POSEBAN PRILOG Značaj telekomunikacija za razvoj biznisa

MMF i Vlada:

Raskorak u procenama
TM

Knjaz Miloš:

Upakovan za prodaju

magazin

Susret sa Bilom Klintonom:

Pogled sa 44. sprata
www.emportal.co.yu

Broj 415, 5. V 2008. cena 190 dinara, CG 3EUR, BIH 6KM, SLO 3,5EUR, HR 20KN, MK 90DEN

5. MAJ 2008 / BR. 415

Sadržaj
32 Ekonomija u izbornim obećanjima političkih partija

Iznenađenje u pripremi
U prvih mesec dana izbornom kampanjom dominirala su simbolička i neekonomska pitanja: odbrana integriteta zemlje ili ulazak u Evropsku Uniju. Ekonomska i socijalna pitanja probila su se u prvi plan tek početkom aprila. Budući da bi naredna vlada mogla da bude otvoreno antievropska, ona bi kao kompenzaciju mogla da pokaže veću ekonomsku agresivnost od prethodnih vlada

foto: Fonet

Uvodnik 10 Podložno promenama Pregled nedelje 12 Politika 13 Ekonomija Ekonomija i društvo 14 Slaven Živić „Knjaz“ upakovan za prodaju 16 Fokus Promene? 20 Hotelijerstvo u Srbiji Zablude marketinškog Hitlera 24 Raskorak u procenama MMF i Ministarstva finansija Srbije Potcenjena privreda povećanih rizika 26 Neslavni rekord Poslednji u navodnjavanju 28 Čačani o zastoju gradnje autoputa Horgoš - Požega Ključni podsticaj invesicija 29 Pitanje nedelje Jačanje Reflektor 30 Restituciona lutrija

Naslovna strana: Branislav Ješić / Lazar Bodroža

Tržište i novac 40 Telekomunikacije Uskoro kontrola tržišta 42 Prose, Kragujevac „Ruke” za ceo svet 43 Hyundai Centar vredan 15 miliona evra 44 Metalac, Gornji Milanovac U planu fabrika u Rusiji 46 Mlekarska industrija EU odobrila provoz mleka 72 Sajam Građevinarstva Potraga za srpskim partnerima 76 Zoom Slučajno ili ne 77 Udruženje banaka Srbije Rastu krediti Libertas 78 Čovek u istoriji Menadžment 80 Francuska Intelektualni zadatak Menadžer 84 Izgradnja optimizma

6

Sadržaj

BR. 415

|

5. MAJ 2008

|

47

Poseban prilog

Značaj telekomunikacija u razvoju biznisa
U Srbiji trenutno jedino usluge mobilne telefonije mogu da se mere sa razvijenim zemljama, dok fiksna telefonija i širokopojasni pristup zaostaju i za zemljama regiona

108

Jelena Angelovska

Bibliotekarka na brokerskom zadatku
Nakon što je početni, virtuelni, kapital od 100 hiljada evra uvećala za 13 odsto i tako bila najuspešnija na virtuelnoj berzi osvojivši kabriolet marke Volkswagen, Angelovska se zaposlila u biblioteci

Marketing 86 Fokus grupe Vitezovi okruglog stola Kultura 88 Ishodište Beogradskog festivala igre Obnova baletske publike Tehnologija 90 Rizici nuklearne havarije u Vinči Rešenje u prepakivanju Region 92 Jahorina Novo ruho Evropska unija 94 Zaokret u evrozoni Razvod od Amerike

Svet 96 Demonstracije u Egiptu Živi pesak 98 Susret sa američkim predsednikom Bilom Klintonom Pogled sa 44. sprata Feljton 100 Geopolitika prirodnog gasa (6) Prvoklasna roba Lifestyle 106 Prag San u kamenu Index 110 Finansije 111 Cene i troškovi života 112 Svetske berze (no) comment 114 Prvomajska poslanica

Impresum
Izdaje: Novinsko-izdavačko preduzeće Ekonomist media group, Beograd, Direktor: Biljana Stepanović, Direktor finansija: Nada Tisovski, Sekretar: Marija Radulović, “Ekonomist magazin”, Beograd, Kosovska 1/IV, Telefoni: centrala (011) 33.33.007, 33.74.051 (fax), Glavni i odgovorni urednik: Dragan Bisenić, Redakcija: Vojislav Stevanović (pomoćnik glavnog i odgovornog urednika), Milan Obradović, Suzana Bojadić, Olivera Bojić, Milan Ćulibrk, Vladimir Karakašević, Biljana Korica Vukajlović, Ana Krajnc, Snežana Krivokapić, Miloš Marković, Ivana Pavlović, Ivana Radmilac Đurđić, Vesna Lapčić, Stevan Veljović, Katarina Marković, Sekretar redakcije: Miroslava Dikosavljević, Saradnici: Ivan Aranđelović, Aleksandar Arsenijević (Čačak), Snežana Antić (Kraljevo), Ilija Despotović, Nadežda Vodeničar, Nikola Dragaš, Petar Đukić, Ante Gavranović (Zagreb), Ranko Grubač (GRR), Marko Jevtić, Marko Somborac, Mihajlo Crnobrnja, Miroslav Prokopijević, Dragica Lalatović, Živan Lazić (Novi Sad), Aleksandar Lebl, Milutin Mitrović (Trst), Milutin Đević (Kragujevac), Zoran Kosanović (Niš), Stojan Stamenković, Božo Stojanović, Biljana Vitković, Dizajn: Predrag Mirković, Saša Radojević, Grafički urednik: Zoran Radojević, Prepress: studio triD, Foto: Dušan Đorđević (urednik), Branislav Ješić, Dragan Milošević (011) 33.33.014, Tehnička podrška: Nenad Ždraljević, Konferencije: Marijana Kremić (direktor), Jennifer Grubač, Irina Maksimović, Vineta Marinović, Tanja Paunović, Jasna Vojvodić (team leader), Direktor marketinga i prodaje: Jelena Sterđević (011) 33.33.027, Direktor korporativnih komunikacija: Vineta Marinović, LCS: Ivan Nakarada (direktor), Vladimir Đorđević, Marketing: Dario Kostenjak, Danijela Lalić, Ivana Savić, Snežana Terzić, Marko Vasić, Menadžer prodaje i distribucije: Jovica Krstić (063) 287.176, Pretplata: Mikailo Bodiroga, Snežana Mijailović, Obrad Todorović, Distribucija štampe: Global press, Beograd, Francuska 56, (011) 27.64.538, Štampa: “Politika a.d.”, Beograd, Pančevački put bb www.emportal.co.yu e-mail: office@ekonomist.co.yu, desk@ekonomist.co.yu, pretplata@ekonomist.co.yu, marketing: marketing@ekonomist.co.yu konferencije: konferencije@ekonomist.co.yu

10

Uvodnik

BR. 415

|

5. MAJ 2008

|

Podložno promenama
Sasvim je prirodno da ljudi tokom života, najčešće ne samo jednom već više puta, na osnovu novih saznanja i iskustava menjaju svoje mišljenje o mnogim stvarima, a da to nije u vezi sa bilo kakvom ličnom probitačnošću, ponekad čak može biti na njihovu štetu

U

dosadašnjoj izbornoj kampanji jedan i ranije korišćen element dobio je istaknutije mesto: podsećanje na to ko je od političkih protivnika promenio mišljenje, stav, političku, odnosno stranačku pripadnost i slično. Ta pojava bila je, a i dalje je, veoma široko rasprostranjena i bez velike muke može se naći mnoštvo primera. U političkim obračunima za svaku takvu promenu tvrdi se da je izvršena iz niskih pobuda, da je dokaz neprincipijelnosti, koristoljublja, orijentacije prema onom poznatom „otkud vetar duva“. Daleko od toga da takvih motiva nema, i to ne malo. Međutim, sasvim je prirodno da ljudi tokom života, najčešće ne samo jednom već više puta, na osnovu novih saznanja i iskustava menjaju svoje mišljenje o mnogim stvarima, a da to nije u vezi sa bilo kakvom ličnom probitačnošću, ponekad čak može biti na njihovu štetu. Obračuni Pojava o kojoj govorimo sama po sebi u određenim slučajevima može biti antipatična, ali nije toliko opasna. Ono u čemu leži opasnost jeste to što ljudi određenog mentalnog sklopa, kada dođu u poziciju da vladaju nad drugim ljudima, smatraju da svi moraju deliti njihovo mišljenje i stav, svako mišljenje i stav, pa i promenjene. Kad je neko od njih spoznao novu istinu, smatra da tu istinu moraju prihvatiti i svi drugi. Ta pojava nije od danas, stara je gotovo koliko i svet. Nekada se više ispoljavala na verskom polju. Da ne podsećamo na vremena pre monoteističkih religija već na potonje vreme. Poznati su vladaoci koji su proganjali, na primer, rane hrišćane, a onda su prihvatili hrišćanstvo i počeli proganjati one koji se nisu hteli pokrstiti. To se dešavalo i u okviru same nove religije, kada su se verski poglavari i te kako surovo obračunavali sa jereticima, inicirali verske ratove i dr. Isti je slučaj u islamu, gde se krvavo sukobljavaju suniti, šiiti, alaviti itd, da se ograničimo na dve najmnogoljudnije religije.

Na političkom polju nije ništa bolje. Neće se pominjati imena, iako će čitaoci neke prepoznati. U nekim zemljama bilo je vremena kada se najmanje odstupanje od političke linije snaga na vlasti surovo kažnjavalo, s tim što se politika linija menjala, i „teško“ onima koji se nisu brzo prilagodili novoj liniji. Kao velik napredak u novije doba smatralo se to što oni koji se nisu prilagodili, ili su nabeđeni da nisu, nisu gubili glave već samo padali u nemilost, gubili pozicije i materijalne beneficije, postajali žrtve „damnatio memoriae“, zabrane sećanja na njih, poznate još iz antičke Grčke, isecani s fotografija i sl. I kod nas je u istoriji bilo mnoštvo primera „preveravanja“ i obračuna po „verskoj liniji“. Srednjevekovni feudalci nisu bili neskloni igranju na kartu istočne ili zapadne crkve i međusobnom obračunavanju na toj osnovi, da ne pominjemo pohode na bogumile i druge otpadnike, kao da nisu svi verovali u istog Boga. U novovekovnoj državi, na njenom početku, kum je kuma ubio jer je hteo da sprovodi staru, nekad zajedničku politiku prema Otomanskoj imperiji, a ne njegovu novu i, pokazalo se, upešniju, svrsishodniju. Bilo je menjanja oslonca na ovu ili onu evropsku silu i sukoba oko toga, u kojima je neki političar menjao stranu i činio sve da dojučerašnje istomišljenike ubedi u ispravnost svog novog izbora. Nacionalni ciljevi, uključujući ratne, saveznici i antagonisti, prijatelji i neprijatelji, menjali su se i oni koji promene nisu pratili ne retko su bili pribijani na stub srama kao izdajnici. Jugoslovenska država pod raznim imenima, nije bila bolja od srpske. Uverenja, partijske pripadnosti, političke opcije menjali su se s lakoćom. Žestoki politički obračuni nisu bili retkost, a bivalo je i ubistava. Na meti su bili i članovi građanskih partija, a ne samo stvarni „državni neprijatelji“. U Drugom svetskom ratu deklarisani borci protiv okupatora borili su se među sobom ogorčenije nego protiv njih. Nije zaboravljeno ni razračunavanje sa predratnim neisto-

dakle. koji su se preobrazili u nacionaliste stale su nove duboke podele u vladaju. Od obožavanja Staljina došlo očišćene teritorije. Neki su bili spremni jer većina nije bila spremna i voljna za da seku ruke koje drže neprijateljski tako radikalan zaokret. drugi žale što nema smrtne kamada manje drastično. barjak. ako zagrebeš ruskog komunistu. jer bi želeli da umru za svoje ideale nju novim okolnostima. naći velikorusa. važi i za dobar deo komunista u bivšoj Jugoslaviji. Mnogi gorljivi. MAJ 2008 | BR. To. naći borba za „čistotu“ redova.kuju. To. ako zagrebeš ruskog komunistu. koji su se preobrazili u nacionaliste i šoviniste i krenuli u borbu za etnički očišćene teritorije . velikorusa.menja.| 5. listički pir. staljinističkim metodama. zatvorom platio cenu za to. sa ri nacionalističkih stranaka i pokreta.kao što su nekada oštro osuđivali svoje nedovoljno aktivne i „budne“ drugove. mada ipak nije mnogih što su ih menjali.po njihovom sudu. Promena mišljenja je. Ne dugo potom. su čak „izdajnici“. lučni u odbrani nacionalnog interesa. diti novoj liniji. Aleksandar Lebl Još je Lenjin pisao kako ćeš. pokazalo se. prirodna stvar.viji. ali nije bilo sasvim uzaludno. kao i do kad zadrti članovi SKJ postali su lideobračuna. ili razume se. postepeno je otišao najdalje u promovi.i šoviniste i krenuli u borbu za etnički ćoj partiji. prošli su i drugi zne. A onda je nastupio raspad zajedničke svejedno kakav je i šta je čovek koji ga multinacionalne države i krvav naciona. samo što nije jasno koje od na odgovarajući odjek. Čovek koji je pisao panegirike Staljinu tako su se okrenuli osudi građana koji. pokazalo se. ponese do njegove osude i razlaza. Još je Lenjin pisao kako ćeš. važi i za dobar deo komunista u bivšoj JugoslaPodele Nekoliko godina posle oslobođenja na. što nije naišlo i ideologiju. I svima koji se nisu mogli ili hteli prilago. nisu dovoljno odsanju alternativne ideologije i politike i. koju na sudu bar retorički priželjkoji su težili reformama i prilagođava. 415 Uvodnik 11 mišljenicima u sopstvenim redovima.

Roberto Kalderoli. najverovatnije budući potpredsednik vlade je zbog namernog pokazivanja karikature proroka Muhameda koju je odštampao na majici i nosio u vestima državne televizije RAI u februaru 2006. samoorganizovanja građana u borbi protiv iseljeničkog kriminala. u Libiji ispred italijanskog konzulata izazvao nerede u kojima je poginulo 11 ljudi. rekao ministar razvoja ove države. Bosi. MAJ 2008 | Politika Samo Vlada Srbije. Mihailo Crnobrnja je profesor na Fakultetu za ekonomiju. inače neustavnog. Međunarodna pomorska kancelarija savetuje brodovima koji ne pristaju u somalijske luke da plove barem na 200 kilometara udaljenosti od somalijske obale.12 Pregled nedelje BR. DSS nije napravio nikakvu koaliciju. koji su italijanskoj javnosti već dobro poznati uglavnom po skandalima koje su pravili. potpredsednik Vlade Srbije. jer je to nelogično činiti pre izbornih rezultata. Somalijski pirati otvorili su vatru na japanski naftni tanker dok se nalazio u jemenskim teritorijalnim vodama u Adenskom zalivu. Nova italijanska vlada „ugostiće“ najmanje tri ministra i potpredsednika iz manje desničarske partije Liga za sever. funkcioner DSS i koordinator izrade ekonomskog programa koalicije DSS-NS. .5 miliona kvadratnih kilometara. uz tvrdnje da je Berluskonijevu medijsku imperiju „stvorila sicilijanska mafija“. drugi čovek ove partije. izjavio je da imigrantima sprema „čišćenje i policiju“. stripom i karikaturom. budući ministar policije. 415 | 5. kaže Božidar Đelić. Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc rekao je da su mu srpski zvaničnici poručili da traganje sa osumnjičenim ratnim zločincima nije njihov najviši prioritet. imajući pred sobom čvrst dogovor o budućoj koaliciji“. animacijom. Autor je brojnih knjiga iz oblasti ekonomskih odnosa. Ali ova vlada je tehnička i nema mogućnosti da donosi takve odluke“. Bavi se dizajnom. budući ministar za reforme u Berluskonijevoj vladi. kaže potpredsednik Vlade. koja ima pun legitimitet. Roberto Maroni. Pre toga bio je profesor Univerziteta MekGil u Montrealu i Fakulteta političkih nauka u Beogradu. a oteli su i španski ribarski brod sa 26 članova špansko-afričke posade. godine. Australija je na osnovu sporazuma sa Ujedinjenim nacijama povećala svoju teritoriju za oko 2. Objavljuje dnevni autorski strip u dnevnom listu „Blic“. Koalicija Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije sigurno će biti stožer buduće vlade i oko toga nema dileme. Marko Somborac je dizajner. „Morala bi da se sastane Vlada i donese takvu odluku. može da mi ukine ovlašćenje da potpišem sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ako nam ga EU ponudi pre izbora. U vrhu Demokratske stranke je predočeno da je sporazum Koštunice i Šešelja potpisan još pre raspisivanja parlamentarnih izbora i on je bio „osnova i garancija premijeru Koštunici da može da raspusti vladu. čime smo praktično uvećali teritoriju Australije”. problema tranzicije i evropskih integracija. a podržao je i ideju. “Od Ujedinjenih nacija smo dobili saglasnost da u potpunosti proširimo našu nadležnost nad vodenim površinama u cilju istraživanja nalazišta nafte i hrane. Martin Ferguson. finansija. ističe Nenad Popović. finansije i administraciju. Aktivnost somalijskih pirata naglo je porasla posle svrgavanja diktatora Mohameda Siada Barea 1991. Predstavnici DS-a objavili su da su lideri DSS i SRS Vojislav Koštunica i Vojislav Šešelj potpisali sporazum o formiranju zajedničke vlade u kojoj je DSS-u zagarantovano mesto premijera i ministarstva ekonomije. Od ovog broja među stalnim saradnicima Ekonomist magazina nalaziće se profesor Mihailo Crnobrnja (fotografija levo) i autor karikatura i stripa Marko Somborac. što je trenutno malo verovatno. Bio je poslednji ambasador SFRJ u Briselu i ministar u Vladi Srbije. često je svog budućeg šefa „prozivao“ po medijima. pravde i ministarstvo za Kosovo i Metohiju.

godini u Srbiji. godini izvezeno robe (delovi za mašine.25 odsto. a samo u prva dva meseca ove godine oko 541 milion dolara. Kragujevcu. Prošlogodišnji profit kompanije iznosio je 4.25 miliona. a GM 2. Ukupna robna razmena između Srbije i Nemačke u 2007. osniva banku u inostranstvu. Austrijska kompanija VIP Mobile dobila je nagradu za najveću grinfild investiciju u 2007. godini. .75 procentnih poena. pravo “skriveno blago”.1 milijardi dolara. saopštilo je Ministarstvo trgovine i usluga.drastičnom smanjenju siromaštva. Žarkovich je rekao da je on sa kolegama Milanom Miloševićem. u 2007. VIP u Srbiji ima pola miliona korisnika. marta kada je kamata povećana za tri procentna poena sa 11. Dobit iz osnovnog poslovanja DIN-a u ovoj godini iznosila je 2. Zrenjaninu. godini bila je 3. Toyota je u prvom kvartalu prodala 2. koju dodeljuje Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA). Centri za zaštitu potrošača biće u Beogradu.4 odsto akcija tog lista u rukama novinara i urednika tog nedeljnika. na 15. Ta kompanija je prošle godine za 320 miliona evra kupila licencu za trećeg mobilnog operatera u Srbiji.41 milion vozila. 415 Pregled nedelje 13 Ekonomija Monetarni odbor Narodne banke Srbije povećao je referentnu kamatnu stopu za 0. prodajne centre i edukaciju zaposlenih. ali je uključivao jednokratnu dobit od prodaje finansijske imovine koja nije vezana za osnovu delatnost fabrike. sa sedištem u Crnoj Gori.| 5. šlepera. zauzima šest odsto tržišta i zapošljava 450 ljudi. stanovništvom i kompanijama iz Rusije. Nišu. Takođe se prvi put dešava da neka banka. Zaječaru i Leskovcu.99 milijardi dinara i bila je manja za 420 miliona dinara odnosno 12 odsto manja nego u 2006. gledano prema prodaji. Aleksandrom Ćirićem i Filipom Švarmom od vlasnika Borisa S. Popovića otkupio većinski paket od 55 odsto akcija.1 milijardi dolara ili za oko 50 odsto više nego prethodne godine. Poslednja promena referentne kamatne stope bila je 13. pa se svetska organizacija nada da će joj taj usev pomoći da ostvari cilj postavljen u Milenijumskoj deklaraciji UN . opremu.5 na 14. MAJ 2008 | BR. Ta banka je deo Atlas grupe koju kontroliše crnogorski biznismen Duško Knežević i to je prva banka iz regiona koja je dobila dozvolu ruskih monetarnih vlasti da posluje u Rusiji. dok je Toyota izvestila o rastu od 2.3 milijarde dinara. Iz Srbije je u Nemačku u 2007. Japanski proizvodjač automobila Toyota skinula je američki General Motors sa vrha liste najvećih automobilskih kompanipale za nešto manje od procenat. po oceni UN. maline. Krompir. Glavni cilj banke je saradnja sa bankama. Milošem Vasićem. Glavni i odgovorni urednik nedeljnika Vreme Dragoljub Žarković izjavio je da je većinski paket od 74. U Moskvi je otvorena prva rusko-crnogorska banka. treća po značaju prehrambena namirnica na svetu (odmah iza pšenice i pirinča).8 miliona evra.66 milijardi dinara.4 miliona evra u izgradnju mreže.7 odsto u prva tri meseca ove godine. a najavila je i ulaganja od 250 miliona evra. koji već rade u Crnoj Gori ili nameravaju da to učine. a država Srbija 199 miliona dinara. Šapcu.5 odsto zbog rasta inflatornih očekivanja i pogoršanja makroekonomskog stanja. a u 2007. Atlasmont banka Moskva (ABM). godini iznosio je 36. Američka korporacija saopštila je da su joj prodaje širom sveta Međunarodnom godinom krompira. Užicu. Profit Duvanske industrije Niš. propen. tvrde pšenice i drugih proizvoda iz Nemačke iznosio je oko 2. koja posluje u sastavu kompanije Philip Morris International. I drugu godinu za redom DIN će isplatiti dividendu akcionarima. ove godine je u žiži interesovanja svetske javnosti zato što su Ujedinjene nacije proglasile ovu godinu ja. tako da privatni akcionari dobiju 2. uložila je 99. Novom Sadu. Krompir je. Uvoz putničkih automobila. gume za putničke automobile…) u vrednosti od oko 937 miliona dolara što je za 42 odsto više nego prethodne godine. saopšteno je na dodeli nagrada “Investitor godine” u Srbiji. Subotici. Savet ministra za zaštitu potrošača je odlučio da se osnuje deset savetodavnih centara za zaštitu potrošača i jedinstven info centar.

14 Ekonomija i društvo BR. MAJ 2008 | foto: Arhiva . 415 | 5.

ali to ostaje otvoreno. Coca – Cola. Coca – Cola. Danone. MAJ 2008 | BR. odnosno pojednostavljenje vlasništva gde se kapital tri vezane kom- Tržište voda Prodaja flaširanih voda u Srbiji u 2007. godinom prodaja negaziranih voda porasla za 21 odsto. Zašto će „Salford“ prodati „Knjaz Miloš“ i da li je isključivo u pitanju većinska prodaja? Slaven Živić: „Salford“ i dalje operativno rukovodi kompanijom. pune konsolidacije poslovanja i uspešne transformacije u modernu kompaniju. pune konsolidacije poslovanja i uspešne transformacije u modernu kompaniju. panije seli u jednu novu. i dostigla 389. Danone. bilo je jasno da će srpska fabrika vode uskoro dobiti novog vlasnika. Prema rečima Slavena Živića prvog čoveka „Knjaz Miloša“. Da li će to biti isključivo većinska prodaja prvenstveno će zavisiti od volje budućeg vlasnika. rekao je Živić u razgovoru za „Ekonomist“. odgovor je jednostavan. Nije neuobičajeno da prethodni vlasnik još neko vreme ostane prisutan u kompaniji radi obezbeđivanja optimalne tranzicije. odnosno sedam odsto. od 30 odsto. Da li je to istina i šta prevaže kod Pepsija? . generalni direktor kompanije „Knjaz Miloš“ „Knjaz“ upakovan za prodaju Investicioni ciklus priveden je kraju i nakon nekoliko godina ozbiljnih investicija. „Knjaz Miloš“ je sazreo da dobije novog vlasnika. praktično je značilo da će najjača srpska fabrika vode biti preprodata i pre 2009. „Sada smo u početnoj fazi procesa ’exita’ što znači da se polako pripremamo za ’due dilligence proces’“. Spekuliše se da su za kupovinu Knjaza zainteresovani Pepsi.| 5. On je pojasnio da je prelazak vlasništva Knjaz Miloša u ruke Clates holdinga zapravo samo prestruktuiranje kapitala. godine. je imala kompanija Knjaz Miloš. na 389. Spekuliše se da su za kupovinu Knjaza zainteresovani Pepsi.7 miliona litara.Požega: Ključni podsticaj invesicija 29 Pitanje nedelje: Jačanje K ad je početkom aprila investicioni fond Salford prodao 68 odsto kapitala Knjaz Miloša holandskoj kompaniji Clates holding. 415 Ekonomija i društvo 15 Slaven Živić. Voda Vrnjci iz Vrnjačke Banje sa 12 odsto. Prošle godine je ukupno u zemlju i inostranstvo plasirano 651.6 miliona litara. godini je porasla za 17 procenata u odnosu na 2006. a na pitanje zašto je prodaje. na 226. a najveće učešće u prodaji. „Knjaz Miloš“ je sazreo da dobije novog vlasnika. kako je najavljivano iz srpske punionice vode. Investicioni ciklus priveden je kraju i nakon nekoliko godina ozbiljnih investicija.3 miliona litara flaširanih voda. dok su Vlasinska rosa i Heba imale učešće od osam. dok je u poređenju sa 2006. kao i da je najozbiljniji kupac američki Pepsi Suzana Bojadić Takođe u ovoj rubrici 16 Fokus: Promene? 20 Hotelijarstvo u Srbiji: Zablude marketinškog Hitlera 24 Raskorak u procenama MMF i Ministarstva finansija Srbije: Potcenjena privreda povećanih rizika 26 Neslavni rekord: Poslednji u navodnjavanju 28 Čačani o zastoju gradnje autoputa Horgoš . „Prepakivanje“ vlasništva između britanskog fonda i holandske kompanije. proces restrukturiranja te kompanije je završen u najvećoj meri i nije isključena preprodaja pre početka naredne godine.7 miliona litara. kao i da je najozbiljniji kupac američki Pepsi. Kompanija BB Minaqua iz Novog Sada je učestvovala u prodaji sa 21 odsto. ali u okviru istog sistema. Proizvođači su povećali za 11 odsto ukupnu prodaju gaziranih voda u zemlji i inostranstvu.

Nešto slično sam jedno vreme već radio za ovaj cenjeni nedeljnik... „Zbog veličine biznisa Coca-Cola se među prvima spominje kao kupac gotovo svih značajnih firmi u Srbiji. Neke od najvećih svetskih kompanija jesu pokazale stvarni interes za Knjaz Miloš. na kojem su Austrija i Slovenija. u nas se uveliko već licitira oko mogućeg datuma prijema u punopravno članstvo. Zainteresovani smo da pravimo posao u svim kategorijama bezalkoholnih pića. Na žalost. između ostalog. Nama tek predstoji početak pregovaranja Ugovora o stabilizaciji i pridruživanju. Voleo bih da novi vlasnik bude neka multinacionalna kompanija koja se bavi istim ili srodnim kategorijama. nedavno je izjavio za druge medije Ljubo Grujić. teško je pretpostaviti da će se ova slika brzo promeniti.. zavisi od . Kupac će biti onaj koji. za oko 75 odsto više od njegove trenutne tržišne vrednosti na Beogradskoj berzi? Nije li to malo s obzirom na to da je Salford za tu kompaniju platio oko 90 miliona i da je u nju uložio dodatnih 40 miliona evra? S. na njemu provele po osam godina. na osnovu procena potencijala koje imamo. Međutim. a sa najnovijm ulaganjima u proizvodnju imamo kapacitete za rast proizvodnje u narednih nekoliko godina.. Kako sada stvari stoje. I pre sadašnje situacije sa Kosovom.. A sva je prilika da bi ih trebalo i ubrzati. daleko razvijenije od nas. Rezultat: nakon 5 godina mi smo negde između parafiranog sporazuma i njegovog potpisivanja.“ „Strategija i Akcioni plan su samo slova na papiru ako ne postoji potrebna politička volja da se reforme nastave. Izjavljivali ste da će Salford sigurno dobro zaraditi prodajom „Knjaz Miloša“.U prkos činjenici da praktično još nismo ni počeli bilo kakve pregovore. pitanje je da li bi nova rezolucija o EU u Skupštini dobila potrebnu većinu. a zatim i Akcioni plan za realizaciju te strategije. a da li će to biti lansiranje novih proizvoda ili akvizicija.. Srbija i Crna Gora. ali bez podrške ostalih državnih faktora učinak je manji nego što bi trebao ili mogao da bude. Državni kapacitet za integraciju jeste ojačan. Najveća svetska kompanija za bezalkoholna pića tvrdi da trenutno ne namerava da kupi najpoznatiju srpsku kiselu vodu. Strategija pridruživanja se nije sprovodila. kaže: „Naša država.“ Time sam želeo da kažem da odgovornost što u našem slučaju evropska integracija ide ovako sporo nije samo na našoj strani. Možda je najvažniji potencijal koji „Knjaz Miloš“ ima održivi visok nivo razvoja. pa tako i Knjaz Miloša. doneta je i Rezolucija o evropskoj budućnosti Srbije.. EU očekuje usvajanje akcionog plana Srbije i Crne Gore o harmonizaciji dva ekonomska sistema pre nego što preduzme sledeći korak. Tekst je objavljen 3. koja je inače dala nalog za njenu izradu. Mi još nemamo elementarne pretpostavke na bazi kojih bi mogli da se upustimo u procenu kada ćemo biti spremni za članstvo. direktor operacija kompanije Coca-Cola za Adrijatik regiju i Balkan. Suštinska prepreka bržoj integraciji je u nespremnosti značajnog dela srpske političke elite da prihvati Evropsku uniju kao najbolji i najjasniji put jačanja Srbije. U njemu se.. tehnologiju i mogućnost da se razvija. Tužno je. u ovom trenutku nemamo takvih planova. Prelistavajući moje tadašnje komentare naišao sam na jedan koji mi se čini posebno zanimljiv.. ali je politička volja za integraciju u EU u međuvremenu opala.. I to nema veze sa sadašnjom situacijom oko priznavanja nezavisnosti Kosova. Od tada do sada desilo se sledeće: Crna Gora je danas samostalna država koja je potpisala pomenuti Sporazum. a o saradnji sa Haškim tribunalom da ne govorim. Srbija je donela Strategiju pridruživanja EU. Strategija se retko pominje.16 Ekonomija i društvo BR.. Sasvim je izvesno da smo interesantni mnogim velikim kompanijama koje sigurno vide interes u kupovini i daljem unapređenju svog poslovanja. Brendovi iz našeg portfolija su lideri ili prvi pratioci u svojim kategorijama. Za nju je glasalo 132 poslanika! Toliko o snažnoj političkoj opredeljenosti Srbije za EU. 415 | 5.“ „.. U citatu iz članka od pre pet godina namerno stoji i konstatacija da „EU očekuje usvajanje akcionog plana. U istom danu kad je Skupština naložila izradu Strategije. zapravo tragično koliko su se malo stvari promenile za ovih pet godina. Sve ostalo je samo stvaranje atmosfere“. ponudi najveću cenu. Više puta sam ponovio da cena.. S. Šta je najvrednije u kompaniji? S. U slučaju tog akcionog plana nakon godinu dana upornog insistiranja. jer prepoznaju ono što on ima i može da ponudi. najbolji je put da se legitimišemo kao ozbiljni kandidati za članstvo. raspoloženje nekih ključnih igrača je bilo skeptično. Živić: Ne smatram da su procene prodajne cene korektne.. neovisno od pitanja da li bi EU bila spremna tada da nas primi. Procenjuje se da će prodajna cena „Knjaz Miloša“ biti oko 150 miliona evra.Bilo bi neophodno što pre sačiniti Strategiju pridruživanja Evropskoj uniji. marta 2003 godine. nema nikakav ugovorni odnos sa Evropskom unijom. tržište.Radi se o ogromnom poslu. MAJ 2008 | FOKUS Koka Kola neće Knjaz Promene? Mihajlo Crnobrnja Prihvatio sam ponudu „Ekonomista“ da se dvonedeljno javljam u ovoj rubrici. EU odjednom odustaje i nastavlja pregovore na dva koloseka!? Nespretnosti na strani EU ima. Kosovo je došlo kao „šlag na tortu“. Kancelarija za integraciju Srbije u EU vredno radi na elementima Akcionog plana za njenu realizaciju. što i EU stalno ističe. tržište nije samo Srbija već širi region. Živić: Kupac će platiti brend. nikad je nije usvojila. zavisiće od procene isplativosti na tržištu“.. ali ne verujem da je u pitanju zla namera. Savet za evropske integracije na čijem čelu je Premijer nije se ni jednom sastao za njegova dva mandata.“ „. Ubrzanje reformi. Živić: Spekuliše se i licitira mnogim imenima. Skupština. odnosno to koliko „Knjaz Miloš“ zaista vredi. i njihovo brzo proširivanje na neekonomske sfere.

osim Knjaz Miloša. godine“. „Aqua viva“ ima nove vlasnike. Hrvatsku.027 Lafarge la za Balkan tako da je realno očekivati 21 Coca-Cola sledeći investicioni ciklus. Takođe je činjenica da je industrija mineralnih voda branša koja beleži kontinuiran organski rast sa velikom perspektivom. U Beogradu se nalazi centra59. Prema izjavama žišnim učešćem od 47 odsto i vrednoiz Salforda. isto je učinjeno i sa tržišnog i 51 odsto vrednosnog učešća. MAJ 2008 | toga koliko je neko spreman da plati. Živić: Ove godine smo za kapitalne investicije planirali više od 16 milio. „Knjaz Miloš“ je jedna od retkih kompanija u Srbiji sa potencijalom da se uspešno nosi sa bilo kojom međunarodnom konkurencijom.proizvodne kapacitete i to je još jedan na evra. Prošle godine smo prodali ukupno 230 miliona litara proizvoda što je rast od 13 odsto u odnosu na 2006. Imamo superiorno organibiznisa od oko milijardu dolara. To će pre svega biti uloženo u dokaz da se ponašamo kao odgovoran investitor kome je stalo do budućnosti kompanije. foto: Arhiva . Bosnu i Hercegovinu i Makedoniju. izjavio še od 25. Oko 30 miliona litara smo izvezli. uglavnom u Crnu Goru. a koji 387 Philip Morris su u njegovom vlasništvu. na je takođe ubedljivi lider na tržištu Novosadsku i Zemunsku mlekaru. Da li će „Salford“ ostati u Srbiji s obmln EUR zirom na to da je za 2009. 415 | 5. Da li name270 Interbrue rava dalje akvizicije u Srbiji i koji su mu 110 Carlsberg sektori posebno interesantni? 117 Lukoil S. godinu najavcena kupac ljena i prodaja mlekara i Bambija. U ovom treoko 90 Salford nutku je rano za procenu o tome u kojoj oblasti ćemo investirati. što već sada kontinuirano dokazujemo. Živić: Izvesno je da će Salford osta60. snim od 66 procenata.89 Holcim ti u Srbiji. Sloveniju. objedinjuje Zaječarsku. 44 odsto kapitala u Bambiju koji je Brend „Knjaz Miloš“ je najprodavanija takođe u vlasništvu investicionog gazirana mineralna voda u Srbiji sa trfonda Salford. Sve ovo zajedno bi trebalo da rezultira uspešnom prodajom. a pre nekoliko meseci smo počeli izvoziti „guaranu“ u Ukrajinu. koji sada. kao pravno dva sa 18 odsto tržišnog učešća. a zovanu službu prodaje i najveću districeo posao bi trebalo da se završi butivnu mrežu u svojoj kategoriji sa vido kraja 2009. Na ukupnom Posle „prepakivanja“ vlasništva u tržištu voda „Knjaz Miloš“ ima 33 odsto Knjaz Milošu. Skorašnja preuzimanja u Srbiji Duvanska industrija Niš Apatinska pivara Pivara Čelarevo Beopetrol Cementara Novi Popovac Cementara Beočin Vlasinska rosa Knjaz Miloš Prošlogodišnji neto prihodi su bili veći Na prodaju i Imlek i Bambi od 81 milion evra što je rast za 25 odsto u odnosu na godinu ranije. Subotička mlekara gaziranih voda i danas predstavlja broj i Imlek. uložio oko 40 miliona evra. „Knjaz Miloš“ je tržišno orijentisana kompanija sa brendovima koji su lideri ili pretenduju da to i budu u svojim kategorijama. Kakvi su planovi za ovu godinu? S. energetskih napitaka sa 70 odsto tržiš„U pitanju je vrednost imovine i nog učešća. u narednih godinu najveću stopu rasta u odnosu na preti po dana.000 frižidera na terenu. Guaralice. je nedavno predsednik Salforda Dosad je „Salford“ u „Knjaz Miloš“ Slobodan Petrović. dobiće i ostale njegove hodnu godinu u svojoj kategoriji nefirme Bambi. i na domaćem tržištu i u regionu. Jedan deo ide u Albaniju.18 Ekonomija i društvo BR. a uzimajući u obzir sve eventualne buduće prihode koje jedna takva kupovina može da donese.

ali i mnoge druge zemlje. kakvih u Srbiji danas nije malo. nego i Srbe. a posebno one koje nose brutalnu simboliku. da najvećem zločincu XX veka koji nije ubijao samo Jevreje. To je zemlja u kojoj je nacizam vladao i koji je doveo do tragičnih događaja za samu Nemačku. razmatrao tri stvari. „Hitler ostaje!“. ali je intervju objavio integralno. svaka reminiscencija. Uprava hotela je najavila da će slika biti uklonjena. Najnoviji deo u razvoju ove priče stigao je posle posete ambasadora Izraela Artura Kola vlasniku hotela i najavi da će slika nacističkog vođe završiti tamo gde joj je i mesto – u nekom mračnom podrumu. u apartmanu 501 beogradskog hotela Mr. Bio bi to kraj jedne bizarne priče. Mihael Fridman je podneo privatnu tužbu protiv Malera. Reminiscencije na Hitlera u Nemačkoj u neku ruku nisu ni strane. Taj potez izazvao je žustru debatu u Nemačkoj i izjašnjavanje svih političkih stranaka i javnih ličnosti o ovoj temi. Izraelski ambasador je predočio vlasniku hotela. 415 | 5. smatra se otpadničkom i neprihvatljivom u „glavnom toku“ nemačkog političkog i intelektual- nog života. marketing. bile su prve reči zaključka o odluci koju je usvojio Upravni odbor hotela. ekonomski element i interes celog hotela. onako kako je i obavljen. Herr Fridmann!” – uzviknuo je jedan od ideoloških vođa nemačkih neonacista Horst Maler pri susretu sa jednim od medijski najpoznatijih nemačkih Jevreja Mihaelom Fridmanom. navodno. ni čudne. ali i širom sveta. Mada neonacistička partija nije zabranjena i redovno učestvuje na parlamentarnim izborima. Dušimiru Zabunoviću. kada je ovaj trebalo da ga intervjuiše za nemačko izdanje magazina Vanity Fair. Kakvog smisla onda ima izlaganje slike Adolfa Hitlera u poznatoj uniformi iz nacističke Nemačke. Na osnovu ta tri kriterijuma pro- foto: Branislav Ješić . uključujući Srbiju. MAJ 2008 | Hotelijerstvo u Srbiji Zablude marketinškog Hitlera Apartman sa slikom nacističkog diktatora u beogradskom hotelu Mr. Upravni odbor hotela je prilikom odlučivanja o skidanju slike. President doveo je do brojnih kontroverzi i debate o tome gde se nalazi granica između marketinškog trika. List je ovaj pozdrav stavio i na naslovnu stranu na kojoj je najavio ovaj intervju. igra s provokacijom koja vređa osećanja brojnih žrtava nacizma i u Srbiji.20 Ekonomija i društvo BR. poslovne domišljatosti i istorijske revizije i podsticanja neonacističkih pokreta Vesna Lapčić “H eil Hitler. nije mesto na zidu sobe luksuznog hotela. te je najavljena i konferencija za štampu. President.

Milan Kučan. a ne 27. President” i niški ljubitelji „svastike” ne bi o Hitleru sudili „na onaj način”? „Činjenica je da je Hitler ubio šest milona Jevreja.| 5. pa i savremenici Vladimir Putin. U selu pored Niša skupili su se poštovaoci Hitlera da proslave njegov rođendan.. filmova. jer imamo portrete i Staljina. Agencija za privatizaciju je poništila kupovinu fabrike “Minel Elvo” pošto kupac nije ispunio svoje obaveze i oduzela je posle osam meseci. mart i puč. ali da „svako ima pravo da gleda na Hitlera na jedan ili drugi način“. zašto onda hotel „Mr. zapravo. Taj njegov čin je izazvao prve napetosti u koaliciji DOS. Zabunović kaže da oni ne veličaju Hitlera. 21 cenjeno je da slika treba da ostane “dok se ne ostvare sve rezervacije koje su napravljene do sredine aprila”. Ako je to tako. Kragujevac. Niški pozdrav „Heil Hitler! Sieg Heil!” samo je ruralni odjek sofisticiranije reinterpretacije istorije intelektualnih krugova. nakon toga. Zabunović se izvinio svima koje je povredio postavljanjem ove slike i najavio njeno uklanjanje. Paradoksalno za Srbiju.. kako samo pravo kaže. Javnosti je postao poznat kada je 5. Banjica i Staro sajmište to izgleda sasvim perverzno.“. Dvajt Ajzenhauer. 415 Ekonomija i društvo U Evropskoj uniji je strogo zabranjeno veličanje lika i dela nacističkih lidera i simbola. Nadam se da ovaj zahtev neće uticati na pojavu zahteva za skidanje drugih slika. onda nestaje i žrtva. a nekada uzorno preduzeće sasvim je ruinirano. sa naoružanim ljudima preuzeo glavnu carinsku upravu u Beogradu kojom je do tada rukovodio Mihalj Kertes. održan i prvi seminar o mobingu (zlostavljanju na poslu). pojavili su se i oni koji na Hitlera gledaju „na drugi način”... Poslovna biografija Dušana Zabunovića je takođe provokativna. iz knjiga. U zemlji u kojoj još uvek postoje stratišta kao što su Kraljevo. Puni samosažaljenja oni danas tvrde da bi istorijski trebalo ceniti Trojni pakt. ako nestane ubica. Kastra“. Pre hotelijerskog slučaja. rekao je Zabunović. Tu su brojne istorijske ličnosti: Margaret Tačer. Saopšteno je još da je “odluka neopoziva”. ali to ne znači da je zakon jedini podsticaj za ovakav potez. Provokativna karijera Sagovornici iz Turističke organizacije Beograda veruju da su vlasnika vodili marketinški i provokativni razlozi. Fidel Kastro. oktobra izve- . Vinston Čerčil. Čaušeskua. „Naša odluka da skinemo portret. Kiro Gligorov.. Posredno je saopšten da je. Ali. te da bi marketing i “interesi celog hotela” bili podređeni u ovakvom odabiru prioriteta. U ovoj fabrici je. je “dizajn hotel” u kojem šezdesetak portreta predsednika ima svoje mesto na zidovima apartmana. što nije slučaj u Srbiji. koji se nalazi u Karađorđevoj ulici. Istina je da u Srbiji nema zakona koji bi bio osnova za prinudno uklanjanje Hitlerovog portreta. Silvio Berluskoni. ali da će se se sačekati da se za to “ukaže momenat”. o čemu je 8. Možda onda treba da ga izbacimo iz muzeja Madam Tiso. ali i predsednici iz regiona Stjepan Mesić. Hotel Mr. čim nam se ukaže prilika je trajna. Agencija za privatizaciju ceo slučaj prijavila je Upravi za borbu protiv organizovanog kriminala. oktobra 2000. ekonomski motiv bio presudan. MAJ 2008 | BR. Dušimir Dušan Zabunović vlasnik je firme MPS Group i iza sebe ima dug staž privatnog preduzetnika.. President. zapitao se Zabunović. Ernesto Če Gevara.

Ako je ideja tog hotela da postavlja portete predsednika mnogih država. mada se i o njemu pisalo kao o “Đinđićevom kumu”. ili dajemo određene preporuke. Njegovo ime ponovo postaje aktuelno 2006. Ako treba da se takmičimo u morbidnostima. Zanimljivo bi bilo znati šta bi to nekoga motivisalo da poželi da spava sa Hitlerom iznad glave i kako izgleda ta lič- nost. godine izjavljuje da su se u “Zabunovićevoj poslovnoj zgradi održavali sastanci masona Dragana Maleševića Tapija”. Može da se razjasni šta je to što u istoriji vredi. na primer. navodi se da je Zabunović poslovao sa Markom Miloševićem odnosno da mu je davao procenat od prodaje cigareta.22 Ekonomija i društvo BR. Mada. “U tom smislu slika najpoznatijeg naciste u istoriji na zidu hotelske sobe nije samo neslana šala i marketinški potez već pokazatelj opšte društvene klime”. ali kako drugačije objasniti ovu vrstu idiotluka”. ne mogu mnogo uticati na one koji iznajmljuju sobu 501. “Teško se može govoriti o postojanju određenog i jasnog profila osobe koja bi u tako nečemu nalazila zadovoljstvo. nakon hapšenja Zabunovića. Marketinški ekspert Voja Žanetić kaže da čak i negativni medijski napisi o postavljanju Hitlera u isti rang sa recimo Gandijem i Mendelom.1 milion dinara. MAJ 2008 | stio i dopisnik “Njujork Tajmsa” iz Beograda Stiven Erlanger. Zabunović je bio priveden istražnom sudiji Okružnog suda u Beogradu zbog sumnje da je kao direktor MPS Group od 10. ali da ju je neocarinjenu prodao čime je izbegao plaćanje 3. a šta ne. Umetnički i marketinški ugao Već prilikom otvaranja hotela. od cele ove uvrnute stvari. Ipak. Na Kertesovom mestu zadržao se svega 24 časa. kaže Ljiljana Čerović iz Turističke organizacije Srbije. Srđan Marković slikar i predsednik umetničkog saveta Udruženja likovnih umetnika Srbije kaže da su se Hitlerovi portreti. smatra psiholog Nebojša Đokić. kaže on. On dalje objašnjava da bi bilo zdravorazumski pretpostaviti da će neko izabrati tu sobu na osnovu ličnih preferencija. Psiholog Nebojša Đokić se slaže da bi pojavu trebalo posmatrati u širem društvenom kontekstu. Ako ima tražnje biće i ponude. onda to nije problem“. mogli bi da se nude sapuni iz Aušvica. Mi možemo da imamo stav. Ja se sa tom vrstom promocije ne slažem i slažem se da portret treba ukoloniti. Zabunović nije želeo da govori za tu emisiju. Činjenica da neko u tome vidi nešto zanimljivo može biti znak najrazličitijih stvari i proizvod najrazličitijih motiva. portretima koji takođe imaju svoje mesto u ovom dizajn hotelu. foto: Dragan Milošević . ponuditi “tečnog Jevreja” kao kupku. Ako Hitlerov portret može da bude atrakcija u Srbiji. ali da bi tužilac trebalo da ispita da li taj potez potpada pod nacističku propagandu. „Ne treba peruveličavati značaj ovoga. dok su dnevne novine Glas javnosti u septembru 2002. ali ne i da preduzimamo korake. Zvuči morbidno. „Delo treba posmatrati u kontekstu. napravljeni od ljudskih kostiju i kože. Bilo bi neozbiljno tako izdvojenu pojavu dovoditi u vezu sa opštim ponašanjem i stavovima te osobe”. zašto se u toj izokrenutoj logici ne nađe mesto i za Antu Pavelića? Ili. Ona navodi da postojanje hotela sa Hitlerovim portretom u Beogradu ne može negativno uticati na ugled zemlje. Vojislav Šešelj u intervjuu 2002. do 28. Međutim. prema čemu možemo da osećamo ravnodušnost. Ti portreti su bili. Međutim. postavljanje slike se više kosi sa moralnim normama nego zakonskim. ali je negirao sve navode. onda je odgovor potvrdan ukoliko vas zakon ne sprečava u tome i ukoliko vam se ne gade takvi gosti koji iznajmljuju tu sobu“. koja je istraživala šverc cigareta tokom devedesetih. U razgovoru za „Ekonomist” Žanetić navodi da stavljanje Firerovog portreta na zid nije veličanje zločinca. A da li postoji mogućnost da se Firer vrati u apartman 501 ili neki drugi. ali iz ugla buđenja fašističke. ili želeti nekog da impresioniraju pa makar i na taj način. ali nikad se ne zna“. klamirati nešto ružno. nabavio softversku opremu kao osnovno sredstvo za rad. nacističke i druge diskriminatorske ideje. koja je. rečeno je. decembra 2001. povredila osećanja ljudi. žele da budu neobični pred sobom i drugima. kaže Đokić. može biti neke koristi. u „sremskokarlovačkoj školi” slikanja. misli Marković. u emisiji B 92 Insajder. Kako stavljanje Hitlerove slike ne diskriminiše nikoga ovo delo ne bi moglo ni da se zakonski sankcioniše. ne samo u Srbiji. navodi Čerović. Čak i kada za neko vreme Hitlerov portret ode u magacin. U septembru 2002. zaključuje Đokić. kaže Voja Žanetić i dodaje: “Meni je to odvratno. kao umetnička dela. vlasnik hotela odgovara: „Verovatno neće nikad. zašto ne bi to moglo da bude prihvatljivo još više i za Hrvatsku? Čak i ne hoteći. Slike su proizvedene. ima onih koji. pisale o bombaškom napadu na poslastičarnicu “Aca” i dovele ga u vezu s njim. marketinški i „umetnički” razlozi su istaknuti kao opredeljejući za izbor enterijera i slika u apartmanima. po njegovim rečima. Ili. Ako stavljanje slike Hitlera nije sankcionisano zakonom onda s te strane ne postoji problem. Profil gostiju koji rado biraju apartman 501 nije lako opisati. Očito je vlasnik hotela to uradio u marketinške svrhe”. već Ustav repulike i Krivični zakon zabranjuju diskriminaciju po svim osnovima. „Verovatno postoji hiljade ljudi u svetu koji drže Hitlerovu sliku iznad kreveta. već može izazvati samo pojedinačne reakcije. 415 | 5. po njegovim rečima. i u tom slučaju nije važno šta se postavlja već u kom kontekstu se postavlja. a prema čemu gnušanje. Vlasnik je postigao cilj da se piše o njegovom hotelu”. kako je istakao i sam vlasnik. komentar na nemačko nasleđe. u Srbiji ne postoji zakon koji direktno sankcioniše neonacističko delovanje i propagandu. Ako je pitanje da li se može re- Moralna načela “Pitanje uklanjanja Hitlerovog portreta nije u ingerenciji Turističke organizacije Srbije i Turističke organizacije Beograda. počeli pojavljivati po galerijama Zapadne Nemačke još krajem sedamdesetih godina.

za period od 2008. 2. U Ministarstvo finansija smatraju da je nova procena MMF-a rasta od četiri odsto za 2008. pri tome. a u sledećoj godini pet odsto. primera radi. pre svega u industriji. MMF ukazuje i da u tranzicionim privredama postoji čvrsta veza između strukturnih reformi i potencijalnog rasta. Hrvatski BDP bi. priznaje da se ekonomski i finansijski rizici po ostvari- vanje ekonomskih rezultata povećavaju.058 7. Generalno. kraj perioda. pak. Analitičari MMF-a procenili su. značajno razlikuje od zvanične projekcije ovdašnjih kreatora ekonomske politike.3 odsto.103 6.0 4. a sledeće nešto manji (5.354 5. što može bitno doprineti smanjenju postojećih spoljnih debalansa. bar kada je o 2008.125.0 Izvor: Memorandum o budžetu za 2008. pre svega su potezi na planu makroekonomske politike usmereni ka strukturnim reformama. što uvećava rizik od “snažnog prizemljenja”.5 odsto na šest odsto. kaže Guzijan dodajući da je Ministarstvo finansija već predvidelo usporavanje ekonomskog rasta u 2008. godinu. godinu niska. 2. tako i domaći (rast inflacije. do 2010. finansija . godine trebalo da popravi ovaj rezultat i ostvari rast bruto domaćeg proizvoda za šest odsto.485. tako.573 6. koji bi 2009. kaže da su u prvom kvartalu ove godine već ostvareni pozitivni rezultati.5 odsto. ali po nižim stopama od dosadašnjih u prethodnih nekoliko godina. Najveća stopa rasta u regionu zapadnog Balkana očekuje se u Crnoj Gori. trebalo da ostvari privredni rast od 5. godine. dok ce procena inflacije biti revidirana naviše“. Nakon prošlogodišnje suše. međutim. trgovini na malo i turizmu gde su stope rasta iznad šest odsto.5 5. godinu.7 6. Ukoliko bi se ovakve prognoze obistinile bio bi to skoro upola manji rast u odnosu na prethodnu godinu (7.6 2007.128. da će Srbija tokom ove godine ostvariti privredni rast od četiri odsto. Janko Guzijan. koja bi ove godine trebalo da ostvari rast od 7. i dalje bi bio veći nego. godine. Memorandum o ekonomskim i fiskalnim politikama za period 2009-2011 je u pripremi i zakonski rok za njegovo usvajanje je 15. u % 2.5 odsto).0 2009. Procena inflacije biće promenjena i uvećana M eđunarodni monetarni fond (MMF) objavio je sredinom aprila prognozu privrednog rasta Srbije u ovoj i narednoj godini. godišnje stope realnog rasta Inflacija.24 Ekonomija i društvo BR. analitičari MMF-a su. ali manji i u odnosu na period od 2001.3 4. sa 7. kako spoljni (kriza na finansijskom tržištu u Americi i Britaniji. istina.0 8. ali je startna osnova privrede Srbije u odnosu na EU neuporedivo niža i biće potrebne decenije da bi je sustigla. 415 | 5. mlrd dinara (tekuće cene) BDP po stanovniku.8 3. koja se.5 4.779. godinu od šest odsto. 3. „Zato ćemo bliže pratiti kretanja makro pokazatelja i obaveštavati javnost ukoliko dođe do revizije pokazatelja“. godini procenjuje rast od 4. državni sekretar ovog ministarstva.5 odsto.5 2008.0 6. uključujući i veoma visoke deficite u bilansima tekućih plaćanja i rast spoljnog duga. predvidela je prosečni godišnji rast BDP od 6. u Evropskoj uniji. MMF za većinu zemalja u tranziciji predviđa dalji privredni rast. godini).454. ipak. tako da dosledni reformski potezi mogu usmeriti ključne privredne resurse u sektor spoljnotrgovinskih proizvoda.5 5. dok se za Makedoniju u 2008.2 odsto. godini u odnosu na prethodnu sa 7. ove godine za većinu zemalja u okruženju predvideli brži rast nego u Srbiji.0 5. godini reč.609 6. a ne četiri odsto kako je to procenio Međunarodni monetarni fond. U mnogim tranzicionim evropskim zemljama analitičari MMF-a uočili su brz rast spoljnog debalansa. maj.4 odsto). da bi se na taj način što pre prevazišli postojeći debalansi.4. Min.5 u 2009. u EUR BDP (%).3 odsto (i to šest odsto u 2008. Prema makroekonomskim projekcijama Vlade Srbije do 2010. najavljuje državni sekretar Ministarstva finansija. i povezano rast kamatnih stopa). očekuje se i da će poljoprivreda rasti bar deset odsto u ovoj godini. godinu u odnosu na 2007. Projekcija privrednog rasta Srbije 2006. Među merama koje stručnjaci MMF-a preporučuju zemljama s rastućim deficitima.3 odsto. i 2010. naime. Ministarstvo finansija Srbije već predviđa usporavanje ekonomskog rasta u 2008. godini i po 6. Bosna i Hercegovina bi ove i naredne godine. zastoj investicija i rast političke neizvesnosti). MAJ 2008 | Raskorak u procenama MMF i Ministarstva finansija Srbije Potcenjena privreda povećanih rizika Biljana Korica Vukajlović Ministarstvo finansija Srbije ne odstupa od svoje procene da privredni rast ove godine biti šest. Neće biti izmenjene procene ekonomskog rasta za 2008. ove godine trebalo da ostvari nešto veći rast od Srbije .5 na šest odsto godine trebalo da uspori na četiri odsto. 3. Guzijan. godine kada je prosečna godišnja stopa rasta iznosila 5. do 2006. BDP. „To je inače i sadržano u trogodišnjem Memorandumu usvojenom krajem 2007. U analizi kretanja evropske ekonomije. među kojima je i Srbija. spoljnog deficita.0 2010. Napredni(ji) region Rast od četiri odsto. dok bi 2009.

koje se postavljaju u bazene sa vodom. MAJ 2008 | Neslavni rekord Poslednji u navodnjavanju Srbija je na začelju u Evropi po površini koju navodnjava. „Teško je organizovati savremen sistem za navodnjavanje na malim posedima. Zakon o udruživanju u svrhu navodnjavanja – ne postoji Bojana Stamenković ada dođe do velikih suša i nedostatka vode. Relativno dobru pokrivenost sistemima za navodnjavanje imaju i Mačva. kaže da već duže vreme koristi sistem za navodnjavanje na svom imanju i da je on za povrtarsku proizvodnju gotovo neophodan. u našoj zemlji se navodnjava svega 30-40 hiljada hektara. održavanje i korišćenje zahteva profesionalni menadžment i obučene radnike”. poljoprivrednik iz sela Trbušca kod Šapca. Sistemi Branko Simeunović. 1991). predstavlja svega jedan odsto obradivih površina. Takav slučaj je prikazan u slučaju FI 2. što odgovara iznosu potrebnom za izgradnju savremenih sistema za navodnjavanje na površini od oko 200. Za sistem “kap po kap”. Svetska projekcija je da će se u budućnosti proizvoditi 60 odsto hrane u ovim sistemima. soja i šećerna repa) u Srbiji premašili 500 miliona evra. koji mi poljoprivrednici ovde najviše koristimo. oprema za navodnjavanje bila bi zajednička. naša zemlja je na poslednjem mestu u Evropi po površini navodnjavanja. kaže Goran Nikolić K iz Instituta za vodoprivredu “Jaroslav Černi” i dodaje da se ne može govoriti o organizovanoj primeni navodnjavanja u Srbiji. ističe Nikolić. jer u Srbiji skoro da ne postoje sistemi za navodnjavanje. To je ujedno i najskuplja varijanta. Rascepkani posedi „Nažalost. U svetu je navodnjavanje doživelo snažan razvoj u proteklom veku i poraslo je sa 50 na 250 miliona hektara.000 hektara. i pojeftinjenje bi iznosilo do 50%. I dok se u zemljama u okruženju navodnjava skoro trećina obradivog zemljišta. pa su zato kanali ubrzo obrasli u korov i trsku. koji je trebalo da navodnjava čak 510. svojevremeno. ali to nije dalo očekivane rezultate. samo za ratarske kulture (pšenica. suncokret.000 hektara. trenutno nije u upotrebi. Naime. zatim filteri za prečišćavanje vode. dovod vode bi mogao biti značajno redukovan. Uvođenje sistema za navodnjavanje skupo za poljoprivrednike. U Vojvodini se navodnjavaju najveće površine. i to je slučaj prikazan kao FI 4. 415 | 5. pojeftinjenje bi iznosilo i do 75 odsto. bespovratno ulagala u sisteme za navodnjavanje. ne preostaje ništa drugo nego da gledaju u nebo i prizivaju kišu tokom sušnog perioda. a mnogi sistemi ostali su neiskorišćeni. Ako bi se voda dopremala do četiri susedne parcele. Postojali su različiti planovi za uvođenje navodnjavanja.” On dodaje da ima puno onih proizvođača kojima je uvođenje ovog sistema i dalje jako skupo. Procenjuje se da su gubici u sušnoj 2000. tako da se uz sisteme navodnjavanja proizvodi oko 40 odsto potreba u hrani. godini u odnosu na povoljnu godinu (npr. i pored toga što čuveni kanal Dunav-Tisa-Dunav. jer voda mora biti hemijski čista. što zajedno sa baštama koje se navodnjavaju. a ni oni postojeći nisu dovoljno iskorišćeni. Srpskim poljoprivrednicima. s obzirom da svaka parcela dobije vodu kako to pravila slobodne distribucije nalažu. “U ovom kraju su veća gazdinstva su pokrivena sistemom za navodnjavanje. Ukoliko bi došlo do ukrupnjavanja parcela i dve susedne parcele zajednički iskazale svoj zahtev za vodom. međutim. Tim pre što je moderna tehnoloKako smanjiti troškove gija skupa i sofisticirana. i trake za navodnjavanje. kukuruz. ali nisu popularisali njegovu upotrebu u poljoprivredi. . a pravilna primena. okolina Leskovca i Negotinska nizija.26 Ekonomija i društvo BR. Naša država je. FI 1 odgovara situaciji u kojoj se voda doprema do centra svake pojedinačne parcele. a najlošija situacija je u Šumadiji i Pomoravskom okrugu. ne može se ostvariti uspešna poljoprivredna proizvodnja bez navodnjavanja. potrebne su velike pumpe. navodnjavanje kod nas nije razvijeno i o njemu se priča tek kada nastupi suša”. kojih je najviše kod nas. pa ga zato i ne koriste.

Zato bi prioritet u razvoju ove oblasti trebalo da bude obnova postojećih i izgradnja novih malih i velikih sistema. godine. “Država u prethodnom periodu nije pomagala sitnim proizvođačima. Na taj način bismo kao rezultat dobili stvaranje zakona ili podzakonskog akta koji bi regulisao ovu oblast”. jer sitni proizvođači navodnjavaju iz vodovoda ili iz živih tokova. MAJ 2008 | BR. Prema ovim planovima. Planiran je prosečni godišnji tempo izgradnje novih sistema za 16. u periodu od 2010-2020. . On smatra da navodnjavanja u Zbog suše 2000. Intenzivan razvoj navodnjavanja. ističe Branko Simeunović. zahteva i adekvatno prilagođavanje strukture prehrambene industrije. 415 Ekonomija i društvo Srbiji ima više nego što je registrovano. što nije prijavljeno i dodaje da takva pojava nije dobar način razvoja ovog sistema. Zato je jedini održiv model. teško da se situacija sa slabim korišćenjem sistema za navodnjavanje može poboljšati. Ministarstvo poljoprivrede će. samo na ratarskim kulturama izgubljeno oko 500 miliona evra u odnosu na rodne godine u Srbiji imamo razbijenost parcela. od 22. u okvi- ru kojeg postoji i mogućnost osnivanja ovakvih udruženja.| 5. Ovakav pristup zahteva i transformaciju prehrambene i pratećih industrijskih grana. godine bi trebalo da površine pod sistemima za navodnjavanje u Srbiji obuhvataju 765. potrebna oprema ostala skupa”. u periodu od 2000. odnosno kada poljoprivrednik dostavi račun. Kod nas ne postoji Zakon za udruživanje u svrhu navodnjavanja. “Za razvoj navodnjavanja potrebno je stvoriti ekonomske i organizacione okvire da se celokupna poljoprivreda transformiše u skladu sa primarnom proizvodnjom putem navodnjavanja. a mi 27 Pomoć države Vodoprivrednom osnovom Republike Srbije data je dugoročna projekcija razvoja navodnjavanja do 2020 godine. pod uslovom da je domaćinstvo prijavljeno. da se sitni proizvođači udružuju. Država je tek nedavno počela da daje kredite za navodnjavanje. godine. naravno. Ali za mnoge je i pored kredita. Smatra se da se navodnjavanjem prinosi povećavaju i za 3050 odsto.000 hektara. sa povećanjem poljoprivredne proizvodnje. realizovati projekat Rehabilitacija sistema za navodnjavanje i odvodnjavanja. Samo tako je moguće ostvariti prave ekonomske efekte i opravdati ulaganja u izgradnju ovih sistema “. u saradnji sa Svetskom bankom. objašnjava Žakula. refundira mu se deo novca u iznosu od 40 procenata. koji se inače primenjuje u svetu. ističe Goran Nikolić. odnosno. do 2020. Stručnjaci kažu da je razvoj sistema za navodnjavanje uslov za povećanje proizvodnje hrane.2010. “Bez pomoći države.000 hektara. Da Ministarstvo poljoprivrede od nedavno daje subvencije za zalivne sisteme potvrđuje i Dmitar Žakula iz Republičke direkcije za vode.000 hektara. godine.

koju neki nazivaju i magistralom smrti. onemogućilo je da se projekat realizuje. na koju ne bi uticala takva saobraćajnica.28 Ekonomija i društvo BR. međutim. brzina saobraćaja je mnogo veća na autoputevima. kaže Mitrović. Njegovom izgradnjom bio bi ubrzan rast čačanske privrede za 50 do 60 odsto. a tadašnje društveno uređenje nije poznavalo i priznavalo koncesiju kao način finansiranje izgradnje kapitalnih infrastrukturnih objekata. veliki deo Čačana ipak zastupa stav da autoput ili bilo koja investicija od opšteg interesa ne može i ne sme biti deo ničije predizborne kampanje. Usvajanjem Prostornog plana odlučeno je da trasa autoputa od Beograda do južnog Jadrana ide preko Mladenovca. a takva saobraćajnica značajno utiče i na ekologiju. razrešene su sve dileme koje su se odnosile na trasu budućeg autoputa. opštine preko čijih teritorija bi mogla da prođe ta saobraćajPodeljeni stavovi I nica započele su pravi “mali rat” u nastojanju da izdejstvuju odluku da autoput prođe baš tuda. od poljoprivrede do ekologije i turizma. od kad je u srpsku Vladu ušao ministar Velimir Ilić koji dobar deo svog političkog marketinga zasniva upravo na tom projektu. Sa stanovišta bezbednosti apsurdno je govoriti o prednostima autoputeva na kojima su saobraćajne nesreće veoma retke dok se na Ibarskoj magistrali. 415 | 5. sve završilo na ideji. Kada sa čačanima razgovarate o stavu dela vojvođanskih političara da autoput Horgoš . Autoput bi predstavljao ključni faktor kad je reč o investicijama i smanjenju broja nezaposlenih. čija bi gradnja za privredu ovog dela Srbije predstavljala nemerljiv podsticaj. krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog veka. zbog čega smatram da bi izgradnja autoputa preporodila ovaj deo Srbije u svakom pogledu”. intenzivno govori poslednjih nekoliko godina. taj grad je ‘u centru sveta’. Značaj Još tada je procenjeno da bi izgradnja takve saobraćajnice bila od višestrukog značaja za Čačak i lokalnu privredu. budući da tadašnja država – SFRJ. Onog trenutka kad su javnosti. udesi dešavaju svakodnevno. Tek 1994. U tome da je autoputneophodan ovom delu Srbije svi se slažu. kao ni Republika Srbija. Viši savetnik organizacione jedinice Čačak u kraljevačkoj regionalnoj privrednoj komori Gorana Tanasković naglašava da bi sama gradnja imala velikog uticaja na čačansku i privredu Moravičkog okruga. ideja o modernoj saobraćajnici od prestonice do južnog Jadrana datira još od vremena završetka pruge Beograd – Bar. u velikoj meri bi se rasteretio i saobraćaj u gradu. i smatraju da se izjave vojvođanskih političara mogu posmatrati kroz prizmu političkog marketinga. Preljine. Velimir Mitrović tvrdi da ne postoji ekonomska oblast. kaže bivši predsednik čačanske opštine i republički poslanik Rodoljub Petrović. godine usvajanjem Prostornog plana Republike Srbije. čime je izgradnja autoputa od Beograda do Požege dovedena u pitanje. s obzirom na to da su iskustva iz zemalja u regionu pokazala da se u zonama autoputeva najviše investira. budući da je realno očekivati da veliki broj firmi iz ovog dela Srbije bude angažovan na izgradnji. ako se o izgradnji autoputa od Beograda do Požege. ako bi uspeo da zasluge za realizaciju projekta pripiše sebi”. Ekologija u bezbednost Opštinski menadžer i jedan od autora Lokalnog akcionog ekološkog plana. na žalost. dodajući da bi ta saobra- ćajnica za čačansku i privredu ostalih opština koje bi se našle ili gravitirale prema trasi autoputa. zbog čega se obilaznica oko Čačka “pretvorila” u prometnu gradsku ulicu. Osim što bi se autoputem znatno ubrzao saobraćaj prema Beogradu i dalje prema Novom Sadu i Mađarskoj. da bi se pre nekoliko godina ministar Velimir Ilić dosetio da bio mu gradnja autoputa oko koje smo se tada složili mogla doneti političku korist. Kad je reč o značaju autoputa Beograd – Požega u Čačku se svi slažu da bi on u mnogome doprineo razvoju čitavog regiona. Uglavnom se. pa dalje do Bara. kao deonici autoputa Horgoš – Požega.Požega Ključni podsticaj invesicija Aleksandar Arsenijević Od kad je Vlada Srbije odbila da produži rok koncesionaru za pribavljanje bankarskih garancija. uz maksimalno anagažovanje lokalnih političara iz Čačka i Gornjeg Milanovca. „To što se dogodilo devedesetih godina. Međutim kada razgovarate o načinu na koji deo Vlade Srbije želi da realizuje ovu investiciju. primetna je nervoza među vlasnicima čačanskih građevinskih i transportnih firmi. Užica i dalje prema Crnoj Gori. dok je po drugom idejnom rešenju autoput trebalo da se gradi preko Mladenovca i Preljine prema južnom Jadranu).Beograd ne treba da ide dalje od prestonice. nisu uspele da obezbede novac za gradnju. na kojima su kolone i zaustavljanja veoma retki. dobila pun značaj samo ukoliko bi se njom povezala i Crna Gora. . budući da je Ibarska magistrala iz godine u godinu sve opterećenija. koje su verovale da će biti angažovane na izgradnji autoputa. Istovremeno. suočićete se sa podeljenim mišljenjima u zavisnosti kakvu političku opciju podržavaju vaši sagovornici. MAJ 2008 | Čačani o zastoju gradnje autoputa Horgoš . prezentovane moguće trase autoputa (jednom opcijom je predviđeno da ta saobraćajnica bude izgrađena preko Obrenovca i Valjeva do Požege i Užica. „Kad autoput prolazi na sedam kilometara od grada.

U svakom slučaju. ali bi u tom slučaju Narodna banka Srbije intervenisala i u srednjem roku ne može doći do drastičnih pomeranja kursa. čime je izgradnja autoputa od Beograda do Požege dovedena u pitanje. po oceni Andrije Stanića generalnog direktora kompanije Autoprevoz Čačak. jer će doći do još većeg priliva kapitala. Ako bi se tražila prosečna cena zemljišta. Priliv kapitala i strane investicije nisu u potpunosti stali. „Ne samo da bi se za kraće vreme putovalo do Beograda i dalje do Subotice. saradnik naučnog centra Privredne komore Srbije Odgovor Jačanje dinara tokom aprila posledica je mera Narodne banke Srbije. Da bi se stabilnost održala važan je ishod izbora. Stabilnost dinara nije neočekivana. već bi se to odrazilo i na naše troškove kao što su gorivo i amortizacija na koje trenutno odlazi znatno više novca nego na putarinu. ona bi se kretala između 50 i 100 evra po aru”. Obični građani se. kao i čitavog niza drugih gorućih komunalnih i infrastrukturnih problema. jer ako u ovim uslovima opstaje. Trenutno stanje sa dinarom je realno.8 odsto.9 odsto). dinar je bio nominalno oslabio prema evru u periodu januar-mart 2008. zbog svega što je pratilo ovaj projekat. a da će. od privatizacije do dolaska novih stranih investicija. zbog čega kod većine i preovlađuje neverica da će se ovaj projekat realizovati u dogledno vreme. Bonaca na tržištu nekretnina Sama najava gradnje infrastrukturnih objekata kakav je autoput po pravilu utiče na tržište nekretnina. Pitanje je koliko će mera Narodne banke Srbije da se 10 odsto obavezne devizne rezerve konvertuje u dinare uticati na veću ponudu deviza na Međubankraskom deviznom tržištu. Naime. konvertovati u dinare. primetna je nervoza među vlasnicima čačanskih građevinskih i transportnih firmi. ukoliko stopa inflacije nastavi da raste dosadašnjim tempom (bazna inflacija trenutno iznosi 7 odsto na godišnjem nivou). I u narednom periodu. bez izuzetka.| 5. zbog mera Narodne banke Srbije. što bi ih izložilo deviznom riziku. nema razloga da dinar slabi. Dinar će jačati i zbog daljih dokapitalizacija banaka (pravilo da plasmani stanovništvu ne mogu biti veći od 150 odsto kapitala banke i čim priđu tom limitu. a samim tim će i domaća valuta jačati. „Možda je činjenica da se još sa preciznošću ne zna trasa budućeg autoputa uticala da za sada nema povećane ponude i tražnje na području za koje se pretpostavlja da će preko njega proći saobraćajnica. čiji je većinski vlasnik od jula prošle godine izraelski Kavim. kupio 40 kamiona putem lizinga. jer bi prilivi ino-kapitala ipak bili dovoljni za održivost platnog bilansa. banke moraju da se dokapitalizuju). sigurno će i tada. za sada tržište nekretnina u Čačku miruje. kažu u najstarijoj čačanskoj agenciji za promet nekretnina Viza. kad bude urađen ovaj put. aprila i na tržištu se našlo oko 200 miliona evra. Narodna banke Srbije je restriktivnim merama pokušala i uspela da stabilizuje stanje. posle velike napetosti kada je domaća valuta naglo padala. banke su intenzivno prodavale devize od 7. u najmanju ruku zbog mnogo brže veze sa Beogradom u kome po tradiciji studira veliki broj mladih Čačana. što je direktno uzrokovalo apresijaciju dinara. godine za 3. dok je u istom razdoblju realni bilateralni kurs dinar-evro oslabio za 1. i da sada ne zna šta će sa njima. koji je knjižen u dinarima. To bi značilo skuplje kredite u dinarima i manju mogućnost pristupa takvim kreditima. Predstoje i neke mere Narodne banke Srbije od jula. slažu da bi autoput mnogo značio za grad. zbog dejstva mera Narodne banke Srbije o adekvatnosti kapitala i načinu obračuna deviznog rizika. naročito zemljišta koje će se naći na trasi ili u zoni saobraćajnice. ali i je i dalje zapravo u devizama. I da nije bilo političkih problema stanje platnog bilansa i naše ekonomije bi svakako bilo težak problem. PITANJE NEDELJE Jačanje Pitanje Zbog čega je dinar naglo ojačao poslednjih dana? Goran Nikolić. direktno zavisi od izgradnje autoputa. Posle izbora se može desiti da kurs naglo skoči u slučaju da pobedi antievropska opcija. za sada srpska valuta deluje vrlo stabilno. kao i zbog sezonskih prihoda od izvoza. objašnjava Stanić. koja zavisi od niza faktora kao što su površina. koje se tiču deviznog rizika banaka. i taj trend jake srpske valute ostaće barem još dva meseca (inače. blizina puta i slično. banke će prodavati devize. . U suprotnom. koje su verovale da će biti angažovane na izgradnji autoputa. Čak se u gradu nezvanično može čuti da je jedan čačanski preduzetnik. iako su mnogi „izvori” evra za ovu godinu presušili. za to biti potrebno upola manje vremena”. Moguće je i pooštravanje monetarne politike. Prednosti jedne ovakve saobraćajnice možda najbolje ilustruje podatak da je sada potrebno tri sata od Čačka do uključenja na autoput Beograd – Zagreb. jer banke za ovu namenu mogu povući sredstva iz repo operacija na primer umesto prodaje deviza. Međutim ne nerešiv. ali i dotoka deviza zbog nekoliko dokapitalizacija banaka. tako da u tom smislu kurs ima osnova da bude na ovom nivou. jer su politička iščekivanja podigla kurs. pa će se jedan deo kapitala banaka u stranom vlasništvu. To što mnogima ipak smeta jeste politizacija tog. očekivano je bilo da kad se strasti smire dođe do vraćanja na stari nivo. 415 Ekonomija i društvo 29 Brži razvoj dela privrede koji se bavi javnim i teretnim prevozom. Od kad je Vlada Srbije odbila da produži rok koncesionaru za pribavljanje bankarskih garancija. MAJ 2008 | BR. Međutim.

bio bi postepeno rešavan u dužem vremenskom periodu. bio oko 100 evra mesečno. istovremeno. koji je oko 120 dinara mesečno. Zbog toga oni i presavijaju tabak. ukoliko se za restituciju zemljišta na kojem je objekat izgrađen niko ne bi javio. prvom delu objašnjenja niko ne veruje. „restaurira“ jadan izgled naših gradova i zatrpa sudove tužbama. Vlasnici objekata na denacionalizovanom zemljištu zadržali bi pravo svojine nad objektima i ostali zakupci zemljišta.stari“ vlasnici zemljišta već spremaju za sud. To što je tačno jeste da bi u slučaju direktnog dogovora vlasnika zemljišta i vlasnika objekta skoro uvek pravdu morao da „deli“ sud. koja je trenutno. a da bi u suprotnom.30 Reflektor BR. dok bi stari vlasnik postao „novi – stari“ vlasnik zemljišta. učestvovali bi na svojevrsnoj „lutriji“. dobili zemljište u svojinu. određivale lokalne samouprave. privatizacija gradskog građevinskog zemljišta. ili delova objekata. prema mojoj proceni. nerealne zakupnine za zemljište. kad je u funkciji „otvorenog bloka“ (gde objekat nema zemljište za redovnu upotrebu). Svi vlasnici objekata. Oduzeto gradsko građevinsko zemljište trebalo bi da bude vraćeno starim vlasnicima. Takođe. vlasnici (delova) objekata bi ostali zakupci zemljišta. s tim što će krajnji primalac biti različit. osim u slučajevima kad je izgrađeno ili je planirano za izgradnju objekata javne namene (putevi. Gledano sa šireg društvenog značaja to je sekundarna tema ovog zakona. dakle. Primarna tema je. Bolje rečeno. Tada bi gorepomenuti „dobitnici“ postali stvarni dobitnici. taman onoliko koliko je prosečan potrošač spreman da plati. Ali. nacrt zakona predlaže naturalnu restituciju gde god je to moguće. kako se tvrdi. a „gubitnici“ stvarni gubitnici. Objašnjenje je da će zakupnine biti tržišne pošto će lokalne samouprave biti i vlasnici i zakupci zemljišta u isto vreme. zamenio tržišnim. prema predlogu zakona. samo što krije jednu „minu“. i njihovi glasači. ili susvojinu. jer bi morali da plaćaju značajne zakupnine. što je ipak lakše nego da se izbori sa ogromnim brojem vlasnika objekata koji bi bes pokazali (u najboljem slučaju) slanjem u političku penziju. Lokalne samouprave se ipak biraju na izborima i zakupnine određuju po „meri” prosečnog potrošača. mnogostruko potcenjena. barem u Beogradu. što zbog stalnog rasta cena nekretnina što zbog profita koji preduzimači ostvaruju. koji su. i za nekih 10 do 20 godina možda bi se dostigle vrednosti za koje danas mnogi smatraju da bi trebalo da budu tržišne. te neće imati sukob interesa. Sreća će biti Pat pozicija Ideja ovakve privatizacije gradskog građevinskog zemljišta je da se zaštite sadašnji vlasnici objekata. najpošteniji način . To je ono na šta većina sadašnjih vlasnika objekata nije imala nikakav uticaj ili što nije mogla da zna. Upućeni će reći da bi „dobitnici“ dobili ipak samo simboličnu „nagradu“. a i nepravda koja pada u oči posle detaljnog čitanja predloga zakona. primali zakupninu za izgrađeno gradsko građevinsko zemljište koju bi. da zadrži sadašnje stanje i dodatno doprinese haosu u pravosuđu. dakle birači onih koji će zakon i usvojiti. „Novi – stari“ vlasnici zemljišta bi. Ovo objašnjenje je samo do pola tačno. MAJ 2008 | Restituciona lutrija Jedan od najvećih sistemskih problema našeg tržišta nekretnina. u međusobnom dogovoru vlasnika zemljišta i vlasnika objekta svaki „slučaj“ završio na sudu. ili susvojinu. koja je trenutno. zaista nasumična i zavisiće od toga da li je pređašnji vlasnik imao naslednika. Jedna od najvažnijih tema koja će imati dalekosežne posledice na tržište nekretnina i izgled naših gradova (a time i na sve ostalo) jeste zakon o denacionalizaciji i građevinskom zemljištu. Sa jedne strane će morati da se izbori sa tužbama prevarenih „novih – starih“ vlasnika. Zvuči pošteno i logično. Za utehu je da bi se cene zakupa zemljišta pod pritiskom „novih – starih“ vlasnika povećavale postepeno. a da se sa druge strane vlasnici obeštete pred celim svetom na. da li je firma koja je gradila objekat pošteno (po tržišnim cenama) otkupila zemljište ili je zemljište oduzeto. parkovi i sl. koji bi. Komentari na predlog tog zakona.naturalno. ili susvojinu. te kad je i pre nacionalizacije bilo u javnoj svojini. Rečju. a gubitnici oni koji dobiju pravo zakupa Nedoslednost. koji je prezentovan u maju 2007. ili se barem čini da ostvaruju. Sarukovodilac odeljenja procena King Sturge T ema nekretnina i tržišta nekretnina postaje sve aktuelnija u Srbiji.). gde su dobitnici svi koji dobiju zemljište u svojinu. retki su i uglavnom se tiču restitucije i obeštećenja starih vlasnika. a gubitnici oni koji dobiju pravo zakupa na zemljištu. Razmislio bih za koga da glasam na sledećim izborima ukoliko bi mi se trenutni zakup zemljišta za stan u kome živim. Ta „mina“ može da osakati srpsko tržište nekretnina na duži rok. a da „gubitnici“ nisu gubitnici. mnogostruko potcenjena Piše: Nebojša Nešovanović. ipak. samo je od pola tačno. godine. I tu se vidi jedan od najvećih sistemskih problema našeg tržišta nekretnina. zbog koga se „novi . jer će nastaviti da plaćaju to što su i dosad simbolično plaćali. Opravdano pitanje je zašto je to najveći problem srpskog tržišta nekretnina? . barem u Beogradu. Ukoliko zemljište na kojem je izgrađen objekat ima starog vlasnika koji se prijavio za restituciju. Ukratko. kao i dosad. zemljište ne bi trebalo da bude vraćeno ukoliko se stari vlasnici ne prijave za restituciju Mina u predlogu Prema predlogu zakona. jeste cena zakupa gradskog građevinskog zemljišta. Radi ce o ceni zakupa gradskog građevinskog zemljišta. jeste da bi vlasnici objekata. Vlasnici objekata bi učestvovali na svojevrsnoj „lutriji“ gde bi dobitnici bili svi koji dobiju zemljište u svojinu. Vlast je naizgled u bezizlaznoj poziciji. najveći deo zemljišta bi mogao da bude vraćen pređašnjim vlasnicima. To što je trenutno najveći problem tržišta nekretnina. 415 | 5.

što bi otvorilo na hiljade novih gradilišta u starim delovima grada. izbegli bi se problemi sa infrastrukturom koja sada treba da se „razvlači“ na ogromno područje. izgled gradova i našu građevinsku Netržišne cene zakupa „sele“ srazmeran deo vrednosti prava svojine nad zemljištem u vrednost prava korišćenja. bio simboličan. ovo poslednje bi trebalo da stimuliše donosioce zakona da udovolje svojim glasačima. U privatizaciji gradskog građevinskog zemljišta sva izgrađena zemljišta treba da pređu u vlasništvo vlasnika objekata koji su na njima izgrađeni. po mojoj proceni. ne bi bilo dobitnika i gubitnika na „lutriji“ – „lutrije“ ne bi ni bilo i svi bi postali dobitnici.| 5. Zato danas postoje socijalni slučajevi koji žive na prestižnim placevima vrednim milione evra. 415 Reflektor 31 Sa druge strane. koji bi. zamenio tržišnim. odnosno zakupa nad zemljištem. pa makar to značilo „probijanje“ zacrtane gornje granice za restituciju od četiri milijarde evra. Beograd se ne bi razvijao u predgrađu Surčina. što je bolje od naturalne restitucije gde vrednost imovine određuju lokalne samouprave. Iz naturalne restitucije treba da budu izuzeta sva izgrađena građevinska zemljišta. (danas država a sutra „novi – stari“ vlasnici). a država bi. Svoje nekretnine ne žele da prodaju iz samo njima znanih razloga (koji su u krajnjem slučaju i nebitni). u skladu sa tim. koji je oko 120 dinara mesečno. Lokalne samouprave bi određivale cene zakupa samo za zemljište koja imaju u vlasništvu što bi ih navelo da se zaista ponašaju tržišno. a država može da im naplati porez samo za njihovu „straćaru“ čija je vrednost simbolična (sva je vrednost u pravu korišćenja nad zemljištem). MAJ 2008 | BR. A to će predloženi zakon o restituciji i građevinskom zemljištu praktično odložiti na dugi rok. mogla da im naplati porez na imovinu koji bi. foto: Dragan Milošević Razmislio bih za koga da glasam na sledećim izborima ukoliko bi mi se trenutni zakup zemljišta za stan u kome živim. Pozitivni povratni efekti bili bi višestruki. Barem ne brzo. takođe. Ledinama. Novi vlasnici zemljišta bi primali simbolične zakupnine za zemljište. stari vlasnici bili bi pošteno obeštećeni u novcu. dok će nove zgrade u starim delovima grada biti izuzetak i cene će im dostizati astronomske visine. Batajnice i Lešća. Porez na pravo korišćenja koje im dozvoljava objekat od više hiljada kvadrata se ne naplaćuje. Treba izbeći zamku razdvajanja prava svojine nad objektima koji su već izgrađeni i zemljištem ispod njih. Miljakovcu 3. a ne tržište. To ne bi samo povećalo prihode od poreza na imovinu već bi primoralo vlasnike „straćara“ u centru grada da ih prodaju. što bi nadoknadilo eventualna prekoračenja zacrtanog limita. Uticaj na cene nekretnina. primaju samo simbolične zakupnine dok je sva vrednost kod korisnika odnosno zakupaca zemljišta. bio oko 100 evra mesečno industriju su za detaljnu analizu. Ovakvim izmenama nadležni bi bili u stanju da odmah uvedu odgovarajuće poreze na imovinu sa dovođenjem osnovice za porez na tržišnu vrednost. Izbegle bi se i bilo kakve tužbe. I zbog toga Beograd izgleda kako izgleda. Na kraju. Beograd će se graditi na Altini. . Prethodni vlasnici treba da budu obeštećeni na isti način kako je to predviđeno za druge slučajeve gde naturalna restitucija nije moguća. I predložena privatizacija gradskog građevinskog zemljišta tu ništa ne bi promenila. ali ne najmanje bitno. Nosioci prava korišćenja porez plaćaju samo za deo zemljišta koji je izgrađen. Ako ništa drugo. ali bi sigurno bili pozitivni i dalekosežni. postoji elegantno rešenje kojim bi se izbegao ovakav scenario i koje bi moglo da „vruć krompir“ pretvori u ogromnu političku dobit. Tako kod nas vlasnici zemljišta. Centralni delovi grada su ruinirani i takvi će ostati sve dok se ne uvede dobra poreska politika.

415 | 5. MAJ 2008 | foto: Beta .32 Tema broja BR.

stranke u kampanji ne bave. nivo koji danas imaju SAD koje su poJavna potrošnja (% od BDP) 40.5 će do kraja mandata naredne vlada javBazna inflacija (porast u %.00 znate po tome što malo troši na javna Budžetski deficit (% od BDP) 0. Drugo. jer tako omogućuje . Takvo stanje budžeta. DSS je najavio da Inflacija (porast u %. Fiskalna politika Ekonomska ponuda je.Država ima neprekidnu tendenciju da u periodu 2008-2012. SRS i SPS za sada još delove svojih programa (ako oni uopšte postoje) plasiraju u javnost putem na- dobija nakon analize ekonomske ponude je da se od države se najviše zahteva da kreditira različite industrijske grane i pomaže različitim socijalnim slojevima. Kod ostalih stranaka o potrošnji direkstupa stranačkih vođa u medijima. ona bi kao kompenzaciju mogla da pokaže veću ekonomsku agresivnost od prethodnih vlada.6 6. To znači da će jedna od najvažnijih tema oko koje će se moći voditi neka rasprava biti fiskalna politika. Kod bazne inflacije. MAJ 2008 | BR. Jedan deo programa odnosi se i na uklanjanje prepreka za biznis. godine vlada je uspela da fiskalnu politiku dovede pod kontrolu. Prema računici NBS.9 5. Time se efekat uzajamnih optužbi poništio U prvi plan izašla su ekonomska i socijalna pitanja. kod svih stranaka prime. pogotovo kad se radi o socijalnoj politici.6 10.00 dobra i javne poslove). visoka javna potrošnja predstavlja neprekidan rizik po inflaciju. doduše. godini jedino veliki broj posrednih indikatora po kojićuje se tendencija veće uloga države u ukoliko dođe do još jedne ili dve velike ma se može zaključiti da će visoka javna privrednoj aktivnosti – naredna vlada bi prodaje.73 1. 2006. Iz nje slede dva važna rizika. potrošnja ostati norma i nakon 11. Ako ficitu. čini se. godine bila 40 odsto).02 42.moći će da se održi u 2008.| 5. postoji se izuzme LDP. 415 Tema broja 33 Ekonomija u izbornim obećanjima političkih partija Iznenađenje u pripremi U prvih mesec dana izbornom kampanjom dominirala su simbolička i neekonomska pitanja: odbrana integriteta zemlje ili ulazak u Evropsku Uniju. međutim.4 4-8 na potrošnja pasti na 40 odsto od BDP-a Izvor: Economist Intelligence Unit. jer rudarstvo i energetika predstavljaju najveću izvoznu šansu Srbije“ raste i u 2008. početak-kraj godine) -5. početak-kraj godine) 17. pod velikim uticajem socijalnih pitanja. a ne politikom otvaranja novih radnih mesta. Polovinom aprila DS. NIS-a ili RTB Bor. Srbija već duže vreme ne uspeva da značajno snizi javnu potrošnju. Opšta slika koja se riše da bi potrošnja trebalo da nastavi da podstiče potrošnju. godinu predstavljaju procenu.4 -1. Suficit u budžetu je iznosio 0. kojima se.61 38. Već je moguće uočiti neke razlike. odnosno politika javne potrošnje. “Ekonomija bez granica” i “Program za razvoj Srbije”. godine koja dozvoljava štimovanje pozicija. prognoza je NBS. LDP je najavila radikalno smanjivanje javne potrošnje na 33 odsto BDP-a (to je 2005. 2007. Fiskalni indikatori 2005-2008. u prvih mesec dana kampanje za majske izbore dominirala su simbolička pitanja. uglavnom putem spuštanja poreskih stopa. Ali kako se već naslućivalo. maja. Prvo. čini se. 2008. tno nije bilo reči. Stranke su se pozicionirale između dva ekstrema: teritorijalni integritet nasuprot ulazak u Evropsku uniju. na primer. godine.65 0. trebalo da bude motor razvoja privrede Bez obzira na to. (iako je već 2007. godini. stanje računa metodologijom iz 1986.19 40. Budući da bi naredna vlada mogla da bude otvoreno antievropska. ponuda stranaka suge. Vlada. LDP i DSS su i formalno predstavili svoje ekonomske programe – “Dvanaest mera za prvih dvadeset meseci nove Vlade Srbije”. budžet je sve vreme u de- Milutin Mrkonjić: „Koalicija SPS-PUPSJS nikada neće prodati Rudarsko-topioničarski basen Bor. Ekonomska i socijalna pitanja probila su se u prvi plan tek početkom aprila. Nasuprot tome. Tokom 2007. visoka javna potrošnja predstavlja indikator po kome se može zaključiti kako većina stranaka i dalje ima nameru da nastavi sa politikom rasta generisanog tražnjom.4 odsto BDP-a najviše zbog jednokratnog priliva koji je došao od prodaje Mobtela još 2006. Dušan Pavlović K ako se i očekivalo.1 7. Podaci za 2008. ta dva pitanja ubrzo su se neutralisala činjenicom da su sve stranke (izuzev LDP-a) počele da se predstavljaju kao podjednako evropske i podjednako državotvorne.

Istočne Evrope. pored poljoprivrede. Nasuprot uništavanju domaće proizvodnje uz liberalizaciju uvoza. Budući da je sasvim moguće da će SPS biti u narednoj vladi ko god je bude vodio. obavezne kolektivne ugovore o radu i penzije u iznosu od 70 odsto od prosečne plate. sektor trgovine. ali taj iznos od 45 odsto . potrebno je. “SRS će sprovoditi industrijsku politiku koja podrazumeva državnu intervenciju u korist strateških sektora koji se smatraju najznačajnijim za nacionalni privredni razvoj i rešenje problema nezaposlenosti”. To će predstavljati veliki pritisak na javnu potrošnju. moguć je pokušaj nešto restriktivnije politike potrošnje u javnom sektoru. Državu u kojoj će zaposlenost biti tretirana kao osnova stabilnosti privrede. čini se da najveći broj stranaka nema ništa protiv monetarne politike i SRS Prioritet izvozu Osnovni cilj ekonomske politike SRSa je smanjenje nezaposlenosti uz postizanje održivog privrednog rasta i poboljšanje standarda stanovništva. Južne Amerike i zemalja iz regiona”. to je bio težak zadatak.2%. a 11. inflacija je počela da se ubrzava. 50. transporta. Ostale stranke se ne izjašnjavaju direktno. Osnovni faktor rasta tražnje jeste povećanje fonda zarada koji je u februaru porastao za 11 milijardi dinara. godine. “Srpska ekonomija je u velikoj meri zavisna od EU što značajno sužava manevarski prostor Vladi da samostalno reaguje ne samo ekonomski nego i politički. godine opet ubrzo ići na izbore. navode još tri strateška sektora: sektor malih i srednjih preduzeća. što podrazumeva ukidanje korupcije i zloupotrebe javnih fondova. rekla je Tabaković. barem na početku mandata. Ako se proceni da izbora ne bi trebalo da bude nekoliko narednih godina. Ako ćutanje znači odobravanje. plate zaposlenih u javnom sektoru će nastaviti da rastu.5%. jer plate zaposlenih nisu trošak nego tražnja”. Da bi se to postiglo njihov program podrazumeva mere za održavanje makroekonomske stabilnosti. S obzirom na visoku javnu potrošnju. Može li NBS u promenjenim političkim okolnostima da nastavi sa takvom politikom? DSS eksplicitno kaže da podržava restriktivnu monetarnu politiku.000 ljudi godišnje. napominje Tabaković. promovisati izvozne sektore i to. plate pa porez. pre svega. Radikali u svom programu.34 Tema broja BR.8% na međugodišnjem nivou. SRS se zalaže za ukidanje paradržavnih organa. kazala je Jorgovanka Tabaković. Ako to bude procena. “Moramo stvoriti ekonomski jaku državu sposobnu da reguliše društvene odnose. Recimo.proizvodnja raznovrsne ambalaže. Najviše planova na socijalnom planu. godine bila realno veća za 12.) Najvažnije sredstvo kome će NBS u budućnosti pribegavati jesu repo operacije i referentna kamatna stopa koja je nedavno podignuta na 15. Narodna banka Srbije je od kraja 2007.25 odsto. radno intenzivne i stvoriti uslove da ti sektori postanu međunarodno konkurentni. Za SRS poljoprivreda je strateški sektor. U martu je na mesečnom nivou iznosila 1. jer će sve povlastice morati da se finansiraju iz budžeta. pogotovo uzimajući u obzir i razvoj „pratećih“ sektora . inflacija nije posledica samo visoke javne potrošnje. već i visokog političkog rizika o kome će biti više reči kasnije. smatra Tabaković. (Istina. građevinarstvo i turizam. tražnja stanovništva je u februaru 2008. Primarna proizvodnja i proizvodnja hrane je bila i ostala najvažnija šansa za brži prosperitet Srbije. da treba podsticati priliv kapitala i iz Rusije. ali i bankarskog sistema. pomaganje nerazvijenim opštinama da kroz program javnih radova uposle 50. 100 evra državne subvencije za štednju koja bi se iskoristila za kupovinu prvog stana. plate i pravo na rad. ove ciljeve SPS bi trebalo uzeti ozbiljno u predviđanjima privrednih kretanja u periodu 2008-2012. godine potpuno preusmerila svoje aktivnosti na obuzdavanje inflacije. Za sada sve stranke direktno ili indirektno najavljuju pomoć ugroženim slojevima stanovništva. navela je Tabaković. Istovremeno program predviđa ukidanje obavezne devizne rezerve kod Centralne banke. Kako je bilo izvesno da će druga Vlada Vojislava Koštunice pasti. gde će se poštovati norme društvene zaštite: penzije. Afrike. dok je rast cena poljoprivrednih proizvoda u istom periodu iznosio čak 35. Radikali se zalažu i za ukidanje PDV-a na najneophodnijim stvarima za bebe i njihovo ekonomsko pravilo glasi: prvo proizvodnja. po njenim rečima. Budući da niko eksplicitno ne kaže kako će država trošiti na administraciju i zaposlene u javnim službama. Monetarna politika Karakter fiskalne politike ima reperkusije po monetarnu politiku o kojoj su se stranke do sada malo izjašnjavale. Azije. agencija i institucija koji preuzimaju nadležnosti ministarstava. DS nudi naknadu trudnicama u iznosu od 100 odsto zarade (DSS nudi snižavanje PDV na proizvode za decu i trudnice) i punu platu za vreme trudničkog bolovanja. Recimo. MAJ 2008 | Šta nude političke stranke Olivera Bojić Dragan Đilas: „Saobraćajne gužve u Beogradu biće smanjene proširenjem ulica i izgradnjom mostova i metroa” privredni rast. niske inflacije i smanjenje finansijskog rizika Srbije. ističe Tabaković kao jednu od prednosti svog programa. moguće je da će ti izdaci najviše zavisiti od procene da li će se i posle 2008. ima SPS koji predviđa opšte besplatno lečenje. što će morati da ima reperkusije na budžet. međutim. stipendije za mlade talente i studijska putovanja. Upravo to govori u prilog strateškog opredeljenja SRS da Srbija mora imati dva izlaza.000 dinara godišnje za nekomercijalni razvoj poljoprivrednih gazdinstava. koja predstavlja jednu od osnovnih poluga privrednog razvoja i rasta.2 odsto u odnosu na februar 2007. 415 | 5. Tek nakon toga dolazi neto štednja stanovništva sa 6.2 milijardi dinara. ali kako se napominje u postojeća preduzeća realnog sektora a ne samo u akcije i investicije u trgovinske lance. U programu SRS-a naglašena je i potreba stranih direktnih investicija. ukidanje školarina na državnim fakultetima i ograničenje visine školarine na privatnim fakultetima.

18. a ne u usluge. To je. Za sada se može zakljuda Simpo i Fabrika vode Heba neometano čiti da biuta Banka najverovatnije najviše ulagala poljoprivrednu i prehrambenu rade“ industriju. vi svaka naredna vlada jeste smanjenje nezaposlenosti.8 18. Srbija Hrvatska Makedonija Mađarska Bugarska 20. ali verovatno i to da bi guverner Jelašić mogao da ostane na svom radnom mestu uprkos tome što neprekidno u javnosti kritikuje fiskalnu politiku.75 2008. DSS takođe predviđa kredite i bespovratna sredstva u vidu višeg agrarnog budžeta za 50 odsto i podsticanje za investitore koji zaposle više od 100 ljudi.00 7. međutim. obezbediti zvoj.46 2006. kao evropske standarde za hranu.01 37. 20. proizvode tra da je neophodno oformiti državnu najelegantnije cipele.61 2007. DS-G17 Plus najavljuju završetak koridora 10 i izgradnju puteva Beograd-Užice.2 35. Koalicija DS-G17 Plus tako Tomislav Nikolić: nudi 3. Drugi način da se reši problem otvaranja . sufinansiranje u iznosu od polovine ulaganja za sve koji u proizvodnju uvedu Vranjancima da. Odsustvo vizije kapitalnih ulaganja u periodu 2008-2012. SRS smanekad.| 5. ali se ona svode uglavnom na završavanje započetog. Razvoju banku koja bi se bavila ulaganjem u privredu.93 35. najveći problem otklanjanjem prepreka za biznis.60 Izvor: Za Srbiju Republički zavod za statistiku. Mlađan Dinkić: “Dva velika evropska proizvođača automobila podići će fabrike automobila u Kragujevcu.9 16.ovaj drugi način efikasniji. a onda će i Elektronska industrija Niš da živne jer će ugrađivati delove u te automobile“ preduzećima (čiji bi osnivački ulog bio svega 100 evra) kroz ukidanje poreza na dobit u prve tri godine i osnivanje garancijskog fonda za žene preduzetnice. osniva„SRS će zaposliti nje Fonda za ravnomeran regionalni raradnike. između ostalog. dok DSS.9 35. Neke stranke predviđaju i kapitalna ulaganja. Čini se da upadljivo odsustvo naznaka o tome kako će se stranke odnositi prema monetarnoj politici može da potvrdi tezu po kojoj će fiskalna politika ostati ekspanzivna.00 7.1 15. najavljuje dalja ulaganja u telekomunikacije. drugi je Zaposlenost U socijalnom smislu.9 odsto. ukazuje na to da će u narednoj vladi biti neizvesna sudbina čuvenog NIP-a koji je svojevremeno. stopa nezaposlenosti je u 2007.30 7. DSS nudi podršku novoosnovanim malim i srednjim politike kursa. Srbija. 17. Kolona za 2008. Prema podacima Zavoda za statistiku. još veoma visoka nezaposlenost. pored završetka puta Horgoš-Požega. godini opala u odnosu na 2006.00 7. za ostale zemlje Economist Inteligence Unit. 415 Tema broja 35 Stopa nezaposlenosti u zemljama u regionu (u %) 2005.21 11.50 9.30 7. Jedan je pomaganjem države privredi.72 7. Iako je kojim će svakako morati da se pozaba. Problem rešenja nezaposlenosti može da se načelno reši na dva načina. najavljivan upravo kao rešenje za infrastrukturne projekte u Srbiji. godinu i sada iznosi 18. posle Makedonije. ima najvišu stopu nezaposlenosti među susedima. čini se da se najveći broj stranaka u kampanji ipak odlučio za prvi. godinu je procena EIU.000 kredita za startup preduzeća (uz godišnju kamatu od 1 odsto).4 15. MAJ 2008 | BR.

“Kaznićemo one koji se bave korupcijom. Strani investitori su vrlo zainteresovani za investiranje u Srbiju ukoliko se put ka EU nastavi. Ekonomski program DS-a i koalicije Za evropsku Srbiju (DS-17-SPO. pre svega. “Cilj nam je da ukupna opterećenja koja su vezana za plate smanjimo na duži rok i da budu između 35 i 40 odsto. domaći investitori će imati sve uslove za dalje i još veće ulaganje u našu privredu. ocenjuje Bogosavljević. Napominje se da će javne službe. naveo je Cvetković. Čini se da su za Srbiju takve vrste prepreka najveći problem za privredni razvoj. to nije specifično samo za Srbiju već i za mnoge zemlje u svetu. jednostavno ne mogu da ocene koja će to stranka doneti bolji standard Srbiji. precizirao je Cvetković. Naime. smatra Bogosavljević. školstva. sama država će investirati u ogromne infrastrukturne projekte iz budžetskih i privatizacionih sredstava”. a to su ujedno i osnovni ciljevi u zemljama Evropske unije. ali očigledno njega nije tako lako započeti. ali s obzirom na našu koalicionu političku scenu. navodi Tabaković. Veliki broj građana uopšte nije svestan koliko je bitna saradnja sa svetom. sudstva. Pozicije su veoma indikativne i pokazuju gde se nalaze uska grla koja treba razbiti. Takođe. pa samim time ni ekonomske programe. Stranke se prosto utrkuju u tome koja će biti veći liberal kada foto: Branislav Ješić . opšti položaj Srbije se pogoršao u 2006. Propisaće se kazne od godinu do 10 godina zatvora i isključenje iz politike”. direktor marketinške agencije Strategic Marketing smatra da građani uopšte ne čitaju programe političkih stranaka. država će dodavati po 100 evra za svakog ko namenski štedi za kupovinu stana i biće ukinuti svi porezi kod te štednje. zaposlenosti. ističe Tabaković. zatvaranja posla (103 mesto). naglasio je ministar finansija u odlazećoj Vladi Mirko Cvetković. smanjivanje poreza na plate na samo 10 odsto. “Uticajni mediji stalno prenose poruke određenih političara koji tvrde da će biti ekonomske saradnje sa EU i ako Srbija ne potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju”. štednju na računima). Poslovanje izgleda ide relativno lako ako uspete da ga započnete. Prema istraživanju Svetske banke „Doing Business”. godini. da bi građani znali koja stranka nije ispunila data obećanja. emotivnog i racionalnog. Za građane su najvažniji ekonomski problemi. više od pet milijardi evra. MAJ 2008 | obavezno usmeriti preko banaka u podsticanje izvoza. nemamo stranke koje su bile same na vlasti. “Ako građani budu razmišljali o ekonomskom položaju Srbije i opredele se za pridruživanje EU. Srđan Bogosavljević. Na narednim izborima. kredite za poljoprivrednike i početnike u poslu. nekretnine. moglo bi da utiče na promene u ponašanju sve jednog malobrojnog dela stanovništva koji dobro zarađuje”. napominje Bogosavljević. Konačno. rast kvaliteta državnih usluga. godine. registrovanja privatne svojine (115 mesto). novih radnih mesta jeste uklanjanje prepreka za biznis. Izbor DS Stan za svakog Jedna od ključnih stavki ekonomskog programa koalicije Za evropsku Srbiju je kupovina prvog stana uz pomoć namenske štednje.36 Tema broja BR. izgradnju auto-puteva. glasaće za evropsku opciju. saobraćaja i bezbednosti građana. kao strateški odabranu granu stabilnog privrednog razvoja. pitanje je kome verovati? Osim SPS-a. i 2007. to znači rast zarada. 415 | 5. ministar je kao najvažnije mere izdvojio strane investicije. penzija i socijalnih davanja ugroženim slojevima. “SRS se zalaže za osnivanje dve domaće razvojne banke koje bi se bavile kreditiranjem poljoprivrede i izvozno orjentisanih grana koje su osnovni preduslov stabilnog i održivog razvoja zemlje”. Donećemo anti-korupcijski zakon koji predviđa da svi funkcioneri javno deklarišu svoju imovinu na početku i kraju mandata. U ekonomskom programu te koalicije navodi se da će sudstvo i pravni sistem biti jači uz rast njihovih budžeta i političke nezavisnosti. Konkretnije. kaže Cvetković. smanjivanje carine na automobile. zdravstvo i školstvo dobiti veća sredstva za modernije i kvalitetnije bolnice i škole i veće plate za osoblje. Ako se budu vodili romantičnom predstavom “da ne izgubimo svoj identitet” glasaće za stranke koje se ne zalažu za bolju ekonomsku situaciju u Srbiji”.LSV-SDP) ima za cilj visok rast bruto domaćeg proizvoda i to realno za šest do osam odsto uz visok rast standarda građana i održavanje niske inflacije na nivou između četiri i pet odsto. za šta Bogosavljević pripisuje odgovornost određenim srpskim medijima. pripremu izvoza i u poljoprivredu. koje sprovodi jednom godišnje. Međutim. istakao je Cvetković. kako pojašnjava Bogosavljević. “Dovešćemo ogromne investicije u Srbiju. građani biraju između dva puta. Nakon agresivnijeg pristupa uklanjanju prepreka tokom prve dve godine prve vlade Vojislava Koštunice. Smanjivanje osnovice za godišnji porez na dohodak građana uz poreska oslobađanja za štednju i investiranje (hartije od vrednosti. prepreke za biznis su se u Srbiji pooštrile tokom 2007. Za ostvarenje ovih ciljeva. navodi Bogosavljević. kupovinu prvog stana uz pomoć namenske štednje. Administrativne prepreke za biznis su značajne u oblastima dobijanja dozvola (149 mesto). “Sve stranke obećavaju bolji ekonomski položaj Srbije. zdravstva. osnaživanje institucija.

pogotovo na Deficit na tekućem računu nije problem jugu Srbije. Poslovanja (opšta ocena) Pokretanja posla Dobijanja dozvola Zapošljavanja radnika Registrovanja svojine Dobijanja kredita Zaštite investitora 95 43 158 43 104 96 58 2006. godine matu na namensku štednju. 84 84 148 109 110 21 62 2008.5 30 hiljada dinara sto. a opterećenja državnog protekcionizma. PDV-a na čak 12 odsto. Kao i obično. što je rekordan deficit od mesečno“ 2001. sastoji najviše od uklanjanja prevatizovana preduzeća (koji je zajedno sa trudnoće u iznosu preka. DS-G17 plata na ispod 50 odsto. smanjenje poreza na protrošačkih kredita koji indukuju potrošačMlađan Dinkić: „Sve fit za poslodavce koji obezbede posao za ki bum.1 milijarde dolara). Kao rezultat odsto na 58 odsto. Deficit koji nastaje kao posledica trudnice će imati nezaposlene. velikim prilivom stranih ulaganja u prinaknadu tokom čini se. Još je atraktivnija ponuda tog trenda jednim delom se kompenzuje DSS. 415 Tema broja 37 Lakoća… 2005. godine.| 5. 86 90 149 110 115 13 64 Promena 20082007.Bez obzira na to.doingbusiness. -2 -6 -1 -1 -5 +8 -2 Vojislav Koštunica: „Slomićemo do kraja kičmu mafiji. smanjenje poreza na potrošačkog buma deficit na tekućem odnosno najmanje korporativnu dobit sa 10 odsto na 8 odračunu narastao je u 2007. Najradi. ali je iz tačaka 3-6 Programa jasno da bi rekord i povećanje od 41 odsto u odnosu spuštanje poreza na promet stanova i ta stranka verovatno bila najradikalnija na prethodnu godinu. upola niža carina je ekspanzivna fiskalna politika i rast pona automobile. Privrenje zemljišta na 49 godina i oslobađanje poreza na dobit na 15 godina. carinskih ba. najvažniji Zatvaranja biznisa 100 103 106 103 +3 indikator koji nam dosta govori o stanju Izvor: Studija Svetske banke Cost of Doing Business. što predstavlja poreza na plate sa 12 odsto na 10 odsto. www. LDP se da je do sada uspevala da deficit suzbija kalniji u poreskoj politici je SRS koji se zalaže za manje uplitanje države u pri. lopovluku i kriminalu” rijera. DSS obećava smanjenje poreza „greenfield” investicijama u 2007. veću zaštitu potrošača. visok deficit je indika- . godini od 100 odsto plate. ukidanje sokim prilivom doznaka iz inostranstva. popeo 8. MAJ 2008 | BR. Deficit na spoljnotrgoPlus najavljuju ukidanje poreza na ka. nerazvijenim opštinama. reformu javnog sektora (posebno javnog preduzeća). uvođenje konkurencije u penzioni sistem.1 iznosio 2.u politici uklanjanja prepreka.org privrede Srbije jeste stanje razmena sa se dođe do uklanjanja prepreka. 68 60 157 73 110 33 60 2007.nema brojki koji bi ukazivali na to koje vinskom računu se tokom 2007. U programu LDP ostalim tržištima. čiji se program zajedno uz LDP. U odsto BDP-a. Primene ugovora 74 76 99 100 -2 Tekući račun. godini na 16. smanjenje i za koliko se smanjuju poreske stope.8 milijardi dolara. liberalizaciju kaPlaćanja poreza 65 64 117 121 -4 pitalnih transakcija sa inostranstvom i Međunarodnog trgovanja 142 51 54 58 -4 fiskalnu decentralizaciju. lakše procedura za povraćaj PDV. na doprinose i socijalna davanja sa 63. DSS nudi besplatno korišćedokle god može da se finansira. Glavni razlog za to automobila na 1 odsto.visokim prihodima iz privatizacija i viu roku od 5 godina zalaže za spuštanje vredu.

što je najveći pad u jednom danu zabeležen u istoriji Beogradske berze posle 2001. marta BELEX15 je pao za 7. To je logična posledica politike pomoći po kojoj je bitno stvoriti radna mesta. godine. koordinatora ekonomskog programa DSS-NS. To je. onda njih treba razvijati. kada je reč o ravnomernom regionalnom razvoju je privlačenje stranih investicija u nerazvijena područja Srbije. odnosno. Politički rizik Konačno. “Srbija je u prethodnom periodu vraćala dugove iz prethodnog perioda katastrofalnog upravljanja 90-tih godina. najavljuje Cvetković.39 odsto. piše da je politika pomoći privredi opravdana ukoliko prethodno postoji proces kroz vlada i privatni sektor mogu da reše problem informacionih eksternalija i otkriju u čemu je domaća privreda bolja od ostalih na svetskom tržištu. Pomaganje države privredi nije unikatnost Srbije. MAJ 2008 | Program koalicije Za evropsku Srbiju predviđa konačnu izgradnju auto puteva. Cilj njihove koalicije je stvaranje snažne države bogatih pojedinaca koji žive od svog rada i inicijative. Sada imamo sredstava i kreditnih mogućnosti da uđemo u velike investicije”. kao i dobro plaćenog srednjeg sloja. Ekonomskim programom ta koalicija.000 novih radnih mesta. Pomoć države i informacione eksternalije Ako se bude ispunilo barem nešto od najava političkih stranaka po kojima će se podsticati domaća privreda moguće je da će dalje restrukturisanje preduzeća i dovesti do poboljšanja izvoznog kontigenta Srbije. U kabinetu Popovića opisuju slikovito program koalicije DSS . Međutim. Naglašena je i podrška poljoprivredi. U Konjukturnom barometru Ekonomskog . a ne neku drugu privrednu granu. BELEX15 i BELEXline su pali za 23 odsto i 14 odsto. Recimo. marta.Požega i Koridora 10. Ključna mera Narodnjačke koalicije. Budući da bi mogla da bude antievropska. za nekoliko narednih godina otvorilo 50. 415 | 5. ekonomista sa Harvarda. tvrde u kabinetu Nenada Popovića. kao osnovni cilj. čini se. Za sada postoji dosta indikatora koji ukazuju da je beg već počeo. Kao jednu od prednosti svog ekonomskog programa u odnosu na programe drugih političkih partija u Srbiji. najveći problem sa kojim će se suočiti naredna vlada jeste visoki politički rizik zemlje. U ekonomskom programu te koalicije Dunav je definisan kao koridor zapošljavanja čiji je trenutni potencijal iskorišćen sa svega 10 do 15 odsto i gde bi se. Koja je komparativna prednost Srbije? Iz kakve je analize to proizašlo? I što je najvažnije: postoji li proces kojim je to uopšte moguće utvrditi? To su pitanja kojima se u izbornoj kampanji (a ni van nje) nije bavila ni jedna politička stranka. na čijem se vrhu. godine) Učešće stranih investitora u trgovanju na Beogradskoj berzi je smanjeno u februaru na 44. Kad se ustanovi koje su to privredne grane. jer to može da doprinese većoj konkurentnosti privrede na svetskom tržištu. u kabinetu Nenada Popovića. navode da će svim strateškim investitorima koji budu ulagali u nerazvijena područja biti ustupljena zemlja na besplatno korišćenje na 49 godina i biće oslobođeni poreza na dobit u periodu od 15 godina. neizbežno u privredama u razvoju koje tek treba da pronađu komparativnu prednost. naglašavaju predstavnici tih stranaka.NS je to što je realan.38 Tema broja BR. Jedna od glavnih mera je i puna plata za sve žene na trudničkom bolovanju u iznosu od 100 odsto zarade. Ekonomski program Narodnjačke koalicije predviđa i osnivanje posebnog garancijskog fonda za žene preduzetnice. jer poljoprivreda povećava izvoz i najvažnija je grana u zapošljavanju i zadržavanju stanovništva na selu. treba zapaziti da ni kod jedne stranke pomaganje privredi nije proizvod strategije kojom bi se rešile informacione eksternalije. Ključna prednost ekonomskog programa koalicije DSS . godine Deni Rodrik. posebno na jug Srbije. DSS-NS Olakšice za strane investitore Koalicija Demokratska stranka Srbije i Nove Srbije kao najznačajnije mera predviđene ekonomskim programom izdvaja donošenje poreskih olakšica za strane investitore i domaće preduzetnike. obrazložio je Cvetković. a ne misliti pri Čedomir Jovanović: „Zalagaćemo se za državu u kojoj će građani biti bogati zato što rade. respektivno. otvara se pitanje da li će Vlada uspeti da uveri strane investitore da izborni rezultati neće biti razlog da za beg kapitala iz zemlje. dobijaće redovne i svake godine veće subvencije. Domaći privrednici nisu ništa manje zabrinuti od stranih finansijskih ulagača.NS kao ekonomsku piramidu. želi da stvori društvo jednakih šansi za sve građane. tor koji ukazuje na konkurentnost jedne privrede: privreda Srbije ima ponudu kvaliteta roba koje nisu atraktivne za strana tržišta. ali i mladima. dok će nova preduzeća biti potpuno oslobođena poreza u prve tri godine poslovanja. što je period kad je Vlada Srbije počela da se drma i konačno pala. koji su to proizvodi kojima bi Srbija mogla da se istakne na svetskom tržištu. U tekstu “Industrial Policy for 21st Century” iz 2004. kažu u kabinetu Nenada Popovića. Između 3. i 14. ostvarljiv i što daje najveću šansu investitorima. ali i intenzivan razvoj rečnog saobraćaja i infrastrukture na Dunavu. a ne zato što su tajkuni ili partijski aparatčici“ tom i šta će se na tim radnim mestima proizvoditi. a na drugoj strani ima veliki apetit za uvozom roba koje ne može sama da proizvede. (Samo 12.89 odsto. U toj koaliciji smatraju da je saobraćajna infrastruktura generator razvoja Srbije i da je za ekonomski rast neophodan nastavak izgradnje autoputa Horgoš . koji će predstavljati temelj političke i ekonomske stabilnosti u Srbiji. kako kažu narodnjaci. Berzanski indeksi su u padu od kraja 2007. a zamišljena je tako što će kroz agrarni budžet poljoprivrednici uvoditi nove standarde o trošku države. prema njihovim planovima. Takođe. ne postoji ekonomsko obrazloženje zašto pomagati jednu. nalazi viši standard građana i smanjenje siromaštva. Najvažniji je stanje na Beogradskoj berzi koje verovatno predstavlja najbolji indikator kako investitori (veliki i mali) procenjuju ekonomske rizike.

Podaci za 2008. foto: Beta Ocena poslovanja u Srbiji u periodu 2004-2008.5 2006. 31. godine.0 2. 415 Tema broja 39 Ivica Dačić: “Borićemo se za prava radnika. to ne samo da se nije desilo. mogle da obezbede jednokratan značajan priliv stranog kapitala. Ipak. deficit na tekućem računu moći će jedno vreme da se finansira iz deviznih rezervi. Taj scenario je poznat iz 1990-tih godina. Čak 36. Na drugoj stani. To bi. Ako bi se on osetno smanjio to bi značajno uticalo na deficit na tekućem računu koji više ne bi imao odakle da se finansira.5 4.0 Izvor: Economist Intelligence Unit.0 1. Prvi je odlaganje krize. pod pretpostavkom najgoreg scenarija (to je scenario u kome Vlada ne bude bila sposobna da suzbije politički rizik). MAJ 2008 | BR. nije sasvim isključeno da naredna Vlada iznenadi sve i u ekonomskom pogledu uradi više nego što se od nje očekuje. Deficit na tekućem računu (u % od BDP) Neto direktne strane investicije (u milijardama dolara) -8. godine.6 odsto preduzeća smatra da će u naredna tri meseca porasti opšti nivo rizika u poslovanju. godine zabeležen je najgori prosečan pokazatelj privredne klime od avgusta 2004. Moguće je otuda da će najgori ekonomski scenario pod narednom vladom biti – kontinuitet.7 odsto da sledi povećanje cena inputa. Nešto slično se desilo u prve dve godine prve Vlade Vojislava Koštunice kojoj su svi predviđali da će poništiti sva dostignuća privrednih reformi iz perioda 2001-2003. Pored toga. godine. u 2008. Poznat je i njegov kraj. 2005. čime bi se problem finansiranja deficita odložio do sredine 2009. već je ta Vlada – upravo da bi pokazala kako je sposobna da se bavi onim za šta su je mnogi optuživali da je nesposobna – nastavila sa istim kursom privrednih reformi. što bi dovelo do opadanja privredne aktivnosti gde bi bila neophodna još veća potrošnja i inflacija da bi stanovništvo steklo privid kako im standard ne opada.| 5. kao i 1997. buduća Vlada ima dva .8 odsto preduzeća veruje da sledi rast cena.5 2. Za sada se čini da. penzionera. a za koje se niko ne bori” izlaza iz teške situacije. instituta iz marta 2008. -16. očekuje se prodaja NIS-a i još nekih javnih preduzeća. godinu predstavljaju procenu EIU.3 2007. poljoprivrednika i svih onih koji su obespravljeni. Teškoće sa finansiranjem deficita dovelo bi do još većeg ustezanja banaka da finansiraju domaće privrednike. -12. Ako zbog visokog rizika strane investicije ne premaše nivo iz 2007.1 2008. godine (od kako Anketa postoji u tom obliku). -14. jer će nestabilna politika situacija i politički rizik značajno uticati na nivo direktnih ulaganja. Sve su to ozbiljni problemi za narednu vladu. a čak 72.

EUR) 2.510.804.719. prikupljanje informacija o alokaciji troškova.9 izvor: Ratel Mobilne mreže 2005.690 73.550 38. sa 62 miliona na 166 miliona evra. godini imalo vrednost od šest milijardi evra. Ono Vrednost tržišta Ukupna vrednost telekomunikacionog tržišta Srbije u prošloj godini premašila je 10 milijardi evra.0 Izvor: Ratel foto: Arhiva .563.251 / 581. Broj pretplatnika Penetracija (u %) Broj postpejd pretplatnika Broj pripejd pretplatnika Broj pretplatnika 3G mreže Prihodi (u mil.70 83. Prihod od fiksne telefonije pao je sa 426 miliona evra na 414 miliona.854.40 Tržište i novac BR. Fiksna telefonska mreža 2005. 2.6 210. kalkulacijama cena koštanja i prodajnih cena pojedinih proizvoda i usluga.60 938.5 103. rekao je Jovan Radunović.9 2006.527. Broj pretplatnika Penetracija (u %) Stepen digitalizacije (u %) Prihod od telefonskih usluga (u mil.642 112. ako postoji neslaganje sa tarifnim režimom. ali je zato prihod kablovskih distributera pao sa 22 miliona na 20 miliona evra.5 2007. potrebno je prepoznati ga i pratiti njegov rad. dok je u 2006. 2. MAJ 2008 | Telekomunikacije Uskoro kontrola tržišta Ratel je najavio da će od juna meseca početi da primenjuje troškovni model na tržištu telekomunikacija u Srbiji. EUR) Investicije (u mil.379 839.01 93.643.30 88.193 6.50 705. Ako se utvrdi da u nekom sektoru postoji monopolista.1 165. 415 | 5. EUR) Investicije (u mil.956 / 400 0.452.60 370 83.763. 8. EUR) 5.449 257. Prihod od internet usluga porastao je sa 26 miliona na 59 miliona evra. Na osnovu troškovnih modela i tarifnog režima Ratel će sprovoditi i rebalans cena na telekomunikacijskom tržištu.700 88.734 4.445 2006. predsednik Upravnog odbora Republičke agencije za telekomunikacije Ana Krajnc K ontrola tarifne politike i uvođenje troškovnog modela zasnovanog na istorijskim troškovima koje će Ratel početi da primenjuje od juna ove godine. Početak primene troškovnog modela ne dopada se ni Telekomu ni SBB-u”.9 2007. ali su investicije u toj oblasti značajno porasle.31 414. 6.400 36. “Da bi se tržište razvijalo neohodno je da postoji konkurencija.689.60 426 62.73 1.300 33. podrazumevaju između ostalog. a operatori su dužni po Zakonu da naprave izmenu.036 5. Ratel može odmah da interve- niše. što je najvažnije jeste da po ustanovljenju tarifnog režima i kontrole njegove primene za operatore koji imaju monopol.

Kragujevac: „Ruke” za ceo svet 43 Hyundai: Centar vredan 15 miliona evra 44 Metalac.530 23. Ethernet LAN. EUR) Zastupljenost koaksijalne mreže u KDS-u (u %) Zastupljenost hibridne (HFC) mreže u KDS-u (u %) 530. Tržište kablovskih operatera je još komplikovanije.664 87. 882.567.914 / 40.200 13. Fiksni telefon Mobilni telefon (pripejd) ADSL Televizija (RTS pretplata) KDS Prosečna neto zarada 907. 1.914 2006. godine koji je predvideo početak procesa liberalizacije i ukidanja monopola u telekomunikacionom sektoru u Srbiji. 774.28 150 26. U Ratelu kažu da je najveći problem loša tehnička opremljenost operatora i time nemogućnost pokrivanja veće teritorije. koje svakako postoje trebalo regulisati u okviru Zakona o telekomunikacijama i Zakona o radiodifuziji.968 9. Međutim.968 10.20 58 22.126 54. Kad je u pitanju fiksna telefonija.379 2.3 2006. 26. teritorija je podeljena između par igrača.12 66 19. . a skoro potpuni monopol ima SBB.00 2007.109 7.00 / 21.379 583.00 Izvor: Ratel Ratel je počeo sa radom decembra 2005.6 75.598 21. Ethernet LAN. ADSL Kablovski modem Bežični pristup Ostalo (direktan pristup.40 300 404. a kad će se to dogoditi odlučuje Ministarstvo za telekomunikakcije.. 541. Broj pretplatnika Penetracija Broj KDS operatora Prihod od KDS usluge (u mil. Gornji Milanovac: U planu fabrika u Rusiji 46 Mlekarska industrija: EU odobrila izvoz mleka 72 Sajam Građevinarstva: Potraga za srpskim partnerima 74 Poslovne vesti 76 Zoom: Slučajno ili ne 77 Udruženje banaka Srbije: Rastu krediti Internet 2005.731 36.664 87.687 10.268.500 0. “Troškovni model regulisaće tržište telekomunikacija.73 21.54 2006.62 2007. 199.92 159 59.598 21.005. “Od nadležnih institucija nismo imali potrebnu podršku.049 / 13.. prema načinu pristupa Internetu 2005.7 80.049 13.731 36. Zakon o telekomunikacijama određuje pravila našeg funkcionisanja.89 350 563.| 5.276 257. poput predloga izmene Zakona o lokalnoj samoupravi može značajno da poremeti naš rad”. Do potrebe za formiranjem Republičke agencije za telekomuinikacije došlo je usvajanjem Zakona o telekomunikacijama 2003. Konkurencija je ostvarena. MAJ 2008 | BR. EUR) 758.530 23. Iz Ratela kažu da je sve spremno za ulazak drugog operatora na tržište fiksne telefonije.) UMTS (3G) Broj pretplatnika Penetracija (u %) 9.3 10.6 Izvor: Ratel Takođe u ovoj rubrici 42 Prose. 415 Tržište i novac 41 Kablovski sistemi 2005.210 / 121.6 2007.705. direktan pristup.900 7. Broj pretplatnika Penetracija (u %) Broj Internet provajdera Prihod od Interneta (u mil.3 Izvor: Ratel Broj pretplatnika. gde su rezultati tržišne utakmice vidljivi pogotovo od ulaska trećeg operatera.32 488.059 2. .059 257..88 351.471.956 1. godine. jer iako postoji 72 operatora sa dozvolom.680 10. Telekom ima apsolutni monopol iako se najavljuje ulazak drugog operatora.0 / 2007.32 72 20. 685. samo u domenu mobilne telefonije. kao što je poznato.506 16. ti ciljevi još nisu ostvareni i za dve i po godine rada Ratel nije uspeo da reguliše tržište telekomunikacija. Dialup ADSL Kablovski modem Bežični pristup Mobilni pristup Ostalo (ISDN. Ometanje tog Zakona sa izmenama u drugim zakonima koje nisu u skladu sa njim. rekao je Jovan Radunović.4 / / 2006.226 9.611 26. kao i da bi pitanje nepravilnosti.92 1.500 7..210 2007.276 Izvor: Ratel Širokopojasni internet servisi 2005. 1.309.956 1.78 Izvor: Ratel Telekomunikaciona korpa (prosečni iznosi računa) 2006.012 10. 928.600 1.04 34. . pa i cene u tom sektoru”.397 199.126 54. rekao je Radunović.63 1.) 708.

Velsu. Najbolje ocenjeni dobiće priznanje Pro biz lider. kaže Ornetceder. da bi prvi delovi put fabrike u Austriji. Firma trenutno radi u iznajmljenim halama i kancelarijama. Kada Prose dostigne projektovane kapacitete Srbija će postati centar proizvodnje za Wacker Neuson”. ključnim delovima za građevinske mašine. Naš plan je da se u centralnoj Srbiji. Inače. sa sto odsto austrijskim kapitalom. Montenegro u Bečićima i budvanskom hotelu Blue star. Wacker se bavi proizvodnjom alata i manjih mašina za građevinarstvo. nje osnovnom bojom. To što je Prose deo velikog svetskog sistema koji zapošljava oko 3. Inače. Najatraktivnija Rumunija je najatraktivnije odredište za investicije u jugoistočnoj Evropi.. Lideri Žiri sastavljen od predstavnika Procredit banke. Prvi je sečenje lima plazmom ili laserom. kao komponentaši. Namera koncerna je da se u firmama u okruženju i Poljskoj sve više smanjuje proizvodnja i da se ona u što većoj meri prebaci u Kragujevac. ali i realne zadatke. o Bugarskoj 40 odsto. pokazalo je istraživanje revizorske kuće Ernst&Young o prilikama za ulaganje u regionu. 415 | 5. najavio je regionalni menadžer te banke Gojko Vučinić. Snabdevanje cele korporacije Poslovodstvo i radnici Prosea postavili su sebi veoma ambiciozne. a kompanija Neuson ima produkciju građevinskih mašina. posle fuzije ove dve ugledne firme u oktobru prošle godine. a priznanje ća biti uručena 27. dampera i ostalog i to u 15 različitih veličina i snage. izvozne. Velsu i Austriji. Quality Austria je nacionalno sertifikaciono telo koje je članica je Međunarodne asocijacije sertifikacionih tela.000 radnika garantuje siguran i ubrzan razvoj”. a Srbija će postati centar proizvodnje za Wacker Neuson Milutin Đević irma Prose. koje su u sastavu koncerna u Aziji i Americi. treći korak je obrada na CNC. Jedan od kratkoročnih planova ove firme je da osnovi proizvodnju „ruke” bagera u 15 različitih veličina. a u Kragujevcu trenutno radi tridesetak radnika. Za priznanje mogu konkurisati firme sa jednim zaposlenim do 250 zaposlenih. navelo da je Rumunija atraktivna destinacija za ulaganja. sa proizvodnjom počela je u decembru. prenela je agencija Rompres. a dobavljači su iz cele istočne Evrope. TRENDOVI HACCP Standardi za bezbednosti hrane i upravljanja higijenom HACCP biće uvedeni prvi put u hotelima kompanije Montenegro stars u Crnoj Gori. MAJ 2008 | Prose. Kragujevac „Ruke” za ceo svet Fabrika u Kragujevcu će. odnosno pogonski deo. onda se za strelu ili „ruku” slobodno može konstatovati da je duša bagera. bagera. u iznajmljenim halama kompanije Tehnika Tankosić. snabdevati sve firme koncerna u Evropi. Poljskoj i Bugarskoj. maja. na Filipinima. zaključuje August Ornetceder. fabrike u Mađarskoj. I upravo se ta duša proizvodi u Kragujevcu. Prose sarađuje i sa srpskim firmama. kada dostigne projektovane kapacitete. krenuli već u januaru ove godine. Ta kompanija je saopštila da je 52 odsto potencijalnih investitora koji su anketirani u sklopu istraživanja. „Za kompaniju čiji smo mi deo trenutno rade. ali i da komponente za prvu ugradnju izvozi i firmama. kompanijom Metal Industry iz Kragujevca. ima filijale u Americi. dok se montaža odvija u drugim fabrikama koncerna. drugi varenje. Ova korporacija. deo je svetske korporacije Wacker Neuson. Dugoročan plan je da Prose proizvodi sve ključne pozicije bagera i dampera.42 Tržište i novac BR. Sprovođenje sistema kompanija je počela pre godinu dana. novinara i stručnjaka za preduzetništvo. a o Grčkoj 31 odsto. U kragujevačkoj fabrici planira se proizvodnja u četiri koraka. Prema rečima direktora Augusta Ornetcedera cilj austrijske kompanije sa sedištem u Kragujevcu je da postane ekskluzivni snabdevač koncerna Wacker Neuson u Evropi. kao i malog i srednjeg biznisa u Srbiji. koja od prošle godine radi u Kragujevcu. idućeg meseca će izabrati lidere mikro biznisa. kompjuterski upravljanim. može reći da predstavlja srce. a pre svega u Šumadiji stvori mreža manjih i srednjih firmi koje bi radile određene poslove za Prose. Rumuniji.. finansijske pokazatelje. Engleskoj. mašiDobra saradnja sa srpskim firmama Ako se za agregat ili motor. . Kompanija ima oko tri hiljade zaposlenih. a kontrolori austrijskog sertifikacionog tela Quality Austria izvršili su predsertifikaciju. U ovoj firmi takođe planiraju F da u skorije vreme udvostruče broj nama i poslednji je peskarenje i farbazaposlenih. One fabrike koje uđu u poslovnu saradnju sa nama dobijaju šansu da se razvijaju uporedo sa našom firmom. koje se bavi finalizacijom bagera i dampera. numeričkim. kao i sa nekoliko manjih fabrika iz Šumadije. „Imamo izuzetno dobre poslovne odnose sa firmama Mag i ASB iz okoline Trstenika. Proizvodnja bagera i dampera organizovana je u Nemačkoj. dok se o Turskoj pozitivno izjasnilo 50 odsto anketiranih. u Kragujevcu se trenutno proizvode komponente od čelika u celosti. Firma Prose osnovana je u julu prošle godine u Kragujevcu. Inače. a žiri će ocenjivati proizvodne. Nemačkoj. U planu je da se iznajmljene prostorije i proizvodna hala kupe od Tehnike Tankosić ili da se u industrijskoj zoni u Lapovu kupi zemljište i izgradi potpuno nova fabrika.

Otkad sam došao ovde u poslednje dve godine dosta toga se promenilo. Zašto se Hyundai odlučio za otvaranje takvog centra baš ovde? S. .8 puta. Iako je jasno da Srbija ima problem sa starim automobilima. Na drugom mestu s 24. koji je na tržištu Srbije prisutan od 2002. Za izgradnju centra odlučili smo se pre dve godine. Milijarderi Prema rejtingu sto najbogatijih ruskih biznismena časopisa Forbs. porastao 3. Hyundai je u Srbiji povećao prodaju u 2007.6 milijardi dolara. a to se odnosi na celu jugoistočnu Evropu. Habič: Hyundai je takav program imao u Rusiji i pokazao se kao dobar. Investiranje u Srbiju u poslednje vreme nije baš popularno. Za izgradnju centra trebalo nam je oko 11 meseci. Banke takođe nalaze sve povoljnije puteve za same kupce iako su svi procesi još uvek spori. Oleg Deripaska je najbogatiji Rus s imovinom od 28.5 milijardi dolara nalazi se Aleksej Mordašov. a samo poslednja investicija vredi 15 miliona evra. MAJ 2008 | BR. godine. Izum Sile Sutharata koristi mala. “Novi Hyundai centar prvi je u Evropi opremljen u skladu sa najsavremenijim Hyundai-jevim standardima koji na jednom mestu pruža mogućnost kupovine. Ovde postoji veliki potencijal. kad smo kupili zemljište. koji će se nalaziti na zemljištu duplo većem nego u Beogradu. Solarna energija Solarna energija je našla neočekivanu primenu u Tajlandu gde je jedan pronalazač smislio kako da iskoristi sunčeve zrake za pečenje piletine na uličnom roštilju. Sad je vreme za taj region. Stari automobili predstavljaju veliki problem u Beogradu i za bezbednost i za ekologiju. godini za 54 odsto.000 kvadrata Ana Krajnc H yundai. pogotovo u auto biznisu. Međutim. za sad Hyundai nema takve planove ovde. jer je doprineo povećanju prodaje u toj zemlji. 415 Tržište i novac 43 Hyundai Centar vredan 15 miliona evra Hyundai Auto Beograd u maju otvara novi poslovno prodajni i servisni centar na Novom Beogradu površine blizu 13. Kpital sto najbogatijih Rusa je u poređenju s rejtingom iz 2004. U Rusiji su vlasnici «Lade» dobijali određene povoljnosti pri kupovini novog. dosad je uložio ukupno 30 miliona evra. a bivši lider Roman Abramovič je na trećoj poziciji s bogatstvom od 24.6 kilograma za svega 10 minuta. servisiranja i nabavke svih rezervnih delova. Srbija ima veliki problem sa starim vozilima i zagađenjem. a staro vozilo je otkupljivano i reciklirano. dok se Srbija ne stabilizuje kao zemlja teško da će neko praviti planove koji bi podrazumevali olakšice za vlasnike starih automobila.3 milijarde dolara. Srbija je sad spremna na ulaganja. kaže Slavc Habič. Samo sređivanje dokumentacije trajalo je više od pola godine. dodatne opreme i artikala”. generalni direktor kompanije Hyundai za Srbiju. Tajlandski izumitelj objašnjava da se na suncu može ispeći pile od 1. Lista milijardera u odnosu na prošlu godinu brojnija je za 50 bogataša. U toj kompaniji očekuju da će se izgradnja centra isplatiti za nekih sedam do osam godina. taj proces u Srbiji dugo traje. udubljena ogledalca koja reflektuju jutarnje sunčeve zrake na pileće meso.| 5. a da svakog jutra ispeče u proseku 50 pilića koje prodaje za pet dolara po komadu. a uskoro ćemo krenuti u izgradnju poslovnog centra u Novom Sadu. Habič: Hyundai je i do sad ulagao dosta u Srbiju. Da li je realno u skorije vreme očekivati da bi se automobilske industrije mogle da daju svoju podršku tom problemu? S.

što se direktno odražava na prodaju. Petrašin Jakovljević u prvi plan ističe cenu repromaterijala koja je porasla za 20 odsto. Tehnologija prikupljanja ove vrste emajla omogućila je da se mesečno 4. Osim stalnih napora da osvoji što veći deo tržišta u Metalac holdingu poslednjih godina veliku pažnju poklanjaju smanjenju otpada i njegovoj reciklaži.400 radnika. međutim problem je na domaćem tržištu gde se sve manje ljudi odlučuje za kupovinu robe kao što su. za nas je od izuzetnog značaja činjenica da je ona tolike godine prisutna na tržištu od 180 miliona stanovnika. U prošloj godini ostvaren je ukupan rast od 15 odsto i povećanje izvoza od 18 odsto. Uprkos složenoj političkoj situaciji i zahlađenju diplomatskih odnosa sa zemljama koje su priznale nezavisnost Kosova. Kao ilustraciju u ovoj gornjomilanovačkoj firmi navode preradu takozvanog grund emajla čiji je rastur prilikom automatskog nanošenja smanjen sa 35 odsto. a dobit iznad šest miliona evra”. „U Metalcu se ozbiljno razmišlja o kupovini fabrike za proizvodnju posuđa u Rusiji. kuhinje. naročito struje. bojleri i slično. a trgovačka za 106 odsto. To je direktna posledica ekonomske neizvesnosti. a to je u fizičkim veličinama manje nego u prethodnoj godini. Metalac jeste zabeležio rast od 105 odsto. ali malo ko je spreman da se bavi time koliko je to realno. što prema oceni menadžmenta predstavlja realan preduslov da u 2008. ali sve to je već iza nas i u ovom trenutku mi smo svim svojim kapacitetima okrenuti poslovanju u ovoj godini u kojoj bi vrednost planirane proizvodnje trebala da bude 84. Na osnovu januarskog obračuna mi smo izračunali da je cena električne energije porasla za 17 odsto. ali su svi prećutali činjenicu da je struja za industriju porasla u rasponu između 15 i 20 odsto. Mada najveći deo izvoznika nerealni kurs dinara navodi kao najveći problem sa kojim se suočavaju. „Sa inostranim partnerima imamo dobre odnose. objašnjava generalni direktor Metalac holdinga. prema rečima Petrašina Jakovljevića. ali on je pre svega posledica izvoznih aranžmana”. ali i sveukupnoj zaštiti životne sredine. ali i zbog svakodnevnog rasta cena repromaterijala i energenata. 415 | 5. MAJ 2008 | Metalac. „Svi mediji su objavili vest da je cena električne energije povećana za sedam odsto. Posle značajnog rasta cena prehrambenih proizvoda uočljiv je strah kod ljudi. a što za jednu ovakvu kompaniju predstavlja izuzetno značajnu rashodnu stavku. tvrdi Jakovljević. . očekuje se da se zaokruži investicioni ciklus u proizvodnji „solid surfejs” sudopera i ploča. Mada ova fabrika trenutno nije na tehnološkom nivou koji odlikuje Metalac. proši vozni park. kaže Jakovljević. mnogo veći problem za Metalac predstavlja ekonomska situacija u zemlji. tako da još ne osećamo posledice političkih dešavanja. Drugim rečima stiče se utisak da država pokušava preko leđa ionako preopterećene privrede da održi nekakav socijalni mir. Ako se u obzir uzme rast cena onda je realni rast brutodruštvenog proizvoda svega negde oko četiri odsto”. završi druga faza proizvodnih pogona za izradu bojlera.44 Tržište i novac BR. Špekuliše se podatkom da je rast bruto društvenog proizvoda sedam odsto. što je za nas predstavlja veliki poslovni izazov. recimo. godini kompanija ostvari. Menadžment Metalca saglasan je da će ova poslovna godina biti znatno teža od prethodne.500 kilograma ponovo melje bez ikakvog zastoja u proizvodnji. s obzirom na izuzetno slože- K nu društveno – ekonomsku i političku situaciju. Konačna odluka o tome da li ćemo ili ne ući u ovu investiciju biće doneta posle detaljnih analiza pravnih i finansijskih aspekata vrednosti. Reč je o fabrici sa tradicijom od četiri decenije koja trenutno zapošljava 1. Gornji Milanovac U planu fabrika u Rusiji Proizvodna društva Gornjomilanovačke kompanije Metalac holding u prva tri meseca ove godine premašila su plan za 103. ali i nerealno visoke cene energenata. te analiziraju mogućnosti za otvaranje fabrike posuđa u Rusiji. a možda čak i premaši planiranih 84 miliona evra prihoda i osam miliona evra profita Aleksandar Arsenijević ako ističe generalni direktor Petrašin Jakovljević tokom ove godine.

u Srbiji se godišnje proizvede oko 1. od čega se industrijski preradi oko 50 odsto.6 milijardi litara mleka. a Uprava za veterinu je kandidovala pet mlekara za dobijanje tog sertifikata. koja u proizvodnji koristi mleko. Ova odluka je međutim ohrabrujuća jer će dugoročno imati pozitivne efekte. među kojima je i švajcarska kompanija “Nestle”. Na tržišta BiH. prema podacima Privredne komore Srbije. kada su Bugarska i Rumunija postale članice Unije. kaže direktor Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede Miroslav Marinković. ali poručuju da ne treba očekivati ni povećanje otkupnih cena mleka za stočare. Ministarstvo poljoprivrede je ranije procenilo da je zbog problema sa tranzitom Srbija izgubila 12 miliona dolara. preko zemalja EU. odnosno 42 odsto. . Ovo odobrenje dobijeno od Stalnog komiteta za lanac ishrane i zdravlje životinja Komisije EU će uskoro biti objavljeno i u Službenom glasniku EU. dobili su priliku da izvoze svoju robu i u zemlje Evropske unije Bojana Stamenković rbija je dobila dozvolu za provoz mleka i mlečnih proizvoda kroz zemlje EU na druga tržišta. u Srbiji dvadeset mlekara poseduje dozvole za izvoz mleka i mlečnih proizvoda na tržište drugih zemalja. osim mlekarima pružaju i konditorskoj industriji. Procenjuje se da bi investicije S mogle dostići više desetina miliona evra. 415 | 5. MAJ 2008 | Mlekarska industrija EU odobrila provoz mleka Proizvođači mleka i mlečnih proizvoda sa više od šest odsto mleka. prema Marinkovićevim rečima. Inače. jer će dodatno stimulisati poljoprivrednu proizvodnju zbog otvaranja novih tržišta za plasman domaćih proizvoda. zainteresovali su se za investiranje u nove prerađivačke kapacitete.46 Tržište i novac BR. nijedna mlekara nema sertifikat Evropske unije za izvoz. godine. Naime. nekoliko svetskih kompanija. kako na celokupnu mlečnu industriju zemlje. Problem tranzita mlečnih proizvoda kroz EU pojavio se u januaru 2007. pa Srbija više nije mogla da izvozi mleko kroz njihovu teritoriju na tržište Rusije.7 milijardi dolara. Stručnjaci smatraju da će izvoz mleka dovesti do smanjenja postojećih zaliha. tako i na razvoj domaće poljoprivrede. povećava se šansa da velike multinacionalne kompanije premeste svoju proizvodnju u Srbiju. Crne Gore i Makedonije prošle godine je izvezeno mleka i mlečnih proizvoda u vrednosti od 80 miliona dolara. Inače. Nakon ukidanja zabrane EU na provoz mleka i mlečnih proizvoda iz Srbije. Velike mogućnosti se. a stočarska proizvodnja u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje Srbije iznosila je 1. Međutim. On objašnjava da je ova odluka potvrda da je Srbija ‘’ozbiljna zemlja koja je na najbolji način regulisala proizvodnju i promet mleka i da ima sistem koji može da garantuje kvalitet”.

special advisor to Telekom Srbija managing director. približila je kvalitet usluge mobilne telefonije u Srbiji onom koji se nudi u mnogo razvijenijim zemljama. a pomoći će i proizvođačima opreme”. Okrugli sto “Značaj telekomunikacija u razvoju biznisa” Round Table: “The Role of Telecommunications in Business Growth” Razvoj važniji od procedura U Srbiji trenutno jedino usluge mobilne telefonije mogu da se mere sa razvijenim zemljama. Less Red Tape Only mobile services in Serbia can match developed countries. specijalni savetnik generalnog direktora Telekom Srbije rekao je na otvaranju okruglog stola da je “svima cilj da usluge koje pružamo. oblast fiksne telefonije u kojoj i dalje dominira Telekom. Telekom-dominated fixed-line telephony still lags far behind countries in the region. Ako su usluge dobre. Vojislav Stevanović Prevod / Translation: Mirjana Dimić. As such. help our business grow and equipment producers too». Pripremili / Edited: Ana Krajnc (urednica). Učesnici / Participants 48 Milenko Cvetinović 49 Milan Janković 50 Saša Leković 52 Nenad Saković 54 Tiodor Jovović 56 Roland Hainder 56 Jochen Novotny 58 Arnaud Le Ruen 59 Borko Jovanović 60 Miloš Đurković 62 Zoran Janković 64 Miodrag Veljković 64 Milan Kovačević Diskusija / Discusion 66 Problemi procedura u Srbiji 66 Procedural Problems in Serbia K onkurencija tri mobilna operatora. Dragan Kovačević.TELEKOMUNIKACIJE TELECOMMUNICATIONS Poseban prilog Special edition Dragan Kovačević: Ako su usluge dobre. Dragan Kovačević. domen fiksne telefonije ne bi toliko bio bitan. Snežana Krivokapić. On the other hand. Razvoj te oblasti. da od njega ne zavisi kvalitet internet usluga. ne samo rezidencijalnim. helping our business grow. u kojoj nema monopola. za poslovne korisnike. T he competition between three mobile operators has made the quality of services closer to that in developed countries. not so much significance would be attached to fixed-line telephony were it not such an important factor in determining the quality of Internet services. The roundtable concluded that slow law enforcement and complicated procedures hinder to the largest extent the rapid growth of telecommunications. the services will be used to an even greater extent. biznis korisnici će ih više koristiti i to će pomoći razvoju našeg biznisa Dragan Kovačević: If good. as fixed-line telephony and broadband connections even lag far behind countries in the region. kojima je pre svega bio namenjen okrugli sto o značaju telekomunikacija za razvoj biznisa. said at the opening of the roundtable that «the goal of everyone is to put the services to work for both residential and business users in a way that will help everyone run their business more smoothly. budu takve da im omogućimo da njihov biznis bolje funkcioniše. U doba kad bežična komunikacija sve više uzima zamah. dok fiksna telefonija i širokopojasni pristup zaostaju i za zemljama regiona Growth First. ograničen je samo menadžerskim idejama unutar kompanija i kupovnom moći srpskih klijenata. zaostaje i za mnogim okolnim zemljama. Miloš Milosavljević Foto / Photo: Dragan Milošević . The development of the monopoly-free field is only limited by managerial ideas inside companies and the purchasing power of Serbian clients. nego i biznis korisnicima. they will be used to an even greater extent. biznis korisnici će ih više koristiti i to će pomoći razvoju našeg biznisa. As wireless communications proliferate. Sa druge strane.

48

The Role of Telecommunications in Business Growth

MAGAZINE SPECIAL EDITION

|

5. MAY 2008

Suočavanje sa liberalizacijom
ilenko Cvetinović, državni sekretar u Ministarstvu za telekomunikacije: Treba da postoji stalna razmena mišljenja između države i privrednika. Cilj i jednih i drugih je razvoj odgovarajućih oblasti, u ovom slučaju telekomunikacija. Naravno da treba stvoriti normalne uslove za razvoj te oblasti. U okviru svog rada, Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo je

Facing market liberalization
M
ilenko Cvetinović, State Secretary at the Ministry of Telecommunications: There should be a constant exchange of opinion by the government and interested entrepreneurs. Both should aim at developing certain fields, in this case telecommunications, which, most certainly, require normal conditions. The Ministry of Telecommunications and Information Society has set

M

Milenko Cvetinović: Čini mi se da treba reorganizovati Telekom, pošto je u Evropi tendencija da se ide na funkcionalnu separaciju u oblasti telekomunikacija

Milenko Cvetinović: I feel Telekom needs a shake-up. The tendency of telecommunications in Europe is towards a functional spin-off.

definisalo izvestan broj ciljeva koje želi da postigne u razumnom vremenu. U sadašnjim uslovima, kad nam predstoje izbori za nekoliko dana, a Vlada je u ostavci, nezahvalno je baviti se bilo kakvim prognozama. Ali, mislim da to što naši naslednici budu radili može da se razlikuje samo u dinamici od onoga što bi mi rado učinili u narednih godinu dana, i ne verujem da postoje principijelne razlike u onome što treba da se uradi. Što se tiče mobilne telefonije, ta oblast je u Srbiji, bar po penetraciji (više od 100 odsto), potpuno na nivou koji postoji u Evropi. Po asortimanu i kvalitetu usluga ima mesta za „popravke“. U toj oblasti i dalje ima mesta za rast, pre svega, u pogledu pružanja novih usluga, posebno onih koje su vezane za internet i telefonsko plaćanje. Povećanje prihoda je u 2006. godini u odnosu na 2005. godinu bilo značajno, ali ne očekujem da je prošle godine u odnosu na 2006. godinu bilo u tako značajnom procentu. Kad je reč o fiksnoj telefoniji, na nivou smo okruženja. U toj oblasti, takođe, ima mesta za ozbiljnije napretke. Digitalizacija u

a number of goals to be achieved over reasonable time. Under current conditions, with elections only a few days away and a toppled government, any forecast would be mostly inappropriate. Only in terms of dynamics can our ancestors’ plans differ from what we would love to do in the coming year, but I do not expect any substantial differences when it comes to what’s to be done. Mobile telephony in Serbia is at European level, at least in terms of penetration. By assortment and quality though, it is in need of repair. Mobile penetration rate is over 100%, but we all know there is a number of inactive users, as well as a large number of those having more than one phone. The field is yet to be tapped, especially when it comes to new services tied to the Internet and paying phone bills. In relation to 2005, 2006 saw a hefty rise in profits, but I don’t expect the upsurge to follow in 2007. Regarding fixed telephony, the level of growth is the same as in the region. There is still ample room for progress in this field too. Digitization has improved, but it is still unsatisfactory. There’s a number of party lines, small places without phones and a backlog

Jedino u mobilnoj telefoniji postoji stvarna konkurencija
fiksnoj mreži je poboljšana, ali je i dalje nezadovoljavajuća. Veliki je broj dvojničkih priključaka i malih mesta bez telefona. Postoji dosta nerešenih zahteva za novim linijama, što znači da postoji puno prostora za dalje širenje mreže. Istini za volju, ti zahtevi se ne ažuriraju najredovnije, pa je moguće da je realni broj onih koji čekaju linije manji. Što se tiče tehničke strane internet usluga, Srbija dosta zaostaje, posebno po pitanju kapaciteta veza prema svetu. Poseban problem je broj korisnika širokopojasnog servisa. Iako je broj korisnika povećan oko tri puta u odnosu na 2006. godinu, ipak i dalje zaostajemo u odnosu na region. U odnosu na Hrvatsku imamo upola manje korisnika. U oblasti mobilne telefonije postoje tri operatora. Jedan operator posluje u oblasti fiksne telefonije, dok, kad je reč o internetu, postoji formalno više od 160 operatora, ali u praksi postoji samo jedan operator veleprodaje. Čini mi se da korelacija između broja operatora, odnosno postojanja ili nepostojanja konkurencije, ima veze sa sadašnjim stanjem tehnike.

The only real competition is in mobile telephony
of applications for new lines, which means there is a lot of room for expansion. The applications are not updated on a regular basis, but it’s possible that the backlog will be cleared soon. In terms of Internet services, we do lag behind other countries a lot, especially when it comes to broadband users. Although the number of broadband-connected users tripled against 2006, we are still far behind the region. We have three mobile operators and one operating fixed-line service. Officially there are over 160 ISPs, but off the record there is only one wholesale operator. It seems the presence or lack of the competition has to do with the quality of equipment. We need to get to grips with the liberalization of the market, without having to pose a threat to social stability. Some telecoms services are extremely underpriced, and need other revenues to make up for the loss. The cost of local and intercity calls is half lower than in Albania that is obviously quite disproportionate. If we were to lift prices three or four times it would be a problem for citizens.

5. MAJ 2008

|

MAGAZIN SPECIJALNO IZDANJE

Značaj telekomunikacija u razvoju biznisa
Telekom doesn’t have a cost model in place. That’s a big issue, not only for the government, which cannot really tell how much the services cost, but also for businesses. The market could fully open in a day but such conditions would attract speculative capital invested only where prices exceed costs. Its withdrawal would ensue as soon as the conditions change. I feel Telekom needs a shake-up. The tendency of telecommunications in Europe is towards a functional spin-off. Whether some infrastructure should remain state owned is a question in need of serious analyses. On the other hand, I believe international connections should be quickly given the go-ahead, especially when it comes to data transfer and the new technologies for wireless internet access.

49

Treba da se suočimo sa liberalizacijom tržišta bez ugrožavanja socijalne stabilnosti. Neke usluge u telekomunikacijama su izuzetno ispod ekonomske cene, a to znači da se nadoknađuju iz drugih prihoda. Cene telefoniranja u lokalnom i međumesnom saobraćaju su upola niže nego što je to u Albaniji, što očigledno govori o velikoj disproporciji. Međutim, građani bi teško prihvatili rast cene od tri ili četiri puta. Telekom nema implementiran troškovni model. To je veliki problem, ne samo za državu koja bez toga ne može da zna koliko zaista koštaju te usluge, već i za samu kompaniju koji bi, da postoji takav model, mogla pravilno da alocira resurse. Može se za jedan dan potpuno otvoriti tržište, ali u uslovima nebalansiranih cena privukli bi spekulativni kapital koji bi popunio samo ona mesta gde su cene značajno više od troškova, i povukao bi se čim bi se uslovi promenili. Čini mi se da treba reorganizovati Telekom, pošto je u Evropi tendencija da se ide na funkcionalnu separaciju u oblasti telekomunikacija. Treba težiti tome da se usluge po osnovnim karakteristikama međusobno odvoje. Veliko pitanje je i da li određena infrastruktura treba da ostane u državnom vlasništvu. To je pitanje koje zahteva vrlo ozbiljne analize. Sa druge strane, verujem da vrlo brzo treba da se dozvoli međunarodno povezivanje kad je reč o prenosu podataka i uvođenje bežičnih tehnologija za pristup internetu.

VoIP usluge u maju VoIP services in May
ilan Janković, generalni direktor Ratel-a: Naš osnovni zadatak je da stvorimo otvoreno tržište i da na njemu obezbedimo ravnopravno učešće svih učesnika uz zadovoljavajući kvalitet servisa. Stepen digitalizacije u fiksnoj mreži došao je do 95 odsto, tako da je ostao još jedan mali segment da je stoprocentno digitalizujemo. Prošle godine su učinjeni značajni pomaci. Od 1. aprila međunarodni pozivi počinju sa „00“. Prvi put smo doneli plan numeracije Srbije i odluku o visini naknada za korišćenje brojeva iz

M

M

ilan Janković, managing director of Ratel: Our main task is to create an open market and make it possible for everyone to participate equally and ensure an adequate level of services. Digitization rates in the fixed-line network have hit 95%, and there is only a small segment left to fully digitize. Since last year, we have made considerable progress. As of April 1, international calls start with “00“. For the first time we have come up with a numeration plan and rates. In order to boost competitiveness we suggested a distribution plan for FWA systems “34“, “36“, “38“.

Milan Janković: U domenu pružanja internet usluga doći će do potrebe za ukrupnjavanjem, jer svi posluju preko dva, tri operatora

Milan Janković: There will be a need for consolidation in the ISP domain as everyone operates through two, three ISPs

tog plana. U cilju povećanja konkurentnosti predložili smo plan raspodele za sisteme sa fiksnim bežičnim pristupom „34“, „36“, „38“. Tu je u postupku izrade pravilnik o minimalnim uslovima za izdavanje licenci za te operatore. Doneli smo i pravilnik o opštim uslovima interkonekcije. Resornom ministarstvu smo dostavili zahteve operatora koji žele da budu operatori fiksne mreže, i sad je na ministarstvu da sprovede postupak izdavanja licenci. Kad je reč o mobilnoj telefoniji, to je jedina oblast gde postoji stvarna konkurencija. Pojavom drugog i trećeg operatora došlo je do značajnih promena na tržištu, do poboljšanja kvaliteta usluga, sniženja cena i nuđenja novih servisa. Kad se govori o segmentu interneta, Agencija je dozvolila da se bez licenci izdaju dozvole za operatore koji rade u opsegu od 2,4 i pet gigaherca, tako da danas u tom segmentu posluje više od 130 operatora. To je negarantovan kvalitet servisa, ali omogućava da se kvalitetniji opsezi ponude za druge usluge. Očekujem i da će tokom maja biti definisan i pravilnik o pružanju VoIP usluga.

A rulebook is in the works on the minimum conditions needed to obtain a license. Also out is a rulebook on general interconnection conditions. We have submitted to the relevant ministry the requests of operators willing to offer fixed-line services. It’s now up to the ministry to grant the licenses. Regarding mobile telephony, it’s the only field boasting the real competition. The arrival of the second and third operator has brought substantial changes to the market – better quality, price cuts and new services. As regards the Internet, the Telecommunications Agency let 2, 4 and 5 GHz operators be granted a license, and we now have over 130 operators in this segment. This is no guarantee of quality but it does provide a more quality range of other services. I also expect a VoIP rulebook to be defined during May. There are some 160 ISPs but everyone operates through two or three ISPs. They are oblivious to the fact that the market will be in need of consolidation.

50

The Role of Telecommunications in Business Growth
U domenu pružanja internet usluga posluje oko 160 operatora, ali svi posluju preko dva ili tri operatora. I oni sami vide da će na tom tržištu doći do potrebe za ukrupnjavanjem.

MAGAZINE SPECIAL EDITION

|

5. MAY 2008

We have launched a few public tenders to introduce new cable technologies and had a few bids, and now we expect to have appropriate legislation in place to regulate this field too. There’s

Telekom nije kriv za malo korišćenje interneta
Sproveli smo nekoliko javnih poziva za uvođenje novih kablovskih tehnologija, evidentirali smo ponude za pružanje određenih novih usluga, tako da se očekuje i donošenje određene regulative koja će uredititi i tu oblast. Došlo je do značajne promene tehnologije koja se koristi u kablovsko distributivnim sistemima. Većina operatora je zamenila koaksijalne kablove kao medijume prenosa za hibridno optičko-koaksijalne mreže. Ratel je postala punopravni član evropskog Instituta za standardizaciju u oblasti telekomunikacija, tako da ćemo ubuduće moći da budemo efikasniji po tom pitanju. To će doprineti da na domaćem tržištu budu prisutni najveći svetski proizvođači opreme, a takođe će omogućiti i da se određeni delovi za tu opremu proizvedu i u Srbiji. Zajedno sa republičkom Agencijom za radiodifuziju sledi nam uvođenje digitalne televizije u Srbiji. Republika je preuzela obavezu da taj novi sistem uvede do 2015. godine.

Telekom is not to be blamed for low Internet usage rates
been a considerable technological change in the use of CDSs as most operators replaced coaxial cables with HFCs. RATEL became a full-fledged member of the European Telecommunications Standards Institute (ETSI), which will make us more efficient down the line. This will bring to our market the world’s leading equipment producers and parts providers. In cooperation with the Republic Broadcasting Agency, we are to launch DTT in Serbia till 2015.

Telekom želi Telekom wants otvorenu utakmicu cards on the table
S
aša Leković, direktor samostalnog sektora za strategiju i razvoj Telekoma: Najpre bih se osvrnuo na neke podatke koje je izneo gospodin Milenko Cvetinović. Stepen digitalizacije fiksne telekomunikacione mreže u Srbiji iznosi oko 94 odsto. Pri tome ni broj nerešenih slučajeva nije toliko visok. Nema 450.000 takvih slučajeva, već oko 200.000. Trenutni kapacitet linkova za globalni pristup internetu preko Telekoma Srbije nije mali, jer preko tih istih linkova Telekom obezbeđuje pristup internetu i za države iz regiona – Bugarsku, BiH, Makedoniju. Nije sve idealno u Telekomu Srbije, ali treba se zapitati i zbog čega postoje problemi oko dvojnika u urbanim sredinama. Proaša Leković, director of Telekom’s independent strategy and development: I will first go back to some data expressed by Mr. Milenko Cvetinović. The digitization rate in the fixed line network in Serbia stands at around 94%. And the backlog is not that tremendous. There are some 200,000 cases in need of attention, not 450,000. Telekom Srbija’s current access link capacity is not small as the links provide online access to Bulgaria, Bosnia and Herzegovina and Macedonia. Not everything is rosy at Telekom Srbija, but we need to ask ourselves why there are problems with party lines in urban areas. The problem lies in bureaucratic red tape, which hampers

S

Saša Leković: Trenutno ne postoji dovoljno jasan pravni okvir koji omogućava drugog ili trećeg fiksnog operatora

Saša Leković: There is no clear legislation in place to allow a second or third operator

blem je u komplikovanoj državnoj birokratiji koja usporava proces dobijanja dozvola za bilo kakvo izvođenje radova, zbog čega se otežava realizacija bolje i naprednije telekomunikacione infrastrukture. Obično svi upiru prstom na Telekom da nije obezbedio dovoljno dobru infrastrukturu, pa zbog toga u Srbiji postoji mali broj internet pretplatnika. Telekom u sada ima oko 45 odsto neprodatih ADSL priključaka. Jednostavno, ni tržište nije adekvatno odgovorilo našoj ponudi. Sa poboljšanjem životnog standarda sigurno

the licensing process for any type of work, consequently hindering implementation of more advanced telecommunications infrastructure. Everyone is usually pointing an accusing finger at Telekom, blaming it for not having provided infrastructure good enough to get to more internet subscribers. Today, Telekom has around 45% of unsold ADSL connections. The market simply hasn’t responded well to our services. As the standard of living improves, more users will sign up. From that perspective, the government

52

The Role of Telecommunications in Business Growth
će se i povećati broj korisnika. Sa tog stanovišta, lopta je na strani države. Država bi mogla da subvencionira korišćenje interneta, donirajući određeni iznos operatorima za ADSL priključak. Država, takođe, ništa nije uradila ni na uvođenju e-government servisa, koji bi trebalo da skrate komplikovane državne procedure i omoguće bilo kom poslovnom subjektu brzi razvoj.

magazine special edition

|

5. may 2008

now needs to keep its eye on the ball. It could subsidize the usage of the Internet by donating a portion of funds to operators for ADSL connections. Furthermore, the government has done nothing to launch an egovernment service, which is due to simplify complicated procedures and allow entrepreneurs to grow more rapidly.

U praksi su danas biznis korisnici, u neku ruku, i žrtva težnje da se ravnomerno razviju komunikacije u svim regionima i među svim korisnicima
Neophodno je doneti i formalni pravni okvir za liberalizaciju. Uglavnom se govori da Telekom stopira liberalizaciju. Telekom želi liberalizaciju i želi otvorenu utakmicu, kao što je to na tržištu mobilne telefonije. Pokazalo se da smo tu utakmicu dobili, jer smo dominantan operator u mobilnoj telefoniji. Ali, trenutno ne postoji dovoljno jasan pravni okvir koji omogućava drugog ili trećeg fiksnog operatora. Problem liberalizacije fiksne telefonije ne može da se reši međunarodnim povezivanjem „data” servisa. Takođe, država mora da uradi rebalans tarifa i definiše minimalnu vrednost telekomunikacionog tržišta u oblasti fiksne telefonije. Bez takvog koraka sigurno će najviše izgubiti država, kroz poreze, prihode i deo međunarodnog saobraćaja.

In practice, business users today fall victim to their pursuit to equally develop communications in all regions and among all users

Liberalization requires that a formal legal framework be passed. All eyes are now on Telekom and its blocking liberalization. Telekom wants the market to be liberalized and to put its cards on the table. Having secured a top spot on the mobile telephony market, we have won the game. But at the moment, the fact there’s no clear legislation in place allows no second or third fixed-line operator. Once you get to liberalize fixed-line telephony, there is nothing you can solve by connecting data services internationally. Moreover, the government has to rebalance tariffs and define the minimum value of the telecommunications market in the field of fixed-line telephony. Without such a step the country will be hit hardest through taxes, profits and a portion of international traffic.

Dolazak biznis operatora
N
enad Saković, direktor, Siemens Enterprise Communications: Pitanje je šta je to što kod nas nude telekomunikacije i jesu li kod nas biznis korisnici uskraćeni za neke servise koji bi mogli da pomognu njihovoj konkurentnosti. Biznis korisnika ne interesuju mnogo podaci o stepenu digitalizacije ili stopi penetracije na tržištu, bez obzira na to koliko su ti podaci impozantni i dobri

Arrival of business operators
N
enad Saković, CEO of Siemens Enterprise Communications: The question is what is that telecommunications offer and are business users deprived of services that are likely to boost their competitiveness. Business users aren’t much interested in digitization or penetration rates regardless of how relevant or good the data is. What prevails is the classic division into fixed-

Nenad Saković: Više cene koje plaćaju biznis korisnici se odražavaju na manju konkurentnost tih kompanija u odnosu na njihovu konkurenciju iz drugih zemalja

Nenad Saković: Higher prices business users pay have a bearing on their competitiveness in relation to that in other countries

u smislu razvoja telekomunikacionih mreža kod nas. Ono što dominira kod nas je klasična podela na fiksnu i mobilnu telefoniji i internet. Lično preferiram da tržište telekomunikacija posmatram i kroz podelu na rezidencijalne i biznis korisnike. Ako ne može puno i brzo da se uradi na razvoju univerzalnog servisa i dostupnosti tog servisa u nerazvijenim područjima, što jeste obaveza

line and mobile telephony on the one hand, and the Internet on the other. I personally prefer dividing the telecoms market into residential and business users. If little can be done to create a unique service and make it available in underdeveloped areas, business users should be allowed to pick an operator. Higher prices they pay have a bearing on their competitiveness in re-

Više pažnje biznis korisnicima iodor Jovović. we have a problem every time we get in touch with service providers. What ISPs offer and their readiness to improve it is not so satisfactory users. U praksi su danas biznis korisnici. help improve business communications. pomogne razvoj biznis komunikacija. o opštem razvoju. ers such as Cisco or Siemens with whom we have an excellent cooperation. Više cene koje plaćaju biznis korisnici se odražavaju na manju konkurentnost tih kompanija u odnosu na njihovu konkurenciju iz drugih zemalja. dobiti link od jednog gigabita između Beograda i Novog Sada je nemoguće. poput Cisco-a ili Simens-a. Meridian Bank: There’s been lot of talk lately on penetration. In light of this. određenim sub- MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. direktor sektora za bezbednost IT sektora i kontinuitet poslovanja. na primer. ali šta od toga imaju biznis korisnici? Ne želim da sputavam. .54 The Role of Telecommunications in Business Growth korisnicima treba omogućiti da mogu da odaberu operatora. Danas postoji situacija da sa jedne More Attention to Business Users T iodor Jovović. da se omogući ulazak i onih operatora koji bi se bavili. To get a 1 Gb link between Belgrade and Novi Sad is currently impossible. I’d like Telekom Srbija. the only fixed-line provider at the moment in possession of reliable infrastructure. u neku ruku. sa kojima savršeno sarađujemo. Međutim. Last year we wrapped up a business continuity project. Molio bih Telekom Srbije. MAY 2008 the government could. director of IT security and BCP. značaj razvoja telekomunikacija za rezidencijalne korisnike. but what does it mean for business users? I certainly wouldn’t want to hinder the growth of telecommunications for residential users. država bi mogla da razmisli i o fleksibilnijem modelu. to pay more attention to business users and start working around it. i žrtva težnje da se ravnomerno razviju komunikacije u svim regionima i među svim korisnicima. samo biznis korisnicima. On the other hand. and make way for operators dealing with business users only. kao jedinog za sada provajdera fiksne telefonije i jedinog vlasnika pouzdane i dobro raširene infrastrukture za fiksnu telekomunikaciju koja je neophodna za interno funkcionisanje računarske komunikacije da ipak više pažnje posveti biznis korisnicima i da počne da se razvija i u tom smeru. o opštem razvoju. growth in general. what ISPs offer and their readiness to improve it is not so satisfactory. Further expansion takes between eight and ten months. Ten megabits is the best solution so far we have managed to come up with. Slažem se da bi država mogla da. ponuda usluga provajdera i njihova želja da je poboljšaju nije na zavidnom nivou. naravno. In practice. growth in general. Pri dodeljivanju novih licenci za operatore. The government could mull a more flexible model when granting new licenses. Today we have hardware suppli- T Tiodor Jovović: Dosta se priča o penetraciji. Meridian banka: Dosta se priča o penetraciji. a sa druge strane imamo provajdere servisa sa kojima konstantno imamo problema Prošle godine smo uspešno realizovali „business continuity” projekat. ali šta od toga imaju biznis korisnici? Tiodor Jovović: There’s been lot of talk lately on penetration. business users today fall victim to their pursuit to equally develop communications in all regions and among all Ponuda usluga provajdera i njihova želja da je poboljšaju nije na zavidnom nivou vencijama. but what does it mean for business users? strane postoje dobavljači hardvera. Svako dalje proširenje se čeka između osam i deset meseci. U tom smislu. with certain subventions. Najbolja opcija do koje smo uspeli da dođemo je bila 10 megabita. Sporedni efekti bi bili da se u tom segmentu omogući konkurencija koja će obezbediti siguran razvoj tržišta.

The regional development of telecommunications is also necessary. zahtevaju poslovni kupci i operatori su prenos brojeva. and having separate configurations on two phones and updating them all the time is a waste of time. koje mogu da donesu uspeh kompaniji na tržištu Roland Hainder: There are “smaller” services such as our blackberry phone that may help a business perform better. financial director. Bela lista poziva za White List for the zauzete Busy ochen Nowotny. a imati zasebne konfiguracije na dva telefona i stalno ažuriranje podataka na njima je gubitak vremena. Jochen Nowotny: The possibility of having two identities on one phone is what customers are definitely on the lookout for. Kapsch: We are an independent system integrator in the provider and carrier operator market segment. poput naše ponude “blackberry” telefona. neophodan je regionalni razvoj telekomunikacija. generalni direktor. We have two independent networks. To su najčešći zahtevi za operatore širom Evrope. što pokazuje zavidno poverenje. These are the most common requirements for operators throughout Europe. For 30 years. finansijski direktor.56 The Role of Telecommunications in Business Growth MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. multi SIM phones and intranets. a već 30 godina bavimo se fiksnim i mobilnim komunikacijama. Poslovni korisnici obično imaju dva telefona. poput naše ponude “blackberry” telefona. Kapsch: Mi smo nezavisni sistem integrator za provajdere i za prenosioce usluga i naša uloga je pronalaženje rešenja za naše poslovne kupce. Kompanija Kapsch datira iz 1882. Hteo bih da skrenem pažnju na činjenicu da postoje “manje” usluge. a manje na odnos sa administracijom. such as our blackberry phone that may help a business perform better. pri čemu u tom poslu ne treba da učestvuju samo Ministarstvo za telekomunikacije i Ratel. i što nam daje osnovu za uspeh u srednjem roku. koje mogu da donesu uspeh kompaniji na tržištu. where integration also matters. Trenutno nudimo fiksno . we offer fixed-mobile convergence. VIP mobile: Naša grupa je investirala dosad oko 420 miliona evra. multi SIM telefoni i privatne mreže. offering specific services available in both networks. which shows we have gained a lot of trust and gives us basis for success in the mid run.mobilnu konverziju. We need to talk about the ba- . but also the reminder of the government administration. VIP mobile: Our group has invested around 420mn EUR so far. Kad je reč o konkurenciji. godine. Tipične usluge koje J J ochen Nowotny. When it comes to the competition. već i ostatak državne administracije. gde je takođe integracija bitna. Also on offer is convergence between old networks. The possibility of having two identities on one phone is what customers are definitely on the lookout for. our primary focus is the market game. Imamo dve mreže koje su nezavisne jedna od druge. MAY 2008 Regionalni razvoj je važan oland Hainder. nudimo konverziju između starih mreža. I would like to point out there are “smaller” services R R Roland Hainder: Postoje “manje” usluge. Takođe. Mislim da država može mnogo da doprinese razvoju informacionih tehnologija. At the moment. pa se nude konkretne usluge koje se mogu podeliti sa obe strane mreže. Takođe. we have been dealing with fixed and mobile communications. Enterprises usually have two phones. Typical services required by business buyers and operators are number translati- Jochen Nowotny: Mogućnost da imate dva identiteta na jednom telefonu je nešto što se definitivno traži. This should not only involve the Ministry of Telecommunications and Ratel. rather than the administration. Mogućnost da imate dva identiteta on. mi smo pre svega usmereni na tržišnu utakmicu. Kapsch was established back in 1882. Regional Growth is Important oland Hainder. I believe the government can contribute a lot to the development of information technologies.

Wireless technology should follow fixed technology which broadband access is actually built on. Businesses want to connect. jer će to doprineti ekonomskim tokovima. Biznis želi međusobno da se poveže. This calls for a chan- Arnaud Le Ruen: Interno povezivanje je dosta skupo. Što se tiče fiksne telefonije. razvili smo kompaniju. while others are handled by their assistant. Naš cilj je da pomognemo vladama da to i postignu. Crnu Goru i BiH. kao što su recimo struja ili putevi. Discussions should be about how the market can be liberalized. sa stanovišta potrebe naše kompanije. što zahteva A rnaud Le Ruen. a koju mi sprovodimo u saradnji sa Microsoftom. može da ima takozvanu belu listu. With respect to mobile communications in Serbia and opening the market in the country. Želim da postaknem vladu i zakonodavce da se na to usmere. Jedna osoba koja provodi dosta vremena na poslovnim sastancima. što se tiče mobilne komunikacije. Alcatel . A person who spends a lot of time at business meetings can have a so-called white list. konkurencija je već tu. dok se svi ostali pozivi upućuju pomoćniku te osobe. and the direction it is moving in. Potrebno je da pričamo o suštinskoj infrastrukturi i u kojem pravcu se ona kreće. For instance. koja pomaže vladama da rade na obrazovanju i obuci studenata i ljudi koji se obrazuju da steknu određeno znanje u vezi sa internetom.Lucent: Moto naše kompanije je da premostimo digitalni jaz koji postoji između zemalja u razvoju i onih koje su razvijene. we started Digital Divide to help governments educate and train students and people willing to gain knowledge related to the Internet. and with the kind of network you can have a competition. we are looking for a way to connect internally. which is pretty costly.58 The Role of Telecommunications in Business Growth na jednom telefonu je nešto što se definitivno traži. pa bi samo pozivi sa te liste bili prosleđeni. Alternativne mreže Alternative povezivanja Networks A rnaud Le Ruen. kao i određivanje cena za ključne korisnike. Ako nudite usluge operateru treba da nudite usluge tako da ne uvodite stalno nove tehnologije. adding markedly to economic growth changed? You have an alternative to access networks. as there’s no competition in fixed-line telephony promenu regulativa. If you offer services to an operator you should make sure you don’t always introduce new technologies. kad tražimo način kako bismo se ge in regulations and setting prices for key users. In terms of fixed telephony. such as. Na primer. jer ne postoji konkurencija u fiksnoj telefoniji Arnaud Le Ruen: Connecting internally is pretty costly. Tipičnu uslugu koja se traži na tržištu. Bežična tehnologija treba da prati fiksnu. say. Montenegro and Bosnia and Herzegovina.Lucent: Our moto is to bridge the digital gap between developing and developed countries. . forwarding only white-listed calls. MAY 2008 sic infrastructure. adding markedly to economic growth. Digital Divide. jer širokopojasni pristup jeste u stvari na fiksnoj telefoniji. as businesses want to connect. Za otvaranje tržišta u Srbiji. jer će to doprineti ekonomskim tokovima povezali interno. Na koji način se to može promeniti? Imate jednu alternativnu mrežu za pristupnu mrežu. objasniću na kratkom primeru. Alcatel . Director for Serbia. How can that be Biznis želi međusobno da se poveže. rukovodilac za Srbiju. I will explain a typical service we provide in cooperation with Microsoft. electric power or roads. the competition is here already. The goal is to help governments achieve that. I want to stimulate the government to focus on that. MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. Diskusija treba da se vodi o tome kako liberalizovati tržište. i ovde može da se uspostavi konkurencija kroz takav način povezivanja. to je prilično skupo.

Aleksandar Bakoč: The smartest decision a government can make is launch online services. Because the market hasn’t been liberalized. heavily relying on ICT. jer postoji način da se povežete i kao mali korisnik i kao kompanija. Such an environment benefits every entrepreneur. we initially need some 10. MAJ 2008 | MAGAZIN SPECIJALNO IZDANJE Značaj telekomunikacija u razvoju biznisa 59 On-line poslovanje Internet Services leksandar Bakoč. as seen on the Serbian telecoms market hing of the kind. što se može potvrditi na srpskom telekomunikacionom tržištu Estonije. direktor. One zemlje koje ulažu u IKT rapidno napreduju u odnosu na A A leksandar Bakoč. ali postoji problem u vezi sa dostupnošću i vremenom koje je potrebno da izdvojite za povezivanje. Povezivanje dve lokacije može da traje i do godinu dana. nove načine dostupnosti i kvalitetan servis usluga. Danas je ključ u saradnji svih sa svima. ICTs provide new ways of availability and quality services. Telelink: Da li Srbija zaostaje ili prati kretanja u regionu kad je u pitanju ponuda usluga za biznis korisnike? Ono što primećujemo je da ponuda ne zaostaje. koristeći mogućnost IKT i na neki način omogućila glasanje svojih građana putem interneta. A WB report shows prices are two times higher in countries with low internet penetration rates.000 EUR a month for maintenance. Mnoge vlade imaju neku vrstu e-goverment strategije. small operators invest little in infrastructure. za šta je potrebno obezbediti infrastrukturu. poput Srbije koje nisu ni približno uradile na tom polju. generalni direktor. The smartest decision a government can make is launch online services. a lot of countries including Serbia have done not- Prema izveštaju Svetske banke u zemljama gde je ovako slaba penetracija interneta i cene su dvostruko više. for instance. preko nacionalnog operatera smo Availability a Problem B orko Jovanović: Do services provided for business users in Serbia lag behind the region or keep up with global trends? They do not lag behind as there is a way to connect either as an individual or a company. which are hard to obtain. To facilitate communication between our offices in Belgrade and Niš. Nasuprot have come up with some sort of e-goverment strategy. as seen on the Serbian telecoms market. nama kao maloj firmi da bismo povezali naše kancelarije u Beogradu i Nišu potrebno je desetak hiljada evra i posle toga još tri hiljade evra za mesečno održavanje mreže između te dve lokacije. The problem is availability and the time you need to connect. Countries putting money in ICT have progressed rapidly as opposed to those that don’t. is not the key. Connecting two sites can take up to a year. Such an environment benefits every entrepreneur zemlje koje ih nemaju. CEO. which requires infrastructure in place. problem je u dostupnosti orko Jovanović. Estonia did a complete reengineering of its residential services. Algotech: Informaciono komunikacione tehnologije omogućavaju. however. and the cost of an access network is substantial. Ima ponude. The key today is to cooperate with everyone.000 EUR and another 3.5. pored uštede. mnogo je zemalja. Many governments Aleksandar Bakoč: Najpametnija odluka koju može da donese jedna vlada je da omogući online poslovanje. One of the main reasons are building permits. making it possible for its citizens to vote online. Algotech: Aside from savings. Izgradnja pristupne mreže je skupa. U Bugarskoj na destinaciji između Sofije i Plovdiva. Estonija je uradila kompletan reinženjering svih servisa za svoje građane. jer je to okruženje koje pogoduje preduzetnicima. Unlike Estonia. Najpametnija odluka koju može da donese jedna vlada je omogućavanje on line poslovanja. A WB report shows prices are two times higher in countries with low internet penetration rates. to je okruženje koje pogoduje preduzetnicima. Liberalizing fixed telephony. What enterprises are interested in it does not of- B . Prema izveštaju Svetske banke u zemljama gde je ovako slaba penetracija interneta i cene su dvostruko više. što se može potvrditi na srpskom telekomunikacionom tržištu. Na primer. which in Bulgaria comes down to 500 EUR and 700 EUR a month if you are to connect on the Sofia – Plovdiv line.

teško da će doći do liberalizacije. The first thing we need is infrastructure. Asocijacija ključnih Association of Top ljudi u IT biznisu IT Decision-makers iloš Đurković. Only afterwards can we talk about the services and tech- Miloš Đurković: Bitno je da se prvo napravi strategija razvoja informacionokomunikacionih tehnologija. Borko Jovanović: Jedan od glavnih uzroka što operatori nisu napravili svoju mrežu je taj što ne mogu brzo i efikasno da dobiju dozvole za izgradnju Borko Jovanović: Building permits which are hard to obtain is why operators don’t have their own network Ono što treba svima je da se povežu zbog razmene podataka. software and telecommunications equipment they are much more interested in. we can offer . Potrebni su konkretni koraci kako bi mogla da se napravi brzo i efikasno infrastruktura na kojoj će sistem integratori ponuditi servise koji će na kraju biti jedini benefit za biznis korisnike. along with a clearly defined action plan needed for every step on the way. sa jasno definisanim akcionim planom. along with a clearly defined action plan needed for every step on the way se realizuje. If we are to develop software. In this respect. IBM: It is of utmost importance to first create an ICT development strategy. We will hardly have liberalization in place until we find a way to expand optical networks. a few giga links to countries outside Serbia. Two years ago IBM began operations with a local firm because of advanced and complex services we are able to provide. Fiksna telefonija nije zanimljiva biznis korisnicima. IBM: Jako je bitno da se prvo napravi strategija razvoja informaciono-komunikacionih tehnologija. povoljni po ceni i pouzdani. generalni direktor. IBM je pre dve godine krenuo da posluje na tržištu sa lokalnom kom- nologies needed. Potom ćemo moći da pričamo da li imamo potrebne servise i tehnologije. par giga linkova ka inostranstvu. we need very strong and reliable links and good rates. ključ nije u liberalizaciji fiksne teklefonije. jer dok ne postoji način da se optička mreža raširi. da svaki operator uloži sam u svoju mrežu. što u kompanijama. We need to take action to quickly and efficiently build an infrastructure. be it e-government or companies-related. ono što je interesantno je paket usluga hardvera. To connect in order to share data is what everyone needs. Hardware. making it possible for system integrators to provide services that enterprises will be able to benefit from. Prva od stvari koja je potrebna jeste infrastruktura.govermentu. Međutim. managing director. sa jasno definisanim akcionim planom i koracima u njegovoj realizaciji Miloš Đurković: It is of utmost importance to first create an ICT development strategy. jer ako radimo razvoj softvera potrebni su izuzetno jaki linkovi. MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. Jedan od glavnih uzroka što operateri nisu napravili svoju mrežu je taj što ne mogu brzo i efikasno da dobiju dozvole za izgradnju. softver i telekomunikaciona oprema. Infrastruktura Telekoma ili bilo kog drugog operatora nisu interesantne biznis korisnicima. The infrastructure of Telekom or that of others is not what enterprises are attracted to. MAY 2008 fer.60 The Role of Telecommunications in Business Growth se povezali za 500 evra. odnosno koracima u realizaciji i preciziranim vremenom kad to treba da M M iloš Đurković. mali operatori ulažu malo u infrastrukturu. Zbog toga što tržište nije liberalizovano. što u e. Recimo. so every operator is able to put money in their own. Say. dok održavanje košta 700 evra mesečno.

pozivam da napravimo jednu asocijaciju. Microsoft: Ono što nam je neophodno jeste rad na razvoju infrastrukture i samim tim unapređenje servisa koji će korisnici očekivati. predstavnici ključnih IT kompanija u zemlji i predstavnici ključnih korisnika. Kao predstavnik kompanije Microsoft želim da kažem da naša kompanija radi na unapređenju svih online servisa i u potpunosti podržava inicijativu u domenu telekomunikacija. both the country and vendors dealing with hardware. The association would lead to joint activities and thoughtful approach to ened users. . Možemo da pružimo podršku i državi i operatorima. We should all be involved in Z Zoran Janković: Jedinstveno udruženje bi dovelo do zajedničkog nastupa i zaista dobrog pristupa krajnjim korisnicima Zoran Janković: The association would lead to joint activities and thoughtful approach to ened users ramo da učestvujemo jedinstveno. U celoj toj priči mo- Modernization of Infrastructure Z oran Janković. operators. An association of top IT decisionmakers would help define a joint stategy more rapidly users in the country because it is telecommunications structure what ICT infrastructure essentially builds on. action plan and what we want to achieve. In doing so. telecommunications equipment. i država i vendori koji se bave proizvodnjom hardvera. top IT firms and Jedna asocijacija ključnih ljudi u IT biznisu doprinela bi bržem definisanju zajedničke strategije Kao jedan od zaključaka ovog okruglog stola. we will be able to define a joint strategy. Jedinstveno udruženje bi dovelo do zajedničkog nastupa i zaista dobrog pristupa krajnjim korisnicima. već jedna gde će sedeti predstavnici Vlade i predstavnici operatora. it. manager. MAY 2008 support to the country. Microsoft: What’s necessary is the development of infrastructure that will consequently upgrade services users will expect. Tada bismo mogli definisati zajedničku strategiju. Unapređenje infrastrukture oran Janković. MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. menadžer. software development and system integrators too. telekomunikacione opreme. I want to say on behalf of Microsoft that our company is working to improve online services and is entirely supportive of initiatives in the telecommunications domain. jer telekomunikaciona struktura jeste osnova za razvoj IKT infrastrukture. a i poslovnim korisnicima u naprednim rešenjima. razvojem softvera i sami sistem integratori koji su zastupljeni na tržištu. I would like to invite everyone to set up an association and bring together government representatives. operators and business users. zajednički akcioni plan i šta želimo da napravimo. te da ih ne bude nekoliko u Srbiji.62 The Role of Telecommunications in Business Growth panijom zbog naprednih i kompleksnih servisa koje možemo da ponudimo tržištu.

As a rule. Sada je slučaj da kvalitetne informacije o investicijama ima jako mali broj dobavljača. Logo: Razvoj telekomunikacija deluje dvostruko na privredu. RATEL je sa svoje strane još davno doneo potrebna dokumenta. the attempt has failed. Although the idea was to safeguard domestic production. Because all of this. I believe there is a demand in Serbia too.64 The Role of Telecommunications in Business Growth MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. a na poboljšanje situacije može da se utiče stvaranjem jednog klastera domaćih nabavljača i proizvođača opreme. Domaće proizvođače to po pravilu izbacuje iz igre. U WiMAX tehnologiji je budućnost ilan Kovačević. did no one any good. To improve it. pa nema veze da li išta možete ili ne možete. a to je stvaranje preduslova za povezivanje kompanija. Logo: Telecommunications growth affects economy in two ways. Ako pogledamo Bugarsku ili Hrvatsku. jer trenutno kvalitetne informacije o ulaganjima ima jako mali broj dobavljača Miodrag Veljković: Information on what the country and suppliers will invest in might help as only few suppliers have access to proper information on investments jedan od najvećih investitora i ostali provajderi pre svega u mobilnoj telefoniji mogu bitno da utiču i na stanje u domaćoj industriji koja pokriva tu oblast. Carinske stope koje su praktično bile skoro jedina pomoć nisu nikom pomogle. ficantly add to improving the local industry that covers the field. Jako malo kompanija ima bilo kakve rezultate kada je izvoz u toj oblasti u pitanju. First of all. Previsoke su. They are too high. this sends local producers out of the game. and what I’d like to say has to do with it. Above all. which is a prerequisite for companies to connect. Ruteri. Then we can prepare and take part in tenders. Telekom kao A Cluster of Local Suppliers M iodrag Veljković. gde još kako tako možete da obezbedite servise. Telekom. modemi. What can help us? First of all. Moving production outside Belgrade seems a mission impossible. bilo kakvo dislociranje neke ozbiljne proizvodnje van Beograda se čini skoro nemogućom misijom. Pretpostavljam da bi više ovakvih okruglih stolova na kojima bi se razmenjivale informacije i udruživanje pomoglo da se možda stanje donekle poboljša. Šta bi nam pomoglo? Pre svega informisanje o tome u kojem će pravcu država i opreratori da investiraju. telekomunikacioni sistemi. and sup- M . a mislim da u Srbiji postoje i korisnici WiMAXTomorrow’s Technology M ilan Kovačević. Routers. one of the biggest investors. and it doesn’t matter if there is anything you can do or not. Only few companies perform well when it comes to exports in that field. which were practically the only benefit. MAY 2008 Klaster domaćih dobavljača iodrag Veljković. Kod nas se u domenu WiMAX tehnologije jako malo radi i situacija je loša. zamenik direktora. Customs tariffs. modems. pomoćnik izvršnog direktora. the first level has been realized. Pre svega nam nedostaje regulativa. like Bulgaria and Croatia. Sem Beograda. tamo je to odavno zaživelo. skoro da i nemate šansu da igrate. Sve to dovodi do toga da kod nas WiMAX mnogo kasni u poređenju sa okruženjem. I believe the Ministry of Telecommunications is not working fast enough to pass the regulations needed. and other providers primarily of mobile telephony services can signi- M Miodrag Veljković: Informisanje o pravcu u kojem će država i dobavljači da investiraju bi pomoglo. WiMAX technology is Serbia is still in its infancy. Ratel did submit documents needed a long time ago. The industry is in bad shape for several reasons. I assume more roundtables of the kind and sharing information might help improve the situation to some extent. telecommunications systems are all subject to a 10% or an even higher tax. and the situation is not rosy. deputy director. Deputy Executive Manager. Pre svega je ovde dodirnut prvi nivo. WiMAX is not likely to pick up any real momentum when compared to countries in the region. Mislim da Ministarstvo telekomunikacija nedovoljno brzo radi na usvajanju regulative. information on what the country and operators will invest in. Onda bismo mogli da se pripremimo i da učestvujemo u takvim tenderima. sve se to carini sa deset i više posto i nije upšte zaštitilo domaću proizvodnju. Stanje u toj industriji je jako loše iz različitih razloga. pa bi ono što sam mislio da kažem bilo prevashodno vezano za to. pribora i softvera. a cluster should be set up of local producers and suppliers of equipment and software. because you don’t even get to play. Saga: I mainly deal with wireless telecommunications. we need to have legislation in place. iako je prvobitna ideja bila da će je zaštititi. but the entire thing has been delayed and at this moment we still don’t have a rulebook for public discussion. Only few suppliers have access to proper information on investments. ali se cela stvar u Vladi dosta otegla i u ovom trenutku nismo još uvek doneli pravilnik koji je bio na javnoj raspravi. Saga: Prvenstveno se bavim bežičnim telekomunikacijama.

it also might be for the purposes of mobile communications. In the US.4 GHz spectrum should be available too. In any case. We are to launch digital television and it will take some time to technologically make progress and free the spectrum. dodeljen uslugama fiksne i mobilne. U svakom slučaju. digital television will catch on and over time the spectrum will come under the spotlight. but regulations at this moment pose the main problem Second. forgetting that a cellphone works at 800-900 megahertz as opposed 3. I think that. Serbia has a long way to go catch up with countries in the region and intensify works to speed up growth očekuju da se taj budući bežični pristup ponaša slično kao telefoni. da bi se prevazišli problemi u urbanim sredinama.5 gigahertz required by WiMAX and totally different penetration Milan Kovačević: Srbija je u regulativi po pitanju WiMAX tehnologije dosta iza drugih zemalja iz okruženja i intenzivan rad na tome doprineo bi da brže napredujemo Milan Kovačević: In terms of regulatory frameworks. and legislation at the moment is the main problem. u domenu regulative bi moglo pored opsega od oko 3. Ne vidim da tamo postoji bilo šta što bi moralo da implicira da ti opsezi budu isključivo za fiksni pristup. there’s a market. a part of a spectrum intended for analogue television was assigned to fixed and mobile. and I’d suggest Ratel and the Ministry take the solution into account. Mislim da conditions. u svetu dosta česta pojava. I must admit we all know old permits pose a problem to the spectrum intended for wireless fixed access. Srbija je u regulativi dosta iza drugih zemalja iz okruženja i intezivan rad na tome doprineo bi bržem napretku. a to je da ljudi sa WiMAX tehnologijom imaju problema pre svega u prodiranju u zgrade. Using it for wireless communications would be the right solution. Moram priznati da svi znamo da imamo problem starih dozvola u spektru koji je namenjen bežičnom fiksnom pristupu. in which case we will skip what many parts of the world have faced – the problem with the ability of WiMax signals to penetrate buildings. i.5 GHz.e. U tom smislu. Documents dealing with regulations in the field of wireless broadband communications are headlined “fixed-line”. There is a market for WiMAX technology in Serbia. Pravo rešenje bi bilo da se taj spektar dodeli za bežične komunikacije i na taj način ćemo preskočiti ono što se u mnogim delovima sveta dešava. na primer u Americi deo spektra koji je svojevremeno bio namenjen analognoj televiziji je. in this region in particular. . posebno za tržište ovog regiona. aside from the spectrum range at 3. MAY 2008 pliers that know how to provide the service.66 The Role of Telecommunications in Business Growth željni takvih usluga i firme koje umeju da tu opremu isporuče. Imamo situaciju da svi imamo mobilne telefone i da svi MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. tržište postoji i u ovom trenutku nam regulativa predstavlja glavni problem. the 2. WiMAX appeared to be a problem when it comes to the ability of electromagnetic waves to penetrate buildings. Generalno. pošto je tamo razvojem digitalne televizije prestala potreba da se u tu namenu koristi. which is quite common worldwide. I believe that’s very good. for instance.4 gigaherca što je. Mislim da je to jako dobro i predložio bih kako RATEL-u tako i Ministarstvu da razmišlja o tom rešenju. In terms of regulatory frameworks. Naime. Tržište za WiMAX tehnologiju u Srbiji postoji i u ovom trenutku regulativa predstavlja glavni problem će za nekoliko godina zaživeti kod nas digitalna televizija i da će doći vreme da se razmišlja šta s tim spektrom. dakle širokopojasne komunikacije. without any implications. WiMAX se pokazao kao problematičan tamo gde elektromagnetni talasi treba da prodru u zgrade. I don’t see anything implying that the spectra must be used for fixed access only. instaliraju i naprave potrebnu infrastrukturu i postoje firme koje su zainteresovane da kroz taj vid telekomunikacija prodaju usluge. We have this situation where we all have a cellphone. mislim da su bežične širokopojasne tehnologije. mi tek sad uvodimo digitalnu televiziju i biće potrebno vreme da tehnološki napredujemo i oslobodimo taj spektar. Serbia has a long way to go catch up with countries in the region and intensify works to speed up growth. Generally.5 gigaherca.5 gigaherca i da su uslovi prostiranja drastično različiti. Mislim da bi moglo da se dozvoli da to bude i mobilna komunikacija bez većih implikacija. a da WiMAX radi na 3. I believe wireless broadband technologies will be a big deal. zanemarujući da telefon radi na 800-900 megaherca. jako je mnogo rada uloženo u samu tehnologiju. and everyone expects future wireless access to behave the same as phones. vrlo perspektivne. Naravno. piše “fiksni”. In a few years. da se otvori i za bežični pristup i opseg oko 2. A lot of effort has been put in the technology to root out problems in urban areas. broadband communications. U naslovu dokumenata koji se za sad bave regulativom u oblasti bežičnih širokopojasnih komunikacija. Drugo.

Ta stvar je u ingerenciji Ministarstva za infrastrukturu i ko god im pomene da treba da menjaju zakon o planiranju i izgradnji “kosa im se podigne na glavi”. godine. Milenko Cvetanović. znači da neće doći neki veliki operater koji će efikasno pokriti čitavu teritoriju. we have identified the process of issuing construction permits and licenses for installing networks. This whole procedure takes too long and I am confident that the Law will have to be modified so as to speed up this processes and procedures. RATEL: At the Agency. Ta procedura je previše duga i smatram da će Zakon pre ulaska Srbije u Evropsku uniju pretrpeti određene promene i definisati da se ti procesi i procedure odvijaju brže. ali da svi državni organi nisu dovoljno uključeni niti su prepoznali obavezu operatora da sa određenom dinamikom moraju da grade svoje mreže. Konkretno kad je WiMAX u pitanju. This primarily applies to the mobile telephony operators. koji nije stigao da izađe na svetlo dana. Ministry of Telecommunications: Getting construction permits for anything is a big problem. In a situation like this you cannot really issue a nationwide license. while the deadline is 2015. posle promocije završe u fioci. U takvim uslovima ne može da se u pravom smislu reči izda nacionalna licenca. followed by proposals and plans for distribution. The main reason why these strategies end up at the bottom of a drawer after they are presented. but this would require the Government to amend certain documents and regulations. Osnovni razlog što većina strategija koje se donesu u ovoj oblasti. so that the procedure can get going. Kovačević claims that digital television will enter the market in the next couple of years. followed by drafting and bringing regulations and rules. Milan Kovačević je rekao da za par godina očekuje primenu digitalne televizije. As for wireless technology. Jedan od problema koji se javlja kad su nove tehnologije. Ministarstvo telekomunikacija: Sigurno je da veliki problem predstavlja dobijanje svih građevinskih dozvola za bilo kakve radove. jeste taj da sve te strategije imaju par stotina stranica u kojima je više istorije nego eksplicitno definisanih ciljeva i mera koje treba da budu preduzete. U Ministarstvu je odlučeno da se taj pravilnik o minimalnim uslovima za izdavanje licenci pojavi u roku od nedelju. poput WiMAX-a u pitanju jeste što su to dinamične tehnologije. when broadcasters will have to stop using analog TV technology. Procedural Problems in Serbia Milan Janković. along with directives how and where it can be applied. resolving the problem of issuing permits for 3438 gigaherz area for the territory outside Belgrade would not be a good solution. bar obezbedi da ugradnja kablova i opreme u postojeću infrastrukturu ne mora da ide po proceduri koja je ista kao što je za kompletno novo građenje kablovske komunikacije. but the Strategy on the Information Society is written on almost three hundred pages. MAY 2008 Problemi procedura u Srbiji Milan Janković. Takav dokument ne bi trebalo da ima više od dvadesetak strana.68 The Role of Telecommunications in Business Growth DISKUSIJA DISCUSSION MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. Milenko Cvetanović. The Ministry tried to push through a new procedure in the amended Law on Telecommunications that never saw the light of day to at least have the installation of cables and equipment in existing infrastructure not be subject to the same procedures as the constriction of a completely new cable communication network. treba da rešimo problem oko izdavanja licenci za područje van Beograda. pa donošenje svih pravilnika. s obzirom na to da je Srbija izdala licence za tri mobilne mreže i jednu za fiksnu. Concretely with WiMax technology. who are obliged to meet the conditions in the license contract with respect to providing coverage for a particular territory. last year’s World Radiocommunication Conference defined new standards for implementing WiMax technology. This sort of document should not be more than 20 pages long. Poslednji rok je jun 2015. pa onda predloge i planove raspodele. but state agencies are not involved in the process enough to recognize that the networks that were granted these licenses should be developing their grids at a certain speed. a neki delovi regulative u Srbiji nalažu da je potrebno prvo imati plan namene. Problem Beograda ostaje nerešen. kad će biti neophodno da se prestane sa emitovanjem analogne televizije. they ’fall into a fit’. dve dana kako bi procedura mogla da krene. ali bi to u Srbiji zahtevalo promenu dokumenata koje treba da donese Vlada. godine. Ministarstvo je htelo da u okviru izmene zakona o telekomunikacijama. kao jedan od učesnika u toj aktivnosti video. a Strategija o informacionom društvu mislim da ima skoro tri stotine strana. before Serbia joins the European Union. One of the challenges posed by new dynamic technologies such as WiMax is that Serbian regulations require to first have a plan how the technology is going to be used. To se pre svega odnosi na mobilne operatore koji su dužni da ispune uslove iz licence za pokrivanje određene teritorije. we don’t see this happening before 2012. nije verovatno da će se to desiti pre 2012. na svetskoj radio konferenciji. čini mi se da to rešenje nije dobro. jer oduzeti dozvole za radio stanice koje su izdate za područje Beograda je pravno teško izvodljivo. which means that we cannot attract a big operator that could provide an efficient solution for the entire territory. Ratel: Izdavanje dozvola za građevinske radove i za izvođenje mreža prepoznali smo u Agenciji kao veliki problem. Serbia has issued permits for three mobile operators and one landline network. is that most of them are several hundred pages long with more history than clearly defined goals and measures that need to be taken. The Ministry decided to publish the rulebook on minimum conditions for issuing a license in a week or two. održanoj prošle godine definisani su novi parametri za uvođenje WiMAX tehnologije i date su određene smernice gde bi ona mogla da bude primenjena. The problem of Belgrade remains unresolved. Prema onome što je Ratel. Teško da problem može biti rešen bez javnog dogovora vlasti. . Kad su u pitanju bežične tehnologije. This areas is under the jurisdiction of the Ministry for Infrastructure and whoever mentions that they should amend the Law on Urban Planning and Construction. Based on what we saw as one of the participants.

komplikovane i dugotrajne procedure. Dragan Kovačević. The prices are much higher that in the region. što znači da postoji prostor za sniženje. zajednički je stav učesnika Legal frameworks. To vodi ka velikoj pravnoj kontradiktornosti između operatera koji su obavezni prema dozvoli o licenci da grade mrežu. We can hardly expect to solve the problem without an agreement between the government and the public. Velika sredstva su odvojena Nacionalnim investicionim planom za razvoj ovog sektora.5. Jedan od tih servisa je e-uprava i na tome se radi. nemogućnosti da pribave te građevinske dozvole od lokalnih organa. Smatram da je minimalna cena za ADSL od 600 dinara isuviše visoka i da su takođe suviše visoke cene za veleprodajni pristup internetu. One of them are egovernment services that are currently under construction. the roundtable concluded U sadašnjem trenutku imamo situaciju da je ponuda pristupnih tačaka za širokopojasni pristup internetu veća od potražnje. ali nedovoljno sinhronizovano. A lowest price for ADSL access of RSD 600 is too much. because there is no unified approach. A lot of assets from the National Investment Plan have been allocated for developing this sector. takođe. Pritom sami ne poseduju nikakve kompetencije iz oblasti telekomunikacija. which means there is room to lower them. i sa druge strane. complicated and long procedures pose a big problem in the telecoms sector in Serbia. Milsim da je i jedno i drugo u pitanju. This leads to huge legal contradictions between . ali uglavnom stoje neiskorišćena. while wholesale prices for Internet access are way too high as well. nama se dešava da organi lokalne samouprave potpuno diskreciono odlučuju koja je dokumentacija potrebna za izgradnju baznih stanica i na taj način ulaze u kompetencije RATEL-a. kako bi se stvorili sadržaji koji su od interesa za građane. To znači ili da cene nisu odgovarajuće ili da nema dovoljno sadržaja kojima bi ljudi bili zainteresovani da pristupe. Jasmina Vignjević. it often happens that local government agencies arbitrarily decide which documentation is needed for building base station and intrude in the jurisdictions of the national telecommunications agency (RATEL). but on the other hand Telekom has to make profits to compensate for the lack of revenue in fixed telephony. Furthermore. It also makes no sense to demand the same kind of documentation from an operator who is building base stations and from those building commercial facilities in the telecoms industry. but they remain unused. As for content. ali Telekom mora da nadoknađuje ono što ne zarađuje na fiksnoj telefoniji. Telekom Srbije: Kablovska infrastruktura u Srbiji je mnogo manje razvijena nego kod drugih zapadnih zemalja i zbog toga se mobilna telefonija u Srbiji jako brzo razvila. At this point the number of access points for broadband Internet is higher than demand. Besmisleno je. Jasmina Vignjević. Te cene su značajno više nego što su u susednim zemljama. Telenor: Kad su u pitanju dozvole. Kad su sadržaji u pitanju. jer nema jedinstvenog pristupa. da se identična dokumentacija zahteva od operatera za izgradnju baznih stanica i za izgradnju nekih komercijalnih objekata iz te oblasti. I think its a little of both. we need all kinds of incentives in order to create something that will attract internet users. This means either than the prices are to high or that there is not enough attractive content the public would be interested to access. potreban je podsticaj sa svih strana. MAJ 2008 | MAGAZIN SPECIJALNO IZDANJE Značaj telekomunikacija u razvoju biznisa 69 U oblasti telekomunikacija u Srbiji veliki problem predstavljaju zakonske regulative. but these efforts are still not well synchronized. because to withdraw the licenses issued to radio stations for the territory of Belgrade City will be hard to carry through. they have no kind of authority over the domain of telecoms. Telenor: Speaking about permits.

Smatram da za privatne korisnike kojima je potreban širokopojasni pristup postoji jasni metod da im se pruži pristup preko izvesnih finansiranja i od Vlade. mislim da su u Austriji napravili dobar model. a mislim da u zemlji postoji infrastruktura. mislim da država mora da se odluči hoće li Telekom da bude zaštićen u nekom monopolskom smislu ili neće. to je već više puta potvrđeno i Telekom podseća da je za otvorenu tržišnu utakmicu. a zatim dođe do nesklada na nižim i operativnim nivoima. while we have shareholders who expects certain levels of revenue. I also think that an international license would rather remove some consequences. We cannot be too optimistic. MAY 2008 operators who are obliged by their national license to build a grind on the one hand. this has been confirmed several times and Telekom reminds that it wants an open market. The state is then put in a weaker position. biznisa. U okviru Američke privredne komore već je osnovan komitet koji okuplja sve firme iz ovog sektora. Broadband access and WiMax technology is obviously very important for the development the telecoms market. We need to speed up the decision-making process and clarify various issues in order to move on. WiMAX tehnologija veoma važan za razvoj telekomunikacionog tržišta. državnih organa. which is why mobile telephony has experienced such a boom here. Što se tiče dozvola za međunarodno povezivanje. This year will. My proposal is to make use of this already existent body. Ne treba biti previše optimističan. Tad utakmica može da počne. Situacija status quo u kojoj je trenutno Ministarstvo je najgora i najveća greška bi bila ostaviti tu situaciju nerešenu. while the existing three mobile operators in Serbia have already invested a lot. Treba ipak ići ka čistim rešenjima. već zaista glas koji ima uticaja. samo je potrebno da se utvrde čista i jasna pravila. and the inability to obtain construction permits from local government agencies on the other. only with clearly defined and transparent rules. ne samo Telekoma. a propale su samo zato što nije postojala podrška niti povezanost relevantnih instanci. The American Chamber of Commerce has already established a Committee that gathers all companies in this sector. VIP mobile: Širokopojasni pristup u bilo kom obliku je skup. At present. . Moja preporuka je da se iskoristi to već postojeće telo.70 The Role of Telecommunications in Business Growth Siguran sam da je širokopojasni pristup. but others as well. Telekom Srbija: Telekom je dosta investirao u poslednjih nekoliko godina. Ne smemo da dozvolimo da opet upadnemo u istu zamku. Kad je u pitanju savetodavno telo i njegovo osnivanje. Saša Leković. Roland Hainder. Ovako sa jedne strane. država Telekomu ne dozvoljava da naplaćuje ekonomsku cenu telefonskih razgovora. while an infrastructure exists. The status quo in the Telecommunications Ministry is bad and the biggest mistake would be to leave things as they are. because the entire process has been committed to a professional technical agency made of people from the economy. već i drugih provajdera. to će imati smisla samo u slučaju ako ne bude čista formalnost. provided not only by Telekom. WiMAX licenca ne podrazumeva da bi odmah imali i usluge. Saša Leković. a sa druge strane mu to kompenzuje tako što ne dozvoljava drugima da se otvore. As for the advisory body. be a big step forward in the relations between Telekom and its business clients. Saša Leković. koju je ranije nasledio. I think the state must decide whether Telekom is going to have protection to uphold a monopoly or not. Dosta inicijativa postoji u poslednjih nekoliko godina. jer su celokupan proces izdvojili u jedno profesionalno tehnološko telo sastavljeno od ljudi iz privrede. I think the Austrians have a great model. the state does not allow Telekom to charge market rates for telephone calls. because there is a lot of money to put in all of these investments. consequently. Telekom Serbia: The cable infrastructure in Serbia is much less developed than in Western countries. There have been many initiatives in the last few years. Jasmina Vignjević. The competition can begin one these things are in place. VIP mobile: Broadband access in any shape is expensive. napravimo telo. but compensates this by not allowing other operators in the market. rather than essentially resolve the problem. Potrebno je požuriti sa donošenjem odluka i razjašnjenjem raznih pitanja kako bi se krenulo dalje. All mobile operators in the country have mobile services for data transfer. but they have to rely on the infrastructure as well. Telenor: The proposal to establish an operative agency that would cooperate with the national regulatory body and the Telecommunications Ministry should be carefully considered. I believe there is a clearly defined method for private users who need broadband access to receive it through certain kinds of financing or the government. jer iza svih tih investicija ima mnogo toga što se plaća. Telekom Srbije: Postoji dosta neregulisanih pitanja. Telekom Serbia: Telekom has had many investments in the last couple of years and has tried to replace the existing infrastructure inherited from earlier times with the most sophisticated and up-to-date equipment. but an effective voice that can influence decisions. after all. As for permits for international connections. MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. Dragan Kovačević. which have gone to waste only because there was not sufficient support or links between relevant factors. Jasmina Vignjević. pokušao da zameni najmodernijom opremom. Što se tiče osnivanja Savetodavnog tela. business community and state agencies. Saša Leković. We must not allow ourselves to fall into the same trap again – create an agency and then suffer from lack of harmony at lower operational levels. a mi imamo naše akcionare koji očekuju određene prihode. Svi mobilni operateri u zemlji svakako imaju mobilne servise za podatke. i sadašnju infrastrukturu. because there are no investments in the infrastructure. Roland Hainder. As for the Advisory Body. Telekom Serbia: There are many unresolved issues. Telenor: Pitanje predloga o osnivanju operativnog tela koje bi sarađivalo sa regulatorom i Ministarstvom treba dobro razmotriti. We should strive towards clearly defined arrangements. međutim moraju da se oslanjaju na infrastrukturu. so it is only sensible to expect newcomers to the market to do the same. Ova godina će samim tim predstavljati veliki napredak u odnosima između Telkoma i poslovnih korisnika. it will make sense only if it does not stop at having just a formal role. A WiMax license does not translate to immediate service provision.

a to znači promenu boje crepa i korišćenje prirodnih materijala koji nisu štetne po zdravlje ljudi.72 Tržište i novac BR. Specifično za nacionalne štandove Grčke. rekla je da je toj firmi teško da se probije sa porfirom na srpsko tržište. Product Manager kompanije Xella Srbija. opisao je Dušan Đerić. Izgradnja je jednostavna i brza. a brzina gradnje se povećava. Italije i Turske je to. kao i da ulazak na srpsko tržište nosi sa sobom iste D neizvesnosti kao i ulazak na bilo koje drugo tržište. na primer. i. dodatno komplikuje i administracija. prema njenim rečima. i da ne sme da posmatra samo količinu prodate robe. Potisje Kanjiža – član Tondach grupe je na ovom sajmu predstavila novi crep pod imenom Saturn. karakterističan za . gde sve više preovlađuje želja za novim proizvodom. Bujukbarjak je iz proizvodnog programa kompanije koju predstavlja izdvojio izolaciju kojom se obezbeđuje „bešumna“ kanalizacija. najviše. što je. Italija. MAJ 2008 | Sajam Građevinarstva Potraga za srpskim partnerima Karolina Herbut Koliko je rastuće tržište Srbije interesantno za strane kompanije govore inostrani nacionalni štandovi. Turska. rekla je da im je srpsko tržište jako privlačno. te su ovaj sajam videli kao najbolje mesto za pronalaženje lokalnog partnera. savetnik za primenu proizvoda. to je zbog toga što se u Srbiji. jer je rastuće. organizovani su i nacionalni štandovi za zemlje kao što su – Grčka. Iako poslovanjem i prodajom u Srbiji nije najzadovoljniji. na Beogradskom sajmu. Porfir je idealan za klimatske uslove gde su prisutni kiša.000 pojedinačnih izlagača. standard u EU. svi trgovi popločeni porfirom. Ibrahim Bujukbarjak iz turskog Hakan Plastik-a rekao je da njegova kompanija već više godina posluje u Srbiji preko partnera. kako je rekao. bela tavanica ima skoro upola manju težinu. gde su se predstavile kompanije čiji je glavni cilj bio da nađu srpskog poslovnog partnera foto: Beta Italiju i Argentinu. Darko Mijatović. Prema njenim rečima. a toplotna izolacija odlična“. Ytong bela tavanica Reč je o potpuno novom tipu međuspratnih i krovnih konstrukcija. međunarodni sajam građevinarstva SEEBBE najveći sajam te vrste ikad organizovan u Beogradu. Irena Kantartzoglou iz grčke kompanije GS. Ulazak na srpsko tržište. te je mali i utrošak betona po kvadratnom metru. 415 | 5. koristi granit. Da bi proizveli Saturn. jer ostaje uvek hrapav. što je jedan karakteristika predstavljenog proizvoda. pored više od 1. smanjuje se utrošak u kvadratu. aprila. on je istakao da je za globalnu kompaniju bitno da bude svugde prisutna. iako. U Italiji su. Prednost porfira u odnosu na granit jeste što on ne zahteva dodatno održavanje. što većina prisutnih izlagača još nema predstavništvo i razvijeno poslovanje u Srbiji. Porfir – na italijanski način Italijani su takođe tražili partnere. Slovenija i Hrvatska. Radmila Pavlović iz kompanije Odorizzi koja proizvodi prirodni kamen – porfir. „U odnosu na klasične međuspratne konstrukcije sa “fert” gredicama. kao i većina izlagača. koja proizvodi dvokrilna vrata za kupatila i tuš kabine. Od 15. promovisali svoje nove proizvode i usluge koje se razlikuju od domaće ponude. koju je na sajmu predstavila kompanija Xella. sneg i led. Mađarske i Bugarske. ima mnogo lošije karakteristike od prirodnog kamena koji oni nude. kako je rekla. do 19. dok granit mora da se posle nekoliko godina opet „obija“ kako bi se dobila hrapavost. objasnio je da je taj proizvod nastao kao odgovor na savremene tokove građevinarstva i arhitekture. Povećanjem dimenzije crepa. morali Ulazak na srpsko tržište nosi sa sobom iste neizvesnosti kao i ulazak na bilo koje drugo tržište a je 34. govori i činjenica da se zbog nedostatka prostora nije bilo moguće obezbediti mesto za kolektivni nastup izlagača iz Poljske.

Slobodan Čulić rekao. Može se potpuno prilagoditi prirodi. Fmg Marko Todorović Matox za jednokomponentni lepak za stiropor ploče „matox 205 S“. Da je tema itekako aktuelna govori i to da je kompanija Beodom počela izgradnju prve pasivne. itd. Helios za „heliomix sistem“. vodotoka. već je korišćena tehnika “engobiranja”. SGITS među svojim članovima ima brojne eminentne stručnjake i o tome govori i podatak da neki od njih učestvuju u izradi Predloga Strategije razvoja građevinarstva Srbije za period 2008. godine su dodeljene najuspešnijim izla. pa čak i beton. SGITS je sa Privrednom komorom Srbije i Inženjerskom komorom organizovao predavanje o Projektovanju i građenju „pametnih zgrada“ i pasivnih (energetski štedljivih) objekata. SGITS 14. energetski efikasne stambene zgrade u Beogradu.tome je govorio i posećenost sajma. a koristi se i za zaštitu kosina različitih vrsta kanala. – 2015. 73 smo zadovoljiti niz tehničkih preduslova za proizvodnju: da proizvodi nemaju krečnjaka. višenamenski montažno. MJN za poliesterski prelivni bazen „prestige“. decembar (Savez građevinskih inženjera i tehničara Srbije) je ovaj sajam video kao dobru priliku da okupi inženjerski kadar i da ih upozna sa svojim radom i motiviše ih da se uključe u isti. i ove čan beton „ducon“. ICI za mobilnu mašinu za navarivanje i razbušivanje WS2. . železnica. Ispuna može mu može biti zemlja. MAJ 2008 | BR. JCB iz Velike Britanije.| 5. Adrian As za tamni plinski infra grejač Nagrade za inovacije Nagrade Beogradskog sajma – „Nova „AA 22“ i Ducon GmbH za mikro-ojavizura“ i „Posebna priznanja“. a upravo o “simprolit”. da su pravljeni u gipsanim kalupima i većim temperaturama da bi se dobila željena boja. odnosno.odvajač taloga ulja i masti S 800. 415 Tržište i novac usluge predstave i kroz zvanične prezentacije. Kako je project manager EcoMat-a. bilo koja vrsta kombinacije materijala. Saturn nije bojen crep. Brz i jednostavan je za aplikaciju. Future za komarnik „future line“.toplotno-hidro-zvučnu izolaciju. šljunak. u Srbiji je čak do 65% terena pod nekom vrstom erozije i to utiče na kvalitet puteva. ne zahteva visokokvalifikovanu radnu snagu da bi se postavio na određenom problematičnom terenu.Beogradski sajam je po broju izlagača i gačima. Geowebom se produžava vek istih. „Nova vizuru“ od inostranih izlagača osvojili su bugarska firma Izomaks za “hidrotop 3 u 1“ . za kombinovanu građevinsku mašinu “JCB mini CX 4X4” i Duco iz Belgije. kao i Tehnix beo za separator . proizvodni program i demontažni sistem gradnje i šabački Polimyt B za ugradnu kadu ojačanu eko-poliuretanom. Deset „posebnih priznanja“ su dobili: Potisje Kanjiža za crep „saturn“. Geoweb Kompanija EcoMat je predstavila Geoweb ćelijski sistem struktura za zaštitu od erozije. Peri oplate za oplatu „maximo“ sa jednostranim ankerovanjem. za prirodnu prozorsku ventilaciju “duco”. godine. Od domaćih izlagača “Novu kvalitetu organizovanja pokazao da je vizuru” su dobili beogradski Simpro za najbitniji sajam u regionu. Prateći program Neke kompanije su se odlučile da svoje poslovanje.

Predsednik Upravnog odbora ove banke u Srbiji Goran Pitić je najavio i da će banka u ovoj godini izvršiti “ozbiljnu dokapitalizaciju”. Vetrom. NSF sertifikat. menadžerima Business Intelligence-Datawarehouse projekata. Velefarm i Jugoremedija. generalni direktor kompanije Invej u okviru koje posluje smederevska fabrika. Pharma Swiss. godine. kao i podršku zaposlenih iz kompanije Coca-Cola Hellenic Srbija. Vetfarm. Vega. Metro na vodi Game over Ministarstvo zdravlja potpisalo je sporazum o saradnji sa farmaceutskim kućama i veledrogerijama i agencijom SVA u cilju borbe protiv zloupotrebe droga. NSF sertifikat Prirodna negazirana voda Aqua Gala. MSD.000 šporeta na čvrsto gorivo. dobila je međunarodni NSF sertifikat za kvalitet. Merck. koju proizvodi fabrika vode Mioni iz sastava Delta holdinga. To preduzeće ima i dva broda kapaciteta 66 mesta za krstarenje po Dunavu. Ministarstvo zdravlja Foto vest U Jugoslovenskom dramskom pozorištu odigrana je pozorišna predstava “Medaljoni bisernog srca”. Sanofi Aventis. Poljsku. u izvođenju dece Društva za pomoć mentalno nedovoljno razvijenih osoba i dece iz beogradskih osnovnih škola. Pharmanova. Mađarsku. organizacionu. Jugohemija. maja konferenciju pod nazivom Business Intelligence Forum-Meet The Experts. IT direktorima. Forum će okupiti vodeće svetske eksperte koji će razmeniti iskustva o razvoju i implementaciji nekih od najvećih analitičkih data warehouse-a projekata na svetu. Astra Zeneca. nosi poruku. Aqua Gala Meet The Experts Sybase i kompanijom MD&Profy organizuje 29. Planirano je da hotel ima tri sprata. radioloških i mikrobioloških parametara. Abbott. Stanko Tomović. 415 | 5. 42 sobe i pet apartmana. SAD. Predstava je nastala zajedničkom saradnjom članova Društva za pomoć mentalno nedovoljno razvijenih osoba Opštine Novi Beograd i učenika iz dramskih radionica “Sastajalište glumište” OŠ Svetozar Marković i OŠ Desanka Maksimović. Brod hotel Nautičko turističko preduzeće Metro na vodi iz Zemuna najavilo je da će početkom sledeće godina na Ušću u Beogradu otvoriti brod hotel na 2. izvršnim direktorima. Kamata na dinare oročene na godinu dana povećana je sa 10 na 11 odsto godišnje.74 Tržište i novac BR. dok će kamata na dinare oročene na tri meseca biti povećana sa osam na devet odsto godišnje. Forum je namenjen top menadžerima. Konferencija Fabrika Milan Blagojević Šporeti Fabrika Milan Blagojević iz Smedereva planira da u ovoj godini proda oko 150. Zdravlje Aktavis. foto: Arhiva . a zahtev za osnivanje je već poslat Narodnoj banci Srbije. ali i rastu potražnje za “smederevac” šporetima na domaćem tržištu. Raiffeisen banka Povećane kamate Raiffeisen banka objavila je da je povećala kamate na dinarsku štednju od 10 do 50 odsto u zavisnosti od trajanja oročenja. Reci ne-Ostani slobodan. Jansen Cilag. Roche. što je za 60 odsto više nego u 2007. uz profesionalnu pomoć beogradskih glumaca i uz finansijsku. Ovaj projekat koji će biti realizovan u prvoj polovini maja 2008. Voda je dobila sertifikat nakon višemesečnog praćenja proizvodnje i analiza više od 140 hemijskih. koji će se od juna nalaziti na svim bocama Aqva Gale. Pfizer. Svetske zdravstvene organizacije i Agencije za zaštitu okoline. Za štednju oročenu na jedan mesec klijenti Raiffeisen banke dobijaće kamatu od devet odsto godišnje umesto dosadašnjih šest odsto. MAJ 2008 | Poslovne vesti Societe Generale Penzijski fond i osiguranje Grupacija Societe Generale najavila je da će u Srbiji osnovati dobrovoljni penzijski fond i osiguravajuće društvo. urađen je po kriterijumima američke agencije za hranu i lekove. Francuska Societe Generale bankarska grupacije je do sada u akcijski kapital banke u Srbiji direktno uložila 158 miliona evra i odobrila 68 miliona evra suborodiniranih kredita. Kompanije koje učestvuju u projektu su Hemofarm. a za uloge oročene na šest meseci sa devet na 10 odsto godišnje. rekao je da se porast prodaje očekuje na osnovu izvoza u Libiju. rukovodiocima analitičkih odeljenja.400 kvadratnih metara.

66 Poslednja cena ( u din) 6.61 -9.71 Izvor: Beogradska berza Poslednja vrednost 23.704 13.400 Najtrgovanije hartije na Beogradskoj berzi od 17. već od 17. je spustio S&P za 1.000 2.04.600 2. najavom novih emisija akcija kako bi parirao sve oskudnijim uslovima pozajmica na kreditnim tržištima.000 72 81. emisija A Obveznice RS serije.8 159. „Ulje na vatru“.8 63. u dogledno vreme.500 dinara. dok je NASDAQ potonuo za 1. oporavio se i region 5000 4500 4000 3500 3000 2500 je izazvalo snažan pad cena akcija vazdušnih kompanija. „kolo sreće i okreće“.630 7. do 24.629 1.000 2.200 3.000 1.5 odsto više nego u 2006. godine Kompanija Izbor.964 21. aprila počeli su da beleže rast.96 28 60 21 17.17 -13.000 Index Belex15 do 24.975 Izvor: NEX berza .850 1.900 2.000 16.988 207 3.04.3 odsto srpskog bankarskog tržišta.200 1. a te kompanije ionako već posluju sa gubicima. pad dobiti jedne od najvećih svetskih banaka Bank of America od 77 procenata u prvom kvartalu 2007.09 -8. cena (u EUR) 0. Stav je da će visoka cena nafte povećati njihove troškove za gorivo. Londonski indeks FTSE 100. a najviša cena u poslednjih godinu dana 136.000 dinara.0003 15. moglo se reći da se svetske berze lagano oporavljaju.29 procenata.000 2. aprila 2008.550 1. 12 183 304 2. Takođe. imale najveći pomak u ovoj godini.4 Min. Regionalno ili lokalno.195. Nikšić HTP Budvanska Rivijera HTP Mimoza Max. 51.988 25. na 12.200 7. Zbog rekordne cene nafte od 120 dolara i loših procena o poslovnim rezultatima kompanija za ovu godinu. Poslednja vrednost 2.400 5.2007. po čemu ta banka zauzima 0.000 Index Nex20 do 24. Evropski indeksi koji su od početka godine prosečno izgubili od deset do 30 odsto vrednosti.76 Tržište i novac Posmatrajući indekse u svetu i regionu polovinom aprila.01 16. do 23.400 3. Sa druge strane.629 419 13.000 41.01.04. međutim. je dodao i bankarski sektor.057 49. Globalno.1079 21 11.505 3.516 39. sa rastom od nekoliko procenata. Kotor HTP Ulcinjska Rivijera Trebjesa. aprila bila je 51.900 3. S&P indeks je izgubio nešto više. to je znak da bi. godine Hartija AIK banka Beogradelektro Planum Sojaprotein Vetfarm Obveznice RS serije. aprila 2008. 3. Istovremeno se oporavila i Beogradska berza. Ukupan kapital Jubmes banke prošle godine je povećan za 20 odsto na tri milijarde dinara (oko 38 miliona evra).779 45.0603 13.000 31. ukupna aktiva banke na kraju 2007. Nikšić Jugopetrol.343 511. MAJ 2008 | ZOOM Slučajno ili ne Suzana Bojadić Sa rastom berzi u svetu.0609 12.800 2.2008.000 4.200 2.2 16.600 1.2008.000 36. Cena akcije Jubmes banke na Beogradskoj berzi u sredu 23.790. pariski CAC 40.400 1.851 4. to bi moglo da znači da finansijska kriza u svetu jenjava i da će biti bolje svima koji su povezani sa finansijskim tržištem. Da se.000 21.7 procenata. cena (u Promet (u EUR) EUR) 0.220 25. 29.900 2.457 115.2008 .82 odsto.000 1.000 5.63 -18.06.000 2.478 Izvor:Beogradska berza Izvor: Beogradska berza TREND Jubmes banka Jubmes banka (Belex: JMBN) je prošle godine ostvarila dobit od 6. bar u onoj meri u kojoj je uticala na njihov pad.456 4. aprila 2008. indeks Dow Jones je pao za 0.00 -18.100 14.720 poena. što je oko 1.380 2.000 11.000 46.989 314.800 1. Kompanije sa najvećim prometom na NEX Montenegro od 18.571.600 6. te frankfurtski vodeći indeks DAX 30 i deonice na Wall Street-u dobili su po nekoliko procenata vrednosti. godini.800 2.00 14. Bar Solana Bajo Sekulić Željezara. situacija u svetu mogla da se prelije i na „naše“ berze.12 Izvor: Nex berza Akcije sa najvećom promenom cene na Beogradskoj berzi od 17.370 382.599 18.779 2.6 15 22 48.400 2.000 6.12 milijardi dinara. Index BelexLine do 24. nista nije slučajno.981 30.000 6. Prema finansijskom izveštaju.503 11. Ulagače je najviše brinula nova rekordna cena nafte što BR.931 59. dok su u regionu Zagrebačka i Ljubljanska berza. do 23. istovremeno su počeli da padaju i indeksi u regionu.100 13.736 40. emisija A Obveznice RS serije.792 100. godine iznosila je 5.3 miliona evra.000 26.100 Obim Cena akcije Cena akcije trgovanja 09. videlo se već početkom poslednje nedelje u mesecu. Neki bi rekli. emisija A Poslednja cena Obim (u dinarima) trgovanja 7. godine Hartija Napred Telefonija Alfa plam Metalac Soja protein Globos osiguranje Planum Fidelinka Promena cene (u %) 20.2007.99 6.000 34. 415 | 5.06 Izvor: Beogradska berza Poslednja vrednost 1.

012 zahteva za stambene kredite sa subvencijom države i ukupno isplaćeno 2.86 procenata“. MAJ 2008 | BR. dok je u decembru bila 11. a samim time i nesigurnost banaka koje zato ne mogu uraditi dugoročniju analizu poslovanja.5 milijardi dinara. Građani i dalje najviše koriste stambene kredite. jer je konkurencija sve oštrija. Kamatna marža u januaru prošle godine bila je 9. kazao je Dugalić. Od mera NBS. „Kamatne stope su još uvek visoke kod dinarskih kredita i zato dominiraju devizni i krediti indeksirani u stranoj valuti. to je povećanje od oko 14 odsto. na osnovu kojih duguju 116 milijardi dinara.05 procenata. procenjuju u toj korporaciji. Nadamo se da neće biti radiklanijih mera“. Ako se poredi s krajem prošle godine.77 procenata. „Prošle godine banke su ostavarile dobit od oko 23 milijarde dinara. Drugi problem poslovanja banka je izuzetno visoka stopa obavezne rezerve koja iznosi 45 procenata. što je u odnosu na prošli mesec manje za 1. naglasio je Dugalić. banke će nastaviti da blago smanjuju kamatne stope i proširuju sektor usluga tokom godine. Najmanje toliko zahteva očekuje se i ove godine za koje je država izdvojila 3. rekao je Dugalić. Kao jedan od najvećih problema bankarskog sektora.08 odsto. Neznatano su povećani potrošački i krediti za refinansiranje u odnosu na prethodni mesec. Dugalić je naveo učestale promene uslova poslovanja. Prošle godine odobreno je 4. Aleksandar Jović.13 odsto. što je rast od oko pet odsto u odnosu na februar. direktor te korporacije tvrdi da nije bila obustavljena isplata kredita. Veroljub Dugalić. već je bilo U vi potencijal banka a to znači i dalji pad kamatnih stopa. prema podacima Narodne banke Srbije (NBS). što je umereno povećanje u odnosu na februar od 1. svakako. što je najviša stopa obevezne rezerve u Evropi. generalni sekretar Udruženja banka Srbije istakao je da promene kursa evra tokom godine nisu uticale na redovno izmirivanje dugova po osnovu bankarskih kredita. će zavisiti raspoloži- 77 Udruženje banaka Srbije Rastu krediti Promene kursa evra tokom godine nisu uticale na redovno izmirivanje dugova po osnovu bankarskih kredita Olivera Bojić kupna zaduženost građana Srbije u martu bila je 311 milijardi dinara. Prosečno ponderisana kamatna stopa na ukupne kredite. 415 Tržište i novac tehničkih problema u prijemu zahteva. Nije poznato šta će NBS učiniti ako inflacija počne da raste neočekivano brzo.2 odsto. a u odnosu na kraj prošle godine 5. Često se ističe da banke sve više zarađuju. U drugoj polovini aprila Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita ponovo je počela da isplaćuje stambene kredite koji su više od mesec dana bili stopirani.7 odsto. lako se može zaključiti da li su u pitanju ekstremno dobri rezultati poslovanja tog sektora. prema tome.7 odsto. Prema njegovim procenama. međutim da bi to zaradile angažovale su 327 milijardi dinara kapitala. kaže Dugalić. Prema podacima Kreditnog biroa. ukupna zaduženost po osnovu gotovinskih kredita bila je 131 milijardi. u januaru prošle godine iznosila je 15. Prema njegovim saznanjima nakon donete mere NBS o ukidanju depozita na dinarske kredite nisu zapažena dramatičnije promene zaduživanja u domaćoj valuti. . a u decembru 7.| 5. Profitna stopa bankarskog sektora posle oprezivanja prošle godine bila 6.85 milijardi dinara.

na muškarca i ženu? Odgovor je. . U tom društvu. Kristina Klapiš-Ziber se opredelila za jedno gledište: za ženu koja svoje neposredno određenje stiče na osnovu mesta i uloge u porodici. da li su u svom društvenom šarenilu opažali izvestan model primenljiv na kralja i prosjaka. čovek predstavlja – Božje stvorenje. o kojima pišu eminentni stručnjaci. Štaviše. da se odrekne Boga i da time zauvek izgubi raj i dopadne večne smrti. bogataša i siromaha. profesijama). umetnik? No. delatnostima. na francuskom. gajila toliko uverenja da postoji univerzalan i večiti ljudski model. od slikara minijature do Đota – može razabrati izraz ili pojava one svesti koju stiču stvaralac i društvo u kome i za koje on radi. Sanja Ćurković. pitajući se šta je zajdničko prosjaku i buržuju. odnosno pojava ličnosti koja će se kasnije. Žak Le Gof (priredio). onaj koji će se kasnije nazivati slobodoumnim. monaha i žonglera. pozitivan. veka. kao što je to slučaj sa srednjim vekom na hrišćanskom Zapadu između 11. i svet nekog novog srednjeg veka. Clio. gde se u zajedničkom kovitlacu vrti prošli svet koji je dospeo u krizu. a u okviru polova. u dobu sklopljenom u vremenski diptih. biće koje treba da pronađe sopstvenom greškom izgubljeni raj. Ako uopšte postoji tip koji bi se mogao isključiti iz prikazivanja srednjovekovnog čoveka to bi bio tip suštinskog nevernika. ali i s konkretnim društvenim statusom. i 15.78 Libertas BR. u hrišćanskoj srednjovekovnoj nauci o čoveku. renesansni. Mirela Radosavljević i Alisa Čavlina. bez ikakve sumnje. ili pretežno ističe njegovu negativnu sliku – grešnika uvek spremnog da podlegne iskušenju. ovo je tek deo galerije portreta iz živopisnog srednjeg veka. Đovani Mikoli govori o monasima. trgovca i seljaka. 461 strana Biljana Vitković nam srednjeg preko deset portreta ŽakjeLe Gofveka. Žak Rosio ispisuje portret varošanina. slobodnim misliocem. Enriko Kastelnuovo postavlja sebi pitanje: kako se – od romanskog kujundžije do ahitekte. ateistom. U zavisnosti od epohe. Prema autoru. vajara ili majstora gotičkih oslikanih prozora. Autori postavljaju pitanje da li su u srednjem veku ljudi i sami prepoznavali izvesnu realnost koju je trebalo nazvati čovek. sa svojim glavnim funkcijama (odnosno svojom suštinom. 2007. prevele sa francuskog. autori naglašavaju da je malo koja epoha. srednjovekovno hrišćanstvo pretežno ističe pozitivnu sliku čoveka: božansko delo koje je Bog stvorio po svome liku i povezao ga sa stvaranjem pošto je Adam nadenuo ime svim životinjama. kanoniku i prostitutki. pre svega kroz teologiju kao najviši izraz nauke o veri. koji su svi žitelji varoši. nazvati artista. predstavlja čoveka koje napisalo desetoro najboljih svetskih stručnjaka za taj period. MAJ 2008 | Čovek u istoriji Čovek srednjeg veka. 415 | 5. Većna autora portreta u ovoj knjizi naglašava raznovrsnost među ljudima koji su nam predstavljeni. Beograd. italijanskog i ruskog: Ljiljana Mirković. Predmet ove knjige jesu čovek i ljudi – ljudi u društvu i na hrišćanskom Zapadu. čija prva polovina obuhvata procvat hrišćanstva između hiljadite godine i 13. model je očigledno definisala sama religija. u kojem religija dominira prožimajući i najintimnije društveno tkivo. dok druga pokriva nemirna vremena zvana prozni srednji vek. veka.

Ovde je ključni kriterijum obrazovanje kandidata. koje se vrednuje prema formuli: „bac + 2/3/4”. Francuske institucije. Ispod moćnog generalnog direktora nalazi se čvrsta hijerarhija rukovodilaca organizovanih po funk- . politici ili filozofiji. dok se kod Amerikanaca težište stavlja na učinak. francuski menadžeri teže numeričkoj preciznosti i poseduju najviši stepen opšte kulture. Naporne godine studiranja. što je za poslodavca najvažnije. menadžerskih pozicija u kompanijama. proizvodnje. politici ili filozofiji. ili mogućnost bržeg napredovanja – pre su razlog za to. odnosima sa državnom administracijom i vladom. za razliku od većine anglo-saksonskih kolega koji su uglavnom fokusirani na biznis Biljana Vitković istem regrutovanja kadrova kroz ekstremno intenzivno i kvalitetno obrazovanje razlikuje Francusku od svih drugih zemalja. On insistira više na makroekonomiji. Ima razvijenu proizvodnju žita. za ovaj koncept važan je izazov biznisa. gotovo isključivo. koji se kreće kod anglo-saksonskog sveta menadžera. Njihov CV je u odnosu na CV britanskog menadžera. za razliku od veoma suženog fokusa ka biznisu. Obrazovanje. Francuski menadžeri. kada je formalno obrazovanje u pitanju. najčešće. Iz francuskog modela proizilazi da je menadžment pre svega intelektualni zadatak. društvenim aktivnostima. Francuski menadžeri su. daleko ispred svojih kolega bilo gde u svetu. za francuskog menadžera jezik nije samo sredstvo komuniciranja. Ima razvijenu proizvodnju automobila. nije deo francuske poslovne tradicije. dugotrajni marljivi rad i koncentraciju. odnosno – živi istim kolektivnim duhom. u svojoj karijeri. Oni. Elan. Privatne firme su u većini slučajeva male. onda se ona. Ceo CV je priča o kilometarskom obrazovnom putu. kandidat za menadžersku poziciju proveo na redovnim studijama.. Francuski koncept menadžmenta je opšti.. a potom sinteza sa najlogičnijim rešenjima – način je funkcionisanja francuskog menadžmenta. fluktuacija menadžerskog kadra. kojom se manifestuje visprenost i stil. Ako se mobilnost menadžera posmatra kroz profesionalnu orijentaciju.80 Menadžment BR. U poslednje vreme je veoma razvijen turizam. bez obzira na veličinu su visoko centralizovane. ali ne može da se generalizuje. zatim kod menadžera u području odnosa s javnošću. Raščlanjivanje problema na jednostavnije delove. posle mature. Na primer. Bolja zarada je na drugom mestu. daje im izuzetnu moć komuniciranja (i pisanog i usmenog). a kod Britanaca na ličnost. razvijaju kod Francuza kapacitete za kontinualni. MAJ 2008 | Francuska Intelektualni zadatak Vrhunsko obrazovanje je formula globalne konkurentnosti. dalje. vina. industrije. članstvu u dobrotvornim organizacijama. naravno. dok Nemci od menadžera traže usku specijalizovanost – francuski sistem regrutovanja kadrova traži sve to zajedno i još – mnogo više. koja govori istim jezikom. Međutim. ima značajnu ulogu u selekciji menadžera svuda u svetu. aviona. sa velikim poznavanjem raznovrsnih područja. najblaže rečeno – skroman. viša menadžerska pozicija u drugoj kompaniji. nego – viša plata. Francuska ima jedan od najvećih nivoa ekonomskog rasta u Evropi i veliki je svetski snabdevač kada je reč o poljoprivrednim i industrijskim proizvodima. Ovo potvrđuje da je menadžment za Francuze intelektualni proces. kao i kod specijalista za informacionu tehnologiju. Ipak. elokvencija im je na izuzetnom nivou. događa menadžerima u području reklame i ekonomske propagande. pozorištu. koji se sastoji iz analize komplikovanih situacija i problema i pronalaženja rešenja na najbrži način. mogu razgovarati o književnosti. analitičnost. kasnije. putem koje se stvara jedinstvena elita. logička konzistentnost – što se. Le patron U ovoj zemlji postoje dve vrste preduzeća: privatne kompanije i akcionarska društva. koji francuski menadžeri ispoljavaju prema obrazovanju. nema preporuka od prethodnog poslo- davca.. Svaka grande ecole (velika škola) je deo izvanredne mreže kontakata. odnosno menjaju poslodavca. Ključna uloga obrazovanja u francuskom modelu menadžmenta vidi se i u biografiji menadžera kada se javljaju za konkurs na radno mesto. u profesionalnom životu manifestuje kroz izvanrednu lucidnost i konzistenciju misli. pokrivaju prostor mikroekonomike. krompira. kao što su memorija. prihodi dolaze od stočarstva i ribolova. usluga. dok posebni koncepti menadžmenta. ali – samo u određenim situacijama.. Francuski obrazovni sistem razvija intelektualne kvalitete. 415 | 5. već i kulturološka prednost. Naime. U čemu je snaga ovog sistema? Jedinstvena elita Shvatanje menadžmenta u Francuskoj bitno se razlikuje od anglo-saksonskog. tekstila i lekova. U njemu nema informacija o sportskim sklonostima. pozorištu. „putuju” od kompanije do kompanije. Francuski menadžeri mogu da razgovaraju o književnosti. a posebno u pripremnim školama. Pored ovoga. Uobičajeno je da skupština akcionara postavlja jednog ili nekoliko menadžera. Različitost francuskog koncepta menadžmenta u odnosu na druge ogleda se i u načinu oglašavanja slobodnih S Fluktuacija Mobilnost ili fluktuacija menadžerskog kadra u Francuskoj nije neuobičajena. odnosno koliko je vremena.

ako se govori nepravilno. ali se konstantno izvrdavaju ili ignorišu. Više se drugim zemljama rezervisan samo cene lične osobine – tačnost. sa visokim stepenom tehničke stručnosti. ako ne služe svrsi kojoj su namenjeni. Sama snaga ličnosti je Francuzi vrlo loše govore strane retko kad dovoljna. mnogo otvorenije nego u većini drugih zemalja. prema nepravilnom pisanju – teško Potpuno u skladu sa prirodom hijerarje naći opravdanje za pravljenje hije. Šef se vreme. jezike. mrsivo povezani sa ličnim kvalitetima onoga koji radi. jer predstavljaju potenzna. obično su grčevite i radikalne. ali je napredak vrlo spor. MAJ 2008 | BR. Uvedena je praksa redovne procene mandarinskim stilom. kao i u francuskom društvu. 415 Menadžment 81 Francuska: Promene su obično grčevite i radikalne cionalnom principu sa rigidnim lancem komandovanja. kakav je u rada. dataka i obaveza. skepticizam i energičnost. beleške napisane su raskošnim. autoritativna ličnost. kao i Britanci i Italijani.| 5. Sve ovo znači da kad stvari idu dobro one zaista idu vrlo dobro. ili sa nji. Sve linije komuniciranja i nadležnosti idu vertikalno od šefa. Problemi se obično prenose onima na vrhu piramide. Čak i najbeznačajnije kontroli.meva i ličnu kritiku. Utvrđivanje radnih gim zemljama bio smatran diktatorskim. kompetentnosti. pouzdaza visoke javne službenike. Od nadzornika se Francuzi su još manje tolerantni očekuje da prate i pospešuju napredak. normi i ciljeva se izbegava koliko god Šefu je vrlo teško da prizna da nešto ne je to moguće. Problemi nastaju kada stvari krenu naopako i kada je potreban odgovor na promenjenu situaciju. Pomoćnici su pre savetnici nego rukovodioci. a ne na grešaka. Francuski generalni direktori obraćaju mnogo više pažnje na detalje nego njihove kolege u drugim zemljama. ali insistirati na naređenju. Iza vidljive strukture organizacije obično postoji snažna subkultura zasnovana na neformalnom sistemu veza koju karakteriše fleksibilnost. Ako Ljudi sa strane će ovo ponekad pogrešveć ne govorite francuski dobro. i iz Opis posla je obično detaljna lista zaistog razloga – loše ga uče u školi. Tradicionalne francuske strukture vlasti ne umeju da se snađu u izmenjenim uslovima. Ali. još cijalno oružje. Procena radnih rezultata ređe svoje srce potčinjenima. Zato će retko „otvoriti dušu”. pogrešiti. Promene u francuskim organizacijama. u isto kim ciljevima i osnovama zahtevala bi Jezik foto: Arhiva . Pravila i procedure se retko otvoreno krše. U pisanje je znak dobrog obrazovanja okruženju gde su radni kvaliteti nerazi stila. potčinjeni vrlo slobodno kritikuju i raspravljaju. Uvek je bolje je pre svega zasnovano na poštovanju govoriti francuski ma koliko loše. Obično ima mnogo više menadžera srednjeg nivoa nego recimo u nemačkim i holandskim kompanijama.zasnovana na objektivnim i zajedničma podeliti svoje probleme. Lepo nost i slično – nego radni kvaliteti. no protumačiti kao želju za autokratFrancuzi će ceniti vaš trud što skim liderstvom. Nacionalni ponos je vrlo osetljiv sve dok je pozicija sefa čvrsta i logična. procenjivanje podrazuprirodno ponaša na način koji bi u dru. Od generalnog direktora se očekuje da bude jaka. Ljubav prema eleganciji dolazi U odnosima sa potčinjenima bolje je najviše do izražaja u jeziku. naglasak je na nadzoru. Poštovanje autoriteta ste bar pokušali.

ako im je sledeća obaveza važnija. Francuzi će skratiti vreme predviđeno za sastanak. na dvoru Luja XIV. Obično na sastancima nema mnogo protivrečnih mišljenja. Stranci koji su navikli na timski rad moraće da prilagode svoja očekivanja ovakvim radnim odnosima. Tačnost. spremnosti na diskusiju. tako da sva pravila klasičnog bontona ovde još uvek važe. muzici. Onima koji dolaze iz sredina gde konkurencija nije tako oštra. Uvek se može razgovarati o istoriji. Generalno. koji smatraju da se na sastancima. Tolerancija je oko 15 minuta. a ne da bude forum za debate. filozofiji. privatnom životu i nikako ne treba kritikovati Napoleona. britanskim kompanijama. Dovesti u pitanje nečiji predlog ili ideju u javnoj raspravi na sastanku. sve ovo može izgledati kao namerna provokacija. kao i Španci i Portugalci. analitičnosti. Cilj sastanka u francuskim kompanijama je da se na njemu daju uputstva i nalozi. Žene u ovoj zemlji visoke modne industrije će biti dobrodošle kao elegantne. Profesionalni odnosi među kolegama zasnovani su više na rivalstvu nego na saradnji. O čemu razgovarati? Prednost je dobro poznavanje francuske istorije i kulture. uglavnom. odeća treba da bude klasična i formalna. dok ih je u Nemačkoj četvrtina. Saradnja u rešavanju problema nije obrazovni cilj. konkurencija se neguje zbog vrlo stroge vertikalne hijerarhije. Radni tim je sačinjen od specijalista za pojedine oblasti pod komandom nesumnjivog lidera. Ljude zbunjuje kad neko ne želi da se takmiči. Jasna uloga Sastanci su. u kojima se moraju savladati vrlo teške prepreke. a u SAD samo desetina značajne promene u ustaljenim radnim odnosima. Na njima ima više elokventnosti. dovodi do rešenja raznih problema i donošenja ispravnih odluka. 415 | 5. kroz vašu pojavu procenjivati imovni i društveni status. koja. Za razliku od modernih anglo-američkih menadžera. Ovo rivalstvo počinje još u visokostručnim školama. Bonton je nastao upravo u Francuskoj. francuskoj kuhinji i sportu. Pretpostavlja se da su tri četvrtine vrhunskih menadžera u 200 najvećih francuskih kompanija deca iz bogatih porodica.82 Menadžment BR. U biznisu. na primer. Treba izbegavati zapitkivanja o političkom opredeljenju. deo menadžerske formalnosti. takođe. gubi vreme (pošto koriste multimedijalna sredstva poslovne komunikacije) – Francuzi veliki značaj pridaju ovom klasičnom načinu poslovnog komuniciranja i donošenja odluka. znači dovesti u pitanje stručnost i kompetentnost osobe foto: Arhiva . Tačnost zavisi od društvenih okolnosti i od važnosti osobe koja vas čeka. MAJ 2008 | Francuzi na poslu uglavnom ne razgovaraju o privatnom životu Važno je znati Kako se obući? Francuzi će. Oni neće čekati opšti konsenzus da bi preuzeli inicijativu. kao i intelektualne debate. Sastanci u francuskim kompanijama bitno se razlikuju od onih u. obično.

ali je jednako važno ko će je progurati. odakle Na vrhu obrazovne piramide nalaze se ugledne i neprikosnovene visoke škole. kod Britanaca na ličnost. Odanost kompaniji je vrlo visoka. imaju najviši status. iznad svega. 415 Menadžment i specijalizaciji retko se dešava da neko bude unapređen u drugo odeljenje. Prodaja i marketing obično ne privlače intelektualno najobdarenije. Iako uživaju reputaciju šovinista. Najbolji položaji su obično rezervisani za članove porodice ili za diplomce visokih škola. Francuski sistem regrutovanja kadrova traži sve to zajedno i još – mnogo više odnosa. Francuzi. Njihov humor je više satiričan. MAJ 2008 | BR. Odnosi i događaji na poslu ne prenose se u radno vreme odmora i dokolice. . dok god su korisni i. privatan život službenika nikada nije tema razgovora na radnom mestu. Često u Parizu i ostalim centrima zaposleni u kancelarijama ostaju do 20. onda vicevi moraju biti inteligentni i s merom. Nemaju običaj da šetaju okolo i razmenjuju viceve. Prekovremeni rad je uobičajen. zamrzivačima. ali sve veći broj visokih škola proizvodi izuzetne stručnjake za marketing. Iako Francuzi vole da se osećaju kao individualci i samostalci. dok Nemci od menadžera traže usku specijalizovanost. Kompanija je društvena jedinica u kojoj svaki član ima jasno definisanu ulogu. Kliše. Suviše je veliki rizik i velika opasnost ugroziti kompetentnost koja karakteriše odnose između kolega. koje začinjavaju anglosaksonsku konverzaciju s kolegama. Pažljivo pripremljen izveštaj objektivizuje ideje i smanjuje šanse da se autor izveštaja izloži otvorenom napadu. dok se ne uvere da je to apsolutno logično. mnogo je prikladniji za francuske nego za anglosaksonske kompanije. sa pauzom za ručak od dva sata i više. Kao što su u privatnom životu privrženi porodici. Ideja je važna. a u SAD samo desetina. Ne postoje neka pravila kod napredovanja. na tuđ račun. okupirana mikrotalasnim pećnicama. brzom hranom i nouvelle cuisine. U Francuskoj zaposleni imaju pet nedelja plaćenog odmora. Stručnjaci tehničkog profila. naravno. Francuska ima radno vreme generalno od 8. posebno u avgustu. humor se retko koristi u zvaničnim prilikama i na sastancima. Retko kad kolege sa posla petkom završavaju. god dolazile. sem ukoliko se to ne naredi sa samog vrha. teoretiziranju. Francuzi nisu robovi tradicije. Obično je najbolje ostati u jednoj kompaniji. pričajući o događajima sa posla toga dana. Mogu biti prilično tvrdoglavi i nefleksibilni kada moraju da promene mišljenje. a prate ih pravnici i finansijski stručnjaci. Vrlo rado usvajaju tuđe manire i stil. Politički vicevi. ma koliko bile prijateljske ili zabavne. takođe imaju potrebu da se osećaju delom društvene zajednice. tako su u poslovnom životu privrženi kompaniji. U organizacijama koje su zasnovane na vertikalnoj hijerarhiji Povlašćeni Kod Amerikanaca težište se stavlja na učinak. U velikim kompanijama vrlo je teško probiti se u vrh iz zabačene kancelarije ili iz fabričke hale. To je recipročno mešavina paternalizma i pravnih i administrativnih prepreka da bi se neko otpustio s posla. prefinjen i. Čak je i kuhinja. da je njihov tim porodica.30/19.00 časova. Nije uobičajeno da generalni direktor opušta slušaoce anegdotama ili da predstavljanje nekog problema začinjava vicevima. Unapređenje obično ide s godinama staža. odnosno – između poslovnog i privatnog života. pa finansijski direktor često nije član upravnog odbora. Nije mudro da se autsajderi mešaju u internu politiku organizacije. Dokaz tome je i relativno visoki procenat porodičnih biznisa u Francuskoj. povlače jasnu crtu između radnog i vanradnog vremena. Tolerantniji su prema nepraktičnosti nego prema nedoslednosti što ih pre čini radikalnim reformistima nego postupnim reformatorima. Francuzi. Naime. češći su na jugu. elegantni. jer tada većina Francuza koristi godišnji odmor.| 5. Lične primedbe. Prihvataju novotarije s entuzijazmom. izuzev zbog teških prekršaja. Ne treba zakazivati sastanke tokom leta. Nove ideje i tehnike su dobrodošle ako su detaljno proverene. mnogo više od ostalih evropskih naroda. Njihova primena zavisi pre svega od ličnih 83 koja ih iznosi.30. posebno za ljude na višim pozicijama.30/9. Čisto akademske kvalifikacije su u značajnoj prednosti u odnosu na samouko ili obrazovanje uz rad.00 ili posle pauze oko 15. Strogo poslovno Francuzi uživaju u apstraktnom mišljenju. nije uobičajeno. odnosno kafeu. mora biti izuzetan profesionalac. Francuska kuća i francuska kancelarija pune su svakojakvih sitnica. dok ih je u Nemačkoj četvrtina. Da bi autsajder bio prihvaćen. na primer inženjeri.00 do 18. koji vole šefovi. Ako to već radi.00. To se smatra nepristojnim. na poslu ne razgovaraju ni o svojim ženama (ni muževima). Francuzi gotovo nikad ne organizuju „socijalni život” s kolegama s posla. Pretpostavlja se da su tri četvrtine vrhunskih menadžera u 200 najvećih francuskih kompanija deca iz bogatih porodica. u „pabu”. Najbolje je zakazati sastanke oko 11. U poslu. smatraju se agresivnim i grubim i treba ih izbegavati. za mnoge središte francuske civilizacije. Stvaranje savezništava radi onemogućavanja tuđih ideja i izazivanje bilo kakvih problema. ali se svakako moraju truditi da dobro upoznaju svoje kolege i da se nametnu pre nego što krenu ka vrhu i zatraže svoj deo autoriteta. analizama koje često pragmatičkim rezonerima kakvi su Englezi ili Holanđani izgledaju nepraktično. One daju i praktična i teorijska znanja i konkurencija da se u njih uđe je vrlo jaka. ali ne i opsesija teškim radom. kao Englezi. koji su snaga latinskog i slovenskog humora. Vredan rad se ceni. ali su važne i stručne kvalifikacije i kompetentnost. a retko kada se priča i o tome šta se radilo prethodnog vikenda. Humor Francuzi više vole duhovitost od glasnog smeha. logički argumentovane i čvrsto utemeljene. Humor se retko koristi kao argument ili za opuštanje. Takođe. Računovođe imaju niži status nego u anglosaksonskim zemljama.

2. Ovo može biti prosvetljujuće iskustvo. Bertran Rasel je jednom izjavio: „Najbrži način da se jadno osećate jeste da se neprestano fokusirate na samoga sebe“. praktikujte da govorite poslednji i vidite šta će se dogoditi. Da li ste poznati kao „đavolov advokat“ onaj koji najbrže poteže i napada ideje drugih učesnika sastanka? Prebrzo potezanje negativnih argumenta protiv novih ideja uništava kreativni proces.. Kao što dr Seligman navodi. a ne u korigovanju vaših slabosti. Jednostavna promena u „da. Da li često koristite: „da. Izlazak iz vaše zone komfora i kolotečine pomaže da se razviju vaši optimistični mišići. recimo. Proverite poslednje e-mailove. Iznenadite sebe odlukom da trenutno ostavite sve svoje planove na stranu i da se prošetate sa svojim detetom. 1. Negujte kulturu optimizma naročito kada ste nadređeni drugima na poslu. Postanite svesni svog stila na poslovnim sastancima. 5. Ključ za visoke rezultate i sreću je u igranju na vaše prednosti. Često vredne ideje proisteknu iz ideja koje su u početku izgledale luckasto. 415 | 5. ohrabrite ih tako da mogu da se uhvate u koštac sa narednim izazovom. Držite se podalje od profesionalnih pesimista i dežurnih kritizera. Razmotrite dobrobiti po vaše zdravlje. Malo: „Znam da ćeš to uraditi bolje narednog puta“ može da ima pozitivan efekat.“ u svojim odgovorima na predloge saradnika? • Da li ste majstor druge perspektive kada se suočite sa negativnim događajima? • Da li ste svesni da optimizam pojačava vaš imuni sistem i produžava vašu psihofizičku vitalnost? u svakoj negativnoj situaciji pronađete skrivenu pozitivnu stvar. Kada se suočite sa neuspesima.. postoje naučni dokazi da je imuni sistem optimističnih osoba značajno snažniji od imunog sistema pesimista. Na sastanku i kada ne držimo glavnu reč mi se nalazimo pod uveličavajućim staklom. 3. MAJ 2008 | Izgradnja optimizma Možda ne možemo često da kontrolišemo ono što se dešava izvan nas samih. ali. Ako to nije realistično. Mala izmena u rečniku koji koristite napraviće velike promene u vašem ponašanju. Pesimisti su deo problema organizacije. Ako vam je potrebna ekstra motivacija da biste praktikovali optimizam uzmite u obzir statističke podatke koji nedvosmisleno povezuju optimizam sa dobrim zdravljem. a naročita pažnja se posvećuje izgradnji optimističnog stava: „We can do it“ među članovima timova. Odbijte da prihvatite jednostranost. Očekujte od drugih da će biti uspešni. na potragu i projekte koji vas uzbuđuju. jer spontanost suštinski uključuje očekivanje da ćemo imati prijatno iskustvo. nego sposobnost i smelost da na praznom stolu vidite punu čašu namenjenu vašoj organizaciji.“ može napraviti pozitivnu razliku. Liderski izazov danas nije samo pitanje: da li je ova čaša poluprazna ili polupuna. da se bavite sportom ili pogledate predstavu. ali uvek možemo da kontrolišemo ono što se dešava u nama samima. Odgajajte spontanost. Vežbajte uzdržano ponašanje. 10. Povedite računa o vašem duhovnom i emotivnom biću tako što ćete dnevno čitati inspirativne materijale. identifikujte ono što možete da promenite i proaktivno pronađite način na uradite nešto u vezi sa tim. Neko će biti inspirisani sa dnevnim motivacionim rečenicama. Prebrojte broj negativnih i pozitivnih reči i utvrdite njihov odnos. 4. Čak i kada povremeno ne uspeju u onome što pokušavaju. 7.“ u svojim odgovorima na predloge saradnika? „Ali“ automatski negira sve što ste rekli na samom početku rečenice.. Proslavljajte svoje prednosti. Potrebno je da stvari gledate iz drugačije perspektive i da se trudite da Focus Q • Da li često koristite: „da. drugi čitanjem biografija uspešnih ljudi. Izbegavajte negativno okruženje.. Preusmerite ili ignorišite ono što ne možete da promenite. Bendžamin Frenklin Piše: Zvonko Popović O ptimizam podiže produktivnost za 35 odsto! Ozbiljne organizacije na zapadu angažuju profesionalce za podizanje optimizma među njihovim zaposlenima i rezultati po pitanju produktivnosti su zapanjujući. je liderska destinacija čije su stanice alternativna rešenja. Fokusirajte se na ono što radite dobro. Naučite da vidite drugu stranu medalje.. Ono što ne možete da izmenite ignorišite. a naročito negativnu..84 Menadžer Tehnologija BR. Ovo je nekoliko lakih koraka za početak izgradnje liderskog optimizma.. 8. ali. Stav: to nije nikakav problem. Lideri su najodgovorniji za stvaranje kulture optimizma u svojim timovima.. . 9. a neko će pronalaziti inspiraciju u čitanju o inovacijama i uspesima naše civilizacije.. i. Organizaciona klima i kultura u mnogome zavise od negovanja proaktivnosti među zaposlenima. Njega je ljubav prema matematici održavala u konstantnom oduševljenju prema životu i svetu. Fokusirajte se na stvari izvan vas samih. napravite napor da potražite društvo pozitivnih ličnosti u vašoj organizaciji. 6. Da biste mogli da širite ovaj kvalitet na radnom mestu morate najpre da ga izgradite u sebi samom. a optimisti su deo rešenja. na važne ljude u vašem životu.. Promenite svoj rečnik.

Bojno polje Kada je reč o marketingu u užem smislu.Odgovori pojedinca mogu biti pod velikim uticajem grupe. govori kada treba napraviti neki novi proizvod. politiku. privatnim. Ispitanici se biraju iz populacije. na osnovu upitnika o zanimanju. tako. koja se trude da zauzmu dijametralne stavove kako bi isprovocirali iznošenje što više mišljenja i reakcija. Konačno. U nekim varijantama. mada se najčešće dešava da on iza jednosmernog stakla. Obično se vezuju za tržište “konkretnih” stvari. čak tvrde da marketinga ima i u međuljudskim odnosima. poput onog iz filmova s policajcima i ispitivanjem kriminalaca. . pak. može dobiti mnoge korisne informacije. reklame. . proizvođač. . pa tako “fokusiranje” može imati različite oblike. Ispitanici i moderator (voditelj) sede za stolom ili stolovima. imidž. ne samo javnim.Zavisno od teme. a kada da ih smiri.Prilagodljivost različitim potrebama klijenata. na primer. Da diskusija ne bi “slobodno plutala” ili odlutala u širinu. Analitičari koji marketing vide u svemu. političke stranke ili. ima nameru da reklamom pridobije kupce.86 Marketing BR. cene ili. ali je suština obično ista. U najklasičnijem vidu. saznaju stav javnosti o nekom pitanju koje je za njih značajno. da se ne bi “potukli” ili se defokusirali.Ponekad je teško naći dovoljan broj ispitanima ako su zahtevi istraživanja specifični. pakovanje. Isto tako. kroz otvorenu diskusiju. u cilju opuštanja i dobijanja što više stavova. Ispitanici će tako slobodno moći da komentarišu ukus. “Kralj Artur” je obično psiholog ili osoba koja je upoznata s principima vođenja i moderiranja diskusije. . MAJ 2008 | Fokus grupe Vitezovi okruglog stola Količina dobijenih informacija i stavova zavisi od moderatora i učesnika. na primer. ali i bez njih. miris. Cela situacija podseća na priču o Kralju Arturu i njegovim vitezovima Okruglog stola.Posmatranje grupe odmah daje neke bitne informacije o potrošačima. već i u najširem smislu. . Oružje Postoje i varijacije na temu. Drugi marketing vezuju samo za ekonomiju i. Prednosti i nedostaci Prednosti: . Ne samo u smislu ekonomije i tržišta. . Ako. . odnosno ako se marketing veže za ekonomiju i politiku. na način da formiraju manje-više pun krug i razgovaraju. kompanija želi da sazna stav javnosti o imidžu svog proizvoda na tržištu. ili će pričati o tome koji bi novi proizvod voleli da vide na rafovima i kako bi ga trebalo reklamira- M ti. već i u onim intimnim. fokus grupe mogu imati i oblik “soba za razgovor” na Internetu ili telefonske konferencije. a to su obično proizvodi. kompanija ili politička partija. fokus grupe izgledaju tako što se grupa ljudi okupi i slobodno razmenjuje stavove na različite teme. Na marketing se misli i kada treba ponuditi neku uslugu ili političku partiju što bolje “prodati” na izborima. odnosno zna kada svojim „vitezovima“ treba da popusti.Mogućnost prikupljanja relativno mnogo informacija za kratko vreme i relativno malo novca. obično neko preduzeće. jedna fokus grupa ima dva moderatora. koja dobro poznaje pravila grupne dinamike i ume da se s tom dinamikom nosi. Nedostaci: . Fokus grupa služi tome da naručilac istraživanja. odnosno onog ko je naručilac istraživanja.Grupa često može izazvati promenu mišljenja i stava. na šta se obično pomisli. jedna od tema o kojima se može govoriti su fokus grupe. „Kralj“ bi trebalo da je demokratičan. posmatra “skup”. O marketingu se. želi da plasira novi proizvod ili. demografskim karakteristikama i drugim podacima koji su važni za istraživanje. Ponekad fokus grupama prisustvuje i naručilac posla. fokus grupe vodi moderator. ali do granice pristojnosti i opuštene atmosfere Nebojša Đokić nogi vole da kažu da je sve marketing. najčešće pred izbore. političke partije mogu proveriti stav javnosti o mnogim pitanjima i na osnovu toga prilagoditi svoj nastup i što bolje se pozicionirati na “političkom tržištu”. stručnjak koji je tu da bi kanalisao razgovor u smeru koji zanima klijenta.Grupna diskusija obično obiluje novim idejama koje se mogu pokazati kao veoma korisne za klijenta. reklame. Mogućnost upotrebe najrazličitijih tehnika. Ove grupe jedan su od najčešćih “alata” u kvalitativnim istraživanjima. upotrebi proizvoda ili usluga. kada ga treba plasirati ili predstaviti tržištu. usluge. 415 | 5. nekim pojedincima može biti neprijatno da iznose mišljenje pred grupom. ideje i koncepti. Naglasak je na demokratičnosti i slobodnoj razmeni mišljenja. jedna fokus grupa posmatra drugu i komentariše opažene interakcije i zaključke. da se bore rečima i stavovima. eventualno. zahvaljujući fokus grupama. neretko. U drugoj varijanti. da dozvoljava i podstiče „vitezove“ da pričaju.

njega upravo i zanima šta sve može biti prednost tog keksa u odnosu na druge na tržištu. sviđati. ili neki drugi stručnjak. miris.formi izveštaja predaju klijentu. da se bore rečima i stavovima.Oprez lom” se snima. ali te odgovore ponekad je nemoguće jednostavno pretočiti u zaključke i rešenja za ponašanje na tržištu. Snimanje nije dozvoljeno ako bilo ko od ispitanika to ne želi. živanja. oblike ili pakovanja “rode” upravo na fokus grupama. Ta informacija. idejama i opštim putokazima. pa je dalje na kreativnim timovima koji stvaraju reklame. lepo. 415 Marketing 87 koji su kvalitativne prirode i pošto su najčešće reči ispitanika dopadati. način pakovanja ili reklamiranja. Kada se.ce“. užem i specifičnijem. ide da dozvoljava i podstiče „vitezove“ da se od šireg ka užem i pričaju. Dobijeni odgovori su ponekad i toliko idiosinkratični i foto: Arhiva Naglasak na demokratičnosti i slobodnoj razmeni mišljenja O ukusima se (ne)raspravlja bude pisao izveštaj za klijenta. . odnosti i podstakne na iznošenje što iskreni. kako bi Apsolutna istina je reč koju treba zabomoderator. audio i video. neki proizvođač odluči da na tržište izbaci novu vrstu keksa. pa se i ne opterećuju Svetim gralom. oružje “kralja Artura” je reč. To je. Obično se počinje najčešće određenu količinu “dukata”. Kada je reč o kvalitativnim istraživanjima. ipak. Nije retka pojava da se ideje za nove ukuse. moderator ili neki drugi stručnjak koji analizira dobijene odgovore i predstavlja ih klijentu mora biti veoma oprezan u tumačenjima. U fokus ne bi umorili i vratili „mačeve u korigrupama. na primer. međutim. MAJ 2008 | BR. ne volim. U toj situaciji nema matematički tačnih zaključaka. nih vodiča. tako da se u moderiranju koriste i slike Po završetku svih fokus grupa radi se i kolaži i drugi “projektivni materijal”. ponekad ostaje „Sveti gral“.| 5. svaki od vitezova dologično i suptilno. Na osnovu spiska želja naručioca osmišljava se vodič za diskusiju. ali ne sme dozvoliti ni da “bitka za stavove” kako bi sve teme koje je naručilac ozna.. imao pun uvid u sva dešavanja kada Pošto je reč o stavovima i mišljenjima Skoro isključivo. Kod većine naručilaca. Ta teza sasvim sigurno pada u vodu kada je reč o fokus grupama jer je tu upravo poželjno iznošenje stavova i kritikovanje sa različitih pozicija. U toj interakciji. Gotovo uvek susret za “okruglim sto.sno naručiocu istraživanja. ali i ne sviđa mi se. prevladava razuman stav da se dobro vino može popiti i iz staklene čaše. voleti. želeti. Fokus grupama može se dobiti gomila kreativnih odgovora. proizvođačima i tehnolozima ili odborima stranaka da preciziraju rešenja. Snimak po pravilu nikada ne bude objavljen i smatra se za interni dokument. a naročito je zabranjeno tajno snimanje. ali do granice pristojnosti i opuštene specifičnijem atmosfere. ali nije isključeno ni da dobije neki proa onda se ide u “dubinu”. kako se „vitezovi“ čio kao bitne bile “pokrivene”. najčešće se treba zadovoljiti tendencijama. odnosno neotkriveno i nedostižno savršenstvo. ali i velika prednost kvalitativnih istraživanja. tvrdoću. jih i “dubljih” stavova. najopštijim pitanjima i upoznavanjem. i pitanja se smenjuju „Kralj“ bi trebalo da je demokratičan. individualni da ih je teško grupisati i ukalupiti. Klijenta tada obično zanima kako potencijalni potrošači ocenjuju izgled keksa. odnosno naručioca istraživanja. logično i suptilno. raviti kada se govori o fokus grupama. slaktoću. „kralj“ treba da vodi računa da svaki „vitez“ iskaže stav što je preciznije moguće. Neretko su izvod kompanije koja je naručilac istrateme o kojima se vodi diskusija “teške”. ukus.. koji moderatoru treba da omogući vođenje diskusije na uređen i osmišljen način Često se može čuti (pogrešna) teza da se o ukusima ne raspravlja. ne želim. ide se od šireg ka bija nagradu za učešće u fokus grupi. veličinu. makar kod stručno napisa. iako se svi učesnici marketinške “bitke” trude da dođu do precizne informacije. teme i pitanja se smenjuju Na kraju “bitke”. U fokus grupama teme Količina dobijenih informacija i stavova zavisi i od moderatora i od učesnika.potraje isuviše dugo. a kvalitativna analize podataka i oni se u moderator ispitanike pokušava da opu. njegovu boju. ružno. doduše i velika mana.

ali i troškovi se smanjuju kada se produkcija izvodi više puta. Veia ili Oguikea. pa do Nacionalnog baleta iz Marseja nakon koga je spuštena zavesa na ovogodišnju manifestaciju. Niko neće verovati i ulagati u vašu igru Politički neutralan festival . Uloživši tek četvrtinu sredstava potrebnih za realizaciju Beogradskog festivala dve predstave u državi. baletske trupe i njihovi koreografi poput Bigoncetija. ovaj festival se i posle pet godina postojanja realizuje bez kancelarije. jer bavljenje ovom delatnošću nije činovnički posao. država i grad su pokazale da je značaj festivala prepoznat. Govor tela Beogradski Festival igre bazirao se na prikazivanju novih produkcija. kada postoji festival koji je internacionalan i politički neutralan. angažovanjem velikog broja stručnjaka. hrabro uveo boje na crno-belu plesnu fotografiju regiona”. Finansijska pomoć inostranih nadležnih institucija zemalja učesnica često je uslovljena sa više od dok ta igra ne izmami aplauz”. a koje odlikuje pretežno savremena igra. To pretpostavlja stvaranje jasne strategije koju festival mora održavati na godišnjem nivou. Polaka. kaže Aja Jung. prema tome. umetnici su govorom tela . Manifestacija je. “Za kulturu bi trebalo uspostaviti iste principe koji važe za privatno preduzetništvo. “Jedina plesna razglednica iz tog sveta ranije nam je stizala preko BITEF-a. moraju biti rezervisani nekoliko sezona unapred. ali ne u dovoljnoj meri Katarina Marković U prvoj polovini aprila Beograd je bio svetska prestonica igre. rasla isključivo na osnovu prijateljske komunikacije sa vodećim svetskim baletskim kompanijama. dok nizatora BFI-a. ali ne u dovoljnoj meri. naročito ako se radi o tehnički zahtevnijim predstavama. Organizatori objašnjavaju da. direktorka BFI-a. u svetu već odavno etabliranih. 415 | 5. Počevši od baleta Milanske skale. onda je izvesno da ovakva manifestacija nema stalan budžet.bez stalnog budžeta je Beogradski festival igre. kao i ogromnih finansijskih sredstava. MAJ 2008 | Ishodište Beogradskog festivala igre Obnova baletske publike Uloživši četvrtinu sredstava potrebnih za realizaciju ove manifestacije. organizuje ga mali broj ljudi i svake godine kreće sa minusom iz prethodne. Kruševcu i Užicu. pri čemu je ostvarena saradnja sa teatrima u Nišu. oko 10 hiljada posetilaca imalo je mogućnost da na scenama Sava centra. kaže Aja Jung za Ekonomist magazin. Da bi se održao ovakav festival. Za svega dve nedelje.88 Kultura BR. Novom Sadu. ni sa pozicije baletskog igrača. Beogradskog dramskog pozorišta i Madlenianuma uživa u devet velikih baletskih produkcija koje se u Evropi mogu videti tek u rasponu od godinu dana. Međutim. Ni sa pozicije direktora. država i grad su pokazali da je značaj festivala prepoznat. Zato je bilo neophodno decentralizovati je. kojim je otvoren. prema rečima orga- igre.

jedan od najpriznatijih umetnika današnjice. rekao je Muru. a radi se o sadržajima koji se gledaju jed- Mediteranea Beogradski festival igre svoj širi društveni značaj dobio je zahvaljujući gostovanju baleta Milanske skale. koju prati muzika iz Španije. rekla da je još pre 15 godina kada je videla izvođenje ovog baleta u Toskani odlučila da ga dovede u svoju „kuću“. . Igra se još uvek posmatra u domenu hobija. Alžira. iako zaražena virusom vrhunskog savremenog baleta. U skladu sa takvim emocijama pokreti su nagli. a neobjašnjiva nom u životu. destruktivni. londonskog Konvent Gardena. Dovođenjem na beogradsku scenu velikih koreografa i sti shvatiti samo onaj ko razume kodove svakog pokreta ili je do poruke došao i laik koji je osetio da je ova igra u njemu pokrenula neku novu. svesni šta im se nudi. zaključuje Aja Jung. nije sadržaj koji nas prvenstveno asocira na jednu baletsku igru. koji je predstavom Mediteranea. opušta i budi iluziju da je bar nekad u prošlosti. Elizabeta Terabust. osim ako nisu u prijateljskoj ili rodbinskoj vezi sa nekim od igrača. Kvalitetnim klasičnim produkcijama mesto je. Italije. Takve je naslove teško pomerati. na njima je da postanu pokretači promena u srpskoj kulturnoj svesti.”Uprkos teškim momentima. Ako je već tako. Organizatorima manifestacije trebalo je punih sedam godina upornosti da bi omogućili dolazak ovakvog ansambla u Beograd. Masimo Muru. da li onda poruku koju nosi jedna baletska igra može u potpuno- Igra: Konkretna. MAJ 2008 | BR. Najbolji dokaz za to je nastup trupe kineskog koreografa Šena Veija. ona neće uspeti da otkloni sistemske greške vezane za umetničku igru koje su akumulirane godinama. što je i bio cilj”. agresivni. čiji komad “Slobodan pad” budi osećaj nekog dalekog sveta prošlosti. tri smernice dovoljne su vam da uživate i da preuzmete prave poruke. Ne treba se opterećivati pričom ili idejama koreografa. u baletskim Diznilendima. neobjašnjivu energiju? “Savremena igra vam dopušta slobodu ličnog doživljaja. dok vreme u kojem se ona postavljaju uslovljava formu igre. više škole za metodologiju. Direktorka Skale. na Dalekom Istoku postojala oaza spokoja. holivudske blokbastere u kojima dominira teror. Portugalije. kroz igru ismeva određene društvene fenomene koji se odnose na reklame. Aja Jung kaže da je ranijih godina bilo nezamislivo da mlađe generacije zalutaju na baletsku predstavu. Tek dve. rekao je da je rad sa Bigoncetijem za njega kao klasičnog igrača fizički bio vrlo naporan . koreografiju. uspostavljaju ritual odlaska na plesnu predstavu. ostvarena je ravnoteža između fizičkog i poetskog dela baleta. Međutim. a istovremeno neobjašnjiva”. Zvezda ansambla. Kad se spuste zavese Beogradskim festivalom igre stvorena je sasvim nova publika. dok se koreografija razlikuje. čija je direktna posledica pojedinac koji vrtoglavo gubi svoj identitet. Ona je konkretna.| 5. Francuske. jer je tada u njoj bilo svega 14 igrača. dok je za vrhunske domete potrebno mnogo više odricanja. koreografa Maura Bigoncetija. Maroka. Njeno gostovanje ostaće u istoriji zabeleženo kao prvo u našem regionu. objasnila je Jung. Grčke. pariske Opere. kritiku. Odavno su prekinute i veze sa Rusijom gde su se nekada školovali naši pedagozi klasičnog baleta. sve je više onih koji. jer skala samo dva puta godišnje nastupa van Milana. U tome je prednost igre u odnosu na druge umetnosti. poput njujorške Metropoliten Opere. Tako britanska trupa Henri Oguike Dance Company u centar dešavanja stavlja emancipaciju žene koja je jaka i u stanju da se nosi sa budućnošću. plesnu notaciju. 415 Kultura 89 razotkrivali najveće tajne koje tište i ispunjavaju čoveka današnjice. ne postoje čak ni produkcija. Bili oni potpuni laici za ovu vrstu umetnosti ili ne. Tunisa. otvorio festival. kao kada čitate Anu Karenjinu. prema njenim rečima. Trideset igrača koji izvode ovu predstavu nose priču o putu kroz mediteranske zemlje. U baletu kao i u književnosti pitanja su univerzalna. Da li to znači da se klasičnim baletom više ne može iskazati sva problematika savremenog čoveka i onoga što ga okružuje? Aja Jung kaže da se klasičan balet ne prikazuje na festivalima. ali je sadržaj za čiju je formu imanentan savremeni balet. bez naglih pokreta. što stvara setu. spokojna. U Srbiji ne postoji baletska Akademija. Plesna kompanija Klub Gaj i Roni koja je došla iz Holandije. Muzika je i dalje ostala ista. Kritika masovne kulture. Zato je igra mirna.

rekao je Bikit. a sa unutrašnje strane postoje i čelične obloge. kad je zbog svoje prevelike radioaktivnosti i velike mogućnosti kontaminiranja terena zamenjen veštačkim radioizotopima. a vrednost tog posla je iznoslila 60.nog zračenja radijuma 226. u Srbiji se mora grad potpuno bezbedan od radioaktivšto pre naći trajno odlagalište za nukle. konačno. Povremeno curenje u Institutu Vinča ne ugrožava životnu sredinu niti građane. „Ovo što se dešava kod nas događa se i u drugim krajevima sveta gde se nuklearno gorivo čuva. iz Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije. Prošle godine Vinča je ostvarila prihod od 1. Za oko tri meseca trebalo bi da bude završena izgradnja hangara za smeštaj radioaktivnog otpada koji bi odatle krenuo ka Rusiji. Jovan Nedeljković. gde bi se mogli izgraditi objekti za odlaganje radiokativnog otpada. potrebno je što pre naći rešenje. jer je tehnološki proces vrlo komplikovan.5 milijardi dinara. međutim. Radna grupa Ministarstva nauke. objašnjava Nedeljković. smatraju li da je Institut za onkologiju. infrastrukturnih analiza dala je predloge. Instituta za medicinu rada “Dr Dragomir Karajović” i iz NIS Naftagasa Novi Sad u Vinču i privremeno odložen u takozvanom hangaru četiri. Ministarstvo nauke je na osnovu tog izveštaja uputilo predlog Vladi Srbije da formira komisiju koja će. Tokom iznošenja otpada (u noći 20. ali nema nikakvog curenja van bazena. MAJ 2008 | Rizici nuklearne havarije u Vinči Rešenje u prepakivanju Postoje tri potencijalna regiona u Srbiji koja bi mogla biti trajna odlagališta. kilometara od glavnog grada. u medijima pojave vesti o „curenju“ radioaktivnog otpada jer je u pitanju „državna tajna“. Pakovanje i transport radijuma povereno je mađarskoj firmi Izotop. a kompletan projekat trebalo bi da bude završen do 2010.Bezopasno „curenje“ lagališta. objasnila je Uranija Kozmidiš Luburić. aprila) mladi stručnjaci iz Novog Deponija Vinča ne sme i ne može biti trajno odla. a i glavni stručnjaci. kao što se desilo sredinom aprila. a po ukupnom broju objavljenih radova nalazi se na drugom mestu. Naime. gde bi ostalo trajno. objašnjava da se nuklearno gorivo čuva i obezbeđuje po visokim standardima. Prema tome. ali ih nije otkrio Često se. zapravo. iza Beogradskog univerziteta. zašto je trebalo toliko godina da se opasni otpad ukloni iz grada? Ištvan Bikit. dati predlog za trajno odlaganje radioaktivnog otpada. S obzirom na to da se Vinča nalazi na 14 Institut Trenutno se u Institutu realizuje oko 50 projkata. U institutu radi 750 zaposlenih. Čitav proces je. čiji je cilj otpremanje nuklearnog goriva u Rusiju. Naime. Ti „burići“ su već niz godina u bazenima sa vodom. a u Srbiji se primenjivao do 1977. iz Instituta Vinča. državni sekretar Ministarstva nauke. Polovinu tih sredstava je dobila od Ministarstva nauke.Sada merili su zagađenost i konstatovagalište radioaktivnog otpada. Jedna od tih tačaka je i Vinča. na osnovu brojnih geoloških. uglavnom iz oblasti osnovnih nauka i tehnološkog razvoja. ali šta se sve može desiti to niko ne zna“. direktor Instituta Vinča. On kaže da nema nikakve opasnosti po stanovništvo. klimatskih. ali veoma aktivne količine radioaktivnog materijala. predsednik regulatorne komisije za nuklearnu i radijacionu sigurnost smatra da je problem mogao da predstavlja nedostatak odlučnosti ili materijalnih sredstava. na put bez povratka. Ministarstvo nauke pokrenulo je program VIND. Međutim. dok se na teritoriji Srbije ne nađu trajna odlagališta za radioaktivni otpad. tvrdi državni sekretar Ministarstva zaštite životne sredine Miladin Avramov. kazala je Kozmidiš Luburić. Radijum 226 prenet je. 415 | 5. 40 godina nalazio se u samom centru Beograda. naime. sve nadležne institucije su utvrdile da nema ugrožavanja životne sredine niti opasnosti po građane. U tom procesu imamo pomoć Međunarodne atomske agencije iz Beča koja obezbeđuje pored Ministarstva nauke značajna sredstva. koju je na javnom tenederu izabrala Međunarodna agencija za atomsku energiju. tvrde nadležni Vesna Lapčić. Inače. Beograd je oslobođen radioaktivnog otpada i konačno su u Institutu stvoreni uslovi za bezbedan rad. kaže Nedeljković. Višedecenijski problem je rešen. pod supervizijom Atomske agencije“. jer u Srbiji postoji sistem rane najave koji omogućava merenje nivoa radioaktivnosti na desetak tačaka u Srbiji. Stručnjaci kažu da je „Vinča za sad bezbedna. godine.90 Tehnologija BR. Radijum 226 koristio se u medicini 60-tih godina. Postoje tri potencijalna regiona u Srbiji koja bi mogla biti trajna od. Olivera Bojić N uklearni otpad radijum 226. arni otpad. godine”. odakle je nedavno prenet u Institut za nuklearne nauke Vinča. To bi trebalo da se dogodi za dve godine. najavilo je Ministarstvo nauke. u zemljište ili atmosferu“. „Nuklearno gorivo koje se nalazi u tim bazenima mora se prepakovati na adekvatan način u odgovarajuće kontejnere i otpremiti u Rusiju. dolazi do korozije aluminijumskih košuljica i do neznatnog rastvaranja radioaktivnih elementa koji se nalaze u nuklearnom gorivu. obloženi zidovima debljine 80 centimetara. “U pitanju su male.000 evra. . Ipak. Opasni otpadni materijal privremeno je uskladišten u Vinči. nuklearno gorivo se nalazi u aluminijumskim košuljicama koje se čuvaju u adekvatnim „burićima“. To povećava radioaktivnost vode u tom bazenu. koji prema mišljenju stručnjaka spada u najjače izvore radioaktivnosti.

trebalo bi da budu bediti ostatak kapitala. potrebe su duplo veće. uslovno drugi najveći problem ove plamist magazin pre dogovora ministara. ministra ekonomije u Vladi Srbije i Predraga Gluhakovića. godine. zbog čega ne smeštaja i ski-pasa. Jedan od nja i ne postoji. godine.92 Region BR. kroz sredstva i imovinu. Vučko će horinu. a još nije poznato ko će obez. a danas marta sezona je gotovo završena. nekadašnji član skijaške reprezentacije Jugoslavije kaže da mu je tara. koja počinje čim se onu jesu pre svega izuzetne ski-staze. privatnog i državnog ski staze. Međutim. što je takođe dogovoreno na sadobiti i petu zvezdicu. Jahorina bi. bivši slovenački skijaš koji je baš na ovoj ski-centra nikako nije dobro. privatni već uveliko nalazi svoje mesto na Austrije. što za održivost jednog suvlasnika hotela je i Bojan Križaj. a brojni gosti koji bi skiPovratak Vučka jali na ovoj bosanskoj planinskoj lepotici odlaze na skijališta Bugarske. pijskih igara 2018. koje se dobro održavaju i niže cegradnjom ovog hotela cilj razvijanje porodičnog turizma na Jahorini. već početkom Jahorini. a u jeku sezone. za oko mesec dana zacije Republike Srpske. dužine 20 kilomePrović. oko toga diskutujemo i razmatramo opcije. 415 | 5. S druge strane. godine što koncesionaru šta treba je predviđeno Master da se uradi. crvene i crne. godine u Jahorinu je veoma malo investirano ski-centar Jahorina biće uloženo pet miliona zajedničkih sredstava Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Srpske. Trenutno je ovaj hotel kategorisan sa četiri ne isti ski-pas važiće za Kopaonik i Japlus zvezdice. rekonstrukciju postojećih žičara i izgradnju jednog šestoseda U i nekoliko ski liftova. pusti. Nekada maskota Zimskih olimpijskih igara 1984. Prethodno je Vlada Republike Srpske već najavila da će uložiti sedam miliona evra u ski centar. Jedan od vlasnika Aleksandar plave. a u toku je izrada u nekadašnjem zimskom olimpijskom izmena Regulacionog plana za područje centru Jahorina. kako bi joj se vratio olimpijski sjaj. ili je bolje na za žičare. otopi sneg. za Jahorinu koje treba uložiti u žičare i Ukupna ulaganja. Mi upravo predviđene investicije planom. Osim novog hotela BB Vučko i nekoli. 280 mln ¤ foto: Arhiva Da bi povratila olimpijski sjaj. Skijališta Srbije bi trebalo da finansiraju žičaru. rekao je Miloš Jovanović. Kako bi se to što pre postiglo u projekat se uključila i Vlada Republike Srbije . ski-staze i opremu za propronaći strateškog partnera koji bi izvr. Italije.kapitala. Svako sa svoje strane uneće kapital u zajedničko preduzeće. Vučko je oživeo nedavno u svom novom ruhu. gotovo ništa nije proJahorine. Trenutno ima oko četiri hiljade ležajeva. biti investirano još pet miliona evra.izvodnju veštačkog snega. ovoj bosanskoj planini potrebno je oko 280 miliona evra investicija. Konsultovaćemo se po najavama ljudi iz Turističke organii sa ljudima iz Srbije. Ekonomisti će proceniti vrednost uloga sa jedne i druge strane i shodno visini uloga deliće se i prihodi.3 milioli Vlada Republike Srpske. direktor ski-centra Jahorina za Ekono.sebno u januaru kada su školski rasko drugih manjih privatnih investicija. U narednom periodu biće osnovano zajedničko preduzeće Skijališta Srbije i ski-centra Jahorina. a do kraja godine sa završetkom planiranih investicija. Po rečima direktora ski-centra.5 milona evra dok će u drugoj fazi gradnje. Ova sredstva bi trebalo da budu samo prva faza zajedničke investicije. dogovoreno je na sastanku Mlađana Dinkića. Dok državni kapital kaska. to je samo sedmina menjeno od te 1984. tada su posete najintezivnije.Pored infrastrukturinih problema. dok bi Jahorina finansirala demontiranje stare žičare i postavljanje nove žičare. ministra trgovine i turizma u Vladi Republike Srpske. mogla postati bi trebalo da se opredelimo za konačnu kandidat za organizaciju Zimskih olimvarijantu“. Ukobi trebalo dati konceliko bi se radovi zavrsiju kojom bi se zadalo šili do 2016. a letsimbol aparthotela. Do sada je u aparthotel Jahorine u odnosu na ski-centre u regiuloženo oko 7. Prednosti planini osvojio Kristalni globus odnosno Svetski kup. procene su stručnjaka koji su radili šio dokapitalizaciju ili na Master planu. stanku ministara dveju Vlada. „Nije jasno ko će ulagati u skijalište. u Jahorinu. Od sledeće godihotel i ima veliki broj apartmana. Kako je tom prilikom Dinkić rekao. nine je smeštaj. godine kada je odrsredstava predviđenih Master planom žana Olimpijada. da oko 280 milona evra od čega 92. MAJ 2008 | Jahorina Novo ruho Vesna Lapčić Od olimpijske 1984. po1984.

sada predstavlja bolje mesto za investicije i stvaranje radnih mesta nego pre pet godina kada je evro bio mnogo slabiji. nastavio je Šmiding. i u pogledu toga je ECB bila uspešna”. Šmiding je ocenio kako je “malo regiona u poređenju sa evrozonom steklo više koristi od golobalizacije. Istovremeno je privreda evrozone. “za sada. investicione banke sa Vol Strita svojim klijentima sredinom marta. one nisu iste. učinio je zonu zajedničke valute u Evropi najvećom svetskom ekonomijom po merilu bruto domaćeg proizvoda (BDP) obeju privreda u 2007. Pošto je sredinom marta. zemljama izvoznicama nafte i delovima istočne i centralne Evrope”. najveća privreda u evrozoni i uopšte u EU. i sve što se dogodi u SAD ima uticaja u Evropi”. ocenio je on.94 Evropska unija BR. koji je dostigao nivo ispod 1. takođe. godine je. tvorci politike i drugi analitičari su brzo ukazali da su privrede u svetu međusobno povezane. infrastrukturnu opremu. godini američki BDP iznosio 13. Mi smo u različitim svetovima”. Šmiding dodaje da “nezavisno od korekcija na tržištu nekretnina u Španiji i Irskoj.568. po tom kursu je BDP evrozone za 2007. zapadnoevropske kom- panije nude proizvodnu mešavinu koja pogoduje investicionom bumu u Istočnoj Aziji. to ih čini manje ranjivim na promenu kursa deviza. Pišući nešto ranije za evropsko izdanje njujorškog Vol Strit žurnala.1 milijardi evra. Uprkos ekonomskim tenzijama u Italiji.880. glavni ekonomista pri Bank of Amerika u Londonu. Univerzum evrozone se. i dalje preferiraju kao rezervnu monetu Nikola Božidarević “M i smo šampioni”. usporila.5688 dolara za evro. No. Kazahstana ili Rusija”. koji usporava. Marko Krejmer. izračunala je britanska novinska agencija Rojters. u kojoj živi 320 miliona ljudi i koja učestvuje sa 15 odsto u svetskom BDP. a srećan sam što to mogu da vam kažem.Dolar više nije omiljeni vid keša za domaćinstva i kompanije. kada se brojke pretvore u dolare. ipak. “Nalazimo se u velikoj meri u međuzavisnom svetu tako da sve što se desi u Evropi ima uticaj na SAD. U poslednje vreme evro beleži rekordno visoke vrednosti usled straha da privreda u SAD ide u recesiju zbog krize u sektorima nekretnina i finansija. automobile i avione. ali je još uvek daleko od recesije “ima najviše veze sa unutrašnjim reformama. MAJ 2008 | Zaokret u evrozoni Razvod od Amerike U poslednje vreme evro beleži rekordno visoke vrednosti usled straha da američka privreda ide u recesiju zbog krize u sektorima nekretnina i finansija . postale manje odbojne za investitore – time što su smanjile poreze i oslobađajući se nekih od najgorih krutosti tržišta rada. . Francuz Triše. Smena na vrhu Godinama unazad. izjavio je predsednik Evropske centralne banke. tek drugi guverner ECB od uvođenja jedinstvene valute 1999. kako smatra analitičar Holger Šmiding.843. Mnoge zapadnoevropske države su.889. evrozona i ECB mogu biti ponosni onim što su postigli tokom poslednjih godina”. godini. Nedugo pošto je evro dostigao rekordnu vrednost od 1. ipak. ali je i pokazala dozu otpornosti prema padu ekonomske aktivnosti u SAD koju je retko koji analitičar pre nekoliko godina očekivao. Na primer. Nemačka.3 odsto. Prema nekim analitičarima u toku je i zaokret koji članice evrozone preorijentiše prema Aziji. tokom trgovine u Evropi američka valuta pala na nivo 1. U SAD su smanjene kamatne stope kako bi bila podstaknuta privredna aktivnost. ali je pripomognut snažnim zahtevama za izvoz koji dolaze iz Istočne Azije.56 dolara. pošto su mnoge kompanije iz evrozone agresivno globalizovale svoju proizvodnju. evropski snabdevači luksuzne robe i vrhunskih marki takođe se mogu radovati zbog povećanja prodaje tokom narednih godina. arhitekte bloka su nastojale da obezbede “prožimanje ekonomskih trendova. Pošto potrošači u tim državama postaju bogatiji. kopredsedavajući za globalnu ekonomiju u UniCredit banci slaže se da kompanije iz evrozone kreću “prema državama čiji će se značaj povećavati u budućnosti zato što su države izvoznici sirovih materijala. Žan Klod Triše. dok ga centralne banke. Stalni pad vrednosti dolara na tržištima deviza. kako je Krejmar primetio. Upoređene su zvanične procene koje su objavili Biro za ekonomske analize Sekretarijata za trgovinu SAD i Eurostat.56 dolara za evro. moglo je da se zaori evrozonom pošto je objavljeno da je 15 zemalja Evropske unije (EU) koje koriste zajedničku valutu preuzelo od privede Sjedinjenih Američkih Država naziv “najveće svetske”.4 milijardi dolara. Usredsređene na mašineriju. sumnjičavci su govorili da će evrozona imati problema sa povezivanjem ekonomija različitih država poput Nemačke. No. Korist od globalizacije Kao rezultat ovih pokazatelja krenula je priča o ekonomskom razdvajanju Evrope od SAD. prestigla je SAD. primetio da “mi imamo svoje zasebne ekonomije. dok je u evro zoni dostigao 8.800 milijardi dolara. Ekonomski rast.847. Pored toga. statistički biro EU za evro zone po kojima je u 2007. poput Ukrajine. saopštilo je ekonomsko odelenje Goldman Saša. evrozona nema velike unutrašnje probleme”. “Zanimljiv ishod ove najnovije prekretnice jeste da je veličina godišnje proizvodnje evrozone premašila onu u SAD”. Grčke. godinu iznosio 13. Rusiji i naftom bogatim državama Zaliva. oslobodio nekih krutih struktura koje su ga sputavale u prošlosti. 415 | 5. istočne Evrope i naftonosnih zemalja”. iako se kreću kroz odvojene ciklične faze. Holandije ili Španije. izjavio je Šmiding. Italije. dok ih Evropska centralna banka (ECB) drži postojanim iz straha zato što je evrozona dostigla u februaru rekordnu inflaciju od 3. ekonomija evrozone.

ali posle duge ekspanzije. Evropski lideri. naime. Trenutno ima više evro novčanica i kovanica u prometu nego što ima dolarskih. ipak. smatraju da bi neka politička ličnost trebalo da predstavlja evrozonu. zajedno sa Trišeom iz ECB. SAD će izgubiti privilegiju izvlačenja – sposobnost da ostvaruju stalno više prihode od finansijskih dobara nego da plaćaju strancima koji investiraju u SAD. To će dati SAD veću šansu da nađu izlaz iz domaćih problema”. smatra Šmiling. nadmašila američku. godine Evrogrupa. Vratolomna monetarna politika američkih Federalnih rezervi je ubrzala umanjivanje vrednosti dolara i povećala očekivanja da sledi inflacija. te zemlje će gotovo sigurno. anglosakonskog modela kapitalizma i koji je donedavno bio smatran daleko superiornijim od “staromodnog” finansijskog sistema u evrozoni. ali sigurno. prema kome je Ekson Mobil zauzela čelnu poziciju u 2007. a u drugoj polovini 2006. do kada. Političari malo šta mogu da učine kako bi sprečili ovakav zaokret. Junker je. No. značajnim i beznačajnim. Evrogrupa nije zvanično telo u EU. Profesori Menzi Čin sa univerziteta Viskonsin i Džefri Frenkel sa Harvarda su uradili simulaciju koja pokazuje da bi evro mogao u narednih 10 do 15 godina da zameni dolar kao najveću rezervnu valutu u svetu. Amerika i dolar su skinuti sa pijedestala. Tržište akcija evrozone je gotovo podjednako duboko i likvidno kao i njegovi američki konkurenti. finansijski centar evrozone. zamenile su svoje jake funtu i liru za evro 1. ali i pokrenuti zahtevi sindikata za povećanjem plata. prema Goldman Sašu. Najveća svetska kompanija je još uvek američka – barem prema magazinu Fortune. U međuvremenu. od Severnog Atlantika do Pacifika. godine je kapitalizacija na Vol Stritu usred Njujorka bila pod okriljem Evrope (uzimajući u obzir široku definiciju Evrope. SAD bivaju prestignute u svim vrstama ekonomskog rangiranja. najmanje šest evropskih mini-država i teritorija. opet. evro je postao glavna moneta umesto dolara. Od 2004. a pitanje je i da li su oni u SAD svesni šta im se sprema. američka ekonomija izgleda slaba. Prema Fajnenšel tajmsu. Pre svega. Tokom narednih godina još istočnoevropskih država treba da se priključi evrozoni. Evrozona treba da bude “bolje pozicionirana na međunarodnom političkom reljefu. Drugi je pojava valute koja stvarno može da zameni dolar. takođe. Povrh toga. koriste evro kao zakonito sredstvo plaćanja. sastaju se uvek dan pre sastanka Saveta za ekonomska i finansijska pitanja (Ecofin) svih ministara tih resora u Uniji. Centralne banke. Privreda evrozone je. Na međunarodnom tržištu obveznica. godine i Narodna Republika Kina. duboka kriza oko (tržišta) nekretnina i rastuće cene nafte su stvorili realni rizik da će Amerikanci drastično smanjiti potrošnju. Pitanje je. Polako. Po Šmiding “u suštini su dobre vesti za SAD da je ostatak sveta malo manje zavisan od te zemlje. MAJ 2008 | BR. Londonski siti je. Međutim. ostvaruje veće prihode. što vuče ekonomiju na dole.” Među ekonomska pitanja sa kojima se evrozona još suočava spada i da li će političari i dalje sprovoditi reforme tržišta rada kojima je smanjena nezaposlenost i povećani profiti.| 5. Evro takođe cirkuliše u nekoliko desetina zemalja i prekomorskih teritorija. Po Čenu i Frenkelu. de fakto. među njima i Crna Gora i Kosovo. Japanski jen i nemačka marka nisu imali realnu šansu da zamene dolar. Ukoliko i kada se odluče da ukinu vezu. 415 Evropska unija privreda njihove zemlje izgleda slaba. No pitanje je da li će takvo shvatanje o značaju dva finansijska sistema važiti i u budućnosti. evozona nastavlja da raste. Pretekla ih je prvo Nemačka. Dolar više nije omiljeni vid keša za domaćinstva i kompanije. . Evrogrupa Ministri finansija članica EU koje koriste evro. ”Mislim da su dalje reforme u ovom trenutku veoma sporna tema”. Te godine je prvi put NR Kina proizvela više automobila od SAD.” primetio je Krejmar iz UniCredit banke. pa možda i zbog prenapregnute uloge SAD kao savremene svojevrsne imperijalne sile. U tom pravcu gura i slabljenje finansijskog sektora SAD. još uvek preferiraju dolar kao rezervnu monetu. mogla da ubrza trendove koje su profesori ustanovili. takođe. Prvi su postojani deficiti tekućeg bilansa kombinovani sa višegodišnjim padom vrednosti dolara. nove članice EU. Buduća inflacija će teško opteretiti globalnu ulogu dolara jer će mnoge zemlje u razvoju imati sve veće teškoće da i dalje budu vezane za američku valutu. Kipar i Malta. Uticaj u međunarodnim finansijskim institucijama će biti smanjen. ni političari u EU i evrozoni nisu do sada nagovestili da su spremni da se nose sa odgovornostima koje nosi vodeća valuta u svetu. dva su suštinska razloga za smanjivanje međunarodne uloge dolara. Potencijalne geopolitičke posledice projektovane promene Čena i Frenkela su ogromne. a na početku iduće na red bi trebalo da dođe i slovačka kruna. godini. Politička moć će biti okrnjena. iako nije kompanija na listingu. Alternativa U globalnim finansijama. No. još 2007. bez odobrenja ECB. SAD su bile najveći izvoznik u svetu. Međutim. istovremeno. međutim. januara ove godine. sve je više analitičara koji smatraju da je ta stvarna alternativa evro. Nakon duge ekspanzije. rebalansirati njihove portfolije rezervi. te godine je londonski Ekonomist pisao kako je činjenica da Saudi Aramko. pogotovo kada bude okončana sadašnja recesija. ali drugi analitičari kažu da bi upravo ona 95 Dženifer Mek Kion iz londonske firme za makroekonomska istraživanja Kapital Ekonomiksa je primetila: “U evrozoni nije nastala ista vrsta neuravnoteženosti koje smo videli u SAD i Velikoj Britaniji… Ona se ne raspada kao što su se neki pribojavali. Krhka kreditna tržišta. a ne kao do sada sa svojim pojedinačnim državama-članicama. sugerisao da bi evrozona trebalo da bude predstavljena u Međunarodnom monetarnom fondu kao blok. koja obuhvata i Rusiju). mada Velika Britanija nije usvojila zajedničku valutu. koji je oličenje tzv. ipak. Njihova analiza nije bazirana na sadašnjoj kreditnoj krizi. Naredne je Tojota uklonila Dženeral Motors sa mesta najveće svetske automobilske kompanije. Amerikanci su do sada bili ponosni na čelnu poziciju svoje zemlje u svetskoj ekonomiji. ima polupredsednika i to je luksembruški premijer i ministar finansija Žak Klod Junker čiji drugi dvogodišnji mandat ističe u jesen 2008. Neki od tih trendova se upravo ubrzavaju.

Nije tajna da u mnogim delovima sveta. životari više od polovine stanovništva Egipta. 1999. Dragaš Egipat: U socijalnom plamenu gipat je proteklih dana bio zahvaćen velikim socijalnim nemirima. Onaj. naročito kod najsiromašnijih. Cenu je. ali i prilično silovitom nezadovoljstu predstavljali su i različiti događaji iz prošlosti. iako je hleb bio povod. godine kada je oborena kraljevina. Ipak. ali i sistema iz daleke 1952. Izbili su ulični nemiri sa sasvim konkretnim i opravdanim zahtevima stanovništva. Ništa neuobičajeno i za ostale siromašne zemlje. godine. već više od jedne decenije. Vrednost razmene sa SAD iznosi nekih osam milijardi dolara. Tinjajuće nezadovoljstvo Egipat se danas u velikoj meri oslanja na političku podršku SAD. a od ove zemlje prima i obilatu vojnu i ekonomsku pomoć. često i sami režimi. pre svega. sporazumu sa Izraelom. otuda. sigurno ima poreklo u takvim emocijama. bio je potreban fitilj koji je potpalio egzistencijalno nezadovoljstvo jer u ovoj zemlji na liniji siromaštva ali i više ispod njega. godine. podsetili su Egipćane na ubi- stvo Anvara el Sadata na vojnoj paradi već zaboravljene 1981. prilikom najnovijih dešavanja. Povod je bila velika nestašica osnovnih životnih namirnica. Nakon Anvara el Sadata na čelo središnje arapske zemlje je došao Mubarak. ali i samog njegovog nasleđa. dok je Anvar el Sadat smaknut na mirnoj ceremoniji vojne parade. Na meti su. To ga nije sprečilo da zauzme naglašenu orijentaciju prema samoj Americi i. Taj incident. godine. Deo sadašnjih nezadovoljstava. cene životnih namirnica kreiraju masovna javna nezadovoljstva. i na međunarodnoj sceni postaje sve usamljenija. Faruka je doduše. možda i najupečatljiviji.96 Svet BR. srušila ulica i široki slojevi nezadovoljnog naroda. Poremećaj u njegovom snabdevanju doneo je haos svakodnevni životni ritam nekih 30 miliona stanovnika Egipta. ali i rapidan rast njihovih cena. U redu za hleb ubijena su dva Egipćanina. pak. skoro se automatski postavilo pitanje opstanka režima Hosnija Mubaraka. naravno. a to znači preživljavanje na bukvalno dva dolara dnevno. Scenografija je bila suštinski različita ali su uzroci bili isti. koji mu to nikada nisu oprostili. ali i ozbiljne nestašice hleba. ostala takoreći paralizovana. ali i onaj potonji. U senci aktuelnih događaja. Doduše. jer njegov režim istrajava već dobrih 26 godina. kojima Egipat svakako pripada uprkos povelikoj pomoći Amerike. platio kod samih Arapa. U Egiptu. Popularnu cenu vekne hleba vlada subvencioniše sa čak 13. Danas je dosta toga drukčijeg i te okolnosti baš upućuju na još radikalniji izazov sadašnjoj vlasti koja. međutim. vezan je za pokušaj ubistva predsednika Mubaraka u Etiopiji. To. Kod svih arapskih režima. mada je teško oporeći tvrdoglave podatke da privredni rast Egipta ide po stopi od sedam procenata. sledećeg meseca navršiti i svih 80 godina ži- E vota. podsetilo na davnašnju smenu vlasti. Iako iza sebe ima i režimsku partiju ona je. u javnom mnjenju Egipta začeta je debata o Egiptu nakon Hosnija Mubaraka. tada je abdicirao sam kralj Faruk i to kao prilično mlad vladalac. Sam predsednik će. Zdravko L. pak. Ne bez razloga. Na američkoj tablici zemalja kojima Amerika pruža najveću pomoć Egipat se svrstava odmah iza moćnog Izraela. govori o značaju koji Egi- foto: FoNet . MAJ 2008 | Demonstracije u Egiptu Živi pesak Nerede je podstakao problem visokih cena namirnica. Ranije je bio vojni pilot. sličan prethodnom. Autoriteti Sve je.7 milijardi dolara. možda i prečesto. pak. školovan u Sovjetskom Savezu. Odraz svojevrsnom. a godišnji priliv investicija iznosi čak 11 milijardi dolara. puko siromaštvo je uvek i neizostavno povezano sa spoljnim uzrocima koji kreiraju zapaljivu sinergiju neraspoloženja koja lako obara i naoko najtvrdokornije autoritete. 415 | 5. I danas ima puno elemenata za slična poređenja. 1995.

gde su predsednikovi ljubimci sa lakoćom odneli pobedu. godine. inače. Prema novom izbornom zakonu 140 izabranih municipalnih glavara odlučivaće sada praktično i na predsednič- votni ritam nekih 30 miliona stanovnika Egipta. Poremećaj u njegovom snab. ali i predsednik njenog uticajnog političkog komiteta. vodeće snage u zemlji. ranjavanja njih stotinu. Egipat je dugo godina. u nedostatku šireg horizonta socijalnih očekivanja potencijalna snaga eventualne promene koja bi mogla u nekom smušenom domaćem scenariju lako odapeti strelu političke promene. Razmišljali drugi o sličdevanju poremetio je svakodnevni ži. Prvi je dobrovoljdi dolara. je. Pod veliku kritiku je došla i privatizacija koju 97 pat kao središnja zemlja Bliskog istoka ima za ceo region. kao jedini vekne hleba vlada oslonac nastavku režima i sadašnje polisubvencioniše sa čak tičke orijentacije nameće se Mubarakov sin. međutim. Sve češće.pedesetočlanog Vrhovnog saveta. Egipat danas predstavlja jednu od najmlađih država na Bliskom istoku. Koliko god je taj prelomni momenat doneo Egiptu stabilnost i mir možda je jednako tako uzburkao domaće političke faktore koji. međutim.no odstupio. Još pre punih trideset godina potpisan je mirovni sporazum sa Izraelom. između tog ko je on osetljiv najbolje ilustruje či. vrlo brzo podsetiti na davne danih tema. Nerede je ipak podstakao nezaobi. Pretnja gubitkom radnih mesta je i gov neformalan uticaj. dok je preko 300 bilo pohapšeno.ugled.7 milijar. 415 Svet kim izborima. što je dovelo do smrti dva radnika. što bi se reklo kod egipatskih radnika postala zapalji.7 milijardi dolara tara Nacionalne partije. zamenik generalnog sekre13. I pored svih mogućih demantija u međuvremenu. kao i Saudijska Arabija. za 2011.žim. Šta je osnovni problem sa kojim se danas suočava Egipat ili jednostavnije rečeno Mubarakov režim? On nema naslednika i to je praznina koju za sada više nego uspešno popunjava tinjajuće nezadovoljstvo ulice i siromašnih. Baš u vreme izbora registrovani su veliki neredi u fabrici prediva u državnom vlasništvu u mestu Mahalah al Kobra. Njeda. zadobivši preko 70 procenata sedišta u lokalnim klupama. ono dopire i do viših Popularnu cenu slojeva društva.noj alternativi? .| 5. Džamal.Dugo uspavana zemlja faraona mogla bi. godinu.veka kada je oboren jedan drugi reca.ne s početka druge polovine prošlog lazan problem visokih cena namirni. Preko polovine stanovništva ima prosečnu dob ispod 24. Dodatnu ljutnju najnovijim smutnjama podgrejali su i rezultati nedavno sprovedenih opštinskih izbora. Oni su. pak. onaj kraljevski. Koli. i dalje minoran.prilično izolovani. u takav kontekst smeštaju svaku socijalnu uzburkanost. zakazanim. najstabilnija država regiona. I jedan i drugi su bili vlada subvencioniše sa čak 13. No. va i jedna od najatraktivnijih društve.i ovog sadašnjeg režima postoji nanjenica da popularnu cenu vekne hleba padna sličnost. MAJ 2008 | BR. Član je i vladajućeg svom snagom promoviše domaća vla. ali i ozbiljne nestašice hleba.

(Viktorija Kocman je rođena u Beogradu. Zaboravila sam na ručak i jurnula napolje da ga upoznam. nije ni video. sve najbolje. i vremenom. Ja sam tip koji prezire konflikte. “Možda ćemo sresti Bilija”. Pitam se kako bi reagovao. pomalo postiđena. kladim se. našalili se da ćemo sada redovno viđati Bila (a vremenom. na zidu smo primetili porodičnu fotografiju sa bivšim predsednikom Amerike. u kasnim pedesetim. postalo je očigledno da je iste kvadrature kao i stan koji ćemo iznajmiti. iznajmili smo stan. pa smo se uputili ka Njujorku. ili bi mi na moju latentnu optužbu odgovorio promišljeno i diplomatski. Završila je studije elektrotehnike u Beču. u ćutnji. skromnu. sa fantastičnim pogledom na Menhetn i predložio da je pogledamo. i uveliko nadomešćuje nedostatak Bilovih poseta. Nismo imali konkretan cilj. inače tih i povučen. našeg prijatelja Bilija). Bilom Klintonom i njegovom suprugom Hilari Viktorija Kocman Još tražimo pravi ram tan u kome živimo pripada sinu jednog imućnog indijskog hotelijera. Odlučili smo da. nažalost. nešto više nego što bi se to očekivalo od bledunjavog čoveka slabog srca. tajna njegovog uspeha. Susret “Nećemo ni zucnuti ako ga vidimo”. Ja sam oklevala. spratu. te je zaključila da ćemo njenom sinu biti odlični podstanari. patetičan i negativan način. Proces i dalje traje.sprata zaista oduzima dah. sa čašom Starbaksa u ruci. Nekoliko dana kasnije. moj dečko je pametno zaključio. Ušli smo u ogromno potkrovlje. Portir nam je rekao da je jedna mala soba slobodna na 44. rešen da ga upozna. blago uznemiren činjenicom da je gospodin Klinton (više ne Bili. pritisak je bio prijatan i pomalo roditeljski. poželeli brz oporavak. mislila sam da je trebalo da mu kažem da dolazim iz Srbije. kao što to političari i obično rade. Kada sam ga ugledala. ili Bil) više bio nagnut ka njegovoj devojci. Međutim. sunčan vikend. Pozvala nas je gore da vidimo gde živi. a moj dragi je već bio napolju. gospodine predsedniče”. Ubrzo se veliki tamni kombi parkirao preko puta. Do danas se nije pojavio. moj dečko je predložio. U tom trenutku. najbolju kuvaricu na svetu”. Nakon napornog dana. i sebe predstavila kao “anđela. i kažem: “Hajde da prošlost ostavimo iza sebe”. pak. Da li bi bio iskren. ušli smo u zgradu na uglu 93. našu porodičnu fotografiju sa Bilom Klintonom okačimo na zid u predsoblju. a da se on sam. na zidu smo primetili porodičnu fotografiju sa bivšim predsednikom Amerike. Zašto ne bismo otišli do Čapakve. MAJ 2008 | Susret sa američkim predsednikom Bilom Klintonom Pogled sa 44. ili bi. pogled sa 44. a sada živi i radi u Njujorku. stigli smo u Čapakvu. po ugledu na stanodavce. Na poklon ga je dobio od roditelja za trinaesti rođendan. sa naočarima. što je. ne bi se izvinio. i svratili u jedan restoran na ručak. strpljivo su stajala na ulici. Iz kuhinje je izašla kuvarica. prodali smo auto. Kada je kasnije moj dečko video fotografiju. Nižeg rasta i bledog lica. Naš susret je bio tako kratak da nisam shvatila da mi je to bila jedina šansa da direktno od njega čujem šta ima da kaže o bombardovanju. sprata Ispostavilo se da se majka našeg budućeg stanodavca bavi jogom i meditacijom. pokušao da me šarmira neverovatnim i zaraznim kod drugih žena već isprobanim osmehom. Kao i mali broja Srba pre mene. 415 | 5.98 Svet BR. “Gospodine predsedniče. Bil sigurno nije daleko”. i vremenom. Sat i po kasnije. Dečko i ja smo ga našli sasvim slučajno. u priličnom sam iskušenju da šarmantnim ljudima oprostim grehe. i obzirom da živimo u stanu njegovih prijatelja. “Ovo su naši tajni agenti. a mi smo mu. ulice i raspitali se o stanovima za iznajmljivanje. I zaista. i generalno. i budućnost predviđam na osnovu cinične reprize prošlosti. mada često joj se vraćam. Pritisnuo me je. uvaženi gospodin Klinton je S imao operaciju srca. Objavila je nekoliko literarnih dela za koja je i nagrađena) foto: Arhiva . Bilom Klintonom i njegovom suprugom Hilari. pet minuta kasnije pojavio se “naš prijatelj Bili”. moj dečko. upoznali smo majku vlasnika stana. od čaše Starbaksa. je viknuo: “Da li bismo mogli da se slikamo zajedno?” Očigledno naviknut na ovakve situacije. U svakom slučaju. kao i naša potraga za pravim ramom. takođe prijatna Indijka. Ispostavilo se da se majka našeg budućeg stanodavca bavi jogom i meditacijom. prijatnu Indijku kojoj smo se očigledno dopali na prvi pogled. Kada smo se uselili u nov stan na Menhetnu. Dok smo provirivali u kuhinju. Bili je raširio ruke i mi smo se naslonili sa njegove leve i desne strane. Olakšavajuća okolnost pred predaju ključeva bio je divan. jedan od tajnih agenata je izvadio kameru. Kasnije. očigledno čekajući nekoga ili nešto da se desi. na tren sam zaboravila da je tu “kampanju” naredio. mada. Malo kasnije. Dva važna lika kratke kose. izgledao je kao da se očigledno i dalje oporavlja od operacije. kako je njegova vlada zove. rekla sam na moj slovenski. pred sobom je imao svršen slučaj.

za jedne rivalska. uključujući i Iran. centralnoazijskim državama. „noćna mora“ izvoznika. ulaganja u alternative i štednju su sve prihvatljivija. Mogla bi da nadopuni planirani kapacitet gasovoda Nabuko od 30 milijardi kubnih metara godišnje. što ga čini prvoklasnom geopolitičkom robom. Skoro da bi se mogao steći utisak da je otvoreno „istočno energetsko pitanje“. Dodatno. Dvoumljenje Pažnja i očekivanja od Nabuka u većini. koje do kraja godine mogu da dosegnu i 400 dolara za hiljadu kubnih metara. godine je mala. za koji samo izvesne isporuke iz Azerbejdžana od šest do sedam milijardi nisu dovoljne za ekonomsku isplativost gasovoda. Domaćini nisu potvrdili. konkurencija je dobrodošla. Činjenica je da planirani gasovodi vrlo često računaju na ista izvorišta i količine. a eventualni posrednici na rentu. Osnovne gasne sile su koncentrisane na dva. Rusija nije reagovala na ove vesti. Jasno je da je u regionu prisutna snažna „gasna dinamika“. naposletku kako se evropska geopolitika prirodnog gasa prelama na Balkanu i okolini. Evropska Unija je na putu da napravi proboj prema Turkmenistanu. kao kod spojenih sudova prebacivanje na nove gasovode preko Balkana bi neminovno značilo smanjenje značaja postojećih cevi preko Ukrajine i Centralne Evrope. a time i nacionalne bezbednosti. tako i za izvoznike gasa. na regionalne odnose. prema izjavama iz ove kompanije. član Foruma za međunarodne odnose U ovom feljtonu obrađeni su najvažniji aspekti geopolitike prirodnog gasa: njegov uspon kao energenta. pogotovo novih. od 2009. Pristup. Gas se prvenstveno do potrošača dovodi gasovodima. ali spor u realizaciji.100 Feljton BR. pa je izjava komentarisana kao značajan prodor Brisela u Centralnu Aziju. Naravno. ali i zapuštenim stanjem u eksploataciji gasa i iznad svega američkim otporom bilo kakvom gasnom povezivanju Brisela i Teherana. koju je poželjno izbeći ili potisnuti. moskovska štampa je pisala o „neuspešnoj misiji“ EU u Ašgabatu. što će biti i finansijski i vremenski složeno i zahtevno. Balkansko bure gasa bi bilo prepuno. ali i unutrašnju politiku pojedinih država. nazove čak i „ Linija Mažino“. bilo da se radi o Rusiji. Na Balkan bi moglo da dospe. što je praktično pretvaranje regiona u gasno predsoblje Unije. kao južnih energetskih vrata Evrope? P ogledajmo. zavisi od pozicije u energetskom lancu. za druge komplementarna projekta – Južni tok i Nabuko. a tek potom može biti konkretnijih. preko 60 milijardi kubnih metara gasa. ali je zapaženo da su njihove diplomate u Briselu najave dogovora sa Ašgabatom ocenile kao „euforične“. povećanja energetske efikasnosti i razvojem alternativnih i obnovljivih izvora energije. Za izvoznike se radi o konkurenciji na izvorima gasa. koja je prošle nedelje u Ašgabatu dobila prve najave izvoza turkmenistanskog gasa u Uniju. Sa postojećim nivoom cena gasa. Gaspromovi izvozni kapaciteti stagniraju i projekat Južni tok. ali strateški značajna. odnosno sve važnije mesto koje zauzima u svetskom energetskom miksu. računa na isti gas iz Centralne Azije. ili Norveško – švajcarskog ga- sovoda preko Turske i Grčke do Italije. kombinacije i vesti sustižu jedna drugu. u najboljem maniru vojnih stratega. kako za Evropsku Uniju. pored onih postojećih sa Rusijom. planovi. sa drugim najvećim rezervama gasa na svetu. Prethodno je potrebno „pronaći“ gasovodnu vezu preko Kaspijskog mora. Taj scenario je. ali ni demantovali vest. Za uvoznike. šta donosi izgradnja novih gasovoda preko Balkana. Turkmenistan utvrđuje rezerve gasa. sa sve vidljivijim implikacijama na unutrašnju politiku država regiona. uz pretpostavljeni otpor Moskve i Teherana. računaju na deo prihoda i uticaja. infrastrukturom i distribucijom energenata kao uslovu ekonomske. Kinom i Iranom. ekonomski i politički. postavlja se pitanje da li ima toliko gasa i tolike tražnje. uz smanjenje tražnje za naftom i gasom kao pratećom posledicom sve prisutnijih ocena o tihoj globalnoj recesiji. bez da se računaju potencijali gasovoda Turska – Grčka – Italija. Tu se količine povećavaju skoro na fantastičnih. povećava obim dostupnog gasa i potencijalno utiče na smanjenje cena. Temu usložnjava geopolitička težina i sve veći prihodi koje donosi vlasništvo nad izvorima. prvenstveno u Evropi i Evroaziji? Kolike su rezerve gasa i da li prete sukobi oko ovog energenta budućnosti? Konačno. Pored toga. Bliskom Istoku. to bi u velikoj meri podiglo vrednost i značaj četvrtog gasnog koridora za Evropu. uz podsećanje da je Turkmenistan brz na dogovoru. ali i kod krajnjih potrošača. U odnosu na količine gasa koji se godišnje sagore u Uniji od skoro 600 milijardi kubnih metara najava obima od 10 milijardi kubnih metara godišnje. Tranzitne zemlje se nadmeću za trase gasovoda. novih ugovora. pojačalo energetsku bezbednost regiona. Snažna dinamika Kada se zamisli da su oba gasovoda realizovana. Najveći potrošači gasa i EU u celini svoju energetsku bezbednost žele da pojačaju i merama štednje. MAJ 2008 | GEOPOLITIKA PRIRODNOG GASA (6) Prvoklasna roba Piše: Milan Simurdić. u smislu prevlasti nad kontrolom snabdevanja gasom. Kako se prostiru gasovodi. članica Unije bila je povod da se ovaj gasovod. kakva je uloga tranzitnih država? Ko kontroliše i usmerava izvorišta gasa. sve dok Iran ne odbaci nuklearni program. samo preko ova dva gasovoda. rastući značaj. Nadu za Nabuko podgrevaju zvaničnici iz Teherana. To bi mogla biti poruka iz istupa komesara Ferero Valdner. 415 | 5. U Briselu je pri- . ali i neverovatnih 100 milijardi kubnih metara godišnje.

Austrija i Bavarska su u žiži interesovanja Moskve kao najpogodniji gasni centar Evrope. Južni tok se. sudeći prema nedavnim vestima. Vašington sprečava njegov dotok u Evropu. sa austrijskim. što će do- datno zgusnuti gasnu priču. Zapravo. turskim kompanijama i naravno neizbežnim Gaspromom. Više mu odgovara da Teheran cevi okrene na istok prema Aziji. Mađarski MOL. Ljubljana je uzdržana i ne treba očekivati njihov brzi odgovor. Ne protivi se ni fifti – fifti vlasništvu sa Gaspromom u Baumgartenu. Mađarska je prvo pristala. Pre objave projekta Južni tok. ali i umesto Srbije može Rumunija. Iran spremno potpisuje sporazume o gasu. sa obrazloženjem da odlaganje ratifikacije unikatnog srpskoruskog međudržavnog energetskog sporazuma u Beogradu može trasu pomeriti prema Rumuniji. „dvoumi“ između Austrije i Slovenije. nakon pritisaka iz Brisela i Vašingtona opredelila za kompromis . na račun Plavog i Južnog toka. Kavkaz. Gasprom bi želeo da izbegne konkurentski. ove dve kompanije. npr. 415 | 5.do Centralne Evrope SS2 Južni krak Južnog toka . Složena bitka Tu negde se balkanska gasna arhitektura naslanja na onu centralnoevropsku. verovatno jeftiniji gas iz Irana u gasovodu Nabuko. Iz Moskve nema javnih izjava. Obnovljeni su zastali pregovori o gasovodu preko Slovenije. potencijalno na račun Austrije. pre krajnjeg ishodišta u Italiji. sa ambicioznim OMV koji svoje širenje vidi. Crno more sa Balkanom kao neodvojivim delom ove gasovodne slagalice. pa se potom. učesnik u konzorcijumu za izgradnju Nabuka. odnosno nastupa Gazproma.Zapad gasni izvozni koridor( iz Kaspijskog regiona) Alternativni ruski projekti Izvor: CES commentary sutan prećutni konsenzus da je ovaj gasovod isplati samo ako se puni iranskim gasom. gde god je to moguće. od Turske do Mađarske. Ponuda trase Južnog toka Ljubljani ilustruje još jedan segment ovog gasovoda. nema ništa protiv da ovaj gasovod doprema i ruski gas.102 Feljton BR. što SAD povratno nastoje da smanje ili makar ublaže. Pretposlednja etapa. gasna interkonekcija BTE Baku-Tbilisi-Erzurum gasovod SS1 Severni krak Južnog toka . sa mogućim povratnim uticajem na Balkan. ali tamošnje agencije su izvestile da gasovod ima „devet varijanti“ . Sasvim logično. Sve se to odvija u širem regionu koji povezuje Centralnu Aziju. što komplikuje odnose učesnika u projektu Nabuko. takođe u istom konzorcijumu. Situacija je paradoksalna – Teheran nudi gas. pre svega. To se čulo u javnim izjavama iz krugova naših učesnika u pregovorima o energetskom aranžmanu sa Rusijom. pogotovo vojno neutralni Beč. se nalazi pod pretnjom „neprijateljskog preuzimanja“ od strane OMV. Problemi sa jednim partnerom mogu trasu da skrenu prema drugom. Umesto Austrije može Slovenija. Moskva je Budimpešti ponudila produženje gasovoda Plavi tok. sve do Irana.do Grčke i Italije Postojeći gasovodi Planirani gasovodi Istok . zavise od ruskog gasa. MAJ 2008 | TGI Turska-Grčka-Italija. osim tumačenja da ruska kompanija ne želi da distribuira gas preko posrednika koji su zakupili kapacitete austrijskih gasovoda. a Moskva ubira dividende i jača svoje energetsko prisustvo u Evropi. Nema preciznijih vesti šta je pozadina dilema Ga- sproma oko trase. On želi da se širi u regionu i za sada kohabitira. najviše i najsigurnije se zarađuje samostalnim plasmanom i naplatom gasa sve do krajnjeg potrošača. Kaspijski bazen. pa je pozicija Gasproma komotna u odnosu na oba partnera. švajcarskim. u svom gasnom segmentu. najvećem podzemnom skladištu gasa u regionu. Iran. gde se bije složena bitka za kontrolu i uticaj. je pomalo iznenađujuće otvorena nedavnom posetom čelnika Gasproma Ljubljani. Ne treba zanemariti da su interesi Gasproma i OMV kompatibilni kada se radi o pitanjima plasmana gasa u Uniju. sa primamljivim najavama da bi tako ova država postala glavno gasno čvorište u Centralnoj Evropi. baš na Balkanu i u regionu Crnog mora. Austrijski OMV. U svakom slučaju.i Nabuko i Južni tok. Za gas iz Južnog toka u Mađarskoj se formira posebna kompanija.

Sa vrha u Sofiji udarcem. nalik mađarskoj. 415 | 5. sa Južnim tokom je situacija Srbiji i Rumuniji. Prirodni gas je. takođe odvojeno od isporuka iz Rusije. Novosti.nost i Parlament bili isključeni iz „tajnih“ pregovora. janski konj“ ruskog energetskog nastu„Austrijska mreža gasovoda i podzemnih skladišta gasa će biti dodatno pa u Evropi.104 Feljton BR. drugačija. ekonomskoj ravni. ona se zadržava prvenstveno na dodatno proučavanje“. 01. sporazum postavlja kurs za naredGodišnja proizvodnja Gasproma (milijardi kubnih metara/godina) ne decenije. te stoga u nadležnosti Parlamen540 ta. ili u državama koje imaju šanse da joj se pridruže. Prema njihovoj oceni. ali ova inicijativa zahteva snosti. 04. Nikson Centar. 01. Vašington. nakon potpisa na sporazum o JužIstočno energetsko pitanje nom toku. ćem stvaranju kartela za gas. već i spoljne i bezbednosne politike. i NATO. znasa bezbednosnog. će se više nakon junskog sastanka ForuAndres Pibalgs. jer su javma uočljivih primedbi i polemika u regi.“ Državno rukovodstvo odbacuje ocene Fjodor Lukjanov. Indikativno je da se Bugarska. tokom posete Kataru. nijama OPEC“. 2008. Energetska utakmica gasovoda je u pugde drugo može da se ide? Ukoliko posedujete snažnu kontrolu nad nom jeku. Ukrajina joj nudi učešće u projektu Beli tok. RFE 18. oslobađanju od carine 548 548 i eksproprijaciji. 01. obrazlažući da se radi 550 546 o pitanjima koja su garantovana zakonom. Gde god je moguće treba pojačati rusko prisustvo u dom koji doprema gas iz Azerbejdžana. glavni urednik „Rusija u globalnim poslovima“. Uz to. 2008. Moskva. 560 556 Napadaju odredbe sporazuma o izuzeću 555 553 iz plaćanja PDV. Koliko god se akteri slaNenad Popović. 2008. iz Rusije će stići poruka: gasovod će zaobići Srbiju tela u snažan lobi snabdevača gasa na lii idemo preko Rumunije“. maćini su već cirkulisali nacrt „Povelje“ Sergej Stanišev. uzvraćaju da niti je Unija Troja. nalik onoNikolas Gvozdev. me za naftu (OPEC). Rasprave o Južnom toku će se povećati i u Uniji. „Smatram da je ruska strategija da pusti da Zapad razočara Srbiju. RFE 28. Preko Austrije kontrolisala bi se Mađarska“. a potom OMV preuzme MOL. 2008. Ukoliko Austrija uđe u orbitu traži da se javnosti predoče sporazumi Gasproma. 2008. 2008. gla da transformiše Forum iz amorfnog „Ako nastavimo sa svađama. to bi bilo postizanje dva gola jednim potpisani sa Rusijom. Opozicija. a poznato je da je Rumunija najsnažnija podrška projektu Nabuko. Pozicija Rumunije u odnosu na Južni tok podseća na onu koju ima Poljska prema Severnom toku. a sa tražnjom raste i cena gasa. istoRuski predsednik Vladimir Putin. inače većinski integrisanom u EU je da je ovo izborna godina u Sloveniji. Evropski narodnjaci smatraju da Južni tok ne obezbeđuje pravu diverzifikaciju i da zapravo jača 490 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 zavisnost od jednog. ugovorno obavezala na povezivanje sa Tursko – grčkim gasovo„To je deo šire strategije.„nelegalan i neprihvatljiv“. niti je Federiko Bordonaro. 01. ruskog izvora gasa. vremeno. već i sa tržišnog aspekta“. februar 2007. . Tamošnji desničarski Fides ocenjuje da je Južni tok Utakmica u toku Dok za izgradnju gasovoda Nabuko ne. 10. gali da se radi o energetskoj međuzavi„Ne odbacujemo ideju o stvaranju gas kartela. Do„Sa ovim projektom garantuje se mesto Bugarske na energetskoj karti Evrope“. Evropi. integrisana sa Gaspromovom infrastrukturom. Rim. Briselski kuloari su očigledno puni Izvor: Energypolicy ovih priča. sta510 li su na stranu ocena mađarske opozicije. Potom. dobijate kontrolu nad jednim od glavnih evropskih Iz pozadine dopiru informacije o mogukoridora trgovine i transporta“. nastojeći da izdejstvuju jasne prefe500 rencije za Nabuko. aktuelni propisi koji se odnose na ta pitanja su u skladu sa direkti530 vama EU. funkcioner DSS. RFE 25. očigledno prvoklasna geopolitička roba. Prvi primer je snažno protivljenje mađarske opozicije. energetski analitičar „PINR“. RFE 17. ma država izvoznica gasa u Moskvi. evropski komesar za energetiku. ne samo u smislu energetike. Ne manje važno onu. što bi nadmetanje „Uveren sam da infrastrukturna mreža mora biti odvojena od eksploatacije sa učinilo još žustrijim i neizvesnijim. infrastrukturom u Srbiji. pod opsadom. To je ključno pitanje ne samo će se to realizovati i u kojoj formi. pa se narušava i domaće i za526 523 konodavstvo Unije. 01. bugarski premijer povodom potpisivanja sporazuma o Južnom za koju je Komersant napisao da bi „motoku. ili unutar EU. Da li jedne i plasmana i prodaje gasa sa druge strane. Parlamen520 tarci iz redova evropskih narodnjaka su 512 pokrenuli niz aktivnosti u Briselu. MAJ 2008 | Nema potvrda ni vesti u tom pravcu iz Bukurešta. RFE iz opozicije da je Bugarska postala „tro25.

Britanci koji su u Prag dolazili zbog dobrog noćnog provoda i velikih količina jeftinog piva. 415 | 5. a grad ostavlja turistima Ana Krajnc egenda kaže da je proročica Libuše. u IX veku Prag je postao sedište dinastije Premisl.106 Lifestyle BR. Amerike i istočne Evrope. Kad se krene od centra prema železničkoj stanici gde počinje carstvo beskućnika i napuštenih prodavnica. Naime. da su Česi miran narod koji vikendom odlazi u prirodu. zlatan i crven. radionica i magacina. nalazi se jedan izlog davno zatvorene prodavnice u kome stoji papirna jednodimenzionalna lutka. marionete i ostali suveniri na Karlovom mostu. Danas je sve veći broj turista iz Azije. poput cena po kojima se prodaju slike. vodi se tihi rat ateljea. Naime. sa rupom prikrivenom flasterom. iako su u Evropskoj uniji već četiri godine. od čega je za skoro 60 odsto glavna destinacija Prag. a daleko je od toga da kilogram vegete i par najlon čarapa u džepu obećavaju lud provod. poslala svoje ljude da sazidaju zamak na mestu gde je jedan čovek izrađivao pragove sa rečima: “Zato što i najotmeniji čovek mora da spusti glavu pred pragom. a na drugom 24 krune. L Centru Praga danas ponajviše možda nedostaju Pražani. Dvesta godine kasnije. valutni kurs je toliko fluktuirajući da u jednom delu ulice evro ima vrednost 19. Češku poslednjih godina posećuje blizu sedam miliona turista godišnje. godine došlo do smanjenja broja „vikend“ turista iz Velike Britanije. Česi su zadržali egzistencijalnu dovitljivost neophodnu u poznatim nepredvidivim vremenima. pivnica i hotela. koja je bila slovenska princeza. kako kažu. MAJ 2008 | Prag San u kamenu Česi su miran narod koji vikendom odlazi u prirodu. otkrili su da su iste količine alkohola po manjim cenama dostupne u Baltičkim zemljama. a grad ostavlja turistima. Kako se krene poznatim rutama. gde se sovjetska čizma zaista mogla čuti. na kojoj je crveni odrpani džemper. foto: Arhiva . kojih u Pragu ima skoro 750. brzo usvojio. koji su godinama dominirali. kao posebna dobrodošlica za naivne turiste. dok je 2006. Zato je možda Prag istovremeno raskošan i mračan. iako već posle dana boravka i dvadesetak evra manje u džepu nije Težina sovjetske čizme Postoji nekoliko delova Praga iz kojih EU još uvek nije provetrila ustajali vazduh komunizma. od strane došljaka koje je Prag. u znak nezaborava i očuvanja memorije naroda otvoreni su muzeji posvećeni komunizmu. Pored piše „Život devedesete“. gradu ćete dati ime Prag”. gledajući sa Višehradskog brda prema šumovitom bregu sa druge strane Vltave. ali smanjenim intenzitetom u odnosu na nekoliko godina posle Plišane revolucije kad su u Prag dolazili zapadni Evropljani da vide šta je bilo i ostalo ispod gvozdene zavese. Priča se po gradu.da ostave pečat emocije koju je svako vreme nosilo sa sobom. Rusi su i dalje najbrojniji posetioci. Praški vešto Na sreću svih turista i svetskih lutalica Pražani su kroz vekove umeli da ostvare jedno . U Češkoj kao i u mnogim državama istočnog bloka. U cenama ne štede turiste. Broj turista i dalje raste. a u nekim delovima dostižu svoj pik. cene prate i zanos. U Pragu se neprimetno smenjuju i prepliću vekovi i stilovi. Te razlike postaju još veće vikendom.

knedle i još malo mesa. a svakako nosi višak kalorija i masnoća. jer turizam donosi velike prihode gradu i državi. doduše svi kiosci u centru grada sa tradicionalnim kobasicama. Ako je suditi po javnoj ponudi hrane. dok je sa druge strane grad postajao jedan od najznačajnih kulturnih centara Evrope. Apsurd godina koje su usledile leži u tome što je to istovremeno bio period najveće privredne stagnacije i velikog siromaštva. omiljenim u tom delu Evrope brendirani od strane kompanije Coca Cola. a na drugom 24 krune konstrukciju istorijskog centra grada i razvoj univerziteta. sladak ili kiseo. San u kamenu. Religijski ratovi ostavili su traga na gradu. Grad stotinu tornjeva. sedištem kneza Borivoja iz prve češke dinastije Premisl. Nacionalna osvešćenja i industrijska revolucija podigli su i ovaj grad. Prag je počeo rast iz Praškog zamka krajem IX veka. Ipak. koji u XVI veku postaje sedište Habzburške monarhije. već i za radnike migrante. za ostatak Češke koja je zapuštena to nije rešenje. jer ga je želeo za svoje sedište. Dolazak komunizma zatvorio je vrata grada. te veze su prekinute sa početkom rata. Prag je prema Eurostatu 2005 ocenjen kao najbogatiji region od svih članica koje su u Evropsku uniju ušle 2004. mogu to sebi da priušte. kupus.. Vite. Dok su u Pragu mogućnosti za zaposlenje raznovrsne. Iako ga je pregazio. Iako su. jer je sve do pada komunizma dosta ulagano u re- Prag: Zlatni grad Valutni kurs je toliko fluktuirajući da u jednom delu ulice evro ima vrednost 19. MAJ 2008 | BR. koji je početkom XX veka kad je građansko društvo Evrope disalo već punim plućima. Ako se uzme u obzir da većina Čeha vikende provodi aktivno u prirodi. da bi za vreme Karla IV. niti doći do informacije da je najbolje menjati evre kod Arapa. jer prema predviđanjima. foto: Arhiva . poput Karlovog mosta i katedrale Sv. na sreću. Tad je stekao neka od današnjih glavnih obeležja grada.. zamenjen sa meni setom „kobasica i Coca Cola“ kao prvim izborom na ulicama. uspostavio dobre veze sa Parizom. ali i iz drugih zemalja. Turisti nek’ se snađu. postao prestonica Svetog rimskog carstva. biće potrebno dosta godina dok ostatak zemlje ne dosegne prosperitet glavnog grada. Danas kad je Češka članica Evropske unije mnogo toga počinje da se menja. Srce Evrope Zlatan grad. a posle Praškog proleća pognuo na neko vreme glave Česima čiji je otpor represiji doveo sovjetsku čizmu pod skoro svaki prozor. godine. stara kombinacija se odbranila od korporacijskih napada u brojnim češkim pivarama. Češka kuhinja miriše na skromnost. Ipak. omiljenog češkog kralja. Česi su apsolutno nezainteresovani za uklapanje u trendove zdrave ishrane. pa je meni set – „kobasica i pivo“. Magični grad. 415 Lifestyle 107 teško otkriti gde je bolja ponuda. pa jaz u primanjima stanovništva u toj zemlji stalno raste. u unutrašnjosti posla skoro da nema.| 5. Tradicionalno „umuvaju“ u svako jelo meso. osim u fabrikama sa veoma niskim platama. ali posledice ekonomske stagnacije su ostale. pa je bio pun umetničkog sveta. Hitler je poštedeo Prag uništenja. Prag zbog toga predstavlja poželjno mesto za zaposlenje ne samo za Čehe iz unutrašnjosti. meso. da bi ubrzo ušao u «mračno doba». Mnogi sadržaji grada namenjeni su turistima. Kruna sveta. najviše iz Slovačke i Ukrajine. ta ocena se ne odnosi na ostatak Češke.

Angelovska se zaposlila u biblioteci jer je. prvo stalno zaposlenje dobila je tek sad. A onda nakon pobede u ovoj igri. onda verovatno ume svaki posao dobro da radi. prodaću ga i uložiti novac za započinjanje sopstvenog . kapital od 100 hiljada evra uvećala za 13 odsto i tako bila najuspešnija na virtuelnoj berzi osvojivši kabriolet marke Volkswagen vredan nekoliko desetina hiljada evra.. potpuno privatno”. Dodaje kako je očigledno da zna dobro da se igra brokera. “Krivo mi je što su me nakon bezbrojnih konkursa na koje sam se prijavila. Angelovska tvrdi da je ta pobeda potvrda njenog kvaliteta. 415 | 5. Bila sam naravno razočarana jer je gotovo nemoguće da me ne pozovu na razgovor ako uvek ispunjavam sve uslove. to posao koji dobro zna da radi Snežana Krivokapić U pravo se spremala da krene na posao kad je dobila poziv za ručak iz magazina Ekonomist. Ne zahvaljujući tome što se za nju pročulo nakon što je pobedila nekoliko stotina brokera među više od dve i po hiljade učesnika na virtuelnoj berzi Volksbanke. poslodavce koji su za nju saznali iz medija u poslednjih dva meseca jer joj nisu nudili posao u struci. ali da nema nameru da unovči svoj novi kabriolet marke Volkswagen kako bi se okušala na pravoj berzi. jer ako je sposobna da najviše od svih profitira na virtuelnoj berzi u žestokoj konkurenciji i bez ikakvog brokerskog iskustva. Premda je na Filološkom fakultetu diplomirala na odseku za bibliotekarstvo još pre nekoliko godina. Odbila je. U stvari je i taj prvi pravi posao dobila kao i do tada. osim mešetarenja na berzi. pomalo gorko dodaje Jelena. poslodavci na neverovatne načine dolaze do mog broja telefona nudeći mi da recimo radim u građevinskoj firmi. pobednica Volksbank virtuelne berze Bibliotekarka na brokerskom zadatku Nakon što je početni.. a i kako kaže “zato što voli pare. Ne posreći se kao meni svim onim mladim i vrednim ljudima sa biroa”. Za svaki posao za koji su me odbili bila sam uverena da mogu dobro da ga radim.108 Na ručku sa. MAJ 2008 | foto: Dušan Đorđević Jelena Angelovska. Sigurica Nadimak pod kojim je igrala na berzi dobila je na promotivnoj večeri koju je banka organizovala. međutim. Kako Angelovska kaže oni su verovali da može da se bavi poslom koji nikakve veze sa bibliotekarstvom nema. Jelena Angelovski je slavila i svoj 28. pozvali tek nakon što sam na neki način postala popularna. Ispalo je međutim da sam priznata zbog nečega što sam radila iz hobija.”Uvek sam mislila da ću dobiti neko priznanje za svoj rad. ali nije materijalista”. rođendan. BR. Tog prvog radnog dana u biblioteci privatnog Pravnog fakulteta. virtuelni. objašnjava. po preporuci iz biblioteke u kojoj je prethodno honorarno radila. “Ako se uskoro zasitim auta koji sam osvojila. Prijavila se iz radoznalosti.

Mogla sam da pratim kakve poteze vuku drugi igrači. Poslednjeg dana igre u pola dvanaest uveče na vrhu rang liste učesnika stajalo je njeno ime. 415 Na ručku sa. ovo je bila idealna prilika da opet ode u grad koji nikad ne spava. ”U stvari je znala izraze. pripoveda Jelena. Pripremala se za igru tako što je pročitala pravila i raspitala se. Za tri meseca koliko je igra trajala. ovom prilikom nije joj se ispunila. Sad. pošto je bio vikend. kaže Angelovska. glavni “krivac” patriotizam drugih igrača. MAJ 2008 | BR. Na ručak u restoran na Savskom keju stigla je ipak gradskim prevozom. Trebalo bi da je pobedila. da bih opet izbila na prvo mesto sredinom februara kad su akcije na Beogradskoj berzi počele naglo da padaju”. kako se to ulaže na berzi. U jednom trenutku je srela Zverku iz serije Seks i grad.”Niko me nije upozorio da tamo bukvalno nikad ne pada mrak. jer se osim po rodnom Pančevu ne usuđuje da svoj skupi auto vozi po Beogradu. Game over. najveći problem joj je bio kad jedne večeri umalo da ne stigne na svoju redovnu dozu trgovanja od sat i po. smeje se Jelena. pošto je dobila stalno zaposlenje. što je bila nagrada za drugoplasiranog učesnika. jer mi na telefon nije niko odgovarao. Poslala sam e-mail banci. međutim.000 4. na njene akcije loša situacija na Beogradskoj berzi nije imala nikakav uticaj. Morala sam da sačekam do ponedeljka. Doduše. viza više ne bi trebalo da bude problem. na internetu najviše. Kad izađete iz bioskopske sale u sred noći vas zaslepi svetlost neonki koja je toliko jaka da je osećaj kao da je dan”.| 5. već zato što su iz patriotizma hteli da imaju većinu domaćih akcija. Potom se skroz “navukla”. odmah sam ih prodavala. Jedino me je u jednom momentu Restoran Kameleon Espreso Espreso sa mlekom 2x Đus 3x Mineralna voda 2x Grilovani pileći batak Pizza Quatro Formaggi Kameleon salata Njoke sa sosom od tartufa Tiramisu Panakota 2x Ukupno 90 200 450 260 590 680 650 580 450 1. Tog dana smo se vozili ka servisu da kupim kvaku koja je koštala stotinak dinara za moj stari auto kad su me pozvali iz Volksbanke i rekli mi da sam dobila auto vredan dvadesetak hiljada evra”. Nisam uopšte želela da rizikujem”. “Čim bi akcije počele da padaju. sad ionako nije pogodno vreme za ulaganje na berzi”. videla probu Žon Bon Žovija sa tada. Savetovala nas je kad bismo hteli da peremo veš. kad je bilo rečeno da će se objaviti ime pobednika. “Proverila sam u dnevnim novinama da li ima mog imena. Kad idete u „londri“ ponesite kore Od početka igre imala je motiv. kod nas ne tako popularnom. Pored te berze. Sedamnaest godina je radila kao krojačica na ćošku iza njihove zgrade. Uostalom. ali ne i finalnog pobednika. U stanu do njenog u Njujorku je živela žena poreklom iz jednog vojvođanskog sela. Watch out Wall Street. Oduševilo je najviše što je Njujork grad pun kontrasta. Pošto kao nezaposlena nije mogla da dobije vizu. Nijednom nije otišla na Menhetn niti je naučila engleski. Verujem da su tako odlučili da ulažu ne zato što se ne bi snašli na inostranom tržištu.950 prestigao drugoplasirani. odgledana ulični performans roleraša u kojem su zajedno učestvovale bake i reperi sa dredovima da bi na sledećem ćošku sedela u knjižari i čitala knjigu pored prosjaka koji je tu došao da se ogreje. Ja sam sve vreme bila prva. ali volim pare biznisa. ”Svi ostali su imali barem deo akcija na domaćoj berzi. da kad idemo u londri (laundry) ponesemo kore. Na trećoj godini fakulteta uverila se zašto ga tako zovu. 109 Nisam materijalista. Želja da opet poseti grad sa verovatno najviše različitosti na svetu. misleći na četvrt dolara (quarter) koji se ubacuje u aparat pre nego što se uključi mašina”. u igri su bile i frankfurtska i njujorška.. a i oni su videli gde ja ulažem.. Ališom Kizom. iskusno će Jelena. Angelovska je svoj portfolio pravila samo od akcija sa te dve inostrane berze. Tamo se nalazilo samo ime nedeljnog. dolazi najbolji srpski samouki broker! . objašnjava svoj princip igre. Smatra da je za njenu pobedu. jer prijatelji kod kojih je bila nisu imali internet. seća se Angelovska. Putovanje za dvoje u Njujork. ali ne i šta oni znače.

8 Efektiva i depoziti u inostranstvu (3) 992.9 0.5 782.958 308.074 3.5 4.9 13.606 56.607 326.5 252.5 705.070.557 346.622 8.4 6.1 302.483.037 1.349 50.929.078 8. Januar 164.572.280 3.788 48.684 55.169.3 16.766 11.407 250.096 56.3 7.976 46.7 0.784 58.865 Depozitni novac 32.794.930.889 14.287 93.9 4. 2006.1 1925.4 7.864.957 124.416 8. Januar 25.227.797 Dinarska štednja kratkoročna 1.541 287.732.0 7.619.625.906. 2004.617 245. Januar Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar 2008. 2002.042 1.3 7.423.141.465 458.7 7. 2005.873 16.371. 2006.3 u mil.1 14.831 163.401 77.503 409.8 0.039.3 Izvor: Narodna banka Srbije .815 99.195 299.176 240.756 11.511 399.727 340.180 278.559 3.728 293.248.8 247. USD 640 783 886 902 698 749 1.763 9.072 306.8 9. Januar Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar 2008.730.000 73.719 dugoročna 81 454 480 369 444 642 651 669 685 718 779 818 889 996 1. 2008.574 278.563.805 Devizna štednja kratkoročna 20.380. MAJ 2008 | Finansije Osnovni monetarni agregati.662 256.684 347.435.9 241.0 12. 2002.337.6 12.497 Novčana masa M3 125.0 1.9 2014.706.311 9.4 1.950 9.626 44.2 139. 2004.086 279.3 5.078 1.5 114.636.544 111.382.550.589 8.737 229.553 49.269 Devizne rezerve NBS u mil.866 193.4 11.893.5 433. 2005.2 8.688 10.3 753.044 57.2 14.783 2.979 45.2794 Novčana masa M1 58.695.852. USD 1.142 350.5 12.266 43.887.5 665. 2006.7 13.554.091.252.871 936.2 8.109 339.199 u mil.966 390.606 Izvor: Narodna banka Srbije Devizne rezerve Narodne banke Srbije Devizne rezerve Narodne banke Srbije Zlato (1) 2001.1 30.437.042.1 1.218.111.3 13.032 331.401 9.249 10.278.5 0.980.033 10.299 131. 2003.096.235 50.0 4.211 277.714 190.489 73.409 3.1 8.971 133.455 48.245 5.1 0.0 4.3 7.967 50.528 4.431 9.244 281.994 45.293 268.288.206 221.110 Index BR.8 0.981.629 171.955 345.6 Hartije od vrednosti (4) 3.860 10.5 253.905.949 200.9 5.0 15.490 52.8 698.5 783.928 336.5 305. 2007. 2003.681 270. 2004.161 100.1 4244.2 12.211.577 9.417.839 55.556.2 6.9 2583.7 708.5 6540. 2003.738 110.460.601 403.550 4.8 12.2 4.653 10.870 634. din dugoročna 368 1. 2002.1 2.049 1.4 14.804 7.756.552 52.873 236.851.523.6 4.4 Specijalna prava vučenja (2) 8.8 214. stanje na kraju perioda.7 13.093 52.5 5.2 8.0 0.602 1.112 381.1 13.6 1.928 146.996 9.413 333.971.753 2.280. 2007.6 8.7 11.2 14.4 437.0 748.1 12. 415 | 5. Januar 22.152 3.951 317.532 66.085 8.680.330.659 Novčana masa M2 68.403 268.6 12.160 214.783 321.1 8.359 315.8 11.063.5 901.026 286.833 26.8 323.2 Ukupno (1 do 4) (5) 1.7 1.5 11.563 u mil.565 66.908 6.1 249.992 10.5 258.465.0 1.7 585.717.6 3.1 3.478 3.719 42.2 1.410 50.469.972 392.650 68.798.4 4.8 0.485 381.7 5842.3 885.8 255.9 253.843 11.760 9.062 323. Republika Srbija Gotov novac u opticaju 2001.0 286.3 1.9 4. stanje na kraju perioda.813 301.136 260.267 7.0 1.5 4.2 359.941 69. Republika Srbija Ukupna štednja svega 2001.0 11.165 53.808.415 191.8 12.3 148.2 15.4 0.7 12.4 3.315 257. USD Ukupno (5+6) (7) 1.098 110.3 2169.1 653.274.543.4 0. 2005.957.367 415.417 Izvor: Narodna banka Srbije Štednja stanovništva.7 12. din Devizne rezerve banaka u mil.6 635.218 14.823 6.1 4.225.604 192.550 307.470 903.287 9.455 8.7 745.6 5146.070 91.5 613.233 3. 2007.742.852 1.5 258.542 11.078 svega 20.8 8.2 4.090 248.169 2.550 7.2 4.0 Devizne rezerve banaka (6) 639.546.236 144.6 14.

033 16.791 36. 89.985 53.589 42.610 27.532 45. MAJ 2008 | BR.197 30. šumarstvo i vodoprivreda Ribarstvo Vađenje ruda i kamena Prerađivačka industrija Proizvodnja električne energije.493 47.855 34.481 56.956 40.714 21.560 38. ø 2007.484 33.520 32.080 37. XII 2007.520 18.176 49. društvene i lične usluge 42.809 24.56 III 2008.052 22. I-III 2007.348 52.593 50.66 100. opravka Hoteli i restorani Saobraćaj.20 97.865 37.624 63.38 86.68 103.mart.809 24.87 III 2008. 107.464 38.681 47.799 Vojvodina 30. Indeksi nominalnih bruto plata Indeksi realnih bruto plata Indeksi nominalnih neto plata Indeksi realnih neto plata 99.60 103.952 53.965 47.193 49.41 I-III 2008.090 49.522 51.90 98.893 25.662 37.300 33.982 29. ø 2007.221 61. 110.649 37.372 22.602 30.873 34.101 34.05 110.50 89.928 35.159 37. III 2007.464 46.996 32.64 99. II 2008.607 85.49 118.53 105. Republika Srbija III 2008.016 Ukupno 30.72 108.09 98.397 30.023 51.523 32.665 31.485 45.613 Izvor: RZS Indeksi nominalnih i realnih zarada.453 32.99 100.| 5. 118.252 35.719 56.722 45.182 51.994 34.327 35.35 I-III 2008. Bruto plate Ukupno Ukupno Poljoprivreda.44 97.19 119.358 36.123 33.145 83. gasa i vode Građevinarstvo Trgovina na veliko i malo.756 13.220 Vojvodina 42.794 31. 119.919 34.29 105.164 47.772 41.069 Neto plate Centralna Srbija 30.431 32.015 29.013 Centralna Srbija 42.078 24. skladištenje i veze Finansijsko posredovanje Poslovi s nekretninama.632 46. 2008.855 33. iznajmljivanje Državna uprava i socijalno osiguranje Obrazovanje Zdravstveni i socijalni rad Druge komunalne.001 35.893 43.89 Izvor: RZS . 415 Index 111 Plate Prosečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji .151 78.147 59.09 86.275 27.810 24.982 22.897 19.017 28.826 23.354 27.009 42.617 40.943 31.750 45.225 23.571 40.78 III 2008.058 29.

a u vezi sa tim i spekulativne radnje nervoznih investitora kojima ni samima nije jasno do koje mere cena može ići u vis.10.85 8769.112 Index Sirovine Plemeniti metali USD/f. praćena žestokim smaknućima cena nekretnina u svom miljeu.39 13676. odbija dalje povećanje proizvodnih kvota. X 2007.55 115.unca Zlato Platina Srebro Paladijum 919.23 2799.26 1872.2007 24.2007 24.10.) 13000 12000 11000 10000 9000 8000 c/lb CSCE Izvor: Tenfore 7000 CSCECBOT-Chicago Board of Trade LIFFE-London International Financial and Future Exchange CSCE-Coffe. napravio fenomenalan iskorak od 478 odsto. i ne uliva prevelike nade u brz globalni ekonomski oporavak. . poterala je vrednost jednog evra na rekordnih 1.068. Evro je i prema funti sterlinga na visokom nivou.98 penija. CSI 300.65 2800. Obećanja da će proizvodnja biti podignuta daleke 2012.10. XI 2006.59 4742.00 5950. tvrdoglavo. 5000 4000 3500 Nafta (IPE) Cena Dizel Prirodni gas Sirova nafta 3000 2500 1. držeći se prethodnog zaključka.00 UnDef 2295.1 datum 24.10. MAJ 2008 | Svetske berze Berze centralne i istočne Evrope Crobex (22. u suočenju sa sve izraženijim inflacionim trendom u svojoj zoni.0 27704.25 20. Sasvim suprotno.6 63436.10.2007 24.10. godina ne može u ovom trenutku uticati ni na kakvo tržišno smirivanje.10. Dve kineske berze.2007 24. Sada plaća cenu prevelikom entuzijazmu.60 dolara.65 2235 28486. and Cocoa Exchange 6000 . Očekivanja spekulanata da će Evropska centralna banka biti primorana.75 $/t GBP/btu $/barel 2000 Izvor: Tenfore Regionalne berze LME Cena Aluminijum (HighGrade) Aluminijum (Alloy) Bakar (grade A) Olovo Cink (Special High Grade) Nikl Kalaj 3012 2774.208 poena.2007 24.00 61.00 3950.67 7828.20 8520.76 450.8 odsto na 3.10. Z.10.26 1519.10. pak. Rekordan odnos je registrovan prethodne nedelje kada je evro vredeo svih 80.10.2007 24.96 6482.10. i dalje su suočene sa opadanjem vrednosti svojih indeksa. XI 2006.2007 24.10. podići refinansirajuću stopu.24. X 2007.5 22177 Izvor: Tenfore index CETOP 20 Slovenia SBI Austria ATX Praha PX50 Warszaw WIG Russsia ASP Budapest BUX vrednost indeksa 0. Prethodne dve godine indeks je.2007 24.D. Za njega je sredinom prošle nedelje trebalo izdvojiti preko 80 penija.2007 24. Takvom prodoru prija i sve veća zabrinutost da će američka ekonomija upasti u recesiju.59 39840. ona u Šangaju i Šenženu.00 17.2007 24.2007 Nikkei Dow Jones Nasdaq S&P Milan MIB 30 France CAC 40 Germany DAX UK FTSE 100 FTSE Eurotop 100 Akcije Cena Microsoft General Motors IBM 30. pak. koji pokriva deonice kompanija na obe pomenute destinacije.10. . sve u očekivanju da će mere obuzdavanja inflacije naškoditi njegovom performansu.77 27360. Već sada se sa sigurnošću može potvrditi stav da na cenu nafte presudno utiču političke igre.00 Izvor: Tenfore 4500 5500 BR.24.2007 Svetske berze index vrednost indeksa 16358. povukao se sredinom nedelje za 1.L. To stvara pogodan ambijent za ulaženje u rizične opklade što sa svoje strane pojačava spekulativan karakter cene nafte.75 63. To je nezaobilazno prva vest koja stiže sa svetskih berzi. globalnom ekonomskom planu.38 2011.00 354.41 datum 24. Kamatni diferencijal ECB-a i Fed-a preferira sada evropsku monetu i to je činjenica prvoga reda u svetskim monetarnim kretanjima. Merač. Suggar.2007 24.51 123.2007 24.10. 415 | 5.00 UnDef c/cwt c/bu c/bu c/bu c/bu c/lb $/st $/t $/t $/t CBOT CBOT CBOT CBOT CBOT CBOT CBOT LIFFE CSCE LIFFE SBI 20 (22.0 11680. organizacija zemalja članica izvoznica nafte.10.0 5674.00 13780.0 3237. terorističke pretnje.67 Izvor: Tenfore Žitarice Poslednja cena Pirinač Pšenica Kukuruz Ovas Soja Soja ulje Sojina sačma Šećer Kakao Kafa Robusta Kafa Arabika 18.2007 24. Ove godine taj indeks je već doživeo sunovrat od visokih 40 odsto.) Rekordi nafte i evra Cena barela nafte kratko je sredinom prošle nedelje preskočila famoznu crtu od 120 dolara. OPEC. Ona odražava veliki debalans na širem.2007 24.70 364.

Beograd Politika a.4 81 60 46 41.67% 6.500 4.049 505.d.100 8.25 63.2002.180.000 1.000 16.154 1.434 1.943 47.586 1.900 1. .53% -3.230 Izvor: Beogradska berza .800 15.d.299.096 89 13 5 7 272 15. Niš Alfa plam a.d.800 9. Beograd Lasta a.51 80.850 3.23. .4.101.069 42.78% 6.000 52.350 52. Bečej Simpo a.300 43.09% -5. 2008.50 70.215 poslednja cena godišnji prinos promena cene (abs) prva cena najviša nedeljna cena najniža nedeljna cena nedeljni obim trgovanja 09.53 18.403 447.061 256. .20 0.000 45.204 najviša nedeljna cena 8. Subotica Galenika Fitofarmacija a.450 13.346.050 16. Beograd Jubmes banka a.000 13.21% -1.d.00% -8.144 43.200 promena cene (%) -5.170 374 975 5.888.5 13.600 5. . .885 175.d.127.247 1.629 63.09 62.63% 0.33% prva cena 8.d.000 18.99 76 72.96% 0. .500 6.65% 8.Metod kontinuiranog trgovanja izdavalac Agrobačka a.450 16.630 14.618 24.d.17% -0. .799 2.600 2.33% 1.80 76.41 98.75% 6.84% 0.800 69.180 25.392 20.800 2.03% -0. .278 68.554 1.328 74.65 81.998 29.d. .998 30.30 76.050 1. Beograd Soja protein a. najviša cena 99.695 1. Zemun Imlek a.700 7.050 362 965 5.900 6. Kragujevac Dijamant a.000 802 600 2.65 66. .d.696 2.000 1.500 5.727.860 9.800 362 910 5. Beograd Komercijalna banka a.600 8.10 67.000 60.005 645.00 67.800 16.245.748.550 2.55 99.270 5.50 -0.25 obim trgovanja 299.70 72.89 17 16.65% 6.304.721 1.801 43.d.031. Beograd Ikarbus a.870 7. 4 . Beograd Planum GP a.019 207 191 419 610 2.d.998 6.148 45.456.006. . 4.66% 5. Požarevac Banini a.710 18.d.205 41. Zemun Putevi a.573.d.d.620 3.553 14.430 1. Beograd Metals banka a.00% 20.220 12 13.d.378 43.952 35. Vranje simbol AGBC AGBN AGRC AIKB ALFA BMBI BNNI CCNB CYBN DJMN DNOS ENHL FIDL FITO GLOS IKRB IMLK INFM JMBN KMBN LSTA MTBN MTLC NPRD PLNM PLTK PRBN PRGS PTLK PUUE RDJZ RMBG SJPT SMPO poslednja cena 8.856 240.6 31.647.75 76.300 42.20 62.00 61.054 Izvor: Beogradska berza SLOBODNO BERZANSKO TRŽIŠTE Akcije .11% 6.300 4.003 2. .210 8.521.000 345 1.Metod kontinuiranog trgovanja serija A2003 A2004 A2005 A2006 A2007 A2008 A2009 A2010 A2011 A2012 A2013 A2014 A2015 A2016 Ukupno 98.323.64% 6.85 36.00 67.000 29.90% -1. .d.200 360 2.001 51.250 najniža nedeljna cena 8.050 850 600 2.974 46.00 86.851 4.61% -0.299 8.d. Beograd Energoprojekt holding a.000 58.000 60. . Užice Radijator a. Čačak Credy banka a.991 73.11 -0.700 1.721 1.940 5.35 81.00 63.79% 7.000 obim trgovanja (kom) 182 2.686 911.349 66. .425.997 5.32 99.d. Beograd Progres a.15 86.89 78.82% -0. .20 63.d.847 26.71 99.021.342. .920.400 5.52 99 94 93 83.35 99.14% -0.001 2.23.037 2.5 67 64 najniža cena 92.00 87.503 304 190.370 26.48% -1.8 26. .85 93.d.90 71.300 42.700 1.d.69% 6.d.779 1.d.70 72.984 126 91 315 24 1.50 518.916 5. .20 0.100 1.800 24.500 43. . 415 Index 113 Nedeljni izveštaj Beogradske berze 17.11% 5. Novi Sad AIK banka a.851 4.119 379 965 5.71% -13. MAJ 2008 | BR.10% 3.00% 2.55 81.100 7.187 2. Zemun Globos osiguranje a. Vranje Bambi Banat a.d.500 4.517 1.000 1.000 43.988 423 2.542.d.01% -1. Novi Sad Metalac a.900 6. Kikinda Čačanska banka a.10 0. Beograd Informatika a.500 60. . .000 350 2. Beograd Privredna banka a. .16% -4.344 4. Zrenjanin Dunav osiguranje a. . Gornji Milanovac Napred GP a.000 49.41% -5.396.500 2. .500 300.690 7.827.d.402 3.09. .005 2.500 1. Zrenjanin Ratko Mitrović a.305 1.00% -0.704 9.65 22.5 99.325 3.998 50. Beograd Pupin Telecom a.67% 6.399 vrednost trgovanja (din) 1.500 4.624.919 850.970 5.d.937 43.826.950 1.850 7.45% 16.30 63.300 42.99% -5. .90 -0.130 16.| 5.2008.39% 8.00 92.15 14.530 72 1 155 1.000 2.000 802 650 2. Bačka Topola Agrobanka a.33% 14.41 98.70 11.070.378 1.85 93. BERZANSKO TRŽIŠTE Obveznice Republike Srbije (EUR) .656 18.000 16.981 1.d.907 3.134.000 16.697 1.827 5. .803.001 51.778. .277 12.595 10.593.34% -18.970 125.250 43.45 -0.494.998 30.d.200 1.500 13. .d.758 489 16.00% -9.51 92.d.55 86.338 148.891.950 367.d. Beograd Agrocoop a.20 61. .000 51.997 5.616 155.00% -0.000 125.d.80 76.776 241. Beograd Fidelinka a.333.575.000 820 749 2.000 2.989.d.600 4.400 370 2.999 13.233.349 44.15 0.000 47.500 1.

gde se prve dve godine steže kaiš.. Na predizborne ideje o ulaganju deviznih rezervi u neku vrstu investicija. te da to neće ugroziti makroekonomsku stabilnost. A đavo odnosi šalu jer je rast cena na malo. I političari sa plakata izgledaju umorno uprkos naporima „fotošop“ majstora. stalnim predizbornim grčem.Boris Tadić“ foto: Beta . s tim što će oni koji imaju niže plate dobiti tu jednokratnu isplatu u iznosu od pet hiljada dinara.2008 . nekad se.. pantalone se stalno popuštaju. A upravo oni. bolji standard.114 (no) comment BR. Veselje građana koji primaju obećanja. Sa Kosovom ili bez. U tom slučaju. Obećavaju se poznate stvari. subvencije. na međugodišnjem nivou u martu iznosio 11. Umesto četvorogodišnjeg izbornog ciklusa. da borba protiv inflacije puno košta. Cene nafte dostižu rekordne iznose. sa ili bez Evrope. Ali nekako upada u oči. MAJ 2008 | Prvomajska poslanica Milan Obradović U morna Srbija od izbora. kao i toga ko je u toj trci pobedio. kad bi građani podizali svoje uloge.. dotaknu i „zemaljskog života“ građana. „To je uskršnja i prvomajska nagrada za te zaposlene iz budžeta i moja je preporuka da i poslodavci u privatnom sektoru.Mlađan Dinkić na mitingu koalicije „Za evropsku Srbiju . radna mesta. poklone i čestitke povremeno kvari guverner NBS upozorenjima da je inflacija visoka. izjavio je tim povodom ministar ekonomije koji se odmah ogradio i rečima da su ta povećanja plata planirana prilikom usvajanja budžeta. dovode u pitanje sve navedeno. vodeće svetske finansijske institucije upozoravaju na mogućnost još viših cena poljoprivrednih proizvoda. baš za praznike pred izbore. i koji povremeno. onda bi banke mogle da im daju 60 odsto njihovih uloga u novcu. investicije.a samo narod pileće pameti se ne seća trke plata i inflacije 90-tih. Verovatno. onako usput. Političari u kampanji guverneru spočitavaju da plaši narod. Ili kako su uposlene devizne rezerve (i devizna štednja građana koji još čekaju na isplatu) tih godina. od šećera i svinjske masti do retrovizora iz Zastave u zavisnosti od toga u koji deo privrede bi se novac ulagao. objavi da su donete mere za koje se očekuje da će poskupeti kredite građanima.. Najavljuje se smanjenje poreza na zarade. Istovremeno će ti zaposleni dobiti i jednokratnu pomoć u iznosu od tri hiljade dinara.4.8 odsto. najbolje je odgovorio sam guverner na konferenciji za štampu koji je podsetio da 40 odsto svakog deviznog štednog uloga građana ide u devizne rezerve. kako bi se kasnije popuštao do redovnih izbora. pa recikliraju parole sa prošlogodišnjih parlamentarnih i predsedničkih izbora. da devizne rezerve „nije uposlio“. da svaki put u nedeljama pred izbore dođe do nekog povećanja plata ili isplate duga građanima. a ostalih 40 odsto da dobiju u raznoj robi. sa raznim varijacijama na temu. iskorenjivanje korupcije. ako su u mogućnosti na isti način obraduju svoje zaposlene“. Čini se da i kreativni direktori zapadaju u krizu. u Srbiji zemlji predizbornoj. 19. 415 | 5. no comment Čačak. Tako je i vlada u kojoj stoje nesporni ekonomski stručnjaci odlučila da odobri povećanje plata u zaposlenima u zdravstvu i prosveti za pet odsto.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful