POSEBAN PRILOG Značaj telekomunikacija za razvoj biznisa

MMF i Vlada:

Raskorak u procenama
TM

Knjaz Miloš:

Upakovan za prodaju

magazin

Susret sa Bilom Klintonom:

Pogled sa 44. sprata
www.emportal.co.yu

Broj 415, 5. V 2008. cena 190 dinara, CG 3EUR, BIH 6KM, SLO 3,5EUR, HR 20KN, MK 90DEN

5. MAJ 2008 / BR. 415

Sadržaj
32 Ekonomija u izbornim obećanjima političkih partija

Iznenađenje u pripremi
U prvih mesec dana izbornom kampanjom dominirala su simbolička i neekonomska pitanja: odbrana integriteta zemlje ili ulazak u Evropsku Uniju. Ekonomska i socijalna pitanja probila su se u prvi plan tek početkom aprila. Budući da bi naredna vlada mogla da bude otvoreno antievropska, ona bi kao kompenzaciju mogla da pokaže veću ekonomsku agresivnost od prethodnih vlada

foto: Fonet

Uvodnik 10 Podložno promenama Pregled nedelje 12 Politika 13 Ekonomija Ekonomija i društvo 14 Slaven Živić „Knjaz“ upakovan za prodaju 16 Fokus Promene? 20 Hotelijerstvo u Srbiji Zablude marketinškog Hitlera 24 Raskorak u procenama MMF i Ministarstva finansija Srbije Potcenjena privreda povećanih rizika 26 Neslavni rekord Poslednji u navodnjavanju 28 Čačani o zastoju gradnje autoputa Horgoš - Požega Ključni podsticaj invesicija 29 Pitanje nedelje Jačanje Reflektor 30 Restituciona lutrija

Naslovna strana: Branislav Ješić / Lazar Bodroža

Tržište i novac 40 Telekomunikacije Uskoro kontrola tržišta 42 Prose, Kragujevac „Ruke” za ceo svet 43 Hyundai Centar vredan 15 miliona evra 44 Metalac, Gornji Milanovac U planu fabrika u Rusiji 46 Mlekarska industrija EU odobrila provoz mleka 72 Sajam Građevinarstva Potraga za srpskim partnerima 76 Zoom Slučajno ili ne 77 Udruženje banaka Srbije Rastu krediti Libertas 78 Čovek u istoriji Menadžment 80 Francuska Intelektualni zadatak Menadžer 84 Izgradnja optimizma

6

Sadržaj

BR. 415

|

5. MAJ 2008

|

47

Poseban prilog

Značaj telekomunikacija u razvoju biznisa
U Srbiji trenutno jedino usluge mobilne telefonije mogu da se mere sa razvijenim zemljama, dok fiksna telefonija i širokopojasni pristup zaostaju i za zemljama regiona

108

Jelena Angelovska

Bibliotekarka na brokerskom zadatku
Nakon što je početni, virtuelni, kapital od 100 hiljada evra uvećala za 13 odsto i tako bila najuspešnija na virtuelnoj berzi osvojivši kabriolet marke Volkswagen, Angelovska se zaposlila u biblioteci

Marketing 86 Fokus grupe Vitezovi okruglog stola Kultura 88 Ishodište Beogradskog festivala igre Obnova baletske publike Tehnologija 90 Rizici nuklearne havarije u Vinči Rešenje u prepakivanju Region 92 Jahorina Novo ruho Evropska unija 94 Zaokret u evrozoni Razvod od Amerike

Svet 96 Demonstracije u Egiptu Živi pesak 98 Susret sa američkim predsednikom Bilom Klintonom Pogled sa 44. sprata Feljton 100 Geopolitika prirodnog gasa (6) Prvoklasna roba Lifestyle 106 Prag San u kamenu Index 110 Finansije 111 Cene i troškovi života 112 Svetske berze (no) comment 114 Prvomajska poslanica

Impresum
Izdaje: Novinsko-izdavačko preduzeće Ekonomist media group, Beograd, Direktor: Biljana Stepanović, Direktor finansija: Nada Tisovski, Sekretar: Marija Radulović, “Ekonomist magazin”, Beograd, Kosovska 1/IV, Telefoni: centrala (011) 33.33.007, 33.74.051 (fax), Glavni i odgovorni urednik: Dragan Bisenić, Redakcija: Vojislav Stevanović (pomoćnik glavnog i odgovornog urednika), Milan Obradović, Suzana Bojadić, Olivera Bojić, Milan Ćulibrk, Vladimir Karakašević, Biljana Korica Vukajlović, Ana Krajnc, Snežana Krivokapić, Miloš Marković, Ivana Pavlović, Ivana Radmilac Đurđić, Vesna Lapčić, Stevan Veljović, Katarina Marković, Sekretar redakcije: Miroslava Dikosavljević, Saradnici: Ivan Aranđelović, Aleksandar Arsenijević (Čačak), Snežana Antić (Kraljevo), Ilija Despotović, Nadežda Vodeničar, Nikola Dragaš, Petar Đukić, Ante Gavranović (Zagreb), Ranko Grubač (GRR), Marko Jevtić, Marko Somborac, Mihajlo Crnobrnja, Miroslav Prokopijević, Dragica Lalatović, Živan Lazić (Novi Sad), Aleksandar Lebl, Milutin Mitrović (Trst), Milutin Đević (Kragujevac), Zoran Kosanović (Niš), Stojan Stamenković, Božo Stojanović, Biljana Vitković, Dizajn: Predrag Mirković, Saša Radojević, Grafički urednik: Zoran Radojević, Prepress: studio triD, Foto: Dušan Đorđević (urednik), Branislav Ješić, Dragan Milošević (011) 33.33.014, Tehnička podrška: Nenad Ždraljević, Konferencije: Marijana Kremić (direktor), Jennifer Grubač, Irina Maksimović, Vineta Marinović, Tanja Paunović, Jasna Vojvodić (team leader), Direktor marketinga i prodaje: Jelena Sterđević (011) 33.33.027, Direktor korporativnih komunikacija: Vineta Marinović, LCS: Ivan Nakarada (direktor), Vladimir Đorđević, Marketing: Dario Kostenjak, Danijela Lalić, Ivana Savić, Snežana Terzić, Marko Vasić, Menadžer prodaje i distribucije: Jovica Krstić (063) 287.176, Pretplata: Mikailo Bodiroga, Snežana Mijailović, Obrad Todorović, Distribucija štampe: Global press, Beograd, Francuska 56, (011) 27.64.538, Štampa: “Politika a.d.”, Beograd, Pančevački put bb www.emportal.co.yu e-mail: office@ekonomist.co.yu, desk@ekonomist.co.yu, pretplata@ekonomist.co.yu, marketing: marketing@ekonomist.co.yu konferencije: konferencije@ekonomist.co.yu

10

Uvodnik

BR. 415

|

5. MAJ 2008

|

Podložno promenama
Sasvim je prirodno da ljudi tokom života, najčešće ne samo jednom već više puta, na osnovu novih saznanja i iskustava menjaju svoje mišljenje o mnogim stvarima, a da to nije u vezi sa bilo kakvom ličnom probitačnošću, ponekad čak može biti na njihovu štetu

U

dosadašnjoj izbornoj kampanji jedan i ranije korišćen element dobio je istaknutije mesto: podsećanje na to ko je od političkih protivnika promenio mišljenje, stav, političku, odnosno stranačku pripadnost i slično. Ta pojava bila je, a i dalje je, veoma široko rasprostranjena i bez velike muke može se naći mnoštvo primera. U političkim obračunima za svaku takvu promenu tvrdi se da je izvršena iz niskih pobuda, da je dokaz neprincipijelnosti, koristoljublja, orijentacije prema onom poznatom „otkud vetar duva“. Daleko od toga da takvih motiva nema, i to ne malo. Međutim, sasvim je prirodno da ljudi tokom života, najčešće ne samo jednom već više puta, na osnovu novih saznanja i iskustava menjaju svoje mišljenje o mnogim stvarima, a da to nije u vezi sa bilo kakvom ličnom probitačnošću, ponekad čak može biti na njihovu štetu. Obračuni Pojava o kojoj govorimo sama po sebi u određenim slučajevima može biti antipatična, ali nije toliko opasna. Ono u čemu leži opasnost jeste to što ljudi određenog mentalnog sklopa, kada dođu u poziciju da vladaju nad drugim ljudima, smatraju da svi moraju deliti njihovo mišljenje i stav, svako mišljenje i stav, pa i promenjene. Kad je neko od njih spoznao novu istinu, smatra da tu istinu moraju prihvatiti i svi drugi. Ta pojava nije od danas, stara je gotovo koliko i svet. Nekada se više ispoljavala na verskom polju. Da ne podsećamo na vremena pre monoteističkih religija već na potonje vreme. Poznati su vladaoci koji su proganjali, na primer, rane hrišćane, a onda su prihvatili hrišćanstvo i počeli proganjati one koji se nisu hteli pokrstiti. To se dešavalo i u okviru same nove religije, kada su se verski poglavari i te kako surovo obračunavali sa jereticima, inicirali verske ratove i dr. Isti je slučaj u islamu, gde se krvavo sukobljavaju suniti, šiiti, alaviti itd, da se ograničimo na dve najmnogoljudnije religije.

Na političkom polju nije ništa bolje. Neće se pominjati imena, iako će čitaoci neke prepoznati. U nekim zemljama bilo je vremena kada se najmanje odstupanje od političke linije snaga na vlasti surovo kažnjavalo, s tim što se politika linija menjala, i „teško“ onima koji se nisu brzo prilagodili novoj liniji. Kao velik napredak u novije doba smatralo se to što oni koji se nisu prilagodili, ili su nabeđeni da nisu, nisu gubili glave već samo padali u nemilost, gubili pozicije i materijalne beneficije, postajali žrtve „damnatio memoriae“, zabrane sećanja na njih, poznate još iz antičke Grčke, isecani s fotografija i sl. I kod nas je u istoriji bilo mnoštvo primera „preveravanja“ i obračuna po „verskoj liniji“. Srednjevekovni feudalci nisu bili neskloni igranju na kartu istočne ili zapadne crkve i međusobnom obračunavanju na toj osnovi, da ne pominjemo pohode na bogumile i druge otpadnike, kao da nisu svi verovali u istog Boga. U novovekovnoj državi, na njenom početku, kum je kuma ubio jer je hteo da sprovodi staru, nekad zajedničku politiku prema Otomanskoj imperiji, a ne njegovu novu i, pokazalo se, upešniju, svrsishodniju. Bilo je menjanja oslonca na ovu ili onu evropsku silu i sukoba oko toga, u kojima je neki političar menjao stranu i činio sve da dojučerašnje istomišljenike ubedi u ispravnost svog novog izbora. Nacionalni ciljevi, uključujući ratne, saveznici i antagonisti, prijatelji i neprijatelji, menjali su se i oni koji promene nisu pratili ne retko su bili pribijani na stub srama kao izdajnici. Jugoslovenska država pod raznim imenima, nije bila bolja od srpske. Uverenja, partijske pripadnosti, političke opcije menjali su se s lakoćom. Žestoki politički obračuni nisu bili retkost, a bivalo je i ubistava. Na meti su bili i članovi građanskih partija, a ne samo stvarni „državni neprijatelji“. U Drugom svetskom ratu deklarisani borci protiv okupatora borili su se među sobom ogorčenije nego protiv njih. Nije zaboravljeno ni razračunavanje sa predratnim neisto-

naći velikorusa. velikorusa. dakle. Neki su bili spremni jer većina nije bila spremna i voljna za da seku ruke koje drže neprijateljski tako radikalan zaokret. važi i za dobar deo komunista u bivšoj Jugoslaviji. jer bi želeli da umru za svoje ideale nju novim okolnostima. pokazalo se.kao što su nekada oštro osuđivali svoje nedovoljno aktivne i „budne“ drugove. Mnogi gorljivi. A onda je nastupio raspad zajedničke svejedno kakav je i šta je čovek koji ga multinacionalne države i krvav naciona. prošli su i drugi zne. Još je Lenjin pisao kako ćeš.| 5. listički pir. pokazalo se. sa ri nacionalističkih stranaka i pokreta.i šoviniste i krenuli u borbu za etnički ćoj partiji. ako zagrebeš ruskog komunistu. koji su se preobrazili u nacionaliste stale su nove duboke podele u vladaju. Ne dugo potom. To. ili razume se. lučni u odbrani nacionalnog interesa. I svima koji se nisu mogli ili hteli prilago. zatvorom platio cenu za to.menja. ponese do njegove osude i razlaza. Aleksandar Lebl Još je Lenjin pisao kako ćeš. Od obožavanja Staljina došlo očišćene teritorije. diti novoj liniji. staljinističkim metodama. ali nije bilo sasvim uzaludno.kuju. su čak „izdajnici“. samo što nije jasno koje od na odgovarajući odjek. mada ipak nije mnogih što su ih menjali. koju na sudu bar retorički priželjkoji su težili reformama i prilagođava. koji su se preobrazili u nacionaliste i šoviniste i krenuli u borbu za etnički očišćene teritorije . prirodna stvar. barjak. Promena mišljenja je. naći borba za „čistotu“ redova. važi i za dobar deo komunista u bivšoj JugoslaPodele Nekoliko godina posle oslobođenja na. 415 Uvodnik 11 mišljenicima u sopstvenim redovima. što nije naišlo i ideologiju. drugi žale što nema smrtne kamada manje drastično. nisu dovoljno odsanju alternativne ideologije i politike i.po njihovom sudu. ako zagrebeš ruskog komunistu. MAJ 2008 | BR. Čovek koji je pisao panegirike Staljinu tako su se okrenuli osudi građana koji. To. postepeno je otišao najdalje u promovi. kao i do kad zadrti članovi SKJ postali su lideobračuna.viji.

pravde i ministarstvo za Kosovo i Metohiju. finansija. animacijom. koja ima pun legitimitet. „Morala bi da se sastane Vlada i donese takvu odluku. funkcioner DSS i koordinator izrade ekonomskog programa koalicije DSS-NS. Objavljuje dnevni autorski strip u dnevnom listu „Blic“. Roberto Maroni. godine. Bosi. Predstavnici DS-a objavili su da su lideri DSS i SRS Vojislav Koštunica i Vojislav Šešelj potpisali sporazum o formiranju zajedničke vlade u kojoj je DSS-u zagarantovano mesto premijera i ministarstva ekonomije.12 Pregled nedelje BR. Bio je poslednji ambasador SFRJ u Briselu i ministar u Vladi Srbije. često je svog budućeg šefa „prozivao“ po medijima. koji su italijanskoj javnosti već dobro poznati uglavnom po skandalima koje su pravili. može da mi ukine ovlašćenje da potpišem sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ako nam ga EU ponudi pre izbora. u Libiji ispred italijanskog konzulata izazvao nerede u kojima je poginulo 11 ljudi. jer je to nelogično činiti pre izbornih rezultata. budući ministar policije. Roberto Kalderoli. Aktivnost somalijskih pirata naglo je porasla posle svrgavanja diktatora Mohameda Siada Barea 1991. Nova italijanska vlada „ugostiće“ najmanje tri ministra i potpredsednika iz manje desničarske partije Liga za sever. Pre toga bio je profesor Univerziteta MekGil u Montrealu i Fakulteta političkih nauka u Beogradu. problema tranzicije i evropskih integracija. Ali ova vlada je tehnička i nema mogućnosti da donosi takve odluke“. U vrhu Demokratske stranke je predočeno da je sporazum Koštunice i Šešelja potpisan još pre raspisivanja parlamentarnih izbora i on je bio „osnova i garancija premijeru Koštunici da može da raspusti vladu. samoorganizovanja građana u borbi protiv iseljeničkog kriminala. MAJ 2008 | Politika Samo Vlada Srbije. “Od Ujedinjenih nacija smo dobili saglasnost da u potpunosti proširimo našu nadležnost nad vodenim površinama u cilju istraživanja nalazišta nafte i hrane. Marko Somborac je dizajner. ističe Nenad Popović. stripom i karikaturom. . finansije i administraciju. Somalijski pirati otvorili su vatru na japanski naftni tanker dok se nalazio u jemenskim teritorijalnim vodama u Adenskom zalivu. Autor je brojnih knjiga iz oblasti ekonomskih odnosa. Koalicija Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije sigurno će biti stožer buduće vlade i oko toga nema dileme. Mihailo Crnobrnja je profesor na Fakultetu za ekonomiju. kaže Božidar Đelić. a oteli su i španski ribarski brod sa 26 članova špansko-afričke posade. rekao ministar razvoja ove države. najverovatnije budući potpredsednik vlade je zbog namernog pokazivanja karikature proroka Muhameda koju je odštampao na majici i nosio u vestima državne televizije RAI u februaru 2006. Bavi se dizajnom. inače neustavnog. Australija je na osnovu sporazuma sa Ujedinjenim nacijama povećala svoju teritoriju za oko 2. čime smo praktično uvećali teritoriju Australije”. Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc rekao je da su mu srpski zvaničnici poručili da traganje sa osumnjičenim ratnim zločincima nije njihov najviši prioritet. Međunarodna pomorska kancelarija savetuje brodovima koji ne pristaju u somalijske luke da plove barem na 200 kilometara udaljenosti od somalijske obale. drugi čovek ove partije. izjavio je da imigrantima sprema „čišćenje i policiju“. budući ministar za reforme u Berluskonijevoj vladi. a podržao je i ideju.5 miliona kvadratnih kilometara. 415 | 5. Od ovog broja među stalnim saradnicima Ekonomist magazina nalaziće se profesor Mihailo Crnobrnja (fotografija levo) i autor karikatura i stripa Marko Somborac. uz tvrdnje da je Berluskonijevu medijsku imperiju „stvorila sicilijanska mafija“. što je trenutno malo verovatno. imajući pred sobom čvrst dogovor o budućoj koaliciji“. potpredsednik Vlade Srbije. kaže potpredsednik Vlade. Martin Ferguson. DSS nije napravio nikakvu koaliciju.

pravo “skriveno blago”. gledano prema prodaji. Ukupna robna razmena između Srbije i Nemačke u 2007. propen. Kragujevcu. Centri za zaštitu potrošača biće u Beogradu. Dobit iz osnovnog poslovanja DIN-a u ovoj godini iznosila je 2.25 miliona. prodajne centre i edukaciju zaposlenih. . Žarkovich je rekao da je on sa kolegama Milanom Miloševićem. dok je Toyota izvestila o rastu od 2. Novom Sadu. ove godine je u žiži interesovanja svetske javnosti zato što su Ujedinjene nacije proglasile ovu godinu ja. Japanski proizvodjač automobila Toyota skinula je američki General Motors sa vrha liste najvećih automobilskih kompanipale za nešto manje od procenat. godini izvezeno robe (delovi za mašine. Krompir je. Šapcu. saopšteno je na dodeli nagrada “Investitor godine” u Srbiji. treća po značaju prehrambena namirnica na svetu (odmah iza pšenice i pirinča).| 5. a u 2007. a GM 2. godini bila je 3. Subotici. a država Srbija 199 miliona dinara. Ta kompanija je prošle godine za 320 miliona evra kupila licencu za trećeg mobilnog operatera u Srbiji.8 miliona evra. tako da privatni akcionari dobiju 2. Profit Duvanske industrije Niš. a samo u prva dva meseca ove godine oko 541 milion dolara. Glavni i odgovorni urednik nedeljnika Vreme Dragoljub Žarković izjavio je da je većinski paket od 74. VIP u Srbiji ima pola miliona korisnika. opremu. sa sedištem u Crnoj Gori. ali je uključivao jednokratnu dobit od prodaje finansijske imovine koja nije vezana za osnovu delatnost fabrike.4 miliona evra u izgradnju mreže. saopštilo je Ministarstvo trgovine i usluga.1 milijardi dolara ili za oko 50 odsto više nego prethodne godine. pa se svetska organizacija nada da će joj taj usev pomoći da ostvari cilj postavljen u Milenijumskoj deklaraciji UN .5 na 14. Popovića otkupio većinski paket od 55 odsto akcija. MAJ 2008 | BR. koji već rade u Crnoj Gori ili nameravaju da to učine. I drugu godinu za redom DIN će isplatiti dividendu akcionarima. šlepera.3 milijarde dinara. Toyota je u prvom kvartalu prodala 2. Glavni cilj banke je saradnja sa bankama.1 milijardi dolara.66 milijardi dinara. godini iznosio je 36.drastičnom smanjenju siromaštva.41 milion vozila. Austrijska kompanija VIP Mobile dobila je nagradu za najveću grinfild investiciju u 2007. marta kada je kamata povećana za tri procentna poena sa 11. Uvoz putničkih automobila. Iz Srbije je u Nemačku u 2007. uložila je 99. Aleksandrom Ćirićem i Filipom Švarmom od vlasnika Borisa S. po oceni UN. osniva banku u inostranstvu.99 milijardi dinara i bila je manja za 420 miliona dinara odnosno 12 odsto manja nego u 2006. Ta banka je deo Atlas grupe koju kontroliše crnogorski biznismen Duško Knežević i to je prva banka iz regiona koja je dobila dozvolu ruskih monetarnih vlasti da posluje u Rusiji. Krompir.75 procentnih poena. Užicu. 415 Pregled nedelje 13 Ekonomija Monetarni odbor Narodne banke Srbije povećao je referentnu kamatnu stopu za 0. tvrde pšenice i drugih proizvoda iz Nemačke iznosio je oko 2. Zrenjaninu. Prošlogodišnji profit kompanije iznosio je 4.25 odsto. godini u Srbiji. Atlasmont banka Moskva (ABM). stanovništvom i kompanijama iz Rusije.4 odsto akcija tog lista u rukama novinara i urednika tog nedeljnika. maline. Američka korporacija saopštila je da su joj prodaje širom sveta Međunarodnom godinom krompira. Savet ministra za zaštitu potrošača je odlučio da se osnuje deset savetodavnih centara za zaštitu potrošača i jedinstven info centar. u 2007. gume za putničke automobile…) u vrednosti od oko 937 miliona dolara što je za 42 odsto više nego prethodne godine. U Moskvi je otvorena prva rusko-crnogorska banka. zauzima šest odsto tržišta i zapošljava 450 ljudi. Takođe se prvi put dešava da neka banka. Poslednja promena referentne kamatne stope bila je 13. a najavila je i ulaganja od 250 miliona evra. godini. Milošem Vasićem. na 15. koja posluje u sastavu kompanije Philip Morris International. Zaječaru i Leskovcu.7 odsto u prva tri meseca ove godine. koju dodeljuje Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA). Nišu.5 odsto zbog rasta inflatornih očekivanja i pogoršanja makroekonomskog stanja.

14 Ekonomija i društvo BR. MAJ 2008 | foto: Arhiva . 415 | 5.

dok su Vlasinska rosa i Heba imale učešće od osam. Proizvođači su povećali za 11 odsto ukupnu prodaju gaziranih voda u zemlji i inostranstvu.7 miliona litara. i dostigla 389.6 miliona litara. Kompanija BB Minaqua iz Novog Sada je učestvovala u prodaji sa 21 odsto. od 30 odsto. na 389. godinom prodaja negaziranih voda porasla za 21 odsto. odnosno sedam odsto. Prošle godine je ukupno u zemlju i inostranstvo plasirano 651. Coca – Cola. odnosno pojednostavljenje vlasništva gde se kapital tri vezane kom- Tržište voda Prodaja flaširanih voda u Srbiji u 2007. bilo je jasno da će srpska fabrika vode uskoro dobiti novog vlasnika. Investicioni ciklus priveden je kraju i nakon nekoliko godina ozbiljnih investicija. ali to ostaje otvoreno. kako je najavljivano iz srpske punionice vode. „Prepakivanje“ vlasništva između britanskog fonda i holandske kompanije. „Knjaz Miloš“ je sazreo da dobije novog vlasnika. Da li je to istina i šta prevaže kod Pepsija? . MAJ 2008 | BR. odgovor je jednostavan.7 miliona litara. 415 Ekonomija i društvo 15 Slaven Živić. Spekuliše se da su za kupovinu Knjaza zainteresovani Pepsi. generalni direktor kompanije „Knjaz Miloš“ „Knjaz“ upakovan za prodaju Investicioni ciklus priveden je kraju i nakon nekoliko godina ozbiljnih investicija. godini je porasla za 17 procenata u odnosu na 2006.| 5. ali u okviru istog sistema. na 226. pune konsolidacije poslovanja i uspešne transformacije u modernu kompaniju. kao i da je najozbiljniji kupac američki Pepsi Suzana Bojadić Takođe u ovoj rubrici 16 Fokus: Promene? 20 Hotelijarstvo u Srbiji: Zablude marketinškog Hitlera 24 Raskorak u procenama MMF i Ministarstva finansija Srbije: Potcenjena privreda povećanih rizika 26 Neslavni rekord: Poslednji u navodnjavanju 28 Čačani o zastoju gradnje autoputa Horgoš . Spekuliše se da su za kupovinu Knjaza zainteresovani Pepsi. praktično je značilo da će najjača srpska fabrika vode biti preprodata i pre 2009. Zašto će „Salford“ prodati „Knjaz Miloš“ i da li je isključivo u pitanju većinska prodaja? Slaven Živić: „Salford“ i dalje operativno rukovodi kompanijom. rekao je Živić u razgovoru za „Ekonomist“. a na pitanje zašto je prodaje. je imala kompanija Knjaz Miloš. a najveće učešće u prodaji. panije seli u jednu novu.3 miliona litara flaširanih voda. Nije neuobičajeno da prethodni vlasnik još neko vreme ostane prisutan u kompaniji radi obezbeđivanja optimalne tranzicije. godine. Danone.Požega: Ključni podsticaj invesicija 29 Pitanje nedelje: Jačanje K ad je početkom aprila investicioni fond Salford prodao 68 odsto kapitala Knjaz Miloša holandskoj kompaniji Clates holding. On je pojasnio da je prelazak vlasništva Knjaz Miloša u ruke Clates holdinga zapravo samo prestruktuiranje kapitala. kao i da je najozbiljniji kupac američki Pepsi. „Knjaz Miloš“ je sazreo da dobije novog vlasnika. Danone. proces restrukturiranja te kompanije je završen u najvećoj meri i nije isključena preprodaja pre početka naredne godine. Prema rečima Slavena Živića prvog čoveka „Knjaz Miloša“. Coca – Cola. dok je u poređenju sa 2006. pune konsolidacije poslovanja i uspešne transformacije u modernu kompaniju. „Sada smo u početnoj fazi procesa ’exita’ što znači da se polako pripremamo za ’due dilligence proces’“. Da li će to biti isključivo većinska prodaja prvenstveno će zavisiti od volje budućeg vlasnika. Voda Vrnjci iz Vrnjačke Banje sa 12 odsto.

. U slučaju tog akcionog plana nakon godinu dana upornog insistiranja. Sasvim je izvesno da smo interesantni mnogim velikim kompanijama koje sigurno vide interes u kupovini i daljem unapređenju svog poslovanja. odnosno to koliko „Knjaz Miloš“ zaista vredi. Možda je najvažniji potencijal koji „Knjaz Miloš“ ima održivi visok nivo razvoja. Živić: Ne smatram da su procene prodajne cene korektne.. Izjavljivali ste da će Salford sigurno dobro zaraditi prodajom „Knjaz Miloša“. tehnologiju i mogućnost da se razvija. nikad je nije usvojila. U njemu se. što i EU stalno ističe. Suštinska prepreka bržoj integraciji je u nespremnosti značajnog dela srpske političke elite da prihvati Evropsku uniju kao najbolji i najjasniji put jačanja Srbije. Nešto slično sam jedno vreme već radio za ovaj cenjeni nedeljnik..U prkos činjenici da praktično još nismo ni počeli bilo kakve pregovore. EU očekuje usvajanje akcionog plana Srbije i Crne Gore o harmonizaciji dva ekonomska sistema pre nego što preduzme sledeći korak.. između ostalog.. Nama tek predstoji početak pregovaranja Ugovora o stabilizaciji i pridruživanju. najbolji je put da se legitimišemo kao ozbiljni kandidati za članstvo. Procenjuje se da će prodajna cena „Knjaz Miloša“ biti oko 150 miliona evra. na kojem su Austrija i Slovenija. Ubrzanje reformi. nema nikakav ugovorni odnos sa Evropskom unijom. U istom danu kad je Skupština naložila izradu Strategije. Međutim. i njihovo brzo proširivanje na neekonomske sfere. u ovom trenutku nemamo takvih planova. zavisi od .“ Time sam želeo da kažem da odgovornost što u našem slučaju evropska integracija ide ovako sporo nije samo na našoj strani. na njemu provele po osam godina.... tržište.. Više puta sam ponovio da cena. ali ne verujem da je u pitanju zla namera. Strategija pridruživanja se nije sprovodila. Srbija je donela Strategiju pridruživanja EU. Za nju je glasalo 132 poslanika! Toliko o snažnoj političkoj opredeljenosti Srbije za EU. zavisiće od procene isplativosti na tržištu“. u nas se uveliko već licitira oko mogućeg datuma prijema u punopravno članstvo. a o saradnji sa Haškim tribunalom da ne govorim. za oko 75 odsto više od njegove trenutne tržišne vrednosti na Beogradskoj berzi? Nije li to malo s obzirom na to da je Salford za tu kompaniju platio oko 90 miliona i da je u nju uložio dodatnih 40 miliona evra? S. ponudi najveću cenu. Na žalost. Savet za evropske integracije na čijem čelu je Premijer nije se ni jednom sastao za njegova dva mandata.“ „. „Zbog veličine biznisa Coca-Cola se među prvima spominje kao kupac gotovo svih značajnih firmi u Srbiji. doneta je i Rezolucija o evropskoj budućnosti Srbije. tržište nije samo Srbija već širi region. Prelistavajući moje tadašnje komentare naišao sam na jedan koji mi se čini posebno zanimljiv.. Voleo bih da novi vlasnik bude neka multinacionalna kompanija koja se bavi istim ili srodnim kategorijama. jer prepoznaju ono što on ima i može da ponudi. Srbija i Crna Gora.. Brendovi iz našeg portfolija su lideri ili prvi pratioci u svojim kategorijama. Živić: Spekuliše se i licitira mnogim imenima. direktor operacija kompanije Coca-Cola za Adrijatik regiju i Balkan. a sa najnovijm ulaganjima u proizvodnju imamo kapacitete za rast proizvodnje u narednih nekoliko godina. Neke od najvećih svetskih kompanija jesu pokazale stvarni interes za Knjaz Miloš. I pre sadašnje situacije sa Kosovom. nedavno je izjavio za druge medije Ljubo Grujić. neovisno od pitanja da li bi EU bila spremna tada da nas primi. kaže: „Naša država. EU odjednom odustaje i nastavlja pregovore na dva koloseka!? Nespretnosti na strani EU ima.. Tekst je objavljen 3. Šta je najvrednije u kompaniji? S. a zatim i Akcioni plan za realizaciju te strategije.16 Ekonomija i društvo BR. Tužno je. Mi još nemamo elementarne pretpostavke na bazi kojih bi mogli da se upustimo u procenu kada ćemo biti spremni za članstvo.. Sve ostalo je samo stvaranje atmosfere“. Živić: Kupac će platiti brend. na osnovu procena potencijala koje imamo. Državni kapacitet za integraciju jeste ojačan. Kako sada stvari stoje. ali je politička volja za integraciju u EU u međuvremenu opala. raspoloženje nekih ključnih igrača je bilo skeptično. pa tako i Knjaz Miloša. Kancelarija za integraciju Srbije u EU vredno radi na elementima Akcionog plana za njenu realizaciju..Radi se o ogromnom poslu. S. I to nema veze sa sadašnjom situacijom oko priznavanja nezavisnosti Kosova. teško je pretpostaviti da će se ova slika brzo promeniti. daleko razvijenije od nas. A sva je prilika da bi ih trebalo i ubrzati.. Najveća svetska kompanija za bezalkoholna pića tvrdi da trenutno ne namerava da kupi najpoznatiju srpsku kiselu vodu. MAJ 2008 | FOKUS Koka Kola neće Knjaz Promene? Mihajlo Crnobrnja Prihvatio sam ponudu „Ekonomista“ da se dvonedeljno javljam u ovoj rubrici. Kosovo je došlo kao „šlag na tortu“. Strategija se retko pominje.“ „Strategija i Akcioni plan su samo slova na papiru ako ne postoji potrebna politička volja da se reforme nastave. pitanje je da li bi nova rezolucija o EU u Skupštini dobila potrebnu većinu. a da li će to biti lansiranje novih proizvoda ili akvizicija. ali bez podrške ostalih državnih faktora učinak je manji nego što bi trebao ili mogao da bude. Skupština.Bilo bi neophodno što pre sačiniti Strategiju pridruživanja Evropskoj uniji.“ „. koja je inače dala nalog za njenu izradu. U citatu iz članka od pre pet godina namerno stoji i konstatacija da „EU očekuje usvajanje akcionog plana. Rezultat: nakon 5 godina mi smo negde između parafiranog sporazuma i njegovog potpisivanja. 415 | 5. Zainteresovani smo da pravimo posao u svim kategorijama bezalkoholnih pića. marta 2003 godine. Kupac će biti onaj koji. Od tada do sada desilo se sledeće: Crna Gora je danas samostalna država koja je potpisala pomenuti Sporazum. zapravo tragično koliko su se malo stvari promenile za ovih pet godina.

što već sada kontinuirano dokazujemo.89 Holcim ti u Srbiji. Da li name270 Interbrue rava dalje akvizicije u Srbiji i koji su mu 110 Carlsberg sektori posebno interesantni? 117 Lukoil S. osim Knjaz Miloša. Skorašnja preuzimanja u Srbiji Duvanska industrija Niš Apatinska pivara Pivara Čelarevo Beopetrol Cementara Novi Popovac Cementara Beočin Vlasinska rosa Knjaz Miloš Prošlogodišnji neto prihodi su bili veći Na prodaju i Imlek i Bambi od 81 milion evra što je rast za 25 odsto u odnosu na godinu ranije. Jedan deo ide u Albaniju. Guaralice. snim od 66 procenata. isto je učinjeno i sa tržišnog i 51 odsto vrednosnog učešća. kao pravno dva sa 18 odsto tržišnog učešća. Prošle godine smo prodali ukupno 230 miliona litara proizvoda što je rast od 13 odsto u odnosu na 2006. objedinjuje Zaječarsku. dobiće i ostale njegove hodnu godinu u svojoj kategoriji nefirme Bambi. „Aqua viva“ ima nove vlasnike. i na domaćem tržištu i u regionu. Živić: Izvesno je da će Salford osta60. Hrvatsku. uglavnom u Crnu Goru. Živić: Ove godine smo za kapitalne investicije planirali više od 16 milio. Sloveniju. MAJ 2008 | toga koliko je neko spreman da plati.027 Lafarge la za Balkan tako da je realno očekivati 21 Coca-Cola sledeći investicioni ciklus. Sve ovo zajedno bi trebalo da rezultira uspešnom prodajom. To će pre svega biti uloženo u dokaz da se ponašamo kao odgovoran investitor kome je stalo do budućnosti kompanije. a pre nekoliko meseci smo počeli izvoziti „guaranu“ u Ukrajinu. a uzimajući u obzir sve eventualne buduće prihode koje jedna takva kupovina može da donese. je nedavno predsednik Salforda Dosad je „Salford“ u „Knjaz Miloš“ Slobodan Petrović. „Knjaz Miloš“ je jedna od retkih kompanija u Srbiji sa potencijalom da se uspešno nosi sa bilo kojom međunarodnom konkurencijom.000 frižidera na terenu. uložio oko 40 miliona evra. Takođe je činjenica da je industrija mineralnih voda branša koja beleži kontinuiran organski rast sa velikom perspektivom. Imamo superiorno organibiznisa od oko milijardu dolara. godinu najavcena kupac ljena i prodaja mlekara i Bambija. Kakvi su planovi za ovu godinu? S. Na ukupnom Posle „prepakivanja“ vlasništva u tržištu voda „Knjaz Miloš“ ima 33 odsto Knjaz Milošu.18 Ekonomija i društvo BR. Oko 30 miliona litara smo izvezli. Prema izjavama žišnim učešćem od 47 odsto i vrednoiz Salforda. Subotička mlekara gaziranih voda i danas predstavlja broj i Imlek. koji sada. 415 | 5. energetskih napitaka sa 70 odsto tržiš„U pitanju je vrednost imovine i nog učešća. 44 odsto kapitala u Bambiju koji je Brend „Knjaz Miloš“ je najprodavanija takođe u vlasništvu investicionog gazirana mineralna voda u Srbiji sa trfonda Salford. foto: Arhiva . izjavio še od 25. Da li će „Salford“ ostati u Srbiji s obmln EUR zirom na to da je za 2009. godine“. U Beogradu se nalazi centra59.proizvodne kapacitete i to je još jedan na evra. Bosnu i Hercegovinu i Makedoniju. „Knjaz Miloš“ je tržišno orijentisana kompanija sa brendovima koji su lideri ili pretenduju da to i budu u svojim kategorijama. u narednih godinu najveću stopu rasta u odnosu na preti po dana. a koji 387 Philip Morris su u njegovom vlasništvu. U ovom treoko 90 Salford nutku je rano za procenu o tome u kojoj oblasti ćemo investirati. na je takođe ubedljivi lider na tržištu Novosadsku i Zemunsku mlekaru. a zovanu službu prodaje i najveću districeo posao bi trebalo da se završi butivnu mrežu u svojoj kategoriji sa vido kraja 2009.

Reminiscencije na Hitlera u Nemačkoj u neku ruku nisu ni strane. te je najavljena i konferencija za štampu. „Hitler ostaje!“. ali je intervju objavio integralno. marketing. MAJ 2008 | Hotelijerstvo u Srbiji Zablude marketinškog Hitlera Apartman sa slikom nacističkog diktatora u beogradskom hotelu Mr. svaka reminiscencija. poslovne domišljatosti i istorijske revizije i podsticanja neonacističkih pokreta Vesna Lapčić “H eil Hitler.20 Ekonomija i društvo BR. Upravni odbor hotela je prilikom odlučivanja o skidanju slike. nije mesto na zidu sobe luksuznog hotela. kakvih u Srbiji danas nije malo. To je zemlja u kojoj je nacizam vladao i koji je doveo do tragičnih događaja za samu Nemačku. ni čudne. igra s provokacijom koja vređa osećanja brojnih žrtava nacizma i u Srbiji. ali i širom sveta. uključujući Srbiju. u apartmanu 501 beogradskog hotela Mr. nego i Srbe. navodno. Kakvog smisla onda ima izlaganje slike Adolfa Hitlera u poznatoj uniformi iz nacističke Nemačke. Herr Fridmann!” – uzviknuo je jedan od ideoloških vođa nemačkih neonacista Horst Maler pri susretu sa jednim od medijski najpoznatijih nemačkih Jevreja Mihaelom Fridmanom. Najnoviji deo u razvoju ove priče stigao je posle posete ambasadora Izraela Artura Kola vlasniku hotela i najavi da će slika nacističkog vođe završiti tamo gde joj je i mesto – u nekom mračnom podrumu. bile su prve reči zaključka o odluci koju je usvojio Upravni odbor hotela. President. Izraelski ambasador je predočio vlasniku hotela. List je ovaj pozdrav stavio i na naslovnu stranu na kojoj je najavio ovaj intervju. Mada neonacistička partija nije zabranjena i redovno učestvuje na parlamentarnim izborima. Na osnovu ta tri kriterijuma pro- foto: Branislav Ješić . da najvećem zločincu XX veka koji nije ubijao samo Jevreje. smatra se otpadničkom i neprihvatljivom u „glavnom toku“ nemačkog političkog i intelektual- nog života. Dušimiru Zabunoviću. Mihael Fridman je podneo privatnu tužbu protiv Malera. Uprava hotela je najavila da će slika biti uklonjena. ali i mnoge druge zemlje. President doveo je do brojnih kontroverzi i debate o tome gde se nalazi granica između marketinškog trika. Bio bi to kraj jedne bizarne priče. razmatrao tri stvari. ekonomski element i interes celog hotela. kada je ovaj trebalo da ga intervjuiše za nemačko izdanje magazina Vanity Fair. Taj potez izazvao je žustru debatu u Nemačkoj i izjašnjavanje svih političkih stranaka i javnih ličnosti o ovoj temi. a posebno one koje nose brutalnu simboliku. onako kako je i obavljen. 415 | 5.

a ne 27. Milan Kučan. Čaušeskua. Kastra“. Kiro Gligorov. Agencija za privatizaciju je poništila kupovinu fabrike “Minel Elvo” pošto kupac nije ispunio svoje obaveze i oduzela je posle osam meseci. Ako je to tako. ali i predsednici iz regiona Stjepan Mesić. MAJ 2008 | BR. te da bi marketing i “interesi celog hotela” bili podređeni u ovakvom odabiru prioriteta. President. oktobra 2000. iz knjiga.. o čemu je 8. ali to ne znači da je zakon jedini podsticaj za ovakav potez. zapitao se Zabunović. pojavili su se i oni koji na Hitlera gledaju „na drugi način”. oktobra izve- ... mart i puč. Taj njegov čin je izazvao prve napetosti u koaliciji DOS.. zašto onda hotel „Mr. Nadam se da ovaj zahtev neće uticati na pojavu zahteva za skidanje drugih slika. President” i niški ljubitelji „svastike” ne bi o Hitleru sudili „na onaj način”? „Činjenica je da je Hitler ubio šest milona Jevreja. Provokativna karijera Sagovornici iz Turističke organizacije Beograda veruju da su vlasnika vodili marketinški i provokativni razlozi. Ali. Posredno je saopšten da je. zapravo. Paradoksalno za Srbiju. U selu pored Niša skupili su se poštovaoci Hitlera da proslave njegov rođendan. Kragujevac. „Naša odluka da skinemo portret. U zemlji u kojoj još uvek postoje stratišta kao što su Kraljevo. Silvio Berluskoni. rekao je Zabunović. Puni samosažaljenja oni danas tvrde da bi istorijski trebalo ceniti Trojni pakt. Zabunović kaže da oni ne veličaju Hitlera. sa naoružanim ljudima preuzeo glavnu carinsku upravu u Beogradu kojom je do tada rukovodio Mihalj Kertes. Zabunović se izvinio svima koje je povredio postavljanjem ove slike i najavio njeno uklanjanje. Banjica i Staro sajmište to izgleda sasvim perverzno. Fidel Kastro. Pre hotelijerskog slučaja. Agencija za privatizaciju ceo slučaj prijavila je Upravi za borbu protiv organizovanog kriminala.“.| 5. Niški pozdrav „Heil Hitler! Sieg Heil!” samo je ruralni odjek sofisticiranije reinterpretacije istorije intelektualnih krugova. Hotel Mr. filmova. onda nestaje i žrtva. a nekada uzorno preduzeće sasvim je ruinirano. što nije slučaj u Srbiji. U ovoj fabrici je. 21 cenjeno je da slika treba da ostane “dok se ne ostvare sve rezervacije koje su napravljene do sredine aprila”. održan i prvi seminar o mobingu (zlostavljanju na poslu). Istina je da u Srbiji nema zakona koji bi bio osnova za prinudno uklanjanje Hitlerovog portreta. ekonomski motiv bio presudan. ako nestane ubica. kako samo pravo kaže. čim nam se ukaže prilika je trajna. Tu su brojne istorijske ličnosti: Margaret Tačer. je “dizajn hotel” u kojem šezdesetak portreta predsednika ima svoje mesto na zidovima apartmana.. koji se nalazi u Karađorđevoj ulici. Saopšteno je još da je “odluka neopoziva”. Vinston Čerčil. Dvajt Ajzenhauer. Javnosti je postao poznat kada je 5. nakon toga. Dušimir Dušan Zabunović vlasnik je firme MPS Group i iza sebe ima dug staž privatnog preduzetnika. Možda onda treba da ga izbacimo iz muzeja Madam Tiso. pa i savremenici Vladimir Putin. ali da će se se sačekati da se za to “ukaže momenat”. Ernesto Če Gevara. jer imamo portrete i Staljina. 415 Ekonomija i društvo U Evropskoj uniji je strogo zabranjeno veličanje lika i dela nacističkih lidera i simbola. Poslovna biografija Dušana Zabunovića je takođe provokativna.. ali da „svako ima pravo da gleda na Hitlera na jedan ili drugi način“.

povredila osećanja ljudi. već može izazvati samo pojedinačne reakcije. ali da ju je neocarinjenu prodao čime je izbegao plaćanje 3. Čak i kada za neko vreme Hitlerov portret ode u magacin. ali ne i da preduzimamo korake. Zabunović nije želeo da govori za tu emisiju. zašto ne bi to moglo da bude prihvatljivo još više i za Hrvatsku? Čak i ne hoteći. kaže on. Zvuči morbidno. A da li postoji mogućnost da se Firer vrati u apartman 501 ili neki drugi. ali je negirao sve navode. kako je istakao i sam vlasnik. po njegovim rečima. rečeno je. MAJ 2008 | stio i dopisnik “Njujork Tajmsa” iz Beograda Stiven Erlanger. u Srbiji ne postoji zakon koji direktno sankcioniše neonacističko delovanje i propagandu. Zabunović je bio priveden istražnom sudiji Okružnog suda u Beogradu zbog sumnje da je kao direktor MPS Group od 10. zašto se u toj izokrenutoj logici ne nađe mesto i za Antu Pavelića? Ili. Ako je pitanje da li se može re- Moralna načela “Pitanje uklanjanja Hitlerovog portreta nije u ingerenciji Turističke organizacije Srbije i Turističke organizacije Beograda. pisale o bombaškom napadu na poslastičarnicu “Aca” i dovele ga u vezu s njim. Profil gostiju koji rado biraju apartman 501 nije lako opisati. Ako ima tražnje biće i ponude. po njegovim rečima. Ili. mada se i o njemu pisalo kao o “Đinđićevom kumu”. On dalje objašnjava da bi bilo zdravorazumski pretpostaviti da će neko izabrati tu sobu na osnovu ličnih preferencija. ima onih koji. koja je istraživala šverc cigareta tokom devedesetih. Vlasnik je postigao cilj da se piše o njegovom hotelu”. ili dajemo određene preporuke. Međutim. ne mogu mnogo uticati na one koji iznajmljuju sobu 501. “Teško se može govoriti o postojanju određenog i jasnog profila osobe koja bi u tako nečemu nalazila zadovoljstvo. Ako je ideja tog hotela da postavlja portete predsednika mnogih država. Ja se sa tom vrstom promocije ne slažem i slažem se da portret treba ukoloniti. decembra 2001. ali iz ugla buđenja fašističke. Njegovo ime ponovo postaje aktuelno 2006. Zanimljivo bi bilo znati šta bi to nekoga motivisalo da poželi da spava sa Hitlerom iznad glave i kako izgleda ta lič- nost. nabavio softversku opremu kao osnovno sredstvo za rad. ili želeti nekog da impresioniraju pa makar i na taj način.22 Ekonomija i društvo BR. Psiholog Nebojša Đokić se slaže da bi pojavu trebalo posmatrati u širem društvenom kontekstu. dok su dnevne novine Glas javnosti u septembru 2002. postavljanje slike se više kosi sa moralnim normama nego zakonskim. vlasnik hotela odgovara: „Verovatno neće nikad. marketinški i „umetnički” razlozi su istaknuti kao opredeljejući za izbor enterijera i slika u apartmanima. Ona navodi da postojanje hotela sa Hitlerovim portretom u Beogradu ne može negativno uticati na ugled zemlje. Marketinški ekspert Voja Žanetić kaže da čak i negativni medijski napisi o postavljanju Hitlera u isti rang sa recimo Gandijem i Mendelom. koja je. žele da budu neobični pred sobom i drugima. Činjenica da neko u tome vidi nešto zanimljivo može biti znak najrazličitijih stvari i proizvod najrazličitijih motiva. „Ne treba peruveličavati značaj ovoga. komentar na nemačko nasleđe. smatra psiholog Nebojša Đokić. od cele ove uvrnute stvari. Kako stavljanje Hitlerove slike ne diskriminiše nikoga ovo delo ne bi moglo ni da se zakonski sankcioniše. Na Kertesovom mestu zadržao se svega 24 časa. Ipak. kao umetnička dela. do 28. Međutim. nakon hapšenja Zabunovića. Ti portreti su bili. u „sremskokarlovačkoj školi” slikanja. ali kako drugačije objasniti ovu vrstu idiotluka”. „Delo treba posmatrati u kontekstu. Umetnički i marketinški ugao Već prilikom otvaranja hotela. Ako treba da se takmičimo u morbidnostima. Ako stavljanje slike Hitlera nije sankcionisano zakonom onda s te strane ne postoji problem. ali da bi tužilac trebalo da ispita da li taj potez potpada pod nacističku propagandu. napravljeni od ljudskih kostiju i kože. Može da se razjasni šta je to što u istoriji vredi. ponuditi “tečnog Jevreja” kao kupku. godine izjavljuje da su se u “Zabunovićevoj poslovnoj zgradi održavali sastanci masona Dragana Maleševića Tapija”. na primer. misli Marković. može biti neke koristi. Vojislav Šešelj u intervjuu 2002. navodi se da je Zabunović poslovao sa Markom Miloševićem odnosno da mu je davao procenat od prodaje cigareta. kaže Đokić. kaže Ljiljana Čerović iz Turističke organizacije Srbije. mogli bi da se nude sapuni iz Aušvica. prema čemu možemo da osećamo ravnodušnost. a prema čemu gnušanje. Bilo bi neozbiljno tako izdvojenu pojavu dovoditi u vezu sa opštim ponašanjem i stavovima te osobe”. a šta ne. Slike su proizvedene. “U tom smislu slika najpoznatijeg naciste u istoriji na zidu hotelske sobe nije samo neslana šala i marketinški potez već pokazatelj opšte društvene klime”. ne samo u Srbiji. U razgovoru za „Ekonomist” Žanetić navodi da stavljanje Firerovog portreta na zid nije veličanje zločinca. zaključuje Đokić. „Verovatno postoji hiljade ljudi u svetu koji drže Hitlerovu sliku iznad kreveta. nacističke i druge diskriminatorske ideje. onda to nije problem“. onda je odgovor potvrdan ukoliko vas zakon ne sprečava u tome i ukoliko vam se ne gade takvi gosti koji iznajmljuju tu sobu“. u emisiji B 92 Insajder. ali nikad se ne zna“. počeli pojavljivati po galerijama Zapadne Nemačke još krajem sedamdesetih godina. Ako Hitlerov portret može da bude atrakcija u Srbiji. foto: Dragan Milošević . Mi možemo da imamo stav. Očito je vlasnik hotela to uradio u marketinške svrhe”. portretima koji takođe imaju svoje mesto u ovom dizajn hotelu. Mada. U septembru 2002. Srđan Marković slikar i predsednik umetničkog saveta Udruženja likovnih umetnika Srbije kaže da su se Hitlerovi portreti. već Ustav repulike i Krivični zakon zabranjuju diskriminaciju po svim osnovima. navodi Čerović. 415 | 5. kaže Voja Žanetić i dodaje: “Meni je to odvratno. i u tom slučaju nije važno šta se postavlja već u kom kontekstu se postavlja.1 milion dinara. klamirati nešto ružno.

godini). ali je startna osnova privrede Srbije u odnosu na EU neuporedivo niža i biće potrebne decenije da bi je sustigla. do 2006. najavljuje državni sekretar Ministarstva finansija. trebalo da ostvari privredni rast od 5. i povezano rast kamatnih stopa). koji bi 2009. i dalje bi bio veći nego.5 u 2009.5 na šest odsto godine trebalo da uspori na četiri odsto. primera radi.5 2008.454. godinu. Prema makroekonomskim projekcijama Vlade Srbije do 2010. naime. godini i po 6. analitičari MMF-a su. za period od 2008. Janko Guzijan.2 odsto. Hrvatski BDP bi.8 3. kraj perioda. Bosna i Hercegovina bi ove i naredne godine. Projekcija privrednog rasta Srbije 2006. tako.125.0 2009. a u sledećoj godini pet odsto. godini procenjuje rast od 4.0 2010. dok se za Makedoniju u 2008. predvidela je prosečni godišnji rast BDP od 6. U analizi kretanja evropske ekonomije. U Ministarstvo finansija smatraju da je nova procena MMF-a rasta od četiri odsto za 2008. priznaje da se ekonomski i finansijski rizici po ostvari- vanje ekonomskih rezultata povećavaju. koja bi ove godine trebalo da ostvari rast od 7.3 odsto.0 8. „Zato ćemo bliže pratiti kretanja makro pokazatelja i obaveštavati javnost ukoliko dođe do revizije pokazatelja“. „To je inače i sadržano u trogodišnjem Memorandumu usvojenom krajem 2007. Ukoliko bi se ovakve prognoze obistinile bio bi to skoro upola manji rast u odnosu na prethodnu godinu (7.0 Izvor: Memorandum o budžetu za 2008.573 6. 3. godini reč. očekuje se i da će poljoprivreda rasti bar deset odsto u ovoj godini. koja se. godini u odnosu na prethodnu sa 7. ipak. da će Srbija tokom ove godine ostvariti privredni rast od četiri odsto.5 5.5 odsto na šest odsto. među kojima je i Srbija. a sledeće nešto manji (5. sa 7. godine. MAJ 2008 | Raskorak u procenama MMF i Ministarstva finansija Srbije Potcenjena privreda povećanih rizika Biljana Korica Vukajlović Ministarstvo finansija Srbije ne odstupa od svoje procene da privredni rast ove godine biti šest. MMF ukazuje i da u tranzicionim privredama postoji čvrsta veza između strukturnih reformi i potencijalnog rasta.5 4. U mnogim tranzicionim evropskim zemljama analitičari MMF-a uočili su brz rast spoljnog debalansa. Memorandum o ekonomskim i fiskalnim politikama za period 2009-2011 je u pripremi i zakonski rok za njegovo usvajanje je 15. u Evropskoj uniji.5 5. do 2010. pak. Među merama koje stručnjaci MMF-a preporučuju zemljama s rastućim deficitima.4 odsto). godine trebalo da popravi ovaj rezultat i ostvari rast bruto domaćeg proizvoda za šest odsto. spoljnog deficita. 3. Guzijan. Procena inflacije biće promenjena i uvećana M eđunarodni monetarni fond (MMF) objavio je sredinom aprila prognozu privrednog rasta Srbije u ovoj i narednoj godini. međutim.24 Ekonomija i društvo BR. da bi se na taj način što pre prevazišli postojeći debalansi. finansija . ali manji i u odnosu na period od 2001. MMF za većinu zemalja u tranziciji predviđa dalji privredni rast.609 6.5 odsto). Ministarstvo finansija Srbije već predviđa usporavanje ekonomskog rasta u 2008. istina. godine kada je prosečna godišnja stopa rasta iznosila 5.3 odsto (i to šest odsto u 2008. ali po nižim stopama od dosadašnjih u prethodnih nekoliko godina.5 odsto. pre svega u industriji.103 6.0 4. u EUR BDP (%). i 2010. Napredni(ji) region Rast od četiri odsto. što uvećava rizik od “snažnog prizemljenja”. godinu.485. maj. Analitičari MMF-a procenili su. godinu niska. godinu od šest odsto. Min.3 odsto. ove godine trebalo da ostvari nešto veći rast od Srbije . u % 2. 415 | 5. trgovini na malo i turizmu gde su stope rasta iznad šest odsto. a ne četiri odsto kako je to procenio Međunarodni monetarni fond.7 6. značajno razlikuje od zvanične projekcije ovdašnjih kreatora ekonomske politike.4. tako i domaći (rast inflacije.0 6.354 5. uključujući i veoma visoke deficite u bilansima tekućih plaćanja i rast spoljnog duga. dok ce procena inflacije biti revidirana naviše“. što može bitno doprineti smanjenju postojećih spoljnih debalansa.779. godine. kaže Guzijan dodajući da je Ministarstvo finansija već predvidelo usporavanje ekonomskog rasta u 2008. godinu u odnosu na 2007.128. Generalno. 2. Neće biti izmenjene procene ekonomskog rasta za 2008. dok bi 2009. zastoj investicija i rast političke neizvesnosti). bar kada je o 2008.6 2007. pri tome. državni sekretar ovog ministarstva. Nakon prošlogodišnje suše.5 odsto. godišnje stope realnog rasta Inflacija.0 5. kako spoljni (kriza na finansijskom tržištu u Americi i Britaniji.058 7. BDP. mlrd dinara (tekuće cene) BDP po stanovniku. pre svega su potezi na planu makroekonomske politike usmereni ka strukturnim reformama. kaže da su u prvom kvartalu ove godine već ostvareni pozitivni rezultati. ove godine za većinu zemalja u okruženju predvideli brži rast nego u Srbiji.3 4. Najveća stopa rasta u regionu zapadnog Balkana očekuje se u Crnoj Gori. 2. tako da dosledni reformski potezi mogu usmeriti ključne privredne resurse u sektor spoljnotrgovinskih proizvoda.

i pored toga što čuveni kanal Dunav-Tisa-Dunav. naša zemlja je na poslednjem mestu u Evropi po površini navodnjavanja. kojih je najviše kod nas. i pojeftinjenje bi iznosilo do 50%. trenutno nije u upotrebi. a ni oni postojeći nisu dovoljno iskorišćeni. Uvođenje sistema za navodnjavanje skupo za poljoprivrednike. a najlošija situacija je u Šumadiji i Pomoravskom okrugu. . FI 1 odgovara situaciji u kojoj se voda doprema do centra svake pojedinačne parcele. međutim. u našoj zemlji se navodnjava svega 30-40 hiljada hektara. pa ga zato i ne koriste. ne može se ostvariti uspešna poljoprivredna proizvodnja bez navodnjavanja. Relativno dobru pokrivenost sistemima za navodnjavanje imaju i Mačva. godini u odnosu na povoljnu godinu (npr. oprema za navodnjavanje bila bi zajednička. Takav slučaj je prikazan u slučaju FI 2. koji je trebalo da navodnjava čak 510. 1991). ali to nije dalo očekivane rezultate. ne preostaje ništa drugo nego da gledaju u nebo i prizivaju kišu tokom sušnog perioda. bespovratno ulagala u sisteme za navodnjavanje. Sistemi Branko Simeunović.” On dodaje da ima puno onih proizvođača kojima je uvođenje ovog sistema i dalje jako skupo. pa su zato kanali ubrzo obrasli u korov i trsku. Naša država je. Ako bi se voda dopremala do četiri susedne parcele. navodnjavanje kod nas nije razvijeno i o njemu se priča tek kada nastupi suša”.000 hektara. Svetska projekcija je da će se u budućnosti proizvoditi 60 odsto hrane u ovim sistemima. svojevremeno. a pravilna primena. To je ujedno i najskuplja varijanta. predstavlja svega jedan odsto obradivih površina. „Teško je organizovati savremen sistem za navodnjavanje na malim posedima. ističe Nikolić. Zakon o udruživanju u svrhu navodnjavanja – ne postoji Bojana Stamenković ada dođe do velikih suša i nedostatka vode. a mnogi sistemi ostali su neiskorišćeni. tako da se uz sisteme navodnjavanja proizvodi oko 40 odsto potreba u hrani. Ukoliko bi došlo do ukrupnjavanja parcela i dve susedne parcele zajednički iskazale svoj zahtev za vodom. potrebne su velike pumpe. U svetu je navodnjavanje doživelo snažan razvoj u proteklom veku i poraslo je sa 50 na 250 miliona hektara. kaže Goran Nikolić K iz Instituta za vodoprivredu “Jaroslav Černi” i dodaje da se ne može govoriti o organizovanoj primeni navodnjavanja u Srbiji. i trake za navodnjavanje. Srpskim poljoprivrednicima. kukuruz. MAJ 2008 | Neslavni rekord Poslednji u navodnjavanju Srbija je na začelju u Evropi po površini koju navodnjava. Rascepkani posedi „Nažalost. samo za ratarske kulture (pšenica. koji mi poljoprivrednici ovde najviše koristimo. Postojali su različiti planovi za uvođenje navodnjavanja. jer voda mora biti hemijski čista. dovod vode bi mogao biti značajno redukovan. održavanje i korišćenje zahteva profesionalni menadžment i obučene radnike”. soja i šećerna repa) u Srbiji premašili 500 miliona evra. I dok se u zemljama u okruženju navodnjava skoro trećina obradivog zemljišta. Naime. i to je slučaj prikazan kao FI 4. pojeftinjenje bi iznosilo i do 75 odsto. “U ovom kraju su veća gazdinstva su pokrivena sistemom za navodnjavanje. što zajedno sa baštama koje se navodnjavaju. kaže da već duže vreme koristi sistem za navodnjavanje na svom imanju i da je on za povrtarsku proizvodnju gotovo neophodan.26 Ekonomija i društvo BR. U Vojvodini se navodnjavaju najveće površine. 415 | 5. Za sistem “kap po kap”. što odgovara iznosu potrebnom za izgradnju savremenih sistema za navodnjavanje na površini od oko 200. jer u Srbiji skoro da ne postoje sistemi za navodnjavanje. poljoprivrednik iz sela Trbušca kod Šapca. s obzirom da svaka parcela dobije vodu kako to pravila slobodne distribucije nalažu. Procenjuje se da su gubici u sušnoj 2000. ali nisu popularisali njegovu upotrebu u poljoprivredi. suncokret. zatim filteri za prečišćavanje vode. koje se postavljaju u bazene sa vodom.000 hektara. okolina Leskovca i Negotinska nizija. Tim pre što je moderna tehnoloKako smanjiti troškove gija skupa i sofisticirana.

ističe Branko Simeunović. godine bi trebalo da površine pod sistemima za navodnjavanje u Srbiji obuhvataju 765. “Za razvoj navodnjavanja potrebno je stvoriti ekonomske i organizacione okvire da se celokupna poljoprivreda transformiše u skladu sa primarnom proizvodnjom putem navodnjavanja. Zato je jedini održiv model. u saradnji sa Svetskom bankom. Na taj način bismo kao rezultat dobili stvaranje zakona ili podzakonskog akta koji bi regulisao ovu oblast”. Stručnjaci kažu da je razvoj sistema za navodnjavanje uslov za povećanje proizvodnje hrane. a mi 27 Pomoć države Vodoprivrednom osnovom Republike Srbije data je dugoročna projekcija razvoja navodnjavanja do 2020 godine. od 22. Prema ovim planovima. “Bez pomoći države. Ovakav pristup zahteva i transformaciju prehrambene i pratećih industrijskih grana. do 2020. pod uslovom da je domaćinstvo prijavljeno.000 hektara. naravno. objašnjava Žakula. “Država u prethodnom periodu nije pomagala sitnim proizvođačima. samo na ratarskim kulturama izgubljeno oko 500 miliona evra u odnosu na rodne godine u Srbiji imamo razbijenost parcela. u okvi- ru kojeg postoji i mogućnost osnivanja ovakvih udruženja. Smatra se da se navodnjavanjem prinosi povećavaju i za 3050 odsto. Zato bi prioritet u razvoju ove oblasti trebalo da bude obnova postojećih i izgradnja novih malih i velikih sistema. sa povećanjem poljoprivredne proizvodnje. Planiran je prosečni godišnji tempo izgradnje novih sistema za 16. u periodu od 2010-2020. što nije prijavljeno i dodaje da takva pojava nije dobar način razvoja ovog sistema. koji se inače primenjuje u svetu. Da Ministarstvo poljoprivrede od nedavno daje subvencije za zalivne sisteme potvrđuje i Dmitar Žakula iz Republičke direkcije za vode.2010. u periodu od 2000. odnosno kada poljoprivrednik dostavi račun. potrebna oprema ostala skupa”. On smatra da navodnjavanja u Zbog suše 2000. Ministarstvo poljoprivrede će. MAJ 2008 | BR. da se sitni proizvođači udružuju. Država je tek nedavno počela da daje kredite za navodnjavanje. 415 Ekonomija i društvo Srbiji ima više nego što je registrovano. Ali za mnoge je i pored kredita. ističe Goran Nikolić. realizovati projekat Rehabilitacija sistema za navodnjavanje i odvodnjavanja. . jer sitni proizvođači navodnjavaju iz vodovoda ili iz živih tokova. Samo tako je moguće ostvariti prave ekonomske efekte i opravdati ulaganja u izgradnju ovih sistema “. godine. godine. zahteva i adekvatno prilagođavanje strukture prehrambene industrije.000 hektara. teško da se situacija sa slabim korišćenjem sistema za navodnjavanje može poboljšati.| 5. Kod nas ne postoji Zakon za udruživanje u svrhu navodnjavanja. odnosno.000 hektara. refundira mu se deo novca u iznosu od 40 procenata. Intenzivan razvoj navodnjavanja. godine.

Viši savetnik organizacione jedinice Čačak u kraljevačkoj regionalnoj privrednoj komori Gorana Tanasković naglašava da bi sama gradnja imala velikog uticaja na čačansku i privredu Moravičkog okruga. Užica i dalje prema Crnoj Gori. Ekologija u bezbednost Opštinski menadžer i jedan od autora Lokalnog akcionog ekološkog plana. primetna je nervoza među vlasnicima čačanskih građevinskih i transportnih firmi. krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog veka. Velimir Mitrović tvrdi da ne postoji ekonomska oblast. i smatraju da se izjave vojvođanskih političara mogu posmatrati kroz prizmu političkog marketinga. dodajući da bi ta saobra- ćajnica za čačansku i privredu ostalih opština koje bi se našle ili gravitirale prema trasi autoputa. sve završilo na ideji. Tek 1994. Usvajanjem Prostornog plana odlučeno je da trasa autoputa od Beograda do južnog Jadrana ide preko Mladenovca. u velikoj meri bi se rasteretio i saobraćaj u gradu. taj grad je ‘u centru sveta’. kao deonici autoputa Horgoš – Požega. međutim. budući da je realno očekivati da veliki broj firmi iz ovog dela Srbije bude angažovan na izgradnji. dok je po drugom idejnom rešenju autoput trebalo da se gradi preko Mladenovca i Preljine prema južnom Jadranu). kao ni Republika Srbija.Beograd ne treba da ide dalje od prestonice. od poljoprivrede do ekologije i turizma. ako bi uspeo da zasluge za realizaciju projekta pripiše sebi”. Onog trenutka kad su javnosti. uz maksimalno anagažovanje lokalnih političara iz Čačka i Gornjeg Milanovca. onemogućilo je da se projekat realizuje. čime je izgradnja autoputa od Beograda do Požege dovedena u pitanje. kaže Mitrović. intenzivno govori poslednjih nekoliko godina. brzina saobraćaja je mnogo veća na autoputevima. udesi dešavaju svakodnevno. Uglavnom se. Njegovom izgradnjom bio bi ubrzan rast čačanske privrede za 50 do 60 odsto. a takva saobraćajnica značajno utiče i na ekologiju. a tadašnje društveno uređenje nije poznavalo i priznavalo koncesiju kao način finansiranje izgradnje kapitalnih infrastrukturnih objekata. koje su verovale da će biti angažovane na izgradnji autoputa. koju neki nazivaju i magistralom smrti. opštine preko čijih teritorija bi mogla da prođe ta saobraćajPodeljeni stavovi I nica započele su pravi “mali rat” u nastojanju da izdejstvuju odluku da autoput prođe baš tuda. dobila pun značaj samo ukoliko bi se njom povezala i Crna Gora. ako se o izgradnji autoputa od Beograda do Požege. na kojima su kolone i zaustavljanja veoma retki. da bi se pre nekoliko godina ministar Velimir Ilić dosetio da bio mu gradnja autoputa oko koje smo se tada složili mogla doneti političku korist. Kada sa čačanima razgovarate o stavu dela vojvođanskih političara da autoput Horgoš . veliki deo Čačana ipak zastupa stav da autoput ili bilo koja investicija od opšteg interesa ne može i ne sme biti deo ničije predizborne kampanje. . od kad je u srpsku Vladu ušao ministar Velimir Ilić koji dobar deo svog političkog marketinga zasniva upravo na tom projektu. čija bi gradnja za privredu ovog dela Srbije predstavljala nemerljiv podsticaj. na koju ne bi uticala takva saobraćajnica. ideja o modernoj saobraćajnici od prestonice do južnog Jadrana datira još od vremena završetka pruge Beograd – Bar. godine usvajanjem Prostornog plana Republike Srbije. budući da je Ibarska magistrala iz godine u godinu sve opterećenija. Kad je reč o značaju autoputa Beograd – Požega u Čačku se svi slažu da bi on u mnogome doprineo razvoju čitavog regiona. MAJ 2008 | Čačani o zastoju gradnje autoputa Horgoš . U tome da je autoputneophodan ovom delu Srbije svi se slažu. 415 | 5. „To što se dogodilo devedesetih godina. pa dalje do Bara. budući da tadašnja država – SFRJ.28 Ekonomija i društvo BR. Međutim kada razgovarate o načinu na koji deo Vlade Srbije želi da realizuje ovu investiciju. nisu uspele da obezbede novac za gradnju. zbog čega se obilaznica oko Čačka “pretvorila” u prometnu gradsku ulicu. prezentovane moguće trase autoputa (jednom opcijom je predviđeno da ta saobraćajnica bude izgrađena preko Obrenovca i Valjeva do Požege i Užica. „Kad autoput prolazi na sedam kilometara od grada. suočićete se sa podeljenim mišljenjima u zavisnosti kakvu političku opciju podržavaju vaši sagovornici. Preljine. na žalost. s obzirom na to da su iskustva iz zemalja u regionu pokazala da se u zonama autoputeva najviše investira. Istovremeno. zbog čega smatram da bi izgradnja autoputa preporodila ovaj deo Srbije u svakom pogledu”.Požega Ključni podsticaj invesicija Aleksandar Arsenijević Od kad je Vlada Srbije odbila da produži rok koncesionaru za pribavljanje bankarskih garancija. Značaj Još tada je procenjeno da bi izgradnja takve saobraćajnice bila od višestrukog značaja za Čačak i lokalnu privredu. Sa stanovišta bezbednosti apsurdno je govoriti o prednostima autoputeva na kojima su saobraćajne nesreće veoma retke dok se na Ibarskoj magistrali. Osim što bi se autoputem znatno ubrzao saobraćaj prema Beogradu i dalje prema Novom Sadu i Mađarskoj. Autoput bi predstavljao ključni faktor kad je reč o investicijama i smanjenju broja nezaposlenih. kaže bivši predsednik čačanske opštine i republički poslanik Rodoljub Petrović. razrešene su sve dileme koje su se odnosile na trasu budućeg autoputa.

Naime. Trenutno stanje sa dinarom je realno. kupio 40 kamiona putem lizinga. kao i čitavog niza drugih gorućih komunalnih i infrastrukturnih problema. čiji je većinski vlasnik od jula prošle godine izraelski Kavim. a da će. kažu u najstarijoj čačanskoj agenciji za promet nekretnina Viza. zbog svega što je pratilo ovaj projekat. „Možda je činjenica da se još sa preciznošću ne zna trasa budućeg autoputa uticala da za sada nema povećane ponude i tražnje na području za koje se pretpostavlja da će preko njega proći saobraćajnica. i taj trend jake srpske valute ostaće barem još dva meseca (inače. Ako bi se tražila prosečna cena zemljišta. 415 Ekonomija i društvo 29 Brži razvoj dela privrede koji se bavi javnim i teretnim prevozom. po oceni Andrije Stanića generalnog direktora kompanije Autoprevoz Čačak. Dinar će jačati i zbog daljih dokapitalizacija banaka (pravilo da plasmani stanovništvu ne mogu biti veći od 150 odsto kapitala banke i čim priđu tom limitu. jer ako u ovim uslovima opstaje. Međutim.| 5. banke moraju da se dokapitalizuju). što bi ih izložilo deviznom riziku. očekivano je bilo da kad se strasti smire dođe do vraćanja na stari nivo. tako da u tom smislu kurs ima osnova da bude na ovom nivou. Bonaca na tržištu nekretnina Sama najava gradnje infrastrukturnih objekata kakav je autoput po pravilu utiče na tržište nekretnina. Moguće je i pooštravanje monetarne politike. objašnjava Stanić. . jer bi prilivi ino-kapitala ipak bili dovoljni za održivost platnog bilansa. dinar je bio nominalno oslabio prema evru u periodu januar-mart 2008. od privatizacije do dolaska novih stranih investicija. zbog mera Narodne banke Srbije. Čak se u gradu nezvanično može čuti da je jedan čačanski preduzetnik. konvertovati u dinare. ukoliko stopa inflacije nastavi da raste dosadašnjim tempom (bazna inflacija trenutno iznosi 7 odsto na godišnjem nivou). već bi se to odrazilo i na naše troškove kao što su gorivo i amortizacija na koje trenutno odlazi znatno više novca nego na putarinu. godine za 3. U suprotnom. Da bi se stabilnost održala važan je ishod izbora. U svakom slučaju. slažu da bi autoput mnogo značio za grad. ali i je i dalje zapravo u devizama. za to biti potrebno upola manje vremena”. za sada srpska valuta deluje vrlo stabilno. Posle izbora se može desiti da kurs naglo skoči u slučaju da pobedi antievropska opcija. MAJ 2008 | BR. Stabilnost dinara nije neočekivana. zbog dejstva mera Narodne banke Srbije o adekvatnosti kapitala i načinu obračuna deviznog rizika. To bi značilo skuplje kredite u dinarima i manju mogućnost pristupa takvim kreditima. I da nije bilo političkih problema stanje platnog bilansa i naše ekonomije bi svakako bilo težak problem. bez izuzetka. zbog čega kod većine i preovlađuje neverica da će se ovaj projekat realizovati u dogledno vreme. koje se tiču deviznog rizika banaka. Obični građani se. za sada tržište nekretnina u Čačku miruje. Predstoje i neke mere Narodne banke Srbije od jula. saradnik naučnog centra Privredne komore Srbije Odgovor Jačanje dinara tokom aprila posledica je mera Narodne banke Srbije. Priliv kapitala i strane investicije nisu u potpunosti stali. iako su mnogi „izvori” evra za ovu godinu presušili. koja zavisi od niza faktora kao što su površina. naročito zemljišta koje će se naći na trasi ili u zoni saobraćajnice. primetna je nervoza među vlasnicima čačanskih građevinskih i transportnih firmi. PITANJE NEDELJE Jačanje Pitanje Zbog čega je dinar naglo ojačao poslednjih dana? Goran Nikolić. aprila i na tržištu se našlo oko 200 miliona evra. kao i zbog sezonskih prihoda od izvoza. pa će se jedan deo kapitala banaka u stranom vlasništvu. To što mnogima ipak smeta jeste politizacija tog. jer banke za ovu namenu mogu povući sredstva iz repo operacija na primer umesto prodaje deviza. čime je izgradnja autoputa od Beograda do Požege dovedena u pitanje. koji je knjižen u dinarima. posle velike napetosti kada je domaća valuta naglo padala. Pitanje je koliko će mera Narodne banke Srbije da se 10 odsto obavezne devizne rezerve konvertuje u dinare uticati na veću ponudu deviza na Međubankraskom deviznom tržištu. nema razloga da dinar slabi. Od kad je Vlada Srbije odbila da produži rok koncesionaru za pribavljanje bankarskih garancija. jer će doći do još većeg priliva kapitala.9 odsto). banke su intenzivno prodavale devize od 7. jer su politička iščekivanja podigla kurs. koje su verovale da će biti angažovane na izgradnji autoputa. u najmanju ruku zbog mnogo brže veze sa Beogradom u kome po tradiciji studira veliki broj mladih Čačana. I u narednom periodu. banke će prodavati devize. blizina puta i slično. a samim tim će i domaća valuta jačati. „Ne samo da bi se za kraće vreme putovalo do Beograda i dalje do Subotice. ali i dotoka deviza zbog nekoliko dokapitalizacija banaka. dok je u istom razdoblju realni bilateralni kurs dinar-evro oslabio za 1. i da sada ne zna šta će sa njima. sigurno će i tada. ali bi u tom slučaju Narodna banka Srbije intervenisala i u srednjem roku ne može doći do drastičnih pomeranja kursa. direktno zavisi od izgradnje autoputa. što je direktno uzrokovalo apresijaciju dinara. kad bude urađen ovaj put. Prednosti jedne ovakve saobraćajnice možda najbolje ilustruje podatak da je sada potrebno tri sata od Čačka do uključenja na autoput Beograd – Zagreb. Međutim ne nerešiv. Narodna banke Srbije je restriktivnim merama pokušala i uspela da stabilizuje stanje. ona bi se kretala između 50 i 100 evra po aru”.8 odsto.

mnogostruko potcenjena Piše: Nebojša Nešovanović. nacrt zakona predlaže naturalnu restituciju gde god je to moguće. Sarukovodilac odeljenja procena King Sturge T ema nekretnina i tržišta nekretnina postaje sve aktuelnija u Srbiji.30 Reflektor BR. najpošteniji način . „Novi – stari“ vlasnici zemljišta bi. najveći deo zemljišta bi mogao da bude vraćen pređašnjim vlasnicima. određivale lokalne samouprave. retki su i uglavnom se tiču restitucije i obeštećenja starih vlasnika. prema predlogu zakona. parkovi i sl. učestvovali bi na svojevrsnoj „lutriji“. zamenio tržišnim. Zbog toga oni i presavijaju tabak. te kad je i pre nacionalizacije bilo u javnoj svojini. To što je trenutno najveći problem tržišta nekretnina. Vlasnici objekata na denacionalizovanom zemljištu zadržali bi pravo svojine nad objektima i ostali zakupci zemljišta. Gledano sa šireg društvenog značaja to je sekundarna tema ovog zakona. To što je tačno jeste da bi u slučaju direktnog dogovora vlasnika zemljišta i vlasnika objekta skoro uvek pravdu morao da „deli“ sud. samo je od pola tačno. koji je oko 120 dinara mesečno. a da „gubitnici“ nisu gubitnici. koja je trenutno. Ali. Ovo objašnjenje je samo do pola tačno. Lokalne samouprave se ipak biraju na izborima i zakupnine određuju po „meri” prosečnog potrošača. u međusobnom dogovoru vlasnika zemljišta i vlasnika objekta svaki „slučaj“ završio na sudu. Sreća će biti Pat pozicija Ideja ovakve privatizacije gradskog građevinskog zemljišta je da se zaštite sadašnji vlasnici objekata. ukoliko se za restituciju zemljišta na kojem je objekat izgrađen niko ne bi javio. a i nepravda koja pada u oči posle detaljnog čitanja predloga zakona. vlasnici (delova) objekata bi ostali zakupci zemljišta. i za nekih 10 do 20 godina možda bi se dostigle vrednosti za koje danas mnogi smatraju da bi trebalo da budu tržišne.stari“ vlasnici zemljišta već spremaju za sud. barem u Beogradu.naturalno. a gubitnici oni koji dobiju pravo zakupa Nedoslednost. jeste cena zakupa gradskog građevinskog zemljišta. dakle. To je ono na šta većina sadašnjih vlasnika objekata nije imala nikakav uticaj ili što nije mogla da zna. koji su. barem u Beogradu. ili susvojinu. privatizacija gradskog građevinskog zemljišta. Oduzeto gradsko građevinsko zemljište trebalo bi da bude vraćeno starim vlasnicima. Tada bi gorepomenuti „dobitnici“ postali stvarni dobitnici. istovremeno. ili delova objekata. godine. zemljište ne bi trebalo da bude vraćeno ukoliko se stari vlasnici ne prijave za restituciju Mina u predlogu Prema predlogu zakona. dakle birači onih koji će zakon i usvojiti. bio bi postepeno rešavan u dužem vremenskom periodu. primali zakupninu za izgrađeno gradsko građevinsko zemljište koju bi. Ta „mina“ može da osakati srpsko tržište nekretnina na duži rok. nerealne zakupnine za zemljište. te neće imati sukob interesa. prema mojoj proceni. a da se sa druge strane vlasnici obeštete pred celim svetom na. ili susvojinu. Ukoliko zemljište na kojem je izgrađen objekat ima starog vlasnika koji se prijavio za restituciju. osim u slučajevima kad je izgrađeno ili je planirano za izgradnju objekata javne namene (putevi. Upućeni će reći da bi „dobitnici“ dobili ipak samo simboličnu „nagradu“. ili se barem čini da ostvaruju. kako se tvrdi. koja je trenutno. zbog koga se „novi . jer bi morali da plaćaju značajne zakupnine. dobili zemljište u svojinu. Za utehu je da bi se cene zakupa zemljišta pod pritiskom „novih – starih“ vlasnika povećavale postepeno. koji bi. ili susvojinu. ipak. koji je prezentovan u maju 2007. Opravdano pitanje je zašto je to najveći problem srpskog tržišta nekretnina? . Svi vlasnici objekata. Objašnjenje je da će zakupnine biti tržišne pošto će lokalne samouprave biti i vlasnici i zakupci zemljišta u isto vreme. a da bi u suprotnom. da zadrži sadašnje stanje i dodatno doprinese haosu u pravosuđu. „restaurira“ jadan izgled naših gradova i zatrpa sudove tužbama. i njihovi glasači. bio oko 100 evra mesečno. da li je firma koja je gradila objekat pošteno (po tržišnim cenama) otkupila zemljište ili je zemljište oduzeto. gde su dobitnici svi koji dobiju zemljište u svojinu. Razmislio bih za koga da glasam na sledećim izborima ukoliko bi mi se trenutni zakup zemljišta za stan u kome živim. Vlasnici objekata bi učestvovali na svojevrsnoj „lutriji“ gde bi dobitnici bili svi koji dobiju zemljište u svojinu. Zvuči pošteno i logično. 415 | 5. Radi ce o ceni zakupa gradskog građevinskog zemljišta. Bolje rečeno. a „gubitnici“ stvarni gubitnici. Primarna tema je. s tim što će krajnji primalac biti različit.). dok bi stari vlasnik postao „novi – stari“ vlasnik zemljišta. što zbog stalnog rasta cena nekretnina što zbog profita koji preduzimači ostvaruju. zaista nasumična i zavisiće od toga da li je pređašnji vlasnik imao naslednika. jeste da bi vlasnici objekata. mnogostruko potcenjena. Takođe. Ukratko. MAJ 2008 | Restituciona lutrija Jedan od najvećih sistemskih problema našeg tržišta nekretnina. Sa jedne strane će morati da se izbori sa tužbama prevarenih „novih – starih“ vlasnika. prvom delu objašnjenja niko ne veruje. kad je u funkciji „otvorenog bloka“ (gde objekat nema zemljište za redovnu upotrebu). I tu se vidi jedan od najvećih sistemskih problema našeg tržišta nekretnina. Komentari na predlog tog zakona. Jedna od najvažnijih tema koja će imati dalekosežne posledice na tržište nekretnina i izgled naših gradova (a time i na sve ostalo) jeste zakon o denacionalizaciji i građevinskom zemljištu. Rečju. a gubitnici oni koji dobiju pravo zakupa na zemljištu. što je ipak lakše nego da se izbori sa ogromnim brojem vlasnika objekata koji bi bes pokazali (u najboljem slučaju) slanjem u političku penziju. kao i dosad. Vlast je naizgled u bezizlaznoj poziciji. jer će nastaviti da plaćaju to što su i dosad simbolično plaćali. samo što krije jednu „minu“. taman onoliko koliko je prosečan potrošač spreman da plati.

koji bi. Prethodni vlasnici treba da budu obeštećeni na isti način kako je to predviđeno za druge slučajeve gde naturalna restitucija nije moguća. A to će predloženi zakon o restituciji i građevinskom zemljištu praktično odložiti na dugi rok. Uticaj na cene nekretnina. Miljakovcu 3. odnosno zakupa nad zemljištem. ali bi sigurno bili pozitivni i dalekosežni. što bi nadoknadilo eventualna prekoračenja zacrtanog limita. Izbegle bi se i bilo kakve tužbe. izgled gradova i našu građevinsku Netržišne cene zakupa „sele“ srazmeran deo vrednosti prava svojine nad zemljištem u vrednost prava korišćenja. foto: Dragan Milošević Razmislio bih za koga da glasam na sledećim izborima ukoliko bi mi se trenutni zakup zemljišta za stan u kome živim. u skladu sa tim. postoji elegantno rešenje kojim bi se izbegao ovakav scenario i koje bi moglo da „vruć krompir“ pretvori u ogromnu političku dobit. Treba izbeći zamku razdvajanja prava svojine nad objektima koji su već izgrađeni i zemljištem ispod njih. 415 Reflektor 31 Sa druge strane. mogla da im naplati porez na imovinu koji bi. Beograd će se graditi na Altini. MAJ 2008 | BR. Beograd se ne bi razvijao u predgrađu Surčina. Nosioci prava korišćenja porez plaćaju samo za deo zemljišta koji je izgrađen. (danas država a sutra „novi – stari“ vlasnici). Zato danas postoje socijalni slučajevi koji žive na prestižnim placevima vrednim milione evra. Iz naturalne restitucije treba da budu izuzeta sva izgrađena građevinska zemljišta.| 5. a država bi. ali ne najmanje bitno. I predložena privatizacija gradskog građevinskog zemljišta tu ništa ne bi promenila. a država može da im naplati porez samo za njihovu „straćaru“ čija je vrednost simbolična (sva je vrednost u pravu korišćenja nad zemljištem). takođe. Na kraju. I zbog toga Beograd izgleda kako izgleda. što je bolje od naturalne restitucije gde vrednost imovine određuju lokalne samouprave. Lokalne samouprave bi određivale cene zakupa samo za zemljište koja imaju u vlasništvu što bi ih navelo da se zaista ponašaju tržišno. Novi vlasnici zemljišta bi primali simbolične zakupnine za zemljište. Batajnice i Lešća. ne bi bilo dobitnika i gubitnika na „lutriji“ – „lutrije“ ne bi ni bilo i svi bi postali dobitnici. Ovakvim izmenama nadležni bi bili u stanju da odmah uvedu odgovarajuće poreze na imovinu sa dovođenjem osnovice za porez na tržišnu vrednost. po mojoj proceni. zamenio tržišnim. primaju samo simbolične zakupnine dok je sva vrednost kod korisnika odnosno zakupaca zemljišta. pa makar to značilo „probijanje“ zacrtane gornje granice za restituciju od četiri milijarde evra. dok će nove zgrade u starim delovima grada biti izuzetak i cene će im dostizati astronomske visine. To ne bi samo povećalo prihode od poreza na imovinu već bi primoralo vlasnike „straćara“ u centru grada da ih prodaju. stari vlasnici bili bi pošteno obeštećeni u novcu. a ne tržište. Ledinama. . Centralni delovi grada su ruinirani i takvi će ostati sve dok se ne uvede dobra poreska politika. ovo poslednje bi trebalo da stimuliše donosioce zakona da udovolje svojim glasačima. bio simboličan. Porez na pravo korišćenja koje im dozvoljava objekat od više hiljada kvadrata se ne naplaćuje. Tako kod nas vlasnici zemljišta. Barem ne brzo. Svoje nekretnine ne žele da prodaju iz samo njima znanih razloga (koji su u krajnjem slučaju i nebitni). Ako ništa drugo. izbegli bi se problemi sa infrastrukturom koja sada treba da se „razvlači“ na ogromno područje. što bi otvorilo na hiljade novih gradilišta u starim delovima grada. bio oko 100 evra mesečno industriju su za detaljnu analizu. U privatizaciji gradskog građevinskog zemljišta sva izgrađena zemljišta treba da pređu u vlasništvo vlasnika objekata koji su na njima izgrađeni. koji je oko 120 dinara mesečno. Pozitivni povratni efekti bili bi višestruki.

32 Tema broja BR. 415 | 5. MAJ 2008 | foto: Beta .

Država ima neprekidnu tendenciju da u periodu 2008-2012. Ekonomska i socijalna pitanja probila su se u prvi plan tek početkom aprila.61 38. DSS je najavio da Inflacija (porast u %.9 5. Fiskalni indikatori 2005-2008. godini jedino veliki broj posrednih indikatora po kojićuje se tendencija veće uloga države u ukoliko dođe do još jedne ili dve velike ma se može zaključiti da će visoka javna privrednoj aktivnosti – naredna vlada bi prodaje. 415 Tema broja 33 Ekonomija u izbornim obećanjima političkih partija Iznenađenje u pripremi U prvih mesec dana izbornom kampanjom dominirala su simbolička i neekonomska pitanja: odbrana integriteta zemlje ili ulazak u Evropsku Uniju. u prvih mesec dana kampanje za majske izbore dominirala su simbolička pitanja. Fiskalna politika Ekonomska ponuda je. Suficit u budžetu je iznosio 0.19 40. a ne politikom otvaranja novih radnih mesta. ona bi kao kompenzaciju mogla da pokaže veću ekonomsku agresivnost od prethodnih vlada. jer tako omogućuje .00 dobra i javne poslove). čini se.4 -1. prognoza je NBS. godine bila 40 odsto). Tokom 2007.5 će do kraja mandata naredne vlada javBazna inflacija (porast u %. NIS-a ili RTB Bor. Nasuprot tome. Kod bazne inflacije.6 10. (iako je već 2007. godinu predstavljaju procenu. LDP i DSS su i formalno predstavili svoje ekonomske programe – “Dvanaest mera za prvih dvadeset meseci nove Vlade Srbije”. Srbija već duže vreme ne uspeva da značajno snizi javnu potrošnju. tno nije bilo reči. Već je moguće uočiti neke razlike. “Ekonomija bez granica” i “Program za razvoj Srbije”. godine. Time se efekat uzajamnih optužbi poništio U prvi plan izašla su ekonomska i socijalna pitanja. godine koja dozvoljava štimovanje pozicija. 2007. Iz nje slede dva važna rizika.moći će da se održi u 2008.| 5. na primer. Drugo. maja. Prema računici NBS. 2008.65 0. godini. kojima se. Kod ostalih stranaka o potrošnji direkstupa stranačkih vođa u medijima. 2006. Budući da bi naredna vlada mogla da bude otvoreno antievropska. Podaci za 2008. Polovinom aprila DS. uglavnom putem spuštanja poreskih stopa. nivo koji danas imaju SAD koje su poJavna potrošnja (% od BDP) 40. LDP je najavila radikalno smanjivanje javne potrošnje na 33 odsto BDP-a (to je 2005. To znači da će jedna od najvažnijih tema oko koje će se moći voditi neka rasprava biti fiskalna politika.00 znate po tome što malo troši na javna Budžetski deficit (% od BDP) 0. visoka javna potrošnja predstavlja neprekidan rizik po inflaciju. Stranke su se pozicionirale između dva ekstrema: teritorijalni integritet nasuprot ulazak u Evropsku uniju. odnosno politika javne potrošnje. godine vlada je uspela da fiskalnu politiku dovede pod kontrolu. stanje računa metodologijom iz 1986. potrošnja ostati norma i nakon 11. početak-kraj godine) 17. budžet je sve vreme u de- Milutin Mrkonjić: „Koalicija SPS-PUPSJS nikada neće prodati Rudarsko-topioničarski basen Bor. Takvo stanje budžeta. ta dva pitanja ubrzo su se neutralisala činjenicom da su sve stranke (izuzev LDP-a) počele da se predstavljaju kao podjednako evropske i podjednako državotvorne. Ali kako se već naslućivalo. Dušan Pavlović K ako se i očekivalo. Prvo. međutim. Jedan deo programa odnosi se i na uklanjanje prepreka za biznis. jer rudarstvo i energetika predstavljaju najveću izvoznu šansu Srbije“ raste i u 2008. SRS i SPS za sada još delove svojih programa (ako oni uopšte postoje) plasiraju u javnost putem na- dobija nakon analize ekonomske ponude je da se od države se najviše zahteva da kreditira različite industrijske grane i pomaže različitim socijalnim slojevima. postoji se izuzme LDP.73 1. ponuda stranaka suge.02 42. Vlada. početak-kraj godine) -5. doduše. čini se.1 7. stranke u kampanji ne bave.4 odsto BDP-a najviše zbog jednokratnog priliva koji je došao od prodaje Mobtela još 2006. kod svih stranaka prime. MAJ 2008 | BR. Opšta slika koja se riše da bi potrošnja trebalo da nastavi da podstiče potrošnju.4 4-8 na potrošnja pasti na 40 odsto od BDP-a Izvor: Economist Intelligence Unit. Ako ficitu. pod velikim uticajem socijalnih pitanja. trebalo da bude motor razvoja privrede Bez obzira na to.6 6. pogotovo kad se radi o socijalnoj politici. visoka javna potrošnja predstavlja indikator po kome se može zaključiti kako većina stranaka i dalje ima nameru da nastavi sa politikom rasta generisanog tražnjom.

rekla je Tabaković. inflacija nije posledica samo visoke javne potrošnje. pored poljoprivrede. dok je rast cena poljoprivrednih proizvoda u istom periodu iznosio čak 35. Istovremeno program predviđa ukidanje obavezne devizne rezerve kod Centralne banke. Južne Amerike i zemalja iz regiona”. Radikali se zalažu i za ukidanje PDV-a na najneophodnijim stvarima za bebe i njihovo ekonomsko pravilo glasi: prvo proizvodnja. Upravo to govori u prilog strateškog opredeljenja SRS da Srbija mora imati dva izlaza. ističe Tabaković kao jednu od prednosti svog programa. Radikali u svom programu.000 ljudi godišnje. pre svega.25 odsto. Narodna banka Srbije je od kraja 2007. ove ciljeve SPS bi trebalo uzeti ozbiljno u predviđanjima privrednih kretanja u periodu 2008-2012. pomaganje nerazvijenim opštinama da kroz program javnih radova uposle 50. “Moramo stvoriti ekonomski jaku državu sposobnu da reguliše društvene odnose. To će predstavljati veliki pritisak na javnu potrošnju. Istočne Evrope. jer će sve povlastice morati da se finansiraju iz budžeta. MAJ 2008 | Šta nude političke stranke Olivera Bojić Dragan Đilas: „Saobraćajne gužve u Beogradu biće smanjene proširenjem ulica i izgradnjom mostova i metroa” privredni rast. Kako je bilo izvesno da će druga Vlada Vojislava Koštunice pasti. Osnovni faktor rasta tražnje jeste povećanje fonda zarada koji je u februaru porastao za 11 milijardi dinara. Monetarna politika Karakter fiskalne politike ima reperkusije po monetarnu politiku o kojoj su se stranke do sada malo izjašnjavale. što podrazumeva ukidanje korupcije i zloupotrebe javnih fondova.) Najvažnije sredstvo kome će NBS u budućnosti pribegavati jesu repo operacije i referentna kamatna stopa koja je nedavno podignuta na 15. stipendije za mlade talente i studijska putovanja. (Istina. plate pa porez. moguće je da će ti izdaci najviše zavisiti od procene da li će se i posle 2008. Azije.5%.2 milijardi dinara. građevinarstvo i turizam.34 Tema broja BR. obavezne kolektivne ugovore o radu i penzije u iznosu od 70 odsto od prosečne plate. to je bio težak zadatak. SRS se zalaže za ukidanje paradržavnih organa. sektor trgovine. da treba podsticati priliv kapitala i iz Rusije. U programu SRS-a naglašena je i potreba stranih direktnih investicija. Ako ćutanje znači odobravanje. Ako se proceni da izbora ne bi trebalo da bude nekoliko narednih godina. Budući da niko eksplicitno ne kaže kako će država trošiti na administraciju i zaposlene u javnim službama. Za sada sve stranke direktno ili indirektno najavljuju pomoć ugroženim slojevima stanovništva. inflacija je počela da se ubrzava. 100 evra državne subvencije za štednju koja bi se iskoristila za kupovinu prvog stana. DS nudi naknadu trudnicama u iznosu od 100 odsto zarade (DSS nudi snižavanje PDV na proizvode za decu i trudnice) i punu platu za vreme trudničkog bolovanja.proizvodnja raznovrsne ambalaže. kazala je Jorgovanka Tabaković. smatra Tabaković. Državu u kojoj će zaposlenost biti tretirana kao osnova stabilnosti privrede. plate zaposlenih u javnom sektoru će nastaviti da rastu. Najviše planova na socijalnom planu. potrebno je. Afrike. Ostale stranke se ne izjašnjavaju direktno. agencija i institucija koji preuzimaju nadležnosti ministarstava. Budući da je sasvim moguće da će SPS biti u narednoj vladi ko god je bude vodio. navela je Tabaković. transporta. 415 | 5. godine. gde će se poštovati norme društvene zaštite: penzije. Može li NBS u promenjenim političkim okolnostima da nastavi sa takvom politikom? DSS eksplicitno kaže da podržava restriktivnu monetarnu politiku. U martu je na mesečnom nivou iznosila 1. koja predstavlja jednu od osnovnih poluga privrednog razvoja i rasta. tražnja stanovništva je u februaru 2008. po njenim rečima. pogotovo uzimajući u obzir i razvoj „pratećih“ sektora . međutim. “SRS će sprovoditi industrijsku politiku koja podrazumeva državnu intervenciju u korist strateških sektora koji se smatraju najznačajnijim za nacionalni privredni razvoj i rešenje problema nezaposlenosti”.2%.000 dinara godišnje za nekomercijalni razvoj poljoprivrednih gazdinstava. što će morati da ima reperkusije na budžet. niske inflacije i smanjenje finansijskog rizika Srbije. ali kako se napominje u postojeća preduzeća realnog sektora a ne samo u akcije i investicije u trgovinske lance. već i visokog političkog rizika o kome će biti više reči kasnije. jer plate zaposlenih nisu trošak nego tražnja”. radno intenzivne i stvoriti uslove da ti sektori postanu međunarodno konkurentni. promovisati izvozne sektore i to. Za SRS poljoprivreda je strateški sektor. čini se da najveći broj stranaka nema ništa protiv monetarne politike i SRS Prioritet izvozu Osnovni cilj ekonomske politike SRSa je smanjenje nezaposlenosti uz postizanje održivog privrednog rasta i poboljšanje standarda stanovništva. Ako to bude procena.2 odsto u odnosu na februar 2007. Recimo. Da bi se to postiglo njihov program podrazumeva mere za održavanje makroekonomske stabilnosti. a 11. godine potpuno preusmerila svoje aktivnosti na obuzdavanje inflacije. S obzirom na visoku javnu potrošnju. Tek nakon toga dolazi neto štednja stanovništva sa 6. ali taj iznos od 45 odsto . Recimo. Nasuprot uništavanju domaće proizvodnje uz liberalizaciju uvoza. plate i pravo na rad. Primarna proizvodnja i proizvodnja hrane je bila i ostala najvažnija šansa za brži prosperitet Srbije. ima SPS koji predviđa opšte besplatno lečenje. navode još tri strateška sektora: sektor malih i srednjih preduzeća. moguć je pokušaj nešto restriktivnije politike potrošnje u javnom sektoru. godine opet ubrzo ići na izbore. napominje Tabaković. ali i bankarskog sistema. 50. “Srpska ekonomija je u velikoj meri zavisna od EU što značajno sužava manevarski prostor Vladi da samostalno reaguje ne samo ekonomski nego i politički.8% na međugodišnjem nivou. ukidanje školarina na državnim fakultetima i ograničenje visine školarine na privatnim fakultetima. barem na početku mandata. godine bila realno veća za 12.

DSS nudi podršku novoosnovanim malim i srednjim politike kursa. godinu i sada iznosi 18.72 7. kao evropske standarde za hranu. Razvoju banku koja bi se bavila ulaganjem u privredu. proizvode tra da je neophodno oformiti državnu najelegantnije cipele.01 37.21 11. To je.00 7.60 Izvor: Za Srbiju Republički zavod za statistiku. stopa nezaposlenosti je u 2007.30 7. posle Makedonije.50 9. Srbija. dok DSS.9 16.9 odsto.000 kredita za startup preduzeća (uz godišnju kamatu od 1 odsto). ima najvišu stopu nezaposlenosti među susedima. čini se da se najveći broj stranaka u kampanji ipak odlučio za prvi. obezbediti zvoj. Iako je kojim će svakako morati da se pozaba. Neke stranke predviđaju i kapitalna ulaganja.61 2007.9 35.| 5.30 7. između ostalog. Za sada se može zakljuda Simpo i Fabrika vode Heba neometano čiti da biuta Banka najverovatnije najviše ulagala poljoprivrednu i prehrambenu rade“ industriju. Prema podacima Zavoda za statistiku. 415 Tema broja 35 Stopa nezaposlenosti u zemljama u regionu (u %) 2005.8 18. vi svaka naredna vlada jeste smanjenje nezaposlenosti. najavljuje dalja ulaganja u telekomunikacije. MAJ 2008 | BR. međutim. pored završetka puta Horgoš-Požega. za ostale zemlje Economist Inteligence Unit. DSS takođe predviđa kredite i bespovratna sredstva u vidu višeg agrarnog budžeta za 50 odsto i podsticanje za investitore koji zaposle više od 100 ljudi. 20. 17. osniva„SRS će zaposliti nje Fonda za ravnomeran regionalni raradnike. ali se ona svode uglavnom na završavanje započetog. Koalicija DS-G17 Plus tako Tomislav Nikolić: nudi 3. godinu je procena EIU.46 2006.75 2008.1 15. ali verovatno i to da bi guverner Jelašić mogao da ostane na svom radnom mestu uprkos tome što neprekidno u javnosti kritikuje fiskalnu politiku. ukazuje na to da će u narednoj vladi biti neizvesna sudbina čuvenog NIP-a koji je svojevremeno.4 15.ovaj drugi način efikasniji. najavljivan upravo kao rešenje za infrastrukturne projekte u Srbiji. Mlađan Dinkić: “Dva velika evropska proizvođača automobila podići će fabrike automobila u Kragujevcu. godini opala u odnosu na 2006. najveći problem otklanjanjem prepreka za biznis. SRS smanekad.00 7. Drugi način da se reši problem otvaranja .2 35. Kolona za 2008. a ne u usluge. drugi je Zaposlenost U socijalnom smislu. Srbija Hrvatska Makedonija Mađarska Bugarska 20. Odsustvo vizije kapitalnih ulaganja u periodu 2008-2012. Problem rešenja nezaposlenosti može da se načelno reši na dva načina. DS-G17 Plus najavljuju završetak koridora 10 i izgradnju puteva Beograd-Užice. još veoma visoka nezaposlenost.00 7.93 35. Jedan je pomaganjem države privredi. a onda će i Elektronska industrija Niš da živne jer će ugrađivati delove u te automobile“ preduzećima (čiji bi osnivački ulog bio svega 100 evra) kroz ukidanje poreza na dobit u prve tri godine i osnivanje garancijskog fonda za žene preduzetnice. sufinansiranje u iznosu od polovine ulaganja za sve koji u proizvodnju uvedu Vranjancima da. 18. Čini se da upadljivo odsustvo naznaka o tome kako će se stranke odnositi prema monetarnoj politici može da potvrdi tezu po kojoj će fiskalna politika ostati ekspanzivna.

rast kvaliteta državnih usluga. direktor marketinške agencije Strategic Marketing smatra da građani uopšte ne čitaju programe političkih stranaka. ali s obzirom na našu koalicionu političku scenu. kupovinu prvog stana uz pomoć namenske štednje. Pozicije su veoma indikativne i pokazuju gde se nalaze uska grla koja treba razbiti. nemamo stranke koje su bile same na vlasti. Srđan Bogosavljević. prepreke za biznis su se u Srbiji pooštrile tokom 2007. Takođe. ali očigledno njega nije tako lako započeti. Konkretnije. i 2007. precizirao je Cvetković. koje sprovodi jednom godišnje. “Cilj nam je da ukupna opterećenja koja su vezana za plate smanjimo na duži rok i da budu između 35 i 40 odsto. građani biraju između dva puta. da bi građani znali koja stranka nije ispunila data obećanja. Nakon agresivnijeg pristupa uklanjanju prepreka tokom prve dve godine prve vlade Vojislava Koštunice. navodi Tabaković. to znači rast zarada. Administrativne prepreke za biznis su značajne u oblastima dobijanja dozvola (149 mesto). ističe Tabaković. pitanje je kome verovati? Osim SPS-a. zatvaranja posla (103 mesto). Poslovanje izgleda ide relativno lako ako uspete da ga započnete.LSV-SDP) ima za cilj visok rast bruto domaćeg proizvoda i to realno za šest do osam odsto uz visok rast standarda građana i održavanje niske inflacije na nivou između četiri i pet odsto. kako pojašnjava Bogosavljević. registrovanja privatne svojine (115 mesto). Na narednim izborima. “Kaznićemo one koji se bave korupcijom. Donećemo anti-korupcijski zakon koji predviđa da svi funkcioneri javno deklarišu svoju imovinu na početku i kraju mandata. 415 | 5. osnaživanje institucija. pripremu izvoza i u poljoprivredu. Ekonomski program DS-a i koalicije Za evropsku Srbiju (DS-17-SPO. to nije specifično samo za Srbiju već i za mnoge zemlje u svetu. Prema istraživanju Svetske banke „Doing Business”. glasaće za evropsku opciju. U ekonomskom programu te koalicije navodi se da će sudstvo i pravni sistem biti jači uz rast njihovih budžeta i političke nezavisnosti. domaći investitori će imati sve uslove za dalje i još veće ulaganje u našu privredu. MAJ 2008 | obavezno usmeriti preko banaka u podsticanje izvoza. saobraćaja i bezbednosti građana. smanjivanje poreza na plate na samo 10 odsto. Napominje se da će javne službe. Naime. “Uticajni mediji stalno prenose poruke određenih političara koji tvrde da će biti ekonomske saradnje sa EU i ako Srbija ne potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju”. školstva. Veliki broj građana uopšte nije svestan koliko je bitna saradnja sa svetom. “Ako građani budu razmišljali o ekonomskom položaju Srbije i opredele se za pridruživanje EU. pa samim time ni ekonomske programe. pre svega. Čini se da su za Srbiju takve vrste prepreka najveći problem za privredni razvoj. Strani investitori su vrlo zainteresovani za investiranje u Srbiju ukoliko se put ka EU nastavi. istakao je Cvetković. država će dodavati po 100 evra za svakog ko namenski štedi za kupovinu stana i biće ukinuti svi porezi kod te štednje. izgradnju auto-puteva. moglo bi da utiče na promene u ponašanju sve jednog malobrojnog dela stanovništva koji dobro zarađuje”. “Sve stranke obećavaju bolji ekonomski položaj Srbije. za šta Bogosavljević pripisuje odgovornost određenim srpskim medijima. zaposlenosti. naglasio je ministar finansija u odlazećoj Vladi Mirko Cvetković.36 Tema broja BR. Konačno. Za građane su najvažniji ekonomski problemi. smanjivanje carine na automobile. napominje Bogosavljević. nekretnine. navodi Bogosavljević. Smanjivanje osnovice za godišnji porez na dohodak građana uz poreska oslobađanja za štednju i investiranje (hartije od vrednosti. naveo je Cvetković. zdravstvo i školstvo dobiti veća sredstva za modernije i kvalitetnije bolnice i škole i veće plate za osoblje. Ako se budu vodili romantičnom predstavom “da ne izgubimo svoj identitet” glasaće za stranke koje se ne zalažu za bolju ekonomsku situaciju u Srbiji”. kao strateški odabranu granu stabilnog privrednog razvoja. penzija i socijalnih davanja ugroženim slojevima. a to su ujedno i osnovni ciljevi u zemljama Evropske unije. opšti položaj Srbije se pogoršao u 2006. Izbor DS Stan za svakog Jedna od ključnih stavki ekonomskog programa koalicije Za evropsku Srbiju je kupovina prvog stana uz pomoć namenske štednje. Stranke se prosto utrkuju u tome koja će biti veći liberal kada foto: Branislav Ješić . Međutim. “Dovešćemo ogromne investicije u Srbiju. ocenjuje Bogosavljević. godini. Za ostvarenje ovih ciljeva. kaže Cvetković. godine. jednostavno ne mogu da ocene koja će to stranka doneti bolji standard Srbiji. novih radnih mesta jeste uklanjanje prepreka za biznis. emotivnog i racionalnog. zdravstva. “SRS se zalaže za osnivanje dve domaće razvojne banke koje bi se bavile kreditiranjem poljoprivrede i izvozno orjentisanih grana koje su osnovni preduslov stabilnog i održivog razvoja zemlje”. Propisaće se kazne od godinu do 10 godina zatvora i isključenje iz politike”. smatra Bogosavljević. ministar je kao najvažnije mere izdvojio strane investicije. kredite za poljoprivrednike i početnike u poslu. sudstva. štednju na računima). više od pet milijardi evra. sama država će investirati u ogromne infrastrukturne projekte iz budžetskih i privatizacionih sredstava”.

reformu javnog sektora (posebno javnog preduzeća). ali je iz tačaka 3-6 Programa jasno da bi rekord i povećanje od 41 odsto u odnosu spuštanje poreza na promet stanova i ta stranka verovatno bila najradikalnija na prethodnu godinu. uvođenje konkurencije u penzioni sistem. PDV-a na čak 12 odsto. godini na 16. LDP se da je do sada uspevala da deficit suzbija kalniji u poreskoj politici je SRS koji se zalaže za manje uplitanje države u pri. Kao i obično. Deficit na spoljnotrgoPlus najavljuju ukidanje poreza na ka. Poslovanja (opšta ocena) Pokretanja posla Dobijanja dozvola Zapošljavanja radnika Registrovanja svojine Dobijanja kredita Zaštite investitora 95 43 158 43 104 96 58 2006.u politici uklanjanja prepreka. čiji se program zajedno uz LDP. 84 84 148 109 110 21 62 2008. smanjenje poreza na protrošačkih kredita koji indukuju potrošačMlađan Dinkić: „Sve fit za poslodavce koji obezbede posao za ki bum. što predstavlja poreza na plate sa 12 odsto na 10 odsto.visokim prihodima iz privatizacija i viu roku od 5 godina zalaže za spuštanje vredu. smanjenje i za koliko se smanjuju poreske stope. lopovluku i kriminalu” rijera.org privrede Srbije jeste stanje razmena sa se dođe do uklanjanja prepreka. godine matu na namensku štednju. U odsto BDP-a. veću zaštitu potrošača. godine.doingbusiness. što je rekordan deficit od mesečno“ 2001.Bez obzira na to. lakše procedura za povraćaj PDV. na doprinose i socijalna davanja sa 63.| 5.nema brojki koji bi ukazivali na to koje vinskom računu se tokom 2007.8 milijardi dolara. Još je atraktivnija ponuda tog trenda jednim delom se kompenzuje DSS.1 milijarde dolara). 86 90 149 110 115 13 64 Promena 20082007. liberalizaciju kaPlaćanja poreza 65 64 117 121 -4 pitalnih transakcija sa inostranstvom i Međunarodnog trgovanja 142 51 54 58 -4 fiskalnu decentralizaciju. DSS obećava smanjenje poreza „greenfield” investicijama u 2007. a opterećenja državnog protekcionizma. Najradi. Kao rezultat odsto na 58 odsto. upola niža carina je ekspanzivna fiskalna politika i rast pona automobile. Deficit koji nastaje kao posledica trudnice će imati nezaposlene. visok deficit je indika- . smanjenje poreza na potrošačkog buma deficit na tekućem odnosno najmanje korporativnu dobit sa 10 odsto na 8 odračunu narastao je u 2007. godini od 100 odsto plate. 415 Tema broja 37 Lakoća… 2005. Glavni razlog za to automobila na 1 odsto. DS-G17 plata na ispod 50 odsto.1 iznosio 2. Privrenje zemljišta na 49 godina i oslobađanje poreza na dobit na 15 godina. DSS nudi besplatno korišćedokle god može da se finansira. sastoji najviše od uklanjanja prevatizovana preduzeća (koji je zajedno sa trudnoće u iznosu preka. MAJ 2008 | BR.5 30 hiljada dinara sto. carinskih ba. ukidanje sokim prilivom doznaka iz inostranstva. U programu LDP ostalim tržištima. -2 -6 -1 -1 -5 +8 -2 Vojislav Koštunica: „Slomićemo do kraja kičmu mafiji. najvažniji Zatvaranja biznisa 100 103 106 103 +3 indikator koji nam dosta govori o stanju Izvor: Studija Svetske banke Cost of Doing Business. nerazvijenim opštinama. Primene ugovora 74 76 99 100 -2 Tekući račun. pogotovo na Deficit na tekućem računu nije problem jugu Srbije. 68 60 157 73 110 33 60 2007. velikim prilivom stranih ulaganja u prinaknadu tokom čini se. www. popeo 8.

koji su to proizvodi kojima bi Srbija mogla da se istakne na svetskom tržištu. U toj koaliciji smatraju da je saobraćajna infrastruktura generator razvoja Srbije i da je za ekonomski rast neophodan nastavak izgradnje autoputa Horgoš . BELEX15 i BELEXline su pali za 23 odsto i 14 odsto. U Konjukturnom barometru Ekonomskog . jer poljoprivreda povećava izvoz i najvažnija je grana u zapošljavanju i zadržavanju stanovništva na selu. prema njihovim planovima. treba zapaziti da ni kod jedne stranke pomaganje privredi nije proizvod strategije kojom bi se rešile informacione eksternalije. Budući da bi mogla da bude antievropska. Između 3. Za sada postoji dosta indikatora koji ukazuju da je beg već počeo. posebno na jug Srbije. 415 | 5. Naglašena je i podrška poljoprivredi. Ključna prednost ekonomskog programa koalicije DSS . dobijaće redovne i svake godine veće subvencije. Ključna mera Narodnjačke koalicije. Međutim. godine) Učešće stranih investitora u trgovanju na Beogradskoj berzi je smanjeno u februaru na 44. Najvažniji je stanje na Beogradskoj berzi koje verovatno predstavlja najbolji indikator kako investitori (veliki i mali) procenjuju ekonomske rizike.38 Tema broja BR. obrazložio je Cvetković. marta. a na drugoj strani ima veliki apetit za uvozom roba koje ne može sama da proizvede. a ne neku drugu privrednu granu. za nekoliko narednih godina otvorilo 50. Berzanski indeksi su u padu od kraja 2007. U kabinetu Popovića opisuju slikovito program koalicije DSS . Cilj njihove koalicije je stvaranje snažne države bogatih pojedinaca koji žive od svog rada i inicijative. respektivno. što je najveći pad u jednom danu zabeležen u istoriji Beogradske berze posle 2001. Pomoć države i informacione eksternalije Ako se bude ispunilo barem nešto od najava političkih stranaka po kojima će se podsticati domaća privreda moguće je da će dalje restrukturisanje preduzeća i dovesti do poboljšanja izvoznog kontigenta Srbije. MAJ 2008 | Program koalicije Za evropsku Srbiju predviđa konačnu izgradnju auto puteva. Koja je komparativna prednost Srbije? Iz kakve je analize to proizašlo? I što je najvažnije: postoji li proces kojim je to uopšte moguće utvrditi? To su pitanja kojima se u izbornoj kampanji (a ni van nje) nije bavila ni jedna politička stranka. onda njih treba razvijati. tvrde u kabinetu Nenada Popovića. Politički rizik Konačno. kada je reč o ravnomernom regionalnom razvoju je privlačenje stranih investicija u nerazvijena područja Srbije. čini se. U ekonomskom programu te koalicije Dunav je definisan kao koridor zapošljavanja čiji je trenutni potencijal iskorišćen sa svega 10 do 15 odsto i gde bi se. “Srbija je u prethodnom periodu vraćala dugove iz prethodnog perioda katastrofalnog upravljanja 90-tih godina. najavljuje Cvetković. koji će predstavljati temelj političke i ekonomske stabilnosti u Srbiji. Domaći privrednici nisu ništa manje zabrinuti od stranih finansijskih ulagača. u kabinetu Nenada Popovića.000 novih radnih mesta.Požega i Koridora 10. najveći problem sa kojim će se suočiti naredna vlada jeste visoki politički rizik zemlje. (Samo 12. godine Deni Rodrik. marta BELEX15 je pao za 7. Kao jednu od prednosti svog ekonomskog programa u odnosu na programe drugih političkih partija u Srbiji. ali i mladima. DSS-NS Olakšice za strane investitore Koalicija Demokratska stranka Srbije i Nove Srbije kao najznačajnije mera predviđene ekonomskim programom izdvaja donošenje poreskih olakšica za strane investitore i domaće preduzetnike. ne postoji ekonomsko obrazloženje zašto pomagati jednu. piše da je politika pomoći privredi opravdana ukoliko prethodno postoji proces kroz vlada i privatni sektor mogu da reše problem informacionih eksternalija i otkriju u čemu je domaća privreda bolja od ostalih na svetskom tržištu. a ne zato što su tajkuni ili partijski aparatčici“ tom i šta će se na tim radnim mestima proizvoditi. kao i dobro plaćenog srednjeg sloja. Pomaganje države privredi nije unikatnost Srbije. U tekstu “Industrial Policy for 21st Century” iz 2004. godine. i 14. navode da će svim strateškim investitorima koji budu ulagali u nerazvijena područja biti ustupljena zemlja na besplatno korišćenje na 49 godina i biće oslobođeni poreza na dobit u periodu od 15 godina. Ekonomskim programom ta koalicija. neizbežno u privredama u razvoju koje tek treba da pronađu komparativnu prednost. ostvarljiv i što daje najveću šansu investitorima. Ekonomski program Narodnjačke koalicije predviđa i osnivanje posebnog garancijskog fonda za žene preduzetnice. kažu u kabinetu Nenada Popovića.NS kao ekonomsku piramidu. Takođe. što je period kad je Vlada Srbije počela da se drma i konačno pala. a ne misliti pri Čedomir Jovanović: „Zalagaćemo se za državu u kojoj će građani biti bogati zato što rade. jer to može da doprinese većoj konkurentnosti privrede na svetskom tržištu.89 odsto. ali i intenzivan razvoj rečnog saobraćaja i infrastrukture na Dunavu. na čijem se vrhu. Kad se ustanovi koje su to privredne grane. odnosno. tor koji ukazuje na konkurentnost jedne privrede: privreda Srbije ima ponudu kvaliteta roba koje nisu atraktivne za strana tržišta. Recimo. To je logična posledica politike pomoći po kojoj je bitno stvoriti radna mesta.39 odsto. koordinatora ekonomskog programa DSS-NS. kako kažu narodnjaci. kao osnovni cilj. otvara se pitanje da li će Vlada uspeti da uveri strane investitore da izborni rezultati neće biti razlog da za beg kapitala iz zemlje. Jedna od glavnih mera je i puna plata za sve žene na trudničkom bolovanju u iznosu od 100 odsto zarade. naglašavaju predstavnici tih stranaka. nalazi viši standard građana i smanjenje siromaštva. želi da stvori društvo jednakih šansi za sve građane. dok će nova preduzeća biti potpuno oslobođena poreza u prve tri godine poslovanja. ekonomista sa Harvarda. a zamišljena je tako što će kroz agrarni budžet poljoprivrednici uvoditi nove standarde o trošku države.NS je to što je realan. Sada imamo sredstava i kreditnih mogućnosti da uđemo u velike investicije”. To je.

a čak 72. poljoprivrednika i svih onih koji su obespravljeni.8 odsto preduzeća veruje da sledi rast cena. 415 Tema broja 39 Ivica Dačić: “Borićemo se za prava radnika. u 2008. Na drugoj stani. a za koje se niko ne bori” izlaza iz teške situacije. Poznat je i njegov kraj. godine. Ako zbog visokog rizika strane investicije ne premaše nivo iz 2007. -14. godine (od kako Anketa postoji u tom obliku).6 odsto preduzeća smatra da će u naredna tri meseca porasti opšti nivo rizika u poslovanju. Taj scenario je poznat iz 1990-tih godina. čime bi se problem finansiranja deficita odložio do sredine 2009. jer će nestabilna politika situacija i politički rizik značajno uticati na nivo direktnih ulaganja.0 Izvor: Economist Intelligence Unit. što bi dovelo do opadanja privredne aktivnosti gde bi bila neophodna još veća potrošnja i inflacija da bi stanovništvo steklo privid kako im standard ne opada. buduća Vlada ima dva . -16. Ako bi se on osetno smanjio to bi značajno uticalo na deficit na tekućem računu koji više ne bi imao odakle da se finansira. Nešto slično se desilo u prve dve godine prve Vlade Vojislava Koštunice kojoj su svi predviđali da će poništiti sva dostignuća privrednih reformi iz perioda 2001-2003. 2005. Prvi je odlaganje krize. Pored toga. pod pretpostavkom najgoreg scenarija (to je scenario u kome Vlada ne bude bila sposobna da suzbije politički rizik).| 5. Za sada se čini da.5 4.1 2008. godinu predstavljaju procenu EIU. to ne samo da se nije desilo. očekuje se prodaja NIS-a i još nekih javnih preduzeća. godine. Teškoće sa finansiranjem deficita dovelo bi do još većeg ustezanja banaka da finansiraju domaće privrednike. godine. Podaci za 2008.5 2006. foto: Beta Ocena poslovanja u Srbiji u periodu 2004-2008. Sve su to ozbiljni problemi za narednu vladu. Čak 36.7 odsto da sledi povećanje cena inputa. nije sasvim isključeno da naredna Vlada iznenadi sve i u ekonomskom pogledu uradi više nego što se od nje očekuje. mogle da obezbede jednokratan značajan priliv stranog kapitala. To bi. već je ta Vlada – upravo da bi pokazala kako je sposobna da se bavi onim za šta su je mnogi optuživali da je nesposobna – nastavila sa istim kursom privrednih reformi. kao i 1997. penzionera.0 1. MAJ 2008 | BR. instituta iz marta 2008. Ipak. deficit na tekućem računu moći će jedno vreme da se finansira iz deviznih rezervi. Deficit na tekućem računu (u % od BDP) Neto direktne strane investicije (u milijardama dolara) -8. Moguće je otuda da će najgori ekonomski scenario pod narednom vladom biti – kontinuitet.0 2.3 2007. 31. -12.5 2. godine zabeležen je najgori prosečan pokazatelj privredne klime od avgusta 2004.

9 izvor: Ratel Mobilne mreže 2005.251 / 581. Prihod od fiksne telefonije pao je sa 426 miliona evra na 414 miliona. Fiksna telefonska mreža 2005. 2. ali je zato prihod kablovskih distributera pao sa 22 miliona na 20 miliona evra.643.73 1. što je najvažnije jeste da po ustanovljenju tarifnog režima i kontrole njegove primene za operatore koji imaju monopol.449 257.690 73.689.50 705.452. sa 62 miliona na 166 miliona evra.734 4.0 Izvor: Ratel foto: Arhiva . 415 | 5. 8.70 83.1 165. ali su investicije u toj oblasti značajno porasle.300 33. MAJ 2008 | Telekomunikacije Uskoro kontrola tržišta Ratel je najavio da će od juna meseca početi da primenjuje troškovni model na tržištu telekomunikacija u Srbiji. Ratel može odmah da interve- niše.379 839. kalkulacijama cena koštanja i prodajnih cena pojedinih proizvoda i usluga.719.510. Ako se utvrdi da u nekom sektoru postoji monopolista.40 Tržište i novac BR. podrazumevaju između ostalog.642 112. 6. Prihod od internet usluga porastao je sa 26 miliona na 59 miliona evra. predsednik Upravnog odbora Republičke agencije za telekomunikacije Ana Krajnc K ontrola tarifne politike i uvođenje troškovnog modela zasnovanog na istorijskim troškovima koje će Ratel početi da primenjuje od juna ove godine. a operatori su dužni po Zakonu da naprave izmenu. Početak primene troškovnog modela ne dopada se ni Telekomu ni SBB-u”.6 210. EUR) 5.527. godini imalo vrednost od šest milijardi evra. prikupljanje informacija o alokaciji troškova. dok je u 2006. EUR) 2. EUR) Investicije (u mil.563.854.60 426 62.804.763. rekao je Jovan Radunović.193 6.01 93. potrebno je prepoznati ga i pratiti njegov rad.31 414.60 938. Broj pretplatnika Penetracija (u %) Stepen digitalizacije (u %) Prihod od telefonskih usluga (u mil. “Da bi se tržište razvijalo neohodno je da postoji konkurencija. 2.036 5.60 370 83. Broj pretplatnika Penetracija (u %) Broj postpejd pretplatnika Broj pripejd pretplatnika Broj pretplatnika 3G mreže Prihodi (u mil.550 38.9 2007.400 36.5 103.700 88.5 2007. EUR) Investicije (u mil. Na osnovu troškovnih modela i tarifnog režima Ratel će sprovoditi i rebalans cena na telekomunikacijskom tržištu.9 2006.956 / 400 0.30 88. Ono Vrednost tržišta Ukupna vrednost telekomunikacionog tržišta Srbije u prošloj godini premašila je 10 milijardi evra.445 2006. ako postoji neslaganje sa tarifnim režimom.

379 2. Telekom ima apsolutni monopol iako se najavljuje ulazak drugog operatora.059 257.500 0. 774.3 Izvor: Ratel Broj pretplatnika. 415 Tržište i novac 41 Kablovski sistemi 2005.968 9.731 36. . .63 1. koje svakako postoje trebalo regulisati u okviru Zakona o telekomunikacijama i Zakona o radiodifuziji. 199. a skoro potpuni monopol ima SBB. Fiksni telefon Mobilni telefon (pripejd) ADSL Televizija (RTS pretplata) KDS Prosečna neto zarada 907.598 21. Ometanje tog Zakona sa izmenama u drugim zakonima koje nisu u skladu sa njim.680 10.598 21.268.6 Izvor: Ratel Takođe u ovoj rubrici 42 Prose. Ethernet LAN. Konkurencija je ostvarena.3 2006..012 10. ADSL Kablovski modem Bežični pristup Ostalo (direktan pristup. godine.664 87. gde su rezultati tržišne utakmice vidljivi pogotovo od ulaska trećeg operatera.62 2007.600 1.049 13. EUR) 758. Međutim. U Ratelu kažu da je najveći problem loša tehnička opremljenost operatora i time nemogućnost pokrivanja veće teritorije.956 1.506 16.664 87.| 5.471.059 2. Broj pretplatnika Penetracija Broj KDS operatora Prihod od KDS usluge (u mil.28 150 26.6 2007.) 708. 882.40 300 404.32 488.4 / / 2006.73 21.276 Izvor: Ratel Širokopojasni internet servisi 2005.611 26. 1. Iz Ratela kažu da je sve spremno za ulazak drugog operatora na tržište fiksne telefonije. MAJ 2008 | BR.914 2006. a kad će se to dogoditi odlučuje Ministarstvo za telekomunikakcije.900 7.89 350 563. Broj pretplatnika Penetracija (u %) Broj Internet provajdera Prihod od Interneta (u mil. 541.126 54. Tržište kablovskih operatera je još komplikovanije.210 2007.956 1. Ethernet LAN.) UMTS (3G) Broj pretplatnika Penetracija (u %) 9..226 9. 26.109 7. prema načinu pristupa Internetu 2005.78 Izvor: Ratel Telekomunikaciona korpa (prosečni iznosi računa) 2006. “Od nadležnih institucija nismo imali potrebnu podršku. ti ciljevi još nisu ostvareni i za dve i po godine rada Ratel nije uspeo da reguliše tržište telekomunikacija.88 351. kao i da bi pitanje nepravilnosti.530 23.705. 928.530 23.32 72 20.00 2007. EUR) Zastupljenost koaksijalne mreže u KDS-u (u %) Zastupljenost hibridne (HFC) mreže u KDS-u (u %) 530.049 / 13. jer iako postoji 72 operatora sa dozvolom. kao što je poznato. 685.276 257.397 199.6 75. poput predloga izmene Zakona o lokalnoj samoupravi može značajno da poremeti naš rad”.379 583. Zakon o telekomunikacijama određuje pravila našeg funkcionisanja.92 159 59. samo u domenu mobilne telefonije..7 80..914 / 40. Gornji Milanovac: U planu fabrika u Rusiji 46 Mlekarska industrija: EU odobrila izvoz mleka 72 Sajam Građevinarstva: Potraga za srpskim partnerima 74 Poslovne vesti 76 Zoom: Slučajno ili ne 77 Udruženje banaka Srbije: Rastu krediti Internet 2005. . Kragujevac: „Ruke” za ceo svet 43 Hyundai: Centar vredan 15 miliona evra 44 Metalac.00 / 21.3 10.126 54. rekao je Jovan Radunović.200 13.54 2006. “Troškovni model regulisaće tržište telekomunikacija. Dialup ADSL Kablovski modem Bežični pristup Mobilni pristup Ostalo (ISDN.567.968 10. Kad je u pitanju fiksna telefonija.20 58 22.00 Izvor: Ratel Ratel je počeo sa radom decembra 2005.500 7.0 / 2007.005. teritorija je podeljena između par igrača. direktan pristup.210 / 121.687 10.92 1. 1. rekao je Radunović.309.731 36. godine koji je predvideo početak procesa liberalizacije i ukidanja monopola u telekomunikacionom sektoru u Srbiji. Do potrebe za formiranjem Republičke agencije za telekomuinikacije došlo je usvajanjem Zakona o telekomunikacijama 2003.12 66 19.04 34. pa i cene u tom sektoru”.

Najatraktivnija Rumunija je najatraktivnije odredište za investicije u jugoistočnoj Evropi. deo je svetske korporacije Wacker Neuson. Kada Prose dostigne projektovane kapacitete Srbija će postati centar proizvodnje za Wacker Neuson”. Ta kompanija je saopštila da je 52 odsto potencijalnih investitora koji su anketirani u sklopu istraživanja. kaže Ornetceder. u iznajmljenim halama kompanije Tehnika Tankosić. snabdevati sve firme koncerna u Evropi. a o Grčkoj 31 odsto. ključnim delovima za građevinske mašine. numeričkim. Quality Austria je nacionalno sertifikaciono telo koje je članica je Međunarodne asocijacije sertifikacionih tela. drugi varenje. maja. 415 | 5. Naš plan je da se u centralnoj Srbiji. koje su u sastavu koncerna u Aziji i Americi. a kompanija Neuson ima produkciju građevinskih mašina. da bi prvi delovi put fabrike u Austriji. Inače. nje osnovnom bojom. odnosno pogonski deo. koja od prošle godine radi u Kragujevcu. Velsu i Austriji. dampera i ostalog i to u 15 različitih veličina i snage. Prema rečima direktora Augusta Ornetcedera cilj austrijske kompanije sa sedištem u Kragujevcu je da postane ekskluzivni snabdevač koncerna Wacker Neuson u Evropi. ima filijale u Americi. bagera.000 radnika garantuje siguran i ubrzan razvoj”. treći korak je obrada na CNC. Proizvodnja bagera i dampera organizovana je u Nemačkoj. a žiri će ocenjivati proizvodne. Snabdevanje cele korporacije Poslovodstvo i radnici Prosea postavili su sebi veoma ambiciozne. kao i sa nekoliko manjih fabrika iz Šumadije. „Za kompaniju čiji smo mi deo trenutno rade.. a kontrolori austrijskog sertifikacionog tela Quality Austria izvršili su predsertifikaciju. pokazalo je istraživanje revizorske kuće Ernst&Young o prilikama za ulaganje u regionu. najavio je regionalni menadžer te banke Gojko Vučinić. TRENDOVI HACCP Standardi za bezbednosti hrane i upravljanja higijenom HACCP biće uvedeni prvi put u hotelima kompanije Montenegro stars u Crnoj Gori. Firma Prose osnovana je u julu prošle godine u Kragujevcu. Za priznanje mogu konkurisati firme sa jednim zaposlenim do 250 zaposlenih. Poljskoj i Bugarskoj. zaključuje August Ornetceder. a u Kragujevcu trenutno radi tridesetak radnika. dok se montaža odvija u drugim fabrikama koncerna. onda se za strelu ili „ruku” slobodno može konstatovati da je duša bagera. Rumuniji.. To što je Prose deo velikog svetskog sistema koji zapošljava oko 3. kao komponentaši. Inače. Prvi je sečenje lima plazmom ili laserom. a Srbija će postati centar proizvodnje za Wacker Neuson Milutin Đević irma Prose. I upravo se ta duša proizvodi u Kragujevcu. a dobavljači su iz cele istočne Evrope. Prose sarađuje i sa srpskim firmama. Montenegro u Bečićima i budvanskom hotelu Blue star. Inače. kao i malog i srednjeg biznisa u Srbiji. Sprovođenje sistema kompanija je počela pre godinu dana. Namera koncerna je da se u firmama u okruženju i Poljskoj sve više smanjuje proizvodnja i da se ona u što većoj meri prebaci u Kragujevac. Kragujevac „Ruke” za ceo svet Fabrika u Kragujevcu će. posle fuzije ove dve ugledne firme u oktobru prošle godine. mašiDobra saradnja sa srpskim firmama Ako se za agregat ili motor. Nemačkoj. Wacker se bavi proizvodnjom alata i manjih mašina za građevinarstvo. kada dostigne projektovane kapacitete. . finansijske pokazatelje. sa sto odsto austrijskim kapitalom. izvozne. Engleskoj. o Bugarskoj 40 odsto. Ova korporacija. Velsu. može reći da predstavlja srce. One fabrike koje uđu u poslovnu saradnju sa nama dobijaju šansu da se razvijaju uporedo sa našom firmom. kompjuterski upravljanim. koje se bavi finalizacijom bagera i dampera. ali i da komponente za prvu ugradnju izvozi i firmama. a pre svega u Šumadiji stvori mreža manjih i srednjih firmi koje bi radile određene poslove za Prose. U planu je da se iznajmljene prostorije i proizvodna hala kupe od Tehnike Tankosić ili da se u industrijskoj zoni u Lapovu kupi zemljište i izgradi potpuno nova fabrika. U ovoj firmi takođe planiraju F da u skorije vreme udvostruče broj nama i poslednji je peskarenje i farbazaposlenih. navelo da je Rumunija atraktivna destinacija za ulaganja. krenuli već u januaru ove godine. Kompanija ima oko tri hiljade zaposlenih. novinara i stručnjaka za preduzetništvo. „Imamo izuzetno dobre poslovne odnose sa firmama Mag i ASB iz okoline Trstenika. Jedan od kratkoročnih planova ove firme je da osnovi proizvodnju „ruke” bagera u 15 različitih veličina. Najbolje ocenjeni dobiće priznanje Pro biz lider. Firma trenutno radi u iznajmljenim halama i kancelarijama. MAJ 2008 | Prose. dok se o Turskoj pozitivno izjasnilo 50 odsto anketiranih. u Kragujevcu se trenutno proizvode komponente od čelika u celosti. U kragujevačkoj fabrici planira se proizvodnja u četiri koraka. a priznanje ća biti uručena 27. fabrike u Mađarskoj. idućeg meseca će izabrati lidere mikro biznisa. prenela je agencija Rompres.42 Tržište i novac BR. Dugoročan plan je da Prose proizvodi sve ključne pozicije bagera i dampera. na Filipinima. Lideri Žiri sastavljen od predstavnika Procredit banke. kompanijom Metal Industry iz Kragujevca. ali i realne zadatke. sa proizvodnjom počela je u decembru.

Sad je vreme za taj region. generalni direktor kompanije Hyundai za Srbiju. udubljena ogledalca koja reflektuju jutarnje sunčeve zrake na pileće meso.6 kilograma za svega 10 minuta. jer je doprineo povećanju prodaje u toj zemlji. a da svakog jutra ispeče u proseku 50 pilića koje prodaje za pet dolara po komadu. . Iako je jasno da Srbija ima problem sa starim automobilima. Banke takođe nalaze sve povoljnije puteve za same kupce iako su svi procesi još uvek spori. koji je na tržištu Srbije prisutan od 2002. MAJ 2008 | BR. a bivši lider Roman Abramovič je na trećoj poziciji s bogatstvom od 24. godini za 54 odsto. Oleg Deripaska je najbogatiji Rus s imovinom od 28. pogotovo u auto biznisu. porastao 3. Habič: Hyundai je i do sad ulagao dosta u Srbiju. Ovde postoji veliki potencijal. taj proces u Srbiji dugo traje. godine. Kpital sto najbogatijih Rusa je u poređenju s rejtingom iz 2004. Izum Sile Sutharata koristi mala. dok se Srbija ne stabilizuje kao zemlja teško da će neko praviti planove koji bi podrazumevali olakšice za vlasnike starih automobila. za sad Hyundai nema takve planove ovde. kad smo kupili zemljište. Otkad sam došao ovde u poslednje dve godine dosta toga se promenilo. Tajlandski izumitelj objašnjava da se na suncu može ispeći pile od 1. Stari automobili predstavljaju veliki problem u Beogradu i za bezbednost i za ekologiju. Milijarderi Prema rejtingu sto najbogatijih ruskih biznismena časopisa Forbs. Međutim. koji će se nalaziti na zemljištu duplo većem nego u Beogradu.5 milijardi dolara nalazi se Aleksej Mordašov. Habič: Hyundai je takav program imao u Rusiji i pokazao se kao dobar. kaže Slavc Habič. a uskoro ćemo krenuti u izgradnju poslovnog centra u Novom Sadu.| 5. servisiranja i nabavke svih rezervnih delova. Da li je realno u skorije vreme očekivati da bi se automobilske industrije mogle da daju svoju podršku tom problemu? S.6 milijardi dolara. a staro vozilo je otkupljivano i reciklirano. a to se odnosi na celu jugoistočnu Evropu. Za izgradnju centra trebalo nam je oko 11 meseci. dodatne opreme i artikala”. Investiranje u Srbiju u poslednje vreme nije baš popularno. Za izgradnju centra odlučili smo se pre dve godine. Lista milijardera u odnosu na prošlu godinu brojnija je za 50 bogataša. U toj kompaniji očekuju da će se izgradnja centra isplatiti za nekih sedam do osam godina. Na drugom mestu s 24. Solarna energija Solarna energija je našla neočekivanu primenu u Tajlandu gde je jedan pronalazač smislio kako da iskoristi sunčeve zrake za pečenje piletine na uličnom roštilju. Hyundai je u Srbiji povećao prodaju u 2007. Samo sređivanje dokumentacije trajalo je više od pola godine. 415 Tržište i novac 43 Hyundai Centar vredan 15 miliona evra Hyundai Auto Beograd u maju otvara novi poslovno prodajni i servisni centar na Novom Beogradu površine blizu 13. dosad je uložio ukupno 30 miliona evra. Srbija je sad spremna na ulaganja.8 puta.000 kvadrata Ana Krajnc H yundai. U Rusiji su vlasnici «Lade» dobijali određene povoljnosti pri kupovini novog. Zašto se Hyundai odlučio za otvaranje takvog centra baš ovde? S. a samo poslednja investicija vredi 15 miliona evra. Srbija ima veliki problem sa starim vozilima i zagađenjem.3 milijarde dolara. “Novi Hyundai centar prvi je u Evropi opremljen u skladu sa najsavremenijim Hyundai-jevim standardima koji na jednom mestu pruža mogućnost kupovine.

Mada najveći deo izvoznika nerealni kurs dinara navodi kao najveći problem sa kojim se suočavaju. a što za jednu ovakvu kompaniju predstavlja izuzetno značajnu rashodnu stavku. ali sve to je već iza nas i u ovom trenutku mi smo svim svojim kapacitetima okrenuti poslovanju u ovoj godini u kojoj bi vrednost planirane proizvodnje trebala da bude 84. s obzirom na izuzetno slože- K nu društveno – ekonomsku i političku situaciju. a možda čak i premaši planiranih 84 miliona evra prihoda i osam miliona evra profita Aleksandar Arsenijević ako ističe generalni direktor Petrašin Jakovljević tokom ove godine. Tehnologija prikupljanja ove vrste emajla omogućila je da se mesečno 4. tvrdi Jakovljević. „Svi mediji su objavili vest da je cena električne energije povećana za sedam odsto. Reč je o fabrici sa tradicijom od četiri decenije koja trenutno zapošljava 1. objašnjava generalni direktor Metalac holdinga. Uprkos složenoj političkoj situaciji i zahlađenju diplomatskih odnosa sa zemljama koje su priznale nezavisnost Kosova. Na osnovu januarskog obračuna mi smo izračunali da je cena električne energije porasla za 17 odsto.400 radnika. očekuje se da se zaokruži investicioni ciklus u proizvodnji „solid surfejs” sudopera i ploča. MAJ 2008 | Metalac. međutim problem je na domaćem tržištu gde se sve manje ljudi odlučuje za kupovinu robe kao što su. Menadžment Metalca saglasan je da će ova poslovna godina biti znatno teža od prethodne. a trgovačka za 106 odsto. Osim stalnih napora da osvoji što veći deo tržišta u Metalac holdingu poslednjih godina veliku pažnju poklanjaju smanjenju otpada i njegovoj reciklaži. Špekuliše se podatkom da je rast bruto društvenog proizvoda sedam odsto.500 kilograma ponovo melje bez ikakvog zastoja u proizvodnji. mnogo veći problem za Metalac predstavlja ekonomska situacija u zemlji. što je za nas predstavlja veliki poslovni izazov. Petrašin Jakovljević u prvi plan ističe cenu repromaterijala koja je porasla za 20 odsto. proši vozni park. te analiziraju mogućnosti za otvaranje fabrike posuđa u Rusiji. Ako se u obzir uzme rast cena onda je realni rast brutodruštvenog proizvoda svega negde oko četiri odsto”. To je direktna posledica ekonomske neizvesnosti.44 Tržište i novac BR. završi druga faza proizvodnih pogona za izradu bojlera. ali i sveukupnoj zaštiti životne sredine. ali i zbog svakodnevnog rasta cena repromaterijala i energenata. Drugim rečima stiče se utisak da država pokušava preko leđa ionako preopterećene privrede da održi nekakav socijalni mir. Kao ilustraciju u ovoj gornjomilanovačkoj firmi navode preradu takozvanog grund emajla čiji je rastur prilikom automatskog nanošenja smanjen sa 35 odsto. ali i nerealno visoke cene energenata. Posle značajnog rasta cena prehrambenih proizvoda uočljiv je strah kod ljudi. recimo. ali malo ko je spreman da se bavi time koliko je to realno. za nas je od izuzetnog značaja činjenica da je ona tolike godine prisutna na tržištu od 180 miliona stanovnika. 415 | 5. Konačna odluka o tome da li ćemo ili ne ući u ovu investiciju biće doneta posle detaljnih analiza pravnih i finansijskih aspekata vrednosti. kuhinje. što prema oceni menadžmenta predstavlja realan preduslov da u 2008. Gornji Milanovac U planu fabrika u Rusiji Proizvodna društva Gornjomilanovačke kompanije Metalac holding u prva tri meseca ove godine premašila su plan za 103. U prošloj godini ostvaren je ukupan rast od 15 odsto i povećanje izvoza od 18 odsto. bojleri i slično. a dobit iznad šest miliona evra”. kaže Jakovljević. prema rečima Petrašina Jakovljevića. godini kompanija ostvari. a to je u fizičkim veličinama manje nego u prethodnoj godini. što se direktno odražava na prodaju. tako da još ne osećamo posledice političkih dešavanja. Metalac jeste zabeležio rast od 105 odsto. ali su svi prećutali činjenicu da je struja za industriju porasla u rasponu između 15 i 20 odsto. „U Metalcu se ozbiljno razmišlja o kupovini fabrike za proizvodnju posuđa u Rusiji. Mada ova fabrika trenutno nije na tehnološkom nivou koji odlikuje Metalac. . „Sa inostranim partnerima imamo dobre odnose. ali on je pre svega posledica izvoznih aranžmana”. naročito struje.

prema Marinkovićevim rečima.6 milijardi litara mleka. kaže direktor Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede Miroslav Marinković. jer će dodatno stimulisati poljoprivrednu proizvodnju zbog otvaranja novih tržišta za plasman domaćih proizvoda. kako na celokupnu mlečnu industriju zemlje. Velike mogućnosti se. zainteresovali su se za investiranje u nove prerađivačke kapacitete. a Uprava za veterinu je kandidovala pet mlekara za dobijanje tog sertifikata. pa Srbija više nije mogla da izvozi mleko kroz njihovu teritoriju na tržište Rusije. nijedna mlekara nema sertifikat Evropske unije za izvoz. Ministarstvo poljoprivrede je ranije procenilo da je zbog problema sa tranzitom Srbija izgubila 12 miliona dolara. Stručnjaci smatraju da će izvoz mleka dovesti do smanjenja postojećih zaliha. kada su Bugarska i Rumunija postale članice Unije. On objašnjava da je ova odluka potvrda da je Srbija ‘’ozbiljna zemlja koja je na najbolji način regulisala proizvodnju i promet mleka i da ima sistem koji može da garantuje kvalitet”. Naime. povećava se šansa da velike multinacionalne kompanije premeste svoju proizvodnju u Srbiju. u Srbiji dvadeset mlekara poseduje dozvole za izvoz mleka i mlečnih proizvoda na tržište drugih zemalja. Ovo odobrenje dobijeno od Stalnog komiteta za lanac ishrane i zdravlje životinja Komisije EU će uskoro biti objavljeno i u Službenom glasniku EU. MAJ 2008 | Mlekarska industrija EU odobrila provoz mleka Proizvođači mleka i mlečnih proizvoda sa više od šest odsto mleka.46 Tržište i novac BR. ali poručuju da ne treba očekivati ni povećanje otkupnih cena mleka za stočare. a stočarska proizvodnja u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje Srbije iznosila je 1. . Inače. odnosno 42 odsto. nekoliko svetskih kompanija. Ova odluka je međutim ohrabrujuća jer će dugoročno imati pozitivne efekte. koja u proizvodnji koristi mleko. Problem tranzita mlečnih proizvoda kroz EU pojavio se u januaru 2007. u Srbiji se godišnje proizvede oko 1. prema podacima Privredne komore Srbije. 415 | 5. Međutim. Nakon ukidanja zabrane EU na provoz mleka i mlečnih proizvoda iz Srbije. od čega se industrijski preradi oko 50 odsto. dobili su priliku da izvoze svoju robu i u zemlje Evropske unije Bojana Stamenković rbija je dobila dozvolu za provoz mleka i mlečnih proizvoda kroz zemlje EU na druga tržišta. Procenjuje se da bi investicije S mogle dostići više desetina miliona evra. godine. preko zemalja EU. osim mlekarima pružaju i konditorskoj industriji. Na tržišta BiH.7 milijardi dolara. među kojima je i švajcarska kompanija “Nestle”. tako i na razvoj domaće poljoprivrede. Crne Gore i Makedonije prošle godine je izvezeno mleka i mlečnih proizvoda u vrednosti od 80 miliona dolara. Inače.

budu takve da im omogućimo da njihov biznis bolje funkcioniše. kojima je pre svega bio namenjen okrugli sto o značaju telekomunikacija za razvoj biznisa. Okrugli sto “Značaj telekomunikacija u razvoju biznisa” Round Table: “The Role of Telecommunications in Business Growth” Razvoj važniji od procedura U Srbiji trenutno jedino usluge mobilne telefonije mogu da se mere sa razvijenim zemljama. za poslovne korisnike. specijalni savetnik generalnog direktora Telekom Srbije rekao je na otvaranju okruglog stola da je “svima cilj da usluge koje pružamo. Učesnici / Participants 48 Milenko Cvetinović 49 Milan Janković 50 Saša Leković 52 Nenad Saković 54 Tiodor Jovović 56 Roland Hainder 56 Jochen Novotny 58 Arnaud Le Ruen 59 Borko Jovanović 60 Miloš Đurković 62 Zoran Janković 64 Miodrag Veljković 64 Milan Kovačević Diskusija / Discusion 66 Problemi procedura u Srbiji 66 Procedural Problems in Serbia K onkurencija tri mobilna operatora. domen fiksne telefonije ne bi toliko bio bitan. oblast fiksne telefonije u kojoj i dalje dominira Telekom. nego i biznis korisnicima. On the other hand. as fixed-line telephony and broadband connections even lag far behind countries in the region. helping our business grow. Dragan Kovačević. The development of the monopoly-free field is only limited by managerial ideas inside companies and the purchasing power of Serbian clients. The roundtable concluded that slow law enforcement and complicated procedures hinder to the largest extent the rapid growth of telecommunications. U doba kad bežična komunikacija sve više uzima zamah. Razvoj te oblasti. Dragan Kovačević. u kojoj nema monopola. približila je kvalitet usluge mobilne telefonije u Srbiji onom koji se nudi u mnogo razvijenijim zemljama.TELEKOMUNIKACIJE TELECOMMUNICATIONS Poseban prilog Special edition Dragan Kovačević: Ako su usluge dobre. Vojislav Stevanović Prevod / Translation: Mirjana Dimić. said at the opening of the roundtable that «the goal of everyone is to put the services to work for both residential and business users in a way that will help everyone run their business more smoothly. help our business grow and equipment producers too». not so much significance would be attached to fixed-line telephony were it not such an important factor in determining the quality of Internet services. zaostaje i za mnogim okolnim zemljama. ne samo rezidencijalnim. Sa druge strane. Less Red Tape Only mobile services in Serbia can match developed countries. Ako su usluge dobre. Miloš Milosavljević Foto / Photo: Dragan Milošević . a pomoći će i proizvođačima opreme”. As wireless communications proliferate. biznis korisnici će ih više koristiti i to će pomoći razvoju našeg biznisa. they will be used to an even greater extent. T he competition between three mobile operators has made the quality of services closer to that in developed countries. dok fiksna telefonija i širokopojasni pristup zaostaju i za zemljama regiona Growth First. biznis korisnici će ih više koristiti i to će pomoći razvoju našeg biznisa Dragan Kovačević: If good. ograničen je samo menadžerskim idejama unutar kompanija i kupovnom moći srpskih klijenata. special advisor to Telekom Srbija managing director. As such. the services will be used to an even greater extent. Pripremili / Edited: Ana Krajnc (urednica). Snežana Krivokapić. Telekom-dominated fixed-line telephony still lags far behind countries in the region. da od njega ne zavisi kvalitet internet usluga.

48

The Role of Telecommunications in Business Growth

MAGAZINE SPECIAL EDITION

|

5. MAY 2008

Suočavanje sa liberalizacijom
ilenko Cvetinović, državni sekretar u Ministarstvu za telekomunikacije: Treba da postoji stalna razmena mišljenja između države i privrednika. Cilj i jednih i drugih je razvoj odgovarajućih oblasti, u ovom slučaju telekomunikacija. Naravno da treba stvoriti normalne uslove za razvoj te oblasti. U okviru svog rada, Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo je

Facing market liberalization
M
ilenko Cvetinović, State Secretary at the Ministry of Telecommunications: There should be a constant exchange of opinion by the government and interested entrepreneurs. Both should aim at developing certain fields, in this case telecommunications, which, most certainly, require normal conditions. The Ministry of Telecommunications and Information Society has set

M

Milenko Cvetinović: Čini mi se da treba reorganizovati Telekom, pošto je u Evropi tendencija da se ide na funkcionalnu separaciju u oblasti telekomunikacija

Milenko Cvetinović: I feel Telekom needs a shake-up. The tendency of telecommunications in Europe is towards a functional spin-off.

definisalo izvestan broj ciljeva koje želi da postigne u razumnom vremenu. U sadašnjim uslovima, kad nam predstoje izbori za nekoliko dana, a Vlada je u ostavci, nezahvalno je baviti se bilo kakvim prognozama. Ali, mislim da to što naši naslednici budu radili može da se razlikuje samo u dinamici od onoga što bi mi rado učinili u narednih godinu dana, i ne verujem da postoje principijelne razlike u onome što treba da se uradi. Što se tiče mobilne telefonije, ta oblast je u Srbiji, bar po penetraciji (više od 100 odsto), potpuno na nivou koji postoji u Evropi. Po asortimanu i kvalitetu usluga ima mesta za „popravke“. U toj oblasti i dalje ima mesta za rast, pre svega, u pogledu pružanja novih usluga, posebno onih koje su vezane za internet i telefonsko plaćanje. Povećanje prihoda je u 2006. godini u odnosu na 2005. godinu bilo značajno, ali ne očekujem da je prošle godine u odnosu na 2006. godinu bilo u tako značajnom procentu. Kad je reč o fiksnoj telefoniji, na nivou smo okruženja. U toj oblasti, takođe, ima mesta za ozbiljnije napretke. Digitalizacija u

a number of goals to be achieved over reasonable time. Under current conditions, with elections only a few days away and a toppled government, any forecast would be mostly inappropriate. Only in terms of dynamics can our ancestors’ plans differ from what we would love to do in the coming year, but I do not expect any substantial differences when it comes to what’s to be done. Mobile telephony in Serbia is at European level, at least in terms of penetration. By assortment and quality though, it is in need of repair. Mobile penetration rate is over 100%, but we all know there is a number of inactive users, as well as a large number of those having more than one phone. The field is yet to be tapped, especially when it comes to new services tied to the Internet and paying phone bills. In relation to 2005, 2006 saw a hefty rise in profits, but I don’t expect the upsurge to follow in 2007. Regarding fixed telephony, the level of growth is the same as in the region. There is still ample room for progress in this field too. Digitization has improved, but it is still unsatisfactory. There’s a number of party lines, small places without phones and a backlog

Jedino u mobilnoj telefoniji postoji stvarna konkurencija
fiksnoj mreži je poboljšana, ali je i dalje nezadovoljavajuća. Veliki je broj dvojničkih priključaka i malih mesta bez telefona. Postoji dosta nerešenih zahteva za novim linijama, što znači da postoji puno prostora za dalje širenje mreže. Istini za volju, ti zahtevi se ne ažuriraju najredovnije, pa je moguće da je realni broj onih koji čekaju linije manji. Što se tiče tehničke strane internet usluga, Srbija dosta zaostaje, posebno po pitanju kapaciteta veza prema svetu. Poseban problem je broj korisnika širokopojasnog servisa. Iako je broj korisnika povećan oko tri puta u odnosu na 2006. godinu, ipak i dalje zaostajemo u odnosu na region. U odnosu na Hrvatsku imamo upola manje korisnika. U oblasti mobilne telefonije postoje tri operatora. Jedan operator posluje u oblasti fiksne telefonije, dok, kad je reč o internetu, postoji formalno više od 160 operatora, ali u praksi postoji samo jedan operator veleprodaje. Čini mi se da korelacija između broja operatora, odnosno postojanja ili nepostojanja konkurencije, ima veze sa sadašnjim stanjem tehnike.

The only real competition is in mobile telephony
of applications for new lines, which means there is a lot of room for expansion. The applications are not updated on a regular basis, but it’s possible that the backlog will be cleared soon. In terms of Internet services, we do lag behind other countries a lot, especially when it comes to broadband users. Although the number of broadband-connected users tripled against 2006, we are still far behind the region. We have three mobile operators and one operating fixed-line service. Officially there are over 160 ISPs, but off the record there is only one wholesale operator. It seems the presence or lack of the competition has to do with the quality of equipment. We need to get to grips with the liberalization of the market, without having to pose a threat to social stability. Some telecoms services are extremely underpriced, and need other revenues to make up for the loss. The cost of local and intercity calls is half lower than in Albania that is obviously quite disproportionate. If we were to lift prices three or four times it would be a problem for citizens.

5. MAJ 2008

|

MAGAZIN SPECIJALNO IZDANJE

Značaj telekomunikacija u razvoju biznisa
Telekom doesn’t have a cost model in place. That’s a big issue, not only for the government, which cannot really tell how much the services cost, but also for businesses. The market could fully open in a day but such conditions would attract speculative capital invested only where prices exceed costs. Its withdrawal would ensue as soon as the conditions change. I feel Telekom needs a shake-up. The tendency of telecommunications in Europe is towards a functional spin-off. Whether some infrastructure should remain state owned is a question in need of serious analyses. On the other hand, I believe international connections should be quickly given the go-ahead, especially when it comes to data transfer and the new technologies for wireless internet access.

49

Treba da se suočimo sa liberalizacijom tržišta bez ugrožavanja socijalne stabilnosti. Neke usluge u telekomunikacijama su izuzetno ispod ekonomske cene, a to znači da se nadoknađuju iz drugih prihoda. Cene telefoniranja u lokalnom i međumesnom saobraćaju su upola niže nego što je to u Albaniji, što očigledno govori o velikoj disproporciji. Međutim, građani bi teško prihvatili rast cene od tri ili četiri puta. Telekom nema implementiran troškovni model. To je veliki problem, ne samo za državu koja bez toga ne može da zna koliko zaista koštaju te usluge, već i za samu kompaniju koji bi, da postoji takav model, mogla pravilno da alocira resurse. Može se za jedan dan potpuno otvoriti tržište, ali u uslovima nebalansiranih cena privukli bi spekulativni kapital koji bi popunio samo ona mesta gde su cene značajno više od troškova, i povukao bi se čim bi se uslovi promenili. Čini mi se da treba reorganizovati Telekom, pošto je u Evropi tendencija da se ide na funkcionalnu separaciju u oblasti telekomunikacija. Treba težiti tome da se usluge po osnovnim karakteristikama međusobno odvoje. Veliko pitanje je i da li određena infrastruktura treba da ostane u državnom vlasništvu. To je pitanje koje zahteva vrlo ozbiljne analize. Sa druge strane, verujem da vrlo brzo treba da se dozvoli međunarodno povezivanje kad je reč o prenosu podataka i uvođenje bežičnih tehnologija za pristup internetu.

VoIP usluge u maju VoIP services in May
ilan Janković, generalni direktor Ratel-a: Naš osnovni zadatak je da stvorimo otvoreno tržište i da na njemu obezbedimo ravnopravno učešće svih učesnika uz zadovoljavajući kvalitet servisa. Stepen digitalizacije u fiksnoj mreži došao je do 95 odsto, tako da je ostao još jedan mali segment da je stoprocentno digitalizujemo. Prošle godine su učinjeni značajni pomaci. Od 1. aprila međunarodni pozivi počinju sa „00“. Prvi put smo doneli plan numeracije Srbije i odluku o visini naknada za korišćenje brojeva iz

M

M

ilan Janković, managing director of Ratel: Our main task is to create an open market and make it possible for everyone to participate equally and ensure an adequate level of services. Digitization rates in the fixed-line network have hit 95%, and there is only a small segment left to fully digitize. Since last year, we have made considerable progress. As of April 1, international calls start with “00“. For the first time we have come up with a numeration plan and rates. In order to boost competitiveness we suggested a distribution plan for FWA systems “34“, “36“, “38“.

Milan Janković: U domenu pružanja internet usluga doći će do potrebe za ukrupnjavanjem, jer svi posluju preko dva, tri operatora

Milan Janković: There will be a need for consolidation in the ISP domain as everyone operates through two, three ISPs

tog plana. U cilju povećanja konkurentnosti predložili smo plan raspodele za sisteme sa fiksnim bežičnim pristupom „34“, „36“, „38“. Tu je u postupku izrade pravilnik o minimalnim uslovima za izdavanje licenci za te operatore. Doneli smo i pravilnik o opštim uslovima interkonekcije. Resornom ministarstvu smo dostavili zahteve operatora koji žele da budu operatori fiksne mreže, i sad je na ministarstvu da sprovede postupak izdavanja licenci. Kad je reč o mobilnoj telefoniji, to je jedina oblast gde postoji stvarna konkurencija. Pojavom drugog i trećeg operatora došlo je do značajnih promena na tržištu, do poboljšanja kvaliteta usluga, sniženja cena i nuđenja novih servisa. Kad se govori o segmentu interneta, Agencija je dozvolila da se bez licenci izdaju dozvole za operatore koji rade u opsegu od 2,4 i pet gigaherca, tako da danas u tom segmentu posluje više od 130 operatora. To je negarantovan kvalitet servisa, ali omogućava da se kvalitetniji opsezi ponude za druge usluge. Očekujem i da će tokom maja biti definisan i pravilnik o pružanju VoIP usluga.

A rulebook is in the works on the minimum conditions needed to obtain a license. Also out is a rulebook on general interconnection conditions. We have submitted to the relevant ministry the requests of operators willing to offer fixed-line services. It’s now up to the ministry to grant the licenses. Regarding mobile telephony, it’s the only field boasting the real competition. The arrival of the second and third operator has brought substantial changes to the market – better quality, price cuts and new services. As regards the Internet, the Telecommunications Agency let 2, 4 and 5 GHz operators be granted a license, and we now have over 130 operators in this segment. This is no guarantee of quality but it does provide a more quality range of other services. I also expect a VoIP rulebook to be defined during May. There are some 160 ISPs but everyone operates through two or three ISPs. They are oblivious to the fact that the market will be in need of consolidation.

50

The Role of Telecommunications in Business Growth
U domenu pružanja internet usluga posluje oko 160 operatora, ali svi posluju preko dva ili tri operatora. I oni sami vide da će na tom tržištu doći do potrebe za ukrupnjavanjem.

MAGAZINE SPECIAL EDITION

|

5. MAY 2008

We have launched a few public tenders to introduce new cable technologies and had a few bids, and now we expect to have appropriate legislation in place to regulate this field too. There’s

Telekom nije kriv za malo korišćenje interneta
Sproveli smo nekoliko javnih poziva za uvođenje novih kablovskih tehnologija, evidentirali smo ponude za pružanje određenih novih usluga, tako da se očekuje i donošenje određene regulative koja će uredititi i tu oblast. Došlo je do značajne promene tehnologije koja se koristi u kablovsko distributivnim sistemima. Većina operatora je zamenila koaksijalne kablove kao medijume prenosa za hibridno optičko-koaksijalne mreže. Ratel je postala punopravni član evropskog Instituta za standardizaciju u oblasti telekomunikacija, tako da ćemo ubuduće moći da budemo efikasniji po tom pitanju. To će doprineti da na domaćem tržištu budu prisutni najveći svetski proizvođači opreme, a takođe će omogućiti i da se određeni delovi za tu opremu proizvedu i u Srbiji. Zajedno sa republičkom Agencijom za radiodifuziju sledi nam uvođenje digitalne televizije u Srbiji. Republika je preuzela obavezu da taj novi sistem uvede do 2015. godine.

Telekom is not to be blamed for low Internet usage rates
been a considerable technological change in the use of CDSs as most operators replaced coaxial cables with HFCs. RATEL became a full-fledged member of the European Telecommunications Standards Institute (ETSI), which will make us more efficient down the line. This will bring to our market the world’s leading equipment producers and parts providers. In cooperation with the Republic Broadcasting Agency, we are to launch DTT in Serbia till 2015.

Telekom želi Telekom wants otvorenu utakmicu cards on the table
S
aša Leković, direktor samostalnog sektora za strategiju i razvoj Telekoma: Najpre bih se osvrnuo na neke podatke koje je izneo gospodin Milenko Cvetinović. Stepen digitalizacije fiksne telekomunikacione mreže u Srbiji iznosi oko 94 odsto. Pri tome ni broj nerešenih slučajeva nije toliko visok. Nema 450.000 takvih slučajeva, već oko 200.000. Trenutni kapacitet linkova za globalni pristup internetu preko Telekoma Srbije nije mali, jer preko tih istih linkova Telekom obezbeđuje pristup internetu i za države iz regiona – Bugarsku, BiH, Makedoniju. Nije sve idealno u Telekomu Srbije, ali treba se zapitati i zbog čega postoje problemi oko dvojnika u urbanim sredinama. Proaša Leković, director of Telekom’s independent strategy and development: I will first go back to some data expressed by Mr. Milenko Cvetinović. The digitization rate in the fixed line network in Serbia stands at around 94%. And the backlog is not that tremendous. There are some 200,000 cases in need of attention, not 450,000. Telekom Srbija’s current access link capacity is not small as the links provide online access to Bulgaria, Bosnia and Herzegovina and Macedonia. Not everything is rosy at Telekom Srbija, but we need to ask ourselves why there are problems with party lines in urban areas. The problem lies in bureaucratic red tape, which hampers

S

Saša Leković: Trenutno ne postoji dovoljno jasan pravni okvir koji omogućava drugog ili trećeg fiksnog operatora

Saša Leković: There is no clear legislation in place to allow a second or third operator

blem je u komplikovanoj državnoj birokratiji koja usporava proces dobijanja dozvola za bilo kakvo izvođenje radova, zbog čega se otežava realizacija bolje i naprednije telekomunikacione infrastrukture. Obično svi upiru prstom na Telekom da nije obezbedio dovoljno dobru infrastrukturu, pa zbog toga u Srbiji postoji mali broj internet pretplatnika. Telekom u sada ima oko 45 odsto neprodatih ADSL priključaka. Jednostavno, ni tržište nije adekvatno odgovorilo našoj ponudi. Sa poboljšanjem životnog standarda sigurno

the licensing process for any type of work, consequently hindering implementation of more advanced telecommunications infrastructure. Everyone is usually pointing an accusing finger at Telekom, blaming it for not having provided infrastructure good enough to get to more internet subscribers. Today, Telekom has around 45% of unsold ADSL connections. The market simply hasn’t responded well to our services. As the standard of living improves, more users will sign up. From that perspective, the government

52

The Role of Telecommunications in Business Growth
će se i povećati broj korisnika. Sa tog stanovišta, lopta je na strani države. Država bi mogla da subvencionira korišćenje interneta, donirajući određeni iznos operatorima za ADSL priključak. Država, takođe, ništa nije uradila ni na uvođenju e-government servisa, koji bi trebalo da skrate komplikovane državne procedure i omoguće bilo kom poslovnom subjektu brzi razvoj.

magazine special edition

|

5. may 2008

now needs to keep its eye on the ball. It could subsidize the usage of the Internet by donating a portion of funds to operators for ADSL connections. Furthermore, the government has done nothing to launch an egovernment service, which is due to simplify complicated procedures and allow entrepreneurs to grow more rapidly.

U praksi su danas biznis korisnici, u neku ruku, i žrtva težnje da se ravnomerno razviju komunikacije u svim regionima i među svim korisnicima
Neophodno je doneti i formalni pravni okvir za liberalizaciju. Uglavnom se govori da Telekom stopira liberalizaciju. Telekom želi liberalizaciju i želi otvorenu utakmicu, kao što je to na tržištu mobilne telefonije. Pokazalo se da smo tu utakmicu dobili, jer smo dominantan operator u mobilnoj telefoniji. Ali, trenutno ne postoji dovoljno jasan pravni okvir koji omogućava drugog ili trećeg fiksnog operatora. Problem liberalizacije fiksne telefonije ne može da se reši međunarodnim povezivanjem „data” servisa. Takođe, država mora da uradi rebalans tarifa i definiše minimalnu vrednost telekomunikacionog tržišta u oblasti fiksne telefonije. Bez takvog koraka sigurno će najviše izgubiti država, kroz poreze, prihode i deo međunarodnog saobraćaja.

In practice, business users today fall victim to their pursuit to equally develop communications in all regions and among all users

Liberalization requires that a formal legal framework be passed. All eyes are now on Telekom and its blocking liberalization. Telekom wants the market to be liberalized and to put its cards on the table. Having secured a top spot on the mobile telephony market, we have won the game. But at the moment, the fact there’s no clear legislation in place allows no second or third fixed-line operator. Once you get to liberalize fixed-line telephony, there is nothing you can solve by connecting data services internationally. Moreover, the government has to rebalance tariffs and define the minimum value of the telecommunications market in the field of fixed-line telephony. Without such a step the country will be hit hardest through taxes, profits and a portion of international traffic.

Dolazak biznis operatora
N
enad Saković, direktor, Siemens Enterprise Communications: Pitanje je šta je to što kod nas nude telekomunikacije i jesu li kod nas biznis korisnici uskraćeni za neke servise koji bi mogli da pomognu njihovoj konkurentnosti. Biznis korisnika ne interesuju mnogo podaci o stepenu digitalizacije ili stopi penetracije na tržištu, bez obzira na to koliko su ti podaci impozantni i dobri

Arrival of business operators
N
enad Saković, CEO of Siemens Enterprise Communications: The question is what is that telecommunications offer and are business users deprived of services that are likely to boost their competitiveness. Business users aren’t much interested in digitization or penetration rates regardless of how relevant or good the data is. What prevails is the classic division into fixed-

Nenad Saković: Više cene koje plaćaju biznis korisnici se odražavaju na manju konkurentnost tih kompanija u odnosu na njihovu konkurenciju iz drugih zemalja

Nenad Saković: Higher prices business users pay have a bearing on their competitiveness in relation to that in other countries

u smislu razvoja telekomunikacionih mreža kod nas. Ono što dominira kod nas je klasična podela na fiksnu i mobilnu telefoniji i internet. Lično preferiram da tržište telekomunikacija posmatram i kroz podelu na rezidencijalne i biznis korisnike. Ako ne može puno i brzo da se uradi na razvoju univerzalnog servisa i dostupnosti tog servisa u nerazvijenim područjima, što jeste obaveza

line and mobile telephony on the one hand, and the Internet on the other. I personally prefer dividing the telecoms market into residential and business users. If little can be done to create a unique service and make it available in underdeveloped areas, business users should be allowed to pick an operator. Higher prices they pay have a bearing on their competitiveness in re-

the only fixed-line provider at the moment in possession of reliable infrastructure. director of IT security and BCP. ers such as Cisco or Siemens with whom we have an excellent cooperation. I’d like Telekom Srbija. sa kojima savršeno sarađujemo. we have a problem every time we get in touch with service providers. naravno. growth in general. država bi mogla da razmisli i o fleksibilnijem modelu. samo biznis korisnicima.54 The Role of Telecommunications in Business Growth korisnicima treba omogućiti da mogu da odaberu operatora. Meridian Bank: There’s been lot of talk lately on penetration. . ponuda usluga provajdera i njihova želja da je poboljšaju nije na zavidnom nivou. but what does it mean for business users? I certainly wouldn’t want to hinder the growth of telecommunications for residential users. na primer. Slažem se da bi država mogla da. Međutim. poput Cisco-a ili Simens-a. Više cene koje plaćaju biznis korisnici se odražavaju na manju konkurentnost tih kompanija u odnosu na njihovu konkurenciju iz drugih zemalja. određenim sub- MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. what ISPs offer and their readiness to improve it is not so satisfactory. with certain subventions. growth in general. business users today fall victim to their pursuit to equally develop communications in all regions and among all Ponuda usluga provajdera i njihova želja da je poboljšaju nije na zavidnom nivou vencijama. but what does it mean for business users? strane postoje dobavljači hardvera. ali šta od toga imaju biznis korisnici? Ne želim da sputavam. Danas postoji situacija da sa jedne More Attention to Business Users T iodor Jovović. Ten megabits is the best solution so far we have managed to come up with. help improve business communications. Today we have hardware suppli- T Tiodor Jovović: Dosta se priča o penetraciji. To get a 1 Gb link between Belgrade and Novi Sad is currently impossible. Molio bih Telekom Srbije. What ISPs offer and their readiness to improve it is not so satisfactory users. a sa druge strane imamo provajdere servisa sa kojima konstantno imamo problema Prošle godine smo uspešno realizovali „business continuity” projekat. da se omogući ulazak i onih operatora koji bi se bavili. to pay more attention to business users and start working around it. Najbolja opcija do koje smo uspeli da dođemo je bila 10 megabita. and make way for operators dealing with business users only. Pri dodeljivanju novih licenci za operatore. In practice. On the other hand. pomogne razvoj biznis komunikacija. Sporedni efekti bi bili da se u tom segmentu omogući konkurencija koja će obezbediti siguran razvoj tržišta. MAY 2008 the government could. U tom smislu. dobiti link od jednog gigabita između Beograda i Novog Sada je nemoguće. Svako dalje proširenje se čeka između osam i deset meseci. kao jedinog za sada provajdera fiksne telefonije i jedinog vlasnika pouzdane i dobro raširene infrastrukture za fiksnu telekomunikaciju koja je neophodna za interno funkcionisanje računarske komunikacije da ipak više pažnje posveti biznis korisnicima i da počne da se razvija i u tom smeru. The government could mull a more flexible model when granting new licenses. U praksi su danas biznis korisnici. ali šta od toga imaju biznis korisnici? Tiodor Jovović: There’s been lot of talk lately on penetration. Last year we wrapped up a business continuity project. Meridian banka: Dosta se priča o penetraciji. Further expansion takes between eight and ten months. značaj razvoja telekomunikacija za rezidencijalne korisnike. u neku ruku. direktor sektora za bezbednost IT sektora i kontinuitet poslovanja. i žrtva težnje da se ravnomerno razviju komunikacije u svim regionima i među svim korisnicima. Više pažnje biznis korisnicima iodor Jovović. o opštem razvoju. In light of this. o opštem razvoju.

I would like to point out there are “smaller” services R R Roland Hainder: Postoje “manje” usluge. poput naše ponude “blackberry” telefona. where integration also matters. zahtevaju poslovni kupci i operatori su prenos brojeva. financial director.mobilnu konverziju. Regional Growth is Important oland Hainder. This should not only involve the Ministry of Telecommunications and Ratel. finansijski direktor. Kad je reč o konkurenciji. The regional development of telecommunications is also necessary. Imamo dve mreže koje su nezavisne jedna od druge. neophodan je regionalni razvoj telekomunikacija. Tipične usluge koje J J ochen Nowotny. VIP mobile: Our group has invested around 420mn EUR so far. To su najčešći zahtevi za operatore širom Evrope. Also on offer is convergence between old networks. but also the reminder of the government administration. These are the most common requirements for operators throughout Europe. gde je takođe integracija bitna. offering specific services available in both networks. nudimo konverziju između starih mreža. Mogućnost da imate dva identiteta on. a već 30 godina bavimo se fiksnim i mobilnim komunikacijama. a imati zasebne konfiguracije na dva telefona i stalno ažuriranje podataka na njima je gubitak vremena. koje mogu da donesu uspeh kompaniji na tržištu Roland Hainder: There are “smaller” services such as our blackberry phone that may help a business perform better. At the moment. we offer fixed-mobile convergence.56 The Role of Telecommunications in Business Growth MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. i što nam daje osnovu za uspeh u srednjem roku. When it comes to the competition. koje mogu da donesu uspeh kompaniji na tržištu. Mislim da država može mnogo da doprinese razvoju informacionih tehnologija. For 30 years. Kompanija Kapsch datira iz 1882. multi SIM telefoni i privatne mreže. mi smo pre svega usmereni na tržišnu utakmicu. VIP mobile: Naša grupa je investirala dosad oko 420 miliona evra. Typical services required by business buyers and operators are number translati- Jochen Nowotny: Mogućnost da imate dva identiteta na jednom telefonu je nešto što se definitivno traži. Bela lista poziva za White List for the zauzete Busy ochen Nowotny. Jochen Nowotny: The possibility of having two identities on one phone is what customers are definitely on the lookout for. Takođe. We need to talk about the ba- . pa se nude konkretne usluge koje se mogu podeliti sa obe strane mreže. we have been dealing with fixed and mobile communications. već i ostatak državne administracije. godine. Takođe. Kapsch: We are an independent system integrator in the provider and carrier operator market segment. MAY 2008 Regionalni razvoj je važan oland Hainder. rather than the administration. I believe the government can contribute a lot to the development of information technologies. We have two independent networks. our primary focus is the market game. generalni direktor. što pokazuje zavidno poverenje. Enterprises usually have two phones. multi SIM phones and intranets. Hteo bih da skrenem pažnju na činjenicu da postoje “manje” usluge. Kapsch was established back in 1882. The possibility of having two identities on one phone is what customers are definitely on the lookout for. Kapsch: Mi smo nezavisni sistem integrator za provajdere i za prenosioce usluga i naša uloga je pronalaženje rešenja za naše poslovne kupce. and having separate configurations on two phones and updating them all the time is a waste of time. Trenutno nudimo fiksno . which shows we have gained a lot of trust and gives us basis for success in the mid run. a manje na odnos sa administracijom. pri čemu u tom poslu ne treba da učestvuju samo Ministarstvo za telekomunikacije i Ratel. such as our blackberry phone that may help a business perform better. poput naše ponude “blackberry” telefona. Poslovni korisnici obično imaju dva telefona.

Želim da postaknem vladu i zakonodavce da se na to usmere. Bežična tehnologija treba da prati fiksnu. Diskusija treba da se vodi o tome kako liberalizovati tržište. With respect to mobile communications in Serbia and opening the market in the country. Director for Serbia. sa stanovišta potrebe naše kompanije. razvili smo kompaniju. Potrebno je da pričamo o suštinskoj infrastrukturi i u kojem pravcu se ona kreće. kad tražimo način kako bismo se ge in regulations and setting prices for key users. Na primer. Na koji način se to može promeniti? Imate jednu alternativnu mrežu za pristupnu mrežu. Alternativne mreže Alternative povezivanja Networks A rnaud Le Ruen. . rukovodilac za Srbiju. što zahteva A rnaud Le Ruen. Alcatel . Discussions should be about how the market can be liberalized.Lucent: Our moto is to bridge the digital gap between developing and developed countries.Lucent: Moto naše kompanije je da premostimo digitalni jaz koji postoji između zemalja u razvoju i onih koje su razvijene. jer će to doprineti ekonomskim tokovima povezali interno. For instance. A person who spends a lot of time at business meetings can have a so-called white list. as there’s no competition in fixed-line telephony promenu regulativa. što se tiče mobilne komunikacije. electric power or roads. kao što su recimo struja ili putevi. which is pretty costly. and with the kind of network you can have a competition. while others are handled by their assistant. I want to stimulate the government to focus on that. In terms of fixed telephony. može da ima takozvanu belu listu. If you offer services to an operator you should make sure you don’t always introduce new technologies. MAY 2008 sic infrastructure. Ako nudite usluge operateru treba da nudite usluge tako da ne uvodite stalno nove tehnologije. This calls for a chan- Arnaud Le Ruen: Interno povezivanje je dosta skupo. How can that be Biznis želi međusobno da se poveže. MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. Crnu Goru i BiH. Što se tiče fiksne telefonije. kao i određivanje cena za ključne korisnike. Tipičnu uslugu koja se traži na tržištu. Businesses want to connect. Alcatel . to je prilično skupo. jer će to doprineti ekonomskim tokovima. a koju mi sprovodimo u saradnji sa Microsoftom. Za otvaranje tržišta u Srbiji. the competition is here already. and the direction it is moving in. konkurencija je već tu. adding markedly to economic growth. adding markedly to economic growth changed? You have an alternative to access networks. such as.58 The Role of Telecommunications in Business Growth na jednom telefonu je nešto što se definitivno traži. The goal is to help governments achieve that. Digital Divide. Jedna osoba koja provodi dosta vremena na poslovnim sastancima. as businesses want to connect. jer ne postoji konkurencija u fiksnoj telefoniji Arnaud Le Ruen: Connecting internally is pretty costly. jer širokopojasni pristup jeste u stvari na fiksnoj telefoniji. pa bi samo pozivi sa te liste bili prosleđeni. I will explain a typical service we provide in cooperation with Microsoft. dok se svi ostali pozivi upućuju pomoćniku te osobe. Wireless technology should follow fixed technology which broadband access is actually built on. Montenegro and Bosnia and Herzegovina. koja pomaže vladama da rade na obrazovanju i obuci studenata i ljudi koji se obrazuju da steknu određeno znanje u vezi sa internetom. objasniću na kratkom primeru. forwarding only white-listed calls. we are looking for a way to connect internally. say. i ovde može da se uspostavi konkurencija kroz takav način povezivanja. Naš cilj je da pomognemo vladama da to i postignu. Biznis želi međusobno da se poveže. we started Digital Divide to help governments educate and train students and people willing to gain knowledge related to the Internet.

000 EUR a month for maintenance. Prema izveštaju Svetske banke u zemljama gde je ovako slaba penetracija interneta i cene su dvostruko više. The smartest decision a government can make is launch online services. for instance. Aleksandar Bakoč: The smartest decision a government can make is launch online services. Because the market hasn’t been liberalized. To facilitate communication between our offices in Belgrade and Niš. which are hard to obtain. The key today is to cooperate with everyone. Such an environment benefits every entrepreneur zemlje koje ih nemaju.000 EUR and another 3. mnogo je zemalja. Estonija je uradila kompletan reinženjering svih servisa za svoje građane. Estonia did a complete reengineering of its residential services. nama kao maloj firmi da bismo povezali naše kancelarije u Beogradu i Nišu potrebno je desetak hiljada evra i posle toga još tri hiljade evra za mesečno održavanje mreže između te dve lokacije. Unlike Estonia. ICTs provide new ways of availability and quality services. heavily relying on ICT. pored uštede. Liberalizing fixed telephony. A WB report shows prices are two times higher in countries with low internet penetration rates. What enterprises are interested in it does not of- B . One of the main reasons are building permits. generalni direktor.5. problem je u dostupnosti orko Jovanović. Such an environment benefits every entrepreneur. preko nacionalnog operatera smo Availability a Problem B orko Jovanović: Do services provided for business users in Serbia lag behind the region or keep up with global trends? They do not lag behind as there is a way to connect either as an individual or a company. poput Srbije koje nisu ni približno uradile na tom polju. nove načine dostupnosti i kvalitetan servis usluga. Telelink: Da li Srbija zaostaje ili prati kretanja u regionu kad je u pitanju ponuda usluga za biznis korisnike? Ono što primećujemo je da ponuda ne zaostaje. and the cost of an access network is substantial. U Bugarskoj na destinaciji između Sofije i Plovdiva. za šta je potrebno obezbediti infrastrukturu. making it possible for its citizens to vote online. which in Bulgaria comes down to 500 EUR and 700 EUR a month if you are to connect on the Sofia – Plovdiv line. direktor. MAJ 2008 | MAGAZIN SPECIJALNO IZDANJE Značaj telekomunikacija u razvoju biznisa 59 On-line poslovanje Internet Services leksandar Bakoč. jer je to okruženje koje pogoduje preduzetnicima. as seen on the Serbian telecoms market. što se može potvrditi na srpskom telekomunikacionom tržištu. Algotech: Informaciono komunikacione tehnologije omogućavaju. Countries putting money in ICT have progressed rapidly as opposed to those that don’t. small operators invest little in infrastructure. as seen on the Serbian telecoms market hing of the kind. CEO. jer postoji način da se povežete i kao mali korisnik i kao kompanija. ali postoji problem u vezi sa dostupnošću i vremenom koje je potrebno da izdvojite za povezivanje. which requires infrastructure in place. to je okruženje koje pogoduje preduzetnicima. Ima ponude. Najpametnija odluka koju može da donese jedna vlada je omogućavanje on line poslovanja. Algotech: Aside from savings. Connecting two sites can take up to a year. however. Na primer. A WB report shows prices are two times higher in countries with low internet penetration rates. Nasuprot have come up with some sort of e-goverment strategy. One zemlje koje ulažu u IKT rapidno napreduju u odnosu na A A leksandar Bakoč. koristeći mogućnost IKT i na neki način omogućila glasanje svojih građana putem interneta. Many governments Aleksandar Bakoč: Najpametnija odluka koju može da donese jedna vlada je da omogući online poslovanje. Mnoge vlade imaju neku vrstu e-goverment strategije. The problem is availability and the time you need to connect. a lot of countries including Serbia have done not- Prema izveštaju Svetske banke u zemljama gde je ovako slaba penetracija interneta i cene su dvostruko više. Danas je ključ u saradnji svih sa svima. što se može potvrditi na srpskom telekomunikacionom tržištu Estonije. Povezivanje dve lokacije može da traje i do godinu dana. Izgradnja pristupne mreže je skupa. we initially need some 10. is not the key.

To connect in order to share data is what everyone needs. Recimo. sa jasno definisanim akcionim planom. dok održavanje košta 700 evra mesečno. The first thing we need is infrastructure. povoljni po ceni i pouzdani. Međutim.govermentu. Two years ago IBM began operations with a local firm because of advanced and complex services we are able to provide. sa jasno definisanim akcionim planom i koracima u njegovoj realizaciji Miloš Đurković: It is of utmost importance to first create an ICT development strategy. odnosno koracima u realizaciji i preciziranim vremenom kad to treba da M M iloš Đurković. Say. Potom ćemo moći da pričamo da li imamo potrebne servise i tehnologije. ono što je interesantno je paket usluga hardvera. generalni direktor. so every operator is able to put money in their own. software and telecommunications equipment they are much more interested in. We will hardly have liberalization in place until we find a way to expand optical networks. We need to take action to quickly and efficiently build an infrastructure. što u e. jer dok ne postoji način da se optička mreža raširi. making it possible for system integrators to provide services that enterprises will be able to benefit from. managing director. along with a clearly defined action plan needed for every step on the way se realizuje. a few giga links to countries outside Serbia. MAY 2008 fer. we can offer . If we are to develop software. Fiksna telefonija nije zanimljiva biznis korisnicima. IBM je pre dve godine krenuo da posluje na tržištu sa lokalnom kom- nologies needed. da svaki operator uloži sam u svoju mrežu.60 The Role of Telecommunications in Business Growth se povezali za 500 evra. Jedan od glavnih uzroka što operateri nisu napravili svoju mrežu je taj što ne mogu brzo i efikasno da dobiju dozvole za izgradnju. teško da će doći do liberalizacije. In this respect. par giga linkova ka inostranstvu. The infrastructure of Telekom or that of others is not what enterprises are attracted to. Infrastruktura Telekoma ili bilo kog drugog operatora nisu interesantne biznis korisnicima. MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. be it e-government or companies-related. softver i telekomunikaciona oprema. Only afterwards can we talk about the services and tech- Miloš Đurković: Bitno je da se prvo napravi strategija razvoja informacionokomunikacionih tehnologija. Borko Jovanović: Jedan od glavnih uzroka što operatori nisu napravili svoju mrežu je taj što ne mogu brzo i efikasno da dobiju dozvole za izgradnju Borko Jovanović: Building permits which are hard to obtain is why operators don’t have their own network Ono što treba svima je da se povežu zbog razmene podataka. Prva od stvari koja je potrebna jeste infrastruktura. Zbog toga što tržište nije liberalizovano. IBM: Jako je bitno da se prvo napravi strategija razvoja informaciono-komunikacionih tehnologija. što u kompanijama. Hardware. along with a clearly defined action plan needed for every step on the way. we need very strong and reliable links and good rates. mali operatori ulažu malo u infrastrukturu. jer ako radimo razvoj softvera potrebni su izuzetno jaki linkovi. Potrebni su konkretni koraci kako bi mogla da se napravi brzo i efikasno infrastruktura na kojoj će sistem integratori ponuditi servise koji će na kraju biti jedini benefit za biznis korisnike. Asocijacija ključnih Association of Top ljudi u IT biznisu IT Decision-makers iloš Đurković. IBM: It is of utmost importance to first create an ICT development strategy. ključ nije u liberalizaciji fiksne teklefonije.

Jedinstveno udruženje bi dovelo do zajedničkog nastupa i zaista dobrog pristupa krajnjim korisnicima. both the country and vendors dealing with hardware. Unapređenje infrastrukture oran Janković. Microsoft: What’s necessary is the development of infrastructure that will consequently upgrade services users will expect. jer telekomunikaciona struktura jeste osnova za razvoj IKT infrastrukture. operators. I want to say on behalf of Microsoft that our company is working to improve online services and is entirely supportive of initiatives in the telecommunications domain. In doing so. i država i vendori koji se bave proizvodnjom hardvera. telecommunications equipment. action plan and what we want to achieve. we will be able to define a joint strategy. We should all be involved in Z Zoran Janković: Jedinstveno udruženje bi dovelo do zajedničkog nastupa i zaista dobrog pristupa krajnjim korisnicima Zoran Janković: The association would lead to joint activities and thoughtful approach to ened users ramo da učestvujemo jedinstveno. software development and system integrators too. pozivam da napravimo jednu asocijaciju. te da ih ne bude nekoliko u Srbiji. Kao predstavnik kompanije Microsoft želim da kažem da naša kompanija radi na unapređenju svih online servisa i u potpunosti podržava inicijativu u domenu telekomunikacija. zajednički akcioni plan i šta želimo da napravimo. it. a i poslovnim korisnicima u naprednim rešenjima. Microsoft: Ono što nam je neophodno jeste rad na razvoju infrastrukture i samim tim unapređenje servisa koji će korisnici očekivati. Možemo da pružimo podršku i državi i operatorima. već jedna gde će sedeti predstavnici Vlade i predstavnici operatora. razvojem softvera i sami sistem integratori koji su zastupljeni na tržištu. Tada bismo mogli definisati zajedničku strategiju. MAY 2008 support to the country. U celoj toj priči mo- Modernization of Infrastructure Z oran Janković.62 The Role of Telecommunications in Business Growth panijom zbog naprednih i kompleksnih servisa koje možemo da ponudimo tržištu. The association would lead to joint activities and thoughtful approach to ened users. manager. top IT firms and Jedna asocijacija ključnih ljudi u IT biznisu doprinela bi bržem definisanju zajedničke strategije Kao jedan od zaključaka ovog okruglog stola. menadžer. MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. operators and business users. An association of top IT decisionmakers would help define a joint stategy more rapidly users in the country because it is telecommunications structure what ICT infrastructure essentially builds on. telekomunikacione opreme. predstavnici ključnih IT kompanija u zemlji i predstavnici ključnih korisnika. . I would like to invite everyone to set up an association and bring together government representatives.

gde još kako tako možete da obezbedite servise. Saga: Prvenstveno se bavim bežičnim telekomunikacijama. iako je prvobitna ideja bila da će je zaštititi. Above all. Only few suppliers have access to proper information on investments. which is a prerequisite for companies to connect. Ruteri. a na poboljšanje situacije može da se utiče stvaranjem jednog klastera domaćih nabavljača i proizvođača opreme. zamenik direktora. a cluster should be set up of local producers and suppliers of equipment and software. Sem Beograda. telecommunications systems are all subject to a 10% or an even higher tax. did no one any good. telekomunikacioni sistemi. To improve it. pomoćnik izvršnog direktora. pa nema veze da li išta možete ili ne možete. Routers. The industry is in bad shape for several reasons. ficantly add to improving the local industry that covers the field. Kod nas se u domenu WiMAX tehnologije jako malo radi i situacija je loša. Ako pogledamo Bugarsku ili Hrvatsku. Šta bi nam pomoglo? Pre svega informisanje o tome u kojem će pravcu država i opreratori da investiraju. we need to have legislation in place. Only few companies perform well when it comes to exports in that field. Pre svega je ovde dodirnut prvi nivo. skoro da i nemate šansu da igrate. tamo je to odavno zaživelo. RATEL je sa svoje strane još davno doneo potrebna dokumenta. Mislim da Ministarstvo telekomunikacija nedovoljno brzo radi na usvajanju regulative. They are too high. Telekom. and it doesn’t matter if there is anything you can do or not. Ratel did submit documents needed a long time ago. Sada je slučaj da kvalitetne informacije o investicijama ima jako mali broj dobavljača. Moving production outside Belgrade seems a mission impossible. a to je stvaranje preduslova za povezivanje kompanija. MAY 2008 Klaster domaćih dobavljača iodrag Veljković. and the situation is not rosy. Pretpostavljam da bi više ovakvih okruglih stolova na kojima bi se razmenjivale informacije i udruživanje pomoglo da se možda stanje donekle poboljša. the attempt has failed. Then we can prepare and take part in tenders. WiMAX technology is Serbia is still in its infancy. Previsoke su. I assume more roundtables of the kind and sharing information might help improve the situation to some extent. Logo: Telecommunications growth affects economy in two ways. sve se to carini sa deset i više posto i nije upšte zaštitilo domaću proizvodnju. modems. As a rule. Deputy Executive Manager. I believe the Ministry of Telecommunications is not working fast enough to pass the regulations needed. Onda bismo mogli da se pripremimo i da učestvujemo u takvim tenderima. the first level has been realized. Customs tariffs. Jako malo kompanija ima bilo kakve rezultate kada je izvoz u toj oblasti u pitanju. jer trenutno kvalitetne informacije o ulaganjima ima jako mali broj dobavljača Miodrag Veljković: Information on what the country and suppliers will invest in might help as only few suppliers have access to proper information on investments jedan od najvećih investitora i ostali provajderi pre svega u mobilnoj telefoniji mogu bitno da utiču i na stanje u domaćoj industriji koja pokriva tu oblast. ali se cela stvar u Vladi dosta otegla i u ovom trenutku nismo još uvek doneli pravilnik koji je bio na javnoj raspravi. Saga: I mainly deal with wireless telecommunications.64 The Role of Telecommunications in Business Growth MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. Pre svega nam nedostaje regulativa. but the entire thing has been delayed and at this moment we still don’t have a rulebook for public discussion. this sends local producers out of the game. Domaće proizvođače to po pravilu izbacuje iz igre. Stanje u toj industriji je jako loše iz različitih razloga. WiMAX is not likely to pick up any real momentum when compared to countries in the region. and what I’d like to say has to do with it. modemi. Telekom kao A Cluster of Local Suppliers M iodrag Veljković. pribora i softvera. pa bi ono što sam mislio da kažem bilo prevashodno vezano za to. Although the idea was to safeguard domestic production. U WiMAX tehnologiji je budućnost ilan Kovačević. Sve to dovodi do toga da kod nas WiMAX mnogo kasni u poređenju sa okruženjem. because you don’t even get to play. and sup- M . which were practically the only benefit. one of the biggest investors. and other providers primarily of mobile telephony services can signi- M Miodrag Veljković: Informisanje o pravcu u kojem će država i dobavljači da investiraju bi pomoglo. bilo kakvo dislociranje neke ozbiljne proizvodnje van Beograda se čini skoro nemogućom misijom. Carinske stope koje su praktično bile skoro jedina pomoć nisu nikom pomogle. Logo: Razvoj telekomunikacija deluje dvostruko na privredu. I believe there is a demand in Serbia too. deputy director. What can help us? First of all. Because all of this. like Bulgaria and Croatia. information on what the country and operators will invest in. First of all. a mislim da u Srbiji postoje i korisnici WiMAXTomorrow’s Technology M ilan Kovačević.

Moram priznati da svi znamo da imamo problem starih dozvola u spektru koji je namenjen bežičnom fiksnom pristupu. and everyone expects future wireless access to behave the same as phones. zanemarujući da telefon radi na 800-900 megaherca. In any case. A lot of effort has been put in the technology to root out problems in urban areas. a part of a spectrum intended for analogue television was assigned to fixed and mobile. piše “fiksni”. da bi se prevazišli problemi u urbanim sredinama. U naslovu dokumenata koji se za sad bave regulativom u oblasti bežičnih širokopojasnih komunikacija. jako je mnogo rada uloženo u samu tehnologiju.4 gigaherca što je. forgetting that a cellphone works at 800-900 megahertz as opposed 3.66 The Role of Telecommunications in Business Growth željni takvih usluga i firme koje umeju da tu opremu isporuče. and I’d suggest Ratel and the Ministry take the solution into account. Ne vidim da tamo postoji bilo šta što bi moralo da implicira da ti opsezi budu isključivo za fiksni pristup. .5 GHz. in which case we will skip what many parts of the world have faced – the problem with the ability of WiMax signals to penetrate buildings. Drugo. In terms of regulatory frameworks. which is quite common worldwide. it also might be for the purposes of mobile communications.5 gigaherca i da su uslovi prostiranja drastično različiti. broadband communications. in this region in particular. Documents dealing with regulations in the field of wireless broadband communications are headlined “fixed-line”.5 gigaherca. U tom smislu. MAY 2008 pliers that know how to provide the service. tržište postoji i u ovom trenutku nam regulativa predstavlja glavni problem. the 2. In a few years. Serbia has a long way to go catch up with countries in the region and intensify works to speed up growth. Mislim da je to jako dobro i predložio bih kako RATEL-u tako i Ministarstvu da razmišlja o tom rešenju. u svetu dosta česta pojava. Pravo rešenje bi bilo da se taj spektar dodeli za bežične komunikacije i na taj način ćemo preskočiti ono što se u mnogim delovima sveta dešava. I don’t see anything implying that the spectra must be used for fixed access only. a to je da ljudi sa WiMAX tehnologijom imaju problema pre svega u prodiranju u zgrade. a da WiMAX radi na 3. Srbija je u regulativi dosta iza drugih zemalja iz okruženja i intezivan rad na tome doprineo bi bržem napretku. dakle širokopojasne komunikacije. Generally. U svakom slučaju. na primer u Americi deo spektra koji je svojevremeno bio namenjen analognoj televiziji je. without any implications. We have this situation where we all have a cellphone. instaliraju i naprave potrebnu infrastrukturu i postoje firme koje su zainteresovane da kroz taj vid telekomunikacija prodaju usluge. digital television will catch on and over time the spectrum will come under the spotlight. Naravno. Serbia has a long way to go catch up with countries in the region and intensify works to speed up growth očekuju da se taj budući bežični pristup ponaša slično kao telefoni. but regulations at this moment pose the main problem Second. Imamo situaciju da svi imamo mobilne telefone i da svi MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. pošto je tamo razvojem digitalne televizije prestala potreba da se u tu namenu koristi. i.4 GHz spectrum should be available too. mislim da su bežične širokopojasne tehnologije. dodeljen uslugama fiksne i mobilne. Generalno. there’s a market. aside from the spectrum range at 3. I think that. WiMAX appeared to be a problem when it comes to the ability of electromagnetic waves to penetrate buildings. u domenu regulative bi moglo pored opsega od oko 3. I believe that’s very good. vrlo perspektivne. for instance.5 gigahertz required by WiMAX and totally different penetration Milan Kovačević: Srbija je u regulativi po pitanju WiMAX tehnologije dosta iza drugih zemalja iz okruženja i intenzivan rad na tome doprineo bi da brže napredujemo Milan Kovačević: In terms of regulatory frameworks. Naime. Tržište za WiMAX tehnologiju u Srbiji postoji i u ovom trenutku regulativa predstavlja glavni problem će za nekoliko godina zaživeti kod nas digitalna televizija i da će doći vreme da se razmišlja šta s tim spektrom. Mislim da bi moglo da se dozvoli da to bude i mobilna komunikacija bez većih implikacija. posebno za tržište ovog regiona. There is a market for WiMAX technology in Serbia. Using it for wireless communications would be the right solution. WiMAX se pokazao kao problematičan tamo gde elektromagnetni talasi treba da prodru u zgrade. I believe wireless broadband technologies will be a big deal. I must admit we all know old permits pose a problem to the spectrum intended for wireless fixed access. Mislim da conditions. In the US. mi tek sad uvodimo digitalnu televiziju i biće potrebno vreme da tehnološki napredujemo i oslobodimo taj spektar. We are to launch digital television and it will take some time to technologically make progress and free the spectrum. and legislation at the moment is the main problem.e. da se otvori i za bežični pristup i opseg oko 2.

but this would require the Government to amend certain documents and regulations. . Milenko Cvetanović. Ta stvar je u ingerenciji Ministarstva za infrastrukturu i ko god im pomene da treba da menjaju zakon o planiranju i izgradnji “kosa im se podigne na glavi”. Ministry of Telecommunications: Getting construction permits for anything is a big problem. This whole procedure takes too long and I am confident that the Law will have to be modified so as to speed up this processes and procedures. along with directives how and where it can be applied. followed by proposals and plans for distribution. posle promocije završe u fioci. ali da svi državni organi nisu dovoljno uključeni niti su prepoznali obavezu operatora da sa određenom dinamikom moraju da grade svoje mreže. One of the challenges posed by new dynamic technologies such as WiMax is that Serbian regulations require to first have a plan how the technology is going to be used. we have identified the process of issuing construction permits and licenses for installing networks. but the Strategy on the Information Society is written on almost three hundred pages. Procedural Problems in Serbia Milan Janković. U Ministarstvu je odlučeno da se taj pravilnik o minimalnim uslovima za izdavanje licenci pojavi u roku od nedelju. pa onda predloge i planove raspodele. Ta procedura je previše duga i smatram da će Zakon pre ulaska Srbije u Evropsku uniju pretrpeti određene promene i definisati da se ti procesi i procedure odvijaju brže. koji nije stigao da izađe na svetlo dana. is that most of them are several hundred pages long with more history than clearly defined goals and measures that need to be taken. but state agencies are not involved in the process enough to recognize that the networks that were granted these licenses should be developing their grids at a certain speed. a Strategija o informacionom društvu mislim da ima skoro tri stotine strana. while the deadline is 2015. na svetskoj radio konferenciji. Milan Kovačević je rekao da za par godina očekuje primenu digitalne televizije. Kad su u pitanju bežične tehnologije. nije verovatno da će se to desiti pre 2012. bar obezbedi da ugradnja kablova i opreme u postojeću infrastrukturu ne mora da ide po proceduri koja je ista kao što je za kompletno novo građenje kablovske komunikacije. Kovačević claims that digital television will enter the market in the next couple of years. Poslednji rok je jun 2015. jeste taj da sve te strategije imaju par stotina stranica u kojima je više istorije nego eksplicitno definisanih ciljeva i mera koje treba da budu preduzete. To se pre svega odnosi na mobilne operatore koji su dužni da ispune uslove iz licence za pokrivanje određene teritorije. pa donošenje svih pravilnika. who are obliged to meet the conditions in the license contract with respect to providing coverage for a particular territory. Osnovni razlog što većina strategija koje se donesu u ovoj oblasti. they ’fall into a fit’. The Ministry tried to push through a new procedure in the amended Law on Telecommunications that never saw the light of day to at least have the installation of cables and equipment in existing infrastructure not be subject to the same procedures as the constriction of a completely new cable communication network. Takav dokument ne bi trebalo da ima više od dvadesetak strana. čini mi se da to rešenje nije dobro. The problem of Belgrade remains unresolved. dve dana kako bi procedura mogla da krene. ali bi to u Srbiji zahtevalo promenu dokumenata koje treba da donese Vlada. jer oduzeti dozvole za radio stanice koje su izdate za područje Beograda je pravno teško izvodljivo. followed by drafting and bringing regulations and rules. poput WiMAX-a u pitanju jeste što su to dinamične tehnologije. kad će biti neophodno da se prestane sa emitovanjem analogne televizije. Ministarstvo telekomunikacija: Sigurno je da veliki problem predstavlja dobijanje svih građevinskih dozvola za bilo kakve radove. održanoj prošle godine definisani su novi parametri za uvođenje WiMAX tehnologije i date su određene smernice gde bi ona mogla da bude primenjena. The Ministry decided to publish the rulebook on minimum conditions for issuing a license in a week or two. RATEL: At the Agency. godine. Serbia has issued permits for three mobile operators and one landline network. U takvim uslovima ne može da se u pravom smislu reči izda nacionalna licenca. resolving the problem of issuing permits for 3438 gigaherz area for the territory outside Belgrade would not be a good solution. so that the procedure can get going. treba da rešimo problem oko izdavanja licenci za područje van Beograda. The main reason why these strategies end up at the bottom of a drawer after they are presented. godine. Ministarstvo je htelo da u okviru izmene zakona o telekomunikacijama.68 The Role of Telecommunications in Business Growth DISKUSIJA DISCUSSION MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. Teško da problem može biti rešen bez javnog dogovora vlasti. This areas is under the jurisdiction of the Ministry for Infrastructure and whoever mentions that they should amend the Law on Urban Planning and Construction. As for wireless technology. This primarily applies to the mobile telephony operators. kao jedan od učesnika u toj aktivnosti video. Based on what we saw as one of the participants. when broadcasters will have to stop using analog TV technology. Prema onome što je Ratel. Problem Beograda ostaje nerešen. last year’s World Radiocommunication Conference defined new standards for implementing WiMax technology. before Serbia joins the European Union. we don’t see this happening before 2012. Ratel: Izdavanje dozvola za građevinske radove i za izvođenje mreža prepoznali smo u Agenciji kao veliki problem. Konkretno kad je WiMAX u pitanju. MAY 2008 Problemi procedura u Srbiji Milan Janković. s obzirom na to da je Srbija izdala licence za tri mobilne mreže i jednu za fiksnu. This sort of document should not be more than 20 pages long. which means that we cannot attract a big operator that could provide an efficient solution for the entire territory. znači da neće doći neki veliki operater koji će efikasno pokriti čitavu teritoriju. In a situation like this you cannot really issue a nationwide license. Jedan od problema koji se javlja kad su nove tehnologije. Concretely with WiMax technology. a neki delovi regulative u Srbiji nalažu da je potrebno prvo imati plan namene. Milenko Cvetanović.

kako bi se stvorili sadržaji koji su od interesa za građane. Pritom sami ne poseduju nikakve kompetencije iz oblasti telekomunikacija. Besmisleno je. nama se dešava da organi lokalne samouprave potpuno diskreciono odlučuju koja je dokumentacija potrebna za izgradnju baznih stanica i na taj način ulaze u kompetencije RATEL-a. jer nema jedinstvenog pristupa. zajednički je stav učesnika Legal frameworks. but on the other hand Telekom has to make profits to compensate for the lack of revenue in fixed telephony. da se identična dokumentacija zahteva od operatera za izgradnju baznih stanica i za izgradnju nekih komercijalnih objekata iz te oblasti. because to withdraw the licenses issued to radio stations for the territory of Belgrade City will be hard to carry through. takođe. We can hardly expect to solve the problem without an agreement between the government and the public. The prices are much higher that in the region. Velika sredstva su odvojena Nacionalnim investicionim planom za razvoj ovog sektora. Jasmina Vignjević. potreban je podsticaj sa svih strana. MAJ 2008 | MAGAZIN SPECIJALNO IZDANJE Značaj telekomunikacija u razvoju biznisa 69 U oblasti telekomunikacija u Srbiji veliki problem predstavljaju zakonske regulative. ali Telekom mora da nadoknađuje ono što ne zarađuje na fiksnoj telefoniji. One of them are egovernment services that are currently under construction. i sa druge strane. complicated and long procedures pose a big problem in the telecoms sector in Serbia. Kad su sadržaji u pitanju. Telekom Srbije: Kablovska infrastruktura u Srbiji je mnogo manje razvijena nego kod drugih zapadnih zemalja i zbog toga se mobilna telefonija u Srbiji jako brzo razvila. At this point the number of access points for broadband Internet is higher than demand. they have no kind of authority over the domain of telecoms. we need all kinds of incentives in order to create something that will attract internet users. This means either than the prices are to high or that there is not enough attractive content the public would be interested to access. which means there is room to lower them. it often happens that local government agencies arbitrarily decide which documentation is needed for building base station and intrude in the jurisdictions of the national telecommunications agency (RATEL). Furthermore. As for content. komplikovane i dugotrajne procedure. I think its a little of both. A lowest price for ADSL access of RSD 600 is too much. Te cene su značajno više nego što su u susednim zemljama. ali uglavnom stoje neiskorišćena. Telenor: Speaking about permits. što znači da postoji prostor za sniženje. Jedan od tih servisa je e-uprava i na tome se radi. To vodi ka velikoj pravnoj kontradiktornosti između operatera koji su obavezni prema dozvoli o licenci da grade mrežu. Dragan Kovačević. This leads to huge legal contradictions between . Smatram da je minimalna cena za ADSL od 600 dinara isuviše visoka i da su takođe suviše visoke cene za veleprodajni pristup internetu. the roundtable concluded U sadašnjem trenutku imamo situaciju da je ponuda pristupnih tačaka za širokopojasni pristup internetu veća od potražnje. but they remain unused.5. To znači ili da cene nisu odgovarajuće ili da nema dovoljno sadržaja kojima bi ljudi bili zainteresovani da pristupe. ali nedovoljno sinhronizovano. because there is no unified approach. but these efforts are still not well synchronized. Jasmina Vignjević. A lot of assets from the National Investment Plan have been allocated for developing this sector. Milsim da je i jedno i drugo u pitanju. while wholesale prices for Internet access are way too high as well. Telenor: Kad su u pitanju dozvole. nemogućnosti da pribave te građevinske dozvole od lokalnih organa. It also makes no sense to demand the same kind of documentation from an operator who is building base stations and from those building commercial facilities in the telecoms industry.

There have been many initiatives in the last few years. MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. I think the state must decide whether Telekom is going to have protection to uphold a monopoly or not. As for the advisory body. We cannot be too optimistic. Što se tiče dozvola za međunarodno povezivanje. Saša Leković. pokušao da zameni najmodernijom opremom. Treba ipak ići ka čistim rešenjima. Telekom Srbija: Telekom je dosta investirao u poslednjih nekoliko godina. Ovako sa jedne strane. Telekom Serbia: The cable infrastructure in Serbia is much less developed than in Western countries. ne samo Telekoma. Moja preporuka je da se iskoristi to već postojeće telo. A WiMax license does not translate to immediate service provision. Svi mobilni operateri u zemlji svakako imaju mobilne servise za podatke. Jasmina Vignjević. the state does not allow Telekom to charge market rates for telephone calls. because there are no investments in the infrastructure. Kad je u pitanju savetodavno telo i njegovo osnivanje. a mi imamo naše akcionare koji očekuju određene prihode. Dosta inicijativa postoji u poslednjih nekoliko godina. jer iza svih tih investicija ima mnogo toga što se plaća. All mobile operators in the country have mobile services for data transfer. The status quo in the Telecommunications Ministry is bad and the biggest mistake would be to leave things as they are. The competition can begin one these things are in place. This year will. Jasmina Vignjević. koju je ranije nasledio. Ne treba biti previše optimističan. business community and state agencies. which have gone to waste only because there was not sufficient support or links between relevant factors. rather than essentially resolve the problem. because there is a lot of money to put in all of these investments. to će imati smisla samo u slučaju ako ne bude čista formalnost. državnih organa. it will make sense only if it does not stop at having just a formal role. a sa druge strane mu to kompenzuje tako što ne dozvoljava drugima da se otvore. mislim da su u Austriji napravili dobar model. My proposal is to make use of this already existent body. Potrebno je požuriti sa donošenjem odluka i razjašnjenjem raznih pitanja kako bi se krenulo dalje. As for permits for international connections. Dragan Kovačević. jer su celokupan proces izdvojili u jedno profesionalno tehnološko telo sastavljeno od ljudi iz privrede. WiMAX licenca ne podrazumeva da bi odmah imali i usluge. MAY 2008 operators who are obliged by their national license to build a grind on the one hand. while the existing three mobile operators in Serbia have already invested a lot. Telekom Srbije: Postoji dosta neregulisanih pitanja. već i drugih provajdera. The American Chamber of Commerce has already established a Committee that gathers all companies in this sector. Telenor: Pitanje predloga o osnivanju operativnog tela koje bi sarađivalo sa regulatorom i Ministarstvom treba dobro razmotriti. only with clearly defined and transparent rules. Situacija status quo u kojoj je trenutno Ministarstvo je najgora i najveća greška bi bila ostaviti tu situaciju nerešenu. . Roland Hainder. U okviru Američke privredne komore već je osnovan komitet koji okuplja sve firme iz ovog sektora. The state is then put in a weaker position. Saša Leković. but an effective voice that can influence decisions. a mislim da u zemlji postoji infrastruktura. WiMAX tehnologija veoma važan za razvoj telekomunikacionog tržišta. biznisa.70 The Role of Telecommunications in Business Growth Siguran sam da je širokopojasni pristup. As for the Advisory Body. VIP mobile: Broadband access in any shape is expensive. so it is only sensible to expect newcomers to the market to do the same. mislim da država mora da se odluči hoće li Telekom da bude zaštićen u nekom monopolskom smislu ili neće. Telekom Serbia: Telekom has had many investments in the last couple of years and has tried to replace the existing infrastructure inherited from earlier times with the most sophisticated and up-to-date equipment. while an infrastructure exists. Saša Leković. već zaista glas koji ima uticaja. because the entire process has been committed to a professional technical agency made of people from the economy. after all. Smatram da za privatne korisnike kojima je potreban širokopojasni pristup postoji jasni metod da im se pruži pristup preko izvesnih finansiranja i od Vlade. Telenor: The proposal to establish an operative agency that would cooperate with the national regulatory body and the Telecommunications Ministry should be carefully considered. consequently. and the inability to obtain construction permits from local government agencies on the other. but others as well. I also think that an international license would rather remove some consequences. provided not only by Telekom. I believe there is a clearly defined method for private users who need broadband access to receive it through certain kinds of financing or the government. samo je potrebno da se utvrde čista i jasna pravila. Što se tiče osnivanja Savetodavnog tela. but they have to rely on the infrastructure as well. which is why mobile telephony has experienced such a boom here. Ova godina će samim tim predstavljati veliki napredak u odnosima između Telkoma i poslovnih korisnika. Roland Hainder. I think the Austrians have a great model. but compensates this by not allowing other operators in the market. napravimo telo. We need to speed up the decision-making process and clarify various issues in order to move on. a zatim dođe do nesklada na nižim i operativnim nivoima. We should strive towards clearly defined arrangements. while we have shareholders who expects certain levels of revenue. At present. i sadašnju infrastrukturu. Telekom Serbia: There are many unresolved issues. this has been confirmed several times and Telekom reminds that it wants an open market. a propale su samo zato što nije postojala podrška niti povezanost relevantnih instanci. međutim moraju da se oslanjaju na infrastrukturu. to je već više puta potvrđeno i Telekom podseća da je za otvorenu tržišnu utakmicu. VIP mobile: Širokopojasni pristup u bilo kom obliku je skup. Ne smemo da dozvolimo da opet upadnemo u istu zamku. We must not allow ourselves to fall into the same trap again – create an agency and then suffer from lack of harmony at lower operational levels. Broadband access and WiMax technology is obviously very important for the development the telecoms market. Saša Leković. država Telekomu ne dozvoljava da naplaćuje ekonomsku cenu telefonskih razgovora. Tad utakmica može da počne. be a big step forward in the relations between Telekom and its business clients.

te je mali i utrošak betona po kvadratnom metru. i da ne sme da posmatra samo količinu prodate robe. što je jedan karakteristika predstavljenog proizvoda. Da bi proizveli Saturn. Ibrahim Bujukbarjak iz turskog Hakan Plastik-a rekao je da njegova kompanija već više godina posluje u Srbiji preko partnera. dodatno komplikuje i administracija. U Italiji su. koja proizvodi dvokrilna vrata za kupatila i tuš kabine. kao i da ulazak na srpsko tržište nosi sa sobom iste D neizvesnosti kao i ulazak na bilo koje drugo tržište. Iako poslovanjem i prodajom u Srbiji nije najzadovoljniji. Porfir – na italijanski način Italijani su takođe tražili partnere. gde sve više preovlađuje želja za novim proizvodom. i. Specifično za nacionalne štandove Grčke. promovisali svoje nove proizvode i usluge koje se razlikuju od domaće ponude. sneg i led. Bujukbarjak je iz proizvodnog programa kompanije koju predstavlja izdvojio izolaciju kojom se obezbeđuje „bešumna“ kanalizacija. on je istakao da je za globalnu kompaniju bitno da bude svugde prisutna. na Beogradskom sajmu. Turska. Potisje Kanjiža – član Tondach grupe je na ovom sajmu predstavila novi crep pod imenom Saturn.72 Tržište i novac BR. svi trgovi popločeni porfirom. organizovani su i nacionalni štandovi za zemlje kao što su – Grčka. smanjuje se utrošak u kvadratu. Prednost porfira u odnosu na granit jeste što on ne zahteva dodatno održavanje.000 pojedinačnih izlagača. a toplotna izolacija odlična“. savetnik za primenu proizvoda. to je zbog toga što se u Srbiji. Ulazak na srpsko tržište. pored više od 1. koju je na sajmu predstavila kompanija Xella. Radmila Pavlović iz kompanije Odorizzi koja proizvodi prirodni kamen – porfir. opisao je Dušan Đerić. najviše. bela tavanica ima skoro upola manju težinu. koristi granit. kako je rekla. rekla je da je toj firmi teško da se probije sa porfirom na srpsko tržište. Darko Mijatović. Italija. Porfir je idealan za klimatske uslove gde su prisutni kiša. standard u EU. Od 15. 415 | 5. na primer. govori i činjenica da se zbog nedostatka prostora nije bilo moguće obezbediti mesto za kolektivni nastup izlagača iz Poljske. ima mnogo lošije karakteristike od prirodnog kamena koji oni nude. gde su se predstavile kompanije čiji je glavni cilj bio da nađu srpskog poslovnog partnera foto: Beta Italiju i Argentinu. Irena Kantartzoglou iz grčke kompanije GS. Mađarske i Bugarske. rekla je da im je srpsko tržište jako privlačno. što većina prisutnih izlagača još nema predstavništvo i razvijeno poslovanje u Srbiji. Povećanjem dimenzije crepa. kako je rekao. iako. jer je rastuće. Prema njenim rečima. dok granit mora da se posle nekoliko godina opet „obija“ kako bi se dobila hrapavost. Slovenija i Hrvatska. jer ostaje uvek hrapav. što je. Izgradnja je jednostavna i brza. Italije i Turske je to. a to znači promenu boje crepa i korišćenje prirodnih materijala koji nisu štetne po zdravlje ljudi. karakterističan za . Ytong bela tavanica Reč je o potpuno novom tipu međuspratnih i krovnih konstrukcija. kao i većina izlagača. te su ovaj sajam videli kao najbolje mesto za pronalaženje lokalnog partnera. MAJ 2008 | Sajam Građevinarstva Potraga za srpskim partnerima Karolina Herbut Koliko je rastuće tržište Srbije interesantno za strane kompanije govore inostrani nacionalni štandovi. morali Ulazak na srpsko tržište nosi sa sobom iste neizvesnosti kao i ulazak na bilo koje drugo tržište a je 34. „U odnosu na klasične međuspratne konstrukcije sa “fert” gredicama. do 19. Product Manager kompanije Xella Srbija. a brzina gradnje se povećava. prema njenim rečima. međunarodni sajam građevinarstva SEEBBE najveći sajam te vrste ikad organizovan u Beogradu. aprila. objasnio je da je taj proizvod nastao kao odgovor na savremene tokove građevinarstva i arhitekture.

Da je tema itekako aktuelna govori i to da je kompanija Beodom počela izgradnju prve pasivne. bilo koja vrsta kombinacije materijala. šljunak. godine. 415 Tržište i novac usluge predstave i kroz zvanične prezentacije. Prateći program Neke kompanije su se odlučile da svoje poslovanje. „Nova vizuru“ od inostranih izlagača osvojili su bugarska firma Izomaks za “hidrotop 3 u 1“ . Fmg Marko Todorović Matox za jednokomponentni lepak za stiropor ploče „matox 205 S“. Ispuna može mu može biti zemlja. železnica. SGITS među svojim članovima ima brojne eminentne stručnjake i o tome govori i podatak da neki od njih učestvuju u izradi Predloga Strategije razvoja građevinarstva Srbije za period 2008. SGITS je sa Privrednom komorom Srbije i Inženjerskom komorom organizovao predavanje o Projektovanju i građenju „pametnih zgrada“ i pasivnih (energetski štedljivih) objekata. itd.Beogradski sajam je po broju izlagača i gačima. decembar (Savez građevinskih inženjera i tehničara Srbije) je ovaj sajam video kao dobru priliku da okupi inženjerski kadar i da ih upozna sa svojim radom i motiviše ih da se uključe u isti. Helios za „heliomix sistem“. ICI za mobilnu mašinu za navarivanje i razbušivanje WS2. a koristi se i za zaštitu kosina različitih vrsta kanala. Može se potpuno prilagoditi prirodi. godine su dodeljene najuspešnijim izla. MJN za poliesterski prelivni bazen „prestige“. Peri oplate za oplatu „maximo“ sa jednostranim ankerovanjem.odvajač taloga ulja i masti S 800. da su pravljeni u gipsanim kalupima i većim temperaturama da bi se dobila željena boja. ne zahteva visokokvalifikovanu radnu snagu da bi se postavio na određenom problematičnom terenu. Saturn nije bojen crep. 73 smo zadovoljiti niz tehničkih preduslova za proizvodnju: da proizvodi nemaju krečnjaka. Brz i jednostavan je za aplikaciju. Adrian As za tamni plinski infra grejač Nagrade za inovacije Nagrade Beogradskog sajma – „Nova „AA 22“ i Ducon GmbH za mikro-ojavizura“ i „Posebna priznanja“.| 5. pa čak i beton. energetski efikasne stambene zgrade u Beogradu. Kako je project manager EcoMat-a. višenamenski montažno.toplotno-hidro-zvučnu izolaciju. već je korišćena tehnika “engobiranja”. . Slobodan Čulić rekao. za prirodnu prozorsku ventilaciju “duco”. Future za komarnik „future line“. – 2015. a upravo o “simprolit”. proizvodni program i demontažni sistem gradnje i šabački Polimyt B za ugradnu kadu ojačanu eko-poliuretanom. Od domaćih izlagača “Novu kvalitetu organizovanja pokazao da je vizuru” su dobili beogradski Simpro za najbitniji sajam u regionu. Deset „posebnih priznanja“ su dobili: Potisje Kanjiža za crep „saturn“. vodotoka. Geowebom se produžava vek istih. SGITS 14. u Srbiji je čak do 65% terena pod nekom vrstom erozije i to utiče na kvalitet puteva. i ove čan beton „ducon“. Geoweb Kompanija EcoMat je predstavila Geoweb ćelijski sistem struktura za zaštitu od erozije. JCB iz Velike Britanije.tome je govorio i posećenost sajma. MAJ 2008 | BR. za kombinovanu građevinsku mašinu “JCB mini CX 4X4” i Duco iz Belgije. odnosno. kao i Tehnix beo za separator .

Pharmanova. Zdravlje Aktavis. Sanofi Aventis. dobila je međunarodni NSF sertifikat za kvalitet.74 Tržište i novac BR. Pharma Swiss. Vetfarm. Mađarsku. generalni direktor kompanije Invej u okviru koje posluje smederevska fabrika. Metro na vodi Game over Ministarstvo zdravlja potpisalo je sporazum o saradnji sa farmaceutskim kućama i veledrogerijama i agencijom SVA u cilju borbe protiv zloupotrebe droga. maja konferenciju pod nazivom Business Intelligence Forum-Meet The Experts. Jugohemija. rukovodiocima analitičkih odeljenja. Forum je namenjen top menadžerima. urađen je po kriterijumima američke agencije za hranu i lekove. a zahtev za osnivanje je već poslat Narodnoj banci Srbije. nosi poruku. uz profesionalnu pomoć beogradskih glumaca i uz finansijsku. što je za 60 odsto više nego u 2007. Kompanije koje učestvuju u projektu su Hemofarm. MSD. 42 sobe i pet apartmana.000 šporeta na čvrsto gorivo. To preduzeće ima i dva broda kapaciteta 66 mesta za krstarenje po Dunavu. Aqua Gala Meet The Experts Sybase i kompanijom MD&Profy organizuje 29. koju proizvodi fabrika vode Mioni iz sastava Delta holdinga. Konferencija Fabrika Milan Blagojević Šporeti Fabrika Milan Blagojević iz Smedereva planira da u ovoj godini proda oko 150. foto: Arhiva . kao i podršku zaposlenih iz kompanije Coca-Cola Hellenic Srbija. godine. Svetske zdravstvene organizacije i Agencije za zaštitu okoline. Merck. a za uloge oročene na šest meseci sa devet na 10 odsto godišnje. izvršnim direktorima. Voda je dobila sertifikat nakon višemesečnog praćenja proizvodnje i analiza više od 140 hemijskih. Brod hotel Nautičko turističko preduzeće Metro na vodi iz Zemuna najavilo je da će početkom sledeće godina na Ušću u Beogradu otvoriti brod hotel na 2. organizacionu. Raiffeisen banka Povećane kamate Raiffeisen banka objavila je da je povećala kamate na dinarsku štednju od 10 do 50 odsto u zavisnosti od trajanja oročenja. Poljsku. 415 | 5. u izvođenju dece Društva za pomoć mentalno nedovoljno razvijenih osoba i dece iz beogradskih osnovnih škola. MAJ 2008 | Poslovne vesti Societe Generale Penzijski fond i osiguranje Grupacija Societe Generale najavila je da će u Srbiji osnovati dobrovoljni penzijski fond i osiguravajuće društvo. Velefarm i Jugoremedija. dok će kamata na dinare oročene na tri meseca biti povećana sa osam na devet odsto godišnje. Astra Zeneca. radioloških i mikrobioloških parametara. Francuska Societe Generale bankarska grupacije je do sada u akcijski kapital banke u Srbiji direktno uložila 158 miliona evra i odobrila 68 miliona evra suborodiniranih kredita. Abbott. NSF sertifikat Prirodna negazirana voda Aqua Gala. Jansen Cilag.400 kvadratnih metara. koji će se od juna nalaziti na svim bocama Aqva Gale. Pfizer. Za štednju oročenu na jedan mesec klijenti Raiffeisen banke dobijaće kamatu od devet odsto godišnje umesto dosadašnjih šest odsto. Vetrom. Planirano je da hotel ima tri sprata. IT direktorima. NSF sertifikat. Forum će okupiti vodeće svetske eksperte koji će razmeniti iskustva o razvoju i implementaciji nekih od najvećih analitičkih data warehouse-a projekata na svetu. Ministarstvo zdravlja Foto vest U Jugoslovenskom dramskom pozorištu odigrana je pozorišna predstava “Medaljoni bisernog srca”. Ovaj projekat koji će biti realizovan u prvoj polovini maja 2008. ali i rastu potražnje za “smederevac” šporetima na domaćem tržištu. Reci ne-Ostani slobodan. rekao je da se porast prodaje očekuje na osnovu izvoza u Libiju. Roche. Vega. Kamata na dinare oročene na godinu dana povećana je sa 10 na 11 odsto godišnje. Stanko Tomović. menadžerima Business Intelligence-Datawarehouse projekata. Predsednik Upravnog odbora ove banke u Srbiji Goran Pitić je najavio i da će banka u ovoj godini izvršiti “ozbiljnu dokapitalizaciju”. Predstava je nastala zajedničkom saradnjom članova Društva za pomoć mentalno nedovoljno razvijenih osoba Opštine Novi Beograd i učenika iz dramskih radionica “Sastajalište glumište” OŠ Svetozar Marković i OŠ Desanka Maksimović. SAD.

4 Min.000 1.04. Da se.599 18.629 1.76 Tržište i novac Posmatrajući indekse u svetu i regionu polovinom aprila.6 15 22 48.792 100.8 159. Nikšić Jugopetrol.3 odsto srpskog bankarskog tržišta.01 16.600 6.000 11.66 Poslednja cena ( u din) 6.12 Izvor: Nex berza Akcije sa najvećom promenom cene na Beogradskoj berzi od 17. 415 | 5. Cena akcije Jubmes banke na Beogradskoj berzi u sredu 23.0003 15.975 Izvor: NEX berza .000 dinara.964 21.2007. 12 183 304 2.900 2. na 12. te frankfurtski vodeći indeks DAX 30 i deonice na Wall Street-u dobili su po nekoliko procenata vrednosti.2007.99 6.779 2.900 3.06.2008 .000 2.343 511.456 4.000 1.988 25. po čemu ta banka zauzima 0.8 63. emisija A Poslednja cena Obim (u dinarima) trgovanja 7. Prema finansijskom izveštaju.000 46. je spustio S&P za 1.851 4.000 21. S&P indeks je izgubio nešto više. istovremeno su počeli da padaju i indeksi u regionu.600 2.1079 21 11.200 3.981 30. do 23. Zbog rekordne cene nafte od 120 dolara i loših procena o poslovnim rezultatima kompanija za ovu godinu. Ukupan kapital Jubmes banke prošle godine je povećan za 20 odsto na tri milijarde dinara (oko 38 miliona evra). 29.800 1. 51. je dodao i bankarski sektor.900 2. Sa druge strane. situacija u svetu mogla da se prelije i na „naše“ berze.400 1.516 39.2 16.000 31.2008. cena (u EUR) 0.0603 13.400 Najtrgovanije hartije na Beogradskoj berzi od 17.629 419 13. Kotor HTP Ulcinjska Rivijera Trebjesa.01.200 1. a najviša cena u poslednjih godinu dana 136. Stav je da će visoka cena nafte povećati njihove troškove za gorivo. aprila 2008.00 -18. Neki bi rekli. Kompanije sa najvećim prometom na NEX Montenegro od 18.06 Izvor: Beogradska berza Poslednja vrednost 1.550 1. godine Kompanija Izbor. videlo se već početkom poslednje nedelje u mesecu.5 odsto više nego u 2006.790. a te kompanije ionako već posluju sa gubicima. Londonski indeks FTSE 100.100 13.12 milijardi dinara.000 5. cena (u Promet (u EUR) EUR) 0. „kolo sreće i okreće“. oporavio se i region 5000 4500 4000 3500 3000 2500 je izazvalo snažan pad cena akcija vazdušnih kompanija. MAJ 2008 | ZOOM Slučajno ili ne Suzana Bojadić Sa rastom berzi u svetu.09 -8. dok su u regionu Zagrebačka i Ljubljanska berza.400 2.220 25. što je oko 1.000 16.100 Obim Cena akcije Cena akcije trgovanja 09. aprila 2008. pariski CAC 40.000 34.000 4.195.988 207 3. aprila počeli su da beleže rast.29 procenata.057 49.3 miliona evra.800 2. aprila 2008. dok je NASDAQ potonuo za 1.2008. „Ulje na vatru“. Globalno. do 24.000 Index Nex20 do 24.000 72 81. 3.457 115. već od 17. do 23.000 2. to je znak da bi.100 14.96 28 60 21 17.04. Ulagače je najviše brinula nova rekordna cena nafte što BR.000 2.0609 12. Nikšić HTP Budvanska Rivijera HTP Mimoza Max. emisija A Obveznice RS serije.17 -13. pad dobiti jedne od najvećih svetskih banaka Bank of America od 77 procenata u prvom kvartalu 2007.370 382.000 6.000 Index Belex15 do 24. to bi moglo da znači da finansijska kriza u svetu jenjava i da će biti bolje svima koji su povezani sa finansijskim tržištem.400 5.000 2. bar u onoj meri u kojoj je uticala na njihov pad. Poslednja vrednost 2. Takođe. godine Hartija Napred Telefonija Alfa plam Metalac Soja protein Globos osiguranje Planum Fidelinka Promena cene (u %) 20.736 40.503 11. najavom novih emisija akcija kako bi parirao sve oskudnijim uslovima pozajmica na kreditnim tržištima.800 2.00 14.505 3. Istovremeno se oporavila i Beogradska berza.7 procenata. moglo se reći da se svetske berze lagano oporavljaju.931 59.989 314. godine iznosila je 5.200 7. nista nije slučajno.704 13.600 1. imale najveći pomak u ovoj godini.720 poena. godine Hartija AIK banka Beogradelektro Planum Sojaprotein Vetfarm Obveznice RS serije. indeks Dow Jones je pao za 0.61 -9. Index BelexLine do 24.400 3.630 7.200 2. Evropski indeksi koji su od početka godine prosečno izgubili od deset do 30 odsto vrednosti. godini.000 36. međutim.82 odsto. aprila bila je 51.63 -18.380 2. emisija A Obveznice RS serije. ukupna aktiva banke na kraju 2007.04. sa rastom od nekoliko procenata. u dogledno vreme.850 1. Regionalno ili lokalno.571.500 dinara. Bar Solana Bajo Sekulić Željezara.71 Izvor: Beogradska berza Poslednja vrednost 23.000 6.000 26.779 45.478 Izvor:Beogradska berza Izvor: Beogradska berza TREND Jubmes banka Jubmes banka (Belex: JMBN) je prošle godine ostvarila dobit od 6.000 41.

to je povećanje od oko 14 odsto.05 procenata.77 procenata. U drugoj polovini aprila Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita ponovo je počela da isplaćuje stambene kredite koji su više od mesec dana bili stopirani. prema podacima Narodne banke Srbije (NBS). Nije poznato šta će NBS učiniti ako inflacija počne da raste neočekivano brzo. procenjuju u toj korporaciji. Ako se poredi s krajem prošle godine. što je najviša stopa obevezne rezerve u Evropi. a samim time i nesigurnost banaka koje zato ne mogu uraditi dugoročniju analizu poslovanja. Najmanje toliko zahteva očekuje se i ove godine za koje je država izdvojila 3. Prosečno ponderisana kamatna stopa na ukupne kredite. na osnovu kojih duguju 116 milijardi dinara. banke će nastaviti da blago smanjuju kamatne stope i proširuju sektor usluga tokom godine. ukupna zaduženost po osnovu gotovinskih kredita bila je 131 milijardi. Kao jedan od najvećih problema bankarskog sektora. u januaru prošle godine iznosila je 15.7 odsto. .13 odsto. generalni sekretar Udruženja banka Srbije istakao je da promene kursa evra tokom godine nisu uticale na redovno izmirivanje dugova po osnovu bankarskih kredita.08 odsto. svakako. „Prošle godine banke su ostavarile dobit od oko 23 milijarde dinara.85 milijardi dinara. Neznatano su povećani potrošački i krediti za refinansiranje u odnosu na prethodni mesec. kaže Dugalić. jer je konkurencija sve oštrija. što je u odnosu na prošli mesec manje za 1. 415 Tržište i novac tehničkih problema u prijemu zahteva. kazao je Dugalić. Građani i dalje najviše koriste stambene kredite. naglasio je Dugalić. prema tome. što je umereno povećanje u odnosu na februar od 1. „Kamatne stope su još uvek visoke kod dinarskih kredita i zato dominiraju devizni i krediti indeksirani u stranoj valuti. a u odnosu na kraj prošle godine 5. će zavisiti raspoloži- 77 Udruženje banaka Srbije Rastu krediti Promene kursa evra tokom godine nisu uticale na redovno izmirivanje dugova po osnovu bankarskih kredita Olivera Bojić kupna zaduženost građana Srbije u martu bila je 311 milijardi dinara. MAJ 2008 | BR. Često se ističe da banke sve više zarađuju. a u decembru 7. direktor te korporacije tvrdi da nije bila obustavljena isplata kredita. što je rast od oko pet odsto u odnosu na februar. Prema njegovim procenama. Od mera NBS. Veroljub Dugalić. lako se može zaključiti da li su u pitanju ekstremno dobri rezultati poslovanja tog sektora. Aleksandar Jović. Drugi problem poslovanja banka je izuzetno visoka stopa obavezne rezerve koja iznosi 45 procenata. Dugalić je naveo učestale promene uslova poslovanja.2 odsto.5 milijardi dinara. dok je u decembru bila 11. Nadamo se da neće biti radiklanijih mera“. Prema podacima Kreditnog biroa. Prošle godine odobreno je 4.7 odsto. rekao je Dugalić. već je bilo U vi potencijal banka a to znači i dalji pad kamatnih stopa.012 zahteva za stambene kredite sa subvencijom države i ukupno isplaćeno 2. Kamatna marža u januaru prošle godine bila je 9. međutim da bi to zaradile angažovale su 327 milijardi dinara kapitala. Prema njegovim saznanjima nakon donete mere NBS o ukidanju depozita na dinarske kredite nisu zapažena dramatičnije promene zaduživanja u domaćoj valuti. Profitna stopa bankarskog sektora posle oprezivanja prošle godine bila 6.| 5.86 procenata“.

predstavlja čoveka koje napisalo desetoro najboljih svetskih stručnjaka za taj period. italijanskog i ruskog: Ljiljana Mirković. delatnostima. u hrišćanskoj srednjovekovnoj nauci o čoveku. U zavisnosti od epohe. gde se u zajedničkom kovitlacu vrti prošli svet koji je dospeo u krizu. a u okviru polova. kanoniku i prostitutki. veka. dok druga pokriva nemirna vremena zvana prozni srednji vek. monaha i žonglera. od slikara minijature do Đota – može razabrati izraz ili pojava one svesti koju stiču stvaralac i društvo u kome i za koje on radi. Žak Rosio ispisuje portret varošanina. trgovca i seljaka. ali i s konkretnim društvenim statusom. bogataša i siromaha. Mirela Radosavljević i Alisa Čavlina. vajara ili majstora gotičkih oslikanih prozora. Đovani Mikoli govori o monasima. slobodnim misliocem. Ako uopšte postoji tip koji bi se mogao isključiti iz prikazivanja srednjovekovnog čoveka to bi bio tip suštinskog nevernika. Sanja Ćurković. odnosno pojava ličnosti koja će se kasnije. Žak Le Gof (priredio). Autori postavljaju pitanje da li su u srednjem veku ljudi i sami prepoznavali izvesnu realnost koju je trebalo nazvati čovek. 415 | 5. Enriko Kastelnuovo postavlja sebi pitanje: kako se – od romanskog kujundžije do ahitekte. i 15. prevele sa francuskog. ovo je tek deo galerije portreta iz živopisnog srednjeg veka. Kristina Klapiš-Ziber se opredelila za jedno gledište: za ženu koja svoje neposredno određenje stiče na osnovu mesta i uloge u porodici. čija prva polovina obuhvata procvat hrišćanstva između hiljadite godine i 13. na muškarca i ženu? Odgovor je. pitajući se šta je zajdničko prosjaku i buržuju. da li su u svom društvenom šarenilu opažali izvestan model primenljiv na kralja i prosjaka. i svet nekog novog srednjeg veka. nazvati artista. MAJ 2008 | Čovek u istoriji Čovek srednjeg veka. U tom društvu. u dobu sklopljenom u vremenski diptih. model je očigledno definisala sama religija. pozitivan. sa svojim glavnim funkcijama (odnosno svojom suštinom. o kojima pišu eminentni stručnjaci. gajila toliko uverenja da postoji univerzalan i večiti ljudski model. srednjovekovno hrišćanstvo pretežno ističe pozitivnu sliku čoveka: božansko delo koje je Bog stvorio po svome liku i povezao ga sa stvaranjem pošto je Adam nadenuo ime svim životinjama. onaj koji će se kasnije nazivati slobodoumnim. veka. autori naglašavaju da je malo koja epoha. Predmet ove knjige jesu čovek i ljudi – ljudi u društvu i na hrišćanskom Zapadu. da se odrekne Boga i da time zauvek izgubi raj i dopadne večne smrti. bez ikakve sumnje. Prema autoru.78 Libertas BR. koji su svi žitelji varoši. profesijama). Beograd. ateistom. na francuskom. ili pretežno ističe njegovu negativnu sliku – grešnika uvek spremnog da podlegne iskušenju. biće koje treba da pronađe sopstvenom greškom izgubljeni raj. . 2007. Štaviše. u kojem religija dominira prožimajući i najintimnije društveno tkivo. čovek predstavlja – Božje stvorenje. renesansni. 461 strana Biljana Vitković nam srednjeg preko deset portreta ŽakjeLe Gofveka. kao što je to slučaj sa srednjim vekom na hrišćanskom Zapadu između 11. Clio. pre svega kroz teologiju kao najviši izraz nauke o veri. Većna autora portreta u ovoj knjizi naglašava raznovrsnost među ljudima koji su nam predstavljeni. umetnik? No.

daleko ispred svojih kolega bilo gde u svetu. Privatne firme su u većini slučajeva male. U poslednje vreme je veoma razvijen turizam. kasnije. kojom se manifestuje visprenost i stil. Francuski menadžeri su. a kod Britanaca na ličnost. MAJ 2008 | Francuska Intelektualni zadatak Vrhunsko obrazovanje je formula globalne konkurentnosti. Naporne godine studiranja. za ovaj koncept važan je izazov biznisa. politici ili filozofiji. Ako se mobilnost menadžera posmatra kroz profesionalnu orijentaciju. nije deo francuske poslovne tradicije. Uobičajeno je da skupština akcionara postavlja jednog ili nekoliko menadžera. ili mogućnost bržeg napredovanja – pre su razlog za to.. Bolja zarada je na drugom mestu. fluktuacija menadžerskog kadra. Pored ovoga. ali – samo u određenim situacijama. U čemu je snaga ovog sistema? Jedinstvena elita Shvatanje menadžmenta u Francuskoj bitno se razlikuje od anglo-saksonskog. Francuski koncept menadžmenta je opšti. za razliku od veoma suženog fokusa ka biznisu. koji se kreće kod anglo-saksonskog sveta menadžera. koje se vrednuje prema formuli: „bac + 2/3/4”. vina.. odnosno menjaju poslodavca. daje im izuzetnu moć komuniciranja (i pisanog i usmenog). Elan. ali ne može da se generalizuje. kandidat za menadžersku poziciju proveo na redovnim studijama. pokrivaju prostor mikroekonomike. Naime. Ima razvijenu proizvodnju automobila. dalje.80 Menadžment BR. Ovde je ključni kriterijum obrazovanje kandidata. nema preporuka od prethodnog poslo- davca. kao i kod specijalista za informacionu tehnologiju. za razliku od većine anglo-saksonskih kolega koji su uglavnom fokusirani na biznis Biljana Vitković istem regrutovanja kadrova kroz ekstremno intenzivno i kvalitetno obrazovanje razlikuje Francusku od svih drugih zemalja.. Ima razvijenu proizvodnju žita. nego – viša plata. članstvu u dobrotvornim organizacijama. koja govori istim jezikom. Međutim. prihodi dolaze od stočarstva i ribolova. Ipak. aviona. Njihov CV je u odnosu na CV britanskog menadžera. Francuski menadžeri mogu da razgovaraju o književnosti. analitičnost. tekstila i lekova. Ovo potvrđuje da je menadžment za Francuze intelektualni proces. industrije. politici ili filozofiji. dok se kod Amerikanaca težište stavlja na učinak. za francuskog menadžera jezik nije samo sredstvo komuniciranja. dok Nemci od menadžera traže usku specijalizovanost – francuski sistem regrutovanja kadrova traži sve to zajedno i još – mnogo više. ima značajnu ulogu u selekciji menadžera svuda u svetu. u svojoj karijeri. a posebno u pripremnim školama. gotovo isključivo. što je za poslodavca najvažnije. zatim kod menadžera u području odnosa s javnošću. Le patron U ovoj zemlji postoje dve vrste preduzeća: privatne kompanije i akcionarska društva. Francuski menadžeri. kada je formalno obrazovanje u pitanju. elokvencija im je na izuzetnom nivou. usluga. Raščlanjivanje problema na jednostavnije delove. Francuske institucije. mogu razgovarati o književnosti. On insistira više na makroekonomiji. Svaka grande ecole (velika škola) je deo izvanredne mreže kontakata. Francuska ima jedan od najvećih nivoa ekonomskog rasta u Evropi i veliki je svetski snabdevač kada je reč o poljoprivrednim i industrijskim proizvodima. naravno. Iz francuskog modela proizilazi da je menadžment pre svega intelektualni zadatak. Francuski obrazovni sistem razvija intelektualne kvalitete. Oni. U njemu nema informacija o sportskim sklonostima. bez obzira na veličinu su visoko centralizovane. koji se sastoji iz analize komplikovanih situacija i problema i pronalaženja rešenja na najbrži način. viša menadžerska pozicija u drugoj kompaniji. odnosima sa državnom administracijom i vladom. dok posebni koncepti menadžmenta. odnosno – živi istim kolektivnim duhom. u profesionalnom životu manifestuje kroz izvanrednu lucidnost i konzistenciju misli. kao što su memorija. najčešće. društvenim aktivnostima. menadžerskih pozicija u kompanijama. dugotrajni marljivi rad i koncentraciju. Ključna uloga obrazovanja u francuskom modelu menadžmenta vidi se i u biografiji menadžera kada se javljaju za konkurs na radno mesto. posle mature. sa velikim poznavanjem raznovrsnih područja. francuski menadžeri teže numeričkoj preciznosti i poseduju najviši stepen opšte kulture. 415 | 5. već i kulturološka prednost. Obrazovanje. Različitost francuskog koncepta menadžmenta u odnosu na druge ogleda se i u načinu oglašavanja slobodnih S Fluktuacija Mobilnost ili fluktuacija menadžerskog kadra u Francuskoj nije neuobičajena. a potom sinteza sa najlogičnijim rešenjima – način je funkcionisanja francuskog menadžmenta. Ceo CV je priča o kilometarskom obrazovnom putu. pozorištu. onda se ona. događa menadžerima u području reklame i ekonomske propagande. odnosno koliko je vremena. Ispod moćnog generalnog direktora nalazi se čvrsta hijerarhija rukovodilaca organizovanih po funk- .. proizvodnje. pozorištu. najblaže rečeno – skroman. putem koje se stvara jedinstvena elita. razvijaju kod Francuza kapacitete za kontinualni. Na primer. koji francuski menadžeri ispoljavaju prema obrazovanju. krompira. logička konzistentnost – što se. „putuju” od kompanije do kompanije.

ako se govori nepravilno. Šef se vreme. Ljubav prema eleganciji dolazi U odnosima sa potčinjenima bolje je najviše do izražaja u jeziku. obično su grčevite i radikalne. još cijalno oružje. U pisanje je znak dobrog obrazovanja okruženju gde su radni kvaliteti nerazi stila. kao i Britanci i Italijani. Francuski generalni direktori obraćaju mnogo više pažnje na detalje nego njihove kolege u drugim zemljama. dataka i obaveza. u isto kim ciljevima i osnovama zahtevala bi Jezik foto: Arhiva . Problemi nastaju kada stvari krenu naopako i kada je potreban odgovor na promenjenu situaciju. Pomoćnici su pre savetnici nego rukovodioci. skepticizam i energičnost. i iz Opis posla je obično detaljna lista zaistog razloga – loše ga uče u školi. Poštovanje autoriteta ste bar pokušali. normi i ciljeva se izbegava koliko god Šefu je vrlo teško da prizna da nešto ne je to moguće. 415 Menadžment 81 Francuska: Promene su obično grčevite i radikalne cionalnom principu sa rigidnim lancem komandovanja. pogrešiti. Uvedena je praksa redovne procene mandarinskim stilom. Iza vidljive strukture organizacije obično postoji snažna subkultura zasnovana na neformalnom sistemu veza koju karakteriše fleksibilnost.zasnovana na objektivnim i zajedničma podeliti svoje probleme. Više se drugim zemljama rezervisan samo cene lične osobine – tačnost. no protumačiti kao želju za autokratFrancuzi će ceniti vaš trud što skim liderstvom. kompetentnosti. autoritativna ličnost. Zato će retko „otvoriti dušu”. prema nepravilnom pisanju – teško Potpuno u skladu sa prirodom hijerarje naći opravdanje za pravljenje hije. Ako Ljudi sa strane će ovo ponekad pogrešveć ne govorite francuski dobro. ali se konstantno izvrdavaju ili ignorišu. a ne na grešaka. sa visokim stepenom tehničke stručnosti. Ali. Sve ovo znači da kad stvari idu dobro one zaista idu vrlo dobro. procenjivanje podrazuprirodno ponaša na način koji bi u dru. kakav je u rada. beleške napisane su raskošnim. Obično ima mnogo više menadžera srednjeg nivoa nego recimo u nemačkim i holandskim kompanijama. jer predstavljaju potenzna. Pravila i procedure se retko otvoreno krše. jezike. Problemi se obično prenose onima na vrhu piramide. naglasak je na nadzoru. mrsivo povezani sa ličnim kvalitetima onoga koji radi. Od nadzornika se Francuzi su još manje tolerantni očekuje da prate i pospešuju napredak. Čak i najbeznačajnije kontroli. ili sa nji. kao i u francuskom društvu. MAJ 2008 | BR.| 5. Sve linije komuniciranja i nadležnosti idu vertikalno od šefa. Procena radnih rezultata ređe svoje srce potčinjenima. Utvrđivanje radnih gim zemljama bio smatran diktatorskim. ako ne služe svrsi kojoj su namenjeni. ali insistirati na naređenju. pouzdaza visoke javne službenike. Nacionalni ponos je vrlo osetljiv sve dok je pozicija sefa čvrsta i logična. Sama snaga ličnosti je Francuzi vrlo loše govore strane retko kad dovoljna. Uvek je bolje je pre svega zasnovano na poštovanju govoriti francuski ma koliko loše. Tradicionalne francuske strukture vlasti ne umeju da se snađu u izmenjenim uslovima. potčinjeni vrlo slobodno kritikuju i raspravljaju. Lepo nost i slično – nego radni kvaliteti. Od generalnog direktora se očekuje da bude jaka.meva i ličnu kritiku. mnogo otvorenije nego u većini drugih zemalja. Promene u francuskim organizacijama. ali je napredak vrlo spor.

privatnom životu i nikako ne treba kritikovati Napoleona. spremnosti na diskusiju. na primer. na dvoru Luja XIV. Žene u ovoj zemlji visoke modne industrije će biti dobrodošle kao elegantne. Francuzi će skratiti vreme predviđeno za sastanak. Na njima ima više elokventnosti. kao i Španci i Portugalci. Ovo rivalstvo počinje još u visokostručnim školama. MAJ 2008 | Francuzi na poslu uglavnom ne razgovaraju o privatnom životu Važno je znati Kako se obući? Francuzi će. dovodi do rešenja raznih problema i donošenja ispravnih odluka. koji smatraju da se na sastancima. Za razliku od modernih anglo-američkih menadžera. Pretpostavlja se da su tri četvrtine vrhunskih menadžera u 200 najvećih francuskih kompanija deca iz bogatih porodica. britanskim kompanijama. Ljude zbunjuje kad neko ne želi da se takmiči. tako da sva pravila klasičnog bontona ovde još uvek važe. kao i intelektualne debate. Profesionalni odnosi među kolegama zasnovani su više na rivalstvu nego na saradnji. sve ovo može izgledati kao namerna provokacija. obično. muzici. znači dovesti u pitanje stručnost i kompetentnost osobe foto: Arhiva . a ne da bude forum za debate. kroz vašu pojavu procenjivati imovni i društveni status. deo menadžerske formalnosti. Jasna uloga Sastanci su. konkurencija se neguje zbog vrlo stroge vertikalne hijerarhije. Cilj sastanka u francuskim kompanijama je da se na njemu daju uputstva i nalozi. takođe. odeća treba da bude klasična i formalna. Onima koji dolaze iz sredina gde konkurencija nije tako oštra. a u SAD samo desetina značajne promene u ustaljenim radnim odnosima. Generalno. 415 | 5. Saradnja u rešavanju problema nije obrazovni cilj. O čemu razgovarati? Prednost je dobro poznavanje francuske istorije i kulture. Bonton je nastao upravo u Francuskoj. Sastanci u francuskim kompanijama bitno se razlikuju od onih u. analitičnosti. Stranci koji su navikli na timski rad moraće da prilagode svoja očekivanja ovakvim radnim odnosima. Treba izbegavati zapitkivanja o političkom opredeljenju. ako im je sledeća obaveza važnija. Oni neće čekati opšti konsenzus da bi preuzeli inicijativu. dok ih je u Nemačkoj četvrtina. Tačnost. Tolerancija je oko 15 minuta. Tačnost zavisi od društvenih okolnosti i od važnosti osobe koja vas čeka. francuskoj kuhinji i sportu. gubi vreme (pošto koriste multimedijalna sredstva poslovne komunikacije) – Francuzi veliki značaj pridaju ovom klasičnom načinu poslovnog komuniciranja i donošenja odluka. Obično na sastancima nema mnogo protivrečnih mišljenja. Radni tim je sačinjen od specijalista za pojedine oblasti pod komandom nesumnjivog lidera. U biznisu. koja. Uvek se može razgovarati o istoriji. u kojima se moraju savladati vrlo teške prepreke. filozofiji. uglavnom.82 Menadžment BR. Dovesti u pitanje nečiji predlog ili ideju u javnoj raspravi na sastanku.

dok ih je u Nemačkoj četvrtina. Francuski sistem regrutovanja kadrova traži sve to zajedno i još – mnogo više odnosa. Čisto akademske kvalifikacije su u značajnoj prednosti u odnosu na samouko ili obrazovanje uz rad. kod Britanaca na ličnost. izuzev zbog teških prekršaja. imaju najviši status. Francuzi. ma koliko bile prijateljske ili zabavne. Mogu biti prilično tvrdoglavi i nefleksibilni kada moraju da promene mišljenje. ali su važne i stručne kvalifikacije i kompetentnost. Suviše je veliki rizik i velika opasnost ugroziti kompetentnost koja karakteriše odnose između kolega. mnogo je prikladniji za francuske nego za anglosaksonske kompanije. Ako to već radi. koje začinjavaju anglosaksonsku konverzaciju s kolegama.00. Francuzi gotovo nikad ne organizuju „socijalni život” s kolegama s posla. . nije uobičajeno. da je njihov tim porodica. Kompanija je društvena jedinica u kojoj svaki član ima jasno definisanu ulogu. Kao što su u privatnom životu privrženi porodici. mora biti izuzetan profesionalac. Ideja je važna. Kliše. kao Englezi. na poslu ne razgovaraju ni o svojim ženama (ni muževima). Francuzi. na tuđ račun. Stvaranje savezništava radi onemogućavanja tuđih ideja i izazivanje bilo kakvih problema. dok Nemci od menadžera traže usku specijalizovanost. koji vole šefovi. Njihova primena zavisi pre svega od ličnih 83 koja ih iznosi. koji su snaga latinskog i slovenskog humora. privatan život službenika nikada nije tema razgovora na radnom mestu. ali ne i opsesija teškim radom. prefinjen i. a u SAD samo desetina. povlače jasnu crtu između radnog i vanradnog vremena. Obično je najbolje ostati u jednoj kompaniji. analizama koje često pragmatičkim rezonerima kakvi su Englezi ili Holanđani izgledaju nepraktično. Odnosi i događaji na poslu ne prenose se u radno vreme odmora i dokolice. logički argumentovane i čvrsto utemeljene. Nove ideje i tehnike su dobrodošle ako su detaljno proverene. To se smatra nepristojnim.00 časova. Nemaju običaj da šetaju okolo i razmenjuju viceve. okupirana mikrotalasnim pećnicama. odnosno – između poslovnog i privatnog života. Iako Francuzi vole da se osećaju kao individualci i samostalci. Takođe. za mnoge središte francuske civilizacije. dok se ne uvere da je to apsolutno logično. Čak je i kuhinja. Iako uživaju reputaciju šovinista. Ne postoje neka pravila kod napredovanja. Francuska ima radno vreme generalno od 8. Francuzi nisu robovi tradicije. Računovođe imaju niži status nego u anglosaksonskim zemljama. odnosno kafeu. Stručnjaci tehničkog profila. onda vicevi moraju biti inteligentni i s merom. zamrzivačima. U organizacijama koje su zasnovane na vertikalnoj hijerarhiji Povlašćeni Kod Amerikanaca težište se stavlja na učinak. Politički vicevi. U poslu. iznad svega. teoretiziranju. ali se svakako moraju truditi da dobro upoznaju svoje kolege i da se nametnu pre nego što krenu ka vrhu i zatraže svoj deo autoriteta. To je recipročno mešavina paternalizma i pravnih i administrativnih prepreka da bi se neko otpustio s posla. smatraju se agresivnim i grubim i treba ih izbegavati. elegantni. Retko kad kolege sa posla petkom završavaju. Nije uobičajeno da generalni direktor opušta slušaoce anegdotama ili da predstavljanje nekog problema začinjava vicevima. One daju i praktična i teorijska znanja i konkurencija da se u njih uđe je vrlo jaka. Prihvataju novotarije s entuzijazmom. sem ukoliko se to ne naredi sa samog vrha. a prate ih pravnici i finansijski stručnjaci. Prekovremeni rad je uobičajen.00 ili posle pauze oko 15. ali je jednako važno ko će je progurati.30/9. Tolerantniji su prema nepraktičnosti nego prema nedoslednosti što ih pre čini radikalnim reformistima nego postupnim reformatorima. dok god su korisni i. Ne treba zakazivati sastanke tokom leta. Pretpostavlja se da su tri četvrtine vrhunskih menadžera u 200 najvećih francuskih kompanija deca iz bogatih porodica. u „pabu”.00 do 18. tako su u poslovnom životu privrženi kompaniji. Naime. Lične primedbe.| 5. pričajući o događajima sa posla toga dana. brzom hranom i nouvelle cuisine. U Francuskoj zaposleni imaju pet nedelja plaćenog odmora. pa finansijski direktor često nije član upravnog odbora. češći su na jugu. takođe imaju potrebu da se osećaju delom društvene zajednice. Da bi autsajder bio prihvaćen. mnogo više od ostalih evropskih naroda. Njihov humor je više satiričan. Pažljivo pripremljen izveštaj objektivizuje ideje i smanjuje šanse da se autor izveštaja izloži otvorenom napadu. Unapređenje obično ide s godinama staža. Humor se retko koristi kao argument ili za opuštanje. naravno. posebno za ljude na višim pozicijama. Dokaz tome je i relativno visoki procenat porodičnih biznisa u Francuskoj. Često u Parizu i ostalim centrima zaposleni u kancelarijama ostaju do 20. Odanost kompaniji je vrlo visoka. god dolazile. Strogo poslovno Francuzi uživaju u apstraktnom mišljenju.30. posebno u avgustu. na primer inženjeri. 415 Menadžment i specijalizaciji retko se dešava da neko bude unapređen u drugo odeljenje. Najbolje je zakazati sastanke oko 11. jer tada većina Francuza koristi godišnji odmor. humor se retko koristi u zvaničnim prilikama i na sastancima. Vredan rad se ceni. Vrlo rado usvajaju tuđe manire i stil. U velikim kompanijama vrlo je teško probiti se u vrh iz zabačene kancelarije ili iz fabričke hale. Humor Francuzi više vole duhovitost od glasnog smeha. MAJ 2008 | BR. Najbolji položaji su obično rezervisani za članove porodice ili za diplomce visokih škola. Prodaja i marketing obično ne privlače intelektualno najobdarenije. Nije mudro da se autsajderi mešaju u internu politiku organizacije. ali sve veći broj visokih škola proizvodi izuzetne stručnjake za marketing. a retko kada se priča i o tome šta se radilo prethodnog vikenda. odakle Na vrhu obrazovne piramide nalaze se ugledne i neprikosnovene visoke škole. sa pauzom za ručak od dva sata i više. Francuska kuća i francuska kancelarija pune su svakojakvih sitnica.30/19.

a naročito negativnu. Izbegavajte negativno okruženje. praktikujte da govorite poslednji i vidite šta će se dogoditi. 415 | 5. 6.. Naučite da vidite drugu stranu medalje. Izlazak iz vaše zone komfora i kolotečine pomaže da se razviju vaši optimistični mišići. Prebrojte broj negativnih i pozitivnih reči i utvrdite njihov odnos... postoje naučni dokazi da je imuni sistem optimističnih osoba značajno snažniji od imunog sistema pesimista. Malo: „Znam da ćeš to uraditi bolje narednog puta“ može da ima pozitivan efekat. Držite se podalje od profesionalnih pesimista i dežurnih kritizera. Da li često koristite: „da.. Liderski izazov danas nije samo pitanje: da li je ova čaša poluprazna ili polupuna.. na potragu i projekte koji vas uzbuđuju. Čak i kada povremeno ne uspeju u onome što pokušavaju. 5. a optimisti su deo rešenja. a ne u korigovanju vaših slabosti. ohrabrite ih tako da mogu da se uhvate u koštac sa narednim izazovom. 10. Iznenadite sebe odlukom da trenutno ostavite sve svoje planove na stranu i da se prošetate sa svojim detetom. ali uvek možemo da kontrolišemo ono što se dešava u nama samima. identifikujte ono što možete da promenite i proaktivno pronađite način na uradite nešto u vezi sa tim. Ono što ne možete da izmenite ignorišite. Ključ za visoke rezultate i sreću je u igranju na vaše prednosti. Postanite svesni svog stila na poslovnim sastancima. Pesimisti su deo problema organizacije. MAJ 2008 | Izgradnja optimizma Možda ne možemo često da kontrolišemo ono što se dešava izvan nas samih. i. Proslavljajte svoje prednosti. ali.. . Da biste mogli da širite ovaj kvalitet na radnom mestu morate najpre da ga izgradite u sebi samom. Organizaciona klima i kultura u mnogome zavise od negovanja proaktivnosti među zaposlenima.“ u svojim odgovorima na predloge saradnika? • Da li ste majstor druge perspektive kada se suočite sa negativnim događajima? • Da li ste svesni da optimizam pojačava vaš imuni sistem i produžava vašu psihofizičku vitalnost? u svakoj negativnoj situaciji pronađete skrivenu pozitivnu stvar. jer spontanost suštinski uključuje očekivanje da ćemo imati prijatno iskustvo. ali. Ako vam je potrebna ekstra motivacija da biste praktikovali optimizam uzmite u obzir statističke podatke koji nedvosmisleno povezuju optimizam sa dobrim zdravljem. 1. Preusmerite ili ignorišite ono što ne možete da promenite. da se bavite sportom ili pogledate predstavu. Promenite svoj rečnik. 8. 2. Ovo je nekoliko lakih koraka za početak izgradnje liderskog optimizma. drugi čitanjem biografija uspešnih ljudi.. Fokusirajte se na stvari izvan vas samih. Bendžamin Frenklin Piše: Zvonko Popović O ptimizam podiže produktivnost za 35 odsto! Ozbiljne organizacije na zapadu angažuju profesionalce za podizanje optimizma među njihovim zaposlenima i rezultati po pitanju produktivnosti su zapanjujući. Proverite poslednje e-mailove. Ako to nije realistično. Bertran Rasel je jednom izjavio: „Najbrži način da se jadno osećate jeste da se neprestano fokusirate na samoga sebe“. Ovo može biti prosvetljujuće iskustvo.84 Menadžer Tehnologija BR. Potrebno je da stvari gledate iz drugačije perspektive i da se trudite da Focus Q • Da li često koristite: „da..“ može napraviti pozitivnu razliku. Očekujte od drugih da će biti uspešni. a naročita pažnja se posvećuje izgradnji optimističnog stava: „We can do it“ među članovima timova. Stav: to nije nikakav problem. Lideri su najodgovorniji za stvaranje kulture optimizma u svojim timovima. Povedite računa o vašem duhovnom i emotivnom biću tako što ćete dnevno čitati inspirativne materijale. Jednostavna promena u „da. Da li ste poznati kao „đavolov advokat“ onaj koji najbrže poteže i napada ideje drugih učesnika sastanka? Prebrzo potezanje negativnih argumenta protiv novih ideja uništava kreativni proces. Neko će biti inspirisani sa dnevnim motivacionim rečenicama. Vežbajte uzdržano ponašanje. Razmotrite dobrobiti po vaše zdravlje. na važne ljude u vašem životu. Na sastanku i kada ne držimo glavnu reč mi se nalazimo pod uveličavajućim staklom. nego sposobnost i smelost da na praznom stolu vidite punu čašu namenjenu vašoj organizaciji. 9.“ u svojim odgovorima na predloge saradnika? „Ali“ automatski negira sve što ste rekli na samom početku rečenice. Mala izmena u rečniku koji koristite napraviće velike promene u vašem ponašanju. Često vredne ideje proisteknu iz ideja koje su u početku izgledale luckasto. 3. Fokusirajte se na ono što radite dobro. napravite napor da potražite društvo pozitivnih ličnosti u vašoj organizaciji. a neko će pronalaziti inspiraciju u čitanju o inovacijama i uspesima naše civilizacije. 7. Odgajajte spontanost. Negujte kulturu optimizma naročito kada ste nadređeni drugima na poslu. Kada se suočite sa neuspesima. Njega je ljubav prema matematici održavala u konstantnom oduševljenju prema životu i svetu.. Kao što dr Seligman navodi. 4. Odbijte da prihvatite jednostranost. recimo.. je liderska destinacija čije su stanice alternativna rešenja.

ideje i koncepti. Ove grupe jedan su od najčešćih “alata” u kvalitativnim istraživanjima. posmatra “skup”. „Kralj“ bi trebalo da je demokratičan. na primer. reklame. cene ili.86 Marketing BR.Posmatranje grupe odmah daje neke bitne informacije o potrošačima. fokus grupe vodi moderator. 415 | 5. Ne samo u smislu ekonomije i tržišta. Bojno polje Kada je reč o marketingu u užem smislu.Prilagodljivost različitim potrebama klijenata. Prednosti i nedostaci Prednosti: . Obično se vezuju za tržište “konkretnih” stvari. odnosno ako se marketing veže za ekonomiju i politiku. čak tvrde da marketinga ima i u međuljudskim odnosima. Cela situacija podseća na priču o Kralju Arturu i njegovim vitezovima Okruglog stola. . ima nameru da reklamom pridobije kupce. mada se najčešće dešava da on iza jednosmernog stakla. na primer.Mogućnost prikupljanja relativno mnogo informacija za kratko vreme i relativno malo novca. Da diskusija ne bi “slobodno plutala” ili odlutala u širinu. reklame. Nedostaci: . politiku. nekim pojedincima može biti neprijatno da iznose mišljenje pred grupom. kompanija želi da sazna stav javnosti o imidžu svog proizvoda na tržištu. U drugoj varijanti. pak. da dozvoljava i podstiče „vitezove“ da pričaju. najčešće pred izbore. fokus grupe mogu imati i oblik “soba za razgovor” na Internetu ili telefonske konferencije. eventualno. govori kada treba napraviti neki novi proizvod. da se bore rečima i stavovima. proizvođač.Ponekad je teško naći dovoljan broj ispitanima ako su zahtevi istraživanja specifični. . političke partije mogu proveriti stav javnosti o mnogim pitanjima i na osnovu toga prilagoditi svoj nastup i što bolje se pozicionirati na “političkom tržištu”. imidž. . Ako. ne samo javnim. “Kralj Artur” je obično psiholog ili osoba koja je upoznata s principima vođenja i moderiranja diskusije. kompanija ili politička partija. da se ne bi “potukli” ili se defokusirali. koja se trude da zauzmu dijametralne stavove kako bi isprovocirali iznošenje što više mišljenja i reakcija. . . fokus grupe izgledaju tako što se grupa ljudi okupi i slobodno razmenjuje stavove na različite teme. Oružje Postoje i varijacije na temu. Ispitanici se biraju iz populacije. na način da formiraju manje-više pun krug i razgovaraju. Ponekad fokus grupama prisustvuje i naručilac posla. a to su obično proizvodi. ali do granice pristojnosti i opuštene atmosfere Nebojša Đokić nogi vole da kažu da je sve marketing.Grupa često može izazvati promenu mišljenja i stava. usluge. demografskim karakteristikama i drugim podacima koji su važni za istraživanje.Odgovori pojedinca mogu biti pod velikim uticajem grupe.Zavisno od teme. . Na marketing se misli i kada treba ponuditi neku uslugu ili političku partiju što bolje “prodati” na izborima. U nekim varijantama. Konačno. Naglasak je na demokratičnosti i slobodnoj razmeni mišljenja. neretko. ili će pričati o tome koji bi novi proizvod voleli da vide na rafovima i kako bi ga trebalo reklamira- M ti. upotrebi proizvoda ili usluga. privatnim. može dobiti mnoge korisne informacije. poput onog iz filmova s policajcima i ispitivanjem kriminalaca. na šta se obično pomisli. obično neko preduzeće. Ispitanici i moderator (voditelj) sede za stolom ili stolovima. MAJ 2008 | Fokus grupe Vitezovi okruglog stola Količina dobijenih informacija i stavova zavisi od moderatora i učesnika. . a kada da ih smiri. pakovanje. jedna od tema o kojima se može govoriti su fokus grupe. pa tako “fokusiranje” može imati različite oblike. jedna fokus grupa ima dva moderatora.Grupna diskusija obično obiluje novim idejama koje se mogu pokazati kao veoma korisne za klijenta. Drugi marketing vezuju samo za ekonomiju i. kroz otvorenu diskusiju. U najklasičnijem vidu. kada ga treba plasirati ili predstaviti tržištu. saznaju stav javnosti o nekom pitanju koje je za njih značajno. miris. koja dobro poznaje pravila grupne dinamike i ume da se s tom dinamikom nosi. želi da plasira novi proizvod ili. na osnovu upitnika o zanimanju. u cilju opuštanja i dobijanja što više stavova. zahvaljujući fokus grupama. već i u najširem smislu. Mogućnost upotrebe najrazličitijih tehnika. Analitičari koji marketing vide u svemu. Isto tako. političke stranke ili. jedna fokus grupa posmatra drugu i komentariše opažene interakcije i zaključke. ali i bez njih. O marketingu se. Ispitanici će tako slobodno moći da komentarišu ukus. stručnjak koji je tu da bi kanalisao razgovor u smeru koji zanima klijenta. odnosno zna kada svojim „vitezovima“ treba da popusti. ali je suština obično ista. odnosno onog ko je naručilac istraživanja. tako. već i u onim intimnim. Fokus grupa služi tome da naručilac istraživanja.

idejama i opštim putokazima. ali i velika prednost kvalitativnih istraživanja. ali nije isključeno ni da dobije neki proa onda se ide u “dubinu”. Kada se. a naročito je zabranjeno tajno snimanje. ili neki drugi stručnjak. MAJ 2008 | BR. na primer. ne želim. Klijenta tada obično zanima kako potencijalni potrošači ocenjuju izgled keksa. audio i video. Nije retka pojava da se ideje za nove ukuse. ne volim. prevladava razuman stav da se dobro vino može popiti i iz staklene čaše. voleti. proizvođačima i tehnolozima ili odborima stranaka da preciziraju rešenja.potraje isuviše dugo. njega upravo i zanima šta sve može biti prednost tog keksa u odnosu na druge na tržištu. Obično se počinje najčešće određenu količinu “dukata”. Snimak po pravilu nikada ne bude objavljen i smatra se za interni dokument. Ta teza sasvim sigurno pada u vodu kada je reč o fokus grupama jer je tu upravo poželjno iznošenje stavova i kritikovanje sa različitih pozicija. To je. i pitanja se smenjuju „Kralj“ bi trebalo da je demokratičan. Snimanje nije dozvoljeno ako bilo ko od ispitanika to ne želi. U toj interakciji. sviđati. tvrdoću. doduše i velika mana. koji moderatoru treba da omogući vođenje diskusije na uređen i osmišljen način Često se može čuti (pogrešna) teza da se o ukusima ne raspravlja.. način pakovanja ili reklamiranja. Fokus grupama može se dobiti gomila kreativnih odgovora. ide se od šireg ka bija nagradu za učešće u fokus grupi. ipak. želeti. . njegovu boju. neki proizvođač odluči da na tržište izbaci novu vrstu keksa.. teme i pitanja se smenjuju Na kraju “bitke”. odnosno neotkriveno i nedostižno savršenstvo. nih vodiča. kako bi Apsolutna istina je reč koju treba zabomoderator. lepo. 415 Marketing 87 koji su kvalitativne prirode i pošto su najčešće reči ispitanika dopadati. U fokus grupama teme Količina dobijenih informacija i stavova zavisi i od moderatora i od učesnika. Neretko su izvod kompanije koja je naručilac istrateme o kojima se vodi diskusija “teške”. imao pun uvid u sva dešavanja kada Pošto je reč o stavovima i mišljenjima Skoro isključivo. odnosno naručioca istraživanja. tako da se u moderiranju koriste i slike Po završetku svih fokus grupa radi se i kolaži i drugi “projektivni materijal”. oružje “kralja Artura” je reč.Oprez lom” se snima. živanja. Kod većine naručilaca. da se bore rečima i stavovima. ali ne sme dozvoliti ni da “bitka za stavove” kako bi sve teme koje je naručilac ozna. ide da dozvoljava i podstiče „vitezove“ da se od šireg ka užem i pričaju. U toj situaciji nema matematički tačnih zaključaka. ružno. jih i “dubljih” stavova. ali i ne sviđa mi se. međutim. Dobijeni odgovori su ponekad i toliko idiosinkratični i foto: Arhiva Naglasak na demokratičnosti i slobodnoj razmeni mišljenja O ukusima se (ne)raspravlja bude pisao izveštaj za klijenta. raviti kada se govori o fokus grupama.| 5. individualni da ih je teško grupisati i ukalupiti.sno naručiocu istraživanja. oblike ili pakovanja “rode” upravo na fokus grupama. veličinu. logično i suptilno. ukus. najopštijim pitanjima i upoznavanjem. ali te odgovore ponekad je nemoguće jednostavno pretočiti u zaključke i rešenja za ponašanje na tržištu. pa je dalje na kreativnim timovima koji stvaraju reklame. kako se „vitezovi“ čio kao bitne bile “pokrivene”. odnosti i podstakne na iznošenje što iskreni. iako se svi učesnici marketinške “bitke” trude da dođu do precizne informacije. ponekad ostaje „Sveti gral“. Ta informacija. najčešće se treba zadovoljiti tendencijama. užem i specifičnijem. „kralj“ treba da vodi računa da svaki „vitez“ iskaže stav što je preciznije moguće. makar kod stručno napisa. a kvalitativna analize podataka i oni se u moderator ispitanike pokušava da opu. pa se i ne opterećuju Svetim gralom. ali do granice pristojnosti i opuštene specifičnijem atmosfere.ce“. slaktoću. Gotovo uvek susret za “okruglim sto. U fokus ne bi umorili i vratili „mačeve u korigrupama. miris.formi izveštaja predaju klijentu. Na osnovu spiska želja naručioca osmišljava se vodič za diskusiju. moderator ili neki drugi stručnjak koji analizira dobijene odgovore i predstavlja ih klijentu mora biti veoma oprezan u tumačenjima. svaki od vitezova dologično i suptilno. Kada je reč o kvalitativnim istraživanjima.

ali ne u dovoljnoj meri. pa do Nacionalnog baleta iz Marseja nakon koga je spuštena zavesa na ovogodišnju manifestaciju. Finansijska pomoć inostranih nadležnih institucija zemalja učesnica često je uslovljena sa više od dok ta igra ne izmami aplauz”. hrabro uveo boje na crno-belu plesnu fotografiju regiona”. prema tome.bez stalnog budžeta je Beogradski festival igre. država i grad su pokazale da je značaj festivala prepoznat. rasla isključivo na osnovu prijateljske komunikacije sa vodećim svetskim baletskim kompanijama.88 Kultura BR. Niko neće verovati i ulagati u vašu igru Politički neutralan festival . Uloživši tek četvrtinu sredstava potrebnih za realizaciju Beogradskog festivala dve predstave u državi. Beogradskog dramskog pozorišta i Madlenianuma uživa u devet velikih baletskih produkcija koje se u Evropi mogu videti tek u rasponu od godinu dana. naročito ako se radi o tehnički zahtevnijim predstavama. a koje odlikuje pretežno savremena igra. prema rečima orga- igre. To pretpostavlja stvaranje jasne strategije koju festival mora održavati na godišnjem nivou. Novom Sadu. direktorka BFI-a. organizuje ga mali broj ljudi i svake godine kreće sa minusom iz prethodne. Kruševcu i Užicu. kaže Aja Jung. Da bi se održao ovakav festival. Manifestacija je. umetnici su govorom tela . “Za kulturu bi trebalo uspostaviti iste principe koji važe za privatno preduzetništvo. dok nizatora BFI-a. ovaj festival se i posle pet godina postojanja realizuje bez kancelarije. Organizatori objašnjavaju da. Zato je bilo neophodno decentralizovati je. MAJ 2008 | Ishodište Beogradskog festivala igre Obnova baletske publike Uloživši četvrtinu sredstava potrebnih za realizaciju ove manifestacije. kaže Aja Jung za Ekonomist magazin. ali i troškovi se smanjuju kada se produkcija izvodi više puta. Govor tela Beogradski Festival igre bazirao se na prikazivanju novih produkcija. Počevši od baleta Milanske skale. kao i ogromnih finansijskih sredstava. kojim je otvoren. Međutim. baletske trupe i njihovi koreografi poput Bigoncetija. Veia ili Oguikea. Polaka. Za svega dve nedelje. onda je izvesno da ovakva manifestacija nema stalan budžet. u svetu već odavno etabliranih. ali ne u dovoljnoj meri Katarina Marković U prvoj polovini aprila Beograd je bio svetska prestonica igre. “Jedina plesna razglednica iz tog sveta ranije nam je stizala preko BITEF-a. Ni sa pozicije direktora. moraju biti rezervisani nekoliko sezona unapred. kada postoji festival koji je internacionalan i politički neutralan. oko 10 hiljada posetilaca imalo je mogućnost da na scenama Sava centra. ni sa pozicije baletskog igrača. država i grad su pokazali da je značaj festivala prepoznat. pri čemu je ostvarena saradnja sa teatrima u Nišu. jer bavljenje ovom delatnošću nije činovnički posao. 415 | 5. angažovanjem velikog broja stručnjaka.

Plesna kompanija Klub Gaj i Roni koja je došla iz Holandije. uspostavljaju ritual odlaska na plesnu predstavu.| 5. da li onda poruku koju nosi jedna baletska igra može u potpuno- Igra: Konkretna. Italije. londonskog Konvent Gardena. Tunisa. rekao je da je rad sa Bigoncetijem za njega kao klasičnog igrača fizički bio vrlo naporan . kao kada čitate Anu Karenjinu. koreografiju. kritiku. Kvalitetnim klasičnim produkcijama mesto je. tri smernice dovoljne su vam da uživate i da preuzmete prave poruke. svesni šta im se nudi. Tako britanska trupa Henri Oguike Dance Company u centar dešavanja stavlja emancipaciju žene koja je jaka i u stanju da se nosi sa budućnošću. koreografa Maura Bigoncetija. na njima je da postanu pokretači promena u srpskoj kulturnoj svesti. ostvarena je ravnoteža između fizičkog i poetskog dela baleta. Njeno gostovanje ostaće u istoriji zabeleženo kao prvo u našem regionu. Ne treba se opterećivati pričom ili idejama koreografa. MAJ 2008 | BR.”Uprkos teškim momentima. Aja Jung kaže da je ranijih godina bilo nezamislivo da mlađe generacije zalutaju na baletsku predstavu. Elizabeta Terabust. Muzika je i dalje ostala ista. poput njujorške Metropoliten Opere. opušta i budi iluziju da je bar nekad u prošlosti. Maroka. Bili oni potpuni laici za ovu vrstu umetnosti ili ne. U skladu sa takvim emocijama pokreti su nagli. prema njenim rečima. u baletskim Diznilendima. dok je za vrhunske domete potrebno mnogo više odricanja. rekao je Muru. na Dalekom Istoku postojala oaza spokoja. Ako je već tako. agresivni. što stvara setu. čiji komad “Slobodan pad” budi osećaj nekog dalekog sveta prošlosti. a radi se o sadržajima koji se gledaju jed- Mediteranea Beogradski festival igre svoj širi društveni značaj dobio je zahvaljujući gostovanju baleta Milanske skale. osim ako nisu u prijateljskoj ili rodbinskoj vezi sa nekim od igrača. više škole za metodologiju. Organizatorima manifestacije trebalo je punih sedam godina upornosti da bi omogućili dolazak ovakvog ansambla u Beograd. bez naglih pokreta. koju prati muzika iz Španije. nije sadržaj koji nas prvenstveno asocira na jednu baletsku igru. ne postoje čak ni produkcija. Takve je naslove teško pomerati. objasnila je Jung. holivudske blokbastere u kojima dominira teror. Zato je igra mirna. sve je više onih koji. Trideset igrača koji izvode ovu predstavu nose priču o putu kroz mediteranske zemlje. dok vreme u kojem se ona postavljaju uslovljava formu igre. ali je sadržaj za čiju je formu imanentan savremeni balet. 415 Kultura 89 razotkrivali najveće tajne koje tište i ispunjavaju čoveka današnjice. Međutim. Direktorka Skale. U tome je prednost igre u odnosu na druge umetnosti. Tek dve. destruktivni. čija je direktna posledica pojedinac koji vrtoglavo gubi svoj identitet. neobjašnjivu energiju? “Savremena igra vam dopušta slobodu ličnog doživljaja. Alžira. Odavno su prekinute i veze sa Rusijom gde su se nekada školovali naši pedagozi klasičnog baleta. a istovremeno neobjašnjiva”. a neobjašnjiva nom u životu. U Srbiji ne postoji baletska Akademija. U baletu kao i u književnosti pitanja su univerzalna. rekla da je još pre 15 godina kada je videla izvođenje ovog baleta u Toskani odlučila da ga dovede u svoju „kuću“. otvorio festival. Francuske. dok se koreografija razlikuje. plesnu notaciju. pariske Opere. jer je tada u njoj bilo svega 14 igrača. spokojna. Zvezda ansambla. Najbolji dokaz za to je nastup trupe kineskog koreografa Šena Veija. Portugalije. Masimo Muru. zaključuje Aja Jung. jedan od najpriznatijih umetnika današnjice. Kritika masovne kulture. . iako zaražena virusom vrhunskog savremenog baleta. Da li to znači da se klasičnim baletom više ne može iskazati sva problematika savremenog čoveka i onoga što ga okružuje? Aja Jung kaže da se klasičan balet ne prikazuje na festivalima. ona neće uspeti da otkloni sistemske greške vezane za umetničku igru koje su akumulirane godinama. što je i bio cilj”. Kad se spuste zavese Beogradskim festivalom igre stvorena je sasvim nova publika. Ona je konkretna. Grčke. Dovođenjem na beogradsku scenu velikih koreografa i sti shvatiti samo onaj ko razume kodove svakog pokreta ili je do poruke došao i laik koji je osetio da je ova igra u njemu pokrenula neku novu. koji je predstavom Mediteranea. jer skala samo dva puta godišnje nastupa van Milana. Igra se još uvek posmatra u domenu hobija. kroz igru ismeva određene društvene fenomene koji se odnose na reklame.

čiji je cilj otpremanje nuklearnog goriva u Rusiju. ali ih nije otkrio Često se. Radijum 226 prenet je.5 milijardi dinara. Inače. jer u Srbiji postoji sistem rane najave koji omogućava merenje nivoa radioaktivnosti na desetak tačaka u Srbiji. međutim. a i glavni stručnjaci. dolazi do korozije aluminijumskih košuljica i do neznatnog rastvaranja radioaktivnih elementa koji se nalaze u nuklearnom gorivu. Opasni otpadni materijal privremeno je uskladišten u Vinči.000 evra. Naime. Instituta za medicinu rada “Dr Dragomir Karajović” i iz NIS Naftagasa Novi Sad u Vinču i privremeno odložen u takozvanom hangaru četiri. Ministarstvo nauke je na osnovu tog izveštaja uputilo predlog Vladi Srbije da formira komisiju koja će. Čitav proces je. Naime. Višedecenijski problem je rešen. u zemljište ili atmosferu“. pod supervizijom Atomske agencije“. aprila) mladi stručnjaci iz Novog Deponija Vinča ne sme i ne može biti trajno odla. “U pitanju su male. MAJ 2008 | Rizici nuklearne havarije u Vinči Rešenje u prepakivanju Postoje tri potencijalna regiona u Srbiji koja bi mogla biti trajna odlagališta. sve nadležne institucije su utvrdile da nema ugrožavanja životne sredine niti opasnosti po građane. u medijima pojave vesti o „curenju“ radioaktivnog otpada jer je u pitanju „državna tajna“. tvrdi državni sekretar Ministarstva zaštite životne sredine Miladin Avramov. na put bez povratka. objašnjava da se nuklearno gorivo čuva i obezbeđuje po visokim standardima. a vrednost tog posla je iznoslila 60. konačno. kaže Nedeljković. dati predlog za trajno odlaganje radioaktivnog otpada. potrebno je što pre naći rešenje. To bi trebalo da se dogodi za dve godine. godine”. Pakovanje i transport radijuma povereno je mađarskoj firmi Izotop. gde bi ostalo trajno. Međutim. klimatskih. Ipak. smatraju li da je Institut za onkologiju. „Nuklearno gorivo koje se nalazi u tim bazenima mora se prepakovati na adekvatan način u odgovarajuće kontejnere i otpremiti u Rusiju. Stručnjaci kažu da je „Vinča za sad bezbedna. uglavnom iz oblasti osnovnih nauka i tehnološkog razvoja. Beograd je oslobođen radioaktivnog otpada i konačno su u Institutu stvoreni uslovi za bezbedan rad. infrastrukturnih analiza dala je predloge. zapravo. Za oko tri meseca trebalo bi da bude završena izgradnja hangara za smeštaj radioaktivnog otpada koji bi odatle krenuo ka Rusiji. iz Instituta Vinča. To povećava radioaktivnost vode u tom bazenu. Ti „burići“ su već niz godina u bazenima sa vodom. godine. kazala je Kozmidiš Luburić.90 Tehnologija BR. direktor Instituta Vinča. kad je zbog svoje prevelike radioaktivnosti i velike mogućnosti kontaminiranja terena zamenjen veštačkim radioizotopima. Radna grupa Ministarstva nauke. dok se na teritoriji Srbije ne nađu trajna odlagališta za radioaktivni otpad. naime. jer je tehnološki proces vrlo komplikovan. Polovinu tih sredstava je dobila od Ministarstva nauke. Jovan Nedeljković. iza Beogradskog univerziteta. Radijum 226 koristio se u medicini 60-tih godina. Povremeno curenje u Institutu Vinča ne ugrožava životnu sredinu niti građane. S obzirom na to da se Vinča nalazi na 14 Institut Trenutno se u Institutu realizuje oko 50 projkata. na osnovu brojnih geoloških. u Srbiji se mora grad potpuno bezbedan od radioaktivšto pre naći trajno odlagalište za nukle.Bezopasno „curenje“ lagališta. U institutu radi 750 zaposlenih. U tom procesu imamo pomoć Međunarodne atomske agencije iz Beča koja obezbeđuje pored Ministarstva nauke značajna sredstva. objasnila je Uranija Kozmidiš Luburić. iz Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije. nuklearno gorivo se nalazi u aluminijumskim košuljicama koje se čuvaju u adekvatnim „burićima“. obloženi zidovima debljine 80 centimetara. Prošle godine Vinča je ostvarila prihod od 1. tvrde nadležni Vesna Lapčić. koji prema mišljenju stručnjaka spada u najjače izvore radioaktivnosti. 415 | 5. najavilo je Ministarstvo nauke. a sa unutrašnje strane postoje i čelične obloge. odakle je nedavno prenet u Institut za nuklearne nauke Vinča. .nog zračenja radijuma 226. objašnjava Nedeljković. arni otpad.Sada merili su zagađenost i konstatovagalište radioaktivnog otpada. a u Srbiji se primenjivao do 1977. Ministarstvo nauke pokrenulo je program VIND. rekao je Bikit. Postoje tri potencijalna regiona u Srbiji koja bi mogla biti trajna od. kao što se desilo sredinom aprila. Olivera Bojić N uklearni otpad radijum 226. ali nema nikakvog curenja van bazena. gde bi se mogli izgraditi objekti za odlaganje radiokativnog otpada. ali šta se sve može desiti to niko ne zna“. On kaže da nema nikakve opasnosti po stanovništvo. ali veoma aktivne količine radioaktivnog materijala. „Ovo što se dešava kod nas događa se i u drugim krajevima sveta gde se nuklearno gorivo čuva. kilometara od glavnog grada. Jedna od tih tačaka je i Vinča. predsednik regulatorne komisije za nuklearnu i radijacionu sigurnost smatra da je problem mogao da predstavlja nedostatak odlučnosti ili materijalnih sredstava. 40 godina nalazio se u samom centru Beograda. a kompletan projekat trebalo bi da bude završen do 2010. zašto je trebalo toliko godina da se opasni otpad ukloni iz grada? Ištvan Bikit. Tokom iznošenja otpada (u noći 20. Prema tome. a po ukupnom broju objavljenih radova nalazi se na drugom mestu. državni sekretar Ministarstva nauke. koju je na javnom tenederu izabrala Međunarodna agencija za atomsku energiju.

što za održivost jednog suvlasnika hotela je i Bojan Križaj. a brojni gosti koji bi skiPovratak Vučka jali na ovoj bosanskoj planinskoj lepotici odlaze na skijališta Bugarske. pijskih igara 2018. 415 | 5. to je samo sedmina menjeno od te 1984. Vučko je oživeo nedavno u svom novom ruhu. godine. mogla postati bi trebalo da se opredelimo za konačnu kandidat za organizaciju Zimskih olimvarijantu“. Jahorina bi. biti investirano još pet miliona evra. ski-staze i opremu za propronaći strateškog partnera koji bi izvr. „Nije jasno ko će ulagati u skijalište. tada su posete najintezivnije. Kako je tom prilikom Dinkić rekao. Mi upravo predviđene investicije planom. Vučko će horinu. koje se dobro održavaju i niže cegradnjom ovog hotela cilj razvijanje porodičnog turizma na Jahorini. a danas marta sezona je gotovo završena. godine što koncesionaru šta treba je predviđeno Master da se uradi. u Jahorinu. Ekonomisti će proceniti vrednost uloga sa jedne i druge strane i shodno visini uloga deliće se i prihodi. dok bi Jahorina finansirala demontiranje stare žičare i postavljanje nove žičare. Prednosti planini osvojio Kristalni globus odnosno Svetski kup.kapitala. dogovoreno je na sastanku Mlađana Dinkića. S druge strane. Italije. da oko 280 milona evra od čega 92. otopi sneg. Konsultovaćemo se po najavama ljudi iz Turističke organii sa ljudima iz Srbije. Trenutno je ovaj hotel kategorisan sa četiri ne isti ski-pas važiće za Kopaonik i Japlus zvezdice. za Jahorinu koje treba uložiti u žičare i Ukupna ulaganja. procene su stručnjaka koji su radili šio dokapitalizaciju ili na Master planu. za oko mesec dana zacije Republike Srpske. Jedan od nja i ne postoji. zbog čega ne smeštaja i ski-pasa. oko toga diskutujemo i razmatramo opcije.5 milona evra dok će u drugoj fazi gradnje. Do sada je u aparthotel Jahorine u odnosu na ski-centre u regiuloženo oko 7. Po rečima direktora ski-centra. U narednom periodu biće osnovano zajedničko preduzeće Skijališta Srbije i ski-centra Jahorina. rekao je Miloš Jovanović. Jedan od vlasnika Aleksandar plave.sebno u januaru kada su školski rasko drugih manjih privatnih investicija. a letsimbol aparthotela. već početkom Jahorini. direktor ski-centra Jahorina za Ekono. Prethodno je Vlada Republike Srpske već najavila da će uložiti sedam miliona evra u ski centar. kako bi joj se vratio olimpijski sjaj. godine u Jahorinu je veoma malo investirano ski-centar Jahorina biće uloženo pet miliona zajedničkih sredstava Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Srpske. Ova sredstva bi trebalo da budu samo prva faza zajedničke investicije. crvene i crne. dužine 20 kilomePrović. Dok državni kapital kaska. ili je bolje na za žičare. stanku ministara dveju Vlada. rekonstrukciju postojećih žičara i izgradnju jednog šestoseda U i nekoliko ski liftova. Skijališta Srbije bi trebalo da finansiraju žičaru. privatnog i državnog ski staze. Međutim. Svako sa svoje strane uneće kapital u zajedničko preduzeće. ovoj bosanskoj planini potrebno je oko 280 miliona evra investicija. privatni već uveliko nalazi svoje mesto na Austrije. MAJ 2008 | Jahorina Novo ruho Vesna Lapčić Od olimpijske 1984. 280 mln ¤ foto: Arhiva Da bi povratila olimpijski sjaj.3 milioli Vlada Republike Srpske. uslovno drugi najveći problem ove plamist magazin pre dogovora ministara. a još nije poznato ko će obez. nine je smeštaj. Kako bi se to što pre postiglo u projekat se uključila i Vlada Republike Srbije . nekadašnji član skijaške reprezentacije Jugoslavije kaže da mu je tara. potrebe su duplo veće. Od sledeće godihotel i ima veliki broj apartmana. Ukobi trebalo dati konceliko bi se radovi zavrsiju kojom bi se zadalo šili do 2016. godine. trebalo bi da budu bediti ostatak kapitala. a u toku je izrada u nekadašnjem zimskom olimpijskom izmena Regulacionog plana za područje centru Jahorina.izvodnju veštačkog snega. a u jeku sezone. po1984. bivši slovenački skijaš koji je baš na ovoj ski-centra nikako nije dobro. a do kraja godine sa završetkom planiranih investicija. godine kada je odrsredstava predviđenih Master planom žana Olimpijada. koja počinje čim se onu jesu pre svega izuzetne ski-staze. kroz sredstva i imovinu. gotovo ništa nije proJahorine.Pored infrastrukturinih problema. što je takođe dogovoreno na sadobiti i petu zvezdicu. Nekada maskota Zimskih olimpijskih igara 1984. pusti.92 Region BR. ministra ekonomije u Vladi Srbije i Predraga Gluhakovića. Osim novog hotela BB Vučko i nekoli. ministra trgovine i turizma u Vladi Republike Srpske. Trenutno ima oko četiri hiljade ležajeva.

koji usporava. ocenio je on. izjavio je Šmiding. zapadnoevropske kom- panije nude proizvodnu mešavinu koja pogoduje investicionom bumu u Istočnoj Aziji.568. a srećan sam što to mogu da vam kažem. statistički biro EU za evro zone po kojima je u 2007. Upoređene su zvanične procene koje su objavili Biro za ekonomske analize Sekretarijata za trgovinu SAD i Eurostat. Nedugo pošto je evro dostigao rekordnu vrednost od 1. ekonomija evrozone. Šmiding dodaje da “nezavisno od korekcija na tržištu nekretnina u Španiji i Irskoj. automobile i avione. ipak. “za sada. kako smatra analitičar Holger Šmiding. prestigla je SAD. tvorci politike i drugi analitičari su brzo ukazali da su privrede u svetu međusobno povezane.Dolar više nije omiljeni vid keša za domaćinstva i kompanije.843.847. dok je u evro zoni dostigao 8. No. koji je dostigao nivo ispod 1. poput Ukrajine. evrozona nema velike unutrašnje probleme”. godine je. Mnoge zapadnoevropske države su. tokom trgovine u Evropi američka valuta pala na nivo 1. moglo je da se zaori evrozonom pošto je objavljeno da je 15 zemalja Evropske unije (EU) koje koriste zajedničku valutu preuzelo od privede Sjedinjenih Američkih Država naziv “najveće svetske”. izračunala je britanska novinska agencija Rojters. usporila. najveća privreda u evrozoni i uopšte u EU. Pošto potrošači u tim državama postaju bogatiji. izjavio je predsednik Evropske centralne banke. ali je pripomognut snažnim zahtevama za izvoz koji dolaze iz Istočne Azije. ali je i pokazala dozu otpornosti prema padu ekonomske aktivnosti u SAD koju je retko koji analitičar pre nekoliko godina očekivao. postale manje odbojne za investitore – time što su smanjile poreze i oslobađajući se nekih od najgorih krutosti tržišta rada. Rusiji i naftom bogatim državama Zaliva. Pored toga. arhitekte bloka su nastojale da obezbede “prožimanje ekonomskih trendova. investicione banke sa Vol Strita svojim klijentima sredinom marta. zemljama izvoznicama nafte i delovima istočne i centralne Evrope”. sumnjičavci su govorili da će evrozona imati problema sa povezivanjem ekonomija različitih država poput Nemačke.94 Evropska unija BR. Prema nekim analitičarima u toku je i zaokret koji članice evrozone preorijentiše prema Aziji. MAJ 2008 | Zaokret u evrozoni Razvod od Amerike U poslednje vreme evro beleži rekordno visoke vrednosti usled straha da američka privreda ide u recesiju zbog krize u sektorima nekretnina i finansija . Holandije ili Španije. tek drugi guverner ECB od uvođenja jedinstvene valute 1999. Usredsređene na mašineriju. kopredsedavajući za globalnu ekonomiju u UniCredit banci slaže se da kompanije iz evrozone kreću “prema državama čiji će se značaj povećavati u budućnosti zato što su države izvoznici sirovih materijala. po tom kursu je BDP evrozone za 2007. godini američki BDP iznosio 13. Marko Krejmer. Istovremeno je privreda evrozone. Stalni pad vrednosti dolara na tržištima deviza.4 milijardi dolara. Francuz Triše. iako se kreću kroz odvojene ciklične faze. . saopštilo je ekonomsko odelenje Goldman Saša.3 odsto. Italije. nastavio je Šmiding. evrozona i ECB mogu biti ponosni onim što su postigli tokom poslednjih godina”. Šmiding je ocenio kako je “malo regiona u poređenju sa evrozonom steklo više koristi od golobalizacije. istočne Evrope i naftonosnih zemalja”. ipak.56 dolara. “Nalazimo se u velikoj meri u međuzavisnom svetu tako da sve što se desi u Evropi ima uticaj na SAD.880. dok ga centralne banke. godini. Kazahstana ili Rusija”. sada predstavlja bolje mesto za investicije i stvaranje radnih mesta nego pre pet godina kada je evro bio mnogo slabiji.889. U poslednje vreme evro beleži rekordno visoke vrednosti usled straha da privreda u SAD ide u recesiju zbog krize u sektorima nekretnina i finansija. glavni ekonomista pri Bank of Amerika u Londonu. “Zanimljiv ishod ove najnovije prekretnice jeste da je veličina godišnje proizvodnje evrozone premašila onu u SAD”. evropski snabdevači luksuzne robe i vrhunskih marki takođe se mogu radovati zbog povećanja prodaje tokom narednih godina. Pošto je sredinom marta.5688 dolara za evro. No. Grčke. godinu iznosio 13. Uprkos ekonomskim tenzijama u Italiji. oslobodio nekih krutih struktura koje su ga sputavale u prošlosti. primetio da “mi imamo svoje zasebne ekonomije.800 milijardi dolara. i dalje preferiraju kao rezervnu monetu Nikola Božidarević “M i smo šampioni”. kako je Krejmar primetio. pošto su mnoge kompanije iz evrozone agresivno globalizovale svoju proizvodnju. Univerzum evrozone se. Na primer.1 milijardi evra. i u pogledu toga je ECB bila uspešna”. Nemačka. ali je još uvek daleko od recesije “ima najviše veze sa unutrašnjim reformama.56 dolara za evro. one nisu iste. i sve što se dogodi u SAD ima uticaja u Evropi”. Mi smo u različitim svetovima”. u kojoj živi 320 miliona ljudi i koja učestvuje sa 15 odsto u svetskom BDP. to ih čini manje ranjivim na promenu kursa deviza. Žan Klod Triše. takođe. Korist od globalizacije Kao rezultat ovih pokazatelja krenula je priča o ekonomskom razdvajanju Evrope od SAD. U SAD su smanjene kamatne stope kako bi bila podstaknuta privredna aktivnost. 415 | 5. Smena na vrhu Godinama unazad. Ekonomski rast. Pišući nešto ranije za evropsko izdanje njujorškog Vol Strit žurnala. dok ih Evropska centralna banka (ECB) drži postojanim iz straha zato što je evrozona dostigla u februaru rekordnu inflaciju od 3. infrastrukturnu opremu. učinio je zonu zajedničke valute u Evropi najvećom svetskom ekonomijom po merilu bruto domaćeg proizvoda (BDP) obeju privreda u 2007. kada se brojke pretvore u dolare.

No. a na početku iduće na red bi trebalo da dođe i slovačka kruna. U međuvremenu.” primetio je Krejmar iz UniCredit banke. godine i Narodna Republika Kina. ali i pokrenuti zahtevi sindikata za povećanjem plata. američka ekonomija izgleda slaba. ali sigurno. godine je kapitalizacija na Vol Stritu usred Njujorka bila pod okriljem Evrope (uzimajući u obzir široku definiciju Evrope. Evropski lideri. a pitanje je i da li su oni u SAD svesni šta im se sprema. Trenutno ima više evro novčanica i kovanica u prometu nego što ima dolarskih. mogla da ubrza trendove koje su profesori ustanovili. Političari malo šta mogu da učine kako bi sprečili ovakav zaokret. Privreda evrozone je. dva su suštinska razloga za smanjivanje međunarodne uloge dolara. Centralne banke. do kada. naime. Prema Fajnenšel tajmsu. Evrogrupa nije zvanično telo u EU. a ne kao do sada sa svojim pojedinačnim državama-članicama. Alternativa U globalnim finansijama. Krhka kreditna tržišta. MAJ 2008 | BR. SAD su bile najveći izvoznik u svetu. nove članice EU. mada Velika Britanija nije usvojila zajedničku valutu. ipak. koja obuhvata i Rusiju). Na međunarodnom tržištu obveznica. Neki od tih trendova se upravo ubrzavaju. duboka kriza oko (tržišta) nekretnina i rastuće cene nafte su stvorili realni rizik da će Amerikanci drastično smanjiti potrošnju. Drugi je pojava valute koja stvarno može da zameni dolar. Nakon duge ekspanzije. što vuče ekonomiju na dole. To će dati SAD veću šansu da nađu izlaz iz domaćih problema”. Japanski jen i nemačka marka nisu imali realnu šansu da zamene dolar. Amerikanci su do sada bili ponosni na čelnu poziciju svoje zemlje u svetskoj ekonomiji. No. Junker je. Tokom narednih godina još istočnoevropskih država treba da se priključi evrozoni. . Najveća svetska kompanija je još uvek američka – barem prema magazinu Fortune. ipak. ostvaruje veće prihode. Po Čenu i Frenkelu. rebalansirati njihove portfolije rezervi. Prvi su postojani deficiti tekućeg bilansa kombinovani sa višegodišnjim padom vrednosti dolara. zajedno sa Trišeom iz ECB. još 2007. Potencijalne geopolitičke posledice projektovane promene Čena i Frenkela su ogromne. te godine je londonski Ekonomist pisao kako je činjenica da Saudi Aramko. te zemlje će gotovo sigurno. Po Šmiding “u suštini su dobre vesti za SAD da je ostatak sveta malo manje zavisan od te zemlje. smatra Šmiling. značajnim i beznačajnim. Vratolomna monetarna politika američkih Federalnih rezervi je ubrzala umanjivanje vrednosti dolara i povećala očekivanja da sledi inflacija. istovremeno. ali drugi analitičari kažu da bi upravo ona 95 Dženifer Mek Kion iz londonske firme za makroekonomska istraživanja Kapital Ekonomiksa je primetila: “U evrozoni nije nastala ista vrsta neuravnoteženosti koje smo videli u SAD i Velikoj Britaniji… Ona se ne raspada kao što su se neki pribojavali. koji je oličenje tzv. smatraju da bi neka politička ličnost trebalo da predstavlja evrozonu. de fakto. Pitanje je. Politička moć će biti okrnjena. pogotovo kada bude okončana sadašnja recesija. anglosakonskog modela kapitalizma i koji je donedavno bio smatran daleko superiornijim od “staromodnog” finansijskog sistema u evrozoni. SAD bivaju prestignute u svim vrstama ekonomskog rangiranja. prema Goldman Sašu. Londonski siti je. Evro takođe cirkuliše u nekoliko desetina zemalja i prekomorskih teritorija. SAD će izgubiti privilegiju izvlačenja – sposobnost da ostvaruju stalno više prihode od finansijskih dobara nego da plaćaju strancima koji investiraju u SAD. među njima i Crna Gora i Kosovo. iako nije kompanija na listingu. a u drugoj polovini 2006. januara ove godine. Polako. zamenile su svoje jake funtu i liru za evro 1. ni političari u EU i evrozoni nisu do sada nagovestili da su spremni da se nose sa odgovornostima koje nosi vodeća valuta u svetu. prema kome je Ekson Mobil zauzela čelnu poziciju u 2007. sastaju se uvek dan pre sastanka Saveta za ekonomska i finansijska pitanja (Ecofin) svih ministara tih resora u Uniji. Uticaj u međunarodnim finansijskim institucijama će biti smanjen. Kipar i Malta. sugerisao da bi evrozona trebalo da bude predstavljena u Međunarodnom monetarnom fondu kao blok.| 5. 415 Evropska unija privreda njihove zemlje izgleda slaba. Ukoliko i kada se odluče da ukinu vezu. Amerika i dolar su skinuti sa pijedestala. opet. godini. Naredne je Tojota uklonila Dženeral Motors sa mesta najveće svetske automobilske kompanije. No pitanje je da li će takvo shvatanje o značaju dva finansijska sistema važiti i u budućnosti. takođe. Međutim. Buduća inflacija će teško opteretiti globalnu ulogu dolara jer će mnoge zemlje u razvoju imati sve veće teškoće da i dalje budu vezane za američku valutu. Evrogrupa Ministri finansija članica EU koje koriste evro. bez odobrenja ECB. sve je više analitičara koji smatraju da je ta stvarna alternativa evro. Tržište akcija evrozone je gotovo podjednako duboko i likvidno kao i njegovi američki konkurenti. takođe. godine Evrogrupa. Međutim. evro je postao glavna moneta umesto dolara. koriste evro kao zakonito sredstvo plaćanja. ”Mislim da su dalje reforme u ovom trenutku veoma sporna tema”. Pretekla ih je prvo Nemačka. Evrozona treba da bude “bolje pozicionirana na međunarodnom političkom reljefu. Njihova analiza nije bazirana na sadašnjoj kreditnoj krizi. U tom pravcu gura i slabljenje finansijskog sektora SAD. međutim. još uvek preferiraju dolar kao rezervnu monetu. Povrh toga. od Severnog Atlantika do Pacifika. najmanje šest evropskih mini-država i teritorija. Pre svega. ima polupredsednika i to je luksembruški premijer i ministar finansija Žak Klod Junker čiji drugi dvogodišnji mandat ističe u jesen 2008. Od 2004. Dolar više nije omiljeni vid keša za domaćinstva i kompanije. nadmašila američku.” Među ekonomska pitanja sa kojima se evrozona još suočava spada i da li će političari i dalje sprovoditi reforme tržišta rada kojima je smanjena nezaposlenost i povećani profiti. evozona nastavlja da raste. ali posle duge ekspanzije. Profesori Menzi Čin sa univerziteta Viskonsin i Džefri Frenkel sa Harvarda su uradili simulaciju koja pokazuje da bi evro mogao u narednih 10 do 15 godina da zameni dolar kao najveću rezervnu valutu u svetu. pa možda i zbog prenapregnute uloge SAD kao savremene svojevrsne imperijalne sile. Te godine je prvi put NR Kina proizvela više automobila od SAD. finansijski centar evrozone.

Na američkoj tablici zemalja kojima Amerika pruža najveću pomoć Egipat se svrstava odmah iza moćnog Izraela. ali i rapidan rast njihovih cena. U senci aktuelnih događaja. godine kada je oborena kraljevina. Ne bez razloga. koji mu to nikada nisu oprostili. a od ove zemlje prima i obilatu vojnu i ekonomsku pomoć. naročito kod najsiromašnijih. Kod svih arapskih režima. ostala takoreći paralizovana. To. prilikom najnovijih dešavanja. tada je abdicirao sam kralj Faruk i to kao prilično mlad vladalac. Povod je bila velika nestašica osnovnih životnih namirnica. i na međunarodnoj sceni postaje sve usamljenija. Onaj. pre svega. iako je hleb bio povod. 1999. međutim. školovan u Sovjetskom Savezu. ali i ozbiljne nestašice hleba. govori o značaju koji Egi- foto: FoNet . Cenu je. godine. mada je teško oporeći tvrdoglave podatke da privredni rast Egipta ide po stopi od sedam procenata. Deo sadašnjih nezadovoljstava. Ništa neuobičajeno i za ostale siromašne zemlje. Na meti su. Odraz svojevrsnom. Scenografija je bila suštinski različita ali su uzroci bili isti. otuda. MAJ 2008 | Demonstracije u Egiptu Živi pesak Nerede je podstakao problem visokih cena namirnica. životari više od polovine stanovništva Egipta. Nije tajna da u mnogim delovima sveta. možda i prečesto. Taj incident. dok je Anvar el Sadat smaknut na mirnoj ceremoniji vojne parade. Faruka je doduše. pak. a godišnji priliv investicija iznosi čak 11 milijardi dolara.7 milijardi dolara. cene životnih namirnica kreiraju masovna javna nezadovoljstva. I danas ima puno elemenata za slična poređenja. bio je potreban fitilj koji je potpalio egzistencijalno nezadovoljstvo jer u ovoj zemlji na liniji siromaštva ali i više ispod njega. godine. podsetili su Egipćane na ubi- stvo Anvara el Sadata na vojnoj paradi već zaboravljene 1981.96 Svet BR. ali i sistema iz daleke 1952. vezan je za pokušaj ubistva predsednika Mubaraka u Etiopiji. sledećeg meseca navršiti i svih 80 godina ži- E vota. 415 | 5. Izbili su ulični nemiri sa sasvim konkretnim i opravdanim zahtevima stanovništva. Autoriteti Sve je. ali i samog njegovog nasleđa. skoro se automatski postavilo pitanje opstanka režima Hosnija Mubaraka. Iako iza sebe ima i režimsku partiju ona je. u javnom mnjenju Egipta začeta je debata o Egiptu nakon Hosnija Mubaraka. Nakon Anvara el Sadata na čelo središnje arapske zemlje je došao Mubarak. srušila ulica i široki slojevi nezadovoljnog naroda. često i sami režimi. U Egiptu. Dragaš Egipat: U socijalnom plamenu gipat je proteklih dana bio zahvaćen velikim socijalnim nemirima. naravno. Ranije je bio vojni pilot. Poremećaj u njegovom snabdevanju doneo je haos svakodnevni životni ritam nekih 30 miliona stanovnika Egipta. pak. već više od jedne decenije. 1995. možda i najupečatljiviji. jer njegov režim istrajava već dobrih 26 godina. Vrednost razmene sa SAD iznosi nekih osam milijardi dolara. ali i prilično silovitom nezadovoljstu predstavljali su i različiti događaji iz prošlosti. U redu za hleb ubijena su dva Egipćanina. Zdravko L. ali i onaj potonji. kojima Egipat svakako pripada uprkos povelikoj pomoći Amerike. To ga nije sprečilo da zauzme naglašenu orijentaciju prema samoj Americi i. Sam predsednik će. Doduše. Ipak. platio kod samih Arapa. sigurno ima poreklo u takvim emocijama. sličan prethodnom. sporazumu sa Izraelom. a to znači preživljavanje na bukvalno dva dolara dnevno. podsetilo na davnašnju smenu vlasti. Danas je dosta toga drukčijeg i te okolnosti baš upućuju na još radikalniji izazov sadašnjoj vlasti koja. Popularnu cenu vekne hleba vlada subvencioniše sa čak 13. puko siromaštvo je uvek i neizostavno povezano sa spoljnim uzrocima koji kreiraju zapaljivu sinergiju neraspoloženja koja lako obara i naoko najtvrdokornije autoritete. pak. Tinjajuće nezadovoljstvo Egipat se danas u velikoj meri oslanja na političku podršku SAD. godine.

međutim. godinu. Poremećaj u njegovom snab. Pod veliku kritiku je došla i privatizacija koju 97 pat kao središnja zemlja Bliskog istoka ima za ceo region. Sve češće. va i jedna od najatraktivnijih društve. Preko polovine stanovništva ima prosečnu dob ispod 24. Baš u vreme izbora registrovani su veliki neredi u fabrici prediva u državnom vlasništvu u mestu Mahalah al Kobra.| 5.no odstupio. za 2011. što bi se reklo kod egipatskih radnika postala zapalji.Dugo uspavana zemlja faraona mogla bi. Njeda.žim. pak. i dalje minoran. je. I jedan i drugi su bili vlada subvencioniše sa čak 13.noj alternativi? . godine. između tog ko je on osetljiv najbolje ilustruje či. Pretnja gubitkom radnih mesta je i gov neformalan uticaj. zamenik generalnog sekre13. što je dovelo do smrti dva radnika. kao jedini vekne hleba vlada oslonac nastavku režima i sadašnje polisubvencioniše sa čak tičke orijentacije nameće se Mubarakov sin. Član je i vladajućeg svom snagom promoviše domaća vla. zadobivši preko 70 procenata sedišta u lokalnim klupama. u nedostatku šireg horizonta socijalnih očekivanja potencijalna snaga eventualne promene koja bi mogla u nekom smušenom domaćem scenariju lako odapeti strelu političke promene. 415 Svet kim izborima. Šta je osnovni problem sa kojim se danas suočava Egipat ili jednostavnije rečeno Mubarakov režim? On nema naslednika i to je praznina koju za sada više nego uspešno popunjava tinjajuće nezadovoljstvo ulice i siromašnih. međutim. Prema novom izbornom zakonu 140 izabranih municipalnih glavara odlučivaće sada praktično i na predsednič- votni ritam nekih 30 miliona stanovnika Egipta.ne s početka druge polovine prošlog lazan problem visokih cena namirni. ranjavanja njih stotinu. Nerede je ipak podstakao nezaobi. kao i Saudijska Arabija. Još pre punih trideset godina potpisan je mirovni sporazum sa Izraelom. Koliko god je taj prelomni momenat doneo Egiptu stabilnost i mir možda je jednako tako uzburkao domaće političke faktore koji.7 milijar. ali i ozbiljne nestašice hleba. Razmišljali drugi o sličdevanju poremetio je svakodnevni ži. Koli. Egipat je dugo godina.ugled.7 milijardi dolara tara Nacionalne partije. I pored svih mogućih demantija u međuvremenu. dok je preko 300 bilo pohapšeno.pedesetočlanog Vrhovnog saveta. Oni su. vrlo brzo podsetiti na davne danih tema. ono dopire i do viših Popularnu cenu slojeva društva. vodeće snage u zemlji. inače.i ovog sadašnjeg režima postoji nanjenica da popularnu cenu vekne hleba padna sličnost. Džamal.veka kada je oboren jedan drugi reca. zakazanim. ali i predsednik njenog uticajnog političkog komiteta. u takav kontekst smeštaju svaku socijalnu uzburkanost. Prvi je dobrovoljdi dolara. najstabilnija država regiona. gde su predsednikovi ljubimci sa lakoćom odneli pobedu. Dodatnu ljutnju najnovijim smutnjama podgrejali su i rezultati nedavno sprovedenih opštinskih izbora. No. Egipat danas predstavlja jednu od najmlađih država na Bliskom istoku. MAJ 2008 | BR. onaj kraljevski.prilično izolovani.

Zašto ne bismo otišli do Čapakve. Dečko i ja smo ga našli sasvim slučajno. što je. pred sobom je imao svršen slučaj. Susret “Nećemo ni zucnuti ako ga vidimo”. i vremenom. a da se on sam. sunčan vikend. Malo kasnije. Nakon napornog dana. na tren sam zaboravila da je tu “kampanju” naredio. ušli smo u zgradu na uglu 93.sprata zaista oduzima dah. pak. pogled sa 44. I zaista. Iz kuhinje je izašla kuvarica. ili bi. po ugledu na stanodavce. Sat i po kasnije. Kada je kasnije moj dečko video fotografiju. te je zaključila da ćemo njenom sinu biti odlični podstanari. inače tih i povučen. i svratili u jedan restoran na ručak. prodali smo auto. moj dečko je predložio. stigli smo u Čapakvu. i generalno. gospodine predsedniče”. nažalost. u kasnim pedesetim. kao što to političari i obično rade. Do danas se nije pojavio. kao i naša potraga za pravim ramom. rešen da ga upozna. a moj dragi je već bio napolju. rekla sam na moj slovenski. Nekoliko dana kasnije. je viknuo: “Da li bismo mogli da se slikamo zajedno?” Očigledno naviknut na ovakve situacije. na zidu smo primetili porodičnu fotografiju sa bivšim predsednikom Amerike. mada često joj se vraćam. 415 | 5. Bili je raširio ruke i mi smo se naslonili sa njegove leve i desne strane. Pritisnuo me je. sa čašom Starbaksa u ruci. nešto više nego što bi se to očekivalo od bledunjavog čoveka slabog srca. i obzirom da živimo u stanu njegovih prijatelja. našu porodičnu fotografiju sa Bilom Klintonom okačimo na zid u predsoblju. Ubrzo se veliki tamni kombi parkirao preko puta. pomalo postiđena. tajna njegovog uspeha. U svakom slučaju. Kasnije. Bilom Klintonom i njegovom suprugom Hilari. najbolju kuvaricu na svetu”.98 Svet BR. pet minuta kasnije pojavio se “naš prijatelj Bili”. moj dečko. uvaženi gospodin Klinton je S imao operaciju srca. a mi smo mu. skromnu. Odlučili smo da. strpljivo su stajala na ulici. našeg prijatelja Bilija). i uveliko nadomešćuje nedostatak Bilovih poseta. postalo je očigledno da je iste kvadrature kao i stan koji ćemo iznajmiti. “Gospodine predsedniče. u ćutnji. Na poklon ga je dobio od roditelja za trinaesti rođendan. Ispostavilo se da se majka našeg budućeg stanodavca bavi jogom i meditacijom. mada. Bilom Klintonom i njegovom suprugom Hilari Viktorija Kocman Još tražimo pravi ram tan u kome živimo pripada sinu jednog imućnog indijskog hotelijera. pokušao da me šarmira neverovatnim i zaraznim kod drugih žena već isprobanim osmehom. i kažem: “Hajde da prošlost ostavimo iza sebe”. Proces i dalje traje. Međutim. Nismo imali konkretan cilj. Objavila je nekoliko literarnih dela za koja je i nagrađena) foto: Arhiva . blago uznemiren činjenicom da je gospodin Klinton (više ne Bili. Dok smo provirivali u kuhinju. upoznali smo majku vlasnika stana. Kao i mali broja Srba pre mene. i budućnost predviđam na osnovu cinične reprize prošlosti. kako je njegova vlada zove. “Možda ćemo sresti Bilija”. Zaboravila sam na ručak i jurnula napolje da ga upoznam. Dva važna lika kratke kose. Pitam se kako bi reagovao. poželeli brz oporavak. sa fantastičnim pogledom na Menhetn i predložio da je pogledamo. ulice i raspitali se o stanovima za iznajmljivanje. Portir nam je rekao da je jedna mala soba slobodna na 44. a sada živi i radi u Njujorku. pritisak je bio prijatan i pomalo roditeljski. i vremenom. sve najbolje. U tom trenutku. patetičan i negativan način. u priličnom sam iskušenju da šarmantnim ljudima oprostim grehe. Naš susret je bio tako kratak da nisam shvatila da mi je to bila jedina šansa da direktno od njega čujem šta ima da kaže o bombardovanju. Da li bi bio iskren. očigledno čekajući nekoga ili nešto da se desi. Nižeg rasta i bledog lica. Završila je studije elektrotehnike u Beču. Ja sam oklevala. sprata Ispostavilo se da se majka našeg budućeg stanodavca bavi jogom i meditacijom. Bil sigurno nije daleko”. iznajmili smo stan. spratu. MAJ 2008 | Susret sa američkim predsednikom Bilom Klintonom Pogled sa 44. prijatnu Indijku kojoj smo se očigledno dopali na prvi pogled. mislila sam da je trebalo da mu kažem da dolazim iz Srbije. sa naočarima. Ja sam tip koji prezire konflikte. i sebe predstavila kao “anđela. ili bi mi na moju latentnu optužbu odgovorio promišljeno i diplomatski. Kada smo se uselili u nov stan na Menhetnu. Kada sam ga ugledala. jedan od tajnih agenata je izvadio kameru. takođe prijatna Indijka. ne bi se izvinio. (Viktorija Kocman je rođena u Beogradu. nije ni video. na zidu smo primetili porodičnu fotografiju sa bivšim predsednikom Amerike. našalili se da ćemo sada redovno viđati Bila (a vremenom. od čaše Starbaksa. “Ovo su naši tajni agenti. Pozvala nas je gore da vidimo gde živi. Ušli smo u ogromno potkrovlje. moj dečko je pametno zaključio. ili Bil) više bio nagnut ka njegovoj devojci. izgledao je kao da se očigledno i dalje oporavlja od operacije. pa smo se uputili ka Njujorku. kladim se. Olakšavajuća okolnost pred predaju ključeva bio je divan.

koja je prošle nedelje u Ašgabatu dobila prve najave izvoza turkmenistanskog gasa u Uniju. Temu usložnjava geopolitička težina i sve veći prihodi koje donosi vlasništvo nad izvorima. U odnosu na količine gasa koji se godišnje sagore u Uniji od skoro 600 milijardi kubnih metara najava obima od 10 milijardi kubnih metara godišnje. Gaspromovi izvozni kapaciteti stagniraju i projekat Južni tok. prema izjavama iz ove kompanije. Balkansko bure gasa bi bilo prepuno. tako i za izvoznike gasa. U Briselu je pri- . ali strateški značajna. članica Unije bila je povod da se ovaj gasovod. Domaćini nisu potvrdili. rastući značaj. kako za Evropsku Uniju. Najveći potrošači gasa i EU u celini svoju energetsku bezbednost žele da pojačaju i merama štednje. sa sve vidljivijim implikacijama na unutrašnju politiku država regiona. kao južnih energetskih vrata Evrope? P ogledajmo. Nadu za Nabuko podgrevaju zvaničnici iz Teherana. Tu se količine povećavaju skoro na fantastičnih. infrastrukturom i distribucijom energenata kao uslovu ekonomske. u najboljem maniru vojnih stratega. Na Balkan bi moglo da dospe. od 2009. član Foruma za međunarodne odnose U ovom feljtonu obrađeni su najvažniji aspekti geopolitike prirodnog gasa: njegov uspon kao energenta. Skoro da bi se mogao steći utisak da je otvoreno „istočno energetsko pitanje“. Turkmenistan utvrđuje rezerve gasa.100 Feljton BR. ali je zapaženo da su njihove diplomate u Briselu najave dogovora sa Ašgabatom ocenile kao „euforične“. postavlja se pitanje da li ima toliko gasa i tolike tražnje. Bliskom Istoku. Mogla bi da nadopuni planirani kapacitet gasovoda Nabuko od 30 milijardi kubnih metara godišnje. novih ugovora. centralnoazijskim državama. ali i zapuštenim stanjem u eksploataciji gasa i iznad svega američkim otporom bilo kakvom gasnom povezivanju Brisela i Teherana. pored onih postojećih sa Rusijom. ekonomski i politički. Evropska Unija je na putu da napravi proboj prema Turkmenistanu. a tek potom može biti konkretnijih. bilo da se radi o Rusiji. povećanja energetske efikasnosti i razvojem alternativnih i obnovljivih izvora energije. koje do kraja godine mogu da dosegnu i 400 dolara za hiljadu kubnih metara. uključujući i Iran. pojačalo energetsku bezbednost regiona. MAJ 2008 | GEOPOLITIKA PRIRODNOG GASA (6) Prvoklasna roba Piše: Milan Simurdić. povećava obim dostupnog gasa i potencijalno utiče na smanjenje cena. šta donosi izgradnja novih gasovoda preko Balkana. Taj scenario je. Za izvoznike se radi o konkurenciji na izvorima gasa. Dvoumljenje Pažnja i očekivanja od Nabuka u većini. sve dok Iran ne odbaci nuklearni program. koju je poželjno izbeći ili potisnuti. prvenstveno u Evropi i Evroaziji? Kolike su rezerve gasa i da li prete sukobi oko ovog energenta budućnosti? Konačno. ulaganja u alternative i štednju su sve prihvatljivija. Gas se prvenstveno do potrošača dovodi gasovodima. na regionalne odnose. kakva je uloga tranzitnih država? Ko kontroliše i usmerava izvorišta gasa. uz podsećanje da je Turkmenistan brz na dogovoru. ali i neverovatnih 100 milijardi kubnih metara godišnje. kombinacije i vesti sustižu jedna drugu. ali i unutrašnju politiku pojedinih država. sa drugim najvećim rezervama gasa na svetu. „noćna mora“ izvoznika. godine je mala. a time i nacionalne bezbednosti. za koji samo izvesne isporuke iz Azerbejdžana od šest do sedam milijardi nisu dovoljne za ekonomsku isplativost gasovoda. To bi mogla biti poruka iz istupa komesara Ferero Valdner. preko 60 milijardi kubnih metara gasa. uz smanjenje tražnje za naftom i gasom kao pratećom posledicom sve prisutnijih ocena o tihoj globalnoj recesiji. 415 | 5. Jasno je da je u regionu prisutna snažna „gasna dinamika“. Dodatno. za druge komplementarna projekta – Južni tok i Nabuko. u smislu prevlasti nad kontrolom snabdevanja gasom. Sa postojećim nivoom cena gasa. naposletku kako se evropska geopolitika prirodnog gasa prelama na Balkanu i okolini. računaju na deo prihoda i uticaja. odnosno sve važnije mesto koje zauzima u svetskom energetskom miksu. Kako se prostiru gasovodi. što ga čini prvoklasnom geopolitičkom robom. pa je izjava komentarisana kao značajan prodor Brisela u Centralnu Aziju. ali i kod krajnjih potrošača. a eventualni posrednici na rentu. Prethodno je potrebno „pronaći“ gasovodnu vezu preko Kaspijskog mora. Tranzitne zemlje se nadmeću za trase gasovoda. ali spor u realizaciji. planovi. pogotovo novih. konkurencija je dobrodošla. za jedne rivalska. Za uvoznike. to bi u velikoj meri podiglo vrednost i značaj četvrtog gasnog koridora za Evropu. zavisi od pozicije u energetskom lancu. računa na isti gas iz Centralne Azije. ali ni demantovali vest. što je praktično pretvaranje regiona u gasno predsoblje Unije. kao kod spojenih sudova prebacivanje na nove gasovode preko Balkana bi neminovno značilo smanjenje značaja postojećih cevi preko Ukrajine i Centralne Evrope. Činjenica je da planirani gasovodi vrlo često računaju na ista izvorišta i količine. Pored toga. Naravno. Snažna dinamika Kada se zamisli da su oba gasovoda realizovana. što će biti i finansijski i vremenski složeno i zahtevno. samo preko ova dva gasovoda. uz pretpostavljeni otpor Moskve i Teherana. ili Norveško – švajcarskog ga- sovoda preko Turske i Grčke do Italije. Rusija nije reagovala na ove vesti. nazove čak i „ Linija Mažino“. Kinom i Iranom. Pristup. Osnovne gasne sile su koncentrisane na dva. bez da se računaju potencijali gasovoda Turska – Grčka – Italija. moskovska štampa je pisala o „neuspešnoj misiji“ EU u Ašgabatu.

što SAD povratno nastoje da smanje ili makar ublaže. a Moskva ubira dividende i jača svoje energetsko prisustvo u Evropi. najvećem podzemnom skladištu gasa u regionu. Obnovljeni su zastali pregovori o gasovodu preko Slovenije. sudeći prema nedavnim vestima.Zapad gasni izvozni koridor( iz Kaspijskog regiona) Alternativni ruski projekti Izvor: CES commentary sutan prećutni konsenzus da je ovaj gasovod isplati samo ako se puni iranskim gasom. sa primamljivim najavama da bi tako ova država postala glavno gasno čvorište u Centralnoj Evropi. Nema preciznijih vesti šta je pozadina dilema Ga- sproma oko trase. se nalazi pod pretnjom „neprijateljskog preuzimanja“ od strane OMV. Mađarska je prvo pristala. Austrija i Bavarska su u žiži interesovanja Moskve kao najpogodniji gasni centar Evrope. švajcarskim. sa obrazloženjem da odlaganje ratifikacije unikatnog srpskoruskog međudržavnog energetskog sporazuma u Beogradu može trasu pomeriti prema Rumuniji. gasna interkonekcija BTE Baku-Tbilisi-Erzurum gasovod SS1 Severni krak Južnog toka . Moskva je Budimpešti ponudila produženje gasovoda Plavi tok. Sasvim logično.102 Feljton BR. Južni tok se. Umesto Austrije može Slovenija. Gasprom bi želeo da izbegne konkurentski. potencijalno na račun Austrije.i Nabuko i Južni tok. Za gas iz Južnog toka u Mađarskoj se formira posebna kompanija. Problemi sa jednim partnerom mogu trasu da skrenu prema drugom.do Centralne Evrope SS2 Južni krak Južnog toka . sve do Irana. pogotovo vojno neutralni Beč. je pomalo iznenađujuće otvorena nedavnom posetom čelnika Gasproma Ljubljani. turskim kompanijama i naravno neizbežnim Gaspromom. sa ambicioznim OMV koji svoje širenje vidi. Kaspijski bazen. što komplikuje odnose učesnika u projektu Nabuko. Kavkaz. ove dve kompanije. pa se potom.do Grčke i Italije Postojeći gasovodi Planirani gasovodi Istok . pa je pozicija Gasproma komotna u odnosu na oba partnera. odnosno nastupa Gazproma. što će do- datno zgusnuti gasnu priču. Više mu odgovara da Teheran cevi okrene na istok prema Aziji. Iran. Mađarski MOL. sa mogućim povratnim uticajem na Balkan. gde god je to moguće. najviše i najsigurnije se zarađuje samostalnim plasmanom i naplatom gasa sve do krajnjeg potrošača. „dvoumi“ između Austrije i Slovenije. pre svega. Pre objave projekta Južni tok. Austrijski OMV. nema ništa protiv da ovaj gasovod doprema i ruski gas. MAJ 2008 | TGI Turska-Grčka-Italija. Vašington sprečava njegov dotok u Evropu. baš na Balkanu i u regionu Crnog mora. u svom gasnom segmentu. pre krajnjeg ishodišta u Italiji. nakon pritisaka iz Brisela i Vašingtona opredelila za kompromis . verovatno jeftiniji gas iz Irana u gasovodu Nabuko. sa austrijskim. To se čulo u javnim izjavama iz krugova naših učesnika u pregovorima o energetskom aranžmanu sa Rusijom. na račun Plavog i Južnog toka. zavise od ruskog gasa. Zapravo. ali i umesto Srbije može Rumunija. Ne treba zanemariti da su interesi Gasproma i OMV kompatibilni kada se radi o pitanjima plasmana gasa u Uniju. gde se bije složena bitka za kontrolu i uticaj. Iz Moskve nema javnih izjava. npr. Sve se to odvija u širem regionu koji povezuje Centralnu Aziju. od Turske do Mađarske. ali tamošnje agencije su izvestile da gasovod ima „devet varijanti“ . Situacija je paradoksalna – Teheran nudi gas. Ponuda trase Južnog toka Ljubljani ilustruje još jedan segment ovog gasovoda. On želi da se širi u regionu i za sada kohabitira. U svakom slučaju. Ne protivi se ni fifti – fifti vlasništvu sa Gaspromom u Baumgartenu. osim tumačenja da ruska kompanija ne želi da distribuira gas preko posrednika koji su zakupili kapacitete austrijskih gasovoda. 415 | 5. Složena bitka Tu negde se balkanska gasna arhitektura naslanja na onu centralnoevropsku. Crno more sa Balkanom kao neodvojivim delom ove gasovodne slagalice. učesnik u konzorcijumu za izgradnju Nabuka. Iran spremno potpisuje sporazume o gasu. Pretposlednja etapa. Ljubljana je uzdržana i ne treba očekivati njihov brzi odgovor. takođe u istom konzorcijumu.

i NATO. drugačija. ili u državama koje imaju šanse da joj se pridruže. Rasprave o Južnom toku će se povećati i u Uniji. 01. To je ključno pitanje ne samo će se to realizovati i u kojoj formi. glavni urednik „Rusija u globalnim poslovima“. 415 | 5. nijama OPEC“. uzvraćaju da niti je Unija Troja. takođe odvojeno od isporuka iz Rusije.„nelegalan i neprihvatljiv“. Parlamen520 tarci iz redova evropskih narodnjaka su 512 pokrenuli niz aktivnosti u Briselu. februar 2007. inače većinski integrisanom u EU je da je ovo izborna godina u Sloveniji. Tamošnji desničarski Fides ocenjuje da je Južni tok Utakmica u toku Dok za izgradnju gasovoda Nabuko ne. RFE 25. „Smatram da je ruska strategija da pusti da Zapad razočara Srbiju. sporazum postavlja kurs za naredGodišnja proizvodnja Gasproma (milijardi kubnih metara/godina) ne decenije. nalik onoNikolas Gvozdev. MAJ 2008 | Nema potvrda ni vesti u tom pravcu iz Bukurešta. što bi nadmetanje „Uveren sam da infrastrukturna mreža mora biti odvojena od eksploatacije sa učinilo još žustrijim i neizvesnijim. Energetska utakmica gasovoda je u pugde drugo može da se ide? Ukoliko posedujete snažnu kontrolu nad nom jeku. maćini su već cirkulisali nacrt „Povelje“ Sergej Stanišev. gla da transformiše Forum iz amorfnog „Ako nastavimo sa svađama. istoRuski predsednik Vladimir Putin. pa se narušava i domaće i za526 523 konodavstvo Unije. 10. RFE 17. ne samo u smislu energetike. Pozicija Rumunije u odnosu na Južni tok podseća na onu koju ima Poljska prema Severnom toku. 04. Ne manje važno onu. funkcioner DSS. ekonomskoj ravni. 2008. Do„Sa ovim projektom garantuje se mesto Bugarske na energetskoj karti Evrope“. Evropi. dobijate kontrolu nad jednim od glavnih evropskih Iz pozadine dopiru informacije o mogukoridora trgovine i transporta“. aktuelni propisi koji se odnose na ta pitanja su u skladu sa direkti530 vama EU. 01. Nikson Centar. 2008. jer su javma uočljivih primedbi i polemika u regi. Preko Austrije kontrolisala bi se Mađarska“. očigledno prvoklasna geopolitička roba. 2008. pod opsadom. bugarski premijer povodom potpisivanja sporazuma o Južnom za koju je Komersant napisao da bi „motoku. Potom. gali da se radi o energetskoj međuzavi„Ne odbacujemo ideju o stvaranju gas kartela. iz Rusije će stići poruka: gasovod će zaobići Srbiju tela u snažan lobi snabdevača gasa na lii idemo preko Rumunije“. ili unutar EU. 2008. Prema njihovoj oceni. Vašington. nalik mađarskoj. ali ova inicijativa zahteva snosti. ona se zadržava prvenstveno na dodatno proučavanje“. Prvi primer je snažno protivljenje mađarske opozicije. te stoga u nadležnosti Parlamen540 ta. Indikativno je da se Bugarska. a poznato je da je Rumunija najsnažnija podrška projektu Nabuko. Briselski kuloari su očigledno puni Izvor: Energypolicy ovih priča. a sa tražnjom raste i cena gasa. RFE 28. ma država izvoznica gasa u Moskvi. 01. nastojeći da izdejstvuju jasne prefe500 rencije za Nabuko. 560 556 Napadaju odredbe sporazuma o izuzeću 555 553 iz plaćanja PDV. 2008. vremeno. Rim. infrastrukturom u Srbiji. Opozicija. će se više nakon junskog sastanka ForuAndres Pibalgs. evropski komesar za energetiku. RFE 18. oslobađanju od carine 548 548 i eksproprijaciji. Prirodni gas je. tokom posete Kataru. me za naftu (OPEC). ćem stvaranju kartela za gas. RFE iz opozicije da je Bugarska postala „tro25. znasa bezbednosnog. Sa vrha u Sofiji udarcem. janski konj“ ruskog energetskog nastu„Austrijska mreža gasovoda i podzemnih skladišta gasa će biti dodatno pa u Evropi. niti je Federiko Bordonaro. Koliko god se akteri slaNenad Popović. Gde god je moguće treba pojačati rusko prisustvo u dom koji doprema gas iz Azerbejdžana. energetski analitičar „PINR“. Da li jedne i plasmana i prodaje gasa sa druge strane. a potom OMV preuzme MOL. integrisana sa Gaspromovom infrastrukturom. ugovorno obavezala na povezivanje sa Tursko – grčkim gasovo„To je deo šire strategije. Moskva. Ukoliko Austrija uđe u orbitu traži da se javnosti predoče sporazumi Gasproma. obrazlažući da se radi 550 546 o pitanjima koja su garantovana zakonom. sta510 li su na stranu ocena mađarske opozicije.nost i Parlament bili isključeni iz „tajnih“ pregovora. 01. sa Južnim tokom je situacija Srbiji i Rumuniji. . Evropski narodnjaci smatraju da Južni tok ne obezbeđuje pravu diverzifikaciju i da zapravo jača 490 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 zavisnost od jednog. Uz to.104 Feljton BR. Ukrajina joj nudi učešće u projektu Beli tok. već i sa tržišnog aspekta“. Novosti. već i spoljne i bezbednosne politike. nakon potpisa na sporazum o JužIstočno energetsko pitanje nom toku. to bi bilo postizanje dva gola jednim potpisani sa Rusijom. 01. 2008. ruskog izvora gasa.“ Državno rukovodstvo odbacuje ocene Fjodor Lukjanov.

Dvesta godine kasnije. u IX veku Prag je postao sedište dinastije Premisl. od čega je za skoro 60 odsto glavna destinacija Prag. godine došlo do smanjenja broja „vikend“ turista iz Velike Britanije. Česi su zadržali egzistencijalnu dovitljivost neophodnu u poznatim nepredvidivim vremenima. marionete i ostali suveniri na Karlovom mostu. kao posebna dobrodošlica za naivne turiste. gde se sovjetska čizma zaista mogla čuti. iako su u Evropskoj uniji već četiri godine. na kojoj je crveni odrpani džemper. nalazi se jedan izlog davno zatvorene prodavnice u kome stoji papirna jednodimenzionalna lutka. foto: Arhiva . koja je bila slovenska princeza. MAJ 2008 | Prag San u kamenu Česi su miran narod koji vikendom odlazi u prirodu. L Centru Praga danas ponajviše možda nedostaju Pražani. Kako se krene poznatim rutama. Zato je možda Prag istovremeno raskošan i mračan. brzo usvojio. poput cena po kojima se prodaju slike. Praški vešto Na sreću svih turista i svetskih lutalica Pražani su kroz vekove umeli da ostvare jedno . vodi se tihi rat ateljea. U cenama ne štede turiste. a na drugom 24 krune. cene prate i zanos. a grad ostavlja turistima Ana Krajnc egenda kaže da je proročica Libuše. koji su godinama dominirali. 415 | 5. Broj turista i dalje raste. Naime. a daleko je od toga da kilogram vegete i par najlon čarapa u džepu obećavaju lud provod. sa rupom prikrivenom flasterom. pivnica i hotela. dok je 2006. radionica i magacina. gledajući sa Višehradskog brda prema šumovitom bregu sa druge strane Vltave. poslala svoje ljude da sazidaju zamak na mestu gde je jedan čovek izrađivao pragove sa rečima: “Zato što i najotmeniji čovek mora da spusti glavu pred pragom. Pored piše „Život devedesete“. U Pragu se neprimetno smenjuju i prepliću vekovi i stilovi. Kad se krene od centra prema železničkoj stanici gde počinje carstvo beskućnika i napuštenih prodavnica. u znak nezaborava i očuvanja memorije naroda otvoreni su muzeji posvećeni komunizmu. Naime. Amerike i istočne Evrope. kojih u Pragu ima skoro 750. valutni kurs je toliko fluktuirajući da u jednom delu ulice evro ima vrednost 19. a grad ostavlja turistima. U Češkoj kao i u mnogim državama istočnog bloka. Rusi su i dalje najbrojniji posetioci. iako već posle dana boravka i dvadesetak evra manje u džepu nije Težina sovjetske čizme Postoji nekoliko delova Praga iz kojih EU još uvek nije provetrila ustajali vazduh komunizma. Danas je sve veći broj turista iz Azije. od strane došljaka koje je Prag. Priča se po gradu.da ostave pečat emocije koju je svako vreme nosilo sa sobom. Britanci koji su u Prag dolazili zbog dobrog noćnog provoda i velikih količina jeftinog piva. gradu ćete dati ime Prag”. da su Česi miran narod koji vikendom odlazi u prirodu. kako kažu. zlatan i crven. Češku poslednjih godina posećuje blizu sedam miliona turista godišnje. otkrili su da su iste količine alkohola po manjim cenama dostupne u Baltičkim zemljama. Te razlike postaju još veće vikendom. a u nekim delovima dostižu svoj pik. ali smanjenim intenzitetom u odnosu na nekoliko godina posle Plišane revolucije kad su u Prag dolazili zapadni Evropljani da vide šta je bilo i ostalo ispod gvozdene zavese.106 Lifestyle BR.

pa je bio pun umetničkog sveta. San u kamenu. MAJ 2008 | BR. Nacionalna osvešćenja i industrijska revolucija podigli su i ovaj grad. zamenjen sa meni setom „kobasica i Coca Cola“ kao prvim izborom na ulicama. doduše svi kiosci u centru grada sa tradicionalnim kobasicama. jer je sve do pada komunizma dosta ulagano u re- Prag: Zlatni grad Valutni kurs je toliko fluktuirajući da u jednom delu ulice evro ima vrednost 19. biće potrebno dosta godina dok ostatak zemlje ne dosegne prosperitet glavnog grada. Iako su. Prag zbog toga predstavlja poželjno mesto za zaposlenje ne samo za Čehe iz unutrašnjosti. Prag je počeo rast iz Praškog zamka krajem IX veka. omiljenim u tom delu Evrope brendirani od strane kompanije Coca Cola. jer turizam donosi velike prihode gradu i državi. te veze su prekinute sa početkom rata. Hitler je poštedeo Prag uništenja. ali i iz drugih zemalja. dok je sa druge strane grad postajao jedan od najznačajnih kulturnih centara Evrope. Prag je prema Eurostatu 2005 ocenjen kao najbogatiji region od svih članica koje su u Evropsku uniju ušle 2004. koji je početkom XX veka kad je građansko društvo Evrope disalo već punim plućima.. sedištem kneza Borivoja iz prve češke dinastije Premisl. foto: Arhiva . omiljenog češkog kralja.| 5. Dolazak komunizma zatvorio je vrata grada. 415 Lifestyle 107 teško otkriti gde je bolja ponuda. stara kombinacija se odbranila od korporacijskih napada u brojnim češkim pivarama. poput Karlovog mosta i katedrale Sv. Ipak. jer ga je želeo za svoje sedište. knedle i još malo mesa. Religijski ratovi ostavili su traga na gradu. sladak ili kiseo. Ako je suditi po javnoj ponudi hrane. već i za radnike migrante. za ostatak Češke koja je zapuštena to nije rešenje. Česi su apsolutno nezainteresovani za uklapanje u trendove zdrave ishrane. Srce Evrope Zlatan grad. Tradicionalno „umuvaju“ u svako jelo meso. da bi za vreme Karla IV. najviše iz Slovačke i Ukrajine. na sreću. Turisti nek’ se snađu.. Kruna sveta. da bi ubrzo ušao u «mračno doba». godine. ta ocena se ne odnosi na ostatak Češke. pa je meni set – „kobasica i pivo“. kupus. osim u fabrikama sa veoma niskim platama. uspostavio dobre veze sa Parizom. Danas kad je Češka članica Evropske unije mnogo toga počinje da se menja. Ipak. Tad je stekao neka od današnjih glavnih obeležja grada. Magični grad. Apsurd godina koje su usledile leži u tome što je to istovremeno bio period najveće privredne stagnacije i velikog siromaštva. Vite. a posle Praškog proleća pognuo na neko vreme glave Česima čiji je otpor represiji doveo sovjetsku čizmu pod skoro svaki prozor. meso. Grad stotinu tornjeva. Dok su u Pragu mogućnosti za zaposlenje raznovrsne. koji u XVI veku postaje sedište Habzburške monarhije. Iako ga je pregazio. a na drugom 24 krune konstrukciju istorijskog centra grada i razvoj univerziteta. Češka kuhinja miriše na skromnost. a svakako nosi višak kalorija i masnoća. postao prestonica Svetog rimskog carstva. jer prema predviđanjima. mogu to sebi da priušte. pa jaz u primanjima stanovništva u toj zemlji stalno raste. Ako se uzme u obzir da većina Čeha vikende provodi aktivno u prirodi. Mnogi sadržaji grada namenjeni su turistima. niti doći do informacije da je najbolje menjati evre kod Arapa. ali posledice ekonomske stagnacije su ostale. u unutrašnjosti posla skoro da nema.

Odbila je. MAJ 2008 | foto: Dušan Đorđević Jelena Angelovska. “Krivo mi je što su me nakon bezbrojnih konkursa na koje sam se prijavila. prvo stalno zaposlenje dobila je tek sad.. a i kako kaže “zato što voli pare. poslodavce koji su za nju saznali iz medija u poslednjih dva meseca jer joj nisu nudili posao u struci. ali nije materijalista”. Za svaki posao za koji su me odbili bila sam uverena da mogu dobro da ga radim. Bila sam naravno razočarana jer je gotovo nemoguće da me ne pozovu na razgovor ako uvek ispunjavam sve uslove. Angelovska se zaposlila u biblioteci jer je. poslodavci na neverovatne načine dolaze do mog broja telefona nudeći mi da recimo radim u građevinskoj firmi. Angelovska tvrdi da je ta pobeda potvrda njenog kvaliteta. onda verovatno ume svaki posao dobro da radi. osim mešetarenja na berzi. U stvari je i taj prvi pravi posao dobila kao i do tada. jer ako je sposobna da najviše od svih profitira na virtuelnoj berzi u žestokoj konkurenciji i bez ikakvog brokerskog iskustva. kapital od 100 hiljada evra uvećala za 13 odsto i tako bila najuspešnija na virtuelnoj berzi osvojivši kabriolet marke Volkswagen vredan nekoliko desetina hiljada evra. pozvali tek nakon što sam na neki način postala popularna. po preporuci iz biblioteke u kojoj je prethodno honorarno radila. Prijavila se iz radoznalosti.108 Na ručku sa. Dodaje kako je očigledno da zna dobro da se igra brokera. rođendan. Ne posreći se kao meni svim onim mladim i vrednim ljudima sa biroa”.. virtuelni. potpuno privatno”. BR. Jelena Angelovski je slavila i svoj 28. Premda je na Filološkom fakultetu diplomirala na odseku za bibliotekarstvo još pre nekoliko godina. 415 | 5. Tog prvog radnog dana u biblioteci privatnog Pravnog fakulteta. objašnjava. pomalo gorko dodaje Jelena. Sigurica Nadimak pod kojim je igrala na berzi dobila je na promotivnoj večeri koju je banka organizovala. Ne zahvaljujući tome što se za nju pročulo nakon što je pobedila nekoliko stotina brokera među više od dve i po hiljade učesnika na virtuelnoj berzi Volksbanke. Ispalo je međutim da sam priznata zbog nečega što sam radila iz hobija. ali da nema nameru da unovči svoj novi kabriolet marke Volkswagen kako bi se okušala na pravoj berzi. pobednica Volksbank virtuelne berze Bibliotekarka na brokerskom zadatku Nakon što je početni. “Ako se uskoro zasitim auta koji sam osvojila. Kako Angelovska kaže oni su verovali da može da se bavi poslom koji nikakve veze sa bibliotekarstvom nema. A onda nakon pobede u ovoj igri. međutim. to posao koji dobro zna da radi Snežana Krivokapić U pravo se spremala da krene na posao kad je dobila poziv za ručak iz magazina Ekonomist. prodaću ga i uložiti novac za započinjanje sopstvenog .”Uvek sam mislila da ću dobiti neko priznanje za svoj rad.

Uostalom. “Proverila sam u dnevnim novinama da li ima mog imena. odgledana ulični performans roleraša u kojem su zajedno učestvovale bake i reperi sa dredovima da bi na sledećem ćošku sedela u knjižari i čitala knjigu pored prosjaka koji je tu došao da se ogreje. odmah sam ih prodavala. Game over. jer prijatelji kod kojih je bila nisu imali internet. na internetu najviše. a i oni su videli gde ja ulažem. da bih opet izbila na prvo mesto sredinom februara kad su akcije na Beogradskoj berzi počele naglo da padaju”. Pošto kao nezaposlena nije mogla da dobije vizu. Oduševilo je najviše što je Njujork grad pun kontrasta. Jedino me je u jednom momentu Restoran Kameleon Espreso Espreso sa mlekom 2x Đus 3x Mineralna voda 2x Grilovani pileći batak Pizza Quatro Formaggi Kameleon salata Njoke sa sosom od tartufa Tiramisu Panakota 2x Ukupno 90 200 450 260 590 680 650 580 450 1. U stanu do njenog u Njujorku je živela žena poreklom iz jednog vojvođanskog sela. Doduše. Watch out Wall Street. Tamo se nalazilo samo ime nedeljnog. Nijednom nije otišla na Menhetn niti je naučila engleski. ovo je bila idealna prilika da opet ode u grad koji nikad ne spava. u igri su bile i frankfurtska i njujorška. viza više ne bi trebalo da bude problem. Pripremala se za igru tako što je pročitala pravila i raspitala se. Angelovska je svoj portfolio pravila samo od akcija sa te dve inostrane berze. ”U stvari je znala izraze. Kad idete u „londri“ ponesite kore Od početka igre imala je motiv. Kad izađete iz bioskopske sale u sred noći vas zaslepi svetlost neonki koja je toliko jaka da je osećaj kao da je dan”. Želja da opet poseti grad sa verovatno najviše različitosti na svetu.| 5. jer mi na telefon nije niko odgovarao. međutim. glavni “krivac” patriotizam drugih igrača. Poslednjeg dana igre u pola dvanaest uveče na vrhu rang liste učesnika stajalo je njeno ime. kaže Angelovska. kod nas ne tako popularnom. MAJ 2008 | BR. Pored te berze. pripoveda Jelena.. ali ne i finalnog pobednika.”Niko me nije upozorio da tamo bukvalno nikad ne pada mrak. što je bila nagrada za drugoplasiranog učesnika. Trebalo bi da je pobedila. ovom prilikom nije joj se ispunila. Za tri meseca koliko je igra trajala. Nisam uopšte želela da rizikujem”. objašnjava svoj princip igre. iskusno će Jelena. Smatra da je za njenu pobedu. ali volim pare biznisa. smeje se Jelena. dolazi najbolji srpski samouki broker! .950 prestigao drugoplasirani.000 4. Ja sam sve vreme bila prva. 415 Na ručku sa. na njene akcije loša situacija na Beogradskoj berzi nije imala nikakav uticaj. videla probu Žon Bon Žovija sa tada. najveći problem joj je bio kad jedne večeri umalo da ne stigne na svoju redovnu dozu trgovanja od sat i po. sad ionako nije pogodno vreme za ulaganje na berzi”. već zato što su iz patriotizma hteli da imaju većinu domaćih akcija. kad je bilo rečeno da će se objaviti ime pobednika. 109 Nisam materijalista. da kad idemo u londri (laundry) ponesemo kore. Mogla sam da pratim kakve poteze vuku drugi igrači. Verujem da su tako odlučili da ulažu ne zato što se ne bi snašli na inostranom tržištu. misleći na četvrt dolara (quarter) koji se ubacuje u aparat pre nego što se uključi mašina”. kako se to ulaže na berzi. Morala sam da sačekam do ponedeljka. Tog dana smo se vozili ka servisu da kupim kvaku koja je koštala stotinak dinara za moj stari auto kad su me pozvali iz Volksbanke i rekli mi da sam dobila auto vredan dvadesetak hiljada evra”. Putovanje za dvoje u Njujork. Poslala sam e-mail banci. ”Svi ostali su imali barem deo akcija na domaćoj berzi. Na trećoj godini fakulteta uverila se zašto ga tako zovu. Na ručak u restoran na Savskom keju stigla je ipak gradskim prevozom. ali ne i šta oni znače. U jednom trenutku je srela Zverku iz serije Seks i grad. Sad. seća se Angelovska. “Čim bi akcije počele da padaju.. pošto je dobila stalno zaposlenje. jer se osim po rodnom Pančevu ne usuđuje da svoj skupi auto vozi po Beogradu. Savetovala nas je kad bismo hteli da peremo veš. Ališom Kizom. Potom se skroz “navukla”. pošto je bio vikend. Sedamnaest godina je radila kao krojačica na ćošku iza njihove zgrade.

706.8 247.9 2583.026 286.550.1 8.371.280.6 635.098 110.070.415 191.249 10.864.1 12. 2004.9 4.9 2014.619.037 1. stanje na kraju perioda.1 249.0 286.905.211 277.553 49.1 1.563.1 0.1 2.417 Izvor: Narodna banka Srbije Štednja stanovništva.889 14.6 12.3 u mil.0 12.2 8.6 5146. 2003.078 1.929.6 12.165 53.843 11.971 133. 2003.732.5 5.9 5.042 1.9 241.5 613.431 9.315 257.359 315.511 399.574 278.1 3.728 293.5 6540.435.5 253.7 708.602 1.244 281. USD 640 783 886 902 698 749 1.831 163.928 146.5 12.245 5.680.096.142 350.577 9.401 77.870 634.1 4244.833 26.266 43.865 Depozitni novac 32.967 50.039.3 2169.8 0.871 936.957.550 7.233 3.4 11.8 9.349 50.2 Ukupno (1 do 4) (5) 1.278.8 214.873 236.9 4.662 256.161 100.483.274. Januar Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar 2008.465.413 333.091.563 u mil.042.653 10.0 Devizne rezerve banaka (6) 639.4 1.0 0.176 240.8 0.2 1. 2002.0 4.815 99.659 Novčana masa M2 68.650 68.2 139.416 8.7 585.423.556.550 4.606 Izvor: Narodna banka Srbije Devizne rezerve Narodne banke Srbije Devizne rezerve Narodne banke Srbije Zlato (1) 2001.0 11.5 783.4 3.3 7. 2007.086 279.688 10.093 52.9 0.8 12.941 69.992 10.225.489 73.559 3.860 10.401 9.044 57.5 11.1 4.994 45.330. Januar 22.490 52. USD Ukupno (5+6) (7) 1.235 50.280 3.2 14.852. 2002.3 753. 2006.407 250.684 55.714 190.681 270.546.063. 2005.742.976 46. 2004. 2002.032 331.851.971.4 0.1 14.852 1.218.2 4.607 326.695.950 9. Republika Srbija Ukupna štednja svega 2001.2 8.783 321.626 44.636.794.0 7.0 748.8 698.839 55.2 4.979 45.5 433.5 114.288.550 307.195 299. 2003.141.503 409.078 svega 20.5 4.227.906.062 323.3 13.7 11.2 8.606 56.085 8.8 255.887.112 381.805 Devizna štednja kratkoročna 20.437.5 901.0 4.763 9.957 124.604 192.7 745.269 Devizne rezerve NBS u mil.469.090 248.417.465 458.4 0. Januar 164.0 15.541 287.873 16.7 5842.5 782.236 144.8 12.5 705.3 1.5 258. MAJ 2008 | Finansije Osnovni monetarni agregati.455 8.7 0. Januar 25.544 111. USD 1.410 50.497 Novčana masa M3 125.0 1.136 260.5 0.783 2.248. 415 | 5.311 9.2 12.1 653.0 1.6 14.5 258.2 14.804 7.2 15.966 390.813 301.930.797 Dinarska štednja kratkoročna 1.180 278.455 48.4 4.110 Index BR.8 11.206 221.6 Hartije od vrednosti (4) 3.784 58.409 3. 2005.7 12.719 42.293 268.572.000 73.267 7.981.532 66.169.169 2.972 392.218 14.717.808.823 6.2794 Novčana masa M1 58.211.6 1.6 3.756.403 268.8 Efektiva i depoziti u inostranstvu (3) 992. 2004. 2006.070 91.737 229.3 7.866 193.287 93.6 4.951 317.908 6.753 2.543. din dugoročna 368 1. din Devizne rezerve banaka u mil.727 340.109 339.955 345.096 56.485 381.2 359.766 11.617 245.589 8.033 10.2 6.5 4.049 1.152 3.554.078 8.7 12.557 346.072 306.523.893.3 148.8 323.111.9 13.1 8.996 9. stanje na kraju perioda.7 7.4 Specijalna prava vučenja (2) 8.5 665.788 48. 2007.625.478 3. 2006.470 903.2 4.160 214.798.3 Izvor: Narodna banka Srbije .8 8. 2005.756 11.6 8.4 6.287 9.199 u mil. 2008.1 30.3 885.738 110.367 415.601 403.3 5.958 308.719 dugoročna 81 454 480 369 444 642 651 669 685 718 779 818 889 996 1.542 11.1 302.528 4.684 347.622 8.7 1.299 131.4 437.460.949 200.565 66.3 7.8 0.7 13. Republika Srbija Gotov novac u opticaju 2001.252.1 1925.980. Januar Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar 2008.1 13.0 1.730.3 16.382.9 253.552 52.928 336.380.760 9.7 13.629 171.337.5 305.074 3.4 14.5 252. 2007.4 7.

602 30.90 98.53 105.794 31.mart.523 32.327 35.164 47.613 Izvor: RZS Indeksi nominalnih i realnih zarada.052 22.522 51.225 23. Bruto plate Ukupno Ukupno Poljoprivreda.791 36. 118.520 32.033 16.665 31.610 27.571 40.826 23. šumarstvo i vodoprivreda Ribarstvo Vađenje ruda i kamena Prerađivačka industrija Proizvodnja električne energije.193 49.016 Ukupno 30.87 III 2008. 119. gasa i vode Građevinarstvo Trgovina na veliko i malo. MAJ 2008 | BR.897 19.943 31.952 53.520 18.49 118.09 86.358 36.799 Vojvodina 30.624 63.965 47.756 13.855 34.714 21.101 34.649 37.015 29.560 38.99 100.197 30.017 28. 110.176 49.252 35.29 105.19 119.481 56. I-III 2007.865 37. III 2007. XII 2007.994 34. opravka Hoteli i restorani Saobraćaj.919 34.41 I-III 2008.147 59.68 103.617 40. 89.069 Neto plate Centralna Srbija 30.35 I-III 2008.023 51. 2008.220 Vojvodina 42.431 32.348 52.589 42.078 24. Indeksi nominalnih bruto plata Indeksi realnih bruto plata Indeksi nominalnih neto plata Indeksi realnih neto plata 99.145 83.809 24.632 46.982 22.221 61.20 97.058 29.09 98.372 22.123 33.928 35.50 89.72 108.275 27.009 42. skladištenje i veze Finansijsko posredovanje Poslovi s nekretninama.956 40.080 37. 415 Index 111 Plate Prosečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji .89 Izvor: RZS . društvene i lične usluge 42.893 43.493 47.05 110.750 45.464 38. ø 2007.| 5.001 35. ø 2007.64 99.484 33.090 49.300 33.810 24.809 24.607 85.681 47.485 45.56 III 2008.532 45.453 32.722 45.893 25.78 III 2008.985 53.013 Centralna Srbija 42.38 86.982 29.397 30.772 41.182 51. iznajmljivanje Državna uprava i socijalno osiguranje Obrazovanje Zdravstveni i socijalni rad Druge komunalne.464 46. Republika Srbija III 2008. II 2008.873 34.719 56.855 33.151 78.60 103.159 37.996 32.354 27.66 100.593 50.44 97.662 37. 107.

00 354.00 17.2007 24.) 13000 12000 11000 10000 9000 8000 c/lb CSCE Izvor: Tenfore 7000 CSCECBOT-Chicago Board of Trade LIFFE-London International Financial and Future Exchange CSCE-Coffe.2007 Svetske berze index vrednost indeksa 16358.75 $/t GBP/btu $/barel 2000 Izvor: Tenfore Regionalne berze LME Cena Aluminijum (HighGrade) Aluminijum (Alloy) Bakar (grade A) Olovo Cink (Special High Grade) Nikl Kalaj 3012 2774.10.67 7828. u suočenju sa sve izraženijim inflacionim trendom u svojoj zoni.96 6482.77 27360.0 5674.2007 24. To je nezaobilazno prva vest koja stiže sa svetskih berzi.00 UnDef c/cwt c/bu c/bu c/bu c/bu c/lb $/st $/t $/t $/t CBOT CBOT CBOT CBOT CBOT CBOT CBOT LIFFE CSCE LIFFE SBI 20 (22.068.00 3950. godina ne može u ovom trenutku uticati ni na kakvo tržišno smirivanje. Ove godine taj indeks je već doživeo sunovrat od visokih 40 odsto.112 Index Sirovine Plemeniti metali USD/f.38 2011.55 115. 5000 4000 3500 Nafta (IPE) Cena Dizel Prirodni gas Sirova nafta 3000 2500 1. Z. držeći se prethodnog zaključka.00 61.00 UnDef 2295. globalnom ekonomskom planu. Rekordan odnos je registrovan prethodne nedelje kada je evro vredeo svih 80.41 datum 24. Za njega je sredinom prošle nedelje trebalo izdvojiti preko 80 penija.2007 Nikkei Dow Jones Nasdaq S&P Milan MIB 30 France CAC 40 Germany DAX UK FTSE 100 FTSE Eurotop 100 Akcije Cena Microsoft General Motors IBM 30. Kamatni diferencijal ECB-a i Fed-a preferira sada evropsku monetu i to je činjenica prvoga reda u svetskim monetarnim kretanjima.10.10.2007 24.unca Zlato Platina Srebro Paladijum 919.98 penija. MAJ 2008 | Svetske berze Berze centralne i istočne Evrope Crobex (22.65 2800. ona u Šangaju i Šenženu. i dalje su suočene sa opadanjem vrednosti svojih indeksa. pak. XI 2006.2007 24. Sada plaća cenu prevelikom entuzijazmu.2007 24.0 27704. Sasvim suprotno.10.2007 24. Očekivanja spekulanata da će Evropska centralna banka biti primorana.75 63. Ona odražava veliki debalans na širem. praćena žestokim smaknućima cena nekretnina u svom miljeu. Evro je i prema funti sterlinga na visokom nivou.0 3237.8 odsto na 3.60 dolara. terorističke pretnje. X 2007. poterala je vrednost jednog evra na rekordnih 1. and Cocoa Exchange 6000 . Merač. i ne uliva prevelike nade u brz globalni ekonomski oporavak. Već sada se sa sigurnošću može potvrditi stav da na cenu nafte presudno utiču političke igre.D.10.10.10.10. Suggar.) Rekordi nafte i evra Cena barela nafte kratko je sredinom prošle nedelje preskočila famoznu crtu od 120 dolara. podići refinansirajuću stopu.10.26 1872.24. a u vezi sa tim i spekulativne radnje nervoznih investitora kojima ni samima nije jasno do koje mere cena može ići u vis. Prethodne dve godine indeks je.20 8520.10.85 8769. .1 datum 24.00 Izvor: Tenfore 4500 5500 BR.59 39840.10.51 123.67 Izvor: Tenfore Žitarice Poslednja cena Pirinač Pšenica Kukuruz Ovas Soja Soja ulje Sojina sačma Šećer Kakao Kafa Robusta Kafa Arabika 18.2007 24. X 2007.2007 24. pak. .10.24.59 4742.00 13780. odbija dalje povećanje proizvodnih kvota.10.10.2007 24. 415 | 5.2007 24.208 poena.25 20.76 450. XI 2006. povukao se sredinom nedelje za 1.2007 24.2007 24. koji pokriva deonice kompanija na obe pomenute destinacije.L.5 22177 Izvor: Tenfore index CETOP 20 Slovenia SBI Austria ATX Praha PX50 Warszaw WIG Russsia ASP Budapest BUX vrednost indeksa 0.2007 24. tvrdoglavo. Takvom prodoru prija i sve veća zabrinutost da će američka ekonomija upasti u recesiju.10. organizacija zemalja članica izvoznica nafte.00 5950.39 13676. napravio fenomenalan iskorak od 478 odsto. Obećanja da će proizvodnja biti podignuta daleke 2012.65 2235 28486.6 63436.70 364. CSI 300.0 11680.2007 24.23 2799.26 1519. To stvara pogodan ambijent za ulaženje u rizične opklade što sa svoje strane pojačava spekulativan karakter cene nafte. Dve kineske berze. OPEC. sve u očekivanju da će mere obuzdavanja inflacije naškoditi njegovom performansu.10.

900 1.000 345 1.55 81.25 63.00% -9.85 36. 2008.80 76.00 67.554 1.919 850. .d. Beograd Pupin Telecom a. Niš Alfa plam a.350 52.826.84% 0.700 1. 415 Index 113 Nedeljni izveštaj Beogradske berze 17.101.998 6.50 518.500 6.71% -13.d.50 -0.000 49.000 47.215 poslednja cena godišnji prinos promena cene (abs) prva cena najviša nedeljna cena najniža nedeljna cena nedeljni obim trgovanja 09.000 350 2.200 1.d.001 51.130 16.299 8.378 1.323.299.90 -0. . Čačak Credy banka a.396.500 5.51 92.937 43. .799 2.50 70.8 26.325 3.970 5. .67% 6.378 43.2002.d.96% 0.647. .35 81. .200 promena cene (%) -5.096 89 13 5 7 272 15.050 362 965 5.000 1.119 379 965 5.600 5.63% 0.710 18.370 26.888.100 7.006.00 87.250 43.000 1.00% -0.67% 6.16% -4. .Metod kontinuiranog trgovanja izdavalac Agrobačka a.20 62.503 304 190.33% prva cena 8.000 2.988 423 2. .20 0.600 4.300 42. Zemun Putevi a.000 16.600 2.900 6.870 7.61% -0.30 63. Novi Sad Metalac a.998 29.247 1.800 69.550 2.d. .d.03% -0. .037 2.41% -5.204 najviša nedeljna cena 8.09 62.450 13.399 vrednost trgovanja (din) 1.250 najniža nedeljna cena 8. Beograd Planum GP a.686 911.d. .5 99.850 3.70 72.10 67.349 44. najviša cena 99.000 16.148 45.800 16.500 43.595 10.000 60. Subotica Galenika Fitofarmacija a.34% -18.33% 1.618 24.170 374 975 5. .100 8.000 125.11% 6.70 72.000 51.71 99.d.695 1.d. Kikinda Čačanska banka a.09.001 51.69% 6.450 16.d.270 5.970 125.916 5.748.800 24.998 30.233.000 13. .134.700 7.005 2.39% 8.000 16.344 4.860 9. Bečej Simpo a. Gornji Milanovac Napred GP a. .78% 6.11% 5.827.800 2.00% -0. Beograd Informatika a.342.000 802 600 2.521. Zemun Globos osiguranje a.75 76.392 20.64% 6. .66% 5.998 30.20 63.690 7.200 360 2.573.500 60.001 2.696 2.10 0.005 645.803.180 25.000 45.41 98.15 14.997 5.277 12. .940 5. .349 66.850 7.100 1.050 16.981 1.656 18.434 1.425.d.55 86.530 72 1 155 1.d.6 31. Vranje Bambi Banat a.998 50. Beograd Metals banka a.616 155.d.054 Izvor: Beogradska berza SLOBODNO BERZANSKO TRŽIŠTE Akcije .5 13.90% -1.943 47. Bačka Topola Agrobanka a.907 3.727.d.050 850 600 2.999 13.65% 8.99% -5.624.950 367.021.400 5. Beograd Jubmes banka a.d.00% 2.00 67. Zrenjanin Ratko Mitrović a.851 4.338 148.00 92.891.000 802 650 2.00 86.25 obim trgovanja 299.553 14. Novi Sad AIK banka a.000 820 749 2. Beograd Politika a. Beograd Lasta a.952 35.600 8.758 489 16.500 300. .300 4.500 4.230 Izvor: Beogradska berza .700 1.33% 14.4 81 60 46 41.15 0.187 2.21% -1.000 18.45% 16.205 41.99 76 72.Metod kontinuiranog trgovanja serija A2003 A2004 A2005 A2006 A2007 A2008 A2009 A2010 A2011 A2012 A2013 A2014 A2015 A2016 Ukupno 98. Beograd Fidelinka a. BERZANSKO TRŽIŠTE Obveznice Republike Srbije (EUR) .989. .500 1.697 1.494.55 99. . Beograd Soja protein a.d.500 13. Beograd Progres a. Vranje simbol AGBC AGBN AGRC AIKB ALFA BMBI BNNI CCNB CYBN DJMN DNOS ENHL FIDL FITO GLOS IKRB IMLK INFM JMBN KMBN LSTA MTBN MTLC NPRD PLNM PLTK PRBN PRGS PTLK PUUE RDJZ RMBG SJPT SMPO poslednja cena 8. .800 15. 4.801 43.300 42.45 -0.984 126 91 315 24 1.d.53% -3.5 67 64 najniža cena 92.41 98.53 18.00% -8.154 1.14% -0.180.000 1. Beograd Ikarbus a.800 362 910 5.32 99.d.847 26.11 -0. . .210 8.220 12 13.061 256.65 81.89 17 16. Požarevac Banini a.000 52.82% -0.430 1.305 1.456.974 46.80 76. .000 2.997 5.52 99 94 93 83.245.d.89 78.85 93.346. Zemun Imlek a.049 505.885 175.542.000 60.575.069 42.d.20 0. Beograd Energoprojekt holding a.000 29.79% 7.800 9.721 1.d.00% 20.| 5.15 86.d.90 71.950 1.593.51 80.900 6.23.500 2.d.704 9.851 4.d.144 43. Užice Radijator a.630 14.500 4.304. Zrenjanin Dunav osiguranje a.400 370 2.500 1.d.300 43.00 63.000 obim trgovanja (kom) 182 2. . 4 .050 1.920.500 4.d. .d.827 5.776 241.70 11. .328 74. Beograd Privredna banka a.d. .127. .85 93.031.629 63.30 76.000 58.403 447.75% 6.17% -0.d.d.586 1.019 207 191 419 610 2.779 1.856 240. .09% -5.2008.721 1.070.65 66.20 61.402 3.620 3.333. Beograd Komercijalna banka a.4.23. Kragujevac Dijamant a.d.d.300 42.35 99.d.48% -1.65 22.991 73.003 2.10% 3.517 1.01% -1.000 43.65% 6. Beograd Agrocoop a. .278 68.778.d.00 61. MAJ 2008 | BR.

. kako bi se kasnije popuštao do redovnih izbora. sa raznim varijacijama na temu.. Veselje građana koji primaju obećanja. MAJ 2008 | Prvomajska poslanica Milan Obradović U morna Srbija od izbora. bolji standard. subvencije. stalnim predizbornim grčem. onako usput. investicije. gde se prve dve godine steže kaiš. radna mesta. da svaki put u nedeljama pred izbore dođe do nekog povećanja plata ili isplate duga građanima. dovode u pitanje sve navedeno. Ili kako su uposlene devizne rezerve (i devizna štednja građana koji još čekaju na isplatu) tih godina. no comment Čačak. dotaknu i „zemaljskog života“ građana. A upravo oni. da borba protiv inflacije puno košta. Čini se da i kreativni direktori zapadaju u krizu. od šećera i svinjske masti do retrovizora iz Zastave u zavisnosti od toga u koji deo privrede bi se novac ulagao.8 odsto.a samo narod pileće pameti se ne seća trke plata i inflacije 90-tih. Političari u kampanji guverneru spočitavaju da plaši narod. onda bi banke mogle da im daju 60 odsto njihovih uloga u novcu. pantalone se stalno popuštaju. Najavljuje se smanjenje poreza na zarade.2008 ..114 (no) comment BR. pa recikliraju parole sa prošlogodišnjih parlamentarnih i predsedničkih izbora. kao i toga ko je u toj trci pobedio. na međugodišnjem nivou u martu iznosio 11. najbolje je odgovorio sam guverner na konferenciji za štampu koji je podsetio da 40 odsto svakog deviznog štednog uloga građana ide u devizne rezerve. da devizne rezerve „nije uposlio“. izjavio je tim povodom ministar ekonomije koji se odmah ogradio i rečima da su ta povećanja plata planirana prilikom usvajanja budžeta. objavi da su donete mere za koje se očekuje da će poskupeti kredite građanima.. Sa Kosovom ili bez. Ali nekako upada u oči. iskorenjivanje korupcije. „To je uskršnja i prvomajska nagrada za te zaposlene iz budžeta i moja je preporuka da i poslodavci u privatnom sektoru. A đavo odnosi šalu jer je rast cena na malo.Mlađan Dinkić na mitingu koalicije „Za evropsku Srbiju . poklone i čestitke povremeno kvari guverner NBS upozorenjima da je inflacija visoka. Cene nafte dostižu rekordne iznose. u Srbiji zemlji predizbornoj. I političari sa plakata izgledaju umorno uprkos naporima „fotošop“ majstora. 19. baš za praznike pred izbore. sa ili bez Evrope. nekad se. i koji povremeno. Istovremeno će ti zaposleni dobiti i jednokratnu pomoć u iznosu od tri hiljade dinara. kad bi građani podizali svoje uloge.4. Obećavaju se poznate stvari. 415 | 5. a ostalih 40 odsto da dobiju u raznoj robi. te da to neće ugroziti makroekonomsku stabilnost. s tim što će oni koji imaju niže plate dobiti tu jednokratnu isplatu u iznosu od pet hiljada dinara. vodeće svetske finansijske institucije upozoravaju na mogućnost još viših cena poljoprivrednih proizvoda.Boris Tadić“ foto: Beta . U tom slučaju. ako su u mogućnosti na isti način obraduju svoje zaposlene“. Umesto četvorogodišnjeg izbornog ciklusa. Verovatno. Tako je i vlada u kojoj stoje nesporni ekonomski stručnjaci odlučila da odobri povećanje plata u zaposlenima u zdravstvu i prosveti za pet odsto. Na predizborne ideje o ulaganju deviznih rezervi u neku vrstu investicija.