralnoazijskim državama. za jedne rivalska. Balkansko bure gasa bi bilo prepuno. Snažna dinamika Kada se zamisli da su oba gasovoda realizovana. Tu se količine povećavaju skoro na fantastičnih. računa na isti gas iz Centralne Azije. Sa postojećim nivoom cena gasa. ali i unutrašnju politiku pojedinih država. novih ugovora. a time i nacionalne bezbednosti. pojačalo energetsku bezbednost regiona. Za uvoznike. U Briselu je pri- . Činjenica je da planirani gasovodi vrlo često računaju na ista izvorišta i količine. sve dok Iran ne odbaci nuklearni program. ali ni demantovali vest. Pristup. bez da se računaju potencijali gasovoda Turska – Grčka – Italija. zavisi od pozicije u energetskom lancu. ali i neverovatnih 100 milijardi kubnih metara godišnje. Nadu za Nabuko podgrevaju zvaničnici iz Teherana. Dodatno. uz smanjenje tražnje za naftom i gasom kao pratećom posledicom sve prisutnijih ocena o tihoj globalnoj recesiji. pored onih postojećih sa Rusijom. Temu usložnjava geopolitička težina i sve veći prihodi koje donosi vlasništvo nad izvorima. pa je izjava komentarisana kao značajan prodor Brisela u Centralnu Aziju. za koji samo izvesne isporuke iz Azerbejdžana od šest do sedam milijardi nisu dovoljne za ekonomsku isplativost gasovoda. Gas se prvenstveno do potrošača dovodi gasovodima. Evropska Unija je na putu da napravi proboj prema Turkmenistanu. sa drugim najvećim rezervama gasa na svetu. ili Norveško – švajcarskog ga- sovoda preko Turske i Grčke do Italije. uz podsećanje da je Turkmenistan brz na dogovoru. planovi. na regionalne odnose. povećanja energetske efikasnosti i razvojem alternativnih i obnovljivih izvora energije. Prethodno je potrebno „pronaći“ gasovodnu vezu preko Kaspijskog mora. u najboljem maniru vojnih stratega. tako i za izvoznike gasa. ali i kod krajnjih potrošača. koju je poželjno izbeći ili potisnuti. to bi u velikoj meri podiglo vrednost i značaj četvrtog gasnog koridora za Evropu. moskovska štampa je pisala o „neuspešnoj misiji“ EU u Ašgabatu. Domaćini nisu potvrdili. ali spor u realizaciji. Turkmenistan utvrđuje rezerve gasa. sa sve vidljivijim implikacijama na unutrašnju politiku država regiona. članica Unije bila je povod da se ovaj gasovod. prvenstveno u Evropi i Evroaziji? Kolike su rezerve gasa i da li prete sukobi oko ovog energenta budućnosti? Konačno. Mogla bi da nadopuni planirani kapacitet gasovoda Nabuko od 30 milijardi kubnih metara godišnje. u smislu prevlasti nad kontrolom snabdevanja gasom. uz pretpostavljeni otpor Moskve i Teherana. Osnovne gasne sile su koncentrisane na dva. infrastrukturom i distribucijom energenata kao uslovu ekonomske. Za izvoznike se radi o konkurenciji na izvorima gasa. bilo da se radi o Rusiji. ali je zapaženo da su njihove diplomate u Briselu najave dogovora sa Ašgabatom ocenile kao „euforične“. ali strateški značajna. odnosno sve važnije mesto koje zauzima u svetskom energetskom miksu. kako za Evropsku Uniju. uključujući i Iran. član Foruma za međunarodne odnose U ovom feljtonu obrađeni su najvažniji aspekti geopolitike prirodnog gasa: njegov uspon kao energenta. što će biti i finansijski i vremenski složeno i zahtevno. Na Balkan bi moglo da dospe. Pored toga.100 Feljton BR. Gaspromovi izvozni kapaciteti stagniraju i projekat Južni tok. šta donosi izgradnja novih gasovoda preko Balkana. od 2009. pogotovo novih. „noćna mora“ izvoznika. kao kod spojenih sudova prebacivanje na nove gasovode preko Balkana bi neminovno značilo smanjenje značaja postojećih cevi preko Ukrajine i Centralne Evrope. naposletku kako se evropska geopolitika prirodnog gasa prelama na Balkanu i okolini. Najveći potrošači gasa i EU u celini svoju energetsku bezbednost žele da pojačaju i merama štednje. godine je mala. što ga čini prvoklasnom geopolitičkom robom. Bliskom Istoku. Naravno. što je praktično pretvaranje regiona u gasno predsoblje Unije. U odnosu na količine gasa koji se godišnje sagore u Uniji od skoro 600 milijardi kubnih metara najava obima od 10 milijardi kubnih metara godišnje. ekonomski i politički. kakva je uloga tranzitnih država? Ko kontroliše i usmerava izvorišta gasa. 415 | 5. prema izjavama iz ove kompanije. a tek potom može biti konkretnijih. kao južnih energetskih vrata Evrope? P ogledajmo. preko 60 milijardi kubnih metara gasa. Jasno je da je u regionu prisutna snažna „gasna dinamika“. ulaganja u alternative i štednju su sve prihvatljivija. Taj scenario je. postavlja se pitanje da li ima toliko gasa i tolike tražnje. Tranzitne zemlje se nadmeću za trase gasovoda. računaju na deo prihoda i uticaja. Dvoumljenje Pažnja i očekivanja od Nabuka u većini. koja je prošle nedelje u Ašgabatu dobila prve najave izvoza turkmenistanskog gasa u Uniju. a eventualni posrednici na rentu. samo preko ova dva gasovoda. To bi mogla biti poruka iz istupa komesara Ferero Valdner. Kako se prostiru gasovodi. Rusija nije reagovala na ove vesti. konkurencija je dobrodošla. koje do kraja godine mogu da dosegnu i 400 dolara za hiljadu kubnih metara. rastući značaj. Kinom i Iranom. Skoro da bi se mogao steći utisak da je otvoreno „istočno energetsko pitanje“. nazove čak i „ Linija Mažino“. povećava obim dostupnog gasa i potencijalno utiče na smanjenje cena. MAJ 2008 | GEOPOLITIKA PRIRODNOG GASA (6) Prvoklasna roba Piše: Milan Simurdić. ali i zapuštenim stanjem u eksploataciji gasa i iznad svega američkim otporom bilo kakvom gasnom povezivanju Brisela i Teherana.

Mađarska je prvo pristala.do Centralne Evrope SS2 Južni krak Južnog toka . potencijalno na račun Austrije.102 Feljton BR. To se čulo u javnim izjavama iz krugova naših učesnika u pregovorima o energetskom aranžmanu sa Rusijom. takođe u istom konzorcijumu. najviše i najsigurnije se zarađuje samostalnim plasmanom i naplatom gasa sve do krajnjeg potrošača. Pretposlednja etapa. što SAD povratno nastoje da smanje ili makar ublaže. turskim kompanijama i naravno neizbežnim Gaspromom. Austrija i Bavarska su u žiži interesovanja Moskve kao najpogodniji gasni centar Evrope. Nema preciznijih vesti šta je pozadina dilema Ga- sproma oko trase. sa ambicioznim OMV koji svoje širenje vidi. Mađarski MOL. je pomalo iznenađujuće otvorena nedavnom posetom čelnika Gasproma Ljubljani. Moskva je Budimpešti ponudila produženje gasovoda Plavi tok. pa je pozicija Gasproma komotna u odnosu na oba partnera. Ne protivi se ni fifti – fifti vlasništvu sa Gaspromom u Baumgartenu. sa primamljivim najavama da bi tako ova država postala glavno gasno čvorište u Centralnoj Evropi. Vašington sprečava njegov dotok u Evropu. sa austrijskim. Pre objave projekta Južni tok. a Moskva ubira dividende i jača svoje energetsko prisustvo u Evropi. Obnovljeni su zastali pregovori o gasovodu preko Slovenije. se nalazi pod pretnjom „neprijateljskog preuzimanja“ od strane OMV. MAJ 2008 | TGI Turska-Grčka-Italija. verovatno jeftiniji gas iz Irana u gasovodu Nabuko. Kavkaz. u svom gasnom segmentu. Više mu odgovara da Teheran cevi okrene na istok prema Aziji.i Nabuko i Južni tok. Iran spremno potpisuje sporazume o gasu. On želi da se širi u regionu i za sada kohabitira. Ponuda trase Južnog toka Ljubljani ilustruje još jedan segment ovog gasovoda. Južni tok se. švajcarskim. Sasvim logično. Austrijski OMV. od Turske do Mađarske. na račun Plavog i Južnog toka. Složena bitka Tu negde se balkanska gasna arhitektura naslanja na onu centralnoevropsku. Iran. nakon pritisaka iz Brisela i Vašingtona opredelila za kompromis . odnosno nastupa Gazproma. najvećem podzemnom skladištu gasa u regionu. sve do Irana. Crno more sa Balkanom kao neodvojivim delom ove gasovodne slagalice. Iz Moskve nema javnih izjava. sa mogućim povratnim uticajem na Balkan. Umesto Austrije može Slovenija. pre svega. zavise od ruskog gasa. sa obrazloženjem da odlaganje ratifikacije unikatnog srpskoruskog međudržavnog energetskog sporazuma u Beogradu može trasu pomeriti prema Rumuniji. gasna interkonekcija BTE Baku-Tbilisi-Erzurum gasovod SS1 Severni krak Južnog toka .Zapad gasni izvozni koridor( iz Kaspijskog regiona) Alternativni ruski projekti Izvor: CES commentary sutan prećutni konsenzus da je ovaj gasovod isplati samo ako se puni iranskim gasom. gde se bije složena bitka za kontrolu i uticaj. 415 | 5.do Grčke i Italije Postojeći gasovodi Planirani gasovodi Istok . Za gas iz Južnog toka u Mađarskoj se formira posebna kompanija. Problemi sa jednim partnerom mogu trasu da skrenu prema drugom. Ne treba zanemariti da su interesi Gasproma i OMV kompatibilni kada se radi o pitanjima plasmana gasa u Uniju. Kaspijski bazen. pa se potom. Situacija je paradoksalna – Teheran nudi gas. Sve se to odvija u širem regionu koji povezuje Centralnu Aziju. ali tamošnje agencije su izvestile da gasovod ima „devet varijanti“ . Ljubljana je uzdržana i ne treba očekivati njihov brzi odgovor. baš na Balkanu i u regionu Crnog mora. što će do- datno zgusnuti gasnu priču. ali i umesto Srbije može Rumunija. osim tumačenja da ruska kompanija ne želi da distribuira gas preko posrednika koji su zakupili kapacitete austrijskih gasovoda. pre krajnjeg ishodišta u Italiji. Gasprom bi želeo da izbegne konkurentski. sudeći prema nedavnim vestima. što komplikuje odnose učesnika u projektu Nabuko. Zapravo. nema ništa protiv da ovaj gasovod doprema i ruski gas. gde god je to moguće. „dvoumi“ između Austrije i Slovenije. npr. učesnik u konzorcijumu za izgradnju Nabuka. pogotovo vojno neutralni Beč. U svakom slučaju. ove dve kompanije.

iz Rusije će stići poruka: gasovod će zaobići Srbiju tela u snažan lobi snabdevača gasa na lii idemo preko Rumunije“. Energetska utakmica gasovoda je u pugde drugo može da se ide? Ukoliko posedujete snažnu kontrolu nad nom jeku. drugačija. 01. To je ključno pitanje ne samo će se to realizovati i u kojoj formi. RFE 18. Prvi primer je snažno protivljenje mađarske opozicije. integrisana sa Gaspromovom infrastrukturom. 2008. RFE iz opozicije da je Bugarska postala „tro25. aktuelni propisi koji se odnose na ta pitanja su u skladu sa direkti530 vama EU. a poznato je da je Rumunija najsnažnija podrška projektu Nabuko. takođe odvojeno od isporuka iz Rusije.„nelegalan i neprihvatljiv“.“ Državno rukovodstvo odbacuje ocene Fjodor Lukjanov. 01. te stoga u nadležnosti Parlamen540 ta. Evropski narodnjaci smatraju da Južni tok ne obezbeđuje pravu diverzifikaciju i da zapravo jača 490 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 zavisnost od jednog. Prirodni gas je. tokom posete Kataru. Da li jedne i plasmana i prodaje gasa sa druge strane. Parlamen520 tarci iz redova evropskih narodnjaka su 512 pokrenuli niz aktivnosti u Briselu.104 Feljton BR. maćini su već cirkulisali nacrt „Povelje“ Sergej Stanišev. gla da transformiše Forum iz amorfnog „Ako nastavimo sa svađama. infrastrukturom u Srbiji. februar 2007. Evropi. pod opsadom. 04. ruskog izvora gasa. nalik onoNikolas Gvozdev. Vašington. Ukoliko Austrija uđe u orbitu traži da se javnosti predoče sporazumi Gasproma. ili u državama koje imaju šanse da joj se pridruže. bugarski premijer povodom potpisivanja sporazuma o Južnom za koju je Komersant napisao da bi „motoku. 2008. Moskva. 560 556 Napadaju odredbe sporazuma o izuzeću 555 553 iz plaćanja PDV. i NATO. evropski komesar za energetiku. Do„Sa ovim projektom garantuje se mesto Bugarske na energetskoj karti Evrope“. Preko Austrije kontrolisala bi se Mađarska“. 2008. Gde god je moguće treba pojačati rusko prisustvo u dom koji doprema gas iz Azerbejdžana. gali da se radi o energetskoj međuzavi„Ne odbacujemo ideju o stvaranju gas kartela. Opozicija. Novosti. nijama OPEC“. Nikson Centar. ekonomskoj ravni. Ukrajina joj nudi učešće u projektu Beli tok. ćem stvaranju kartela za gas. Tamošnji desničarski Fides ocenjuje da je Južni tok Utakmica u toku Dok za izgradnju gasovoda Nabuko ne. znasa bezbednosnog. Potom. 2008. . ali ova inicijativa zahteva snosti. RFE 17. će se više nakon junskog sastanka ForuAndres Pibalgs. inače većinski integrisanom u EU je da je ovo izborna godina u Sloveniji. ili unutar EU. funkcioner DSS. Prema njihovoj oceni. pa se narušava i domaće i za526 523 konodavstvo Unije. Rasprave o Južnom toku će se povećati i u Uniji. obrazlažući da se radi 550 546 o pitanjima koja su garantovana zakonom. nastojeći da izdejstvuju jasne prefe500 rencije za Nabuko. energetski analitičar „PINR“. Ne manje važno onu. vremeno. 01. Uz to. Sa vrha u Sofiji udarcem. 2008. a potom OMV preuzme MOL. ne samo u smislu energetike. istoRuski predsednik Vladimir Putin. 2008. nalik mađarskoj. uzvraćaju da niti je Unija Troja. već i sa tržišnog aspekta“. Rim. 01. već i spoljne i bezbednosne politike. „Smatram da je ruska strategija da pusti da Zapad razočara Srbiju. a sa tražnjom raste i cena gasa. RFE 25. RFE 28. ona se zadržava prvenstveno na dodatno proučavanje“. me za naftu (OPEC). dobijate kontrolu nad jednim od glavnih evropskih Iz pozadine dopiru informacije o mogukoridora trgovine i transporta“. to bi bilo postizanje dva gola jednim potpisani sa Rusijom. Koliko god se akteri slaNenad Popović. sporazum postavlja kurs za naredGodišnja proizvodnja Gasproma (milijardi kubnih metara/godina) ne decenije. Pozicija Rumunije u odnosu na Južni tok podseća na onu koju ima Poljska prema Severnom toku. Indikativno je da se Bugarska. 01. ma država izvoznica gasa u Moskvi. oslobađanju od carine 548 548 i eksproprijaciji. sta510 li su na stranu ocena mađarske opozicije.nost i Parlament bili isključeni iz „tajnih“ pregovora. jer su javma uočljivih primedbi i polemika u regi. očigledno prvoklasna geopolitička roba. sa Južnim tokom je situacija Srbiji i Rumuniji. Briselski kuloari su očigledno puni Izvor: Energypolicy ovih priča. glavni urednik „Rusija u globalnim poslovima“. nakon potpisa na sporazum o JužIstočno energetsko pitanje nom toku. janski konj“ ruskog energetskog nastu„Austrijska mreža gasovoda i podzemnih skladišta gasa će biti dodatno pa u Evropi. MAJ 2008 | Nema potvrda ni vesti u tom pravcu iz Bukurešta. što bi nadmetanje „Uveren sam da infrastrukturna mreža mora biti odvojena od eksploatacije sa učinilo još žustrijim i neizvesnijim. ugovorno obavezala na povezivanje sa Tursko – grčkim gasovo„To je deo šire strategije. niti je Federiko Bordonaro. 10. 415 | 5.

Dvesta godine kasnije. iako su u Evropskoj uniji već četiri godine. U Češkoj kao i u mnogim državama istočnog bloka. Te razlike postaju još veće vikendom. Broj turista i dalje raste. kako kažu. kojih u Pragu ima skoro 750. a daleko je od toga da kilogram vegete i par najlon čarapa u džepu obećavaju lud provod. a grad ostavlja turistima Ana Krajnc egenda kaže da je proročica Libuše. valutni kurs je toliko fluktuirajući da u jednom delu ulice evro ima vrednost 19. kao posebna dobrodošlica za naivne turiste. poput cena po kojima se prodaju slike. u znak nezaborava i očuvanja memorije naroda otvoreni su muzeji posvećeni komunizmu. U Pragu se neprimetno smenjuju i prepliću vekovi i stilovi. cene prate i zanos. koji su godinama dominirali. foto: Arhiva .da ostave pečat emocije koju je svako vreme nosilo sa sobom. Naime. Česi su zadržali egzistencijalnu dovitljivost neophodnu u poznatim nepredvidivim vremenima. u IX veku Prag je postao sedište dinastije Premisl. MAJ 2008 | Prag San u kamenu Česi su miran narod koji vikendom odlazi u prirodu. da su Česi miran narod koji vikendom odlazi u prirodu. godine došlo do smanjenja broja „vikend“ turista iz Velike Britanije. Zato je možda Prag istovremeno raskošan i mračan. vodi se tihi rat ateljea. radionica i magacina. sa rupom prikrivenom flasterom. zlatan i crven. L Centru Praga danas ponajviše možda nedostaju Pražani. pivnica i hotela. marionete i ostali suveniri na Karlovom mostu. brzo usvojio. a u nekim delovima dostižu svoj pik. Britanci koji su u Prag dolazili zbog dobrog noćnog provoda i velikih količina jeftinog piva. koja je bila slovenska princeza. od čega je za skoro 60 odsto glavna destinacija Prag. Rusi su i dalje najbrojniji posetioci. ali smanjenim intenzitetom u odnosu na nekoliko godina posle Plišane revolucije kad su u Prag dolazili zapadni Evropljani da vide šta je bilo i ostalo ispod gvozdene zavese. a grad ostavlja turistima. na kojoj je crveni odrpani džemper. Kako se krene poznatim rutama. nalazi se jedan izlog davno zatvorene prodavnice u kome stoji papirna jednodimenzionalna lutka.106 Lifestyle BR. od strane došljaka koje je Prag. Danas je sve veći broj turista iz Azije. 415 | 5. Češku poslednjih godina posećuje blizu sedam miliona turista godišnje. gde se sovjetska čizma zaista mogla čuti. a na drugom 24 krune. dok je 2006. iako već posle dana boravka i dvadesetak evra manje u džepu nije Težina sovjetske čizme Postoji nekoliko delova Praga iz kojih EU još uvek nije provetrila ustajali vazduh komunizma. gledajući sa Višehradskog brda prema šumovitom bregu sa druge strane Vltave. Amerike i istočne Evrope. poslala svoje ljude da sazidaju zamak na mestu gde je jedan čovek izrađivao pragove sa rečima: “Zato što i najotmeniji čovek mora da spusti glavu pred pragom. Priča se po gradu. Kad se krene od centra prema železničkoj stanici gde počinje carstvo beskućnika i napuštenih prodavnica. Pored piše „Život devedesete“. gradu ćete dati ime Prag”. Naime. otkrili su da su iste količine alkohola po manjim cenama dostupne u Baltičkim zemljama. Praški vešto Na sreću svih turista i svetskih lutalica Pražani su kroz vekove umeli da ostvare jedno . U cenama ne štede turiste.

postao prestonica Svetog rimskog carstva. Ipak. Iako ga je pregazio. omiljenim u tom delu Evrope brendirani od strane kompanije Coca Cola. koji u XVI veku postaje sedište Habzburške monarhije. biće potrebno dosta godina dok ostatak zemlje ne dosegne prosperitet glavnog grada. Češka kuhinja miriše na skromnost. Religijski ratovi ostavili su traga na gradu. Hitler je poštedeo Prag uništenja. kupus. doduše svi kiosci u centru grada sa tradicionalnim kobasicama. 415 Lifestyle 107 teško otkriti gde je bolja ponuda. Srce Evrope Zlatan grad. Grad stotinu tornjeva. osim u fabrikama sa veoma niskim platama. ta ocena se ne odnosi na ostatak Češke. jer prema predviđanjima. omiljenog češkog kralja. Dok su u Pragu mogućnosti za zaposlenje raznovrsne. da bi ubrzo ušao u «mračno doba». Tad je stekao neka od današnjih glavnih obeležja grada. MAJ 2008 | BR. Vite. zamenjen sa meni setom „kobasica i Coca Cola“ kao prvim izborom na ulicama. Turisti nek’ se snađu.| 5. foto: Arhiva . uspostavio dobre veze sa Parizom. a svakako nosi višak kalorija i masnoća. ali i iz drugih zemalja. Dolazak komunizma zatvorio je vrata grada. Apsurd godina koje su usledile leži u tome što je to istovremeno bio period najveće privredne stagnacije i velikog siromaštva. mogu to sebi da priušte. koji je početkom XX veka kad je građansko društvo Evrope disalo već punim plućima. Česi su apsolutno nezainteresovani za uklapanje u trendove zdrave ishrane. poput Karlovog mosta i katedrale Sv. Magični grad.. sladak ili kiseo. da bi za vreme Karla IV. godine. Prag je počeo rast iz Praškog zamka krajem IX veka. Kruna sveta. ali posledice ekonomske stagnacije su ostale. jer ga je želeo za svoje sedište. Iako su. Prag zbog toga predstavlja poželjno mesto za zaposlenje ne samo za Čehe iz unutrašnjosti. meso. Ako je suditi po javnoj ponudi hrane. jer turizam donosi velike prihode gradu i državi. knedle i još malo mesa. za ostatak Češke koja je zapuštena to nije rešenje. najviše iz Slovačke i Ukrajine. Prag je prema Eurostatu 2005 ocenjen kao najbogatiji region od svih članica koje su u Evropsku uniju ušle 2004.. Ako se uzme u obzir da većina Čeha vikende provodi aktivno u prirodi. već i za radnike migrante. Nacionalna osvešćenja i industrijska revolucija podigli su i ovaj grad. te veze su prekinute sa početkom rata. pa je bio pun umetničkog sveta. Tradicionalno „umuvaju“ u svako jelo meso. niti doći do informacije da je najbolje menjati evre kod Arapa. sedištem kneza Borivoja iz prve češke dinastije Premisl. San u kamenu. na sreću. pa jaz u primanjima stanovništva u toj zemlji stalno raste. Danas kad je Češka članica Evropske unije mnogo toga počinje da se menja. a posle Praškog proleća pognuo na neko vreme glave Česima čiji je otpor represiji doveo sovjetsku čizmu pod skoro svaki prozor. dok je sa druge strane grad postajao jedan od najznačajnih kulturnih centara Evrope. Mnogi sadržaji grada namenjeni su turistima. a na drugom 24 krune konstrukciju istorijskog centra grada i razvoj univerziteta. Ipak. jer je sve do pada komunizma dosta ulagano u re- Prag: Zlatni grad Valutni kurs je toliko fluktuirajući da u jednom delu ulice evro ima vrednost 19. pa je meni set – „kobasica i pivo“. stara kombinacija se odbranila od korporacijskih napada u brojnim češkim pivarama. u unutrašnjosti posla skoro da nema.

pomalo gorko dodaje Jelena. po preporuci iz biblioteke u kojoj je prethodno honorarno radila. Kako Angelovska kaže oni su verovali da može da se bavi poslom koji nikakve veze sa bibliotekarstvom nema. BR. Dodaje kako je očigledno da zna dobro da se igra brokera. onda verovatno ume svaki posao dobro da radi. poslodavce koji su za nju saznali iz medija u poslednjih dva meseca jer joj nisu nudili posao u struci. pozvali tek nakon što sam na neki način postala popularna. 415 | 5. pobednica Volksbank virtuelne berze Bibliotekarka na brokerskom zadatku Nakon što je početni. “Krivo mi je što su me nakon bezbrojnih konkursa na koje sam se prijavila. potpuno privatno”. Ne zahvaljujući tome što se za nju pročulo nakon što je pobedila nekoliko stotina brokera među više od dve i po hiljade učesnika na virtuelnoj berzi Volksbanke. Ne posreći se kao meni svim onim mladim i vrednim ljudima sa biroa”. Odbila je. prvo stalno zaposlenje dobila je tek sad. virtuelni. prodaću ga i uložiti novac za započinjanje sopstvenog . MAJ 2008 | foto: Dušan Đorđević Jelena Angelovska. jer ako je sposobna da najviše od svih profitira na virtuelnoj berzi u žestokoj konkurenciji i bez ikakvog brokerskog iskustva. Angelovska tvrdi da je ta pobeda potvrda njenog kvaliteta. kapital od 100 hiljada evra uvećala za 13 odsto i tako bila najuspešnija na virtuelnoj berzi osvojivši kabriolet marke Volkswagen vredan nekoliko desetina hiljada evra.”Uvek sam mislila da ću dobiti neko priznanje za svoj rad.. ali da nema nameru da unovči svoj novi kabriolet marke Volkswagen kako bi se okušala na pravoj berzi. objašnjava. to posao koji dobro zna da radi Snežana Krivokapić U pravo se spremala da krene na posao kad je dobila poziv za ručak iz magazina Ekonomist. Jelena Angelovski je slavila i svoj 28.108 Na ručku sa. Ispalo je međutim da sam priznata zbog nečega što sam radila iz hobija. ali nije materijalista”. Prijavila se iz radoznalosti. U stvari je i taj prvi pravi posao dobila kao i do tada. poslodavci na neverovatne načine dolaze do mog broja telefona nudeći mi da recimo radim u građevinskoj firmi. Sigurica Nadimak pod kojim je igrala na berzi dobila je na promotivnoj večeri koju je banka organizovala. Bila sam naravno razočarana jer je gotovo nemoguće da me ne pozovu na razgovor ako uvek ispunjavam sve uslove. “Ako se uskoro zasitim auta koji sam osvojila. Za svaki posao za koji su me odbili bila sam uverena da mogu dobro da ga radim.. Premda je na Filološkom fakultetu diplomirala na odseku za bibliotekarstvo još pre nekoliko godina. A onda nakon pobede u ovoj igri. Tog prvog radnog dana u biblioteci privatnog Pravnog fakulteta. međutim. a i kako kaže “zato što voli pare. rođendan. osim mešetarenja na berzi. Angelovska se zaposlila u biblioteci jer je.

Za tri meseca koliko je igra trajala. a i oni su videli gde ja ulažem. Poslednjeg dana igre u pola dvanaest uveče na vrhu rang liste učesnika stajalo je njeno ime. odmah sam ih prodavala. pripoveda Jelena. Uostalom. “Proverila sam u dnevnim novinama da li ima mog imena. Tamo se nalazilo samo ime nedeljnog. “Čim bi akcije počele da padaju. da kad idemo u londri (laundry) ponesemo kore. jer prijatelji kod kojih je bila nisu imali internet. Potom se skroz “navukla”.. Trebalo bi da je pobedila. ”Svi ostali su imali barem deo akcija na domaćoj berzi. viza više ne bi trebalo da bude problem. kad je bilo rečeno da će se objaviti ime pobednika. Sedamnaest godina je radila kao krojačica na ćošku iza njihove zgrade. Pored te berze. smeje se Jelena. već zato što su iz patriotizma hteli da imaju većinu domaćih akcija. Savetovala nas je kad bismo hteli da peremo veš. misleći na četvrt dolara (quarter) koji se ubacuje u aparat pre nego što se uključi mašina”. Ja sam sve vreme bila prva. Smatra da je za njenu pobedu. pošto je bio vikend. ali ne i šta oni znače. seća se Angelovska.. kako se to ulaže na berzi. odgledana ulični performans roleraša u kojem su zajedno učestvovale bake i reperi sa dredovima da bi na sledećem ćošku sedela u knjižari i čitala knjigu pored prosjaka koji je tu došao da se ogreje. ovo je bila idealna prilika da opet ode u grad koji nikad ne spava. Morala sam da sačekam do ponedeljka. da bih opet izbila na prvo mesto sredinom februara kad su akcije na Beogradskoj berzi počele naglo da padaju”. Verujem da su tako odlučili da ulažu ne zato što se ne bi snašli na inostranom tržištu. Watch out Wall Street. Na trećoj godini fakulteta uverila se zašto ga tako zovu. Angelovska je svoj portfolio pravila samo od akcija sa te dve inostrane berze. Oduševilo je najviše što je Njujork grad pun kontrasta. objašnjava svoj princip igre. Mogla sam da pratim kakve poteze vuku drugi igrači. Pripremala se za igru tako što je pročitala pravila i raspitala se. glavni “krivac” patriotizam drugih igrača. jer se osim po rodnom Pančevu ne usuđuje da svoj skupi auto vozi po Beogradu.950 prestigao drugoplasirani. videla probu Žon Bon Žovija sa tada. Pošto kao nezaposlena nije mogla da dobije vizu.000 4. Game over. Nijednom nije otišla na Menhetn niti je naučila engleski. kaže Angelovska. Kad izađete iz bioskopske sale u sred noći vas zaslepi svetlost neonki koja je toliko jaka da je osećaj kao da je dan”. u igri su bile i frankfurtska i njujorška. ”U stvari je znala izraze. Ališom Kizom. Sad. jer mi na telefon nije niko odgovarao.”Niko me nije upozorio da tamo bukvalno nikad ne pada mrak. Na ručak u restoran na Savskom keju stigla je ipak gradskim prevozom. pošto je dobila stalno zaposlenje. najveći problem joj je bio kad jedne večeri umalo da ne stigne na svoju redovnu dozu trgovanja od sat i po. na internetu najviše. Doduše. kod nas ne tako popularnom. ali ne i finalnog pobednika. sad ionako nije pogodno vreme za ulaganje na berzi”. U jednom trenutku je srela Zverku iz serije Seks i grad. MAJ 2008 | BR.| 5. iskusno će Jelena. 415 Na ručku sa. 109 Nisam materijalista. na njene akcije loša situacija na Beogradskoj berzi nije imala nikakav uticaj. Kad idete u „londri“ ponesite kore Od početka igre imala je motiv. U stanu do njenog u Njujorku je živela žena poreklom iz jednog vojvođanskog sela. Poslala sam e-mail banci. međutim. Nisam uopšte želela da rizikujem”. ali volim pare biznisa. Putovanje za dvoje u Njujork. Želja da opet poseti grad sa verovatno najviše različitosti na svetu. što je bila nagrada za drugoplasiranog učesnika. dolazi najbolji srpski samouki broker! . Tog dana smo se vozili ka servisu da kupim kvaku koja je koštala stotinak dinara za moj stari auto kad su me pozvali iz Volksbanke i rekli mi da sam dobila auto vredan dvadesetak hiljada evra”. Jedino me je u jednom momentu Restoran Kameleon Espreso Espreso sa mlekom 2x Đus 3x Mineralna voda 2x Grilovani pileći batak Pizza Quatro Formaggi Kameleon salata Njoke sa sosom od tartufa Tiramisu Panakota 2x Ukupno 90 200 450 260 590 680 650 580 450 1. ovom prilikom nije joj se ispunila.

176 240.218.249 10.7 11.684 347.967 50. 2005. USD 640 783 886 902 698 749 1.244 281. 415 | 5.1 0.8 12.727 340.497 Novčana masa M3 125.5 4.7 13.860 10.6 1.1 1.626 44.2 4.737 229.248.543.1 653.0 286.142 350.9 4.719 dugoročna 81 454 480 369 444 642 651 669 685 718 779 818 889 996 1.971.152 3.9 13.852.096 56.078 8. Republika Srbija Gotov novac u opticaju 2001.293 268.563 u mil.617 245.905.950 9.5 5.431 9.1 30.417 Izvor: Narodna banka Srbije Štednja stanovništva.4 6.1 3.577 9.4 4.098 110.7 5842.870 634.550 7.1 2.0 15.738 110.756 11.5 253.3 148.717.994 45.037 1.490 52.4 437.5 665.3 2169.6 8.483.1 12. stanje na kraju perioda.413 333.5 4.7 708.5 252.1 8.958 308.415 191.8 0.267 7.866 193.8 247.0 748.032 331.1 302.2 8.233 3.957.976 46.359 315.0 4.784 58.653 10.180 278.3 7.4 7.794.5 12. Januar Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar 2008.269 Devizne rezerve NBS u mil.4 14.085 8.511 399.813 301.7 7.401 9.684 55.601 403.625.091.528 4.559 3.311 9.2 14. 2003. 2002. 2003.815 99.957 124.523.1 249.235 50.5 6540.2 6.804 7.401 77.5 11.6 3.3 13.2 Ukupno (1 do 4) (5) 1.410 50.5 258.6 5146.2 15.4 11.659 Novčana masa M2 68.000 73.8 255.7 1.864.730.808.589 8.078 svega 20.5 433.9 2014.0 1.2 12. Januar 25.873 16.873 236. 2002.470 903.070.236 144.3 753.732.941 69.465 458. Januar Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar 2008.280 3.111.2794 Novčana masa M1 58.9 4. 2005.349 50. 2007.629 171.760 9.833 26.218 14.199 u mil.606 56.5 0.544 111.6 14.112 381.8 Efektiva i depoziti u inostranstvu (3) 992.8 323.949 200.756.2 14.8 0.1 14.2 359.557 346.1 1925.662 256.2 8.274.2 4.299 131.8 11.109 339.0 0.783 2.503 409.955 345.0 Devizne rezerve banaka (6) 639. 2006.074 3.572.1 8.4 0.6 12.2 4.928 336.062 323.252. 2005.851.553 49.0 1.797 Dinarska štednja kratkoročna 1.606 Izvor: Narodna banka Srbije Devizne rezerve Narodne banke Srbije Devizne rezerve Narodne banke Srbije Zlato (1) 2001. din Devizne rezerve banaka u mil.086 279.763 9.093 52.546.6 635.485 381.225.136 260. 2006.753 2. USD Ukupno (5+6) (7) 1.728 293.3 7. 2007.852 1.382.2 139.4 1.650 68.3 16. 2002.742.992 10.843 11.7 12.839 55.049 1.0 12.532 66.714 190.5 305.0 4.0 7.929.7 12.407 250.5 613.981.455 48.602 1.245 5.706.9 2583.9 253.831 163.951 317. 2006. stanje na kraju perioda.1 4.889 14.636.078 1.798.044 57.3 u mil.9 5.550.460.039.423.380. MAJ 2008 | Finansije Osnovni monetarni agregati.680.489 73.6 Hartije od vrednosti (4) 3.541 287.908 6.550 307.8 698.437.5 114.8 9. Januar 22.4 0.033 10.695.090 248. 2004.6 4.070 91.971 133.552 52.5 705.8 0. 2008.287 93.928 146.455 8.719 42.110 Index BR.805 Devizna štednja kratkoročna 20.565 66.788 48.893.996 9.554.5 783.906.3 Izvor: Narodna banka Srbije .287 9.266 43.9 0.417.1 13.980.622 8.211 277.7 13.3 7.766 11.966 390.871 936. 2004.042.688 10. USD 1.6 12.7 585. 2007.288. Republika Srbija Ukupna štednja svega 2001.278.367 415.9 241.619.8 8.979 45.823 6.681 270.315 257.4 Specijalna prava vučenja (2) 8.416 8.161 100.280.865 Depozitni novac 32.887.026 286.556. Januar 164.3 1.371.160 214.478 3.063. din dugoročna 368 1.096.542 11.169 2.042 1.0 11.8 214.574 278.0 1.169.409 3.072 306.211.5 782.604 192.563. 2004.3 885.8 12.469.330.607 326.930.783 321.141.7 745.435.972 392.3 5.5 258.195 299. 2003.550 4.465.206 221.1 4244.337.4 3.227.2 1.2 8.5 901.403 268.165 53.7 0.

799 Vojvodina 30.35 I-III 2008.354 27.994 34.220 Vojvodina 42. II 2008.943 31. 2008.99 100.624 63.982 29.| 5. 118.013 Centralna Srbija 42.09 86.481 56.809 24. Indeksi nominalnih bruto plata Indeksi realnih bruto plata Indeksi nominalnih neto plata Indeksi realnih neto plata 99.893 43.221 61.665 31.681 47.714 21.252 35.016 Ukupno 30. društvene i lične usluge 42.29 105. ø 2007. III 2007.965 47.275 27.78 III 2008.464 46. Bruto plate Ukupno Ukupno Poljoprivreda.64 99.996 32. šumarstvo i vodoprivreda Ribarstvo Vađenje ruda i kamena Prerađivačka industrija Proizvodnja električne energije.617 40.20 97.453 32.53 105.348 52.855 34.193 49. skladištenje i veze Finansijsko posredovanje Poslovi s nekretninama.49 118.38 86.571 40.017 28.19 119.589 42.397 30.662 37.069 Neto plate Centralna Srbija 30.327 35.023 51.058 29. XII 2007.532 45.484 33.610 27.87 III 2008.41 I-III 2008.520 32.009 42.090 49.431 32.719 56. 89.613 Izvor: RZS Indeksi nominalnih i realnih zarada.05 110.147 59.66 100. ø 2007. iznajmljivanje Državna uprava i socijalno osiguranje Obrazovanje Zdravstveni i socijalni rad Druge komunalne. 415 Index 111 Plate Prosečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji .593 50. I-III 2007.794 31.952 53.956 40. gasa i vode Građevinarstvo Trgovina na veliko i malo.182 51. Republika Srbija III 2008.982 22.756 13.145 83.649 37.015 29.68 103.89 Izvor: RZS .919 34.372 22. MAJ 2008 | BR.520 18.90 98.523 32.772 41.123 33.522 51.44 97.602 30.225 23. 110.001 35.928 35.101 34.080 37.09 98.632 46.810 24.893 25.176 49.50 89.985 53.300 33.722 45. opravka Hoteli i restorani Saobraćaj.464 38. 119.865 37.750 45.607 85.897 19.809 24.164 47.873 34.560 38.493 47.56 III 2008.60 103.197 30.052 22. 107.791 36.358 36.mart.485 45.72 108.826 23.855 33.151 78.159 37.033 16.078 24.

2007 24. X 2007.2007 24.2007 Svetske berze index vrednost indeksa 16358.10.10.00 UnDef c/cwt c/bu c/bu c/bu c/bu c/lb $/st $/t $/t $/t CBOT CBOT CBOT CBOT CBOT CBOT CBOT LIFFE CSCE LIFFE SBI 20 (22. Ona odražava veliki debalans na širem.2007 24.0 3237.00 Izvor: Tenfore 4500 5500 BR. organizacija zemalja članica izvoznica nafte.2007 24. Sasvim suprotno. Kamatni diferencijal ECB-a i Fed-a preferira sada evropsku monetu i to je činjenica prvoga reda u svetskim monetarnim kretanjima. Očekivanja spekulanata da će Evropska centralna banka biti primorana. držeći se prethodnog zaključka.1 datum 24. sve u očekivanju da će mere obuzdavanja inflacije naškoditi njegovom performansu.2007 24.2007 24.67 7828.) 13000 12000 11000 10000 9000 8000 c/lb CSCE Izvor: Tenfore 7000 CSCECBOT-Chicago Board of Trade LIFFE-London International Financial and Future Exchange CSCE-Coffe.L.2007 24.39 13676. napravio fenomenalan iskorak od 478 odsto. poterala je vrednost jednog evra na rekordnih 1. terorističke pretnje.85 8769.10.76 450.77 27360.068. povukao se sredinom nedelje za 1.23 2799. odbija dalje povećanje proizvodnih kvota.10.75 63.10. . 415 | 5.0 5674.00 61.10. pak. Dve kineske berze.65 2800. To stvara pogodan ambijent za ulaženje u rizične opklade što sa svoje strane pojačava spekulativan karakter cene nafte.38 2011.75 $/t GBP/btu $/barel 2000 Izvor: Tenfore Regionalne berze LME Cena Aluminijum (HighGrade) Aluminijum (Alloy) Bakar (grade A) Olovo Cink (Special High Grade) Nikl Kalaj 3012 2774.0 11680. i ne uliva prevelike nade u brz globalni ekonomski oporavak. i dalje su suočene sa opadanjem vrednosti svojih indeksa.55 115.10.10. Za njega je sredinom prošle nedelje trebalo izdvojiti preko 80 penija.00 354. tvrdoglavo.26 1872.51 123.2007 Nikkei Dow Jones Nasdaq S&P Milan MIB 30 France CAC 40 Germany DAX UK FTSE 100 FTSE Eurotop 100 Akcije Cena Microsoft General Motors IBM 30. Z.2007 24.10. and Cocoa Exchange 6000 . Već sada se sa sigurnošću može potvrditi stav da na cenu nafte presudno utiču političke igre. Evro je i prema funti sterlinga na visokom nivou.59 39840. Ove godine taj indeks je već doživeo sunovrat od visokih 40 odsto.10.2007 24.0 27704. koji pokriva deonice kompanija na obe pomenute destinacije. XI 2006.98 penija. CSI 300. To je nezaobilazno prva vest koja stiže sa svetskih berzi.24.00 13780.70 364.67 Izvor: Tenfore Žitarice Poslednja cena Pirinač Pšenica Kukuruz Ovas Soja Soja ulje Sojina sačma Šećer Kakao Kafa Robusta Kafa Arabika 18. X 2007.10.8 odsto na 3.00 5950. podići refinansirajuću stopu.2007 24. 5000 4000 3500 Nafta (IPE) Cena Dizel Prirodni gas Sirova nafta 3000 2500 1.unca Zlato Platina Srebro Paladijum 919.10.6 63436.D.10.25 20. Obećanja da će proizvodnja biti podignuta daleke 2012. XI 2006. Sada plaća cenu prevelikom entuzijazmu.96 6482. globalnom ekonomskom planu. .112 Index Sirovine Plemeniti metali USD/f. Prethodne dve godine indeks je.00 UnDef 2295.2007 24. u suočenju sa sve izraženijim inflacionim trendom u svojoj zoni.00 17.10.59 4742.10. praćena žestokim smaknućima cena nekretnina u svom miljeu. Rekordan odnos je registrovan prethodne nedelje kada je evro vredeo svih 80.5 22177 Izvor: Tenfore index CETOP 20 Slovenia SBI Austria ATX Praha PX50 Warszaw WIG Russsia ASP Budapest BUX vrednost indeksa 0. pak. godina ne može u ovom trenutku uticati ni na kakvo tržišno smirivanje. Suggar.60 dolara.41 datum 24. OPEC. a u vezi sa tim i spekulativne radnje nervoznih investitora kojima ni samima nije jasno do koje mere cena može ići u vis. Takvom prodoru prija i sve veća zabrinutost da će američka ekonomija upasti u recesiju.208 poena.2007 24.65 2235 28486.26 1519. Merač.10.) Rekordi nafte i evra Cena barela nafte kratko je sredinom prošle nedelje preskočila famoznu crtu od 120 dolara.2007 24.24. MAJ 2008 | Svetske berze Berze centralne i istočne Evrope Crobex (22. ona u Šangaju i Šenženu.2007 24.00 3950.20 8520.

d.378 43.000 16.800 15.215 poslednja cena godišnji prinos promena cene (abs) prva cena najviša nedeljna cena najniža nedeljna cena nedeljni obim trgovanja 09. Zemun Globos osiguranje a. Beograd Lasta a.d. .15 14.85 36.187 2. Kikinda Čačanska banka a.233.00% 20.d.300 4.69% 6.65% 6.998 6. . Gornji Milanovac Napred GP a.41 98.888.554 1. .392 20.d.000 60.32 99. .553 14.402 3.000 350 2.851 4.00 87.d.690 7.90 -0.542.500 2. Beograd Jubmes banka a.656 18.803.748.005 2. Beograd Ikarbus a.037 2.989.277 12.300 42.200 promena cene (%) -5. .998 30. . Beograd Progres a.d.050 850 600 2.33% 1.494.101.d.20 0.09% -5.20 0.80 76.4 81 60 46 41.049 505.20 62.70 11.593.d.595 10. Subotica Galenika Fitofarmacija a. Bačka Topola Agrobanka a.006.d.64% 6.500 4.230 Izvor: Beogradska berza .82% -0.70 72.697 1.90% -1.000 1. Novi Sad AIK banka a.001 2.399 vrednost trgovanja (din) 1. .79% 7.800 16.35 99.349 44.30 76. BERZANSKO TRŽIŠTE Obveznice Republike Srbije (EUR) .907 3.2008.050 1.51 80.45% 16.403 447. .799 2.600 5.891.900 1.d.618 24.Metod kontinuiranog trgovanja serija A2003 A2004 A2005 A2006 A2007 A2008 A2009 A2010 A2011 A2012 A2013 A2014 A2015 A2016 Ukupno 98.997 5.019 207 191 419 610 2.827.000 13.Metod kontinuiranog trgovanja izdavalac Agrobačka a.054 Izvor: Beogradska berza SLOBODNO BERZANSKO TRŽIŠTE Akcije . 415 Index 113 Nedeljni izveštaj Beogradske berze 17.342.180.39% 8.d.41% -5.30 63.67% 6.00% -0.d.80 76.210 8.000 45.847 26.53% -3.000 2.84% 0.55 81.021. .344 4.00 63.727.700 7.5 99.998 50.10% 3.800 69.11% 5.000 125. Beograd Metals banka a.370 26.204 najviša nedeljna cena 8. Beograd Agrocoop a.031.53 18. . Užice Radijator a. .170 374 975 5.247 1.900 6.61% -0.000 29.500 60.500 43.620 3.00 92.299 8.d.d. 2008. .75% 6. Vranje Bambi Banat a. .5 67 64 najniža cena 92.000 47.10 0. 4.134.950 1. .20 63. .991 73.616 155.154 1. . .200 1.00% -9. .450 13.624.33% prva cena 8.856 240.50 518.00 67. Zemun Imlek a.8 26.450 16.d. Beograd Planum GP a.50 -0.11% 6.700 1.96% 0.050 362 965 5.75 76.695 1. MAJ 2008 | BR. Beograd Komercijalna banka a.100 7.070.130 16.943 47.500 4.65% 8.d.900 6.586 1.00 86.721 1.425.67% 6. .299.396.000 60.997 5.940 5.20 61.d.63% 0.800 24.d.400 5.d.860 9.55 99.920.323. .000 1.000 802 600 2.434 1.d.00% -8.65 81.333.14% -0.d.500 300.d.700 1.09 62.378 1.000 58.400 370 2.346.17% -0.d.00 67. .000 51.096 89 13 5 7 272 15.800 362 910 5.998 29.521. . Novi Sad Metalac a.d.325 3.950 367.35 81.758 489 16. .850 3.779 1.500 5. Zrenjanin Dunav osiguranje a. Beograd Informatika a. .984 126 91 315 24 1.069 42.999 13.09.338 148. Požarevac Banini a.003 2. Zemun Putevi a.801 43.70 72.851 4.500 6.937 43.d.800 2.34% -18. 4 .250 43.2002.000 1. Beograd Pupin Telecom a.90 71.827 5.970 125.00 61.000 18.300 42. Zrenjanin Ratko Mitrović a.600 4.430 1.952 35.21% -1. Beograd Politika a.85 93.33% 14.304.500 1. Niš Alfa plam a. Beograd Privredna banka a.981 1.127.41 98.503 304 190.250 najniža nedeljna cena 8.71% -13.575.550 2.52 99 94 93 83.000 2.78% 6.89 78.974 46.00% 2.328 74.4.50 70.205 41.d. .800 9.000 820 749 2. Beograd Fidelinka a.99% -5.000 52.71 99.001 51.500 13.00% -0.6 31.89 17 16.500 1.001 51.11 -0.000 43.000 802 650 2.23.647.000 16.144 43.630 14.25 63.148 45.349 66.01% -1.350 52.850 7. .885 175.66% 5.100 8.55 86.776 241.826.778.d.220 12 13.16% -4.919 850. .530 72 1 155 1.456.000 obim trgovanja (kom) 182 2.51 92.d.d.305 1.600 8.061 256.686 911.050 16.573.000 345 1.704 9.988 423 2.d. Beograd Soja protein a.005 645.600 2.710 18.629 63.916 5. .23.270 5.300 42. Bečej Simpo a.d.180 25.500 4.15 0.245.15 86.48% -1.000 49.85 93.000 16.300 43.5 13.278 68.870 7.517 1. najviša cena 99.10 67. Vranje simbol AGBC AGBN AGRC AIKB ALFA BMBI BNNI CCNB CYBN DJMN DNOS ENHL FIDL FITO GLOS IKRB IMLK INFM JMBN KMBN LSTA MTBN MTLC NPRD PLNM PLTK PRBN PRGS PTLK PUUE RDJZ RMBG SJPT SMPO poslednja cena 8.03% -0.119 379 965 5.d. Čačak Credy banka a.970 5.25 obim trgovanja 299.65 22.d. Kragujevac Dijamant a.99 76 72. .d.998 30.| 5.45 -0. Beograd Energoprojekt holding a. .200 360 2.65 66.696 2.100 1.721 1. .

s tim što će oni koji imaju niže plate dobiti tu jednokratnu isplatu u iznosu od pet hiljada dinara. kao i toga ko je u toj trci pobedio. da devizne rezerve „nije uposlio“. od šećera i svinjske masti do retrovizora iz Zastave u zavisnosti od toga u koji deo privrede bi se novac ulagao. A đavo odnosi šalu jer je rast cena na malo. subvencije. radna mesta. kako bi se kasnije popuštao do redovnih izbora.4. I političari sa plakata izgledaju umorno uprkos naporima „fotošop“ majstora. te da to neće ugroziti makroekonomsku stabilnost. a ostalih 40 odsto da dobiju u raznoj robi. Sa Kosovom ili bez. ako su u mogućnosti na isti način obraduju svoje zaposlene“.. vodeće svetske finansijske institucije upozoravaju na mogućnost još viših cena poljoprivrednih proizvoda. investicije. najbolje je odgovorio sam guverner na konferenciji za štampu koji je podsetio da 40 odsto svakog deviznog štednog uloga građana ide u devizne rezerve. Ili kako su uposlene devizne rezerve (i devizna štednja građana koji još čekaju na isplatu) tih godina..8 odsto. Političari u kampanji guverneru spočitavaju da plaši narod. dotaknu i „zemaljskog života“ građana. no comment Čačak. dovode u pitanje sve navedeno. iskorenjivanje korupcije.Boris Tadić“ foto: Beta . baš za praznike pred izbore. da borba protiv inflacije puno košta.Mlađan Dinkić na mitingu koalicije „Za evropsku Srbiju . Ali nekako upada u oči. izjavio je tim povodom ministar ekonomije koji se odmah ogradio i rečima da su ta povećanja plata planirana prilikom usvajanja budžeta. 415 | 5.. pa recikliraju parole sa prošlogodišnjih parlamentarnih i predsedničkih izbora. poklone i čestitke povremeno kvari guverner NBS upozorenjima da je inflacija visoka. kad bi građani podizali svoje uloge. nekad se. stalnim predizbornim grčem.a samo narod pileće pameti se ne seća trke plata i inflacije 90-tih. objavi da su donete mere za koje se očekuje da će poskupeti kredite građanima. „To je uskršnja i prvomajska nagrada za te zaposlene iz budžeta i moja je preporuka da i poslodavci u privatnom sektoru. Umesto četvorogodišnjeg izbornog ciklusa. Na predizborne ideje o ulaganju deviznih rezervi u neku vrstu investicija. Verovatno. Najavljuje se smanjenje poreza na zarade. onako usput. Tako je i vlada u kojoj stoje nesporni ekonomski stručnjaci odlučila da odobri povećanje plata u zaposlenima u zdravstvu i prosveti za pet odsto.. bolji standard. gde se prve dve godine steže kaiš. sa ili bez Evrope. A upravo oni. 19. u Srbiji zemlji predizbornoj. U tom slučaju. i koji povremeno. MAJ 2008 | Prvomajska poslanica Milan Obradović U morna Srbija od izbora. Istovremeno će ti zaposleni dobiti i jednokratnu pomoć u iznosu od tri hiljade dinara.114 (no) comment BR. da svaki put u nedeljama pred izbore dođe do nekog povećanja plata ili isplate duga građanima. Čini se da i kreativni direktori zapadaju u krizu. Obećavaju se poznate stvari. onda bi banke mogle da im daju 60 odsto njihovih uloga u novcu. sa raznim varijacijama na temu. pantalone se stalno popuštaju. Veselje građana koji primaju obećanja.2008 . na međugodišnjem nivou u martu iznosio 11. Cene nafte dostižu rekordne iznose.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful