POSEBAN PRILOG Značaj telekomunikacija za razvoj biznisa

MMF i Vlada:

Raskorak u procenama
TM

Knjaz Miloš:

Upakovan za prodaju

magazin

Susret sa Bilom Klintonom:

Pogled sa 44. sprata
www.emportal.co.yu

Broj 415, 5. V 2008. cena 190 dinara, CG 3EUR, BIH 6KM, SLO 3,5EUR, HR 20KN, MK 90DEN

5. MAJ 2008 / BR. 415

Sadržaj
32 Ekonomija u izbornim obećanjima političkih partija

Iznenađenje u pripremi
U prvih mesec dana izbornom kampanjom dominirala su simbolička i neekonomska pitanja: odbrana integriteta zemlje ili ulazak u Evropsku Uniju. Ekonomska i socijalna pitanja probila su se u prvi plan tek početkom aprila. Budući da bi naredna vlada mogla da bude otvoreno antievropska, ona bi kao kompenzaciju mogla da pokaže veću ekonomsku agresivnost od prethodnih vlada

foto: Fonet

Uvodnik 10 Podložno promenama Pregled nedelje 12 Politika 13 Ekonomija Ekonomija i društvo 14 Slaven Živić „Knjaz“ upakovan za prodaju 16 Fokus Promene? 20 Hotelijerstvo u Srbiji Zablude marketinškog Hitlera 24 Raskorak u procenama MMF i Ministarstva finansija Srbije Potcenjena privreda povećanih rizika 26 Neslavni rekord Poslednji u navodnjavanju 28 Čačani o zastoju gradnje autoputa Horgoš - Požega Ključni podsticaj invesicija 29 Pitanje nedelje Jačanje Reflektor 30 Restituciona lutrija

Naslovna strana: Branislav Ješić / Lazar Bodroža

Tržište i novac 40 Telekomunikacije Uskoro kontrola tržišta 42 Prose, Kragujevac „Ruke” za ceo svet 43 Hyundai Centar vredan 15 miliona evra 44 Metalac, Gornji Milanovac U planu fabrika u Rusiji 46 Mlekarska industrija EU odobrila provoz mleka 72 Sajam Građevinarstva Potraga za srpskim partnerima 76 Zoom Slučajno ili ne 77 Udruženje banaka Srbije Rastu krediti Libertas 78 Čovek u istoriji Menadžment 80 Francuska Intelektualni zadatak Menadžer 84 Izgradnja optimizma

6

Sadržaj

BR. 415

|

5. MAJ 2008

|

47

Poseban prilog

Značaj telekomunikacija u razvoju biznisa
U Srbiji trenutno jedino usluge mobilne telefonije mogu da se mere sa razvijenim zemljama, dok fiksna telefonija i širokopojasni pristup zaostaju i za zemljama regiona

108

Jelena Angelovska

Bibliotekarka na brokerskom zadatku
Nakon što je početni, virtuelni, kapital od 100 hiljada evra uvećala za 13 odsto i tako bila najuspešnija na virtuelnoj berzi osvojivši kabriolet marke Volkswagen, Angelovska se zaposlila u biblioteci

Marketing 86 Fokus grupe Vitezovi okruglog stola Kultura 88 Ishodište Beogradskog festivala igre Obnova baletske publike Tehnologija 90 Rizici nuklearne havarije u Vinči Rešenje u prepakivanju Region 92 Jahorina Novo ruho Evropska unija 94 Zaokret u evrozoni Razvod od Amerike

Svet 96 Demonstracije u Egiptu Živi pesak 98 Susret sa američkim predsednikom Bilom Klintonom Pogled sa 44. sprata Feljton 100 Geopolitika prirodnog gasa (6) Prvoklasna roba Lifestyle 106 Prag San u kamenu Index 110 Finansije 111 Cene i troškovi života 112 Svetske berze (no) comment 114 Prvomajska poslanica

Impresum
Izdaje: Novinsko-izdavačko preduzeće Ekonomist media group, Beograd, Direktor: Biljana Stepanović, Direktor finansija: Nada Tisovski, Sekretar: Marija Radulović, “Ekonomist magazin”, Beograd, Kosovska 1/IV, Telefoni: centrala (011) 33.33.007, 33.74.051 (fax), Glavni i odgovorni urednik: Dragan Bisenić, Redakcija: Vojislav Stevanović (pomoćnik glavnog i odgovornog urednika), Milan Obradović, Suzana Bojadić, Olivera Bojić, Milan Ćulibrk, Vladimir Karakašević, Biljana Korica Vukajlović, Ana Krajnc, Snežana Krivokapić, Miloš Marković, Ivana Pavlović, Ivana Radmilac Đurđić, Vesna Lapčić, Stevan Veljović, Katarina Marković, Sekretar redakcije: Miroslava Dikosavljević, Saradnici: Ivan Aranđelović, Aleksandar Arsenijević (Čačak), Snežana Antić (Kraljevo), Ilija Despotović, Nadežda Vodeničar, Nikola Dragaš, Petar Đukić, Ante Gavranović (Zagreb), Ranko Grubač (GRR), Marko Jevtić, Marko Somborac, Mihajlo Crnobrnja, Miroslav Prokopijević, Dragica Lalatović, Živan Lazić (Novi Sad), Aleksandar Lebl, Milutin Mitrović (Trst), Milutin Đević (Kragujevac), Zoran Kosanović (Niš), Stojan Stamenković, Božo Stojanović, Biljana Vitković, Dizajn: Predrag Mirković, Saša Radojević, Grafički urednik: Zoran Radojević, Prepress: studio triD, Foto: Dušan Đorđević (urednik), Branislav Ješić, Dragan Milošević (011) 33.33.014, Tehnička podrška: Nenad Ždraljević, Konferencije: Marijana Kremić (direktor), Jennifer Grubač, Irina Maksimović, Vineta Marinović, Tanja Paunović, Jasna Vojvodić (team leader), Direktor marketinga i prodaje: Jelena Sterđević (011) 33.33.027, Direktor korporativnih komunikacija: Vineta Marinović, LCS: Ivan Nakarada (direktor), Vladimir Đorđević, Marketing: Dario Kostenjak, Danijela Lalić, Ivana Savić, Snežana Terzić, Marko Vasić, Menadžer prodaje i distribucije: Jovica Krstić (063) 287.176, Pretplata: Mikailo Bodiroga, Snežana Mijailović, Obrad Todorović, Distribucija štampe: Global press, Beograd, Francuska 56, (011) 27.64.538, Štampa: “Politika a.d.”, Beograd, Pančevački put bb www.emportal.co.yu e-mail: office@ekonomist.co.yu, desk@ekonomist.co.yu, pretplata@ekonomist.co.yu, marketing: marketing@ekonomist.co.yu konferencije: konferencije@ekonomist.co.yu

10

Uvodnik

BR. 415

|

5. MAJ 2008

|

Podložno promenama
Sasvim je prirodno da ljudi tokom života, najčešće ne samo jednom već više puta, na osnovu novih saznanja i iskustava menjaju svoje mišljenje o mnogim stvarima, a da to nije u vezi sa bilo kakvom ličnom probitačnošću, ponekad čak može biti na njihovu štetu

U

dosadašnjoj izbornoj kampanji jedan i ranije korišćen element dobio je istaknutije mesto: podsećanje na to ko je od političkih protivnika promenio mišljenje, stav, političku, odnosno stranačku pripadnost i slično. Ta pojava bila je, a i dalje je, veoma široko rasprostranjena i bez velike muke može se naći mnoštvo primera. U političkim obračunima za svaku takvu promenu tvrdi se da je izvršena iz niskih pobuda, da je dokaz neprincipijelnosti, koristoljublja, orijentacije prema onom poznatom „otkud vetar duva“. Daleko od toga da takvih motiva nema, i to ne malo. Međutim, sasvim je prirodno da ljudi tokom života, najčešće ne samo jednom već više puta, na osnovu novih saznanja i iskustava menjaju svoje mišljenje o mnogim stvarima, a da to nije u vezi sa bilo kakvom ličnom probitačnošću, ponekad čak može biti na njihovu štetu. Obračuni Pojava o kojoj govorimo sama po sebi u određenim slučajevima može biti antipatična, ali nije toliko opasna. Ono u čemu leži opasnost jeste to što ljudi određenog mentalnog sklopa, kada dođu u poziciju da vladaju nad drugim ljudima, smatraju da svi moraju deliti njihovo mišljenje i stav, svako mišljenje i stav, pa i promenjene. Kad je neko od njih spoznao novu istinu, smatra da tu istinu moraju prihvatiti i svi drugi. Ta pojava nije od danas, stara je gotovo koliko i svet. Nekada se više ispoljavala na verskom polju. Da ne podsećamo na vremena pre monoteističkih religija već na potonje vreme. Poznati su vladaoci koji su proganjali, na primer, rane hrišćane, a onda su prihvatili hrišćanstvo i počeli proganjati one koji se nisu hteli pokrstiti. To se dešavalo i u okviru same nove religije, kada su se verski poglavari i te kako surovo obračunavali sa jereticima, inicirali verske ratove i dr. Isti je slučaj u islamu, gde se krvavo sukobljavaju suniti, šiiti, alaviti itd, da se ograničimo na dve najmnogoljudnije religije.

Na političkom polju nije ništa bolje. Neće se pominjati imena, iako će čitaoci neke prepoznati. U nekim zemljama bilo je vremena kada se najmanje odstupanje od političke linije snaga na vlasti surovo kažnjavalo, s tim što se politika linija menjala, i „teško“ onima koji se nisu brzo prilagodili novoj liniji. Kao velik napredak u novije doba smatralo se to što oni koji se nisu prilagodili, ili su nabeđeni da nisu, nisu gubili glave već samo padali u nemilost, gubili pozicije i materijalne beneficije, postajali žrtve „damnatio memoriae“, zabrane sećanja na njih, poznate još iz antičke Grčke, isecani s fotografija i sl. I kod nas je u istoriji bilo mnoštvo primera „preveravanja“ i obračuna po „verskoj liniji“. Srednjevekovni feudalci nisu bili neskloni igranju na kartu istočne ili zapadne crkve i međusobnom obračunavanju na toj osnovi, da ne pominjemo pohode na bogumile i druge otpadnike, kao da nisu svi verovali u istog Boga. U novovekovnoj državi, na njenom početku, kum je kuma ubio jer je hteo da sprovodi staru, nekad zajedničku politiku prema Otomanskoj imperiji, a ne njegovu novu i, pokazalo se, upešniju, svrsishodniju. Bilo je menjanja oslonca na ovu ili onu evropsku silu i sukoba oko toga, u kojima je neki političar menjao stranu i činio sve da dojučerašnje istomišljenike ubedi u ispravnost svog novog izbora. Nacionalni ciljevi, uključujući ratne, saveznici i antagonisti, prijatelji i neprijatelji, menjali su se i oni koji promene nisu pratili ne retko su bili pribijani na stub srama kao izdajnici. Jugoslovenska država pod raznim imenima, nije bila bolja od srpske. Uverenja, partijske pripadnosti, političke opcije menjali su se s lakoćom. Žestoki politički obračuni nisu bili retkost, a bivalo je i ubistava. Na meti su bili i članovi građanskih partija, a ne samo stvarni „državni neprijatelji“. U Drugom svetskom ratu deklarisani borci protiv okupatora borili su se među sobom ogorčenije nego protiv njih. Nije zaboravljeno ni razračunavanje sa predratnim neisto-

prirodna stvar. jer bi želeli da umru za svoje ideale nju novim okolnostima. barjak. koju na sudu bar retorički priželjkoji su težili reformama i prilagođava. mada ipak nije mnogih što su ih menjali. postepeno je otišao najdalje u promovi. A onda je nastupio raspad zajedničke svejedno kakav je i šta je čovek koji ga multinacionalne države i krvav naciona.menja. drugi žale što nema smrtne kamada manje drastično. koji su se preobrazili u nacionaliste stale su nove duboke podele u vladaju. dakle. ako zagrebeš ruskog komunistu. Od obožavanja Staljina došlo očišćene teritorije.| 5. listički pir. Mnogi gorljivi.kuju. MAJ 2008 | BR. Čovek koji je pisao panegirike Staljinu tako su se okrenuli osudi građana koji. kao i do kad zadrti članovi SKJ postali su lideobračuna. Još je Lenjin pisao kako ćeš. Ne dugo potom. što nije naišlo i ideologiju. nisu dovoljno odsanju alternativne ideologije i politike i. 415 Uvodnik 11 mišljenicima u sopstvenim redovima. koji su se preobrazili u nacionaliste i šoviniste i krenuli u borbu za etnički očišćene teritorije . pokazalo se. ponese do njegove osude i razlaza.po njihovom sudu. prošli su i drugi zne. velikorusa.i šoviniste i krenuli u borbu za etnički ćoj partiji. naći borba za „čistotu“ redova. ako zagrebeš ruskog komunistu. lučni u odbrani nacionalnog interesa. pokazalo se. važi i za dobar deo komunista u bivšoj Jugoslaviji. staljinističkim metodama. samo što nije jasno koje od na odgovarajući odjek. diti novoj liniji. zatvorom platio cenu za to. To. su čak „izdajnici“. I svima koji se nisu mogli ili hteli prilago. Neki su bili spremni jer većina nije bila spremna i voljna za da seku ruke koje drže neprijateljski tako radikalan zaokret. sa ri nacionalističkih stranaka i pokreta. Aleksandar Lebl Još je Lenjin pisao kako ćeš. To.viji. Promena mišljenja je. naći velikorusa.kao što su nekada oštro osuđivali svoje nedovoljno aktivne i „budne“ drugove. ili razume se. važi i za dobar deo komunista u bivšoj JugoslaPodele Nekoliko godina posle oslobođenja na. ali nije bilo sasvim uzaludno.

Martin Ferguson. drugi čovek ove partije. Koalicija Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije sigurno će biti stožer buduće vlade i oko toga nema dileme. finansije i administraciju. pravde i ministarstvo za Kosovo i Metohiju. inače neustavnog. u Libiji ispred italijanskog konzulata izazvao nerede u kojima je poginulo 11 ljudi. a oteli su i španski ribarski brod sa 26 članova špansko-afričke posade. Pre toga bio je profesor Univerziteta MekGil u Montrealu i Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Roberto Maroni. funkcioner DSS i koordinator izrade ekonomskog programa koalicije DSS-NS. rekao ministar razvoja ove države. često je svog budućeg šefa „prozivao“ po medijima. Međunarodna pomorska kancelarija savetuje brodovima koji ne pristaju u somalijske luke da plove barem na 200 kilometara udaljenosti od somalijske obale. uz tvrdnje da je Berluskonijevu medijsku imperiju „stvorila sicilijanska mafija“. jer je to nelogično činiti pre izbornih rezultata. koji su italijanskoj javnosti već dobro poznati uglavnom po skandalima koje su pravili. DSS nije napravio nikakvu koaliciju. najverovatnije budući potpredsednik vlade je zbog namernog pokazivanja karikature proroka Muhameda koju je odštampao na majici i nosio u vestima državne televizije RAI u februaru 2006.12 Pregled nedelje BR. samoorganizovanja građana u borbi protiv iseljeničkog kriminala. imajući pred sobom čvrst dogovor o budućoj koaliciji“.5 miliona kvadratnih kilometara. kaže Božidar Đelić. Somalijski pirati otvorili su vatru na japanski naftni tanker dok se nalazio u jemenskim teritorijalnim vodama u Adenskom zalivu. kaže potpredsednik Vlade. Marko Somborac je dizajner. MAJ 2008 | Politika Samo Vlada Srbije. Bio je poslednji ambasador SFRJ u Briselu i ministar u Vladi Srbije. finansija. ističe Nenad Popović. Nova italijanska vlada „ugostiće“ najmanje tri ministra i potpredsednika iz manje desničarske partije Liga za sever. Ali ova vlada je tehnička i nema mogućnosti da donosi takve odluke“. problema tranzicije i evropskih integracija. Mihailo Crnobrnja je profesor na Fakultetu za ekonomiju. što je trenutno malo verovatno. “Od Ujedinjenih nacija smo dobili saglasnost da u potpunosti proširimo našu nadležnost nad vodenim površinama u cilju istraživanja nalazišta nafte i hrane. budući ministar za reforme u Berluskonijevoj vladi. čime smo praktično uvećali teritoriju Australije”. 415 | 5. koja ima pun legitimitet. a podržao je i ideju. Objavljuje dnevni autorski strip u dnevnom listu „Blic“. godine. Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc rekao je da su mu srpski zvaničnici poručili da traganje sa osumnjičenim ratnim zločincima nije njihov najviši prioritet. Roberto Kalderoli. budući ministar policije. Predstavnici DS-a objavili su da su lideri DSS i SRS Vojislav Koštunica i Vojislav Šešelj potpisali sporazum o formiranju zajedničke vlade u kojoj je DSS-u zagarantovano mesto premijera i ministarstva ekonomije. . izjavio je da imigrantima sprema „čišćenje i policiju“. može da mi ukine ovlašćenje da potpišem sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ako nam ga EU ponudi pre izbora. U vrhu Demokratske stranke je predočeno da je sporazum Koštunice i Šešelja potpisan još pre raspisivanja parlamentarnih izbora i on je bio „osnova i garancija premijeru Koštunici da može da raspusti vladu. stripom i karikaturom. Aktivnost somalijskih pirata naglo je porasla posle svrgavanja diktatora Mohameda Siada Barea 1991. Bavi se dizajnom. animacijom. Bosi. Australija je na osnovu sporazuma sa Ujedinjenim nacijama povećala svoju teritoriju za oko 2. „Morala bi da se sastane Vlada i donese takvu odluku. potpredsednik Vlade Srbije. Od ovog broja među stalnim saradnicima Ekonomist magazina nalaziće se profesor Mihailo Crnobrnja (fotografija levo) i autor karikatura i stripa Marko Somborac. Autor je brojnih knjiga iz oblasti ekonomskih odnosa.

saopšteno je na dodeli nagrada “Investitor godine” u Srbiji. Iz Srbije je u Nemačku u 2007. Krompir je. Zaječaru i Leskovcu.75 procentnih poena. godini.66 milijardi dinara. a država Srbija 199 miliona dinara. Milošem Vasićem. U Moskvi je otvorena prva rusko-crnogorska banka. Glavni cilj banke je saradnja sa bankama. Ta kompanija je prošle godine za 320 miliona evra kupila licencu za trećeg mobilnog operatera u Srbiji. Japanski proizvodjač automobila Toyota skinula je američki General Motors sa vrha liste najvećih automobilskih kompanipale za nešto manje od procenat. gledano prema prodaji. pravo “skriveno blago”. . a u 2007.4 miliona evra u izgradnju mreže. godini izvezeno robe (delovi za mašine. Toyota je u prvom kvartalu prodala 2. Takođe se prvi put dešava da neka banka. Austrijska kompanija VIP Mobile dobila je nagradu za najveću grinfild investiciju u 2007. Profit Duvanske industrije Niš. godini u Srbiji. Aleksandrom Ćirićem i Filipom Švarmom od vlasnika Borisa S.5 odsto zbog rasta inflatornih očekivanja i pogoršanja makroekonomskog stanja. tako da privatni akcionari dobiju 2. a GM 2. tvrde pšenice i drugih proizvoda iz Nemačke iznosio je oko 2. opremu. marta kada je kamata povećana za tri procentna poena sa 11. Popovića otkupio većinski paket od 55 odsto akcija.4 odsto akcija tog lista u rukama novinara i urednika tog nedeljnika. Dobit iz osnovnog poslovanja DIN-a u ovoj godini iznosila je 2. treća po značaju prehrambena namirnica na svetu (odmah iza pšenice i pirinča). a najavila je i ulaganja od 250 miliona evra. Užicu.3 milijarde dinara.7 odsto u prva tri meseca ove godine. sa sedištem u Crnoj Gori. Subotici. po oceni UN. godini iznosio je 36. Krompir. godini bila je 3.1 milijardi dolara.25 odsto.99 milijardi dinara i bila je manja za 420 miliona dinara odnosno 12 odsto manja nego u 2006.5 na 14. Poslednja promena referentne kamatne stope bila je 13. MAJ 2008 | BR. koju dodeljuje Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA). VIP u Srbiji ima pola miliona korisnika. Novom Sadu. Prošlogodišnji profit kompanije iznosio je 4.8 miliona evra.| 5. propen. Savet ministra za zaštitu potrošača je odlučio da se osnuje deset savetodavnih centara za zaštitu potrošača i jedinstven info centar.25 miliona. Američka korporacija saopštila je da su joj prodaje širom sveta Međunarodnom godinom krompira. Kragujevcu. osniva banku u inostranstvu. a samo u prva dva meseca ove godine oko 541 milion dolara. 415 Pregled nedelje 13 Ekonomija Monetarni odbor Narodne banke Srbije povećao je referentnu kamatnu stopu za 0. dok je Toyota izvestila o rastu od 2. Nišu. Zrenjaninu. u 2007. Atlasmont banka Moskva (ABM). Centri za zaštitu potrošača biće u Beogradu. Glavni i odgovorni urednik nedeljnika Vreme Dragoljub Žarković izjavio je da je većinski paket od 74. Ukupna robna razmena između Srbije i Nemačke u 2007. saopštilo je Ministarstvo trgovine i usluga. ali je uključivao jednokratnu dobit od prodaje finansijske imovine koja nije vezana za osnovu delatnost fabrike.drastičnom smanjenju siromaštva. I drugu godinu za redom DIN će isplatiti dividendu akcionarima. šlepera.41 milion vozila. koja posluje u sastavu kompanije Philip Morris International. koji već rade u Crnoj Gori ili nameravaju da to učine. na 15. maline.1 milijardi dolara ili za oko 50 odsto više nego prethodne godine. zauzima šest odsto tržišta i zapošljava 450 ljudi. ove godine je u žiži interesovanja svetske javnosti zato što su Ujedinjene nacije proglasile ovu godinu ja. uložila je 99. Žarkovich je rekao da je on sa kolegama Milanom Miloševićem. prodajne centre i edukaciju zaposlenih. pa se svetska organizacija nada da će joj taj usev pomoći da ostvari cilj postavljen u Milenijumskoj deklaraciji UN . stanovništvom i kompanijama iz Rusije. Uvoz putničkih automobila. Ta banka je deo Atlas grupe koju kontroliše crnogorski biznismen Duško Knežević i to je prva banka iz regiona koja je dobila dozvolu ruskih monetarnih vlasti da posluje u Rusiji. Šapcu. gume za putničke automobile…) u vrednosti od oko 937 miliona dolara što je za 42 odsto više nego prethodne godine.

MAJ 2008 | foto: Arhiva . 415 | 5.14 Ekonomija i društvo BR.

Kompanija BB Minaqua iz Novog Sada je učestvovala u prodaji sa 21 odsto. Spekuliše se da su za kupovinu Knjaza zainteresovani Pepsi. rekao je Živić u razgovoru za „Ekonomist“.| 5.7 miliona litara. Prema rečima Slavena Živića prvog čoveka „Knjaz Miloša“. Investicioni ciklus priveden je kraju i nakon nekoliko godina ozbiljnih investicija. MAJ 2008 | BR. kao i da je najozbiljniji kupac američki Pepsi Suzana Bojadić Takođe u ovoj rubrici 16 Fokus: Promene? 20 Hotelijarstvo u Srbiji: Zablude marketinškog Hitlera 24 Raskorak u procenama MMF i Ministarstva finansija Srbije: Potcenjena privreda povećanih rizika 26 Neslavni rekord: Poslednji u navodnjavanju 28 Čačani o zastoju gradnje autoputa Horgoš . „Knjaz Miloš“ je sazreo da dobije novog vlasnika. godinom prodaja negaziranih voda porasla za 21 odsto. Spekuliše se da su za kupovinu Knjaza zainteresovani Pepsi. i dostigla 389. pune konsolidacije poslovanja i uspešne transformacije u modernu kompaniju. Nije neuobičajeno da prethodni vlasnik još neko vreme ostane prisutan u kompaniji radi obezbeđivanja optimalne tranzicije. pune konsolidacije poslovanja i uspešne transformacije u modernu kompaniju. panije seli u jednu novu. generalni direktor kompanije „Knjaz Miloš“ „Knjaz“ upakovan za prodaju Investicioni ciklus priveden je kraju i nakon nekoliko godina ozbiljnih investicija. proces restrukturiranja te kompanije je završen u najvećoj meri i nije isključena preprodaja pre početka naredne godine. odnosno sedam odsto. On je pojasnio da je prelazak vlasništva Knjaz Miloša u ruke Clates holdinga zapravo samo prestruktuiranje kapitala. na 226. odgovor je jednostavan. odnosno pojednostavljenje vlasništva gde se kapital tri vezane kom- Tržište voda Prodaja flaširanih voda u Srbiji u 2007. na 389. bilo je jasno da će srpska fabrika vode uskoro dobiti novog vlasnika. Voda Vrnjci iz Vrnjačke Banje sa 12 odsto. Proizvođači su povećali za 11 odsto ukupnu prodaju gaziranih voda u zemlji i inostranstvu. Coca – Cola. godini je porasla za 17 procenata u odnosu na 2006. ali u okviru istog sistema. dok je u poređenju sa 2006. 415 Ekonomija i društvo 15 Slaven Živić.Požega: Ključni podsticaj invesicija 29 Pitanje nedelje: Jačanje K ad je početkom aprila investicioni fond Salford prodao 68 odsto kapitala Knjaz Miloša holandskoj kompaniji Clates holding. Zašto će „Salford“ prodati „Knjaz Miloš“ i da li je isključivo u pitanju većinska prodaja? Slaven Živić: „Salford“ i dalje operativno rukovodi kompanijom. Danone. a na pitanje zašto je prodaje.3 miliona litara flaširanih voda. „Sada smo u početnoj fazi procesa ’exita’ što znači da se polako pripremamo za ’due dilligence proces’“. „Knjaz Miloš“ je sazreo da dobije novog vlasnika.6 miliona litara. Coca – Cola. Danone. ali to ostaje otvoreno. od 30 odsto. Da li je to istina i šta prevaže kod Pepsija? . je imala kompanija Knjaz Miloš. dok su Vlasinska rosa i Heba imale učešće od osam. kao i da je najozbiljniji kupac američki Pepsi. praktično je značilo da će najjača srpska fabrika vode biti preprodata i pre 2009. „Prepakivanje“ vlasništva između britanskog fonda i holandske kompanije. godine. a najveće učešće u prodaji. Da li će to biti isključivo većinska prodaja prvenstveno će zavisiti od volje budućeg vlasnika.7 miliona litara. kako je najavljivano iz srpske punionice vode. Prošle godine je ukupno u zemlju i inostranstvo plasirano 651.

na kojem su Austrija i Slovenija. u nas se uveliko već licitira oko mogućeg datuma prijema u punopravno članstvo. Nešto slično sam jedno vreme već radio za ovaj cenjeni nedeljnik. Srbija i Crna Gora. ali bez podrške ostalih državnih faktora učinak je manji nego što bi trebao ili mogao da bude. Suštinska prepreka bržoj integraciji je u nespremnosti značajnog dela srpske političke elite da prihvati Evropsku uniju kao najbolji i najjasniji put jačanja Srbije. zapravo tragično koliko su se malo stvari promenile za ovih pet godina. Od tada do sada desilo se sledeće: Crna Gora je danas samostalna država koja je potpisala pomenuti Sporazum.. što i EU stalno ističe. direktor operacija kompanije Coca-Cola za Adrijatik regiju i Balkan.“ „.. Šta je najvrednije u kompaniji? S. U citatu iz članka od pre pet godina namerno stoji i konstatacija da „EU očekuje usvajanje akcionog plana. Skupština. Živić: Spekuliše se i licitira mnogim imenima.“ „. Rezultat: nakon 5 godina mi smo negde između parafiranog sporazuma i njegovog potpisivanja. „Zbog veličine biznisa Coca-Cola se među prvima spominje kao kupac gotovo svih značajnih firmi u Srbiji.. ali ne verujem da je u pitanju zla namera. MAJ 2008 | FOKUS Koka Kola neće Knjaz Promene? Mihajlo Crnobrnja Prihvatio sam ponudu „Ekonomista“ da se dvonedeljno javljam u ovoj rubrici. tržište nije samo Srbija već širi region..16 Ekonomija i društvo BR. Sve ostalo je samo stvaranje atmosfere“. a zatim i Akcioni plan za realizaciju te strategije. Neke od najvećih svetskih kompanija jesu pokazale stvarni interes za Knjaz Miloš. za oko 75 odsto više od njegove trenutne tržišne vrednosti na Beogradskoj berzi? Nije li to malo s obzirom na to da je Salford za tu kompaniju platio oko 90 miliona i da je u nju uložio dodatnih 40 miliona evra? S. teško je pretpostaviti da će se ova slika brzo promeniti. Državni kapacitet za integraciju jeste ojačan..“ Time sam želeo da kažem da odgovornost što u našem slučaju evropska integracija ide ovako sporo nije samo na našoj strani. Zainteresovani smo da pravimo posao u svim kategorijama bezalkoholnih pića. Strategija se retko pominje. i njihovo brzo proširivanje na neekonomske sfere. Kako sada stvari stoje. ali je politička volja za integraciju u EU u međuvremenu opala. kaže: „Naša država. između ostalog. pa tako i Knjaz Miloša.U prkos činjenici da praktično još nismo ni počeli bilo kakve pregovore. tržište.. Tužno je. Procenjuje se da će prodajna cena „Knjaz Miloša“ biti oko 150 miliona evra. U njemu se. Nama tek predstoji početak pregovaranja Ugovora o stabilizaciji i pridruživanju.. pitanje je da li bi nova rezolucija o EU u Skupštini dobila potrebnu većinu. Živić: Ne smatram da su procene prodajne cene korektne. tehnologiju i mogućnost da se razvija. najbolji je put da se legitimišemo kao ozbiljni kandidati za članstvo. nikad je nije usvojila. Voleo bih da novi vlasnik bude neka multinacionalna kompanija koja se bavi istim ili srodnim kategorijama. Brendovi iz našeg portfolija su lideri ili prvi pratioci u svojim kategorijama. ponudi najveću cenu. I to nema veze sa sadašnjom situacijom oko priznavanja nezavisnosti Kosova. Za nju je glasalo 132 poslanika! Toliko o snažnoj političkoj opredeljenosti Srbije za EU. zavisi od . Kosovo je došlo kao „šlag na tortu“. A sva je prilika da bi ih trebalo i ubrzati. Živić: Kupac će platiti brend. daleko razvijenije od nas. Kancelarija za integraciju Srbije u EU vredno radi na elementima Akcionog plana za njenu realizaciju. Prelistavajući moje tadašnje komentare naišao sam na jedan koji mi se čini posebno zanimljiv. Savet za evropske integracije na čijem čelu je Premijer nije se ni jednom sastao za njegova dva mandata. zavisiće od procene isplativosti na tržištu“. doneta je i Rezolucija o evropskoj budućnosti Srbije.. na osnovu procena potencijala koje imamo. marta 2003 godine. Srbija je donela Strategiju pridruživanja EU.Bilo bi neophodno što pre sačiniti Strategiju pridruživanja Evropskoj uniji. a sa najnovijm ulaganjima u proizvodnju imamo kapacitete za rast proizvodnje u narednih nekoliko godina. EU odjednom odustaje i nastavlja pregovore na dva koloseka!? Nespretnosti na strani EU ima.Radi se o ogromnom poslu. a da li će to biti lansiranje novih proizvoda ili akvizicija. Izjavljivali ste da će Salford sigurno dobro zaraditi prodajom „Knjaz Miloša“. Mi još nemamo elementarne pretpostavke na bazi kojih bi mogli da se upustimo u procenu kada ćemo biti spremni za članstvo. nema nikakav ugovorni odnos sa Evropskom unijom. Kupac će biti onaj koji. Možda je najvažniji potencijal koji „Knjaz Miloš“ ima održivi visok nivo razvoja. Više puta sam ponovio da cena.. neovisno od pitanja da li bi EU bila spremna tada da nas primi. Sasvim je izvesno da smo interesantni mnogim velikim kompanijama koje sigurno vide interes u kupovini i daljem unapređenju svog poslovanja..“ „Strategija i Akcioni plan su samo slova na papiru ako ne postoji potrebna politička volja da se reforme nastave. Međutim. S... EU očekuje usvajanje akcionog plana Srbije i Crne Gore o harmonizaciji dva ekonomska sistema pre nego što preduzme sledeći korak. a o saradnji sa Haškim tribunalom da ne govorim. koja je inače dala nalog za njenu izradu. I pre sadašnje situacije sa Kosovom. Na žalost. Strategija pridruživanja se nije sprovodila. U istom danu kad je Skupština naložila izradu Strategije. nedavno je izjavio za druge medije Ljubo Grujić. Ubrzanje reformi. na njemu provele po osam godina. 415 | 5. jer prepoznaju ono što on ima i može da ponudi. Najveća svetska kompanija za bezalkoholna pića tvrdi da trenutno ne namerava da kupi najpoznatiju srpsku kiselu vodu. odnosno to koliko „Knjaz Miloš“ zaista vredi. U slučaju tog akcionog plana nakon godinu dana upornog insistiranja. raspoloženje nekih ključnih igrača je bilo skeptično... Tekst je objavljen 3. u ovom trenutku nemamo takvih planova..

Oko 30 miliona litara smo izvezli. u narednih godinu najveću stopu rasta u odnosu na preti po dana. objedinjuje Zaječarsku. a zovanu službu prodaje i najveću districeo posao bi trebalo da se završi butivnu mrežu u svojoj kategoriji sa vido kraja 2009. 415 | 5. je nedavno predsednik Salforda Dosad je „Salford“ u „Knjaz Miloš“ Slobodan Petrović. snim od 66 procenata. Kakvi su planovi za ovu godinu? S. izjavio še od 25. dobiće i ostale njegove hodnu godinu u svojoj kategoriji nefirme Bambi. Sloveniju. To će pre svega biti uloženo u dokaz da se ponašamo kao odgovoran investitor kome je stalo do budućnosti kompanije.18 Ekonomija i društvo BR. i na domaćem tržištu i u regionu. Skorašnja preuzimanja u Srbiji Duvanska industrija Niš Apatinska pivara Pivara Čelarevo Beopetrol Cementara Novi Popovac Cementara Beočin Vlasinska rosa Knjaz Miloš Prošlogodišnji neto prihodi su bili veći Na prodaju i Imlek i Bambi od 81 milion evra što je rast za 25 odsto u odnosu na godinu ranije. Bosnu i Hercegovinu i Makedoniju. foto: Arhiva . U Beogradu se nalazi centra59. što već sada kontinuirano dokazujemo. „Aqua viva“ ima nove vlasnike.proizvodne kapacitete i to je još jedan na evra. godine“.000 frižidera na terenu. uložio oko 40 miliona evra. Takođe je činjenica da je industrija mineralnih voda branša koja beleži kontinuiran organski rast sa velikom perspektivom. Živić: Izvesno je da će Salford osta60. kao pravno dva sa 18 odsto tržišnog učešća. Živić: Ove godine smo za kapitalne investicije planirali više od 16 milio. „Knjaz Miloš“ je jedna od retkih kompanija u Srbiji sa potencijalom da se uspešno nosi sa bilo kojom međunarodnom konkurencijom. a koji 387 Philip Morris su u njegovom vlasništvu. Prošle godine smo prodali ukupno 230 miliona litara proizvoda što je rast od 13 odsto u odnosu na 2006. Jedan deo ide u Albaniju. Na ukupnom Posle „prepakivanja“ vlasništva u tržištu voda „Knjaz Miloš“ ima 33 odsto Knjaz Milošu. Sve ovo zajedno bi trebalo da rezultira uspešnom prodajom. Da li će „Salford“ ostati u Srbiji s obmln EUR zirom na to da je za 2009. 44 odsto kapitala u Bambiju koji je Brend „Knjaz Miloš“ je najprodavanija takođe u vlasništvu investicionog gazirana mineralna voda u Srbiji sa trfonda Salford. uglavnom u Crnu Goru. na je takođe ubedljivi lider na tržištu Novosadsku i Zemunsku mlekaru.027 Lafarge la za Balkan tako da je realno očekivati 21 Coca-Cola sledeći investicioni ciklus. osim Knjaz Miloša. Prema izjavama žišnim učešćem od 47 odsto i vrednoiz Salforda. Imamo superiorno organibiznisa od oko milijardu dolara. Hrvatsku. koji sada. U ovom treoko 90 Salford nutku je rano za procenu o tome u kojoj oblasti ćemo investirati. Da li name270 Interbrue rava dalje akvizicije u Srbiji i koji su mu 110 Carlsberg sektori posebno interesantni? 117 Lukoil S. „Knjaz Miloš“ je tržišno orijentisana kompanija sa brendovima koji su lideri ili pretenduju da to i budu u svojim kategorijama. Guaralice. a pre nekoliko meseci smo počeli izvoziti „guaranu“ u Ukrajinu.89 Holcim ti u Srbiji. isto je učinjeno i sa tržišnog i 51 odsto vrednosnog učešća. Subotička mlekara gaziranih voda i danas predstavlja broj i Imlek. a uzimajući u obzir sve eventualne buduće prihode koje jedna takva kupovina može da donese. godinu najavcena kupac ljena i prodaja mlekara i Bambija. energetskih napitaka sa 70 odsto tržiš„U pitanju je vrednost imovine i nog učešća. MAJ 2008 | toga koliko je neko spreman da plati.

navodno. poslovne domišljatosti i istorijske revizije i podsticanja neonacističkih pokreta Vesna Lapčić “H eil Hitler. te je najavljena i konferencija za štampu. ali i širom sveta. igra s provokacijom koja vređa osećanja brojnih žrtava nacizma i u Srbiji. kada je ovaj trebalo da ga intervjuiše za nemačko izdanje magazina Vanity Fair. Reminiscencije na Hitlera u Nemačkoj u neku ruku nisu ni strane. a posebno one koje nose brutalnu simboliku. ni čudne. kakvih u Srbiji danas nije malo. svaka reminiscencija. Dušimiru Zabunoviću. onako kako je i obavljen. nego i Srbe. Uprava hotela je najavila da će slika biti uklonjena. Bio bi to kraj jedne bizarne priče. uključujući Srbiju.20 Ekonomija i društvo BR. List je ovaj pozdrav stavio i na naslovnu stranu na kojoj je najavio ovaj intervju. bile su prve reči zaključka o odluci koju je usvojio Upravni odbor hotela. President doveo je do brojnih kontroverzi i debate o tome gde se nalazi granica između marketinškog trika. 415 | 5. Mihael Fridman je podneo privatnu tužbu protiv Malera. Izraelski ambasador je predočio vlasniku hotela. MAJ 2008 | Hotelijerstvo u Srbiji Zablude marketinškog Hitlera Apartman sa slikom nacističkog diktatora u beogradskom hotelu Mr. To je zemlja u kojoj je nacizam vladao i koji je doveo do tragičnih događaja za samu Nemačku. Upravni odbor hotela je prilikom odlučivanja o skidanju slike. da najvećem zločincu XX veka koji nije ubijao samo Jevreje. Herr Fridmann!” – uzviknuo je jedan od ideoloških vođa nemačkih neonacista Horst Maler pri susretu sa jednim od medijski najpoznatijih nemačkih Jevreja Mihaelom Fridmanom. Najnoviji deo u razvoju ove priče stigao je posle posete ambasadora Izraela Artura Kola vlasniku hotela i najavi da će slika nacističkog vođe završiti tamo gde joj je i mesto – u nekom mračnom podrumu. ali i mnoge druge zemlje. marketing. ekonomski element i interes celog hotela. Kakvog smisla onda ima izlaganje slike Adolfa Hitlera u poznatoj uniformi iz nacističke Nemačke. Taj potez izazvao je žustru debatu u Nemačkoj i izjašnjavanje svih političkih stranaka i javnih ličnosti o ovoj temi. Na osnovu ta tri kriterijuma pro- foto: Branislav Ješić . Mada neonacistička partija nije zabranjena i redovno učestvuje na parlamentarnim izborima. President. razmatrao tri stvari. ali je intervju objavio integralno. u apartmanu 501 beogradskog hotela Mr. nije mesto na zidu sobe luksuznog hotela. „Hitler ostaje!“. smatra se otpadničkom i neprihvatljivom u „glavnom toku“ nemačkog političkog i intelektual- nog života.

iz knjiga. Milan Kučan. te da bi marketing i “interesi celog hotela” bili podređeni u ovakvom odabiru prioriteta. Taj njegov čin je izazvao prve napetosti u koaliciji DOS. Možda onda treba da ga izbacimo iz muzeja Madam Tiso. Istina je da u Srbiji nema zakona koji bi bio osnova za prinudno uklanjanje Hitlerovog portreta. Zabunović se izvinio svima koje je povredio postavljanjem ove slike i najavio njeno uklanjanje. pojavili su se i oni koji na Hitlera gledaju „na drugi način”. U ovoj fabrici je. Agencija za privatizaciju je poništila kupovinu fabrike “Minel Elvo” pošto kupac nije ispunio svoje obaveze i oduzela je posle osam meseci. Tu su brojne istorijske ličnosti: Margaret Tačer. jer imamo portrete i Staljina. a ne 27. o čemu je 8. Poslovna biografija Dušana Zabunovića je takođe provokativna. što nije slučaj u Srbiji. koji se nalazi u Karađorđevoj ulici. Agencija za privatizaciju ceo slučaj prijavila je Upravi za borbu protiv organizovanog kriminala. oktobra izve- . čim nam se ukaže prilika je trajna. Kragujevac. Ako je to tako. pa i savremenici Vladimir Putin. kako samo pravo kaže. ali da će se se sačekati da se za to “ukaže momenat”. U zemlji u kojoj još uvek postoje stratišta kao što su Kraljevo. ali to ne znači da je zakon jedini podsticaj za ovakav potez. ekonomski motiv bio presudan. Kastra“. Provokativna karijera Sagovornici iz Turističke organizacije Beograda veruju da su vlasnika vodili marketinški i provokativni razlozi. Banjica i Staro sajmište to izgleda sasvim perverzno. Fidel Kastro. ali da „svako ima pravo da gleda na Hitlera na jedan ili drugi način“. zapravo. Niški pozdrav „Heil Hitler! Sieg Heil!” samo je ruralni odjek sofisticiranije reinterpretacije istorije intelektualnih krugova. Saopšteno je još da je “odluka neopoziva”. „Naša odluka da skinemo portret.| 5. Puni samosažaljenja oni danas tvrde da bi istorijski trebalo ceniti Trojni pakt... U selu pored Niša skupili su se poštovaoci Hitlera da proslave njegov rođendan. Ernesto Če Gevara. Nadam se da ovaj zahtev neće uticati na pojavu zahteva za skidanje drugih slika. Pre hotelijerskog slučaja. MAJ 2008 | BR. ako nestane ubica. održan i prvi seminar o mobingu (zlostavljanju na poslu).“.. Zabunović kaže da oni ne veličaju Hitlera. je “dizajn hotel” u kojem šezdesetak portreta predsednika ima svoje mesto na zidovima apartmana. President. Vinston Čerčil. zapitao se Zabunović. Hotel Mr. Čaušeskua.. a nekada uzorno preduzeće sasvim je ruinirano. Javnosti je postao poznat kada je 5. sa naoružanim ljudima preuzeo glavnu carinsku upravu u Beogradu kojom je do tada rukovodio Mihalj Kertes. onda nestaje i žrtva.. Kiro Gligorov. ali i predsednici iz regiona Stjepan Mesić. 21 cenjeno je da slika treba da ostane “dok se ne ostvare sve rezervacije koje su napravljene do sredine aprila”. President” i niški ljubitelji „svastike” ne bi o Hitleru sudili „na onaj način”? „Činjenica je da je Hitler ubio šest milona Jevreja. Dušimir Dušan Zabunović vlasnik je firme MPS Group i iza sebe ima dug staž privatnog preduzetnika. Dvajt Ajzenhauer.. Ali. rekao je Zabunović. Paradoksalno za Srbiju. nakon toga. zašto onda hotel „Mr. Posredno je saopšten da je. 415 Ekonomija i društvo U Evropskoj uniji je strogo zabranjeno veličanje lika i dela nacističkih lidera i simbola. oktobra 2000. mart i puč. Silvio Berluskoni. filmova.

Ako ima tražnje biće i ponude. Slike su proizvedene. ponuditi “tečnog Jevreja” kao kupku. Kako stavljanje Hitlerove slike ne diskriminiše nikoga ovo delo ne bi moglo ni da se zakonski sankcioniše. Vojislav Šešelj u intervjuu 2002. nabavio softversku opremu kao osnovno sredstvo za rad. i u tom slučaju nije važno šta se postavlja već u kom kontekstu se postavlja. “U tom smislu slika najpoznatijeg naciste u istoriji na zidu hotelske sobe nije samo neslana šala i marketinški potez već pokazatelj opšte društvene klime”. postavljanje slike se više kosi sa moralnim normama nego zakonskim. koja je. komentar na nemačko nasleđe. kako je istakao i sam vlasnik. a prema čemu gnušanje. mada se i o njemu pisalo kao o “Đinđićevom kumu”. Čak i kada za neko vreme Hitlerov portret ode u magacin. Marketinški ekspert Voja Žanetić kaže da čak i negativni medijski napisi o postavljanju Hitlera u isti rang sa recimo Gandijem i Mendelom. onda to nije problem“. Ako Hitlerov portret može da bude atrakcija u Srbiji. Može da se razjasni šta je to što u istoriji vredi. ali iz ugla buđenja fašističke. zašto se u toj izokrenutoj logici ne nađe mesto i za Antu Pavelića? Ili. koja je istraživala šverc cigareta tokom devedesetih. Očito je vlasnik hotela to uradio u marketinške svrhe”. rečeno je. Na Kertesovom mestu zadržao se svega 24 časa.1 milion dinara. ili dajemo određene preporuke. do 28. U razgovoru za „Ekonomist” Žanetić navodi da stavljanje Firerovog portreta na zid nije veličanje zločinca. Vlasnik je postigao cilj da se piše o njegovom hotelu”. Ipak. Ja se sa tom vrstom promocije ne slažem i slažem se da portret treba ukoloniti. mogli bi da se nude sapuni iz Aušvica. Zabunović je bio priveden istražnom sudiji Okružnog suda u Beogradu zbog sumnje da je kao direktor MPS Group od 10. već Ustav repulike i Krivični zakon zabranjuju diskriminaciju po svim osnovima. nacističke i druge diskriminatorske ideje. ima onih koji. godine izjavljuje da su se u “Zabunovićevoj poslovnoj zgradi održavali sastanci masona Dragana Maleševića Tapija”. A da li postoji mogućnost da se Firer vrati u apartman 501 ili neki drugi. ali je negirao sve navode. U septembru 2002. ali da bi tužilac trebalo da ispita da li taj potez potpada pod nacističku propagandu. Činjenica da neko u tome vidi nešto zanimljivo može biti znak najrazličitijih stvari i proizvod najrazličitijih motiva. po njegovim rečima. Zanimljivo bi bilo znati šta bi to nekoga motivisalo da poželi da spava sa Hitlerom iznad glave i kako izgleda ta lič- nost. Mada. Psiholog Nebojša Đokić se slaže da bi pojavu trebalo posmatrati u širem društvenom kontekstu. ili želeti nekog da impresioniraju pa makar i na taj način. na primer. decembra 2001. ali nikad se ne zna“. kaže Voja Žanetić i dodaje: “Meni je to odvratno. već može izazvati samo pojedinačne reakcije. ne mogu mnogo uticati na one koji iznajmljuju sobu 501. u „sremskokarlovačkoj školi” slikanja. Ako treba da se takmičimo u morbidnostima. foto: Dragan Milošević . ali kako drugačije objasniti ovu vrstu idiotluka”. ali ne i da preduzimamo korake. „Ne treba peruveličavati značaj ovoga. marketinški i „umetnički” razlozi su istaknuti kao opredeljejući za izbor enterijera i slika u apartmanima. On dalje objašnjava da bi bilo zdravorazumski pretpostaviti da će neko izabrati tu sobu na osnovu ličnih preferencija. kaže on. Ako je ideja tog hotela da postavlja portete predsednika mnogih država. Međutim. Zabunović nije želeo da govori za tu emisiju. napravljeni od ljudskih kostiju i kože. misli Marković. dok su dnevne novine Glas javnosti u septembru 2002. kaže Ljiljana Čerović iz Turističke organizacije Srbije. ali da ju je neocarinjenu prodao čime je izbegao plaćanje 3. u emisiji B 92 Insajder. onda je odgovor potvrdan ukoliko vas zakon ne sprečava u tome i ukoliko vam se ne gade takvi gosti koji iznajmljuju tu sobu“.22 Ekonomija i društvo BR. MAJ 2008 | stio i dopisnik “Njujork Tajmsa” iz Beograda Stiven Erlanger. Ili. kaže Đokić. od cele ove uvrnute stvari. navodi se da je Zabunović poslovao sa Markom Miloševićem odnosno da mu je davao procenat od prodaje cigareta. Međutim. kao umetnička dela. prema čemu možemo da osećamo ravnodušnost. Umetnički i marketinški ugao Već prilikom otvaranja hotela. zaključuje Đokić. klamirati nešto ružno. Zvuči morbidno. “Teško se može govoriti o postojanju određenog i jasnog profila osobe koja bi u tako nečemu nalazila zadovoljstvo. smatra psiholog Nebojša Đokić. vlasnik hotela odgovara: „Verovatno neće nikad. Ako je pitanje da li se može re- Moralna načela “Pitanje uklanjanja Hitlerovog portreta nije u ingerenciji Turističke organizacije Srbije i Turističke organizacije Beograda. Ti portreti su bili. ne samo u Srbiji. portretima koji takođe imaju svoje mesto u ovom dizajn hotelu. povredila osećanja ljudi. pisale o bombaškom napadu na poslastičarnicu “Aca” i dovele ga u vezu s njim. Bilo bi neozbiljno tako izdvojenu pojavu dovoditi u vezu sa opštim ponašanjem i stavovima te osobe”. „Verovatno postoji hiljade ljudi u svetu koji drže Hitlerovu sliku iznad kreveta. 415 | 5. može biti neke koristi. Srđan Marković slikar i predsednik umetničkog saveta Udruženja likovnih umetnika Srbije kaže da su se Hitlerovi portreti. žele da budu neobični pred sobom i drugima. počeli pojavljivati po galerijama Zapadne Nemačke još krajem sedamdesetih godina. navodi Čerović. po njegovim rečima. zašto ne bi to moglo da bude prihvatljivo još više i za Hrvatsku? Čak i ne hoteći. u Srbiji ne postoji zakon koji direktno sankcioniše neonacističko delovanje i propagandu. „Delo treba posmatrati u kontekstu. Njegovo ime ponovo postaje aktuelno 2006. a šta ne. Profil gostiju koji rado biraju apartman 501 nije lako opisati. Ako stavljanje slike Hitlera nije sankcionisano zakonom onda s te strane ne postoji problem. Mi možemo da imamo stav. Ona navodi da postojanje hotela sa Hitlerovim portretom u Beogradu ne može negativno uticati na ugled zemlje. nakon hapšenja Zabunovića.

dok se za Makedoniju u 2008. ove godine trebalo da ostvari nešto veći rast od Srbije . međutim. Ministarstvo finansija Srbije već predviđa usporavanje ekonomskog rasta u 2008. ove godine za većinu zemalja u okruženju predvideli brži rast nego u Srbiji.354 5. koji bi 2009.3 4. državni sekretar ovog ministarstva.3 odsto.5 2008.5 odsto. među kojima je i Srbija.6 2007. što može bitno doprineti smanjenju postojećih spoljnih debalansa. godini u odnosu na prethodnu sa 7. BDP. MMF ukazuje i da u tranzicionim privredama postoji čvrsta veza između strukturnih reformi i potencijalnog rasta.4. istina. Guzijan. da će Srbija tokom ove godine ostvariti privredni rast od četiri odsto. godini reč.128. U mnogim tranzicionim evropskim zemljama analitičari MMF-a uočili su brz rast spoljnog debalansa. Bosna i Hercegovina bi ove i naredne godine. što uvećava rizik od “snažnog prizemljenja”.7 6. U analizi kretanja evropske ekonomije. ali po nižim stopama od dosadašnjih u prethodnih nekoliko godina. kako spoljni (kriza na finansijskom tržištu u Americi i Britaniji. i 2010. u EUR BDP (%). uključujući i veoma visoke deficite u bilansima tekućih plaćanja i rast spoljnog duga. MMF za većinu zemalja u tranziciji predviđa dalji privredni rast. mlrd dinara (tekuće cene) BDP po stanovniku.609 6. godinu.3 odsto.103 6. godinu. predvidela je prosečni godišnji rast BDP od 6. Nakon prošlogodišnje suše. godinu u odnosu na 2007. kraj perioda. Hrvatski BDP bi. Najveća stopa rasta u regionu zapadnog Balkana očekuje se u Crnoj Gori.5 odsto). 2. trgovini na malo i turizmu gde su stope rasta iznad šest odsto. analitičari MMF-a su. a u sledećoj godini pet odsto. Min. značajno razlikuje od zvanične projekcije ovdašnjih kreatora ekonomske politike.485. a ne četiri odsto kako je to procenio Međunarodni monetarni fond. godinu od šest odsto. očekuje se i da će poljoprivreda rasti bar deset odsto u ovoj godini. a sledeće nešto manji (5.5 u 2009. zastoj investicija i rast političke neizvesnosti).4 odsto). Napredni(ji) region Rast od četiri odsto. 2. do 2010. dok ce procena inflacije biti revidirana naviše“. Generalno.3 odsto (i to šest odsto u 2008. u Evropskoj uniji. tako. pak. koja se. trebalo da ostvari privredni rast od 5. 3. ali je startna osnova privrede Srbije u odnosu na EU neuporedivo niža i biće potrebne decenije da bi je sustigla.454. maj. finansija . 415 | 5.5 odsto na šest odsto. i povezano rast kamatnih stopa). „Zato ćemo bliže pratiti kretanja makro pokazatelja i obaveštavati javnost ukoliko dođe do revizije pokazatelja“. tako i domaći (rast inflacije. da bi se na taj način što pre prevazišli postojeći debalansi. pre svega su potezi na planu makroekonomske politike usmereni ka strukturnim reformama. pri tome. i dalje bi bio veći nego. Među merama koje stručnjaci MMF-a preporučuju zemljama s rastućim deficitima. Janko Guzijan. u % 2. Ukoliko bi se ovakve prognoze obistinile bio bi to skoro upola manji rast u odnosu na prethodnu godinu (7.8 3. spoljnog deficita. Neće biti izmenjene procene ekonomskog rasta za 2008.0 5. kaže da su u prvom kvartalu ove godine već ostvareni pozitivni rezultati. do 2006. koja bi ove godine trebalo da ostvari rast od 7. godišnje stope realnog rasta Inflacija.0 2010.0 Izvor: Memorandum o budžetu za 2008. godine. Procena inflacije biće promenjena i uvećana M eđunarodni monetarni fond (MMF) objavio je sredinom aprila prognozu privrednog rasta Srbije u ovoj i narednoj godini. „To je inače i sadržano u trogodišnjem Memorandumu usvojenom krajem 2007.0 2009. ipak.5 5.0 8.0 4. priznaje da se ekonomski i finansijski rizici po ostvari- vanje ekonomskih rezultata povećavaju.2 odsto. MAJ 2008 | Raskorak u procenama MMF i Ministarstva finansija Srbije Potcenjena privreda povećanih rizika Biljana Korica Vukajlović Ministarstvo finansija Srbije ne odstupa od svoje procene da privredni rast ove godine biti šest. godini i po 6.058 7.5 4.125. godinu niska. Prema makroekonomskim projekcijama Vlade Srbije do 2010. pre svega u industriji. U Ministarstvo finansija smatraju da je nova procena MMF-a rasta od četiri odsto za 2008.5 5.24 Ekonomija i društvo BR.5 odsto.573 6.5 na šest odsto godine trebalo da uspori na četiri odsto. dok bi 2009. godini procenjuje rast od 4. kaže Guzijan dodajući da je Ministarstvo finansija već predvidelo usporavanje ekonomskog rasta u 2008.779. naime. Analitičari MMF-a procenili su. godini). bar kada je o 2008. godine trebalo da popravi ovaj rezultat i ostvari rast bruto domaćeg proizvoda za šest odsto. 3. sa 7. godine. ali manji i u odnosu na period od 2001. tako da dosledni reformski potezi mogu usmeriti ključne privredne resurse u sektor spoljnotrgovinskih proizvoda. najavljuje državni sekretar Ministarstva finansija.0 6. Projekcija privrednog rasta Srbije 2006. Memorandum o ekonomskim i fiskalnim politikama za period 2009-2011 je u pripremi i zakonski rok za njegovo usvajanje je 15. za period od 2008. primera radi. godine kada je prosečna godišnja stopa rasta iznosila 5.

Zakon o udruživanju u svrhu navodnjavanja – ne postoji Bojana Stamenković ada dođe do velikih suša i nedostatka vode. MAJ 2008 | Neslavni rekord Poslednji u navodnjavanju Srbija je na začelju u Evropi po površini koju navodnjava. godini u odnosu na povoljnu godinu (npr. ističe Nikolić. pojeftinjenje bi iznosilo i do 75 odsto. a pravilna primena. FI 1 odgovara situaciji u kojoj se voda doprema do centra svake pojedinačne parcele. Za sistem “kap po kap”. koji je trebalo da navodnjava čak 510. Rascepkani posedi „Nažalost. međutim. Srpskim poljoprivrednicima. Ako bi se voda dopremala do četiri susedne parcele. a mnogi sistemi ostali su neiskorišćeni. .000 hektara. Relativno dobru pokrivenost sistemima za navodnjavanje imaju i Mačva. 1991). koji mi poljoprivrednici ovde najviše koristimo. Naime. soja i šećerna repa) u Srbiji premašili 500 miliona evra. To je ujedno i najskuplja varijanta. okolina Leskovca i Negotinska nizija. Postojali su različiti planovi za uvođenje navodnjavanja. i pored toga što čuveni kanal Dunav-Tisa-Dunav. održavanje i korišćenje zahteva profesionalni menadžment i obučene radnike”. tako da se uz sisteme navodnjavanja proizvodi oko 40 odsto potreba u hrani. kojih je najviše kod nas. U Vojvodini se navodnjavaju najveće površine. i trake za navodnjavanje. i pojeftinjenje bi iznosilo do 50%. jer voda mora biti hemijski čista. navodnjavanje kod nas nije razvijeno i o njemu se priča tek kada nastupi suša”. potrebne su velike pumpe. s obzirom da svaka parcela dobije vodu kako to pravila slobodne distribucije nalažu. koje se postavljaju u bazene sa vodom. Procenjuje se da su gubici u sušnoj 2000. samo za ratarske kulture (pšenica.26 Ekonomija i društvo BR. ali to nije dalo očekivane rezultate. jer u Srbiji skoro da ne postoje sistemi za navodnjavanje. predstavlja svega jedan odsto obradivih površina.000 hektara. „Teško je organizovati savremen sistem za navodnjavanje na malim posedima. pa su zato kanali ubrzo obrasli u korov i trsku. I dok se u zemljama u okruženju navodnjava skoro trećina obradivog zemljišta. suncokret. a najlošija situacija je u Šumadiji i Pomoravskom okrugu. oprema za navodnjavanje bila bi zajednička. naša zemlja je na poslednjem mestu u Evropi po površini navodnjavanja. što odgovara iznosu potrebnom za izgradnju savremenih sistema za navodnjavanje na površini od oko 200. Sistemi Branko Simeunović. 415 | 5. “U ovom kraju su veća gazdinstva su pokrivena sistemom za navodnjavanje. a ni oni postojeći nisu dovoljno iskorišćeni. zatim filteri za prečišćavanje vode. što zajedno sa baštama koje se navodnjavaju. U svetu je navodnjavanje doživelo snažan razvoj u proteklom veku i poraslo je sa 50 na 250 miliona hektara. Naša država je. dovod vode bi mogao biti značajno redukovan. kaže da već duže vreme koristi sistem za navodnjavanje na svom imanju i da je on za povrtarsku proizvodnju gotovo neophodan. Ukoliko bi došlo do ukrupnjavanja parcela i dve susedne parcele zajednički iskazale svoj zahtev za vodom. trenutno nije u upotrebi. Tim pre što je moderna tehnoloKako smanjiti troškove gija skupa i sofisticirana. bespovratno ulagala u sisteme za navodnjavanje.” On dodaje da ima puno onih proizvođača kojima je uvođenje ovog sistema i dalje jako skupo. ne preostaje ništa drugo nego da gledaju u nebo i prizivaju kišu tokom sušnog perioda. Takav slučaj je prikazan u slučaju FI 2. kaže Goran Nikolić K iz Instituta za vodoprivredu “Jaroslav Černi” i dodaje da se ne može govoriti o organizovanoj primeni navodnjavanja u Srbiji. i to je slučaj prikazan kao FI 4. u našoj zemlji se navodnjava svega 30-40 hiljada hektara. pa ga zato i ne koriste. ne može se ostvariti uspešna poljoprivredna proizvodnja bez navodnjavanja. ali nisu popularisali njegovu upotrebu u poljoprivredi. Svetska projekcija je da će se u budućnosti proizvoditi 60 odsto hrane u ovim sistemima. svojevremeno. poljoprivrednik iz sela Trbušca kod Šapca. Uvođenje sistema za navodnjavanje skupo za poljoprivrednike. kukuruz.

zahteva i adekvatno prilagođavanje strukture prehrambene industrije.000 hektara. odnosno. Stručnjaci kažu da je razvoj sistema za navodnjavanje uslov za povećanje proizvodnje hrane. Ovakav pristup zahteva i transformaciju prehrambene i pratećih industrijskih grana. Kod nas ne postoji Zakon za udruživanje u svrhu navodnjavanja. koji se inače primenjuje u svetu. godine. Zato je jedini održiv model. u periodu od 2010-2020. godine. potrebna oprema ostala skupa”. Prema ovim planovima. ističe Goran Nikolić. pod uslovom da je domaćinstvo prijavljeno. a mi 27 Pomoć države Vodoprivrednom osnovom Republike Srbije data je dugoročna projekcija razvoja navodnjavanja do 2020 godine. samo na ratarskim kulturama izgubljeno oko 500 miliona evra u odnosu na rodne godine u Srbiji imamo razbijenost parcela. . “Za razvoj navodnjavanja potrebno je stvoriti ekonomske i organizacione okvire da se celokupna poljoprivreda transformiše u skladu sa primarnom proizvodnjom putem navodnjavanja. godine bi trebalo da površine pod sistemima za navodnjavanje u Srbiji obuhvataju 765. “Država u prethodnom periodu nije pomagala sitnim proizvođačima. ističe Branko Simeunović.| 5. teško da se situacija sa slabim korišćenjem sistema za navodnjavanje može poboljšati. Na taj način bismo kao rezultat dobili stvaranje zakona ili podzakonskog akta koji bi regulisao ovu oblast”. “Bez pomoći države. Zato bi prioritet u razvoju ove oblasti trebalo da bude obnova postojećih i izgradnja novih malih i velikih sistema. što nije prijavljeno i dodaje da takva pojava nije dobar način razvoja ovog sistema. MAJ 2008 | BR.2010. Država je tek nedavno počela da daje kredite za navodnjavanje.000 hektara. 415 Ekonomija i društvo Srbiji ima više nego što je registrovano. Ministarstvo poljoprivrede će. Da Ministarstvo poljoprivrede od nedavno daje subvencije za zalivne sisteme potvrđuje i Dmitar Žakula iz Republičke direkcije za vode. Samo tako je moguće ostvariti prave ekonomske efekte i opravdati ulaganja u izgradnju ovih sistema “. od 22. jer sitni proizvođači navodnjavaju iz vodovoda ili iz živih tokova. On smatra da navodnjavanja u Zbog suše 2000. da se sitni proizvođači udružuju. sa povećanjem poljoprivredne proizvodnje. Smatra se da se navodnjavanjem prinosi povećavaju i za 3050 odsto. Ali za mnoge je i pored kredita. u okvi- ru kojeg postoji i mogućnost osnivanja ovakvih udruženja. u saradnji sa Svetskom bankom. godine. naravno. Intenzivan razvoj navodnjavanja. objašnjava Žakula. odnosno kada poljoprivrednik dostavi račun. Planiran je prosečni godišnji tempo izgradnje novih sistema za 16. do 2020. realizovati projekat Rehabilitacija sistema za navodnjavanje i odvodnjavanja.000 hektara. refundira mu se deo novca u iznosu od 40 procenata. u periodu od 2000.

MAJ 2008 | Čačani o zastoju gradnje autoputa Horgoš . ideja o modernoj saobraćajnici od prestonice do južnog Jadrana datira još od vremena završetka pruge Beograd – Bar. na žalost. a tadašnje društveno uređenje nije poznavalo i priznavalo koncesiju kao način finansiranje izgradnje kapitalnih infrastrukturnih objekata. Viši savetnik organizacione jedinice Čačak u kraljevačkoj regionalnoj privrednoj komori Gorana Tanasković naglašava da bi sama gradnja imala velikog uticaja na čačansku i privredu Moravičkog okruga. onemogućilo je da se projekat realizuje. Užica i dalje prema Crnoj Gori. Velimir Mitrović tvrdi da ne postoji ekonomska oblast. budući da je realno očekivati da veliki broj firmi iz ovog dela Srbije bude angažovan na izgradnji. Istovremeno. Sa stanovišta bezbednosti apsurdno je govoriti o prednostima autoputeva na kojima su saobraćajne nesreće veoma retke dok se na Ibarskoj magistrali. taj grad je ‘u centru sveta’. opštine preko čijih teritorija bi mogla da prođe ta saobraćajPodeljeni stavovi I nica započele su pravi “mali rat” u nastojanju da izdejstvuju odluku da autoput prođe baš tuda. prezentovane moguće trase autoputa (jednom opcijom je predviđeno da ta saobraćajnica bude izgrađena preko Obrenovca i Valjeva do Požege i Užica.Beograd ne treba da ide dalje od prestonice. na kojima su kolone i zaustavljanja veoma retki. u velikoj meri bi se rasteretio i saobraćaj u gradu. . dok je po drugom idejnom rešenju autoput trebalo da se gradi preko Mladenovca i Preljine prema južnom Jadranu). koju neki nazivaju i magistralom smrti. 415 | 5. koje su verovale da će biti angažovane na izgradnji autoputa. kao deonici autoputa Horgoš – Požega. dobila pun značaj samo ukoliko bi se njom povezala i Crna Gora. brzina saobraćaja je mnogo veća na autoputevima. kao ni Republika Srbija. kaže bivši predsednik čačanske opštine i republički poslanik Rodoljub Petrović. budući da je Ibarska magistrala iz godine u godinu sve opterećenija. Uglavnom se. dodajući da bi ta saobra- ćajnica za čačansku i privredu ostalih opština koje bi se našle ili gravitirale prema trasi autoputa. a takva saobraćajnica značajno utiče i na ekologiju. ako bi uspeo da zasluge za realizaciju projekta pripiše sebi”. nisu uspele da obezbede novac za gradnju. Ekologija u bezbednost Opštinski menadžer i jedan od autora Lokalnog akcionog ekološkog plana. Značaj Još tada je procenjeno da bi izgradnja takve saobraćajnice bila od višestrukog značaja za Čačak i lokalnu privredu. međutim. veliki deo Čačana ipak zastupa stav da autoput ili bilo koja investicija od opšteg interesa ne može i ne sme biti deo ničije predizborne kampanje. čija bi gradnja za privredu ovog dela Srbije predstavljala nemerljiv podsticaj. Njegovom izgradnjom bio bi ubrzan rast čačanske privrede za 50 do 60 odsto. da bi se pre nekoliko godina ministar Velimir Ilić dosetio da bio mu gradnja autoputa oko koje smo se tada složili mogla doneti političku korist. na koju ne bi uticala takva saobraćajnica. Usvajanjem Prostornog plana odlučeno je da trasa autoputa od Beograda do južnog Jadrana ide preko Mladenovca. intenzivno govori poslednjih nekoliko godina. uz maksimalno anagažovanje lokalnih političara iz Čačka i Gornjeg Milanovca.Požega Ključni podsticaj invesicija Aleksandar Arsenijević Od kad je Vlada Srbije odbila da produži rok koncesionaru za pribavljanje bankarskih garancija. godine usvajanjem Prostornog plana Republike Srbije. Osim što bi se autoputem znatno ubrzao saobraćaj prema Beogradu i dalje prema Novom Sadu i Mađarskoj.28 Ekonomija i društvo BR. Onog trenutka kad su javnosti. suočićete se sa podeljenim mišljenjima u zavisnosti kakvu političku opciju podržavaju vaši sagovornici. Kad je reč o značaju autoputa Beograd – Požega u Čačku se svi slažu da bi on u mnogome doprineo razvoju čitavog regiona. primetna je nervoza među vlasnicima čačanskih građevinskih i transportnih firmi. Kada sa čačanima razgovarate o stavu dela vojvođanskih političara da autoput Horgoš . pa dalje do Bara. s obzirom na to da su iskustva iz zemalja u regionu pokazala da se u zonama autoputeva najviše investira. Tek 1994. U tome da je autoputneophodan ovom delu Srbije svi se slažu. i smatraju da se izjave vojvođanskih političara mogu posmatrati kroz prizmu političkog marketinga. Međutim kada razgovarate o načinu na koji deo Vlade Srbije želi da realizuje ovu investiciju. od poljoprivrede do ekologije i turizma. čime je izgradnja autoputa od Beograda do Požege dovedena u pitanje. zbog čega smatram da bi izgradnja autoputa preporodila ovaj deo Srbije u svakom pogledu”. razrešene su sve dileme koje su se odnosile na trasu budućeg autoputa. krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog veka. udesi dešavaju svakodnevno. od kad je u srpsku Vladu ušao ministar Velimir Ilić koji dobar deo svog političkog marketinga zasniva upravo na tom projektu. Autoput bi predstavljao ključni faktor kad je reč o investicijama i smanjenju broja nezaposlenih. zbog čega se obilaznica oko Čačka “pretvorila” u prometnu gradsku ulicu. sve završilo na ideji. ako se o izgradnji autoputa od Beograda do Požege. Preljine. „To što se dogodilo devedesetih godina. „Kad autoput prolazi na sedam kilometara od grada. kaže Mitrović. budući da tadašnja država – SFRJ.

zbog mera Narodne banke Srbije. blizina puta i slično. . čime je izgradnja autoputa od Beograda do Požege dovedena u pitanje.| 5. već bi se to odrazilo i na naše troškove kao što su gorivo i amortizacija na koje trenutno odlazi znatno više novca nego na putarinu. godine za 3. jer su politička iščekivanja podigla kurs. direktno zavisi od izgradnje autoputa. I da nije bilo političkih problema stanje platnog bilansa i naše ekonomije bi svakako bilo težak problem. ali i dotoka deviza zbog nekoliko dokapitalizacija banaka. Naime. Prednosti jedne ovakve saobraćajnice možda najbolje ilustruje podatak da je sada potrebno tri sata od Čačka do uključenja na autoput Beograd – Zagreb. za to biti potrebno upola manje vremena”. što je direktno uzrokovalo apresijaciju dinara. jer će doći do još većeg priliva kapitala. u najmanju ruku zbog mnogo brže veze sa Beogradom u kome po tradiciji studira veliki broj mladih Čačana. bez izuzetka. zbog čega kod većine i preovlađuje neverica da će se ovaj projekat realizovati u dogledno vreme. saradnik naučnog centra Privredne komore Srbije Odgovor Jačanje dinara tokom aprila posledica je mera Narodne banke Srbije. iako su mnogi „izvori” evra za ovu godinu presušili. slažu da bi autoput mnogo značio za grad. U suprotnom. Međutim ne nerešiv. zbog dejstva mera Narodne banke Srbije o adekvatnosti kapitala i načinu obračuna deviznog rizika. „Ne samo da bi se za kraće vreme putovalo do Beograda i dalje do Subotice. To bi značilo skuplje kredite u dinarima i manju mogućnost pristupa takvim kreditima. jer bi prilivi ino-kapitala ipak bili dovoljni za održivost platnog bilansa. nema razloga da dinar slabi. kupio 40 kamiona putem lizinga. zbog svega što je pratilo ovaj projekat. sigurno će i tada. kao i zbog sezonskih prihoda od izvoza. ali i je i dalje zapravo u devizama. Pitanje je koliko će mera Narodne banke Srbije da se 10 odsto obavezne devizne rezerve konvertuje u dinare uticati na veću ponudu deviza na Međubankraskom deviznom tržištu. Trenutno stanje sa dinarom je realno. tako da u tom smislu kurs ima osnova da bude na ovom nivou. i da sada ne zna šta će sa njima. U svakom slučaju. ali bi u tom slučaju Narodna banka Srbije intervenisala i u srednjem roku ne može doći do drastičnih pomeranja kursa. Da bi se stabilnost održala važan je ishod izbora. dok je u istom razdoblju realni bilateralni kurs dinar-evro oslabio za 1. Ako bi se tražila prosečna cena zemljišta. a samim tim će i domaća valuta jačati.8 odsto.9 odsto). Moguće je i pooštravanje monetarne politike. koji je knjižen u dinarima. što bi ih izložilo deviznom riziku. Dinar će jačati i zbog daljih dokapitalizacija banaka (pravilo da plasmani stanovništvu ne mogu biti veći od 150 odsto kapitala banke i čim priđu tom limitu. pa će se jedan deo kapitala banaka u stranom vlasništvu. jer ako u ovim uslovima opstaje. banke moraju da se dokapitalizuju). kad bude urađen ovaj put. MAJ 2008 | BR. jer banke za ovu namenu mogu povući sredstva iz repo operacija na primer umesto prodaje deviza. Narodna banke Srbije je restriktivnim merama pokušala i uspela da stabilizuje stanje. za sada srpska valuta deluje vrlo stabilno. i taj trend jake srpske valute ostaće barem još dva meseca (inače. kao i čitavog niza drugih gorućih komunalnih i infrastrukturnih problema. a da će. posle velike napetosti kada je domaća valuta naglo padala. Bonaca na tržištu nekretnina Sama najava gradnje infrastrukturnih objekata kakav je autoput po pravilu utiče na tržište nekretnina. objašnjava Stanić. 415 Ekonomija i društvo 29 Brži razvoj dela privrede koji se bavi javnim i teretnim prevozom. banke su intenzivno prodavale devize od 7. od privatizacije do dolaska novih stranih investicija. po oceni Andrije Stanića generalnog direktora kompanije Autoprevoz Čačak. naročito zemljišta koje će se naći na trasi ili u zoni saobraćajnice. Čak se u gradu nezvanično može čuti da je jedan čačanski preduzetnik. očekivano je bilo da kad se strasti smire dođe do vraćanja na stari nivo. kažu u najstarijoj čačanskoj agenciji za promet nekretnina Viza. primetna je nervoza među vlasnicima čačanskih građevinskih i transportnih firmi. dinar je bio nominalno oslabio prema evru u periodu januar-mart 2008. ukoliko stopa inflacije nastavi da raste dosadašnjim tempom (bazna inflacija trenutno iznosi 7 odsto na godišnjem nivou). Priliv kapitala i strane investicije nisu u potpunosti stali. Posle izbora se može desiti da kurs naglo skoči u slučaju da pobedi antievropska opcija. koje se tiču deviznog rizika banaka. Obični građani se. Predstoje i neke mere Narodne banke Srbije od jula. za sada tržište nekretnina u Čačku miruje. Stabilnost dinara nije neočekivana. „Možda je činjenica da se još sa preciznošću ne zna trasa budućeg autoputa uticala da za sada nema povećane ponude i tražnje na području za koje se pretpostavlja da će preko njega proći saobraćajnica. PITANJE NEDELJE Jačanje Pitanje Zbog čega je dinar naglo ojačao poslednjih dana? Goran Nikolić. I u narednom periodu. aprila i na tržištu se našlo oko 200 miliona evra. Međutim. Od kad je Vlada Srbije odbila da produži rok koncesionaru za pribavljanje bankarskih garancija. čiji je većinski vlasnik od jula prošle godine izraelski Kavim. konvertovati u dinare. To što mnogima ipak smeta jeste politizacija tog. koje su verovale da će biti angažovane na izgradnji autoputa. ona bi se kretala između 50 i 100 evra po aru”. koja zavisi od niza faktora kao što su površina. banke će prodavati devize.

koji je prezentovan u maju 2007. bio oko 100 evra mesečno. a gubitnici oni koji dobiju pravo zakupa Nedoslednost. ili susvojinu. kako se tvrdi. i njihovi glasači.30 Reflektor BR. prvom delu objašnjenja niko ne veruje. te neće imati sukob interesa. Sarukovodilac odeljenja procena King Sturge T ema nekretnina i tržišta nekretnina postaje sve aktuelnija u Srbiji. Primarna tema je. dakle birači onih koji će zakon i usvojiti. a da „gubitnici“ nisu gubitnici. Ukoliko zemljište na kojem je izgrađen objekat ima starog vlasnika koji se prijavio za restituciju. prema mojoj proceni. a gubitnici oni koji dobiju pravo zakupa na zemljištu. retki su i uglavnom se tiču restitucije i obeštećenja starih vlasnika. samo je od pola tačno. učestvovali bi na svojevrsnoj „lutriji“. istovremeno. prema predlogu zakona. kad je u funkciji „otvorenog bloka“ (gde objekat nema zemljište za redovnu upotrebu). koji je oko 120 dinara mesečno. koja je trenutno. Ta „mina“ može da osakati srpsko tržište nekretnina na duži rok. i za nekih 10 do 20 godina možda bi se dostigle vrednosti za koje danas mnogi smatraju da bi trebalo da budu tržišne. najpošteniji način . a da se sa druge strane vlasnici obeštete pred celim svetom na. te kad je i pre nacionalizacije bilo u javnoj svojini. To što je tačno jeste da bi u slučaju direktnog dogovora vlasnika zemljišta i vlasnika objekta skoro uvek pravdu morao da „deli“ sud. s tim što će krajnji primalac biti različit. samo što krije jednu „minu“. gde su dobitnici svi koji dobiju zemljište u svojinu. Za utehu je da bi se cene zakupa zemljišta pod pritiskom „novih – starih“ vlasnika povećavale postepeno. „Novi – stari“ vlasnici zemljišta bi. mnogostruko potcenjena. ukoliko se za restituciju zemljišta na kojem je objekat izgrađen niko ne bi javio. a i nepravda koja pada u oči posle detaljnog čitanja predloga zakona. Vlasnici objekata bi učestvovali na svojevrsnoj „lutriji“ gde bi dobitnici bili svi koji dobiju zemljište u svojinu. a da bi u suprotnom. dobili zemljište u svojinu. vlasnici (delova) objekata bi ostali zakupci zemljišta. Rečju. zbog koga se „novi . Oduzeto gradsko građevinsko zemljište trebalo bi da bude vraćeno starim vlasnicima. da li je firma koja je gradila objekat pošteno (po tržišnim cenama) otkupila zemljište ili je zemljište oduzeto.stari“ vlasnici zemljišta već spremaju za sud. određivale lokalne samouprave. Lokalne samouprave se ipak biraju na izborima i zakupnine određuju po „meri” prosečnog potrošača. To je ono na šta većina sadašnjih vlasnika objekata nije imala nikakav uticaj ili što nije mogla da zna. parkovi i sl. Zbog toga oni i presavijaju tabak. nerealne zakupnine za zemljište. Komentari na predlog tog zakona. ili susvojinu. Ali. Upućeni će reći da bi „dobitnici“ dobili ipak samo simboličnu „nagradu“. koji bi. najveći deo zemljišta bi mogao da bude vraćen pređašnjim vlasnicima. Vlasnici objekata na denacionalizovanom zemljištu zadržali bi pravo svojine nad objektima i ostali zakupci zemljišta. I tu se vidi jedan od najvećih sistemskih problema našeg tržišta nekretnina. Razmislio bih za koga da glasam na sledećim izborima ukoliko bi mi se trenutni zakup zemljišta za stan u kome živim. dakle. jer će nastaviti da plaćaju to što su i dosad simbolično plaćali. dok bi stari vlasnik postao „novi – stari“ vlasnik zemljišta. Opravdano pitanje je zašto je to najveći problem srpskog tržišta nekretnina? .). Takođe. Radi ce o ceni zakupa gradskog građevinskog zemljišta. barem u Beogradu. bio bi postepeno rešavan u dužem vremenskom periodu. godine.naturalno. jer bi morali da plaćaju značajne zakupnine. Bolje rečeno. privatizacija gradskog građevinskog zemljišta. zaista nasumična i zavisiće od toga da li je pređašnji vlasnik imao naslednika. koji su. ili delova objekata. primali zakupninu za izgrađeno gradsko građevinsko zemljište koju bi. 415 | 5. barem u Beogradu. Tada bi gorepomenuti „dobitnici“ postali stvarni dobitnici. „restaurira“ jadan izgled naših gradova i zatrpa sudove tužbama. Gledano sa šireg društvenog značaja to je sekundarna tema ovog zakona. Zvuči pošteno i logično. Ukratko. Objašnjenje je da će zakupnine biti tržišne pošto će lokalne samouprave biti i vlasnici i zakupci zemljišta u isto vreme. ipak. Vlast je naizgled u bezizlaznoj poziciji. što je ipak lakše nego da se izbori sa ogromnim brojem vlasnika objekata koji bi bes pokazali (u najboljem slučaju) slanjem u političku penziju. taman onoliko koliko je prosečan potrošač spreman da plati. mnogostruko potcenjena Piše: Nebojša Nešovanović. Ovo objašnjenje je samo do pola tačno. zemljište ne bi trebalo da bude vraćeno ukoliko se stari vlasnici ne prijave za restituciju Mina u predlogu Prema predlogu zakona. jeste cena zakupa gradskog građevinskog zemljišta. a „gubitnici“ stvarni gubitnici. To što je trenutno najveći problem tržišta nekretnina. da zadrži sadašnje stanje i dodatno doprinese haosu u pravosuđu. Sa jedne strane će morati da se izbori sa tužbama prevarenih „novih – starih“ vlasnika. ili susvojinu. ili se barem čini da ostvaruju. u međusobnom dogovoru vlasnika zemljišta i vlasnika objekta svaki „slučaj“ završio na sudu. koja je trenutno. jeste da bi vlasnici objekata. Jedna od najvažnijih tema koja će imati dalekosežne posledice na tržište nekretnina i izgled naših gradova (a time i na sve ostalo) jeste zakon o denacionalizaciji i građevinskom zemljištu. MAJ 2008 | Restituciona lutrija Jedan od najvećih sistemskih problema našeg tržišta nekretnina. nacrt zakona predlaže naturalnu restituciju gde god je to moguće. Sreća će biti Pat pozicija Ideja ovakve privatizacije gradskog građevinskog zemljišta je da se zaštite sadašnji vlasnici objekata. kao i dosad. što zbog stalnog rasta cena nekretnina što zbog profita koji preduzimači ostvaruju. osim u slučajevima kad je izgrađeno ili je planirano za izgradnju objekata javne namene (putevi. zamenio tržišnim. Svi vlasnici objekata.

ali ne najmanje bitno. Uticaj na cene nekretnina. . A to će predloženi zakon o restituciji i građevinskom zemljištu praktično odložiti na dugi rok. I predložena privatizacija gradskog građevinskog zemljišta tu ništa ne bi promenila. zamenio tržišnim. Porez na pravo korišćenja koje im dozvoljava objekat od više hiljada kvadrata se ne naplaćuje. izbegli bi se problemi sa infrastrukturom koja sada treba da se „razvlači“ na ogromno područje. dok će nove zgrade u starim delovima grada biti izuzetak i cene će im dostizati astronomske visine. Batajnice i Lešća.| 5. takođe. po mojoj proceni. ali bi sigurno bili pozitivni i dalekosežni. Novi vlasnici zemljišta bi primali simbolične zakupnine za zemljište. a država može da im naplati porez samo za njihovu „straćaru“ čija je vrednost simbolična (sva je vrednost u pravu korišćenja nad zemljištem). Beograd će se graditi na Altini. To ne bi samo povećalo prihode od poreza na imovinu već bi primoralo vlasnike „straćara“ u centru grada da ih prodaju. Beograd se ne bi razvijao u predgrađu Surčina. bio simboličan. (danas država a sutra „novi – stari“ vlasnici). U privatizaciji gradskog građevinskog zemljišta sva izgrađena zemljišta treba da pređu u vlasništvo vlasnika objekata koji su na njima izgrađeni. a država bi. koji bi. izgled gradova i našu građevinsku Netržišne cene zakupa „sele“ srazmeran deo vrednosti prava svojine nad zemljištem u vrednost prava korišćenja. pa makar to značilo „probijanje“ zacrtane gornje granice za restituciju od četiri milijarde evra. Na kraju. Pozitivni povratni efekti bili bi višestruki. bio oko 100 evra mesečno industriju su za detaljnu analizu. Prethodni vlasnici treba da budu obeštećeni na isti način kako je to predviđeno za druge slučajeve gde naturalna restitucija nije moguća. ovo poslednje bi trebalo da stimuliše donosioce zakona da udovolje svojim glasačima. foto: Dragan Milošević Razmislio bih za koga da glasam na sledećim izborima ukoliko bi mi se trenutni zakup zemljišta za stan u kome živim. Zato danas postoje socijalni slučajevi koji žive na prestižnim placevima vrednim milione evra. Nosioci prava korišćenja porez plaćaju samo za deo zemljišta koji je izgrađen. Barem ne brzo. Miljakovcu 3. Izbegle bi se i bilo kakve tužbe. Centralni delovi grada su ruinirani i takvi će ostati sve dok se ne uvede dobra poreska politika. Ledinama. ne bi bilo dobitnika i gubitnika na „lutriji“ – „lutrije“ ne bi ni bilo i svi bi postali dobitnici. primaju samo simbolične zakupnine dok je sva vrednost kod korisnika odnosno zakupaca zemljišta. a ne tržište. Ako ništa drugo. stari vlasnici bili bi pošteno obeštećeni u novcu. postoji elegantno rešenje kojim bi se izbegao ovakav scenario i koje bi moglo da „vruć krompir“ pretvori u ogromnu političku dobit. mogla da im naplati porez na imovinu koji bi. Iz naturalne restitucije treba da budu izuzeta sva izgrađena građevinska zemljišta. odnosno zakupa nad zemljištem. što bi nadoknadilo eventualna prekoračenja zacrtanog limita. 415 Reflektor 31 Sa druge strane. Tako kod nas vlasnici zemljišta. koji je oko 120 dinara mesečno. što je bolje od naturalne restitucije gde vrednost imovine određuju lokalne samouprave. u skladu sa tim. I zbog toga Beograd izgleda kako izgleda. Lokalne samouprave bi određivale cene zakupa samo za zemljište koja imaju u vlasništvu što bi ih navelo da se zaista ponašaju tržišno. Ovakvim izmenama nadležni bi bili u stanju da odmah uvedu odgovarajuće poreze na imovinu sa dovođenjem osnovice za porez na tržišnu vrednost. MAJ 2008 | BR. što bi otvorilo na hiljade novih gradilišta u starim delovima grada. Svoje nekretnine ne žele da prodaju iz samo njima znanih razloga (koji su u krajnjem slučaju i nebitni). Treba izbeći zamku razdvajanja prava svojine nad objektima koji su već izgrađeni i zemljištem ispod njih.

415 | 5. MAJ 2008 | foto: Beta .32 Tema broja BR.

godini jedino veliki broj posrednih indikatora po kojićuje se tendencija veće uloga države u ukoliko dođe do još jedne ili dve velike ma se može zaključiti da će visoka javna privrednoj aktivnosti – naredna vlada bi prodaje. LDP je najavila radikalno smanjivanje javne potrošnje na 33 odsto BDP-a (to je 2005.19 40. stranke u kampanji ne bave. NIS-a ili RTB Bor. Polovinom aprila DS. godini. visoka javna potrošnja predstavlja indikator po kome se može zaključiti kako većina stranaka i dalje ima nameru da nastavi sa politikom rasta generisanog tražnjom. pod velikim uticajem socijalnih pitanja. 2008. budžet je sve vreme u de- Milutin Mrkonjić: „Koalicija SPS-PUPSJS nikada neće prodati Rudarsko-topioničarski basen Bor. Fiskalna politika Ekonomska ponuda je. (iako je već 2007. Fiskalni indikatori 2005-2008. godine. visoka javna potrošnja predstavlja neprekidan rizik po inflaciju. Dušan Pavlović K ako se i očekivalo. Tokom 2007. Takvo stanje budžeta. nivo koji danas imaju SAD koje su poJavna potrošnja (% od BDP) 40.6 10.73 1. “Ekonomija bez granica” i “Program za razvoj Srbije”. 415 Tema broja 33 Ekonomija u izbornim obećanjima političkih partija Iznenađenje u pripremi U prvih mesec dana izbornom kampanjom dominirala su simbolička i neekonomska pitanja: odbrana integriteta zemlje ili ulazak u Evropsku Uniju. maja. jer rudarstvo i energetika predstavljaju najveću izvoznu šansu Srbije“ raste i u 2008. međutim. godine koja dozvoljava štimovanje pozicija. ta dva pitanja ubrzo su se neutralisala činjenicom da su sve stranke (izuzev LDP-a) počele da se predstavljaju kao podjednako evropske i podjednako državotvorne. LDP i DSS su i formalno predstavili svoje ekonomske programe – “Dvanaest mera za prvih dvadeset meseci nove Vlade Srbije”.1 7. ona bi kao kompenzaciju mogla da pokaže veću ekonomsku agresivnost od prethodnih vlada. godine bila 40 odsto). stanje računa metodologijom iz 1986. Drugo. Ali kako se već naslućivalo.02 42. početak-kraj godine) 17. jer tako omogućuje . Ako ficitu. Iz nje slede dva važna rizika.5 će do kraja mandata naredne vlada javBazna inflacija (porast u %. u prvih mesec dana kampanje za majske izbore dominirala su simbolička pitanja.4 odsto BDP-a najviše zbog jednokratnog priliva koji je došao od prodaje Mobtela još 2006. SRS i SPS za sada još delove svojih programa (ako oni uopšte postoje) plasiraju u javnost putem na- dobija nakon analize ekonomske ponude je da se od države se najviše zahteva da kreditira različite industrijske grane i pomaže različitim socijalnim slojevima. početak-kraj godine) -5. prognoza je NBS.4 -1. To znači da će jedna od najvažnijih tema oko koje će se moći voditi neka rasprava biti fiskalna politika.moći će da se održi u 2008. Jedan deo programa odnosi se i na uklanjanje prepreka za biznis. čini se. Ekonomska i socijalna pitanja probila su se u prvi plan tek početkom aprila.00 znate po tome što malo troši na javna Budžetski deficit (% od BDP) 0. Budući da bi naredna vlada mogla da bude otvoreno antievropska. tno nije bilo reči.| 5.65 0. MAJ 2008 | BR. 2006.00 dobra i javne poslove). godine vlada je uspela da fiskalnu politiku dovede pod kontrolu. kojima se. potrošnja ostati norma i nakon 11. uglavnom putem spuštanja poreskih stopa. DSS je najavio da Inflacija (porast u %.61 38. Opšta slika koja se riše da bi potrošnja trebalo da nastavi da podstiče potrošnju. Vlada. Stranke su se pozicionirale između dva ekstrema: teritorijalni integritet nasuprot ulazak u Evropsku uniju. Kod bazne inflacije. Srbija već duže vreme ne uspeva da značajno snizi javnu potrošnju. kod svih stranaka prime. Time se efekat uzajamnih optužbi poništio U prvi plan izašla su ekonomska i socijalna pitanja. a ne politikom otvaranja novih radnih mesta. Prvo. Kod ostalih stranaka o potrošnji direkstupa stranačkih vođa u medijima.Država ima neprekidnu tendenciju da u periodu 2008-2012. 2007. Podaci za 2008. Prema računici NBS.4 4-8 na potrošnja pasti na 40 odsto od BDP-a Izvor: Economist Intelligence Unit. pogotovo kad se radi o socijalnoj politici. Nasuprot tome. trebalo da bude motor razvoja privrede Bez obzira na to. ponuda stranaka suge. Već je moguće uočiti neke razlike. postoji se izuzme LDP. doduše.9 5. odnosno politika javne potrošnje. godinu predstavljaju procenu. na primer. Suficit u budžetu je iznosio 0. čini se.6 6.

2%. Ako ćutanje znači odobravanje.000 ljudi godišnje. Istočne Evrope. to je bio težak zadatak. Najviše planova na socijalnom planu. Upravo to govori u prilog strateškog opredeljenja SRS da Srbija mora imati dva izlaza. Južne Amerike i zemalja iz regiona”. niske inflacije i smanjenje finansijskog rizika Srbije. godine potpuno preusmerila svoje aktivnosti na obuzdavanje inflacije.000 dinara godišnje za nekomercijalni razvoj poljoprivrednih gazdinstava. Recimo.2 odsto u odnosu na februar 2007. To će predstavljati veliki pritisak na javnu potrošnju. agencija i institucija koji preuzimaju nadležnosti ministarstava. kazala je Jorgovanka Tabaković. 100 evra državne subvencije za štednju koja bi se iskoristila za kupovinu prvog stana. Azije. pomaganje nerazvijenim opštinama da kroz program javnih radova uposle 50. godine opet ubrzo ići na izbore. ima SPS koji predviđa opšte besplatno lečenje. navela je Tabaković. Radikali se zalažu i za ukidanje PDV-a na najneophodnijim stvarima za bebe i njihovo ekonomsko pravilo glasi: prvo proizvodnja. godine. Da bi se to postiglo njihov program podrazumeva mere za održavanje makroekonomske stabilnosti. (Istina. jer će sve povlastice morati da se finansiraju iz budžeta. ističe Tabaković kao jednu od prednosti svog programa. “Moramo stvoriti ekonomski jaku državu sposobnu da reguliše društvene odnose. Kako je bilo izvesno da će druga Vlada Vojislava Koštunice pasti. “Srpska ekonomija je u velikoj meri zavisna od EU što značajno sužava manevarski prostor Vladi da samostalno reaguje ne samo ekonomski nego i politički. Istovremeno program predviđa ukidanje obavezne devizne rezerve kod Centralne banke. MAJ 2008 | Šta nude političke stranke Olivera Bojić Dragan Đilas: „Saobraćajne gužve u Beogradu biće smanjene proširenjem ulica i izgradnjom mostova i metroa” privredni rast. Budući da niko eksplicitno ne kaže kako će država trošiti na administraciju i zaposlene u javnim službama. Afrike. Ostale stranke se ne izjašnjavaju direktno. plate pa porez. obavezne kolektivne ugovore o radu i penzije u iznosu od 70 odsto od prosečne plate.34 Tema broja BR. Državu u kojoj će zaposlenost biti tretirana kao osnova stabilnosti privrede. 415 | 5. ove ciljeve SPS bi trebalo uzeti ozbiljno u predviđanjima privrednih kretanja u periodu 2008-2012. 50. U martu je na mesečnom nivou iznosila 1.25 odsto. ali kako se napominje u postojeća preduzeća realnog sektora a ne samo u akcije i investicije u trgovinske lance. koja predstavlja jednu od osnovnih poluga privrednog razvoja i rasta. tražnja stanovništva je u februaru 2008. čini se da najveći broj stranaka nema ništa protiv monetarne politike i SRS Prioritet izvozu Osnovni cilj ekonomske politike SRSa je smanjenje nezaposlenosti uz postizanje održivog privrednog rasta i poboljšanje standarda stanovništva. DS nudi naknadu trudnicama u iznosu od 100 odsto zarade (DSS nudi snižavanje PDV na proizvode za decu i trudnice) i punu platu za vreme trudničkog bolovanja. da treba podsticati priliv kapitala i iz Rusije. Ako to bude procena. Može li NBS u promenjenim političkim okolnostima da nastavi sa takvom politikom? DSS eksplicitno kaže da podržava restriktivnu monetarnu politiku. Ako se proceni da izbora ne bi trebalo da bude nekoliko narednih godina. godine bila realno veća za 12.2 milijardi dinara. ali taj iznos od 45 odsto . U programu SRS-a naglašena je i potreba stranih direktnih investicija. navode još tri strateška sektora: sektor malih i srednjih preduzeća. plate zaposlenih u javnom sektoru će nastaviti da rastu. što će morati da ima reperkusije na budžet. promovisati izvozne sektore i to. Za sada sve stranke direktno ili indirektno najavljuju pomoć ugroženim slojevima stanovništva. građevinarstvo i turizam. napominje Tabaković. barem na početku mandata. S obzirom na visoku javnu potrošnju. inflacija nije posledica samo visoke javne potrošnje. inflacija je počela da se ubrzava. pored poljoprivrede. Nasuprot uništavanju domaće proizvodnje uz liberalizaciju uvoza. moguć je pokušaj nešto restriktivnije politike potrošnje u javnom sektoru.proizvodnja raznovrsne ambalaže. “SRS će sprovoditi industrijsku politiku koja podrazumeva državnu intervenciju u korist strateških sektora koji se smatraju najznačajnijim za nacionalni privredni razvoj i rešenje problema nezaposlenosti”. Primarna proizvodnja i proizvodnja hrane je bila i ostala najvažnija šansa za brži prosperitet Srbije. što podrazumeva ukidanje korupcije i zloupotrebe javnih fondova.) Najvažnije sredstvo kome će NBS u budućnosti pribegavati jesu repo operacije i referentna kamatna stopa koja je nedavno podignuta na 15. Osnovni faktor rasta tražnje jeste povećanje fonda zarada koji je u februaru porastao za 11 milijardi dinara. Budući da je sasvim moguće da će SPS biti u narednoj vladi ko god je bude vodio. Narodna banka Srbije je od kraja 2007. pogotovo uzimajući u obzir i razvoj „pratećih“ sektora . Radikali u svom programu. Tek nakon toga dolazi neto štednja stanovništva sa 6.8% na međugodišnjem nivou. već i visokog političkog rizika o kome će biti više reči kasnije. ukidanje školarina na državnim fakultetima i ograničenje visine školarine na privatnim fakultetima. SRS se zalaže za ukidanje paradržavnih organa. Recimo. jer plate zaposlenih nisu trošak nego tražnja”. smatra Tabaković. ali i bankarskog sistema. Monetarna politika Karakter fiskalne politike ima reperkusije po monetarnu politiku o kojoj su se stranke do sada malo izjašnjavale. moguće je da će ti izdaci najviše zavisiti od procene da li će se i posle 2008. plate i pravo na rad.5%. Za SRS poljoprivreda je strateški sektor. potrebno je. dok je rast cena poljoprivrednih proizvoda u istom periodu iznosio čak 35. radno intenzivne i stvoriti uslove da ti sektori postanu međunarodno konkurentni. pre svega. sektor trgovine. po njenim rečima. gde će se poštovati norme društvene zaštite: penzije. rekla je Tabaković. a 11. stipendije za mlade talente i studijska putovanja. međutim. transporta.

61 2007. najavljivan upravo kao rešenje za infrastrukturne projekte u Srbiji.1 15. MAJ 2008 | BR. Srbija.00 7.30 7.ovaj drugi način efikasniji. Koalicija DS-G17 Plus tako Tomislav Nikolić: nudi 3. ali se ona svode uglavnom na završavanje započetog. najavljuje dalja ulaganja u telekomunikacije.93 35. proizvode tra da je neophodno oformiti državnu najelegantnije cipele.9 odsto.4 15. ukazuje na to da će u narednoj vladi biti neizvesna sudbina čuvenog NIP-a koji je svojevremeno. Neke stranke predviđaju i kapitalna ulaganja.46 2006. dok DSS.00 7. Čini se da upadljivo odsustvo naznaka o tome kako će se stranke odnositi prema monetarnoj politici može da potvrdi tezu po kojoj će fiskalna politika ostati ekspanzivna.2 35. 415 Tema broja 35 Stopa nezaposlenosti u zemljama u regionu (u %) 2005. a ne u usluge. a onda će i Elektronska industrija Niš da živne jer će ugrađivati delove u te automobile“ preduzećima (čiji bi osnivački ulog bio svega 100 evra) kroz ukidanje poreza na dobit u prve tri godine i osnivanje garancijskog fonda za žene preduzetnice. ima najvišu stopu nezaposlenosti među susedima.00 7. Odsustvo vizije kapitalnih ulaganja u periodu 2008-2012.8 18. Mlađan Dinkić: “Dva velika evropska proizvođača automobila podići će fabrike automobila u Kragujevcu. Prema podacima Zavoda za statistiku. DSS nudi podršku novoosnovanim malim i srednjim politike kursa. posle Makedonije. DSS takođe predviđa kredite i bespovratna sredstva u vidu višeg agrarnog budžeta za 50 odsto i podsticanje za investitore koji zaposle više od 100 ljudi. Problem rešenja nezaposlenosti može da se načelno reši na dva načina. Razvoju banku koja bi se bavila ulaganjem u privredu. DS-G17 Plus najavljuju završetak koridora 10 i izgradnju puteva Beograd-Užice. drugi je Zaposlenost U socijalnom smislu.50 9. najveći problem otklanjanjem prepreka za biznis.01 37.9 16.72 7. još veoma visoka nezaposlenost. kao evropske standarde za hranu.75 2008. godinu i sada iznosi 18. sufinansiranje u iznosu od polovine ulaganja za sve koji u proizvodnju uvedu Vranjancima da. 18. SRS smanekad.30 7. za ostale zemlje Economist Inteligence Unit. Kolona za 2008. 20. stopa nezaposlenosti je u 2007.000 kredita za startup preduzeća (uz godišnju kamatu od 1 odsto). ali verovatno i to da bi guverner Jelašić mogao da ostane na svom radnom mestu uprkos tome što neprekidno u javnosti kritikuje fiskalnu politiku.| 5. Jedan je pomaganjem države privredi. Za sada se može zakljuda Simpo i Fabrika vode Heba neometano čiti da biuta Banka najverovatnije najviše ulagala poljoprivrednu i prehrambenu rade“ industriju.21 11. obezbediti zvoj. Srbija Hrvatska Makedonija Mađarska Bugarska 20. čini se da se najveći broj stranaka u kampanji ipak odlučio za prvi. godini opala u odnosu na 2006. pored završetka puta Horgoš-Požega.9 35. Iako je kojim će svakako morati da se pozaba. osniva„SRS će zaposliti nje Fonda za ravnomeran regionalni raradnike. Drugi način da se reši problem otvaranja . između ostalog. međutim. godinu je procena EIU. vi svaka naredna vlada jeste smanjenje nezaposlenosti.60 Izvor: Za Srbiju Republički zavod za statistiku. 17. To je.

Izbor DS Stan za svakog Jedna od ključnih stavki ekonomskog programa koalicije Za evropsku Srbiju je kupovina prvog stana uz pomoć namenske štednje. to nije specifično samo za Srbiju već i za mnoge zemlje u svetu. sama država će investirati u ogromne infrastrukturne projekte iz budžetskih i privatizacionih sredstava”. “Ako građani budu razmišljali o ekonomskom položaju Srbije i opredele se za pridruživanje EU. napominje Bogosavljević. pa samim time ni ekonomske programe. Propisaće se kazne od godinu do 10 godina zatvora i isključenje iz politike”.36 Tema broja BR. Čini se da su za Srbiju takve vrste prepreka najveći problem za privredni razvoj. Na narednim izborima. opšti položaj Srbije se pogoršao u 2006. Pozicije su veoma indikativne i pokazuju gde se nalaze uska grla koja treba razbiti. da bi građani znali koja stranka nije ispunila data obećanja. Donećemo anti-korupcijski zakon koji predviđa da svi funkcioneri javno deklarišu svoju imovinu na početku i kraju mandata. zaposlenosti. istakao je Cvetković. školstva. Stranke se prosto utrkuju u tome koja će biti veći liberal kada foto: Branislav Ješić . izgradnju auto-puteva. pitanje je kome verovati? Osim SPS-a. glasaće za evropsku opciju. Za građane su najvažniji ekonomski problemi. “SRS se zalaže za osnivanje dve domaće razvojne banke koje bi se bavile kreditiranjem poljoprivrede i izvozno orjentisanih grana koje su osnovni preduslov stabilnog i održivog razvoja zemlje”. kupovinu prvog stana uz pomoć namenske štednje. zdravstvo i školstvo dobiti veća sredstva za modernije i kvalitetnije bolnice i škole i veće plate za osoblje. ali očigledno njega nije tako lako započeti. precizirao je Cvetković. ali s obzirom na našu koalicionu političku scenu. Smanjivanje osnovice za godišnji porez na dohodak građana uz poreska oslobađanja za štednju i investiranje (hartije od vrednosti. građani biraju između dva puta. rast kvaliteta državnih usluga. smatra Bogosavljević. “Cilj nam je da ukupna opterećenja koja su vezana za plate smanjimo na duži rok i da budu između 35 i 40 odsto. domaći investitori će imati sve uslove za dalje i još veće ulaganje u našu privredu. 415 | 5. “Dovešćemo ogromne investicije u Srbiju. registrovanja privatne svojine (115 mesto). pripremu izvoza i u poljoprivredu. kako pojašnjava Bogosavljević. više od pet milijardi evra. ocenjuje Bogosavljević. naveo je Cvetković. Međutim. nekretnine. naglasio je ministar finansija u odlazećoj Vladi Mirko Cvetković. ministar je kao najvažnije mere izdvojio strane investicije. štednju na računima). emotivnog i racionalnog. Konačno. smanjivanje poreza na plate na samo 10 odsto. to znači rast zarada. “Kaznićemo one koji se bave korupcijom. Konkretnije. penzija i socijalnih davanja ugroženim slojevima. Za ostvarenje ovih ciljeva. MAJ 2008 | obavezno usmeriti preko banaka u podsticanje izvoza. zdravstva. kaže Cvetković. “Sve stranke obećavaju bolji ekonomski položaj Srbije. godine. kredite za poljoprivrednike i početnike u poslu. ističe Tabaković. pre svega. Napominje se da će javne službe. Srđan Bogosavljević. Naime. direktor marketinške agencije Strategic Marketing smatra da građani uopšte ne čitaju programe političkih stranaka. jednostavno ne mogu da ocene koja će to stranka doneti bolji standard Srbiji. moglo bi da utiče na promene u ponašanju sve jednog malobrojnog dela stanovništva koji dobro zarađuje”. saobraćaja i bezbednosti građana. kao strateški odabranu granu stabilnog privrednog razvoja. a to su ujedno i osnovni ciljevi u zemljama Evropske unije. koje sprovodi jednom godišnje. Ekonomski program DS-a i koalicije Za evropsku Srbiju (DS-17-SPO. Administrativne prepreke za biznis su značajne u oblastima dobijanja dozvola (149 mesto). novih radnih mesta jeste uklanjanje prepreka za biznis. osnaživanje institucija. Veliki broj građana uopšte nije svestan koliko je bitna saradnja sa svetom. U ekonomskom programu te koalicije navodi se da će sudstvo i pravni sistem biti jači uz rast njihovih budžeta i političke nezavisnosti. sudstva. prepreke za biznis su se u Srbiji pooštrile tokom 2007. godini. “Uticajni mediji stalno prenose poruke određenih političara koji tvrde da će biti ekonomske saradnje sa EU i ako Srbija ne potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju”. i 2007. Takođe. navodi Bogosavljević. Strani investitori su vrlo zainteresovani za investiranje u Srbiju ukoliko se put ka EU nastavi. navodi Tabaković. država će dodavati po 100 evra za svakog ko namenski štedi za kupovinu stana i biće ukinuti svi porezi kod te štednje. Poslovanje izgleda ide relativno lako ako uspete da ga započnete. Ako se budu vodili romantičnom predstavom “da ne izgubimo svoj identitet” glasaće za stranke koje se ne zalažu za bolju ekonomsku situaciju u Srbiji”. Nakon agresivnijeg pristupa uklanjanju prepreka tokom prve dve godine prve vlade Vojislava Koštunice. za šta Bogosavljević pripisuje odgovornost određenim srpskim medijima. nemamo stranke koje su bile same na vlasti. smanjivanje carine na automobile.LSV-SDP) ima za cilj visok rast bruto domaćeg proizvoda i to realno za šest do osam odsto uz visok rast standarda građana i održavanje niske inflacije na nivou između četiri i pet odsto. Prema istraživanju Svetske banke „Doing Business”. zatvaranja posla (103 mesto).

1 iznosio 2. 84 84 148 109 110 21 62 2008. 68 60 157 73 110 33 60 2007. uvođenje konkurencije u penzioni sistem. U programu LDP ostalim tržištima. što je rekordan deficit od mesečno“ 2001.5 30 hiljada dinara sto. U odsto BDP-a. Deficit koji nastaje kao posledica trudnice će imati nezaposlene. 415 Tema broja 37 Lakoća… 2005. -2 -6 -1 -1 -5 +8 -2 Vojislav Koštunica: „Slomićemo do kraja kičmu mafiji. godini od 100 odsto plate. carinskih ba. Primene ugovora 74 76 99 100 -2 Tekući račun. velikim prilivom stranih ulaganja u prinaknadu tokom čini se. PDV-a na čak 12 odsto. čiji se program zajedno uz LDP. LDP se da je do sada uspevala da deficit suzbija kalniji u poreskoj politici je SRS koji se zalaže za manje uplitanje države u pri. godine. sastoji najviše od uklanjanja prevatizovana preduzeća (koji je zajedno sa trudnoće u iznosu preka. DS-G17 plata na ispod 50 odsto. MAJ 2008 | BR. DSS obećava smanjenje poreza „greenfield” investicijama u 2007. veću zaštitu potrošača.Bez obzira na to. Kao rezultat odsto na 58 odsto. Privrenje zemljišta na 49 godina i oslobađanje poreza na dobit na 15 godina. liberalizaciju kaPlaćanja poreza 65 64 117 121 -4 pitalnih transakcija sa inostranstvom i Međunarodnog trgovanja 142 51 54 58 -4 fiskalnu decentralizaciju. lakše procedura za povraćaj PDV.visokim prihodima iz privatizacija i viu roku od 5 godina zalaže za spuštanje vredu.u politici uklanjanja prepreka. Poslovanja (opšta ocena) Pokretanja posla Dobijanja dozvola Zapošljavanja radnika Registrovanja svojine Dobijanja kredita Zaštite investitora 95 43 158 43 104 96 58 2006. Deficit na spoljnotrgoPlus najavljuju ukidanje poreza na ka. www. ali je iz tačaka 3-6 Programa jasno da bi rekord i povećanje od 41 odsto u odnosu spuštanje poreza na promet stanova i ta stranka verovatno bila najradikalnija na prethodnu godinu. na doprinose i socijalna davanja sa 63. 86 90 149 110 115 13 64 Promena 20082007. upola niža carina je ekspanzivna fiskalna politika i rast pona automobile. popeo 8. DSS nudi besplatno korišćedokle god može da se finansira. godini na 16. visok deficit je indika- . ukidanje sokim prilivom doznaka iz inostranstva. Još je atraktivnija ponuda tog trenda jednim delom se kompenzuje DSS. nerazvijenim opštinama. godine matu na namensku štednju. što predstavlja poreza na plate sa 12 odsto na 10 odsto. smanjenje i za koliko se smanjuju poreske stope.| 5.org privrede Srbije jeste stanje razmena sa se dođe do uklanjanja prepreka. smanjenje poreza na potrošačkog buma deficit na tekućem odnosno najmanje korporativnu dobit sa 10 odsto na 8 odračunu narastao je u 2007. Kao i obično. najvažniji Zatvaranja biznisa 100 103 106 103 +3 indikator koji nam dosta govori o stanju Izvor: Studija Svetske banke Cost of Doing Business. Najradi.nema brojki koji bi ukazivali na to koje vinskom računu se tokom 2007. reformu javnog sektora (posebno javnog preduzeća). lopovluku i kriminalu” rijera.1 milijarde dolara).doingbusiness.8 milijardi dolara. smanjenje poreza na protrošačkih kredita koji indukuju potrošačMlađan Dinkić: „Sve fit za poslodavce koji obezbede posao za ki bum. a opterećenja državnog protekcionizma. pogotovo na Deficit na tekućem računu nije problem jugu Srbije. Glavni razlog za to automobila na 1 odsto.

jer to može da doprinese većoj konkurentnosti privrede na svetskom tržištu. tor koji ukazuje na konkurentnost jedne privrede: privreda Srbije ima ponudu kvaliteta roba koje nisu atraktivne za strana tržišta. koordinatora ekonomskog programa DSS-NS. dok će nova preduzeća biti potpuno oslobođena poreza u prve tri godine poslovanja. na čijem se vrhu. dobijaće redovne i svake godine veće subvencije. što je period kad je Vlada Srbije počela da se drma i konačno pala. U Konjukturnom barometru Ekonomskog . Za sada postoji dosta indikatora koji ukazuju da je beg već počeo. Berzanski indeksi su u padu od kraja 2007. ekonomista sa Harvarda.000 novih radnih mesta. Međutim. ostvarljiv i što daje najveću šansu investitorima. kada je reč o ravnomernom regionalnom razvoju je privlačenje stranih investicija u nerazvijena područja Srbije. obrazložio je Cvetković. kako kažu narodnjaci. Najvažniji je stanje na Beogradskoj berzi koje verovatno predstavlja najbolji indikator kako investitori (veliki i mali) procenjuju ekonomske rizike. najavljuje Cvetković. marta. Pomaganje države privredi nije unikatnost Srbije. marta BELEX15 je pao za 7. respektivno. Pomoć države i informacione eksternalije Ako se bude ispunilo barem nešto od najava političkih stranaka po kojima će se podsticati domaća privreda moguće je da će dalje restrukturisanje preduzeća i dovesti do poboljšanja izvoznog kontigenta Srbije. posebno na jug Srbije. Ekonomski program Narodnjačke koalicije predviđa i osnivanje posebnog garancijskog fonda za žene preduzetnice. Budući da bi mogla da bude antievropska. otvara se pitanje da li će Vlada uspeti da uveri strane investitore da izborni rezultati neće biti razlog da za beg kapitala iz zemlje. Kao jednu od prednosti svog ekonomskog programa u odnosu na programe drugih političkih partija u Srbiji. a ne neku drugu privrednu granu. koji će predstavljati temelj političke i ekonomske stabilnosti u Srbiji. kažu u kabinetu Nenada Popovića. kao osnovni cilj. u kabinetu Nenada Popovića. onda njih treba razvijati. Naglašena je i podrška poljoprivredi. 415 | 5. nalazi viši standard građana i smanjenje siromaštva. Takođe. i 14. ne postoji ekonomsko obrazloženje zašto pomagati jednu. godine) Učešće stranih investitora u trgovanju na Beogradskoj berzi je smanjeno u februaru na 44.38 Tema broja BR. Politički rizik Konačno. Ekonomskim programom ta koalicija. Između 3. Jedna od glavnih mera je i puna plata za sve žene na trudničkom bolovanju u iznosu od 100 odsto zarade. “Srbija je u prethodnom periodu vraćala dugove iz prethodnog perioda katastrofalnog upravljanja 90-tih godina. piše da je politika pomoći privredi opravdana ukoliko prethodno postoji proces kroz vlada i privatni sektor mogu da reše problem informacionih eksternalija i otkriju u čemu je domaća privreda bolja od ostalih na svetskom tržištu. koji su to proizvodi kojima bi Srbija mogla da se istakne na svetskom tržištu.89 odsto. U toj koaliciji smatraju da je saobraćajna infrastruktura generator razvoja Srbije i da je za ekonomski rast neophodan nastavak izgradnje autoputa Horgoš . ali i intenzivan razvoj rečnog saobraćaja i infrastrukture na Dunavu.NS kao ekonomsku piramidu. a zamišljena je tako što će kroz agrarni budžet poljoprivrednici uvoditi nove standarde o trošku države. za nekoliko narednih godina otvorilo 50. U tekstu “Industrial Policy for 21st Century” iz 2004. što je najveći pad u jednom danu zabeležen u istoriji Beogradske berze posle 2001. Kad se ustanovi koje su to privredne grane. Cilj njihove koalicije je stvaranje snažne države bogatih pojedinaca koji žive od svog rada i inicijative. Domaći privrednici nisu ništa manje zabrinuti od stranih finansijskih ulagača. tvrde u kabinetu Nenada Popovića. (Samo 12. navode da će svim strateškim investitorima koji budu ulagali u nerazvijena područja biti ustupljena zemlja na besplatno korišćenje na 49 godina i biće oslobođeni poreza na dobit u periodu od 15 godina. a ne misliti pri Čedomir Jovanović: „Zalagaćemo se za državu u kojoj će građani biti bogati zato što rade.39 odsto. najveći problem sa kojim će se suočiti naredna vlada jeste visoki politički rizik zemlje. prema njihovim planovima. ali i mladima. kao i dobro plaćenog srednjeg sloja. Koja je komparativna prednost Srbije? Iz kakve je analize to proizašlo? I što je najvažnije: postoji li proces kojim je to uopšte moguće utvrditi? To su pitanja kojima se u izbornoj kampanji (a ni van nje) nije bavila ni jedna politička stranka.Požega i Koridora 10. BELEX15 i BELEXline su pali za 23 odsto i 14 odsto. treba zapaziti da ni kod jedne stranke pomaganje privredi nije proizvod strategije kojom bi se rešile informacione eksternalije. DSS-NS Olakšice za strane investitore Koalicija Demokratska stranka Srbije i Nove Srbije kao najznačajnije mera predviđene ekonomskim programom izdvaja donošenje poreskih olakšica za strane investitore i domaće preduzetnike. godine. čini se. jer poljoprivreda povećava izvoz i najvažnija je grana u zapošljavanju i zadržavanju stanovništva na selu. godine Deni Rodrik. a na drugoj strani ima veliki apetit za uvozom roba koje ne može sama da proizvede. naglašavaju predstavnici tih stranaka. neizbežno u privredama u razvoju koje tek treba da pronađu komparativnu prednost. želi da stvori društvo jednakih šansi za sve građane. U ekonomskom programu te koalicije Dunav je definisan kao koridor zapošljavanja čiji je trenutni potencijal iskorišćen sa svega 10 do 15 odsto i gde bi se. odnosno. Ključna mera Narodnjačke koalicije. Ključna prednost ekonomskog programa koalicije DSS . Recimo.NS je to što je realan. MAJ 2008 | Program koalicije Za evropsku Srbiju predviđa konačnu izgradnju auto puteva. To je logična posledica politike pomoći po kojoj je bitno stvoriti radna mesta. a ne zato što su tajkuni ili partijski aparatčici“ tom i šta će se na tim radnim mestima proizvoditi. To je. U kabinetu Popovića opisuju slikovito program koalicije DSS . Sada imamo sredstava i kreditnih mogućnosti da uđemo u velike investicije”.

Moguće je otuda da će najgori ekonomski scenario pod narednom vladom biti – kontinuitet.7 odsto da sledi povećanje cena inputa. što bi dovelo do opadanja privredne aktivnosti gde bi bila neophodna još veća potrošnja i inflacija da bi stanovništvo steklo privid kako im standard ne opada. Ako bi se on osetno smanjio to bi značajno uticalo na deficit na tekućem računu koji više ne bi imao odakle da se finansira. Za sada se čini da. instituta iz marta 2008.5 2006. u 2008. Čak 36. Poznat je i njegov kraj. godine (od kako Anketa postoji u tom obliku).6 odsto preduzeća smatra da će u naredna tri meseca porasti opšti nivo rizika u poslovanju. a čak 72.0 1. Deficit na tekućem računu (u % od BDP) Neto direktne strane investicije (u milijardama dolara) -8. MAJ 2008 | BR. 31. čime bi se problem finansiranja deficita odložio do sredine 2009. Sve su to ozbiljni problemi za narednu vladu. mogle da obezbede jednokratan značajan priliv stranog kapitala. buduća Vlada ima dva . očekuje se prodaja NIS-a i još nekih javnih preduzeća. Nešto slično se desilo u prve dve godine prve Vlade Vojislava Koštunice kojoj su svi predviđali da će poništiti sva dostignuća privrednih reformi iz perioda 2001-2003. nije sasvim isključeno da naredna Vlada iznenadi sve i u ekonomskom pogledu uradi više nego što se od nje očekuje. -12.| 5. Pored toga.5 2. Ipak.0 Izvor: Economist Intelligence Unit. godinu predstavljaju procenu EIU. jer će nestabilna politika situacija i politički rizik značajno uticati na nivo direktnih ulaganja. To bi.8 odsto preduzeća veruje da sledi rast cena. kao i 1997. već je ta Vlada – upravo da bi pokazala kako je sposobna da se bavi onim za šta su je mnogi optuživali da je nesposobna – nastavila sa istim kursom privrednih reformi. penzionera. Taj scenario je poznat iz 1990-tih godina. Prvi je odlaganje krize. 415 Tema broja 39 Ivica Dačić: “Borićemo se za prava radnika.3 2007. -14. Na drugoj stani. poljoprivrednika i svih onih koji su obespravljeni. godine. godine. Teškoće sa finansiranjem deficita dovelo bi do još većeg ustezanja banaka da finansiraju domaće privrednike. -16. Ako zbog visokog rizika strane investicije ne premaše nivo iz 2007.0 2. foto: Beta Ocena poslovanja u Srbiji u periodu 2004-2008. to ne samo da se nije desilo. 2005. deficit na tekućem računu moći će jedno vreme da se finansira iz deviznih rezervi. pod pretpostavkom najgoreg scenarija (to je scenario u kome Vlada ne bude bila sposobna da suzbije politički rizik).5 4.1 2008. Podaci za 2008. godine zabeležen je najgori prosečan pokazatelj privredne klime od avgusta 2004. godine. a za koje se niko ne bori” izlaza iz teške situacije.

9 2007. EUR) 5.689. Broj pretplatnika Penetracija (u %) Broj postpejd pretplatnika Broj pripejd pretplatnika Broj pretplatnika 3G mreže Prihodi (u mil. ali su investicije u toj oblasti značajno porasle. EUR) 2.379 839.510.700 88. EUR) Investicije (u mil.01 93. ako postoji neslaganje sa tarifnim režimom.0 Izvor: Ratel foto: Arhiva .642 112. MAJ 2008 | Telekomunikacije Uskoro kontrola tržišta Ratel je najavio da će od juna meseca početi da primenjuje troškovni model na tržištu telekomunikacija u Srbiji.70 83. Prihod od internet usluga porastao je sa 26 miliona na 59 miliona evra. Ono Vrednost tržišta Ukupna vrednost telekomunikacionog tržišta Srbije u prošloj godini premašila je 10 milijardi evra.400 36. prikupljanje informacija o alokaciji troškova. kalkulacijama cena koštanja i prodajnih cena pojedinih proizvoda i usluga. Početak primene troškovnog modela ne dopada se ni Telekomu ni SBB-u”.719.804.60 938.854.31 414. 6.9 2006. Fiksna telefonska mreža 2005.60 370 83.452. predsednik Upravnog odbora Republičke agencije za telekomunikacije Ana Krajnc K ontrola tarifne politike i uvođenje troškovnog modela zasnovanog na istorijskim troškovima koje će Ratel početi da primenjuje od juna ove godine.956 / 400 0.5 103.9 izvor: Ratel Mobilne mreže 2005. Ratel može odmah da interve- niše.300 33.193 6.1 165. 2. 8. godini imalo vrednost od šest milijardi evra. 2. Prihod od fiksne telefonije pao je sa 426 miliona evra na 414 miliona.527. 415 | 5. potrebno je prepoznati ga i pratiti njegov rad.251 / 581.6 210.5 2007. podrazumevaju između ostalog.036 5. što je najvažnije jeste da po ustanovljenju tarifnog režima i kontrole njegove primene za operatore koji imaju monopol. “Da bi se tržište razvijalo neohodno je da postoji konkurencija.690 73.643.734 4. rekao je Jovan Radunović. Broj pretplatnika Penetracija (u %) Stepen digitalizacije (u %) Prihod od telefonskih usluga (u mil.30 88.445 2006.60 426 62. dok je u 2006. sa 62 miliona na 166 miliona evra.550 38.763. ali je zato prihod kablovskih distributera pao sa 22 miliona na 20 miliona evra.50 705. Ako se utvrdi da u nekom sektoru postoji monopolista.563. Na osnovu troškovnih modela i tarifnog režima Ratel će sprovoditi i rebalans cena na telekomunikacijskom tržištu.449 257.73 1. EUR) Investicije (u mil. a operatori su dužni po Zakonu da naprave izmenu.40 Tržište i novac BR.

88 351. MAJ 2008 | BR. 685.3 Izvor: Ratel Broj pretplatnika..664 87. Međutim.7 80.73 21.914 2006. rekao je Jovan Radunović.506 16.611 26. koje svakako postoje trebalo regulisati u okviru Zakona o telekomunikacijama i Zakona o radiodifuziji.731 36.379 583.89 350 563.04 34.049 / 13.598 21. pa i cene u tom sektoru”.54 2006. EUR) 758.276 Izvor: Ratel Širokopojasni internet servisi 2005. Telekom ima apsolutni monopol iako se najavljuje ulazak drugog operatora. 882. Ethernet LAN. 928.664 87.276 257. U Ratelu kažu da je najveći problem loša tehnička opremljenost operatora i time nemogućnost pokrivanja veće teritorije. “Troškovni model regulisaće tržište telekomunikacija. rekao je Radunović.705. teritorija je podeljena između par igrača.600 1. ADSL Kablovski modem Bežični pristup Ostalo (direktan pristup. Ethernet LAN.126 54.6 75. ti ciljevi još nisu ostvareni i za dve i po godine rada Ratel nije uspeo da reguliše tržište telekomunikacija.471.92 1.309. Ometanje tog Zakona sa izmenama u drugim zakonima koje nisu u skladu sa njim.005. 415 Tržište i novac 41 Kablovski sistemi 2005..32 72 20.687 10.) 708. a kad će se to dogoditi odlučuje Ministarstvo za telekomunikakcije. .680 10.. Do potrebe za formiranjem Republičke agencije za telekomuinikacije došlo je usvajanjem Zakona o telekomunikacijama 2003. 1. direktan pristup. 1.059 2. .226 9.40 300 404. “Od nadležnih institucija nismo imali potrebnu podršku. Zakon o telekomunikacijama određuje pravila našeg funkcionisanja.956 1.500 7.379 2.12 66 19.. 774.598 21. Kragujevac: „Ruke” za ceo svet 43 Hyundai: Centar vredan 15 miliona evra 44 Metalac.0 / 2007. gde su rezultati tržišne utakmice vidljivi pogotovo od ulaska trećeg operatera.049 13.32 488.012 10.900 7.530 23. . prema načinu pristupa Internetu 2005.530 23.4 / / 2006.731 36. EUR) Zastupljenost koaksijalne mreže u KDS-u (u %) Zastupljenost hibridne (HFC) mreže u KDS-u (u %) 530.00 / 21. kao što je poznato.914 / 40.00 Izvor: Ratel Ratel je počeo sa radom decembra 2005.059 257. Broj pretplatnika Penetracija (u %) Broj Internet provajdera Prihod od Interneta (u mil. 541.| 5.28 150 26.92 159 59. Iz Ratela kažu da je sve spremno za ulazak drugog operatora na tržište fiksne telefonije.968 9.268. Kad je u pitanju fiksna telefonija. Tržište kablovskih operatera je još komplikovanije.210 2007. jer iako postoji 72 operatora sa dozvolom.6 2007. Gornji Milanovac: U planu fabrika u Rusiji 46 Mlekarska industrija: EU odobrila izvoz mleka 72 Sajam Građevinarstva: Potraga za srpskim partnerima 74 Poslovne vesti 76 Zoom: Slučajno ili ne 77 Udruženje banaka Srbije: Rastu krediti Internet 2005.78 Izvor: Ratel Telekomunikaciona korpa (prosečni iznosi računa) 2006. godine koji je predvideo početak procesa liberalizacije i ukidanja monopola u telekomunikacionom sektoru u Srbiji. Broj pretplatnika Penetracija Broj KDS operatora Prihod od KDS usluge (u mil. 199. poput predloga izmene Zakona o lokalnoj samoupravi može značajno da poremeti naš rad”. a skoro potpuni monopol ima SBB. Dialup ADSL Kablovski modem Bežični pristup Mobilni pristup Ostalo (ISDN. samo u domenu mobilne telefonije.62 2007.63 1. 26.500 0. Fiksni telefon Mobilni telefon (pripejd) ADSL Televizija (RTS pretplata) KDS Prosečna neto zarada 907.567.397 199. Konkurencija je ostvarena. kao i da bi pitanje nepravilnosti.20 58 22.956 1.126 54.00 2007.) UMTS (3G) Broj pretplatnika Penetracija (u %) 9.968 10. godine.109 7.210 / 121.200 13.3 2006.3 10.6 Izvor: Ratel Takođe u ovoj rubrici 42 Prose.

Firma trenutno radi u iznajmljenim halama i kancelarijama. U kragujevačkoj fabrici planira se proizvodnja u četiri koraka. koja od prošle godine radi u Kragujevcu. I upravo se ta duša proizvodi u Kragujevcu. kompjuterski upravljanim. na Filipinima. da bi prvi delovi put fabrike u Austriji. pokazalo je istraživanje revizorske kuće Ernst&Young o prilikama za ulaganje u regionu. Wacker se bavi proizvodnjom alata i manjih mašina za građevinarstvo. Prvi je sečenje lima plazmom ili laserom. koje se bavi finalizacijom bagera i dampera. Namera koncerna je da se u firmama u okruženju i Poljskoj sve više smanjuje proizvodnja i da se ona u što većoj meri prebaci u Kragujevac. Firma Prose osnovana je u julu prošle godine u Kragujevcu. 415 | 5.42 Tržište i novac BR. Inače. finansijske pokazatelje. u iznajmljenim halama kompanije Tehnika Tankosić. novinara i stručnjaka za preduzetništvo. koje su u sastavu koncerna u Aziji i Americi. izvozne. Najbolje ocenjeni dobiće priznanje Pro biz lider. MAJ 2008 | Prose. Velsu. a Srbija će postati centar proizvodnje za Wacker Neuson Milutin Đević irma Prose. sa proizvodnjom počela je u decembru.. kaže Ornetceder. Engleskoj. Nemačkoj. o Bugarskoj 40 odsto. ali i da komponente za prvu ugradnju izvozi i firmama. fabrike u Mađarskoj. ima filijale u Americi.000 radnika garantuje siguran i ubrzan razvoj”. posle fuzije ove dve ugledne firme u oktobru prošle godine. Prema rečima direktora Augusta Ornetcedera cilj austrijske kompanije sa sedištem u Kragujevcu je da postane ekskluzivni snabdevač koncerna Wacker Neuson u Evropi. kompanijom Metal Industry iz Kragujevca. a o Grčkoj 31 odsto. Proizvodnja bagera i dampera organizovana je u Nemačkoj. . Velsu i Austriji. Montenegro u Bečićima i budvanskom hotelu Blue star. ali i realne zadatke. kao i malog i srednjeg biznisa u Srbiji. One fabrike koje uđu u poslovnu saradnju sa nama dobijaju šansu da se razvijaju uporedo sa našom firmom. Kompanija ima oko tri hiljade zaposlenih. Inače. U ovoj firmi takođe planiraju F da u skorije vreme udvostruče broj nama i poslednji je peskarenje i farbazaposlenih. može reći da predstavlja srce. Naš plan je da se u centralnoj Srbiji. Ta kompanija je saopštila da je 52 odsto potencijalnih investitora koji su anketirani u sklopu istraživanja. Za priznanje mogu konkurisati firme sa jednim zaposlenim do 250 zaposlenih. Najatraktivnija Rumunija je najatraktivnije odredište za investicije u jugoistočnoj Evropi. onda se za strelu ili „ruku” slobodno može konstatovati da je duša bagera. deo je svetske korporacije Wacker Neuson. Rumuniji. kada dostigne projektovane kapacitete. a priznanje ća biti uručena 27. a dobavljači su iz cele istočne Evrope. a kompanija Neuson ima produkciju građevinskih mašina. Kada Prose dostigne projektovane kapacitete Srbija će postati centar proizvodnje za Wacker Neuson”. „Imamo izuzetno dobre poslovne odnose sa firmama Mag i ASB iz okoline Trstenika. prenela je agencija Rompres. odnosno pogonski deo. Poljskoj i Bugarskoj. U planu je da se iznajmljene prostorije i proizvodna hala kupe od Tehnike Tankosić ili da se u industrijskoj zoni u Lapovu kupi zemljište i izgradi potpuno nova fabrika. TRENDOVI HACCP Standardi za bezbednosti hrane i upravljanja higijenom HACCP biće uvedeni prvi put u hotelima kompanije Montenegro stars u Crnoj Gori. „Za kompaniju čiji smo mi deo trenutno rade. To što je Prose deo velikog svetskog sistema koji zapošljava oko 3. dampera i ostalog i to u 15 različitih veličina i snage. a žiri će ocenjivati proizvodne. nje osnovnom bojom. treći korak je obrada na CNC. Prose sarađuje i sa srpskim firmama. u Kragujevcu se trenutno proizvode komponente od čelika u celosti. idućeg meseca će izabrati lidere mikro biznisa. Lideri Žiri sastavljen od predstavnika Procredit banke. drugi varenje. dok se o Turskoj pozitivno izjasnilo 50 odsto anketiranih. ključnim delovima za građevinske mašine. Dugoročan plan je da Prose proizvodi sve ključne pozicije bagera i dampera. zaključuje August Ornetceder. kao komponentaši. Sprovođenje sistema kompanija je počela pre godinu dana. najavio je regionalni menadžer te banke Gojko Vučinić. navelo da je Rumunija atraktivna destinacija za ulaganja. Ova korporacija. Quality Austria je nacionalno sertifikaciono telo koje je članica je Međunarodne asocijacije sertifikacionih tela. dok se montaža odvija u drugim fabrikama koncerna. kao i sa nekoliko manjih fabrika iz Šumadije. bagera. mašiDobra saradnja sa srpskim firmama Ako se za agregat ili motor. a pre svega u Šumadiji stvori mreža manjih i srednjih firmi koje bi radile određene poslove za Prose. numeričkim. snabdevati sve firme koncerna u Evropi. a kontrolori austrijskog sertifikacionog tela Quality Austria izvršili su predsertifikaciju. maja. Jedan od kratkoročnih planova ove firme je da osnovi proizvodnju „ruke” bagera u 15 različitih veličina. krenuli već u januaru ove godine. a u Kragujevcu trenutno radi tridesetak radnika.. Inače. Snabdevanje cele korporacije Poslovodstvo i radnici Prosea postavili su sebi veoma ambiciozne. sa sto odsto austrijskim kapitalom. Kragujevac „Ruke” za ceo svet Fabrika u Kragujevcu će.

Srbija ima veliki problem sa starim vozilima i zagađenjem.| 5. Banke takođe nalaze sve povoljnije puteve za same kupce iako su svi procesi još uvek spori. Iako je jasno da Srbija ima problem sa starim automobilima. dosad je uložio ukupno 30 miliona evra. Habič: Hyundai je i do sad ulagao dosta u Srbiju. servisiranja i nabavke svih rezervnih delova. 415 Tržište i novac 43 Hyundai Centar vredan 15 miliona evra Hyundai Auto Beograd u maju otvara novi poslovno prodajni i servisni centar na Novom Beogradu površine blizu 13. U toj kompaniji očekuju da će se izgradnja centra isplatiti za nekih sedam do osam godina.000 kvadrata Ana Krajnc H yundai. Oleg Deripaska je najbogatiji Rus s imovinom od 28. Međutim. jer je doprineo povećanju prodaje u toj zemlji. dok se Srbija ne stabilizuje kao zemlja teško da će neko praviti planove koji bi podrazumevali olakšice za vlasnike starih automobila. Zašto se Hyundai odlučio za otvaranje takvog centra baš ovde? S. pogotovo u auto biznisu. MAJ 2008 | BR. Da li je realno u skorije vreme očekivati da bi se automobilske industrije mogle da daju svoju podršku tom problemu? S. Tajlandski izumitelj objašnjava da se na suncu može ispeći pile od 1. za sad Hyundai nema takve planove ovde. generalni direktor kompanije Hyundai za Srbiju.6 milijardi dolara. Srbija je sad spremna na ulaganja.8 puta. Samo sređivanje dokumentacije trajalo je više od pola godine. Na drugom mestu s 24. Sad je vreme za taj region. . koji je na tržištu Srbije prisutan od 2002. Za izgradnju centra trebalo nam je oko 11 meseci. udubljena ogledalca koja reflektuju jutarnje sunčeve zrake na pileće meso. Hyundai je u Srbiji povećao prodaju u 2007. godine. porastao 3. a da svakog jutra ispeče u proseku 50 pilića koje prodaje za pet dolara po komadu. Solarna energija Solarna energija je našla neočekivanu primenu u Tajlandu gde je jedan pronalazač smislio kako da iskoristi sunčeve zrake za pečenje piletine na uličnom roštilju. Lista milijardera u odnosu na prošlu godinu brojnija je za 50 bogataša. a staro vozilo je otkupljivano i reciklirano. a to se odnosi na celu jugoistočnu Evropu. kad smo kupili zemljište. dodatne opreme i artikala”. “Novi Hyundai centar prvi je u Evropi opremljen u skladu sa najsavremenijim Hyundai-jevim standardima koji na jednom mestu pruža mogućnost kupovine. Za izgradnju centra odlučili smo se pre dve godine. Habič: Hyundai je takav program imao u Rusiji i pokazao se kao dobar. Kpital sto najbogatijih Rusa je u poređenju s rejtingom iz 2004. Stari automobili predstavljaju veliki problem u Beogradu i za bezbednost i za ekologiju. Otkad sam došao ovde u poslednje dve godine dosta toga se promenilo. godini za 54 odsto. Ovde postoji veliki potencijal.5 milijardi dolara nalazi se Aleksej Mordašov. a bivši lider Roman Abramovič je na trećoj poziciji s bogatstvom od 24. a samo poslednja investicija vredi 15 miliona evra. a uskoro ćemo krenuti u izgradnju poslovnog centra u Novom Sadu.6 kilograma za svega 10 minuta. Investiranje u Srbiju u poslednje vreme nije baš popularno. kaže Slavc Habič. Milijarderi Prema rejtingu sto najbogatijih ruskih biznismena časopisa Forbs. koji će se nalaziti na zemljištu duplo većem nego u Beogradu.3 milijarde dolara. U Rusiji su vlasnici «Lade» dobijali određene povoljnosti pri kupovini novog. Izum Sile Sutharata koristi mala. taj proces u Srbiji dugo traje.

44 Tržište i novac BR. a trgovačka za 106 odsto. ali malo ko je spreman da se bavi time koliko je to realno. objašnjava generalni direktor Metalac holdinga. što se direktno odražava na prodaju. Mada ova fabrika trenutno nije na tehnološkom nivou koji odlikuje Metalac. očekuje se da se zaokruži investicioni ciklus u proizvodnji „solid surfejs” sudopera i ploča. ali i sveukupnoj zaštiti životne sredine. Menadžment Metalca saglasan je da će ova poslovna godina biti znatno teža od prethodne. Špekuliše se podatkom da je rast bruto društvenog proizvoda sedam odsto.500 kilograma ponovo melje bez ikakvog zastoja u proizvodnji. tako da još ne osećamo posledice političkih dešavanja. naročito struje. ali i nerealno visoke cene energenata. a dobit iznad šest miliona evra”. Uprkos složenoj političkoj situaciji i zahlađenju diplomatskih odnosa sa zemljama koje su priznale nezavisnost Kosova. bojleri i slično. za nas je od izuzetnog značaja činjenica da je ona tolike godine prisutna na tržištu od 180 miliona stanovnika. Kao ilustraciju u ovoj gornjomilanovačkoj firmi navode preradu takozvanog grund emajla čiji je rastur prilikom automatskog nanošenja smanjen sa 35 odsto. a možda čak i premaši planiranih 84 miliona evra prihoda i osam miliona evra profita Aleksandar Arsenijević ako ističe generalni direktor Petrašin Jakovljević tokom ove godine. što je za nas predstavlja veliki poslovni izazov. te analiziraju mogućnosti za otvaranje fabrike posuđa u Rusiji.400 radnika. kuhinje. „Svi mediji su objavili vest da je cena električne energije povećana za sedam odsto. Metalac jeste zabeležio rast od 105 odsto. Drugim rečima stiče se utisak da država pokušava preko leđa ionako preopterećene privrede da održi nekakav socijalni mir. s obzirom na izuzetno slože- K nu društveno – ekonomsku i političku situaciju. tvrdi Jakovljević. „U Metalcu se ozbiljno razmišlja o kupovini fabrike za proizvodnju posuđa u Rusiji. Konačna odluka o tome da li ćemo ili ne ući u ovu investiciju biće doneta posle detaljnih analiza pravnih i finansijskih aspekata vrednosti. . MAJ 2008 | Metalac. ali i zbog svakodnevnog rasta cena repromaterijala i energenata. Gornji Milanovac U planu fabrika u Rusiji Proizvodna društva Gornjomilanovačke kompanije Metalac holding u prva tri meseca ove godine premašila su plan za 103. Na osnovu januarskog obračuna mi smo izračunali da je cena električne energije porasla za 17 odsto. Reč je o fabrici sa tradicijom od četiri decenije koja trenutno zapošljava 1. kaže Jakovljević. Posle značajnog rasta cena prehrambenih proizvoda uočljiv je strah kod ljudi. Petrašin Jakovljević u prvi plan ističe cenu repromaterijala koja je porasla za 20 odsto. U prošloj godini ostvaren je ukupan rast od 15 odsto i povećanje izvoza od 18 odsto. ali sve to je već iza nas i u ovom trenutku mi smo svim svojim kapacitetima okrenuti poslovanju u ovoj godini u kojoj bi vrednost planirane proizvodnje trebala da bude 84. 415 | 5. To je direktna posledica ekonomske neizvesnosti. recimo. Osim stalnih napora da osvoji što veći deo tržišta u Metalac holdingu poslednjih godina veliku pažnju poklanjaju smanjenju otpada i njegovoj reciklaži. Ako se u obzir uzme rast cena onda je realni rast brutodruštvenog proizvoda svega negde oko četiri odsto”. završi druga faza proizvodnih pogona za izradu bojlera. „Sa inostranim partnerima imamo dobre odnose. prema rečima Petrašina Jakovljevića. a što za jednu ovakvu kompaniju predstavlja izuzetno značajnu rashodnu stavku. ali on je pre svega posledica izvoznih aranžmana”. Mada najveći deo izvoznika nerealni kurs dinara navodi kao najveći problem sa kojim se suočavaju. mnogo veći problem za Metalac predstavlja ekonomska situacija u zemlji. a to je u fizičkim veličinama manje nego u prethodnoj godini. međutim problem je na domaćem tržištu gde se sve manje ljudi odlučuje za kupovinu robe kao što su. proši vozni park. što prema oceni menadžmenta predstavlja realan preduslov da u 2008. ali su svi prećutali činjenicu da je struja za industriju porasla u rasponu između 15 i 20 odsto. godini kompanija ostvari. Tehnologija prikupljanja ove vrste emajla omogućila je da se mesečno 4.

kada su Bugarska i Rumunija postale članice Unije. Procenjuje se da bi investicije S mogle dostići više desetina miliona evra. osim mlekarima pružaju i konditorskoj industriji. . odnosno 42 odsto. u Srbiji dvadeset mlekara poseduje dozvole za izvoz mleka i mlečnih proizvoda na tržište drugih zemalja.6 milijardi litara mleka. preko zemalja EU. a stočarska proizvodnja u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje Srbije iznosila je 1. Naime. pa Srbija više nije mogla da izvozi mleko kroz njihovu teritoriju na tržište Rusije. kako na celokupnu mlečnu industriju zemlje. Inače. dobili su priliku da izvoze svoju robu i u zemlje Evropske unije Bojana Stamenković rbija je dobila dozvolu za provoz mleka i mlečnih proizvoda kroz zemlje EU na druga tržišta. ali poručuju da ne treba očekivati ni povećanje otkupnih cena mleka za stočare. Međutim. godine. Ova odluka je međutim ohrabrujuća jer će dugoročno imati pozitivne efekte.7 milijardi dolara. Inače. prema podacima Privredne komore Srbije. Ovo odobrenje dobijeno od Stalnog komiteta za lanac ishrane i zdravlje životinja Komisije EU će uskoro biti objavljeno i u Službenom glasniku EU. tako i na razvoj domaće poljoprivrede. Velike mogućnosti se. Crne Gore i Makedonije prošle godine je izvezeno mleka i mlečnih proizvoda u vrednosti od 80 miliona dolara. MAJ 2008 | Mlekarska industrija EU odobrila provoz mleka Proizvođači mleka i mlečnih proizvoda sa više od šest odsto mleka. On objašnjava da je ova odluka potvrda da je Srbija ‘’ozbiljna zemlja koja je na najbolji način regulisala proizvodnju i promet mleka i da ima sistem koji može da garantuje kvalitet”. prema Marinkovićevim rečima. povećava se šansa da velike multinacionalne kompanije premeste svoju proizvodnju u Srbiju. zainteresovali su se za investiranje u nove prerađivačke kapacitete. koja u proizvodnji koristi mleko. a Uprava za veterinu je kandidovala pet mlekara za dobijanje tog sertifikata. među kojima je i švajcarska kompanija “Nestle”. Problem tranzita mlečnih proizvoda kroz EU pojavio se u januaru 2007. Nakon ukidanja zabrane EU na provoz mleka i mlečnih proizvoda iz Srbije. kaže direktor Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede Miroslav Marinković. Na tržišta BiH. Ministarstvo poljoprivrede je ranije procenilo da je zbog problema sa tranzitom Srbija izgubila 12 miliona dolara.46 Tržište i novac BR. 415 | 5. od čega se industrijski preradi oko 50 odsto. nijedna mlekara nema sertifikat Evropske unije za izvoz. u Srbiji se godišnje proizvede oko 1. Stručnjaci smatraju da će izvoz mleka dovesti do smanjenja postojećih zaliha. jer će dodatno stimulisati poljoprivrednu proizvodnju zbog otvaranja novih tržišta za plasman domaćih proizvoda. nekoliko svetskih kompanija.

ograničen je samo menadžerskim idejama unutar kompanija i kupovnom moći srpskih klijenata. budu takve da im omogućimo da njihov biznis bolje funkcioniše. Telekom-dominated fixed-line telephony still lags far behind countries in the region. Vojislav Stevanović Prevod / Translation: Mirjana Dimić. dok fiksna telefonija i širokopojasni pristup zaostaju i za zemljama regiona Growth First. Dragan Kovačević. The development of the monopoly-free field is only limited by managerial ideas inside companies and the purchasing power of Serbian clients. not so much significance would be attached to fixed-line telephony were it not such an important factor in determining the quality of Internet services. ne samo rezidencijalnim. za poslovne korisnike. Sa druge strane. Snežana Krivokapić. said at the opening of the roundtable that «the goal of everyone is to put the services to work for both residential and business users in a way that will help everyone run their business more smoothly. On the other hand. specijalni savetnik generalnog direktora Telekom Srbije rekao je na otvaranju okruglog stola da je “svima cilj da usluge koje pružamo. kojima je pre svega bio namenjen okrugli sto o značaju telekomunikacija za razvoj biznisa. nego i biznis korisnicima. as fixed-line telephony and broadband connections even lag far behind countries in the region. The roundtable concluded that slow law enforcement and complicated procedures hinder to the largest extent the rapid growth of telecommunications. As wireless communications proliferate. približila je kvalitet usluge mobilne telefonije u Srbiji onom koji se nudi u mnogo razvijenijim zemljama. Okrugli sto “Značaj telekomunikacija u razvoju biznisa” Round Table: “The Role of Telecommunications in Business Growth” Razvoj važniji od procedura U Srbiji trenutno jedino usluge mobilne telefonije mogu da se mere sa razvijenim zemljama. Učesnici / Participants 48 Milenko Cvetinović 49 Milan Janković 50 Saša Leković 52 Nenad Saković 54 Tiodor Jovović 56 Roland Hainder 56 Jochen Novotny 58 Arnaud Le Ruen 59 Borko Jovanović 60 Miloš Đurković 62 Zoran Janković 64 Miodrag Veljković 64 Milan Kovačević Diskusija / Discusion 66 Problemi procedura u Srbiji 66 Procedural Problems in Serbia K onkurencija tri mobilna operatora. biznis korisnici će ih više koristiti i to će pomoći razvoju našeg biznisa Dragan Kovačević: If good. Dragan Kovačević. Miloš Milosavljević Foto / Photo: Dragan Milošević . domen fiksne telefonije ne bi toliko bio bitan. a pomoći će i proizvođačima opreme”. oblast fiksne telefonije u kojoj i dalje dominira Telekom. biznis korisnici će ih više koristiti i to će pomoći razvoju našeg biznisa.TELEKOMUNIKACIJE TELECOMMUNICATIONS Poseban prilog Special edition Dragan Kovačević: Ako su usluge dobre. the services will be used to an even greater extent. U doba kad bežična komunikacija sve više uzima zamah. Ako su usluge dobre. Pripremili / Edited: Ana Krajnc (urednica). T he competition between three mobile operators has made the quality of services closer to that in developed countries. As such. help our business grow and equipment producers too». Razvoj te oblasti. u kojoj nema monopola. they will be used to an even greater extent. Less Red Tape Only mobile services in Serbia can match developed countries. special advisor to Telekom Srbija managing director. zaostaje i za mnogim okolnim zemljama. helping our business grow. da od njega ne zavisi kvalitet internet usluga.

48

The Role of Telecommunications in Business Growth

MAGAZINE SPECIAL EDITION

|

5. MAY 2008

Suočavanje sa liberalizacijom
ilenko Cvetinović, državni sekretar u Ministarstvu za telekomunikacije: Treba da postoji stalna razmena mišljenja između države i privrednika. Cilj i jednih i drugih je razvoj odgovarajućih oblasti, u ovom slučaju telekomunikacija. Naravno da treba stvoriti normalne uslove za razvoj te oblasti. U okviru svog rada, Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo je

Facing market liberalization
M
ilenko Cvetinović, State Secretary at the Ministry of Telecommunications: There should be a constant exchange of opinion by the government and interested entrepreneurs. Both should aim at developing certain fields, in this case telecommunications, which, most certainly, require normal conditions. The Ministry of Telecommunications and Information Society has set

M

Milenko Cvetinović: Čini mi se da treba reorganizovati Telekom, pošto je u Evropi tendencija da se ide na funkcionalnu separaciju u oblasti telekomunikacija

Milenko Cvetinović: I feel Telekom needs a shake-up. The tendency of telecommunications in Europe is towards a functional spin-off.

definisalo izvestan broj ciljeva koje želi da postigne u razumnom vremenu. U sadašnjim uslovima, kad nam predstoje izbori za nekoliko dana, a Vlada je u ostavci, nezahvalno je baviti se bilo kakvim prognozama. Ali, mislim da to što naši naslednici budu radili može da se razlikuje samo u dinamici od onoga što bi mi rado učinili u narednih godinu dana, i ne verujem da postoje principijelne razlike u onome što treba da se uradi. Što se tiče mobilne telefonije, ta oblast je u Srbiji, bar po penetraciji (više od 100 odsto), potpuno na nivou koji postoji u Evropi. Po asortimanu i kvalitetu usluga ima mesta za „popravke“. U toj oblasti i dalje ima mesta za rast, pre svega, u pogledu pružanja novih usluga, posebno onih koje su vezane za internet i telefonsko plaćanje. Povećanje prihoda je u 2006. godini u odnosu na 2005. godinu bilo značajno, ali ne očekujem da je prošle godine u odnosu na 2006. godinu bilo u tako značajnom procentu. Kad je reč o fiksnoj telefoniji, na nivou smo okruženja. U toj oblasti, takođe, ima mesta za ozbiljnije napretke. Digitalizacija u

a number of goals to be achieved over reasonable time. Under current conditions, with elections only a few days away and a toppled government, any forecast would be mostly inappropriate. Only in terms of dynamics can our ancestors’ plans differ from what we would love to do in the coming year, but I do not expect any substantial differences when it comes to what’s to be done. Mobile telephony in Serbia is at European level, at least in terms of penetration. By assortment and quality though, it is in need of repair. Mobile penetration rate is over 100%, but we all know there is a number of inactive users, as well as a large number of those having more than one phone. The field is yet to be tapped, especially when it comes to new services tied to the Internet and paying phone bills. In relation to 2005, 2006 saw a hefty rise in profits, but I don’t expect the upsurge to follow in 2007. Regarding fixed telephony, the level of growth is the same as in the region. There is still ample room for progress in this field too. Digitization has improved, but it is still unsatisfactory. There’s a number of party lines, small places without phones and a backlog

Jedino u mobilnoj telefoniji postoji stvarna konkurencija
fiksnoj mreži je poboljšana, ali je i dalje nezadovoljavajuća. Veliki je broj dvojničkih priključaka i malih mesta bez telefona. Postoji dosta nerešenih zahteva za novim linijama, što znači da postoji puno prostora za dalje širenje mreže. Istini za volju, ti zahtevi se ne ažuriraju najredovnije, pa je moguće da je realni broj onih koji čekaju linije manji. Što se tiče tehničke strane internet usluga, Srbija dosta zaostaje, posebno po pitanju kapaciteta veza prema svetu. Poseban problem je broj korisnika širokopojasnog servisa. Iako je broj korisnika povećan oko tri puta u odnosu na 2006. godinu, ipak i dalje zaostajemo u odnosu na region. U odnosu na Hrvatsku imamo upola manje korisnika. U oblasti mobilne telefonije postoje tri operatora. Jedan operator posluje u oblasti fiksne telefonije, dok, kad je reč o internetu, postoji formalno više od 160 operatora, ali u praksi postoji samo jedan operator veleprodaje. Čini mi se da korelacija između broja operatora, odnosno postojanja ili nepostojanja konkurencije, ima veze sa sadašnjim stanjem tehnike.

The only real competition is in mobile telephony
of applications for new lines, which means there is a lot of room for expansion. The applications are not updated on a regular basis, but it’s possible that the backlog will be cleared soon. In terms of Internet services, we do lag behind other countries a lot, especially when it comes to broadband users. Although the number of broadband-connected users tripled against 2006, we are still far behind the region. We have three mobile operators and one operating fixed-line service. Officially there are over 160 ISPs, but off the record there is only one wholesale operator. It seems the presence or lack of the competition has to do with the quality of equipment. We need to get to grips with the liberalization of the market, without having to pose a threat to social stability. Some telecoms services are extremely underpriced, and need other revenues to make up for the loss. The cost of local and intercity calls is half lower than in Albania that is obviously quite disproportionate. If we were to lift prices three or four times it would be a problem for citizens.

5. MAJ 2008

|

MAGAZIN SPECIJALNO IZDANJE

Značaj telekomunikacija u razvoju biznisa
Telekom doesn’t have a cost model in place. That’s a big issue, not only for the government, which cannot really tell how much the services cost, but also for businesses. The market could fully open in a day but such conditions would attract speculative capital invested only where prices exceed costs. Its withdrawal would ensue as soon as the conditions change. I feel Telekom needs a shake-up. The tendency of telecommunications in Europe is towards a functional spin-off. Whether some infrastructure should remain state owned is a question in need of serious analyses. On the other hand, I believe international connections should be quickly given the go-ahead, especially when it comes to data transfer and the new technologies for wireless internet access.

49

Treba da se suočimo sa liberalizacijom tržišta bez ugrožavanja socijalne stabilnosti. Neke usluge u telekomunikacijama su izuzetno ispod ekonomske cene, a to znači da se nadoknađuju iz drugih prihoda. Cene telefoniranja u lokalnom i međumesnom saobraćaju su upola niže nego što je to u Albaniji, što očigledno govori o velikoj disproporciji. Međutim, građani bi teško prihvatili rast cene od tri ili četiri puta. Telekom nema implementiran troškovni model. To je veliki problem, ne samo za državu koja bez toga ne može da zna koliko zaista koštaju te usluge, već i za samu kompaniju koji bi, da postoji takav model, mogla pravilno da alocira resurse. Može se za jedan dan potpuno otvoriti tržište, ali u uslovima nebalansiranih cena privukli bi spekulativni kapital koji bi popunio samo ona mesta gde su cene značajno više od troškova, i povukao bi se čim bi se uslovi promenili. Čini mi se da treba reorganizovati Telekom, pošto je u Evropi tendencija da se ide na funkcionalnu separaciju u oblasti telekomunikacija. Treba težiti tome da se usluge po osnovnim karakteristikama međusobno odvoje. Veliko pitanje je i da li određena infrastruktura treba da ostane u državnom vlasništvu. To je pitanje koje zahteva vrlo ozbiljne analize. Sa druge strane, verujem da vrlo brzo treba da se dozvoli međunarodno povezivanje kad je reč o prenosu podataka i uvođenje bežičnih tehnologija za pristup internetu.

VoIP usluge u maju VoIP services in May
ilan Janković, generalni direktor Ratel-a: Naš osnovni zadatak je da stvorimo otvoreno tržište i da na njemu obezbedimo ravnopravno učešće svih učesnika uz zadovoljavajući kvalitet servisa. Stepen digitalizacije u fiksnoj mreži došao je do 95 odsto, tako da je ostao još jedan mali segment da je stoprocentno digitalizujemo. Prošle godine su učinjeni značajni pomaci. Od 1. aprila međunarodni pozivi počinju sa „00“. Prvi put smo doneli plan numeracije Srbije i odluku o visini naknada za korišćenje brojeva iz

M

M

ilan Janković, managing director of Ratel: Our main task is to create an open market and make it possible for everyone to participate equally and ensure an adequate level of services. Digitization rates in the fixed-line network have hit 95%, and there is only a small segment left to fully digitize. Since last year, we have made considerable progress. As of April 1, international calls start with “00“. For the first time we have come up with a numeration plan and rates. In order to boost competitiveness we suggested a distribution plan for FWA systems “34“, “36“, “38“.

Milan Janković: U domenu pružanja internet usluga doći će do potrebe za ukrupnjavanjem, jer svi posluju preko dva, tri operatora

Milan Janković: There will be a need for consolidation in the ISP domain as everyone operates through two, three ISPs

tog plana. U cilju povećanja konkurentnosti predložili smo plan raspodele za sisteme sa fiksnim bežičnim pristupom „34“, „36“, „38“. Tu je u postupku izrade pravilnik o minimalnim uslovima za izdavanje licenci za te operatore. Doneli smo i pravilnik o opštim uslovima interkonekcije. Resornom ministarstvu smo dostavili zahteve operatora koji žele da budu operatori fiksne mreže, i sad je na ministarstvu da sprovede postupak izdavanja licenci. Kad je reč o mobilnoj telefoniji, to je jedina oblast gde postoji stvarna konkurencija. Pojavom drugog i trećeg operatora došlo je do značajnih promena na tržištu, do poboljšanja kvaliteta usluga, sniženja cena i nuđenja novih servisa. Kad se govori o segmentu interneta, Agencija je dozvolila da se bez licenci izdaju dozvole za operatore koji rade u opsegu od 2,4 i pet gigaherca, tako da danas u tom segmentu posluje više od 130 operatora. To je negarantovan kvalitet servisa, ali omogućava da se kvalitetniji opsezi ponude za druge usluge. Očekujem i da će tokom maja biti definisan i pravilnik o pružanju VoIP usluga.

A rulebook is in the works on the minimum conditions needed to obtain a license. Also out is a rulebook on general interconnection conditions. We have submitted to the relevant ministry the requests of operators willing to offer fixed-line services. It’s now up to the ministry to grant the licenses. Regarding mobile telephony, it’s the only field boasting the real competition. The arrival of the second and third operator has brought substantial changes to the market – better quality, price cuts and new services. As regards the Internet, the Telecommunications Agency let 2, 4 and 5 GHz operators be granted a license, and we now have over 130 operators in this segment. This is no guarantee of quality but it does provide a more quality range of other services. I also expect a VoIP rulebook to be defined during May. There are some 160 ISPs but everyone operates through two or three ISPs. They are oblivious to the fact that the market will be in need of consolidation.

50

The Role of Telecommunications in Business Growth
U domenu pružanja internet usluga posluje oko 160 operatora, ali svi posluju preko dva ili tri operatora. I oni sami vide da će na tom tržištu doći do potrebe za ukrupnjavanjem.

MAGAZINE SPECIAL EDITION

|

5. MAY 2008

We have launched a few public tenders to introduce new cable technologies and had a few bids, and now we expect to have appropriate legislation in place to regulate this field too. There’s

Telekom nije kriv za malo korišćenje interneta
Sproveli smo nekoliko javnih poziva za uvođenje novih kablovskih tehnologija, evidentirali smo ponude za pružanje određenih novih usluga, tako da se očekuje i donošenje određene regulative koja će uredititi i tu oblast. Došlo je do značajne promene tehnologije koja se koristi u kablovsko distributivnim sistemima. Većina operatora je zamenila koaksijalne kablove kao medijume prenosa za hibridno optičko-koaksijalne mreže. Ratel je postala punopravni član evropskog Instituta za standardizaciju u oblasti telekomunikacija, tako da ćemo ubuduće moći da budemo efikasniji po tom pitanju. To će doprineti da na domaćem tržištu budu prisutni najveći svetski proizvođači opreme, a takođe će omogućiti i da se određeni delovi za tu opremu proizvedu i u Srbiji. Zajedno sa republičkom Agencijom za radiodifuziju sledi nam uvođenje digitalne televizije u Srbiji. Republika je preuzela obavezu da taj novi sistem uvede do 2015. godine.

Telekom is not to be blamed for low Internet usage rates
been a considerable technological change in the use of CDSs as most operators replaced coaxial cables with HFCs. RATEL became a full-fledged member of the European Telecommunications Standards Institute (ETSI), which will make us more efficient down the line. This will bring to our market the world’s leading equipment producers and parts providers. In cooperation with the Republic Broadcasting Agency, we are to launch DTT in Serbia till 2015.

Telekom želi Telekom wants otvorenu utakmicu cards on the table
S
aša Leković, direktor samostalnog sektora za strategiju i razvoj Telekoma: Najpre bih se osvrnuo na neke podatke koje je izneo gospodin Milenko Cvetinović. Stepen digitalizacije fiksne telekomunikacione mreže u Srbiji iznosi oko 94 odsto. Pri tome ni broj nerešenih slučajeva nije toliko visok. Nema 450.000 takvih slučajeva, već oko 200.000. Trenutni kapacitet linkova za globalni pristup internetu preko Telekoma Srbije nije mali, jer preko tih istih linkova Telekom obezbeđuje pristup internetu i za države iz regiona – Bugarsku, BiH, Makedoniju. Nije sve idealno u Telekomu Srbije, ali treba se zapitati i zbog čega postoje problemi oko dvojnika u urbanim sredinama. Proaša Leković, director of Telekom’s independent strategy and development: I will first go back to some data expressed by Mr. Milenko Cvetinović. The digitization rate in the fixed line network in Serbia stands at around 94%. And the backlog is not that tremendous. There are some 200,000 cases in need of attention, not 450,000. Telekom Srbija’s current access link capacity is not small as the links provide online access to Bulgaria, Bosnia and Herzegovina and Macedonia. Not everything is rosy at Telekom Srbija, but we need to ask ourselves why there are problems with party lines in urban areas. The problem lies in bureaucratic red tape, which hampers

S

Saša Leković: Trenutno ne postoji dovoljno jasan pravni okvir koji omogućava drugog ili trećeg fiksnog operatora

Saša Leković: There is no clear legislation in place to allow a second or third operator

blem je u komplikovanoj državnoj birokratiji koja usporava proces dobijanja dozvola za bilo kakvo izvođenje radova, zbog čega se otežava realizacija bolje i naprednije telekomunikacione infrastrukture. Obično svi upiru prstom na Telekom da nije obezbedio dovoljno dobru infrastrukturu, pa zbog toga u Srbiji postoji mali broj internet pretplatnika. Telekom u sada ima oko 45 odsto neprodatih ADSL priključaka. Jednostavno, ni tržište nije adekvatno odgovorilo našoj ponudi. Sa poboljšanjem životnog standarda sigurno

the licensing process for any type of work, consequently hindering implementation of more advanced telecommunications infrastructure. Everyone is usually pointing an accusing finger at Telekom, blaming it for not having provided infrastructure good enough to get to more internet subscribers. Today, Telekom has around 45% of unsold ADSL connections. The market simply hasn’t responded well to our services. As the standard of living improves, more users will sign up. From that perspective, the government

52

The Role of Telecommunications in Business Growth
će se i povećati broj korisnika. Sa tog stanovišta, lopta je na strani države. Država bi mogla da subvencionira korišćenje interneta, donirajući određeni iznos operatorima za ADSL priključak. Država, takođe, ništa nije uradila ni na uvođenju e-government servisa, koji bi trebalo da skrate komplikovane državne procedure i omoguće bilo kom poslovnom subjektu brzi razvoj.

magazine special edition

|

5. may 2008

now needs to keep its eye on the ball. It could subsidize the usage of the Internet by donating a portion of funds to operators for ADSL connections. Furthermore, the government has done nothing to launch an egovernment service, which is due to simplify complicated procedures and allow entrepreneurs to grow more rapidly.

U praksi su danas biznis korisnici, u neku ruku, i žrtva težnje da se ravnomerno razviju komunikacije u svim regionima i među svim korisnicima
Neophodno je doneti i formalni pravni okvir za liberalizaciju. Uglavnom se govori da Telekom stopira liberalizaciju. Telekom želi liberalizaciju i želi otvorenu utakmicu, kao što je to na tržištu mobilne telefonije. Pokazalo se da smo tu utakmicu dobili, jer smo dominantan operator u mobilnoj telefoniji. Ali, trenutno ne postoji dovoljno jasan pravni okvir koji omogućava drugog ili trećeg fiksnog operatora. Problem liberalizacije fiksne telefonije ne može da se reši međunarodnim povezivanjem „data” servisa. Takođe, država mora da uradi rebalans tarifa i definiše minimalnu vrednost telekomunikacionog tržišta u oblasti fiksne telefonije. Bez takvog koraka sigurno će najviše izgubiti država, kroz poreze, prihode i deo međunarodnog saobraćaja.

In practice, business users today fall victim to their pursuit to equally develop communications in all regions and among all users

Liberalization requires that a formal legal framework be passed. All eyes are now on Telekom and its blocking liberalization. Telekom wants the market to be liberalized and to put its cards on the table. Having secured a top spot on the mobile telephony market, we have won the game. But at the moment, the fact there’s no clear legislation in place allows no second or third fixed-line operator. Once you get to liberalize fixed-line telephony, there is nothing you can solve by connecting data services internationally. Moreover, the government has to rebalance tariffs and define the minimum value of the telecommunications market in the field of fixed-line telephony. Without such a step the country will be hit hardest through taxes, profits and a portion of international traffic.

Dolazak biznis operatora
N
enad Saković, direktor, Siemens Enterprise Communications: Pitanje je šta je to što kod nas nude telekomunikacije i jesu li kod nas biznis korisnici uskraćeni za neke servise koji bi mogli da pomognu njihovoj konkurentnosti. Biznis korisnika ne interesuju mnogo podaci o stepenu digitalizacije ili stopi penetracije na tržištu, bez obzira na to koliko su ti podaci impozantni i dobri

Arrival of business operators
N
enad Saković, CEO of Siemens Enterprise Communications: The question is what is that telecommunications offer and are business users deprived of services that are likely to boost their competitiveness. Business users aren’t much interested in digitization or penetration rates regardless of how relevant or good the data is. What prevails is the classic division into fixed-

Nenad Saković: Više cene koje plaćaju biznis korisnici se odražavaju na manju konkurentnost tih kompanija u odnosu na njihovu konkurenciju iz drugih zemalja

Nenad Saković: Higher prices business users pay have a bearing on their competitiveness in relation to that in other countries

u smislu razvoja telekomunikacionih mreža kod nas. Ono što dominira kod nas je klasična podela na fiksnu i mobilnu telefoniji i internet. Lično preferiram da tržište telekomunikacija posmatram i kroz podelu na rezidencijalne i biznis korisnike. Ako ne može puno i brzo da se uradi na razvoju univerzalnog servisa i dostupnosti tog servisa u nerazvijenim područjima, što jeste obaveza

line and mobile telephony on the one hand, and the Internet on the other. I personally prefer dividing the telecoms market into residential and business users. If little can be done to create a unique service and make it available in underdeveloped areas, business users should be allowed to pick an operator. Higher prices they pay have a bearing on their competitiveness in re-

To get a 1 Gb link between Belgrade and Novi Sad is currently impossible. ers such as Cisco or Siemens with whom we have an excellent cooperation. Molio bih Telekom Srbije. we have a problem every time we get in touch with service providers. The government could mull a more flexible model when granting new licenses. sa kojima savršeno sarađujemo. Više pažnje biznis korisnicima iodor Jovović.54 The Role of Telecommunications in Business Growth korisnicima treba omogućiti da mogu da odaberu operatora. with certain subventions. kao jedinog za sada provajdera fiksne telefonije i jedinog vlasnika pouzdane i dobro raširene infrastrukture za fiksnu telekomunikaciju koja je neophodna za interno funkcionisanje računarske komunikacije da ipak više pažnje posveti biznis korisnicima i da počne da se razvija i u tom smeru. ponuda usluga provajdera i njihova želja da je poboljšaju nije na zavidnom nivou. ali šta od toga imaju biznis korisnici? Tiodor Jovović: There’s been lot of talk lately on penetration. director of IT security and BCP. the only fixed-line provider at the moment in possession of reliable infrastructure. what ISPs offer and their readiness to improve it is not so satisfactory. pomogne razvoj biznis komunikacija. Meridian Bank: There’s been lot of talk lately on penetration. Danas postoji situacija da sa jedne More Attention to Business Users T iodor Jovović. o opštem razvoju. . help improve business communications. Sporedni efekti bi bili da se u tom segmentu omogući konkurencija koja će obezbediti siguran razvoj tržišta. ali šta od toga imaju biznis korisnici? Ne želim da sputavam. država bi mogla da razmisli i o fleksibilnijem modelu. Svako dalje proširenje se čeka između osam i deset meseci. growth in general. and make way for operators dealing with business users only. growth in general. Meridian banka: Dosta se priča o penetraciji. a sa druge strane imamo provajdere servisa sa kojima konstantno imamo problema Prošle godine smo uspešno realizovali „business continuity” projekat. samo biznis korisnicima. Najbolja opcija do koje smo uspeli da dođemo je bila 10 megabita. In light of this. dobiti link od jednog gigabita između Beograda i Novog Sada je nemoguće. I’d like Telekom Srbija. određenim sub- MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. business users today fall victim to their pursuit to equally develop communications in all regions and among all Ponuda usluga provajdera i njihova želja da je poboljšaju nije na zavidnom nivou vencijama. direktor sektora za bezbednost IT sektora i kontinuitet poslovanja. What ISPs offer and their readiness to improve it is not so satisfactory users. MAY 2008 the government could. poput Cisco-a ili Simens-a. Slažem se da bi država mogla da. na primer. Today we have hardware suppli- T Tiodor Jovović: Dosta se priča o penetraciji. U tom smislu. naravno. Further expansion takes between eight and ten months. to pay more attention to business users and start working around it. o opštem razvoju. u neku ruku. but what does it mean for business users? I certainly wouldn’t want to hinder the growth of telecommunications for residential users. da se omogući ulazak i onih operatora koji bi se bavili. značaj razvoja telekomunikacija za rezidencijalne korisnike. Pri dodeljivanju novih licenci za operatore. Više cene koje plaćaju biznis korisnici se odražavaju na manju konkurentnost tih kompanija u odnosu na njihovu konkurenciju iz drugih zemalja. but what does it mean for business users? strane postoje dobavljači hardvera. In practice. Međutim. Ten megabits is the best solution so far we have managed to come up with. Last year we wrapped up a business continuity project. U praksi su danas biznis korisnici. i žrtva težnje da se ravnomerno razviju komunikacije u svim regionima i među svim korisnicima. On the other hand.

Tipične usluge koje J J ochen Nowotny. Imamo dve mreže koje su nezavisne jedna od druge. such as our blackberry phone that may help a business perform better. već i ostatak državne administracije. For 30 years. multi SIM phones and intranets. Bela lista poziva za White List for the zauzete Busy ochen Nowotny. I believe the government can contribute a lot to the development of information technologies. we offer fixed-mobile convergence. VIP mobile: Our group has invested around 420mn EUR so far. Takođe. Kapsch: Mi smo nezavisni sistem integrator za provajdere i za prenosioce usluga i naša uloga je pronalaženje rešenja za naše poslovne kupce. a manje na odnos sa administracijom. The possibility of having two identities on one phone is what customers are definitely on the lookout for. To su najčešći zahtevi za operatore širom Evrope. Regional Growth is Important oland Hainder. pa se nude konkretne usluge koje se mogu podeliti sa obe strane mreže. The regional development of telecommunications is also necessary. zahtevaju poslovni kupci i operatori su prenos brojeva. Trenutno nudimo fiksno . mi smo pre svega usmereni na tržišnu utakmicu. I would like to point out there are “smaller” services R R Roland Hainder: Postoje “manje” usluge. When it comes to the competition. a imati zasebne konfiguracije na dva telefona i stalno ažuriranje podataka na njima je gubitak vremena. koje mogu da donesu uspeh kompaniji na tržištu. Hteo bih da skrenem pažnju na činjenicu da postoje “manje” usluge. These are the most common requirements for operators throughout Europe. our primary focus is the market game. MAY 2008 Regionalni razvoj je važan oland Hainder. finansijski direktor. We need to talk about the ba- . At the moment. offering specific services available in both networks. što pokazuje zavidno poverenje. Mislim da država može mnogo da doprinese razvoju informacionih tehnologija. which shows we have gained a lot of trust and gives us basis for success in the mid run. poput naše ponude “blackberry” telefona. VIP mobile: Naša grupa je investirala dosad oko 420 miliona evra. Kad je reč o konkurenciji. We have two independent networks. godine. nudimo konverziju između starih mreža. Kapsch was established back in 1882. gde je takođe integracija bitna. Mogućnost da imate dva identiteta on. poput naše ponude “blackberry” telefona.mobilnu konverziju. This should not only involve the Ministry of Telecommunications and Ratel. Enterprises usually have two phones. Typical services required by business buyers and operators are number translati- Jochen Nowotny: Mogućnost da imate dva identiteta na jednom telefonu je nešto što se definitivno traži. Takođe. Poslovni korisnici obično imaju dva telefona. multi SIM telefoni i privatne mreže. we have been dealing with fixed and mobile communications. rather than the administration. where integration also matters. Kompanija Kapsch datira iz 1882. and having separate configurations on two phones and updating them all the time is a waste of time. pri čemu u tom poslu ne treba da učestvuju samo Ministarstvo za telekomunikacije i Ratel. i što nam daje osnovu za uspeh u srednjem roku. Jochen Nowotny: The possibility of having two identities on one phone is what customers are definitely on the lookout for. but also the reminder of the government administration. Also on offer is convergence between old networks. koje mogu da donesu uspeh kompaniji na tržištu Roland Hainder: There are “smaller” services such as our blackberry phone that may help a business perform better.56 The Role of Telecommunications in Business Growth MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. financial director. neophodan je regionalni razvoj telekomunikacija. Kapsch: We are an independent system integrator in the provider and carrier operator market segment. a već 30 godina bavimo se fiksnim i mobilnim komunikacijama. generalni direktor.

A person who spends a lot of time at business meetings can have a so-called white list. . i ovde može da se uspostavi konkurencija kroz takav način povezivanja. jer ne postoji konkurencija u fiksnoj telefoniji Arnaud Le Ruen: Connecting internally is pretty costly. objasniću na kratkom primeru. we started Digital Divide to help governments educate and train students and people willing to gain knowledge related to the Internet. koja pomaže vladama da rade na obrazovanju i obuci studenata i ljudi koji se obrazuju da steknu određeno znanje u vezi sa internetom. može da ima takozvanu belu listu. For instance.Lucent: Moto naše kompanije je da premostimo digitalni jaz koji postoji između zemalja u razvoju i onih koje su razvijene. kao što su recimo struja ili putevi. Alternativne mreže Alternative povezivanja Networks A rnaud Le Ruen. Ako nudite usluge operateru treba da nudite usluge tako da ne uvodite stalno nove tehnologije. Discussions should be about how the market can be liberalized. pa bi samo pozivi sa te liste bili prosleđeni. we are looking for a way to connect internally.Lucent: Our moto is to bridge the digital gap between developing and developed countries. Digital Divide. I will explain a typical service we provide in cooperation with Microsoft. razvili smo kompaniju. How can that be Biznis želi međusobno da se poveže. forwarding only white-listed calls. Za otvaranje tržišta u Srbiji. the competition is here already. I want to stimulate the government to focus on that. MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. Businesses want to connect. adding markedly to economic growth. which is pretty costly. while others are handled by their assistant. Na primer. electric power or roads. konkurencija je već tu. The goal is to help governments achieve that. Alcatel . Biznis želi međusobno da se poveže. With respect to mobile communications in Serbia and opening the market in the country. sa stanovišta potrebe naše kompanije. Potrebno je da pričamo o suštinskoj infrastrukturi i u kojem pravcu se ona kreće. Što se tiče fiksne telefonije. Wireless technology should follow fixed technology which broadband access is actually built on. MAY 2008 sic infrastructure. Crnu Goru i BiH. Jedna osoba koja provodi dosta vremena na poslovnim sastancima. jer će to doprineti ekonomskim tokovima povezali interno. Tipičnu uslugu koja se traži na tržištu. and the direction it is moving in. If you offer services to an operator you should make sure you don’t always introduce new technologies. as businesses want to connect. što zahteva A rnaud Le Ruen. Na koji način se to može promeniti? Imate jednu alternativnu mrežu za pristupnu mrežu. such as. jer će to doprineti ekonomskim tokovima. rukovodilac za Srbiju.58 The Role of Telecommunications in Business Growth na jednom telefonu je nešto što se definitivno traži. Želim da postaknem vladu i zakonodavce da se na to usmere. a koju mi sprovodimo u saradnji sa Microsoftom. to je prilično skupo. In terms of fixed telephony. Director for Serbia. dok se svi ostali pozivi upućuju pomoćniku te osobe. Montenegro and Bosnia and Herzegovina. and with the kind of network you can have a competition. što se tiče mobilne komunikacije. as there’s no competition in fixed-line telephony promenu regulativa. Naš cilj je da pomognemo vladama da to i postignu. kad tražimo način kako bismo se ge in regulations and setting prices for key users. adding markedly to economic growth changed? You have an alternative to access networks. say. Alcatel . Bežična tehnologija treba da prati fiksnu. kao i određivanje cena za ključne korisnike. Diskusija treba da se vodi o tome kako liberalizovati tržište. This calls for a chan- Arnaud Le Ruen: Interno povezivanje je dosta skupo. jer širokopojasni pristup jeste u stvari na fiksnoj telefoniji.

ali postoji problem u vezi sa dostupnošću i vremenom koje je potrebno da izdvojite za povezivanje. Aleksandar Bakoč: The smartest decision a government can make is launch online services. Na primer. Nasuprot have come up with some sort of e-goverment strategy. ICTs provide new ways of availability and quality services. za šta je potrebno obezbediti infrastrukturu. Ima ponude.000 EUR a month for maintenance. nama kao maloj firmi da bismo povezali naše kancelarije u Beogradu i Nišu potrebno je desetak hiljada evra i posle toga još tri hiljade evra za mesečno održavanje mreže između te dve lokacije. small operators invest little in infrastructure. direktor. Mnoge vlade imaju neku vrstu e-goverment strategije. Unlike Estonia. The key today is to cooperate with everyone. koristeći mogućnost IKT i na neki način omogućila glasanje svojih građana putem interneta. as seen on the Serbian telecoms market hing of the kind. heavily relying on ICT. To facilitate communication between our offices in Belgrade and Niš. for instance. jer postoji način da se povežete i kao mali korisnik i kao kompanija. što se može potvrditi na srpskom telekomunikacionom tržištu Estonije. Liberalizing fixed telephony. A WB report shows prices are two times higher in countries with low internet penetration rates. to je okruženje koje pogoduje preduzetnicima. MAJ 2008 | MAGAZIN SPECIJALNO IZDANJE Značaj telekomunikacija u razvoju biznisa 59 On-line poslovanje Internet Services leksandar Bakoč. Najpametnija odluka koju može da donese jedna vlada je omogućavanje on line poslovanja. A WB report shows prices are two times higher in countries with low internet penetration rates.000 EUR and another 3. Such an environment benefits every entrepreneur zemlje koje ih nemaju. Algotech: Informaciono komunikacione tehnologije omogućavaju. nove načine dostupnosti i kvalitetan servis usluga. a lot of countries including Serbia have done not- Prema izveštaju Svetske banke u zemljama gde je ovako slaba penetracija interneta i cene su dvostruko više. which are hard to obtain. Because the market hasn’t been liberalized. Estonija je uradila kompletan reinženjering svih servisa za svoje građane. Izgradnja pristupne mreže je skupa. Prema izveštaju Svetske banke u zemljama gde je ovako slaba penetracija interneta i cene su dvostruko više. and the cost of an access network is substantial. Many governments Aleksandar Bakoč: Najpametnija odluka koju može da donese jedna vlada je da omogući online poslovanje. Telelink: Da li Srbija zaostaje ili prati kretanja u regionu kad je u pitanju ponuda usluga za biznis korisnike? Ono što primećujemo je da ponuda ne zaostaje. The smartest decision a government can make is launch online services. Countries putting money in ICT have progressed rapidly as opposed to those that don’t. Such an environment benefits every entrepreneur. Connecting two sites can take up to a year. preko nacionalnog operatera smo Availability a Problem B orko Jovanović: Do services provided for business users in Serbia lag behind the region or keep up with global trends? They do not lag behind as there is a way to connect either as an individual or a company. as seen on the Serbian telecoms market. Estonia did a complete reengineering of its residential services. One of the main reasons are building permits. Danas je ključ u saradnji svih sa svima. Algotech: Aside from savings. problem je u dostupnosti orko Jovanović. making it possible for its citizens to vote online. CEO. mnogo je zemalja. jer je to okruženje koje pogoduje preduzetnicima.5. however. which requires infrastructure in place. which in Bulgaria comes down to 500 EUR and 700 EUR a month if you are to connect on the Sofia – Plovdiv line. One zemlje koje ulažu u IKT rapidno napreduju u odnosu na A A leksandar Bakoč. we initially need some 10. generalni direktor. što se može potvrditi na srpskom telekomunikacionom tržištu. pored uštede. U Bugarskoj na destinaciji između Sofije i Plovdiva. poput Srbije koje nisu ni približno uradile na tom polju. The problem is availability and the time you need to connect. What enterprises are interested in it does not of- B . Povezivanje dve lokacije može da traje i do godinu dana. is not the key.

Recimo. making it possible for system integrators to provide services that enterprises will be able to benefit from. Fiksna telefonija nije zanimljiva biznis korisnicima. IBM je pre dve godine krenuo da posluje na tržištu sa lokalnom kom- nologies needed. a few giga links to countries outside Serbia. Two years ago IBM began operations with a local firm because of advanced and complex services we are able to provide. Jedan od glavnih uzroka što operateri nisu napravili svoju mrežu je taj što ne mogu brzo i efikasno da dobiju dozvole za izgradnju. Prva od stvari koja je potrebna jeste infrastruktura. so every operator is able to put money in their own. sa jasno definisanim akcionim planom i koracima u njegovoj realizaciji Miloš Đurković: It is of utmost importance to first create an ICT development strategy. We will hardly have liberalization in place until we find a way to expand optical networks. Hardware.govermentu. Infrastruktura Telekoma ili bilo kog drugog operatora nisu interesantne biznis korisnicima. we can offer . managing director. jer dok ne postoji način da se optička mreža raširi. Borko Jovanović: Jedan od glavnih uzroka što operatori nisu napravili svoju mrežu je taj što ne mogu brzo i efikasno da dobiju dozvole za izgradnju Borko Jovanović: Building permits which are hard to obtain is why operators don’t have their own network Ono što treba svima je da se povežu zbog razmene podataka. Asocijacija ključnih Association of Top ljudi u IT biznisu IT Decision-makers iloš Đurković. ključ nije u liberalizaciji fiksne teklefonije. we need very strong and reliable links and good rates. along with a clearly defined action plan needed for every step on the way se realizuje.60 The Role of Telecommunications in Business Growth se povezali za 500 evra. Only afterwards can we talk about the services and tech- Miloš Đurković: Bitno je da se prvo napravi strategija razvoja informacionokomunikacionih tehnologija. da svaki operator uloži sam u svoju mrežu. sa jasno definisanim akcionim planom. ono što je interesantno je paket usluga hardvera. Say. generalni direktor. software and telecommunications equipment they are much more interested in. MAY 2008 fer. odnosno koracima u realizaciji i preciziranim vremenom kad to treba da M M iloš Đurković. par giga linkova ka inostranstvu. In this respect. To connect in order to share data is what everyone needs. dok održavanje košta 700 evra mesečno. jer ako radimo razvoj softvera potrebni su izuzetno jaki linkovi. If we are to develop software. IBM: Jako je bitno da se prvo napravi strategija razvoja informaciono-komunikacionih tehnologija. The infrastructure of Telekom or that of others is not what enterprises are attracted to. along with a clearly defined action plan needed for every step on the way. Potrebni su konkretni koraci kako bi mogla da se napravi brzo i efikasno infrastruktura na kojoj će sistem integratori ponuditi servise koji će na kraju biti jedini benefit za biznis korisnike. be it e-government or companies-related. teško da će doći do liberalizacije. Potom ćemo moći da pričamo da li imamo potrebne servise i tehnologije. što u e. The first thing we need is infrastructure. softver i telekomunikaciona oprema. povoljni po ceni i pouzdani. mali operatori ulažu malo u infrastrukturu. Zbog toga što tržište nije liberalizovano. IBM: It is of utmost importance to first create an ICT development strategy. što u kompanijama. Međutim. We need to take action to quickly and efficiently build an infrastructure. MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5.

predstavnici ključnih IT kompanija u zemlji i predstavnici ključnih korisnika. Kao predstavnik kompanije Microsoft želim da kažem da naša kompanija radi na unapređenju svih online servisa i u potpunosti podržava inicijativu u domenu telekomunikacija. Jedinstveno udruženje bi dovelo do zajedničkog nastupa i zaista dobrog pristupa krajnjim korisnicima. telekomunikacione opreme. Microsoft: What’s necessary is the development of infrastructure that will consequently upgrade services users will expect. action plan and what we want to achieve. In doing so. I would like to invite everyone to set up an association and bring together government representatives. Možemo da pružimo podršku i državi i operatorima. Unapređenje infrastrukture oran Janković. Microsoft: Ono što nam je neophodno jeste rad na razvoju infrastrukture i samim tim unapređenje servisa koji će korisnici očekivati. manager. U celoj toj priči mo- Modernization of Infrastructure Z oran Janković. a i poslovnim korisnicima u naprednim rešenjima. razvojem softvera i sami sistem integratori koji su zastupljeni na tržištu. menadžer.62 The Role of Telecommunications in Business Growth panijom zbog naprednih i kompleksnih servisa koje možemo da ponudimo tržištu. MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. We should all be involved in Z Zoran Janković: Jedinstveno udruženje bi dovelo do zajedničkog nastupa i zaista dobrog pristupa krajnjim korisnicima Zoran Janković: The association would lead to joint activities and thoughtful approach to ened users ramo da učestvujemo jedinstveno. Tada bismo mogli definisati zajedničku strategiju. jer telekomunikaciona struktura jeste osnova za razvoj IKT infrastrukture. operators and business users. I want to say on behalf of Microsoft that our company is working to improve online services and is entirely supportive of initiatives in the telecommunications domain. The association would lead to joint activities and thoughtful approach to ened users. . software development and system integrators too. it. te da ih ne bude nekoliko u Srbiji. zajednički akcioni plan i šta želimo da napravimo. we will be able to define a joint strategy. MAY 2008 support to the country. top IT firms and Jedna asocijacija ključnih ljudi u IT biznisu doprinela bi bržem definisanju zajedničke strategije Kao jedan od zaključaka ovog okruglog stola. An association of top IT decisionmakers would help define a joint stategy more rapidly users in the country because it is telecommunications structure what ICT infrastructure essentially builds on. već jedna gde će sedeti predstavnici Vlade i predstavnici operatora. telecommunications equipment. i država i vendori koji se bave proizvodnjom hardvera. operators. pozivam da napravimo jednu asocijaciju. both the country and vendors dealing with hardware.

pribora i softvera. did no one any good. What can help us? First of all. pomoćnik izvršnog direktora. WiMAX technology is Serbia is still in its infancy. Above all. Only few suppliers have access to proper information on investments. Saga: Prvenstveno se bavim bežičnim telekomunikacijama. Sada je slučaj da kvalitetne informacije o investicijama ima jako mali broj dobavljača. I assume more roundtables of the kind and sharing information might help improve the situation to some extent. First of all. Previsoke su. Jako malo kompanija ima bilo kakve rezultate kada je izvoz u toj oblasti u pitanju. sve se to carini sa deset i više posto i nije upšte zaštitilo domaću proizvodnju. modems. which were practically the only benefit. we need to have legislation in place. jer trenutno kvalitetne informacije o ulaganjima ima jako mali broj dobavljača Miodrag Veljković: Information on what the country and suppliers will invest in might help as only few suppliers have access to proper information on investments jedan od najvećih investitora i ostali provajderi pre svega u mobilnoj telefoniji mogu bitno da utiču i na stanje u domaćoj industriji koja pokriva tu oblast. Saga: I mainly deal with wireless telecommunications. ali se cela stvar u Vladi dosta otegla i u ovom trenutku nismo još uvek doneli pravilnik koji je bio na javnoj raspravi. iako je prvobitna ideja bila da će je zaštititi. Carinske stope koje su praktično bile skoro jedina pomoć nisu nikom pomogle. Domaće proizvođače to po pravilu izbacuje iz igre. Stanje u toj industriji je jako loše iz različitih razloga. Moving production outside Belgrade seems a mission impossible. which is a prerequisite for companies to connect. pa nema veze da li išta možete ili ne možete. Deputy Executive Manager. and sup- M . RATEL je sa svoje strane još davno doneo potrebna dokumenta. Onda bismo mogli da se pripremimo i da učestvujemo u takvim tenderima. ficantly add to improving the local industry that covers the field. gde još kako tako možete da obezbedite servise. MAY 2008 Klaster domaćih dobavljača iodrag Veljković. Pre svega nam nedostaje regulativa. Mislim da Ministarstvo telekomunikacija nedovoljno brzo radi na usvajanju regulative. and it doesn’t matter if there is anything you can do or not. They are too high. Only few companies perform well when it comes to exports in that field. I believe the Ministry of Telecommunications is not working fast enough to pass the regulations needed. As a rule. telecommunications systems are all subject to a 10% or an even higher tax. tamo je to odavno zaživelo. bilo kakvo dislociranje neke ozbiljne proizvodnje van Beograda se čini skoro nemogućom misijom. Sem Beograda. Sve to dovodi do toga da kod nas WiMAX mnogo kasni u poređenju sa okruženjem. pa bi ono što sam mislio da kažem bilo prevashodno vezano za to. and other providers primarily of mobile telephony services can signi- M Miodrag Veljković: Informisanje o pravcu u kojem će država i dobavljači da investiraju bi pomoglo. a na poboljšanje situacije može da se utiče stvaranjem jednog klastera domaćih nabavljača i proizvođača opreme.64 The Role of Telecommunications in Business Growth MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. but the entire thing has been delayed and at this moment we still don’t have a rulebook for public discussion. Šta bi nam pomoglo? Pre svega informisanje o tome u kojem će pravcu država i opreratori da investiraju. The industry is in bad shape for several reasons. U WiMAX tehnologiji je budućnost ilan Kovačević. the first level has been realized. and the situation is not rosy. Telekom kao A Cluster of Local Suppliers M iodrag Veljković. because you don’t even get to play. the attempt has failed. Then we can prepare and take part in tenders. Ruteri. Ako pogledamo Bugarsku ili Hrvatsku. telekomunikacioni sistemi. I believe there is a demand in Serbia too. this sends local producers out of the game. To improve it. Telekom. like Bulgaria and Croatia. Routers. modemi. Customs tariffs. and what I’d like to say has to do with it. a mislim da u Srbiji postoje i korisnici WiMAXTomorrow’s Technology M ilan Kovačević. deputy director. Ratel did submit documents needed a long time ago. Pretpostavljam da bi više ovakvih okruglih stolova na kojima bi se razmenjivale informacije i udruživanje pomoglo da se možda stanje donekle poboljša. one of the biggest investors. zamenik direktora. Logo: Razvoj telekomunikacija deluje dvostruko na privredu. Logo: Telecommunications growth affects economy in two ways. WiMAX is not likely to pick up any real momentum when compared to countries in the region. skoro da i nemate šansu da igrate. a cluster should be set up of local producers and suppliers of equipment and software. Because all of this. Kod nas se u domenu WiMAX tehnologije jako malo radi i situacija je loša. information on what the country and operators will invest in. Pre svega je ovde dodirnut prvi nivo. Although the idea was to safeguard domestic production. a to je stvaranje preduslova za povezivanje kompanija.

vrlo perspektivne. pošto je tamo razvojem digitalne televizije prestala potreba da se u tu namenu koristi. Naravno. Documents dealing with regulations in the field of wireless broadband communications are headlined “fixed-line”. da bi se prevazišli problemi u urbanim sredinama. Generalno. for instance. Using it for wireless communications would be the right solution. U tom smislu. u svetu dosta česta pojava. but regulations at this moment pose the main problem Second.66 The Role of Telecommunications in Business Growth željni takvih usluga i firme koje umeju da tu opremu isporuče. instaliraju i naprave potrebnu infrastrukturu i postoje firme koje su zainteresovane da kroz taj vid telekomunikacija prodaju usluge. Generally. Mislim da je to jako dobro i predložio bih kako RATEL-u tako i Ministarstvu da razmišlja o tom rešenju. without any implications. Naime. I believe that’s very good. Ne vidim da tamo postoji bilo šta što bi moralo da implicira da ti opsezi budu isključivo za fiksni pristup. there’s a market. Imamo situaciju da svi imamo mobilne telefone i da svi MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. Moram priznati da svi znamo da imamo problem starih dozvola u spektru koji je namenjen bežičnom fiksnom pristupu. dakle širokopojasne komunikacije.e. and legislation at the moment is the main problem. in this region in particular. U svakom slučaju. and I’d suggest Ratel and the Ministry take the solution into account. U naslovu dokumenata koji se za sad bave regulativom u oblasti bežičnih širokopojasnih komunikacija. it also might be for the purposes of mobile communications. broadband communications.4 GHz spectrum should be available too. Srbija je u regulativi dosta iza drugih zemalja iz okruženja i intezivan rad na tome doprineo bi bržem napretku. a to je da ljudi sa WiMAX tehnologijom imaju problema pre svega u prodiranju u zgrade. zanemarujući da telefon radi na 800-900 megaherca. mislim da su bežične širokopojasne tehnologije.5 gigahertz required by WiMAX and totally different penetration Milan Kovačević: Srbija je u regulativi po pitanju WiMAX tehnologije dosta iza drugih zemalja iz okruženja i intenzivan rad na tome doprineo bi da brže napredujemo Milan Kovačević: In terms of regulatory frameworks. a da WiMAX radi na 3. . WiMAX appeared to be a problem when it comes to the ability of electromagnetic waves to penetrate buildings. Drugo. In terms of regulatory frameworks. da se otvori i za bežični pristup i opseg oko 2. Serbia has a long way to go catch up with countries in the region and intensify works to speed up growth. Pravo rešenje bi bilo da se taj spektar dodeli za bežične komunikacije i na taj način ćemo preskočiti ono što se u mnogim delovima sveta dešava. Mislim da conditions.5 gigaherca i da su uslovi prostiranja drastično različiti. u domenu regulative bi moglo pored opsega od oko 3.4 gigaherca što je. In the US. digital television will catch on and over time the spectrum will come under the spotlight.5 GHz. na primer u Americi deo spektra koji je svojevremeno bio namenjen analognoj televiziji je. We have this situation where we all have a cellphone. Serbia has a long way to go catch up with countries in the region and intensify works to speed up growth očekuju da se taj budući bežični pristup ponaša slično kao telefoni. the 2. and everyone expects future wireless access to behave the same as phones. A lot of effort has been put in the technology to root out problems in urban areas. Tržište za WiMAX tehnologiju u Srbiji postoji i u ovom trenutku regulativa predstavlja glavni problem će za nekoliko godina zaživeti kod nas digitalna televizija i da će doći vreme da se razmišlja šta s tim spektrom. MAY 2008 pliers that know how to provide the service. There is a market for WiMAX technology in Serbia. I must admit we all know old permits pose a problem to the spectrum intended for wireless fixed access. Mislim da bi moglo da se dozvoli da to bude i mobilna komunikacija bez većih implikacija. dodeljen uslugama fiksne i mobilne. a part of a spectrum intended for analogue television was assigned to fixed and mobile. which is quite common worldwide. tržište postoji i u ovom trenutku nam regulativa predstavlja glavni problem. i. We are to launch digital television and it will take some time to technologically make progress and free the spectrum. WiMAX se pokazao kao problematičan tamo gde elektromagnetni talasi treba da prodru u zgrade. posebno za tržište ovog regiona. piše “fiksni”. In a few years. in which case we will skip what many parts of the world have faced – the problem with the ability of WiMax signals to penetrate buildings.5 gigaherca. I believe wireless broadband technologies will be a big deal. I don’t see anything implying that the spectra must be used for fixed access only. mi tek sad uvodimo digitalnu televiziju i biće potrebno vreme da tehnološki napredujemo i oslobodimo taj spektar. jako je mnogo rada uloženo u samu tehnologiju. aside from the spectrum range at 3. I think that. In any case. forgetting that a cellphone works at 800-900 megahertz as opposed 3.

is that most of them are several hundred pages long with more history than clearly defined goals and measures that need to be taken. One of the challenges posed by new dynamic technologies such as WiMax is that Serbian regulations require to first have a plan how the technology is going to be used.68 The Role of Telecommunications in Business Growth DISKUSIJA DISCUSSION MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. pa onda predloge i planove raspodele. poput WiMAX-a u pitanju jeste što su to dinamične tehnologije. Serbia has issued permits for three mobile operators and one landline network. resolving the problem of issuing permits for 3438 gigaherz area for the territory outside Belgrade would not be a good solution. This primarily applies to the mobile telephony operators. dve dana kako bi procedura mogla da krene. who are obliged to meet the conditions in the license contract with respect to providing coverage for a particular territory. kad će biti neophodno da se prestane sa emitovanjem analogne televizije. but this would require the Government to amend certain documents and regulations. godine. a Strategija o informacionom društvu mislim da ima skoro tri stotine strana. along with directives how and where it can be applied. Teško da problem može biti rešen bez javnog dogovora vlasti. jer oduzeti dozvole za radio stanice koje su izdate za područje Beograda je pravno teško izvodljivo. The Ministry tried to push through a new procedure in the amended Law on Telecommunications that never saw the light of day to at least have the installation of cables and equipment in existing infrastructure not be subject to the same procedures as the constriction of a completely new cable communication network. followed by proposals and plans for distribution. As for wireless technology. posle promocije završe u fioci. Takav dokument ne bi trebalo da ima više od dvadesetak strana. RATEL: At the Agency. Ministarstvo je htelo da u okviru izmene zakona o telekomunikacijama. održanoj prošle godine definisani su novi parametri za uvođenje WiMAX tehnologije i date su određene smernice gde bi ona mogla da bude primenjena. Problem Beograda ostaje nerešen. This areas is under the jurisdiction of the Ministry for Infrastructure and whoever mentions that they should amend the Law on Urban Planning and Construction. Kovačević claims that digital television will enter the market in the next couple of years. Kad su u pitanju bežične tehnologije. The Ministry decided to publish the rulebook on minimum conditions for issuing a license in a week or two. so that the procedure can get going. Ministarstvo telekomunikacija: Sigurno je da veliki problem predstavlja dobijanje svih građevinskih dozvola za bilo kakve radove. Osnovni razlog što većina strategija koje se donesu u ovoj oblasti. s obzirom na to da je Srbija izdala licence za tri mobilne mreže i jednu za fiksnu. To se pre svega odnosi na mobilne operatore koji su dužni da ispune uslove iz licence za pokrivanje određene teritorije. jeste taj da sve te strategije imaju par stotina stranica u kojima je više istorije nego eksplicitno definisanih ciljeva i mera koje treba da budu preduzete. last year’s World Radiocommunication Conference defined new standards for implementing WiMax technology. pa donošenje svih pravilnika. MAY 2008 Problemi procedura u Srbiji Milan Janković. they ’fall into a fit’. koji nije stigao da izađe na svetlo dana. Ministry of Telecommunications: Getting construction permits for anything is a big problem. Ratel: Izdavanje dozvola za građevinske radove i za izvođenje mreža prepoznali smo u Agenciji kao veliki problem. bar obezbedi da ugradnja kablova i opreme u postojeću infrastrukturu ne mora da ide po proceduri koja je ista kao što je za kompletno novo građenje kablovske komunikacije. In a situation like this you cannot really issue a nationwide license. Concretely with WiMax technology. Konkretno kad je WiMAX u pitanju. we don’t see this happening before 2012. ali bi to u Srbiji zahtevalo promenu dokumenata koje treba da donese Vlada. Milenko Cvetanović. before Serbia joins the European Union. when broadcasters will have to stop using analog TV technology. followed by drafting and bringing regulations and rules. but the Strategy on the Information Society is written on almost three hundred pages. a neki delovi regulative u Srbiji nalažu da je potrebno prvo imati plan namene. but state agencies are not involved in the process enough to recognize that the networks that were granted these licenses should be developing their grids at a certain speed. U Ministarstvu je odlučeno da se taj pravilnik o minimalnim uslovima za izdavanje licenci pojavi u roku od nedelju. U takvim uslovima ne može da se u pravom smislu reči izda nacionalna licenca. This whole procedure takes too long and I am confident that the Law will have to be modified so as to speed up this processes and procedures. znači da neće doći neki veliki operater koji će efikasno pokriti čitavu teritoriju. This sort of document should not be more than 20 pages long. Poslednji rok je jun 2015. Based on what we saw as one of the participants. čini mi se da to rešenje nije dobro. treba da rešimo problem oko izdavanja licenci za područje van Beograda. Milenko Cvetanović. The main reason why these strategies end up at the bottom of a drawer after they are presented. while the deadline is 2015. Jedan od problema koji se javlja kad su nove tehnologije. Milan Kovačević je rekao da za par godina očekuje primenu digitalne televizije. na svetskoj radio konferenciji. Procedural Problems in Serbia Milan Janković. Prema onome što je Ratel. . Ta procedura je previše duga i smatram da će Zakon pre ulaska Srbije u Evropsku uniju pretrpeti određene promene i definisati da se ti procesi i procedure odvijaju brže. nije verovatno da će se to desiti pre 2012. we have identified the process of issuing construction permits and licenses for installing networks. godine. kao jedan od učesnika u toj aktivnosti video. Ta stvar je u ingerenciji Ministarstva za infrastrukturu i ko god im pomene da treba da menjaju zakon o planiranju i izgradnji “kosa im se podigne na glavi”. ali da svi državni organi nisu dovoljno uključeni niti su prepoznali obavezu operatora da sa određenom dinamikom moraju da grade svoje mreže. The problem of Belgrade remains unresolved. which means that we cannot attract a big operator that could provide an efficient solution for the entire territory.

To znači ili da cene nisu odgovarajuće ili da nema dovoljno sadržaja kojima bi ljudi bili zainteresovani da pristupe. which means there is room to lower them. This leads to huge legal contradictions between . The prices are much higher that in the region. ali uglavnom stoje neiskorišćena. complicated and long procedures pose a big problem in the telecoms sector in Serbia. Dragan Kovačević. da se identična dokumentacija zahteva od operatera za izgradnju baznih stanica i za izgradnju nekih komercijalnih objekata iz te oblasti. kako bi se stvorili sadržaji koji su od interesa za građane. zajednički je stav učesnika Legal frameworks. potreban je podsticaj sa svih strana. MAJ 2008 | MAGAZIN SPECIJALNO IZDANJE Značaj telekomunikacija u razvoju biznisa 69 U oblasti telekomunikacija u Srbiji veliki problem predstavljaju zakonske regulative. Telekom Srbije: Kablovska infrastruktura u Srbiji je mnogo manje razvijena nego kod drugih zapadnih zemalja i zbog toga se mobilna telefonija u Srbiji jako brzo razvila. A lot of assets from the National Investment Plan have been allocated for developing this sector. At this point the number of access points for broadband Internet is higher than demand. One of them are egovernment services that are currently under construction. što znači da postoji prostor za sniženje. because to withdraw the licenses issued to radio stations for the territory of Belgrade City will be hard to carry through. komplikovane i dugotrajne procedure. Kad su sadržaji u pitanju. Furthermore. Jedan od tih servisa je e-uprava i na tome se radi. Te cene su značajno više nego što su u susednim zemljama. This means either than the prices are to high or that there is not enough attractive content the public would be interested to access. Besmisleno je. because there is no unified approach. but these efforts are still not well synchronized. To vodi ka velikoj pravnoj kontradiktornosti između operatera koji su obavezni prema dozvoli o licenci da grade mrežu. ali Telekom mora da nadoknađuje ono što ne zarađuje na fiksnoj telefoniji. Telenor: Speaking about permits. Smatram da je minimalna cena za ADSL od 600 dinara isuviše visoka i da su takođe suviše visoke cene za veleprodajni pristup internetu. I think its a little of both. Pritom sami ne poseduju nikakve kompetencije iz oblasti telekomunikacija. but on the other hand Telekom has to make profits to compensate for the lack of revenue in fixed telephony. We can hardly expect to solve the problem without an agreement between the government and the public. the roundtable concluded U sadašnjem trenutku imamo situaciju da je ponuda pristupnih tačaka za širokopojasni pristup internetu veća od potražnje. A lowest price for ADSL access of RSD 600 is too much. Telenor: Kad su u pitanju dozvole. Jasmina Vignjević. Milsim da je i jedno i drugo u pitanju. i sa druge strane. it often happens that local government agencies arbitrarily decide which documentation is needed for building base station and intrude in the jurisdictions of the national telecommunications agency (RATEL). nemogućnosti da pribave te građevinske dozvole od lokalnih organa. jer nema jedinstvenog pristupa.5. they have no kind of authority over the domain of telecoms. takođe. It also makes no sense to demand the same kind of documentation from an operator who is building base stations and from those building commercial facilities in the telecoms industry. As for content. Velika sredstva su odvojena Nacionalnim investicionim planom za razvoj ovog sektora. ali nedovoljno sinhronizovano. but they remain unused. while wholesale prices for Internet access are way too high as well. Jasmina Vignjević. nama se dešava da organi lokalne samouprave potpuno diskreciono odlučuju koja je dokumentacija potrebna za izgradnju baznih stanica i na taj način ulaze u kompetencije RATEL-a. we need all kinds of incentives in order to create something that will attract internet users.

Ova godina će samim tim predstavljati veliki napredak u odnosima između Telkoma i poslovnih korisnika. VIP mobile: Širokopojasni pristup u bilo kom obliku je skup. i sadašnju infrastrukturu. The state is then put in a weaker position. because there are no investments in the infrastructure. WiMAX tehnologija veoma važan za razvoj telekomunikacionog tržišta. while the existing three mobile operators in Serbia have already invested a lot. Treba ipak ići ka čistim rešenjima. koju je ranije nasledio. Saša Leković. I also think that an international license would rather remove some consequences. ne samo Telekoma. Telekom Serbia: Telekom has had many investments in the last couple of years and has tried to replace the existing infrastructure inherited from earlier times with the most sophisticated and up-to-date equipment. and the inability to obtain construction permits from local government agencies on the other. while an infrastructure exists. The American Chamber of Commerce has already established a Committee that gathers all companies in this sector. jer su celokupan proces izdvojili u jedno profesionalno tehnološko telo sastavljeno od ljudi iz privrede. Telenor: The proposal to establish an operative agency that would cooperate with the national regulatory body and the Telecommunications Ministry should be carefully considered. I think the state must decide whether Telekom is going to have protection to uphold a monopoly or not. but others as well. At present. Što se tiče dozvola za međunarodno povezivanje. Situacija status quo u kojoj je trenutno Ministarstvo je najgora i najveća greška bi bila ostaviti tu situaciju nerešenu. napravimo telo. WiMAX licenca ne podrazumeva da bi odmah imali i usluge. Kad je u pitanju savetodavno telo i njegovo osnivanje. samo je potrebno da se utvrde čista i jasna pravila. Roland Hainder. Telekom Srbija: Telekom je dosta investirao u poslednjih nekoliko godina. The status quo in the Telecommunications Ministry is bad and the biggest mistake would be to leave things as they are. Ne smemo da dozvolimo da opet upadnemo u istu zamku. but an effective voice that can influence decisions. We cannot be too optimistic. državnih organa. but compensates this by not allowing other operators in the market. because the entire process has been committed to a professional technical agency made of people from the economy. I think the Austrians have a great model. As for permits for international connections. it will make sense only if it does not stop at having just a formal role. to je već više puta potvrđeno i Telekom podseća da je za otvorenu tržišnu utakmicu. Jasmina Vignjević. a sa druge strane mu to kompenzuje tako što ne dozvoljava drugima da se otvore. rather than essentially resolve the problem. be a big step forward in the relations between Telekom and its business clients. mislim da su u Austriji napravili dobar model. a mislim da u zemlji postoji infrastruktura. a mi imamo naše akcionare koji očekuju određene prihode. Smatram da za privatne korisnike kojima je potreban širokopojasni pristup postoji jasni metod da im se pruži pristup preko izvesnih finansiranja i od Vlade. U okviru Američke privredne komore već je osnovan komitet koji okuplja sve firme iz ovog sektora. As for the advisory body. Telekom Serbia: There are many unresolved issues. We must not allow ourselves to fall into the same trap again – create an agency and then suffer from lack of harmony at lower operational levels. A WiMax license does not translate to immediate service provision. This year will. We need to speed up the decision-making process and clarify various issues in order to move on. a propale su samo zato što nije postojala podrška niti povezanost relevantnih instanci. consequently. to će imati smisla samo u slučaju ako ne bude čista formalnost. after all. Ovako sa jedne strane. Potrebno je požuriti sa donošenjem odluka i razjašnjenjem raznih pitanja kako bi se krenulo dalje. Broadband access and WiMax technology is obviously very important for the development the telecoms market. već zaista glas koji ima uticaja. Saša Leković. Moja preporuka je da se iskoristi to već postojeće telo. only with clearly defined and transparent rules. My proposal is to make use of this already existent body. Ne treba biti previše optimističan. a zatim dođe do nesklada na nižim i operativnim nivoima. VIP mobile: Broadband access in any shape is expensive. Svi mobilni operateri u zemlji svakako imaju mobilne servise za podatke. MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. this has been confirmed several times and Telekom reminds that it wants an open market. The competition can begin one these things are in place. MAY 2008 operators who are obliged by their national license to build a grind on the one hand. Što se tiče osnivanja Savetodavnog tela. Tad utakmica može da počne. provided not only by Telekom. pokušao da zameni najmodernijom opremom. while we have shareholders who expects certain levels of revenue. Telekom Serbia: The cable infrastructure in Serbia is much less developed than in Western countries. mislim da država mora da se odluči hoće li Telekom da bude zaštićen u nekom monopolskom smislu ili neće. business community and state agencies. . Roland Hainder. jer iza svih tih investicija ima mnogo toga što se plaća. Dosta inicijativa postoji u poslednjih nekoliko godina. the state does not allow Telekom to charge market rates for telephone calls. Telenor: Pitanje predloga o osnivanju operativnog tela koje bi sarađivalo sa regulatorom i Ministarstvom treba dobro razmotriti. which have gone to waste only because there was not sufficient support or links between relevant factors. Jasmina Vignjević. so it is only sensible to expect newcomers to the market to do the same. There have been many initiatives in the last few years. All mobile operators in the country have mobile services for data transfer. As for the Advisory Body. Telekom Srbije: Postoji dosta neregulisanih pitanja. Dragan Kovačević. država Telekomu ne dozvoljava da naplaćuje ekonomsku cenu telefonskih razgovora. We should strive towards clearly defined arrangements.70 The Role of Telecommunications in Business Growth Siguran sam da je širokopojasni pristup. I believe there is a clearly defined method for private users who need broadband access to receive it through certain kinds of financing or the government. biznisa. which is why mobile telephony has experienced such a boom here. međutim moraju da se oslanjaju na infrastrukturu. but they have to rely on the infrastructure as well. Saša Leković. Saša Leković. because there is a lot of money to put in all of these investments. već i drugih provajdera.

te je mali i utrošak betona po kvadratnom metru. Izgradnja je jednostavna i brza. U Italiji su. kao i da ulazak na srpsko tržište nosi sa sobom iste D neizvesnosti kao i ulazak na bilo koje drugo tržište. 415 | 5. Ibrahim Bujukbarjak iz turskog Hakan Plastik-a rekao je da njegova kompanija već više godina posluje u Srbiji preko partnera. gde sve više preovlađuje želja za novim proizvodom. koristi granit. gde su se predstavile kompanije čiji je glavni cilj bio da nađu srpskog poslovnog partnera foto: Beta Italiju i Argentinu. što je. Prednost porfira u odnosu na granit jeste što on ne zahteva dodatno održavanje. Radmila Pavlović iz kompanije Odorizzi koja proizvodi prirodni kamen – porfir. Bujukbarjak je iz proizvodnog programa kompanije koju predstavlja izdvojio izolaciju kojom se obezbeđuje „bešumna“ kanalizacija. ima mnogo lošije karakteristike od prirodnog kamena koji oni nude. Product Manager kompanije Xella Srbija. Italija. do 19. Potisje Kanjiža – član Tondach grupe je na ovom sajmu predstavila novi crep pod imenom Saturn. koja proizvodi dvokrilna vrata za kupatila i tuš kabine. međunarodni sajam građevinarstva SEEBBE najveći sajam te vrste ikad organizovan u Beogradu. bela tavanica ima skoro upola manju težinu. Darko Mijatović. „U odnosu na klasične međuspratne konstrukcije sa “fert” gredicama. kako je rekao. Slovenija i Hrvatska.72 Tržište i novac BR. Mađarske i Bugarske. a toplotna izolacija odlična“. i da ne sme da posmatra samo količinu prodate robe. jer je rastuće. što većina prisutnih izlagača još nema predstavništvo i razvijeno poslovanje u Srbiji.000 pojedinačnih izlagača. savetnik za primenu proizvoda. svi trgovi popločeni porfirom. on je istakao da je za globalnu kompaniju bitno da bude svugde prisutna. rekla je da je toj firmi teško da se probije sa porfirom na srpsko tržište. dok granit mora da se posle nekoliko godina opet „obija“ kako bi se dobila hrapavost. Irena Kantartzoglou iz grčke kompanije GS. Povećanjem dimenzije crepa. govori i činjenica da se zbog nedostatka prostora nije bilo moguće obezbediti mesto za kolektivni nastup izlagača iz Poljske. i. na Beogradskom sajmu. Specifično za nacionalne štandove Grčke. što je jedan karakteristika predstavljenog proizvoda. jer ostaje uvek hrapav. kao i većina izlagača. sneg i led. Porfir – na italijanski način Italijani su takođe tražili partnere. Da bi proizveli Saturn. smanjuje se utrošak u kvadratu. te su ovaj sajam videli kao najbolje mesto za pronalaženje lokalnog partnera. iako. promovisali svoje nove proizvode i usluge koje se razlikuju od domaće ponude. a to znači promenu boje crepa i korišćenje prirodnih materijala koji nisu štetne po zdravlje ljudi. Iako poslovanjem i prodajom u Srbiji nije najzadovoljniji. karakterističan za . Od 15. morali Ulazak na srpsko tržište nosi sa sobom iste neizvesnosti kao i ulazak na bilo koje drugo tržište a je 34. Ulazak na srpsko tržište. standard u EU. kako je rekla. Turska. na primer. MAJ 2008 | Sajam Građevinarstva Potraga za srpskim partnerima Karolina Herbut Koliko je rastuće tržište Srbije interesantno za strane kompanije govore inostrani nacionalni štandovi. organizovani su i nacionalni štandovi za zemlje kao što su – Grčka. rekla je da im je srpsko tržište jako privlačno. Prema njenim rečima. Porfir je idealan za klimatske uslove gde su prisutni kiša. opisao je Dušan Đerić. aprila. a brzina gradnje se povećava. dodatno komplikuje i administracija. Italije i Turske je to. najviše. to je zbog toga što se u Srbiji. koju je na sajmu predstavila kompanija Xella. pored više od 1. prema njenim rečima. Ytong bela tavanica Reč je o potpuno novom tipu međuspratnih i krovnih konstrukcija. objasnio je da je taj proizvod nastao kao odgovor na savremene tokove građevinarstva i arhitekture.

„Nova vizuru“ od inostranih izlagača osvojili su bugarska firma Izomaks za “hidrotop 3 u 1“ . itd. Da je tema itekako aktuelna govori i to da je kompanija Beodom počela izgradnju prve pasivne. da su pravljeni u gipsanim kalupima i većim temperaturama da bi se dobila željena boja. ne zahteva visokokvalifikovanu radnu snagu da bi se postavio na određenom problematičnom terenu. vodotoka.Beogradski sajam je po broju izlagača i gačima. Deset „posebnih priznanja“ su dobili: Potisje Kanjiža za crep „saturn“.tome je govorio i posećenost sajma. Peri oplate za oplatu „maximo“ sa jednostranim ankerovanjem. pa čak i beton.| 5. u Srbiji je čak do 65% terena pod nekom vrstom erozije i to utiče na kvalitet puteva. Fmg Marko Todorović Matox za jednokomponentni lepak za stiropor ploče „matox 205 S“. Saturn nije bojen crep. MJN za poliesterski prelivni bazen „prestige“. višenamenski montažno. – 2015. Brz i jednostavan je za aplikaciju. proizvodni program i demontažni sistem gradnje i šabački Polimyt B za ugradnu kadu ojačanu eko-poliuretanom.toplotno-hidro-zvučnu izolaciju. Slobodan Čulić rekao. godine su dodeljene najuspešnijim izla. 73 smo zadovoljiti niz tehničkih preduslova za proizvodnju: da proizvodi nemaju krečnjaka. Geowebom se produžava vek istih. SGITS 14. Adrian As za tamni plinski infra grejač Nagrade za inovacije Nagrade Beogradskog sajma – „Nova „AA 22“ i Ducon GmbH za mikro-ojavizura“ i „Posebna priznanja“. kao i Tehnix beo za separator . već je korišćena tehnika “engobiranja”. godine. . 415 Tržište i novac usluge predstave i kroz zvanične prezentacije. za prirodnu prozorsku ventilaciju “duco”. odnosno. Helios za „heliomix sistem“. Prateći program Neke kompanije su se odlučile da svoje poslovanje. železnica. i ove čan beton „ducon“. JCB iz Velike Britanije. za kombinovanu građevinsku mašinu “JCB mini CX 4X4” i Duco iz Belgije. Može se potpuno prilagoditi prirodi. ICI za mobilnu mašinu za navarivanje i razbušivanje WS2. SGITS je sa Privrednom komorom Srbije i Inženjerskom komorom organizovao predavanje o Projektovanju i građenju „pametnih zgrada“ i pasivnih (energetski štedljivih) objekata.odvajač taloga ulja i masti S 800. Geoweb Kompanija EcoMat je predstavila Geoweb ćelijski sistem struktura za zaštitu od erozije. SGITS među svojim članovima ima brojne eminentne stručnjake i o tome govori i podatak da neki od njih učestvuju u izradi Predloga Strategije razvoja građevinarstva Srbije za period 2008. Od domaćih izlagača “Novu kvalitetu organizovanja pokazao da je vizuru” su dobili beogradski Simpro za najbitniji sajam u regionu. bilo koja vrsta kombinacije materijala. a upravo o “simprolit”. energetski efikasne stambene zgrade u Beogradu. Ispuna može mu može biti zemlja. MAJ 2008 | BR. šljunak. decembar (Savez građevinskih inženjera i tehničara Srbije) je ovaj sajam video kao dobru priliku da okupi inženjerski kadar i da ih upozna sa svojim radom i motiviše ih da se uključe u isti. Future za komarnik „future line“. Kako je project manager EcoMat-a. a koristi se i za zaštitu kosina različitih vrsta kanala.

Brod hotel Nautičko turističko preduzeće Metro na vodi iz Zemuna najavilo je da će početkom sledeće godina na Ušću u Beogradu otvoriti brod hotel na 2. maja konferenciju pod nazivom Business Intelligence Forum-Meet The Experts. Konferencija Fabrika Milan Blagojević Šporeti Fabrika Milan Blagojević iz Smedereva planira da u ovoj godini proda oko 150. a za uloge oročene na šest meseci sa devet na 10 odsto godišnje. koji će se od juna nalaziti na svim bocama Aqva Gale. Pfizer. Reci ne-Ostani slobodan. foto: Arhiva . rekao je da se porast prodaje očekuje na osnovu izvoza u Libiju. 42 sobe i pet apartmana. IT direktorima.400 kvadratnih metara. Jugohemija. Sanofi Aventis. Zdravlje Aktavis. godine.74 Tržište i novac BR.000 šporeta na čvrsto gorivo. što je za 60 odsto više nego u 2007. Kamata na dinare oročene na godinu dana povećana je sa 10 na 11 odsto godišnje. SAD. Ovaj projekat koji će biti realizovan u prvoj polovini maja 2008. Forum će okupiti vodeće svetske eksperte koji će razmeniti iskustva o razvoju i implementaciji nekih od najvećih analitičkih data warehouse-a projekata na svetu. dobila je međunarodni NSF sertifikat za kvalitet. dok će kamata na dinare oročene na tri meseca biti povećana sa osam na devet odsto godišnje. radioloških i mikrobioloških parametara. Pharmanova. Forum je namenjen top menadžerima. Vetfarm. Metro na vodi Game over Ministarstvo zdravlja potpisalo je sporazum o saradnji sa farmaceutskim kućama i veledrogerijama i agencijom SVA u cilju borbe protiv zloupotrebe droga. Jansen Cilag. Velefarm i Jugoremedija. uz profesionalnu pomoć beogradskih glumaca i uz finansijsku. Predstava je nastala zajedničkom saradnjom članova Društva za pomoć mentalno nedovoljno razvijenih osoba Opštine Novi Beograd i učenika iz dramskih radionica “Sastajalište glumište” OŠ Svetozar Marković i OŠ Desanka Maksimović. Mađarsku. nosi poruku. Poljsku. To preduzeće ima i dva broda kapaciteta 66 mesta za krstarenje po Dunavu. Kompanije koje učestvuju u projektu su Hemofarm. generalni direktor kompanije Invej u okviru koje posluje smederevska fabrika. Raiffeisen banka Povećane kamate Raiffeisen banka objavila je da je povećala kamate na dinarsku štednju od 10 do 50 odsto u zavisnosti od trajanja oročenja. u izvođenju dece Društva za pomoć mentalno nedovoljno razvijenih osoba i dece iz beogradskih osnovnih škola. menadžerima Business Intelligence-Datawarehouse projekata. izvršnim direktorima. Abbott. Svetske zdravstvene organizacije i Agencije za zaštitu okoline. Vega. Merck. Planirano je da hotel ima tri sprata. Ministarstvo zdravlja Foto vest U Jugoslovenskom dramskom pozorištu odigrana je pozorišna predstava “Medaljoni bisernog srca”. Predsednik Upravnog odbora ove banke u Srbiji Goran Pitić je najavio i da će banka u ovoj godini izvršiti “ozbiljnu dokapitalizaciju”. a zahtev za osnivanje je već poslat Narodnoj banci Srbije. 415 | 5. Astra Zeneca. Stanko Tomović. ali i rastu potražnje za “smederevac” šporetima na domaćem tržištu. rukovodiocima analitičkih odeljenja. MSD. Voda je dobila sertifikat nakon višemesečnog praćenja proizvodnje i analiza više od 140 hemijskih. Pharma Swiss. Za štednju oročenu na jedan mesec klijenti Raiffeisen banke dobijaće kamatu od devet odsto godišnje umesto dosadašnjih šest odsto. Francuska Societe Generale bankarska grupacije je do sada u akcijski kapital banke u Srbiji direktno uložila 158 miliona evra i odobrila 68 miliona evra suborodiniranih kredita. organizacionu. koju proizvodi fabrika vode Mioni iz sastava Delta holdinga. kao i podršku zaposlenih iz kompanije Coca-Cola Hellenic Srbija. NSF sertifikat. Roche. MAJ 2008 | Poslovne vesti Societe Generale Penzijski fond i osiguranje Grupacija Societe Generale najavila je da će u Srbiji osnovati dobrovoljni penzijski fond i osiguravajuće društvo. Aqua Gala Meet The Experts Sybase i kompanijom MD&Profy organizuje 29. Vetrom. NSF sertifikat Prirodna negazirana voda Aqua Gala. urađen je po kriterijumima američke agencije za hranu i lekove.

u dogledno vreme. je spustio S&P za 1.000 16.800 1. to je znak da bi. na 12.000 46.61 -9. Istovremeno se oporavila i Beogradska berza. godini. najavom novih emisija akcija kako bi parirao sve oskudnijim uslovima pozajmica na kreditnim tržištima.200 7.195.380 2.100 14.851 4.779 45. Cena akcije Jubmes banke na Beogradskoj berzi u sredu 23.988 207 3.516 39. cena (u Promet (u EUR) EUR) 0. Regionalno ili lokalno. Ulagače je najviše brinula nova rekordna cena nafte što BR.000 36.000 6.200 3.000 72 81.2007.400 2.000 11.000 26.5 odsto više nego u 2006.000 2.200 2.600 1. Kotor HTP Ulcinjska Rivijera Trebjesa.06 Izvor: Beogradska berza Poslednja vrednost 1. aprila 2008. te frankfurtski vodeći indeks DAX 30 i deonice na Wall Street-u dobili su po nekoliko procenata vrednosti. Nikšić HTP Budvanska Rivijera HTP Mimoza Max. 29.17 -13. indeks Dow Jones je pao za 0.0609 12.3 odsto srpskog bankarskog tržišta. Globalno.981 30.370 382.12 milijardi dinara.7 procenata.00 14. godine iznosila je 5.000 31.6 15 22 48.66 Poslednja cena ( u din) 6. Evropski indeksi koji su od početka godine prosečno izgubili od deset do 30 odsto vrednosti.000 dinara.000 21.99 6. aprila bila je 51.629 419 13.00 -18. oporavio se i region 5000 4500 4000 3500 3000 2500 je izazvalo snažan pad cena akcija vazdušnih kompanija. emisija A Obveznice RS serije.800 2.343 511. MAJ 2008 | ZOOM Slučajno ili ne Suzana Bojadić Sa rastom berzi u svetu. „kolo sreće i okreće“.736 40. ukupna aktiva banke na kraju 2007. Prema finansijskom izveštaju.63 -18.850 1.200 1.96 28 60 21 17.900 3. moglo se reći da se svetske berze lagano oporavljaju.2007.500 dinara. videlo se već početkom poslednje nedelje u mesecu. Ukupan kapital Jubmes banke prošle godine je povećan za 20 odsto na tri milijarde dinara (oko 38 miliona evra).1079 21 11. sa rastom od nekoliko procenata.000 5. dok su u regionu Zagrebačka i Ljubljanska berza. nista nije slučajno.600 6.600 2. aprila počeli su da beleže rast.0603 13.457 115. a najviša cena u poslednjih godinu dana 136.04.790.800 2.04. imale najveći pomak u ovoj godini.779 2. Bar Solana Bajo Sekulić Željezara. do 23. pariski CAC 40.720 poena.000 2. po čemu ta banka zauzima 0.000 2.988 25.505 3.3 miliona evra.09 -8. godine Hartija AIK banka Beogradelektro Planum Sojaprotein Vetfarm Obveznice RS serije.2008.503 11. godine Kompanija Izbor. cena (u EUR) 0. Poslednja vrednost 2. a te kompanije ionako već posluju sa gubicima.12 Izvor: Nex berza Akcije sa najvećom promenom cene na Beogradskoj berzi od 17. to bi moglo da znači da finansijska kriza u svetu jenjava i da će biti bolje svima koji su povezani sa finansijskim tržištem. Index BelexLine do 24. situacija u svetu mogla da se prelije i na „naše“ berze.01.2 16.82 odsto.4 Min. je dodao i bankarski sektor.2008.000 6.2008 . emisija A Poslednja cena Obim (u dinarima) trgovanja 7. 415 | 5.000 2. pad dobiti jedne od najvećih svetskih banaka Bank of America od 77 procenata u prvom kvartalu 2007.0003 15.629 1.8 63.100 Obim Cena akcije Cena akcije trgovanja 09.06.000 Index Belex15 do 24.000 41.400 3. 3. Londonski indeks FTSE 100.630 7. Nikšić Jugopetrol.000 4. godine Hartija Napred Telefonija Alfa plam Metalac Soja protein Globos osiguranje Planum Fidelinka Promena cene (u %) 20. Takođe.000 1. dok je NASDAQ potonuo za 1. Sa druge strane.400 Najtrgovanije hartije na Beogradskoj berzi od 17. emisija A Obveznice RS serije. istovremeno su počeli da padaju i indeksi u regionu.571. Stav je da će visoka cena nafte povećati njihove troškove za gorivo.900 2.01 16. 51. do 23.989 314.478 Izvor:Beogradska berza Izvor: Beogradska berza TREND Jubmes banka Jubmes banka (Belex: JMBN) je prošle godine ostvarila dobit od 6. što je oko 1. već od 17. 12 183 304 2.057 49. Da se. do 24.8 159.000 1.456 4.71 Izvor: Beogradska berza Poslednja vrednost 23.100 13.550 1.964 21.000 34. aprila 2008.792 100.931 59. Neki bi rekli.29 procenata. S&P indeks je izgubio nešto više. Kompanije sa najvećim prometom na NEX Montenegro od 18.975 Izvor: NEX berza .400 5.704 13. „Ulje na vatru“.000 Index Nex20 do 24.76 Tržište i novac Posmatrajući indekse u svetu i regionu polovinom aprila.900 2.04.220 25. međutim.599 18.400 1. aprila 2008. bar u onoj meri u kojoj je uticala na njihov pad. Zbog rekordne cene nafte od 120 dolara i loših procena o poslovnim rezultatima kompanija za ovu godinu.

Kao jedan od najvećih problema bankarskog sektora. Aleksandar Jović. Neznatano su povećani potrošački i krediti za refinansiranje u odnosu na prethodni mesec. „Kamatne stope su još uvek visoke kod dinarskih kredita i zato dominiraju devizni i krediti indeksirani u stranoj valuti. 415 Tržište i novac tehničkih problema u prijemu zahteva. Građani i dalje najviše koriste stambene kredite. Nadamo se da neće biti radiklanijih mera“. Najmanje toliko zahteva očekuje se i ove godine za koje je država izdvojila 3. međutim da bi to zaradile angažovale su 327 milijardi dinara kapitala. generalni sekretar Udruženja banka Srbije istakao je da promene kursa evra tokom godine nisu uticale na redovno izmirivanje dugova po osnovu bankarskih kredita.5 milijardi dinara. kazao je Dugalić. Drugi problem poslovanja banka je izuzetno visoka stopa obavezne rezerve koja iznosi 45 procenata. Prema podacima Kreditnog biroa. lako se može zaključiti da li su u pitanju ekstremno dobri rezultati poslovanja tog sektora. Prema njegovim saznanjima nakon donete mere NBS o ukidanju depozita na dinarske kredite nisu zapažena dramatičnije promene zaduživanja u domaćoj valuti. Profitna stopa bankarskog sektora posle oprezivanja prošle godine bila 6. a samim time i nesigurnost banaka koje zato ne mogu uraditi dugoročniju analizu poslovanja. kaže Dugalić. naglasio je Dugalić. Prošle godine odobreno je 4. što je u odnosu na prošli mesec manje za 1. jer je konkurencija sve oštrija. „Prošle godine banke su ostavarile dobit od oko 23 milijarde dinara. rekao je Dugalić. što je najviša stopa obevezne rezerve u Evropi. Ako se poredi s krajem prošle godine. prema tome. što je rast od oko pet odsto u odnosu na februar.012 zahteva za stambene kredite sa subvencijom države i ukupno isplaćeno 2. već je bilo U vi potencijal banka a to znači i dalji pad kamatnih stopa. svakako. Kamatna marža u januaru prošle godine bila je 9. to je povećanje od oko 14 odsto. a u odnosu na kraj prošle godine 5.77 procenata.2 odsto. banke će nastaviti da blago smanjuju kamatne stope i proširuju sektor usluga tokom godine. a u decembru 7.08 odsto. Dugalić je naveo učestale promene uslova poslovanja. procenjuju u toj korporaciji.05 procenata. Od mera NBS.85 milijardi dinara. Veroljub Dugalić. MAJ 2008 | BR.7 odsto. . će zavisiti raspoloži- 77 Udruženje banaka Srbije Rastu krediti Promene kursa evra tokom godine nisu uticale na redovno izmirivanje dugova po osnovu bankarskih kredita Olivera Bojić kupna zaduženost građana Srbije u martu bila je 311 milijardi dinara. što je umereno povećanje u odnosu na februar od 1. Prosečno ponderisana kamatna stopa na ukupne kredite. Prema njegovim procenama. Nije poznato šta će NBS učiniti ako inflacija počne da raste neočekivano brzo.| 5. Često se ističe da banke sve više zarađuju. prema podacima Narodne banke Srbije (NBS).86 procenata“. ukupna zaduženost po osnovu gotovinskih kredita bila je 131 milijardi. dok je u decembru bila 11. U drugoj polovini aprila Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita ponovo je počela da isplaćuje stambene kredite koji su više od mesec dana bili stopirani. direktor te korporacije tvrdi da nije bila obustavljena isplata kredita.7 odsto. na osnovu kojih duguju 116 milijardi dinara.13 odsto. u januaru prošle godine iznosila je 15.

italijanskog i ruskog: Ljiljana Mirković. Štaviše. Clio. pozitivan. model je očigledno definisala sama religija. prevele sa francuskog. sa svojim glavnim funkcijama (odnosno svojom suštinom. odnosno pojava ličnosti koja će se kasnije. pitajući se šta je zajdničko prosjaku i buržuju. 2007. ali i s konkretnim društvenim statusom. autori naglašavaju da je malo koja epoha. kanoniku i prostitutki. srednjovekovno hrišćanstvo pretežno ističe pozitivnu sliku čoveka: božansko delo koje je Bog stvorio po svome liku i povezao ga sa stvaranjem pošto je Adam nadenuo ime svim životinjama. veka. u dobu sklopljenom u vremenski diptih. 415 | 5. i 15. Većna autora portreta u ovoj knjizi naglašava raznovrsnost među ljudima koji su nam predstavljeni. Predmet ove knjige jesu čovek i ljudi – ljudi u društvu i na hrišćanskom Zapadu. Žak Rosio ispisuje portret varošanina. biće koje treba da pronađe sopstvenom greškom izgubljeni raj. koji su svi žitelji varoši. čija prva polovina obuhvata procvat hrišćanstva između hiljadite godine i 13. U zavisnosti od epohe. . Enriko Kastelnuovo postavlja sebi pitanje: kako se – od romanskog kujundžije do ahitekte. od slikara minijature do Đota – može razabrati izraz ili pojava one svesti koju stiču stvaralac i društvo u kome i za koje on radi. nazvati artista. gajila toliko uverenja da postoji univerzalan i večiti ljudski model. Đovani Mikoli govori o monasima. bogataša i siromaha. renesansni. delatnostima. u kojem religija dominira prožimajući i najintimnije društveno tkivo. u hrišćanskoj srednjovekovnoj nauci o čoveku. čovek predstavlja – Božje stvorenje. na francuskom. da li su u svom društvenom šarenilu opažali izvestan model primenljiv na kralja i prosjaka. i svet nekog novog srednjeg veka. kao što je to slučaj sa srednjim vekom na hrišćanskom Zapadu između 11. Kristina Klapiš-Ziber se opredelila za jedno gledište: za ženu koja svoje neposredno određenje stiče na osnovu mesta i uloge u porodici. o kojima pišu eminentni stručnjaci. veka. vajara ili majstora gotičkih oslikanih prozora. onaj koji će se kasnije nazivati slobodoumnim. ili pretežno ističe njegovu negativnu sliku – grešnika uvek spremnog da podlegne iskušenju. predstavlja čoveka koje napisalo desetoro najboljih svetskih stručnjaka za taj period. U tom društvu. 461 strana Biljana Vitković nam srednjeg preko deset portreta ŽakjeLe Gofveka. Autori postavljaju pitanje da li su u srednjem veku ljudi i sami prepoznavali izvesnu realnost koju je trebalo nazvati čovek. ateistom. Prema autoru. dok druga pokriva nemirna vremena zvana prozni srednji vek. Sanja Ćurković. pre svega kroz teologiju kao najviši izraz nauke o veri. slobodnim misliocem. Mirela Radosavljević i Alisa Čavlina. umetnik? No. Beograd. Žak Le Gof (priredio). bez ikakve sumnje. na muškarca i ženu? Odgovor je. ovo je tek deo galerije portreta iz živopisnog srednjeg veka. da se odrekne Boga i da time zauvek izgubi raj i dopadne večne smrti. trgovca i seljaka. MAJ 2008 | Čovek u istoriji Čovek srednjeg veka. profesijama). monaha i žonglera. Ako uopšte postoji tip koji bi se mogao isključiti iz prikazivanja srednjovekovnog čoveka to bi bio tip suštinskog nevernika. gde se u zajedničkom kovitlacu vrti prošli svet koji je dospeo u krizu. a u okviru polova.78 Libertas BR.

kojom se manifestuje visprenost i stil. odnosima sa državnom administracijom i vladom. Francuski menadžeri mogu da razgovaraju o književnosti. nema preporuka od prethodnog poslo- davca. dok posebni koncepti menadžmenta. politici ili filozofiji. Francuska ima jedan od najvećih nivoa ekonomskog rasta u Evropi i veliki je svetski snabdevač kada je reč o poljoprivrednim i industrijskim proizvodima. koji francuski menadžeri ispoljavaju prema obrazovanju. odnosno menjaju poslodavca. a potom sinteza sa najlogičnijim rešenjima – način je funkcionisanja francuskog menadžmenta. koji se sastoji iz analize komplikovanih situacija i problema i pronalaženja rešenja na najbrži način. za razliku od većine anglo-saksonskih kolega koji su uglavnom fokusirani na biznis Biljana Vitković istem regrutovanja kadrova kroz ekstremno intenzivno i kvalitetno obrazovanje razlikuje Francusku od svih drugih zemalja. pokrivaju prostor mikroekonomike. kasnije. Ima razvijenu proizvodnju žita. prihodi dolaze od stočarstva i ribolova. nego – viša plata. daleko ispred svojih kolega bilo gde u svetu. gotovo isključivo. vina. odnosno – živi istim kolektivnim duhom. zatim kod menadžera u području odnosa s javnošću. industrije. mogu razgovarati o književnosti. posle mature. proizvodnje. ali – samo u određenim situacijama. Svaka grande ecole (velika škola) je deo izvanredne mreže kontakata.. Elan. a kod Britanaca na ličnost. koje se vrednuje prema formuli: „bac + 2/3/4”. tekstila i lekova. aviona. događa menadžerima u području reklame i ekonomske propagande. razvijaju kod Francuza kapacitete za kontinualni. kao što su memorija. Francuski koncept menadžmenta je opšti. Francuski menadžeri. društvenim aktivnostima. onda se ona.. dok se kod Amerikanaca težište stavlja na učinak. MAJ 2008 | Francuska Intelektualni zadatak Vrhunsko obrazovanje je formula globalne konkurentnosti. Ako se mobilnost menadžera posmatra kroz profesionalnu orijentaciju. Oni. viša menadžerska pozicija u drugoj kompaniji. Raščlanjivanje problema na jednostavnije delove. a posebno u pripremnim školama. Ključna uloga obrazovanja u francuskom modelu menadžmenta vidi se i u biografiji menadžera kada se javljaju za konkurs na radno mesto. Privatne firme su u većini slučajeva male. koji se kreće kod anglo-saksonskog sveta menadžera. ali ne može da se generalizuje. Naime. Le patron U ovoj zemlji postoje dve vrste preduzeća: privatne kompanije i akcionarska društva. francuski menadžeri teže numeričkoj preciznosti i poseduju najviši stepen opšte kulture. Bolja zarada je na drugom mestu. naravno. Međutim. U njemu nema informacija o sportskim sklonostima. U čemu je snaga ovog sistema? Jedinstvena elita Shvatanje menadžmenta u Francuskoj bitno se razlikuje od anglo-saksonskog. krompira. u profesionalnom životu manifestuje kroz izvanrednu lucidnost i konzistenciju misli. Uobičajeno je da skupština akcionara postavlja jednog ili nekoliko menadžera. nije deo francuske poslovne tradicije. Različitost francuskog koncepta menadžmenta u odnosu na druge ogleda se i u načinu oglašavanja slobodnih S Fluktuacija Mobilnost ili fluktuacija menadžerskog kadra u Francuskoj nije neuobičajena. U poslednje vreme je veoma razvijen turizam. članstvu u dobrotvornim organizacijama. Francuski obrazovni sistem razvija intelektualne kvalitete. Pored ovoga. dok Nemci od menadžera traže usku specijalizovanost – francuski sistem regrutovanja kadrova traži sve to zajedno i još – mnogo više.. pozorištu. Ceo CV je priča o kilometarskom obrazovnom putu. bez obzira na veličinu su visoko centralizovane. pozorištu. Na primer. kandidat za menadžersku poziciju proveo na redovnim studijama. odnosno koliko je vremena. koja govori istim jezikom. najblaže rečeno – skroman. dugotrajni marljivi rad i koncentraciju. putem koje se stvara jedinstvena elita. Francuske institucije. Iz francuskog modela proizilazi da je menadžment pre svega intelektualni zadatak. već i kulturološka prednost.80 Menadžment BR. u svojoj karijeri. usluga. najčešće. kada je formalno obrazovanje u pitanju. elokvencija im je na izuzetnom nivou. ima značajnu ulogu u selekciji menadžera svuda u svetu. menadžerskih pozicija u kompanijama. što je za poslodavca najvažnije. On insistira više na makroekonomiji. 415 | 5. analitičnost. kao i kod specijalista za informacionu tehnologiju.. za ovaj koncept važan je izazov biznisa. za francuskog menadžera jezik nije samo sredstvo komuniciranja. „putuju” od kompanije do kompanije. Naporne godine studiranja. fluktuacija menadžerskog kadra. daje im izuzetnu moć komuniciranja (i pisanog i usmenog). Obrazovanje. Ima razvijenu proizvodnju automobila. Ovo potvrđuje da je menadžment za Francuze intelektualni proces. logička konzistentnost – što se. dalje. Njihov CV je u odnosu na CV britanskog menadžera. politici ili filozofiji. Ovde je ključni kriterijum obrazovanje kandidata. za razliku od veoma suženog fokusa ka biznisu. Ispod moćnog generalnog direktora nalazi se čvrsta hijerarhija rukovodilaca organizovanih po funk- . Ipak. ili mogućnost bržeg napredovanja – pre su razlog za to. sa velikim poznavanjem raznovrsnih područja. Francuski menadžeri su.

jer predstavljaju potenzna. Ljubav prema eleganciji dolazi U odnosima sa potčinjenima bolje je najviše do izražaja u jeziku. autoritativna ličnost. Od generalnog direktora se očekuje da bude jaka. Sama snaga ličnosti je Francuzi vrlo loše govore strane retko kad dovoljna. a ne na grešaka. Iza vidljive strukture organizacije obično postoji snažna subkultura zasnovana na neformalnom sistemu veza koju karakteriše fleksibilnost. Problemi se obično prenose onima na vrhu piramide. obično su grčevite i radikalne. Čak i najbeznačajnije kontroli. dataka i obaveza. U pisanje je znak dobrog obrazovanja okruženju gde su radni kvaliteti nerazi stila. kao i Britanci i Italijani. Francuski generalni direktori obraćaju mnogo više pažnje na detalje nego njihove kolege u drugim zemljama. beleške napisane su raskošnim. procenjivanje podrazuprirodno ponaša na način koji bi u dru. skepticizam i energičnost. sa visokim stepenom tehničke stručnosti. Pravila i procedure se retko otvoreno krše. mnogo otvorenije nego u većini drugih zemalja. Obično ima mnogo više menadžera srednjeg nivoa nego recimo u nemačkim i holandskim kompanijama. u isto kim ciljevima i osnovama zahtevala bi Jezik foto: Arhiva . Nacionalni ponos je vrlo osetljiv sve dok je pozicija sefa čvrsta i logična. ali je napredak vrlo spor. Sve ovo znači da kad stvari idu dobro one zaista idu vrlo dobro. ali insistirati na naređenju. pogrešiti. jezike. mrsivo povezani sa ličnim kvalitetima onoga koji radi. Više se drugim zemljama rezervisan samo cene lične osobine – tačnost. kao i u francuskom društvu.| 5. još cijalno oružje. ili sa nji. Lepo nost i slično – nego radni kvaliteti. Utvrđivanje radnih gim zemljama bio smatran diktatorskim. MAJ 2008 | BR. ali se konstantno izvrdavaju ili ignorišu. no protumačiti kao želju za autokratFrancuzi će ceniti vaš trud što skim liderstvom. Uvek je bolje je pre svega zasnovano na poštovanju govoriti francuski ma koliko loše. ako ne služe svrsi kojoj su namenjeni. naglasak je na nadzoru. Promene u francuskim organizacijama. Sve linije komuniciranja i nadležnosti idu vertikalno od šefa.zasnovana na objektivnim i zajedničma podeliti svoje probleme. Od nadzornika se Francuzi su još manje tolerantni očekuje da prate i pospešuju napredak.meva i ličnu kritiku. Šef se vreme. kompetentnosti. Poštovanje autoriteta ste bar pokušali. Ali. Uvedena je praksa redovne procene mandarinskim stilom. Problemi nastaju kada stvari krenu naopako i kada je potreban odgovor na promenjenu situaciju. Zato će retko „otvoriti dušu”. 415 Menadžment 81 Francuska: Promene su obično grčevite i radikalne cionalnom principu sa rigidnim lancem komandovanja. kakav je u rada. ako se govori nepravilno. i iz Opis posla je obično detaljna lista zaistog razloga – loše ga uče u školi. prema nepravilnom pisanju – teško Potpuno u skladu sa prirodom hijerarje naći opravdanje za pravljenje hije. Tradicionalne francuske strukture vlasti ne umeju da se snađu u izmenjenim uslovima. pouzdaza visoke javne službenike. Pomoćnici su pre savetnici nego rukovodioci. normi i ciljeva se izbegava koliko god Šefu je vrlo teško da prizna da nešto ne je to moguće. Procena radnih rezultata ređe svoje srce potčinjenima. potčinjeni vrlo slobodno kritikuju i raspravljaju. Ako Ljudi sa strane će ovo ponekad pogrešveć ne govorite francuski dobro.

koja. francuskoj kuhinji i sportu. Profesionalni odnosi među kolegama zasnovani su više na rivalstvu nego na saradnji. analitičnosti. Na njima ima više elokventnosti. obično. Za razliku od modernih anglo-američkih menadžera. Radni tim je sačinjen od specijalista za pojedine oblasti pod komandom nesumnjivog lidera. ako im je sledeća obaveza važnija. Cilj sastanka u francuskim kompanijama je da se na njemu daju uputstva i nalozi. sve ovo može izgledati kao namerna provokacija. Francuzi će skratiti vreme predviđeno za sastanak. Jasna uloga Sastanci su.82 Menadžment BR. U biznisu. Onima koji dolaze iz sredina gde konkurencija nije tako oštra. Bonton je nastao upravo u Francuskoj. Oni neće čekati opšti konsenzus da bi preuzeli inicijativu. konkurencija se neguje zbog vrlo stroge vertikalne hijerarhije. Ovo rivalstvo počinje još u visokostručnim školama. filozofiji. Tačnost zavisi od društvenih okolnosti i od važnosti osobe koja vas čeka. dok ih je u Nemačkoj četvrtina. Ljude zbunjuje kad neko ne želi da se takmiči. Tolerancija je oko 15 minuta. kao i Španci i Portugalci. znači dovesti u pitanje stručnost i kompetentnost osobe foto: Arhiva . Stranci koji su navikli na timski rad moraće da prilagode svoja očekivanja ovakvim radnim odnosima. spremnosti na diskusiju. Žene u ovoj zemlji visoke modne industrije će biti dobrodošle kao elegantne. muzici. Tačnost. deo menadžerske formalnosti. kao i intelektualne debate. Pretpostavlja se da su tri četvrtine vrhunskih menadžera u 200 najvećih francuskih kompanija deca iz bogatih porodica. 415 | 5. na dvoru Luja XIV. Uvek se može razgovarati o istoriji. Sastanci u francuskim kompanijama bitno se razlikuju od onih u. uglavnom. britanskim kompanijama. dovodi do rešenja raznih problema i donošenja ispravnih odluka. koji smatraju da se na sastancima. a ne da bude forum za debate. Saradnja u rešavanju problema nije obrazovni cilj. Generalno. u kojima se moraju savladati vrlo teške prepreke. Dovesti u pitanje nečiji predlog ili ideju u javnoj raspravi na sastanku. na primer. a u SAD samo desetina značajne promene u ustaljenim radnim odnosima. MAJ 2008 | Francuzi na poslu uglavnom ne razgovaraju o privatnom životu Važno je znati Kako se obući? Francuzi će. gubi vreme (pošto koriste multimedijalna sredstva poslovne komunikacije) – Francuzi veliki značaj pridaju ovom klasičnom načinu poslovnog komuniciranja i donošenja odluka. tako da sva pravila klasičnog bontona ovde još uvek važe. kroz vašu pojavu procenjivati imovni i društveni status. takođe. Treba izbegavati zapitkivanja o političkom opredeljenju. O čemu razgovarati? Prednost je dobro poznavanje francuske istorije i kulture. Obično na sastancima nema mnogo protivrečnih mišljenja. privatnom životu i nikako ne treba kritikovati Napoleona. odeća treba da bude klasična i formalna.

Ne treba zakazivati sastanke tokom leta. Francuzi nisu robovi tradicije. jer tada većina Francuza koristi godišnji odmor. Kompanija je društvena jedinica u kojoj svaki član ima jasno definisanu ulogu. imaju najviši status. koji su snaga latinskog i slovenskog humora. Nije mudro da se autsajderi mešaju u internu politiku organizacije. Ako to već radi. Prodaja i marketing obično ne privlače intelektualno najobdarenije. analizama koje često pragmatičkim rezonerima kakvi su Englezi ili Holanđani izgledaju nepraktično. Odanost kompaniji je vrlo visoka. dok god su korisni i. Nemaju običaj da šetaju okolo i razmenjuju viceve. češći su na jugu.30/19. mnogo više od ostalih evropskih naroda. MAJ 2008 | BR. dok ih je u Nemačkoj četvrtina. humor se retko koristi u zvaničnim prilikama i na sastancima. smatraju se agresivnim i grubim i treba ih izbegavati. Odnosi i događaji na poslu ne prenose se u radno vreme odmora i dokolice. Vredan rad se ceni. Stvaranje savezništava radi onemogućavanja tuđih ideja i izazivanje bilo kakvih problema. izuzev zbog teških prekršaja. onda vicevi moraju biti inteligentni i s merom. dok se ne uvere da je to apsolutno logično. Računovođe imaju niži status nego u anglosaksonskim zemljama. Nije uobičajeno da generalni direktor opušta slušaoce anegdotama ili da predstavljanje nekog problema začinjava vicevima. One daju i praktična i teorijska znanja i konkurencija da se u njih uđe je vrlo jaka. posebno u avgustu. kod Britanaca na ličnost. Čak je i kuhinja. sa pauzom za ručak od dva sata i više. okupirana mikrotalasnim pećnicama. Njihova primena zavisi pre svega od ličnih 83 koja ih iznosi. Iako Francuzi vole da se osećaju kao individualci i samostalci. Iako uživaju reputaciju šovinista. Često u Parizu i ostalim centrima zaposleni u kancelarijama ostaju do 20. Kao što su u privatnom životu privrženi porodici. Dokaz tome je i relativno visoki procenat porodičnih biznisa u Francuskoj. Pažljivo pripremljen izveštaj objektivizuje ideje i smanjuje šanse da se autor izveštaja izloži otvorenom napadu. sem ukoliko se to ne naredi sa samog vrha.00 do 18. Prekovremeni rad je uobičajen. Retko kad kolege sa posla petkom završavaju. pa finansijski direktor često nije član upravnog odbora.00 časova. Francuzi gotovo nikad ne organizuju „socijalni život” s kolegama s posla. Da bi autsajder bio prihvaćen. ali sve veći broj visokih škola proizvodi izuzetne stručnjake za marketing. a retko kada se priča i o tome šta se radilo prethodnog vikenda. u „pabu”. da je njihov tim porodica.| 5. mnogo je prikladniji za francuske nego za anglosaksonske kompanije. Kliše. Francuzi. Njihov humor je više satiričan. zamrzivačima. koje začinjavaju anglosaksonsku konverzaciju s kolegama. na poslu ne razgovaraju ni o svojim ženama (ni muževima). Francuski sistem regrutovanja kadrova traži sve to zajedno i još – mnogo više odnosa. tako su u poslovnom životu privrženi kompaniji. Takođe. ali ne i opsesija teškim radom. ma koliko bile prijateljske ili zabavne. logički argumentovane i čvrsto utemeljene. Naime. Stručnjaci tehničkog profila. ali je jednako važno ko će je progurati. a u SAD samo desetina. elegantni. Vrlo rado usvajaju tuđe manire i stil. privatan život službenika nikada nije tema razgovora na radnom mestu. Tolerantniji su prema nepraktičnosti nego prema nedoslednosti što ih pre čini radikalnim reformistima nego postupnim reformatorima. To se smatra nepristojnim. teoretiziranju. na primer inženjeri. a prate ih pravnici i finansijski stručnjaci. U Francuskoj zaposleni imaju pet nedelja plaćenog odmora. Pretpostavlja se da su tri četvrtine vrhunskih menadžera u 200 najvećih francuskih kompanija deca iz bogatih porodica. Ideja je važna. dok Nemci od menadžera traže usku specijalizovanost. brzom hranom i nouvelle cuisine. U organizacijama koje su zasnovane na vertikalnoj hijerarhiji Povlašćeni Kod Amerikanaca težište se stavlja na učinak. Lične primedbe. U poslu. Najbolje je zakazati sastanke oko 11. prefinjen i. iznad svega. 415 Menadžment i specijalizaciji retko se dešava da neko bude unapređen u drugo odeljenje. posebno za ljude na višim pozicijama. . Čisto akademske kvalifikacije su u značajnoj prednosti u odnosu na samouko ili obrazovanje uz rad.00. Politički vicevi. odakle Na vrhu obrazovne piramide nalaze se ugledne i neprikosnovene visoke škole. kao Englezi. To je recipročno mešavina paternalizma i pravnih i administrativnih prepreka da bi se neko otpustio s posla. nije uobičajeno. odnosno kafeu. povlače jasnu crtu između radnog i vanradnog vremena. pričajući o događajima sa posla toga dana. Francuzi. na tuđ račun.00 ili posle pauze oko 15. Suviše je veliki rizik i velika opasnost ugroziti kompetentnost koja karakteriše odnose između kolega. koji vole šefovi. Ne postoje neka pravila kod napredovanja.30. Prihvataju novotarije s entuzijazmom. Unapređenje obično ide s godinama staža. Strogo poslovno Francuzi uživaju u apstraktnom mišljenju. za mnoge središte francuske civilizacije. Francuska ima radno vreme generalno od 8. odnosno – između poslovnog i privatnog života. Francuska kuća i francuska kancelarija pune su svakojakvih sitnica. mora biti izuzetan profesionalac. Humor se retko koristi kao argument ili za opuštanje. U velikim kompanijama vrlo je teško probiti se u vrh iz zabačene kancelarije ili iz fabričke hale.30/9. Najbolji položaji su obično rezervisani za članove porodice ili za diplomce visokih škola. naravno. Mogu biti prilično tvrdoglavi i nefleksibilni kada moraju da promene mišljenje. god dolazile. Nove ideje i tehnike su dobrodošle ako su detaljno proverene. Obično je najbolje ostati u jednoj kompaniji. ali se svakako moraju truditi da dobro upoznaju svoje kolege i da se nametnu pre nego što krenu ka vrhu i zatraže svoj deo autoriteta. Humor Francuzi više vole duhovitost od glasnog smeha. ali su važne i stručne kvalifikacije i kompetentnost. takođe imaju potrebu da se osećaju delom društvene zajednice.

Preusmerite ili ignorišite ono što ne možete da promenite. Često vredne ideje proisteknu iz ideja koje su u početku izgledale luckasto. Povedite računa o vašem duhovnom i emotivnom biću tako što ćete dnevno čitati inspirativne materijale. Negujte kulturu optimizma naročito kada ste nadređeni drugima na poslu. Lideri su najodgovorniji za stvaranje kulture optimizma u svojim timovima. 2. Stav: to nije nikakav problem.. a optimisti su deo rešenja. . Držite se podalje od profesionalnih pesimista i dežurnih kritizera. 8. Kao što dr Seligman navodi... na potragu i projekte koji vas uzbuđuju. Iznenadite sebe odlukom da trenutno ostavite sve svoje planove na stranu i da se prošetate sa svojim detetom. Postanite svesni svog stila na poslovnim sastancima.. ali.. ali. Na sastanku i kada ne držimo glavnu reč mi se nalazimo pod uveličavajućim staklom. Da li ste poznati kao „đavolov advokat“ onaj koji najbrže poteže i napada ideje drugih učesnika sastanka? Prebrzo potezanje negativnih argumenta protiv novih ideja uništava kreativni proces. nego sposobnost i smelost da na praznom stolu vidite punu čašu namenjenu vašoj organizaciji. na važne ljude u vašem životu. identifikujte ono što možete da promenite i proaktivno pronađite način na uradite nešto u vezi sa tim. Da li često koristite: „da. 9. drugi čitanjem biografija uspešnih ljudi. a neko će pronalaziti inspiraciju u čitanju o inovacijama i uspesima naše civilizacije. 5. 7. Odbijte da prihvatite jednostranost. a naročito negativnu. napravite napor da potražite društvo pozitivnih ličnosti u vašoj organizaciji. Proverite poslednje e-mailove. ali uvek možemo da kontrolišemo ono što se dešava u nama samima. Ako vam je potrebna ekstra motivacija da biste praktikovali optimizam uzmite u obzir statističke podatke koji nedvosmisleno povezuju optimizam sa dobrim zdravljem. Izlazak iz vaše zone komfora i kolotečine pomaže da se razviju vaši optimistični mišići. Odgajajte spontanost. da se bavite sportom ili pogledate predstavu. Ako to nije realistično. MAJ 2008 | Izgradnja optimizma Možda ne možemo često da kontrolišemo ono što se dešava izvan nas samih. Pesimisti su deo problema organizacije. Proslavljajte svoje prednosti. Vežbajte uzdržano ponašanje.. Ključ za visoke rezultate i sreću je u igranju na vaše prednosti. a ne u korigovanju vaših slabosti. 415 | 5.. Jednostavna promena u „da. Njega je ljubav prema matematici održavala u konstantnom oduševljenju prema životu i svetu. Promenite svoj rečnik. Naučite da vidite drugu stranu medalje. Potrebno je da stvari gledate iz drugačije perspektive i da se trudite da Focus Q • Da li često koristite: „da. Očekujte od drugih da će biti uspešni. Bertran Rasel je jednom izjavio: „Najbrži način da se jadno osećate jeste da se neprestano fokusirate na samoga sebe“.. postoje naučni dokazi da je imuni sistem optimističnih osoba značajno snažniji od imunog sistema pesimista. Fokusirajte se na stvari izvan vas samih.“ u svojim odgovorima na predloge saradnika? „Ali“ automatski negira sve što ste rekli na samom početku rečenice. 10. je liderska destinacija čije su stanice alternativna rešenja. Neko će biti inspirisani sa dnevnim motivacionim rečenicama. Ovo je nekoliko lakih koraka za početak izgradnje liderskog optimizma. Bendžamin Frenklin Piše: Zvonko Popović O ptimizam podiže produktivnost za 35 odsto! Ozbiljne organizacije na zapadu angažuju profesionalce za podizanje optimizma među njihovim zaposlenima i rezultati po pitanju produktivnosti su zapanjujući. Prebrojte broj negativnih i pozitivnih reči i utvrdite njihov odnos. Fokusirajte se na ono što radite dobro. Organizaciona klima i kultura u mnogome zavise od negovanja proaktivnosti među zaposlenima. Mala izmena u rečniku koji koristite napraviće velike promene u vašem ponašanju. praktikujte da govorite poslednji i vidite šta će se dogoditi. Čak i kada povremeno ne uspeju u onome što pokušavaju. 1. Liderski izazov danas nije samo pitanje: da li je ova čaša poluprazna ili polupuna. 6. Ovo može biti prosvetljujuće iskustvo. ohrabrite ih tako da mogu da se uhvate u koštac sa narednim izazovom.“ može napraviti pozitivnu razliku. 3. Ono što ne možete da izmenite ignorišite. Malo: „Znam da ćeš to uraditi bolje narednog puta“ može da ima pozitivan efekat.84 Menadžer Tehnologija BR.. i. a naročita pažnja se posvećuje izgradnji optimističnog stava: „We can do it“ među članovima timova. Da biste mogli da širite ovaj kvalitet na radnom mestu morate najpre da ga izgradite u sebi samom. recimo.“ u svojim odgovorima na predloge saradnika? • Da li ste majstor druge perspektive kada se suočite sa negativnim događajima? • Da li ste svesni da optimizam pojačava vaš imuni sistem i produžava vašu psihofizičku vitalnost? u svakoj negativnoj situaciji pronađete skrivenu pozitivnu stvar. Razmotrite dobrobiti po vaše zdravlje. 4. jer spontanost suštinski uključuje očekivanje da ćemo imati prijatno iskustvo. Kada se suočite sa neuspesima. Izbegavajte negativno okruženje..

Da diskusija ne bi “slobodno plutala” ili odlutala u širinu. fokus grupe izgledaju tako što se grupa ljudi okupi i slobodno razmenjuje stavove na različite teme.Ponekad je teško naći dovoljan broj ispitanima ako su zahtevi istraživanja specifični.86 Marketing BR. politiku. cene ili. Naglasak je na demokratičnosti i slobodnoj razmeni mišljenja. kroz otvorenu diskusiju. poput onog iz filmova s policajcima i ispitivanjem kriminalaca. da se bore rečima i stavovima. privatnim. Bojno polje Kada je reč o marketingu u užem smislu. pakovanje. tako. demografskim karakteristikama i drugim podacima koji su važni za istraživanje.Prilagodljivost različitim potrebama klijenata.Mogućnost prikupljanja relativno mnogo informacija za kratko vreme i relativno malo novca. već i u onim intimnim. O marketingu se. političke partije mogu proveriti stav javnosti o mnogim pitanjima i na osnovu toga prilagoditi svoj nastup i što bolje se pozicionirati na “političkom tržištu”. na primer. ideje i koncepti. . ili će pričati o tome koji bi novi proizvod voleli da vide na rafovima i kako bi ga trebalo reklamira- M ti. Oružje Postoje i varijacije na temu. Ponekad fokus grupama prisustvuje i naručilac posla. MAJ 2008 | Fokus grupe Vitezovi okruglog stola Količina dobijenih informacija i stavova zavisi od moderatora i učesnika. 415 | 5. . miris. na primer. ima nameru da reklamom pridobije kupce. eventualno. Ispitanici i moderator (voditelj) sede za stolom ili stolovima. . jedna fokus grupa posmatra drugu i komentariše opažene interakcije i zaključke. odnosno ako se marketing veže za ekonomiju i politiku. ne samo javnim. . odnosno onog ko je naručilac istraživanja. želi da plasira novi proizvod ili. . najčešće pred izbore. kompanija želi da sazna stav javnosti o imidžu svog proizvoda na tržištu. stručnjak koji je tu da bi kanalisao razgovor u smeru koji zanima klijenta. posmatra “skup”. pa tako “fokusiranje” može imati različite oblike.Grupna diskusija obično obiluje novim idejama koje se mogu pokazati kao veoma korisne za klijenta. govori kada treba napraviti neki novi proizvod. Cela situacija podseća na priču o Kralju Arturu i njegovim vitezovima Okruglog stola. Ako. Na marketing se misli i kada treba ponuditi neku uslugu ili političku partiju što bolje “prodati” na izborima. Nedostaci: . političke stranke ili. “Kralj Artur” je obično psiholog ili osoba koja je upoznata s principima vođenja i moderiranja diskusije. čak tvrde da marketinga ima i u međuljudskim odnosima. Ispitanici se biraju iz populacije. odnosno zna kada svojim „vitezovima“ treba da popusti. Mogućnost upotrebe najrazličitijih tehnika.Odgovori pojedinca mogu biti pod velikim uticajem grupe. „Kralj“ bi trebalo da je demokratičan. upotrebi proizvoda ili usluga. može dobiti mnoge korisne informacije.Posmatranje grupe odmah daje neke bitne informacije o potrošačima. Ove grupe jedan su od najčešćih “alata” u kvalitativnim istraživanjima. kada ga treba plasirati ili predstaviti tržištu. usluge. kompanija ili politička partija. . Drugi marketing vezuju samo za ekonomiju i. a kada da ih smiri. . da dozvoljava i podstiče „vitezove“ da pričaju. zahvaljujući fokus grupama. fokus grupe mogu imati i oblik “soba za razgovor” na Internetu ili telefonske konferencije. reklame. saznaju stav javnosti o nekom pitanju koje je za njih značajno. Prednosti i nedostaci Prednosti: . Ne samo u smislu ekonomije i tržišta. jedna od tema o kojima se može govoriti su fokus grupe. već i u najširem smislu.Zavisno od teme. obično neko preduzeće. neretko. a to su obično proizvodi. Isto tako. Obično se vezuju za tržište “konkretnih” stvari. da se ne bi “potukli” ili se defokusirali. Konačno. na šta se obično pomisli. Ispitanici će tako slobodno moći da komentarišu ukus. ali je suština obično ista. mada se najčešće dešava da on iza jednosmernog stakla. imidž. Analitičari koji marketing vide u svemu. na osnovu upitnika o zanimanju. u cilju opuštanja i dobijanja što više stavova. koja dobro poznaje pravila grupne dinamike i ume da se s tom dinamikom nosi. reklame. fokus grupe vodi moderator. U drugoj varijanti. Fokus grupa služi tome da naručilac istraživanja. koja se trude da zauzmu dijametralne stavove kako bi isprovocirali iznošenje što više mišljenja i reakcija. U nekim varijantama. proizvođač.Grupa često može izazvati promenu mišljenja i stava. ali do granice pristojnosti i opuštene atmosfere Nebojša Đokić nogi vole da kažu da je sve marketing. pak. ali i bez njih. nekim pojedincima može biti neprijatno da iznose mišljenje pred grupom. jedna fokus grupa ima dva moderatora. U najklasičnijem vidu. na način da formiraju manje-više pun krug i razgovaraju.

ali nije isključeno ni da dobije neki proa onda se ide u “dubinu”. Dobijeni odgovori su ponekad i toliko idiosinkratični i foto: Arhiva Naglasak na demokratičnosti i slobodnoj razmeni mišljenja O ukusima se (ne)raspravlja bude pisao izveštaj za klijenta. kako bi Apsolutna istina je reč koju treba zabomoderator. ipak. lepo. U fokus grupama teme Količina dobijenih informacija i stavova zavisi i od moderatora i od učesnika. i pitanja se smenjuju „Kralj“ bi trebalo da je demokratičan. odnosno naručioca istraživanja. iako se svi učesnici marketinške “bitke” trude da dođu do precizne informacije. Ta informacija.. Fokus grupama može se dobiti gomila kreativnih odgovora. imao pun uvid u sva dešavanja kada Pošto je reč o stavovima i mišljenjima Skoro isključivo. koji moderatoru treba da omogući vođenje diskusije na uređen i osmišljen način Često se može čuti (pogrešna) teza da se o ukusima ne raspravlja. ide se od šireg ka bija nagradu za učešće u fokus grupi. najčešće se treba zadovoljiti tendencijama. ne želim. voleti. Kod većine naručilaca. neki proizvođač odluči da na tržište izbaci novu vrstu keksa. oblike ili pakovanja “rode” upravo na fokus grupama. idejama i opštim putokazima. moderator ili neki drugi stručnjak koji analizira dobijene odgovore i predstavlja ih klijentu mora biti veoma oprezan u tumačenjima. ali te odgovore ponekad je nemoguće jednostavno pretočiti u zaključke i rešenja za ponašanje na tržištu.sno naručiocu istraživanja. proizvođačima i tehnolozima ili odborima stranaka da preciziraju rešenja. Nije retka pojava da se ideje za nove ukuse. To je. želeti. užem i specifičnijem.ce“. oružje “kralja Artura” je reč. makar kod stručno napisa. individualni da ih je teško grupisati i ukalupiti. međutim. U toj situaciji nema matematički tačnih zaključaka. slaktoću. njegovu boju. veličinu.potraje isuviše dugo. prevladava razuman stav da se dobro vino može popiti i iz staklene čaše. njega upravo i zanima šta sve može biti prednost tog keksa u odnosu na druge na tržištu. a naročito je zabranjeno tajno snimanje. teme i pitanja se smenjuju Na kraju “bitke”. najopštijim pitanjima i upoznavanjem. odnosti i podstakne na iznošenje što iskreni. ide da dozvoljava i podstiče „vitezove“ da se od šireg ka užem i pričaju. 415 Marketing 87 koji su kvalitativne prirode i pošto su najčešće reči ispitanika dopadati. „kralj“ treba da vodi računa da svaki „vitez“ iskaže stav što je preciznije moguće. da se bore rečima i stavovima.formi izveštaja predaju klijentu. miris. ali ne sme dozvoliti ni da “bitka za stavove” kako bi sve teme koje je naručilac ozna. Ta teza sasvim sigurno pada u vodu kada je reč o fokus grupama jer je tu upravo poželjno iznošenje stavova i kritikovanje sa različitih pozicija. U toj interakciji. Kada se. način pakovanja ili reklamiranja. odnosno neotkriveno i nedostižno savršenstvo. ali i ne sviđa mi se. a kvalitativna analize podataka i oni se u moderator ispitanike pokušava da opu. sviđati. Kada je reč o kvalitativnim istraživanjima. Gotovo uvek susret za “okruglim sto. doduše i velika mana. Snimak po pravilu nikada ne bude objavljen i smatra se za interni dokument. audio i video. raviti kada se govori o fokus grupama. Obično se počinje najčešće određenu količinu “dukata”.| 5. živanja. jih i “dubljih” stavova. kako se „vitezovi“ čio kao bitne bile “pokrivene”. U fokus ne bi umorili i vratili „mačeve u korigrupama.Oprez lom” se snima. Snimanje nije dozvoljeno ako bilo ko od ispitanika to ne želi.. Neretko su izvod kompanije koja je naručilac istrateme o kojima se vodi diskusija “teške”. nih vodiča. pa se i ne opterećuju Svetim gralom. ili neki drugi stručnjak. ne volim. pa je dalje na kreativnim timovima koji stvaraju reklame. MAJ 2008 | BR. . Klijenta tada obično zanima kako potencijalni potrošači ocenjuju izgled keksa. ponekad ostaje „Sveti gral“. Na osnovu spiska želja naručioca osmišljava se vodič za diskusiju. na primer. ukus. tako da se u moderiranju koriste i slike Po završetku svih fokus grupa radi se i kolaži i drugi “projektivni materijal”. tvrdoću. svaki od vitezova dologično i suptilno. logično i suptilno. ali i velika prednost kvalitativnih istraživanja. ali do granice pristojnosti i opuštene specifičnijem atmosfere. ružno.

Zato je bilo neophodno decentralizovati je. direktorka BFI-a. prema rečima orga- igre. Ni sa pozicije direktora. Polaka. angažovanjem velikog broja stručnjaka. “Jedina plesna razglednica iz tog sveta ranije nam je stizala preko BITEF-a. naročito ako se radi o tehnički zahtevnijim predstavama. pa do Nacionalnog baleta iz Marseja nakon koga je spuštena zavesa na ovogodišnju manifestaciju. Govor tela Beogradski Festival igre bazirao se na prikazivanju novih produkcija. kaže Aja Jung. prema tome. 415 | 5. Veia ili Oguikea. kada postoji festival koji je internacionalan i politički neutralan. onda je izvesno da ovakva manifestacija nema stalan budžet. ovaj festival se i posle pet godina postojanja realizuje bez kancelarije. umetnici su govorom tela . Manifestacija je. Za svega dve nedelje. u svetu već odavno etabliranih. a koje odlikuje pretežno savremena igra. Niko neće verovati i ulagati u vašu igru Politički neutralan festival . Novom Sadu. država i grad su pokazale da je značaj festivala prepoznat. kaže Aja Jung za Ekonomist magazin. “Za kulturu bi trebalo uspostaviti iste principe koji važe za privatno preduzetništvo. organizuje ga mali broj ljudi i svake godine kreće sa minusom iz prethodne. ali ne u dovoljnoj meri. baletske trupe i njihovi koreografi poput Bigoncetija.bez stalnog budžeta je Beogradski festival igre. Da bi se održao ovakav festival. MAJ 2008 | Ishodište Beogradskog festivala igre Obnova baletske publike Uloživši četvrtinu sredstava potrebnih za realizaciju ove manifestacije. pri čemu je ostvarena saradnja sa teatrima u Nišu. Uloživši tek četvrtinu sredstava potrebnih za realizaciju Beogradskog festivala dve predstave u državi. dok nizatora BFI-a. jer bavljenje ovom delatnošću nije činovnički posao. To pretpostavlja stvaranje jasne strategije koju festival mora održavati na godišnjem nivou. ni sa pozicije baletskog igrača. rasla isključivo na osnovu prijateljske komunikacije sa vodećim svetskim baletskim kompanijama. Kruševcu i Užicu. ali ne u dovoljnoj meri Katarina Marković U prvoj polovini aprila Beograd je bio svetska prestonica igre. kojim je otvoren. Međutim. ali i troškovi se smanjuju kada se produkcija izvodi više puta. hrabro uveo boje na crno-belu plesnu fotografiju regiona”. Finansijska pomoć inostranih nadležnih institucija zemalja učesnica često je uslovljena sa više od dok ta igra ne izmami aplauz”. moraju biti rezervisani nekoliko sezona unapred. Organizatori objašnjavaju da.88 Kultura BR. Beogradskog dramskog pozorišta i Madlenianuma uživa u devet velikih baletskih produkcija koje se u Evropi mogu videti tek u rasponu od godinu dana. kao i ogromnih finansijskih sredstava. država i grad su pokazali da je značaj festivala prepoznat. oko 10 hiljada posetilaca imalo je mogućnost da na scenama Sava centra. Počevši od baleta Milanske skale.

Kvalitetnim klasičnim produkcijama mesto je. sve je više onih koji. rekao je Muru. MAJ 2008 | BR. koreografiju. iako zaražena virusom vrhunskog savremenog baleta. Ona je konkretna. Njeno gostovanje ostaće u istoriji zabeleženo kao prvo u našem regionu. dok se koreografija razlikuje. spokojna. Alžira. objasnila je Jung. čija je direktna posledica pojedinac koji vrtoglavo gubi svoj identitet. Tako britanska trupa Henri Oguike Dance Company u centar dešavanja stavlja emancipaciju žene koja je jaka i u stanju da se nosi sa budućnošću. prema njenim rečima. Kad se spuste zavese Beogradskim festivalom igre stvorena je sasvim nova publika. Organizatorima manifestacije trebalo je punih sedam godina upornosti da bi omogućili dolazak ovakvog ansambla u Beograd. a istovremeno neobjašnjiva”. Portugalije. na Dalekom Istoku postojala oaza spokoja. Elizabeta Terabust. kao kada čitate Anu Karenjinu. tri smernice dovoljne su vam da uživate i da preuzmete prave poruke. kroz igru ismeva određene društvene fenomene koji se odnose na reklame. što stvara setu. više škole za metodologiju. neobjašnjivu energiju? “Savremena igra vam dopušta slobodu ličnog doživljaja. Takve je naslove teško pomerati. londonskog Konvent Gardena. Ako je već tako. U Srbiji ne postoji baletska Akademija. Italije. kritiku. Maroka. nije sadržaj koji nas prvenstveno asocira na jednu baletsku igru. Plesna kompanija Klub Gaj i Roni koja je došla iz Holandije. rekao je da je rad sa Bigoncetijem za njega kao klasičnog igrača fizički bio vrlo naporan . čiji komad “Slobodan pad” budi osećaj nekog dalekog sveta prošlosti. a neobjašnjiva nom u životu. Grčke. poput njujorške Metropoliten Opere. svesni šta im se nudi. Zvezda ansambla. Trideset igrača koji izvode ovu predstavu nose priču o putu kroz mediteranske zemlje. dok vreme u kojem se ona postavljaju uslovljava formu igre.”Uprkos teškim momentima. što je i bio cilj”. U skladu sa takvim emocijama pokreti su nagli. ne postoje čak ni produkcija. U tome je prednost igre u odnosu na druge umetnosti. Tunisa. Aja Jung kaže da je ranijih godina bilo nezamislivo da mlađe generacije zalutaju na baletsku predstavu. a radi se o sadržajima koji se gledaju jed- Mediteranea Beogradski festival igre svoj širi društveni značaj dobio je zahvaljujući gostovanju baleta Milanske skale. U baletu kao i u književnosti pitanja su univerzalna. Tek dve. Zato je igra mirna. Najbolji dokaz za to je nastup trupe kineskog koreografa Šena Veija. Muzika je i dalje ostala ista. Ne treba se opterećivati pričom ili idejama koreografa. Međutim. rekla da je još pre 15 godina kada je videla izvođenje ovog baleta u Toskani odlučila da ga dovede u svoju „kuću“. Masimo Muru.| 5. opušta i budi iluziju da je bar nekad u prošlosti. Igra se još uvek posmatra u domenu hobija. Bili oni potpuni laici za ovu vrstu umetnosti ili ne. Direktorka Skale. Francuske. bez naglih pokreta. koju prati muzika iz Španije. holivudske blokbastere u kojima dominira teror. destruktivni. ali je sadržaj za čiju je formu imanentan savremeni balet. u baletskim Diznilendima. jedan od najpriznatijih umetnika današnjice. plesnu notaciju. ostvarena je ravnoteža između fizičkog i poetskog dela baleta. zaključuje Aja Jung. jer skala samo dva puta godišnje nastupa van Milana. Kritika masovne kulture. na njima je da postanu pokretači promena u srpskoj kulturnoj svesti. Da li to znači da se klasičnim baletom više ne može iskazati sva problematika savremenog čoveka i onoga što ga okružuje? Aja Jung kaže da se klasičan balet ne prikazuje na festivalima. jer je tada u njoj bilo svega 14 igrača. Dovođenjem na beogradsku scenu velikih koreografa i sti shvatiti samo onaj ko razume kodove svakog pokreta ili je do poruke došao i laik koji je osetio da je ova igra u njemu pokrenula neku novu. da li onda poruku koju nosi jedna baletska igra može u potpuno- Igra: Konkretna. . uspostavljaju ritual odlaska na plesnu predstavu. pariske Opere. ona neće uspeti da otkloni sistemske greške vezane za umetničku igru koje su akumulirane godinama. agresivni. Odavno su prekinute i veze sa Rusijom gde su se nekada školovali naši pedagozi klasičnog baleta. 415 Kultura 89 razotkrivali najveće tajne koje tište i ispunjavaju čoveka današnjice. osim ako nisu u prijateljskoj ili rodbinskoj vezi sa nekim od igrača. otvorio festival. koreografa Maura Bigoncetija. koji je predstavom Mediteranea. dok je za vrhunske domete potrebno mnogo više odricanja.

nuklearno gorivo se nalazi u aluminijumskim košuljicama koje se čuvaju u adekvatnim „burićima“. ali veoma aktivne količine radioaktivnog materijala. državni sekretar Ministarstva nauke. Naime. Inače. gde bi ostalo trajno.90 Tehnologija BR. Naime. arni otpad. tvrde nadležni Vesna Lapčić. Beograd je oslobođen radioaktivnog otpada i konačno su u Institutu stvoreni uslovi za bezbedan rad. aprila) mladi stručnjaci iz Novog Deponija Vinča ne sme i ne može biti trajno odla. iz Instituta Vinča. smatraju li da je Institut za onkologiju. u medijima pojave vesti o „curenju“ radioaktivnog otpada jer je u pitanju „državna tajna“. Olivera Bojić N uklearni otpad radijum 226. objašnjava da se nuklearno gorivo čuva i obezbeđuje po visokim standardima. pod supervizijom Atomske agencije“. gde bi se mogli izgraditi objekti za odlaganje radiokativnog otpada. Instituta za medicinu rada “Dr Dragomir Karajović” i iz NIS Naftagasa Novi Sad u Vinču i privremeno odložen u takozvanom hangaru četiri. na put bez povratka. potrebno je što pre naći rešenje. međutim. ali ih nije otkrio Često se. konačno. Radijum 226 koristio se u medicini 60-tih godina. kad je zbog svoje prevelike radioaktivnosti i velike mogućnosti kontaminiranja terena zamenjen veštačkim radioizotopima. Povremeno curenje u Institutu Vinča ne ugrožava životnu sredinu niti građane. U tom procesu imamo pomoć Međunarodne atomske agencije iz Beča koja obezbeđuje pored Ministarstva nauke značajna sredstva. To povećava radioaktivnost vode u tom bazenu. objasnila je Uranija Kozmidiš Luburić. kazala je Kozmidiš Luburić. iz Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije. Ministarstvo nauke pokrenulo je program VIND. koji prema mišljenju stručnjaka spada u najjače izvore radioaktivnosti. U institutu radi 750 zaposlenih. predsednik regulatorne komisije za nuklearnu i radijacionu sigurnost smatra da je problem mogao da predstavlja nedostatak odlučnosti ili materijalnih sredstava. infrastrukturnih analiza dala je predloge. Tokom iznošenja otpada (u noći 20. “U pitanju su male. Stručnjaci kažu da je „Vinča za sad bezbedna. Postoje tri potencijalna regiona u Srbiji koja bi mogla biti trajna od. jer u Srbiji postoji sistem rane najave koji omogućava merenje nivoa radioaktivnosti na desetak tačaka u Srbiji. Jovan Nedeljković. Opasni otpadni materijal privremeno je uskladišten u Vinči. . iza Beogradskog univerziteta. ali šta se sve može desiti to niko ne zna“. objašnjava Nedeljković. dati predlog za trajno odlaganje radioaktivnog otpada. a po ukupnom broju objavljenih radova nalazi se na drugom mestu. uglavnom iz oblasti osnovnih nauka i tehnološkog razvoja. Polovinu tih sredstava je dobila od Ministarstva nauke.Bezopasno „curenje“ lagališta. direktor Instituta Vinča. To bi trebalo da se dogodi za dve godine. Međutim. Radna grupa Ministarstva nauke. Višedecenijski problem je rešen. zapravo. odakle je nedavno prenet u Institut za nuklearne nauke Vinča. koju je na javnom tenederu izabrala Međunarodna agencija za atomsku energiju. ali nema nikakvog curenja van bazena. obloženi zidovima debljine 80 centimetara. zašto je trebalo toliko godina da se opasni otpad ukloni iz grada? Ištvan Bikit. Pakovanje i transport radijuma povereno je mađarskoj firmi Izotop. Ipak. čiji je cilj otpremanje nuklearnog goriva u Rusiju. Prošle godine Vinča je ostvarila prihod od 1. MAJ 2008 | Rizici nuklearne havarije u Vinči Rešenje u prepakivanju Postoje tri potencijalna regiona u Srbiji koja bi mogla biti trajna odlagališta. najavilo je Ministarstvo nauke. 415 | 5. a i glavni stručnjaci.000 evra. na osnovu brojnih geoloških. a kompletan projekat trebalo bi da bude završen do 2010.Sada merili su zagađenost i konstatovagalište radioaktivnog otpada. 40 godina nalazio se u samom centru Beograda. Jedna od tih tačaka je i Vinča. dolazi do korozije aluminijumskih košuljica i do neznatnog rastvaranja radioaktivnih elementa koji se nalaze u nuklearnom gorivu. Za oko tri meseca trebalo bi da bude završena izgradnja hangara za smeštaj radioaktivnog otpada koji bi odatle krenuo ka Rusiji. tvrdi državni sekretar Ministarstva zaštite životne sredine Miladin Avramov.5 milijardi dinara. a u Srbiji se primenjivao do 1977. Radijum 226 prenet je. „Ovo što se dešava kod nas događa se i u drugim krajevima sveta gde se nuklearno gorivo čuva. On kaže da nema nikakve opasnosti po stanovništvo. u zemljište ili atmosferu“. Ti „burići“ su već niz godina u bazenima sa vodom. Čitav proces je. a sa unutrašnje strane postoje i čelične obloge. jer je tehnološki proces vrlo komplikovan. godine. godine”. a vrednost tog posla je iznoslila 60. kilometara od glavnog grada. S obzirom na to da se Vinča nalazi na 14 Institut Trenutno se u Institutu realizuje oko 50 projkata. Prema tome. kaže Nedeljković. dok se na teritoriji Srbije ne nađu trajna odlagališta za radioaktivni otpad. klimatskih. sve nadležne institucije su utvrdile da nema ugrožavanja životne sredine niti opasnosti po građane. Ministarstvo nauke je na osnovu tog izveštaja uputilo predlog Vladi Srbije da formira komisiju koja će. rekao je Bikit. „Nuklearno gorivo koje se nalazi u tim bazenima mora se prepakovati na adekvatan način u odgovarajuće kontejnere i otpremiti u Rusiju.nog zračenja radijuma 226. u Srbiji se mora grad potpuno bezbedan od radioaktivšto pre naći trajno odlagalište za nukle. naime. kao što se desilo sredinom aprila.

stanku ministara dveju Vlada. godine u Jahorinu je veoma malo investirano ski-centar Jahorina biće uloženo pet miliona zajedničkih sredstava Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Srpske. oko toga diskutujemo i razmatramo opcije. a do kraja godine sa završetkom planiranih investicija. nekadašnji član skijaške reprezentacije Jugoslavije kaže da mu je tara. po1984. tada su posete najintezivnije. Vučko će horinu. ili je bolje na za žičare. Nekada maskota Zimskih olimpijskih igara 1984. procene su stručnjaka koji su radili šio dokapitalizaciju ili na Master planu. dogovoreno je na sastanku Mlađana Dinkića. Ukobi trebalo dati konceliko bi se radovi zavrsiju kojom bi se zadalo šili do 2016. Italije. otopi sneg. dok bi Jahorina finansirala demontiranje stare žičare i postavljanje nove žičare. MAJ 2008 | Jahorina Novo ruho Vesna Lapčić Od olimpijske 1984. koja počinje čim se onu jesu pre svega izuzetne ski-staze. to je samo sedmina menjeno od te 1984. ministra trgovine i turizma u Vladi Republike Srpske. ski-staze i opremu za propronaći strateškog partnera koji bi izvr. direktor ski-centra Jahorina za Ekono. rekonstrukciju postojećih žičara i izgradnju jednog šestoseda U i nekoliko ski liftova. Kako bi se to što pre postiglo u projekat se uključila i Vlada Republike Srbije . godine. za oko mesec dana zacije Republike Srpske. kako bi joj se vratio olimpijski sjaj. nine je smeštaj. U narednom periodu biće osnovano zajedničko preduzeće Skijališta Srbije i ski-centra Jahorina. Od sledeće godihotel i ima veliki broj apartmana. a u toku je izrada u nekadašnjem zimskom olimpijskom izmena Regulacionog plana za područje centru Jahorina. Osim novog hotela BB Vučko i nekoli. Međutim. rekao je Miloš Jovanović. Skijališta Srbije bi trebalo da finansiraju žičaru. uslovno drugi najveći problem ove plamist magazin pre dogovora ministara. godine kada je odrsredstava predviđenih Master planom žana Olimpijada. Trenutno je ovaj hotel kategorisan sa četiri ne isti ski-pas važiće za Kopaonik i Japlus zvezdice. 415 | 5. gotovo ništa nije proJahorine. Po rečima direktora ski-centra. ovoj bosanskoj planini potrebno je oko 280 miliona evra investicija. u Jahorinu. pusti. Jedan od nja i ne postoji.92 Region BR.3 milioli Vlada Republike Srpske. da oko 280 milona evra od čega 92. dužine 20 kilomePrović. Trenutno ima oko četiri hiljade ležajeva. Svako sa svoje strane uneće kapital u zajedničko preduzeće. trebalo bi da budu bediti ostatak kapitala. mogla postati bi trebalo da se opredelimo za konačnu kandidat za organizaciju Zimskih olimvarijantu“. Ekonomisti će proceniti vrednost uloga sa jedne i druge strane i shodno visini uloga deliće se i prihodi. Jahorina bi. pijskih igara 2018. a u jeku sezone. već početkom Jahorini. S druge strane. godine. Mi upravo predviđene investicije planom. zbog čega ne smeštaja i ski-pasa. Kako je tom prilikom Dinkić rekao. za Jahorinu koje treba uložiti u žičare i Ukupna ulaganja. biti investirano još pet miliona evra.5 milona evra dok će u drugoj fazi gradnje. 280 mln ¤ foto: Arhiva Da bi povratila olimpijski sjaj.izvodnju veštačkog snega. crvene i crne. što je takođe dogovoreno na sadobiti i petu zvezdicu.Pored infrastrukturinih problema. a letsimbol aparthotela. potrebe su duplo veće. a još nije poznato ko će obez. Konsultovaćemo se po najavama ljudi iz Turističke organii sa ljudima iz Srbije. koje se dobro održavaju i niže cegradnjom ovog hotela cilj razvijanje porodičnog turizma na Jahorini. kroz sredstva i imovinu. Prednosti planini osvojio Kristalni globus odnosno Svetski kup. što za održivost jednog suvlasnika hotela je i Bojan Križaj. Ova sredstva bi trebalo da budu samo prva faza zajedničke investicije. a danas marta sezona je gotovo završena. bivši slovenački skijaš koji je baš na ovoj ski-centra nikako nije dobro. privatnog i državnog ski staze. godine što koncesionaru šta treba je predviđeno Master da se uradi. „Nije jasno ko će ulagati u skijalište. privatni već uveliko nalazi svoje mesto na Austrije. Do sada je u aparthotel Jahorine u odnosu na ski-centre u regiuloženo oko 7. ministra ekonomije u Vladi Srbije i Predraga Gluhakovića. Prethodno je Vlada Republike Srpske već najavila da će uložiti sedam miliona evra u ski centar. Dok državni kapital kaska. Jedan od vlasnika Aleksandar plave. a brojni gosti koji bi skiPovratak Vučka jali na ovoj bosanskoj planinskoj lepotici odlaze na skijališta Bugarske. Vučko je oživeo nedavno u svom novom ruhu.sebno u januaru kada su školski rasko drugih manjih privatnih investicija.kapitala.

evrozona nema velike unutrašnje probleme”. Smena na vrhu Godinama unazad. Grčke. evropski snabdevači luksuzne robe i vrhunskih marki takođe se mogu radovati zbog povećanja prodaje tokom narednih godina. ali je i pokazala dozu otpornosti prema padu ekonomske aktivnosti u SAD koju je retko koji analitičar pre nekoliko godina očekivao.94 Evropska unija BR. a srećan sam što to mogu da vam kažem. ekonomija evrozone. kako smatra analitičar Holger Šmiding. ocenio je on. sada predstavlja bolje mesto za investicije i stvaranje radnih mesta nego pre pet godina kada je evro bio mnogo slabiji. glavni ekonomista pri Bank of Amerika u Londonu. godini. u kojoj živi 320 miliona ljudi i koja učestvuje sa 15 odsto u svetskom BDP. iako se kreću kroz odvojene ciklične faze.843. koji usporava. izračunala je britanska novinska agencija Rojters. Pošto potrošači u tim državama postaju bogatiji. istočne Evrope i naftonosnih zemalja”. ali je pripomognut snažnim zahtevama za izvoz koji dolaze iz Istočne Azije. Uprkos ekonomskim tenzijama u Italiji. poput Ukrajine. učinio je zonu zajedničke valute u Evropi najvećom svetskom ekonomijom po merilu bruto domaćeg proizvoda (BDP) obeju privreda u 2007. Žan Klod Triše. one nisu iste. evrozona i ECB mogu biti ponosni onim što su postigli tokom poslednjih godina”. po tom kursu je BDP evrozone za 2007. Nedugo pošto je evro dostigao rekordnu vrednost od 1. U SAD su smanjene kamatne stope kako bi bila podstaknuta privredna aktivnost.889. Marko Krejmer. moglo je da se zaori evrozonom pošto je objavljeno da je 15 zemalja Evropske unije (EU) koje koriste zajedničku valutu preuzelo od privede Sjedinjenih Američkih Država naziv “najveće svetske”.880. statistički biro EU za evro zone po kojima je u 2007. Usredsređene na mašineriju. Univerzum evrozone se.56 dolara. Mi smo u različitim svetovima”. zapadnoevropske kom- panije nude proizvodnu mešavinu koja pogoduje investicionom bumu u Istočnoj Aziji. Istovremeno je privreda evrozone. Italije. Pored toga. prestigla je SAD. koji je dostigao nivo ispod 1. dok ga centralne banke. Mnoge zapadnoevropske države su. kako je Krejmar primetio. ipak. automobile i avione.3 odsto. 415 | 5.56 dolara za evro. kopredsedavajući za globalnu ekonomiju u UniCredit banci slaže se da kompanije iz evrozone kreću “prema državama čiji će se značaj povećavati u budućnosti zato što su države izvoznici sirovih materijala. “za sada. izjavio je predsednik Evropske centralne banke. dok ih Evropska centralna banka (ECB) drži postojanim iz straha zato što je evrozona dostigla u februaru rekordnu inflaciju od 3. ali je još uvek daleko od recesije “ima najviše veze sa unutrašnjim reformama. Šmiding je ocenio kako je “malo regiona u poređenju sa evrozonom steklo više koristi od golobalizacije. Prema nekim analitičarima u toku je i zaokret koji članice evrozone preorijentiše prema Aziji. primetio da “mi imamo svoje zasebne ekonomije. Holandije ili Španije. No.4 milijardi dolara. Rusiji i naftom bogatim državama Zaliva. usporila. kada se brojke pretvore u dolare. Ekonomski rast. Šmiding dodaje da “nezavisno od korekcija na tržištu nekretnina u Španiji i Irskoj. Pišući nešto ranije za evropsko izdanje njujorškog Vol Strit žurnala. godinu iznosio 13. “Nalazimo se u velikoj meri u međuzavisnom svetu tako da sve što se desi u Evropi ima uticaj na SAD.800 milijardi dolara. “Zanimljiv ishod ove najnovije prekretnice jeste da je veličina godišnje proizvodnje evrozone premašila onu u SAD”. zemljama izvoznicama nafte i delovima istočne i centralne Evrope”. takođe. tek drugi guverner ECB od uvođenja jedinstvene valute 1999.847. tokom trgovine u Evropi američka valuta pala na nivo 1. Korist od globalizacije Kao rezultat ovih pokazatelja krenula je priča o ekonomskom razdvajanju Evrope od SAD.Dolar više nije omiljeni vid keša za domaćinstva i kompanije. dok je u evro zoni dostigao 8. Upoređene su zvanične procene koje su objavili Biro za ekonomske analize Sekretarijata za trgovinu SAD i Eurostat. tvorci politike i drugi analitičari su brzo ukazali da su privrede u svetu međusobno povezane.1 milijardi evra. i dalje preferiraju kao rezervnu monetu Nikola Božidarević “M i smo šampioni”. i sve što se dogodi u SAD ima uticaja u Evropi”. Pošto je sredinom marta. . najveća privreda u evrozoni i uopšte u EU. Stalni pad vrednosti dolara na tržištima deviza. Francuz Triše. pošto su mnoge kompanije iz evrozone agresivno globalizovale svoju proizvodnju. U poslednje vreme evro beleži rekordno visoke vrednosti usled straha da privreda u SAD ide u recesiju zbog krize u sektorima nekretnina i finansija.568. Nemačka. No. infrastrukturnu opremu. investicione banke sa Vol Strita svojim klijentima sredinom marta. to ih čini manje ranjivim na promenu kursa deviza. godini američki BDP iznosio 13. godine je. Na primer. postale manje odbojne za investitore – time što su smanjile poreze i oslobađajući se nekih od najgorih krutosti tržišta rada. i u pogledu toga je ECB bila uspešna”. saopštilo je ekonomsko odelenje Goldman Saša. izjavio je Šmiding. ipak. nastavio je Šmiding. Kazahstana ili Rusija”. sumnjičavci su govorili da će evrozona imati problema sa povezivanjem ekonomija različitih država poput Nemačke. oslobodio nekih krutih struktura koje su ga sputavale u prošlosti. MAJ 2008 | Zaokret u evrozoni Razvod od Amerike U poslednje vreme evro beleži rekordno visoke vrednosti usled straha da američka privreda ide u recesiju zbog krize u sektorima nekretnina i finansija . arhitekte bloka su nastojale da obezbede “prožimanje ekonomskih trendova.5688 dolara za evro.

takođe.” primetio je Krejmar iz UniCredit banke. Profesori Menzi Čin sa univerziteta Viskonsin i Džefri Frenkel sa Harvarda su uradili simulaciju koja pokazuje da bi evro mogao u narednih 10 do 15 godina da zameni dolar kao najveću rezervnu valutu u svetu. MAJ 2008 | BR. Privreda evrozone je. Evropski lideri. To će dati SAD veću šansu da nađu izlaz iz domaćih problema”. Evrogrupa Ministri finansija članica EU koje koriste evro. Te godine je prvi put NR Kina proizvela više automobila od SAD. mogla da ubrza trendove koje su profesori ustanovili. Londonski siti je. dva su suštinska razloga za smanjivanje međunarodne uloge dolara. duboka kriza oko (tržišta) nekretnina i rastuće cene nafte su stvorili realni rizik da će Amerikanci drastično smanjiti potrošnju. smatra Šmiling. Po Čenu i Frenkelu. značajnim i beznačajnim. prema Goldman Sašu. U međuvremenu. Pre svega. ipak. Buduća inflacija će teško opteretiti globalnu ulogu dolara jer će mnoge zemlje u razvoju imati sve veće teškoće da i dalje budu vezane za američku valutu. Njihova analiza nije bazirana na sadašnjoj kreditnoj krizi. Alternativa U globalnim finansijama. sugerisao da bi evrozona trebalo da bude predstavljena u Međunarodnom monetarnom fondu kao blok. mada Velika Britanija nije usvojila zajedničku valutu. Tokom narednih godina još istočnoevropskih država treba da se priključi evrozoni.” Među ekonomska pitanja sa kojima se evrozona još suočava spada i da li će političari i dalje sprovoditi reforme tržišta rada kojima je smanjena nezaposlenost i povećani profiti. godine je kapitalizacija na Vol Stritu usred Njujorka bila pod okriljem Evrope (uzimajući u obzir široku definiciju Evrope. Evrozona treba da bude “bolje pozicionirana na međunarodnom političkom reljefu. koji je oličenje tzv. januara ove godine. ali drugi analitičari kažu da bi upravo ona 95 Dženifer Mek Kion iz londonske firme za makroekonomska istraživanja Kapital Ekonomiksa je primetila: “U evrozoni nije nastala ista vrsta neuravnoteženosti koje smo videli u SAD i Velikoj Britaniji… Ona se ne raspada kao što su se neki pribojavali. američka ekonomija izgleda slaba. ima polupredsednika i to je luksembruški premijer i ministar finansija Žak Klod Junker čiji drugi dvogodišnji mandat ističe u jesen 2008. ostvaruje veće prihode. Pretekla ih je prvo Nemačka. Najveća svetska kompanija je još uvek američka – barem prema magazinu Fortune. još 2007. što vuče ekonomiju na dole. Prema Fajnenšel tajmsu. SAD bivaju prestignute u svim vrstama ekonomskog rangiranja. Vratolomna monetarna politika američkih Federalnih rezervi je ubrzala umanjivanje vrednosti dolara i povećala očekivanja da sledi inflacija. Trenutno ima više evro novčanica i kovanica u prometu nego što ima dolarskih. a na početku iduće na red bi trebalo da dođe i slovačka kruna. a pitanje je i da li su oni u SAD svesni šta im se sprema. Centralne banke. zamenile su svoje jake funtu i liru za evro 1. iako nije kompanija na listingu. ni političari u EU i evrozoni nisu do sada nagovestili da su spremni da se nose sa odgovornostima koje nosi vodeća valuta u svetu. godine Evrogrupa. te zemlje će gotovo sigurno. takođe. ali sigurno. a ne kao do sada sa svojim pojedinačnim državama-članicama. Polako. U tom pravcu gura i slabljenje finansijskog sektora SAD. de fakto. rebalansirati njihove portfolije rezervi. prema kome je Ekson Mobil zauzela čelnu poziciju u 2007. 415 Evropska unija privreda njihove zemlje izgleda slaba. istovremeno. smatraju da bi neka politička ličnost trebalo da predstavlja evrozonu. Dolar više nije omiljeni vid keša za domaćinstva i kompanije. najmanje šest evropskih mini-država i teritorija. anglosakonskog modela kapitalizma i koji je donedavno bio smatran daleko superiornijim od “staromodnog” finansijskog sistema u evrozoni. Naredne je Tojota uklonila Dženeral Motors sa mesta najveće svetske automobilske kompanije. nove članice EU. od Severnog Atlantika do Pacifika. evro je postao glavna moneta umesto dolara. Povrh toga. Međutim. SAD će izgubiti privilegiju izvlačenja – sposobnost da ostvaruju stalno više prihode od finansijskih dobara nego da plaćaju strancima koji investiraju u SAD. a u drugoj polovini 2006. ali posle duge ekspanzije. Amerikanci su do sada bili ponosni na čelnu poziciju svoje zemlje u svetskoj ekonomiji. Uticaj u međunarodnim finansijskim institucijama će biti smanjen. Evrogrupa nije zvanično telo u EU. Na međunarodnom tržištu obveznica. Krhka kreditna tržišta. koriste evro kao zakonito sredstvo plaćanja. No. koja obuhvata i Rusiju). Tržište akcija evrozone je gotovo podjednako duboko i likvidno kao i njegovi američki konkurenti. Prvi su postojani deficiti tekućeg bilansa kombinovani sa višegodišnjim padom vrednosti dolara. Ukoliko i kada se odluče da ukinu vezu. te godine je londonski Ekonomist pisao kako je činjenica da Saudi Aramko. godine i Narodna Republika Kina. ipak. Po Šmiding “u suštini su dobre vesti za SAD da je ostatak sveta malo manje zavisan od te zemlje. Političari malo šta mogu da učine kako bi sprečili ovakav zaokret. naime. Japanski jen i nemačka marka nisu imali realnu šansu da zamene dolar. sve je više analitičara koji smatraju da je ta stvarna alternativa evro. još uvek preferiraju dolar kao rezervnu monetu. do kada. finansijski centar evrozone. pa možda i zbog prenapregnute uloge SAD kao savremene svojevrsne imperijalne sile. pogotovo kada bude okončana sadašnja recesija. Od 2004. Pitanje je. SAD su bile najveći izvoznik u svetu. među njima i Crna Gora i Kosovo. No. sastaju se uvek dan pre sastanka Saveta za ekonomska i finansijska pitanja (Ecofin) svih ministara tih resora u Uniji. ali i pokrenuti zahtevi sindikata za povećanjem plata. ”Mislim da su dalje reforme u ovom trenutku veoma sporna tema”. godini. Nakon duge ekspanzije. Neki od tih trendova se upravo ubrzavaju. No pitanje je da li će takvo shvatanje o značaju dva finansijska sistema važiti i u budućnosti. opet. Drugi je pojava valute koja stvarno može da zameni dolar. zajedno sa Trišeom iz ECB. međutim.| 5. nadmašila američku. Potencijalne geopolitičke posledice projektovane promene Čena i Frenkela su ogromne. evozona nastavlja da raste. Junker je. Politička moć će biti okrnjena. bez odobrenja ECB. Amerika i dolar su skinuti sa pijedestala. Evro takođe cirkuliše u nekoliko desetina zemalja i prekomorskih teritorija. Međutim. . Kipar i Malta.

pak. sledećeg meseca navršiti i svih 80 godina ži- E vota. U senci aktuelnih događaja. već više od jedne decenije. ali i onaj potonji. Autoriteti Sve je. Cenu je. bio je potreban fitilj koji je potpalio egzistencijalno nezadovoljstvo jer u ovoj zemlji na liniji siromaštva ali i više ispod njega. koji mu to nikada nisu oprostili. srušila ulica i široki slojevi nezadovoljnog naroda. Taj incident. Danas je dosta toga drukčijeg i te okolnosti baš upućuju na još radikalniji izazov sadašnjoj vlasti koja. Vrednost razmene sa SAD iznosi nekih osam milijardi dolara. skoro se automatski postavilo pitanje opstanka režima Hosnija Mubaraka. sigurno ima poreklo u takvim emocijama. podsetili su Egipćane na ubi- stvo Anvara el Sadata na vojnoj paradi već zaboravljene 1981. Dragaš Egipat: U socijalnom plamenu gipat je proteklih dana bio zahvaćen velikim socijalnim nemirima. jer njegov režim istrajava već dobrih 26 godina. pak. i na međunarodnoj sceni postaje sve usamljenija. Deo sadašnjih nezadovoljstava. Ne bez razloga. godine. 1995. Odraz svojevrsnom. Kod svih arapskih režima. U Egiptu. To ga nije sprečilo da zauzme naglašenu orijentaciju prema samoj Americi i. tada je abdicirao sam kralj Faruk i to kao prilično mlad vladalac. ali i sistema iz daleke 1952. Na američkoj tablici zemalja kojima Amerika pruža najveću pomoć Egipat se svrstava odmah iza moćnog Izraela. 1999. MAJ 2008 | Demonstracije u Egiptu Živi pesak Nerede je podstakao problem visokih cena namirnica. Iako iza sebe ima i režimsku partiju ona je. puko siromaštvo je uvek i neizostavno povezano sa spoljnim uzrocima koji kreiraju zapaljivu sinergiju neraspoloženja koja lako obara i naoko najtvrdokornije autoritete. Popularnu cenu vekne hleba vlada subvencioniše sa čak 13. dok je Anvar el Sadat smaknut na mirnoj ceremoniji vojne parade. U redu za hleb ubijena su dva Egipćanina. prilikom najnovijih dešavanja. godine. Ranije je bio vojni pilot. ali i prilično silovitom nezadovoljstu predstavljali su i različiti događaji iz prošlosti.7 milijardi dolara. a godišnji priliv investicija iznosi čak 11 milijardi dolara. otuda. podsetilo na davnašnju smenu vlasti. platio kod samih Arapa. školovan u Sovjetskom Savezu. vezan je za pokušaj ubistva predsednika Mubaraka u Etiopiji. životari više od polovine stanovništva Egipta. Doduše. često i sami režimi. kojima Egipat svakako pripada uprkos povelikoj pomoći Amerike.96 Svet BR. u javnom mnjenju Egipta začeta je debata o Egiptu nakon Hosnija Mubaraka. a to znači preživljavanje na bukvalno dva dolara dnevno. iako je hleb bio povod. Nije tajna da u mnogim delovima sveta. ostala takoreći paralizovana. Onaj. Povod je bila velika nestašica osnovnih životnih namirnica. godine. mada je teško oporeći tvrdoglave podatke da privredni rast Egipta ide po stopi od sedam procenata. Faruka je doduše. 415 | 5. naročito kod najsiromašnijih. Scenografija je bila suštinski različita ali su uzroci bili isti. međutim. cene životnih namirnica kreiraju masovna javna nezadovoljstva. Na meti su. naravno. I danas ima puno elemenata za slična poređenja. pak. Ništa neuobičajeno i za ostale siromašne zemlje. a od ove zemlje prima i obilatu vojnu i ekonomsku pomoć. To. godine kada je oborena kraljevina. Nakon Anvara el Sadata na čelo središnje arapske zemlje je došao Mubarak. ali i ozbiljne nestašice hleba. pre svega. Poremećaj u njegovom snabdevanju doneo je haos svakodnevni životni ritam nekih 30 miliona stanovnika Egipta. sličan prethodnom. Zdravko L. sporazumu sa Izraelom. ali i rapidan rast njihovih cena. možda i prečesto. govori o značaju koji Egi- foto: FoNet . Ipak. možda i najupečatljiviji. Sam predsednik će. Izbili su ulični nemiri sa sasvim konkretnim i opravdanim zahtevima stanovništva. Tinjajuće nezadovoljstvo Egipat se danas u velikoj meri oslanja na političku podršku SAD. ali i samog njegovog nasleđa.

žim. Razmišljali drugi o sličdevanju poremetio je svakodnevni ži. Još pre punih trideset godina potpisan je mirovni sporazum sa Izraelom. Šta je osnovni problem sa kojim se danas suočava Egipat ili jednostavnije rečeno Mubarakov režim? On nema naslednika i to je praznina koju za sada više nego uspešno popunjava tinjajuće nezadovoljstvo ulice i siromašnih.Dugo uspavana zemlja faraona mogla bi. Egipat je dugo godina. godine. međutim. No. ono dopire i do viših Popularnu cenu slojeva društva. u nedostatku šireg horizonta socijalnih očekivanja potencijalna snaga eventualne promene koja bi mogla u nekom smušenom domaćem scenariju lako odapeti strelu političke promene. godinu. inače. ali i ozbiljne nestašice hleba. Pod veliku kritiku je došla i privatizacija koju 97 pat kao središnja zemlja Bliskog istoka ima za ceo region. Član je i vladajućeg svom snagom promoviše domaća vla. 415 Svet kim izborima. Egipat danas predstavlja jednu od najmlađih država na Bliskom istoku. Njeda. ali i predsednik njenog uticajnog političkog komiteta. u takav kontekst smeštaju svaku socijalnu uzburkanost.i ovog sadašnjeg režima postoji nanjenica da popularnu cenu vekne hleba padna sličnost. Pretnja gubitkom radnih mesta je i gov neformalan uticaj. Poremećaj u njegovom snab. zadobivši preko 70 procenata sedišta u lokalnim klupama. gde su predsednikovi ljubimci sa lakoćom odneli pobedu. I jedan i drugi su bili vlada subvencioniše sa čak 13.veka kada je oboren jedan drugi reca. Sve češće. Džamal. vrlo brzo podsetiti na davne danih tema. kao i Saudijska Arabija.prilično izolovani.7 milijardi dolara tara Nacionalne partije. Oni su. Dodatnu ljutnju najnovijim smutnjama podgrejali su i rezultati nedavno sprovedenih opštinskih izbora. Baš u vreme izbora registrovani su veliki neredi u fabrici prediva u državnom vlasništvu u mestu Mahalah al Kobra. Prema novom izbornom zakonu 140 izabranih municipalnih glavara odlučivaće sada praktično i na predsednič- votni ritam nekih 30 miliona stanovnika Egipta. Koliko god je taj prelomni momenat doneo Egiptu stabilnost i mir možda je jednako tako uzburkao domaće političke faktore koji. Prvi je dobrovoljdi dolara.noj alternativi? . I pored svih mogućih demantija u međuvremenu. va i jedna od najatraktivnijih društve. najstabilnija država regiona. što bi se reklo kod egipatskih radnika postala zapalji. onaj kraljevski. između tog ko je on osetljiv najbolje ilustruje či. dok je preko 300 bilo pohapšeno. i dalje minoran. međutim.ne s početka druge polovine prošlog lazan problem visokih cena namirni. zakazanim. MAJ 2008 | BR. vodeće snage u zemlji.7 milijar.pedesetočlanog Vrhovnog saveta. Preko polovine stanovništva ima prosečnu dob ispod 24.ugled. zamenik generalnog sekre13. kao jedini vekne hleba vlada oslonac nastavku režima i sadašnje polisubvencioniše sa čak tičke orijentacije nameće se Mubarakov sin.no odstupio. je. Koli. za 2011. pak. Nerede je ipak podstakao nezaobi. ranjavanja njih stotinu.| 5. što je dovelo do smrti dva radnika.

izgledao je kao da se očigledno i dalje oporavlja od operacije. “Ovo su naši tajni agenti. blago uznemiren činjenicom da je gospodin Klinton (više ne Bili. nažalost. Sat i po kasnije. jedan od tajnih agenata je izvadio kameru. skromnu. mada. i uveliko nadomešćuje nedostatak Bilovih poseta. MAJ 2008 | Susret sa američkim predsednikom Bilom Klintonom Pogled sa 44. Ubrzo se veliki tamni kombi parkirao preko puta. kao što to političari i obično rade. Bilom Klintonom i njegovom suprugom Hilari. moj dečko. Dok smo provirivali u kuhinju. Kao i mali broja Srba pre mene. spratu. Dečko i ja smo ga našli sasvim slučajno. sunčan vikend. pomalo postiđena. pokušao da me šarmira neverovatnim i zaraznim kod drugih žena već isprobanim osmehom. Zaboravila sam na ručak i jurnula napolje da ga upoznam. Objavila je nekoliko literarnih dela za koja je i nagrađena) foto: Arhiva . prodali smo auto. od čaše Starbaksa. moj dečko je pametno zaključio. našeg prijatelja Bilija). mislila sam da je trebalo da mu kažem da dolazim iz Srbije. Kasnije. Olakšavajuća okolnost pred predaju ključeva bio je divan. Bili je raširio ruke i mi smo se naslonili sa njegove leve i desne strane. ušli smo u zgradu na uglu 93. uvaženi gospodin Klinton je S imao operaciju srca. 415 | 5. ili bi mi na moju latentnu optužbu odgovorio promišljeno i diplomatski. upoznali smo majku vlasnika stana. Ušli smo u ogromno potkrovlje. Na poklon ga je dobio od roditelja za trinaesti rođendan. na tren sam zaboravila da je tu “kampanju” naredio. ili Bil) više bio nagnut ka njegovoj devojci. pa smo se uputili ka Njujorku. Pozvala nas je gore da vidimo gde živi. na zidu smo primetili porodičnu fotografiju sa bivšim predsednikom Amerike. pred sobom je imao svršen slučaj. Susret “Nećemo ni zucnuti ako ga vidimo”. pak. Odlučili smo da. što je. rekla sam na moj slovenski. nije ni video. sa naočarima. Međutim. rešen da ga upozna. Iz kuhinje je izašla kuvarica. Ja sam oklevala. na zidu smo primetili porodičnu fotografiju sa bivšim predsednikom Amerike. u priličnom sam iskušenju da šarmantnim ljudima oprostim grehe. I zaista. i svratili u jedan restoran na ručak. Ja sam tip koji prezire konflikte. Nižeg rasta i bledog lica. (Viktorija Kocman je rođena u Beogradu. ulice i raspitali se o stanovima za iznajmljivanje. Bil sigurno nije daleko”. Dva važna lika kratke kose. patetičan i negativan način.sprata zaista oduzima dah. strpljivo su stajala na ulici. i vremenom. i obzirom da živimo u stanu njegovih prijatelja. te je zaključila da ćemo njenom sinu biti odlični podstanari. i sebe predstavila kao “anđela. takođe prijatna Indijka. Proces i dalje traje. pritisak je bio prijatan i pomalo roditeljski. Ispostavilo se da se majka našeg budućeg stanodavca bavi jogom i meditacijom. u kasnim pedesetim. i generalno. “Možda ćemo sresti Bilija”. iznajmili smo stan. Bilom Klintonom i njegovom suprugom Hilari Viktorija Kocman Još tražimo pravi ram tan u kome živimo pripada sinu jednog imućnog indijskog hotelijera. kako je njegova vlada zove. ne bi se izvinio. pogled sa 44. postalo je očigledno da je iste kvadrature kao i stan koji ćemo iznajmiti. tajna njegovog uspeha. gospodine predsedniče”. Kada je kasnije moj dečko video fotografiju. i budućnost predviđam na osnovu cinične reprize prošlosti. nešto više nego što bi se to očekivalo od bledunjavog čoveka slabog srca. a moj dragi je već bio napolju. Nismo imali konkretan cilj. i vremenom. Nekoliko dana kasnije. Pitam se kako bi reagovao. Da li bi bio iskren. “Gospodine predsedniče. moj dečko je predložio. ili bi. pet minuta kasnije pojavio se “naš prijatelj Bili”. Portir nam je rekao da je jedna mala soba slobodna na 44. očigledno čekajući nekoga ili nešto da se desi. Pritisnuo me je. U tom trenutku. Naš susret je bio tako kratak da nisam shvatila da mi je to bila jedina šansa da direktno od njega čujem šta ima da kaže o bombardovanju. po ugledu na stanodavce. Završila je studije elektrotehnike u Beču. stigli smo u Čapakvu. mada često joj se vraćam. u ćutnji. je viknuo: “Da li bismo mogli da se slikamo zajedno?” Očigledno naviknut na ovakve situacije. inače tih i povučen. sve najbolje. Do danas se nije pojavio. U svakom slučaju.98 Svet BR. najbolju kuvaricu na svetu”. našu porodičnu fotografiju sa Bilom Klintonom okačimo na zid u predsoblju. a da se on sam. sa fantastičnim pogledom na Menhetn i predložio da je pogledamo. a mi smo mu. i kažem: “Hajde da prošlost ostavimo iza sebe”. kao i naša potraga za pravim ramom. Kada smo se uselili u nov stan na Menhetnu. Zašto ne bismo otišli do Čapakve. Malo kasnije. našalili se da ćemo sada redovno viđati Bila (a vremenom. prijatnu Indijku kojoj smo se očigledno dopali na prvi pogled. a sada živi i radi u Njujorku. sa čašom Starbaksa u ruci. Kada sam ga ugledala. poželeli brz oporavak. Nakon napornog dana. sprata Ispostavilo se da se majka našeg budućeg stanodavca bavi jogom i meditacijom. kladim se.

To bi mogla biti poruka iz istupa komesara Ferero Valdner. Gaspromovi izvozni kapaciteti stagniraju i projekat Južni tok. samo preko ova dva gasovoda. povećanja energetske efikasnosti i razvojem alternativnih i obnovljivih izvora energije. računa na isti gas iz Centralne Azije. Skoro da bi se mogao steći utisak da je otvoreno „istočno energetsko pitanje“. Prethodno je potrebno „pronaći“ gasovodnu vezu preko Kaspijskog mora. od 2009. povećava obim dostupnog gasa i potencijalno utiče na smanjenje cena. uz pretpostavljeni otpor Moskve i Teherana. Pored toga. ali i neverovatnih 100 milijardi kubnih metara godišnje. Činjenica je da planirani gasovodi vrlo često računaju na ista izvorišta i količine. šta donosi izgradnja novih gasovoda preko Balkana. ali i kod krajnjih potrošača. pored onih postojećih sa Rusijom. što će biti i finansijski i vremenski složeno i zahtevno. kakva je uloga tranzitnih država? Ko kontroliše i usmerava izvorišta gasa. ili Norveško – švajcarskog ga- sovoda preko Turske i Grčke do Italije. Najveći potrošači gasa i EU u celini svoju energetsku bezbednost žele da pojačaju i merama štednje. postavlja se pitanje da li ima toliko gasa i tolike tražnje. Naravno. Mogla bi da nadopuni planirani kapacitet gasovoda Nabuko od 30 milijardi kubnih metara godišnje. Kinom i Iranom. koje do kraja godine mogu da dosegnu i 400 dolara za hiljadu kubnih metara. zavisi od pozicije u energetskom lancu. MAJ 2008 | GEOPOLITIKA PRIRODNOG GASA (6) Prvoklasna roba Piše: Milan Simurdić. uz smanjenje tražnje za naftom i gasom kao pratećom posledicom sve prisutnijih ocena o tihoj globalnoj recesiji. Gas se prvenstveno do potrošača dovodi gasovodima. što je praktično pretvaranje regiona u gasno predsoblje Unije. u najboljem maniru vojnih stratega. za koji samo izvesne isporuke iz Azerbejdžana od šest do sedam milijardi nisu dovoljne za ekonomsku isplativost gasovoda. Pristup. bilo da se radi o Rusiji.100 Feljton BR. Turkmenistan utvrđuje rezerve gasa. računaju na deo prihoda i uticaja. Evropska Unija je na putu da napravi proboj prema Turkmenistanu. koja je prošle nedelje u Ašgabatu dobila prve najave izvoza turkmenistanskog gasa u Uniju. ekonomski i politički. kombinacije i vesti sustižu jedna drugu. prvenstveno u Evropi i Evroaziji? Kolike su rezerve gasa i da li prete sukobi oko ovog energenta budućnosti? Konačno. nazove čak i „ Linija Mažino“. naposletku kako se evropska geopolitika prirodnog gasa prelama na Balkanu i okolini. Dvoumljenje Pažnja i očekivanja od Nabuka u većini. ali i unutrašnju politiku pojedinih država. uz podsećanje da je Turkmenistan brz na dogovoru. Balkansko bure gasa bi bilo prepuno. odnosno sve važnije mesto koje zauzima u svetskom energetskom miksu. sa sve vidljivijim implikacijama na unutrašnju politiku država regiona. Tranzitne zemlje se nadmeću za trase gasovoda. Nadu za Nabuko podgrevaju zvaničnici iz Teherana. Snažna dinamika Kada se zamisli da su oba gasovoda realizovana. rastući značaj. preko 60 milijardi kubnih metara gasa. ali i zapuštenim stanjem u eksploataciji gasa i iznad svega američkim otporom bilo kakvom gasnom povezivanju Brisela i Teherana. za jedne rivalska. kao južnih energetskih vrata Evrope? P ogledajmo. 415 | 5. u smislu prevlasti nad kontrolom snabdevanja gasom. novih ugovora. na regionalne odnose. Taj scenario je. pojačalo energetsku bezbednost regiona. što ga čini prvoklasnom geopolitičkom robom. konkurencija je dobrodošla. ali spor u realizaciji. planovi. ali je zapaženo da su njihove diplomate u Briselu najave dogovora sa Ašgabatom ocenile kao „euforične“. „noćna mora“ izvoznika. centralnoazijskim državama. a tek potom može biti konkretnijih. Osnovne gasne sile su koncentrisane na dva. Za izvoznike se radi o konkurenciji na izvorima gasa. kao kod spojenih sudova prebacivanje na nove gasovode preko Balkana bi neminovno značilo smanjenje značaja postojećih cevi preko Ukrajine i Centralne Evrope. ali ni demantovali vest. ali strateški značajna. Temu usložnjava geopolitička težina i sve veći prihodi koje donosi vlasništvo nad izvorima. pogotovo novih. članica Unije bila je povod da se ovaj gasovod. pa je izjava komentarisana kao značajan prodor Brisela u Centralnu Aziju. Dodatno. a time i nacionalne bezbednosti. Kako se prostiru gasovodi. Na Balkan bi moglo da dospe. godine je mala. ulaganja u alternative i štednju su sve prihvatljivija. Domaćini nisu potvrdili. a eventualni posrednici na rentu. Sa postojećim nivoom cena gasa. prema izjavama iz ove kompanije. Rusija nije reagovala na ove vesti. Jasno je da je u regionu prisutna snažna „gasna dinamika“. sve dok Iran ne odbaci nuklearni program. bez da se računaju potencijali gasovoda Turska – Grčka – Italija. Tu se količine povećavaju skoro na fantastičnih. U Briselu je pri- . koju je poželjno izbeći ili potisnuti. za druge komplementarna projekta – Južni tok i Nabuko. Za uvoznike. član Foruma za međunarodne odnose U ovom feljtonu obrađeni su najvažniji aspekti geopolitike prirodnog gasa: njegov uspon kao energenta. to bi u velikoj meri podiglo vrednost i značaj četvrtog gasnog koridora za Evropu. moskovska štampa je pisala o „neuspešnoj misiji“ EU u Ašgabatu. infrastrukturom i distribucijom energenata kao uslovu ekonomske. U odnosu na količine gasa koji se godišnje sagore u Uniji od skoro 600 milijardi kubnih metara najava obima od 10 milijardi kubnih metara godišnje. Bliskom Istoku. uključujući i Iran. kako za Evropsku Uniju. tako i za izvoznike gasa. sa drugim najvećim rezervama gasa na svetu.

pre krajnjeg ishodišta u Italiji. Crno more sa Balkanom kao neodvojivim delom ove gasovodne slagalice. je pomalo iznenađujuće otvorena nedavnom posetom čelnika Gasproma Ljubljani. baš na Balkanu i u regionu Crnog mora. sa obrazloženjem da odlaganje ratifikacije unikatnog srpskoruskog međudržavnog energetskog sporazuma u Beogradu može trasu pomeriti prema Rumuniji. pogotovo vojno neutralni Beč. gasna interkonekcija BTE Baku-Tbilisi-Erzurum gasovod SS1 Severni krak Južnog toka .Zapad gasni izvozni koridor( iz Kaspijskog regiona) Alternativni ruski projekti Izvor: CES commentary sutan prećutni konsenzus da je ovaj gasovod isplati samo ako se puni iranskim gasom. odnosno nastupa Gazproma. Sve se to odvija u širem regionu koji povezuje Centralnu Aziju. Moskva je Budimpešti ponudila produženje gasovoda Plavi tok. Južni tok se. što komplikuje odnose učesnika u projektu Nabuko. osim tumačenja da ruska kompanija ne želi da distribuira gas preko posrednika koji su zakupili kapacitete austrijskih gasovoda. Austrijski OMV. sve do Irana. Mađarska je prvo pristala. Mađarski MOL.102 Feljton BR. To se čulo u javnim izjavama iz krugova naših učesnika u pregovorima o energetskom aranžmanu sa Rusijom. gde se bije složena bitka za kontrolu i uticaj. ove dve kompanije. Složena bitka Tu negde se balkanska gasna arhitektura naslanja na onu centralnoevropsku. Sasvim logično. sa ambicioznim OMV koji svoje širenje vidi. sudeći prema nedavnim vestima. Ne treba zanemariti da su interesi Gasproma i OMV kompatibilni kada se radi o pitanjima plasmana gasa u Uniju. Gasprom bi želeo da izbegne konkurentski. potencijalno na račun Austrije. se nalazi pod pretnjom „neprijateljskog preuzimanja“ od strane OMV. od Turske do Mađarske. zavise od ruskog gasa. što SAD povratno nastoje da smanje ili makar ublaže. Iran. nema ništa protiv da ovaj gasovod doprema i ruski gas. Kaspijski bazen. Ljubljana je uzdržana i ne treba očekivati njihov brzi odgovor. pre svega. Iran spremno potpisuje sporazume o gasu. npr. Obnovljeni su zastali pregovori o gasovodu preko Slovenije. pa je pozicija Gasproma komotna u odnosu na oba partnera. Ponuda trase Južnog toka Ljubljani ilustruje još jedan segment ovog gasovoda. On želi da se širi u regionu i za sada kohabitira. Umesto Austrije može Slovenija. Kavkaz. najviše i najsigurnije se zarađuje samostalnim plasmanom i naplatom gasa sve do krajnjeg potrošača. Za gas iz Južnog toka u Mađarskoj se formira posebna kompanija. sa primamljivim najavama da bi tako ova država postala glavno gasno čvorište u Centralnoj Evropi. turskim kompanijama i naravno neizbežnim Gaspromom. Situacija je paradoksalna – Teheran nudi gas. MAJ 2008 | TGI Turska-Grčka-Italija. Vašington sprečava njegov dotok u Evropu. Nema preciznijih vesti šta je pozadina dilema Ga- sproma oko trase. nakon pritisaka iz Brisela i Vašingtona opredelila za kompromis . ali i umesto Srbije može Rumunija. gde god je to moguće. takođe u istom konzorcijumu. Problemi sa jednim partnerom mogu trasu da skrenu prema drugom. u svom gasnom segmentu. Iz Moskve nema javnih izjava.i Nabuko i Južni tok. U svakom slučaju. verovatno jeftiniji gas iz Irana u gasovodu Nabuko. najvećem podzemnom skladištu gasa u regionu. Pretposlednja etapa. „dvoumi“ između Austrije i Slovenije. Pre objave projekta Južni tok. sa austrijskim. Zapravo. Više mu odgovara da Teheran cevi okrene na istok prema Aziji.do Grčke i Italije Postojeći gasovodi Planirani gasovodi Istok . sa mogućim povratnim uticajem na Balkan. Ne protivi se ni fifti – fifti vlasništvu sa Gaspromom u Baumgartenu. na račun Plavog i Južnog toka.do Centralne Evrope SS2 Južni krak Južnog toka . pa se potom. a Moskva ubira dividende i jača svoje energetsko prisustvo u Evropi. učesnik u konzorcijumu za izgradnju Nabuka. ali tamošnje agencije su izvestile da gasovod ima „devet varijanti“ . Austrija i Bavarska su u žiži interesovanja Moskve kao najpogodniji gasni centar Evrope. 415 | 5. švajcarskim. što će do- datno zgusnuti gasnu priču.

ruskog izvora gasa. RFE 18. ali ova inicijativa zahteva snosti. Novosti. 415 | 5. Da li jedne i plasmana i prodaje gasa sa druge strane. drugačija. Tamošnji desničarski Fides ocenjuje da je Južni tok Utakmica u toku Dok za izgradnju gasovoda Nabuko ne. 2008. 2008. Prvi primer je snažno protivljenje mađarske opozicije. znasa bezbednosnog. ugovorno obavezala na povezivanje sa Tursko – grčkim gasovo„To je deo šire strategije. nalik mađarskoj. Rasprave o Južnom toku će se povećati i u Uniji. Uz to. funkcioner DSS. maćini su već cirkulisali nacrt „Povelje“ Sergej Stanišev. ili unutar EU. a sa tražnjom raste i cena gasa. Gde god je moguće treba pojačati rusko prisustvo u dom koji doprema gas iz Azerbejdžana. me za naftu (OPEC). niti je Federiko Bordonaro. . Parlamen520 tarci iz redova evropskih narodnjaka su 512 pokrenuli niz aktivnosti u Briselu. Nikson Centar. Opozicija. Ukoliko Austrija uđe u orbitu traži da se javnosti predoče sporazumi Gasproma. glavni urednik „Rusija u globalnim poslovima“. Ukrajina joj nudi učešće u projektu Beli tok. infrastrukturom u Srbiji. nakon potpisa na sporazum o JužIstočno energetsko pitanje nom toku. Energetska utakmica gasovoda je u pugde drugo može da se ide? Ukoliko posedujete snažnu kontrolu nad nom jeku. RFE 28. 2008. gla da transformiše Forum iz amorfnog „Ako nastavimo sa svađama. Potom. aktuelni propisi koji se odnose na ta pitanja su u skladu sa direkti530 vama EU. već i spoljne i bezbednosne politike. dobijate kontrolu nad jednim od glavnih evropskih Iz pozadine dopiru informacije o mogukoridora trgovine i transporta“. inače većinski integrisanom u EU je da je ovo izborna godina u Sloveniji. sta510 li su na stranu ocena mađarske opozicije. a poznato je da je Rumunija najsnažnija podrška projektu Nabuko. Prema njihovoj oceni. pod opsadom. Koliko god se akteri slaNenad Popović. Pozicija Rumunije u odnosu na Južni tok podseća na onu koju ima Poljska prema Severnom toku. janski konj“ ruskog energetskog nastu„Austrijska mreža gasovoda i podzemnih skladišta gasa će biti dodatno pa u Evropi. Moskva. februar 2007. Rim. i NATO. RFE 17. ona se zadržava prvenstveno na dodatno proučavanje“. jer su javma uočljivih primedbi i polemika u regi. obrazlažući da se radi 550 546 o pitanjima koja su garantovana zakonom. Briselski kuloari su očigledno puni Izvor: Energypolicy ovih priča. „Smatram da je ruska strategija da pusti da Zapad razočara Srbiju. Preko Austrije kontrolisala bi se Mađarska“. Evropi. iz Rusije će stići poruka: gasovod će zaobići Srbiju tela u snažan lobi snabdevača gasa na lii idemo preko Rumunije“. već i sa tržišnog aspekta“. 04. nalik onoNikolas Gvozdev. 560 556 Napadaju odredbe sporazuma o izuzeću 555 553 iz plaćanja PDV. vremeno. Sa vrha u Sofiji udarcem. Prirodni gas je. tokom posete Kataru. 01. nastojeći da izdejstvuju jasne prefe500 rencije za Nabuko. a potom OMV preuzme MOL. Do„Sa ovim projektom garantuje se mesto Bugarske na energetskoj karti Evrope“. ma država izvoznica gasa u Moskvi. Evropski narodnjaci smatraju da Južni tok ne obezbeđuje pravu diverzifikaciju i da zapravo jača 490 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 zavisnost od jednog. ili u državama koje imaju šanse da joj se pridruže. 01. 01. RFE iz opozicije da je Bugarska postala „tro25. 2008. takođe odvojeno od isporuka iz Rusije. 2008. sporazum postavlja kurs za naredGodišnja proizvodnja Gasproma (milijardi kubnih metara/godina) ne decenije. oslobađanju od carine 548 548 i eksproprijaciji. ćem stvaranju kartela za gas.“ Državno rukovodstvo odbacuje ocene Fjodor Lukjanov. Ne manje važno onu. uzvraćaju da niti je Unija Troja. što bi nadmetanje „Uveren sam da infrastrukturna mreža mora biti odvojena od eksploatacije sa učinilo još žustrijim i neizvesnijim. Vašington. očigledno prvoklasna geopolitička roba. nijama OPEC“. 10. pa se narušava i domaće i za526 523 konodavstvo Unije. 01. Indikativno je da se Bugarska. gali da se radi o energetskoj međuzavi„Ne odbacujemo ideju o stvaranju gas kartela.„nelegalan i neprihvatljiv“. ekonomskoj ravni. 2008. evropski komesar za energetiku. te stoga u nadležnosti Parlamen540 ta. bugarski premijer povodom potpisivanja sporazuma o Južnom za koju je Komersant napisao da bi „motoku. energetski analitičar „PINR“.104 Feljton BR. ne samo u smislu energetike. integrisana sa Gaspromovom infrastrukturom. MAJ 2008 | Nema potvrda ni vesti u tom pravcu iz Bukurešta.nost i Parlament bili isključeni iz „tajnih“ pregovora. će se više nakon junskog sastanka ForuAndres Pibalgs. istoRuski predsednik Vladimir Putin. RFE 25. 01. to bi bilo postizanje dva gola jednim potpisani sa Rusijom. sa Južnim tokom je situacija Srbiji i Rumuniji. To je ključno pitanje ne samo će se to realizovati i u kojoj formi.

vodi se tihi rat ateljea. Rusi su i dalje najbrojniji posetioci. 415 | 5. brzo usvojio. radionica i magacina. gledajući sa Višehradskog brda prema šumovitom bregu sa druge strane Vltave. Te razlike postaju još veće vikendom. kojih u Pragu ima skoro 750. Pored piše „Život devedesete“. Amerike i istočne Evrope. a grad ostavlja turistima Ana Krajnc egenda kaže da je proročica Libuše. poslala svoje ljude da sazidaju zamak na mestu gde je jedan čovek izrađivao pragove sa rečima: “Zato što i najotmeniji čovek mora da spusti glavu pred pragom. koja je bila slovenska princeza. Kad se krene od centra prema železničkoj stanici gde počinje carstvo beskućnika i napuštenih prodavnica. od strane došljaka koje je Prag. kao posebna dobrodošlica za naivne turiste.da ostave pečat emocije koju je svako vreme nosilo sa sobom. iako već posle dana boravka i dvadesetak evra manje u džepu nije Težina sovjetske čizme Postoji nekoliko delova Praga iz kojih EU još uvek nije provetrila ustajali vazduh komunizma. poput cena po kojima se prodaju slike. od čega je za skoro 60 odsto glavna destinacija Prag. sa rupom prikrivenom flasterom. Dvesta godine kasnije. MAJ 2008 | Prag San u kamenu Česi su miran narod koji vikendom odlazi u prirodu.106 Lifestyle BR. kako kažu. Priča se po gradu. U Češkoj kao i u mnogim državama istočnog bloka. valutni kurs je toliko fluktuirajući da u jednom delu ulice evro ima vrednost 19. zlatan i crven. Zato je možda Prag istovremeno raskošan i mračan. Naime. gradu ćete dati ime Prag”. ali smanjenim intenzitetom u odnosu na nekoliko godina posle Plišane revolucije kad su u Prag dolazili zapadni Evropljani da vide šta je bilo i ostalo ispod gvozdene zavese. gde se sovjetska čizma zaista mogla čuti. dok je 2006. Danas je sve veći broj turista iz Azije. foto: Arhiva . Praški vešto Na sreću svih turista i svetskih lutalica Pražani su kroz vekove umeli da ostvare jedno . Česi su zadržali egzistencijalnu dovitljivost neophodnu u poznatim nepredvidivim vremenima. marionete i ostali suveniri na Karlovom mostu. nalazi se jedan izlog davno zatvorene prodavnice u kome stoji papirna jednodimenzionalna lutka. na kojoj je crveni odrpani džemper. Britanci koji su u Prag dolazili zbog dobrog noćnog provoda i velikih količina jeftinog piva. a daleko je od toga da kilogram vegete i par najlon čarapa u džepu obećavaju lud provod. Naime. a grad ostavlja turistima. iako su u Evropskoj uniji već četiri godine. da su Česi miran narod koji vikendom odlazi u prirodu. a na drugom 24 krune. Broj turista i dalje raste. Češku poslednjih godina posećuje blizu sedam miliona turista godišnje. Kako se krene poznatim rutama. pivnica i hotela. L Centru Praga danas ponajviše možda nedostaju Pražani. otkrili su da su iste količine alkohola po manjim cenama dostupne u Baltičkim zemljama. U cenama ne štede turiste. a u nekim delovima dostižu svoj pik. U Pragu se neprimetno smenjuju i prepliću vekovi i stilovi. cene prate i zanos. koji su godinama dominirali. u IX veku Prag je postao sedište dinastije Premisl. u znak nezaborava i očuvanja memorije naroda otvoreni su muzeji posvećeni komunizmu. godine došlo do smanjenja broja „vikend“ turista iz Velike Britanije.

a na drugom 24 krune konstrukciju istorijskog centra grada i razvoj univerziteta. Ako se uzme u obzir da većina Čeha vikende provodi aktivno u prirodi. omiljenim u tom delu Evrope brendirani od strane kompanije Coca Cola. jer je sve do pada komunizma dosta ulagano u re- Prag: Zlatni grad Valutni kurs je toliko fluktuirajući da u jednom delu ulice evro ima vrednost 19. koji je početkom XX veka kad je građansko društvo Evrope disalo već punim plućima. Dolazak komunizma zatvorio je vrata grada. Grad stotinu tornjeva. mogu to sebi da priušte. kupus. Češka kuhinja miriše na skromnost. sladak ili kiseo. Srce Evrope Zlatan grad. stara kombinacija se odbranila od korporacijskih napada u brojnim češkim pivarama. meso. pa jaz u primanjima stanovništva u toj zemlji stalno raste. Turisti nek’ se snađu. Tad je stekao neka od današnjih glavnih obeležja grada. MAJ 2008 | BR. Ako je suditi po javnoj ponudi hrane.| 5. foto: Arhiva . jer turizam donosi velike prihode gradu i državi. Prag zbog toga predstavlja poželjno mesto za zaposlenje ne samo za Čehe iz unutrašnjosti. zamenjen sa meni setom „kobasica i Coca Cola“ kao prvim izborom na ulicama. Iako ga je pregazio. Magični grad. Hitler je poštedeo Prag uništenja. poput Karlovog mosta i katedrale Sv. Iako su. najviše iz Slovačke i Ukrajine. Nacionalna osvešćenja i industrijska revolucija podigli su i ovaj grad. Danas kad je Češka članica Evropske unije mnogo toga počinje da se menja. ta ocena se ne odnosi na ostatak Češke. Dok su u Pragu mogućnosti za zaposlenje raznovrsne. San u kamenu. 415 Lifestyle 107 teško otkriti gde je bolja ponuda. na sreću. Vite. Ipak. Prag je prema Eurostatu 2005 ocenjen kao najbogatiji region od svih članica koje su u Evropsku uniju ušle 2004. Apsurd godina koje su usledile leži u tome što je to istovremeno bio period najveće privredne stagnacije i velikog siromaštva. Česi su apsolutno nezainteresovani za uklapanje u trendove zdrave ishrane. u unutrašnjosti posla skoro da nema.. te veze su prekinute sa početkom rata. sedištem kneza Borivoja iz prve češke dinastije Premisl. jer prema predviđanjima. niti doći do informacije da je najbolje menjati evre kod Arapa. za ostatak Češke koja je zapuštena to nije rešenje. knedle i još malo mesa. već i za radnike migrante. koji u XVI veku postaje sedište Habzburške monarhije.. ali i iz drugih zemalja. dok je sa druge strane grad postajao jedan od najznačajnih kulturnih centara Evrope. postao prestonica Svetog rimskog carstva. a posle Praškog proleća pognuo na neko vreme glave Česima čiji je otpor represiji doveo sovjetsku čizmu pod skoro svaki prozor. da bi ubrzo ušao u «mračno doba». Tradicionalno „umuvaju“ u svako jelo meso. osim u fabrikama sa veoma niskim platama. Kruna sveta. jer ga je želeo za svoje sedište. Prag je počeo rast iz Praškog zamka krajem IX veka. godine. Ipak. pa je meni set – „kobasica i pivo“. biće potrebno dosta godina dok ostatak zemlje ne dosegne prosperitet glavnog grada. omiljenog češkog kralja. ali posledice ekonomske stagnacije su ostale. Religijski ratovi ostavili su traga na gradu. da bi za vreme Karla IV. a svakako nosi višak kalorija i masnoća. pa je bio pun umetničkog sveta. doduše svi kiosci u centru grada sa tradicionalnim kobasicama. Mnogi sadržaji grada namenjeni su turistima. uspostavio dobre veze sa Parizom.

pobednica Volksbank virtuelne berze Bibliotekarka na brokerskom zadatku Nakon što je početni. U stvari je i taj prvi pravi posao dobila kao i do tada. Angelovska tvrdi da je ta pobeda potvrda njenog kvaliteta. Odbila je. 415 | 5. Bila sam naravno razočarana jer je gotovo nemoguće da me ne pozovu na razgovor ako uvek ispunjavam sve uslove. po preporuci iz biblioteke u kojoj je prethodno honorarno radila. pozvali tek nakon što sam na neki način postala popularna. prodaću ga i uložiti novac za započinjanje sopstvenog . virtuelni.”Uvek sam mislila da ću dobiti neko priznanje za svoj rad. Dodaje kako je očigledno da zna dobro da se igra brokera. poslodavce koji su za nju saznali iz medija u poslednjih dva meseca jer joj nisu nudili posao u struci. međutim. objašnjava. rođendan. MAJ 2008 | foto: Dušan Đorđević Jelena Angelovska. Kako Angelovska kaže oni su verovali da može da se bavi poslom koji nikakve veze sa bibliotekarstvom nema.108 Na ručku sa. ali nije materijalista”. Prijavila se iz radoznalosti. Premda je na Filološkom fakultetu diplomirala na odseku za bibliotekarstvo još pre nekoliko godina. potpuno privatno”. Ispalo je međutim da sam priznata zbog nečega što sam radila iz hobija.. “Krivo mi je što su me nakon bezbrojnih konkursa na koje sam se prijavila. Ne posreći se kao meni svim onim mladim i vrednim ljudima sa biroa”. Sigurica Nadimak pod kojim je igrala na berzi dobila je na promotivnoj večeri koju je banka organizovala. prvo stalno zaposlenje dobila je tek sad. a i kako kaže “zato što voli pare. Angelovska se zaposlila u biblioteci jer je. Jelena Angelovski je slavila i svoj 28. A onda nakon pobede u ovoj igri. osim mešetarenja na berzi. ali da nema nameru da unovči svoj novi kabriolet marke Volkswagen kako bi se okušala na pravoj berzi. onda verovatno ume svaki posao dobro da radi. jer ako je sposobna da najviše od svih profitira na virtuelnoj berzi u žestokoj konkurenciji i bez ikakvog brokerskog iskustva. pomalo gorko dodaje Jelena. BR. kapital od 100 hiljada evra uvećala za 13 odsto i tako bila najuspešnija na virtuelnoj berzi osvojivši kabriolet marke Volkswagen vredan nekoliko desetina hiljada evra.. Tog prvog radnog dana u biblioteci privatnog Pravnog fakulteta. “Ako se uskoro zasitim auta koji sam osvojila. to posao koji dobro zna da radi Snežana Krivokapić U pravo se spremala da krene na posao kad je dobila poziv za ručak iz magazina Ekonomist. poslodavci na neverovatne načine dolaze do mog broja telefona nudeći mi da recimo radim u građevinskoj firmi. Ne zahvaljujući tome što se za nju pročulo nakon što je pobedila nekoliko stotina brokera među više od dve i po hiljade učesnika na virtuelnoj berzi Volksbanke. Za svaki posao za koji su me odbili bila sam uverena da mogu dobro da ga radim.

u igri su bile i frankfurtska i njujorška. Za tri meseca koliko je igra trajala. Na trećoj godini fakulteta uverila se zašto ga tako zovu. Poslala sam e-mail banci. ovom prilikom nije joj se ispunila. Morala sam da sačekam do ponedeljka. jer se osim po rodnom Pančevu ne usuđuje da svoj skupi auto vozi po Beogradu. Nisam uopšte želela da rizikujem”. Nijednom nije otišla na Menhetn niti je naučila engleski. Poslednjeg dana igre u pola dvanaest uveče na vrhu rang liste učesnika stajalo je njeno ime. U stanu do njenog u Njujorku je živela žena poreklom iz jednog vojvođanskog sela. Ališom Kizom.. Ja sam sve vreme bila prva. 415 Na ručku sa. U jednom trenutku je srela Zverku iz serije Seks i grad. pošto je bio vikend. Sad. odgledana ulični performans roleraša u kojem su zajedno učestvovale bake i reperi sa dredovima da bi na sledećem ćošku sedela u knjižari i čitala knjigu pored prosjaka koji je tu došao da se ogreje. glavni “krivac” patriotizam drugih igrača. Trebalo bi da je pobedila.. 109 Nisam materijalista. “Čim bi akcije počele da padaju. Tamo se nalazilo samo ime nedeljnog. ali ne i šta oni znače. Game over. dolazi najbolji srpski samouki broker! .000 4. da bih opet izbila na prvo mesto sredinom februara kad su akcije na Beogradskoj berzi počele naglo da padaju”. Uostalom. kod nas ne tako popularnom. međutim. Doduše. Watch out Wall Street. jer mi na telefon nije niko odgovarao. Angelovska je svoj portfolio pravila samo od akcija sa te dve inostrane berze. iskusno će Jelena.”Niko me nije upozorio da tamo bukvalno nikad ne pada mrak. ali volim pare biznisa. Pripremala se za igru tako što je pročitala pravila i raspitala se. Oduševilo je najviše što je Njujork grad pun kontrasta. Sedamnaest godina je radila kao krojačica na ćošku iza njihove zgrade. Želja da opet poseti grad sa verovatno najviše različitosti na svetu. Kad izađete iz bioskopske sale u sred noći vas zaslepi svetlost neonki koja je toliko jaka da je osećaj kao da je dan”. Mogla sam da pratim kakve poteze vuku drugi igrači. pripoveda Jelena. ”Svi ostali su imali barem deo akcija na domaćoj berzi. “Proverila sam u dnevnim novinama da li ima mog imena. ovo je bila idealna prilika da opet ode u grad koji nikad ne spava. ali ne i finalnog pobednika. Tog dana smo se vozili ka servisu da kupim kvaku koja je koštala stotinak dinara za moj stari auto kad su me pozvali iz Volksbanke i rekli mi da sam dobila auto vredan dvadesetak hiljada evra”. Jedino me je u jednom momentu Restoran Kameleon Espreso Espreso sa mlekom 2x Đus 3x Mineralna voda 2x Grilovani pileći batak Pizza Quatro Formaggi Kameleon salata Njoke sa sosom od tartufa Tiramisu Panakota 2x Ukupno 90 200 450 260 590 680 650 580 450 1. a i oni su videli gde ja ulažem. najveći problem joj je bio kad jedne večeri umalo da ne stigne na svoju redovnu dozu trgovanja od sat i po. misleći na četvrt dolara (quarter) koji se ubacuje u aparat pre nego što se uključi mašina”. Na ručak u restoran na Savskom keju stigla je ipak gradskim prevozom. Pored te berze. videla probu Žon Bon Žovija sa tada. Smatra da je za njenu pobedu. Potom se skroz “navukla”. viza više ne bi trebalo da bude problem. kad je bilo rečeno da će se objaviti ime pobednika. kaže Angelovska.950 prestigao drugoplasirani. smeje se Jelena. objašnjava svoj princip igre. na njene akcije loša situacija na Beogradskoj berzi nije imala nikakav uticaj. Savetovala nas je kad bismo hteli da peremo veš. kako se to ulaže na berzi.| 5. Kad idete u „londri“ ponesite kore Od početka igre imala je motiv. MAJ 2008 | BR. što je bila nagrada za drugoplasiranog učesnika. pošto je dobila stalno zaposlenje. već zato što su iz patriotizma hteli da imaju većinu domaćih akcija. seća se Angelovska. Putovanje za dvoje u Njujork. Verujem da su tako odlučili da ulažu ne zato što se ne bi snašli na inostranom tržištu. ”U stvari je znala izraze. na internetu najviše. Pošto kao nezaposlena nije mogla da dobije vizu. da kad idemo u londri (laundry) ponesemo kore. sad ionako nije pogodno vreme za ulaganje na berzi”. jer prijatelji kod kojih je bila nisu imali internet. odmah sam ih prodavala.

409 3.380.9 4. Januar 164.3 7.2 12.5 258.553 49.233 3.783 2.6 Hartije od vrednosti (4) 3.6 635.659 Novčana masa M2 68.763 9. stanje na kraju perioda.866 193.470 903.0 748. 2005.559 3.235 50.6 4.544 111.431 9.760 9.873 236.090 248.738 110.4 4.805 Devizna štednja kratkoročna 20.6 12. 2002.719 42.5 252.958 308.797 Dinarska štednja kratkoročna 1.465.565 66.554.033 10.550 7.1 4.706.280 3.852.929. 2004.7 745.7 5842.602 1.7 1.8 11.416 8.5 11.5 0.2 15. USD Ukupno (5+6) (7) 1.662 256.9 253. USD 640 783 886 902 698 749 1.382.996 9.979 45.0 Devizne rezerve banaka (6) 639.244 281.0 7.315 257.550 307.833 26. 2003. 2002. Republika Srbija Gotov novac u opticaju 2001.287 93.078 1.717.5 613.2 4.8 247.6 5146.252.732.4 11.091.4 1. 2008.1 30.245 5.287 9.798. Januar 25.601 403.980.606 Izvor: Narodna banka Srbije Devizne rezerve Narodne banke Srbije Devizne rezerve Narodne banke Srbije Zlato (1) 2001.3 u mil.552 52. 2004.5 253.550.062 323.3 7.037 1.267 7.407 250.096.719 dugoročna 81 454 480 369 444 642 651 669 685 718 779 818 889 996 1.9 0.617 245.7 11.049 1.288.6 12.5 12. 415 | 5.299 131.367 415.5 665.546.9 2583.0 1.2 6.3 7.542 11.410 50.142 350.543. 2005.5 433.928 336.971 133.489 73.7 12.9 241.2 14.455 8. USD 1.5 901.528 4.753 2.280.992 10.730.8 0.469.788 48.7 708.7 12.5 6540.176 240.3 13.4 3.1 2.905.206 221.096 56.2 8.684 55.359 315. 2007.1 8.684 347. Januar Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar 2008. 2005.349 50.815 99.417.455 48.039.1 249.169 2.5 782.5 305.737 229.0 1.5 4.141.165 53.1 1.478 3.951 317.085 8.908 6.032 331.1 653.042.423.556.136 260.889 14.266 43.8 12.2 4.403 268.653 10.218.650 68.949 200. 2006.1 4244.111.078 svega 20. 2003.278.994 45.8 Efektiva i depoziti u inostranstvu (3) 992.274.415 191.873 16.7 13.211 277.5 4.169.9 5.4 437.413 333.236 144.8 0.756. 2006.4 6.606 56.074 3.783 321.152 3.070 91.572.211.3 885.4 14.195 299.966 390.823 6.465 458.887.604 192.9 13.1 0.437.490 52.957 124. 2006.249 10.460. 2007.483.8 9.681 270.6 8.2 139.435.330.6 14.0 0.950 9.0 15.541 287.0 4.112 381.7 0.1 13.574 278.227.5 114.1 3.3 753.078 8.026 286.3 16.086 279.2794 Novčana masa M1 58.714 190.906.2 4.766 11.3 2169.928 146.7 13.485 381. Januar Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar 2008. 2003.000 73.199 u mil.4 0.503 409.4 7.870 634.1 8.804 7.976 46.557 346.7 585.6 1.497 Novčana masa M3 125.607 326.784 58.864.337.109 339.8 12.629 171.293 268.098 110.852 1.4 0.160 214.619.2 359.8 214.831 163.225.688 10.7 7.5 783.9 2014.589 8. 2004.093 52.218 14. din Devizne rezerve banaka u mil.0 286.794.5 5.8 0.865 Depozitni novac 32.728 293.967 50.860 10.110 Index BR.401 77.957.9 4.577 9.180 278.941 69.625.063.417 Izvor: Narodna banka Srbije Štednja stanovništva.6 3.1 1925.808.813 301. MAJ 2008 | Finansije Osnovni monetarni agregati.727 340.3 148.0 12.0 11.2 8.955 345.523.742. Januar 22.070.5 258.8 698.871 936.1 14. 2007.851.1 12.401 9.5 705.695.981.248.622 8.2 Ukupno (1 do 4) (5) 1.1 302.930.2 14. 2002.3 1.0 1.4 Specijalna prava vučenja (2) 8.550 4.636.971.8 255.044 57.042 1.532 66.269 Devizne rezerve NBS u mil.843 11.839 55.371.680. din dugoročna 368 1.972 392.161 100.563 u mil. Republika Srbija Ukupna štednja svega 2001.511 399.626 44.3 5.8 8.3 Izvor: Narodna banka Srbije .756 11.2 8.0 4.072 306. stanje na kraju perioda.2 1.8 323.311 9.893.563.

89 Izvor: RZS .19 119.996 32.532 45.965 47.809 24.182 51. MAJ 2008 | BR.252 35.358 36.719 56.35 I-III 2008.756 13.159 37. Bruto plate Ukupno Ukupno Poljoprivreda. II 2008.994 34.943 31.722 45.855 33.090 49. šumarstvo i vodoprivreda Ribarstvo Vađenje ruda i kamena Prerađivačka industrija Proizvodnja električne energije.013 Centralna Srbija 42.53 105.956 40.982 22.mart.662 37.44 97.275 27.464 46.873 34.982 29. III 2007.123 33.431 32.613 Izvor: RZS Indeksi nominalnih i realnih zarada.68 103.015 29.354 27.809 24.001 35. opravka Hoteli i restorani Saobraćaj.484 33.49 118. 2008.327 35.145 83.602 30.893 43.589 42.523 32.593 50.09 86.649 37. ø 2007. Republika Srbija III 2008.826 23.023 51.610 27. ø 2007.865 37.520 18. 107.750 45.078 24.41 I-III 2008.016 Ukupno 30. iznajmljivanje Državna uprava i socijalno osiguranje Obrazovanje Zdravstveni i socijalni rad Druge komunalne.624 63.665 31. 110. gasa i vode Građevinarstvo Trgovina na veliko i malo.66 100.397 30.29 105.151 78.| 5. 89.855 34. 118.607 85.38 86.520 32.176 49.052 22.714 21.897 19.225 23.058 29. Indeksi nominalnih bruto plata Indeksi realnih bruto plata Indeksi nominalnih neto plata Indeksi realnih neto plata 99. skladištenje i veze Finansijsko posredovanje Poslovi s nekretninama.90 98. XII 2007.147 59.069 Neto plate Centralna Srbija 30. I-III 2007. društvene i lične usluge 42.87 III 2008.72 108.197 30.09 98.464 38.810 24.632 46.221 61.348 52.453 32.799 Vojvodina 30.617 40.481 56.220 Vojvodina 42.372 22. 119.101 34.928 35.794 31.017 28.952 53.919 34.50 89.193 49.080 37.99 100.571 40.64 99.56 III 2008.05 110.522 51.033 16.681 47.009 42.560 38.164 47.772 41.60 103.20 97.300 33. 415 Index 111 Plate Prosečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji .791 36.493 47.985 53.893 25.485 45.78 III 2008.

00 61.D.70 364.2007 Svetske berze index vrednost indeksa 16358.00 13780. MAJ 2008 | Svetske berze Berze centralne i istočne Evrope Crobex (22.6 63436.00 17. globalnom ekonomskom planu.26 1519. Očekivanja spekulanata da će Evropska centralna banka biti primorana.25 20.00 5950.24.2007 24.10.2007 24.00 Izvor: Tenfore 4500 5500 BR. tvrdoglavo.38 2011. Merač.77 27360. X 2007.75 63.10. Dve kineske berze.10. 5000 4000 3500 Nafta (IPE) Cena Dizel Prirodni gas Sirova nafta 3000 2500 1.1 datum 24. OPEC. organizacija zemalja članica izvoznica nafte. 415 | 5.55 115.0 3237. a u vezi sa tim i spekulativne radnje nervoznih investitora kojima ni samima nije jasno do koje mere cena može ići u vis.2007 24.2007 24.0 11680.8 odsto na 3. XI 2006.2007 24.unca Zlato Platina Srebro Paladijum 919.2007 24. odbija dalje povećanje proizvodnih kvota. praćena žestokim smaknućima cena nekretnina u svom miljeu.10. X 2007.76 450.67 7828. podići refinansirajuću stopu. Ona odražava veliki debalans na širem.10.00 UnDef 2295.0 5674.2007 24.10.208 poena.10.10. Z.10.98 penija. sve u očekivanju da će mere obuzdavanja inflacije naškoditi njegovom performansu.67 Izvor: Tenfore Žitarice Poslednja cena Pirinač Pšenica Kukuruz Ovas Soja Soja ulje Sojina sačma Šećer Kakao Kafa Robusta Kafa Arabika 18. pak. i dalje su suočene sa opadanjem vrednosti svojih indeksa.10.23 2799.10. napravio fenomenalan iskorak od 478 odsto. Rekordan odnos je registrovan prethodne nedelje kada je evro vredeo svih 80. Ove godine taj indeks je već doživeo sunovrat od visokih 40 odsto.) Rekordi nafte i evra Cena barela nafte kratko je sredinom prošle nedelje preskočila famoznu crtu od 120 dolara. poterala je vrednost jednog evra na rekordnih 1.10. godina ne može u ovom trenutku uticati ni na kakvo tržišno smirivanje. terorističke pretnje.41 datum 24.10.10. Sasvim suprotno.2007 24. držeći se prethodnog zaključka.65 2800.20 8520. and Cocoa Exchange 6000 . Obećanja da će proizvodnja biti podignuta daleke 2012.00 UnDef c/cwt c/bu c/bu c/bu c/bu c/lb $/st $/t $/t $/t CBOT CBOT CBOT CBOT CBOT CBOT CBOT LIFFE CSCE LIFFE SBI 20 (22.10.75 $/t GBP/btu $/barel 2000 Izvor: Tenfore Regionalne berze LME Cena Aluminijum (HighGrade) Aluminijum (Alloy) Bakar (grade A) Olovo Cink (Special High Grade) Nikl Kalaj 3012 2774.00 354.59 4742. To stvara pogodan ambijent za ulaženje u rizične opklade što sa svoje strane pojačava spekulativan karakter cene nafte.2007 24. ona u Šangaju i Šenženu. pak. Već sada se sa sigurnošću može potvrditi stav da na cenu nafte presudno utiču političke igre.60 dolara.85 8769.10. CSI 300.2007 24.068. To je nezaobilazno prva vest koja stiže sa svetskih berzi. XI 2006. Takvom prodoru prija i sve veća zabrinutost da će američka ekonomija upasti u recesiju. Suggar. Za njega je sredinom prošle nedelje trebalo izdvojiti preko 80 penija.L.) 13000 12000 11000 10000 9000 8000 c/lb CSCE Izvor: Tenfore 7000 CSCECBOT-Chicago Board of Trade LIFFE-London International Financial and Future Exchange CSCE-Coffe.51 123.26 1872.59 39840. . i ne uliva prevelike nade u brz globalni ekonomski oporavak. Sada plaća cenu prevelikom entuzijazmu. koji pokriva deonice kompanija na obe pomenute destinacije.5 22177 Izvor: Tenfore index CETOP 20 Slovenia SBI Austria ATX Praha PX50 Warszaw WIG Russsia ASP Budapest BUX vrednost indeksa 0.39 13676. Kamatni diferencijal ECB-a i Fed-a preferira sada evropsku monetu i to je činjenica prvoga reda u svetskim monetarnim kretanjima. .24. Prethodne dve godine indeks je.112 Index Sirovine Plemeniti metali USD/f. u suočenju sa sve izraženijim inflacionim trendom u svojoj zoni.0 27704.2007 24.65 2235 28486. povukao se sredinom nedelje za 1.2007 Nikkei Dow Jones Nasdaq S&P Milan MIB 30 France CAC 40 Germany DAX UK FTSE 100 FTSE Eurotop 100 Akcije Cena Microsoft General Motors IBM 30.2007 24.2007 24.2007 24.00 3950. Evro je i prema funti sterlinga na visokom nivou.96 6482.

827 5.51 92.d.000 43.300 4.988 423 2.300 42.09.000 16.500 13. .800 16. Bačka Topola Agrobanka a.850 7.021. .| 5.370 26.154 1.000 16.130 16.247 1.727.61% -0.300 43.000 49. .11 -0.d.000 350 2.d. .500 4.826.5 67 64 najniža cena 92.d.250 43.003 2.23. Beograd Privredna banka a.55 81. .000 58.554 1.d.230 Izvor: Beogradska berza .000 1.35 81.885 175. Vranje simbol AGBC AGBN AGRC AIKB ALFA BMBI BNNI CCNB CYBN DJMN DNOS ENHL FIDL FITO GLOS IKRB IMLK INFM JMBN KMBN LSTA MTBN MTLC NPRD PLNM PLTK PRBN PRGS PTLK PUUE RDJZ RMBG SJPT SMPO poslednja cena 8. Subotica Galenika Fitofarmacija a.34% -18.65% 6.328 74.210 8.000 345 1.d.950 367.180 25.220 12 13.101.70 72.d.803.d.127.85 93.20 62.134.64% 6.800 362 910 5.00% -8.338 148.500 4. Novi Sad Metalac a. Užice Radijator a.90% -1.144 43.71 99.697 1.000 52.037 2.695 1.900 6.919 850. .d.299 8.000 60.396.03% -0.75% 6.55 99. Zemun Globos osiguranje a.801 43.400 5. .d.d.096 89 13 5 7 272 15.517 1.d.620 3.11% 5.624.054 Izvor: Beogradska berza SLOBODNO BERZANSKO TRŽIŠTE Akcije . Beograd Metals banka a.8 26.d.000 1.050 16.d.920.250 najniža nedeljna cena 8. 4 .800 9.00 63.542.69% 6.15 86. .425.16% -4.00% -9.970 125.500 43.100 1.80 76.000 802 650 2. Kragujevac Dijamant a.005 645.450 13.278 68.75 76.d. Beograd Energoprojekt holding a.000 60.870 7.51 80.758 489 16.630 14.847 26.600 5. Beograd Soja protein a.721 1.70 72.299.989.00 67.001 51.21% -1.300 42.15 0.4.205 41. Zrenjanin Dunav osiguranje a.300 42.65 66.d.84% 0.200 360 2.900 1.006. . Zemun Putevi a. .000 820 749 2.96% 0.997 5.01% -1.999 13.998 30.00 92.10 67.20 63.65% 8.800 69.430 1.800 24.d.119 379 965 5.4 81 60 46 41.215 poslednja cena godišnji prinos promena cene (abs) prva cena najviša nedeljna cena najniža nedeljna cena nedeljni obim trgovanja 09.940 5. .233. .63% 0.33% 14.d.277 12.704 9.305 1.647.204 najviša nedeljna cena 8.573.575. .25 obim trgovanja 299.65 22.09 62.00 87.89 17 16.629 63.952 35.378 1.937 43.d.050 362 965 5.600 8.860 9. MAJ 2008 | BR. Beograd Planum GP a.991 73.25 63. Beograd Progres a.00% 2.d.000 125.325 3.400 370 2.000 16. Kikinda Čačanska banka a. .53% -3.530 72 1 155 1.778.888.2002.721 1.35 99.916 5.79% 7.900 6.800 15.974 46.000 45.78% 6.402 3.10% 3.2008. najviša cena 99. Beograd Informatika a.500 1.30 63. Čačak Credy banka a.970 5.200 1.500 5. Beograd Lasta a.Metod kontinuiranog trgovanja izdavalac Agrobačka a.593. Niš Alfa plam a.48% -1.d. .450 16.000 18.500 2.99 76 72.52 99 94 93 83.061 256.000 obim trgovanja (kom) 182 2. .050 850 600 2.344 4.019 207 191 419 610 2.500 300.943 47.d.600 2. . Novi Sad AIK banka a.33% prva cena 8.39% 8.998 50.399 vrednost trgovanja (din) 1.001 51.45% 16.d.700 1.00 61.41% -5.6 31.586 1.981 1.d. Bečej Simpo a.304.000 13. BERZANSKO TRŽIŠTE Obveznice Republike Srbije (EUR) .000 47. Beograd Politika a.00% -0. Beograd Jubmes banka a.998 6.550 2.333.392 20.500 6.30 76.069 42.50 518.67% 6.41 98. .005 2. .700 7.403 447.500 1.50 70.5 99. 415 Index 113 Nedeljni izveštaj Beogradske berze 17.500 4. Zemun Imlek a. .200 promena cene (%) -5.d. .85 93.851 4.001 2.342.180.696 2.187 2.950 1.5 13.000 29.891.748.494. 4.Metod kontinuiranog trgovanja serija A2003 A2004 A2005 A2006 A2007 A2008 A2009 A2010 A2011 A2012 A2013 A2014 A2015 A2016 Ukupno 98.827.89 78.686 911.33% 1. Beograd Ikarbus a.595 10.856 240.14% -0. Beograd Agrocoop a.d.41 98. .d.71% -13.998 30. .00% -0.85 36.00% 20.70 11. Gornji Milanovac Napred GP a.700 1. .10 0.998 29. Beograd Komercijalna banka a.45 -0.031.323.690 7. .99% -5.378 43.349 44. . .907 3.616 155.66% 5.d. Vranje Bambi Banat a.23.20 0.851 4.850 3. Beograd Fidelinka a.90 -0.553 14.799 2.000 1.d.070.270 5.000 802 600 2.997 5.148 45.245.55 86.82% -0.d.d.00 67.984 126 91 315 24 1. .65 81.170 374 975 5.656 18. 2008.434 1.346.000 2.17% -0.710 18.00 86.32 99.15 14.456.d. . .600 4.d. Zrenjanin Ratko Mitrović a.521. Požarevac Banini a. .20 61.d.618 24.90 71.000 51.776 241.100 8.050 1.349 66.800 2.67% 6.53 18.000 2.779 1.100 7.11% 6.500 60.503 304 190.049 505.80 76.20 0.350 52.50 -0. Beograd Pupin Telecom a.09% -5.

2008 . dotaknu i „zemaljskog života“ građana.. 415 | 5. A đavo odnosi šalu jer je rast cena na malo.114 (no) comment BR. Političari u kampanji guverneru spočitavaju da plaši narod. na međugodišnjem nivou u martu iznosio 11. I političari sa plakata izgledaju umorno uprkos naporima „fotošop“ majstora. izjavio je tim povodom ministar ekonomije koji se odmah ogradio i rečima da su ta povećanja plata planirana prilikom usvajanja budžeta. MAJ 2008 | Prvomajska poslanica Milan Obradović U morna Srbija od izbora. stalnim predizbornim grčem. Umesto četvorogodišnjeg izbornog ciklusa..a samo narod pileće pameti se ne seća trke plata i inflacije 90-tih. i koji povremeno. Istovremeno će ti zaposleni dobiti i jednokratnu pomoć u iznosu od tri hiljade dinara. gde se prve dve godine steže kaiš. Ili kako su uposlene devizne rezerve (i devizna štednja građana koji još čekaju na isplatu) tih godina. kako bi se kasnije popuštao do redovnih izbora. da borba protiv inflacije puno košta. Na predizborne ideje o ulaganju deviznih rezervi u neku vrstu investicija. no comment Čačak. Cene nafte dostižu rekordne iznose. objavi da su donete mere za koje se očekuje da će poskupeti kredite građanima. s tim što će oni koji imaju niže plate dobiti tu jednokratnu isplatu u iznosu od pet hiljada dinara. radna mesta. najbolje je odgovorio sam guverner na konferenciji za štampu koji je podsetio da 40 odsto svakog deviznog štednog uloga građana ide u devizne rezerve. a ostalih 40 odsto da dobiju u raznoj robi. investicije. da svaki put u nedeljama pred izbore dođe do nekog povećanja plata ili isplate duga građanima. dovode u pitanje sve navedeno. vodeće svetske finansijske institucije upozoravaju na mogućnost još viših cena poljoprivrednih proizvoda. te da to neće ugroziti makroekonomsku stabilnost.Boris Tadić“ foto: Beta . da devizne rezerve „nije uposlio“. Veselje građana koji primaju obećanja. A upravo oni. iskorenjivanje korupcije. subvencije. sa raznim varijacijama na temu. „To je uskršnja i prvomajska nagrada za te zaposlene iz budžeta i moja je preporuka da i poslodavci u privatnom sektoru. nekad se.. baš za praznike pred izbore. pantalone se stalno popuštaju..8 odsto. kad bi građani podizali svoje uloge. ako su u mogućnosti na isti način obraduju svoje zaposlene“. U tom slučaju. sa ili bez Evrope. Verovatno. poklone i čestitke povremeno kvari guverner NBS upozorenjima da je inflacija visoka. kao i toga ko je u toj trci pobedio. Ali nekako upada u oči. od šećera i svinjske masti do retrovizora iz Zastave u zavisnosti od toga u koji deo privrede bi se novac ulagao. Tako je i vlada u kojoj stoje nesporni ekonomski stručnjaci odlučila da odobri povećanje plata u zaposlenima u zdravstvu i prosveti za pet odsto. Sa Kosovom ili bez.Mlađan Dinkić na mitingu koalicije „Za evropsku Srbiju . bolji standard. u Srbiji zemlji predizbornoj. pa recikliraju parole sa prošlogodišnjih parlamentarnih i predsedničkih izbora.4. 19. Najavljuje se smanjenje poreza na zarade. Obećavaju se poznate stvari. onako usput. Čini se da i kreativni direktori zapadaju u krizu. onda bi banke mogle da im daju 60 odsto njihovih uloga u novcu.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful