POSEBAN PRILOG Značaj telekomunikacija za razvoj biznisa

MMF i Vlada:
Raskorak u procenama
TM
Knjaz Miloš:
Upakovan za prodaju
Susret sa Bilom Klintonom:
magazin Pogled sa 44. sprata

Broj 415, 5. V 2008. cena 190 dinara, CG 3EUR, BIH 6KM, SLO 3,5EUR, HR 20KN, MK 90DEN www.emportal.co.yu
 5. MAJ 2008 / BR. 415

Sadržaj
32 Ekonomija u izbornim obećanjima
političkih partija

Iznenađenje
u pripremi
U prvih mesec dana izbornom kampanjom dominirala
su simbolička i neekonomska pitanja: odbrana
integriteta zemlje ili ulazak u Evropsku Uniju.
Ekonomska i socijalna pitanja probila su se u prvi
plan tek početkom aprila. Budući da bi naredna vlada
mogla da bude otvoreno antievropska, ona bi kao
kompenzaciju mogla da pokaže veću ekonomsku
agresivnost od prethodnih vlada

foto: Fonet

Uvodnik Tržište i novac

10 Podložno promenama 40 Telekomunikacije
Uskoro kontrola tržišta
Pregled nedelje 42 Prose, Kragujevac
12 Politika „Ruke” za ceo svet
13 Ekonomija 43 Hyundai
Centar vredan 15 miliona evra
Ekonomija i društvo 44 Metalac, Gornji Milanovac
14 Slaven Živić U planu fabrika u Rusiji
„Knjaz“ upakovan za prodaju 46 Mlekarska industrija
16 Fokus EU odobrila provoz mleka
Promene? 72 Sajam Građevinarstva
20 Hotelijerstvo u Srbiji Potraga za srpskim partnerima
Naslovna strana: Branislav Ješić / Lazar Bodroža

Zablude marketinškog Hitlera 76 Zoom

24 Raskorak u procenama MMF i Ministarstva Slučajno ili ne
finansija Srbije 77 Udruženje banaka Srbije
Potcenjena privreda povećanih rizika Rastu krediti
26 Neslavni rekord
Poslednji u navodnjavanju Libertas
28 Čačani o zastoju gradnje autoputa Horgoš 78 Čovek u istoriji
- Požega
Ključni podsticaj invesicija Menadžment
29 Pitanje nedelje 80 Francuska
Jačanje Intelektualni zadatak

Reflektor Menadžer
30 Restituciona lutrija 84 Izgradnja optimizma
 6 Sadržaj BR. 415 | 5. MAJ 2008 |

47 108
Poseban prilog Jelena Angelovska
Značaj telekomunikacija Bibliotekarka na
u razvoju biznisa brokerskom zadatku
U Srbiji trenutno jedino usluge mobilne telefonije mogu Nakon što je početni, virtuelni, kapital od 100 hiljada evra uvećala
da se mere sa razvijenim zemljama, dok fiksna telefonija i za 13 odsto i tako bila najuspešnija na virtuelnoj berzi osvojivši
širokopojasni pristup zaostaju i za zemljama regiona kabriolet marke Volkswagen, Angelovska se zaposlila u biblioteci

Marketing Svet
86 Fokus grupe 96 Demonstracije u Egiptu
Vitezovi okruglog stola Živi pesak
98 Susret sa američkim predsednikom Bilom
Kultura Klintonom
88 Ishodište Beogradskog festivala igre Pogled sa 44. sprata
Obnova baletske publike
Feljton
Tehnologija 100 Geopolitika prirodnog gasa (6)
90 Rizici nuklearne havarije u Vinči Prvoklasna roba
Rešenje u prepakivanju
Lifestyle
Region 106 Prag
92 Jahorina San u kamenu
Novo ruho
Index
Evropska unija 110 Finansije
94 Zaokret u evrozoni 111 Cene i troškovi života
Razvod od Amerike 112 Svetske berze

(no) comment
114 Prvomajska poslanica

Impresum

Izdaje: Novinsko-izdavačko preduzeće Ekonomist media group, Beograd, Direktor: Biljana Stepanović, Direktor finansija: Nada Tisovski,
Sekretar: Marija Radulović, “Ekonomist magazin”, Beograd, Kosovska 1/IV, Telefoni: centrala (011) 33.33.007, 33.74.051 (fax), Glavni i odgovorni urednik: Dragan Bisenić,
Redakcija: Vojislav Stevanović (pomoćnik glavnog i odgovornog urednika), Milan Obradović, Suzana Bojadić, Olivera Bojić, Milan Ćulibrk, Vladimir Karakašević, Biljana Korica
Vukajlović, Ana Krajnc, Snežana Krivokapić, Miloš Marković, Ivana Pavlović, Ivana Radmilac Đurđić, Vesna Lapčić, Stevan Veljović, Katarina Marković, Sekretar redakcije:
Miroslava Dikosavljević, Saradnici: Ivan Aranđelović, Aleksandar Arsenijević (Čačak), Snežana Antić (Kraljevo), Ilija Despotović, Nadežda Vodeničar, Nikola Dragaš, Petar Đukić,
Ante Gavranović (Zagreb), Ranko Grubač (GRR), Marko Jevtić, Marko Somborac, Mihajlo Crnobrnja, Miroslav Prokopijević, Dragica Lalatović, Živan Lazić (Novi Sad), Aleksandar
Lebl, Milutin Mitrović (Trst), Milutin Đević (Kragujevac), Zoran Kosanović (Niš), Stojan Stamenković, Božo Stojanović, Biljana Vitković, Dizajn: Predrag Mirković, Saša Radojević,
Grafički urednik: Zoran Radojević, Prepress: studio triD, Foto: Dušan Đorđević (urednik), Branislav Ješić, Dragan Milošević (011) 33.33.014, Tehnička podrška: Nenad Ždraljević,
Konferencije: Marijana Kremić (direktor), Jennifer Grubač, Irina Maksimović, Vineta Marinović, Tanja Paunović, Jasna Vojvodić (team leader), Direktor marketinga i prodaje:
Jelena Sterđević (011) 33.33.027, Direktor korporativnih komunikacija: Vineta Marinović, LCS: Ivan Nakarada (direktor), Vladimir Đorđević, Marketing: Dario Kostenjak,
Danijela Lalić, Ivana Savić, Snežana Terzić, Marko Vasić, Menadžer prodaje i distribucije: Jovica Krstić (063) 287.176, Pretplata: Mikailo Bodiroga, Snežana Mijailović, Obrad
Todorović, Distribucija štampe: Global press, Beograd, Francuska 56, (011) 27.64.538, Štampa: “Politika a.d.”, Beograd, Pančevački put bb
www.emportal.co.yu
e-mail: office@ekonomist.co.yu, desk@ekonomist.co.yu, pretplata@ekonomist.co.yu, marketing: marketing@ekonomist.co.yu konferencije: konferencije@ekonomist.co.yu
10 Uvodnik
Podložno promenama
Sasvim je prirodno da
U
dosadašnjoj izbornoj kampa-
nji jedan i ranije korišćen ele-
ljudi tokom života, ment dobio je istaknutije me-
najčešće ne samo sto: podsećanje na to ko je od
jednom već više puta, na političkih protivnika promenio mišljenje,
stav, političku, odnosno stranačku pri-
osnovu novih saznanja i padnost i slično. Ta pojava bila je, a i da-
iskustava menjaju svoje lje je, veoma široko rasprostranjena i bez
mišljenje o mnogim velike muke može se naći mnoštvo pri-
mera. U političkim obračunima za svaku
stvarima, a da to nije takvu promenu tvrdi se da je izvršena iz
u vezi sa bilo kakvom niskih pobuda, da je dokaz neprincipijel-
ličnom probitačnošću, nosti, koristoljublja, orijentacije prema
onom poznatom „otkud vetar duva“.
ponekad čak može biti na Daleko od toga da takvih motiva nema, i
njihovu štetu to ne malo. Međutim, sasvim je prirodno
da ljudi tokom života, najčešće ne samo
jednom već više puta, na osnovu novih
saznanja i iskustava menjaju svoje mi-
šljenje o mnogim stvarima, a da to nije
u vezi sa bilo kakvom ličnom probitač-
nošću, ponekad čak može biti na njihovu
štetu.
Obračuni
Pojava o kojoj govorimo sama po sebi
u određenim slučajevima može biti an-
tipatična, ali nije toliko opasna. Ono
u čemu leži opasnost jeste to što lju-
di određenog mentalnog sklopa, kada
dođu u poziciju da vladaju nad drugim
ljudima, smatraju da svi moraju deliti
njihovo mišljenje i stav, svako mišljenje
i stav, pa i promenjene. Kad je neko od
njih spoznao novu istinu, smatra da tu
istinu moraju prihvatiti i svi drugi. Ta
pojava nije od danas, stara je gotovo
koliko i svet. Nekada se više ispoljavala
na verskom polju. Da ne podsećamo na
vremena pre monoteističkih religija već
na potonje vreme. Poznati su vladaoci
koji su proganjali, na primer, rane hri-
šćane, a onda su prihvatili hrišćanstvo
i počeli proganjati one koji se nisu hteli
pokrstiti. To se dešavalo i u okviru same
nove religije, kada su se verski pogla-
vari i te kako surovo obračunavali sa
jereticima, inicirali verske ratove i dr.
Isti je slučaj u islamu, gde se krvavo
sukobljavaju suniti, šiiti, alaviti itd, da
se ograničimo na dve najmnogoljudnije
religije.
BR. 415 | 5. MAJ 2008 |
Na političkom polju nije ništa bolje.
Neće se pominjati imena, iako će čitaoci
neke prepoznati. U nekim zemljama bilo
je vremena kada se najmanje odstupa-
nje od političke linije snaga na vlasti
surovo kažnjavalo, s tim što se politi-
ka linija menjala, i „teško“ onima koji
se nisu brzo prilagodili novoj liniji. Kao
velik napredak u novije doba smatralo
se to što oni koji se nisu prilagodili, ili su
nabeđeni da nisu, nisu gubili glave već
samo padali u nemilost, gubili pozicije
i materijalne beneficije, postajali žrtve
„damnatio memoriae“, zabrane sećanja
na njih, poznate još iz antičke Grčke,
isecani s fotografija i sl.
I kod nas je u istoriji bilo mnoštvo pri-
mera „preveravanja“ i obračuna po
„verskoj liniji“. Srednjevekovni feu-
dalci nisu bili neskloni igranju na kartu
istočne ili zapadne crkve i međusobnom
obračunavanju na toj osnovi, da ne
pominjemo pohode na bogumile i dru-
ge otpadnike, kao da nisu svi verovali
u istog Boga. U novovekovnoj državi,
na njenom početku, kum je kuma ubio
jer je hteo da sprovodi staru, nekad
zajedničku politiku prema Otomanskoj
imperiji, a ne njegovu novu i, pokaza-
lo se, upešniju, svrsishodniju. Bilo je
menjanja oslonca na ovu ili onu evrop-
sku silu i sukoba oko toga, u kojima je
neki političar menjao stranu i činio sve
da dojučerašnje istomišljenike ubedi u
ispravnost svog novog izbora. Nacio-
nalni ciljevi, uključujući ratne, saveznici
i antagonisti, prijatelji i neprijatelji, me-
njali su se i oni koji promene nisu pratili
ne retko su bili pribijani na stub srama
kao izdajnici.
Jugoslovenska država pod raznim ime-
nima, nije bila bolja od srpske. Uverenja,
partijske pripadnosti, političke opcije
menjali su se s lakoćom. Žestoki politič-
ki obračuni nisu bili retkost, a bivalo je
i ubistava. Na meti su bili i članovi gra-
đanskih partija, a ne samo stvarni „dr-
žavni neprijatelji“. U Drugom svetskom
ratu deklarisani borci protiv okupato-
ra borili su se među sobom ogorčenije
nego protiv njih. Nije zaboravljeno ni
razračunavanje sa predratnim neisto-
 | 5. MAJ 2008 | BR. 415 Uvodnik 11

mišljenicima u sopstvenim redovima, listički pir. Još je Lenjin pisao kako ćeš, Još je Lenjin pisao
borba za „čistotu“ redova. ako zagrebeš ruskog komunistu, naći
velikorusa. To, pokazalo se, važi i za kako ćeš, ako zagrebeš
Podele dobar deo komunista u bivšoj Jugosla- ruskog komunistu, naći
Nekoliko godina posle oslobođenja na- viji, koji su se preobrazili u nacionaliste velikorusa. To, pokazalo
stale su nove duboke podele u vladaju- i šoviniste i krenuli u borbu za etnički
ćoj partiji. Od obožavanja Staljina došlo očišćene teritorije. Mnogi gorljivi, pone- se, važi i za dobar deo
se do njegove osude i razlaza, kao i do kad zadrti članovi SKJ postali su lide- komunista u bivšoj
obračuna, staljinističkim metodama, sa ri nacionalističkih stranaka i pokreta. I
svima koji se nisu mogli ili hteli prilago- kao što su nekada oštro osuđivali svoje
Jugoslaviji, koji su se
diti novoj liniji. nedovoljno aktivne i „budne“ drugove, preobrazili u nacionaliste
Čovek koji je pisao panegirike Staljinu tako su se okrenuli osudi građana koji, i šoviniste i krenuli u
postepeno je otišao najdalje u promovi- po njihovom sudu, nisu dovoljno od-
sanju alternativne ideologije i politike i, lučni u odbrani nacionalnog interesa, ili borbu za etnički očišćene
razume se, zatvorom platio cenu za to, su čak „izdajnici“. Neki su bili spremni teritorije
jer većina nije bila spremna i voljna za da seku ruke koje drže neprijateljski
tako radikalan zaokret. Ne dugo potom, barjak, drugi žale što nema smrtne ka-
mada manje drastično, prošli su i drugi zne, koju na sudu bar retorički priželj-
koji su težili reformama i prilagođava- kuju, jer bi želeli da umru za svoje ideale
nju novim okolnostima, što nije naišlo i ideologiju, samo što nije jasno koje od
na odgovarajući odjek, mada ipak nije mnogih što su ih menjali. Promena mi-
bilo sasvim uzaludno. šljenja je, dakle, prirodna stvar, ali nije
A onda je nastupio raspad zajedničke svejedno kakav je i šta je čovek koji ga
multinacionalne države i krvav naciona- menja. Aleksandar Lebl
12 Pregled nedelje
Politika
Predstavnici DS-a obja-
vili su da su lideri DSS i
SRS Vojislav Koštunica
i Vojislav Šešelj potpi-
sali sporazum o formira-
nju zajedničke vlade u
kojoj je DSS-u zagaran-
tovano mesto premijera
i ministarstva ekonomi-
je, pravde i ministarstvo
za Kosovo i Metohiju. U
vrhu Demokratske stran-
ke je predočeno da je
sporazum Koštunice i Še-
šelja potpisan još pre ras-
pisivanja parlamentarnih
izbora i on je bio „osnova
i garancija premijeru Ko-
štunici da može da ras-
pusti vladu, imajući pred
sobom čvrst dogovor o
budućoj koaliciji“.
Koalicija Demokratske
stranke Srbije i Nove Sr-
bije sigurno će biti sto-
je
Montrealu i Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Bio je poslednji ambasa-
dor SFRJ u Briselu i ministar u Vladi Srbije. Autor je brojnih knjiga iz oblasti
ekonomskih odnosa, finansija, problema tranzicije i evropskih integracija.
Marko Somborac je dizajner. Bavi se dizajnom, animacijom, stripom i karika-
turom. Objavljuje dnevni autorski strip u dnevnom listu „Blic“.
Samo Vlada Srbije, koja ima pun le-
gitimitet, može da mi ukine ovlašćenje
da potpišem sporazum o stabilizaciji i
pridruživanju ako nam ga EU ponudi
pre izbora, što je trenutno malo ve-
rovatno, kaže Božidar Đelić, potpred-
sednik Vlade Srbije. „Morala bi da se
sastane Vlada i donese takvu odluku.
Ali ova vlada je tehnička i nema mo-
gućnosti da donosi takve odluke“, kaže
potpredsednik Vlade.
žer buduće vlade i oko
toga nema dileme. DSS
nije napravio nikakvu
koaliciju, jer je to nelo-
gično činiti pre izbornih
rezultata, ističe Nenad
Popović, funkcioner DSS
i koordinator izrade eko-
nomskog programa koa-
licije DSS-NS.
Glavni tužilac Haškog njenih nacija smo dobili
tribunala Serž Bramerc saglasnost da u potpu-
rekao je da su mu srpski nosti proširimo našu
zvaničnici poručili da nadležnost nad vodenim
traganje sa osumnjiče- površinama u cilju istra-
nim ratnim zločincima živanja nalazišta nafte i
nije njihov najviši prio- hrane, čime smo praktič-
ritet. no uvećali teritoriju Au-
stralije”, rekao ministar
Australija je na osnovu razvoja ove države, Mar-
sporazuma sa Ujedinje- tin Ferguson.
nim nacijama povećala
svoju teritoriju za oko Nova italijanska vlada
2,5 miliona kvadratnih „ugostiće“ najmanje tri
kilometara. “Od Ujedi- ministra i potpredsedni-
Od ovog broja među stalnim
saradnicima Ekonomist ma-
gazina nalaziće se profesor Mi-
hailo Crnobrnja (fotografija
levo) i autor karikatura i stripa
Marko Somborac.
Mihailo Crnobrnja je profesor na
Fakultetu za ekonomiju, finansi-
i administraciju. Pre toga bio je
profesor Univerziteta MekGil u
BR. 415 | 5. MAJ 2008 |
ka iz manje desničarske
partije Liga za sever,
koji su italijanskoj jav-
nosti već dobro poznati
uglavnom po skandalima
koje su pravili. Bosi, bu-
dući ministar za reforme
u Berluskonijevoj vladi,
često je svog budućeg
šefa „prozivao“ po me-
dijima, uz tvrdnje da je
Berluskonijevu medijsku
imperiju „stvorila sicili-
janska mafija“. Roberto
Kalderoli, najverovatni-
je budući potpredsednik
vlade je zbog namernog
pokazivanja karikatu-
re proroka Muhameda
koju je odštampao na
majici i nosio u vestima
državne televizije RAI
u februaru 2006. u Libiji
ispred italijanskog kon-
zulata izazvao nerede
u kojima je poginulo 11
ljudi. Roberto Maroni,
drugi čovek ove partije,
budući ministar policije,
izjavio je da imigrantima
sprema „čišćenje i polici-
ju“, a podržao je i ideju,
inače neustavnog, samo-
organizovanja građana u
borbi protiv iseljeničkog
kriminala.
Somalijski pirati otvo-
rili su vatru na japan-
ski naftni tanker dok
se nalazio u jemenskim
teritorijalnim vodama
u Adenskom zalivu, a
oteli su i španski ribar-
ski brod sa 26 članova
špansko-afričke posade.
Međunarodna pomorska
kancelarija savetuje bro-
dovima koji ne pristaju u
somalijske luke da plove
barem na 200 kilometara
udaljenosti od somalijske
obale. Aktivnost somalij-
skih pirata naglo je pora-
sla posle svrgavanja dik-
tatora Mohameda Siada
Barea 1991. godine.
 | 5. MAJ 2008 | BR. 415 Pregled nedelje 13

Ekonomija
Monetarni odbor Narodne ban-
ke Srbije povećao je referentnu
kamatnu stopu za 0,75 pro-
centnih poena, na 15,25 odsto.
Poslednja promena referentne
kamatne stope bila je 13. marta
kada je kamata povećana za tri
procentna poena sa 11,5 na 14,5
odsto zbog rasta inflatornih oče-
kivanja i pogoršanja makroeko-
nomskog stanja.
maline, gume za putničke
automobile…) u vred-
nosti od oko 937 miliona
dolara što je za 42 odsto
više nego prethodne go-
dine. Uvoz putničkih au-
tomobila, šlepera, tvrde
pšenice i drugih proizvo-
da iz Nemačke iznosio je
oko 2,1 milijardi dolara ili
za oko 50 odsto više nego
prethodne godine.

U Moskvi je otvorena
prva rusko-crnogorska
banka, Atlasmont banka
Moskva (ABM). Ta
banka je deo Atlas grupe
koju kontroliše crnogo-
rski biznismen Duško
Knežević i to je prva
banka iz regiona koja je
dobila dozvolu ruskih
monetarnih vlasti da po-
sluje u Rusiji. Takođe se
prvi put dešava da neka
banka, sa sedištem u
Crnoj Gori, osniva banku
u inostranstvu. Glavni
cilj banke je saradnja sa
bankama, stanovništvom
i kompanijama iz Rusije,
koji već rade u Crnoj
Gori ili nameravaju da to
učine.
Japanski proizvodjač au-
tomobila Toyota skinula
je američki General Mo-
tors sa vrha liste najvećih
automobilskih kompani-
ja, gledano prema pro-
daji. Toyota je u prvom
kvartalu prodala 2,41
milion vozila, a GM 2,25
miliona. Američka kor-
poracija saopštila je da su
joj prodaje širom sveta
pale za nešto manje od
procenat, dok je Toyota
izvestila o rastu od 2,7
odsto u prva tri meseca
ove godine.
Profit Duvanske indus-
trije Niš, koja posluje u
sastavu kompanije Phil-
ip Morris International,
u 2007. godini iznosio
je 36,8 miliona evra.
Prošlogodišnji profit
kompanije iznosio je
4,66 milijardi dinara,
ali je uključivao jed-
nokratnu dobit od pro-
daje finansijske imovine
koja nije vezana za os-
novu delatnost fabrike.
Dobit iz osnovnog po-
slovanja DIN-a u ovoj
godini iznosila je 2,99
milijardi dinara i bila je
manja za 420 miliona
dinara odnosno 12 odsto
manja nego u 2006. go-
dini. I drugu godinu za
redom DIN će isplatiti
dividendu akcionarima,
tako da privatni akcio-
nari dobiju 2,3 milijarde
dinara, a država Srbija
199 miliona dinara.
Austrijska kompanija
VIP Mobile dobila je na-
gradu za najveću grinfild
investiciju u 2007. godini
u Srbiji, koju dodeljuje
Agencija za strana ulag-
anja i promociju izvoza
(SIEPA). Ta kompanija
je prošle godine za 320
miliona evra kupila li-
cencu za trećeg mobil-
nog operatera u Srbiji,
a u 2007. uložila je 99,4
miliona evra u izgradnju
mreže, opremu, prodajne
centre i edukaciju zapo-
slenih, saopšteno je na
dodeli nagrada “Investi-
tor godine” u Srbiji. VIP
u Srbiji ima pola miliona
korisnika, zauzima šest
odsto tržišta i zapošljava
450 ljudi, a najavila je i
ulaganja od 250 miliona
evra.
Glavni i odgovorni ured-
nik nedeljnika Vreme
Dragoljub Žarković izja-
vio je da je većinski paket
od 74,4 odsto akcija tog
lista u rukama novinara i
urednika tog nedeljnika.
Žarkovich je rekao da je
on sa kolegama Milanom
Miloševićem, Milošem
Vasićem, Aleksandrom
Ćirićem i Filipom Švar-
mom od vlasnika Borisa
S. Popovića otkupio ve-
ćinski paket od 55 odsto
akcija.
Ukupna robna razme-
na između Srbije i
Nemačke u 2007. godini
bila je 3,1 milijardi dolara,
a samo u prva dva mes-
eca ove godine oko 541
milion dolara. Iz Srbije je
u Nemačku u 2007. go-
dini izvezeno robe (de-
lovi za mašine, propen,
Savet ministra za zaštitu
potrošača je odlučio
da se osnuje deset sa-
vetodavnih centara za
zaštitu potrošača i je-
dinstven info centar,
saopštilo je Ministarstvo
trgovine i usluga. Cen-
tri za zaštitu potrošača
biće u Beogradu, Novom
Sadu, Kragujevcu, Nišu,
Subotici, Zrenjaninu,
Šapcu, Užicu, Zaječaru i
Leskovcu.
Krompir, treća po
značaju prehrambena
namirnica na svetu
(odmah iza pšenice i
pirinča), ove godine
je u žiži interesovanja
svetske javnosti zato
što su Ujedinjene nacije
proglasile ovu godinu
Međunarodnom godinom
krompira. Krompir je, po
oceni UN, pravo “skrive-
no blago”, pa se svetska
organizacija nada da će
joj taj usev pomoći da
ostvari cilj postavljen u
Milenijumskoj deklaraciji
UN - drastičnom sman-
jenju siromaštva.
14 Ekonomija i društvo BR. 415 | 5. MAJ 2008 |

foto: Arhiva
 | 5. MAJ 2008 | BR. 415
Slaven Živić, generalni direktor kompanije „Knjaz Miloš“
„Knjaz“
upakovan
za prodaju
Investicioni ciklus priveden je kraju i nakon nekoliko godina ozbiljnih investicija,
pune konsolidacije poslovanja i uspešne transformacije u modernu kompaniju,
„Knjaz Miloš“ je sazreo da dobije novog vlasnika. Spekuliše se da su za kupovinu
Knjaza zainteresovani Pepsi, Coca – Cola, Danone, kao i da je najozbiljniji kupac
američki Pepsi
Suzana Bojadić
K ad je početkom aprila inve-
sticioni fond Salford prodao
68 odsto kapitala Knjaz Milo-
ša holandskoj kompaniji Cla-
tes holding, bilo je jasno da će srpska
fabrika vode uskoro dobiti novog vla-
snika. „Prepakivanje“ vlasništva izme-
đu britanskog fonda i holandske kom-
panije, praktično je značilo da će najja-
ča srpska fabrika vode biti preprodata i
pre 2009. godine, kako je najavljivano
iz srpske punionice vode.
Prema rečima Slavena Živića prvog čo-
veka „Knjaz Miloša“, proces restruktu-
riranja te kompanije je završen u najve-
ćoj meri i nije isključena preprodaja pre
početka naredne godine.
„Sada smo u početnoj fazi procesa ’exi-
ta’ što znači da se polako pripremamo
za ’due dilligence proces’“, rekao je Ži-
vić u razgovoru za „Ekonomist“. On
je pojasnio da je prelazak vlasništva
Knjaz Miloša u ruke Clates holdinga
zapravo samo prestruktuiranje kapi-
tala, odnosno pojednostavljenje vla-
sništva gde se kapital tri vezane kom-
Tržište voda
Prodaja flaširanih voda u Srbiji
u 2007. godini je porasla za 17
procenata u odnosu na 2006.
i dostigla 389,7 miliona litara.
Prošle godine je ukupno u zemlju i
inostranstvo plasirano 651,3 miliona
litara flaširanih voda, a najveće
učešće u prodaji, od 30 odsto, je
imala kompanija Knjaz Miloš.
Kompanija BB Minaqua iz Novog
Sada je učestvovala u prodaji sa
21 odsto, Voda Vrnjci iz Vrnjačke
Banje sa 12 odsto, dok su Vlasinska
rosa i Heba imale učešće od osam,
odnosno sedam odsto.
Proizvođači su povećali za 11 odsto
ukupnu prodaju gaziranih voda
u zemlji i inostranstvu, na 389,7
miliona litara, dok je u poređenju
sa 2006. godinom prodaja
negaziranih voda porasla za 21
odsto, na 226,6 miliona litara.
Ekonomija i društvo 15
Takođe u ovoj rubrici
16 Fokus: Promene?
20 Hotelijarstvo u Srbiji:
Zablude marketinškog Hitlera
24 Raskorak u procenama MMF i
Ministarstva finansija Srbije:
Potcenjena privreda povećanih rizika
26 Neslavni rekord:
Poslednji u navodnjavanju
28 Čačani o zastoju gradnje
autoputa Horgoš - Požega:
Ključni podsticaj invesicija
29 Pitanje nedelje: Jačanje
panije seli u jednu novu, ali u okviru
istog sistema.
 Zašto će „Salford“ prodati „Knjaz Mi-
loš“ i da li je isključivo u pitanju većin-
ska prodaja?
Slaven Živić: „Salford“ i dalje opera-
tivno rukovodi kompanijom, a na pi-
tanje zašto je prodaje, odgovor je jed-
nostavan. Investicioni ciklus priveden
je kraju i nakon nekoliko godina oz-
biljnih investicija, pune konsolidaci-
je poslovanja i uspešne transformaci-
je u modernu kompaniju, „Knjaz Mi-
loš“ je sazreo da dobije novog vlasni-
ka. Da li će to biti isključivo većinska
prodaja prvenstveno će zavisiti od vo-
lje budućeg vlasnika. Nije neuobičaje-
no da prethodni vlasnik još neko vre-
me ostane prisutan u kompaniji radi
obezbeđivanja optimalne tranzicije, ali
to ostaje otvoreno.
 Spekuliše se da su za kupovinu Knja-
za zainteresovani Pepsi, Coca – Co-
la, Danone, kao i da je najozbiljniji ku-
pac američki Pepsi. Da li je to istina i šta
prevaže kod Pepsija?
 16 Ekonomija i društvo
FOKUS
Promene?
Mihajlo Crnobrnja
Prihvatio sam ponudu „Ekonomista“ da se
dvonedeljno javljam u ovoj rubrici. Nešto
slično sam jedno vreme već radio za ovaj
cenjeni nedeljnik. Prelistavajući moje
tadašnje komentare naišao sam na jedan
koji mi se čini posebno zanimljiv. U njemu
se, između ostalog, kaže:
„Naša država, Srbija i Crna Gora, nema
nikakav ugovorni odnos sa Evropskom
unijom. Nama tek predstoji početak
pregovaranja Ugovora o stabilizaciji
i pridruživanju. EU očekuje usvajanje
akcionog plana Srbije i Crne Gore o
harmonizaciji dva ekonomska sistema pre
nego što preduzme sledeći korak...“
„...U prkos činjenici da praktično još
nismo ni počeli bilo kakve pregovore, u
nas se uveliko već licitira oko mogućeg
datuma prijema u punopravno članstvo...
Mi još nemamo elementarne pretpostavke
na bazi kojih bi mogli da se upustimo
u procenu kada ćemo biti spremni za
članstvo, neovisno od pitanja da li bi EU
bila spremna tada da nas primi...“
„...Bilo bi neophodno što pre sačiniti
Strategiju pridruživanja Evropskoj uniji,
a zatim i Akcioni plan za realizaciju te
strategije...Radi se o ogromnom poslu..
na kojem su Austrija i Slovenija, daleko
razvijenije od nas, na njemu provele po
osam godina.“
„Strategija i Akcioni plan su samo slova na
papiru ako ne postoji potrebna politička
volja da se reforme nastave. A sva je prilika
da bi ih trebalo i ubrzati. Ubrzanje reformi,
i njihovo brzo proširivanje na neekonomske
sfere, najbolji je put da se legitimišemo kao
ozbiljni kandidati za članstvo. Sve ostalo je
samo stvaranje atmosfere“.
Tekst je objavljen 3. marta 2003 godine.
Tužno je, zapravo tragično koliko su se
malo stvari promenile za ovih pet godina.
Od tada do sada desilo se sledeće:
Crna Gora je danas samostalna država
koja je potpisala pomenuti Sporazum.
Srbija je donela Strategiju pridruživanja
EU. Skupština, koja je inače dala nalog
za njenu izradu, nikad je nije usvojila.
U istom danu kad je Skupština naložila
izradu Strategije, doneta je i Rezolucija
o evropskoj budućnosti Srbije. Za nju je
glasalo 132 poslanika! Toliko o snažnoj
političkoj opredeljenosti Srbije za EU.
Strategija se retko pominje. Kancelarija
za integraciju Srbije u EU vredno radi
na elementima Akcionog plana za njenu
realizaciju, ali bez podrške ostalih državnih
faktora učinak je manji nego što bi trebao
ili mogao da bude. Državni kapacitet za
integraciju jeste ojačan, što i EU stalno
ističe, ali je politička volja za integraciju u
EU u međuvremenu opala. Kako sada stvari
stoje, pitanje je da li bi nova rezolucija o
EU u Skupštini dobila potrebnu većinu.
Rezultat: nakon 5 godina mi smo negde
između parafiranog sporazuma i njegovog
potpisivanja.
U citatu iz članka od pre pet godina
namerno stoji i konstatacija da „EU
očekuje usvajanje akcionog plana...“ Time
sam želeo da kažem da odgovornost što
u našem slučaju evropska integracija ide
ovako sporo nije samo na našoj strani. U
slučaju tog akcionog plana nakon godinu
dana upornog insistiranja, EU odjednom
odustaje i nastavlja pregovore na dva
koloseka!? Nespretnosti na strani EU ima,
ali ne verujem da je u pitanju zla namera.
Suštinska prepreka bržoj integraciji je
u nespremnosti značajnog dela srpske
političke elite da prihvati Evropsku uniju
kao najbolji i najjasniji put jačanja Srbije. I
to nema veze sa sadašnjom situacijom oko
priznavanja nezavisnosti Kosova. Kosovo
je došlo kao „šlag na tortu“. I pre sadašnje
situacije sa Kosovom, raspoloženje nekih
ključnih igrača je bilo skeptično, Strategija
pridruživanja se nije sprovodila, Savet
za evropske integracije na čijem čelu
je Premijer nije se ni jednom sastao za
njegova dva mandata, a o saradnji sa
Haškim tribunalom da ne govorim. Na
žalost, teško je pretpostaviti da će se ova
slika brzo promeniti.
BR. 415 | 5. MAJ 2008 |
Koka Kola neće Knjaz
Najveća svetska kompanija
za bezalkoholna pića tvrdi da
trenutno ne namerava da kupi
najpoznatiju srpsku kiselu vodu.
„Zbog veličine biznisa Coca-Cola se
među prvima spominje kao kupac
gotovo svih značajnih firmi u Srbiji,
pa tako i Knjaz Miloša. Međutim,
u ovom trenutku nemamo takvih
planova. Zainteresovani smo da
pravimo posao u svim kategorijama
bezalkoholnih pića, a da li će to
biti lansiranje novih proizvoda
ili akvizicija, zavisiće od procene
isplativosti na tržištu“, nedavno
je izjavio za druge medije Ljubo
Grujić, direktor operacija kompanije
Coca-Cola za Adrijatik regiju i
Balkan.
S. Živić: Spekuliše se i licitira mnogim
imenima. Voleo bih da novi vlasnik bu-
de neka multinacionalna kompanija ko-
ja se bavi istim ili srodnim kategorija-
ma. Neke od najvećih svetskih kom-
panija jesu pokazale stvarni interes za
Knjaz Miloš, jer prepoznaju ono što on
ima i može da ponudi. Sasvim je izve-
sno da smo interesantni mnogim veli-
kim kompanijama koje sigurno vide in-
teres u kupovini i daljem unapređenju
svog poslovanja. Kupac će biti onaj ko-
ji, na osnovu procena potencijala koje
imamo, ponudi najveću cenu.
 Izjavljivali ste da će Salford sigurno
dobro zaraditi prodajom „Knjaz Milo-
ša“. Šta je najvrednije u kompaniji?
S. Živić: Kupac će platiti brend, trži-
šte, tehnologiju i mogućnost da se ra-
zvija. Možda je najvažniji potencijal ko-
ji „Knjaz Miloš“ ima održivi visok nivo
razvoja. Brendovi iz našeg portfolija su
lideri ili prvi pratioci u svojim kategori-
jama, tržište nije samo Srbija već širi re-
gion, a sa najnovijm ulaganjima u proi-
zvodnju imamo kapacitete za rast proi-
zvodnje u narednih nekoliko godina.
 Procenjuje se da će prodajna ce-
na „Knjaz Miloša“ biti oko 150 miliona
evra, za oko 75 odsto više od njegove
trenutne tržišne vrednosti na Beograd-
skoj berzi? Nije li to malo s obzirom na
to da je Salford za tu kompaniju platio
oko 90 miliona i da je u nju uložio do-
datnih 40 miliona evra?
S. Živić: Ne smatram da su proce-
ne prodajne cene korektne. Više puta
sam ponovio da cena, odnosno to koli-
ko „Knjaz Miloš“ zaista vredi, zavisi od
 18 Ekonomija i društvo
toga koliko je neko spreman da plati, a
uzimajući u obzir sve eventualne budu-
će prihode koje jedna takva kupovina
može da donese. „Knjaz Miloš“ je jed-
na od retkih kompanija u Srbiji sa po-
tencijalom da se uspešno nosi sa bilo
kojom međunarodnom konkurencijom,
što već sada kontinuirano dokazujemo.
Takođe je činjenica da je industrija mi-
neralnih voda branša koja beleži kon-
tinuiran organski rast sa velikom per-
spektivom, i na domaćem tržištu i u re-
gionu. Sve ovo zajedno bi trebalo da re-
zultira uspešnom prodajom.
„Knjaz Miloš“ je tržišno orijentisana
kompanija sa brendovima koji su lideri ili
pretenduju da to i budu u svojim kate-
gorijama. Prošle godine smo prodali uku-
pno 230 miliona litara proizvoda što je
rast od 13 odsto u odnosu na 2006. Oko 30
miliona litara smo izvezli, uglavnom u Cr-
nu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Makedo-
niju. Jedan deo ide u Albaniju, Hrvatsku,
Sloveniju, a pre nekoliko meseci smo po-
čeli izvoziti „guaranu“ u Ukrajinu.
Skorašnja preuzimanja u Srbiji
Duvanska industrija Niš
Apatinska pivara
Pivara Čelarevo
Beopetrol
Cementara Novi Popovac
Cementara Beočin
Vlasinska rosa
Knjaz Miloš
BR. 415 | 5. MAJ 2008 |
foto: Arhiva
Prošlogodišnji neto prihodi su bili veći
od 81 milion evra što je rast za 25 odsto Na prodaju i Imlek i Bambi
u odnosu na godinu ranije. Na ukupnom Posle „prepakivanja“ vlasništva u
tržištu voda „Knjaz Miloš“ ima 33 odsto Knjaz Milošu, isto je učinjeno i sa
tržišnog i 51 odsto vrednosnog učešća. 44 odsto kapitala u Bambiju koji je
Brend „Knjaz Miloš“ je najprodavanija takođe u vlasništvu investicionog
gazirana mineralna voda u Srbiji sa tr- fonda Salford. Prema izjavama
žišnim učešćem od 47 odsto i vredno- iz Salforda, osim Knjaz Miloša,
snim od 66 procenata. „Aqua viva“ ima nove vlasnike, u narednih godinu
najveću stopu rasta u odnosu na pret- i po dana, dobiće i ostale njegove
hodnu godinu u svojoj kategoriji ne- firme Bambi, Subotička mlekara
gaziranih voda i danas predstavlja broj i Imlek, koji sada, kao pravno
dva sa 18 odsto tržišnog učešća. Guara- lice, objedinjuje Zaječarsku,
na je takođe ubedljivi lider na tržištu Novosadsku i Zemunsku mlekaru.
energetskih napitaka sa 70 odsto tržiš- „U pitanju je vrednost imovine i
nog učešća. Imamo superiorno organi- biznisa od oko milijardu dolara, a
zovanu službu prodaje i najveću distri- ceo posao bi trebalo da se završi
butivnu mrežu u svojoj kategoriji sa vi- do kraja 2009. godine“, izjavio
še od 25.000 frižidera na terenu. je nedavno predsednik Salforda
 Dosad je „Salford“ u „Knjaz Miloš“ Slobodan Petrović.
uložio oko 40 miliona evra. Kakvi su
planovi za ovu godinu?
S. Živić: Ove godine smo za kapital-
ne investicije planirali više od 16 milio- proizvodne kapacitete i to je još jedan
na evra. To će pre svega biti uloženo u dokaz da se ponašamo kao odgovoran
investitor kome je stalo do budućnosti
kompanije.
mln EUR  Da li će „Salford“ ostati u Srbiji s ob-
zirom na to da je za 2009. godinu najav-
cena kupac
ljena i prodaja mlekara i Bambija, a koji
387 Philip Morris su u njegovom vlasništvu. Da li name-
270 Interbrue rava dalje akvizicije u Srbiji i koji su mu
110 Carlsberg sektori posebno interesantni?
117 Lukoil S. Živić: Izvesno je da će Salford osta-
60,89 Holcim
ti u Srbiji. U Beogradu se nalazi centra-
59,027 Lafarge
la za Balkan tako da je realno očekivati
21 Coca-Cola
sledeći investicioni ciklus. U ovom tre-
oko 90 Salford
nutku je rano za procenu o tome u ko-
joj oblasti ćemo investirati.
 20 Ekonomija i društvo
Hotelijerstvo u Srbiji
Zablude marketinškog Hitlera
Apartman sa slikom nacističkog diktatora u beogradskom hotelu Mr. President doveo je do brojnih kontroverzi i debate o
tome gde se nalazi granica između marketinškog trika, poslovne domišljatosti i istorijske revizije i podsticanja neonacističkih
pokreta
Vesna Lapčić
“H eil Hitler, Herr Fridmann!” –
uzviknuo je jedan od ideoloških
vođa nemačkih neonacista Horst Maler
pri susretu sa jednim od medijski naj-
poznatijih nemačkih Jevreja Mihaelom
Fridmanom, kada je ovaj trebalo da ga
intervjuiše za nemačko izdanje magazina
Vanity Fair. List je ovaj pozdrav stavio
i na naslovnu stranu na kojoj je najavio
ovaj intervju. Taj potez izazvao je žu-
stru debatu u Nemačkoj i izjašnjavanje
svih političkih stranaka i javnih ličnosti
o ovoj temi. Mada neonacistička parti-
ja nije zabranjena i redovno učestvuje
na parlamentarnim izborima, svaka re-
miniscencija, a posebno one koje nose
brutalnu simboliku, smatra se otpadnič-
kom i neprihvatljivom u „glavnom to-
ku“ nemačkog političkog i intelektual-
nog života. Mihael Fridman je podneo
privatnu tužbu protiv Malera, ali je in-
tervju objavio integralno, onako kako je
i obavljen.
Reminiscencije na Hitlera u Nemačkoj u
neku ruku nisu ni strane, ni čudne. To
je zemlja u kojoj je nacizam vladao i ko-
ji je doveo do tragičnih događaja za sa-
mu Nemačku, ali i mnoge druge zemlje,
uključujući Srbiju. Kakvog smisla on-
da ima izlaganje slike Adolfa Hitlera u
poznatoj uniformi iz nacističke Nemač-
ke, u apartmanu 501 beogradskog hotela
Mr. President, igra s provokacijom koja
vređa osećanja brojnih žrtava nacizma i
u Srbiji, ali i širom sveta.
Najnoviji deo u razvoju ove priče stigao
je posle posete ambasadora Izraela Ar-
tura Kola vlasniku hotela i najavi da će
BR. 415 | 5. MAJ 2008 |
foto: Branislav Ješić
slika nacističkog vođe završiti tamo gde
joj je i mesto – u nekom mračnom po-
drumu. Izraelski ambasador je predočio
vlasniku hotela, Dušimiru Zabunoviću,
da najvećem zločincu XX veka koji ni-
je ubijao samo Jevreje, nego i Srbe, ni-
je mesto na zidu sobe luksuznog hote-
la. Uprava hotela je najavila da će sli-
ka biti uklonjena, te je najavljena i kon-
ferencija za štampu. Bio bi to kraj jed-
ne bizarne priče, kakvih u Srbiji danas
nije malo.
„Hitler ostaje!“, bile su prve reči za-
ključka o odluci koju je usvojio Uprav-
ni odbor hotela. Upravni odbor hotela
je prilikom odlučivanja o skidanju slike,
navodno, razmatrao tri stvari, marke-
ting, ekonomski element i interes celog
hotela. Na osnovu ta tri kriterijuma pro-
 | 5. MAJ 2008 | BR. 415
cenjeno je da slika treba da ostane “dok
se ne ostvare sve rezervacije koje su na-
pravljene do sredine aprila”. Posredno
je saopšten da je, zapravo, ekonomski
motiv bio presudan, te da bi marketing
i “interesi celog hotela” bili podređeni u
ovakvom odabiru prioriteta. Saopšteno
je još da je “odluka neopoziva”, ali da će
se se sačekati da se za to “ukaže mome-
nat”. Zabunović se izvinio svima koje je
povredio postavljanjem ove slike i naja-
vio njeno uklanjanje.
„Naša odluka da skinemo portret, čim
nam se ukaže prilika je trajna. Nadam
se da ovaj zahtev neće uticati na poja-
vu zahteva za skidanje drugih slika, jer
imamo portrete i Staljina, Čaušeskua,
Kastra“, rekao je Zabunović.
Hotel Mr. President, koji se nalazi u Ka-
rađorđevoj ulici, je “dizajn hotel” u ko-
jem šezdesetak portreta predsednika
ima svoje mesto na zidovima apartma-
na. Tu su brojne istorijske ličnosti: Mar-
garet Tačer, Vinston Čerčil, Dvajt Ajze-
nhauer, Ernesto Če Gevara, pa i savre-
menici Vladimir Putin, Silvio Berlusko-
ni, Fidel Kastro, ali i predsednici iz re-
giona Stjepan Mesić, Milan Kučan, Ki-
ro Gligorov...
U Evropskoj uniji je strogo zabranjeno
veličanje lika i dela nacističkih lidera i
simbola, što nije slučaj u Srbiji. Zabuno-
vić kaže da oni ne veličaju Hitlera, ali
da „svako ima pravo da gleda na Hitle-
ra na jedan ili drugi način“. Istina je da
u Srbiji nema zakona koji bi bio osnova
za prinudno uklanjanje Hitlerovog por-
treta, ali to ne znači da je zakon jedi-
ni podsticaj za ovakav potez. Paradok-
salno za Srbiju, pojavili su se i oni ko-
ji na Hitlera gledaju „na drugi način”. U
selu pored Niša skupili su se poštovaoci
Hitlera da proslave njegov rođendan. U
zemlji u kojoj još uvek postoje stratišta
kao što su Kraljevo, Kragujevac, Banji-
ca i Staro sajmište to izgleda sasvim per-
verzno. Niški pozdrav „Heil Hitler! Sieg
Heil!” samo je ruralni odjek sofisticirani-
je reinterpretacije istorije intelektualnih
krugova. Puni samosažaljenja oni danas
tvrde da bi istorijski trebalo ceniti Troj-
ni pakt, a ne 27. mart i puč... Ako je to
tako, zašto onda hotel „Mr. President” i
niški ljubitelji „svastike” ne bi o Hitleru
sudili „na onaj način”?
„Činjenica je da je Hitler ubio šest milo-
na Jevreja. Ali, kako samo pravo kaže,
ako nestane ubica, onda nestaje i žrtva.
Ekonomija i društvo 21
Možda onda treba da ga izbacimo iz mu-
zeja Madam Tiso, iz knjiga, filmova...“,
zapitao se Zabunović.
Provokativna karijera
Sagovornici iz Turističke organizacije
Beograda veruju da su vlasnika vodili
marketinški i provokativni razlozi. Po-
slovna biografija Dušana Zabunovića je
takođe provokativna. Pre hotelijerskog
slučaja, Agencija za privatizaciju je po-
ništila kupovinu fabrike “Minel Elvo”
pošto kupac nije ispunio svoje obaveze i
oduzela je posle osam meseci. U ovoj fa-
brici je, nakon toga, održan i prvi semi-
nar o mobingu (zlostavljanju na poslu),
a nekada uzorno preduzeće sasvim je
ruinirano. Agencija za privatizaciju ceo
slučaj prijavila je Upravi za borbu protiv
organizovanog kriminala.
Dušimir Dušan Zabunović vlasnik je fir-
me MPS Group i iza sebe ima dug staž
privatnog preduzetnika. Javnosti je po-
stao poznat kada je 5. oktobra 2000. sa
naoružanim ljudima preuzeo glavnu ca-
rinsku upravu u Beogradu kojom je do
tada rukovodio Mihalj Kertes. Taj nje-
gov čin je izazvao prve napetosti u ko-
aliciji DOS, o čemu je 8. oktobra izve-
 22 Ekonomija i društvo
stio i dopisnik “Njujork Tajmsa” iz Be-
ograda Stiven Erlanger. Na Kertesovom
mestu zadržao se svega 24 časa, ma-
da se i o njemu pisalo kao o “Đinđiće-
vom kumu”. U septembru 2002. Zabu-
nović je bio priveden istražnom sudiji
Okružnog suda u Beogradu zbog sum-
nje da je kao direktor MPS Group od 10.
do 28. decembra 2001. nabavio softver-
sku opremu kao osnovno sredstvo za
rad, ali da ju je neocarinjenu prodao či-
me je izbegao plaćanje 3,1 milion dina-
ra. Vojislav Šešelj u intervjuu 2002. go-
dine izjavljuje da su se u “Zabunoviće-
voj poslovnoj zgradi održavali sastan-
ci masona Dragana Maleševića Tapija”,
dok su dnevne novine Glas javnosti u
septembru 2002. nakon hapšenja Zabu-
novića, pisale o bombaškom napadu na
poslastičarnicu “Aca” i dovele ga u ve-
zu s njim. Njegovo ime ponovo posta-
je aktuelno 2006. u emisiji B 92 Insaj-
der, koja je istraživala šverc cigareta to-
kom devedesetih, navodi se da je Za-
bunović poslovao sa Markom Miloševi-
ćem odnosno da mu je davao procenat
od prodaje cigareta. Zabunović nije že-
leo da govori za tu emisiju, ali je negi-
rao sve navode.
Umetnički i marketinški ugao
Već prilikom otvaranja hotela, marke-
tinški i „umetnički” razlozi su istaknu-
ti kao opredeljejući za izbor enterijera
i slika u apartmanima. Slike su proizve-
dene, rečeno je, u „sremskokarlovačkoj
školi” slikanja. Marketinški ekspert Vo-
ja Žanetić kaže da čak i negativni me-
dijski napisi o postavljanju Hitlera u
isti rang sa recimo Gandijem i Mende-
lom, portretima koji takođe imaju svo-
je mesto u ovom dizajn hotelu, ne mo-
gu mnogo uticati na one koji iznajmlju-
ju sobu 501. U razgovoru za „Ekono-
mist” Žanetić navodi da stavljanje Fire-
rovog portreta na zid nije veličanje zlo-
činca, ali da bi tužilac trebalo da ispita
da li taj potez potpada pod nacističku
propagandu. Međutim, u Srbiji ne po-
stoji zakon koji direktno sankcioniše
neonacističko delovanje i propagandu,
već Ustav repulike i Krivični zakon za-
branjuju diskriminaciju po svim osnovi-
ma. Kako stavljanje Hitlerove slike ne
diskriminiše nikoga ovo delo ne bi mo-
glo ni da se zakonski sankcioniše.
„Verovatno postoji hiljade ljudi u svetu
koji drže Hitlerovu sliku iznad kreveta.
Ako stavljanje slike Hitlera nije sank-
cionisano zakonom onda s te strane ne
postoji problem. Ako ima tražnje biće i
ponude. Ako je pitanje da li se može re-
foto: Dragan Milošević
Moralna načela
“Pitanje uklanjanja Hitlerovog
portreta nije u ingerenciji Turističke
organizacije Srbije i Turističke
organizacije Beograda. Mi možemo
da imamo stav, ili dajemo određene
preporuke, ali ne i da preduzimamo
korake. Ja se sa tom vrstom
promocije ne slažem i slažem
se da portret treba ukoloniti.
Međutim, postavljanje slike se
više kosi sa moralnim normama
nego zakonskim. Očito je vlasnik
hotela to uradio u marketinške
svrhe”, kaže Ljiljana Čerović iz
Turističke organizacije Srbije. Ona
navodi da postojanje hotela sa
Hitlerovim portretom u Beogradu
ne može negativno uticati na ugled
zemlje, već može izazvati samo
pojedinačne reakcije.
„Ne treba peruveličavati značaj
ovoga. Vlasnik je postigao cilj da
se piše o njegovom hotelu”, navodi
Čerović.
klamirati nešto ružno, onda je odgovor
potvrdan ukoliko vas zakon ne spreča-
va u tome i ukoliko vam se ne gade ta-
kvi gosti koji iznajmljuju tu sobu“, ka-
že Voja Žanetić i dodaje: “Meni je to
odvratno. Ako treba da se takmičimo
u morbidnostima, mogli bi da se nude
sapuni iz Aušvica, napravljeni od ljud-
skih kostiju i kože. Ili, na primer, ponu-
diti “tečnog Jevreja” kao kupku. Zvu-
či morbidno, ali kako drugačije objasni-
ti ovu vrstu idiotluka”, kaže on.
Zanimljivo bi bilo znati šta bi to neko-
ga motivisalo da poželi da spava sa Hi-
tlerom iznad glave i kako izgleda ta lič-
BR. 415 | 5. MAJ 2008 |
nost. Profil gostiju koji rado biraju apar-
tman 501 nije lako opisati, smatra psiho-
log Nebojša Đokić.
“Teško se može govoriti o postojanju
određenog i jasnog profila osobe ko-
ja bi u tako nečemu nalazila zadovolj-
stvo. Činjenica da neko u tome vidi ne-
što zanimljivo može biti znak najrazliči-
tijih stvari i proizvod najrazličitijih mo-
tiva. Bilo bi neozbiljno tako izdvojenu
pojavu dovoditi u vezu sa opštim po-
našanjem i stavovima te osobe”, kaže
Đokić.
On dalje objašnjava da bi bilo zdravora-
zumski pretpostaviti da će neko izabra-
ti tu sobu na osnovu ličnih preferencija.
Mada, ima onih koji, po njegovim reči-
ma, žele da budu neobični pred sobom i
drugima, ili želeti nekog da impresioni-
raju pa makar i na taj način.
Ipak, Srđan Marković slikar i predsed-
nik umetničkog saveta Udruženja li-
kovnih umetnika Srbije kaže da su se
Hitlerovi portreti, kao umetnička dela,
počeli pojavljivati po galerijama Zapad-
ne Nemačke još krajem sedamdesetih
godina. Ti portreti su bili, po njegovim
rečima, komentar na nemačko nasleđe.
„Delo treba posmatrati u kontekstu, i u
tom slučaju nije važno šta se postavlja
već u kom kontekstu se postavlja. Ako
je ideja tog hotela da postavlja porte-
te predsednika mnogih država, onda to
nije problem“, misli Marković.
Psiholog Nebojša Đokić se slaže da bi
pojavu trebalo posmatrati u širem druš-
tvenom kontekstu, ali iz ugla buđenja
fašističke, nacističke i druge diskrimi-
natorske ideje.
“U tom smislu slika najpoznatijeg naci-
ste u istoriji na zidu hotelske sobe nije
samo neslana šala i marketinški potez
već pokazatelj opšte društvene klime”,
zaključuje Đokić. Ako Hitlerov portret
može da bude atrakcija u Srbiji, zašto
se u toj izokrenutoj logici ne nađe me-
sto i za Antu Pavelića? Ili, zašto ne bi to
moglo da bude prihvatljivo još više i za
Hrvatsku?
Čak i ne hoteći, od cele ove uvrnute
stvari, koja je, kako je istakao i sam
vlasnik, povredila osećanja ljudi, ne
samo u Srbiji, može biti neke koristi.
Može da se razjasni šta je to što u isto-
riji vredi, a šta ne, prema čemu može-
mo da osećamo ravnodušnost, a pre-
ma čemu gnušanje. Čak i kada za neko
vreme Hitlerov portret ode u magacin.
A da li postoji mogućnost da se Firer
vrati u apartman 501 ili neki drugi, vla-
snik hotela odgovara: „Verovatno ne-
će nikad, ali nikad se ne zna“.
 24 Ekonomija i društvo
Raskorak u procenama MMF i Ministarstva finansija Srbije
Potcenjena privreda
povećanih rizika
Ministarstvo finansija Srbije ne odstupa od svoje procene da privredni rast ove godine biti šest, a ne četiri odsto kako je to
procenio Međunarodni monetarni fond. Procena inflacije biće promenjena i uvećana
Biljana Korica Vukajlović
M eđunarodni monetarni fond (MMF)
objavio je sredinom aprila progno-
zu privrednog rasta Srbije u ovoj i nared-
noj godini, koja se, bar kada je o 2008.
godini reč, značajno razlikuje od zvanič-
ne projekcije ovdašnjih kreatora eko-
nomske politike. Analitičari MMF-a pro-
cenili su, naime, da će Srbija tokom ove
godine ostvariti privredni rast od četi-
ri odsto, dok bi 2009. godine trebalo da
popravi ovaj rezultat i ostvari rast bruto
domaćeg proizvoda za šest odsto. Ukoli-
ko bi se ovakve prognoze obistinile bio
bi to skoro upola manji rast u odnosu na
prethodnu godinu (7,5 odsto), ali manji i
u odnosu na period od 2001. do 2006. go-
dine kada je prosečna godišnja stopa ra-
sta iznosila 5,3 odsto.
Prema makroekonomskim projekcijama
Vlade Srbije do 2010, pri tome, za peri-
od od 2008. do 2010. godine, predvidela
je prosečni godišnji rast BDP od 6,3 od-
sto (i to šest odsto u 2008. godini i po 6,5
u 2009. i 2010. godini).
U Ministarstvo finansija smatraju da je
nova procena MMF-a rasta od četiri od-
sto za 2008. godinu niska. Janko Guzi-
jan, državni sekretar ovog ministarstva,
kaže da su u prvom kvartalu ove godine
već ostvareni pozitivni rezultati, pre sve-
ga u industriji, trgovini na malo i turizmu
gde su stope rasta iznad šest odsto. Na-
kon prošlogodišnje suše, očekuje se i da
će poljoprivreda rasti bar deset odsto u
ovoj godini. Guzijan, ipak, priznaje da se
ekonomski i finansijski rizici po ostvari-
Projekcija privrednog rasta Srbije
2006.
BDP, mlrd dinara (tekuće cene) 2.125,8
BDP po stanovniku, u EUR 3.354
BDP (%), godišnje stope realnog rasta 5,7
Inflacija, kraj perioda, u % 6,6
vanje ekonomskih rezultata povećavaju,
kako spoljni (kriza na finansijskom trži-
štu u Americi i Britaniji, i povezano rast
kamatnih stopa), tako i domaći (rast in-
flacije, spoljnog deficita, zastoj investicija
i rast političke neizvesnosti).
„Zato ćemo bliže pratiti kretanja makro
pokazatelja i obaveštavati javnost uko-
liko dođe do revizije pokazatelja“, kaže
Guzijan dodajući da je Ministarstvo fi-
nansija već predvidelo usporavanje eko-
nomskog rasta u 2008. godini u odnosu
na prethodnu sa 7,5 odsto na šest odsto.
„To je inače i sadržano u trogodišnjem
Memorandumu usvojenom krajem 2007.
godine. Memorandum o ekonomskim i
fiskalnim politikama za period 2009-2011
je u pripremi i zakonski rok za njegovo
usvajanje je 15. maj. Neće biti izmenjene
procene ekonomskog rasta za 2008. godi-
nu od šest odsto, dok ce procena inflacije
biti revidirana naviše“, najavljuje držav-
ni sekretar Ministarstva finansija.
Napredni(ji) region
Rast od četiri odsto, istina, i dalje bi bio
veći nego, primera radi, u Evropskoj uni-
ji, ali je startna osnova privrede Srbije u
odnosu na EU neuporedivo niža i biće po-
trebne decenije da bi je sustigla. U analizi
kretanja evropske ekonomije, međutim,
analitičari MMF-a su, ove godine za ve-
ćinu zemalja u okruženju predvideli brži
rast nego u Srbiji. Hrvatski BDP bi, tako,
ove godine trebalo da ostvari nešto ve-
ći rast od Srbije - 4,3 odsto, koji bi 2009.
2007. 2008. 2009. 2010.
2.454,3 2.779,0 3.128,5 3.485,0
4.058 4.573 5.103 5.609
7,0 6,0 6,5 6,5
8,5 6,0 5,0 4,0
Izvor: Memorandum o budžetu za 2008. godinu, Min. finansija
BR. 415 | 5. MAJ 2008 |
Ministarstvo
finansija Srbije već
predviđa usporavanje
ekonomskog rasta u
2008. godinu u odnosu
na 2007. godinu, sa 7,5
na šest odsto
godine trebalo da uspori na četiri odsto.
Bosna i Hercegovina bi ove i naredne go-
dine, pak, trebalo da ostvari privredni
rast od 5,5 odsto, dok se za Makedoniju
u 2008. godini procenjuje rast od 4,5 od-
sto, a u sledećoj godini pet odsto. Najve-
ća stopa rasta u regionu zapadnog Balka-
na očekuje se u Crnoj Gori, koja bi ove
godine trebalo da ostvari rast od 7,2 od-
sto, a sledeće nešto manji (5,4 odsto).
Generalno, MMF za većinu zemalja u
tranziciji predviđa dalji privredni rast, ali
po nižim stopama od dosadašnjih u pret-
hodnih nekoliko godina. U mnogim tran-
zicionim evropskim zemljama analitičari
MMF-a uočili su brz rast spoljnog deba-
lansa, uključujući i veoma visoke deficite
u bilansima tekućih plaćanja i rast spolj-
nog duga, što uvećava rizik od “snažnog
prizemljenja”. Među merama koje struč-
njaci MMF-a preporučuju zemljama s ra-
stućim deficitima, među kojima je i Srbi-
ja, pre svega su potezi na planu makroe-
konomske politike usmereni ka struktur-
nim reformama, da bi se na taj način što
pre prevazišli postojeći debalansi.
MMF ukazuje i da u tranzicionim privre-
dama postoji čvrsta veza između struk-
turnih reformi i potencijalnog rasta, ta-
ko da dosledni reformski potezi mogu
usmeriti ključne privredne resurse u sek-
tor spoljnotrgovinskih proizvoda, što mo-
že bitno doprineti smanjenju postojećih
spoljnih debalansa.
 26 Ekonomija i društvo
Neslavni rekord
Poslednji u
navodnjavanju
Srbija je na začelju u Evropi po površini koju navodnjava. Uvođenje sistema za navodnjavanje skupo za poljoprivrednike.
Zakon o udruživanju u svrhu navodnjavanja – ne postoji
Bojana Stamenković
K ada dođe do velikih suša i nedo-
statka vode, ne može se ostvariti
uspešna poljoprivredna proizvodnja
bez navodnjavanja. Srpskim poljo-
privrednicima, međutim, ne preostaje
ništa drugo nego da gledaju u nebo i
prizivaju kišu tokom sušnog perioda,
jer u Srbiji skoro da ne postoje siste-
mi za navodnjavanje, a ni oni posto-
jeći nisu dovoljno iskorišćeni.
Naime, u našoj zemlji se navodnjava
svega 30-40 hiljada hektara, što zajed-
no sa baštama koje se navodnjavaju,
predstavlja svega jedan odsto obradi-
vih površina. U Vojvodini se navod-
njavaju najveće površine, i pored to-
ga što čuveni kanal Dunav-Tisa-Du-
nav, koji je trebalo da navodnjava čak
510.000 hektara, trenutno nije u upo-
trebi. Relativno dobru pokrivenost
sistemima za navodnjavanje imaju i
Mačva, okolina Leskovca i Negotin-
ska nizija, a najlošija situacija je u Šu-
madiji i Pomoravskom okrugu.
Procenjuje se da su gubici u sušnoj
2000. godini u odnosu na povoljnu
godinu (npr. 1991), samo za ratarske
kulture (pšenica, kukuruz, suncokret,
soja i šećerna repa) u Srbiji premašili
500 miliona evra, što odgovara izno-
su potrebnom za izgradnju savreme-
nih sistema za navodnjavanje na po-
vršini od oko 200.000 hektara. I dok
se u zemljama u okruženju navodnja-
va skoro trećina obradivog zemljišta,
naša zemlja je na poslednjem mestu u
Evropi po površini navodnjavanja.
Rascepkani posedi
„Nažalost, navodnjavanje kod nas ni-
je razvijeno i o njemu se priča tek ka-
da nastupi suša”, kaže Goran Nikolić
iz Instituta za vodoprivredu “Jaroslav
Černi” i dodaje da se ne može govori-
ti o organizovanoj primeni navodnja-
vanja u Srbiji. „Teško je organizovati
savremen sistem za navodnjavanje na
malim posedima, kojih je najviše kod
nas. Tim pre što je moderna tehnolo-
Kako smanjiti troškove
FI 1 odgovara situaciji u kojoj se
voda doprema do centra svake
pojedinačne parcele. To je ujedno
i najskuplja varijanta, s obzirom da
svaka parcela dobije vodu kako
to pravila slobodne distribucije
nalažu.
Ukoliko bi došlo do ukrupnjavanja
parcela i dve susedne parcele
zajednički iskazale svoj zahtev za
vodom, dovod vode bi mogao biti
značajno redukovan, oprema za
navodnjavanje bila bi zajednička,
i pojeftinjenje bi iznosilo do 50%.
Takav slučaj je prikazan u slučaju
FI 2.
Ako bi se voda dopremala do četiri
susedne parcele, pojeftinjenje bi
iznosilo i do 75 odsto, i to je slučaj
prikazan kao FI 4.
BR. 415 | 5. MAJ 2008 |
gija skupa i sofisticirana, a pravilna
primena, održavanje i korišćenje zah-
teva profesionalni menadžment i obu-
čene radnike”, ističe Nikolić.
Sistemi
Branko Simeunović, poljoprivrednik
iz sela Trbušca kod Šapca, kaže da
već duže vreme koristi sistem za na-
vodnjavanje na svom imanju i da je
on za povrtarsku proizvodnju goto-
vo neophodan. “U ovom kraju su ve-
ća gazdinstva su pokrivena sistemom
za navodnjavanje. Za sistem “kap po
kap”, koji mi poljoprivrednici ovde
najviše koristimo, potrebne su veli-
ke pumpe, koje se postavljaju u baze-
ne sa vodom, zatim filteri za prečišća-
vanje vode, jer voda mora biti hemij-
ski čista, i trake za navodnjavanje.”
On dodaje da ima puno onih proizvo-
đača kojima je uvođenje ovog siste-
ma i dalje jako skupo, pa ga zato i ne
koriste.
U svetu je navodnjavanje doživelo
snažan razvoj u proteklom veku i po-
raslo je sa 50 na 250 miliona hekta-
ra, tako da se uz sisteme navodnjava-
nja proizvodi oko 40 odsto potreba u
hrani. Svetska projekcija je da će se u
budućnosti proizvoditi 60 odsto hra-
ne u ovim sistemima.
Naša država je, svojevremeno, bes-
povratno ulagala u sisteme za na-
vodnjavanje, ali to nije dalo očekiva-
ne rezultate. Postojali su različiti pla-
novi za uvođenje navodnjavanja, ali
nisu popularisali njegovu upotrebu u
poljoprivredi, pa su zato kanali ubrzo
obrasli u korov i trsku, a mnogi siste-
mi ostali su neiskorišćeni.
 | 5. MAJ 2008 | BR. 415
Pomoć države
Vodoprivrednom osnovom Republike
Srbije data je dugoročna projekcija ra-
zvoja navodnjavanja do 2020 godine.
Planiran je prosečni godišnji tempo iz-
gradnje novih sistema za 16.000 hekta-
ra, u periodu od 2000- 2010. godine, od-
nosno, od 22.000 hektara, u periodu od
2010-2020. godine. Prema ovim plano-
vima, do 2020. godine bi trebalo da po-
vršine pod sistemima za navodnjavanje
u Srbiji obuhvataju 765.000 hektara.
“Bez pomoći države, teško da se situ-
acija sa slabim korišćenjem sistema za
navodnjavanje može poboljšati. Drža-
va je tek nedavno počela da daje kre-
dite za navodnjavanje, naravno, pod
uslovom da je domaćinstvo prijavljeno.
Ali za mnoge je i pored kredita, potreb-
na oprema ostala skupa”, ističe Branko
Simeunović.
Da Ministarstvo poljoprivrede od ne-
davno daje subvencije za zalivne siste-
me potvrđuje i Dmitar Žakula iz Repu-
bličke direkcije za vode, odnosno kada
poljoprivrednik dostavi račun, refundi-
ra mu se deo novca u iznosu od 40 pro-
cenata. On smatra da navodnjavanja u
Srbiji ima više nego što je registrova-
no, jer sitni proizvođači navodnjava-
ju iz vodovoda ili iz živih tokova, što
nije prijavljeno i dodaje da takva poja-
va nije dobar način razvoja ovog siste-
ma. “Država u prethodnom periodu ni-
je pomagala sitnim proizvođačima, a mi
Zbog suše 2000.
godine, samo na
ratarskim kulturama
izgubljeno oko 500
miliona evra u odnosu
na rodne godine
u Srbiji imamo razbijenost parcela. Zato
je jedini održiv model, koji se inače pri-
menjuje u svetu, da se sitni proizvođa-
či udružuju. Kod nas ne postoji Zakon
za udruživanje u svrhu navodnjavanja.
Ministarstvo poljoprivrede će, u sarad-
nji sa Svetskom bankom, realizovati
projekat Rehabilitacija sistema za na-
vodnjavanje i odvodnjavanja, u okvi-
Ekonomija i društvo 27
ru kojeg postoji i mogućnost osniva-
nja ovakvih udruženja. Na taj način bi-
smo kao rezultat dobili stvaranje zako-
na ili podzakonskog akta koji bi reguli-
sao ovu oblast”, objašnjava Žakula.
Stručnjaci kažu da je razvoj sistema za
navodnjavanje uslov za povećanje pro-
izvodnje hrane. Smatra se da se navod-
njavanjem prinosi povećavaju i za 30-
50 odsto. Zato bi prioritet u razvoju ove
oblasti trebalo da bude obnova posto-
jećih i izgradnja novih malih i velikih
sistema.
“Za razvoj navodnjavanja potrebno
je stvoriti ekonomske i organizacio-
ne okvire da se celokupna poljoprivre-
da transformiše u skladu sa primarnom
proizvodnjom putem navodnjavanja.
Ovakav pristup zahteva i transforma-
ciju prehrambene i pratećih industrij-
skih grana. Intenzivan razvoj navod-
njavanja, sa povećanjem poljoprivred-
ne proizvodnje, zahteva i adekvatno
prilagođavanje strukture prehrambene
industrije. Samo tako je moguće ostva-
riti prave ekonomske efekte i opravda-
ti ulaganja u izgradnju ovih sistema “,
ističe Goran Nikolić.
 28 Ekonomija i društvo
Čačani o zastoju gradnje autoputa Horgoš - Požega
Ključni podsticaj
invesicija
Od kad je Vlada Srbije odbila da produži rok koncesionaru za pribavljanje bankarskih garancija, čime je izgradnja autoputa
od Beograda do Požege dovedena u pitanje, primetna je nervoza među vlasnicima čačanskih građevinskih i transportnih
firmi, koje su verovale da će biti angažovane na izgradnji autoputa.
Aleksandar Arsenijević
I ako se o izgradnji autoputa od Beo-
grada do Požege, kao deonici auto-
puta Horgoš – Požega, intenzivno govo-
ri poslednjih nekoliko godina, od kad je
u srpsku Vladu ušao ministar Velimir Ilić
koji dobar deo svog političkog marketin-
ga zasniva upravo na tom projektu, ideja
o modernoj saobraćajnici od prestonice
do južnog Jadrana datira još od vreme-
na završetka pruge Beograd – Bar. Onog
trenutka kad su javnosti, krajem sedam-
desetih i početkom osamdesetih godina
prošlog veka, prezentovane moguće tra-
se autoputa (jednom opcijom je predvi-
đeno da ta saobraćajnica bude izgrađe-
na preko Obrenovca i Valjeva do Požege
i Užica, pa dalje do Bara, dok je po dru-
gom idejnom rešenju autoput trebalo da
se gradi preko Mladenovca i Preljine pre-
ma južnom Jadranu), opštine preko čijih
teritorija bi mogla da prođe ta saobraćaj-
Podeljeni stavovi
Kada sa čačanima razgovarate o
stavu dela vojvođanskih političara
da autoput Horgoš - Beograd ne
treba da ide dalje od prestonice,
suočićete se sa podeljenim
mišljenjima u zavisnosti kakvu
političku opciju podržavaju
vaši sagovornici. U tome da je
autoputneophodan ovom delu
Srbije svi se slažu, i smatraju da
se izjave vojvođanskih političara
mogu posmatrati kroz prizmu
političkog marketinga. Međutim
kada razgovarate o načinu na koji
deo Vlade Srbije želi da realizuje
ovu investiciju, veliki deo Čačana
ipak zastupa stav da autoput ili
bilo koja investicija od opšteg
interesa ne može i ne sme biti deo
ničije predizborne kampanje.
nica započele su pravi “mali rat” u nasto-
janju da izdejstvuju odluku da autoput
prođe baš tuda. Uglavnom se, međutim,
sve završilo na ideji, budući da tadašnja
država – SFRJ, kao ni Republika Srbija,
nisu uspele da obezbede novac za grad-
nju, a tadašnje društveno uređenje nije
poznavalo i priznavalo koncesiju kao na-
čin finansiranje izgradnje kapitalnih in-
frastrukturnih objekata.
Tek 1994. godine usvajanjem Prostornog
plana Republike Srbije, uz maksimalno
anagažovanje lokalnih političara iz Čač-
ka i Gornjeg Milanovca, razrešene su sve
dileme koje su se odnosile na trasu budu-
ćeg autoputa, čija bi gradnja za privredu
ovog dela Srbije predstavljala nemerljiv
podsticaj. Usvajanjem Prostornog plana
odlučeno je da trasa autoputa od Beogra-
da do južnog Jadrana ide preko Mlade-
novca, Preljine, Užica i dalje prema Cr-
noj Gori.
Značaj
Još tada je procenjeno da bi izgradnja
takve saobraćajnice bila od višestrukog
značaja za Čačak i lokalnu privredu. Osim
što bi se autoputem znatno ubrzao sao-
braćaj prema Beogradu i dalje prema No-
vom Sadu i Mađarskoj, u velikoj meri bi
se rasteretio i saobraćaj u gradu, budući
da je Ibarska magistrala iz godine u godi-
nu sve opterećenija, zbog čega se obila-
znica oko Čačka “pretvorila” u prometnu
gradsku ulicu.
„To što se dogodilo devedesetih godi-
na, na žalost, onemogućilo je da se proje-
kat realizuje, da bi se pre nekoliko godi-
na ministar Velimir Ilić dosetio da bio mu
gradnja autoputa oko koje smo se tada
složili mogla doneti političku korist, ako
bi uspeo da zasluge za realizaciju projek-
ta pripiše sebi”, kaže bivši predsednik ča-
čanske opštine i republički poslanik Ro-
doljub Petrović, dodajući da bi ta saobra-
BR. 415 | 5. MAJ 2008 |
ćajnica za čačansku i privredu ostalih op-
ština koje bi se našle ili gravitirale prema
trasi autoputa, dobila pun značaj samo
ukoliko bi se njom povezala i Crna Gora.
Kad je reč o značaju autoputa Beograd
– Požega u Čačku se svi slažu da bi on u
mnogome doprineo razvoju čitavog regi-
ona. Viši savetnik organizacione jedini-
ce Čačak u kraljevačkoj regionalnoj pri-
vrednoj komori Gorana Tanasković na-
glašava da bi sama gradnja imala velikog
uticaja na čačansku i privredu Moravič-
kog okruga, budući da je realno očekiva-
ti da veliki broj firmi iz ovog dela Srbije
bude angažovan na izgradnji.
Ekologija u bezbednost
Opštinski menadžer i jedan od autora Lo-
kalnog akcionog ekološkog plana, Veli-
mir Mitrović tvrdi da ne postoji ekonom-
ska oblast, od poljoprivrede do ekologi-
je i turizma, na koju ne bi uticala takva
saobraćajnica.
„Kad autoput prolazi na sedam kilome-
tara od grada, taj grad je ‘u centru sve-
ta’. Njegovom izgradnjom bio bi ubrzan
rast čačanske privrede za 50 do 60 od-
sto. Autoput bi predstavljao ključni fak-
tor kad je reč o investicijama i smanje-
nju broja nezaposlenih, s obzirom na to
da su iskustva iz zemalja u regionu po-
kazala da se u zonama autoputeva naj-
više investira. Sa stanovišta bezbednosti
apsurdno je govoriti o prednostima auto-
puteva na kojima su saobraćajne nesre-
će veoma retke dok se na Ibarskoj ma-
gistrali, koju neki nazivaju i magistralom
smrti, udesi dešavaju svakodnevno. Isto-
vremeno, brzina saobraćaja je mnogo ve-
ća na autoputevima, na kojima su kolone
i zaustavljanja veoma retki, a takva sao-
braćajnica značajno utiče i na ekologiju,
zbog čega smatram da bi izgradnja auto-
puta preporodila ovaj deo Srbije u sva-
kom pogledu”, kaže Mitrović.
 | 5. MAJ 2008 | BR. 415
Brži razvoj dela privrede koji se bavi jav-
nim i teretnim prevozom, po oceni An-
drije Stanića generalnog direktora kom-
panije Autoprevoz Čačak, čiji je većin-
ski vlasnik od jula prošle godine izrael-
ski Kavim, direktno zavisi od izgradnje
autoputa.
„Ne samo da bi se za kraće vreme pu-
tovalo do Beograda i dalje do Subotice,
već bi se to odrazilo i na naše troškove
kao što su gorivo i amortizacija na ko-
je trenutno odlazi znatno više novca ne-
go na putarinu. Prednosti jedne ovakve
saobraćajnice možda najbolje ilustruje
podatak da je sada potrebno tri sata od
Čačka do uključenja na autoput Beograd
– Zagreb, a da će, kad bude urađen ovaj
put, za to biti potrebno upola manje vre-
mena”, objašnjava Stanić.
Bonaca na tržištu nekretnina
Sama najava gradnje infrastrukturnih
objekata kakav je autoput po pravilu uti-
če na tržište nekretnina, naročito zemlji-
šta koje će se naći na trasi ili u zoni sa-
obraćajnice. Međutim, zbog svega što je
pratilo ovaj projekat, za sada tržište ne-
kretnina u Čačku miruje.
„Možda je činjenica da se još sa preci-
znošću ne zna trasa budućeg autoputa
uticala da za sada nema povećane ponu-
de i tražnje na području za koje se pret-
postavlja da će preko njega proći saobra-
ćajnica. Ako bi se tražila prosečna cena
zemljišta, koja zavisi od niza faktora kao
što su površina, blizina puta i slično, ona
bi se kretala između 50 i 100 evra po aru”,
kažu u najstarijoj čačanskoj agenciji za
promet nekretnina Viza.
Od kad je Vlada Srbije odbila da produ-
ži rok koncesionaru za pribavljanje ban-
karskih garancija, čime je izgradnja auto-
puta od Beograda do Požege dovedena u
pitanje, primetna je nervoza među vla-
snicima čačanskih građevinskih i tran-
sportnih firmi, koje su verovale da će bi-
ti angažovane na izgradnji autoputa. Čak
se u gradu nezvanično može čuti da je je-
dan čačanski preduzetnik, kupio 40 ka-
miona putem lizinga, i da sada ne zna šta
će sa njima.
Obični građani se, bez izuzetka, slažu da
bi autoput mnogo značio za grad, u naj-
manju ruku zbog mnogo brže veze sa Be-
ogradom u kome po tradiciji studira ve-
liki broj mladih Čačana. To što mnogi-
ma ipak smeta jeste politizacija tog, kao
i čitavog niza drugih gorućih komunal-
nih i infrastrukturnih problema, zbog če-
ga kod većine i preovlađuje neverica da
će se ovaj projekat realizovati u dogled-
no vreme.
PITANJE NEDELJE
Jačanje
Pitanje
Zbog čega je dinar naglo ojačao
poslednjih dana?
saradnik naučnog centra
Odgovor
Jačanje dinara tokom aprila posledica je
mera Narodne banke Srbije, ali i dotoka
deviza zbog nekoliko dokapitalizacija
banaka, i taj trend jake srpske valute ostaće
barem još dva meseca (inače, dinar je bio
nominalno oslabio prema evru u periodu
januar-mart 2008. godine za 3,8 odsto,
dok je u istom razdoblju realni bilateralni
kurs dinar-evro oslabio za 1,9 odsto). I u
narednom periodu, zbog mera Narodne
banke Srbije, banke će prodavati devize, a
samim tim će i domaća valuta jačati. Naime,
zbog dejstva mera Narodne banke Srbije
o adekvatnosti kapitala i načinu obračuna
deviznog rizika, banke su intenzivno
prodavale devize od 7. aprila i na tržištu
se našlo oko 200 miliona evra, što je
direktno uzrokovalo apresijaciju dinara.
Predstoje i neke mere Narodne banke
Srbije od jula, koje se tiču deviznog rizika
banaka, pa će se jedan deo kapitala banaka
u stranom vlasništvu, koji je knjižen u
dinarima, ali i je i dalje zapravo u devizama,
konvertovati u dinare. Dinar će jačati i zbog
daljih dokapitalizacija banaka (pravilo da
plasmani stanovništvu ne mogu biti veći od
150 odsto kapitala banke i čim priđu tom
limitu, banke moraju da se dokapitalizuju),
kao i zbog sezonskih prihoda od izvoza.
Pitanje je koliko će mera Narodne banke
Srbije da se 10 odsto obavezne devizne
rezerve konvertuje u dinare uticati na
veću ponudu deviza na Međubankraskom
deviznom tržištu, jer banke za ovu namenu
mogu povući sredstva iz repo operacija na
primer umesto prodaje deviza, što bi ih
Ekonomija i društvo 29
Goran Nikolić,
Privredne komore Srbije
izložilo deviznom riziku.
Stabilnost dinara nije neočekivana, iako su
mnogi „izvori” evra za ovu godinu presušili,
od privatizacije do dolaska novih stranih
investicija. Da bi se stabilnost održala važan
je ishod izbora. Trenutno stanje sa dinarom
je realno, posle velike napetosti kada je
domaća valuta naglo padala, očekivano
je bilo da kad se strasti smire dođe do
vraćanja na stari nivo. Priliv kapitala i
strane investicije nisu u potpunosti stali,
tako da u tom smislu kurs ima osnova
da bude na ovom nivou. Narodna banke
Srbije je restriktivnim merama pokušala i
uspela da stabilizuje stanje, jer su politička
iščekivanja podigla kurs. Posle izbora se
može desiti da kurs naglo skoči u slučaju
da pobedi antievropska opcija, ali bi u tom
slučaju Narodna banka Srbije intervenisala
i u srednjem roku ne može doći do
drastičnih pomeranja kursa. U suprotnom,
nema razloga da dinar slabi, jer ako u ovim
uslovima opstaje, sigurno će i tada, jer će
doći do još većeg priliva kapitala. U svakom
slučaju, za sada srpska valuta deluje
vrlo stabilno. Moguće je i pooštravanje
monetarne politike, ukoliko stopa inflacije
nastavi da raste dosadašnjim tempom
(bazna inflacija trenutno iznosi 7 odsto
na godišnjem nivou). To bi značilo skuplje
kredite u dinarima i manju mogućnost
pristupa takvim kreditima. I da nije bilo
političkih problema stanje platnog bilansa
i naše ekonomije bi svakako bilo težak
problem. Međutim ne nerešiv, jer bi prilivi
ino-kapitala ipak bili dovoljni za održivost
platnog bilansa.
 30 Reflektor
Restituciona lutrija
Jedan od najvećih sistemskih problema našeg tržišta nekretnina, jeste cena zakupa gradskog
građevinskog zemljišta, koja je trenutno, barem u Beogradu, mnogostruko potcenjena
Piše: Nebojša Nešovanović, Sarukovodilac odeljenja procena King Sturge
T
ema nekretnina i tržišta nekretnina postaje sve aktuelnija
u Srbiji, što zbog stalnog rasta cena nekretnina što
zbog profita koji preduzimači ostvaruju, ili se barem čini
da ostvaruju. Jedna od najvažnijih tema koja će imati
dalekosežne posledice na tržište nekretnina i izgled naših gradova (a
time i na sve ostalo) jeste zakon o denacionalizaciji i građevinskom
zemljištu.
Komentari na predlog tog zakona, koji je prezentovan u maju 2007.
godine, retki su i uglavnom se tiču restitucije i obeštećenja starih
vlasnika. Gledano sa šireg društvenog značaja to je sekundarna
tema ovog zakona. Primarna tema je, ipak, privatizacija gradskog
građevinskog zemljišta.
Ukratko, nacrt zakona predlaže naturalnu restituciju gde god je to
moguće.
Oduzeto gradsko građevinsko zemljište trebalo bi da bude vraćeno
starim vlasnicima, osim u slučajevima kad je izgrađeno ili je planirano
za izgradnju objekata javne namene (putevi, parkovi i sl.), kad je u
funkciji „otvorenog bloka“ (gde objekat nema zemljište za redovnu
upotrebu), te kad je i pre nacionalizacije bilo u javnoj svojini.
Takođe, zemljište ne bi trebalo da bude vraćeno ukoliko se stari
vlasnici ne prijave za restituciju
Mina u predlogu
Prema predlogu zakona, najveći deo zemljišta bi mogao da
bude vraćen pređašnjim vlasnicima. Vlasnici objekata na
denacionalizovanom zemljištu zadržali bi pravo svojine nad
objektima i ostali zakupci zemljišta. Zvuči pošteno i logično, samo
što krije jednu „minu“. Ta „mina“ može da osakati srpsko tržište
nekretnina na duži rok, „restaurira“ jadan izgled naših gradova i
zatrpa sudove tužbama. Rečju, da zadrži sadašnje stanje i dodatno
doprinese haosu u pravosuđu.
Vlasnici objekata bi učestvovali na
svojevrsnoj „lutriji“ gde bi dobitnici
bili svi koji dobiju zemljište u
svojinu, ili susvojinu, a gubitnici oni
koji dobiju pravo zakupa
Nedoslednost, a i nepravda koja pada u oči posle detaljnog čitanja
predloga zakona, jeste da bi vlasnici objekata, ili delova objekata,
dobili zemljište u svojinu, ili susvojinu, ukoliko se za restituciju
zemljišta na kojem je objekat izgrađen niko ne bi javio. Ukoliko
zemljište na kojem je izgrađen objekat ima starog vlasnika koji se
prijavio za restituciju, vlasnici (delova) objekata bi ostali zakupci
zemljišta, dok bi stari vlasnik postao „novi – stari“ vlasnik zemljišta.
Svi vlasnici objekata, dakle, učestvovali bi na svojevrsnoj „lutriji“,
gde su dobitnici svi koji dobiju zemljište u svojinu, ili susvojinu, a
gubitnici oni koji dobiju pravo zakupa na zemljištu. Sreća će biti
BR. 415 | 5. MAJ 2008 |
zaista nasumična i zavisiće od toga da li je pređašnji vlasnik imao
naslednika, da li je firma koja je gradila objekat pošteno (po tržišnim
cenama) otkupila zemljište ili je zemljište oduzeto. To je ono na šta
većina sadašnjih vlasnika objekata nije imala nikakav uticaj ili što nije
mogla da zna.
Upućeni će reći da bi „dobitnici“ dobili ipak samo simboličnu
„nagradu“, a da „gubitnici“ nisu gubitnici, jer će nastaviti da plaćaju
to što su i dosad simbolično plaćali, s tim što će krajnji primalac biti
različit.
I tu se vidi jedan od najvećih sistemskih problema našeg tržišta
nekretnina, zbog koga se „novi - stari“ vlasnici zemljišta već
spremaju za sud. Radi ce o ceni zakupa gradskog građevinskog
zemljišta, koja je trenutno, barem u Beogradu, mnogostruko
potcenjena.
„Novi – stari“ vlasnici zemljišta bi, prema predlogu zakona, primali
zakupninu za izgrađeno gradsko građevinsko zemljište koju bi,
kao i dosad, određivale lokalne samouprave. Objašnjenje je da će
zakupnine biti tržišne pošto će lokalne samouprave biti i vlasnici i
zakupci zemljišta u isto vreme, te neće imati sukob interesa, a da bi
u suprotnom, u međusobnom dogovoru vlasnika zemljišta i vlasnika
objekta svaki „slučaj“ završio na sudu. Ovo objašnjenje je samo do
pola tačno. Bolje rečeno, samo je od pola tačno. To što je tačno
jeste da bi u slučaju direktnog dogovora vlasnika zemljišta i vlasnika
objekta skoro uvek pravdu morao da „deli“ sud.
Ali, prvom delu objašnjenja niko ne veruje. Lokalne samouprave se
ipak biraju na izborima i zakupnine određuju po „meri” prosečnog
potrošača, koji su, istovremeno, i njihovi glasači. Razmislio bih za
koga da glasam na sledećim izborima ukoliko bi mi se trenutni zakup
zemljišta za stan u kome živim, koji je oko 120 dinara mesečno,
zamenio tržišnim, koji bi, prema mojoj proceni, bio oko 100 evra
mesečno.
Pat pozicija
Ideja ovakve privatizacije gradskog građevinskog zemljišta je da se
zaštite sadašnji vlasnici objekata, dakle birači onih koji će zakon i
usvojiti, a da se sa druge strane vlasnici obeštete pred celim svetom
na, kako se tvrdi, najpošteniji način - naturalno.
Zbog toga oni i presavijaju tabak. Vlast je naizgled u bezizlaznoj
poziciji. Sa jedne strane će morati da se izbori sa tužbama prevarenih
„novih – starih“ vlasnika, što je ipak lakše nego da se izbori sa
ogromnim brojem vlasnika objekata koji bi bes pokazali (u najboljem
slučaju) slanjem u političku penziju. Za utehu je da bi se cene
zakupa zemljišta pod pritiskom „novih – starih“ vlasnika povećavale
postepeno, taman onoliko koliko je prosečan potrošač spreman
da plati, i za nekih 10 do 20 godina možda bi se dostigle vrednosti
za koje danas mnogi smatraju da bi trebalo da budu tržišne. Tada
bi gorepomenuti „dobitnici“ postali stvarni dobitnici, a „gubitnici“
stvarni gubitnici, jer bi morali da plaćaju značajne zakupnine.
To što je trenutno najveći problem tržišta nekretnina, nerealne
zakupnine za zemljište, bio bi postepeno rešavan u dužem
vremenskom periodu. Opravdano pitanje je zašto je to najveći
problem srpskog tržišta nekretnina?
 | 5. MAJ 2008 | BR. 415
foto: Dragan Milošević
Netržišne cene zakupa „sele“ srazmeran deo vrednosti prava svojine
nad zemljištem u vrednost prava korišćenja, odnosno zakupa
nad zemljištem. Tako kod nas vlasnici zemljišta, (danas država a
sutra „novi – stari“ vlasnici), primaju samo simbolične zakupnine
dok je sva vrednost kod korisnika odnosno zakupaca zemljišta. I
predložena privatizacija gradskog građevinskog zemljišta tu ništa
ne bi promenila. Barem ne brzo. Novi vlasnici zemljišta bi primali
simbolične zakupnine za zemljište, a država bi, u skladu sa tim,
mogla da im naplati porez na imovinu koji bi, takođe, bio simboličan.
Nosioci prava korišćenja porez plaćaju samo za deo zemljišta koji je
izgrađen.
Zato danas postoje socijalni slučajevi koji žive na prestižnim
placevima vrednim milione evra. Svoje nekretnine ne žele da prodaju
iz samo njima znanih razloga (koji su u krajnjem slučaju i nebitni),
a država može da im naplati porez samo za njihovu „straćaru“ čija
je vrednost simbolična (sva je vrednost u pravu korišćenja nad
zemljištem). Porez na pravo korišćenja koje im dozvoljava objekat od
više hiljada kvadrata se ne naplaćuje.
I zbog toga Beograd izgleda kako izgleda. Centralni delovi grada
su ruinirani i takvi će ostati sve dok se ne uvede dobra poreska
politika. A to će predloženi zakon o restituciji i građevinskom
zemljištu praktično odložiti na dugi rok. Beograd će se graditi
na Altini, Ledinama, Miljakovcu 3, dok će nove zgrade u starim
delovima grada biti izuzetak i cene će im dostizati astronomske
visine.
Reflektor 31
Sa druge strane, postoji elegantno rešenje kojim bi se izbegao
ovakav scenario i koje bi moglo da „vruć krompir“ pretvori u
ogromnu političku dobit. Treba izbeći zamku razdvajanja prava
svojine nad objektima koji su već izgrađeni i zemljištem ispod
njih. Iz naturalne restitucije treba da budu izuzeta sva izgrađena
građevinska zemljišta. U privatizaciji gradskog građevinskog
zemljišta sva izgrađena zemljišta treba da pređu u vlasništvo
vlasnika objekata koji su na njima izgrađeni. Prethodni vlasnici
treba da budu obeštećeni na isti način kako je to predviđeno za
druge slučajeve gde naturalna restitucija nije moguća, pa makar
to značilo „probijanje“ zacrtane gornje granice za restituciju od
četiri milijarde evra. Pozitivni povratni efekti bili bi višestruki, što bi
nadoknadilo eventualna prekoračenja zacrtanog limita.
Ovakvim izmenama nadležni bi bili u stanju da odmah uvedu
odgovarajuće poreze na imovinu sa dovođenjem osnovice za porez
na tržišnu vrednost. To ne bi samo povećalo prihode od poreza na
imovinu već bi primoralo vlasnike „straćara“ u centru grada da ih
prodaju, što bi otvorilo na hiljade novih gradilišta u starim delovima
grada. Uticaj na cene nekretnina, izgled gradova i našu građevinsku
Razmislio bih za koga da glasam na
sledećim izborima ukoliko bi mi se
trenutni zakup zemljišta za stan u
kome živim, koji je oko 120 dinara
mesečno, zamenio tržišnim, koji bi,
po mojoj proceni, bio oko 100 evra
mesečno
industriju su za detaljnu analizu, ali bi sigurno bili pozitivni i
dalekosežni. Izbegle bi se i bilo kakve tužbe, stari vlasnici bili bi
pošteno obeštećeni u novcu, što je bolje od naturalne restitucije gde
vrednost imovine određuju lokalne samouprave, a ne tržište. Lokalne
samouprave bi određivale cene zakupa samo za zemljište koja imaju
u vlasništvu što bi ih navelo da se zaista ponašaju tržišno. Beograd
se ne bi razvijao u predgrađu Surčina, Batajnice i Lešća, izbegli
bi se problemi sa infrastrukturom koja sada treba da se „razvlači“
na ogromno područje. Na kraju, ali ne najmanje bitno, ne bi bilo
dobitnika i gubitnika na „lutriji“ – „lutrije“ ne bi ni bilo i svi bi postali
dobitnici. Ako ništa drugo, ovo poslednje bi trebalo da stimuliše
donosioce zakona da udovolje svojim glasačima.
32 Tema broja BR. 415 | 5. MAJ 2008 |

foto: Beta
 | 5. MAJ 2008 | BR. 415 Tema broja 33

Ekonomija u izbornim obećanjima političkih partija

Iznenađenje
u pripremi
U prvih mesec dana izbornom kampanjom dominirala su simbolička i neekonomska pitanja: odbrana integriteta zemlje ili
ulazak u Evropsku Uniju. Ekonomska i socijalna pitanja probila su se u prvi plan tek početkom aprila. Budući da bi naredna
vlada mogla da bude otvoreno antievropska, ona bi kao kompenzaciju mogla da pokaže veću ekonomsku agresivnost od
prethodnih vlada.

Dušan Pavlović

K
ako se i očekivalo, u prvih dobija nakon analize ekonomske ponu-
mesec dana kampanje za de je da se od države se najviše zahteva
Milutin Mrkonjić:
majske izbore dominirala su da kreditira različite industrijske grane „Koalicija SPS-PUPS-
simbolička pitanja. Stranke su i pomaže različitim socijalnim slojevi- JS nikada neće prodati
se pozicionirale između dva ekstrema: ma. Jedan deo programa odnosi se i na
teritorijalni integritet nasuprot ulazak u uklanjanje prepreka za biznis, uglavnom Rudarsko-topioničarski
Evropsku uniju. Ali kako se već naslući- putem spuštanja poreskih stopa. basen Bor, jer
valo, ta dva pitanja ubrzo su se neutra- rudarstvo i energetika
lisala činjenicom da su sve stranke (izu- Fiskalna politika
zev LDP-a) počele da se predstavljaju Ekonomska ponuda je, čini se, pod veli- predstavljaju najveću
kao podjednako evropske i podjednako kim uticajem socijalnih pitanja. To znači izvoznu šansu Srbije“
državotvorne. Time se efekat uzajamnih da će jedna od najvažnijih tema oko koje
optužbi poništio će se moći voditi neka rasprava biti fi-
U prvi plan izašla su ekonomska i soci- skalna politika, odnosno politika javne raste i u 2008. godini.
jalna pitanja. Već je moguće uočiti neke potrošnje. Srbija već duže vreme ne uspeva da
razlike, pogotovo kad se radi o socijal- Tokom 2007. godine vlada je uspela da značajno snizi javnu potrošnju. Iz nje
noj politici. Polovinom aprila DS, LDP i fiskalnu politiku dovede pod kontrolu. slede dva važna rizika, kojima se, čini
DSS su i formalno predstavili svoje eko- Suficit u budžetu je iznosio 0,4 odsto se, stranke u kampanji ne bave. Prvo,
nomske programe – “Dvanaest mera za BDP-a najviše zbog jednokratnog prili- visoka javna potrošnja predstavlja ne-
prvih dvadeset meseci nove Vlade Srbi- va koji je došao od prodaje Mobtela još prekidan rizik po inflaciju. Drugo, viso-
je”, “Ekonomija bez granica” i “Program 2006. godine. Vlada, doduše, stanje ra- ka javna potrošnja predstavlja indikator
za razvoj Srbije”. SRS i SPS za sada još čuna metodologijom iz 1986. godine koja po kome se može zaključiti kako većina
delove svojih programa (ako oni uopšte dozvoljava štimovanje pozicija. Prema stranaka i dalje ima nameru da nastavi
postoje) plasiraju u javnost putem na- računici NBS, budžet je sve vreme u de- sa politikom rasta generisanog tražnjom,
a ne politikom otvaranja novih radnih
mesta.
Fiskalni indikatori 2005-2008.
LDP je najavila radikalno smanjivanje
2005. 2006. 2007. 2008. javne potrošnje na 33 odsto BDP-a (to je
Javna potrošnja (% od BDP) 40,61 38,19 40,02 42,00
nivo koji danas imaju SAD koje su po-
Budžetski deficit (% od BDP) 0,73 1,65 0,4 -1,00
znate po tome što malo troši na javna
Inflacija (porast u %; početak-kraj godine) 17,6 6,6 10,1 7,5 dobra i javne poslove). DSS je najavio da
Bazna inflacija (porast u %; početak-kraj godine) -- 5,9 5,4 4-8 će do kraja mandata naredne vlada jav-
Izvor: Economist Intelligence Unit. Podaci za 2008. godinu predstavljaju procenu. Kod bazne inflacije, prognoza je NBS. na potrošnja pasti na 40 odsto od BDP-a
(iako je već 2007. godine bila 40 odsto).
Kod ostalih stranaka o potrošnji direk-
stupa stranačkih vođa u medijima. Ako ficitu. Takvo stanje budžeta, međutim, tno nije bilo reči. Nasuprot tome, postoji
se izuzme LDP, kod svih stranaka prime- moći će da se održi u 2008. godini jedino veliki broj posrednih indikatora po koji-
ćuje se tendencija veće uloga države u ukoliko dođe do još jedne ili dve velike ma se može zaključiti da će visoka javna
privrednoj aktivnosti – naredna vlada bi prodaje, na primer, NIS-a ili RTB Bor. potrošnja ostati norma i nakon 11. maja.
trebalo da bude motor razvoja privrede Bez obzira na to, ponuda stranaka suge- Država ima neprekidnu tendenciju da
u periodu 2008-2012. Opšta slika koja se riše da bi potrošnja trebalo da nastavi da podstiče potrošnju, jer tako omogućuje
 34 Tema broja
Šta nude političke
stranke
Olivera Bojić
SRS
Prioritet izvozu
Osnovni cilj ekonomske politike SRS-
a je smanjenje nezaposlenosti uz po-
stizanje održivog privrednog rasta i
poboljšanje standarda stanovništva.
Da bi se to postiglo njihov program po-
drazumeva mere za održavanje makro-
ekonomske stabilnosti, niske inflacije
i smanjenje finansijskog rizika Srbije,
napominje Tabaković.
“Moramo stvoriti ekonomski jaku državu sposobnu da
reguliše društvene odnose, gde će se poštovati norme
društvene zaštite: penzije, plate i pravo na rad. Državu u
kojoj će zaposlenost biti tretirana kao osnova stabilnosti
privrede, jer plate zaposlenih nisu trošak nego tražnja”,
kazala je Jorgovanka Tabaković.
Za SRS poljoprivreda je strateški sektor, koja predstav-
lja jednu od osnovnih poluga privrednog razvoja i rasta.
Primarna proizvodnja i proizvodnja hrane je bila i ostala
najvažnija šansa za brži prosperitet Srbije, pogotovo uzi-
majući u obzir i razvoj „pratećih“ sektora - proizvodnja
raznovrsne ambalaže, sektor trgovine, transporta, nave-
la je Tabaković. Radikali u svom programu, pored poljo-
privrede, navode još tri strateška sektora: sektor malih i
srednjih preduzeća, građevinarstvo i turizam.
“SRS će sprovoditi industrijsku politiku koja podrazume-
va državnu intervenciju u korist strateških sektora koji
se smatraju najznačajnijim za nacionalni privredni razvoj
i rešenje problema nezaposlenosti”, ističe Tabaković kao
jednu od prednosti svog programa.
Nasuprot uništavanju domaće proizvodnje uz liberaliza-
ciju uvoza, potrebno je, po njenim rečima, promovisati
izvozne sektore i to, pre svega, radno intenzivne i stvoriti
uslove da ti sektori postanu međunarodno konkurentni.
“Srpska ekonomija je u velikoj meri zavisna od EU što
značajno sužava manevarski prostor Vladi da samostal-
no reaguje ne samo ekonomski nego i politički. Upravo
to govori u prilog strateškog opredeljenja SRS da Srbija
mora imati dva izlaza, da treba podsticati priliv kapitala i
iz Rusije, Istočne Evrope, Azije, Afrike, Južne Amerike i
zemalja iz regiona”, smatra Tabaković.
SRS se zalaže za ukidanje paradržavnih organa, agencija i
institucija koji preuzimaju nadležnosti ministarstava, ali i
bankarskog sistema, što podrazumeva ukidanje korupci-
je i zloupotrebe javnih fondova, rekla je Tabaković.
Radikali se zalažu i za ukidanje PDV-a na najneophodni-
jim stvarima za bebe i njihovo ekonomsko pravilo glasi:
prvo proizvodnja, plate pa porez. U programu SRS-a na-
glašena je i potreba stranih direktnih investicija, ali kako
se napominje u postojeća preduzeća realnog sektora a ne
samo u akcije i investicije u trgovinske lance.
Istovremeno program predviđa ukidanje obavezne devi-
zne rezerve kod Centralne banke, ali taj iznos od 45 odsto
BR. 415 | 5. MAJ 2008 |
Dragan Đilas: „Saobraćajne gužve u
Beogradu biće smanjene proširenjem
ulica i izgradnjom mostova i metroa”
privredni rast. Recimo, tražnja stanovništva je u februaru
2008. godine bila realno veća za 12,2 odsto u odnosu na fe-
bruar 2007. godine. Osnovni faktor rasta tražnje jeste pove-
ćanje fonda zarada koji je u februaru porastao za 11 milijardi
dinara. Tek nakon toga dolazi neto štednja stanovništva sa
6,2 milijardi dinara.
Budući da niko eksplicitno ne kaže kako će država trošiti na
administraciju i zaposlene u javnim službama, moguće je da
će ti izdaci najviše zavisiti od procene da li će se i posle 2008.
godine opet ubrzo ići na izbore. Ako to bude procena, plate
zaposlenih u javnom sektoru će nastaviti da rastu. Ako se
proceni da izbora ne bi trebalo da bude nekoliko narednih go-
dina, moguć je pokušaj nešto restriktivnije politike potrošnje
u javnom sektoru, barem na početku mandata.
Za sada sve stranke direktno ili indirektno najavljuju pomoć
ugroženim slojevima stanovništva, što će morati da ima re-
perkusije na budžet. Recimo, DS nudi naknadu trudnicama
u iznosu od 100 odsto zarade (DSS nudi snižavanje PDV na
proizvode za decu i trudnice) i punu platu za vreme trud-
ničkog bolovanja, 50.000 dinara godišnje za nekomercijalni
razvoj poljoprivrednih gazdinstava, pomaganje nerazvijenim
opštinama da kroz program javnih radova uposle 50.000 ljudi
godišnje, stipendije za mlade talente i studijska putovanja,
100 evra državne subvencije za štednju koja bi se iskoristila
za kupovinu prvog stana.
Najviše planova na socijalnom planu, međutim, ima SPS
koji predviđa opšte besplatno lečenje, ukidanje školarina na
državnim fakultetima i ograničenje visine školarine na pri-
vatnim fakultetima, obavezne kolektivne ugovore o radu i
penzije u iznosu od 70 odsto od prosečne plate. To će pred-
stavljati veliki pritisak na javnu potrošnju, jer će sve povla-
stice morati da se finansiraju iz budžeta. Budući da je sasvim
moguće da će SPS biti u narednoj vladi ko god je bude vodio,
ove ciljeve SPS bi trebalo uzeti ozbiljno u predviđanjima pri-
vrednih kretanja u periodu 2008-2012.
Monetarna politika
Karakter fiskalne politike ima reperkusije po monetarnu poli-
tiku o kojoj su se stranke do sada malo izjašnjavale. Narodna
banka Srbije je od kraja 2007. godine potpuno preusmerila
svoje aktivnosti na obuzdavanje inflacije. S obzirom na vi-
soku javnu potrošnju, to je bio težak zadatak. Kako je bilo
izvesno da će druga Vlada Vojislava Koštunice pasti, inflacija
je počela da se ubrzava. U martu je na mesečnom nivou izno-
sila 1,2%, a 11,8% na međugodišnjem nivou, dok je rast cena
poljoprivrednih proizvoda u istom periodu iznosio čak 35,5%.
(Istina, inflacija nije posledica samo visoke javne potrošnje,
već i visokog političkog rizika o kome će biti više reči kasni-
je.) Najvažnije sredstvo kome će NBS u budućnosti pribega-
vati jesu repo operacije i referentna kamatna stopa koja je
nedavno podignuta na 15,25 odsto.
Može li NBS u promenjenim političkim okolnostima da na-
stavi sa takvom politikom? DSS eksplicitno kaže da podržava
restriktivnu monetarnu politiku. Ostale stranke se ne izjaš-
njavaju direktno. Ako ćutanje znači odobravanje, čini se da
najveći broj stranaka nema ništa protiv monetarne politike i
 | 5. MAJ 2008 | BR. 415 Tema broja 35

Stopa nezaposlenosti u zemljama u regionu (u %) Mlađan Dinkić: “Dva

2005. 2006.
Srbija 20,8 20,9
Hrvatska 18,01 16,93
Makedonija 37,72 35,00
Mađarska 7,21 7,50
Bugarska 11,46 9,61
Izvor: Za Srbiju Republički zavod za statistiku; za ostale zemlje
Economist Inteligence Unit. Kolona za 2008. godinu je procena EIU.
vi svaka naredna vlada jeste smanjenje
politike kursa. Čini se da upadljivo odsu-
stvo naznaka o tome kako će se strankenezaposlenosti. Prema podacima Zavo-
da za statistiku, stopa nezaposlenosti je
odnositi prema monetarnoj politici može
u 2007. godini opala u odnosu na 2006.
da potvrdi tezu po kojoj će fiskalna po-
godinu i sada iznosi 18,9 odsto. To je, me-
litika ostati ekspanzivna, ali verovatno i
đutim, još veoma visoka nezaposlenost.
to da bi guverner Jelašić mogao da osta-
ne na svom radnom mestu uprkos tome Srbija, posle Makedonije, ima najvišu
što neprekidno u javnosti kritikuje fi-stopu nezaposlenosti među susedima.
skalnu politiku. Problem rešenja nezaposlenosti može da
se načelno reši na dva načina. Jedan je
Zaposlenost pomaganjem države privredi; drugi je
U socijalnom smislu, najveći problem otklanjanjem prepreka za biznis. Iako je
kojim će svakako morati da se pozaba- ovaj drugi način efikasniji, čini se da se
najveći broj stranaka u kampanji ipak od-
lučio za prvi. Koalicija DS-G17 Plus tako
Tomislav Nikolić: nudi 3.000 kredita za startup preduzeća
„SRS će zaposliti (uz godišnju kamatu od 1 odsto), osniva-
nje Fonda za ravnomeran regionalni ra-
radnike, obezbediti zvoj, sufinansiranje u iznosu od polovine
Vranjancima da, kao ulaganja za sve koji u proizvodnju uvedu
nekad, proizvode evropske standarde za hranu. SRS sma-
tra da je neophodno oformiti državnu
najelegantnije cipele, Razvoju banku koja bi se bavila ulaga-
da Simpo i Fabrika njem u privredu. Za sada se može zaklju-
vode Heba neometano čiti da bi ta Banka najverovatnije najviše
ulagala u poljoprivrednu i prehrambenu
rade“ industriju, a ne u usluge. DSS nudi po-
dršku novoosnovanim malim i srednjim
2007. 2008. velika evropska
18,1 17,4 proizvođača
15,2 15,9 automobila podići će
35,00 35,00
7,30 7,30 fabrike automobila u
7,75 7,60 Kragujevcu, a onda će
i Elektronska industrija
Niš da živne jer će
ugrađivati delove u te
automobile“
preduzećima (čiji bi osnivački ulog bio
svega 100 evra) kroz ukidanje poreza na
dobit u prve tri godine i osnivanje garan-
cijskog fonda za žene preduzetnice. DSS
takođe predviđa kredite i bespovratna
sredstva u vidu višeg agrarnog budžeta
za 50 odsto i podsticanje za investitore
koji zaposle više od 100 ljudi.
Neke stranke predviđaju i kapitalna
ulaganja, ali se ona svode uglavnom na
završavanje započetog. DS-G17 Plus na-
javljuju završetak koridora 10 i izgradnju
puteva Beograd-Užice, dok DSS, pored
završetka puta Horgoš-Požega, najav-
ljuje dalja ulaganja u telekomunikacije.
Odsustvo vizije kapitalnih ulaganja u
periodu 2008-2012. ukazuje na to da će
u narednoj vladi biti neizvesna sudbina
čuvenog NIP-a koji je svojevremeno,
između ostalog, najavljivan upravo kao
rešenje za infrastrukturne projekte u Sr-
biji.
Drugi način da se reši problem otvaranja
 36 Tema broja
obavezno usmeriti preko banaka u podsticanje izvoza,
pripremu izvoza i u poljoprivredu, kao strateški odabra-
nu granu stabilnog privrednog razvoja.
“SRS se zalaže za osnivanje dve domaće razvojne banke
koje bi se bavile kreditiranjem poljoprivrede i izvozno
orjentisanih grana koje su osnovni preduslov stabilnog i
održivog razvoja zemlje”, navodi Tabaković.
“Cilj nam je da ukupna opterećenja koja su vezana za
plate smanjimo na duži rok i da budu između 35 i 40 od-
sto. Smanjivanje osnovice za godišnji porez na dohodak
građana uz poreska oslobađanja za štednju i investiranje
(hartije od vrednosti, nekretnine, štednju na računima),
moglo bi da utiče na promene u ponašanju sve jednog
malobrojnog dela stanovništva koji dobro zarađuje”, isti-
če Tabaković.
DS
Stan za svakog
Jedna od ključnih stavki ekonomskog
programa koalicije Za evropsku Srbi-
ju je kupovina prvog stana uz pomoć
namenske štednje. Naime, država će
dodavati po 100 evra za svakog ko na-
menski štedi za kupovinu stana i biće
ukinuti svi porezi kod te štednje, na-
glasio je ministar finansija u odlazećoj
Vladi Mirko Cvetković.
Ekonomski program DS-a i koalicije Za evropsku Srbiju
(DS-17-SPO- LSV-SDP) ima za cilj visok rast bruto doma-
ćeg proizvoda i to realno za šest do osam odsto uz vi-
sok rast standarda građana i održavanje niske inflacije na
nivou između četiri i pet odsto, precizirao je Cvetković.
Konkretnije, to znači rast zarada, zaposlenosti, penzija
i socijalnih davanja ugroženim slojevima, rast kvaliteta
državnih usluga, zdravstva, sudstva, školstva, saobraćaja
i bezbednosti građana, a to su ujedno i osnovni ciljevi u
zemljama Evropske unije, naveo je Cvetković. Za ostva-
renje ovih ciljeva, ministar je kao najvažnije mere izdvo-
jio strane investicije, osnaživanje institucija, izgradnju
auto-puteva, smanjivanje poreza na plate na samo 10
odsto, smanjivanje carine na automobile, kredite za po-
ljoprivrednike i početnike u poslu, kupovinu prvog stana
uz pomoć namenske štednje.
“Dovešćemo ogromne investicije u Srbiju, više od pet
milijardi evra. Strani investitori su vrlo zainteresovani za
investiranje u Srbiju ukoliko se put ka EU nastavi. Tako-
đe, domaći investitori će imati sve uslove za dalje i još
veće ulaganje u našu privredu. Konačno, sama država će
investirati u ogromne infrastrukturne projekte iz budžet-
skih i privatizacionih sredstava”, istakao je Cvetković. U
ekonomskom programu te koalicije navodi se da će sud-
stvo i pravni sistem biti jači uz rast njihovih budžeta i
političke nezavisnosti. Napominje se da će javne službe,
pre svega, zdravstvo i školstvo dobiti veća sredstva za
modernije i kvalitetnije bolnice i škole i veće plate za
osoblje. “Kaznićemo one koji se bave korupcijom. Done-
ćemo anti-korupcijski zakon koji predviđa da svi funkci-
oneri javno deklarišu svoju imovinu na početku i kraju
mandata. Propisaće se kazne od godinu do 10 godina za-
tvora i isključenje iz politike”, kaže Cvetković.
BR. 415 | 5. MAJ 2008 |
foto: Branislav Ješić
Izbor
Srđan Bogosavljević, direktor marketinške agencije
Strategic Marketing smatra da građani uopšte ne
čitaju programe političkih stranaka, pa samim time
ni ekonomske programe. Međutim, kako pojašnjava
Bogosavljević, to nije specifično samo za Srbiju već
i za mnoge zemlje u svetu. Za građane su najvažniji
ekonomski problemi, ali s obzirom na našu koalicionu
političku scenu, jednostavno ne mogu da ocene koja
će to stranka doneti bolji standard Srbiji, smatra
Bogosavljević.
“Sve stranke obećavaju bolji ekonomski položaj Srbije,
pitanje je kome verovati? Osim SPS-a, nemamo
stranke koje su bile same na vlasti, da bi građani znali
koja stranka nije ispunila data obećanja. Na narednim
izborima, građani biraju između dva puta, emotivnog i
racionalnog, napominje Bogosavljević.
“Ako građani budu razmišljali o ekonomskom položaju
Srbije i opredele se za pridruživanje EU, glasaće za
evropsku opciju. Ako se budu vodili romantičnom
predstavom “da ne izgubimo svoj identitet” glasaće za
stranke koje se ne zalažu za bolju ekonomsku situaciju u
Srbiji”, ocenjuje Bogosavljević.
Veliki broj građana uopšte nije svestan koliko je bitna
saradnja sa svetom, za šta Bogosavljević pripisuje
odgovornost određenim srpskim medijima.
“Uticajni mediji stalno prenose poruke određenih
političara koji tvrde da će biti ekonomske saradnje sa
EU i ako Srbija ne potpiše Sporazum o stabilizaciji i
pridruživanju”, navodi Bogosavljević.
novih radnih mesta jeste uklanjanje prepreka za biznis. Čini
se da su za Srbiju takve vrste prepreka najveći problem za
privredni razvoj. Prema istraživanju Svetske banke „Doing
Business”, koje sprovodi jednom godišnje, prepreke za biznis
su se u Srbiji pooštrile tokom 2007. godine. Nakon agresiv-
nijeg pristupa uklanjanju prepreka tokom prve dve godine
prve vlade Vojislava Koštunice, opšti položaj Srbije se po-
goršao u 2006. i 2007. godini. Administrativne prepreke za
biznis su značajne u oblastima dobijanja dozvola (149 mesto),
registrovanja privatne svojine (115 mesto), zatvaranja posla
(103 mesto). Pozicije su veoma indikativne i pokazuju gde se
nalaze uska grla koja treba razbiti. Poslovanje izgleda ide re-
lativno lako ako uspete da ga započnete, ali očigledno njega
nije tako lako započeti.
Stranke se prosto utrkuju u tome koja će biti veći liberal kada
 | 5. MAJ 2008 | BR. 415 Tema broja 37

Lakoća… Vojislav Koštunica:

2005. 2006. 2007. 2008. Promena 2008-
2007. „Slomićemo do
Poslovanja (opšta ocena) 95 68 84 86 -2 kraja kičmu mafiji,
Pokretanja posla
Dobijanja dozvola
43
158
60
157
84
148
90
149
-6
-1
lopovluku i kriminalu”
Zapošljavanja radnika 43 73 109 110 -1
Registrovanja svojine 104 110 110 115 -5
Dobijanja kredita 96 33 21 13 +8 rijera, uvođenje konkurencije u penzioni
Zaštite investitora 58 60 62 64 -2 sistem, reformu javnog sektora (poseb-
Plaćanja poreza 65 64 117 121 -4 no javnog preduzeća), liberalizaciju ka-
Međunarodnog trgovanja 142 51 54 58 -4 pitalnih transakcija sa inostranstvom i
Primene ugovora 74 76 99 100 -2 fiskalnu decentralizaciju.
Zatvaranja biznisa 100 103 106 103 +3 Tekući račun. Kao i obično, najvažniji
Izvor: Studija Svetske banke Cost of Doing Business, www.doingbusiness.org indikator koji nam dosta govori o stanju
privrede Srbije jeste stanje razmena sa
se dođe do uklanjanja prepreka. DS-G17 plata na ispod 50 odsto. U programu LDP ostalim tržištima. Deficit na spoljnotrgo-
Plus najavljuju ukidanje poreza na ka- nema brojki koji bi ukazivali na to koje vinskom računu se tokom 2007. godine
matu na namensku štednju, smanjenje i za koliko se smanjuju poreske stope, popeo 8,8 milijardi dolara, što predstavlja
poreza na plate sa 12 odsto na 10 odsto, ali je iz tačaka 3-6 Programa jasno da bi rekord i povećanje od 41 odsto u odnosu
spuštanje poreza na promet stanova i ta stranka verovatno bila najradikalnija na prethodnu godinu. Glavni razlog za to
automobila na 1 odsto, upola niža carina je ekspanzivna fiskalna politika i rast po-
na automobile, smanjenje poreza na pro- Mlađan Dinkić: „Sve trošačkih kredita koji indukuju potrošač-
fit za poslodavce koji obezbede posao za ki bum. Deficit koji nastaje kao posledica
nezaposlene. Još je atraktivnija ponuda trudnice će imati tog trenda jednim delom se kompenzuje
DSS, čiji se program zajedno uz LDP, naknadu tokom velikim prilivom stranih ulaganja u pri-
čini se, sastoji najviše od uklanjanja pre- vatizovana preduzeća (koji je zajedno sa
preka. DSS obećava smanjenje poreza
trudnoće u iznosu „greenfield” investicijama u 2007. godini
na doprinose i socijalna davanja sa 63,1 od 100 odsto plate, iznosio 2,1 milijarde dolara). Kao rezultat
odsto na 58 odsto, smanjenje poreza na odnosno najmanje potrošačkog buma deficit na tekućem
korporativnu dobit sa 10 odsto na 8 od- računu narastao je u 2007. godini na 16,5
sto, lakše procedura za povraćaj PDV. U 30 hiljada dinara odsto BDP-a, što je rekordan deficit od
nerazvijenim opštinama, pogotovo na mesečno“ 2001. godine.
jugu Srbije, DSS nudi besplatno korišće- Deficit na tekućem računu nije problem
nje zemljišta na 49 godina i oslobađanje dokle god može da se finansira. Privre-
poreza na dobit na 15 godina. Najradi- u politici uklanjanja prepreka. LDP se da je do sada uspevala da deficit suzbija
kalniji u poreskoj politici je SRS koji se zalaže za manje uplitanje države u pri- visokim prihodima iz privatizacija i vi-
u roku od 5 godina zalaže za spuštanje vredu, veću zaštitu potrošača, ukidanje sokim prilivom doznaka iz inostranstva.
PDV-a na čak 12 odsto, a opterećenja državnog protekcionizma, carinskih ba- Bez obzira na to, visok deficit je indika-
 38 Tema broja
Program koalicije Za evropsku Srbiju predviđa konačnu
izgradnju auto puteva. “Srbija je u prethodnom perio-
du vraćala dugove iz prethodnog perioda katastrofal-
nog upravljanja 90-tih godina. Sada imamo sredstava
i kreditnih mogućnosti da uđemo u velike investicije”,
najavljuje Cvetković. Jedna od glavnih mera je i puna
plata za sve žene na trudničkom bolovanju u iznosu od
100 odsto zarade. Naglašena je i podrška poljoprivredi,
a zamišljena je tako što će kroz agrarni budžet poljo-
privrednici uvoditi nove standarde o trošku države. Ta-
kođe, dobijaće redovne i svake godine veće subvencije,
jer poljoprivreda povećava izvoz i najvažnija je grana u
zapošljavanju i zadržavanju stanovništva na selu, obra-
zložio je Cvetković.
DSS-NS
Olakšice za strane investitore
Koalicija Demokratska stranka Srbije
i Nove Srbije kao najznačajnije mera
predviđene ekonomskim programom
izdvaja donošenje poreskih olakšica za
strane investitore i domaće preduzetni-
ke, dok će nova preduzeća biti potpu-
no oslobođena poreza u prve tri godine
poslovanja. Ključna mera Narodnjačke
koalicije, kada je reč o ravnomernom regionalnom razvo-
ju je privlačenje stranih investicija u nerazvijena područ-
ja Srbije, posebno na jug Srbije. Kao jednu od prednosti
svog ekonomskog programa u odnosu na programe dru-
gih političkih partija u Srbiji, u kabinetu Nenada Popovi-
ća, koordinatora ekonomskog programa DSS-NS, navode
da će svim strateškim investitorima koji budu ulagali u
nerazvijena područja biti ustupljena zemlja na besplatno
korišćenje na 49 godina i biće oslobođeni poreza na dobit
u periodu od 15 godina. Ekonomski program Narodnjačke
koalicije predviđa i osnivanje posebnog garancijskog fon-
da za žene preduzetnice.
U toj koaliciji smatraju da je saobraćajna infrastruktura
generator razvoja Srbije i da je za ekonomski rast ne-
ophodan nastavak izgradnje autoputa Horgoš - Požega
i Koridora 10, ali i intenzivan razvoj rečnog saobraćaja i
infrastrukture na Dunavu. U ekonomskom programu te
koalicije Dunav je definisan kao koridor zapošljavanja čiji
je trenutni potencijal iskorišćen sa svega 10 do 15 odsto i
gde bi se, prema njihovim planovima, za nekoliko nared-
nih godina otvorilo 50.000 novih radnih mesta, kažu u
kabinetu Nenada Popovića.
Ekonomskim programom ta koalicija, kako kažu narod-
njaci, želi da stvori društvo jednakih šansi za sve gra-
đane, naglašavaju predstavnici tih stranaka. Cilj njihove
koalicije je stvaranje snažne države bogatih pojedinaca
koji žive od svog rada i inicijative, kao i dobro plaćenog
srednjeg sloja, koji će predstavljati temelj političke i eko-
nomske stabilnosti u Srbiji. U kabinetu Popovića opisu-
ju slikovito program koalicije DSS - NS kao ekonomsku
piramidu, na čijem se vrhu, kao osnovni cilj, nalazi viši
standard građana i smanjenje siromaštva. Ključna pred-
nost ekonomskog programa koalicije DSS - NS je to što je
realan, ostvarljiv i što daje najveću šansu investitorima,
ali i mladima, tvrde u kabinetu Nenada Popovića.
BR. 415 | 5. MAJ 2008 |
tor koji ukazuje na konkurentnost jedne privrede: privreda
Srbije ima ponudu kvaliteta roba koje nisu atraktivne za
strana tržišta, a na drugoj strani ima veliki apetit za uvozom
roba koje ne može sama da proizvede.
Pomoć države i informacione eksternalije
Ako se bude ispunilo barem nešto od najava političkih stra-
naka po kojima će se podsticati domaća privreda moguće je
da će dalje restrukturisanje preduzeća i dovesti do poboljša-
nja izvoznog kontigenta Srbije. Pomaganje države privredi
nije unikatnost Srbije. To je, čini se, neizbežno u privredama
u razvoju koje tek treba da pronađu komparativnu prednost.
Međutim, treba zapaziti da ni kod jedne stranke pomaganje
privredi nije proizvod strategije kojom bi se rešile informaci-
one eksternalije. Recimo, ne postoji ekonomsko obrazlože-
nje zašto pomagati jednu, a ne neku drugu privrednu granu,
odnosno, koji su to proizvodi kojima bi Srbija mogla da se
istakne na svetskom tržištu. To je logična posledica politike
pomoći po kojoj je bitno stvoriti radna mesta, a ne misliti pri
Čedomir Jovanović: „Zalagaćemo
se za državu u kojoj će građani biti
bogati zato što rade, a ne zato što
su tajkuni ili partijski aparatčici“
tom i šta će se na tim radnim mestima proizvoditi. U tek-
stu “Industrial Policy for 21st Century” iz 2004. godine Deni
Rodrik, ekonomista sa Harvarda, piše da je politika pomoći
privredi opravdana ukoliko prethodno postoji proces kroz
vlada i privatni sektor mogu da reše problem informacio-
nih eksternalija i otkriju u čemu je domaća privreda bolja
od ostalih na svetskom tržištu. Kad se ustanovi koje su to
privredne grane, onda njih treba razvijati, jer to može da do-
prinese većoj konkurentnosti privrede na svetskom tržištu.
Koja je komparativna prednost Srbije? Iz kakve je analize
to proizašlo? I što je najvažnije: postoji li proces kojim je to
uopšte moguće utvrditi? To su pitanja kojima se u izbornoj
kampanji (a ni van nje) nije bavila ni jedna politička stran-
ka.
Politički rizik
Konačno, najveći problem sa kojim će se suočiti naredna vla-
da jeste visoki politički rizik zemlje. Budući da bi mogla da
bude antievropska, otvara se pitanje da li će Vlada uspeti da
uveri strane investitore da izborni rezultati neće biti razlog
da za beg kapitala iz zemlje. Za sada postoji dosta indikatora
koji ukazuju da je beg već počeo. Najvažniji je stanje na Be-
ogradskoj berzi koje verovatno predstavlja najbolji indikator
kako investitori (veliki i mali) procenjuju ekonomske rizike.
Berzanski indeksi su u padu od kraja 2007. godine. Između
3. i 14. marta, što je period kad je Vlada Srbije počela da se
drma i konačno pala, BELEX15 i BELEXline su pali za 23 od-
sto i 14 odsto, respektivno. (Samo 12. marta BELEX15 je pao
za 7,39 odsto, što je najveći pad u jednom danu zabeležen u
istoriji Beogradske berze posle 2001. godine) Učešće stranih
investitora u trgovanju na Beogradskoj berzi je smanjeno u
februaru na 44,89 odsto.
Domaći privrednici nisu ništa manje zabrinuti od stranih fi-
nansijskih ulagača. U Konjukturnom barometru Ekonomskog
 | 5. MAJ 2008 | BR. 415
foto: Beta
Ocena poslovanja u Srbiji u periodu 2004-2008.
2005. 2006. 2007. 2008.
Deficit na tekućem računu (u % od BDP) -8,0 -12,5 -16,5 -14,0
Neto direktne strane investicije (u milijardama dolara) 1,5 4,3 2,1 2,0
Izvor: Economist Intelligence Unit. Podaci za 2008. godinu predstavljaju procenu EIU.
instituta iz marta 2008. godine zabeležen na tekućem računu koji više ne bi imao
je najgori prosečan pokazatelj privredne odakle da se finansira. Teškoće sa finan-
klime od avgusta 2004. godine (od kako siranjem deficita dovelo bi do još većeg
Anketa postoji u tom obliku). Čak 36,6 ustezanja banaka da finansiraju domaće
odsto preduzeća smatra da će u naredna privrednike, što bi dovelo do opadanja
tri meseca porasti opšti nivo rizika u po- privredne aktivnosti gde bi bila neop-
slovanju, 31,8 odsto preduzeća veruje da hodna još veća potrošnja i inflacija da bi
sledi rast cena, a čak 72,7 odsto da sledi stanovništvo steklo privid kako im stan-
povećanje cena inputa. dard ne opada. Taj scenario je poznat iz
Sve su to ozbiljni problemi za narednu 1990-tih godina. Poznat je i njegov kraj.
vladu, jer će nestabilna politika situacija Za sada se čini da, pod pretpostavkom
i politički rizik značajno uticati na nivo najgoreg scenarija (to je scenario u kome
direktnih ulaganja. Ako bi se on osetno Vlada ne bude bila sposobna da suzbi-
smanjio to bi značajno uticalo na deficit je politički rizik), buduća Vlada ima dva
Tema broja 39
Ivica Dačić: “Borićemo
se za prava radnika,
penzionera,
poljoprivrednika
i svih onih koji su
obespravljeni, a za
koje se niko ne bori”
izlaza iz teške situacije. Prvi je odlaga-
nje krize. Ako zbog visokog rizika stra-
ne investicije ne premaše nivo iz 2007.
godine, deficit na tekućem računu moći
će jedno vreme da se finansira iz devi-
znih rezervi. Pored toga, u 2008. očekuje
se prodaja NIS-a i još nekih javnih pre-
duzeća. To bi, kao i 1997. godine, mogle
da obezbede jednokratan značajan pri-
liv stranog kapitala, čime bi se problem
finansiranja deficita odložio do sredine
2009. godine.
Na drugoj stani, nije sasvim isključeno da
naredna Vlada iznenadi sve i u ekonom-
skom pogledu uradi više nego što se od
nje očekuje. Nešto slično se desilo u prve
dve godine prve Vlade Vojislava Koštu-
nice kojoj su svi predviđali da će poni-
štiti sva dostignuća privrednih reformi iz
perioda 2001-2003. Ipak, to ne samo da se
nije desilo, već je ta Vlada – upravo da
bi pokazala kako je sposobna da se bavi
onim za šta su je mnogi optuživali da je
nesposobna – nastavila sa istim kursom
privrednih reformi. Moguće je otuda da
će najgori ekonomski scenario pod na-
rednom vladom biti – kontinuitet.
 40 Tržište i novac BR. 415 | 5. MAJ 2008 |

foto: Arhiva
Telekomunikacije

Uskoro kontrola tržišta

Ratel je najavio da će od juna meseca početi da primenjuje troškovni model na tržištu telekomunikacija u Srbiji. “Da bi se
tržište razvijalo neohodno je da postoji konkurencija. Ako se utvrdi da u nekom sektoru postoji monopolista, potrebno je
prepoznati ga i pratiti njegov rad. Početak primene troškovnog modela ne dopada se ni Telekomu ni SBB-u”, rekao je Jovan
Radunović, predsednik Upravnog odbora Republičke agencije za telekomunikacije

Ana Krajnc

K
ontrola tarifne politike i uvo- što je najvažnije jeste da po ustanovlje- niše, a operatori su dužni po Zakonu da
đenje troškovnog modela nju tarifnog režima i kontrole njegove naprave izmenu. Na osnovu troškovnih
zasnovanog na istorijskim primene za operatore koji imaju mono- modela i tarifnog režima Ratel će spro-
troškovima koje će Ratel po- pol, ako postoji neslaganje sa tarifnim voditi i rebalans cena na telekomunika-
četi da primenjuje od juna ove godine, režimom, Ratel može odmah da interve- cijskom tržištu.
podrazumevaju između ostalog, priku-
pljanje informacija o alokaciji troškova, Fiksna telefonska mreža
kalkulacijama cena koštanja i prodajnih 2005. 2006. 2007.
cena pojedinih proizvoda i usluga. Ono Broj pretplatnika 2.527.300 2.719.400 2.854.550
Penetracija (u %) 33,70 36,30 38,01
Vrednost tržišta Stepen digitalizacije (u %) 83,60 88,60 93,31
Prihod od telefonskih usluga (u mil. EUR) 370 426 414,1
Ukupna vrednost telekomunikacionog Investicije (u mil. EUR) 83,9 62,5 165,9
tržišta Srbije u prošloj godini premašila izvor: Ratel

je 10 milijardi evra, dok je u 2006. godini

imalo vrednost od šest milijardi evra. Mobilne mreže
Prihod od fiksne telefonije pao je sa 2005. 2006. 2007.
426 miliona evra na 414 miliona, ali
Broj pretplatnika 5.510.690 6.643.700 8.452.642
su investicije u toj oblasti značajno
Penetracija (u %) 73,50 88,60 112,73
porasle, sa 62 miliona na 166 miliona
Broj postpejd pretplatnika 705.734 938.036 1.689.193
evra. Prihod od internet usluga
Broj pripejd pretplatnika 4.804.956 5.563.251 6.763.449
porastao je sa 26 miliona na 59 miliona
Broj pretplatnika 3G mreže / / 257.379
evra, ali je zato prihod kablovskih
Prihodi (u mil. EUR) 400 581,5 839,6
distributera pao sa 22 miliona na 20
Investicije (u mil. EUR) 0,445 103,9 210,0
miliona evra. Izvor: Ratel
 | 5. MAJ 2008 | BR. 415 Tržište i novac 41

Takođe u ovoj rubrici

42 Prose, Kragujevac: „Ruke” za ceo svet
43 Hyundai:
Centar vredan 15 miliona evra
44 Metalac, Gornji Milanovac:
U planu fabrika u Rusiji
46 Mlekarska industrija:
EU odobrila izvoz mleka
72 Sajam Građevinarstva: Potraga za
srpskim partnerima
74 Poslovne vesti
76 Zoom: Slučajno ili ne
Kablovski sistemi 77 Udruženje banaka Srbije:
2005. 2006. 2007. Rastu krediti
Broj pretplatnika 530.500 541.900 774.012
Penetracija 7,00 7,20 10,32
Broj KDS operatora / 58 72
Prihod od KDS usluge (u mil. EUR) 21,4 22,7 20,3 Ratel je počeo sa radom decembra 2005.
Zastupljenost koaksijalne mreže u KDS-u (u %) / 80,0 10,6 godine. Do potrebe za formiranjem Re-
Zastupljenost hibridne (HFC) mreže u KDS-u (u %) / / 75,6 publičke agencije za telekomuinikacije
Izvor: Ratel došlo je usvajanjem Zakona o telekomu-
nikacijama 2003. godine koji je predvideo
Internet početak procesa liberalizacije i ukidanja
monopola u telekomunikacionom sek-
2005. 2006. 2007.
toru u Srbiji. Međutim, ti ciljevi još nisu
Broj pretplatnika 758.680 1.005.200 1.268.506 ostvareni i za dve i po godine rada Ratel
Penetracija (u %) 10,12 13,28 16,92 nije uspeo da reguliše tržište telekomu-
Broj Internet provajdera 66 150 159 nikacija. “Od nadležnih institucija nismo
Prihod od Interneta (u mil. EUR) 19,3 26,6 59,3 imali potrebnu podršku. Zakon o tele-
Izvor: Ratel komunikacijama određuje pravila našeg
funkcionisanja. Ometanje tog Zakona sa
Broj pretplatnika, prema načinu pristupa Internetu izmenama u drugim zakonima koje nisu
2005. 2006. 2007. u skladu sa njim, poput predloga izme-
Dialup 708.226 882.611 685.397
ne Zakona o lokalnoj samoupravi može
ADSL 9.530 26.126 199.664
značajno da poremeti naš rad”, rekao je
Kablovski modem 23.956 54.598 87.731
Jovan Radunović.
Bežični pristup 1.049 21.968 36.059 Konkurencija je ostvarena, kao što je
Mobilni pristup / 9.687 257.379 poznato, samo u domenu mobilne tele-
Ostalo (ISDN, direktan pristup, Ethernet LAN, ...) 13.914 10.210 2.276 fonije, gde su rezultati tržišne utakmice
Izvor: Ratel vidljivi pogotovo od ulaska trećeg ope-
ratera.
Širokopojasni internet servisi Kad je u pitanju fiksna telefonija, Te-
lekom ima apsolutni monopol iako se
2005. 2006. 2007.
najavljuje ulazak drugog operatora. Iz
ADSL 9.530 26.126 199.664 Ratela kažu da je sve spremno za ulazak
Kablovski modem 23.956 54.598 87.731 drugog operatora na tržište fiksne tele-
Bežični pristup 1.049 21.968 36.059
fonije, a kad će se to dogoditi odlučuje
Ostalo (direktan pristup, Ethernet LAN, ...) 13.914 10.210 2.276
Ministarstvo za telekomunikakcije.
UMTS (3G) / / 257.379
Tržište kablovskih operatera je još kom-
Broj pretplatnika 40.500 121.600 583.109
plikovanije, jer iako postoji 72 operatora
Penetracija (u %) 0,54 1,62 7,78
sa dozvolom, teritorija je podeljena izme-
Izvor: Ratel
đu par igrača, a skoro potpuni monopol
Telekomunikaciona korpa (prosečni iznosi računa) ima SBB. U Ratelu kažu da je najveći pro-
blem loša tehnička opremljenost opera-
2006. 2007. tora i time nemogućnost pokrivanja veće
Fiksni telefon 907,32 928,88 teritorije, kao i da bi pitanje nepravilno-
Mobilni telefon (pripejd) 488,63 351,92 sti, koje svakako postoje trebalo reguli-
ADSL 1.567,40 1.309,89 sati u okviru Zakona o telekomunikaci-
Televizija (RTS pretplata) 300 350 jama i Zakona o radiodifuziji. “Troškovni
KDS 404,73 563,04 model regulisaće tržište telekomunika-
Prosečna neto zarada 21.705,00 34.471,00 cija, pa i cene u tom sektoru”, rekao je
Izvor: Ratel Radunović.
 42 Tržište i novac
Prose, Kragujevac
„Ruke” za ceo svet
Fabrika u Kragujevcu će, kada dostigne projektovane kapacitete, ključnim delovima za građevinske mašine, snabdevati sve
firme koncerna u Evropi, a Srbija će postati centar proizvodnje za Wacker Neuson
Milutin Đević
F irma Prose, sa sto odsto austrijskim
kapitalom, koja od prošle godine
radi u Kragujevcu, u iznajmljenim hala-
ma kompanije Tehnika Tankosić, deo je
svetske korporacije Wacker Neuson.
Inače, Wacker se bavi proizvodnjom ala-
ta i manjih mašina za građevinarstvo, a
kompanija Neuson ima produkciju građe-
vinskih mašina, bagera, dampera i ostalog
i to u 15 različitih veličina i snage.
Ova korporacija, posle fuzije ove dve
ugledne firme u oktobru prošle godine,
ima filijale u Americi, na Filipinima, En-
gleskoj, Nemačkoj, Velsu...
Proizvodnja bagera i dampera organi-
zovana je u Nemačkoj, Velsu i Austriji,
a dobavljači su iz cele istočne Evrope.
Kompanija ima oko tri hiljade zaposle-
nih, a u Kragujevcu trenutno radi tride-
setak radnika.
Firma Prose osnovana je u julu prošle
godine u Kragujevcu, sa proizvodnjom
počela je u decembru, da bi prvi delovi
put fabrike u Austriji, koje se bavi fina-
lizacijom bagera i dampera, krenuli već
u januaru ove godine.
Firma trenutno radi u iznajmljenim
halama i kancelarijama. U planu je da
se iznajmljene prostorije i proizvodna
hala kupe od Tehnike Tankosić ili da
se u industrijskoj zoni u Lapovu kupi
zemljište i izgradi potpuno nova fa-
brika. U ovoj firmi takođe planiraju
TRENDOVI
HACCP
Standardi za bezbednosti hrane i uprav-
ljanja higijenom HACCP biće uvedeni
prvi put u hotelima kompanije Monte-
negro stars u Crnoj Gori, Montenegro
u Bečićima i budvanskom hotelu Blue
star. Sprovođenje sistema kompanija
je počela pre godinu dana, a kontrolori
austrijskog sertifikacionog tela Quality
Austria izvršili su predsertifikaciju. Qu-
ality Austria je nacionalno sertifikacio-
no telo koje je članica je Međunarodne
asocijacije sertifikacionih tela.
da u skorije vreme udvostruče broj nama i poslednji je peskarenje i farba-
zaposlenih. nje osnovnom bojom.
Snabdevanje cele korporacije
Poslovodstvo i radnici Prosea postavili
su sebi veoma ambiciozne, ali i realne
zadatke.
Prema rečima direktora Augusta Or-
netcedera cilj austrijske kompanije sa
sedištem u Kragujevcu je da postane ek-
skluzivni snabdevač koncerna Wacker
Neuson u Evropi, ali i da komponente za
prvu ugradnju izvozi i firmama, koje su u
sastavu koncerna u Aziji i Americi.
„Za kompaniju čiji smo mi deo trenutno
rade, kao komponentaši, fabrike u Ma-
đarskoj, Rumuniji, Poljskoj i Bugarskoj.
Namera koncerna je da se u firmama u
okruženju i Poljskoj sve više smanjuje
proizvodnja i da se ona u što većoj meri
prebaci u Kragujevac. Kada Prose do-
stigne projektovane kapacitete Srbija
će postati centar proizvodnje za Wac-
ker Neuson”, kaže Ornetceder.
Inače, u Kragujevcu se trenutno proi-
zvode komponente od čelika u celosti,
dok se montaža odvija u drugim fabri-
kama koncerna.
U kragujevačkoj fabrici planira se proi-
zvodnja u četiri koraka. Prvi je sečenje
lima plazmom ili laserom, drugi varenje,
treći korak je obrada na CNC, numerič-
kim, kompjuterski upravljanim, maši-
Najatraktivnija
Rumunija je najatraktivnije odredište
za investicije u jugoistočnoj Evropi, po-
kazalo je istraživanje revizorske kuće
Ernst&Young o prilikama za ulaganje u
regionu. Ta kompanija je saopštila da je
52 odsto potencijalnih investitora koji
su anketirani u sklopu istraživanja, na-
velo da je Rumunija atraktivna desti-
nacija za ulaganja, dok se o Turskoj po-
zitivno izjasnilo 50 odsto anketiranih, o
Bugarskoj 40 odsto, a o Grčkoj 31 odsto,
prenela je agencija Rompres.
BR. 415 | 5. MAJ 2008 |
Dobra saradnja sa srpskim
firmama
Ako se za agregat ili motor, odnosno
pogonski deo, može reći da predstavlja
srce, onda se za strelu ili „ruku” slo-
bodno može konstatovati da je duša
bagera. I upravo se ta duša proizvodi u
Kragujevcu.
Jedan od kratkoročnih planova ove fir-
me je da osnovi proizvodnju „ruke” ba-
gera u 15 različitih veličina. Dugoročan
plan je da Prose proizvodi sve ključne
pozicije bagera i dampera.
Inače, Prose sarađuje i sa srpskim fir-
mama.
„Imamo izuzetno dobre poslovne od-
nose sa firmama Mag i ASB iz okoline
Trstenika, kompanijom Metal Industry
iz Kragujevca, kao i sa nekoliko manjih
fabrika iz Šumadije. Naš plan je da se u
centralnoj Srbiji, a pre svega u Šumadiji
stvori mreža manjih i srednjih firmi koje
bi radile određene poslove za Prose.
One fabrike koje uđu u poslovnu sarad-
nju sa nama dobijaju šansu da se razvi-
jaju uporedo sa našom firmom. To što je
Prose deo velikog svetskog sistema koji
zapošljava oko 3.000 radnika garantuje
siguran i ubrzan razvoj”, zaključuje Au-
gust Ornetceder.
Lideri
Žiri sastavljen od predstavnika Procre-
dit banke, novinara i stručnjaka za pre-
duzetništvo, idućeg meseca će izabrati
lidere mikro biznisa, kao i malog i sred-
njeg biznisa u Srbiji, a priznanje ća biti
uručena 27. maja, najavio je regionalni
menadžer te banke Gojko Vučinić. Naj-
bolje ocenjeni dobiće priznanje Pro biz
lider. Za priznanje mogu konkurisati
firme sa jednim zaposlenim do 250 za-
poslenih, a žiri će ocenjivati proizvod-
ne, izvozne, finansijske pokazatelje.
 | 5. MAJ 2008 | BR. 415
Hyundai
Centar vredan
15 miliona evra
Hyundai Auto Beograd u maju otvara novi poslovno prodajni i servisni centar na
Novom Beogradu površine blizu 13.000 kvadrata
Ana Krajnc
H yundai, koji je na tržištu Srbije
prisutan od 2002. godine, dosad
je uložio ukupno 30 miliona evra, a
samo poslednja investicija vredi 15
miliona evra. U toj kompaniji oče-
kuju da će se izgradnja centra ispla-
titi za nekih sedam do osam godina.
“Novi Hyundai centar prvi je u Evro-
pi opremljen u skladu sa najsavre-
menijim Hyundai-jevim standardima
koji na jednom mestu pruža moguć-
nost kupovine, servisiranja i nabav-
ke svih rezervnih delova, dodatne
opreme i artikala”, kaže Slavc Habič,
generalni direktor kompanije Hyun-
dai za Srbiju.
 Investiranje u Srbiju u poslednje vre-
me nije baš popularno. Zašto se Hyun-
dai odlučio za otvaranje takvog centra
baš ovde?
S. Habič: Hyundai je i do sad ulagao
dosta u Srbiju. Ovde postoji veliki po-
tencijal, a to se odnosi na celu jugo-
istočnu Evropu. Sad je vreme za taj
region. Hyundai je u Srbiji povećao
prodaju u 2007. godini za 54 odsto. Za
izgradnju centra odlučili smo se pre dve
godine, kad smo kupili zemljište. Samo
sređivanje dokumentacije trajalo je više
od pola godine, taj proces u Srbiji dugo
traje. Za izgradnju centra trebalo nam
Solarna energija
Solarna energija je našla neočekivanu
primenu u Tajlandu gde je jedan pro-
nalazač smislio kako da iskoristi sunče-
ve zrake za pečenje piletine na uličnom
roštilju. Izum Sile Sutharata koristi
mala, udubljena ogledalca koja reflek-
tuju jutarnje sunčeve zrake na pileće
meso. Tajlandski izumitelj objašnja-
va da se na suncu može ispeći pile od
1,6 kilograma za svega 10 minuta, a da
svakog jutra ispeče u proseku 50 pilića
koje prodaje za pet dolara po komadu.
Tržište i novac 43
je oko 11 meseci, a uskoro ćemo krenuti
u izgradnju poslovnog centra u Novom
Sadu, koji će se nalaziti na zemljištu du-
plo većem nego u Beogradu.
Srbija je sad spremna na ulaganja. Otkad
sam došao ovde u poslednje dve godi-
ne dosta toga se promenilo, pogotovo u
auto biznisu. Banke takođe nalaze sve
povoljnije puteve za same kupce iako
su svi procesi još uvek spori.
 Srbija ima veliki problem sa starim
vozilima i zagađenjem. Da li je realno u
skorije vreme očekivati da bi se auto-
mobilske industrije mogle da daju svoju
podršku tom problemu?
S. Habič: Hyundai je takav program
imao u Rusiji i pokazao se kao dobar,
jer je doprineo povećanju prodaje u toj
zemlji. U Rusiji su vlasnici «Lade» do-
bijali određene povoljnosti pri kupovi-
ni novog, a staro vozilo je otkupljiva-
no i reciklirano. Iako je jasno da Srbija
ima problem sa starim automobilima,
za sad Hyundai nema takve planove
ovde. Stari automobili predstavljaju
veliki problem u Beogradu i za bezbed-
nost i za ekologiju. Međutim, dok se
Srbija ne stabilizuje kao zemlja teško
da će neko praviti planove koji bi po-
drazumevali olakšice za vlasnike starih
automobila.
Milijarderi
Prema rejtingu sto najbogatijih ruskih
biznismena časopisa Forbs, Oleg Deri-
paska je najbogatiji Rus s imovinom od
28,6 milijardi dolara, a bivši lider Roman
Abramovič je na trećoj poziciji s bogat-
stvom od 24,3 milijarde dolara. Na dru-
gom mestu s 24,5 milijardi dolara nalazi
se Aleksej Mordašov. Lista milijardera
u odnosu na prošlu godinu brojnija je
za 50 bogataša. Kpital sto najbogati-
jih Rusa je u poređenju s rejtingom iz
2004. porastao 3,8 puta.
 44 Tržište i novac
Metalac, Gornji Milanovac
U planu
fabrika u Rusiji
Proizvodna društva Gornjomilanovačke kompanije Metalac holding u prva tri meseca ove godine premašila su plan za 103, a
trgovačka za 106 odsto, što prema oceni menadžmenta predstavlja realan preduslov da u 2008. godini kompanija ostvari, a
možda čak i premaši planiranih 84 miliona evra prihoda i osam miliona evra profita
Aleksandar Arsenijević
K ako ističe generalni direktor Petra-
šin Jakovljević tokom ove godine,
očekuje se da se zaokruži investicioni
ciklus u proizvodnji „solid surfejs” su-
dopera i ploča, završi druga faza proi-
zvodnih pogona za izradu bojlera, proši
vozni park, te analiziraju mogućnosti za
otvaranje fabrike posuđa u Rusiji.
„U Metalcu se ozbiljno razmišlja o ku-
povini fabrike za proizvodnju posuđa u
Rusiji. Reč je o fabrici sa tradicijom od
četiri decenije koja trenutno zapošljava
1.400 radnika. Mada ova fabrika tre-
nutno nije na tehnološkom nivou koji
odlikuje Metalac, za nas je od izuzetnog
značaja činjenica da je ona tolike godine
prisutna na tržištu od 180 miliona sta-
novnika, što je za nas predstavlja ve-
liki poslovni izazov. Konačna odluka o
tome da li ćemo ili ne ući u ovu investi-
ciju biće doneta posle detaljnih analiza
pravnih i finansijskih aspekata vredno-
sti. U prošloj godini ostvaren je ukupan
rast od 15 odsto i povećanje izvoza od 18
odsto, ali sve to je već iza nas i u ovom
trenutku mi smo svim svojim kapacite-
tima okrenuti poslovanju u ovoj godini
u kojoj bi vrednost planirane proizvod-
nje trebala da bude 84, a dobit iznad
šest miliona evra”, kaže Jakovljević.
Menadžment Metalca saglasan je da će
ova poslovna godina biti znatno teža od
prethodne, s obzirom na izuzetno slože-
nu društveno – ekonomsku i političku
situaciju, ali i zbog svakodnevnog rasta
cena repromaterijala i energenata. Upr-
kos složenoj političkoj situaciji i zahla-
đenju diplomatskih odnosa sa zemljama
koje su priznale nezavisnost Kosova,
prema rečima Petrašina Jakovljevića,
mnogo veći problem za Metalac pred-
stavlja ekonomska situacija u zemlji,
što se direktno odražava na prodaju.
„Sa inostranim partnerima imamo do-
bre odnose, tako da još ne osećamo po-
sledice političkih dešavanja, međutim
problem je na domaćem tržištu gde se
sve manje ljudi odlučuje za kupovinu
robe kao što su, recimo, kuhinje, bojleri
i slično. To je direktna posledica eko-
nomske neizvesnosti. Posle značajnog
rasta cena prehrambenih proizvoda
uočljiv je strah kod ljudi. Metalac jeste
zabeležio rast od 105 odsto, ali on je pre
svega posledica izvoznih aranžmana”,
objašnjava generalni direktor Metalac
holdinga.
Mada najveći deo izvoznika nerealni
kurs dinara navodi kao najveći problem
sa kojim se suočavaju, Petrašin Jakov-
ljević u prvi plan ističe cenu reproma-
terijala koja je porasla za 20 odsto, ali i
nerealno visoke cene energenata, naro-
čito struje.
„Svi mediji su objavili vest da je cena
električne energije povećana za sedam
BR. 415 | 5. MAJ 2008 |
odsto, ali su svi prećutali činjenicu da
je struja za industriju porasla u rasponu
između 15 i 20 odsto. Na osnovu janu-
arskog obračuna mi smo izračunali da
je cena električne energije porasla za
17 odsto, a što za jednu ovakvu kom-
paniju predstavlja izuzetno značajnu
rashodnu stavku. Drugim rečima stiče
se utisak da država pokušava preko
leđa ionako preopterećene privrede da
održi nekakav socijalni mir. Špekuliše
se podatkom da je rast bruto društve-
nog proizvoda sedam odsto, ali malo
ko je spreman da se bavi time koliko je
to realno, a to je u fizičkim veličinama
manje nego u prethodnoj godini. Ako
se u obzir uzme rast cena onda je realni
rast brutodruštvenog proizvoda svega
negde oko četiri odsto”, tvrdi Jakov-
ljević.
Osim stalnih napora da osvoji što veći
deo tržišta u Metalac holdingu posled-
njih godina veliku pažnju poklanjaju
smanjenju otpada i njegovoj reciklaži,
ali i sveukupnoj zaštiti životne sredine.
Kao ilustraciju u ovoj gornjomilano-
vačkoj firmi navode preradu takozva-
nog grund emajla čiji je rastur prilikom
automatskog nanošenja smanjen sa 35
odsto. Tehnologija prikupljanja ove vr-
ste emajla omogućila je da se mesečno
4.500 kilograma ponovo melje bez ika-
kvog zastoja u proizvodnji.
 46 Tržište i novac
Mlekarska industrija
EU odobrila
provoz mleka
Proizvođači mleka i mlečnih proizvoda sa više od šest odsto
mleka, dobili su priliku da izvoze svoju robu i u zemlje
Evropske unije
Bojana Stamenković
S rbija je dobila dozvolu za provoz mleka i mlečnih proizvo-
da kroz zemlje EU na druga tržišta. Ovo odobrenje dobijeno
od Stalnog komiteta za lanac ishrane i zdravlje životinja Komisi-
je EU će uskoro biti objavljeno i u Službenom glasniku EU, kaže
direktor Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede Miroslav
Marinković. On objašnjava da je ova odluka potvrda da je Srbija
‘’ozbiljna zemlja koja je na najbolji način regulisala proizvodnju
i promet mleka i da ima sistem koji može da garantuje kvalitet”.
Nakon ukidanja zabrane EU na provoz mleka i mlečnih pro-
izvoda iz Srbije, povećava se šansa da velike multinacional-
ne kompanije premeste svoju proizvodnju u Srbiju. Naime,
nekoliko svetskih kompanija, među kojima je i švajcarska
kompanija “Nestle”, zainteresovali su se za investiranje u
nove prerađivačke kapacitete. Procenjuje se da bi investicije
BR. 415 | 5. MAJ 2008 |
mogle dostići više desetina miliona evra.
Inače, u Srbiji dvadeset mlekara poseduje dozvole za izvoz
mleka i mlečnih proizvoda na tržište drugih zemalja, preko
zemalja EU. Međutim, nijedna mlekara nema sertifikat Evrop-
ske unije za izvoz, a Uprava za veterinu je kandidovala pet
mlekara za dobijanje tog sertifikata. Problem tranzita mlečnih
proizvoda kroz EU pojavio se u januaru 2007. godine, kada su
Bugarska i Rumunija postale članice Unije, pa Srbija više nije
mogla da izvozi mleko kroz njihovu teritoriju na tržište Rusije.
Ministarstvo poljoprivrede je ranije procenilo da je zbog pro-
blema sa tranzitom Srbija izgubila 12 miliona dolara.
Velike mogućnosti se, prema Marinkovićevim rečima, osim
mlekarima pružaju i konditorskoj industriji, koja u proi-
zvodnji koristi mleko. Stručnjaci smatraju da će izvoz mleka
dovesti do smanjenja postojećih zaliha, ali poručuju da ne
treba očekivati ni povećanje otkupnih cena mleka za stočare.
Ova odluka je međutim ohrabrujuća jer će dugoročno imati
pozitivne efekte, kako na celokupnu mlečnu industriju ze-
mlje, tako i na razvoj domaće poljoprivrede, jer će dodatno
stimulisati poljoprivrednu proizvodnju zbog otvaranja novih
tržišta za plasman domaćih proizvoda.
Inače, prema podacima Privredne komore Srbije, u Srbiji se
godišnje proizvede oko 1,6 milijardi litara mleka, od čega se
industrijski preradi oko 50 odsto. Na tržišta BiH, Crne Gore i
Makedonije prošle godine je izvezeno mleka i mlečnih pro-
izvoda u vrednosti od 80 miliona dolara, a stočarska proi-
zvodnja u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje
Srbije iznosila je 1,7 milijardi dolara, odnosno 42 odsto.
 Poseban prilog
TELEKOMUNIKACIJE TELECOMMUNICATIONS Special edition

Učesnici / Participants
Dragan Kovačević: Ako su usluge dobre, biznis korisnici Dragan Kovačević: If good, the services will be used to 48 Milenko Cvetinović
će ih više koristiti i to će pomoći razvoju našeg biznisa an even greater extent, helping our business grow. 49 Milan Janković
50 Saša Leković
52 Nenad Saković
Okrugli sto “Značaj telekomunikacija u Round Table: “The Role of 54 Tiodor Jovović
56 Roland Hainder
razvoju biznisa” Telecommunications in Business Growth” 56 Jochen Novotny
58 Arnaud Le Ruen

Razvoj Growth 59 Borko Jovanović

60 Miloš Đurković
62 Zoran Janković

važniji od
64 Miodrag Veljković

First, Less 64 Milan Kovačević

Diskusija / Discusion

procedura Red Tape 66 Problemi procedura

U Srbiji trenutno jedino usluge mobilne telefonije
mogu da se mere sa razvijenim zemljama, dok
fiksna telefonija i širokopojasni pristup zaostaju i za
zemljama regiona
u Srbiji
66 Procedural Problems
in Serbia
Only mobile services in Serbia can match developed
countries, as fixed-line telephony and broadband
connections even lag far behind countries in
the region. The roundtable concluded that slow
law enforcement and complicated procedures
hinder to the largest extent the rapid growth of
telecommunications.

K onkurencija tri mobilna operatora, približila je kvalitet

usluge mobilne telefonije u Srbiji onom koji se nudi
u mnogo razvijenijim zemljama. Razvoj te oblasti, u kojoj
nema monopola, ograničen je samo menadžerskim idejama
unutar kompanija i kupovnom moći srpskih klijenata. Sa
druge strane, oblast fiksne telefonije u kojoj i dalje domini-
ra Telekom, zaostaje i za mnogim okolnim zemljama.
U doba kad bežična komunikacija sve više uzima zamah,
za poslovne korisnike, kojima je pre svega bio namenjen
okrugli sto o značaju telekomunikacija za razvoj biznisa,
domen fiksne telefonije ne bi toliko bio bitan, da od njega
ne zavisi kvalitet internet usluga. Dragan Kovačević,
specijalni savetnik generalnog direktora Telekom Srbije
rekao je na otvaranju okruglog stola da je “svima cilj da
usluge koje pružamo, ne samo rezidencijalnim, nego i
biznis korisnicima, budu takve da im omogućimo da nji-
hov biznis bolje funkcioniše. Ako su usluge dobre, biznis
korisnici će ih više koristiti i to će pomoći razvoju našeg
biznisa, a pomoći će i proizvođačima opreme”.
T he competition between three mobile operators has
made the quality of services closer to that in deve-
loped countries. The development of the monopoly-free
field is only limited by managerial ideas inside companies
and the purchasing power of Serbian clients. On the other
hand, Telekom-dominated fixed-line telephony still lags
far behind countries in the region.
As wireless communications proliferate, not so much Pripremili / Edited:
significance would be attached to fixed-line telephony Ana Krajnc (urednica),
were it not such an important factor in determining the Snežana Krivokapić,
quality of Internet services. Vojislav Stevanović
Dragan Kovačević, special advisor to Telekom Srbija ma-
naging director, said at the opening of the roundtable that Prevod / Translation:
«the goal of everyone is to put the services to work for Mirjana Dimić,
both residential and business users in a way that will help Miloš Milosavljević
everyone run their business more smoothly. As such,
they will be used to an even greater extent, help our bu- Foto / Photo:
siness grow and equipment producers too». Dragan Milošević
48 The Role of Telecommunications in Business Growth
Suočavanje sa
liberalizacijom
M ilenko Cvetinović, državni sekretar u Ministarstvu za te-
lekomunikacije: Treba da postoji stalna razmena mišljenja
između države i privrednika. Cilj i jednih i drugih je razvoj odgo-
varajućih oblasti, u ovom slučaju telekomunikacija. Naravno da
treba stvoriti normalne uslove za razvoj te oblasti. U okviru svog
rada, Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo je
Milenko Cvetinović: Čini mi se da treba
reorganizovati Telekom, pošto je u Evropi
tendencija da se ide na funkcionalnu
separaciju u oblasti telekomunikacija
definisalo izvestan broj ciljeva koje želi da postigne u razumnom
vremenu. U sadašnjim uslovima, kad nam predstoje izbori za ne-
koliko dana, a Vlada je u ostavci, nezahvalno je baviti se bilo
kakvim prognozama.
Ali, mislim da to što naši naslednici budu radili može da se razli-
kuje samo u dinamici od onoga što bi mi rado učinili u narednih
godinu dana, i ne verujem da postoje principijelne razlike u ono-
me što treba da se uradi.
Što se tiče mobilne telefonije, ta oblast je u Srbiji, bar po pene-
traciji (više od 100 odsto), potpuno na nivou koji postoji u Evropi.
Po asortimanu i kvalitetu usluga ima mesta za „popravke“. U toj
oblasti i dalje ima mesta za rast, pre svega, u pogledu pružanja
novih usluga, posebno onih koje su vezane za internet i telefon-
sko plaćanje. Povećanje prihoda je u 2006. godini u odnosu na
2005. godinu bilo značajno, ali ne očekujem da je prošle godine u
odnosu na 2006. godinu bilo u tako značajnom procentu.
Kad je reč o fiksnoj telefoniji, na nivou smo okruženja. U toj
oblasti, takođe, ima mesta za ozbiljnije napretke. Digitalizacija u
Jedino u mobilnoj telefoniji postoji
stvarna konkurencija
fiksnoj mreži je poboljšana, ali je i dalje nezadovoljavajuća. Veliki
je broj dvojničkih priključaka i malih mesta bez telefona. Postoji
dosta nerešenih zahteva za novim linijama, što znači da postoji
puno prostora za dalje širenje mreže. Istini za volju, ti zahtevi se
ne ažuriraju najredovnije, pa je moguće da je realni broj onih koji
čekaju linije manji.
Što se tiče tehničke strane internet usluga, Srbija dosta zaostaje,
posebno po pitanju kapaciteta veza prema svetu. Poseban pro-
blem je broj korisnika širokopojasnog servisa. Iako je broj kori-
snika povećan oko tri puta u odnosu na 2006. godinu, ipak i dalje
zaostajemo u odnosu na region. U odnosu na Hrvatsku imamo
upola manje korisnika.
U oblasti mobilne telefonije postoje tri operatora. Jedan ope-
rator posluje u oblasti fiksne telefonije, dok, kad je reč o in-
ternetu, postoji formalno više od 160 operatora, ali u praksi
postoji samo jedan operator veleprodaje. Čini mi se da kore-
lacija između broja operatora, odnosno postojanja ili neposto-
janja konkurencije, ima veze sa sadašnjim stanjem tehnike.
MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. MAY 2008
Facing market
liberalization
M ilenko Cvetinović, State Secretary at the Ministry of Tele-
communications: There should be a constant exchange of
opinion by the government and interested entrepreneurs. Both
should aim at developing certain fields, in this case telecommu-
nications, which, most certainly, require normal conditions. The
Ministry of Telecommunications and Information Society has set
Milenko Cvetinović: I feel Telekom
needs a shake-up. The tendency of
telecommunications in Europe is towards a
functional spin-off.
a number of goals to be achieved over reasonable time. Under
current conditions, with elections only a few days away and a to-
ppled government, any forecast would be mostly inappropriate.
Only in terms of dynamics can our ancestors’ plans differ from
what we would love to do in the coming year, but I do not expect
any substantial differences when it comes to what’s to be done.
Mobile telephony in Serbia is at European level, at least in terms
of penetration. By assortment and quality though, it is in need
of repair. Mobile penetration rate is over 100%, but we all know
there is a number of inactive users, as well as a large number of
those having more than one phone. The field is yet to be tapped,
especially when it comes to new services tied to the Internet and
paying phone bills. In relation to 2005, 2006 saw a hefty rise in
profits, but I don’t expect the upsurge to follow in 2007.
Regarding fixed telephony, the level of growth is the same as in
the region. There is still ample room for progress in this field too.
Digitization has improved, but it is still unsatisfactory. There’s a
number of party lines, small places without phones and a backlog
The only real competition is in
mobile telephony
of applications for new lines, which means there is a lot of room
for expansion. The applications are not updated on a regular ba-
sis, but it’s possible that the backlog will be cleared soon.
In terms of Internet services, we do lag behind other countries a
lot, especially when it comes to broadband users. Although the
number of broadband-connected users tripled against 2006, we
are still far behind the region.
We have three mobile operators and one operating fixed-line
service. Officially there are over 160 ISPs, but off the record
there is only one wholesale operator. It seems the presence or
lack of the competition has to do with the quality of equipment.
We need to get to grips with the liberalization of the market,
without having to pose a threat to social stability. Some telecoms
services are extremely underpriced, and need other revenues to
make up for the loss. The cost of local and intercity calls is half
lower than in Albania that is obviously quite disproportionate. If
we were to lift prices three or four times it would be a problem
for citizens.
5. MAJ 2008 | MAGAZIN SPECIJALNO IZDANJE
Treba da se suočimo sa liberalizacijom tržišta bez ugrožavanja
socijalne stabilnosti. Neke usluge u telekomunikacijama su izu-
zetno ispod ekonomske cene, a to znači da se nadoknađuju iz
drugih prihoda. Cene telefoniranja u lokalnom i međumesnom
saobraćaju su upola niže nego što je to u Albaniji, što očigledno
govori o velikoj disproporciji. Međutim, građani bi teško prihva-
tili rast cene od tri ili četiri puta.
Telekom nema implementiran troškovni model. To je veliki pro-
blem, ne samo za državu koja bez toga ne može da zna koliko za-
ista koštaju te usluge, već i za samu kompaniju koji bi, da postoji
takav model, mogla pravilno da alocira resurse.
Može se za jedan dan potpuno otvoriti tržište, ali u uslovima
nebalansiranih cena privukli bi spekulativni kapital koji bi po-
punio samo ona mesta gde su cene značajno više od troškova, i
povukao bi se čim bi se uslovi promenili.
Čini mi se da treba reorganizovati Telekom, pošto je u Evropi
tendencija da se ide na funkcionalnu separaciju u oblasti teleko-
munikacija. Treba težiti tome da se usluge po osnovnim karak-
teristikama međusobno odvoje. Veliko pitanje je i da li određena
infrastruktura treba da ostane u državnom vlasništvu. To je pi-
tanje koje zahteva vrlo ozbiljne analize. Sa druge strane, verujem
da vrlo brzo treba da se dozvoli međunarodno povezivanje kad
je reč o prenosu podataka i uvođenje bežičnih tehnologija za pri-
stup internetu.
VoIP usluge u maju VoIP services in May
M ilan Janković, generalni direktor Ratel-a: Naš osnovni za-
datak je da stvorimo otvoreno tržište i da na njemu obez-
bedimo ravnopravno učešće svih učesnika uz zadovoljavajući
kvalitet servisa.
Stepen digitalizacije u fiksnoj mreži došao je do 95 odsto, tako da
je ostao još jedan mali segment da je stoprocentno digitalizuje-
mo. Prošle godine su učinjeni značajni pomaci. Od 1. aprila me-
đunarodni pozivi počinju sa „00“. Prvi put smo doneli plan nu-
meracije Srbije i odluku o visini naknada za korišćenje brojeva iz
Milan Janković: U domenu pružanja
internet usluga doći će do potrebe za
ukrupnjavanjem, jer svi posluju preko dva,
tri operatora
tog plana. U cilju povećanja konkurentnosti predložili smo plan
raspodele za sisteme sa fiksnim bežičnim pristupom „34“, „36“,
„38“. Tu je u postupku izrade pravilnik o minimalnim uslovima za
izdavanje licenci za te operatore. Doneli smo i pravilnik o opštim
uslovima interkonekcije. Resornom ministarstvu smo dostavili
zahteve operatora koji žele da budu operatori fiksne mreže, i sad
je na ministarstvu da sprovede postupak izdavanja licenci.
Kad je reč o mobilnoj telefoniji, to je jedina oblast gde postoji
stvarna konkurencija. Pojavom drugog i trećeg operatora doš-
lo je do značajnih promena na tržištu, do poboljšanja kvaliteta
usluga, sniženja cena i nuđenja novih servisa.
Kad se govori o segmentu interneta, Agencija je dozvolila da se
bez licenci izdaju dozvole za operatore koji rade u opsegu od 2,4
i pet gigaherca, tako da danas u tom segmentu posluje više od 130
operatora. To je negarantovan kvalitet servisa, ali omogućava da
se kvalitetniji opsezi ponude za druge usluge. Očekujem i da će
tokom maja biti definisan i pravilnik o pružanju VoIP usluga.
Značaj telekomunikacija u razvoju biznisa 49
Telekom doesn’t have a cost model in place. That’s a big issue,
not only for the government, which cannot really tell how much
the services cost, but also for businesses.
The market could fully open in a day but such conditions would
attract speculative capital invested only where prices exceed
costs. Its withdrawal would ensue as soon as the conditions
change.
I feel Telekom needs a shake-up. The tendency of telecommu-
nications in Europe is towards a functional spin-off. Whether
some infrastructure should remain state owned is a question in
need of serious analyses. On the other hand, I believe interna-
tional connections should be quickly given the go-ahead, espe-
cially when it comes to data transfer and the new technologies
for wireless internet access.
M ilan Janković, managing director of Ratel: Our main task is
to create an open market and make it possible for everyone
to participate equally and ensure an adequate level of services.
Digitization rates in the fixed-line network have hit 95%, and
there is only a small segment left to fully digitize. Since last year,
we have made considerable progress. As of April 1, international
calls start with “00“. For the first time we have come up with a
numeration plan and rates. In order to boost competitiveness we
suggested a distribution plan for FWA systems “34“, “36“, “38“.
Milan Janković: There will be a need for
consolidation in the ISP domain as everyone
operates through two, three ISPs
A rulebook is in the works on the minimum conditions needed to
obtain a license. Also out is a rulebook on general interconnec-
tion conditions. We have submitted to the relevant ministry the
requests of operators willing to offer fixed-line services. It’s now
up to the ministry to grant the licenses.
Regarding mobile telephony, it’s the only field boasting the real
competition. The arrival of the second and third operator has
brought substantial changes to the market – better quality, price
cuts and new services.
As regards the Internet, the Telecommunications Agency let 2, 4
and 5 GHz operators be granted a license, and we now have over
130 operators in this segment. This is no guarantee of quality
but it does provide a more quality range of other services. I also
expect a VoIP rulebook to be defined during May.
There are some 160 ISPs but everyone operates through two or
three ISPs. They are oblivious to the fact that the market will be
in need of consolidation.
50 The Role of Telecommunications in Business Growth
U domenu pružanja internet usluga posluje oko 160 operatora, ali
svi posluju preko dva ili tri operatora. I oni sami vide da će na
tom tržištu doći do potrebe za ukrupnjavanjem.
Telekom nije kriv za malo
korišćenje interneta
Sproveli smo nekoliko javnih poziva za uvođenje novih kablov-
skih tehnologija, evidentirali smo ponude za pružanje određenih
novih usluga, tako da se očekuje i donošenje određene regula-
tive koja će uredititi i tu oblast. Došlo je do značajne promene
tehnologije koja se koristi u kablovsko distributivnim sistemima.
Većina operatora je zamenila koaksijalne kablove kao medijume
prenosa za hibridno optičko-koaksijalne mreže.
Ratel je postala punopravni član evropskog Instituta za standar-
dizaciju u oblasti telekomunikacija, tako da ćemo ubuduće moći
da budemo efikasniji po tom pitanju. To će doprineti da na do-
maćem tržištu budu prisutni najveći svetski proizvođači opreme,
a takođe će omogućiti i da se određeni delovi za tu opremu pro-
izvedu i u Srbiji.
Zajedno sa republičkom Agencijom za radiodifuziju sledi nam
uvođenje digitalne televizije u Srbiji. Republika je preuzela oba-
vezu da taj novi sistem uvede do 2015. godine.
Telekom želi Telekom wants
otvorenu utakmicu cards on the table
S aša Leković, direktor samostalnog sektora za strategiju i ra-
zvoj Telekoma: Najpre bih se osvrnuo na neke podatke koje
je izneo gospodin Milenko Cvetinović. Stepen digitalizacije fik-
sne telekomunikacione mreže u Srbiji iznosi oko 94 odsto. Pri
tome ni broj nerešenih slučajeva nije toliko visok. Nema 450.000
takvih slučajeva, već oko 200.000. Trenutni kapacitet linkova za
globalni pristup internetu preko Telekoma Srbije nije mali, jer
preko tih istih linkova Telekom obezbeđuje pristup internetu i za
države iz regiona – Bugarsku, BiH, Makedoniju.
Nije sve idealno u Telekomu Srbije, ali treba se zapitati i zbog
čega postoje problemi oko dvojnika u urbanim sredinama. Pro-
Saša Leković: Trenutno ne postoji dovoljno
jasan pravni okvir koji omogućava drugog
ili trećeg fiksnog operatora
blem je u komplikovanoj državnoj birokratiji koja usporava
proces dobijanja dozvola za bilo kakvo izvođenje radova, zbog
čega se otežava realizacija bolje i naprednije telekomunikacione
infrastrukture.
Obično svi upiru prstom na Telekom da nije obezbedio dovoljno
dobru infrastrukturu, pa zbog toga u Srbiji postoji mali broj in-
ternet pretplatnika. Telekom u sada ima oko 45 odsto neprodatih
ADSL priključaka. Jednostavno, ni tržište nije adekvatno odgo-
vorilo našoj ponudi. Sa poboljšanjem životnog standarda sigurno
MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. MAY 2008
We have launched a few public tenders to introduce new cable
technologies and had a few bids, and now we expect to have
appropriate legislation in place to regulate this field too. There’s
Telekom is not to be blamed for
low Internet usage rates
been a considerable technological change in the use of CDSs as
most operators replaced coaxial cables with HFCs.
RATEL became a full-fledged member of the European Telecom-
munications Standards Institute (ETSI), which will make us more
efficient down the line. This will bring to our market the world’s
leading equipment producers and parts providers.
In cooperation with the Republic Broadcasting Agency, we are to
launch DTT in Serbia till 2015.
S aša Leković, director of Telekom’s independent strategy and
development: I will first go back to some data expressed by
Mr. Milenko Cvetinović. The digitization rate in the fixed line
network in Serbia stands at around 94%. And the backlog is not
that tremendous. There are some 200,000 cases in need of atten-
tion, not 450,000. Telekom Srbija’s current access link capacity is
not small as the links provide online access to Bulgaria, Bosnia
and Herzegovina and Macedonia.
Not everything is rosy at Telekom Srbija, but we need to ask
ourselves why there are problems with party lines in urban ar-
eas. The problem lies in bureaucratic red tape, which hampers
Saša Leković: There is no clear legislation in
place to allow a second or third operator
the licensing process for any type of work, consequently hin-
dering implementation of more advanced telecommunications
infrastructure.
Everyone is usually pointing an accusing finger at Telekom,
blaming it for not having provided infrastructure good enough
to get to more internet subscribers. Today, Telekom has around
45% of unsold ADSL connections. The market simply hasn’t re-
sponded well to our services. As the standard of living improves,
more users will sign up. From that perspective, the government
52 The Role of Telecommunications in Business Growth
će se i povećati broj korisnika. Sa tog stanovišta, lopta je na stra-
ni države. Država bi mogla da subvencionira korišćenje interne-
ta, donirajući određeni iznos operatorima za ADSL priključak.
Država, takođe, ništa nije uradila ni na uvođenju e-government
servisa, koji bi trebalo da skrate komplikovane državne procedu-
re i omoguće bilo kom poslovnom subjektu brzi razvoj.
U praksi su danas biznis korisnici,
u neku ruku, i žrtva težnje da se
ravnomerno razviju komunikacije
u svim regionima i među svim
korisnicima
Neophodno je doneti i formalni pravni okvir za liberalizaciju.
Uglavnom se govori da Telekom stopira liberalizaciju. Telekom
želi liberalizaciju i želi otvorenu utakmicu, kao što je to na tržištu
mobilne telefonije. Pokazalo se da smo tu utakmicu dobili, jer
smo dominantan operator u mobilnoj telefoniji. Ali, trenutno ne
postoji dovoljno jasan pravni okvir koji omogućava drugog ili
trećeg fiksnog operatora. Problem liberalizacije fiksne telefonije
ne može da se reši međunarodnim povezivanjem „data” servisa.
Takođe, država mora da uradi rebalans tarifa i definiše minimal-
nu vrednost telekomunikacionog tržišta u oblasti fiksne telefo-
nije. Bez takvog koraka sigurno će najviše izgubiti država, kroz
poreze, prihode i deo međunarodnog saobraćaja.
Dolazak biznis
operatora
N enad Saković, direktor, Siemens Enterprise Communications:
Pitanje je šta je to što kod nas nude telekomunikacije i jesu
li kod nas biznis korisnici uskraćeni za neke servise koji bi mogli
da pomognu njihovoj konkurentnosti. Biznis korisnika ne inte-
resuju mnogo podaci o stepenu digitalizacije ili stopi penetracije
na tržištu, bez obzira na to koliko su ti podaci impozantni i dobri
Nenad Saković: Više cene koje plaćaju
biznis korisnici se odražavaju na manju
konkurentnost tih kompanija u odnosu na
njihovu konkurenciju iz drugih zemalja
u smislu razvoja telekomunikacionih mreža kod nas. Ono što do-
minira kod nas je klasična podela na fiksnu i mobilnu telefoniji i
internet. Lično preferiram da tržište telekomunikacija posmatram
i kroz podelu na rezidencijalne i biznis korisnike. Ako ne može
puno i brzo da se uradi na razvoju univerzalnog servisa i dostu-
pnosti tog servisa u nerazvijenim područjima, što jeste obaveza
magazine special edition | 5. may 2008
now needs to keep its eye on the ball. It could subsidize the us-
age of the Internet by donating a portion of funds to operators
for ADSL connections.
Furthermore, the government has done nothing to launch an e-
government service, which is due to simplify complicated proce-
dures and allow entrepreneurs to grow more rapidly.
In practice, business users today
fall victim to their pursuit to
equally develop communications in
all regions and among all users
Liberalization requires that a formal legal framework be passed.
All eyes are now on Telekom and its blocking liberalization. Tele-
kom wants the market to be liberalized and to put its cards on the
table. Having secured a top spot on the mobile telephony mar-
ket, we have won the game. But at the moment, the fact there’s
no clear legislation in place allows no second or third fixed-line
operator. Once you get to liberalize fixed-line telephony, there
is nothing you can solve by connecting data services interna-
tionally. Moreover, the government has to rebalance tariffs and
define the minimum value of the telecommunications market in
the field of fixed-line telephony. Without such a step the coun-
try will be hit hardest through taxes, profits and a portion of
international traffic.
Arrival of business
operators
N enad Saković, CEO of Siemens Enterprise Communications:
The question is what is that telecommunications offer and
are business users deprived of services that are likely to boost
their competitiveness. Business users aren’t much interested in
digitization or penetration rates regardless of how relevant or
good the data is. What prevails is the classic division into fixed-
Nenad Saković: Higher prices business users
pay have a bearing on their competitiveness in
relation to that in other countries
line and mobile telephony on the one hand, and the Internet on
the other. I personally prefer dividing the telecoms market into
residential and business users. If little can be done to create a
unique service and make it available in underdeveloped areas,
business users should be allowed to pick an operator. Higher
prices they pay have a bearing on their competitiveness in re-
54 The Role of Telecommunications in Business Growth
korisnicima treba omogućiti da mogu da odaberu operatora. Više
cene koje plaćaju biznis korisnici se odražavaju na manju kon-
kurentnost tih kompanija u odnosu na njihovu konkurenciju iz
drugih zemalja. Slažem se da bi država mogla da, određenim sub-
Ponuda usluga provajdera i
njihova želja da je poboljšaju nije
na zavidnom nivou
vencijama, pomogne razvoj biznis komunikacija. U praksi su da-
nas biznis korisnici, u neku ruku, i žrtva težnje da se ravnomerno
razviju komunikacije u svim regionima i među svim korisnicima.
Pri dodeljivanju novih licenci za operatore, država bi mogla da
razmisli i o fleksibilnijem modelu, da se omogući ulazak i onih
operatora koji bi se bavili, na primer, samo biznis korisnicima.
Sporedni efekti bi bili da se u tom segmentu omogući konkuren-
cija koja će obezbediti siguran razvoj tržišta.
Više pažnje biznis
korisnicima
T iodor Jovović, direktor sektora za bezbednost IT sektora i
kontinuitet poslovanja, Meridian banka: Dosta se priča o pe-
netraciji, o opštem razvoju, ali šta od toga imaju biznis korisnici?
Ne želim da sputavam, naravno, značaj razvoja telekomunikacija
za rezidencijalne korisnike. Danas postoji situacija da sa jedne
Tiodor Jovović: Dosta se priča o
penetraciji, o opštem razvoju, ali šta od
toga imaju biznis korisnici?
strane postoje dobavljači hardvera, poput Cisco-a ili Simens-a, sa
kojima savršeno sarađujemo, a sa druge strane imamo provajde-
re servisa sa kojima konstantno imamo problema Prošle godine
smo uspešno realizovali „business continuity” projekat. Među-
tim, dobiti link od jednog gigabita između Beograda i Novog Sada
je nemoguće. Najbolja opcija do koje smo uspeli da dođemo je
bila 10 megabita. Svako dalje proširenje se čeka između osam i
deset meseci. U tom smislu, ponuda usluga provajdera i njihova
želja da je poboljšaju nije na zavidnom nivou.
Molio bih Telekom Srbije, kao jedinog za sada provajdera fik-
sne telefonije i jedinog vlasnika pouzdane i dobro raširene in-
frastrukture za fiksnu telekomunikaciju koja je neophodna za
interno funkcionisanje računarske komunikacije da ipak više
pažnje posveti biznis korisnicima i da počne da se razvija i u tom
smeru.
MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. MAY 2008
the government could, with certain subventions, help improve
business communications.
In practice, business users today fall victim to their pursuit to
equally develop communications in all regions and among all
What ISPs offer and their
readiness to improve it is not so
satisfactory
users. The government could mull a more flexible model when
granting new licenses, and make way for operators dealing with
business users only.
More Attention to
Business Users
T iodor Jovović, director of IT security and BCP, Meridian
Bank: There’s been lot of talk lately on penetration, growth
in general, but what does it mean for business users?
I certainly wouldn’t want to hinder the growth of telecommu-
nications for residential users. Today we have hardware suppli-
Tiodor Jovović: There’s been lot of talk lately
on penetration, growth in general, but what
does it mean for business users?
ers such as Cisco or Siemens with whom we have an excellent
cooperation. On the other hand, we have a problem every time
we get in touch with service providers. Last year we wrapped
up a business continuity project. To get a 1 Gb link between Bel-
grade and Novi Sad is currently impossible. Ten megabits is the
best solution so far we have managed to come up with. Further
expansion takes between eight and ten months. In light of this,
what ISPs offer and their readiness to improve it is not so sat-
isfactory.
I’d like Telekom Srbija, the only fixed-line provider at the mo-
ment in possession of reliable infrastructure, to pay more atten-
tion to business users and start working around it.
56 The Role of Telecommunications in Business Growth
Regionalni razvoj
je važan
R oland Hainder, finansijski direktor, VIP mobile: Naša grupa je
investirala dosad oko 420 miliona evra, što pokazuje zavidno
poverenje, i što nam daje osnovu za uspeh u srednjem roku. Hteo
bih da skrenem pažnju na činjenicu da postoje “manje” usluge,
Roland Hainder: Postoje “manje” usluge,
poput naše ponude “blackberry” telefona,
koje mogu da donesu uspeh kompaniji na
tržištu
poput naše ponude “blackberry” telefona, koje mogu da donesu
uspeh kompaniji na tržištu. Kad je reč o konkurenciji, mi smo
pre svega usmereni na tržišnu utakmicu, a manje na odnos sa
administracijom. Mislim da država može mnogo da doprinese ra-
zvoju informacionih tehnologija, pri čemu u tom poslu ne treba
da učestvuju samo Ministarstvo za telekomunikacije i Ratel, već i
ostatak državne administracije. Takođe, neophodan je regionalni
razvoj telekomunikacija.
Bela lista poziva za White List for the
zauzete Busy
J ochen Nowotny, generalni direktor, Kapsch: Mi smo neza-
visni sistem integrator za provajdere i za prenosioce usluga
i naša uloga je pronalaženje rešenja za naše poslovne kupce.
Kompanija Kapsch datira iz 1882. godine, a već 30 godina bavi-
mo se fiksnim i mobilnim komunikacijama. Tipične usluge koje
Jochen Nowotny: Mogućnost da imate
dva identiteta na jednom telefonu je nešto
što se definitivno traži.
zahtevaju poslovni kupci i operatori su prenos brojeva, multi
SIM telefoni i privatne mreže. To su najčešći zahtevi za opera-
tore širom Evrope.
Trenutno nudimo fiksno - mobilnu konverziju. Imamo dve mreže
koje su nezavisne jedna od druge, pa se nude konkretne uslu-
ge koje se mogu podeliti sa obe strane mreže. Takođe, nudimo
konverziju između starih mreža, gde je takođe integracija bitna.
Poslovni korisnici obično imaju dva telefona, a imati zasebne
konfiguracije na dva telefona i stalno ažuriranje podataka na
njima je gubitak vremena. Mogućnost da imate dva identiteta
MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. MAY 2008
Regional Growth is
Important
R oland Hainder, financial director, VIP mobile: Our group
has invested around 420mn EUR so far, which shows we
have gained a lot of trust and gives us basis for success in the
mid run. I would like to point out there are “smaller” services
Roland Hainder: There are “smaller” services
such as our blackberry phone that may help a
business perform better.
such as our blackberry phone that may help a business perform
better. When it comes to the competition, our primary focus is
the market game, rather than the administration. I believe the
government can contribute a lot to the development of infor-
mation technologies. This should not only involve the Ministry
of Telecommunications and Ratel, but also the reminder of the
government administration. The regional development of teleco-
mmunications is also necessary.
J ochen Nowotny, Kapsch: We are an independent system in-
tegrator in the provider and carrier operator market segment.
Kapsch was established back in 1882. For 30 years, we have been
dealing with fixed and mobile communications. Typical services
required by business buyers and operators are number translati-
Jochen Nowotny: The possibility of having
two identities on one phone is what customers
are definitely on the lookout for.
on, multi SIM phones and intranets. These are the most common
requirements for operators throughout Europe.
At the moment, we offer fixed-mobile convergence. We have
two independent networks, offering specific services available
in both networks. Also on offer is convergence between old net-
works, where integration also matters. Enterprises usually have
two phones, and having separate configurations on two phones
and updating them all the time is a waste of time. The possi-
bility of having two identities on one phone is what customers
are definitely on the lookout for. We need to talk about the ba-
58 The Role of Telecommunications in Business Growth
na jednom telefonu je nešto što se definitivno traži. Potrebno je
da pričamo o suštinskoj infrastrukturi i u kojem pravcu se ona
kreće. Ako nudite usluge operateru treba da nudite usluge tako
da ne uvodite stalno nove tehnologije. Tipičnu uslugu koja se
traži na tržištu, a koju mi sprovodimo u saradnji sa Microsoftom,
objasniću na kratkom primeru. Jedna osoba koja provodi dosta
vremena na poslovnim sastancima, može da ima takozvanu belu
listu, pa bi samo pozivi sa te liste bili prosleđeni, dok se svi ostali
pozivi upućuju pomoćniku te osobe.
Alternativne mreže Alternative
povezivanja Networks
A rnaud Le Ruen, rukovodilac za Srbiju, Crnu Goru i BiH, Alca-
tel - Lucent: Moto naše kompanije je da premostimo digitalni
jaz koji postoji između zemalja u razvoju i onih koje su razvijene.
Naš cilj je da pomognemo vladama da to i postignu, što zahteva
Arnaud Le Ruen: Interno povezivanje je
dosta skupo, jer ne postoji konkurencija u
fiksnoj telefoniji
promenu regulativa, kao i određivanje cena za ključne korisnike.
Na primer, razvili smo kompaniju, Digital Divide, koja pomaže
vladama da rade na obrazovanju i obuci studenata i ljudi koji
se obrazuju da steknu određeno znanje u vezi sa internetom.
Za otvaranje tržišta u Srbiji, što se tiče mobilne komunikacije,
konkurencija je već tu. Što se tiče fiksne telefonije, sa stanovi-
šta potrebe naše kompanije, kad tražimo način kako bismo se
Biznis želi međusobno da se
poveže, jer će to doprineti
ekonomskim tokovima
povezali interno, to je prilično skupo. Na koji način se to može
promeniti? Imate jednu alternativnu mrežu za pristupnu mrežu,
kao što su recimo struja ili putevi, i ovde može da se uspostavi
konkurencija kroz takav način povezivanja. Diskusija treba da
se vodi o tome kako liberalizovati tržište. Biznis želi međusobno
da se poveže, jer će to doprineti ekonomskim tokovima. Želim
da postaknem vladu i zakonodavce da se na to usmere. Bežična
tehnologija treba da prati fiksnu, jer širokopojasni pristup jeste u
stvari na fiksnoj telefoniji.
MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. MAY 2008
sic infrastructure, and the direction it is moving in. If you offer
services to an operator you should make sure you don’t always
introduce new technologies. I will explain a typical service we
provide in cooperation with Microsoft. A person who spends a
lot of time at business meetings can have a so-called white list,
forwarding only white-listed calls, while others are handled by
their assistant.
A rnaud Le Ruen, Director for Serbia, Montenegro and Bosnia
and Herzegovina, Alcatel - Lucent: Our moto is to bridge the
digital gap between developing and developed countries. The
goal is to help governments achieve that. This calls for a chan-
Arnaud Le Ruen: Connecting internally is
pretty costly, as there’s no competition in
fixed-line telephony
ge in regulations and setting prices for key users. For instan-
ce, we started Digital Divide to help governments educate and
train students and people willing to gain knowledge related to
the Internet. With respect to mobile communications in Serbia
and opening the market in the country, the competition is here
already. In terms of fixed telephony, we are looking for a way
to connect internally, which is pretty costly. How can that be
Businesses want to connect, adding
markedly to economic growth
changed? You have an alternative to access networks, such as,
say, electric power or roads, and with the kind of network you
can have a competition. Discussions should be about how the
market can be liberalized, as businesses want to connect, adding
markedly to economic growth. I want to stimulate the gover-
nment to focus on that. Wireless technology should follow fixed
technology which broadband access is actually built on.
5. MAJ 2008 | MAGAZIN SPECIJALNO IZDANJE
On-line poslovanje Internet Services
A leksandar Bakoč, direktor, Algotech: Informaciono komu-
nikacione tehnologije omogućavaju, pored uštede, nove
načine dostupnosti i kvalitetan servis usluga. Danas je ključ u
saradnji svih sa svima, za šta je potrebno obezbediti infrastruk-
turu. One zemlje koje ulažu u IKT rapidno napreduju u odnosu na
Aleksandar Bakoč: Najpametnija odluka
koju može da donese jedna vlada je
da omogući online poslovanje, jer je to
okruženje koje pogoduje preduzetnicima.
zemlje koje ih nemaju. Mnoge vlade imaju neku vrstu e-gover-
ment strategije. Estonija je uradila kompletan reinženjering svih
servisa za svoje građane, koristeći mogućnost IKT i na neki način
omogućila glasanje svojih građana putem interneta. Nasuprot
Prema izveštaju Svetske banke
u zemljama gde je ovako
slaba penetracija interneta i
cene su dvostruko više, što
se može potvrditi na srpskom
telekomunikacionom tržištu
Estonije, mnogo je zemalja, poput Srbije koje nisu ni približno
uradile na tom polju. Prema izveštaju Svetske banke u zemlja-
ma gde je ovako slaba penetracija interneta i cene su dvostruko
više, što se može potvrditi na srpskom telekomunikacionom tr-
žištu. Najpametnija odluka koju može da donese jedna vlada je
omogućavanje on line poslovanja, to je okruženje koje pogoduje
preduzetnicima.
Ima ponude,
problem je u
dostupnosti
B orko Jovanović, generalni direktor, Telelink: Da li Srbija za-
ostaje ili prati kretanja u regionu kad je u pitanju ponuda
usluga za biznis korisnike? Ono što primećujemo je da ponuda ne
zaostaje, jer postoji način da se povežete i kao mali korisnik i kao
kompanija, ali postoji problem u vezi sa dostupnošću i vremenom
koje je potrebno da izdvojite za povezivanje.
Povezivanje dve lokacije može da traje i do godinu dana. Izgrad-
nja pristupne mreže je skupa. Na primer, nama kao maloj firmi
da bismo povezali naše kancelarije u Beogradu i Nišu potrebno je
desetak hiljada evra i posle toga još tri hiljade evra za mesečno
održavanje mreže između te dve lokacije. U Bugarskoj na desti-
naciji između Sofije i Plovdiva, preko nacionalnog operatera smo
Značaj telekomunikacija u razvoju biznisa 59
A leksandar Bakoč, CEO, Algotech: Aside from savings, ICTs
provide new ways of availability and quality services. The
key today is to cooperate with everyone, which requires infra-
structure in place. Countries putting money in ICT have progre-
ssed rapidly as opposed to those that don’t. Many governments
Aleksandar Bakoč: The smartest decision
a government can make is launch online
services. Such an environment benefits every
entrepreneur
have come up with some sort of e-goverment strategy. Estonia
did a complete reengineering of its residential services, heavily
relying on ICT, making it possible for its citizens to vote online.
Unlike Estonia, a lot of countries including Serbia have done not-
A WB report shows prices are two
times higher in countries with low
internet penetration rates, as seen
on the Serbian telecoms market
hing of the kind. A WB report shows prices are two times higher
in countries with low internet penetration rates, as seen on the
Serbian telecoms market. The smartest decision a government
can make is launch online services. Such an environment bene-
fits every entrepreneur.
Availability a
Problem
B orko Jovanović: Do services provided for business users in
Serbia lag behind the region or keep up with global trends?
They do not lag behind as there is a way to connect either as an
individual or a company. The problem is availability and the time
you need to connect.
Connecting two sites can take up to a year, and the cost of an ac-
cess network is substantial. To facilitate communication between
our offices in Belgrade and Niš, for instance, we initially need
some 10,000 EUR and another 3,000 EUR a month for mainte-
nance, which in Bulgaria comes down to 500 EUR and 700 EUR a
month if you are to connect on the Sofia – Plovdiv line. Because
the market hasn’t been liberalized, small operators invest little
in infrastructure. One of the main reasons are building permits,
which are hard to obtain. Liberalizing fixed telephony, however,
is not the key. What enterprises are interested in it does not of-
60 The Role of Telecommunications in Business Growth MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. MAY 2008

se povezali za 500 evra, dok održavanje košta 700 evra meseč-
no. Zbog toga što tržište nije liberalizovano, mali operatori ulažu
malo u infrastrukturu. Jedan od glavnih uzroka što operateri nisu
napravili svoju mrežu je taj što ne mogu brzo i efikasno da dobiju
dozvole za izgradnju. Međutim, ključ nije u liberalizaciji fiksne
teklefonije. Fiksna telefonija nije zanimljiva biznis korisnicima.
fer. To connect in order to share data is what everyone needs.
We will hardly have liberalization in place until we find a way to
expand optical networks, so every operator is able to put money
in their own. We need to take action to quickly and efficiently
build an infrastructure, making it possible for system integrators
to provide services that enterprises will be able to benefit from.

Borko Jovanović: Jedan od glavnih uzroka

Borko Jovanović: Building permits which are
što operatori nisu napravili svoju mrežu je
hard to obtain is why operators don’t have
taj što ne mogu brzo i efikasno da dobiju
their own network
dozvole za izgradnju

Ono što treba svima je da se povežu zbog razmene podataka, jer The infrastructure of Telekom or that of others is not what enter-
dok ne postoji način da se optička mreža raširi, da svaki opera- prises are attracted to. Hardware, software and telecommunica-
tor uloži sam u svoju mrežu, teško da će doći do liberalizacije. tions equipment they are much more interested in.
Potrebni su konkretni koraci kako bi mogla da se napravi brzo
i efikasno infrastruktura na kojoj će sistem integratori ponuditi
servise koji će na kraju biti jedini benefit za biznis korisnike. In-
frastruktura Telekoma ili bilo kog drugog operatora nisu intere-
santne biznis korisnicima, ono što je interesantno je paket usluga
hardvera, softver i telekomunikaciona oprema.

Asocijacija ključnih Association of Top

ljudi u IT biznisu IT Decision-makers
M iloš Đurković, generalni direktor, IBM: Jako je bitno da se
prvo napravi strategija razvoja informaciono-komunikaci-
onih tehnologija, sa jasno definisanim akcionim planom, odnosno
M iloš Đurković, managing director, IBM: It is of utmost im-
portance to first create an ICT development strategy, along
with a clearly defined action plan needed for every step on the
koracima u realizaciji i preciziranim vremenom kad to treba da way. Only afterwards can we talk about the services and tech-

Miloš Đurković: Bitno je da se prvo

Miloš Đurković: It is of utmost importance
napravi strategija razvoja informaciono-
to first create an ICT development strategy,
komunikacionih tehnologija, sa jasno
along with a clearly defined action plan
definisanim akcionim planom i koracima u
needed for every step on the way
njegovoj realizaciji

se realizuje. Potom ćemo moći da pričamo da li imamo potrebne
servise i tehnologije, što u e- govermentu, što u kompanijama.
Prva od stvari koja je potrebna jeste infrastruktura. Recimo, par
giga linkova ka inostranstvu, jer ako radimo razvoj softvera po-
trebni su izuzetno jaki linkovi, povoljni po ceni i pouzdani. IBM
je pre dve godine krenuo da posluje na tržištu sa lokalnom kom-
nologies needed, be it e-government or companies-related.
The first thing we need is infrastructure. Say, a few giga links to
countries outside Serbia. If we are to develop software, we need
very strong and reliable links and good rates. Two years ago IBM
began operations with a local firm because of advanced and com-
plex services we are able to provide. In this respect, we can offer
62 The Role of Telecommunications in Business Growth
panijom zbog naprednih i kompleksnih servisa koje možemo da
ponudimo tržištu. Možemo da pružimo podršku i državi i opera-
torima, a i poslovnim korisnicima u naprednim rešenjima.
Jedna asocijacija ključnih ljudi
u IT biznisu doprinela bi bržem
definisanju zajedničke strategije
Kao jedan od zaključaka ovog okruglog stola, pozivam da na-
pravimo jednu asocijaciju, te da ih ne bude nekoliko u Srbiji,
već jedna gde će sedeti predstavnici Vlade i predstavnici ope-
ratora, predstavnici ključnih IT kompanija u zemlji i predstav-
nici ključnih korisnika, jer telekomunikaciona struktura jeste
osnova za razvoj IKT infrastrukture. Tada bismo mogli defini-
sati zajedničku strategiju, zajednički akcioni plan i šta želimo
da napravimo.
Unapređenje
infrastrukture
Z oran Janković, menadžer, Microsoft: Ono što nam je neop-
hodno jeste rad na razvoju infrastrukture i samim tim una-
pređenje servisa koji će korisnici očekivati. U celoj toj priči mo-
Zoran Janković: Jedinstveno udruženje
bi dovelo do zajedničkog nastupa i zaista
dobrog pristupa krajnjim korisnicima
ramo da učestvujemo jedinstveno, i država i vendori koji se bave
proizvodnjom hardvera, telekomunikacione opreme, razvojem
softvera i sami sistem integratori koji su zastupljeni na tržištu.
Jedinstveno udruženje bi dovelo do zajedničkog nastupa i zaista
dobrog pristupa krajnjim korisnicima. Kao predstavnik kompani-
je Microsoft želim da kažem da naša kompanija radi na unapre-
đenju svih online servisa i u potpunosti podržava inicijativu u
domenu telekomunikacija.
MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. MAY 2008
support to the country, operators and business users.
I would like to invite everyone to set up an association and bring
together government representatives, operators, top IT firms and
An association of top IT decision-
makers would help define a joint
stategy more rapidly
users in the country because it is telecommunications structure
what ICT infrastructure essentially builds on. In doing so, we will
be able to define a joint strategy, action plan and what we want
to achieve.
Modernization of
Infrastructure
Z oran Janković, manager, Microsoft: What’s necessary is the
development of infrastructure that will consequently up-
grade services users will expect. We should all be involved in
Zoran Janković: The association would lead
to joint activities and thoughtful approach to
ened users
it, both the country and vendors dealing with hardware, tele-
communications equipment, software development and system
integrators too. The association would lead to joint activities and
thoughtful approach to ened users.
I want to say on behalf of Microsoft that our company is work-
ing to improve online services and is entirely supportive of ini-
tiatives in the telecommunications domain.
64 The Role of Telecommunications in Business Growth
Klaster domaćih
dobavljača
M iodrag Veljković, zamenik direktora, Logo: Razvoj teleko-
munikacija deluje dvostruko na privredu. Pre svega je ovde
dodirnut prvi nivo, a to je stvaranje preduslova za povezivanje
kompanija. Sem Beograda, gde još kako tako možete da obez-
bedite servise, bilo kakvo dislociranje neke ozbiljne proizvodnje
van Beograda se čini skoro nemogućom misijom. Telekom kao
Miodrag Veljković: Informisanje o
pravcu u kojem će država i dobavljači
da investiraju bi pomoglo, jer trenutno
kvalitetne informacije o ulaganjima ima
jako mali broj dobavljača
jedan od najvećih investitora i ostali provajderi pre svega u mo-
bilnoj telefoniji mogu bitno da utiču i na stanje u domaćoj indu-
striji koja pokriva tu oblast. Stanje u toj industriji je jako loše
iz različitih razloga, a na poboljšanje situacije može da se utiče
stvaranjem jednog klastera domaćih nabavljača i proizvođača
opreme, pribora i softvera. Jako malo kompanija ima bilo kakve
rezultate kada je izvoz u toj oblasti u pitanju.
Carinske stope koje su praktično bile skoro jedina pomoć nisu ni-
kom pomogle. Previsoke su. Ruteri, modemi, telekomunikacioni
sistemi, sve se to carini sa deset i više posto i nije upšte zaštitilo
domaću proizvodnju, iako je prvobitna ideja bila da će je zaštiti-
ti. Šta bi nam pomoglo? Pre svega informisanje o tome u kojem
će pravcu država i opreratori da investiraju. Onda bismo mogli
da se pripremimo i da učestvujemo u takvim tenderima. Sada je
slučaj da kvalitetne informacije o investicijama ima jako mali broj
dobavljača. Domaće proizvođače to po pravilu izbacuje iz igre,
pa nema veze da li išta možete ili ne možete, skoro da i nemate
šansu da igrate.
Pretpostavljam da bi više ovakvih okruglih stolova na kojima bi
se razmenjivale informacije i udruživanje pomoglo da se možda
stanje donekle poboljša.
U WiMAX
tehnologiji je
budućnost
M ilan Kovačević, pomoćnik izvršnog direktora, Saga: Prven-
stveno se bavim bežičnim telekomunikacijama, pa bi ono
što sam mislio da kažem bilo prevashodno vezano za to. Kod
nas se u domenu WiMAX tehnologije jako malo radi i situacija je
loša. Pre svega nam nedostaje regulativa. Mislim da Ministarstvo
telekomunikacija nedovoljno brzo radi na usvajanju regulative.
RATEL je sa svoje strane još davno doneo potrebna dokumenta,
ali se cela stvar u Vladi dosta otegla i u ovom trenutku nismo još
uvek doneli pravilnik koji je bio na javnoj raspravi.
Sve to dovodi do toga da kod nas WiMAX mnogo kasni u po-
ređenju sa okruženjem. Ako pogledamo Bugarsku ili Hrvatsku,
tamo je to odavno zaživelo, a mislim da u Srbiji postoje i korisnici
MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. MAY 2008
A Cluster of Local
Suppliers
M iodrag Veljković, deputy director, Logo: Telecommunica-
tions growth affects economy in two ways. First of all, the
first level has been realized, which is a prerequisite for compa-
nies to connect. Moving production outside Belgrade seems a
mission impossible. Telekom, one of the biggest investors, and
other providers primarily of mobile telephony services can signi-
Miodrag Veljković: Information on what the
country and suppliers will invest in might help
as only few suppliers have access to proper
information on investments
ficantly add to improving the local industry that covers the field.
The industry is in bad shape for several reasons. To improve it, a
cluster should be set up of local producers and suppliers of equ-
ipment and software. Only few companies perform well when it
comes to exports in that field.
Customs tariffs, which were practically the only benefit, did no
one any good. They are too high. Routers, modems, telecommu-
nications systems are all subject to a 10% or an even higher tax.
Although the idea was to safeguard domestic production, the at-
tempt has failed. What can help us? First of all, information
on what the country and operators will invest in. Then we can
prepare and take part in tenders. Only few suppliers have access
to proper information on investments. As a rule, this sends local
producers out of the game, and it doesn’t matter if there is any-
thing you can do or not, because you don’t even get to play.
I assume more roundtables of the kind and sharing information
might help improve the situation to some extent.
WiMAX-
Tomorrow’s
Technology
M ilan Kovačević, Deputy Executive Manager, Saga: I mainly
deal with wireless telecommunications, and what I’d like to
say has to do with it. WiMAX technology is Serbia is still in its
infancy, and the situation is not rosy. Above all, we need to have
legislation in place. I believe the Ministry of Telecommunications
is not working fast enough to pass the regulations needed. Ratel
did submit documents needed a long time ago, but the entire
thing has been delayed and at this moment we still don’t have a
rulebook for public discussion.
Because all of this, WiMAX is not likely to pick up any real mo-
mentum when compared to countries in the region, like Bulgaria
and Croatia. I believe there is a demand in Serbia too, and sup-
66 The Role of Telecommunications in Business Growth
željni takvih usluga i firme koje umeju da tu opremu isporuče,
instaliraju i naprave potrebnu infrastrukturu i postoje firme koje
su zainteresovane da kroz taj vid telekomunikacija prodaju uslu-
ge. Generalno, tržište postoji i u ovom trenutku nam regulativa
predstavlja glavni problem.
Moram priznati da svi znamo da imamo problem starih dozvola
u spektru koji je namenjen bežičnom fiksnom pristupu. Naime,
jako je mnogo rada uloženo u samu tehnologiju, da bi se pre-
vazišli problemi u urbanim sredinama. WiMAX se pokazao kao
problematičan tamo gde elektromagnetni talasi treba da prodru
u zgrade. Imamo situaciju da svi imamo mobilne telefone i da svi
Milan Kovačević: Srbija je u regulativi
po pitanju WiMAX tehnologije dosta iza
drugih zemalja iz okruženja i intenzivan rad
na tome doprineo bi da brže napredujemo
očekuju da se taj budući bežični pristup ponaša slično kao tele-
foni, zanemarujući da telefon radi na 800-900 megaherca, a da
WiMAX radi na 3,5 gigaherca i da su uslovi prostiranja drastično
različiti. U tom smislu, na primer u Americi deo spektra koji je
svojevremeno bio namenjen analognoj televiziji je, pošto je tamo
razvojem digitalne televizije prestala potreba da se u tu namenu
koristi, dodeljen uslugama fiksne i mobilne, dakle širokopojasne
komunikacije. Mislim da je to jako dobro i predložio bih kako
RATEL-u tako i Ministarstvu da razmišlja o tom rešenju. Narav-
no, mi tek sad uvodimo digitalnu televiziju i biće potrebno vreme
da tehnološki napredujemo i oslobodimo taj spektar. Mislim da
Tržište za WiMAX tehnologiju u
Srbiji postoji i u ovom trenutku
regulativa predstavlja glavni
problem
će za nekoliko godina zaživeti kod nas digitalna televizija i da će
doći vreme da se razmišlja šta s tim spektrom. Pravo rešenje bi
bilo da se taj spektar dodeli za bežične komunikacije i na taj način
ćemo preskočiti ono što se u mnogim delovima sveta dešava, a
to je da ljudi sa WiMAX tehnologijom imaju problema pre svega
u prodiranju u zgrade.
Drugo, u domenu regulative bi moglo pored opsega od oko 3,5 gi-
gaherca, da se otvori i za bežični pristup i opseg oko 2,4 gigaherca
što je, u svetu dosta česta pojava.
U naslovu dokumenata koji se za sad bave regulativom u obla-
sti bežičnih širokopojasnih komunikacija, piše “fiksni”. Ne vidim
da tamo postoji bilo šta što bi moralo da implicira da ti opsezi
budu isključivo za fiksni pristup. Mislim da bi moglo da se do-
zvoli da to bude i mobilna komunikacija bez većih implikacija.
U svakom slučaju, mislim da su bežične širokopojasne tehnologi-
je, posebno za tržište ovog regiona, vrlo perspektivne. Srbija je u
regulativi dosta iza drugih zemalja iz okruženja i intezivan rad na
tome doprineo bi bržem napretku.
MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. MAY 2008
pliers that know how to provide the service. Generally, there’s a
market, and legislation at the moment is the main problem.
I must admit we all know old permits pose a problem to the
spectrum intended for wireless fixed access. A lot of effort has
been put in the technology to root out problems in urban areas.
WiMAX appeared to be a problem when it comes to the ability
of electromagnetic waves to penetrate buildings. We have this
situation where we all have a cellphone, and everyone expects
future wireless access to behave the same as phones, forgetting
that a cellphone works at 800-900 megahertz as opposed 3.5 gi-
gahertz required by WiMAX and totally different penetration
Milan Kovačević: In terms of regulatory
frameworks, Serbia has a long way to go catch
up with countries in the region and intensify
works to speed up growth
conditions. In the US, for instance, a part of a spectrum intended
for analogue television was assigned to fixed and mobile, i.e.
broadband communications. I believe that’s very good, and I’d
suggest Ratel and the Ministry take the solution into account.
We are to launch digital television and it will take some time to
technologically make progress and free the spectrum. In a few
years, digital television will catch on and over time the spectrum
will come under the spotlight. Using it for wireless communica-
tions would be the right solution, in which case we will skip what
many parts of the world have faced – the problem with the abil-
ity of WiMax signals to penetrate buildings.
There is a market for WiMAX
technology in Serbia, but
regulations at this moment pose
the main problem
Second, aside from the spectrum range at 3.5 GHz, the 2.4 GHz
spectrum should be available too, which is quite common world-
wide.
Documents dealing with regulations in the field of wireless
broadband communications are headlined “fixed-line”. I don’t
see anything implying that the spectra must be used for fixed
access only. I think that, without any implications, it also might
be for the purposes of mobile communications.
In any case, I believe wireless broadband technologies will be a
big deal, in this region in particular. In terms of regulatory frame-
works, Serbia has a long way to go catch up with countries in the
region and intensify works to speed up growth.
68 The Role of Telecommunications in Business Growth
DISKUSIJA
Problemi
procedura u
Srbiji
Milan Janković, Ratel: Izdavanje dozvola za građevinske ra-
dove i za izvođenje mreža prepoznali smo u Agenciji kao veliki
problem, s obzirom na to da je Srbija izdala licence za tri mobilne
mreže i jednu za fiksnu, ali da svi državni organi nisu dovoljno
uključeni niti su prepoznali obavezu operatora da sa određenom
dinamikom moraju da grade svoje mreže. To se pre svega odnosi
na mobilne operatore koji su dužni da ispune uslove iz licence za
pokrivanje određene teritorije.
Kad su u pitanju bežične tehnologije, na svetskoj radio konfe-
renciji, održanoj prošle godine definisani su novi parametri za
uvođenje WiMAX tehnologije i date su određene smernice gde
bi ona mogla da bude primenjena, ali bi to u Srbiji zahtevalo pro-
menu dokumenata koje treba da donese Vlada.
Milan Kovačević je rekao da za par godina očekuje primenu digi-
talne televizije. Prema onome što je Ratel, kao jedan od učesnika
u toj aktivnosti video, nije verovatno da će se to desiti pre 2012.
godine. Poslednji rok je jun 2015. godine, kad će biti neophodno
da se prestane sa emitovanjem analogne televizije.
Jedan od problema koji se javlja kad su nove tehnologije, poput
WiMAX-a u pitanju jeste što su to dinamične tehnologije, a neki
delovi regulative u Srbiji nalažu da je potrebno prvo imati plan
namene, pa onda predloge i planove raspodele, pa donošenje svih
pravilnika. Ta procedura je previše duga i smatram da će Zakon
pre ulaska Srbije u Evropsku uniju pretrpeti određene promene i
definisati da se ti procesi i procedure odvijaju brže.
Milenko Cvetanović, Ministarstvo telekomunikacija: Sigur-
no je da veliki problem predstavlja dobijanje svih građevinskih
dozvola za bilo kakve radove. Ta stvar je u ingerenciji Ministar-
stva za infrastrukturu i ko god im pomene da treba da menjaju
zakon o planiranju i izgradnji “kosa im se podigne na glavi”.
Ministarstvo je htelo da u okviru izmene zakona o telekomuni-
kacijama, koji nije stigao da izađe na svetlo dana, bar obezbedi
da ugradnja kablova i opreme u postojeću infrastrukturu ne mora
da ide po proceduri koja je ista kao što je za kompletno novo
građenje kablovske komunikacije.
Osnovni razlog što većina strategija koje se donesu u ovoj obla-
sti, posle promocije završe u fioci, jeste taj da sve te strategije
imaju par stotina stranica u kojima je više istorije nego ekspli-
citno definisanih ciljeva i mera koje treba da budu preduzete.
Takav dokument ne bi trebalo da ima više od dvadesetak strana,
a Strategija o informacionom društvu mislim da ima skoro tri sto-
tine strana.
Konkretno kad je WiMAX u pitanju, treba da rešimo problem
oko izdavanja licenci za područje van Beograda, čini mi se da to
rešenje nije dobro. U takvim uslovima ne može da se u pravom
smislu reči izda nacionalna licenca, znači da neće doći neki veliki
operater koji će efikasno pokriti čitavu teritoriju.
U Ministarstvu je odlučeno da se taj pravilnik o minimalnim
uslovima za izdavanje licenci pojavi u roku od nedelju, dve dana
kako bi procedura mogla da krene. Problem Beograda ostaje ne-
rešen, jer oduzeti dozvole za radio stanice koje su izdate za po-
dručje Beograda je pravno teško izvodljivo. Teško da problem
može biti rešen bez javnog dogovora vlasti.
MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. MAY 2008
DISCUSSION
Procedural
Problems in
Serbia
Milan Janković, RATEL: At the Agency, we have identified
the process of issuing construction permits and licenses for in-
stalling networks. Serbia has issued permits for three mobile
operators and one landline network, but state agencies are not
involved in the process enough to recognize that the networks
that were granted these licenses should be developing their grids
at a certain speed. This primarily applies to the mobile telephony
operators, who are obliged to meet the conditions in the licen-
se contract with respect to providing coverage for a particular
territory.
As for wireless technology, last year’s World Radiocommunica-
tion Conference defined new standards for implementing WiMax
technology, along with directives how and where it can be ap-
plied, but this would require the Government to amend certain
documents and regulations.
Kovačević claims that digital television will enter the market in
the next couple of years. Based on what we saw as one of the
participants, we don’t see this happening before 2012, while the
deadline is 2015, when broadcasters will have to stop using ana-
log TV technology.
One of the challenges posed by new dynamic technologies such
as WiMax is that Serbian regulations require to first have a plan
how the technology is going to be used, followed by propos-
als and plans for distribution, followed by drafting and bringing
regulations and rules. This whole procedure takes too long and
I am confident that the Law will have to be modified so as to
speed up this processes and procedures, before Serbia joins the
European Union.
Milenko Cvetanović, Ministry of Telecommunications: Get-
ting construction permits for anything is a big problem. This ar-
eas is under the jurisdiction of the Ministry for Infrastructure
and whoever mentions that they should amend the Law on Ur-
ban Planning and Construction, they ’fall into a fit’. The Ministry
tried to push through a new procedure in the amended Law on
Telecommunications that never saw the light of day to at least
have the installation of cables and equipment in existing infra-
structure not be subject to the same procedures as the constric-
tion of a completely new cable communication network.
The main reason why these strategies end up at the bottom of
a drawer after they are presented, is that most of them are sev-
eral hundred pages long with more history than clearly defined
goals and measures that need to be taken. This sort of document
should not be more than 20 pages long, but the Strategy on the
Information Society is written on almost three hundred pages.
Concretely with WiMax technology, resolving the problem of
issuing permits for 3438 gigaherz area for the territory outside
Belgrade would not be a good solution. In a situation like this
you cannot really issue a nationwide license, which means that
we cannot attract a big operator that could provide an efficient
solution for the entire territory.
The Ministry decided to publish the rulebook on minimum con-
ditions for issuing a license in a week or two, so that the proce-
dure can get going. The problem of Belgrade remains unresolved,
5. MAJ 2008 | MAGAZIN SPECIJALNO IZDANJE
U oblasti telekomunikacija u Srbiji veliki problem predstavljaju
zakonske regulative, komplikovane i dugotrajne procedure,
zajednički je stav učesnika
U sadašnjem trenutku imamo situaciju da je ponuda pristupnih
tačaka za širokopojasni pristup internetu veća od potražnje. To
znači ili da cene nisu odgovarajuće ili da nema dovoljno sadrža-
ja kojima bi ljudi bili zainteresovani da pristupe. Milsim da je i
jedno i drugo u pitanju. Smatram da je minimalna cena za ADSL
od 600 dinara isuviše visoka i da su takođe suviše visoke cene za
veleprodajni pristup internetu. Te cene su značajno više nego što
su u susednim zemljama, što znači da postoji prostor za sniženje,
ali Telekom mora da nadoknađuje ono što ne zarađuje na fiksnoj
telefoniji. Kad su sadržaji u pitanju, potreban je podsticaj sa svih
strana, kako bi se stvorili sadržaji koji su od interesa za građane.
Jedan od tih servisa je e-uprava i na tome se radi, ali nedovoljno
sinhronizovano. Velika sredstva su odvojena Nacionalnim in-
vesticionim planom za razvoj ovog sektora, ali uglavnom stoje
neiskorišćena, jer nema jedinstvenog pristupa.
Jasmina Vignjević, Telenor: Kad su u pitanju dozvole, nama
se dešava da organi lokalne samouprave potpuno diskreciono
odlučuju koja je dokumentacija potrebna za izgradnju baznih
stanica i na taj način ulaze u kompetencije RATEL-a. Pritom sami
ne poseduju nikakve kompetencije iz oblasti telekomunikacija.
Besmisleno je, takođe, da se identična dokumentacija zahteva
od operatera za izgradnju baznih stanica i za izgradnju nekih
komercijalnih objekata iz te oblasti. To vodi ka velikoj pravnoj
kontradiktornosti između operatera koji su obavezni prema do-
zvoli o licenci da grade mrežu, i sa druge strane, nemogućnosti da
pribave te građevinske dozvole od lokalnih organa.
Dragan Kovačević, Telekom Srbije: Kablovska infrastruktura
u Srbiji je mnogo manje razvijena nego kod drugih zapadnih ze-
malja i zbog toga se mobilna telefonija u Srbiji jako brzo razvila.
Značaj telekomunikacija u razvoju biznisa 69
Legal frameworks, complicated and long procedures pose a
big problem in the telecoms sector in Serbia, the roundtable
concluded
because to withdraw the licenses issued to radio stations for the
territory of Belgrade City will be hard to carry through. We can
hardly expect to solve the problem without an agreement be-
tween the government and the public.
At this point the number of access points for broadband Internet
is higher than demand. This means either than the prices are to
high or that there is not enough attractive content the public
would be interested to access.
I think its a little of both. A lowest price for ADSL access of RSD
600 is too much, while wholesale prices for Internet access are
way too high as well. The prices are much higher that in the re-
gion, which means there is room to lower them, but on the other
hand Telekom has to make profits to compensate for the lack of
revenue in fixed telephony.
As for content, we need all kinds of incentives in order to create
something that will attract internet users. One of them are e-
government services that are currently under construction, but
these efforts are still not well synchronized. A lot of assets from
the National Investment Plan have been allocated for develop-
ing this sector, but they remain unused, because there is no uni-
fied approach.
Jasmina Vignjević, Telenor: Speaking about permits, it often
happens that local government agencies arbitrarily decide which
documentation is needed for building base station and intrude
in the jurisdictions of the national telecommunications agency
(RATEL). Furthermore, they have no kind of authority over the
domain of telecoms. It also makes no sense to demand the same
kind of documentation from an operator who is building base
stations and from those building commercial facilities in the tel-
ecoms industry. This leads to huge legal contradictions between
70 The Role of Telecommunications in Business Growth
Siguran sam da je širokopojasni pristup, WiMAX tehnologija ve-
oma važan za razvoj telekomunikacionog tržišta. Situacija status
quo u kojoj je trenutno Ministarstvo je najgora i najveća greška
bi bila ostaviti tu situaciju nerešenu.
Što se tiče dozvola za međunarodno povezivanje, mislim da drža-
va mora da se odluči hoće li Telekom da bude zaštićen u nekom
monopolskom smislu ili neće. Ovako sa jedne strane, država Te-
lekomu ne dozvoljava da naplaćuje ekonomsku cenu telefonskih
razgovora, a sa druge strane mu to kompenzuje tako što ne do-
zvoljava drugima da se otvore. Treba ipak ići ka čistim rešenjima.
Što se tiče osnivanja Savetodavnog tela, to će imati smisla samo
u slučaju ako ne bude čista formalnost, već zaista glas koji ima
uticaja.
Saša Leković, Telekom Srbija: Telekom je dosta investirao u
poslednjih nekoliko godina, i sadašnju infrastrukturu, koju je
ranije nasledio, pokušao da zameni najmodernijom opremom.
Ova godina će samim tim predstavljati veliki napredak u odnosi-
ma između Telkoma i poslovnih korisnika.
Roland Hainder, VIP mobile: Širokopojasni pristup u bilo kom
obliku je skup, a mi imamo naše akcionare koji očekuju određene
prihode. Ne treba biti previše optimističan. WiMAX licenca ne
podrazumeva da bi odmah imali i usluge, jer iza svih tih investici-
ja ima mnogo toga što se plaća. Smatram da za privatne korisni-
ke kojima je potreban širokopojasni pristup postoji jasni metod
da im se pruži pristup preko izvesnih finansiranja i od Vlade, a
mislim da u zemlji postoji infrastruktura, ne samo Telekoma, već
i drugih provajdera. Svi mobilni operateri u zemlji svakako imaju
mobilne servise za podatke, međutim moraju da se oslanjaju na
infrastrukturu. Potrebno je požuriti sa donošenjem odluka i ra-
zjašnjenjem raznih pitanja kako bi se krenulo dalje.
Saša Leković, Telekom Srbije: Postoji dosta neregulisanih pi-
tanja, to je već više puta potvrđeno i Telekom podseća da je za
otvorenu tržišnu utakmicu, samo je potrebno da se utvrde čista i
jasna pravila. Tad utakmica može da počne.
Kad je u pitanju savetodavno telo i njegovo osnivanje, mislim da
su u Austriji napravili dobar model, jer su celokupan proces iz-
dvojili u jedno profesionalno tehnološko telo sastavljeno od ljudi
iz privrede, biznisa, državnih organa.
Jasmina Vignjević, Telenor: Pitanje predloga o osnivanju ope-
rativnog tela koje bi sarađivalo sa regulatorom i Ministarstvom
treba dobro razmotriti. U okviru Američke privredne komore već
je osnovan komitet koji okuplja sve firme iz ovog sektora. Moja
preporuka je da se iskoristi to već postojeće telo. Dosta inicijati-
va postoji u poslednjih nekoliko godina, a propale su samo zato
što nije postojala podrška niti povezanost relevantnih instanci.
Ne smemo da dozvolimo da opet upadnemo u istu zamku, na-
pravimo telo, a zatim dođe do nesklada na nižim i operativnim
nivoima.
MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. MAY 2008
operators who are obliged by their national license to build a
grind on the one hand, and the inability to obtain construction
permits from local government agencies on the other.
Dragan Kovačević, Telekom Serbia: The cable infrastructure
in Serbia is much less developed than in Western countries,
which is why mobile telephony has experienced such a boom
here. Broadband access and WiMax technology is obviously
very important for the development the telecoms market. The
status quo in the Telecommunications Ministry is bad and the
biggest mistake would be to leave things as they are.
As for permits for international connections, I think the state
must decide whether Telekom is going to have protection to up-
hold a monopoly or not. At present, the state does not allow
Telekom to charge market rates for telephone calls, but com-
pensates this by not allowing other operators in the market. We
should strive towards clearly defined arrangements, after all.
As for the Advisory Body, it will make sense only if it does not
stop at having just a formal role, but an effective voice that can
influence decisions.
Saša Leković, Telekom Serbia: Telekom has had many invest-
ments in the last couple of years and has tried to replace the
existing infrastructure inherited from earlier times with the most
sophisticated and up-to-date equipment. This year will, conse-
quently, be a big step forward in the relations between Telekom
and its business clients.
Roland Hainder, VIP mobile: Broadband access in any shape
is expensive, while we have shareholders who expects certain
levels of revenue. We cannot be too optimistic. A WiMax license
does not translate to immediate service provision, because there
is a lot of money to put in all of these investments. I believe
there is a clearly defined method for private users who need
broadband access to receive it through certain kinds of financing
or the government, while an infrastructure exists, provided not
only by Telekom, but others as well. All mobile operators in the
country have mobile services for data transfer, but they have
to rely on the infrastructure as well. We need to speed up the
decision-making process and clarify various issues in order to
move on.
Saša Leković, Telekom Serbia: There are many unresolved is-
sues, this has been confirmed several times and Telekom reminds
that it wants an open market, only with clearly defined and
transparent rules. The competition can begin one these things
are in place. As for the advisory body, I think the Austrians have
a great model, because the entire process has been committed to
a professional technical agency made of people from the econo-
my, business community and state agencies.
I also think that an international license would rather remove
some consequences, rather than essentially resolve the problem.
The state is then put in a weaker position, because there are no
investments in the infrastructure, while the existing three mobile
operators in Serbia have already invested a lot, so it is only sen-
sible to expect newcomers to the market to do the same.
Jasmina Vignjević, Telenor: The proposal to establish an oper-
ative agency that would cooperate with the national regulatory
body and the Telecommunications Ministry should be carefully
considered. The American Chamber of Commerce has already es-
tablished a Committee that gathers all companies in this sector.
My proposal is to make use of this already existent body. There
have been many initiatives in the last few years, which have
gone to waste only because there was not sufficient support or
links between relevant factors. We must not allow ourselves to
fall into the same trap again – create an agency and then suffer
from lack of harmony at lower operational levels.
 72 Tržište i novac
Sajam Građevinarstva
Potraga za
srpskim partnerima
Koliko je rastuće tržište Srbije interesantno za strane kompanije govore inostrani nacionalni štandovi, gde su se predstavile
kompanije čiji je glavni cilj bio da nađu srpskog poslovnog partnera
Karolina Herbut
foto: Beta
Ulazak na srpsko tržište nosi sa sobom iste neizvesnosti kao i ulazak na bilo koje drugo tržište
D a je 34. međunarodni sajam građe-
vinarstva SEEBBE najveći sajam
te vrste ikad organizovan u Beogradu,
govori i činjenica da se zbog nedostat-
ka prostora nije bilo moguće obezbediti
mesto za kolektivni nastup izlagača iz
Poljske, Mađarske i Bugarske. Od 15. do
19. aprila, na Beogradskom sajmu, pored
više od 1.000 pojedinačnih izlagača, or-
ganizovani su i nacionalni štandovi za
zemlje kao što su – Grčka, Italija, Tur-
ska, Slovenija i Hrvatska. Specifično
za nacionalne štandove Grčke, Italije i
Turske je to, što većina prisutnih izlaga-
ča još nema predstavništvo i razvijeno
poslovanje u Srbiji, te su ovaj sajam vi-
deli kao najbolje mesto za pronalaženje
lokalnog partnera. Irena Kantartzoglou
iz grčke kompanije GS, koja proizvodi
dvokrilna vrata za kupatila i tuš kabi-
ne, rekla je da im je srpsko tržište jako
privlačno, jer je rastuće, kao i da ula-
zak na srpsko tržište nosi sa sobom iste
neizvesnosti kao i ulazak na bilo koje
drugo tržište.
Ibrahim Bujukbarjak iz turskog Hakan
Plastik-a rekao je da njegova kompani-
ja već više godina posluje u Srbiji preko
partnera. Iako poslovanjem i prodajom
u Srbiji nije najzadovoljniji, on je ista-
kao da je za globalnu kompaniju bitno
da bude svugde prisutna, i da ne sme da
posmatra samo količinu prodate robe.
Bujukbarjak je iz proizvodnog progra-
ma kompanije koju predstavlja izdvojio
izolaciju kojom se obezbeđuje „bešu-
mna“ kanalizacija, što je, kako je rekao,
standard u EU.
Porfir – na italijanski način
Italijani su takođe tražili partnere, i, kao
i većina izlagača, promovisali svoje nove
proizvode i usluge koje se razlikuju od
domaće ponude. Radmila Pavlović iz
kompanije Odorizzi koja proizvodi pri-
rodni kamen – porfir, karakterističan za
BR. 415 | 5. MAJ 2008 |
Italiju i Argentinu, rekla je da je toj firmi
teško da se probije sa porfirom na srpsko
tržište. Prema njenim rečima, to je zbog
toga što se u Srbiji, najviše, koristi gra-
nit, iako, kako je rekla, ima mnogo lošije
karakteristike od prirodnog kamena koji
oni nude. Prednost porfira u odnosu na
granit jeste što on ne zahteva dodatno
održavanje, jer ostaje uvek hrapav, dok
granit mora da se posle nekoliko godina
opet „obija“ kako bi se dobila hrapavost.
Porfir je idealan za klimatske uslove gde
su prisutni kiša, sneg i led. U Italiji su,
na primer, svi trgovi popločeni porfirom.
Ulazak na srpsko tržište, prema njenim
rečima, dodatno komplikuje i admini-
stracija.
Ytong bela tavanica
Reč je o potpuno novom tipu među-
spratnih i krovnih konstrukcija, koju je
na sajmu predstavila kompanija Xella.
„U odnosu na klasične međuspratne
konstrukcije sa “fert” gredicama, bela
tavanica ima skoro upola manju težinu,
te je mali i utrošak betona po kvadrat-
nom metru. Izgradnja je jednostavna i
brza, a toplotna izolacija odlična“, opi-
sao je Dušan Đerić, Product Manager
kompanije Xella Srbija.
Potisje Kanjiža – član Tondach grupe
je na ovom sajmu predstavila novi crep
pod imenom Saturn. Darko Mijatović,
savetnik za primenu proizvoda, obja-
snio je da je taj proizvod nastao kao
odgovor na savremene tokove građevi-
narstva i arhitekture, gde sve više pre-
ovlađuje želja za novim proizvodom, a
to znači promenu boje crepa i korišće-
nje prirodnih materijala koji nisu štetne
po zdravlje ljudi. Povećanjem dimen-
zije crepa, što je jedan karakteristika
predstavljenog proizvoda, smanjuje se
utrošak u kvadratu, a brzina gradnje se
povećava. Da bi proizveli Saturn, morali
 | 5. MAJ 2008 | BR. 415
smo zadovoljiti niz tehničkih preduslo-
va za proizvodnju: da proizvodi nemaju
krečnjaka, da su pravljeni u gipsanim
kalupima i većim temperaturama da bi
se dobila željena boja. Saturn nije bojen
crep, već je korišćena tehnika “engobi-
ranja”.
Geoweb
Kompanija EcoMat je predstavila Ge-
oweb ćelijski sistem struktura za zašti-
tu od erozije. Kako je project manager
EcoMat-a, Slobodan Čulić rekao, u Srbiji
je čak do 65% terena pod nekom vrstom
erozije i to utiče na kvalitet puteva, že-
leznica, itd. Geowebom se produžava
vek istih, a koristi se i za zaštitu kosina
različitih vrsta kanala, vodotoka. Brz i
jednostavan je za aplikaciju, ne zahteva
visokokvalifikovanu radnu snagu da bi
se postavio na određenom problematič-
nom terenu. Ispuna može mu može biti
zemlja, šljunak, bilo koja vrsta kombi-
nacije materijala, pa čak i beton. Može
se potpuno prilagoditi prirodi.
Prateći program
Neke kompanije su se odlučile da svo-
je poslovanje, proizvodni program i
Tržište i novac 73
usluge predstave i kroz zvanične pre- demontažni sistem gradnje i šabački
zentacije. SGITS 14. decembar (Savez Polimyt B za ugradnu kadu ojačanu
građevinskih inženjera i tehničara Srbi-eko-poliuretanom. „Nova vizuru“ od
je) je ovaj sajam video kao dobru pri- inostranih izlagača osvojili su bugarska
liku da okupi inženjerski kadar i da ih firma Izomaks za “hidrotop 3 u 1“ - to-
upozna sa svojim radom i motiviše ih plotno-hidro-zvučnu izolaciju, JCB iz
da se uključe u isti. SGITS među svo- Velike Britanije, za kombinovanu gra-
jim članovima ima brojne eminentne đevinsku mašinu “JCB mini CX 4X4” i
stručnjake i o tome govori i podatak da Duco iz Belgije, za prirodnu prozorsku
neki od njih učestvuju u izradi Predlogaventilaciju “duco”.
Strategije razvoja građevinarstva SrbijeDeset „posebnih priznanja“ su dobili:
za period 2008. – 2015. godine. SGITS jePotisje Kanjiža za crep „saturn“, Peri
sa Privrednom komorom Srbije i Inže- oplate za oplatu „maximo“ sa jedno-
njerskom komorom organizovao preda- stranim ankerovanjem, ICI za mobilnu
vanje o Projektovanju i građenju „pa- mašinu za navarivanje i razbušivanje
metnih zgrada“ i pasivnih (energetski WS2, Fmg Marko Todorović Matox za
štedljivih) objekata. Da je tema itekakojednokomponentni lepak za stiropor
aktuelna govori i to da je kompanija ploče „matox 205 S“, Helios za „helio-
Beodom počela izgradnju prve pasivne, mix sistem“, MJN za poliesterski preliv-
odnosno, energetski efikasne stambene ni bazen „prestige“, Future za komarnik
zgrade u Beogradu. „future line“, kao i Tehnix beo za sepa-
rator - odvajač taloga ulja i masti S 800,
Nagrade za inovacije Adrian As za tamni plinski infra grejač
Nagrade Beogradskog sajma – „Nova „AA 22“ i Ducon GmbH za mikro-oja-
vizura“ i „Posebna priznanja“, i ove čan beton „ducon“.
godine su dodeljene najuspešnijim izla- Beogradski sajam je po broju izlagača i
gačima. Od domaćih izlagača “Novu kvalitetu organizovanja pokazao da je
vizuru” su dobili beogradski Simpro za najbitniji sajam u regionu, a upravo o
“simprolit”, višenamenski montažno- tome je govorio i posećenost sajma.
 74 Tržište i novac BR. 415 | 5. MAJ 2008 |

Poslovne vesti
Societe Generale
Penzijski
fond i
osiguranje
Grupacija Societe Genera-
le najavila je da će u Srbiji
osnovati dobrovoljni penzij-
ski fond i osiguravajuće druš-
tvo, a zahtev za osnivanje je
već poslat Narodnoj banci
Srbije. Predsednik Upravnog
odbora ove banke u Srbiji
Goran Pitić je najavio i da će
banka u ovoj godini izvršiti
“ozbiljnu dokapitalizaciju”.
Francuska Societe Generale
bankarska grupacije je do
sada u akcijski kapital ban-
ke u Srbiji direktno uložila
158 miliona evra i odobrila 68
miliona evra suborodiniranih
kredita.
Raiffeisen banka
Povećane
kamate
Raiffeisen banka objavila
je da je povećala kamate na
dinarsku štednju od 10 do 50
odsto u zavisnosti od traja-
nja oročenja. Kamata na
dinare oročene na godinu
dana povećana je sa 10 na
11 odsto godišnje, a za uloge
oročene na šest meseci sa
devet na 10 odsto godišnje.
Za štednju oročenu na jedan
mesec klijenti Raiffeisen
banke dobijaće kamatu od
devet odsto godišnje ume-
sto dosadašnjih šest odsto,
dok će kamata na dinare
oročene na tri meseca biti
povećana sa osam na devet
odsto godišnje.
Konferencija
Meet The
Experts
Sybase i kompanijom
MD&Profy organizuje 29.
maja konferenciju pod na-
zivom Business Intelligence
Forum-Meet The Experts.
Forum će okupiti vode-
Fabrika Milan Blagojević
Šporeti
Fabrika Milan Blagojević
iz Smedereva planira da
u ovoj godini proda oko
150.000 šporeta na čvrsto
gorivo, što je za 60 odsto
više nego u 2007. godine.
Stanko Tomović, generalni
direktor kompanije Invej u
okviru koje posluje smede-
revska fabrika, rekao je da
se porast prodaje očekuje
na osnovu izvoza u Libiju,
SAD, Mađarsku, Poljsku, ali
i rastu potražnje za “smede-
revac” šporetima na doma-
ćem tržištu.
Aqua Gala

Foto vest će svetske eksperte koji će

razmeniti iskustva o razvo-
U Jugoslovenskom dramskom pozorištu odigrana je po- ju i implementaciji nekih
zorišna predstava “Medaljoni bisernog srca”, u izvođenju od najvećih analitičkih data
dece Društva za pomoć mentalno nedovoljno razvijenih warehouse-a projekata na
osoba i dece iz beogradskih osnovnih škola. Predstava svetu. Forum je namenjen
je nastala zajedničkom saradnjom članova Društva za top menadžerima, izvršnim
pomoć mentalno nedovoljno razvijenih osoba Opštine direktorima, IT direktorima,
Novi Beograd i učenika iz dramskih radionica “Sastajali- menadžerima Business In-
šte glumište” OŠ Svetozar Marković i OŠ Desanka Mak- telligence-Datawarehouse
simović, uz profesionalnu pomoć beogradskih glumaca i projekata, rukovodiocima
uz finansijsku, organizacionu, kao i podršku zaposlenih analitičkih odeljenja.
iz kompanije Coca-Cola Hellenic Srbija.
Ministarstvo zdravlja
Game over
Ministarstvo zdravlja potpi-
salo je sporazum o saradnji
sa farmaceutskim kućama i
veledrogerijama i agencijom
SVA u cilju borbe protiv zlo-
upotrebe droga. Ovaj pro-
jekat koji će biti realizovan
u prvoj polovini maja 2008.
nosi poruku, Reci ne-Ostani
slobodan. Kompanije koje
učestvuju u projektu su
Hemofarm, Merck, Pfizer,
Pharmanova, Vetrom, Astra
Zeneca, Roche, Abbott,
MSD, Zdravlje Aktavis, Ju-
foto: Arhiva
NSF sertifikat
Prirodna negazirana voda
Aqua Gala, koju proizvodi
fabrika vode Mioni iz sasta-
va Delta holdinga, dobila je
međunarodni NSF sertifikat
za kvalitet. NSF sertifikat,
koji će se od juna nalaziti
na svim bocama Aqva Gale,
urađen je po kriterijumima
američke agencije za hranu i
lekove, Svetske zdravstvene
organizacije i Agencije za za-
štitu okoline. Voda je dobila
sertifikat nakon višemeseč-
nog praćenja proizvodnje
i analiza više od 140 hemij-
skih, radioloških i mikrobio-
loških parametara.
Metro na vodi
Brod hotel
Nautičko turističko preduze-
će Metro na vodi iz Zemuna
najavilo je da će početkom
sledeće godina na Ušću u
Beogradu otvoriti brod hotel
na 2.400 kvadratnih metara.
Planirano je da hotel ima tri

gohemija, Pharma Swiss, Sa- sprata, 42 sobe i pet apartma-

nofi Aventis, Jansen Cilag, na. To preduzeće ima i dva
Vetfarm, Vega, Velefarm i broda kapaciteta 66 mesta za
Jugoremedija. krstarenje po Dunavu.
 76 Tržište i novac BR. 415 | 5. MAJ 2008 |

Posmatrajući indekse u svetu
ZOOM i regionu polovinom aprila,
moglo se reći da se svetske
indeks DAX 30 i deonice na
Wall Street-u dobili su po
nekoliko procenata vrednosti.
je izazvalo snažan pad cena
akcija vazdušnih kompanija.
Stav je da će visoka cena

Slučajno
berze lagano oporavljaju. Istovremeno se oporavila nafte povećati njihove
Globalno, to bi moglo da i Beogradska berza, dok troškove za gorivo, a te
znači da finansijska kriza su u regionu Zagrebačka i kompanije ionako već posluju

ili ne
Suzana Bojadić
u svetu jenjava i da će biti
bolje svima koji su povezani
sa finansijskim tržištem.
Regionalno ili lokalno, to je
znak da bi, u dogledno vreme,
situacija u svetu mogla da se
prelije i na „naše“ berze, bar u
onoj meri u kojoj je uticala na
njihov pad.
Evropski indeksi koji su od
početka godine prosečno
Sa rastom izgubili od deset do 30
berzi u odsto vrednosti, već od 17.
svetu, aprila počeli su da beleže
rast. Londonski indeks
oporavio se FTSE 100, pariski CAC
i region 40, te frankfurtski vodeći
Ljubljanska berza, sa rastom
od nekoliko procenata, imale
najveći pomak u ovoj godini.
Da se, međutim, „kolo sreće
i okreće“, videlo se već
početkom poslednje nedelje
u mesecu. Zbog rekordne
cene nafte od 120 dolara i
loših procena o poslovnim
rezultatima kompanija za ovu
godinu, indeks Dow Jones je
pao za 0,82 odsto, na 12.720
poena, S&P indeks je izgubio
nešto više, dok je NASDAQ
potonuo za 1,29 procenata.
Ulagače je najviše brinula
nova rekordna cena nafte što
sa gubicima.
„Ulje na vatru“, je dodao i
bankarski sektor, najavom
novih emisija akcija kako
bi parirao sve oskudnijim
uslovima pozajmica na
kreditnim tržištima.
Takođe, pad dobiti jedne od
najvećih svetskih banaka
Bank of America od 77
procenata u prvom kvartalu
2007, je spustio S&P za 1,7
procenata.
Sa druge strane, istovremeno
su počeli da padaju i indeksi
u regionu. Neki bi rekli, nista
nije slučajno.

Index BelexLine do 24.04.2008. Index Belex15 do 24.04.2008 . Index Nex20 do 24.04.2008.

5000 3.400 51.000
3.200 46.000
3.000
4500 41.000
2.800
2.600 36.000
4000 2.400 31.000
2.200 26.000
3500 2.000 21.000
1.800
16.000
1.600 Poslednja
3000 Poslednja 1.400 Poslednja 11.000
vrednost 1.200 vrednost 6.000 vrednost
2500 2.790,06 1.000 1.571,71 1.000 23.195,12
Izvor: Beogradska berza Izvor: Beogradska berza Izvor: Nex berza

Akcije sa najvećom promenom cene na Beogradskoj berzi Najtrgovanije hartije na

od 17. do 23. aprila 2008. godine Beogradskoj berzi od 17. do 23.
aprila 2008. godine
Hartija Promena Poslednja Obim Cena akcije Cena akcije
cene (u %) cena ( u din) trgovanja 09.01.2007. 29.06.2007. Hartija Poslednja cena Obim
(u dinarima) trgovanja
Napred 20,00 6.600 12 3.000 7.100
AIK banka 7.630 16.503
Telefonija -18,63 6.100 183 6.000 13.981
Beogradelektro 7.000 11.704
Alfa plam -18,01 14.800 304 34.900 30.000 Planum 4.000 13.988
Metalac 16,00 2.900 2.220 3.900 5.456 Sojaprotein 2.779 25.629
Soja protein 14,17 2.779 25.629 2.380 4.400 Vetfarm 45.000 1.343
Globos osiguranje -13,61 2.851 419 2.850 5.000 Obveznice RS serije, emisija A 72 511.989
Planum -9,09 4.000 13.988 1.550 2.505 Obveznice RS serije, emisija A 81,8 314.370
Fidelinka -8,66 2.100 207 1.200 3.400 Obveznice RS serije, emisija A 63,2 382.478
Izvor:Beogradska berza Izvor: Beogradska berza

TREND Kompanije sa najvećim prometom na NEX

Jubmes banka Montenegro od 18. do 24. aprila 2008. godine
Jubmes banka (Belex: JMBN) je prošle godine ostvarila dobit Kompanija Max. cena (u Min. cena (u Promet (u EUR)
EUR) EUR)
od 6,3 miliona evra, što je oko 1,5 odsto više nego u 2006. go-
Izbor, Bar 0,1079 0,0609 159.457
dini. Prema finansijskom izveštaju, ukupna aktiva banke na
Solana Bajo Sekulić 21 12,99 115.792
kraju 2007. godine iznosila je 5,12 milijardi dinara, po čemu ta
Željezara, Nikšić 11,599 6,6 100.931
banka zauzima 0,3 odsto srpskog bankarskog tržišta. Ukupan
Jugopetrol, Kotor 18,96 15 59.057
kapital Jubmes banke prošle godine je povećan za 20 odsto na HTP Ulcinjska Rivijera 28 22 49.516
tri milijarde dinara (oko 38 miliona evra). Trebjesa, Nikšić 60 48,0003 39.736
Cena akcije Jubmes banke na Beogradskoj berzi u sredu 23. HTP Budvanska Rivijera 21 15,0603 40.964
aprila bila je 51.500 dinara, a najviša cena u poslednjih godinu HTP Mimoza 17,4 13,8 21.975
dana 136.000 dinara. Izvor: NEX berza
 | 5. MAJ 2008 | BR. 415
Udruženje banaka Srbije
Rastu
krediti
Promene kursa evra tokom godine
nisu uticale na redovno izmirivanje
dugova po osnovu bankarskih kredita
Olivera Bojić
U kupna zaduženost građana Srbije u
martu bila je 311 milijardi dinara, što
je umereno povećanje u odnosu na febru-
ar od 1,7 odsto, a u odnosu na kraj prošle
godine 5,7 odsto. Građani i dalje najviše
koriste stambene kredite, na osnovu kojih
duguju 116 milijardi dinara, što je rast od
oko pet odsto u odnosu na februar. Ako
se poredi s krajem prošle godine, to je po-
većanje od oko 14 odsto. U drugoj polovini
aprila Nacionalna korporacija za osigura-
nje stambenih kredita ponovo je počela
da isplaćuje stambene kredite koji su više
od mesec dana bili stopirani. Aleksandar
Jović, direktor te korporacije tvrdi da nije
bila obustavljena isplata kredita, već je bilo
tehničkih problema u prijemu zahteva.
Prošle godine odobreno je 4.012 zahteva za
stambene kredite sa subvencijom države
i ukupno isplaćeno 2,85 milijardi dinara.
Najmanje toliko zahteva očekuje se i ove
godine za koje je država izdvojila 3,5 mili-
jardi dinara, procenjuju u toj korporaciji.
Prema podacima Kreditnog biroa, ukupna
zaduženost po osnovu gotovinskih kre-
dita bila je 131 milijardi, što je u odnosu
na prošli mesec manje za 1,2 odsto. Ne-
znatano su povećani potrošački i krediti
za refinansiranje u odnosu na prethodni
mesec. Veroljub Dugalić, generalni sekre-
tar Udruženja banka Srbije istakao je da
promene kursa evra tokom godine nisu
uticale na redovno izmirivanje dugova po
osnovu bankarskih kredita. Prema nje-
govim procenama, banke će nastaviti da
blago smanjuju kamatne stope i proširuju
sektor usluga tokom godine, jer je konku-
rencija sve oštrija. Prosečno ponderisana
kamatna stopa na ukupne kredite, prema
podacima Narodne banke Srbije (NBS), u
januaru prošle godine iznosila je 15,08 od-
sto, dok je u decembru bila 11,13 odsto.
„Kamatne stope su još uvek visoke kod
dinarskih kredita i zato dominiraju devizni
i krediti indeksirani u stranoj valuti. Od
mera NBS, svakako, će zavisiti raspoloži-
Tržište i novac 77
vi potencijal banka a to znači i dalji pad
kamatnih stopa. Nije poznato šta će NBS
učiniti ako inflacija počne da raste neoče-
kivano brzo. Nadamo se da neće biti ra-
diklanijih mera“, kazao je Dugalić. Prema
njegovim saznanjima nakon donete mere
NBS o ukidanju depozita na dinarske kre-
dite nisu zapažena dramatičnije promene
zaduživanja u domaćoj valuti. Kao jedan
od najvećih problema bankarskog sektora,
Dugalić je naveo učestale promene uslo-
va poslovanja, a samim time i nesigurnost
banaka koje zato ne mogu uraditi dugo-
ročniju analizu poslovanja. Drugi problem
poslovanja banka je izuzetno visoka stopa
obavezne rezerve koja iznosi 45 procena-
ta, što je najviša stopa obevezne rezerve u
Evropi, naglasio je Dugalić. „Prošle godine
banke su ostavarile dobit od oko 23 mili-
jarde dinara. Često se ističe da banke sve
više zarađuju, međutim da bi to zaradile
angažovale su 327 milijardi dinara kapi-
tala. Profitna stopa bankarskog sektora
posle oprezivanja prošle godine bila 6,86
procenata“, kaže Dugalić. Kamatna marža
u januaru prošle godine bila je 9,77 proce-
nata, a u decembru 7,05 procenata, prema
tome, lako se može zaključiti da li su u pi-
tanju ekstremno dobri rezultati poslovanja
tog sektora, rekao je Dugalić.
 78 Libertas BR. 415 | 5. MAJ 2008 |

Čovek u istoriji
Čovek srednjeg veka, Žak Le Gof (priredio), prevele sa francuskog,
italijanskog i ruskog: Ljiljana Mirković, Sanja Ćurković, Mirela
Radosavljević i Alisa Čavlina, Clio, Beograd, 2007, 461 strana

Biljana Vitković

ak Le Gof nam predstavlja čoveka

Ž srednjeg veka, preko deset portreta
koje je napisalo desetoro najboljih svetskih
stručnjaka za taj period. Predmet ove
knjige jesu čovek i ljudi – ljudi u društvu i
na hrišćanskom Zapadu, sa svojim glavnim
funkcijama (odnosno svojom suštinom,
ali i s konkretnim društvenim statusom,
delatnostima, profesijama), u dobu
sklopljenom u vremenski diptih, čija prva
polovina obuhvata procvat hrišćanstva
između hiljadite godine i 13. veka, dok druga pokriva nemirna
vremena zvana prozni srednji vek, gde se u zajedničkom kovitlacu
vrti prošli svet koji je dospeo u krizu, i svet nekog novog srednjeg
veka, renesansni.
Većna autora portreta u ovoj knjizi naglašava raznovrsnost
među ljudima koji su nam predstavljeni. Đovani Mikoli govori o
monasima, Žak Rosio ispisuje portret varošanina, pitajući se šta
je zajdničko prosjaku i buržuju, kanoniku i prostitutki, koji su svi
žitelji varoši. Kristina Klapiš-Ziber se opredelila za jedno gledište:
za ženu koja svoje neposredno određenje stiče na osnovu mesta i
uloge u porodici. Enriko Kastelnuovo postavlja sebi pitanje: kako
se – od romanskog kujundžije do ahitekte, vajara ili majstora
gotičkih oslikanih prozora, od slikara minijature do Đota – može
razabrati izraz ili pojava one svesti koju stiču stvaralac i društvo
u kome i za koje on radi, odnosno pojava ličnosti koja će se
kasnije, na francuskom, nazvati artista, umetnik? No, ovo je tek
deo galerije portreta iz živopisnog srednjeg veka, o kojima pišu
eminentni stručnjaci.
Autori postavljaju pitanje da li su u srednjem veku ljudi i sami
prepoznavali izvesnu realnost koju je trebalo nazvati čovek, da li
su u svom društvenom šarenilu opažali izvestan model primenljiv
na kralja i prosjaka, monaha i žonglera, trgovca i seljaka, bogataša
i siromaha, a u okviru polova, na muškarca i ženu?
Odgovor je, bez ikakve sumnje, pozitivan. Štaviše, autori
naglašavaju da je malo koja epoha, kao što je to slučaj sa
srednjim vekom na hrišćanskom Zapadu između 11. i 15. veka,
gajila toliko uverenja da postoji univerzalan i večiti ljudski
model. U tom društvu, u kojem religija dominira prožimajući i
najintimnije društveno tkivo, model je očigledno definisala sama
religija, pre svega kroz teologiju kao najviši izraz nauke o veri.
Ako uopšte postoji tip koji bi se mogao isključiti iz prikazivanja
srednjovekovnog čoveka to bi bio tip suštinskog nevernika, onaj
koji će se kasnije nazivati slobodoumnim, slobodnim misliocem,
ateistom.
Prema autoru, u hrišćanskoj srednjovekovnoj nauci o čoveku,
čovek predstavlja – Božje stvorenje. U zavisnosti od epohe,
srednjovekovno hrišćanstvo pretežno ističe pozitivnu sliku
čoveka: božansko delo koje je Bog stvorio po svome liku i
povezao ga sa stvaranjem pošto je Adam nadenuo ime svim
životinjama, biće koje treba da pronađe sopstvenom greškom
izgubljeni raj; ili pretežno ističe njegovu negativnu sliku
– grešnika uvek spremnog da podlegne iskušenju, da se odrekne
Boga i da time zauvek izgubi raj i dopadne večne smrti.
 80 Menadžment
Francuska
Intelektualni zadatak
Vrhunsko obrazovanje je formula globalne konkurentnosti. Francuski menadžeri mogu da razgovaraju o književnosti,
pozorištu, politici ili filozofiji, za razliku od većine anglo-saksonskih kolega koji su uglavnom fokusirani na biznis
Biljana Vitković
S
istem regrutovanja kadrova
kroz ekstremno intenzivno i
kvalitetno obrazovanje razli-
kuje Francusku od svih drugih
zemalja. Obrazovanje, naravno, ima
značajnu ulogu u selekciji menadžera
svuda u svetu. Međutim, dok se kod
Amerikanaca težište stavlja na učinak,
a kod Britanaca na ličnost, dok Nemci
od menadžera traže usku specijalizo-
vanost – francuski sistem regrutova-
nja kadrova traži sve to zajedno i još
– mnogo više.
Francuska ima jedan od najvećih nivoa
ekonomskog rasta u Evropi i veliki je
svetski snabdevač kada je reč o poljo-
privrednim i industrijskim proizvodima.
Ima razvijenu proizvodnju žita, krom-
pira, vina. Pored ovoga, prihodi dolaze
od stočarstva i ribolova. Ima razvijenu
proizvodnju automobila, aviona, teksti-
la i lekova. U poslednje vreme je veo-
ma razvijen turizam... U čemu je snaga
ovog sistema?
Jedinstvena elita
Shvatanje menadžmenta u Francuskoj
bitno se razlikuje od anglo-saksonskog.
Iz francuskog modela proizilazi da je
menadžment pre svega intelektualni
zadatak, koji se sastoji iz analize kom-
plikovanih situacija i problema i pro-
nalaženja rešenja na najbrži način. Ra-
ščlanjivanje problema na jednostavnije
delove, a potom sinteza sa najlogični-
jim rešenjima – način je funkcionisanja
francuskog menadžmenta.
Francuski koncept menadžmenta je
opšti. Naime, za ovaj koncept važan je
izazov biznisa, industrije, proizvodnje,
usluga... On insistira više na makroeko-
nomiji, odnosima sa državnom admini-
stracijom i vladom, dok posebni kon-
cepti menadžmenta, gotovo isključivo,
pokrivaju prostor mikroekonomike.
Različitost francuskog koncepta me-
nadžmenta u odnosu na druge ogleda
se i u načinu oglašavanja slobodnih
Fluktuacija
Mobilnost ili fluktuacija
menadžerskog kadra u Francuskoj
nije neuobičajena, ali ne može
da se generalizuje. Francuski
menadžeri, u svojoj karijeri,
„putuju” od kompanije do
kompanije, odnosno menjaju
poslodavca, ali – samo u
određenim situacijama. Na primer,
viša menadžerska pozicija u drugoj
kompaniji, ili mogućnost bržeg
napredovanja – pre su razlog za
to, nego – viša plata. Bolja zarada
je na drugom mestu. Ako se
mobilnost menadžera posmatra
kroz profesionalnu orijentaciju,
onda se ona, najčešće, događa
menadžerima u području reklame
i ekonomske propagande, zatim
kod menadžera u području odnosa
s javnošću, kao i kod specijalista
za informacionu tehnologiju.
Ipak, fluktuacija menadžerskog
kadra, nije deo francuske poslovne
tradicije.
menadžerskih pozicija u kompanijama.
Ovde je ključni kriterijum obrazovanje
kandidata, koje se vrednuje prema for-
muli: „bac + 2/3/4”, odnosno koliko je
vremena, posle mature, kandidat za me-
nadžersku poziciju proveo na redovnim
studijama. Ovo potvrđuje da je menad-
žment za Francuze intelektualni proces.
Ključna uloga obrazovanja u francu-
skom modelu menadžmenta vidi se i u
biografiji menadžera kada se javljaju za
konkurs na radno mesto. Njihov CV je
u odnosu na CV britanskog menadže-
ra, najblaže rečeno – skroman. U njemu
nema informacija o sportskim sklono-
stima, članstvu u dobrotvornim orga-
nizacijama, društvenim aktivnostima,
nema preporuka od prethodnog poslo-
BR. 415 | 5. MAJ 2008 |
davca. Ceo CV je priča o kilometarskom
obrazovnom putu, što je za poslodavca
najvažnije.
Francuski menadžeri su, kada je formal-
no obrazovanje u pitanju, daleko ispred
svojih kolega bilo gde u svetu. Naporne
godine studiranja, a posebno u pripre-
mnim školama, razvijaju kod Francuza
kapacitete za kontinualni, dugotrajni
marljivi rad i koncentraciju. Francuski
obrazovni sistem razvija intelektualne
kvalitete, kao što su memorija, anali-
tičnost, logička konzistentnost – što se,
kasnije, u profesionalnom životu mani-
festuje kroz izvanrednu lucidnost i kon-
zistenciju misli. Elan, koji francuski me-
nadžeri ispoljavaju prema obrazovanju,
daje im izuzetnu moć komuniciranja (i
pisanog i usmenog); elokvencija im je
na izuzetnom nivou; za francuskog me-
nadžera jezik nije samo sredstvo komu-
niciranja, već i kulturološka prednost,
kojom se manifestuje visprenost i stil;
dalje, francuski menadžeri teže nume-
ričkoj preciznosti i poseduju najviši ste-
pen opšte kulture. Oni, sa velikim po-
znavanjem raznovrsnih područja, mogu
razgovarati o književnosti, pozorištu,
politici ili filozofiji, za razliku od veoma
suženog fokusa ka biznisu, koji se kreće
kod anglo-saksonskog sveta menadže-
ra. Svaka grande ecole (velika škola)
je deo izvanredne mreže kontakata,
putem koje se stvara jedinstvena eli-
ta, koja govori istim jezikom, odnosno
– živi istim kolektivnim duhom.
Le patron
U ovoj zemlji postoje dve vrste predu-
zeća: privatne kompanije i akcionarska
društva. Privatne firme su u većini slu-
čajeva male. Uobičajeno je da skupština
akcionara postavlja jednog ili nekoliko
menadžera. Francuske institucije, bez
obzira na veličinu su visoko centra-
lizovane. Ispod moćnog generalnog
direktora nalazi se čvrsta hijerarhija
rukovodilaca organizovanih po funk-
 | 5. MAJ 2008 | BR. 415
Francuska: Promene su obično grčevite i radikalne
cionalnom principu sa rigidnim lancem
komandovanja. Obično ima mnogo više
menadžera srednjeg nivoa nego recimo
u nemačkim i holandskim kompanija-
ma. Sve linije komuniciranja i nadlež-
nosti idu vertikalno od šefa. Pomoćnici
su pre savetnici nego rukovodioci.
Sve ovo znači da kad stvari idu dobro
one zaista idu vrlo dobro. Problemi na-
staju kada stvari krenu naopako i kada
je potreban odgovor na promenje-
nu situaciju. Tradicionalne francuske
strukture vlasti ne umeju da se snađu u
izmenjenim uslovima. Problemi se obič-
no prenose onima na vrhu piramide.
Promene u francuskim organizacijama,
kao i u francuskom društvu, obično su
grčevite i radikalne. Pravila i procedure
se retko otvoreno krše, ali se konstan-
tno izvrdavaju ili ignorišu, ako ne služe
svrsi kojoj su namenjeni. Iza vidljive
strukture organizacije obično postoji
snažna subkultura zasnovana na nefor-
malnom sistemu veza koju karakteriše
fleksibilnost, skepticizam i energičnost.
Od generalnog direktora se očekuje da
bude jaka, autoritativna ličnost, sa vi-
sokim stepenom tehničke stručnosti.
Francuski generalni direktori obraćaju
mnogo više pažnje na detalje nego nji-
hove kolege u drugim zemljama. Šef se
Menadžment 81
foto: Arhiva
vreme, potčinjeni vrlo slobodno kriti-
Jezik
kuju i raspravljaju, mnogo otvorenije
Ljubav prema eleganciji dolazi nego u većini drugih zemalja.
najviše do izražaja u jeziku. U odnosima sa potčinjenima bolje je
Nacionalni ponos je vrlo osetljiv pogrešiti, ali insistirati na naređenju,
ako se govori nepravilno. Ako sve dok je pozicija sefa čvrsta i logična.
već ne govorite francuski dobro, Ljudi sa strane će ovo ponekad pogreš-
Francuzi će ceniti vaš trud što no protumačiti kao želju za autokrat-
ste bar pokušali. Uvek je bolje skim liderstvom. Poštovanje autoriteta
govoriti francuski ma koliko loše. je pre svega zasnovano na poštovanju
Francuzi vrlo loše govore strane kompetentnosti. Sama snaga ličnosti je
jezike, kao i Britanci i Italijani, i iz retko kad dovoljna.
istog razloga – loše ga uče u školi. Opis posla je obično detaljna lista za-
Francuzi su još manje tolerantni dataka i obaveza. Od nadzornika se
prema nepravilnom pisanju – teško očekuje da prate i pospešuju napredak.
je naći opravdanje za pravljenje Potpuno u skladu sa prirodom hijerar-
grešaka. Čak i najbeznačajnije hije, naglasak je na nadzoru, a ne na
beleške napisane su raskošnim, kontroli.
mandarinskim stilom, kakav je u Uvedena je praksa redovne procene
drugim zemljama rezervisan samo rada, ali je napredak vrlo spor. Više se
za visoke javne službenike. Lepo cene lične osobine – tačnost, pouzda-
pisanje je znak dobrog obrazovanja nost i slično – nego radni kvaliteti. U
i stila. okruženju gde su radni kvaliteti neraz-
mrsivo povezani sa ličnim kvalitetima
onoga koji radi, procenjivanje podrazu-
prirodno ponaša na način koji bi u dru- meva i ličnu kritiku. Utvrđivanje radnih
gim zemljama bio smatran diktatorskim. normi i ciljeva se izbegava koliko god
Šefu je vrlo teško da prizna da nešto ne je to moguće, jer predstavljaju poten-
zna. Zato će retko „otvoriti dušu”, još cijalno oružje. Procena radnih rezultata
ređe svoje srce potčinjenima, ili sa nji- zasnovana na objektivnim i zajednič-
ma podeliti svoje probleme. Ali, u isto kim ciljevima i osnovama zahtevala bi
 82 Menadžment
Francuzi na poslu uglavnom ne razgovaraju o privatnom životu
Važno je znati
Kako se obući? Francuzi će, kao
i Španci i Portugalci, kroz vašu
pojavu procenjivati imovni i
društveni status. Generalno, odeća
treba da bude klasična i formalna.
Žene u ovoj zemlji visoke modne
industrije će biti dobrodošle kao
elegantne.
O čemu razgovarati? Prednost je
dobro poznavanje francuske istorije
i kulture. Uvek se može razgovarati
o istoriji, muzici, filozofiji,
francuskoj kuhinji i sportu.
Treba izbegavati zapitkivanja o
političkom opredeljenju, privatnom
životu i nikako ne treba kritikovati
Napoleona. Bonton je nastao
upravo u Francuskoj, na dvoru Luja
XIV, tako da sva pravila klasičnog
bontona ovde još uvek važe.
Tačnost. Tačnost zavisi od
društvenih okolnosti i od važnosti
osobe koja vas čeka. Tolerancija je
oko 15 minuta. Francuzi će skratiti
vreme predviđeno za sastanak, ako
im je sledeća obaveza važnija.
Pretpostavlja se da su
tri četvrtine vrhunskih
menadžera u 200
najvećih francuskih
kompanija deca iz
bogatih porodica,
dok ih je u Nemačkoj
četvrtina, a u SAD
samo desetina
značajne promene u ustaljenim radnim
odnosima.
Radni tim je sačinjen od specijalista za
pojedine oblasti pod komandom ne-
sumnjivog lidera. Profesionalni odnosi
među kolegama zasnovani su više na ri-
valstvu nego na saradnji. Ovo rivalstvo
počinje još u visokostručnim školama,
u kojima se moraju savladati vrlo teške
prepreke. Saradnja u rešavanju proble-
ma nije obrazovni cilj.
U biznisu, konkurencija se neguje zbog
vrlo stroge vertikalne hijerarhije. Ljude
zbunjuje kad neko ne želi da se takmiči.
Oni neće čekati opšti konsenzus da bi
preuzeli inicijativu. Onima koji dolaze iz
BR. 415 | 5. MAJ 2008 |
foto: Arhiva
sredina gde konkurencija nije tako oš-
tra, sve ovo može izgledati kao namer-
na provokacija. Stranci koji su navikli
na timski rad moraće da prilagode svoja
očekivanja ovakvim radnim odnosima.
Jasna uloga
Sastanci su, takođe, deo menadžerske
formalnosti. Za razliku od modernih
anglo-američkih menadžera, koji sma-
traju da se na sastancima, uglavnom,
gubi vreme (pošto koriste multimedi-
jalna sredstva poslovne komunikacije)
– Francuzi veliki značaj pridaju ovom
klasičnom načinu poslovnog komuni-
ciranja i donošenja odluka. Sastanci
u francuskim kompanijama bitno se
razlikuju od onih u, na primer, britan-
skim kompanijama. Na njima ima više
elokventnosti, analitičnosti, spremnosti
na diskusiju, kao i intelektualne debate,
koja, obično, dovodi do rešenja raznih
problema i donošenja ispravnih odluka.
Cilj sastanka u francuskim kompanija-
ma je da se na njemu daju uputstva i
nalozi, a ne da bude forum za debate.
Obično na sastancima nema mnogo
protivrečnih mišljenja. Dovesti u pita-
nje nečiji predlog ili ideju u javnoj ra-
spravi na sastanku, znači dovesti u pi-
tanje stručnost i kompetentnost osobe
 | 5. MAJ 2008 | BR. 415
koja ih iznosi. Stvaranje savezništava
radi onemogućavanja tuđih ideja i iza-
zivanje bilo kakvih problema, nije uo-
bičajeno. Suviše je veliki rizik i velika
opasnost ugroziti kompetentnost koja
karakteriše odnose između kolega. Pa-
žljivo pripremljen izveštaj objektivizuje
ideje i smanjuje šanse da se autor izve-
štaja izloži otvorenom napadu.
Ne postoje neka pravila kod napredo-
vanja. Obično je najbolje ostati u jednoj
kompaniji. To je recipročno mešavina
paternalizma i pravnih i administrativ-
nih prepreka da bi se neko otpustio s
posla, izuzev zbog teških prekršaja.
Odanost kompaniji je vrlo visoka. Kom-
panija je društvena jedinica u kojoj sva-
ki član ima jasno definisanu ulogu. Iako
Francuzi vole da se osećaju kao indivi-
dualci i samostalci, takođe imaju potre-
bu da se osećaju delom društvene za-
jednice. Kao što su u privatnom životu
privrženi porodici, tako su u poslovnom
životu privrženi kompaniji. Kliše, koji
vole šefovi, da je njihov tim porodica,
mnogo je prikladniji za francuske nego
za anglosaksonske kompanije. Dokaz
tome je i relativno visoki procenat po-
rodičnih biznisa u Francuskoj.
Unapređenje obično ide s godinama
staža, ali su važne i stručne kvalifikacije
i kompetentnost. U organizacijama koje
su zasnovane na vertikalnoj hijerarhiji
Humor
Francuzi više vole duhovitost od
glasnog smeha. Nemaju običaj da
šetaju okolo i razmenjuju viceve.
Njihov humor je više satiričan,
prefinjen i, naravno, na tuđ račun.
Politički vicevi, koji su snaga
latinskog i slovenskog humora,
češći su na jugu.
U poslu, humor se retko koristi
u zvaničnim prilikama i na
sastancima. Nije uobičajeno da
generalni direktor opušta slušaoce
anegdotama ili da predstavljanje
nekog problema začinjava vicevima.
Ako to već radi, onda vicevi moraju
biti inteligentni i s merom. Humor
se retko koristi kao argument
ili za opuštanje. To se smatra
nepristojnim. Lične primedbe,
koje začinjavaju anglosaksonsku
konverzaciju s kolegama, ma koliko
bile prijateljske ili zabavne, smatraju
se agresivnim i grubim i treba ih
izbegavati.
i specijalizaciji retko se dešava da neko
bude unapređen u drugo odeljenje, sem
ukoliko se to ne naredi sa samog vrha.
U velikim kompanijama vrlo je teško
probiti se u vrh iz zabačene kancelarije
ili iz fabričke hale. Najbolji položaji su
obično rezervisani za članove porodice
ili za diplomce visokih škola. Pretpo-
stavlja se da su tri četvrtine vrhunskih
menadžera u 200 najvećih francuskih
kompanija deca iz bogatih porodica,
dok ih je u Nemačkoj četvrtina, a u SAD
samo desetina. Da bi autsajder bio pri-
hvaćen, mora biti izuzetan profesiona-
lac. Nove ideje i tehnike su dobrodošle
ako su detaljno proverene, logički ar-
gumentovane i čvrsto utemeljene. Nji-
hova primena zavisi pre svega od ličnih
Kod Amerikanaca
težište se stavlja
na učinak, kod
Britanaca na ličnost,
dok Nemci od
menadžera traže usku
specijalizovanost.
Francuski sistem
regrutovanja kadrova
traži sve to zajedno i
još – mnogo više
odnosa. Ideja je važna, ali je jednako
važno ko će je progurati. Nije mudro da
se autsajderi mešaju u internu politiku
organizacije, ali se svakako moraju tru-
diti da dobro upoznaju svoje kolege i da
se nametnu pre nego što krenu ka vrhu
i zatraže svoj deo autoriteta.
Strogo poslovno
Francuzi uživaju u apstraktnom mi-
šljenju, teoretiziranju, analizama koje
često pragmatičkim rezonerima kakvi
su Englezi ili Holanđani izgledaju ne-
praktično. Mogu biti prilično tvrdoglavi
i nefleksibilni kada moraju da promene
mišljenje, dok se ne uvere da je to apso-
lutno logično. Tolerantniji su prema ne-
praktičnosti nego prema nedoslednosti
što ih pre čini radikalnim reformistima
nego postupnim reformatorima.
Iako uživaju reputaciju šovinista, Fran-
cuzi nisu robovi tradicije. Vrlo rado
usvajaju tuđe manire i stil, dok god su
korisni i, iznad svega, elegantni. Prihva-
taju novotarije s entuzijazmom, odakle
Menadžment 83
Povlašćeni
Na vrhu obrazovne piramide nalaze
se ugledne i neprikosnovene
visoke škole. One daju i praktična
i teorijska znanja i konkurencija da
se u njih uđe je vrlo jaka.
Čisto akademske kvalifikacije su
u značajnoj prednosti u odnosu
na samouko ili obrazovanje uz
rad. Stručnjaci tehničkog profila,
na primer inženjeri, imaju najviši
status, a prate ih pravnici i
finansijski stručnjaci. Prodaja i
marketing obično ne privlače
intelektualno najobdarenije, ali sve
veći broj visokih škola proizvodi
izuzetne stručnjake za marketing.
Računovođe imaju niži status nego
u anglosaksonskim zemljama, pa
finansijski direktor često nije član
upravnog odbora.
god dolazile. Francuska kuća i francu-
ska kancelarija pune su svakojakvih sit-
nica. Čak je i kuhinja, za mnoge središte
francuske civilizacije, okupirana mikro-
talasnim pećnicama, zamrzivačima, br-
zom hranom i nouvelle cuisine.
Francuska ima radno vreme generalno
od 8.30/9.00 do 18.30/19.00, sa pauzom
za ručak od dva sata i više. Često u Pa-
rizu i ostalim centrima zaposleni u kan-
celarijama ostaju do 20.00 časova. Pre-
kovremeni rad je uobičajen, posebno
za ljude na višim pozicijama. Najbolje
je zakazati sastanke oko 11.00 ili posle
pauze oko 15.30. Ne treba zakazivati sa-
stanke tokom leta, posebno u avgustu,
jer tada većina Francuza koristi godišnji
odmor. U Francuskoj zaposleni imaju
pet nedelja plaćenog odmora.
Francuzi, mnogo više od ostalih evrop-
skih naroda, povlače jasnu crtu između
radnog i vanradnog vremena, odnosno
– između poslovnog i privatnog života.
Vredan rad se ceni, ali ne i opsesija teš-
kim radom. Odnosi i događaji na poslu
ne prenose se u radno vreme odmora
i dokolice. Retko kad kolege sa posla
petkom završavaju, kao Englezi, u
„pabu”, odnosno kafeu, pričajući o do-
gađajima sa posla toga dana. Takođe,
Francuzi gotovo nikad ne organizuju
„socijalni život” s kolegama s posla.
Naime, privatan život službenika nika-
da nije tema razgovora na radnom me-
stu. Francuzi, na poslu ne razgovaraju
ni o svojim ženama (ni muževima), a
retko kada se priča i o tome šta se ra-
dilo prethodnog vikenda.
 84 Tehnologija
Menadžer
Izgradnja optimizma
Možda ne možemo često da kontrolišemo ono što se dešava izvan nas samih, ali uvek
možemo da kontrolišemo ono što se dešava u nama samima, Bendžamin Frenklin
Piše: Zvonko Popović
O ptimizam podiže produktivnost za
35 odsto! Ozbiljne organizacije na
zapadu angažuju profesionalce za podizanje
optimizma među njihovim zaposlenima
i rezultati po pitanju produktivnosti su
zapanjujući. Organizaciona klima i kultura u
mnogome zavise od negovanja proaktivnosti
među zaposlenima, a naročita pažnja se
posvećuje izgradnji optimističnog stava:
„We can do it“ među članovima timova.
Lideri su najodgovorniji za stvaranje kulture
optimizma u svojim timovima. Da biste mogli
da širite ovaj kvalitet na radnom mestu
morate najpre da ga izgradite u sebi samom.
Ovo je nekoliko lakih koraka za početak
izgradnje liderskog optimizma.
1. Izbegavajte negativno okruženje.
Ako to nije realistično, napravite napor
da potražite društvo pozitivnih ličnosti
u vašoj organizaciji. Držite se podalje
od profesionalnih pesimista i dežurnih
kritizera.
2. Proslavljajte svoje prednosti. Ključ za
visoke rezultate i sreću je u igranju na
vaše prednosti, a ne u korigovanju vaših
slabosti. Fokusirajte se na ono što radite
dobro.
3. Povedite računa o vašem duhovnom i
emotivnom biću tako što ćete dnevno
čitati inspirativne materijale. Neko će
biti inspirisani sa dnevnim motivacionim
rečenicama, drugi čitanjem biografija
uspešnih ljudi, a neko će pronalaziti
inspiraciju u čitanju o inovacijama i
uspesima naše civilizacije.
4. Preusmerite ili ignorišite ono što
ne možete da promenite. Kada se
suočite sa neuspesima, identifikujte ono
što možete da promenite i proaktivno
pronađite način na uradite nešto u vezi
sa tim. Ono što ne možete da izmenite
ignorišite.
5. Naučite da vidite drugu stranu
medalje. Potrebno je da stvari gledate iz
drugačije perspektive i da se trudite da
Focus Q
• Da li često koristite: „da, ali...“ u
svojim odgovorima na predloge
saradnika?
• Da li ste majstor druge
perspektive kada se suočite sa
negativnim događajima?
• Da li ste svesni da optimizam
pojačava vaš imuni sistem i
produžava vašu psihofizičku
vitalnost?
u svakoj negativnoj situaciji pronađete
skrivenu pozitivnu stvar. Odbijte da
prihvatite jednostranost, a naročito
negativnu.
6. Promenite svoj rečnik. Mala izmena
u rečniku koji koristite napraviće velike
promene u vašem ponašanju. Da li često
koristite: „da, ali...“ u svojim odgovorima
na predloge saradnika? „Ali“ automatski
negira sve što ste rekli na samom
početku rečenice. Jednostavna promena
u „da, i...“ može napraviti pozitivnu
razliku. Proverite poslednje e-mailove.
Prebrojte broj negativnih i pozitivnih reči
i utvrdite njihov odnos. Ovo može biti
prosvetljujuće iskustvo. Postanite svesni
svog stila na poslovnim sastancima. Da
li ste poznati kao „đavolov advokat“
onaj koji najbrže poteže i napada ideje
drugih učesnika sastanka? Prebrzo
potezanje negativnih argumenta protiv
novih ideja uništava kreativni proces.
Često vredne ideje proisteknu iz ideja
koje su u početku izgledale luckasto. Na
sastanku i kada ne držimo glavnu reč mi
se nalazimo pod uveličavajućim staklom.
Vežbajte uzdržano ponašanje, praktikujte
da govorite poslednji i vidite šta će se
dogoditi.
7. Fokusirajte se na stvari izvan vas
samih, na važne ljude u vašem životu,
BR. 415 | 5. MAJ 2008 |
na potragu i projekte koji vas uzbuđuju.
Bertran Rasel je jednom izjavio: „Najbrži
način da se jadno osećate jeste da
se neprestano fokusirate na samoga
sebe“. Njega je ljubav prema matematici
održavala u konstantnom oduševljenju
prema životu i svetu.
8. Negujte kulturu optimizma naročito
kada ste nadređeni drugima na poslu.
Očekujte od drugih da će biti uspešni. Čak
i kada povremeno ne uspeju u onome što
pokušavaju, ohrabrite ih tako da mogu da
se uhvate u koštac sa narednim izazovom.
Malo: „Znam da ćeš to uraditi bolje
narednog puta“ može da ima pozitivan
efekat.
9. Odgajajte spontanost. Iznenadite sebe
odlukom da trenutno ostavite sve svoje
planove na stranu i da se prošetate sa
svojim detetom, recimo, da se bavite
sportom ili pogledate predstavu. Izlazak
iz vaše zone komfora i kolotečine pomaže
da se razviju vaši optimistični mišići, jer
spontanost suštinski uključuje očekivanje
da ćemo imati prijatno iskustvo.
10. Razmotrite dobrobiti po vaše zdravlje.
Ako vam je potrebna ekstra motivacija
da biste praktikovali optimizam
uzmite u obzir statističke podatke koji
nedvosmisleno povezuju optimizam sa
dobrim zdravljem. Kao što dr Seligman
navodi, postoje naučni dokazi da
je imuni sistem optimističnih osoba
značajno snažniji od imunog sistema
pesimista.
Pesimisti su deo problema organizacije,
a optimisti su deo rešenja. Stav: to nije
nikakav problem... je liderska destinacija
čije su stanice alternativna rešenja. Liderski
izazov danas nije samo pitanje: da li je
ova čaša poluprazna ili polupuna... nego
sposobnost i smelost da na praznom
stolu vidite punu čašu namenjenu vašoj
organizaciji.
 86 Marketing
Fokus grupe
Vitezovi
okruglog stola
Količina dobijenih informacija i stavova zavisi od moderatora i učesnika. „Kralj“ bi trebalo da je demokratičan, da
dozvoljava i podstiče „vitezove“ da pričaju, da se bore rečima i stavovima, ali do granice pristojnosti i opuštene atmosfere
Nebojša Đokić
M nogi vole da kažu da je sve marke-
ting. Ne samo u smislu ekonomije
i tržišta, na šta se obično pomisli, već
i u najširem smislu. O marketingu se,
tako, govori kada treba napraviti neki
novi proizvod, kada ga treba plasirati ili
predstaviti tržištu. Na marketing se mi-
sli i kada treba ponuditi neku uslugu ili
političku partiju što bolje “prodati” na
izborima. Analitičari koji marketing vide
u svemu, čak tvrde da marketinga ima
i u međuljudskim odnosima, ne samo
javnim, već i u onim intimnim, privat-
nim. Drugi marketing vezuju samo za
ekonomiju i, eventualno, politiku.
Bojno polje
Kada je reč o marketingu u užem smi-
slu, odnosno ako se marketing veže za
ekonomiju i politiku, jedna od tema o
kojima se može govoriti su fokus grupe.
Ove grupe jedan su od najčešćih “alata”
u kvalitativnim istraživanjima. Obično
se vezuju za tržište “konkretnih” stvari,
a to su obično proizvodi, usluge, rekla-
me, političke stranke ili, neretko, ideje
i koncepti. Fokus grupa služi tome da
naručilac istraživanja, obično neko pre-
duzeće, proizvođač, kompanija ili po-
litička partija, saznaju stav javnosti o
nekom pitanju koje je za njih značajno.
Ako, na primer, kompanija želi da sazna
stav javnosti o imidžu svog proizvoda
na tržištu, želi da plasira novi proizvod
ili, pak, ima nameru da reklamom prido-
bije kupce, zahvaljujući fokus grupama,
kroz otvorenu diskusiju, može dobiti
mnoge korisne informacije. Ispitanici
će tako slobodno moći da komentarišu
ukus, miris, pakovanje, imidž, cene ili,
na primer, reklame, ili će pričati o tome
koji bi novi proizvod voleli da vide na
rafovima i kako bi ga trebalo reklamira-
ti. Isto tako, političke partije mogu pro-
veriti stav javnosti o mnogim pitanjima
i na osnovu toga prilagoditi svoj nastup
i što bolje se pozicionirati na “politič-
kom tržištu”, najčešće pred izbore.
U najklasičnijem vidu, fokus grupe
izgledaju tako što se grupa ljudi okupi i
slobodno razmenjuje stavove na različi-
te teme. Cela situacija podseća na priču
o Kralju Arturu i njegovim vitezovima
Okruglog stola. Ispitanici i moderator
(voditelj) sede za stolom ili stolovima,
Prednosti i nedostaci
Prednosti:
- Prilagodljivost različitim
potrebama klijenata. Mogućnost
upotrebe najrazličitijih tehnika.
- Mogućnost prikupljanja relativno
mnogo informacija za kratko
vreme i relativno malo novca.
- Posmatranje grupe odmah
daje neke bitne informacije o
potrošačima.
- Grupna diskusija obično obiluje
novim idejama koje se mogu
pokazati kao veoma korisne za
klijenta.
Nedostaci:
- Grupa često može izazvati
promenu mišljenja i stava.
- Odgovori pojedinca mogu biti
pod velikim uticajem grupe.
- Zavisno od teme, nekim
pojedincima može biti neprijatno
da iznose mišljenje pred grupom.
- Ponekad je teško naći dovoljan
broj ispitanima ako su zahtevi
istraživanja specifični.
BR. 415 | 5. MAJ 2008 |
ali i bez njih, na način da formiraju ma-
nje-više pun krug i razgovaraju.
Ispitanici se biraju iz populacije, na
osnovu upitnika o zanimanju, upotrebi
proizvoda ili usluga, demografskim ka-
rakteristikama i drugim podacima koji
su važni za istraživanje.
Naglasak je na demokratičnosti i slo-
bodnoj razmeni mišljenja. Da diskusija
ne bi “slobodno plutala” ili odlutala u
širinu, fokus grupe vodi moderator,
stručnjak koji je tu da bi kanalisao raz-
govor u smeru koji zanima klijenta, od-
nosno onog ko je naručilac istraživanja.
“Kralj Artur” je obično psiholog ili oso-
ba koja je upoznata s principima vođe-
nja i moderiranja diskusije, koja dobro
poznaje pravila grupne dinamike i ume
da se s tom dinamikom nosi, odnosno
zna kada svojim „vitezovima“ treba da
popusti, u cilju opuštanja i dobijanja što
više stavova, a kada da ih smiri, da se
ne bi “potukli” ili se defokusirali.
Oružje
Postoje i varijacije na temu, pa tako
“fokusiranje” može imati različite obli-
ke, ali je suština obično ista. U nekim
varijantama, jedna fokus grupa posma-
tra drugu i komentariše opažene inte-
rakcije i zaključke. U drugoj varijanti,
jedna fokus grupa ima dva moderatora,
koja se trude da zauzmu dijametralne
stavove kako bi isprovocirali iznošenje
što više mišljenja i reakcija. Ponekad
fokus grupama prisustvuje i naručilac
posla, mada se najčešće dešava da on
iza jednosmernog stakla, poput onog iz
filmova s policajcima i ispitivanjem kri-
minalaca, posmatra “skup”. Konačno,
fokus grupe mogu imati i oblik “soba
za razgovor” na Internetu ili telefonske
konferencije.
 | 5. MAJ 2008 | BR. 415 Marketing 87

koji su kvalitativne prirode i pošto su

najčešće reči ispitanika dopadati, sviđa-
ti, voleti, želeti, lepo, ali i ne sviđa mi se,
ružno, ne volim, ne želim, moderator ili
neki drugi stručnjak koji analizira dobi-
jene odgovore i predstavlja ih klijentu
mora biti veoma oprezan u tumačenji-
ma. U toj situaciji nema matematički
tačnih zaključaka, iako se svi učesnici
marketinške “bitke” trude da dođu do
precizne informacije. Ta informacija,
međutim, ponekad ostaje „Sveti gral“,
odnosno neotkriveno i nedostižno sa-
vršenstvo.
Kada je reč o kvalitativnim istraživanji-
ma, najčešće se treba zadovoljiti ten-
dencijama, idejama i opštim putokazi-
ma, pa je dalje na kreativnim timovima
koji stvaraju reklame, proizvođačima i
tehnolozima ili odborima stranaka da
preciziraju rešenja. Dobijeni odgovo-
ri su ponekad i toliko idiosinkratični i

foto: Arhiva
O ukusima se (ne)raspravlja

Naglasak na demokratičnosti i slobodnoj razmeni mišljenja

Često se može čuti (pogrešna) teza
Skoro isključivo, oružje “kralja Artura” bude pisao izveštaj za klijenta, odnosno da se o ukusima ne raspravlja. Ta
je reč. Na osnovu spiska želja naručio- naručioca istraživanja. Snimanje nije teza sasvim sigurno pada u vodu
ca osmišljava se vodič za diskusiju, koji dozvoljeno ako bilo ko od ispitanika to kada je reč o fokus grupama jer
moderatoru treba da omogući vođenje ne želi, a naročito je zabranjeno tajno je tu upravo poželjno iznošenje
diskusije na uređen i osmišljen način snimanje. Snimak po pravilu nikada ne stavova i kritikovanje sa različitih
bude objavljen i smatra se za interni pozicija.
dokument. Kada se, na primer, neki proizvođač
U fokus grupama teme Količina dobijenih informacija i stavo- odluči da na tržište izbaci novu
i pitanja se smenjuju va zavisi i od moderatora i od učesnika. vrstu keksa, njega upravo i
„Kralj“ bi trebalo da je demokratičan, zanima šta sve može biti prednost
logično i suptilno, ide da dozvoljava i podstiče „vitezove“ da tog keksa u odnosu na druge
se od šireg ka užem i pričaju, da se bore rečima i stavovima, na tržištu. Klijenta tada obično
specifičnijem ali do granice pristojnosti i opuštene zanima kako potencijalni potrošači
atmosfere. U toj interakciji, „kralj“ tre- ocenjuju izgled keksa, njegovu
ba da vodi računa da svaki „vitez“ iska- boju, miris, ukus, tvrdoću, slaktoću,
že stav što je preciznije moguće, ali ne veličinu, način pakovanja ili
sme dozvoliti ni da “bitka za stavove” reklamiranja...
kako bi sve teme koje je naručilac ozna- potraje isuviše dugo, kako se „vitezovi“ Nije retka pojava da se ideje za
čio kao bitne bile “pokrivene”. U fokus ne bi umorili i vratili „mačeve u kori- nove ukuse, oblike ili pakovanja
grupama, makar kod stručno napisa- ce“. “rode” upravo na fokus grupama.
nih vodiča, teme i pitanja se smenjuju Na kraju “bitke”, svaki od vitezova do-
logično i suptilno, ide se od šireg ka bija nagradu za učešće u fokus grupi,
užem i specifičnijem. Obično se počinje najčešće određenu količinu “dukata”,
najopštijim pitanjima i upoznavanjem, ali nije isključeno ni da dobije neki pro- individualni da ih je teško grupisati i
a onda se ide u “dubinu”. Neretko su izvod kompanije koja je naručilac istra- ukalupiti. To je, doduše i velika mana,
teme o kojima se vodi diskusija “teške”, živanja. ali i velika prednost kvalitativnih istra-
tako da se u moderiranju koriste i slike Po završetku svih fokus grupa radi se živanja. Fokus grupama može se dobiti
i kolaži i drugi “projektivni materijal”, a kvalitativna analize podataka i oni se u gomila kreativnih odgovora, ali te od-
moderator ispitanike pokušava da opu- formi izveštaja predaju klijentu, odno- govore ponekad je nemoguće jedno-
sti i podstakne na iznošenje što iskreni- sno naručiocu istraživanja. stavno pretočiti u zaključke i rešenja
jih i “dubljih” stavova. za ponašanje na tržištu. Kod većine
Gotovo uvek susret za “okruglim sto- Oprez naručilaca, ipak, prevladava razuman
lom” se snima, audio i video, kako bi Apsolutna istina je reč koju treba zabo- stav da se dobro vino može popiti i
moderator, ili neki drugi stručnjak, raviti kada se govori o fokus grupama. iz staklene čaše, pa se i ne opterećuju
imao pun uvid u sva dešavanja kada Pošto je reč o stavovima i mišljenjima Svetim gralom.
 88 Kultura
Ishodište Beogradskog festivala igre
Obnova baletske
publike
Uloživši četvrtinu sredstava potrebnih za realizaciju ove manifestacije, država i grad su pokazali da je značaj festivala
prepoznat, ali ne u dovoljnoj meri
Katarina Marković
U prvoj polovini aprila Beograd je bio
svetska prestonica igre. Za svega
dve nedelje, oko 10 hiljada posetilaca
imalo je mogućnost da na scenama Sava
centra, Beogradskog dramskog pozorišta
i Madlenianuma uživa u devet velikih ba-
letskih produkcija koje se u Evropi mogu
videti tek u rasponu od godinu dana.
“Jedina plesna razglednica iz tog sveta
ranije nam je stizala preko BITEF-a, dok
Politički neutralan festival - bez stalnog budžeta
je Beogradski festival igre, hrabro uveo
boje na crno-belu plesnu fotografiju re-
giona”, kaže Aja Jung, direktorka BFI-a.
Da bi se održao ovakav festival, baletske
trupe i njihovi koreografi poput Bigonce-
tija, Polaka, Veia ili Oguikea, moraju biti
rezervisani nekoliko sezona unapred. To
pretpostavlja stvaranje jasne strategije
koju festival mora održavati na godiš-
njem nivou, angažovanjem velikog broja
stručnjaka, kao i ogromnih finansijskih
sredstava. Međutim, prema rečima orga-
nizatora BFI-a, ovaj festival se i posle pet
godina postojanja realizuje bez kancela-
rije, organizuje ga mali broj ljudi i svake
godine kreće sa minusom iz prethodne.
Manifestacija je, prema tome, rasla is-
ključivo na osnovu prijateljske komu-
nikacije sa vodećim svetskim baletskim
kompanijama.
Uloživši tek četvrtinu sredstava potreb-
nih za realizaciju Beogradskog festivala
igre, država i grad su pokazale da je zna-
čaj festivala prepoznat, ali ne u dovoljnoj
meri. Organizatori objašnjavaju da, kada
postoji festival koji je internacionalan
i politički neutralan, onda je izvesno
da ovakva manifestacija nema stalan
budžet. Zato je bilo neophodno decen-
tralizovati je, pri čemu je ostvarena sa-
radnja sa teatrima u Nišu, Novom Sadu,
Kruševcu i Užicu. Finansijska pomoć
inostranih nadležnih institucija zemalja
učesnica često je uslovljena sa više od
BR. 415 | 5. MAJ 2008 |
dve predstave u državi, ali i troškovi se
smanjuju kada se produkcija izvodi više
puta, naročito ako se radi o tehnički zah-
tevnijim predstavama.
“Za kulturu bi trebalo uspostaviti iste
principe koji važe za privatno preduzet-
ništvo, jer bavljenje ovom delatnošću
nije činovnički posao. Ni sa pozicije di-
rektora, ni sa pozicije baletskog igrača.
Niko neće verovati i ulagati u vašu igru
dok ta igra ne izmami aplauz”, kaže Aja
Jung za Ekonomist magazin.
Govor tela
Beogradski Festival igre bazirao se na
prikazivanju novih produkcija, u svetu
već odavno etabliranih, a koje odlikuje
pretežno savremena igra. Počevši od ba-
leta Milanske skale, kojim je otvoren, pa
do Nacionalnog baleta iz Marseja nakon
koga je spuštena zavesa na ovogodišnju
manifestaciju, umetnici su govorom tela
 | 5. MAJ 2008 | BR. 415 Kultura 89

razotkrivali najveće tajne koje tište i is-

punjavaju čoveka današnjice.
Tako britanska trupa Henri Oguike Dan-
ce Company u centar dešavanja stavlja
emancipaciju žene koja je jaka i u stanju
da se nosi sa budućnošću. Plesna kom-
panija Klub Gaj i Roni koja je došla iz
Holandije, kroz igru ismeva određene
društvene fenomene koji se odnose na
reklame, holivudske blokbastere u ko-
jima dominira teror. U skladu sa takvim
emocijama pokreti su nagli, agresivni,
destruktivni. Kritika masovne kulture,
čija je direktna posledica pojedinac koji
vrtoglavo gubi svoj identitet, nije sadr-
žaj koji nas prvenstveno asocira na jed-
nu baletsku igru, ali je sadržaj za čiju je
formu imanentan savremeni balet. Da
li to znači da se klasičnim baletom više
ne može iskazati sva problematika sa-
vremenog čoveka i onoga što ga okru-
žuje? Aja Jung kaže da se klasičan balet
ne prikazuje na festivalima. Kvalitetnim
klasičnim produkcijama mesto je, prema
njenim rečima, u baletskim Diznilendi-
ma, poput njujorške Metropoliten Opere,
londonskog Konvent Gardena, pariske
Opere. Takve je naslove teško pomerati,
a radi se o sadržajima koji se gledaju jed-
Mediteranea
Beogradski festival igre svoj širi društveni značaj dobio je zahvaljujući
gostovanju baleta Milanske skale, koji je predstavom Mediteranea, koreografa
Maura Bigoncetija, otvorio festival.
Organizatorima manifestacije trebalo je punih sedam godina upornosti da
bi omogućili dolazak ovakvog ansambla u Beograd, jer skala samo dva puta
godišnje nastupa van Milana. Njeno gostovanje ostaće u istoriji zabeleženo
kao prvo u našem regionu. Trideset igrača koji izvode ovu predstavu nose priču
o putu kroz mediteranske zemlje, koju prati muzika iz Španije, Italije, Grčke,
Tunisa, Maroka, Alžira, Francuske, Portugalije.
Direktorka Skale, Elizabeta Terabust, rekla da je još pre 15 godina kada je videla
izvođenje ovog baleta u Toskani odlučila da ga dovede u svoju „kuću“. Muzika
je i dalje ostala ista, dok se koreografija razlikuje, jer je tada u njoj bilo svega 14
igrača.
Zvezda ansambla, Masimo Muru, rekao je da je rad sa Bigoncetijem za njega
kao klasičnog igrača fizički bio vrlo naporan .”Uprkos teškim momentima,
ostvarena je ravnoteža između fizičkog i poetskog dela baleta, što je i bio cilj”,
rekao je Muru, jedan od najpriznatijih umetnika današnjice.
Kad se spuste zavese produkcija, sve je više onih koji, svesni
Beogradskim festivalom igre stvorena je šta im se nudi, uspostavljaju ritual odla-
sasvim nova publika. Međutim, iako zara- ska na plesnu predstavu. Bili oni potpu-
žena virusom vrhunskog savremenog ba- ni laici za ovu vrstu umetnosti ili ne, na
leta, ona neće uspeti da otkloni sistemske njima je da postanu pokretači promena u
greške vezane za umetničku igru koje su srpskoj kulturnoj svesti.
akumulirane godinama. U Srbiji ne posto- Ako je već tako, da li onda poruku koju
ji baletska Akademija, ne postoje čak ni nosi jedna baletska igra može u potpuno-

Igra: Konkretna, a neobjašnjiva

nom u životu, kao kada čitate Anu Kare-
njinu, objasnila je Jung. U baletu kao i u
književnosti pitanja su univerzalna, dok
vreme u kojem se ona postavljaju uslov-
ljava formu igre. Najbolji dokaz za to je
nastup trupe kineskog koreografa Šena
Veija, čiji komad “Slobodan pad” budi
osećaj nekog dalekog sveta prošlosti, što
stvara setu. Zato je igra mirna, spokojna,
bez naglih pokreta, opušta i budi iluziju
da je bar nekad u prošlosti, na Dalekom
Istoku postojala oaza spokoja.
više škole za metodologiju, kritiku, kore-
ografiju, plesnu notaciju. Odavno su pre-
kinute i veze sa Rusijom gde su se nekada
školovali naši pedagozi klasičnog baleta.
Igra se još uvek posmatra u domenu ho-
bija, dok je za vrhunske domete potrebno
mnogo više odricanja. Aja Jung kaže da je
ranijih godina bilo nezamislivo da mlađe
generacije zalutaju na baletsku predstavu,
osim ako nisu u prijateljskoj ili rodbinskoj
vezi sa nekim od igrača. Dovođenjem na
beogradsku scenu velikih koreografa i
sti shvatiti samo onaj ko razume kodove
svakog pokreta ili je do poruke došao i laik
koji je osetio da je ova igra u njemu pokre-
nula neku novu, neobjašnjivu energiju?
“Savremena igra vam dopušta slobodu
ličnog doživljaja. Ne treba se opterećivati
pričom ili idejama koreografa. Tek dve,
tri smernice dovoljne su vam da uživate
i da preuzmete prave poruke. U tome je
prednost igre u odnosu na druge umetno-
sti. Ona je konkretna, a istovremeno neo-
bjašnjiva”, zaključuje Aja Jung.
 90 Tehnologija BR. 415 | 5. MAJ 2008 |

Rizici nuklearne havarije u Vinči

Rešenje u prepakivanju
Postoje tri potencijalna regiona u Srbiji koja bi mogla biti trajna odlagališta. Povremeno curenje u Institutu Vinča ne
ugrožava životnu sredinu niti građane, tvrde nadležni

Vesna Lapčić, Olivera Bojić

N uklearni otpad radijum 226, koji

prema mišljenju stručnjaka spa-
da u najjače izvore radioaktivnosti,
Radna grupa Ministarstva nauke, na
osnovu brojnih geoloških, klimatskih,
infrastrukturnih analiza dala je predloge,
iz Instituta Vinča, kao što se desilo sre-
dinom aprila. Međutim, sve nadležne
institucije su utvrdile da nema ugroža-
40 godina nalazio se u samom centru gde bi se mogli izgraditi objekti za od- vanja životne sredine niti opasnosti po
Beograda, odakle je nedavno prenet laganje radiokativnog otpada. Stručnjaci građane.
u Institut za nuklearne nauke Vinča. kažu da je „Vinča za sad bezbedna, ali Jovan Nedeljković, direktor Institu-
Opasni otpadni materijal privremeno šta se sve može desiti to niko ne zna“. ta Vinča, objašnjava da se nuklearno
je uskladišten u Vinči, dok se na te- S obzirom na to da se Vinča nalazi na 14 gorivo čuva i obezbeđuje po visokim
ritoriji Srbije ne nađu trajna odlaga- standardima. Naime, nuklearno gorivo
lišta za radioaktivni otpad. Radijum se nalazi u aluminijumskim košuljica-
226 prenet je, naime, iz Instituta za Institut ma koje se čuvaju u adekvatnim „bu-
onkologiju i radiologiju Srbije, Insti- rićima“. Ti „burići“ su već niz godina u
tuta za medicinu rada “Dr Dragomir Trenutno se u Institutu realizuje bazenima sa vodom, obloženi zidovima
Karajović” i iz NIS Naftagasa Novi oko 50 projkata, uglavnom debljine 80 centimetara, a sa unutrašnje
Sad u Vinču i privremeno odložen u iz oblasti osnovnih nauka i strane postoje i čelične obloge.
takozvanom hangaru četiri, objasnila tehnološkog razvoja. Prošle „Ovo što se dešava kod nas događa se
je Uranija Kozmidiš Luburić, državni godine Vinča je ostvarila prihod i u drugim krajevima sveta gde se nu-
sekretar Ministarstva nauke. od 1,5 milijardi dinara. Polovinu tih klearno gorivo čuva. Naime, dolazi do
“U pitanju su male, ali veoma aktivne sredstava je dobila od Ministarstva korozije aluminijumskih košuljica i do
količine radioaktivnog materijala. Ra- nauke. U institutu radi 750 neznatnog rastvaranja radioaktivnih
dijum 226 koristio se u medicini 60-tih zaposlenih, a po ukupnom broju elementa koji se nalaze u nuklearnom
godina, kad je zbog svoje prevelike ra- objavljenih radova nalazi se na gorivu. To povećava radioaktivnost
dioaktivnosti i velike mogućnosti kon- drugom mestu, iza Beogradskog vode u tom bazenu, ali nema nika-
taminiranja terena zamenjen veštačkim univerziteta. kvog curenja van bazena, u zemljište ili
radioizotopima, a u Srbiji se primenji- atmosferu“, objašnjava Nedeljković.
vao do 1977. godine”, kazala je Kozmi- On kaže da nema nikakve opasnosti po
diš Luburić. kilometara od glavnog grada, potreb- stanovništvo, jer u Srbiji postoji sistem
Višedecenijski problem je rešen, Beo- no je što pre naći rešenje. Ministarstvo rane najave koji omogućava merenje
grad je oslobođen radioaktivnog otpada nauke je na osnovu tog izveštaja upu- nivoa radioaktivnosti na desetak tačaka
i konačno su u Institutu stvoreni uslovi tilo predlog Vladi Srbije da formira ko- u Srbiji. Jedna od tih tačaka je i Vinča.
za bezbedan rad, tvrdi državni sekre- misiju koja će, konačno, dati predlog za Inače, Ministarstvo nauke pokrenulo je
tar Ministarstva zaštite životne sredine trajno odlaganje radioaktivnog otpada, program VIND, čiji je cilj otpremanje
Miladin Avramov. Ipak, zašto je trebalo a kompletan projekat trebalo bi da bude nuklearnog goriva u Rusiju. „Nuklear-
toliko godina da se opasni otpad ukloni završen do 2010. godine, najavilo je Mi- no gorivo koje se nalazi u tim bazenima
iz grada? Ištvan Bikit, predsednik regu- nistarstvo nauke. Pakovanje i transport mora se prepakovati na adekvatan na-
latorne komisije za nuklearnu i radija- radijuma povereno je mađarskoj firmi čin u odgovarajuće kontejnere i otpre-
cionu sigurnost smatra da je problem Izotop, koju je na javnom tenederu iza- miti u Rusiju, gde bi ostalo trajno. To
mogao da predstavlja nedostatak od- brala Međunarodna agencija za atomsku bi trebalo da se dogodi za dve godine,
lučnosti ili materijalnih sredstava. energiju, a vrednost tog posla je iznoslila jer je tehnološki proces vrlo kompli-
60.000 evra. Tokom iznošenja otpada (u kovan. U tom procesu imamo pomoć
Deponija noći 20. aprila) mladi stručnjaci iz Novog Međunarodne atomske agencije iz Beča
Vinča ne sme i ne može biti trajno odla- Sada merili su zagađenost i konstatova- koja obezbeđuje pored Ministarstva
galište radioaktivnog otpada, smatraju li da je Institut za onkologiju, a i glavni nauke značajna sredstva. Čitav proces
stručnjaci. Prema tome, u Srbiji se mora grad potpuno bezbedan od radioaktiv- je, zapravo, pod supervizijom Atomske
što pre naći trajno odlagalište za nukle- nog zračenja radijuma 226. agencije“, kaže Nedeljković.
arni otpad. Postoje tri potencijalna regi- Za oko tri meseca trebalo bi da bude
ona u Srbiji koja bi mogla biti trajna od- Bezopasno „curenje“ završena izgradnja hangara za smeštaj
lagališta, rekao je Bikit, ali ih nije otkrio Često se, međutim, u medijima pojave radioaktivnog otpada koji bi odatle kre-
jer je u pitanju „državna tajna“. vesti o „curenju“ radioaktivnog otpada nuo ka Rusiji, na put bez povratka.
 92 Region BR. 415 | 5. MAJ 2008 |

Jahorina

Novo
ruho
Da bi povratila olimpijski sjaj, ovoj
bosanskoj planini potrebno je oko
280 miliona evra investicija. Kako bi
se to što pre postiglo u projekat se

foto: Arhiva
uključila i Vlada Republike Srbije

Vesna Lapčić
Od olimpijske 1984. godine u Jahorinu je veoma malo investirano

U
ski-centar Jahorina biće ulo- i nekoliko ski liftova, a u toku je izrada u nekadašnjem zimskom olimpijskom
ženo pet miliona zajednič- izmena Regulacionog plana za područje centru Jahorina, gotovo ništa nije pro-
kih sredstava Vlade Repu- Jahorine. Međutim, to je samo sedmina menjeno od te 1984. godine kada je odr-
blike Srbije i Vlade Republi- sredstava predviđenih Master planom žana Olimpijada.
ke Srpske, dogovoreno je na sastanku za Jahorinu koje treba uložiti u žičare i Ukupna ulaganja, privatnog i državnog
Mlađana Dinkića, ministra ekonomije u ski staze, a još nije poznato ko će obez- kapitala, u Jahorinu, kako bi joj se vra-
Vladi Srbije i Predraga Gluhakovića, mi- bediti ostatak kapitala. tio olimpijski sjaj, trebalo bi da budu
nistra trgovine i turizma u Vladi Repu- „Nije jasno ko će ulagati u skijalište, da oko 280 milona evra od čega 92,3 milio-
blike Srpske. Ova sredstva bi trebalo da li Vlada Republike Srpske, ili je bolje na za žičare, ski-staze i opremu za pro-
budu samo prva faza zajedničke inve- pronaći strateškog partnera koji bi izvr- izvodnju veštačkog snega, procene su
sticije. U narednom periodu biće osno- šio dokapitalizaciju ili stručnjaka koji su radili
vano zajedničko preduzeće Skijališta bi trebalo dati konce- na Master planu. Uko-
Srbije i ski-centra Jahorina. Svako sa
svoje strane uneće kapital u zajednič-
siju kojom bi se zadalo
koncesionaru šta treba
280 mln ¤ liko bi se radovi zavr-
šili do 2016. godine što
ko preduzeće, kroz sredstva i imovinu. da se uradi. Mi upravo predviđene investicije je predviđeno Master
Ekonomisti će proceniti vrednost uloga oko toga diskutujemo i planom, Jahorina bi,
sa jedne i druge strane i shodno visini razmatramo opcije. Konsultovaćemo se po najavama ljudi iz Turističke organi-
uloga deliće se i prihodi. Kako je tom i sa ljudima iz Srbije, za oko mesec dana zacije Republike Srpske, mogla postati
prilikom Dinkić rekao, Skijališta Srbije bi trebalo da se opredelimo za konačnu kandidat za organizaciju Zimskih olim-
bi trebalo da finansiraju žičaru, dok bi varijantu“, rekao je Miloš Jovanović, pijskih igara 2018. godine.
Jahorina finansirala demontiranje stare direktor ski-centra Jahorina za Ekono- Pored infrastrukturinih problema,
žičare i postavljanje nove žičare. mist magazin pre dogovora ministara. uslovno drugi najveći problem ove pla-
Prethodno je Vlada Republike Srpske nine je smeštaj. Trenutno ima oko četi-
već najavila da će uložiti sedam miliona 1984. ri hiljade ležajeva, a u jeku sezone, po-
evra u ski centar, rekonstrukciju posto- Osim novog hotela BB Vučko i nekoli- sebno u januaru kada su školski ras-
jećih žičara i izgradnju jednog šestoseda ko drugih manjih privatnih investicija, pusti, potrebe su duplo veće. Po reči-
ma direktora ski-centra, tada su posete
Povratak Vučka najintezivnije, a brojni gosti koji bi ski-
jali na ovoj bosanskoj planinskoj lepo-
Dok državni kapital kaska, privatni već uveliko nalazi svoje mesto na tici odlaze na skijališta Bugarske, Italije,
Jahorini. Nekada maskota Zimskih olimpijskih igara 1984. godine, a danas Austrije. S druge strane, već početkom
simbol aparthotela, Vučko je oživeo nedavno u svom novom ruhu. Jedan od marta sezona je gotovo završena, a let-
suvlasnika hotela je i Bojan Križaj, bivši slovenački skijaš koji je baš na ovoj nja i ne postoji, što za održivost jednog
planini osvojio Kristalni globus odnosno Svetski kup. Do sada je u aparthotel ski-centra nikako nije dobro. Prednosti
uloženo oko 7,5 milona evra dok će u drugoj fazi gradnje, koja počinje čim se Jahorine u odnosu na ski-centre u regi-
otopi sneg, biti investirano još pet miliona evra. Jedan od vlasnika Aleksandar onu jesu pre svega izuzetne ski-staze,
Prović, nekadašnji član skijaške reprezentacije Jugoslavije kaže da mu je plave, crvene i crne, dužine 20 kilome-
gradnjom ovog hotela cilj razvijanje porodičnog turizma na Jahorini, zbog čega tara, koje se dobro održavaju i niže ce-
hotel i ima veliki broj apartmana. Trenutno je ovaj hotel kategorisan sa četiri ne smeštaja i ski-pasa. Od sledeće godi-
plus zvezdice, a do kraja godine sa završetkom planiranih investicija, Vučko će ne isti ski-pas važiće za Kopaonik i Ja-
dobiti i petu zvezdicu. horinu, što je takođe dogovoreno na sa-
stanku ministara dveju Vlada.
 94 Evropska unija
Zaokret u evrozoni
Razvod od Amerike
U poslednje vreme evro beleži rekordno visoke vrednosti usled straha da američka privreda ide u recesiju zbog krize u
sektorima nekretnina i finansija - Dolar više nije omiljeni vid keša za domaćinstva i kompanije, dok ga centralne banke, ipak,
i dalje preferiraju kao rezervnu monetu
Nikola Božidarević
“M i smo šampioni”, moglo je da
se zaori evrozonom pošto je
objavljeno da je 15 zemalja Evropske
unije (EU) koje koriste zajedničku va-
lutu preuzelo od privede Sjedinje-
nih Američkih Država naziv “najveće
svetske”.
Stalni pad vrednosti dolara na tržištima
deviza, koji je dostigao nivo ispod 1,56
dolara za evro, učinio je zonu zajednič-
ke valute u Evropi najvećom svetskom
ekonomijom po merilu bruto domaćeg
proizvoda (BDP) obeju privreda u 2007.
godini. “Zanimljiv ishod ove najnovije
prekretnice jeste da je veličina godišnje
proizvodnje evrozone premašila onu
u SAD”, saopštilo je ekonomsko ode-
lenje Goldman Saša, investicione ban-
ke sa Vol Strita svojim klijentima sre-
dinom marta.
Upoređene su zvanične procene ko-
je su objavili Biro za ekonomske anali-
ze Sekretarijata za trgovinu SAD i Euro-
stat, statistički biro EU za evro zone po
kojima je u 2007. godini američki BDP
iznosio 13.843.800 milijardi dolara, dok
je u evro zoni dostigao 8.847.889,1 mi-
lijardi evra. Nedugo pošto je evro do-
stigao rekordnu vrednost od 1,56 dola-
ra, ekonomija evrozone, kada se brojke
pretvore u dolare, prestigla je SAD. Po-
što je sredinom marta, tokom trgovine
u Evropi američka valuta pala na nivo
1,5688 dolara za evro, po tom kursu je
BDP evrozone za 2007. godinu iznosio
13.880.568,4 milijardi dolara, izračunala
je britanska novinska agencija Rojters.
U poslednje vreme evro beleži rekordno
visoke vrednosti usled straha da pri-
vreda u SAD ide u recesiju zbog krize u
sektorima nekretnina i finansija. U SAD
su smanjene kamatne stope kako bi bila
podstaknuta privredna aktivnost, dok
ih Evropska centralna banka (ECB) drži
postojanim iz straha zato što je evrozo-
na dostigla u februaru rekordnu inflaci-
ju od 3,3 odsto. Istovremeno je privreda
evrozone, u kojoj živi 320 miliona ljudi
i koja učestvuje sa 15 odsto u svetskom
BDP, usporila, ali je i pokazala dozu ot-
pornosti prema padu ekonomske aktiv-
nosti u SAD koju je retko koji analitičar
pre nekoliko godina očekivao.
Korist od globalizacije
Kao rezultat ovih pokazatelja krenula je
priča o ekonomskom razdvajanju Evro-
pe od SAD. Prema nekim analitičarima
u toku je i zaokret koji članice evrozone
preorijentiše prema Aziji, Rusiji i naf-
tom bogatim državama Zaliva.
No, tvorci politike i drugi analitičari su
brzo ukazali da su privrede u svetu me-
đusobno povezane, iako se kreću kroz
odvojene ciklične faze. “Nalazimo se u
velikoj meri u međuzavisnom svetu ta-
ko da sve što se desi u Evropi ima uti-
caj na SAD, a srećan sam što to mogu da
vam kažem, i sve što se dogodi u SAD
ima uticaja u Evropi”, izjavio je pred-
sednik Evropske centralne banke, Žan
Klod Triše.
Francuz Triše, tek drugi guverner ECB
od uvođenja jedinstvene valute 1999.
godine je, ipak, primetio da “mi imamo
svoje zasebne ekonomije, one nisu iste.
Mi smo u različitim svetovima”.
Univerzum evrozone se, kako smatra
analitičar Holger Šmiding, oslobodio
nekih krutih struktura koje su ga spu-
tavale u prošlosti. Ekonomski rast, ko-
ji usporava, ali je još uvek daleko od re-
cesije “ima najviše veze sa unutrašnjim
reformama, ali je pripomognut snaž-
nim zahtevama za izvoz koji dolaze iz
Istočne Azije, istočne Evrope i naftono-
snih zemalja”, izjavio je Šmiding, glav-
ni ekonomista pri Bank of Amerika u
Londonu.
Pišući nešto ranije za evropsko izdanje
njujorškog Vol Strit žurnala, Šmiding je
ocenio kako je “malo regiona u poređe-
nju sa evrozonom steklo više koristi od
golobalizacije. Usredsređene na maši-
neriju, infrastrukturnu opremu, auto-
mobile i avione, zapadnoevropske kom-
BR. 415 | 5. MAJ 2008 |
panije nude proizvodnu mešavinu koja
pogoduje investicionom bumu u Istoč-
noj Aziji, zemljama izvoznicama nafte i
delovima istočne i centralne Evrope”.
Pošto potrošači u tim državama posta-
ju bogatiji, nastavio je Šmiding, evrop-
ski snabdevači luksuzne robe i vrhun-
skih marki takođe se mogu radovati
zbog povećanja prodaje tokom nared-
nih godina. Pored toga, pošto su mno-
ge kompanije iz evrozone agresivno
globalizovale svoju proizvodnju, to ih
čini manje ranjivim na promenu kur-
sa deviza. Marko Krejmer, kopredse-
davajući za globalnu ekonomiju u Uni-
Credit banci slaže se da kompanije iz
evrozone kreću “prema državama či-
ji će se značaj povećavati u budućno-
sti zato što su države izvoznici sirovih
materijala, poput Ukrajine, Kazahsta-
na ili Rusija”. Mnoge zapadnoevrop-
ske države su, takođe, postale manje
odbojne za investitore – time što su
smanjile poreze i oslobađajući se nekih
od najgorih krutosti tržišta rada. Na
primer, najveća privreda u evrozoni i
uopšte u EU, Nemačka, sada predstav-
lja bolje mesto za investicije i stvara-
nje radnih mesta nego pre pet godina
kada je evro bio mnogo slabiji.
Smena na vrhu
Godinama unazad, sumnjičavci su go-
vorili da će evrozona imati problema sa
povezivanjem ekonomija različitih dr-
žava poput Nemačke, Grčke, Italije, Ho-
landije ili Španije. No, kako je Krejmar
primetio, arhitekte bloka su nastojale
da obezbede “prožimanje ekonomskih
trendova, i u pogledu toga je ECB bi-
la uspešna”. Uprkos ekonomskim tenzi-
jama u Italiji, “za sada, evrozona i ECB
mogu biti ponosni onim što su postigli
tokom poslednjih godina”, ocenio je on.
Šmiding dodaje da “nezavisno od ko-
rekcija na tržištu nekretnina u Španiji i
Irskoj, evrozona nema velike unutraš-
nje probleme”.
 | 5. MAJ 2008 | BR. 415 Evropska unija 95

Dženifer Mek Kion iz londonske firme privreda njihove zemlje izgleda slaba. mogla da ubrza trendove koje su profe-
za makroekonomska istraživanja Kapi- Polako, ali sigurno, SAD bivaju presti- sori ustanovili. Po Čenu i Frenkelu, dva
tal Ekonomiksa je primetila: “U evro- gnute u svim vrstama ekonomskog ran- su suštinska razloga za smanjivanje me-
zoni nije nastala ista vrsta neuravnote- giranja, značajnim i beznačajnim. đunarodne uloge dolara. Prvi su posto-
ženosti koje smo videli u SAD i Velikoj SAD su bile najveći izvoznik u svetu. jani deficiti tekućeg bilansa kombino-
Britaniji… Ona se ne raspada kao što su Pretekla ih je prvo Nemačka, a u dru- vani sa višegodišnjim padom vrednosti
se neki pribojavali.” goj polovini 2006. godine i Narodna Re- dolara, pa možda i zbog prenapregnute
Među ekonomska pitanja sa kojima se publika Kina. Te godine je prvi put NR uloge SAD kao savremene svojevrsne
evrozona još suočava spada i da li će Kina proizvela više automobila od SAD. imperijalne sile. Drugi je pojava valute
političari i dalje sprovoditi reforme tr- Naredne je Tojota uklonila Dženeral koja stvarno može da zameni dolar.
žišta rada kojima je smanjena nezapo- Motors sa mesta najveće svetske auto- Japanski jen i nemačka marka nisu
slenost i povećani profiti, ali i pokrenu- mobilske kompanije. Najveća svetska imali realnu šansu da zamene dolar.
ti zahtevi sindikata za povećanjem pla- kompanija je još uvek američka – barem No, sve je više analitičara koji smatraju
ta. ”Mislim da su dalje reforme u ovom prema magazinu Fortune, prema kome da je ta stvarna alternativa evro. Pri-
trenutku veoma sporna tema”, smatra je Ekson Mobil zauzela čelnu poziciju vreda evrozone je, prema Goldman Sa-
Šmiling. u 2007. Međutim, te godine je london- šu, nadmašila američku. Londonski si-
U međuvremenu, evozona nastavlja da ski Ekonomist pisao kako je činjenica da ti je, de fakto, finansijski centar evro-
raste. Kipar i Malta, nove članice EU, Saudi Aramko, iako nije kompanija na zone, mada Velika Britanija nije usvo-
zamenile su svoje jake funtu i liru za listingu, ostvaruje veće prihode. jila zajedničku valutu. Tržište akci-
evro 1. januara ove godine, a na počet- ja evrozone je gotovo podjednako du-
ku iduće na red bi trebalo da dođe i slo- Alternativa boko i likvidno kao i njegovi američki
vačka kruna. Tokom narednih godina U globalnim finansijama, takođe, Ame- konkurenti.
još istočnoevropskih država treba da se rika i dolar su skinuti sa pijedesta- Neki od tih trendova se upravo ubr-
priključi evrozoni. Povrh toga, bez odo- la. Trenutno ima više evro novčanica i zavaju. Vratolomna monetarna politi-
brenja ECB, najmanje šest evropskih kovanica u prometu nego što ima do- ka američkih Federalnih rezervi je ubr-
mini-država i teritorija, među njima i larskih. Na međunarodnom tržištu ob- zala umanjivanje vrednosti dolara i po-
Crna Gora i Kosovo, koriste evro kao veznica, evro je postao glavna moneta većala očekivanja da sledi inflacija, po-
zakonito sredstvo plaćanja. Evro tako- umesto dolara. Prema Fajnenšel tajmsu, gotovo kada bude okončana sadašnja
đe cirkuliše u nekoliko desetina zemalja još 2007. godine je kapitalizacija na Vol recesija.
i prekomorskih teritorija, od Severnog Stritu usred Njujorka bila pod okriljem Buduća inflacija će teško opteretiti glo-
Atlantika do Pacifika. Evrope (uzimajući u obzir široku defi- balnu ulogu dolara jer će mnoge ze-
Po Šmiding “u suštini su dobre vesti za niciju Evrope, koja obuhvata i Rusiju). mlje u razvoju imati sve veće teškoće
SAD da je ostatak sveta malo manje za- Dolar više nije omiljeni vid keša za do- da i dalje budu vezane za američku va-
visan od te zemlje. To će dati SAD ve- maćinstva i kompanije. Centralne ban- lutu. Ukoliko i kada se odluče da uki-
ću šansu da nađu izlaz iz domaćih pro- ke, ipak, još uvek preferiraju dolar kao nu vezu, te zemlje će gotovo sigurno,
blema”. Nakon duge ekspanzije, naime, rezervnu monetu. Pitanje je, međutim, takođe, rebalansirati njihove portfolije
američka ekonomija izgleda slaba. Krh- do kada. rezervi. U tom pravcu gura i slabljenje
ka kreditna tržišta, duboka kriza oko Profesori Menzi Čin sa univerziteta Vi- finansijskog sektora SAD, koji je oliče-
(tržišta) nekretnina i rastuće cene nafte skonsin i Džefri Frenkel sa Harvarda su nje tzv. anglosakonskog modela kapita-
su stvorili realni rizik da će Amerikan- uradili simulaciju koja pokazuje da bi lizma i koji je donedavno bio smatran
ci drastično smanjiti potrošnju, što vu- evro mogao u narednih 10 do 15 godi- daleko superiornijim od “staromodnog”
če ekonomiju na dole. na da zameni dolar kao najveću rezer- finansijskog sistema u evrozoni. No pi-
Amerikanci su do sada bili ponosni na vnu valutu u svetu. Njihova analiza nije tanje je da li će takvo shvatanje o zna-
čelnu poziciju svoje zemlje u svetskoj bazirana na sadašnjoj kreditnoj krizi, ali čaju dva finansijska sistema važiti i u
ekonomiji, ali posle duge ekspanzije, drugi analitičari kažu da bi upravo ona budućnosti.
Potencijalne geopolitičke posledice
projektovane promene Čena i Frenkela
Evrogrupa su ogromne. Pre svega, SAD će izgubi-
ti privilegiju izvlačenja – sposobnost da
Ministri finansija članica EU koje koriste evro, sastaju se uvek dan pre ostvaruju stalno više prihode od finan-
sastanka Saveta za ekonomska i finansijska pitanja (Ecofin) svih ministara tih sijskih dobara nego da plaćaju stranci-
resora u Uniji. Međutim, Evrogrupa nije zvanično telo u EU. Od 2004. godine ma koji investiraju u SAD. Uticaj u me-
Evrogrupa, ipak, ima polupredsednika i to je luksembruški premijer i ministar đunarodnim finansijskim institucija-
finansija Žak Klod Junker čiji drugi dvogodišnji mandat ističe u jesen 2008. ma će biti smanjen. Politička moć će bi-
godini. Evropski lideri, opet, smatraju da bi neka politička ličnost trebalo da ti okrnjena.
predstavlja evrozonu, zajedno sa Trišeom iz ECB. Političari malo šta mogu da učine ka-
Evrozona treba da bude “bolje pozicionirana na međunarodnom političkom ko bi sprečili ovakav zaokret, a pitanje
reljefu,” primetio je Krejmar iz UniCredit banke. Junker je, istovremeno, je i da li su oni u SAD svesni šta im se
sugerisao da bi evrozona trebalo da bude predstavljena u Međunarodnom sprema. No, ni političari u EU i evrozoni
monetarnom fondu kao blok, a ne kao do sada sa svojim pojedinačnim nisu do sada nagovestili da su spremni
državama-članicama. da se nose sa odgovornostima koje nosi
vodeća valuta u svetu.
 96 Svet
Demonstracije u Egiptu
Živi pesak
Nerede je podstakao problem visokih cena namirnica, ali i ozbiljne nestašice hleba. Popularnu cenu vekne hleba vlada
subvencioniše sa čak 13,7 milijardi dolara. Poremećaj u njegovom snabdevanju doneo je haos svakodnevni životni ritam
nekih 30 miliona stanovnika Egipta.
Zdravko L. Dragaš
foto: FoNet
Egipat: U socijalnom plamenu
E gipat je proteklih dana bio zahva-
ćen velikim socijalnim nemirima.
Povod je bila velika nestašica osnov-
nih životnih namirnica, ali i rapidan rast
njihovih cena. U redu za hleb ubijena su
dva Egipćanina. Ništa neuobičajeno i za
ostale siromašne zemlje, kojima Egipat
svakako pripada uprkos povelikoj po-
moći Amerike.
Nije tajna da u mnogim delovima sveta,
naročito kod najsiromašnijih, cene ži-
votnih namirnica kreiraju masovna jav-
na nezadovoljstva. Na meti su, često i
sami režimi. U Egiptu, iako je hleb bio
povod, skoro se automatski postavilo
pitanje opstanka režima Hosnija Mu-
baraka, ali i samog njegovog nasleđa.
U senci aktuelnih događaja, već vi-
še od jedne decenije, u javnom mnje-
nju Egipta začeta je debata o Egiptu na-
kon Hosnija Mubaraka. Ne bez razloga,
jer njegov režim istrajava već dobrih 26
godina. Sam predsednik će, pak, slede-
ćeg meseca navršiti i svih 80 godina ži-
vota. Iako iza sebe ima i režimsku par-
tiju ona je, prilikom najnovijih dešava-
nja, ostala takoreći paralizovana. Izbili
su ulični nemiri sa sasvim konkretnim i
opravdanim zahtevima stanovništva.
Autoriteti
Sve je, pak, podsetilo na davnašnju
smenu vlasti. ali i sistema iz daleke 1952.
godine kada je oborena kraljevina. Do-
duše, tada je abdicirao sam kralj Faruk
i to kao prilično mlad vladalac. Danas je
dosta toga drukčijeg i te okolnosti baš
upućuju na još radikalniji izazov sadaš-
njoj vlasti koja, pak, i na međunarod-
noj sceni postaje sve usamljenija.
Odraz svojevrsnom, ali i prilično silovi-
tom nezadovoljstu predstavljali su i ra-
zličiti događaji iz prošlosti. Onaj, mož-
da i najupečatljiviji, vezan je za poku-
šaj ubistva predsednika Mubaraka u
Etiopiji, 1995. godine. Taj incident, ali i
onaj potonji, sličan prethodnom, 1999.
godine, podsetili su Egipćane na ubi-
BR. 415 | 5. MAJ 2008 |
stvo Anvara el Sadata na vojnoj para-
di već zaboravljene 1981. godine. Na-
kon Anvara el Sadata na čelo središnje
arapske zemlje je došao Mubarak. Ra-
nije je bio vojni pilot, školovan u So-
vjetskom Savezu.
To ga nije sprečilo da zauzme naglašenu
orijentaciju prema samoj Americi i, na-
ravno, sporazumu sa Izraelom. Cenu je,
međutim, platio kod samih Arapa, koji
mu to nikada nisu oprostili. Deo sadaš-
njih nezadovoljstava, otuda, sigurno
ima poreklo u takvim emocijama. Ipak,
bio je potreban fitilj koji je potpalio eg-
zistencijalno nezadovoljstvo jer u ovoj
zemlji na liniji siromaštva ali i više is-
pod njega, a to znači preživljavanje na
bukvalno dva dolara dnevno, životari
više od polovine stanovništva Egipta.
Kod svih arapskih režima, možda i pre-
često, puko siromaštvo je uvek i neizo-
stavno povezano sa spoljnim uzrocima
koji kreiraju zapaljivu sinergiju neras-
položenja koja lako obara i naoko naj-
tvrdokornije autoritete. Faruka je do-
duše, srušila ulica i široki slojevi neza-
dovoljnog naroda, dok je Anvar el Sa-
dat smaknut na mirnoj ceremoniji voj-
ne parade. Scenografija je bila suštin-
ski različita ali su uzroci bili isti. I da-
nas ima puno elemenata za slična po-
ređenja, mada je teško oporeći tvrdo-
glave podatke da privredni rast Egipta
ide po stopi od sedam procenata, a go-
dišnji priliv investicija iznosi čak 11 mi-
lijardi dolara.
Tinjajuće nezadovoljstvo
Egipat se danas u velikoj meri oslanja
na političku podršku SAD, a od ove ze-
mlje prima i obilatu vojnu i ekonom-
sku pomoć. Na američkoj tablici zema-
lja kojima Amerika pruža najveću po-
moć Egipat se svrstava odmah iza moć-
nog Izraela. Vrednost razmene sa SAD
iznosi nekih osam milijardi dolara. To,
pre svega, govori o značaju koji Egi-
 | 5. MAJ 2008 | BR. 415
pat kao središnja zemlja Bliskog istoka
ima za ceo region. Egipat je dugo godi-
na, kao i Saudijska Arabija, najstabilni-
ja država regiona. Još pre punih tride-
set godina potpisan je mirovni spora-
zum sa Izraelom. Koliko god je taj pre-
lomni momenat doneo Egiptu stabil-
nost i mir možda je jednako tako uz-
burkao domaće političke faktore koji,
pak, u takav kontekst smeštaju svaku
socijalnu uzburkanost.
Egipat danas predstavlja jednu od
najmlađih država na Bliskom isto-
ku. Preko polovine stanovništva ima
prosečnu dob ispod 24. godine. Oni
su, u nedostatku šireg horizonta so-
cijalnih očekivanja potencijalna sna-
ga eventualne promene koja bi mogla
u nekom smušenom domaćem sce-
nariju lako odapeti strelu političke
promene. Dodatnu ljutnju najnovi-
jim smutnjama podgrejali su i rezul-
tati nedavno sprovedenih opštinskih
izbora, gde su predsednikovi ljubimci
sa lakoćom odneli pobedu, zadobiv-
ši preko 70 procenata sedišta u lokal-
nim klupama.
Prema novom izbornom zakonu 140
izabranih municipalnih glavara odlu-
čivaće sada praktično i na predsednič-
Svet 97
kim izborima, zakazanim, inače, za 2011. votni ritam nekih 30 miliona stanovni-
godinu. Baš u vreme izbora registrova- ka Egipta.
ni su veliki neredi u fabrici prediva u Šta je osnovni problem sa kojim se da-
državnom vlasništvu u mestu Maha- nas suočava Egipat ili jednostavnije re-
lah al Kobra, što je dovelo do smrti dva čeno Mubarakov režim? On nema na-
radnika, ranjavanja njih stotinu, dok slednika i to je praznina koju za sada
je preko 300 bilo pohapšeno. Pod ve- više nego uspešno popunjava tinjajuće
liku kritiku je došla i privatizacija kojunezadovoljstvo ulice i siromašnih. Sve
češće, međutim, ono dopire i do viših
Popularnu cenu slojeva društva. I pored svih mogućih
vekne hleba vlada demantija u međuvremenu, kao jedini
oslonac nastavku režima i sadašnje poli-
subvencioniše sa čak tičke orijentacije nameće se Mubarakov
13,7 milijardi dolara sin, Džamal, zamenik generalnog sekre-
tara Nacionalne partije, vodeće snage u
zemlji, ali i predsednik njenog uticajnog
političkog komiteta. Član je i vladajućeg
svom snagom promoviše domaća vla- pedesetočlanog Vrhovnog saveta. Nje-
da. Pretnja gubitkom radnih mesta je i gov neformalan uticaj, što bi se reklo
kod egipatskih radnika postala zapalji- ugled, je, međutim, i dalje minoran.
va i jedna od najatraktivnijih društve- Dugo uspavana zemlja faraona mogla
nih tema. bi, vrlo brzo podsetiti na davne da-
Nerede je ipak podstakao nezaobi- ne s početka druge polovine prošlog
lazan problem visokih cena namirni- veka kada je oboren jedan drugi re-
ca, ali i ozbiljne nestašice hleba. Koli- žim, onaj kraljevski. No, između tog
ko je on osetljiv najbolje ilustruje či- i ovog sadašnjeg režima postoji na-
njenica da popularnu cenu vekne hleba padna sličnost. I jedan i drugi su bili
vlada subvencioniše sa čak 13,7 milijar- prilično izolovani. Prvi je dobrovolj-
di dolara. Poremećaj u njegovom snab- no odstupio. Razmišljali drugi o slič-
devanju poremetio je svakodnevni ži- noj alternativi?
 98 Svet
Susret sa američkim predsednikom Bilom Klintonom
Pogled sa 44. sprata
Ispostavilo se da se majka našeg budućeg stanodavca bavi jogom i meditacijom,
i vremenom, na zidu smo primetili porodičnu fotografiju sa bivšim predsednikom
Amerike, Bilom Klintonom i njegovom suprugom Hilari
Viktorija Kocman
foto: Arhiva
Još tražimo pravi ram
S tan u kome živimo pripada sinu jed-
nog imućnog indijskog hotelijera.
Na poklon ga je dobio od roditelja za tri-
naesti rođendan. Dečko i ja smo ga našli
sasvim slučajno. Nakon napornog dana,
ušli smo u zgradu na uglu 93. ulice i ras-
pitali se o stanovima za iznajmljivanje.
Portir nam je rekao da je jedna mala soba
slobodna na 44. spratu, sa fantastičnim
pogledom na Menhetn i predložio da je
pogledamo. Malo kasnije, upoznali smo
majku vlasnika stana, skromnu, prijat-
nu Indijku kojoj smo se očigledno dopa-
li na prvi pogled, te je zaključila da ćemo
njenom sinu biti odlični podstanari. Po-
zvala nas je gore da vidimo gde živi. Ušli
smo u ogromno potkrovlje. Iz kuhinje je
izašla kuvarica, takođe prijatna Indijka,
i sebe predstavila kao “anđela, najbolju
kuvaricu na svetu”. Dok smo proviriva-
li u kuhinju, nažalost, postalo je očigled-
no da je iste kvadrature kao i stan koji
ćemo iznajmiti.
Ispostavilo se da se majka našeg budu-
ćeg stanodavca bavi jogom i meditaci-
jom, i vremenom, na zidu smo primeti-
li porodičnu fotografiju sa bivšim pred-
sednikom Amerike, Bilom Klintonom i
njegovom suprugom Hilari. U tom tre-
nutku, uvaženi gospodin Klinton je
imao operaciju srca, a mi smo mu, u ćut-
nji, poželeli brz oporavak, i generalno,
sve najbolje.
Nekoliko dana kasnije, iznajmili smo
stan, i obzirom da živimo u stanu nje-
govih prijatelja, našalili se da ćemo sada
redovno viđati Bila (a vremenom, na-
šeg prijatelja Bilija). Do danas se nije
pojavio, mada, pogled sa 44.sprata za-
ista oduzima dah, i uveliko nadomešću-
je nedostatak Bilovih poseta.
Kada smo se uselili u nov stan na Me-
nhetnu, prodali smo auto. Olakšavaju-
ća okolnost pred predaju ključeva bio je
divan, sunčan vikend. Nismo imali kon-
kretan cilj, pa smo se uputili ka Njujor-
ku. Zašto ne bismo otišli do Čapakve,
moj dečko je predložio. “Možda ćemo
sresti Bilija”.
Susret
“Nećemo ni zucnuti ako ga vidimo”, re-
kla sam na moj slovenski, patetičan i
negativan način. Sat i po kasnije, sti-
gli smo u Čapakvu, i svratili u jedan re-
storan na ručak. Ubrzo se veliki tamni
kombi parkirao preko puta. Dva važna
lika kratke kose, sa naočarima, strplji-
vo su stajala na ulici, očigledno čekaju-
ći nekoga ili nešto da se desi.
BR. 415 | 5. MAJ 2008 |
“Ovo su naši tajni agenti, Bil sigurno ni-
je daleko”, moj dečko je pametno za-
ključio. I zaista, pet minuta kasnije po-
javio se “naš prijatelj Bili”. Nižeg rasta
i bledog lica, izgledao je kao da se oči-
gledno i dalje oporavlja od operacije, sa
čašom Starbaksa u ruci. Ja sam okleva-
la, pomalo postiđena, a moj dragi je već
bio napolju, rešen da ga upozna. Zabo-
ravila sam na ručak i jurnula napolje da
ga upoznam. “Gospodine predsedni-
če, gospodine predsedniče”, moj dečko,
inače tih i povučen, je viknuo: “Da li bi-
smo mogli da se slikamo zajedno?”
Očigledno naviknut na ovakve situa-
cije, jedan od tajnih agenata je izvadio
kameru. Bili je raširio ruke i mi smo se
naslonili sa njegove leve i desne stra-
ne. Pritisnuo me je, nešto više nego što
bi se to očekivalo od bledunjavog čo-
veka slabog srca, u kasnim pedesetim.
Međutim, pritisak je bio prijatan i po-
malo roditeljski, što je, kladim se, tajna
njegovog uspeha. Kada je kasnije moj
dečko video fotografiju, pred sobom je
imao svršen slučaj, blago uznemiren či-
njenicom da je gospodin Klinton (više
ne Bili, ili Bil) više bio nagnut ka nje-
govoj devojci, a da se on sam, od čaše
Starbaksa, nije ni video.
Kasnije, mislila sam da je trebalo da mu
kažem da dolazim iz Srbije. Naš susret
je bio tako kratak da nisam shvatila da
mi je to bila jedina šansa da direktno od
njega čujem šta ima da kaže o bombar-
dovanju. Pitam se kako bi reagovao. Da
li bi bio iskren, ili bi mi na moju laten-
tnu optužbu odgovorio promišljeno i
diplomatski, kao što to političari i obič-
no rade, ili bi, pak, pokušao da me šar-
mira neverovatnim i zaraznim kod dru-
gih žena već isprobanim osmehom.
Ja sam tip koji prezire konflikte. Kada
sam ga ugledala, na tren sam zaboravi-
la da je tu “kampanju” naredio, kako je
njegova vlada zove. U svakom slučaju,
ne bi se izvinio. Kao i mali broja Srba
pre mene, u priličnom sam iskušenju da
šarmantnim ljudima oprostim grehe, i
kažem: “Hajde da prošlost ostavimo iza
sebe”, mada često joj se vraćam, i bu-
dućnost predviđam na osnovu cinične
reprize prošlosti.
Odlučili smo da, po ugledu na stanodav-
ce, našu porodičnu fotografiju sa Bilom
Klintonom okačimo na zid u predsoblju.
Proces i dalje traje, kao i naša potraga
za pravim ramom.
(Viktorija Kocman je rođena u Beogradu.
Završila je studije elektrotehnike u Beču, a
sada živi i radi u Njujorku. Objavila je nekoli-
ko literarnih dela za koja je i nagrađena)
100 Feljton BR. 415 | 5. MAJ 2008 |

GEOPOLITIKA PRIRODNOG GASA (6)

Prvoklasna roba
U ovom feljtonu obrađeni su najvažniji aspekti geopolitike prirodnog gasa: njegov uspon kao energenta, rastući značaj,
odnosno sve važnije mesto koje zauzima u svetskom energetskom miksu. Gas se prvenstveno do potrošača dovodi
gasovodima, što ga čini prvoklasnom geopolitičkom robom. Kako se prostiru gasovodi, kakva je uloga tranzitnih država? Ko
kontroliše i usmerava izvorišta gasa, prvenstveno u Evropi i Evroaziji?
Kolike su rezerve gasa i da li prete sukobi oko ovog energenta budućnosti? Konačno, šta donosi izgradnja novih gasovoda
preko Balkana, kao južnih energetskih vrata Evrope?

Piše: Milan Simurdić, član Foruma za međunarodne odnose

P ogledajmo, naposletku kako se

evropska geopolitika prirodnog ga-
sa prelama na Balkanu i okolini, na re-
gionalne odnose, ali i unutrašnju politi-
ku pojedinih država. Skoro da bi se mo-
gao steći utisak da je otvoreno „istoč-
no energetsko pitanje“, u smislu pre-
vlasti nad kontrolom snabdevanja ga-
som. Osnovne gasne sile su koncentri-
sane na dva, za jedne rivalska, za dru-
ge komplementarna projekta – Južni
tok i Nabuko. Pristup, ekonomski i po-
litički, zavisi od pozicije u energetskom
lancu. Za izvoznike se radi o konku-
renciji na izvorima gasa, ali i kod kraj-
njih potrošača, koju je poželjno izbeći
ili potisnuti. Za uvoznike, konkurenci-
ja je dobrodošla, povećava obim dostu-
pnog gasa i potencijalno utiče na sma-
njenje cena. Tranzitne zemlje se nad-
meću za trase gasovoda, računaju na
deo prihoda i uticaja, a eventualni po-
srednici na rentu. Temu usložnjava ge-
opolitička težina i sve veći prihodi ko-
je donosi vlasništvo nad izvorima, in-
frastrukturom i distribucijom energena-
ta kao uslovu ekonomske, a time i naci-
onalne bezbednosti.
Snažna dinamika
Kada se zamisli da su oba gasovoda re-
alizovana, to bi u velikoj meri podiglo
vrednost i značaj četvrtog gasnog ko-
ridora za Evropu, pojačalo energetsku
bezbednost regiona, kako za Evropsku
Uniju, tako i za izvoznike gasa, bilo da
se radi o Rusiji, centralnoazijskim drža-
vama, Bliskom Istoku, uključujući i Iran.
Na Balkan bi moglo da dospe, samo pre-
ko ova dva gasovoda, preko 60 milijardi
kubnih metara gasa, bez da se računa-
ju potencijali gasovoda Turska – Grčka
– Italija, ili Norveško – švajcarskog ga-
sovoda preko Turske i Grčke do Italije.
Tu se količine povećavaju skoro na fan-
tastičnih, ali i neverovatnih 100 milijar-
di kubnih metara godišnje, što je prak-
tično pretvaranje regiona u gasno pred-
soblje Unije. Balkansko bure gasa bi bi-
lo prepuno. Naravno, postavlja se pita-
nje da li ima toliko gasa i tolike tražnje.
Dodatno, kao kod spojenih sudova pre-
bacivanje na nove gasovode preko Bal-
kana bi neminovno značilo smanjenje
značaja postojećih cevi preko Ukraji-
ne i Centralne Evrope. Činjenica je da
planirani gasovodi vrlo često računaju
na ista izvorišta i količine. Najveći po-
trošači gasa i EU u celini svoju energet-
sku bezbednost žele da pojačaju i me-
rama štednje, povećanja energetske efi-
kasnosti i razvojem alternativnih i ob-
novljivih izvora energije. Sa postojećim
nivoom cena gasa, koje do kraja godine
mogu da dosegnu i 400 dolara za hiljadu
kubnih metara, ulaganja u alternative i
štednju su sve prihvatljivija. Taj scena-
rio je, uz smanjenje tražnje za naftom
i gasom kao pratećom posledicom sve
prisutnijih ocena o tihoj globalnoj rece-
siji, „noćna mora“ izvoznika.
Jasno je da je u regionu prisutna snažna
„gasna dinamika“, planovi, kombinacije
i vesti sustižu jedna drugu, sa sve vidlji-
vijim implikacijama na unutrašnju poli-
tiku država regiona. Evropska Unija je
na putu da napravi proboj prema Tur-
kmenistanu. To bi mogla biti poruka iz
istupa komesara Ferero Valdner, koja je
prošle nedelje u Ašgabatu dobila prve
najave izvoza turkmenistanskog gasa
u Uniju. Domaćini nisu potvrdili, ali ni
demantovali vest, pa je izjava komen-
tarisana kao značajan prodor Brisela u
Centralnu Aziju. U odnosu na količine
gasa koji se godišnje sagore u Uniji od
skoro 600 milijardi kubnih metara naja-
va obima od 10 milijardi kubnih meta-
ra godišnje, od 2009. godine je mala, ali
strateški značajna. Mogla bi da nadopu-
ni planirani kapacitet gasovoda Nabuko
od 30 milijardi kubnih metara godišnje,
za koji samo izvesne isporuke iz Azer-
bejdžana od šest do sedam milijardi ni-
su dovoljne za ekonomsku isplativost
gasovoda. Prethodno je potrebno „pro-
naći“ gasovodnu vezu preko Kaspijskog
mora, što će biti i finansijski i vremen-
ski složeno i zahtevno, uz pretpostav-
ljeni otpor Moskve i Teherana. Rusija
nije reagovala na ove vesti, ali je zapa-
ženo da su njihove diplomate u Brise-
lu najave dogovora sa Ašgabatom oce-
nile kao „euforične“. Pored toga, mo-
skovska štampa je pisala o „neuspešnoj
misiji“ EU u Ašgabatu, uz podsećanje
da je Turkmenistan brz na dogovoru,
ali spor u realizaciji. Gaspromovi izvo-
zni kapaciteti stagniraju i projekat Juž-
ni tok, prema izjavama iz ove kompani-
je, računa na isti gas iz Centralne Azije.
Turkmenistan utvrđuje rezerve gasa, a
tek potom može biti konkretnijih, no-
vih ugovora, pored onih postojećih sa
Rusijom, Kinom i Iranom.
Dvoumljenje
Pažnja i očekivanja od Nabuka u veći-
ni, pogotovo novih, članica Unije bila je
povod da se ovaj gasovod, u najboljem
maniru vojnih stratega, nazove čak i „
Linija Mažino“. Nadu za Nabuko pod-
grevaju zvaničnici iz Teherana, sa dru-
gim najvećim rezervama gasa na svetu,
ali i zapuštenim stanjem u eksploataci-
ji gasa i iznad svega američkim otporom
bilo kakvom gasnom povezivanju Bri-
sela i Teherana, sve dok Iran ne odba-
ci nuklearni program. U Briselu je pri-
102 Feljton
TGI Turska-Grčka-Italija, gasna interkonekcija
BTE Baku-Tbilisi-Erzurum gasovod
SS1 Severni krak Južnog toka - do Centralne Evrope
SS2 Južni krak Južnog toka - do Grčke i Italije
Postojeći gasovodi
Planirani gasovodi
Istok - Zapad gasni izvozni
koridor( iz Kaspijskog regiona)
Alternativni ruski projekti
sutan prećutni konsenzus da je ovaj ga-
sovod isplati samo ako se puni iranskim
gasom. Iran spremno potpisuje spora-
zume o gasu, npr. sa austrijskim, švaj-
carskim, turskim kompanijama i narav-
no neizbežnim Gaspromom. Situacija je
paradoksalna – Teheran nudi gas, Va-
šington sprečava njegov dotok u Evro-
pu, a Moskva ubira dividende i ja-
ča svoje energetsko prisustvo u Evro-
pi, što SAD povratno nastoje da sma-
nje ili makar ublaže. U svakom sluča-
ju, Gasprom bi želeo da izbegne konku-
rentski, verovatno jeftiniji gas iz Irana
u gasovodu Nabuko, na račun Plavog i
Južnog toka. Više mu odgovara da Te-
heran cevi okrene na istok prema Azi-
ji. Sve se to odvija u širem regionu koji
povezuje Centralnu Aziju, Iran, Kaspij-
ski bazen, Kavkaz, Crno more sa Balka-
nom kao neodvojivim delom ove gaso-
vodne slagalice.
Južni tok se, sudeći prema nedavnim
vestima, „dvoumi“ između Austrije i
Slovenije. Pretposlednja etapa, pre kraj-
njeg ishodišta u Italiji, je pomalo izne-
nađujuće otvorena nedavnom posetom
čelnika Gasproma Ljubljani. Obnovljeni
su zastali pregovori o gasovodu preko
Slovenije, potencijalno na račun Austri-
je. Ljubljana je uzdržana i ne treba oče-
kivati njihov brzi odgovor. Nema preci-
znijih vesti šta je pozadina dilema Ga-
sproma oko trase, osim tumačenja da
ruska kompanija ne želi da distribuira
gas preko posrednika koji su zakupili
kapacitete austrijskih gasovoda. Sasvim
logično, najviše i najsigurnije se zarađu-
je samostalnim plasmanom i naplatom
gasa sve do krajnjeg potrošača, gde god
je to moguće. Ne treba zanemariti da su
interesi Gasproma i OMV kompatibilni
kada se radi o pitanjima plasmana ga-
sa u Uniju. Austrija i Bavarska su u ži-
ži interesovanja Moskve kao najpogod-
niji gasni centar Evrope, pogotovo voj-
no neutralni Beč.
Složena bitka
Tu negde se balkanska gasna arhitek-
tura naslanja na onu centralnoevrop-
sku, gde se bije složena bitka za kontro-
lu i uticaj, sa mogućim povratnim uti-
cajem na Balkan. Austrijski OMV, uče-
snik u konzorcijumu za izgradnju Nabu-
ka, nema ništa protiv da ovaj gasovod
doprema i ruski gas. Ne protivi se ni fif-
ti – fifti vlasništvu sa Gaspromom u Ba-
umgartenu, najvećem podzemnom skla-
dištu gasa u regionu. Mađarski MOL,
takođe u istom konzorcijumu, se nala-
zi pod pretnjom „neprijateljskog preuzi-
manja“ od strane OMV, što kompliku-
je odnose učesnika u projektu Nabuko.
Za gas iz Južnog toka u Mađarskoj se
formira posebna kompanija, što će do-
BR. 415 | 5. MAJ 2008 |
Izvor: CES commentary
datno zgusnuti gasnu priču. Pre objave
projekta Južni tok, Moskva je Budimpe-
šti ponudila produženje gasovoda Plavi
tok, od Turske do Mađarske, sa prima-
mljivim najavama da bi tako ova drža-
va postala glavno gasno čvorište u Cen-
tralnoj Evropi. Mađarska je prvo prista-
la, pa se potom, nakon pritisaka iz Brise-
la i Vašingtona opredelila za kompromis
- i Nabuko i Južni tok. Zapravo, ove dve
kompanije, u svom gasnom segmentu,
zavise od ruskog gasa, pa je pozicija Ga-
sproma komotna u odnosu na oba par-
tnera. On želi da se širi u regionu i za sa-
da kohabitira, sa ambicioznim OMV koji
svoje širenje vidi, pre svega, baš na Bal-
kanu i u regionu Crnog mora, sve do Ira-
na. Ponuda trase Južnog toka Ljubljani
ilustruje još jedan segment ovog gaso-
voda, odnosno nastupa Gazproma. Pro-
blemi sa jednim partnerom mogu trasu
da skrenu prema drugom. Umesto Au-
strije može Slovenija, ali i umesto Sr-
bije može Rumunija. To se čulo u jav-
nim izjavama iz krugova naših učesni-
ka u pregovorima o energetskom aran-
žmanu sa Rusijom, sa obrazloženjem da
odlaganje ratifikacije unikatnog srpsko-
ruskog međudržavnog energetskog spo-
razuma u Beogradu može trasu pomeri-
ti prema Rumuniji. Iz Moskve nema jav-
nih izjava, ali tamošnje agencije su izve-
stile da gasovod ima „devet varijanti“
104 Feljton BR. 415 | 5. MAJ 2008 |

Nema potvrda ni vesti u tom pravcu iz prema Severnom toku. Ne manje važno onu, inače većinski integrisanom u EU
Bukurešta, a poznato je da je Rumunija je da je ovo izborna godina u Sloveniji, i NATO, sa Južnim tokom je situacija
najsnažnija podrška projektu Nabuko, Srbiji i Rumuniji. drugačija. Prvi primer je snažno protiv-
Ukrajina joj nudi učešće u projektu Beli ljenje mađarske opozicije. Tamošnji de-
tok, takođe odvojeno od isporuka iz Ru- Utakmica u toku sničarski Fides ocenjuje da je Južni tok
sije. Pozicija Rumunije u odnosu na Juž- Dok za izgradnju gasovoda Nabuko ne- „nelegalan i neprihvatljiv“, jer su jav-
ni tok podseća na onu koju ima Poljska ma uočljivih primedbi i polemika u regi- nost i Parlament bili isključeni iz „taj-
nih“ pregovora. Prema njihovoj oce-
ni, sporazum postavlja kurs za nared-
Godišnja proizvodnja Gasproma (milijardi kubnih metara/godina) ne decenije, ne samo u smislu energeti-
ke, već i spoljne i bezbednosne politike.
560 556 Napadaju odredbe sporazuma o izuzeću
555
553 iz plaćanja PDV, oslobađanju od carine
550 548 548 i eksproprijaciji, obrazlažući da se radi
546
o pitanjima koja su garantovana zako-
540
nom, te stoga u nadležnosti Parlamen-
ta. Uz to, aktuelni propisi koji se odno-
se na ta pitanja su u skladu sa direkti-
530 526 vama EU, pa se narušava i domaće i za-
523 konodavstvo Unije. Rasprave o Južnom
520 toku će se povećati i u Uniji. Parlamen-
512 tarci iz redova evropskih narodnjaka su
pokrenuli niz aktivnosti u Briselu, sta-
510
li su na stranu ocena mađarske opozici-
je, nastojeći da izdejstvuju jasne prefe-
500 rencije za Nabuko. Evropski narodnja-
ci smatraju da Južni tok ne obezbeđuje
490 pravu diverzifikaciju i da zapravo jača
1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 zavisnost od jednog, ruskog izvora ga-
Izvor: Energypolicy sa. Briselski kuloari su očigledno puni
ovih priča. Indikativno je da se Bugar-
ska, nakon potpisa na sporazum o Juž-
Istočno energetsko pitanje nom toku, ugovorno obavezala na po-
vezivanje sa Tursko – grčkim gasovo-
„To je deo šire strategije. Gde god je moguće treba pojačati rusko prisustvo u
dom koji doprema gas iz Azerbejdžana.
Evropi, ili unutar EU, ili u državama koje imaju šanse da joj se pridruže.“
Državno rukovodstvo odbacuje ocene
Fjodor Lukjanov, glavni urednik „Rusija u globalnim poslovima“, Moskva, RFE
iz opozicije da je Bugarska postala „tro-
25. 01. 2008.
janski konj“ ruskog energetskog nastu-
„Austrijska mreža gasovoda i podzemnih skladišta gasa će biti dodatno
pa u Evropi. Opozicija, nalik mađarskoj,
integrisana sa Gaspromovom infrastrukturom. Ukoliko Austrija uđe u orbitu
traži da se javnosti predoče sporazumi
Gasproma, a potom OMV preuzme MOL, to bi bilo postizanje dva gola jednim
potpisani sa Rusijom. Sa vrha u Sofiji
udarcem. Preko Austrije kontrolisala bi se Mađarska“.
uzvraćaju da niti je Unija Troja, niti je
Federiko Bordonaro, energetski analitičar „PINR“, Rim, RFE 28. 01. 2008.
pod opsadom.
„Smatram da je ruska strategija da pusti da Zapad razočara Srbiju. Potom,
Energetska utakmica gasovoda je u pu-
gde drugo može da se ide? Ukoliko posedujete snažnu kontrolu nad
nom jeku, a sa tražnjom raste i cena gasa.
infrastrukturom u Srbiji, dobijate kontrolu nad jednim od glavnih evropskih
Iz pozadine dopiru informacije o mogu-
koridora trgovine i transporta“.
ćem stvaranju kartela za gas, nalik ono-
Nikolas Gvozdev, Nikson Centar, Vašington, RFE 17. 01. 2008.
me za naftu (OPEC), što bi nadmetanje
„Uveren sam da infrastrukturna mreža mora biti odvojena od eksploatacije sa
učinilo još žustrijim i neizvesnijim. Da li
jedne i plasmana i prodaje gasa sa druge strane. To je ključno pitanje ne samo
će se to realizovati i u kojoj formi, zna-
sa bezbednosnog, već i sa tržišnog aspekta“.
će se više nakon junskog sastanka Foru-
Andres Pibalgs, evropski komesar za energetiku, RFE 25. 01. 2008.
ma država izvoznica gasa u Moskvi. Do-
„Sa ovim projektom garantuje se mesto Bugarske na energetskoj karti Evrope“.
maćini su već cirkulisali nacrt „Povelje“
Sergej Stanišev, bugarski premijer povodom potpisivanja sporazuma o Južnom
za koju je Komersant napisao da bi „mo-
toku, RFE 18. 01. 2008.
gla da transformiše Forum iz amorfnog
„Ako nastavimo sa svađama, iz Rusije će stići poruka: gasovod će zaobići Srbiju
tela u snažan lobi snabdevača gasa na li-
i idemo preko Rumunije“.
nijama OPEC“. Koliko god se akteri sla-
Nenad Popović, funkcioner DSS, Novosti, 10. 04. 2008.
gali da se radi o energetskoj međuzavi-
„Ne odbacujemo ideju o stvaranju gas kartela, ali ova inicijativa zahteva
snosti, ona se zadržava prvenstveno na
dodatno proučavanje“.
ekonomskoj ravni. Prirodni gas je, isto-
Ruski predsednik Vladimir Putin, tokom posete Kataru, februar 2007.
vremeno, očigledno prvoklasna geopoli-
tička roba.
106 Lifestyle BR. 415 | 5. MAJ 2008 |

Prag

San u kamenu
Česi su miran narod koji vikendom odlazi u prirodu, a grad ostavlja turistima

Ana Krajnc

L
egenda kaže da je proročica
Libuše, koja je bila sloven-
ska princeza, gledajući sa
Višehradskog brda prema
šumovitom bregu sa druge strane Vl-
tave, poslala svoje ljude da sazidaju
zamak na mestu gde je jedan čovek
izrađivao pragove sa rečima: “Zato
što i najotmeniji čovek mora da spu-
sti glavu pred pragom, gradu ćete dati
ime Prag”. Dvesta godine kasnije, u IX
veku Prag je postao sedište dinastije
Premisl.
Centru Praga danas ponajviše možda
nedostaju Pražani. Priča se po gradu,
od strane došljaka koje je Prag, kako
kažu, brzo usvojio, da su Česi miran
narod koji vikendom odlazi u prirodu,
a grad ostavlja turistima.
Češku poslednjih godina posećuje bli-
zu sedam miliona turista godišnje, od
čega je za skoro 60 odsto glavna desti-
nacija Prag. Rusi su i dalje najbrojniji
posetioci, dok je 2006. godine došlo
do smanjenja broja „vikend“ turista
iz Velike Britanije, koji su godinama
dominirali. Naime, Britanci koji su u
Prag dolazili zbog dobrog noćnog pro-
voda i velikih količina jeftinog piva,
otkrili su da su iste količine alkohola
po manjim cenama dostupne u Baltič-
kim zemljama.
Broj turista i dalje raste, ali smanje-
nim intenzitetom u odnosu na neko-
liko godina posle Plišane revolucije
kad su u Prag dolazili zapadni Evro-
pljani da vide šta je bilo i ostalo ispod
gvozdene zavese. Danas je sve veći
broj turista iz Azije, Amerike i istočne
Evrope.

Težina sovjetske čizme Praški vešto

Postoji nekoliko delova
Praga iz kojih EU još uvek
nije provetrila ustajali
vazduh komunizma.
Kad se krene od centra
prema železničkoj stanici
gde počinje carstvo
beskućnika i napuštenih
prodavnica, radionica
i magacina, nalazi
se jedan izlog davno
zatvorene prodavnice
u kome stoji papirna
jednodimenzionalna
lutka, na kojoj je crveni
odrpani džemper, sa
rupom prikrivenom
flasterom. Pored piše
„Život devedesete“.
U Češkoj kao i u mnogim
državama istočnog bloka,
gde se sovjetska čizma
zaista mogla čuti, u znak
foto: Arhiva
Na sreću svih turista i svetskih luta-
lica Pražani su kroz vekove umeli da
ostvare jedno - da ostave pečat emo-
cije koju je svako vreme nosilo sa so-
bom. Zato je možda Prag istovremeno
raskošan i mračan, zlatan i crven.
U Pragu se neprimetno smenjuju i
prepliću vekovi i stilovi, vodi se tihi
rat ateljea, pivnica i hotela, kojih u
Pragu ima skoro 750. U cenama ne
štede turiste, a daleko je od toga da
kilogram vegete i par najlon čarapa
u džepu obećavaju lud provod. Kako
se krene poznatim rutama, cene prate
i zanos, a u nekim delovima dostižu
svoj pik, poput cena po kojima se pro-
daju slike, marionete i ostali suveniri
na Karlovom mostu.
Česi su zadržali egzistencijalnu do-
vitljivost neophodnu u poznatim ne-
predvidivim vremenima, iako su u
Evropskoj uniji već četiri godine. Na-
ime, valutni kurs je toliko fluktuira-
jući da u jednom delu ulice evro ima
vrednost 19, a na drugom 24 krune.

nezaborava i očuvanja
memorije naroda otvoreni
su muzeji posvećeni
komunizmu.
Te razlike postaju još veće vikendom,
kao posebna dobrodošlica za naivne
turiste, iako već posle dana boravka
i dvadesetak evra manje u džepu nije
 | 5. MAJ 2008 | BR. 415 Lifestyle 107

teško otkriti gde je bolja ponuda, niti

doći do informacije da je najbolje me-
njati evre kod Arapa.
Ako je suditi po javnoj ponudi hrane,
Česi su apsolutno nezainteresovani za
uklapanje u trendove zdrave ishrane.
Iako su, doduše svi kiosci u centru
grada sa tradicionalnim kobasicama,
omiljenim u tom delu Evrope brendi-
rani od strane kompanije Coca Cola,
pa je meni set – „kobasica i pivo“,
zamenjen sa meni setom „kobasica i
Coca Cola“ kao prvim izborom na uli-
cama, stara kombinacija se odbranila
od korporacijskih napada u brojnim
češkim pivarama. Češka kuhinja miri-
še na skromnost, a svakako nosi vi-
šak kalorija i masnoća. Tradicionalno
„umuvaju“ u svako jelo meso, kupus,
sladak ili kiseo, meso, knedle i još
malo mesa. Ako se uzme u obzir da
većina Čeha vikende provodi aktivno
u prirodi, mogu to sebi da priušte. Tu-
risti nek’ se snađu.

Srce Evrope
Zlatan grad, Magični grad, Kruna
sveta, Grad stotinu tornjeva, San u
kamenu... Prag je počeo rast iz Praš-
kog zamka krajem IX veka, sedištem
kneza Borivoja iz prve češke dinasti-
je Premisl, da bi za vreme Karla IV,
omiljenog češkog kralja, postao pre-
stonica Svetog rimskog carstva. Tad
je stekao neka od današnjih glavnih
obeležja grada, poput Karlovog mosta
i katedrale Sv. Vite. Religijski ratovi
ostavili su traga na gradu, koji u XVI
veku postaje sedište Habzburške mo-

narhije, da bi ubrzo ušao u «mračno
doba». Nacionalna osvešćenja i in-
dustrijska revolucija podigli su i ovaj
grad, koji je početkom XX veka kad
je građansko društvo Evrope disalo
već punim plućima, uspostavio dobre
veze sa Parizom, pa je bio pun umet-
ničkog sveta, te veze su prekinute sa
početkom rata. Iako ga je pregazio,
na sreću, Hitler je poštedeo Prag uni-
štenja, jer ga je želeo za svoje sedi-
šte. Dolazak komunizma zatvorio je
vrata grada, a posle Praškog proleća
pognuo na neko vreme glave Česima
čiji je otpor represiji doveo sovjetsku
čizmu pod skoro svaki prozor. Apsurd
godina koje su usledile leži u tome što
je to istovremeno bio period najveće
privredne stagnacije i velikog siro-
maštva, dok je sa druge strane grad
postajao jedan od najznačajnih kul-
turnih centara Evrope, jer je sve do
pada komunizma dosta ulagano u re-
Valutni kurs je toliko
fluktuirajući da u
jednom delu ulice evro
ima vrednost 19, a na
drugom 24 krune
konstrukciju istorijskog centra grada i
razvoj univerziteta.
Danas kad je Češka članica Evrop-
ske unije mnogo toga počinje da
se menja, ali posledice ekonomske
stagnacije su ostale. Prag je prema
Eurostatu 2005 ocenjen kao najbo-
gatiji region od svih članica koje su
u Evropsku uniju ušle 2004. godine.
foto: Arhiva
Prag: Zlatni grad
Ipak, ta ocena se ne odnosi na osta-
tak Češke, pa jaz u primanjima sta-
novništva u toj zemlji stalno raste.
Prag zbog toga predstavlja poželjno
mesto za zaposlenje ne samo za Čehe
iz unutrašnjosti, već i za radnike mi-
grante, najviše iz Slovačke i Ukrajine,
ali i iz drugih zemalja. Mnogi sadržaji
grada namenjeni su turistima, jer tu-
rizam donosi velike prihode gradu i
državi. Ipak, za ostatak Češke koja je
zapuštena to nije rešenje, jer prema
predviđanjima, biće potrebno dosta
godina dok ostatak zemlje ne dose-
gne prosperitet glavnog grada. Dok
su u Pragu mogućnosti za zaposle-
nje raznovrsne, u unutrašnjosti posla
skoro da nema, osim u fabrikama sa
veoma niskim platama.
 108 Na ručku sa... BR. 415 | 5. MAJ 2008 |
foto: Dušan Đorđević

Jelena Angelovska, pobednica Volksbank virtuelne berze

Bibliotekarka na
brokerskom zadatku
Nakon što je početni, virtuelni, kapital od 100 hiljada evra uvećala za 13 odsto i tako bila najuspešnija na virtuelnoj berzi
osvojivši kabriolet marke Volkswagen vredan nekoliko desetina hiljada evra, Angelovska se zaposlila u biblioteci jer je, osim
mešetarenja na berzi, to posao koji dobro zna da radi

Snežana Krivokapić

U pravo se spremala da krene na po-

sao kad je dobila poziv za ručak
iz magazina Ekonomist. Tog prvog rad-
da može da se bavi poslom koji nika-
kve veze sa bibliotekarstvom nema,
jer ako je sposobna da najviše od svih
ljudima sa biroa”, pomalo gorko dodaje
Jelena.

nog dana u biblioteci privatnog Prav-
nog fakulteta, Jelena Angelovski je
slavila i svoj 28. rođendan. Premda je
na Filološkom fakultetu diplomirala na
odseku za bibliotekarstvo još pre ne-
koliko godina, prvo stalno zaposlenje
dobila je tek sad. Ne zahvaljujući tome
što se za nju pročulo nakon što je po-
bedila nekoliko stotina brokera među
više od dve i po hiljade učesnika na
virtuelnoj berzi Volksbanke. U stvari
je i taj prvi pravi posao dobila kao i do
tada, po preporuci iz biblioteke u kojoj
je prethodno honorarno radila. Odbila
je, međutim, poslodavce koji su za nju
saznali iz medija u poslednjih dva me-
seca jer joj nisu nudili posao u struci.
Kako Angelovska kaže oni su verovali
profitira na virtuelnoj berzi u žestokoj
konkurenciji i bez ikakvog brokerskog
iskustva, onda verovatno ume svaki
posao dobro da radi.
“Krivo mi je što su me nakon bezbroj-
nih konkursa na koje sam se prijavila,
pozvali tek nakon što sam na neki na-
čin postala popularna. Za svaki posao
za koji su me odbili bila sam uverena da
mogu dobro da ga radim. Bila sam na-
ravno razočarana jer je gotovo nemo-
guće da me ne pozovu na razgovor ako
uvek ispunjavam sve uslove. A onda
nakon pobede u ovoj igri, poslodavci
na neverovatne načine dolaze do mog
broja telefona nudeći mi da recimo ra-
dim u građevinskoj firmi. Ne posreći se
kao meni svim onim mladim i vrednim
Sigurica
Nadimak pod kojim je igrala na berzi
dobila je na promotivnoj večeri koju je
banka organizovala. Prijavila se iz ra-
doznalosti, a i kako kaže “zato što voli
pare, ali nije materijalista”. Angelovska
tvrdi da je ta pobeda potvrda njenog
kvaliteta.”Uvek sam mislila da ću dobiti
neko priznanje za svoj rad. Ispalo je me-
đutim da sam priznata zbog nečega što
sam radila iz hobija, potpuno privatno”,
objašnjava. Dodaje kako je očigledno da
zna dobro da se igra brokera, ali da nema
nameru da unovči svoj novi kabriolet
marke Volkswagen kako bi se okušala
na pravoj berzi. “Ako se uskoro zasitim
auta koji sam osvojila, prodaću ga i ulo-
žiti novac za započinjanje sopstvenog
 | 5. MAJ 2008 | BR. 415
biznisa. Uostalom, sad ionako nije po-
godno vreme za ulaganje na berzi”, isku-
sno će Jelena. Doduše, na njene akcije
loša situacija na Beogradskoj berzi nije
imala nikakav uticaj. Pored te berze, u
igri su bile i frankfurtska i njujorška. An-
gelovska je svoj portfolio pravila samo
od akcija sa te dve inostrane berze. “Čim
bi akcije počele da padaju, odmah sam
ih prodavala. Nisam uopšte želela da ri-
zikujem”, objašnjava svoj princip igre.
Smatra da je za njenu pobedu, glavni
“krivac” patriotizam drugih igrača. ”Svi
ostali su imali barem deo akcija na do-
maćoj berzi. Verujem da su tako odlu-
čili da ulažu ne zato što se ne bi snašli
na inostranom tržištu, već zato što su iz
patriotizma hteli da imaju većinu doma-
ćih akcija. Mogla sam da pratim kakve
poteze vuku drugi igrači, a i oni su vide-
li gde ja ulažem. Ja sam sve vreme bila
prva. Jedino me je u jednom momentu
Restoran Kameleon
Espreso
Espreso sa mlekom 2x
Đus 3x
Mineralna voda 2x
Grilovani pileći batak
Pizza Quatro Formaggi
Kameleon salata
Njoke sa sosom od tartufa
Tiramisu
Panakota 2x
Ukupno
prestigao drugoplasirani, da bih opet
izbila na prvo mesto sredinom februara
kad su akcije na Beogradskoj berzi poče-
le naglo da padaju”, seća se Angelovska.
Pripremala se za igru tako što je proči-
tala pravila i raspitala se, na internetu
najviše, kako se to ulaže na berzi. Potom
se skroz “navukla”. Za tri meseca koli-
ko je igra trajala, najveći problem joj je
bio kad jedne večeri umalo da ne stigne
na svoju redovnu dozu trgovanja od sat
i po, jer prijatelji kod kojih je bila nisu
imali internet.
Poslednjeg dana igre u pola dvanaest
uveče na vrhu rang liste učesnika sta-
jalo je njeno ime. Game over. Trebalo bi
da je pobedila. “Proverila sam u dnev-
nim novinama da li ima mog imena,
kad je bilo rečeno da će se objaviti ime
pobednika. Tamo se nalazilo samo ime
nedeljnog, ali ne i finalnog pobedni-
ka. Poslala sam e-mail banci, jer mi na
telefon nije niko odgovarao, pošto je
bio vikend. Morala sam da sačekam do
ponedeljka. Tog dana smo se vozili ka
90 servisu da kupim kvaku koja je koštala
200 stotinak dinara za moj stari auto kad su
me pozvali iz Volksbanke i rekli mi da
450
sam dobila auto vredan dvadesetak hi-
260 ljada evra”, pripoveda Jelena.
590 Na ručak u restoran na Savskom keju
680 stigla je ipak gradskim prevozom, jer se
osim po rodnom Pančevu ne usuđuje da
650 svoj skupi auto vozi po Beogradu.
580
450 Kad idete u „londri“ ponesite kore
Od početka igre imala je motiv. Puto-
1.000
vanje za dvoje u Njujork, što je bila
4.950 nagrada za drugoplasiranog učesnika.
Na ručku sa... 109
Nisam materijalista, ali volim pare
Pošto kao nezaposlena nije mogla da
dobije vizu, ovo je bila idealna prilika
da opet ode u grad koji nikad ne spa-
va. Na trećoj godini fakulteta uverila se
zašto ga tako zovu.”Niko me nije upo-
zorio da tamo bukvalno nikad ne pada
mrak. Kad izađete iz bioskopske sale u
sred noći vas zaslepi svetlost neonki
koja je toliko jaka da je osećaj kao da
je dan”, kaže Angelovska. Oduševilo je
najviše što je Njujork grad pun kontra-
sta. U jednom trenutku je srela Zverku
iz serije Seks i grad, videla probu Žon
Bon Žovija sa tada, kod nas ne tako
popularnom, Ališom Kizom, odgleda-
na ulični performans roleraša u kojem
su zajedno učestvovale bake i reperi
sa dredovima da bi na sledećem ćošku
sedela u knjižari i čitala knjigu pored
prosjaka koji je tu došao da se ogreje.
U stanu do njenog u Njujorku je živela
žena poreklom iz jednog vojvođanskog
sela. Sedamnaest godina je radila kao
krojačica na ćošku iza njihove zgrade.
Nijednom nije otišla na Menhetn niti je
naučila engleski. ”U stvari je znala izra-
ze, ali ne i šta oni znače. Savetovala nas
je kad bismo hteli da peremo veš, da
kad idemo u londri (laundry) ponesemo
kore, misleći na četvrt dolara (quarter)
koji se ubacuje u aparat pre nego što se
uključi mašina”, smeje se Jelena.
Želja da opet poseti grad sa verovatno
najviše različitosti na svetu, ovom prili-
kom nije joj se ispunila. Sad, međutim,
pošto je dobila stalno zaposlenje, viza
više ne bi trebalo da bude problem.
Watch out Wall Street, dolazi najbolji
srpski samouki broker!
110 Index BR. 415 | 5. MAJ 2008 |

Finansije
Osnovni monetarni agregati, stanje na kraju perioda, Republika Srbija u mil. din
Gotov novac u Novčana masa Novčana masa Novčana masa Devizne rezerve Devizne rezerve
Depozitni novac
opticaju M1 M2 M3 NBS u mil. USD banaka u mil. USD
2001. 25.266 32.967 58.287 68.098 125.415 1.169 640
2002. 43.719 50.096 93.815 110.957 191.617 2.280 783
2003. 42.979 56.565 99.544 124.928 245.062 3.550 886
2004. 45.165 66.070 111.236 146.604 323.465 4.245 902
2005. 53.650 91.299 144.949 192.180 458.870 5.843 698
2006. 68.401 131.629 200.090 278.966 634.470 11.889 749
2007. 77.000 171.873 248.873 390.485 903.871 14.218 1.852
2008. Januar 73.865 16.2794 236.659 381.497 936.269 14.563 1.417
Izvor: Narodna banka Srbije

Štednja stanovništva, stanje na kraju perioda, Republika Srbija u mil. din

Dinarska štednja Devizna štednja

Ukupna štednja
svega kratkoročna dugoročna svega kratkoročna dugoročna
2001. 22.553 1.559 1.478 81 20.994 20.626 368
2002. 49.489 3.528 3.074 454 45.941 44.532 1.409
2003. 73.971 4.233 3.753 480 69.738 66.161 3.577
2004. 133.866 3.152 2.783 369 110.714 100.831 9.833
2005. 193.403 3.267 2.823 444 190.136 163.160 26.976
2006. 268.211 7.550 6.908 642 260.681 214.206 46.455
2007. Januar 277.541 7.455 6.804 651 270.086 221.737 48.349
Februar 287.813 8.085 7.416 669 279.728 229.176 50.552
Mart 301.958 8.763 8.078 685 293.195 240.407 52.788
April 308.359 9.287 8.589 718 299.072 250.662 48.410
Maj 315.951 9.401 8.622 779 306.550 256.315 50.235
Jun 317.032 9.249 8.431 818 307.783 257.293 50.490
Jul 331.955 10.542 9.653 889 321.413 268.574 52.839
Avgust 345.684 11.756 10.760 996 333.928 278.244 55.684
Septembar 347.142 11.033 9.996 1.037 336.109 281.026 55.093
Oktobar 350.503 10.992 9.950 1.042 339.511 286.727 52.784
Novembar 409.972 10.860 9.311 1.049 399.112 340.607 58.606
Decembar 392.367 10.766 9.688 1.078 381.601 326.557 56.044
2008. Januar 415.602 11.797 10.719 1.078 403.805 346.199 57.606
Izvor: Narodna banka Srbije

Devizne rezerve Narodne banke Srbije u mil. USD

Devizne rezerve Narodne banke Srbije Devizne rezerve

Ukupno (5+6)
Specijalna prava Efektiva i depoziti Hartije od Ukupno banaka
Zlato
vučenja u inostranstvu vrednosti (1 do 4)
(1) (2) (3) (4) (5) (6) (7)
2001. 164,5 8,5 992,6 3,5 1.169,1 639,5 1.808,6
2002. 114,2 0,9 1.382,7 782,3 2.280,1 783,3 3.063,4
2003. 139,3 0,4 1.864,1 1.546,3 3.550,1 885,5 4.435,6
2004. 148,8 0,1 1925,9 2169,9 4244,7 901,8 5146,5
2005. 214,9 30,2 2014,5 2583,2 5842,8 698,0 6540,8
2006. 241,8 8,8 4.930,5 6.706,4 11.887,5 748,5 12.636,0
2007. Januar 247,5 8,8 4.469,1 6.798,3 11.523,7 433,4 11.957,1
Februar 253,5 0,4 4.225,2 7.371,3 11.851,4 437,3 12.288,7
Mart 252,5 0,4 4.039,9 7.437,7 11.730,5 753,1 12.483,6
April 258,9 3,4 4.248,0 7.742,4 12.252,7 653,5 12.906,2
Maj 253,1 1,0 4.278,2 7.695,3 12.227,6 665,5 12.893,1
Jun 249,8 1,0 4.330,2 7.756,0 12.337,0 705,7 13.042,7
Jul 255,5 1,0 4.556,9 7.981,2 12.794,8 585,7 13.380,3
Avgust 258,0 0,1 4.572,6 8.141,2 12.971,9 708,7 13.680,6
Septembar 286,5 0,1 4.625,0 8.554,1 13.465,7 745,5 14.211,2
Oktobar 305,1 1,7 4.905,5 8.717,1 13.929,4 613,6 14.543,0
Novembar 302,8 0,8 5.423,9 8.732,6 14.460,1 635,2 15.096,3
Decembar 323,2 0,8 5.274,3 8.619,8 14.218,2 1.852,0 16.070,2
2008. Januar 359,4 0,8 5.091,6 9.111,2 14.563,0 1.417,3 15.980,3
Izvor: Narodna banka Srbije
 | 5. MAJ 2008 | BR. 415 Index 111

Plate
Prosečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji - mart, 2008.
Bruto plate Neto plate

Ukupno Centralna Srbija Vojvodina Ukupno Centralna Srbija Vojvodina

Ukupno 42.873 42.855 42.919 30.809 30.809 30.810
Poljoprivreda, šumarstvo i vodoprivreda 34.610 34.520 34.665 24.897 24.756 24.982
Ribarstvo 27.348 18.593 31.624 19.649 13.358 22.722
Vađenje ruda i kamena 52.123 50.943 63.464 37.078 36.225 45.275
Prerađivačka industrija 33.952 31.985 38.719 24.560 23.159 27.956
Proizvodnja električne energije, gasa i vode 53.662 53.001 56.589 38.354 37.893 40.397
Građevinarstvo 37.617 35.893 42.996 27.015 25.794 30.826
Trgovina na veliko i malo, opravka 40.982 43.197 32.052 29.714 31.372 23.033
Hoteli i restorani 29.632 30.681 22.772 21.300 22.101 16.058
Saobraćaj, skladištenje i veze 46.145 47.607 41.151 33.147 34.221 29.481
Finansijsko posredovanje 83.182 85.023 78.522 59.865 61.080 56.791
Poslovi s nekretninama, iznajmljivanje 51.176 51.193 51.090 37.252 37.327 36.928
Državna uprava i socijalno osiguranje 49.532 49.464 49.750 35.453 35.431 35.523
Obrazovanje 45.965 46.164 45.485 32.855 32.994 32.520
Zdravstveni i socijalni rad 47.009 47.571 45.493 33.602 34.017 32.484
Druge komunalne, društvene i lične usluge 42.013 40.220 47.016 30.069 28.799 33.613
Izvor: RZS

Indeksi nominalnih i realnih zarada, Republika Srbija

III 2008. III 2008. III 2008. III 2008. I-III 2008. I-III 2008.
II 2008. XII 2007. III 2007. ø 2007. I-III 2007. ø 2007.
Indeksi nominalnih bruto plata 99,20 89,09 118,60 110,66 119,29 107,90
Indeksi realnih bruto plata 97,64 86,50 103,49 100,05 105,19 98,72
Indeksi nominalnih neto plata 99,44 89,38 118,68 110,99 119,53 108,09
Indeksi realnih neto plata 97,87 86,78 103,56 100,35 105,41 98,89
Izvor: RZS
112 Index BR. 415 | 5. MAJ 2008 |

Svetske berze Sirovine Berze centralne

i istočne Evrope

Rekordi nafte Plemeniti metali Crobex (22. XI 2006. - 24. X 2007.)

i evra Zlato
USD/f.unca

919.38
5500

5000
Cena barela nafte kratko je sredinom Platina 2011.00
prošle nedelje preskočila famoznu crtu Srebro 17.76 4500
od 120 dolara. To je nezaobilazno prva Paladijum 450.00
vest koja stiže sa svetskih berzi. Već sada Izvor: Tenfore 4000
se sa sigurnošću može potvrditi stav da
na cenu nafte presudno utiču političke 3500
igre, terorističke pretnje, a u vezi sa tim i
Nafta (IPE)
spekulativne radnje nervoznih investitora 3000

kojima ni samima nije jasno do koje mere Cena

cena može ići u vis. To stvara pogodan 2500
Dizel 1,068.75 $/t
ambijent za ulaženje u rizične opklade
što sa svoje strane pojačava spekulativan Prirodni gas 63.55 GBP/btu 2000

karakter cene nafte. OPEC, organizacija Sirova nafta 115.75 $/barel

zemalja članica izvoznica nafte, Izvor: Tenfore

tvrdoglavo, pak, odbija dalje povećanje Regionalne berze

proizvodnih kvota, držeći se prethodnog
vrednost
zaključka. Obećanja da će proizvodnja biti LME
index
indeksa
datum
podignuta daleke 2012. godina ne može u CETOP 20 0.0 24.10.2007
ovom trenutku uticati ni na kakvo tržišno Cena
Slovenia SBI 11680.59 24.10.2007
smirivanje. Aluminijum (HighGrade) 3012 Austria ATX 4742.26 24.10.2007
Očekivanja spekulanata da će Evropska Aluminijum (Alloy) 2774.85 Praha PX50 1872.6 24.10.2007
centralna banka biti primorana, u suočenju Bakar (grade A) 8769.65 Warszaw WIG 63436.77 24.10.2007
sa sve izraženijim inflacionim trendom u Olovo 2800.65 Russsia ASP 27360.0 24.10.2007
svojoj zoni, podići refinansirajuću stopu, Cink (Special High Grade) 2235 Budapest BUX 27704.1 24.10.2007
poterala je vrednost jednog evra na Nikl 28486.5
rekordnih 1,60 dolara. Takvom prodoru Kalaj 22177
prija i sve veća zabrinutost da će američka Izvor: Tenfore
Svetske berze
ekonomija upasti u recesiju, praćena
vrednost
žestokim smaknućima cena nekretnina index
indeksa
datum
u svom miljeu. Evro je i prema funti Nikkei 16358.39 24.10.2007
sterlinga na visokom nivou. Za njega je Akcije Dow Jones 13676.23 24.10.2007
sredinom prošle nedelje trebalo izdvojiti Nasdaq 2799.26 24.10.2007
Cena
preko 80 penija. Rekordan odnos je S&P 1519.59 24.10.2007
registrovan prethodne nedelje kada je Microsoft 30.25 Milan MIB 30 39840.0 24.10.2007
evro vredeo svih 80,98 penija. Kamatni General Motors 20.51 France CAC 40 5674.67 24.10.2007
diferencijal ECB-a i Fed-a preferira sada IBM 123.67 Germany DAX 7828.96 24.10.2007
Izvor: Tenfore
evropsku monetu i to je činjenica prvoga UK FTSE 100 6482.0 24.10.2007
reda u svetskim monetarnim kretanjima. FTSE Eurotop 100 3237.41 24.10.2007
Ona odražava veliki debalans na širem,
globalnom ekonomskom planu, i ne uliva
prevelike nade u brz globalni ekonomski Žitarice SBI 20 (22. XI 2006. - 24. X 2007.)
oporavak. Sasvim suprotno. Poslednja
cena 13000
Dve kineske berze, ona u Šangaju i
Šenženu, i dalje su suočene sa opadanjem Pirinač 18.20 c/cwt CBOT
Pšenica 12000
vrednosti svojih indeksa. Merač, CSI 8520.00 c/bu CBOT
300, koji pokriva deonice kompanija na Kukuruz 5950.00 c/bu CBOT
Ovas 3950.00 c/bu CBOT 11000
obe pomenute destinacije, povukao se
Soja 13780.00 c/bu CBOT
sredinom nedelje za 1,8 odsto na 3.208
Soja ulje 61.00 c/lb CBOT 10000
poena. Ove godine taj indeks je već
Sojina sačma 354.70 $/st CBOT
doživeo sunovrat od visokih 40 odsto,
Šećer 364.00 $/t LIFFE 9000
sve u očekivanju da će mere obuzdavanja Kakao UnDef $/t CSCE
inflacije naškoditi njegovom performansu. Kafa Robusta 2295.00 $/t LIFFE 8000
Prethodne dve godine indeks je, pak, Kafa Arabika UnDef c/lb CSCE
napravio fenomenalan iskorak od 478 Izvor: Tenfore 7000
odsto. Sada plaća cenu prevelikom
entuzijazmu. CSCECBOT-Chicago Board of Trade
6000
LIFFE-London International Financial and Future Exchange
Z.L.D. CSCE-Coffe, Suggar, and Cocoa Exchange
 | 5. MAJ 2008 | BR. 415 Index 113

Nedeljni izveštaj Beogradske berze 17. 4 - 23. 4. 2008.

BERZANSKO TRŽIŠTE

Obveznice Republike Srbije (EUR) - Metod kontinuiranog trgovanja

najviša najniža 09.09.2002. - 23.4.2008.
poslednja godišnji promena nedeljni obim
serija prva cena nedeljna nedeljna
cena prinos cene (abs) trgovanja
cena cena najviša cena najniža cena obim trgovanja
A2003 99,5 92,4 299.277
A2004 99,35 81 12.323.392
A2005 99,32 60 20.727.618
A2006 99,55 46 24.127.847
A2007 99,52 41,85 26.245.205
A2008 98,85 11,75% -0,15 99,00 98,85 98,51 1.856 99 36,6 41.425.974
A2009 93,00 6,79% 0,45 92,55 93,00 92,15 240.616 94 31,8 46.346.144
A2010 86,55 7,11% -0,10 86,65 87,35 86,51 155.061 93 26,65 43.180.378
A2011 81,80 6,69% 0,50 81,30 81,80 80,75 256.370 83,89 22,53 43.396.148
A2012 76,70 6,67% -0,20 76,90 76,70 76,50 26.950 78,99 18,89 45.521.937
A2013 72,00 6,64% 0,90 71,10 72,00 70,65 367.885 76 17 43.333.069
A2014 67,00 6,78% -0,20 67,20 67,30 66,25 175.776 72,5 16,15 42.031.349
A2015 63,20 6,67% 0,11 63,09 63,20 63,00 241.595 67 14,5 44.826.991
A2016 61,70 6,14% -0,71 62,41 62,41 61,50 10.215 64 13,25 73.494.049
Ukupno 518.517 505.803.054
Izvor: Beogradska berza

SLOBODNO BERZANSKO TRŽIŠTE

Akcije - Metod kontinuiranog trgovanja

poslednja promena prva najviša najniža obim trgovanja vrednost
izdavalac simbol
cena cene (%) cena nedeljna cena nedeljna cena (kom) trgovanja (din)
Agrobačka a.d. , Bačka Topola AGBC 8.000 -5,33% 8.450 8.000 8.000 182 1.456.000
Agrobanka a.d. Beograd AGBN 16.378 1,39% 16.154 16.500 16.200 2.758 45.101.919
Agrocoop a.d. , Novi Sad AGRC 1.850 8,82% 1.700 1.870 1.690 489 850.970
AIK banka a.d. Niš AIKB 7.630 -0,34% 7.656 7.710 7.553 16.503 125.989.827
Alfa plam a.d. , Vranje ALFA 14.800 -18,01% 18.050 18.130 14.800 304 5.304.907
Bambi Banat a.d. , Požarevac BMBI 16.000 -1,84% 16.300 16.250 15.801 190.096 3.070.021.620
Banini a.d. , Kikinda BNNI 43.001 0,00% 43.000 43.001 43.000 89 3.827.005
Čačanska banka a.d. , Čačak CCNB 51.450 2,90% 49.999 51.500 47.000 13 645.349
Credy banka a.d. , Kragujevac CYBN 13.300 -1,48% 13.500 13.300 13.300 5 66.500
Dijamant a.d. , Zrenjanin DJMN 42.997 -1,16% 43.500 42.998 42.997 7 300.981
Dunav osiguranje a.d. , Beograd DNOS 5.721 -4,65% 6.000 6.050 5.721 272 1.573.800
Energoprojekt holding a.d. , Beograd ENHL 1.696 6,00% 1.600 1.799 1.550 15.019 24.748.403
Fidelinka a.d. , Subotica FIDL 2.100 -8,66% 2.299 2.210 2.100 207 447.247
Galenika Fitofarmacija a.d. , Zemun FITO 8.800 5,71% 8.325 8.850 7.000 191 1.575.950
Globos osiguranje a.d. , Beograd GLOS 2.851 -13,61% 3.300 3.500 2.851 419 1.342.037
Ikarbus a.d. , Zemun IKRB 4.695 -0,11% 4.700 4.700 4.500 610 2.778.940
Imlek a.d. , Beograd IMLK 1.800 5,63% 1.704 1.860 1.600 2.984 5.233.305
Informatika a.d. , Beograd INFM 9.000 0,00% 9.000 9.350 8.998 126 1.134.344
Jubmes banka a.d. Beograd JMBN 51.500 -0,96% 52.000 52.000 50.000 91 4.624.000
Komercijalna banka a.d. , Beograd KMBN 60.000 0,00% 60.000 60.000 58.100 315 18.891.943
Lasta a.d. , Beograd LSTA 1.998 -0,10% 2.000 1.998 1.998 24 47.952
Metals banka a.d. Novi Sad MTBN 30.005 3,45% 29.003 30.500 29.001 1.187 35.647.916
Metalac a.d. , Gornji Milanovac MTLC 2.900 16,00% 2.500 2.900 2.400 2.220 5.593.328
Napred GP a.d. , Beograd NPRD 6.600 20,00% 5.500 6.600 5.500 12 74.800
Planum GP a.d. , Beograd PLNM 4.000 -9,09% 4.400 5.200 4.000 13.988 69.542.338
Politika a.d. , Beograd PLTK 350 -5,41% 370 360 345 423 148.970
Privredna banka a.d. , Beograd PRBN 2.050 -5,53% 2.170 2.119 1.800 2.402 5.006.697
Progres a.d. , Beograd PRGS 362 -3,21% 374 379 362 3.530 1.299.278
Pupin Telecom a.d. , Zemun PTLK 965 -1,03% 975 965 910 72 68.270
Putevi a.d. , Užice PUUE 5.000 -0,99% 5.050 5.000 5.000 1 5.000
Radijator a.d. , Zrenjanin RDJZ 802 -5,65% 850 820 802 155 125.686
Ratko Mitrović a.d. , Beograd RMBG 650 8,33% 600 749 600 1.399 911.180
Soja protein a.d. , Bečej SJPT 2.779 14,17% 2.434 2.900 2.430 25.629 63.920.554
Simpo a.d. , Vranje SMPO 1.200 -0,33% 1.204 1.250 1.000 1.586 1.888.230
Izvor: Beogradska berza
114 (no) comment
Prvomajska poslanica
Milan Obradović
U
morna Srbija od izbora. I političari sa plakata izgledaju
umorno uprkos naporima „fotošop“ majstora. Čini
se da i kreativni direktori zapadaju u krizu, pa
recikliraju parole sa prošlogodišnjih parlamentarnih i
predsedničkih izbora. Sa Kosovom ili bez, sa ili bez Evrope, sa
raznim varijacijama na temu, nekad se, onako usput, dotaknu
i „zemaljskog života“ građana. Obećavaju se poznate stvari,
investicije, radna mesta, bolji standard, iskorenjivanje korupcije...
A upravo oni, stalnim predizbornim grčem, dovode u pitanje sve
navedeno. Umesto četvorogodišnjeg izbornog ciklusa, gde se prve
dve godine steže kaiš, kako bi se kasnije popuštao do redovnih
izbora, u Srbiji zemlji predizbornoj, pantalone se stalno popuštaju.
Tako je i vlada u kojoj stoje nesporni ekonomski stručnjaci odlučila
da odobri povećanje plata u zaposlenima u zdravstvu i prosveti za
pet odsto, baš za praznike pred izbore. Istovremeno će ti zaposleni
dobiti i jednokratnu pomoć u iznosu od tri hiljade dinara, s tim što
će oni koji imaju niže plate dobiti tu jednokratnu isplatu u iznosu
od pet hiljada dinara.
„To je uskršnja i prvomajska nagrada za te zaposlene iz budžeta i
moja je preporuka da i poslodavci u privatnom sektoru, ako su u
mogućnosti na isti način obraduju svoje zaposlene“, izjavio je tim
povodom ministar ekonomije koji se odmah ogradio i rečima da su
ta povećanja plata planirana prilikom usvajanja budžeta, te da to
neće ugroziti makroekonomsku stabilnost. Verovatno.
no comment Čačak, 19.4.2008 - Mlađan Dinkić na mitingu koalicije „Za evropsku Srbiju - Boris Tadić“
BR. 415 | 5. MAJ 2008 |
Ali nekako upada u oči, da svaki put u nedeljama pred izbore dođe
do nekog povećanja plata ili isplate duga građanima. Najavljuje
se smanjenje poreza na zarade, subvencije. Veselje građana koji
primaju obećanja, poklone i čestitke povremeno kvari guverner
NBS upozorenjima da je inflacija visoka, i koji povremeno,
objavi da su donete mere za koje se očekuje da će poskupeti
kredite građanima. A đavo odnosi šalu jer je rast cena na malo,
na međugodišnjem nivou u martu iznosio 11,8 odsto. Cene nafte
dostižu rekordne iznose, vodeće svetske finansijske institucije
upozoravaju na mogućnost još viših cena poljoprivrednih
proizvoda. Političari u kampanji guverneru spočitavaju da plaši
narod, da devizne rezerve „nije uposlio“, da borba protiv inflacije
puno košta...a samo narod pileće pameti se ne seća trke plata
i inflacije 90-tih, kao i toga ko je u toj trci pobedio. Ili kako su
uposlene devizne rezerve (i devizna štednja građana koji još
čekaju na isplatu) tih godina.
Na predizborne ideje o ulaganju deviznih rezervi u neku vrstu
investicija, najbolje je odgovorio sam guverner na konferenciji
za štampu koji je podsetio da 40 odsto svakog deviznog štednog
uloga građana ide u devizne rezerve. U tom slučaju, kad bi građani
podizali svoje uloge, onda bi banke mogle da im daju 60 odsto
njihovih uloga u novcu, a ostalih 40 odsto da dobiju u raznoj robi,
od šećera i svinjske masti do retrovizora iz Zastave u zavisnosti od
toga u koji deo privrede bi se novac ulagao.
foto: Beta