POSEBAN PRILOG Značaj telekomunikacija za razvoj biznisa

MMF i Vlada:

Raskorak u procenama
TM

Knjaz Miloš:

Upakovan za prodaju

magazin

Susret sa Bilom Klintonom:

Pogled sa 44. sprata
www.emportal.co.yu

Broj 415, 5. V 2008. cena 190 dinara, CG 3EUR, BIH 6KM, SLO 3,5EUR, HR 20KN, MK 90DEN

5. MAJ 2008 / BR. 415

Sadržaj
32 Ekonomija u izbornim obećanjima političkih partija

Iznenađenje u pripremi
U prvih mesec dana izbornom kampanjom dominirala su simbolička i neekonomska pitanja: odbrana integriteta zemlje ili ulazak u Evropsku Uniju. Ekonomska i socijalna pitanja probila su se u prvi plan tek početkom aprila. Budući da bi naredna vlada mogla da bude otvoreno antievropska, ona bi kao kompenzaciju mogla da pokaže veću ekonomsku agresivnost od prethodnih vlada

foto: Fonet

Uvodnik 10 Podložno promenama Pregled nedelje 12 Politika 13 Ekonomija Ekonomija i društvo 14 Slaven Živić „Knjaz“ upakovan za prodaju 16 Fokus Promene? 20 Hotelijerstvo u Srbiji Zablude marketinškog Hitlera 24 Raskorak u procenama MMF i Ministarstva finansija Srbije Potcenjena privreda povećanih rizika 26 Neslavni rekord Poslednji u navodnjavanju 28 Čačani o zastoju gradnje autoputa Horgoš - Požega Ključni podsticaj invesicija 29 Pitanje nedelje Jačanje Reflektor 30 Restituciona lutrija

Naslovna strana: Branislav Ješić / Lazar Bodroža

Tržište i novac 40 Telekomunikacije Uskoro kontrola tržišta 42 Prose, Kragujevac „Ruke” za ceo svet 43 Hyundai Centar vredan 15 miliona evra 44 Metalac, Gornji Milanovac U planu fabrika u Rusiji 46 Mlekarska industrija EU odobrila provoz mleka 72 Sajam Građevinarstva Potraga za srpskim partnerima 76 Zoom Slučajno ili ne 77 Udruženje banaka Srbije Rastu krediti Libertas 78 Čovek u istoriji Menadžment 80 Francuska Intelektualni zadatak Menadžer 84 Izgradnja optimizma

6

Sadržaj

BR. 415

|

5. MAJ 2008

|

47

Poseban prilog

Značaj telekomunikacija u razvoju biznisa
U Srbiji trenutno jedino usluge mobilne telefonije mogu da se mere sa razvijenim zemljama, dok fiksna telefonija i širokopojasni pristup zaostaju i za zemljama regiona

108

Jelena Angelovska

Bibliotekarka na brokerskom zadatku
Nakon što je početni, virtuelni, kapital od 100 hiljada evra uvećala za 13 odsto i tako bila najuspešnija na virtuelnoj berzi osvojivši kabriolet marke Volkswagen, Angelovska se zaposlila u biblioteci

Marketing 86 Fokus grupe Vitezovi okruglog stola Kultura 88 Ishodište Beogradskog festivala igre Obnova baletske publike Tehnologija 90 Rizici nuklearne havarije u Vinči Rešenje u prepakivanju Region 92 Jahorina Novo ruho Evropska unija 94 Zaokret u evrozoni Razvod od Amerike

Svet 96 Demonstracije u Egiptu Živi pesak 98 Susret sa američkim predsednikom Bilom Klintonom Pogled sa 44. sprata Feljton 100 Geopolitika prirodnog gasa (6) Prvoklasna roba Lifestyle 106 Prag San u kamenu Index 110 Finansije 111 Cene i troškovi života 112 Svetske berze (no) comment 114 Prvomajska poslanica

Impresum
Izdaje: Novinsko-izdavačko preduzeće Ekonomist media group, Beograd, Direktor: Biljana Stepanović, Direktor finansija: Nada Tisovski, Sekretar: Marija Radulović, “Ekonomist magazin”, Beograd, Kosovska 1/IV, Telefoni: centrala (011) 33.33.007, 33.74.051 (fax), Glavni i odgovorni urednik: Dragan Bisenić, Redakcija: Vojislav Stevanović (pomoćnik glavnog i odgovornog urednika), Milan Obradović, Suzana Bojadić, Olivera Bojić, Milan Ćulibrk, Vladimir Karakašević, Biljana Korica Vukajlović, Ana Krajnc, Snežana Krivokapić, Miloš Marković, Ivana Pavlović, Ivana Radmilac Đurđić, Vesna Lapčić, Stevan Veljović, Katarina Marković, Sekretar redakcije: Miroslava Dikosavljević, Saradnici: Ivan Aranđelović, Aleksandar Arsenijević (Čačak), Snežana Antić (Kraljevo), Ilija Despotović, Nadežda Vodeničar, Nikola Dragaš, Petar Đukić, Ante Gavranović (Zagreb), Ranko Grubač (GRR), Marko Jevtić, Marko Somborac, Mihajlo Crnobrnja, Miroslav Prokopijević, Dragica Lalatović, Živan Lazić (Novi Sad), Aleksandar Lebl, Milutin Mitrović (Trst), Milutin Đević (Kragujevac), Zoran Kosanović (Niš), Stojan Stamenković, Božo Stojanović, Biljana Vitković, Dizajn: Predrag Mirković, Saša Radojević, Grafički urednik: Zoran Radojević, Prepress: studio triD, Foto: Dušan Đorđević (urednik), Branislav Ješić, Dragan Milošević (011) 33.33.014, Tehnička podrška: Nenad Ždraljević, Konferencije: Marijana Kremić (direktor), Jennifer Grubač, Irina Maksimović, Vineta Marinović, Tanja Paunović, Jasna Vojvodić (team leader), Direktor marketinga i prodaje: Jelena Sterđević (011) 33.33.027, Direktor korporativnih komunikacija: Vineta Marinović, LCS: Ivan Nakarada (direktor), Vladimir Đorđević, Marketing: Dario Kostenjak, Danijela Lalić, Ivana Savić, Snežana Terzić, Marko Vasić, Menadžer prodaje i distribucije: Jovica Krstić (063) 287.176, Pretplata: Mikailo Bodiroga, Snežana Mijailović, Obrad Todorović, Distribucija štampe: Global press, Beograd, Francuska 56, (011) 27.64.538, Štampa: “Politika a.d.”, Beograd, Pančevački put bb www.emportal.co.yu e-mail: office@ekonomist.co.yu, desk@ekonomist.co.yu, pretplata@ekonomist.co.yu, marketing: marketing@ekonomist.co.yu konferencije: konferencije@ekonomist.co.yu

10

Uvodnik

BR. 415

|

5. MAJ 2008

|

Podložno promenama
Sasvim je prirodno da ljudi tokom života, najčešće ne samo jednom već više puta, na osnovu novih saznanja i iskustava menjaju svoje mišljenje o mnogim stvarima, a da to nije u vezi sa bilo kakvom ličnom probitačnošću, ponekad čak može biti na njihovu štetu

U

dosadašnjoj izbornoj kampanji jedan i ranije korišćen element dobio je istaknutije mesto: podsećanje na to ko je od političkih protivnika promenio mišljenje, stav, političku, odnosno stranačku pripadnost i slično. Ta pojava bila je, a i dalje je, veoma široko rasprostranjena i bez velike muke može se naći mnoštvo primera. U političkim obračunima za svaku takvu promenu tvrdi se da je izvršena iz niskih pobuda, da je dokaz neprincipijelnosti, koristoljublja, orijentacije prema onom poznatom „otkud vetar duva“. Daleko od toga da takvih motiva nema, i to ne malo. Međutim, sasvim je prirodno da ljudi tokom života, najčešće ne samo jednom već više puta, na osnovu novih saznanja i iskustava menjaju svoje mišljenje o mnogim stvarima, a da to nije u vezi sa bilo kakvom ličnom probitačnošću, ponekad čak može biti na njihovu štetu. Obračuni Pojava o kojoj govorimo sama po sebi u određenim slučajevima može biti antipatična, ali nije toliko opasna. Ono u čemu leži opasnost jeste to što ljudi određenog mentalnog sklopa, kada dođu u poziciju da vladaju nad drugim ljudima, smatraju da svi moraju deliti njihovo mišljenje i stav, svako mišljenje i stav, pa i promenjene. Kad je neko od njih spoznao novu istinu, smatra da tu istinu moraju prihvatiti i svi drugi. Ta pojava nije od danas, stara je gotovo koliko i svet. Nekada se više ispoljavala na verskom polju. Da ne podsećamo na vremena pre monoteističkih religija već na potonje vreme. Poznati su vladaoci koji su proganjali, na primer, rane hrišćane, a onda su prihvatili hrišćanstvo i počeli proganjati one koji se nisu hteli pokrstiti. To se dešavalo i u okviru same nove religije, kada su se verski poglavari i te kako surovo obračunavali sa jereticima, inicirali verske ratove i dr. Isti je slučaj u islamu, gde se krvavo sukobljavaju suniti, šiiti, alaviti itd, da se ograničimo na dve najmnogoljudnije religije.

Na političkom polju nije ništa bolje. Neće se pominjati imena, iako će čitaoci neke prepoznati. U nekim zemljama bilo je vremena kada se najmanje odstupanje od političke linije snaga na vlasti surovo kažnjavalo, s tim što se politika linija menjala, i „teško“ onima koji se nisu brzo prilagodili novoj liniji. Kao velik napredak u novije doba smatralo se to što oni koji se nisu prilagodili, ili su nabeđeni da nisu, nisu gubili glave već samo padali u nemilost, gubili pozicije i materijalne beneficije, postajali žrtve „damnatio memoriae“, zabrane sećanja na njih, poznate još iz antičke Grčke, isecani s fotografija i sl. I kod nas je u istoriji bilo mnoštvo primera „preveravanja“ i obračuna po „verskoj liniji“. Srednjevekovni feudalci nisu bili neskloni igranju na kartu istočne ili zapadne crkve i međusobnom obračunavanju na toj osnovi, da ne pominjemo pohode na bogumile i druge otpadnike, kao da nisu svi verovali u istog Boga. U novovekovnoj državi, na njenom početku, kum je kuma ubio jer je hteo da sprovodi staru, nekad zajedničku politiku prema Otomanskoj imperiji, a ne njegovu novu i, pokazalo se, upešniju, svrsishodniju. Bilo je menjanja oslonca na ovu ili onu evropsku silu i sukoba oko toga, u kojima je neki političar menjao stranu i činio sve da dojučerašnje istomišljenike ubedi u ispravnost svog novog izbora. Nacionalni ciljevi, uključujući ratne, saveznici i antagonisti, prijatelji i neprijatelji, menjali su se i oni koji promene nisu pratili ne retko su bili pribijani na stub srama kao izdajnici. Jugoslovenska država pod raznim imenima, nije bila bolja od srpske. Uverenja, partijske pripadnosti, političke opcije menjali su se s lakoćom. Žestoki politički obračuni nisu bili retkost, a bivalo je i ubistava. Na meti su bili i članovi građanskih partija, a ne samo stvarni „državni neprijatelji“. U Drugom svetskom ratu deklarisani borci protiv okupatora borili su se među sobom ogorčenije nego protiv njih. Nije zaboravljeno ni razračunavanje sa predratnim neisto-

sa ri nacionalističkih stranaka i pokreta. prirodna stvar. Još je Lenjin pisao kako ćeš. ako zagrebeš ruskog komunistu. Aleksandar Lebl Još je Lenjin pisao kako ćeš.viji. Čovek koji je pisao panegirike Staljinu tako su se okrenuli osudi građana koji. pokazalo se. Neki su bili spremni jer većina nije bila spremna i voljna za da seku ruke koje drže neprijateljski tako radikalan zaokret.po njihovom sudu.i šoviniste i krenuli u borbu za etnički ćoj partiji.kuju. Ne dugo potom. I svima koji se nisu mogli ili hteli prilago.menja. To. nisu dovoljno odsanju alternativne ideologije i politike i. ili razume se. pokazalo se. 415 Uvodnik 11 mišljenicima u sopstvenim redovima. lučni u odbrani nacionalnog interesa. kao i do kad zadrti članovi SKJ postali su lideobračuna. samo što nije jasno koje od na odgovarajući odjek. što nije naišlo i ideologiju. naći velikorusa. ali nije bilo sasvim uzaludno. Od obožavanja Staljina došlo očišćene teritorije. listički pir. MAJ 2008 | BR. staljinističkim metodama. diti novoj liniji. postepeno je otišao najdalje u promovi. dakle. koji su se preobrazili u nacionaliste i šoviniste i krenuli u borbu za etnički očišćene teritorije .| 5. važi i za dobar deo komunista u bivšoj JugoslaPodele Nekoliko godina posle oslobođenja na. mada ipak nije mnogih što su ih menjali. A onda je nastupio raspad zajedničke svejedno kakav je i šta je čovek koji ga multinacionalne države i krvav naciona. velikorusa. koji su se preobrazili u nacionaliste stale su nove duboke podele u vladaju. ako zagrebeš ruskog komunistu. jer bi želeli da umru za svoje ideale nju novim okolnostima. koju na sudu bar retorički priželjkoji su težili reformama i prilagođava. su čak „izdajnici“. drugi žale što nema smrtne kamada manje drastično. zatvorom platio cenu za to. Promena mišljenja je. prošli su i drugi zne. ponese do njegove osude i razlaza.kao što su nekada oštro osuđivali svoje nedovoljno aktivne i „budne“ drugove. barjak. naći borba za „čistotu“ redova. važi i za dobar deo komunista u bivšoj Jugoslaviji. To. Mnogi gorljivi.

jer je to nelogično činiti pre izbornih rezultata. čime smo praktično uvećali teritoriju Australije”. često je svog budućeg šefa „prozivao“ po medijima. inače neustavnog. koji su italijanskoj javnosti već dobro poznati uglavnom po skandalima koje su pravili.12 Pregled nedelje BR. animacijom. Marko Somborac je dizajner. Martin Ferguson. . što je trenutno malo verovatno. rekao ministar razvoja ove države. potpredsednik Vlade Srbije. Bio je poslednji ambasador SFRJ u Briselu i ministar u Vladi Srbije. pravde i ministarstvo za Kosovo i Metohiju. Bavi se dizajnom. Mihailo Crnobrnja je profesor na Fakultetu za ekonomiju. a podržao je i ideju. „Morala bi da se sastane Vlada i donese takvu odluku. problema tranzicije i evropskih integracija. u Libiji ispred italijanskog konzulata izazvao nerede u kojima je poginulo 11 ljudi. Koalicija Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije sigurno će biti stožer buduće vlade i oko toga nema dileme. finansije i administraciju. Autor je brojnih knjiga iz oblasti ekonomskih odnosa. godine. DSS nije napravio nikakvu koaliciju. najverovatnije budući potpredsednik vlade je zbog namernog pokazivanja karikature proroka Muhameda koju je odštampao na majici i nosio u vestima državne televizije RAI u februaru 2006. izjavio je da imigrantima sprema „čišćenje i policiju“. finansija. Australija je na osnovu sporazuma sa Ujedinjenim nacijama povećala svoju teritoriju za oko 2. Roberto Maroni. stripom i karikaturom. Ali ova vlada je tehnička i nema mogućnosti da donosi takve odluke“. uz tvrdnje da je Berluskonijevu medijsku imperiju „stvorila sicilijanska mafija“. Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc rekao je da su mu srpski zvaničnici poručili da traganje sa osumnjičenim ratnim zločincima nije njihov najviši prioritet. a oteli su i španski ribarski brod sa 26 članova špansko-afričke posade. Bosi. kaže potpredsednik Vlade. 415 | 5. Predstavnici DS-a objavili su da su lideri DSS i SRS Vojislav Koštunica i Vojislav Šešelj potpisali sporazum o formiranju zajedničke vlade u kojoj je DSS-u zagarantovano mesto premijera i ministarstva ekonomije. budući ministar policije. samoorganizovanja građana u borbi protiv iseljeničkog kriminala. može da mi ukine ovlašćenje da potpišem sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ako nam ga EU ponudi pre izbora. ističe Nenad Popović. drugi čovek ove partije. MAJ 2008 | Politika Samo Vlada Srbije. “Od Ujedinjenih nacija smo dobili saglasnost da u potpunosti proširimo našu nadležnost nad vodenim površinama u cilju istraživanja nalazišta nafte i hrane. Od ovog broja među stalnim saradnicima Ekonomist magazina nalaziće se profesor Mihailo Crnobrnja (fotografija levo) i autor karikatura i stripa Marko Somborac. koja ima pun legitimitet. Objavljuje dnevni autorski strip u dnevnom listu „Blic“. Aktivnost somalijskih pirata naglo je porasla posle svrgavanja diktatora Mohameda Siada Barea 1991. Pre toga bio je profesor Univerziteta MekGil u Montrealu i Fakulteta političkih nauka u Beogradu. budući ministar za reforme u Berluskonijevoj vladi.5 miliona kvadratnih kilometara. funkcioner DSS i koordinator izrade ekonomskog programa koalicije DSS-NS. Međunarodna pomorska kancelarija savetuje brodovima koji ne pristaju u somalijske luke da plove barem na 200 kilometara udaljenosti od somalijske obale. Nova italijanska vlada „ugostiće“ najmanje tri ministra i potpredsednika iz manje desničarske partije Liga za sever. kaže Božidar Đelić. Roberto Kalderoli. Somalijski pirati otvorili su vatru na japanski naftni tanker dok se nalazio u jemenskim teritorijalnim vodama u Adenskom zalivu. imajući pred sobom čvrst dogovor o budućoj koaliciji“. U vrhu Demokratske stranke je predočeno da je sporazum Koštunice i Šešelja potpisan još pre raspisivanja parlamentarnih izbora i on je bio „osnova i garancija premijeru Koštunici da može da raspusti vladu.

a najavila je i ulaganja od 250 miliona evra. marta kada je kamata povećana za tri procentna poena sa 11. gledano prema prodaji.66 milijardi dinara. Aleksandrom Ćirićem i Filipom Švarmom od vlasnika Borisa S. Toyota je u prvom kvartalu prodala 2. propen. Ta banka je deo Atlas grupe koju kontroliše crnogorski biznismen Duško Knežević i to je prva banka iz regiona koja je dobila dozvolu ruskih monetarnih vlasti da posluje u Rusiji. Popovića otkupio većinski paket od 55 odsto akcija. a država Srbija 199 miliona dinara. u 2007. Šapcu.5 na 14. Iz Srbije je u Nemačku u 2007. uložila je 99. Zaječaru i Leskovcu. . godini. opremu. stanovništvom i kompanijama iz Rusije.5 odsto zbog rasta inflatornih očekivanja i pogoršanja makroekonomskog stanja. Subotici.4 miliona evra u izgradnju mreže. dok je Toyota izvestila o rastu od 2. Glavni cilj banke je saradnja sa bankama. Novom Sadu. Užicu. ali je uključivao jednokratnu dobit od prodaje finansijske imovine koja nije vezana za osnovu delatnost fabrike. Dobit iz osnovnog poslovanja DIN-a u ovoj godini iznosila je 2. Krompir je. osniva banku u inostranstvu. Ukupna robna razmena između Srbije i Nemačke u 2007. Takođe se prvi put dešava da neka banka. pa se svetska organizacija nada da će joj taj usev pomoći da ostvari cilj postavljen u Milenijumskoj deklaraciji UN . saopštilo je Ministarstvo trgovine i usluga. prodajne centre i edukaciju zaposlenih.3 milijarde dinara. a GM 2. MAJ 2008 | BR. Poslednja promena referentne kamatne stope bila je 13. pravo “skriveno blago”.75 procentnih poena. Milošem Vasićem.8 miliona evra. tvrde pšenice i drugih proizvoda iz Nemačke iznosio je oko 2. Japanski proizvodjač automobila Toyota skinula je američki General Motors sa vrha liste najvećih automobilskih kompanipale za nešto manje od procenat. Prošlogodišnji profit kompanije iznosio je 4.25 odsto. Zrenjaninu.| 5.99 milijardi dinara i bila je manja za 420 miliona dinara odnosno 12 odsto manja nego u 2006.25 miliona. po oceni UN. maline. godini iznosio je 36. godini bila je 3. saopšteno je na dodeli nagrada “Investitor godine” u Srbiji. koju dodeljuje Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA). U Moskvi je otvorena prva rusko-crnogorska banka. treća po značaju prehrambena namirnica na svetu (odmah iza pšenice i pirinča).drastičnom smanjenju siromaštva.4 odsto akcija tog lista u rukama novinara i urednika tog nedeljnika. Nišu. koja posluje u sastavu kompanije Philip Morris International.1 milijardi dolara ili za oko 50 odsto više nego prethodne godine. godini izvezeno robe (delovi za mašine. Ta kompanija je prošle godine za 320 miliona evra kupila licencu za trećeg mobilnog operatera u Srbiji.41 milion vozila. tako da privatni akcionari dobiju 2. godini u Srbiji. Savet ministra za zaštitu potrošača je odlučio da se osnuje deset savetodavnih centara za zaštitu potrošača i jedinstven info centar. Žarkovich je rekao da je on sa kolegama Milanom Miloševićem.7 odsto u prva tri meseca ove godine. I drugu godinu za redom DIN će isplatiti dividendu akcionarima. Glavni i odgovorni urednik nedeljnika Vreme Dragoljub Žarković izjavio je da je većinski paket od 74. ove godine je u žiži interesovanja svetske javnosti zato što su Ujedinjene nacije proglasile ovu godinu ja. Centri za zaštitu potrošača biće u Beogradu. koji već rade u Crnoj Gori ili nameravaju da to učine. Atlasmont banka Moskva (ABM). zauzima šest odsto tržišta i zapošljava 450 ljudi. Profit Duvanske industrije Niš. Austrijska kompanija VIP Mobile dobila je nagradu za najveću grinfild investiciju u 2007. VIP u Srbiji ima pola miliona korisnika. šlepera.1 milijardi dolara. gume za putničke automobile…) u vrednosti od oko 937 miliona dolara što je za 42 odsto više nego prethodne godine. Američka korporacija saopštila je da su joj prodaje širom sveta Međunarodnom godinom krompira. 415 Pregled nedelje 13 Ekonomija Monetarni odbor Narodne banke Srbije povećao je referentnu kamatnu stopu za 0. Krompir. na 15. Uvoz putničkih automobila. Kragujevcu. a u 2007. a samo u prva dva meseca ove godine oko 541 milion dolara. sa sedištem u Crnoj Gori.

14 Ekonomija i društvo BR. 415 | 5. MAJ 2008 | foto: Arhiva .

a na pitanje zašto je prodaje. odgovor je jednostavan. ali to ostaje otvoreno. Spekuliše se da su za kupovinu Knjaza zainteresovani Pepsi.6 miliona litara. odnosno sedam odsto. „Sada smo u početnoj fazi procesa ’exita’ što znači da se polako pripremamo za ’due dilligence proces’“. na 389. Zašto će „Salford“ prodati „Knjaz Miloš“ i da li je isključivo u pitanju većinska prodaja? Slaven Živić: „Salford“ i dalje operativno rukovodi kompanijom. Kompanija BB Minaqua iz Novog Sada je učestvovala u prodaji sa 21 odsto.Požega: Ključni podsticaj invesicija 29 Pitanje nedelje: Jačanje K ad je početkom aprila investicioni fond Salford prodao 68 odsto kapitala Knjaz Miloša holandskoj kompaniji Clates holding. ali u okviru istog sistema. pune konsolidacije poslovanja i uspešne transformacije u modernu kompaniju. Voda Vrnjci iz Vrnjačke Banje sa 12 odsto.| 5. Da li je to istina i šta prevaže kod Pepsija? . kako je najavljivano iz srpske punionice vode. Prema rečima Slavena Živića prvog čoveka „Knjaz Miloša“. Da li će to biti isključivo većinska prodaja prvenstveno će zavisiti od volje budućeg vlasnika. od 30 odsto. godini je porasla za 17 procenata u odnosu na 2006. Danone. a najveće učešće u prodaji. Coca – Cola. Danone. bilo je jasno da će srpska fabrika vode uskoro dobiti novog vlasnika. godinom prodaja negaziranih voda porasla za 21 odsto. rekao je Živić u razgovoru za „Ekonomist“. dok je u poređenju sa 2006. „Prepakivanje“ vlasništva između britanskog fonda i holandske kompanije. godine. dok su Vlasinska rosa i Heba imale učešće od osam. 415 Ekonomija i društvo 15 Slaven Živić. „Knjaz Miloš“ je sazreo da dobije novog vlasnika.3 miliona litara flaširanih voda. panije seli u jednu novu. pune konsolidacije poslovanja i uspešne transformacije u modernu kompaniju. MAJ 2008 | BR. Coca – Cola. proces restrukturiranja te kompanije je završen u najvećoj meri i nije isključena preprodaja pre početka naredne godine. na 226. Investicioni ciklus priveden je kraju i nakon nekoliko godina ozbiljnih investicija. Spekuliše se da su za kupovinu Knjaza zainteresovani Pepsi. Prošle godine je ukupno u zemlju i inostranstvo plasirano 651. odnosno pojednostavljenje vlasništva gde se kapital tri vezane kom- Tržište voda Prodaja flaširanih voda u Srbiji u 2007. praktično je značilo da će najjača srpska fabrika vode biti preprodata i pre 2009. „Knjaz Miloš“ je sazreo da dobije novog vlasnika. je imala kompanija Knjaz Miloš. On je pojasnio da je prelazak vlasništva Knjaz Miloša u ruke Clates holdinga zapravo samo prestruktuiranje kapitala. generalni direktor kompanije „Knjaz Miloš“ „Knjaz“ upakovan za prodaju Investicioni ciklus priveden je kraju i nakon nekoliko godina ozbiljnih investicija. kao i da je najozbiljniji kupac američki Pepsi Suzana Bojadić Takođe u ovoj rubrici 16 Fokus: Promene? 20 Hotelijarstvo u Srbiji: Zablude marketinškog Hitlera 24 Raskorak u procenama MMF i Ministarstva finansija Srbije: Potcenjena privreda povećanih rizika 26 Neslavni rekord: Poslednji u navodnjavanju 28 Čačani o zastoju gradnje autoputa Horgoš . i dostigla 389.7 miliona litara. Proizvođači su povećali za 11 odsto ukupnu prodaju gaziranih voda u zemlji i inostranstvu. Nije neuobičajeno da prethodni vlasnik još neko vreme ostane prisutan u kompaniji radi obezbeđivanja optimalne tranzicije. kao i da je najozbiljniji kupac američki Pepsi.7 miliona litara.

EU odjednom odustaje i nastavlja pregovore na dva koloseka!? Nespretnosti na strani EU ima. I pre sadašnje situacije sa Kosovom. U njemu se. Prelistavajući moje tadašnje komentare naišao sam na jedan koji mi se čini posebno zanimljiv. najbolji je put da se legitimišemo kao ozbiljni kandidati za članstvo. doneta je i Rezolucija o evropskoj budućnosti Srbije. Srbija i Crna Gora. Na žalost.Bilo bi neophodno što pre sačiniti Strategiju pridruživanja Evropskoj uniji. Mi još nemamo elementarne pretpostavke na bazi kojih bi mogli da se upustimo u procenu kada ćemo biti spremni za članstvo.. a da li će to biti lansiranje novih proizvoda ili akvizicija.. i njihovo brzo proširivanje na neekonomske sfere. Brendovi iz našeg portfolija su lideri ili prvi pratioci u svojim kategorijama. pitanje je da li bi nova rezolucija o EU u Skupštini dobila potrebnu većinu. „Zbog veličine biznisa Coca-Cola se među prvima spominje kao kupac gotovo svih značajnih firmi u Srbiji. Najveća svetska kompanija za bezalkoholna pića tvrdi da trenutno ne namerava da kupi najpoznatiju srpsku kiselu vodu. Međutim. odnosno to koliko „Knjaz Miloš“ zaista vredi. Od tada do sada desilo se sledeće: Crna Gora je danas samostalna država koja je potpisala pomenuti Sporazum. Kosovo je došlo kao „šlag na tortu“. Kupac će biti onaj koji.“ „. raspoloženje nekih ključnih igrača je bilo skeptično. zavisi od . ponudi najveću cenu.... nema nikakav ugovorni odnos sa Evropskom unijom. Savet za evropske integracije na čijem čelu je Premijer nije se ni jednom sastao za njegova dva mandata. S. što i EU stalno ističe.“ Time sam želeo da kažem da odgovornost što u našem slučaju evropska integracija ide ovako sporo nije samo na našoj strani.“ „Strategija i Akcioni plan su samo slova na papiru ako ne postoji potrebna politička volja da se reforme nastave. U citatu iz članka od pre pet godina namerno stoji i konstatacija da „EU očekuje usvajanje akcionog plana. marta 2003 godine. nedavno je izjavio za druge medije Ljubo Grujić. I to nema veze sa sadašnjom situacijom oko priznavanja nezavisnosti Kosova. 415 | 5. zavisiće od procene isplativosti na tržištu“. zapravo tragično koliko su se malo stvari promenile za ovih pet godina. U slučaju tog akcionog plana nakon godinu dana upornog insistiranja. Suštinska prepreka bržoj integraciji je u nespremnosti značajnog dela srpske političke elite da prihvati Evropsku uniju kao najbolji i najjasniji put jačanja Srbije. tržište. Zainteresovani smo da pravimo posao u svim kategorijama bezalkoholnih pića. između ostalog. Sasvim je izvesno da smo interesantni mnogim velikim kompanijama koje sigurno vide interes u kupovini i daljem unapređenju svog poslovanja. U istom danu kad je Skupština naložila izradu Strategije. a o saradnji sa Haškim tribunalom da ne govorim.. u nas se uveliko već licitira oko mogućeg datuma prijema u punopravno članstvo. ali bez podrške ostalih državnih faktora učinak je manji nego što bi trebao ili mogao da bude. ali je politička volja za integraciju u EU u međuvremenu opala. Sve ostalo je samo stvaranje atmosfere“. Izjavljivali ste da će Salford sigurno dobro zaraditi prodajom „Knjaz Miloša“. Tužno je... Skupština. Državni kapacitet za integraciju jeste ojačan. Kako sada stvari stoje. Šta je najvrednije u kompaniji? S. Ubrzanje reformi. na njemu provele po osam godina. direktor operacija kompanije Coca-Cola za Adrijatik regiju i Balkan. tehnologiju i mogućnost da se razvija. u ovom trenutku nemamo takvih planova. nikad je nije usvojila. koja je inače dala nalog za njenu izradu. Strategija pridruživanja se nije sprovodila. Živić: Kupac će platiti brend.. Voleo bih da novi vlasnik bude neka multinacionalna kompanija koja se bavi istim ili srodnim kategorijama. kaže: „Naša država. Nama tek predstoji početak pregovaranja Ugovora o stabilizaciji i pridruživanju. MAJ 2008 | FOKUS Koka Kola neće Knjaz Promene? Mihajlo Crnobrnja Prihvatio sam ponudu „Ekonomista“ da se dvonedeljno javljam u ovoj rubrici.Radi se o ogromnom poslu. na kojem su Austrija i Slovenija. tržište nije samo Srbija već širi region. Tekst je objavljen 3. teško je pretpostaviti da će se ova slika brzo promeniti. pa tako i Knjaz Miloša. neovisno od pitanja da li bi EU bila spremna tada da nas primi.. a sa najnovijm ulaganjima u proizvodnju imamo kapacitete za rast proizvodnje u narednih nekoliko godina. jer prepoznaju ono što on ima i može da ponudi... Nešto slično sam jedno vreme već radio za ovaj cenjeni nedeljnik.U prkos činjenici da praktično još nismo ni počeli bilo kakve pregovore.16 Ekonomija i društvo BR. EU očekuje usvajanje akcionog plana Srbije i Crne Gore o harmonizaciji dva ekonomska sistema pre nego što preduzme sledeći korak. ali ne verujem da je u pitanju zla namera. Živić: Ne smatram da su procene prodajne cene korektne. daleko razvijenije od nas. za oko 75 odsto više od njegove trenutne tržišne vrednosti na Beogradskoj berzi? Nije li to malo s obzirom na to da je Salford za tu kompaniju platio oko 90 miliona i da je u nju uložio dodatnih 40 miliona evra? S. Možda je najvažniji potencijal koji „Knjaz Miloš“ ima održivi visok nivo razvoja. Više puta sam ponovio da cena... A sva je prilika da bi ih trebalo i ubrzati. Neke od najvećih svetskih kompanija jesu pokazale stvarni interes za Knjaz Miloš. a zatim i Akcioni plan za realizaciju te strategije. Rezultat: nakon 5 godina mi smo negde između parafiranog sporazuma i njegovog potpisivanja. na osnovu procena potencijala koje imamo. Procenjuje se da će prodajna cena „Knjaz Miloša“ biti oko 150 miliona evra. Za nju je glasalo 132 poslanika! Toliko o snažnoj političkoj opredeljenosti Srbije za EU. Kancelarija za integraciju Srbije u EU vredno radi na elementima Akcionog plana za njenu realizaciju.. Živić: Spekuliše se i licitira mnogim imenima.“ „. Srbija je donela Strategiju pridruživanja EU. Strategija se retko pominje.

U ovom treoko 90 Salford nutku je rano za procenu o tome u kojoj oblasti ćemo investirati. u narednih godinu najveću stopu rasta u odnosu na preti po dana. Skorašnja preuzimanja u Srbiji Duvanska industrija Niš Apatinska pivara Pivara Čelarevo Beopetrol Cementara Novi Popovac Cementara Beočin Vlasinska rosa Knjaz Miloš Prošlogodišnji neto prihodi su bili veći Na prodaju i Imlek i Bambi od 81 milion evra što je rast za 25 odsto u odnosu na godinu ranije. kao pravno dva sa 18 odsto tržišnog učešća. dobiće i ostale njegove hodnu godinu u svojoj kategoriji nefirme Bambi. Da li će „Salford“ ostati u Srbiji s obmln EUR zirom na to da je za 2009.proizvodne kapacitete i to je još jedan na evra. što već sada kontinuirano dokazujemo. 415 | 5. 44 odsto kapitala u Bambiju koji je Brend „Knjaz Miloš“ je najprodavanija takođe u vlasništvu investicionog gazirana mineralna voda u Srbiji sa trfonda Salford. Živić: Ove godine smo za kapitalne investicije planirali više od 16 milio. energetskih napitaka sa 70 odsto tržiš„U pitanju je vrednost imovine i nog učešća. objedinjuje Zaječarsku. a koji 387 Philip Morris su u njegovom vlasništvu. Živić: Izvesno je da će Salford osta60. osim Knjaz Miloša. a uzimajući u obzir sve eventualne buduće prihode koje jedna takva kupovina može da donese. Prema izjavama žišnim učešćem od 47 odsto i vrednoiz Salforda. snim od 66 procenata. „Knjaz Miloš“ je tržišno orijentisana kompanija sa brendovima koji su lideri ili pretenduju da to i budu u svojim kategorijama. godinu najavcena kupac ljena i prodaja mlekara i Bambija. Guaralice. uglavnom u Crnu Goru. Kakvi su planovi za ovu godinu? S.18 Ekonomija i društvo BR. Sloveniju. Bosnu i Hercegovinu i Makedoniju. „Knjaz Miloš“ je jedna od retkih kompanija u Srbiji sa potencijalom da se uspešno nosi sa bilo kojom međunarodnom konkurencijom. Da li name270 Interbrue rava dalje akvizicije u Srbiji i koji su mu 110 Carlsberg sektori posebno interesantni? 117 Lukoil S. U Beogradu se nalazi centra59.89 Holcim ti u Srbiji.027 Lafarge la za Balkan tako da je realno očekivati 21 Coca-Cola sledeći investicioni ciklus. Imamo superiorno organibiznisa od oko milijardu dolara. a pre nekoliko meseci smo počeli izvoziti „guaranu“ u Ukrajinu. Jedan deo ide u Albaniju. izjavio še od 25.000 frižidera na terenu. isto je učinjeno i sa tržišnog i 51 odsto vrednosnog učešća. Sve ovo zajedno bi trebalo da rezultira uspešnom prodajom. To će pre svega biti uloženo u dokaz da se ponašamo kao odgovoran investitor kome je stalo do budućnosti kompanije. Prošle godine smo prodali ukupno 230 miliona litara proizvoda što je rast od 13 odsto u odnosu na 2006. je nedavno predsednik Salforda Dosad je „Salford“ u „Knjaz Miloš“ Slobodan Petrović. foto: Arhiva . i na domaćem tržištu i u regionu. Takođe je činjenica da je industrija mineralnih voda branša koja beleži kontinuiran organski rast sa velikom perspektivom. Subotička mlekara gaziranih voda i danas predstavlja broj i Imlek. koji sada. uložio oko 40 miliona evra. godine“. Na ukupnom Posle „prepakivanja“ vlasništva u tržištu voda „Knjaz Miloš“ ima 33 odsto Knjaz Milošu. „Aqua viva“ ima nove vlasnike. Hrvatsku. MAJ 2008 | toga koliko je neko spreman da plati. na je takođe ubedljivi lider na tržištu Novosadsku i Zemunsku mlekaru. a zovanu službu prodaje i najveću districeo posao bi trebalo da se završi butivnu mrežu u svojoj kategoriji sa vido kraja 2009. Oko 30 miliona litara smo izvezli.

Najnoviji deo u razvoju ove priče stigao je posle posete ambasadora Izraela Artura Kola vlasniku hotela i najavi da će slika nacističkog vođe završiti tamo gde joj je i mesto – u nekom mračnom podrumu. razmatrao tri stvari. List je ovaj pozdrav stavio i na naslovnu stranu na kojoj je najavio ovaj intervju.20 Ekonomija i društvo BR. President doveo je do brojnih kontroverzi i debate o tome gde se nalazi granica između marketinškog trika. Upravni odbor hotela je prilikom odlučivanja o skidanju slike. kakvih u Srbiji danas nije malo. Herr Fridmann!” – uzviknuo je jedan od ideoloških vođa nemačkih neonacista Horst Maler pri susretu sa jednim od medijski najpoznatijih nemačkih Jevreja Mihaelom Fridmanom. svaka reminiscencija. kada je ovaj trebalo da ga intervjuiše za nemačko izdanje magazina Vanity Fair. President. Bio bi to kraj jedne bizarne priče. smatra se otpadničkom i neprihvatljivom u „glavnom toku“ nemačkog političkog i intelektual- nog života. Dušimiru Zabunoviću. da najvećem zločincu XX veka koji nije ubijao samo Jevreje. nije mesto na zidu sobe luksuznog hotela. Na osnovu ta tri kriterijuma pro- foto: Branislav Ješić . Taj potez izazvao je žustru debatu u Nemačkoj i izjašnjavanje svih političkih stranaka i javnih ličnosti o ovoj temi. Kakvog smisla onda ima izlaganje slike Adolfa Hitlera u poznatoj uniformi iz nacističke Nemačke. u apartmanu 501 beogradskog hotela Mr. marketing. igra s provokacijom koja vređa osećanja brojnih žrtava nacizma i u Srbiji. Mihael Fridman je podneo privatnu tužbu protiv Malera. navodno. ni čudne. nego i Srbe. Reminiscencije na Hitlera u Nemačkoj u neku ruku nisu ni strane. Uprava hotela je najavila da će slika biti uklonjena. a posebno one koje nose brutalnu simboliku. ali i mnoge druge zemlje. ali je intervju objavio integralno. 415 | 5. poslovne domišljatosti i istorijske revizije i podsticanja neonacističkih pokreta Vesna Lapčić “H eil Hitler. MAJ 2008 | Hotelijerstvo u Srbiji Zablude marketinškog Hitlera Apartman sa slikom nacističkog diktatora u beogradskom hotelu Mr. ali i širom sveta. te je najavljena i konferencija za štampu. Mada neonacistička partija nije zabranjena i redovno učestvuje na parlamentarnim izborima. To je zemlja u kojoj je nacizam vladao i koji je doveo do tragičnih događaja za samu Nemačku. onako kako je i obavljen. Izraelski ambasador je predočio vlasniku hotela. „Hitler ostaje!“. bile su prve reči zaključka o odluci koju je usvojio Upravni odbor hotela. uključujući Srbiju. ekonomski element i interes celog hotela.

Nadam se da ovaj zahtev neće uticati na pojavu zahteva za skidanje drugih slika. U ovoj fabrici je. sa naoružanim ljudima preuzeo glavnu carinsku upravu u Beogradu kojom je do tada rukovodio Mihalj Kertes. onda nestaje i žrtva.. Agencija za privatizaciju je poništila kupovinu fabrike “Minel Elvo” pošto kupac nije ispunio svoje obaveze i oduzela je posle osam meseci. Fidel Kastro. Silvio Berluskoni. Hotel Mr. U selu pored Niša skupili su se poštovaoci Hitlera da proslave njegov rođendan. a ne 27. Dušimir Dušan Zabunović vlasnik je firme MPS Group i iza sebe ima dug staž privatnog preduzetnika. Milan Kučan. zašto onda hotel „Mr. Agencija za privatizaciju ceo slučaj prijavila je Upravi za borbu protiv organizovanog kriminala. Čaušeskua. oktobra 2000. President” i niški ljubitelji „svastike” ne bi o Hitleru sudili „na onaj način”? „Činjenica je da je Hitler ubio šest milona Jevreja. koji se nalazi u Karađorđevoj ulici. Banjica i Staro sajmište to izgleda sasvim perverzno.“.. U zemlji u kojoj još uvek postoje stratišta kao što su Kraljevo. Puni samosažaljenja oni danas tvrde da bi istorijski trebalo ceniti Trojni pakt. „Naša odluka da skinemo portret. ekonomski motiv bio presudan. Kiro Gligorov. zapravo. Ernesto Če Gevara. a nekada uzorno preduzeće sasvim je ruinirano. filmova. Možda onda treba da ga izbacimo iz muzeja Madam Tiso. održan i prvi seminar o mobingu (zlostavljanju na poslu). Provokativna karijera Sagovornici iz Turističke organizacije Beograda veruju da su vlasnika vodili marketinški i provokativni razlozi. rekao je Zabunović. je “dizajn hotel” u kojem šezdesetak portreta predsednika ima svoje mesto na zidovima apartmana. Niški pozdrav „Heil Hitler! Sieg Heil!” samo je ruralni odjek sofisticiranije reinterpretacije istorije intelektualnih krugova. o čemu je 8. što nije slučaj u Srbiji. Paradoksalno za Srbiju. pojavili su se i oni koji na Hitlera gledaju „na drugi način”. President. kako samo pravo kaže.. oktobra izve- . Saopšteno je još da je “odluka neopoziva”. Poslovna biografija Dušana Zabunovića je takođe provokativna. te da bi marketing i “interesi celog hotela” bili podređeni u ovakvom odabiru prioriteta. zapitao se Zabunović.. 21 cenjeno je da slika treba da ostane “dok se ne ostvare sve rezervacije koje su napravljene do sredine aprila”. Taj njegov čin je izazvao prve napetosti u koaliciji DOS. Istina je da u Srbiji nema zakona koji bi bio osnova za prinudno uklanjanje Hitlerovog portreta... Pre hotelijerskog slučaja. Ali. ali to ne znači da je zakon jedini podsticaj za ovakav potez. iz knjiga. Javnosti je postao poznat kada je 5. mart i puč. ali i predsednici iz regiona Stjepan Mesić. MAJ 2008 | BR. ali da će se se sačekati da se za to “ukaže momenat”.| 5. nakon toga. jer imamo portrete i Staljina. Dvajt Ajzenhauer. Tu su brojne istorijske ličnosti: Margaret Tačer. ako nestane ubica. Kastra“. Zabunović se izvinio svima koje je povredio postavljanjem ove slike i najavio njeno uklanjanje. Ako je to tako. ali da „svako ima pravo da gleda na Hitlera na jedan ili drugi način“. Posredno je saopšten da je. Kragujevac. Zabunović kaže da oni ne veličaju Hitlera. Vinston Čerčil. pa i savremenici Vladimir Putin. čim nam se ukaže prilika je trajna. 415 Ekonomija i društvo U Evropskoj uniji je strogo zabranjeno veličanje lika i dela nacističkih lidera i simbola.

zaključuje Đokić. misli Marković. u „sremskokarlovačkoj školi” slikanja. do 28. ne mogu mnogo uticati na one koji iznajmljuju sobu 501. Ako treba da se takmičimo u morbidnostima. vlasnik hotela odgovara: „Verovatno neće nikad. koja je. žele da budu neobični pred sobom i drugima. ili dajemo određene preporuke. onda to nije problem“. Očito je vlasnik hotela to uradio u marketinške svrhe”. U septembru 2002. Ipak. rečeno je. decembra 2001. ali ne i da preduzimamo korake. Ako stavljanje slike Hitlera nije sankcionisano zakonom onda s te strane ne postoji problem. Mi možemo da imamo stav. ali kako drugačije objasniti ovu vrstu idiotluka”. ali da ju je neocarinjenu prodao čime je izbegao plaćanje 3. onda je odgovor potvrdan ukoliko vas zakon ne sprečava u tome i ukoliko vam se ne gade takvi gosti koji iznajmljuju tu sobu“. Marketinški ekspert Voja Žanetić kaže da čak i negativni medijski napisi o postavljanju Hitlera u isti rang sa recimo Gandijem i Mendelom. 415 | 5. A da li postoji mogućnost da se Firer vrati u apartman 501 ili neki drugi. već Ustav repulike i Krivični zakon zabranjuju diskriminaciju po svim osnovima. Ako ima tražnje biće i ponude. Ili. Profil gostiju koji rado biraju apartman 501 nije lako opisati. prema čemu možemo da osećamo ravnodušnost. a šta ne. Bilo bi neozbiljno tako izdvojenu pojavu dovoditi u vezu sa opštim ponašanjem i stavovima te osobe”. Činjenica da neko u tome vidi nešto zanimljivo može biti znak najrazličitijih stvari i proizvod najrazličitijih motiva. počeli pojavljivati po galerijama Zapadne Nemačke još krajem sedamdesetih godina. Umetnički i marketinški ugao Već prilikom otvaranja hotela. ali da bi tužilac trebalo da ispita da li taj potez potpada pod nacističku propagandu. ili želeti nekog da impresioniraju pa makar i na taj način. po njegovim rečima. U razgovoru za „Ekonomist” Žanetić navodi da stavljanje Firerovog portreta na zid nije veličanje zločinca. Ako je ideja tog hotela da postavlja portete predsednika mnogih država. navodi Čerović. napravljeni od ljudskih kostiju i kože. klamirati nešto ružno. Zvuči morbidno. koja je istraživala šverc cigareta tokom devedesetih. ali nikad se ne zna“. Njegovo ime ponovo postaje aktuelno 2006.1 milion dinara. Kako stavljanje Hitlerove slike ne diskriminiše nikoga ovo delo ne bi moglo ni da se zakonski sankcioniše. Mada. može biti neke koristi. ponuditi “tečnog Jevreja” kao kupku. kao umetnička dela. Zabunović nije želeo da govori za tu emisiju. u Srbiji ne postoji zakon koji direktno sankcioniše neonacističko delovanje i propagandu. već može izazvati samo pojedinačne reakcije. ne samo u Srbiji. kaže Voja Žanetić i dodaje: “Meni je to odvratno. Vojislav Šešelj u intervjuu 2002. kaže on. MAJ 2008 | stio i dopisnik “Njujork Tajmsa” iz Beograda Stiven Erlanger. Ako Hitlerov portret može da bude atrakcija u Srbiji. Srđan Marković slikar i predsednik umetničkog saveta Udruženja likovnih umetnika Srbije kaže da su se Hitlerovi portreti. “U tom smislu slika najpoznatijeg naciste u istoriji na zidu hotelske sobe nije samo neslana šala i marketinški potez već pokazatelj opšte društvene klime”. na primer. mada se i o njemu pisalo kao o “Đinđićevom kumu”. ali je negirao sve navode. Ja se sa tom vrstom promocije ne slažem i slažem se da portret treba ukoloniti. „Verovatno postoji hiljade ljudi u svetu koji drže Hitlerovu sliku iznad kreveta. a prema čemu gnušanje. navodi se da je Zabunović poslovao sa Markom Miloševićem odnosno da mu je davao procenat od prodaje cigareta. Međutim. „Ne treba peruveličavati značaj ovoga. nabavio softversku opremu kao osnovno sredstvo za rad. Zanimljivo bi bilo znati šta bi to nekoga motivisalo da poželi da spava sa Hitlerom iznad glave i kako izgleda ta lič- nost. Vlasnik je postigao cilj da se piše o njegovom hotelu”. i u tom slučaju nije važno šta se postavlja već u kom kontekstu se postavlja. kako je istakao i sam vlasnik. marketinški i „umetnički” razlozi su istaknuti kao opredeljejući za izbor enterijera i slika u apartmanima. Zabunović je bio priveden istražnom sudiji Okružnog suda u Beogradu zbog sumnje da je kao direktor MPS Group od 10. po njegovim rečima. nacističke i druge diskriminatorske ideje. u emisiji B 92 Insajder.22 Ekonomija i društvo BR. Može da se razjasni šta je to što u istoriji vredi. smatra psiholog Nebojša Đokić. nakon hapšenja Zabunovića. Psiholog Nebojša Đokić se slaže da bi pojavu trebalo posmatrati u širem društvenom kontekstu. mogli bi da se nude sapuni iz Aušvica. portretima koji takođe imaju svoje mesto u ovom dizajn hotelu. godine izjavljuje da su se u “Zabunovićevoj poslovnoj zgradi održavali sastanci masona Dragana Maleševića Tapija”. ali iz ugla buđenja fašističke. Međutim. pisale o bombaškom napadu na poslastičarnicu “Aca” i dovele ga u vezu s njim. “Teško se može govoriti o postojanju određenog i jasnog profila osobe koja bi u tako nečemu nalazila zadovoljstvo. od cele ove uvrnute stvari. kaže Đokić. postavljanje slike se više kosi sa moralnim normama nego zakonskim. dok su dnevne novine Glas javnosti u septembru 2002. kaže Ljiljana Čerović iz Turističke organizacije Srbije. zašto se u toj izokrenutoj logici ne nađe mesto i za Antu Pavelića? Ili. Ona navodi da postojanje hotela sa Hitlerovim portretom u Beogradu ne može negativno uticati na ugled zemlje. ima onih koji. Čak i kada za neko vreme Hitlerov portret ode u magacin. On dalje objašnjava da bi bilo zdravorazumski pretpostaviti da će neko izabrati tu sobu na osnovu ličnih preferencija. „Delo treba posmatrati u kontekstu. zašto ne bi to moglo da bude prihvatljivo još više i za Hrvatsku? Čak i ne hoteći. povredila osećanja ljudi. komentar na nemačko nasleđe. foto: Dragan Milošević . Ti portreti su bili. Na Kertesovom mestu zadržao se svega 24 časa. Ako je pitanje da li se može re- Moralna načela “Pitanje uklanjanja Hitlerovog portreta nije u ingerenciji Turističke organizacije Srbije i Turističke organizacije Beograda. Slike su proizvedene.

priznaje da se ekonomski i finansijski rizici po ostvari- vanje ekonomskih rezultata povećavaju. Ministarstvo finansija Srbije već predviđa usporavanje ekonomskog rasta u 2008. MMF za većinu zemalja u tranziciji predviđa dalji privredni rast. godini u odnosu na prethodnu sa 7. Hrvatski BDP bi. da će Srbija tokom ove godine ostvariti privredni rast od četiri odsto. Janko Guzijan. koja bi ove godine trebalo da ostvari rast od 7. Analitičari MMF-a procenili su. U mnogim tranzicionim evropskim zemljama analitičari MMF-a uočili su brz rast spoljnog debalansa. sa 7.354 5. među kojima je i Srbija. očekuje se i da će poljoprivreda rasti bar deset odsto u ovoj godini.5 odsto. trebalo da ostvari privredni rast od 5. da bi se na taj način što pre prevazišli postojeći debalansi. analitičari MMF-a su.3 odsto. najavljuje državni sekretar Ministarstva finansija. u EUR BDP (%).103 6.5 na šest odsto godine trebalo da uspori na četiri odsto.125. pre svega su potezi na planu makroekonomske politike usmereni ka strukturnim reformama. „To je inače i sadržano u trogodišnjem Memorandumu usvojenom krajem 2007. ove godine trebalo da ostvari nešto veći rast od Srbije . godini reč. Guzijan.0 8. godine. u % 2. 2.24 Ekonomija i društvo BR. kraj perioda. državni sekretar ovog ministarstva. godine. Prema makroekonomskim projekcijama Vlade Srbije do 2010.128. bar kada je o 2008.0 5.3 odsto (i to šest odsto u 2008. godinu.609 6. kaže Guzijan dodajući da je Ministarstvo finansija već predvidelo usporavanje ekonomskog rasta u 2008. U analizi kretanja evropske ekonomije. dok bi 2009. dok se za Makedoniju u 2008.485.3 odsto. godini i po 6. godinu. koja se. i povezano rast kamatnih stopa). Među merama koje stručnjaci MMF-a preporučuju zemljama s rastućim deficitima.454. 3. i dalje bi bio veći nego.5 odsto). i 2010. mlrd dinara (tekuće cene) BDP po stanovniku. godine trebalo da popravi ovaj rezultat i ostvari rast bruto domaćeg proizvoda za šest odsto.779. za period od 2008. kako spoljni (kriza na finansijskom tržištu u Americi i Britaniji. naime. istina. ipak.058 7.2 odsto. značajno razlikuje od zvanične projekcije ovdašnjih kreatora ekonomske politike. Napredni(ji) region Rast od četiri odsto. BDP.5 2008. što može bitno doprineti smanjenju postojećih spoljnih debalansa. 415 | 5. a ne četiri odsto kako je to procenio Međunarodni monetarni fond.5 5.0 6. Projekcija privrednog rasta Srbije 2006. MAJ 2008 | Raskorak u procenama MMF i Ministarstva finansija Srbije Potcenjena privreda povećanih rizika Biljana Korica Vukajlović Ministarstvo finansija Srbije ne odstupa od svoje procene da privredni rast ove godine biti šest.5 5. ali manji i u odnosu na period od 2001. u Evropskoj uniji. pak.3 4.6 2007.573 6. Ukoliko bi se ovakve prognoze obistinile bio bi to skoro upola manji rast u odnosu na prethodnu godinu (7. godišnje stope realnog rasta Inflacija. godinu u odnosu na 2007.5 u 2009. koji bi 2009. pre svega u industriji.5 odsto. primera radi. Nakon prošlogodišnje suše. međutim. 2. do 2006. a sledeće nešto manji (5. Generalno.0 4. tako i domaći (rast inflacije. trgovini na malo i turizmu gde su stope rasta iznad šest odsto. „Zato ćemo bliže pratiti kretanja makro pokazatelja i obaveštavati javnost ukoliko dođe do revizije pokazatelja“. ove godine za većinu zemalja u okruženju predvideli brži rast nego u Srbiji. do 2010. a u sledećoj godini pet odsto.4. Neće biti izmenjene procene ekonomskog rasta za 2008. MMF ukazuje i da u tranzicionim privredama postoji čvrsta veza između strukturnih reformi i potencijalnog rasta. ali po nižim stopama od dosadašnjih u prethodnih nekoliko godina. spoljnog deficita. Min. dok ce procena inflacije biti revidirana naviše“. tako da dosledni reformski potezi mogu usmeriti ključne privredne resurse u sektor spoljnotrgovinskih proizvoda. godinu niska. Bosna i Hercegovina bi ove i naredne godine. godinu od šest odsto.8 3. Najveća stopa rasta u regionu zapadnog Balkana očekuje se u Crnoj Gori. 3. kaže da su u prvom kvartalu ove godine već ostvareni pozitivni rezultati.0 2010. godine kada je prosečna godišnja stopa rasta iznosila 5. maj. U Ministarstvo finansija smatraju da je nova procena MMF-a rasta od četiri odsto za 2008. Memorandum o ekonomskim i fiskalnim politikama za period 2009-2011 je u pripremi i zakonski rok za njegovo usvajanje je 15.7 6. predvidela je prosečni godišnji rast BDP od 6.0 Izvor: Memorandum o budžetu za 2008. zastoj investicija i rast političke neizvesnosti). Procena inflacije biće promenjena i uvećana M eđunarodni monetarni fond (MMF) objavio je sredinom aprila prognozu privrednog rasta Srbije u ovoj i narednoj godini.5 odsto na šest odsto. finansija . ali je startna osnova privrede Srbije u odnosu na EU neuporedivo niža i biće potrebne decenije da bi je sustigla.4 odsto). godini procenjuje rast od 4. pri tome. tako. godini). uključujući i veoma visoke deficite u bilansima tekućih plaćanja i rast spoljnog duga. što uvećava rizik od “snažnog prizemljenja”.0 2009.5 4.

koji mi poljoprivrednici ovde najviše koristimo. i pojeftinjenje bi iznosilo do 50%.000 hektara. Postojali su različiti planovi za uvođenje navodnjavanja. pa ga zato i ne koriste. “U ovom kraju su veća gazdinstva su pokrivena sistemom za navodnjavanje. što zajedno sa baštama koje se navodnjavaju. kaže da već duže vreme koristi sistem za navodnjavanje na svom imanju i da je on za povrtarsku proizvodnju gotovo neophodan. koje se postavljaju u bazene sa vodom. U svetu je navodnjavanje doživelo snažan razvoj u proteklom veku i poraslo je sa 50 na 250 miliona hektara. svojevremeno. ali nisu popularisali njegovu upotrebu u poljoprivredi. okolina Leskovca i Negotinska nizija. jer voda mora biti hemijski čista. pojeftinjenje bi iznosilo i do 75 odsto. ali to nije dalo očekivane rezultate.000 hektara. tako da se uz sisteme navodnjavanja proizvodi oko 40 odsto potreba u hrani. kukuruz. bespovratno ulagala u sisteme za navodnjavanje. a mnogi sistemi ostali su neiskorišćeni. zatim filteri za prečišćavanje vode. U Vojvodini se navodnjavaju najveće površine. naša zemlja je na poslednjem mestu u Evropi po površini navodnjavanja. poljoprivrednik iz sela Trbušca kod Šapca. . samo za ratarske kulture (pšenica. pa su zato kanali ubrzo obrasli u korov i trsku. FI 1 odgovara situaciji u kojoj se voda doprema do centra svake pojedinačne parcele. navodnjavanje kod nas nije razvijeno i o njemu se priča tek kada nastupi suša”. MAJ 2008 | Neslavni rekord Poslednji u navodnjavanju Srbija je na začelju u Evropi po površini koju navodnjava. Srpskim poljoprivrednicima. 415 | 5. Svetska projekcija je da će se u budućnosti proizvoditi 60 odsto hrane u ovim sistemima. Takav slučaj je prikazan u slučaju FI 2. kojih je najviše kod nas. godini u odnosu na povoljnu godinu (npr. predstavlja svega jedan odsto obradivih površina. što odgovara iznosu potrebnom za izgradnju savremenih sistema za navodnjavanje na površini od oko 200. Zakon o udruživanju u svrhu navodnjavanja – ne postoji Bojana Stamenković ada dođe do velikih suša i nedostatka vode. 1991).” On dodaje da ima puno onih proizvođača kojima je uvođenje ovog sistema i dalje jako skupo. koji je trebalo da navodnjava čak 510. dovod vode bi mogao biti značajno redukovan. a ni oni postojeći nisu dovoljno iskorišćeni. soja i šećerna repa) u Srbiji premašili 500 miliona evra. u našoj zemlji se navodnjava svega 30-40 hiljada hektara. s obzirom da svaka parcela dobije vodu kako to pravila slobodne distribucije nalažu. održavanje i korišćenje zahteva profesionalni menadžment i obučene radnike”. Za sistem “kap po kap”. potrebne su velike pumpe. Ukoliko bi došlo do ukrupnjavanja parcela i dve susedne parcele zajednički iskazale svoj zahtev za vodom. ne preostaje ništa drugo nego da gledaju u nebo i prizivaju kišu tokom sušnog perioda. I dok se u zemljama u okruženju navodnjava skoro trećina obradivog zemljišta. Relativno dobru pokrivenost sistemima za navodnjavanje imaju i Mačva. i pored toga što čuveni kanal Dunav-Tisa-Dunav. „Teško je organizovati savremen sistem za navodnjavanje na malim posedima. ne može se ostvariti uspešna poljoprivredna proizvodnja bez navodnjavanja. a pravilna primena. Uvođenje sistema za navodnjavanje skupo za poljoprivrednike. i trake za navodnjavanje. To je ujedno i najskuplja varijanta. ističe Nikolić. trenutno nije u upotrebi. Naša država je. jer u Srbiji skoro da ne postoje sistemi za navodnjavanje. suncokret. kaže Goran Nikolić K iz Instituta za vodoprivredu “Jaroslav Černi” i dodaje da se ne može govoriti o organizovanoj primeni navodnjavanja u Srbiji. a najlošija situacija je u Šumadiji i Pomoravskom okrugu. Rascepkani posedi „Nažalost.26 Ekonomija i društvo BR. oprema za navodnjavanje bila bi zajednička. međutim. i to je slučaj prikazan kao FI 4. Ako bi se voda dopremala do četiri susedne parcele. Tim pre što je moderna tehnoloKako smanjiti troškove gija skupa i sofisticirana. Procenjuje se da su gubici u sušnoj 2000. Sistemi Branko Simeunović. Naime.

Samo tako je moguće ostvariti prave ekonomske efekte i opravdati ulaganja u izgradnju ovih sistema “. koji se inače primenjuje u svetu. godine. Ali za mnoge je i pored kredita. 415 Ekonomija i društvo Srbiji ima više nego što je registrovano. Prema ovim planovima. sa povećanjem poljoprivredne proizvodnje.2010. od 22. odnosno kada poljoprivrednik dostavi račun. ističe Branko Simeunović. što nije prijavljeno i dodaje da takva pojava nije dobar način razvoja ovog sistema. ističe Goran Nikolić. “Za razvoj navodnjavanja potrebno je stvoriti ekonomske i organizacione okvire da se celokupna poljoprivreda transformiše u skladu sa primarnom proizvodnjom putem navodnjavanja. zahteva i adekvatno prilagođavanje strukture prehrambene industrije. do 2020. . Stručnjaci kažu da je razvoj sistema za navodnjavanje uslov za povećanje proizvodnje hrane. Zato bi prioritet u razvoju ove oblasti trebalo da bude obnova postojećih i izgradnja novih malih i velikih sistema. Zato je jedini održiv model. realizovati projekat Rehabilitacija sistema za navodnjavanje i odvodnjavanja.000 hektara. da se sitni proizvođači udružuju. objašnjava Žakula. “Država u prethodnom periodu nije pomagala sitnim proizvođačima. MAJ 2008 | BR. Ministarstvo poljoprivrede će. Država je tek nedavno počela da daje kredite za navodnjavanje. samo na ratarskim kulturama izgubljeno oko 500 miliona evra u odnosu na rodne godine u Srbiji imamo razbijenost parcela.000 hektara. odnosno. Na taj način bismo kao rezultat dobili stvaranje zakona ili podzakonskog akta koji bi regulisao ovu oblast”. a mi 27 Pomoć države Vodoprivrednom osnovom Republike Srbije data je dugoročna projekcija razvoja navodnjavanja do 2020 godine. “Bez pomoći države. Kod nas ne postoji Zakon za udruživanje u svrhu navodnjavanja. potrebna oprema ostala skupa”. u periodu od 2010-2020. Smatra se da se navodnjavanjem prinosi povećavaju i za 3050 odsto. Ovakav pristup zahteva i transformaciju prehrambene i pratećih industrijskih grana. u okvi- ru kojeg postoji i mogućnost osnivanja ovakvih udruženja. refundira mu se deo novca u iznosu od 40 procenata. u periodu od 2000. Intenzivan razvoj navodnjavanja. pod uslovom da je domaćinstvo prijavljeno.| 5.000 hektara. naravno. jer sitni proizvođači navodnjavaju iz vodovoda ili iz živih tokova. On smatra da navodnjavanja u Zbog suše 2000. Da Ministarstvo poljoprivrede od nedavno daje subvencije za zalivne sisteme potvrđuje i Dmitar Žakula iz Republičke direkcije za vode. godine bi trebalo da površine pod sistemima za navodnjavanje u Srbiji obuhvataju 765. u saradnji sa Svetskom bankom. godine. Planiran je prosečni godišnji tempo izgradnje novih sistema za 16. godine. teško da se situacija sa slabim korišćenjem sistema za navodnjavanje može poboljšati.

dok je po drugom idejnom rešenju autoput trebalo da se gradi preko Mladenovca i Preljine prema južnom Jadranu). dobila pun značaj samo ukoliko bi se njom povezala i Crna Gora. i smatraju da se izjave vojvođanskih političara mogu posmatrati kroz prizmu političkog marketinga. U tome da je autoputneophodan ovom delu Srbije svi se slažu. zbog čega se obilaznica oko Čačka “pretvorila” u prometnu gradsku ulicu. opštine preko čijih teritorija bi mogla da prođe ta saobraćajPodeljeni stavovi I nica započele su pravi “mali rat” u nastojanju da izdejstvuju odluku da autoput prođe baš tuda. nisu uspele da obezbede novac za gradnju. na žalost. Velimir Mitrović tvrdi da ne postoji ekonomska oblast. da bi se pre nekoliko godina ministar Velimir Ilić dosetio da bio mu gradnja autoputa oko koje smo se tada složili mogla doneti političku korist. kao ni Republika Srbija. . onemogućilo je da se projekat realizuje. na kojima su kolone i zaustavljanja veoma retki.28 Ekonomija i društvo BR. brzina saobraćaja je mnogo veća na autoputevima. Kada sa čačanima razgovarate o stavu dela vojvođanskih političara da autoput Horgoš . Uglavnom se. s obzirom na to da su iskustva iz zemalja u regionu pokazala da se u zonama autoputeva najviše investira. zbog čega smatram da bi izgradnja autoputa preporodila ovaj deo Srbije u svakom pogledu”. krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog veka. prezentovane moguće trase autoputa (jednom opcijom je predviđeno da ta saobraćajnica bude izgrađena preko Obrenovca i Valjeva do Požege i Užica. Kad je reč o značaju autoputa Beograd – Požega u Čačku se svi slažu da bi on u mnogome doprineo razvoju čitavog regiona. „Kad autoput prolazi na sedam kilometara od grada. međutim. ako bi uspeo da zasluge za realizaciju projekta pripiše sebi”. Njegovom izgradnjom bio bi ubrzan rast čačanske privrede za 50 do 60 odsto. koju neki nazivaju i magistralom smrti. Istovremeno. Autoput bi predstavljao ključni faktor kad je reč o investicijama i smanjenju broja nezaposlenih. ideja o modernoj saobraćajnici od prestonice do južnog Jadrana datira još od vremena završetka pruge Beograd – Bar. Užica i dalje prema Crnoj Gori. Značaj Još tada je procenjeno da bi izgradnja takve saobraćajnice bila od višestrukog značaja za Čačak i lokalnu privredu. kaže Mitrović. Međutim kada razgovarate o načinu na koji deo Vlade Srbije želi da realizuje ovu investiciju. Usvajanjem Prostornog plana odlučeno je da trasa autoputa od Beograda do južnog Jadrana ide preko Mladenovca. Preljine. udesi dešavaju svakodnevno. „To što se dogodilo devedesetih godina. budući da je realno očekivati da veliki broj firmi iz ovog dela Srbije bude angažovan na izgradnji. budući da je Ibarska magistrala iz godine u godinu sve opterećenija. Viši savetnik organizacione jedinice Čačak u kraljevačkoj regionalnoj privrednoj komori Gorana Tanasković naglašava da bi sama gradnja imala velikog uticaja na čačansku i privredu Moravičkog okruga. čime je izgradnja autoputa od Beograda do Požege dovedena u pitanje. taj grad je ‘u centru sveta’. primetna je nervoza među vlasnicima čačanskih građevinskih i transportnih firmi. intenzivno govori poslednjih nekoliko godina. na koju ne bi uticala takva saobraćajnica. Ekologija u bezbednost Opštinski menadžer i jedan od autora Lokalnog akcionog ekološkog plana. pa dalje do Bara. razrešene su sve dileme koje su se odnosile na trasu budućeg autoputa. a takva saobraćajnica značajno utiče i na ekologiju. kao deonici autoputa Horgoš – Požega. koje su verovale da će biti angažovane na izgradnji autoputa. uz maksimalno anagažovanje lokalnih političara iz Čačka i Gornjeg Milanovca. budući da tadašnja država – SFRJ. Sa stanovišta bezbednosti apsurdno je govoriti o prednostima autoputeva na kojima su saobraćajne nesreće veoma retke dok se na Ibarskoj magistrali. Osim što bi se autoputem znatno ubrzao saobraćaj prema Beogradu i dalje prema Novom Sadu i Mađarskoj. sve završilo na ideji. kaže bivši predsednik čačanske opštine i republički poslanik Rodoljub Petrović. Onog trenutka kad su javnosti. u velikoj meri bi se rasteretio i saobraćaj u gradu. godine usvajanjem Prostornog plana Republike Srbije.Požega Ključni podsticaj invesicija Aleksandar Arsenijević Od kad je Vlada Srbije odbila da produži rok koncesionaru za pribavljanje bankarskih garancija. Tek 1994. MAJ 2008 | Čačani o zastoju gradnje autoputa Horgoš . dodajući da bi ta saobra- ćajnica za čačansku i privredu ostalih opština koje bi se našle ili gravitirale prema trasi autoputa. veliki deo Čačana ipak zastupa stav da autoput ili bilo koja investicija od opšteg interesa ne može i ne sme biti deo ničije predizborne kampanje.Beograd ne treba da ide dalje od prestonice. suočićete se sa podeljenim mišljenjima u zavisnosti kakvu političku opciju podržavaju vaši sagovornici. 415 | 5. a tadašnje društveno uređenje nije poznavalo i priznavalo koncesiju kao način finansiranje izgradnje kapitalnih infrastrukturnih objekata. čija bi gradnja za privredu ovog dela Srbije predstavljala nemerljiv podsticaj. od poljoprivrede do ekologije i turizma. od kad je u srpsku Vladu ušao ministar Velimir Ilić koji dobar deo svog političkog marketinga zasniva upravo na tom projektu. ako se o izgradnji autoputa od Beograda do Požege.

što bi ih izložilo deviznom riziku. godine za 3. Da bi se stabilnost održala važan je ishod izbora. blizina puta i slično. iako su mnogi „izvori” evra za ovu godinu presušili. 415 Ekonomija i društvo 29 Brži razvoj dela privrede koji se bavi javnim i teretnim prevozom. direktno zavisi od izgradnje autoputa. Ako bi se tražila prosečna cena zemljišta. čime je izgradnja autoputa od Beograda do Požege dovedena u pitanje. naročito zemljišta koje će se naći na trasi ili u zoni saobraćajnice. u najmanju ruku zbog mnogo brže veze sa Beogradom u kome po tradiciji studira veliki broj mladih Čačana. a da će. jer su politička iščekivanja podigla kurs. Narodna banke Srbije je restriktivnim merama pokušala i uspela da stabilizuje stanje. I u narednom periodu. jer banke za ovu namenu mogu povući sredstva iz repo operacija na primer umesto prodaje deviza. Međutim. zbog mera Narodne banke Srbije. primetna je nervoza među vlasnicima čačanskih građevinskih i transportnih firmi. banke će prodavati devize. Od kad je Vlada Srbije odbila da produži rok koncesionaru za pribavljanje bankarskih garancija.8 odsto. za to biti potrebno upola manje vremena”. U suprotnom. i da sada ne zna šta će sa njima. Pitanje je koliko će mera Narodne banke Srbije da se 10 odsto obavezne devizne rezerve konvertuje u dinare uticati na veću ponudu deviza na Međubankraskom deviznom tržištu. slažu da bi autoput mnogo značio za grad. jer će doći do još većeg priliva kapitala. kupio 40 kamiona putem lizinga. Stabilnost dinara nije neočekivana. „Ne samo da bi se za kraće vreme putovalo do Beograda i dalje do Subotice. i taj trend jake srpske valute ostaće barem još dva meseca (inače. Prednosti jedne ovakve saobraćajnice možda najbolje ilustruje podatak da je sada potrebno tri sata od Čačka do uključenja na autoput Beograd – Zagreb. tako da u tom smislu kurs ima osnova da bude na ovom nivou.9 odsto). za sada srpska valuta deluje vrlo stabilno. zbog čega kod većine i preovlađuje neverica da će se ovaj projekat realizovati u dogledno vreme. ona bi se kretala između 50 i 100 evra po aru”. MAJ 2008 | BR. konvertovati u dinare. To što mnogima ipak smeta jeste politizacija tog. što je direktno uzrokovalo apresijaciju dinara. Dinar će jačati i zbog daljih dokapitalizacija banaka (pravilo da plasmani stanovništvu ne mogu biti veći od 150 odsto kapitala banke i čim priđu tom limitu. Posle izbora se može desiti da kurs naglo skoči u slučaju da pobedi antievropska opcija. Naime. PITANJE NEDELJE Jačanje Pitanje Zbog čega je dinar naglo ojačao poslednjih dana? Goran Nikolić. čiji je većinski vlasnik od jula prošle godine izraelski Kavim. očekivano je bilo da kad se strasti smire dođe do vraćanja na stari nivo. dinar je bio nominalno oslabio prema evru u periodu januar-mart 2008. sigurno će i tada. nema razloga da dinar slabi. ali i je i dalje zapravo u devizama. koje se tiču deviznog rizika banaka. Bonaca na tržištu nekretnina Sama najava gradnje infrastrukturnih objekata kakav je autoput po pravilu utiče na tržište nekretnina. saradnik naučnog centra Privredne komore Srbije Odgovor Jačanje dinara tokom aprila posledica je mera Narodne banke Srbije. To bi značilo skuplje kredite u dinarima i manju mogućnost pristupa takvim kreditima. banke su intenzivno prodavale devize od 7. kažu u najstarijoj čačanskoj agenciji za promet nekretnina Viza. . „Možda je činjenica da se još sa preciznošću ne zna trasa budućeg autoputa uticala da za sada nema povećane ponude i tražnje na području za koje se pretpostavlja da će preko njega proći saobraćajnica.| 5. objašnjava Stanić. Međutim ne nerešiv. I da nije bilo političkih problema stanje platnog bilansa i naše ekonomije bi svakako bilo težak problem. kao i čitavog niza drugih gorućih komunalnih i infrastrukturnih problema. kao i zbog sezonskih prihoda od izvoza. Trenutno stanje sa dinarom je realno. ukoliko stopa inflacije nastavi da raste dosadašnjim tempom (bazna inflacija trenutno iznosi 7 odsto na godišnjem nivou). Predstoje i neke mere Narodne banke Srbije od jula. banke moraju da se dokapitalizuju). Moguće je i pooštravanje monetarne politike. posle velike napetosti kada je domaća valuta naglo padala. po oceni Andrije Stanića generalnog direktora kompanije Autoprevoz Čačak. kad bude urađen ovaj put. ali bi u tom slučaju Narodna banka Srbije intervenisala i u srednjem roku ne može doći do drastičnih pomeranja kursa. zbog dejstva mera Narodne banke Srbije o adekvatnosti kapitala i načinu obračuna deviznog rizika. Priliv kapitala i strane investicije nisu u potpunosti stali. koje su verovale da će biti angažovane na izgradnji autoputa. U svakom slučaju. a samim tim će i domaća valuta jačati. bez izuzetka. zbog svega što je pratilo ovaj projekat. dok je u istom razdoblju realni bilateralni kurs dinar-evro oslabio za 1. ali i dotoka deviza zbog nekoliko dokapitalizacija banaka. jer bi prilivi ino-kapitala ipak bili dovoljni za održivost platnog bilansa. jer ako u ovim uslovima opstaje. od privatizacije do dolaska novih stranih investicija. aprila i na tržištu se našlo oko 200 miliona evra. već bi se to odrazilo i na naše troškove kao što su gorivo i amortizacija na koje trenutno odlazi znatno više novca nego na putarinu. koja zavisi od niza faktora kao što su površina. pa će se jedan deo kapitala banaka u stranom vlasništvu. Čak se u gradu nezvanično može čuti da je jedan čačanski preduzetnik. Obični građani se. koji je knjižen u dinarima. za sada tržište nekretnina u Čačku miruje.

a i nepravda koja pada u oči posle detaljnog čitanja predloga zakona. Komentari na predlog tog zakona. nacrt zakona predlaže naturalnu restituciju gde god je to moguće. a gubitnici oni koji dobiju pravo zakupa Nedoslednost. samo što krije jednu „minu“. zbog koga se „novi . prema mojoj proceni. dok bi stari vlasnik postao „novi – stari“ vlasnik zemljišta. određivale lokalne samouprave. te kad je i pre nacionalizacije bilo u javnoj svojini. Ali. ili se barem čini da ostvaruju. Radi ce o ceni zakupa gradskog građevinskog zemljišta. koja je trenutno. Primarna tema je. da li je firma koja je gradila objekat pošteno (po tržišnim cenama) otkupila zemljište ili je zemljište oduzeto. koji su. Ovo objašnjenje je samo do pola tačno. bio bi postepeno rešavan u dužem vremenskom periodu. samo je od pola tačno. prema predlogu zakona. istovremeno. a da bi u suprotnom. Vlasnici objekata na denacionalizovanom zemljištu zadržali bi pravo svojine nad objektima i ostali zakupci zemljišta. s tim što će krajnji primalac biti različit. da zadrži sadašnje stanje i dodatno doprinese haosu u pravosuđu. a gubitnici oni koji dobiju pravo zakupa na zemljištu. i za nekih 10 do 20 godina možda bi se dostigle vrednosti za koje danas mnogi smatraju da bi trebalo da budu tržišne. što je ipak lakše nego da se izbori sa ogromnim brojem vlasnika objekata koji bi bes pokazali (u najboljem slučaju) slanjem u političku penziju. Lokalne samouprave se ipak biraju na izborima i zakupnine određuju po „meri” prosečnog potrošača. Bolje rečeno. Opravdano pitanje je zašto je to najveći problem srpskog tržišta nekretnina? . osim u slučajevima kad je izgrađeno ili je planirano za izgradnju objekata javne namene (putevi. ili susvojinu. taman onoliko koliko je prosečan potrošač spreman da plati. „Novi – stari“ vlasnici zemljišta bi. zemljište ne bi trebalo da bude vraćeno ukoliko se stari vlasnici ne prijave za restituciju Mina u predlogu Prema predlogu zakona. Svi vlasnici objekata. vlasnici (delova) objekata bi ostali zakupci zemljišta. 415 | 5. mnogostruko potcenjena Piše: Nebojša Nešovanović. barem u Beogradu. Upućeni će reći da bi „dobitnici“ dobili ipak samo simboličnu „nagradu“. retki su i uglavnom se tiču restitucije i obeštećenja starih vlasnika. To što je trenutno najveći problem tržišta nekretnina. najveći deo zemljišta bi mogao da bude vraćen pređašnjim vlasnicima. Oduzeto gradsko građevinsko zemljište trebalo bi da bude vraćeno starim vlasnicima. što zbog stalnog rasta cena nekretnina što zbog profita koji preduzimači ostvaruju. Vlasnici objekata bi učestvovali na svojevrsnoj „lutriji“ gde bi dobitnici bili svi koji dobiju zemljište u svojinu. ili delova objekata. u međusobnom dogovoru vlasnika zemljišta i vlasnika objekta svaki „slučaj“ završio na sudu. jeste cena zakupa gradskog građevinskog zemljišta. Ukratko. Takođe.naturalno. Sarukovodilac odeljenja procena King Sturge T ema nekretnina i tržišta nekretnina postaje sve aktuelnija u Srbiji. godine. dobili zemljište u svojinu. privatizacija gradskog građevinskog zemljišta. Sa jedne strane će morati da se izbori sa tužbama prevarenih „novih – starih“ vlasnika. To što je tačno jeste da bi u slučaju direktnog dogovora vlasnika zemljišta i vlasnika objekta skoro uvek pravdu morao da „deli“ sud. a da se sa druge strane vlasnici obeštete pred celim svetom na. Ta „mina“ može da osakati srpsko tržište nekretnina na duži rok. primali zakupninu za izgrađeno gradsko građevinsko zemljište koju bi. kad je u funkciji „otvorenog bloka“ (gde objekat nema zemljište za redovnu upotrebu). Zvuči pošteno i logično. učestvovali bi na svojevrsnoj „lutriji“. te neće imati sukob interesa. Za utehu je da bi se cene zakupa zemljišta pod pritiskom „novih – starih“ vlasnika povećavale postepeno. koji je prezentovan u maju 2007. ipak. kako se tvrdi. jer će nastaviti da plaćaju to što su i dosad simbolično plaćali. Vlast je naizgled u bezizlaznoj poziciji. Objašnjenje je da će zakupnine biti tržišne pošto će lokalne samouprave biti i vlasnici i zakupci zemljišta u isto vreme. ili susvojinu. ili susvojinu. kao i dosad. Ukoliko zemljište na kojem je izgrađen objekat ima starog vlasnika koji se prijavio za restituciju. zamenio tržišnim. jer bi morali da plaćaju značajne zakupnine. koji je oko 120 dinara mesečno. dakle. gde su dobitnici svi koji dobiju zemljište u svojinu. „restaurira“ jadan izgled naših gradova i zatrpa sudove tužbama. i njihovi glasači.).30 Reflektor BR. Sreća će biti Pat pozicija Ideja ovakve privatizacije gradskog građevinskog zemljišta je da se zaštite sadašnji vlasnici objekata. Gledano sa šireg društvenog značaja to je sekundarna tema ovog zakona. Jedna od najvažnijih tema koja će imati dalekosežne posledice na tržište nekretnina i izgled naših gradova (a time i na sve ostalo) jeste zakon o denacionalizaciji i građevinskom zemljištu. Razmislio bih za koga da glasam na sledećim izborima ukoliko bi mi se trenutni zakup zemljišta za stan u kome živim. a „gubitnici“ stvarni gubitnici. Rečju. I tu se vidi jedan od najvećih sistemskih problema našeg tržišta nekretnina. parkovi i sl. dakle birači onih koji će zakon i usvojiti. ukoliko se za restituciju zemljišta na kojem je objekat izgrađen niko ne bi javio.stari“ vlasnici zemljišta već spremaju za sud. barem u Beogradu. nerealne zakupnine za zemljište. MAJ 2008 | Restituciona lutrija Jedan od najvećih sistemskih problema našeg tržišta nekretnina. zaista nasumična i zavisiće od toga da li je pređašnji vlasnik imao naslednika. To je ono na šta većina sadašnjih vlasnika objekata nije imala nikakav uticaj ili što nije mogla da zna. najpošteniji način . koji bi. jeste da bi vlasnici objekata. mnogostruko potcenjena. koja je trenutno. Zbog toga oni i presavijaju tabak. Tada bi gorepomenuti „dobitnici“ postali stvarni dobitnici. bio oko 100 evra mesečno. prvom delu objašnjenja niko ne veruje. a da „gubitnici“ nisu gubitnici.

Zato danas postoje socijalni slučajevi koji žive na prestižnim placevima vrednim milione evra. Svoje nekretnine ne žele da prodaju iz samo njima znanih razloga (koji su u krajnjem slučaju i nebitni). Uticaj na cene nekretnina. A to će predloženi zakon o restituciji i građevinskom zemljištu praktično odložiti na dugi rok. Treba izbeći zamku razdvajanja prava svojine nad objektima koji su već izgrađeni i zemljištem ispod njih. Ledinama. takođe. zamenio tržišnim. Novi vlasnici zemljišta bi primali simbolične zakupnine za zemljište. Batajnice i Lešća. pa makar to značilo „probijanje“ zacrtane gornje granice za restituciju od četiri milijarde evra. po mojoj proceni. Centralni delovi grada su ruinirani i takvi će ostati sve dok se ne uvede dobra poreska politika. Na kraju. MAJ 2008 | BR. bio oko 100 evra mesečno industriju su za detaljnu analizu. I predložena privatizacija gradskog građevinskog zemljišta tu ništa ne bi promenila. postoji elegantno rešenje kojim bi se izbegao ovakav scenario i koje bi moglo da „vruć krompir“ pretvori u ogromnu političku dobit. Miljakovcu 3.| 5. primaju samo simbolične zakupnine dok je sva vrednost kod korisnika odnosno zakupaca zemljišta. (danas država a sutra „novi – stari“ vlasnici). ali bi sigurno bili pozitivni i dalekosežni. koji je oko 120 dinara mesečno. Ovakvim izmenama nadležni bi bili u stanju da odmah uvedu odgovarajuće poreze na imovinu sa dovođenjem osnovice za porez na tržišnu vrednost. Ako ništa drugo. . Nosioci prava korišćenja porez plaćaju samo za deo zemljišta koji je izgrađen. dok će nove zgrade u starim delovima grada biti izuzetak i cene će im dostizati astronomske visine. foto: Dragan Milošević Razmislio bih za koga da glasam na sledećim izborima ukoliko bi mi se trenutni zakup zemljišta za stan u kome živim. što je bolje od naturalne restitucije gde vrednost imovine određuju lokalne samouprave. Tako kod nas vlasnici zemljišta. izgled gradova i našu građevinsku Netržišne cene zakupa „sele“ srazmeran deo vrednosti prava svojine nad zemljištem u vrednost prava korišćenja. u skladu sa tim. mogla da im naplati porez na imovinu koji bi. stari vlasnici bili bi pošteno obeštećeni u novcu. Beograd će se graditi na Altini. a država može da im naplati porez samo za njihovu „straćaru“ čija je vrednost simbolična (sva je vrednost u pravu korišćenja nad zemljištem). ali ne najmanje bitno. Pozitivni povratni efekti bili bi višestruki. Lokalne samouprave bi određivale cene zakupa samo za zemljište koja imaju u vlasništvu što bi ih navelo da se zaista ponašaju tržišno. koji bi. što bi otvorilo na hiljade novih gradilišta u starim delovima grada. 415 Reflektor 31 Sa druge strane. To ne bi samo povećalo prihode od poreza na imovinu već bi primoralo vlasnike „straćara“ u centru grada da ih prodaju. Izbegle bi se i bilo kakve tužbe. a država bi. I zbog toga Beograd izgleda kako izgleda. a ne tržište. Prethodni vlasnici treba da budu obeštećeni na isti način kako je to predviđeno za druge slučajeve gde naturalna restitucija nije moguća. Barem ne brzo. ovo poslednje bi trebalo da stimuliše donosioce zakona da udovolje svojim glasačima. što bi nadoknadilo eventualna prekoračenja zacrtanog limita. bio simboličan. ne bi bilo dobitnika i gubitnika na „lutriji“ – „lutrije“ ne bi ni bilo i svi bi postali dobitnici. odnosno zakupa nad zemljištem. izbegli bi se problemi sa infrastrukturom koja sada treba da se „razvlači“ na ogromno područje. Beograd se ne bi razvijao u predgrađu Surčina. U privatizaciji gradskog građevinskog zemljišta sva izgrađena zemljišta treba da pređu u vlasništvo vlasnika objekata koji su na njima izgrađeni. Iz naturalne restitucije treba da budu izuzeta sva izgrađena građevinska zemljišta. Porez na pravo korišćenja koje im dozvoljava objekat od više hiljada kvadrata se ne naplaćuje.

MAJ 2008 | foto: Beta .32 Tema broja BR. 415 | 5.

6 10. Vlada. ona bi kao kompenzaciju mogla da pokaže veću ekonomsku agresivnost od prethodnih vlada. budžet je sve vreme u de- Milutin Mrkonjić: „Koalicija SPS-PUPSJS nikada neće prodati Rudarsko-topioničarski basen Bor.73 1. Iz nje slede dva važna rizika. Tokom 2007.4 4-8 na potrošnja pasti na 40 odsto od BDP-a Izvor: Economist Intelligence Unit.9 5.4 odsto BDP-a najviše zbog jednokratnog priliva koji je došao od prodaje Mobtela još 2006. ta dva pitanja ubrzo su se neutralisala činjenicom da su sve stranke (izuzev LDP-a) počele da se predstavljaju kao podjednako evropske i podjednako državotvorne. 2007. visoka javna potrošnja predstavlja indikator po kome se može zaključiti kako većina stranaka i dalje ima nameru da nastavi sa politikom rasta generisanog tražnjom.5 će do kraja mandata naredne vlada javBazna inflacija (porast u %. To znači da će jedna od najvažnijih tema oko koje će se moći voditi neka rasprava biti fiskalna politika.19 40. čini se. Suficit u budžetu je iznosio 0. LDP i DSS su i formalno predstavili svoje ekonomske programe – “Dvanaest mera za prvih dvadeset meseci nove Vlade Srbije”. Srbija već duže vreme ne uspeva da značajno snizi javnu potrošnju. a ne politikom otvaranja novih radnih mesta. MAJ 2008 | BR.| 5. godine vlada je uspela da fiskalnu politiku dovede pod kontrolu. 2006. Time se efekat uzajamnih optužbi poništio U prvi plan izašla su ekonomska i socijalna pitanja. Fiskalna politika Ekonomska ponuda je. početak-kraj godine) 17. LDP je najavila radikalno smanjivanje javne potrošnje na 33 odsto BDP-a (to je 2005.00 dobra i javne poslove). Prvo. Drugo. DSS je najavio da Inflacija (porast u %. trebalo da bude motor razvoja privrede Bez obzira na to. ponuda stranaka suge. Nasuprot tome. godinu predstavljaju procenu. postoji se izuzme LDP.6 6. početak-kraj godine) -5. godini.61 38.moći će da se održi u 2008. na primer. Polovinom aprila DS.00 znate po tome što malo troši na javna Budžetski deficit (% od BDP) 0. SRS i SPS za sada još delove svojih programa (ako oni uopšte postoje) plasiraju u javnost putem na- dobija nakon analize ekonomske ponude je da se od države se najviše zahteva da kreditira različite industrijske grane i pomaže različitim socijalnim slojevima. Ekonomska i socijalna pitanja probila su se u prvi plan tek početkom aprila.Država ima neprekidnu tendenciju da u periodu 2008-2012. 415 Tema broja 33 Ekonomija u izbornim obećanjima političkih partija Iznenađenje u pripremi U prvih mesec dana izbornom kampanjom dominirala su simbolička i neekonomska pitanja: odbrana integriteta zemlje ili ulazak u Evropsku Uniju. čini se.1 7. Dušan Pavlović K ako se i očekivalo. Podaci za 2008. doduše. Stranke su se pozicionirale između dva ekstrema: teritorijalni integritet nasuprot ulazak u Evropsku uniju. tno nije bilo reči. odnosno politika javne potrošnje. pogotovo kad se radi o socijalnoj politici. NIS-a ili RTB Bor. potrošnja ostati norma i nakon 11. Kod ostalih stranaka o potrošnji direkstupa stranačkih vođa u medijima. Ali kako se već naslućivalo. (iako je već 2007. Već je moguće uočiti neke razlike. Fiskalni indikatori 2005-2008.65 0. visoka javna potrošnja predstavlja neprekidan rizik po inflaciju. stranke u kampanji ne bave. godine koja dozvoljava štimovanje pozicija. u prvih mesec dana kampanje za majske izbore dominirala su simbolička pitanja.02 42. “Ekonomija bez granica” i “Program za razvoj Srbije”. godine. pod velikim uticajem socijalnih pitanja. nivo koji danas imaju SAD koje su poJavna potrošnja (% od BDP) 40. jer tako omogućuje . jer rudarstvo i energetika predstavljaju najveću izvoznu šansu Srbije“ raste i u 2008. Budući da bi naredna vlada mogla da bude otvoreno antievropska. 2008. prognoza je NBS. stanje računa metodologijom iz 1986. Prema računici NBS.4 -1. godine bila 40 odsto). godini jedino veliki broj posrednih indikatora po kojićuje se tendencija veće uloga države u ukoliko dođe do još jedne ili dve velike ma se može zaključiti da će visoka javna privrednoj aktivnosti – naredna vlada bi prodaje. Opšta slika koja se riše da bi potrošnja trebalo da nastavi da podstiče potrošnju. kod svih stranaka prime. uglavnom putem spuštanja poreskih stopa. maja. međutim. Ako ficitu. Kod bazne inflacije. kojima se. Jedan deo programa odnosi se i na uklanjanje prepreka za biznis. Takvo stanje budžeta.

DS nudi naknadu trudnicama u iznosu od 100 odsto zarade (DSS nudi snižavanje PDV na proizvode za decu i trudnice) i punu platu za vreme trudničkog bolovanja. međutim. Radikali u svom programu. stipendije za mlade talente i studijska putovanja. građevinarstvo i turizam. plate zaposlenih u javnom sektoru će nastaviti da rastu. napominje Tabaković.2%. gde će se poštovati norme društvene zaštite: penzije. “Srpska ekonomija je u velikoj meri zavisna od EU što značajno sužava manevarski prostor Vladi da samostalno reaguje ne samo ekonomski nego i politički. Tek nakon toga dolazi neto štednja stanovništva sa 6. po njenim rečima.000 dinara godišnje za nekomercijalni razvoj poljoprivrednih gazdinstava. godine. MAJ 2008 | Šta nude političke stranke Olivera Bojić Dragan Đilas: „Saobraćajne gužve u Beogradu biće smanjene proširenjem ulica i izgradnjom mostova i metroa” privredni rast. promovisati izvozne sektore i to. Najviše planova na socijalnom planu. što podrazumeva ukidanje korupcije i zloupotrebe javnih fondova. 50. dok je rast cena poljoprivrednih proizvoda u istom periodu iznosio čak 35. Južne Amerike i zemalja iz regiona”. Radikali se zalažu i za ukidanje PDV-a na najneophodnijim stvarima za bebe i njihovo ekonomsko pravilo glasi: prvo proizvodnja. Osnovni faktor rasta tražnje jeste povećanje fonda zarada koji je u februaru porastao za 11 milijardi dinara. Primarna proizvodnja i proizvodnja hrane je bila i ostala najvažnija šansa za brži prosperitet Srbije. (Istina. Kako je bilo izvesno da će druga Vlada Vojislava Koštunice pasti. pogotovo uzimajući u obzir i razvoj „pratećih“ sektora . jer će sve povlastice morati da se finansiraju iz budžeta. ukidanje školarina na državnim fakultetima i ograničenje visine školarine na privatnim fakultetima. Azije.34 Tema broja BR.25 odsto. navode još tri strateška sektora: sektor malih i srednjih preduzeća. Ostale stranke se ne izjašnjavaju direktno. koja predstavlja jednu od osnovnih poluga privrednog razvoja i rasta. U programu SRS-a naglašena je i potreba stranih direktnih investicija. a 11. Ako se proceni da izbora ne bi trebalo da bude nekoliko narednih godina. smatra Tabaković. Ako ćutanje znači odobravanje. inflacija nije posledica samo visoke javne potrošnje. ističe Tabaković kao jednu od prednosti svog programa.5%. Monetarna politika Karakter fiskalne politike ima reperkusije po monetarnu politiku o kojoj su se stranke do sada malo izjašnjavale. Budući da niko eksplicitno ne kaže kako će država trošiti na administraciju i zaposlene u javnim službama. ali taj iznos od 45 odsto . radno intenzivne i stvoriti uslove da ti sektori postanu međunarodno konkurentni. Recimo. 100 evra državne subvencije za štednju koja bi se iskoristila za kupovinu prvog stana. pre svega. agencija i institucija koji preuzimaju nadležnosti ministarstava. sektor trgovine. Može li NBS u promenjenim političkim okolnostima da nastavi sa takvom politikom? DSS eksplicitno kaže da podržava restriktivnu monetarnu politiku. moguće je da će ti izdaci najviše zavisiti od procene da li će se i posle 2008.8% na međugodišnjem nivou. niske inflacije i smanjenje finansijskog rizika Srbije. to je bio težak zadatak. 415 | 5. Za SRS poljoprivreda je strateški sektor.000 ljudi godišnje. jer plate zaposlenih nisu trošak nego tražnja”. inflacija je počela da se ubrzava. ima SPS koji predviđa opšte besplatno lečenje. Budući da je sasvim moguće da će SPS biti u narednoj vladi ko god je bude vodio. Državu u kojoj će zaposlenost biti tretirana kao osnova stabilnosti privrede. pored poljoprivrede. ali kako se napominje u postojeća preduzeća realnog sektora a ne samo u akcije i investicije u trgovinske lance.2 odsto u odnosu na februar 2007. navela je Tabaković. čini se da najveći broj stranaka nema ništa protiv monetarne politike i SRS Prioritet izvozu Osnovni cilj ekonomske politike SRSa je smanjenje nezaposlenosti uz postizanje održivog privrednog rasta i poboljšanje standarda stanovništva. “SRS će sprovoditi industrijsku politiku koja podrazumeva državnu intervenciju u korist strateških sektora koji se smatraju najznačajnijim za nacionalni privredni razvoj i rešenje problema nezaposlenosti”. Narodna banka Srbije je od kraja 2007. ove ciljeve SPS bi trebalo uzeti ozbiljno u predviđanjima privrednih kretanja u periodu 2008-2012. što će morati da ima reperkusije na budžet. Afrike. potrebno je. godine potpuno preusmerila svoje aktivnosti na obuzdavanje inflacije. Istovremeno program predviđa ukidanje obavezne devizne rezerve kod Centralne banke. pomaganje nerazvijenim opštinama da kroz program javnih radova uposle 50. transporta. Za sada sve stranke direktno ili indirektno najavljuju pomoć ugroženim slojevima stanovništva. SRS se zalaže za ukidanje paradržavnih organa. Nasuprot uništavanju domaće proizvodnje uz liberalizaciju uvoza. “Moramo stvoriti ekonomski jaku državu sposobnu da reguliše društvene odnose.) Najvažnije sredstvo kome će NBS u budućnosti pribegavati jesu repo operacije i referentna kamatna stopa koja je nedavno podignuta na 15. S obzirom na visoku javnu potrošnju. moguć je pokušaj nešto restriktivnije politike potrošnje u javnom sektoru. barem na početku mandata. kazala je Jorgovanka Tabaković. Ako to bude procena. obavezne kolektivne ugovore o radu i penzije u iznosu od 70 odsto od prosečne plate. Upravo to govori u prilog strateškog opredeljenja SRS da Srbija mora imati dva izlaza. plate i pravo na rad. godine bila realno veća za 12. već i visokog političkog rizika o kome će biti više reči kasnije. rekla je Tabaković. Istočne Evrope. godine opet ubrzo ići na izbore.2 milijardi dinara. Da bi se to postiglo njihov program podrazumeva mere za održavanje makroekonomske stabilnosti. Recimo.proizvodnja raznovrsne ambalaže. ali i bankarskog sistema. da treba podsticati priliv kapitala i iz Rusije. U martu je na mesečnom nivou iznosila 1. plate pa porez. tražnja stanovništva je u februaru 2008. To će predstavljati veliki pritisak na javnu potrošnju.

ali verovatno i to da bi guverner Jelašić mogao da ostane na svom radnom mestu uprkos tome što neprekidno u javnosti kritikuje fiskalnu politiku.93 35. DSS nudi podršku novoosnovanim malim i srednjim politike kursa. MAJ 2008 | BR. ukazuje na to da će u narednoj vladi biti neizvesna sudbina čuvenog NIP-a koji je svojevremeno.60 Izvor: Za Srbiju Republički zavod za statistiku. Mlađan Dinkić: “Dva velika evropska proizvođača automobila podići će fabrike automobila u Kragujevcu. Razvoju banku koja bi se bavila ulaganjem u privredu. Srbija. Neke stranke predviđaju i kapitalna ulaganja.9 odsto.46 2006.30 7.30 7. posle Makedonije.75 2008.000 kredita za startup preduzeća (uz godišnju kamatu od 1 odsto). DS-G17 Plus najavljuju završetak koridora 10 i izgradnju puteva Beograd-Užice. Iako je kojim će svakako morati da se pozaba.50 9. godini opala u odnosu na 2006. dok DSS. Odsustvo vizije kapitalnih ulaganja u periodu 2008-2012. Problem rešenja nezaposlenosti može da se načelno reši na dva načina. pored završetka puta Horgoš-Požega. obezbediti zvoj. još veoma visoka nezaposlenost. međutim. vi svaka naredna vlada jeste smanjenje nezaposlenosti.9 16.21 11. ima najvišu stopu nezaposlenosti među susedima.4 15. DSS takođe predviđa kredite i bespovratna sredstva u vidu višeg agrarnog budžeta za 50 odsto i podsticanje za investitore koji zaposle više od 100 ljudi. To je. Kolona za 2008. godinu i sada iznosi 18. Čini se da upadljivo odsustvo naznaka o tome kako će se stranke odnositi prema monetarnoj politici može da potvrdi tezu po kojoj će fiskalna politika ostati ekspanzivna. a ne u usluge.1 15. osniva„SRS će zaposliti nje Fonda za ravnomeran regionalni raradnike. godinu je procena EIU. 415 Tema broja 35 Stopa nezaposlenosti u zemljama u regionu (u %) 2005. Drugi način da se reši problem otvaranja . Srbija Hrvatska Makedonija Mađarska Bugarska 20.| 5.61 2007. Jedan je pomaganjem države privredi.8 18. 18. drugi je Zaposlenost U socijalnom smislu. stopa nezaposlenosti je u 2007. sufinansiranje u iznosu od polovine ulaganja za sve koji u proizvodnju uvedu Vranjancima da.2 35.72 7.01 37. Za sada se može zakljuda Simpo i Fabrika vode Heba neometano čiti da biuta Banka najverovatnije najviše ulagala poljoprivrednu i prehrambenu rade“ industriju.00 7. čini se da se najveći broj stranaka u kampanji ipak odlučio za prvi.ovaj drugi način efikasniji. proizvode tra da je neophodno oformiti državnu najelegantnije cipele. 20. najavljivan upravo kao rešenje za infrastrukturne projekte u Srbiji. Prema podacima Zavoda za statistiku.9 35. najavljuje dalja ulaganja u telekomunikacije. najveći problem otklanjanjem prepreka za biznis. kao evropske standarde za hranu. 17. Koalicija DS-G17 Plus tako Tomislav Nikolić: nudi 3. ali se ona svode uglavnom na završavanje započetog.00 7. a onda će i Elektronska industrija Niš da živne jer će ugrađivati delove u te automobile“ preduzećima (čiji bi osnivački ulog bio svega 100 evra) kroz ukidanje poreza na dobit u prve tri godine i osnivanje garancijskog fonda za žene preduzetnice.00 7. između ostalog. za ostale zemlje Economist Inteligence Unit. SRS smanekad.

Za ostvarenje ovih ciljeva. “Cilj nam je da ukupna opterećenja koja su vezana za plate smanjimo na duži rok i da budu između 35 i 40 odsto. Konkretnije. Napominje se da će javne službe. MAJ 2008 | obavezno usmeriti preko banaka u podsticanje izvoza. Nakon agresivnijeg pristupa uklanjanju prepreka tokom prve dve godine prve vlade Vojislava Koštunice. Smanjivanje osnovice za godišnji porez na dohodak građana uz poreska oslobađanja za štednju i investiranje (hartije od vrednosti. školstva. a to su ujedno i osnovni ciljevi u zemljama Evropske unije. Ako se budu vodili romantičnom predstavom “da ne izgubimo svoj identitet” glasaće za stranke koje se ne zalažu za bolju ekonomsku situaciju u Srbiji”.LSV-SDP) ima za cilj visok rast bruto domaćeg proizvoda i to realno za šest do osam odsto uz visok rast standarda građana i održavanje niske inflacije na nivou između četiri i pet odsto. naveo je Cvetković. Međutim. smatra Bogosavljević. da bi građani znali koja stranka nije ispunila data obećanja. izgradnju auto-puteva. Prema istraživanju Svetske banke „Doing Business”. navodi Bogosavljević. jednostavno ne mogu da ocene koja će to stranka doneti bolji standard Srbiji. Izbor DS Stan za svakog Jedna od ključnih stavki ekonomskog programa koalicije Za evropsku Srbiju je kupovina prvog stana uz pomoć namenske štednje. štednju na računima). napominje Bogosavljević. nemamo stranke koje su bile same na vlasti. i 2007. registrovanja privatne svojine (115 mesto). sama država će investirati u ogromne infrastrukturne projekte iz budžetskih i privatizacionih sredstava”. Veliki broj građana uopšte nije svestan koliko je bitna saradnja sa svetom. glasaće za evropsku opciju. penzija i socijalnih davanja ugroženim slojevima. “Sve stranke obećavaju bolji ekonomski položaj Srbije. zdravstva. zatvaranja posla (103 mesto). zdravstvo i školstvo dobiti veća sredstva za modernije i kvalitetnije bolnice i škole i veće plate za osoblje. građani biraju između dva puta. nekretnine. Takođe. sudstva. direktor marketinške agencije Strategic Marketing smatra da građani uopšte ne čitaju programe političkih stranaka. Ekonomski program DS-a i koalicije Za evropsku Srbiju (DS-17-SPO. više od pet milijardi evra. U ekonomskom programu te koalicije navodi se da će sudstvo i pravni sistem biti jači uz rast njihovih budžeta i političke nezavisnosti. kao strateški odabranu granu stabilnog privrednog razvoja. Konačno. “Uticajni mediji stalno prenose poruke određenih političara koji tvrde da će biti ekonomske saradnje sa EU i ako Srbija ne potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju”. pa samim time ni ekonomske programe. precizirao je Cvetković. država će dodavati po 100 evra za svakog ko namenski štedi za kupovinu stana i biće ukinuti svi porezi kod te štednje. Strani investitori su vrlo zainteresovani za investiranje u Srbiju ukoliko se put ka EU nastavi. novih radnih mesta jeste uklanjanje prepreka za biznis. smanjivanje carine na automobile. kaže Cvetković. istakao je Cvetković. Stranke se prosto utrkuju u tome koja će biti veći liberal kada foto: Branislav Ješić . ali s obzirom na našu koalicionu političku scenu. naglasio je ministar finansija u odlazećoj Vladi Mirko Cvetković. domaći investitori će imati sve uslove za dalje i još veće ulaganje u našu privredu. “Kaznićemo one koji se bave korupcijom. Srđan Bogosavljević. Čini se da su za Srbiju takve vrste prepreka najveći problem za privredni razvoj. pitanje je kome verovati? Osim SPS-a. Poslovanje izgleda ide relativno lako ako uspete da ga započnete. kako pojašnjava Bogosavljević. koje sprovodi jednom godišnje. navodi Tabaković. zaposlenosti. kupovinu prvog stana uz pomoć namenske štednje. “SRS se zalaže za osnivanje dve domaće razvojne banke koje bi se bavile kreditiranjem poljoprivrede i izvozno orjentisanih grana koje su osnovni preduslov stabilnog i održivog razvoja zemlje”. opšti položaj Srbije se pogoršao u 2006. Za građane su najvažniji ekonomski problemi. godine. ali očigledno njega nije tako lako započeti.36 Tema broja BR. godini. pripremu izvoza i u poljoprivredu. ocenjuje Bogosavljević. ministar je kao najvažnije mere izdvojio strane investicije. pre svega. rast kvaliteta državnih usluga. saobraćaja i bezbednosti građana. smanjivanje poreza na plate na samo 10 odsto. prepreke za biznis su se u Srbiji pooštrile tokom 2007. Na narednim izborima. to znači rast zarada. Pozicije su veoma indikativne i pokazuju gde se nalaze uska grla koja treba razbiti. osnaživanje institucija. “Ako građani budu razmišljali o ekonomskom položaju Srbije i opredele se za pridruživanje EU. ističe Tabaković. kredite za poljoprivrednike i početnike u poslu. moglo bi da utiče na promene u ponašanju sve jednog malobrojnog dela stanovništva koji dobro zarađuje”. Administrativne prepreke za biznis su značajne u oblastima dobijanja dozvola (149 mesto). to nije specifično samo za Srbiju već i za mnoge zemlje u svetu. Naime. Propisaće se kazne od godinu do 10 godina zatvora i isključenje iz politike”. “Dovešćemo ogromne investicije u Srbiju. 415 | 5. emotivnog i racionalnog. za šta Bogosavljević pripisuje odgovornost određenim srpskim medijima. Donećemo anti-korupcijski zakon koji predviđa da svi funkcioneri javno deklarišu svoju imovinu na početku i kraju mandata.

veću zaštitu potrošača.Bez obzira na to. -2 -6 -1 -1 -5 +8 -2 Vojislav Koštunica: „Slomićemo do kraja kičmu mafiji.5 30 hiljada dinara sto. Najradi. smanjenje poreza na potrošačkog buma deficit na tekućem odnosno najmanje korporativnu dobit sa 10 odsto na 8 odračunu narastao je u 2007. Deficit koji nastaje kao posledica trudnice će imati nezaposlene. lopovluku i kriminalu” rijera. 415 Tema broja 37 Lakoća… 2005. Glavni razlog za to automobila na 1 odsto. što predstavlja poreza na plate sa 12 odsto na 10 odsto.u politici uklanjanja prepreka. carinskih ba. liberalizaciju kaPlaćanja poreza 65 64 117 121 -4 pitalnih transakcija sa inostranstvom i Međunarodnog trgovanja 142 51 54 58 -4 fiskalnu decentralizaciju.1 milijarde dolara).1 iznosio 2. ukidanje sokim prilivom doznaka iz inostranstva. 84 84 148 109 110 21 62 2008. nerazvijenim opštinama. DS-G17 plata na ispod 50 odsto. Još je atraktivnija ponuda tog trenda jednim delom se kompenzuje DSS. www. LDP se da je do sada uspevala da deficit suzbija kalniji u poreskoj politici je SRS koji se zalaže za manje uplitanje države u pri. lakše procedura za povraćaj PDV. godini na 16. na doprinose i socijalna davanja sa 63. 68 60 157 73 110 33 60 2007. Primene ugovora 74 76 99 100 -2 Tekući račun.org privrede Srbije jeste stanje razmena sa se dođe do uklanjanja prepreka.visokim prihodima iz privatizacija i viu roku od 5 godina zalaže za spuštanje vredu. smanjenje poreza na protrošačkih kredita koji indukuju potrošačMlađan Dinkić: „Sve fit za poslodavce koji obezbede posao za ki bum. Deficit na spoljnotrgoPlus najavljuju ukidanje poreza na ka. U odsto BDP-a. godine matu na namensku štednju. PDV-a na čak 12 odsto. DSS obećava smanjenje poreza „greenfield” investicijama u 2007. a opterećenja državnog protekcionizma.nema brojki koji bi ukazivali na to koje vinskom računu se tokom 2007. što je rekordan deficit od mesečno“ 2001. godini od 100 odsto plate. Kao rezultat odsto na 58 odsto.doingbusiness. smanjenje i za koliko se smanjuju poreske stope. upola niža carina je ekspanzivna fiskalna politika i rast pona automobile. U programu LDP ostalim tržištima. 86 90 149 110 115 13 64 Promena 20082007. DSS nudi besplatno korišćedokle god može da se finansira. najvažniji Zatvaranja biznisa 100 103 106 103 +3 indikator koji nam dosta govori o stanju Izvor: Studija Svetske banke Cost of Doing Business. Privrenje zemljišta na 49 godina i oslobađanje poreza na dobit na 15 godina.8 milijardi dolara. ali je iz tačaka 3-6 Programa jasno da bi rekord i povećanje od 41 odsto u odnosu spuštanje poreza na promet stanova i ta stranka verovatno bila najradikalnija na prethodnu godinu. MAJ 2008 | BR. reformu javnog sektora (posebno javnog preduzeća). Kao i obično. popeo 8.| 5. čiji se program zajedno uz LDP. pogotovo na Deficit na tekućem računu nije problem jugu Srbije. sastoji najviše od uklanjanja prevatizovana preduzeća (koji je zajedno sa trudnoće u iznosu preka. uvođenje konkurencije u penzioni sistem. velikim prilivom stranih ulaganja u prinaknadu tokom čini se. godine. Poslovanja (opšta ocena) Pokretanja posla Dobijanja dozvola Zapošljavanja radnika Registrovanja svojine Dobijanja kredita Zaštite investitora 95 43 158 43 104 96 58 2006. visok deficit je indika- .

piše da je politika pomoći privredi opravdana ukoliko prethodno postoji proces kroz vlada i privatni sektor mogu da reše problem informacionih eksternalija i otkriju u čemu je domaća privreda bolja od ostalih na svetskom tržištu. To je. marta.NS je to što je realan. jer poljoprivreda povećava izvoz i najvažnija je grana u zapošljavanju i zadržavanju stanovništva na selu. a zamišljena je tako što će kroz agrarni budžet poljoprivrednici uvoditi nove standarde o trošku države. To je logična posledica politike pomoći po kojoj je bitno stvoriti radna mesta. kao i dobro plaćenog srednjeg sloja. U toj koaliciji smatraju da je saobraćajna infrastruktura generator razvoja Srbije i da je za ekonomski rast neophodan nastavak izgradnje autoputa Horgoš .000 novih radnih mesta. Ključna prednost ekonomskog programa koalicije DSS . treba zapaziti da ni kod jedne stranke pomaganje privredi nije proizvod strategije kojom bi se rešile informacione eksternalije. odnosno. na čijem se vrhu. Jedna od glavnih mera je i puna plata za sve žene na trudničkom bolovanju u iznosu od 100 odsto zarade. Kad se ustanovi koje su to privredne grane. Najvažniji je stanje na Beogradskoj berzi koje verovatno predstavlja najbolji indikator kako investitori (veliki i mali) procenjuju ekonomske rizike. Ključna mera Narodnjačke koalicije. Budući da bi mogla da bude antievropska. godine Deni Rodrik.Požega i Koridora 10. a na drugoj strani ima veliki apetit za uvozom roba koje ne može sama da proizvede. respektivno. obrazložio je Cvetković. Između 3. posebno na jug Srbije. prema njihovim planovima. naglašavaju predstavnici tih stranaka. Međutim. što je period kad je Vlada Srbije počela da se drma i konačno pala. najavljuje Cvetković. godine. U tekstu “Industrial Policy for 21st Century” iz 2004.39 odsto. neizbežno u privredama u razvoju koje tek treba da pronađu komparativnu prednost. Pomoć države i informacione eksternalije Ako se bude ispunilo barem nešto od najava političkih stranaka po kojima će se podsticati domaća privreda moguće je da će dalje restrukturisanje preduzeća i dovesti do poboljšanja izvoznog kontigenta Srbije. jer to može da doprinese većoj konkurentnosti privrede na svetskom tržištu. želi da stvori društvo jednakih šansi za sve građane. a ne misliti pri Čedomir Jovanović: „Zalagaćemo se za državu u kojoj će građani biti bogati zato što rade. Koja je komparativna prednost Srbije? Iz kakve je analize to proizašlo? I što je najvažnije: postoji li proces kojim je to uopšte moguće utvrditi? To su pitanja kojima se u izbornoj kampanji (a ni van nje) nije bavila ni jedna politička stranka. u kabinetu Nenada Popovića. Takođe. Ekonomskim programom ta koalicija. kako kažu narodnjaci. ostvarljiv i što daje najveću šansu investitorima. U Konjukturnom barometru Ekonomskog . koordinatora ekonomskog programa DSS-NS.89 odsto. a ne neku drugu privrednu granu. Pomaganje države privredi nije unikatnost Srbije. Recimo. ali i intenzivan razvoj rečnog saobraćaja i infrastrukture na Dunavu. Berzanski indeksi su u padu od kraja 2007. godine) Učešće stranih investitora u trgovanju na Beogradskoj berzi je smanjeno u februaru na 44. Sada imamo sredstava i kreditnih mogućnosti da uđemo u velike investicije”. navode da će svim strateškim investitorima koji budu ulagali u nerazvijena područja biti ustupljena zemlja na besplatno korišćenje na 49 godina i biće oslobođeni poreza na dobit u periodu od 15 godina. Naglašena je i podrška poljoprivredi. onda njih treba razvijati. U ekonomskom programu te koalicije Dunav je definisan kao koridor zapošljavanja čiji je trenutni potencijal iskorišćen sa svega 10 do 15 odsto i gde bi se. U kabinetu Popovića opisuju slikovito program koalicije DSS . marta BELEX15 je pao za 7. 415 | 5. ekonomista sa Harvarda. Za sada postoji dosta indikatora koji ukazuju da je beg već počeo. DSS-NS Olakšice za strane investitore Koalicija Demokratska stranka Srbije i Nove Srbije kao najznačajnije mera predviđene ekonomskim programom izdvaja donošenje poreskih olakšica za strane investitore i domaće preduzetnike. dobijaće redovne i svake godine veće subvencije. Politički rizik Konačno. koji će predstavljati temelj političke i ekonomske stabilnosti u Srbiji. otvara se pitanje da li će Vlada uspeti da uveri strane investitore da izborni rezultati neće biti razlog da za beg kapitala iz zemlje. a ne zato što su tajkuni ili partijski aparatčici“ tom i šta će se na tim radnim mestima proizvoditi. najveći problem sa kojim će se suočiti naredna vlada jeste visoki politički rizik zemlje. nalazi viši standard građana i smanjenje siromaštva. kažu u kabinetu Nenada Popovića. i 14. dok će nova preduzeća biti potpuno oslobođena poreza u prve tri godine poslovanja. čini se. ali i mladima. Domaći privrednici nisu ništa manje zabrinuti od stranih finansijskih ulagača. “Srbija je u prethodnom periodu vraćala dugove iz prethodnog perioda katastrofalnog upravljanja 90-tih godina.38 Tema broja BR. Ekonomski program Narodnjačke koalicije predviđa i osnivanje posebnog garancijskog fonda za žene preduzetnice. Kao jednu od prednosti svog ekonomskog programa u odnosu na programe drugih političkih partija u Srbiji. MAJ 2008 | Program koalicije Za evropsku Srbiju predviđa konačnu izgradnju auto puteva. kao osnovni cilj.NS kao ekonomsku piramidu. za nekoliko narednih godina otvorilo 50. što je najveći pad u jednom danu zabeležen u istoriji Beogradske berze posle 2001. ne postoji ekonomsko obrazloženje zašto pomagati jednu. BELEX15 i BELEXline su pali za 23 odsto i 14 odsto. koji su to proizvodi kojima bi Srbija mogla da se istakne na svetskom tržištu. tor koji ukazuje na konkurentnost jedne privrede: privreda Srbije ima ponudu kvaliteta roba koje nisu atraktivne za strana tržišta. kada je reč o ravnomernom regionalnom razvoju je privlačenje stranih investicija u nerazvijena područja Srbije. (Samo 12. Cilj njihove koalicije je stvaranje snažne države bogatih pojedinaca koji žive od svog rada i inicijative. tvrde u kabinetu Nenada Popovića.

Prvi je odlaganje krize.0 Izvor: Economist Intelligence Unit. Za sada se čini da. godine. buduća Vlada ima dva . nije sasvim isključeno da naredna Vlada iznenadi sve i u ekonomskom pogledu uradi više nego što se od nje očekuje. mogle da obezbede jednokratan značajan priliv stranog kapitala. u 2008. To bi. penzionera. -16. Teškoće sa finansiranjem deficita dovelo bi do još većeg ustezanja banaka da finansiraju domaće privrednike. 2005. foto: Beta Ocena poslovanja u Srbiji u periodu 2004-2008. Čak 36.1 2008. Taj scenario je poznat iz 1990-tih godina.5 4. Deficit na tekućem računu (u % od BDP) Neto direktne strane investicije (u milijardama dolara) -8. to ne samo da se nije desilo. deficit na tekućem računu moći će jedno vreme da se finansira iz deviznih rezervi.5 2006.8 odsto preduzeća veruje da sledi rast cena. poljoprivrednika i svih onih koji su obespravljeni. 415 Tema broja 39 Ivica Dačić: “Borićemo se za prava radnika. pod pretpostavkom najgoreg scenarija (to je scenario u kome Vlada ne bude bila sposobna da suzbije politički rizik).7 odsto da sledi povećanje cena inputa. godinu predstavljaju procenu EIU. očekuje se prodaja NIS-a i još nekih javnih preduzeća. -12.5 2. Pored toga. Ako zbog visokog rizika strane investicije ne premaše nivo iz 2007.6 odsto preduzeća smatra da će u naredna tri meseca porasti opšti nivo rizika u poslovanju. godine. čime bi se problem finansiranja deficita odložio do sredine 2009. što bi dovelo do opadanja privredne aktivnosti gde bi bila neophodna još veća potrošnja i inflacija da bi stanovništvo steklo privid kako im standard ne opada.0 1. Podaci za 2008. kao i 1997. 31. godine zabeležen je najgori prosečan pokazatelj privredne klime od avgusta 2004. godine (od kako Anketa postoji u tom obliku). Poznat je i njegov kraj. a za koje se niko ne bori” izlaza iz teške situacije. a čak 72. Ako bi se on osetno smanjio to bi značajno uticalo na deficit na tekućem računu koji više ne bi imao odakle da se finansira. Nešto slično se desilo u prve dve godine prve Vlade Vojislava Koštunice kojoj su svi predviđali da će poništiti sva dostignuća privrednih reformi iz perioda 2001-2003. godine. -14.0 2. jer će nestabilna politika situacija i politički rizik značajno uticati na nivo direktnih ulaganja. Ipak. instituta iz marta 2008. već je ta Vlada – upravo da bi pokazala kako je sposobna da se bavi onim za šta su je mnogi optuživali da je nesposobna – nastavila sa istim kursom privrednih reformi. Moguće je otuda da će najgori ekonomski scenario pod narednom vladom biti – kontinuitet.3 2007. MAJ 2008 | BR. Na drugoj stani.| 5. Sve su to ozbiljni problemi za narednu vladu.

Ratel može odmah da interve- niše.73 1.956 / 400 0. dok je u 2006. Ako se utvrdi da u nekom sektoru postoji monopolista.70 83.60 370 83. ali je zato prihod kablovskih distributera pao sa 22 miliona na 20 miliona evra.690 73. 2.31 414. Ono Vrednost tržišta Ukupna vrednost telekomunikacionog tržišta Srbije u prošloj godini premašila je 10 milijardi evra. sa 62 miliona na 166 miliona evra.643.300 33. Na osnovu troškovnih modela i tarifnog režima Ratel će sprovoditi i rebalans cena na telekomunikacijskom tržištu.5 103.036 5.60 426 62.734 4. Broj pretplatnika Penetracija (u %) Stepen digitalizacije (u %) Prihod od telefonskih usluga (u mil. što je najvažnije jeste da po ustanovljenju tarifnog režima i kontrole njegove primene za operatore koji imaju monopol.642 112. 415 | 5.6 210.510.700 88. 6. Početak primene troškovnog modela ne dopada se ni Telekomu ni SBB-u”. ako postoji neslaganje sa tarifnim režimom. EUR) 5.449 257.40 Tržište i novac BR.550 38. Prihod od fiksne telefonije pao je sa 426 miliona evra na 414 miliona.1 165. godini imalo vrednost od šest milijardi evra. potrebno je prepoznati ga i pratiti njegov rad. ali su investicije u toj oblasti značajno porasle. MAJ 2008 | Telekomunikacije Uskoro kontrola tržišta Ratel je najavio da će od juna meseca početi da primenjuje troškovni model na tržištu telekomunikacija u Srbiji. EUR) Investicije (u mil.60 938.452. podrazumevaju između ostalog.9 izvor: Ratel Mobilne mreže 2005.563.854.01 93. “Da bi se tržište razvijalo neohodno je da postoji konkurencija.379 839. rekao je Jovan Radunović.804.251 / 581.689.445 2006. Fiksna telefonska mreža 2005.9 2007. 8.763.5 2007.400 36.50 705.719. Prihod od internet usluga porastao je sa 26 miliona na 59 miliona evra. prikupljanje informacija o alokaciji troškova.193 6.0 Izvor: Ratel foto: Arhiva . kalkulacijama cena koštanja i prodajnih cena pojedinih proizvoda i usluga. predsednik Upravnog odbora Republičke agencije za telekomunikacije Ana Krajnc K ontrola tarifne politike i uvođenje troškovnog modela zasnovanog na istorijskim troškovima koje će Ratel početi da primenjuje od juna ove godine.527. EUR) Investicije (u mil. 2. EUR) 2. Broj pretplatnika Penetracija (u %) Broj postpejd pretplatnika Broj pripejd pretplatnika Broj pretplatnika 3G mreže Prihodi (u mil.9 2006.30 88. a operatori su dužni po Zakonu da naprave izmenu.

687 10.73 21.6 75..968 9. U Ratelu kažu da je najveći problem loša tehnička opremljenost operatora i time nemogućnost pokrivanja veće teritorije.78 Izvor: Ratel Telekomunikaciona korpa (prosečni iznosi računa) 2006. gde su rezultati tržišne utakmice vidljivi pogotovo od ulaska trećeg operatera.664 87.32 488.500 0. 685.109 7.600 1.20 58 22.0 / 2007.567. jer iako postoji 72 operatora sa dozvolom. MAJ 2008 | BR. .471..89 350 563. 928.506 16. 199.3 2006.900 7.914 / 40.) 708. godine. Ethernet LAN.92 159 59.680 10.210 / 121. 1.276 257.268. EUR) 758. Ometanje tog Zakona sa izmenama u drugim zakonima koje nisu u skladu sa njim.40 300 404.) UMTS (3G) Broj pretplatnika Penetracija (u %) 9. a skoro potpuni monopol ima SBB. 26.88 351. ADSL Kablovski modem Bežični pristup Ostalo (direktan pristup.379 2.049 13.500 7.530 23.379 583.126 54.611 26.059 257.731 36. Ethernet LAN. Iz Ratela kažu da je sve spremno za ulazak drugog operatora na tržište fiksne telefonije. Gornji Milanovac: U planu fabrika u Rusiji 46 Mlekarska industrija: EU odobrila izvoz mleka 72 Sajam Građevinarstva: Potraga za srpskim partnerima 74 Poslovne vesti 76 Zoom: Slučajno ili ne 77 Udruženje banaka Srbije: Rastu krediti Internet 2005. EUR) Zastupljenost koaksijalne mreže u KDS-u (u %) Zastupljenost hibridne (HFC) mreže u KDS-u (u %) 530.309. Broj pretplatnika Penetracija Broj KDS operatora Prihod od KDS usluge (u mil. 415 Tržište i novac 41 Kablovski sistemi 2005.705.04 34.4 / / 2006.598 21.92 1.210 2007..968 10.276 Izvor: Ratel Širokopojasni internet servisi 2005.530 23.3 Izvor: Ratel Broj pretplatnika.059 2. Fiksni telefon Mobilni telefon (pripejd) ADSL Televizija (RTS pretplata) KDS Prosečna neto zarada 907. Konkurencija je ostvarena. Telekom ima apsolutni monopol iako se najavljuje ulazak drugog operatora. samo u domenu mobilne telefonije.32 72 20. direktan pristup. 882.| 5. Dialup ADSL Kablovski modem Bežični pristup Mobilni pristup Ostalo (ISDN.00 2007. 1.63 1. prema načinu pristupa Internetu 2005.126 54. rekao je Radunović.049 / 13.012 10. Zakon o telekomunikacijama određuje pravila našeg funkcionisanja. a kad će se to dogoditi odlučuje Ministarstvo za telekomunikakcije.00 / 21. ti ciljevi još nisu ostvareni i za dve i po godine rada Ratel nije uspeo da reguliše tržište telekomunikacija.6 Izvor: Ratel Takođe u ovoj rubrici 42 Prose. .200 13. 774. “Troškovni model regulisaće tržište telekomunikacija. 541.397 199. kao i da bi pitanje nepravilnosti. Kragujevac: „Ruke” za ceo svet 43 Hyundai: Centar vredan 15 miliona evra 44 Metalac. .28 150 26.12 66 19..54 2006.956 1.00 Izvor: Ratel Ratel je počeo sa radom decembra 2005. poput predloga izmene Zakona o lokalnoj samoupravi može značajno da poremeti naš rad”. “Od nadležnih institucija nismo imali potrebnu podršku. Broj pretplatnika Penetracija (u %) Broj Internet provajdera Prihod od Interneta (u mil. rekao je Jovan Radunović. teritorija je podeljena između par igrača. godine koji je predvideo početak procesa liberalizacije i ukidanja monopola u telekomunikacionom sektoru u Srbiji.6 2007.914 2006. Tržište kablovskih operatera je još komplikovanije.956 1. Kad je u pitanju fiksna telefonija.3 10.005. pa i cene u tom sektoru”. kao što je poznato. Međutim.664 87.731 36.598 21.7 80. Do potrebe za formiranjem Republičke agencije za telekomuinikacije došlo je usvajanjem Zakona o telekomunikacijama 2003.62 2007. koje svakako postoje trebalo regulisati u okviru Zakona o telekomunikacijama i Zakona o radiodifuziji.226 9.

idućeg meseca će izabrati lidere mikro biznisa. MAJ 2008 | Prose. deo je svetske korporacije Wacker Neuson. mašiDobra saradnja sa srpskim firmama Ako se za agregat ili motor. Quality Austria je nacionalno sertifikaciono telo koje je članica je Međunarodne asocijacije sertifikacionih tela. Proizvodnja bagera i dampera organizovana je u Nemačkoj. snabdevati sve firme koncerna u Evropi. Montenegro u Bečićima i budvanskom hotelu Blue star. Najatraktivnija Rumunija je najatraktivnije odredište za investicije u jugoistočnoj Evropi. posle fuzije ove dve ugledne firme u oktobru prošle godine. TRENDOVI HACCP Standardi za bezbednosti hrane i upravljanja higijenom HACCP biće uvedeni prvi put u hotelima kompanije Montenegro stars u Crnoj Gori. sa sto odsto austrijskim kapitalom. Lideri Žiri sastavljen od predstavnika Procredit banke. u iznajmljenim halama kompanije Tehnika Tankosić. drugi varenje. nje osnovnom bojom.. o Bugarskoj 40 odsto. Ta kompanija je saopštila da je 52 odsto potencijalnih investitora koji su anketirani u sklopu istraživanja. a pre svega u Šumadiji stvori mreža manjih i srednjih firmi koje bi radile određene poslove za Prose. koja od prošle godine radi u Kragujevcu. najavio je regionalni menadžer te banke Gojko Vučinić. maja.. a Srbija će postati centar proizvodnje za Wacker Neuson Milutin Đević irma Prose. kao i malog i srednjeg biznisa u Srbiji. odnosno pogonski deo. treći korak je obrada na CNC. Velsu. a kontrolori austrijskog sertifikacionog tela Quality Austria izvršili su predsertifikaciju. Engleskoj. Nemačkoj. Wacker se bavi proizvodnjom alata i manjih mašina za građevinarstvo. Poljskoj i Bugarskoj. na Filipinima. Firma trenutno radi u iznajmljenim halama i kancelarijama. I upravo se ta duša proizvodi u Kragujevcu. navelo da je Rumunija atraktivna destinacija za ulaganja. U ovoj firmi takođe planiraju F da u skorije vreme udvostruče broj nama i poslednji je peskarenje i farbazaposlenih.000 radnika garantuje siguran i ubrzan razvoj”. a dobavljači su iz cele istočne Evrope. ali i da komponente za prvu ugradnju izvozi i firmama. koje su u sastavu koncerna u Aziji i Americi. numeričkim. bagera. kada dostigne projektovane kapacitete. kao i sa nekoliko manjih fabrika iz Šumadije. dok se o Turskoj pozitivno izjasnilo 50 odsto anketiranih. sa proizvodnjom počela je u decembru. Inače. Naš plan je da se u centralnoj Srbiji. 415 | 5. kao komponentaši. kompjuterski upravljanim. . a u Kragujevcu trenutno radi tridesetak radnika. Jedan od kratkoročnih planova ove firme je da osnovi proizvodnju „ruke” bagera u 15 različitih veličina. fabrike u Mađarskoj. Inače. One fabrike koje uđu u poslovnu saradnju sa nama dobijaju šansu da se razvijaju uporedo sa našom firmom. Prema rečima direktora Augusta Ornetcedera cilj austrijske kompanije sa sedištem u Kragujevcu je da postane ekskluzivni snabdevač koncerna Wacker Neuson u Evropi. ali i realne zadatke. a priznanje ća biti uručena 27. ključnim delovima za građevinske mašine. zaključuje August Ornetceder. Prvi je sečenje lima plazmom ili laserom. novinara i stručnjaka za preduzetništvo. To što je Prose deo velikog svetskog sistema koji zapošljava oko 3. ima filijale u Americi. Ova korporacija. a o Grčkoj 31 odsto. krenuli već u januaru ove godine. Dugoročan plan je da Prose proizvodi sve ključne pozicije bagera i dampera. finansijske pokazatelje. Firma Prose osnovana je u julu prošle godine u Kragujevcu. u Kragujevcu se trenutno proizvode komponente od čelika u celosti. Namera koncerna je da se u firmama u okruženju i Poljskoj sve više smanjuje proizvodnja i da se ona u što većoj meri prebaci u Kragujevac. prenela je agencija Rompres. „Za kompaniju čiji smo mi deo trenutno rade. Sprovođenje sistema kompanija je počela pre godinu dana. koje se bavi finalizacijom bagera i dampera. U kragujevačkoj fabrici planira se proizvodnja u četiri koraka. Inače. Velsu i Austriji. može reći da predstavlja srce. „Imamo izuzetno dobre poslovne odnose sa firmama Mag i ASB iz okoline Trstenika. dok se montaža odvija u drugim fabrikama koncerna. pokazalo je istraživanje revizorske kuće Ernst&Young o prilikama za ulaganje u regionu. Za priznanje mogu konkurisati firme sa jednim zaposlenim do 250 zaposlenih. a kompanija Neuson ima produkciju građevinskih mašina. Kompanija ima oko tri hiljade zaposlenih. kompanijom Metal Industry iz Kragujevca. Kragujevac „Ruke” za ceo svet Fabrika u Kragujevcu će. Snabdevanje cele korporacije Poslovodstvo i radnici Prosea postavili su sebi veoma ambiciozne. Prose sarađuje i sa srpskim firmama. dampera i ostalog i to u 15 različitih veličina i snage. a žiri će ocenjivati proizvodne. U planu je da se iznajmljene prostorije i proizvodna hala kupe od Tehnike Tankosić ili da se u industrijskoj zoni u Lapovu kupi zemljište i izgradi potpuno nova fabrika. Kada Prose dostigne projektovane kapacitete Srbija će postati centar proizvodnje za Wacker Neuson”. kaže Ornetceder. onda se za strelu ili „ruku” slobodno može konstatovati da je duša bagera. da bi prvi delovi put fabrike u Austriji. izvozne.42 Tržište i novac BR. Najbolje ocenjeni dobiće priznanje Pro biz lider. Rumuniji.

za sad Hyundai nema takve planove ovde. Ovde postoji veliki potencijal. Lista milijardera u odnosu na prošlu godinu brojnija je za 50 bogataša. servisiranja i nabavke svih rezervnih delova. Tajlandski izumitelj objašnjava da se na suncu može ispeći pile od 1. Za izgradnju centra odlučili smo se pre dve godine. dok se Srbija ne stabilizuje kao zemlja teško da će neko praviti planove koji bi podrazumevali olakšice za vlasnike starih automobila. porastao 3. Iako je jasno da Srbija ima problem sa starim automobilima. Na drugom mestu s 24. Međutim. udubljena ogledalca koja reflektuju jutarnje sunčeve zrake na pileće meso.3 milijarde dolara. a da svakog jutra ispeče u proseku 50 pilića koje prodaje za pet dolara po komadu. Srbija ima veliki problem sa starim vozilima i zagađenjem.5 milijardi dolara nalazi se Aleksej Mordašov. dosad je uložio ukupno 30 miliona evra. godini za 54 odsto.| 5. kad smo kupili zemljište.6 milijardi dolara. Hyundai je u Srbiji povećao prodaju u 2007. a uskoro ćemo krenuti u izgradnju poslovnog centra u Novom Sadu. pogotovo u auto biznisu. Investiranje u Srbiju u poslednje vreme nije baš popularno. kaže Slavc Habič. Zašto se Hyundai odlučio za otvaranje takvog centra baš ovde? S. . Da li je realno u skorije vreme očekivati da bi se automobilske industrije mogle da daju svoju podršku tom problemu? S. Habič: Hyundai je i do sad ulagao dosta u Srbiju. Stari automobili predstavljaju veliki problem u Beogradu i za bezbednost i za ekologiju.8 puta. Otkad sam došao ovde u poslednje dve godine dosta toga se promenilo. Milijarderi Prema rejtingu sto najbogatijih ruskih biznismena časopisa Forbs. godine. koji je na tržištu Srbije prisutan od 2002. Sad je vreme za taj region. a staro vozilo je otkupljivano i reciklirano. 415 Tržište i novac 43 Hyundai Centar vredan 15 miliona evra Hyundai Auto Beograd u maju otvara novi poslovno prodajni i servisni centar na Novom Beogradu površine blizu 13. Oleg Deripaska je najbogatiji Rus s imovinom od 28. Habič: Hyundai je takav program imao u Rusiji i pokazao se kao dobar. Izum Sile Sutharata koristi mala. a samo poslednja investicija vredi 15 miliona evra.000 kvadrata Ana Krajnc H yundai. Solarna energija Solarna energija je našla neočekivanu primenu u Tajlandu gde je jedan pronalazač smislio kako da iskoristi sunčeve zrake za pečenje piletine na uličnom roštilju. U Rusiji su vlasnici «Lade» dobijali određene povoljnosti pri kupovini novog. a bivši lider Roman Abramovič je na trećoj poziciji s bogatstvom od 24. MAJ 2008 | BR.6 kilograma za svega 10 minuta. Srbija je sad spremna na ulaganja. koji će se nalaziti na zemljištu duplo većem nego u Beogradu. Samo sređivanje dokumentacije trajalo je više od pola godine. U toj kompaniji očekuju da će se izgradnja centra isplatiti za nekih sedam do osam godina. taj proces u Srbiji dugo traje. Kpital sto najbogatijih Rusa je u poređenju s rejtingom iz 2004. a to se odnosi na celu jugoistočnu Evropu. jer je doprineo povećanju prodaje u toj zemlji. “Novi Hyundai centar prvi je u Evropi opremljen u skladu sa najsavremenijim Hyundai-jevim standardima koji na jednom mestu pruža mogućnost kupovine. generalni direktor kompanije Hyundai za Srbiju. dodatne opreme i artikala”. Za izgradnju centra trebalo nam je oko 11 meseci. Banke takođe nalaze sve povoljnije puteve za same kupce iako su svi procesi još uvek spori.

objašnjava generalni direktor Metalac holdinga. Mada ova fabrika trenutno nije na tehnološkom nivou koji odlikuje Metalac. Špekuliše se podatkom da je rast bruto društvenog proizvoda sedam odsto. očekuje se da se zaokruži investicioni ciklus u proizvodnji „solid surfejs” sudopera i ploča. Osim stalnih napora da osvoji što veći deo tržišta u Metalac holdingu poslednjih godina veliku pažnju poklanjaju smanjenju otpada i njegovoj reciklaži. Gornji Milanovac U planu fabrika u Rusiji Proizvodna društva Gornjomilanovačke kompanije Metalac holding u prva tri meseca ove godine premašila su plan za 103. prema rečima Petrašina Jakovljevića. Menadžment Metalca saglasan je da će ova poslovna godina biti znatno teža od prethodne.44 Tržište i novac BR. Reč je o fabrici sa tradicijom od četiri decenije koja trenutno zapošljava 1. te analiziraju mogućnosti za otvaranje fabrike posuđa u Rusiji. To je direktna posledica ekonomske neizvesnosti. Drugim rečima stiče se utisak da država pokušava preko leđa ionako preopterećene privrede da održi nekakav socijalni mir.400 radnika. 415 | 5. međutim problem je na domaćem tržištu gde se sve manje ljudi odlučuje za kupovinu robe kao što su. što se direktno odražava na prodaju. „Svi mediji su objavili vest da je cena električne energije povećana za sedam odsto. što je za nas predstavlja veliki poslovni izazov. a trgovačka za 106 odsto. tvrdi Jakovljević. Petrašin Jakovljević u prvi plan ističe cenu repromaterijala koja je porasla za 20 odsto. MAJ 2008 | Metalac. Uprkos složenoj političkoj situaciji i zahlađenju diplomatskih odnosa sa zemljama koje su priznale nezavisnost Kosova. kuhinje. a što za jednu ovakvu kompaniju predstavlja izuzetno značajnu rashodnu stavku. U prošloj godini ostvaren je ukupan rast od 15 odsto i povećanje izvoza od 18 odsto. Kao ilustraciju u ovoj gornjomilanovačkoj firmi navode preradu takozvanog grund emajla čiji je rastur prilikom automatskog nanošenja smanjen sa 35 odsto. završi druga faza proizvodnih pogona za izradu bojlera. a to je u fizičkim veličinama manje nego u prethodnoj godini. ali malo ko je spreman da se bavi time koliko je to realno. ali sve to je već iza nas i u ovom trenutku mi smo svim svojim kapacitetima okrenuti poslovanju u ovoj godini u kojoj bi vrednost planirane proizvodnje trebala da bude 84. mnogo veći problem za Metalac predstavlja ekonomska situacija u zemlji. Metalac jeste zabeležio rast od 105 odsto. a možda čak i premaši planiranih 84 miliona evra prihoda i osam miliona evra profita Aleksandar Arsenijević ako ističe generalni direktor Petrašin Jakovljević tokom ove godine. ali i sveukupnoj zaštiti životne sredine. naročito struje. recimo. Mada najveći deo izvoznika nerealni kurs dinara navodi kao najveći problem sa kojim se suočavaju. Konačna odluka o tome da li ćemo ili ne ući u ovu investiciju biće doneta posle detaljnih analiza pravnih i finansijskih aspekata vrednosti. bojleri i slično. kaže Jakovljević. ali i zbog svakodnevnog rasta cena repromaterijala i energenata. Na osnovu januarskog obračuna mi smo izračunali da je cena električne energije porasla za 17 odsto. „U Metalcu se ozbiljno razmišlja o kupovini fabrike za proizvodnju posuđa u Rusiji. Posle značajnog rasta cena prehrambenih proizvoda uočljiv je strah kod ljudi. s obzirom na izuzetno slože- K nu društveno – ekonomsku i političku situaciju. za nas je od izuzetnog značaja činjenica da je ona tolike godine prisutna na tržištu od 180 miliona stanovnika. ali i nerealno visoke cene energenata. . proši vozni park. ali on je pre svega posledica izvoznih aranžmana”. „Sa inostranim partnerima imamo dobre odnose. Ako se u obzir uzme rast cena onda je realni rast brutodruštvenog proizvoda svega negde oko četiri odsto”.500 kilograma ponovo melje bez ikakvog zastoja u proizvodnji. Tehnologija prikupljanja ove vrste emajla omogućila je da se mesečno 4. ali su svi prećutali činjenicu da je struja za industriju porasla u rasponu između 15 i 20 odsto. a dobit iznad šest miliona evra”. godini kompanija ostvari. tako da još ne osećamo posledice političkih dešavanja. što prema oceni menadžmenta predstavlja realan preduslov da u 2008.

nekoliko svetskih kompanija. kaže direktor Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede Miroslav Marinković. nijedna mlekara nema sertifikat Evropske unije za izvoz. u Srbiji se godišnje proizvede oko 1. pa Srbija više nije mogla da izvozi mleko kroz njihovu teritoriju na tržište Rusije. među kojima je i švajcarska kompanija “Nestle”. prema podacima Privredne komore Srbije. Međutim. kako na celokupnu mlečnu industriju zemlje.6 milijardi litara mleka. Nakon ukidanja zabrane EU na provoz mleka i mlečnih proizvoda iz Srbije. Ministarstvo poljoprivrede je ranije procenilo da je zbog problema sa tranzitom Srbija izgubila 12 miliona dolara. jer će dodatno stimulisati poljoprivrednu proizvodnju zbog otvaranja novih tržišta za plasman domaćih proizvoda. Crne Gore i Makedonije prošle godine je izvezeno mleka i mlečnih proizvoda u vrednosti od 80 miliona dolara. MAJ 2008 | Mlekarska industrija EU odobrila provoz mleka Proizvođači mleka i mlečnih proizvoda sa više od šest odsto mleka. povećava se šansa da velike multinacionalne kompanije premeste svoju proizvodnju u Srbiju. tako i na razvoj domaće poljoprivrede. godine. Inače. Velike mogućnosti se. odnosno 42 odsto. Problem tranzita mlečnih proizvoda kroz EU pojavio se u januaru 2007. . Naime. a stočarska proizvodnja u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje Srbije iznosila je 1. u Srbiji dvadeset mlekara poseduje dozvole za izvoz mleka i mlečnih proizvoda na tržište drugih zemalja. Ovo odobrenje dobijeno od Stalnog komiteta za lanac ishrane i zdravlje životinja Komisije EU će uskoro biti objavljeno i u Službenom glasniku EU. prema Marinkovićevim rečima. a Uprava za veterinu je kandidovala pet mlekara za dobijanje tog sertifikata. Na tržišta BiH. kada su Bugarska i Rumunija postale članice Unije. koja u proizvodnji koristi mleko.7 milijardi dolara.46 Tržište i novac BR. Ova odluka je međutim ohrabrujuća jer će dugoročno imati pozitivne efekte. 415 | 5. preko zemalja EU. ali poručuju da ne treba očekivati ni povećanje otkupnih cena mleka za stočare. dobili su priliku da izvoze svoju robu i u zemlje Evropske unije Bojana Stamenković rbija je dobila dozvolu za provoz mleka i mlečnih proizvoda kroz zemlje EU na druga tržišta. Inače. osim mlekarima pružaju i konditorskoj industriji. Stručnjaci smatraju da će izvoz mleka dovesti do smanjenja postojećih zaliha. On objašnjava da je ova odluka potvrda da je Srbija ‘’ozbiljna zemlja koja je na najbolji način regulisala proizvodnju i promet mleka i da ima sistem koji može da garantuje kvalitet”. od čega se industrijski preradi oko 50 odsto. zainteresovali su se za investiranje u nove prerađivačke kapacitete. Procenjuje se da bi investicije S mogle dostići više desetina miliona evra.

biznis korisnici će ih više koristiti i to će pomoći razvoju našeg biznisa. T he competition between three mobile operators has made the quality of services closer to that in developed countries. budu takve da im omogućimo da njihov biznis bolje funkcioniše. nego i biznis korisnicima. domen fiksne telefonije ne bi toliko bio bitan. u kojoj nema monopola. dok fiksna telefonija i širokopojasni pristup zaostaju i za zemljama regiona Growth First. Učesnici / Participants 48 Milenko Cvetinović 49 Milan Janković 50 Saša Leković 52 Nenad Saković 54 Tiodor Jovović 56 Roland Hainder 56 Jochen Novotny 58 Arnaud Le Ruen 59 Borko Jovanović 60 Miloš Đurković 62 Zoran Janković 64 Miodrag Veljković 64 Milan Kovačević Diskusija / Discusion 66 Problemi procedura u Srbiji 66 Procedural Problems in Serbia K onkurencija tri mobilna operatora. Dragan Kovačević. Snežana Krivokapić. Miloš Milosavljević Foto / Photo: Dragan Milošević . said at the opening of the roundtable that «the goal of everyone is to put the services to work for both residential and business users in a way that will help everyone run their business more smoothly. As wireless communications proliferate. As such. zaostaje i za mnogim okolnim zemljama. oblast fiksne telefonije u kojoj i dalje dominira Telekom. help our business grow and equipment producers too». Vojislav Stevanović Prevod / Translation: Mirjana Dimić. specijalni savetnik generalnog direktora Telekom Srbije rekao je na otvaranju okruglog stola da je “svima cilj da usluge koje pružamo. they will be used to an even greater extent. približila je kvalitet usluge mobilne telefonije u Srbiji onom koji se nudi u mnogo razvijenijim zemljama. Sa druge strane. a pomoći će i proizvođačima opreme”. za poslovne korisnike. Razvoj te oblasti. Okrugli sto “Značaj telekomunikacija u razvoju biznisa” Round Table: “The Role of Telecommunications in Business Growth” Razvoj važniji od procedura U Srbiji trenutno jedino usluge mobilne telefonije mogu da se mere sa razvijenim zemljama. Dragan Kovačević. as fixed-line telephony and broadband connections even lag far behind countries in the region. The roundtable concluded that slow law enforcement and complicated procedures hinder to the largest extent the rapid growth of telecommunications. ograničen je samo menadžerskim idejama unutar kompanija i kupovnom moći srpskih klijenata. special advisor to Telekom Srbija managing director. Less Red Tape Only mobile services in Serbia can match developed countries. biznis korisnici će ih više koristiti i to će pomoći razvoju našeg biznisa Dragan Kovačević: If good. Ako su usluge dobre. kojima je pre svega bio namenjen okrugli sto o značaju telekomunikacija za razvoj biznisa. da od njega ne zavisi kvalitet internet usluga. helping our business grow. The development of the monopoly-free field is only limited by managerial ideas inside companies and the purchasing power of Serbian clients. not so much significance would be attached to fixed-line telephony were it not such an important factor in determining the quality of Internet services.TELEKOMUNIKACIJE TELECOMMUNICATIONS Poseban prilog Special edition Dragan Kovačević: Ako su usluge dobre. ne samo rezidencijalnim. Telekom-dominated fixed-line telephony still lags far behind countries in the region. Pripremili / Edited: Ana Krajnc (urednica). On the other hand. U doba kad bežična komunikacija sve više uzima zamah. the services will be used to an even greater extent.

48

The Role of Telecommunications in Business Growth

MAGAZINE SPECIAL EDITION

|

5. MAY 2008

Suočavanje sa liberalizacijom
ilenko Cvetinović, državni sekretar u Ministarstvu za telekomunikacije: Treba da postoji stalna razmena mišljenja između države i privrednika. Cilj i jednih i drugih je razvoj odgovarajućih oblasti, u ovom slučaju telekomunikacija. Naravno da treba stvoriti normalne uslove za razvoj te oblasti. U okviru svog rada, Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo je

Facing market liberalization
M
ilenko Cvetinović, State Secretary at the Ministry of Telecommunications: There should be a constant exchange of opinion by the government and interested entrepreneurs. Both should aim at developing certain fields, in this case telecommunications, which, most certainly, require normal conditions. The Ministry of Telecommunications and Information Society has set

M

Milenko Cvetinović: Čini mi se da treba reorganizovati Telekom, pošto je u Evropi tendencija da se ide na funkcionalnu separaciju u oblasti telekomunikacija

Milenko Cvetinović: I feel Telekom needs a shake-up. The tendency of telecommunications in Europe is towards a functional spin-off.

definisalo izvestan broj ciljeva koje želi da postigne u razumnom vremenu. U sadašnjim uslovima, kad nam predstoje izbori za nekoliko dana, a Vlada je u ostavci, nezahvalno je baviti se bilo kakvim prognozama. Ali, mislim da to što naši naslednici budu radili može da se razlikuje samo u dinamici od onoga što bi mi rado učinili u narednih godinu dana, i ne verujem da postoje principijelne razlike u onome što treba da se uradi. Što se tiče mobilne telefonije, ta oblast je u Srbiji, bar po penetraciji (više od 100 odsto), potpuno na nivou koji postoji u Evropi. Po asortimanu i kvalitetu usluga ima mesta za „popravke“. U toj oblasti i dalje ima mesta za rast, pre svega, u pogledu pružanja novih usluga, posebno onih koje su vezane za internet i telefonsko plaćanje. Povećanje prihoda je u 2006. godini u odnosu na 2005. godinu bilo značajno, ali ne očekujem da je prošle godine u odnosu na 2006. godinu bilo u tako značajnom procentu. Kad je reč o fiksnoj telefoniji, na nivou smo okruženja. U toj oblasti, takođe, ima mesta za ozbiljnije napretke. Digitalizacija u

a number of goals to be achieved over reasonable time. Under current conditions, with elections only a few days away and a toppled government, any forecast would be mostly inappropriate. Only in terms of dynamics can our ancestors’ plans differ from what we would love to do in the coming year, but I do not expect any substantial differences when it comes to what’s to be done. Mobile telephony in Serbia is at European level, at least in terms of penetration. By assortment and quality though, it is in need of repair. Mobile penetration rate is over 100%, but we all know there is a number of inactive users, as well as a large number of those having more than one phone. The field is yet to be tapped, especially when it comes to new services tied to the Internet and paying phone bills. In relation to 2005, 2006 saw a hefty rise in profits, but I don’t expect the upsurge to follow in 2007. Regarding fixed telephony, the level of growth is the same as in the region. There is still ample room for progress in this field too. Digitization has improved, but it is still unsatisfactory. There’s a number of party lines, small places without phones and a backlog

Jedino u mobilnoj telefoniji postoji stvarna konkurencija
fiksnoj mreži je poboljšana, ali je i dalje nezadovoljavajuća. Veliki je broj dvojničkih priključaka i malih mesta bez telefona. Postoji dosta nerešenih zahteva za novim linijama, što znači da postoji puno prostora za dalje širenje mreže. Istini za volju, ti zahtevi se ne ažuriraju najredovnije, pa je moguće da je realni broj onih koji čekaju linije manji. Što se tiče tehničke strane internet usluga, Srbija dosta zaostaje, posebno po pitanju kapaciteta veza prema svetu. Poseban problem je broj korisnika širokopojasnog servisa. Iako je broj korisnika povećan oko tri puta u odnosu na 2006. godinu, ipak i dalje zaostajemo u odnosu na region. U odnosu na Hrvatsku imamo upola manje korisnika. U oblasti mobilne telefonije postoje tri operatora. Jedan operator posluje u oblasti fiksne telefonije, dok, kad je reč o internetu, postoji formalno više od 160 operatora, ali u praksi postoji samo jedan operator veleprodaje. Čini mi se da korelacija između broja operatora, odnosno postojanja ili nepostojanja konkurencije, ima veze sa sadašnjim stanjem tehnike.

The only real competition is in mobile telephony
of applications for new lines, which means there is a lot of room for expansion. The applications are not updated on a regular basis, but it’s possible that the backlog will be cleared soon. In terms of Internet services, we do lag behind other countries a lot, especially when it comes to broadband users. Although the number of broadband-connected users tripled against 2006, we are still far behind the region. We have three mobile operators and one operating fixed-line service. Officially there are over 160 ISPs, but off the record there is only one wholesale operator. It seems the presence or lack of the competition has to do with the quality of equipment. We need to get to grips with the liberalization of the market, without having to pose a threat to social stability. Some telecoms services are extremely underpriced, and need other revenues to make up for the loss. The cost of local and intercity calls is half lower than in Albania that is obviously quite disproportionate. If we were to lift prices three or four times it would be a problem for citizens.

5. MAJ 2008

|

MAGAZIN SPECIJALNO IZDANJE

Značaj telekomunikacija u razvoju biznisa
Telekom doesn’t have a cost model in place. That’s a big issue, not only for the government, which cannot really tell how much the services cost, but also for businesses. The market could fully open in a day but such conditions would attract speculative capital invested only where prices exceed costs. Its withdrawal would ensue as soon as the conditions change. I feel Telekom needs a shake-up. The tendency of telecommunications in Europe is towards a functional spin-off. Whether some infrastructure should remain state owned is a question in need of serious analyses. On the other hand, I believe international connections should be quickly given the go-ahead, especially when it comes to data transfer and the new technologies for wireless internet access.

49

Treba da se suočimo sa liberalizacijom tržišta bez ugrožavanja socijalne stabilnosti. Neke usluge u telekomunikacijama su izuzetno ispod ekonomske cene, a to znači da se nadoknađuju iz drugih prihoda. Cene telefoniranja u lokalnom i međumesnom saobraćaju su upola niže nego što je to u Albaniji, što očigledno govori o velikoj disproporciji. Međutim, građani bi teško prihvatili rast cene od tri ili četiri puta. Telekom nema implementiran troškovni model. To je veliki problem, ne samo za državu koja bez toga ne može da zna koliko zaista koštaju te usluge, već i za samu kompaniju koji bi, da postoji takav model, mogla pravilno da alocira resurse. Može se za jedan dan potpuno otvoriti tržište, ali u uslovima nebalansiranih cena privukli bi spekulativni kapital koji bi popunio samo ona mesta gde su cene značajno više od troškova, i povukao bi se čim bi se uslovi promenili. Čini mi se da treba reorganizovati Telekom, pošto je u Evropi tendencija da se ide na funkcionalnu separaciju u oblasti telekomunikacija. Treba težiti tome da se usluge po osnovnim karakteristikama međusobno odvoje. Veliko pitanje je i da li određena infrastruktura treba da ostane u državnom vlasništvu. To je pitanje koje zahteva vrlo ozbiljne analize. Sa druge strane, verujem da vrlo brzo treba da se dozvoli međunarodno povezivanje kad je reč o prenosu podataka i uvođenje bežičnih tehnologija za pristup internetu.

VoIP usluge u maju VoIP services in May
ilan Janković, generalni direktor Ratel-a: Naš osnovni zadatak je da stvorimo otvoreno tržište i da na njemu obezbedimo ravnopravno učešće svih učesnika uz zadovoljavajući kvalitet servisa. Stepen digitalizacije u fiksnoj mreži došao je do 95 odsto, tako da je ostao još jedan mali segment da je stoprocentno digitalizujemo. Prošle godine su učinjeni značajni pomaci. Od 1. aprila međunarodni pozivi počinju sa „00“. Prvi put smo doneli plan numeracije Srbije i odluku o visini naknada za korišćenje brojeva iz

M

M

ilan Janković, managing director of Ratel: Our main task is to create an open market and make it possible for everyone to participate equally and ensure an adequate level of services. Digitization rates in the fixed-line network have hit 95%, and there is only a small segment left to fully digitize. Since last year, we have made considerable progress. As of April 1, international calls start with “00“. For the first time we have come up with a numeration plan and rates. In order to boost competitiveness we suggested a distribution plan for FWA systems “34“, “36“, “38“.

Milan Janković: U domenu pružanja internet usluga doći će do potrebe za ukrupnjavanjem, jer svi posluju preko dva, tri operatora

Milan Janković: There will be a need for consolidation in the ISP domain as everyone operates through two, three ISPs

tog plana. U cilju povećanja konkurentnosti predložili smo plan raspodele za sisteme sa fiksnim bežičnim pristupom „34“, „36“, „38“. Tu je u postupku izrade pravilnik o minimalnim uslovima za izdavanje licenci za te operatore. Doneli smo i pravilnik o opštim uslovima interkonekcije. Resornom ministarstvu smo dostavili zahteve operatora koji žele da budu operatori fiksne mreže, i sad je na ministarstvu da sprovede postupak izdavanja licenci. Kad je reč o mobilnoj telefoniji, to je jedina oblast gde postoji stvarna konkurencija. Pojavom drugog i trećeg operatora došlo je do značajnih promena na tržištu, do poboljšanja kvaliteta usluga, sniženja cena i nuđenja novih servisa. Kad se govori o segmentu interneta, Agencija je dozvolila da se bez licenci izdaju dozvole za operatore koji rade u opsegu od 2,4 i pet gigaherca, tako da danas u tom segmentu posluje više od 130 operatora. To je negarantovan kvalitet servisa, ali omogućava da se kvalitetniji opsezi ponude za druge usluge. Očekujem i da će tokom maja biti definisan i pravilnik o pružanju VoIP usluga.

A rulebook is in the works on the minimum conditions needed to obtain a license. Also out is a rulebook on general interconnection conditions. We have submitted to the relevant ministry the requests of operators willing to offer fixed-line services. It’s now up to the ministry to grant the licenses. Regarding mobile telephony, it’s the only field boasting the real competition. The arrival of the second and third operator has brought substantial changes to the market – better quality, price cuts and new services. As regards the Internet, the Telecommunications Agency let 2, 4 and 5 GHz operators be granted a license, and we now have over 130 operators in this segment. This is no guarantee of quality but it does provide a more quality range of other services. I also expect a VoIP rulebook to be defined during May. There are some 160 ISPs but everyone operates through two or three ISPs. They are oblivious to the fact that the market will be in need of consolidation.

50

The Role of Telecommunications in Business Growth
U domenu pružanja internet usluga posluje oko 160 operatora, ali svi posluju preko dva ili tri operatora. I oni sami vide da će na tom tržištu doći do potrebe za ukrupnjavanjem.

MAGAZINE SPECIAL EDITION

|

5. MAY 2008

We have launched a few public tenders to introduce new cable technologies and had a few bids, and now we expect to have appropriate legislation in place to regulate this field too. There’s

Telekom nije kriv za malo korišćenje interneta
Sproveli smo nekoliko javnih poziva za uvođenje novih kablovskih tehnologija, evidentirali smo ponude za pružanje određenih novih usluga, tako da se očekuje i donošenje određene regulative koja će uredititi i tu oblast. Došlo je do značajne promene tehnologije koja se koristi u kablovsko distributivnim sistemima. Većina operatora je zamenila koaksijalne kablove kao medijume prenosa za hibridno optičko-koaksijalne mreže. Ratel je postala punopravni član evropskog Instituta za standardizaciju u oblasti telekomunikacija, tako da ćemo ubuduće moći da budemo efikasniji po tom pitanju. To će doprineti da na domaćem tržištu budu prisutni najveći svetski proizvođači opreme, a takođe će omogućiti i da se određeni delovi za tu opremu proizvedu i u Srbiji. Zajedno sa republičkom Agencijom za radiodifuziju sledi nam uvođenje digitalne televizije u Srbiji. Republika je preuzela obavezu da taj novi sistem uvede do 2015. godine.

Telekom is not to be blamed for low Internet usage rates
been a considerable technological change in the use of CDSs as most operators replaced coaxial cables with HFCs. RATEL became a full-fledged member of the European Telecommunications Standards Institute (ETSI), which will make us more efficient down the line. This will bring to our market the world’s leading equipment producers and parts providers. In cooperation with the Republic Broadcasting Agency, we are to launch DTT in Serbia till 2015.

Telekom želi Telekom wants otvorenu utakmicu cards on the table
S
aša Leković, direktor samostalnog sektora za strategiju i razvoj Telekoma: Najpre bih se osvrnuo na neke podatke koje je izneo gospodin Milenko Cvetinović. Stepen digitalizacije fiksne telekomunikacione mreže u Srbiji iznosi oko 94 odsto. Pri tome ni broj nerešenih slučajeva nije toliko visok. Nema 450.000 takvih slučajeva, već oko 200.000. Trenutni kapacitet linkova za globalni pristup internetu preko Telekoma Srbije nije mali, jer preko tih istih linkova Telekom obezbeđuje pristup internetu i za države iz regiona – Bugarsku, BiH, Makedoniju. Nije sve idealno u Telekomu Srbije, ali treba se zapitati i zbog čega postoje problemi oko dvojnika u urbanim sredinama. Proaša Leković, director of Telekom’s independent strategy and development: I will first go back to some data expressed by Mr. Milenko Cvetinović. The digitization rate in the fixed line network in Serbia stands at around 94%. And the backlog is not that tremendous. There are some 200,000 cases in need of attention, not 450,000. Telekom Srbija’s current access link capacity is not small as the links provide online access to Bulgaria, Bosnia and Herzegovina and Macedonia. Not everything is rosy at Telekom Srbija, but we need to ask ourselves why there are problems with party lines in urban areas. The problem lies in bureaucratic red tape, which hampers

S

Saša Leković: Trenutno ne postoji dovoljno jasan pravni okvir koji omogućava drugog ili trećeg fiksnog operatora

Saša Leković: There is no clear legislation in place to allow a second or third operator

blem je u komplikovanoj državnoj birokratiji koja usporava proces dobijanja dozvola za bilo kakvo izvođenje radova, zbog čega se otežava realizacija bolje i naprednije telekomunikacione infrastrukture. Obično svi upiru prstom na Telekom da nije obezbedio dovoljno dobru infrastrukturu, pa zbog toga u Srbiji postoji mali broj internet pretplatnika. Telekom u sada ima oko 45 odsto neprodatih ADSL priključaka. Jednostavno, ni tržište nije adekvatno odgovorilo našoj ponudi. Sa poboljšanjem životnog standarda sigurno

the licensing process for any type of work, consequently hindering implementation of more advanced telecommunications infrastructure. Everyone is usually pointing an accusing finger at Telekom, blaming it for not having provided infrastructure good enough to get to more internet subscribers. Today, Telekom has around 45% of unsold ADSL connections. The market simply hasn’t responded well to our services. As the standard of living improves, more users will sign up. From that perspective, the government

52

The Role of Telecommunications in Business Growth
će se i povećati broj korisnika. Sa tog stanovišta, lopta je na strani države. Država bi mogla da subvencionira korišćenje interneta, donirajući određeni iznos operatorima za ADSL priključak. Država, takođe, ništa nije uradila ni na uvođenju e-government servisa, koji bi trebalo da skrate komplikovane državne procedure i omoguće bilo kom poslovnom subjektu brzi razvoj.

magazine special edition

|

5. may 2008

now needs to keep its eye on the ball. It could subsidize the usage of the Internet by donating a portion of funds to operators for ADSL connections. Furthermore, the government has done nothing to launch an egovernment service, which is due to simplify complicated procedures and allow entrepreneurs to grow more rapidly.

U praksi su danas biznis korisnici, u neku ruku, i žrtva težnje da se ravnomerno razviju komunikacije u svim regionima i među svim korisnicima
Neophodno je doneti i formalni pravni okvir za liberalizaciju. Uglavnom se govori da Telekom stopira liberalizaciju. Telekom želi liberalizaciju i želi otvorenu utakmicu, kao što je to na tržištu mobilne telefonije. Pokazalo se da smo tu utakmicu dobili, jer smo dominantan operator u mobilnoj telefoniji. Ali, trenutno ne postoji dovoljno jasan pravni okvir koji omogućava drugog ili trećeg fiksnog operatora. Problem liberalizacije fiksne telefonije ne može da se reši međunarodnim povezivanjem „data” servisa. Takođe, država mora da uradi rebalans tarifa i definiše minimalnu vrednost telekomunikacionog tržišta u oblasti fiksne telefonije. Bez takvog koraka sigurno će najviše izgubiti država, kroz poreze, prihode i deo međunarodnog saobraćaja.

In practice, business users today fall victim to their pursuit to equally develop communications in all regions and among all users

Liberalization requires that a formal legal framework be passed. All eyes are now on Telekom and its blocking liberalization. Telekom wants the market to be liberalized and to put its cards on the table. Having secured a top spot on the mobile telephony market, we have won the game. But at the moment, the fact there’s no clear legislation in place allows no second or third fixed-line operator. Once you get to liberalize fixed-line telephony, there is nothing you can solve by connecting data services internationally. Moreover, the government has to rebalance tariffs and define the minimum value of the telecommunications market in the field of fixed-line telephony. Without such a step the country will be hit hardest through taxes, profits and a portion of international traffic.

Dolazak biznis operatora
N
enad Saković, direktor, Siemens Enterprise Communications: Pitanje je šta je to što kod nas nude telekomunikacije i jesu li kod nas biznis korisnici uskraćeni za neke servise koji bi mogli da pomognu njihovoj konkurentnosti. Biznis korisnika ne interesuju mnogo podaci o stepenu digitalizacije ili stopi penetracije na tržištu, bez obzira na to koliko su ti podaci impozantni i dobri

Arrival of business operators
N
enad Saković, CEO of Siemens Enterprise Communications: The question is what is that telecommunications offer and are business users deprived of services that are likely to boost their competitiveness. Business users aren’t much interested in digitization or penetration rates regardless of how relevant or good the data is. What prevails is the classic division into fixed-

Nenad Saković: Više cene koje plaćaju biznis korisnici se odražavaju na manju konkurentnost tih kompanija u odnosu na njihovu konkurenciju iz drugih zemalja

Nenad Saković: Higher prices business users pay have a bearing on their competitiveness in relation to that in other countries

u smislu razvoja telekomunikacionih mreža kod nas. Ono što dominira kod nas je klasična podela na fiksnu i mobilnu telefoniji i internet. Lično preferiram da tržište telekomunikacija posmatram i kroz podelu na rezidencijalne i biznis korisnike. Ako ne može puno i brzo da se uradi na razvoju univerzalnog servisa i dostupnosti tog servisa u nerazvijenim područjima, što jeste obaveza

line and mobile telephony on the one hand, and the Internet on the other. I personally prefer dividing the telecoms market into residential and business users. If little can be done to create a unique service and make it available in underdeveloped areas, business users should be allowed to pick an operator. Higher prices they pay have a bearing on their competitiveness in re-

Više cene koje plaćaju biznis korisnici se odražavaju na manju konkurentnost tih kompanija u odnosu na njihovu konkurenciju iz drugih zemalja. samo biznis korisnicima. Svako dalje proširenje se čeka između osam i deset meseci. direktor sektora za bezbednost IT sektora i kontinuitet poslovanja. Molio bih Telekom Srbije.54 The Role of Telecommunications in Business Growth korisnicima treba omogućiti da mogu da odaberu operatora. Pri dodeljivanju novih licenci za operatore. na primer. kao jedinog za sada provajdera fiksne telefonije i jedinog vlasnika pouzdane i dobro raširene infrastrukture za fiksnu telekomunikaciju koja je neophodna za interno funkcionisanje računarske komunikacije da ipak više pažnje posveti biznis korisnicima i da počne da se razvija i u tom smeru. država bi mogla da razmisli i o fleksibilnijem modelu. but what does it mean for business users? I certainly wouldn’t want to hinder the growth of telecommunications for residential users. značaj razvoja telekomunikacija za rezidencijalne korisnike. Međutim. The government could mull a more flexible model when granting new licenses. On the other hand. with certain subventions. what ISPs offer and their readiness to improve it is not so satisfactory. U praksi su danas biznis korisnici. U tom smislu. Last year we wrapped up a business continuity project. MAY 2008 the government could. I’d like Telekom Srbija. i žrtva težnje da se ravnomerno razviju komunikacije u svim regionima i među svim korisnicima. the only fixed-line provider at the moment in possession of reliable infrastructure. ers such as Cisco or Siemens with whom we have an excellent cooperation. What ISPs offer and their readiness to improve it is not so satisfactory users. Sporedni efekti bi bili da se u tom segmentu omogući konkurencija koja će obezbediti siguran razvoj tržišta. poput Cisco-a ili Simens-a. Today we have hardware suppli- T Tiodor Jovović: Dosta se priča o penetraciji. naravno. ali šta od toga imaju biznis korisnici? Tiodor Jovović: There’s been lot of talk lately on penetration. and make way for operators dealing with business users only. Meridian Bank: There’s been lot of talk lately on penetration. dobiti link od jednog gigabita između Beograda i Novog Sada je nemoguće. u neku ruku. to pay more attention to business users and start working around it. Više pažnje biznis korisnicima iodor Jovović. help improve business communications. . o opštem razvoju. Ten megabits is the best solution so far we have managed to come up with. business users today fall victim to their pursuit to equally develop communications in all regions and among all Ponuda usluga provajdera i njihova želja da je poboljšaju nije na zavidnom nivou vencijama. To get a 1 Gb link between Belgrade and Novi Sad is currently impossible. In light of this. da se omogući ulazak i onih operatora koji bi se bavili. but what does it mean for business users? strane postoje dobavljači hardvera. Danas postoji situacija da sa jedne More Attention to Business Users T iodor Jovović. određenim sub- MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. Further expansion takes between eight and ten months. growth in general. Meridian banka: Dosta se priča o penetraciji. pomogne razvoj biznis komunikacija. growth in general. ponuda usluga provajdera i njihova želja da je poboljšaju nije na zavidnom nivou. Najbolja opcija do koje smo uspeli da dođemo je bila 10 megabita. we have a problem every time we get in touch with service providers. ali šta od toga imaju biznis korisnici? Ne želim da sputavam. Slažem se da bi država mogla da. o opštem razvoju. In practice. a sa druge strane imamo provajdere servisa sa kojima konstantno imamo problema Prošle godine smo uspešno realizovali „business continuity” projekat. sa kojima savršeno sarađujemo. director of IT security and BCP.

We need to talk about the ba- . generalni direktor. Typical services required by business buyers and operators are number translati- Jochen Nowotny: Mogućnost da imate dva identiteta na jednom telefonu je nešto što se definitivno traži. where integration also matters. Bela lista poziva za White List for the zauzete Busy ochen Nowotny. a već 30 godina bavimo se fiksnim i mobilnim komunikacijama. The possibility of having two identities on one phone is what customers are definitely on the lookout for. Imamo dve mreže koje su nezavisne jedna od druge. finansijski direktor. such as our blackberry phone that may help a business perform better. At the moment. VIP mobile: Our group has invested around 420mn EUR so far. I would like to point out there are “smaller” services R R Roland Hainder: Postoje “manje” usluge. Kapsch was established back in 1882. pa se nude konkretne usluge koje se mogu podeliti sa obe strane mreže.mobilnu konverziju. and having separate configurations on two phones and updating them all the time is a waste of time. We have two independent networks. financial director. poput naše ponude “blackberry” telefona. zahtevaju poslovni kupci i operatori su prenos brojeva. our primary focus is the market game. but also the reminder of the government administration. već i ostatak državne administracije. multi SIM phones and intranets. a imati zasebne konfiguracije na dva telefona i stalno ažuriranje podataka na njima je gubitak vremena. rather than the administration. For 30 years. MAY 2008 Regionalni razvoj je važan oland Hainder. mi smo pre svega usmereni na tržišnu utakmicu. multi SIM telefoni i privatne mreže. i što nam daje osnovu za uspeh u srednjem roku. poput naše ponude “blackberry” telefona. nudimo konverziju između starih mreža. Jochen Nowotny: The possibility of having two identities on one phone is what customers are definitely on the lookout for. Kad je reč o konkurenciji. Regional Growth is Important oland Hainder. offering specific services available in both networks. Takođe. Kompanija Kapsch datira iz 1882. a manje na odnos sa administracijom. This should not only involve the Ministry of Telecommunications and Ratel. When it comes to the competition. što pokazuje zavidno poverenje. we offer fixed-mobile convergence. Tipične usluge koje J J ochen Nowotny. koje mogu da donesu uspeh kompaniji na tržištu. neophodan je regionalni razvoj telekomunikacija. which shows we have gained a lot of trust and gives us basis for success in the mid run. gde je takođe integracija bitna. godine. Kapsch: Mi smo nezavisni sistem integrator za provajdere i za prenosioce usluga i naša uloga je pronalaženje rešenja za naše poslovne kupce. Trenutno nudimo fiksno . These are the most common requirements for operators throughout Europe.56 The Role of Telecommunications in Business Growth MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. The regional development of telecommunications is also necessary. koje mogu da donesu uspeh kompaniji na tržištu Roland Hainder: There are “smaller” services such as our blackberry phone that may help a business perform better. pri čemu u tom poslu ne treba da učestvuju samo Ministarstvo za telekomunikacije i Ratel. Kapsch: We are an independent system integrator in the provider and carrier operator market segment. Hteo bih da skrenem pažnju na činjenicu da postoje “manje” usluge. Mogućnost da imate dva identiteta on. Enterprises usually have two phones. Poslovni korisnici obično imaju dva telefona. we have been dealing with fixed and mobile communications. VIP mobile: Naša grupa je investirala dosad oko 420 miliona evra. To su najčešći zahtevi za operatore širom Evrope. Takođe. Mislim da država može mnogo da doprinese razvoju informacionih tehnologija. I believe the government can contribute a lot to the development of information technologies. Also on offer is convergence between old networks.

This calls for a chan- Arnaud Le Ruen: Interno povezivanje je dosta skupo. Alternativne mreže Alternative povezivanja Networks A rnaud Le Ruen. . Tipičnu uslugu koja se traži na tržištu. How can that be Biznis želi međusobno da se poveže. as there’s no competition in fixed-line telephony promenu regulativa.Lucent: Moto naše kompanije je da premostimo digitalni jaz koji postoji između zemalja u razvoju i onih koje su razvijene. a koju mi sprovodimo u saradnji sa Microsoftom. može da ima takozvanu belu listu. Želim da postaknem vladu i zakonodavce da se na to usmere. i ovde može da se uspostavi konkurencija kroz takav način povezivanja.Lucent: Our moto is to bridge the digital gap between developing and developed countries. to je prilično skupo. rukovodilac za Srbiju. Što se tiče fiksne telefonije. Za otvaranje tržišta u Srbiji. MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. Director for Serbia. kad tražimo način kako bismo se ge in regulations and setting prices for key users. electric power or roads. adding markedly to economic growth changed? You have an alternative to access networks. jer će to doprineti ekonomskim tokovima. Bežična tehnologija treba da prati fiksnu. such as. we are looking for a way to connect internally. the competition is here already. jer će to doprineti ekonomskim tokovima povezali interno. while others are handled by their assistant. Jedna osoba koja provodi dosta vremena na poslovnim sastancima. dok se svi ostali pozivi upućuju pomoćniku te osobe. and the direction it is moving in. we started Digital Divide to help governments educate and train students and people willing to gain knowledge related to the Internet. jer ne postoji konkurencija u fiksnoj telefoniji Arnaud Le Ruen: Connecting internally is pretty costly. adding markedly to economic growth. Diskusija treba da se vodi o tome kako liberalizovati tržište. Ako nudite usluge operateru treba da nudite usluge tako da ne uvodite stalno nove tehnologije.58 The Role of Telecommunications in Business Growth na jednom telefonu je nešto što se definitivno traži. Potrebno je da pričamo o suštinskoj infrastrukturi i u kojem pravcu se ona kreće. Wireless technology should follow fixed technology which broadband access is actually built on. In terms of fixed telephony. MAY 2008 sic infrastructure. kao i određivanje cena za ključne korisnike. say. Na primer. jer širokopojasni pristup jeste u stvari na fiksnoj telefoniji. sa stanovišta potrebe naše kompanije. I will explain a typical service we provide in cooperation with Microsoft. Na koji način se to može promeniti? Imate jednu alternativnu mrežu za pristupnu mrežu. Digital Divide. Businesses want to connect. Biznis želi međusobno da se poveže. as businesses want to connect. If you offer services to an operator you should make sure you don’t always introduce new technologies. For instance. Crnu Goru i BiH. što zahteva A rnaud Le Ruen. With respect to mobile communications in Serbia and opening the market in the country. kao što su recimo struja ili putevi. Alcatel . koja pomaže vladama da rade na obrazovanju i obuci studenata i ljudi koji se obrazuju da steknu određeno znanje u vezi sa internetom. Discussions should be about how the market can be liberalized. razvili smo kompaniju. Montenegro and Bosnia and Herzegovina. što se tiče mobilne komunikacije. Naš cilj je da pomognemo vladama da to i postignu. The goal is to help governments achieve that. konkurencija je već tu. and with the kind of network you can have a competition. A person who spends a lot of time at business meetings can have a so-called white list. Alcatel . I want to stimulate the government to focus on that. pa bi samo pozivi sa te liste bili prosleđeni. objasniću na kratkom primeru. forwarding only white-listed calls. which is pretty costly.

Najpametnija odluka koju može da donese jedna vlada je omogućavanje on line poslovanja. Algotech: Aside from savings. which are hard to obtain. Izgradnja pristupne mreže je skupa. The problem is availability and the time you need to connect. small operators invest little in infrastructure. A WB report shows prices are two times higher in countries with low internet penetration rates. Such an environment benefits every entrepreneur. to je okruženje koje pogoduje preduzetnicima. as seen on the Serbian telecoms market hing of the kind. a lot of countries including Serbia have done not- Prema izveštaju Svetske banke u zemljama gde je ovako slaba penetracija interneta i cene su dvostruko više. One zemlje koje ulažu u IKT rapidno napreduju u odnosu na A A leksandar Bakoč. Such an environment benefits every entrepreneur zemlje koje ih nemaju. direktor. Estonija je uradila kompletan reinženjering svih servisa za svoje građane. nove načine dostupnosti i kvalitetan servis usluga. as seen on the Serbian telecoms market. The smartest decision a government can make is launch online services. CEO. Connecting two sites can take up to a year. heavily relying on ICT. The key today is to cooperate with everyone. Na primer. jer postoji način da se povežete i kao mali korisnik i kao kompanija. Nasuprot have come up with some sort of e-goverment strategy. however. Liberalizing fixed telephony. Countries putting money in ICT have progressed rapidly as opposed to those that don’t.5. Because the market hasn’t been liberalized. mnogo je zemalja. što se može potvrditi na srpskom telekomunikacionom tržištu Estonije. Aleksandar Bakoč: The smartest decision a government can make is launch online services. Many governments Aleksandar Bakoč: Najpametnija odluka koju može da donese jedna vlada je da omogući online poslovanje. Algotech: Informaciono komunikacione tehnologije omogućavaju. jer je to okruženje koje pogoduje preduzetnicima. Ima ponude. Danas je ključ u saradnji svih sa svima. ali postoji problem u vezi sa dostupnošću i vremenom koje je potrebno da izdvojite za povezivanje.000 EUR and another 3. To facilitate communication between our offices in Belgrade and Niš. Telelink: Da li Srbija zaostaje ili prati kretanja u regionu kad je u pitanju ponuda usluga za biznis korisnike? Ono što primećujemo je da ponuda ne zaostaje. Prema izveštaju Svetske banke u zemljama gde je ovako slaba penetracija interneta i cene su dvostruko više. za šta je potrebno obezbediti infrastrukturu. is not the key. preko nacionalnog operatera smo Availability a Problem B orko Jovanović: Do services provided for business users in Serbia lag behind the region or keep up with global trends? They do not lag behind as there is a way to connect either as an individual or a company. which requires infrastructure in place. we initially need some 10. One of the main reasons are building permits. A WB report shows prices are two times higher in countries with low internet penetration rates.000 EUR a month for maintenance. What enterprises are interested in it does not of- B . Mnoge vlade imaju neku vrstu e-goverment strategije. problem je u dostupnosti orko Jovanović. nama kao maloj firmi da bismo povezali naše kancelarije u Beogradu i Nišu potrebno je desetak hiljada evra i posle toga još tri hiljade evra za mesečno održavanje mreže između te dve lokacije. making it possible for its citizens to vote online. što se može potvrditi na srpskom telekomunikacionom tržištu. for instance. poput Srbije koje nisu ni približno uradile na tom polju. koristeći mogućnost IKT i na neki način omogućila glasanje svojih građana putem interneta. and the cost of an access network is substantial. Estonia did a complete reengineering of its residential services. Unlike Estonia. MAJ 2008 | MAGAZIN SPECIJALNO IZDANJE Značaj telekomunikacija u razvoju biznisa 59 On-line poslovanje Internet Services leksandar Bakoč. U Bugarskoj na destinaciji između Sofije i Plovdiva. pored uštede. Povezivanje dve lokacije može da traje i do godinu dana. generalni direktor. which in Bulgaria comes down to 500 EUR and 700 EUR a month if you are to connect on the Sofia – Plovdiv line. ICTs provide new ways of availability and quality services.

jer dok ne postoji način da se optička mreža raširi. The infrastructure of Telekom or that of others is not what enterprises are attracted to. managing director. što u e. along with a clearly defined action plan needed for every step on the way. sa jasno definisanim akcionim planom. Recimo. Asocijacija ključnih Association of Top ljudi u IT biznisu IT Decision-makers iloš Đurković. teško da će doći do liberalizacije. In this respect. softver i telekomunikaciona oprema. Prva od stvari koja je potrebna jeste infrastruktura. MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. Say. sa jasno definisanim akcionim planom i koracima u njegovoj realizaciji Miloš Đurković: It is of utmost importance to first create an ICT development strategy. Potrebni su konkretni koraci kako bi mogla da se napravi brzo i efikasno infrastruktura na kojoj će sistem integratori ponuditi servise koji će na kraju biti jedini benefit za biznis korisnike. software and telecommunications equipment they are much more interested in. dok održavanje košta 700 evra mesečno. ono što je interesantno je paket usluga hardvera. Two years ago IBM began operations with a local firm because of advanced and complex services we are able to provide. IBM: Jako je bitno da se prvo napravi strategija razvoja informaciono-komunikacionih tehnologija. mali operatori ulažu malo u infrastrukturu. a few giga links to countries outside Serbia. To connect in order to share data is what everyone needs. so every operator is able to put money in their own. Borko Jovanović: Jedan od glavnih uzroka što operatori nisu napravili svoju mrežu je taj što ne mogu brzo i efikasno da dobiju dozvole za izgradnju Borko Jovanović: Building permits which are hard to obtain is why operators don’t have their own network Ono što treba svima je da se povežu zbog razmene podataka. IBM: It is of utmost importance to first create an ICT development strategy. Zbog toga što tržište nije liberalizovano. Potom ćemo moći da pričamo da li imamo potrebne servise i tehnologije.govermentu. making it possible for system integrators to provide services that enterprises will be able to benefit from. we need very strong and reliable links and good rates. par giga linkova ka inostranstvu. ključ nije u liberalizaciji fiksne teklefonije. jer ako radimo razvoj softvera potrebni su izuzetno jaki linkovi. Hardware. MAY 2008 fer. we can offer . odnosno koracima u realizaciji i preciziranim vremenom kad to treba da M M iloš Đurković. IBM je pre dve godine krenuo da posluje na tržištu sa lokalnom kom- nologies needed. Only afterwards can we talk about the services and tech- Miloš Đurković: Bitno je da se prvo napravi strategija razvoja informacionokomunikacionih tehnologija. Jedan od glavnih uzroka što operateri nisu napravili svoju mrežu je taj što ne mogu brzo i efikasno da dobiju dozvole za izgradnju.60 The Role of Telecommunications in Business Growth se povezali za 500 evra. The first thing we need is infrastructure. We need to take action to quickly and efficiently build an infrastructure. be it e-government or companies-related. along with a clearly defined action plan needed for every step on the way se realizuje. što u kompanijama. da svaki operator uloži sam u svoju mrežu. If we are to develop software. Međutim. Fiksna telefonija nije zanimljiva biznis korisnicima. povoljni po ceni i pouzdani. We will hardly have liberalization in place until we find a way to expand optical networks. Infrastruktura Telekoma ili bilo kog drugog operatora nisu interesantne biznis korisnicima. generalni direktor.

top IT firms and Jedna asocijacija ključnih ljudi u IT biznisu doprinela bi bržem definisanju zajedničke strategije Kao jedan od zaključaka ovog okruglog stola. An association of top IT decisionmakers would help define a joint stategy more rapidly users in the country because it is telecommunications structure what ICT infrastructure essentially builds on. predstavnici ključnih IT kompanija u zemlji i predstavnici ključnih korisnika. MAY 2008 support to the country. Microsoft: Ono što nam je neophodno jeste rad na razvoju infrastrukture i samim tim unapređenje servisa koji će korisnici očekivati. a i poslovnim korisnicima u naprednim rešenjima. jer telekomunikaciona struktura jeste osnova za razvoj IKT infrastrukture. I would like to invite everyone to set up an association and bring together government representatives.62 The Role of Telecommunications in Business Growth panijom zbog naprednih i kompleksnih servisa koje možemo da ponudimo tržištu. both the country and vendors dealing with hardware. te da ih ne bude nekoliko u Srbiji. software development and system integrators too. zajednički akcioni plan i šta želimo da napravimo. it. we will be able to define a joint strategy. Microsoft: What’s necessary is the development of infrastructure that will consequently upgrade services users will expect. telecommunications equipment. Kao predstavnik kompanije Microsoft želim da kažem da naša kompanija radi na unapređenju svih online servisa i u potpunosti podržava inicijativu u domenu telekomunikacija. We should all be involved in Z Zoran Janković: Jedinstveno udruženje bi dovelo do zajedničkog nastupa i zaista dobrog pristupa krajnjim korisnicima Zoran Janković: The association would lead to joint activities and thoughtful approach to ened users ramo da učestvujemo jedinstveno. razvojem softvera i sami sistem integratori koji su zastupljeni na tržištu. operators and business users. action plan and what we want to achieve. The association would lead to joint activities and thoughtful approach to ened users. telekomunikacione opreme. In doing so. I want to say on behalf of Microsoft that our company is working to improve online services and is entirely supportive of initiatives in the telecommunications domain. . već jedna gde će sedeti predstavnici Vlade i predstavnici operatora. MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. Jedinstveno udruženje bi dovelo do zajedničkog nastupa i zaista dobrog pristupa krajnjim korisnicima. manager. pozivam da napravimo jednu asocijaciju. Tada bismo mogli definisati zajedničku strategiju. operators. i država i vendori koji se bave proizvodnjom hardvera. menadžer. Možemo da pružimo podršku i državi i operatorima. U celoj toj priči mo- Modernization of Infrastructure Z oran Janković. Unapređenje infrastrukture oran Janković.

sve se to carini sa deset i više posto i nije upšte zaštitilo domaću proizvodnju. The industry is in bad shape for several reasons. Ako pogledamo Bugarsku ili Hrvatsku. First of all. the attempt has failed. Telekom. and it doesn’t matter if there is anything you can do or not. and what I’d like to say has to do with it. Pre svega nam nedostaje regulativa. Pretpostavljam da bi više ovakvih okruglih stolova na kojima bi se razmenjivale informacije i udruživanje pomoglo da se možda stanje donekle poboljša. Moving production outside Belgrade seems a mission impossible. Saga: I mainly deal with wireless telecommunications. but the entire thing has been delayed and at this moment we still don’t have a rulebook for public discussion. I assume more roundtables of the kind and sharing information might help improve the situation to some extent. Only few suppliers have access to proper information on investments. RATEL je sa svoje strane još davno doneo potrebna dokumenta. What can help us? First of all. Mislim da Ministarstvo telekomunikacija nedovoljno brzo radi na usvajanju regulative. the first level has been realized. Kod nas se u domenu WiMAX tehnologije jako malo radi i situacija je loša. Onda bismo mogli da se pripremimo i da učestvujemo u takvim tenderima. Although the idea was to safeguard domestic production. one of the biggest investors. a mislim da u Srbiji postoje i korisnici WiMAXTomorrow’s Technology M ilan Kovačević. Deputy Executive Manager. MAY 2008 Klaster domaćih dobavljača iodrag Veljković. Pre svega je ovde dodirnut prvi nivo.64 The Role of Telecommunications in Business Growth MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. Jako malo kompanija ima bilo kakve rezultate kada je izvoz u toj oblasti u pitanju. Carinske stope koje su praktično bile skoro jedina pomoć nisu nikom pomogle. Previsoke su. Routers. which is a prerequisite for companies to connect. Ruteri. Sada je slučaj da kvalitetne informacije o investicijama ima jako mali broj dobavljača. I believe there is a demand in Serbia too. Sve to dovodi do toga da kod nas WiMAX mnogo kasni u poređenju sa okruženjem. Above all. WiMAX technology is Serbia is still in its infancy. Logo: Telecommunications growth affects economy in two ways. Domaće proizvođače to po pravilu izbacuje iz igre. pribora i softvera. telekomunikacioni sistemi. Because all of this. Only few companies perform well when it comes to exports in that field. WiMAX is not likely to pick up any real momentum when compared to countries in the region. ali se cela stvar u Vladi dosta otegla i u ovom trenutku nismo još uvek doneli pravilnik koji je bio na javnoj raspravi. and the situation is not rosy. and other providers primarily of mobile telephony services can signi- M Miodrag Veljković: Informisanje o pravcu u kojem će država i dobavljači da investiraju bi pomoglo. did no one any good. ficantly add to improving the local industry that covers the field. To improve it. iako je prvobitna ideja bila da će je zaštititi. pa bi ono što sam mislio da kažem bilo prevashodno vezano za to. pomoćnik izvršnog direktora. a cluster should be set up of local producers and suppliers of equipment and software. Sem Beograda. Telekom kao A Cluster of Local Suppliers M iodrag Veljković. which were practically the only benefit. Ratel did submit documents needed a long time ago. Saga: Prvenstveno se bavim bežičnim telekomunikacijama. we need to have legislation in place. Šta bi nam pomoglo? Pre svega informisanje o tome u kojem će pravcu država i opreratori da investiraju. As a rule. gde još kako tako možete da obezbedite servise. zamenik direktora. because you don’t even get to play. I believe the Ministry of Telecommunications is not working fast enough to pass the regulations needed. tamo je to odavno zaživelo. and sup- M . pa nema veze da li išta možete ili ne možete. telecommunications systems are all subject to a 10% or an even higher tax. skoro da i nemate šansu da igrate. jer trenutno kvalitetne informacije o ulaganjima ima jako mali broj dobavljača Miodrag Veljković: Information on what the country and suppliers will invest in might help as only few suppliers have access to proper information on investments jedan od najvećih investitora i ostali provajderi pre svega u mobilnoj telefoniji mogu bitno da utiču i na stanje u domaćoj industriji koja pokriva tu oblast. deputy director. Then we can prepare and take part in tenders. modemi. modems. a to je stvaranje preduslova za povezivanje kompanija. They are too high. Customs tariffs. bilo kakvo dislociranje neke ozbiljne proizvodnje van Beograda se čini skoro nemogućom misijom. a na poboljšanje situacije može da se utiče stvaranjem jednog klastera domaćih nabavljača i proizvođača opreme. this sends local producers out of the game. like Bulgaria and Croatia. Stanje u toj industriji je jako loše iz različitih razloga. Logo: Razvoj telekomunikacija deluje dvostruko na privredu. U WiMAX tehnologiji je budućnost ilan Kovačević. information on what the country and operators will invest in.

In any case.5 gigahertz required by WiMAX and totally different penetration Milan Kovačević: Srbija je u regulativi po pitanju WiMAX tehnologije dosta iza drugih zemalja iz okruženja i intenzivan rad na tome doprineo bi da brže napredujemo Milan Kovačević: In terms of regulatory frameworks. I must admit we all know old permits pose a problem to the spectrum intended for wireless fixed access. A lot of effort has been put in the technology to root out problems in urban areas. Tržište za WiMAX tehnologiju u Srbiji postoji i u ovom trenutku regulativa predstavlja glavni problem će za nekoliko godina zaživeti kod nas digitalna televizija i da će doći vreme da se razmišlja šta s tim spektrom. dodeljen uslugama fiksne i mobilne. Mislim da conditions. posebno za tržište ovog regiona. pošto je tamo razvojem digitalne televizije prestala potreba da se u tu namenu koristi. u svetu dosta česta pojava. and legislation at the moment is the main problem. Mislim da bi moglo da se dozvoli da to bude i mobilna komunikacija bez većih implikacija. WiMAX se pokazao kao problematičan tamo gde elektromagnetni talasi treba da prodru u zgrade. in which case we will skip what many parts of the world have faced – the problem with the ability of WiMax signals to penetrate buildings. a da WiMAX radi na 3.5 gigaherca. tržište postoji i u ovom trenutku nam regulativa predstavlja glavni problem. MAY 2008 pliers that know how to provide the service.5 GHz.4 gigaherca što je.5 gigaherca i da su uslovi prostiranja drastično različiti. piše “fiksni”. WiMAX appeared to be a problem when it comes to the ability of electromagnetic waves to penetrate buildings. aside from the spectrum range at 3. Moram priznati da svi znamo da imamo problem starih dozvola u spektru koji je namenjen bežičnom fiksnom pristupu. mi tek sad uvodimo digitalnu televiziju i biće potrebno vreme da tehnološki napredujemo i oslobodimo taj spektar. broadband communications. Generalno. mislim da su bežične širokopojasne tehnologije. Using it for wireless communications would be the right solution. instaliraju i naprave potrebnu infrastrukturu i postoje firme koje su zainteresovane da kroz taj vid telekomunikacija prodaju usluge. Serbia has a long way to go catch up with countries in the region and intensify works to speed up growth očekuju da se taj budući bežični pristup ponaša slično kao telefoni. vrlo perspektivne. U tom smislu.66 The Role of Telecommunications in Business Growth željni takvih usluga i firme koje umeju da tu opremu isporuče. the 2. da bi se prevazišli problemi u urbanim sredinama. We have this situation where we all have a cellphone. zanemarujući da telefon radi na 800-900 megaherca. and everyone expects future wireless access to behave the same as phones. Serbia has a long way to go catch up with countries in the region and intensify works to speed up growth. i. it also might be for the purposes of mobile communications. I believe that’s very good. for instance. which is quite common worldwide. In a few years. In terms of regulatory frameworks. na primer u Americi deo spektra koji je svojevremeno bio namenjen analognoj televiziji je. forgetting that a cellphone works at 800-900 megahertz as opposed 3. but regulations at this moment pose the main problem Second. There is a market for WiMAX technology in Serbia.4 GHz spectrum should be available too. In the US. I think that. there’s a market. Pravo rešenje bi bilo da se taj spektar dodeli za bežične komunikacije i na taj način ćemo preskočiti ono što se u mnogim delovima sveta dešava. I believe wireless broadband technologies will be a big deal. Ne vidim da tamo postoji bilo šta što bi moralo da implicira da ti opsezi budu isključivo za fiksni pristup. da se otvori i za bežični pristup i opseg oko 2. Naime. jako je mnogo rada uloženo u samu tehnologiju. Generally. digital television will catch on and over time the spectrum will come under the spotlight.e. in this region in particular. We are to launch digital television and it will take some time to technologically make progress and free the spectrum. U naslovu dokumenata koji se za sad bave regulativom u oblasti bežičnih širokopojasnih komunikacija. . a part of a spectrum intended for analogue television was assigned to fixed and mobile. a to je da ljudi sa WiMAX tehnologijom imaju problema pre svega u prodiranju u zgrade. Drugo. and I’d suggest Ratel and the Ministry take the solution into account. Srbija je u regulativi dosta iza drugih zemalja iz okruženja i intezivan rad na tome doprineo bi bržem napretku. u domenu regulative bi moglo pored opsega od oko 3. Imamo situaciju da svi imamo mobilne telefone i da svi MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. without any implications. I don’t see anything implying that the spectra must be used for fixed access only. dakle širokopojasne komunikacije. Naravno. Mislim da je to jako dobro i predložio bih kako RATEL-u tako i Ministarstvu da razmišlja o tom rešenju. U svakom slučaju. Documents dealing with regulations in the field of wireless broadband communications are headlined “fixed-line”.

godine. U Ministarstvu je odlučeno da se taj pravilnik o minimalnim uslovima za izdavanje licenci pojavi u roku od nedelju. but the Strategy on the Information Society is written on almost three hundred pages. jer oduzeti dozvole za radio stanice koje su izdate za područje Beograda je pravno teško izvodljivo. RATEL: At the Agency. pa onda predloge i planove raspodele.68 The Role of Telecommunications in Business Growth DISKUSIJA DISCUSSION MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. Milenko Cvetanović. when broadcasters will have to stop using analog TV technology. Based on what we saw as one of the participants. Teško da problem može biti rešen bez javnog dogovora vlasti. godine. is that most of them are several hundred pages long with more history than clearly defined goals and measures that need to be taken. Concretely with WiMax technology. but state agencies are not involved in the process enough to recognize that the networks that were granted these licenses should be developing their grids at a certain speed. Ministarstvo je htelo da u okviru izmene zakona o telekomunikacijama. Ratel: Izdavanje dozvola za građevinske radove i za izvođenje mreža prepoznali smo u Agenciji kao veliki problem. The Ministry decided to publish the rulebook on minimum conditions for issuing a license in a week or two. followed by drafting and bringing regulations and rules. jeste taj da sve te strategije imaju par stotina stranica u kojima je više istorije nego eksplicitno definisanih ciljeva i mera koje treba da budu preduzete. Ta stvar je u ingerenciji Ministarstva za infrastrukturu i ko god im pomene da treba da menjaju zakon o planiranju i izgradnji “kosa im se podigne na glavi”. while the deadline is 2015. kad će biti neophodno da se prestane sa emitovanjem analogne televizije. nije verovatno da će se to desiti pre 2012. kao jedan od učesnika u toj aktivnosti video. To se pre svega odnosi na mobilne operatore koji su dužni da ispune uslove iz licence za pokrivanje određene teritorije. Konkretno kad je WiMAX u pitanju. znači da neće doći neki veliki operater koji će efikasno pokriti čitavu teritoriju. dve dana kako bi procedura mogla da krene. followed by proposals and plans for distribution. which means that we cannot attract a big operator that could provide an efficient solution for the entire territory. Serbia has issued permits for three mobile operators and one landline network. The Ministry tried to push through a new procedure in the amended Law on Telecommunications that never saw the light of day to at least have the installation of cables and equipment in existing infrastructure not be subject to the same procedures as the constriction of a completely new cable communication network. Procedural Problems in Serbia Milan Janković. Prema onome što je Ratel. Takav dokument ne bi trebalo da ima više od dvadesetak strana. Poslednji rok je jun 2015. As for wireless technology. Kovačević claims that digital television will enter the market in the next couple of years. pa donošenje svih pravilnika. The problem of Belgrade remains unresolved. we don’t see this happening before 2012. This primarily applies to the mobile telephony operators. but this would require the Government to amend certain documents and regulations. This sort of document should not be more than 20 pages long. na svetskoj radio konferenciji. posle promocije završe u fioci. Ministry of Telecommunications: Getting construction permits for anything is a big problem. Ta procedura je previše duga i smatram da će Zakon pre ulaska Srbije u Evropsku uniju pretrpeti određene promene i definisati da se ti procesi i procedure odvijaju brže. čini mi se da to rešenje nije dobro. Kad su u pitanju bežične tehnologije. so that the procedure can get going. bar obezbedi da ugradnja kablova i opreme u postojeću infrastrukturu ne mora da ide po proceduri koja je ista kao što je za kompletno novo građenje kablovske komunikacije. koji nije stigao da izađe na svetlo dana. who are obliged to meet the conditions in the license contract with respect to providing coverage for a particular territory. we have identified the process of issuing construction permits and licenses for installing networks. Jedan od problema koji se javlja kad su nove tehnologije. This areas is under the jurisdiction of the Ministry for Infrastructure and whoever mentions that they should amend the Law on Urban Planning and Construction. Milenko Cvetanović. MAY 2008 Problemi procedura u Srbiji Milan Janković. ali da svi državni organi nisu dovoljno uključeni niti su prepoznali obavezu operatora da sa određenom dinamikom moraju da grade svoje mreže. U takvim uslovima ne može da se u pravom smislu reči izda nacionalna licenca. poput WiMAX-a u pitanju jeste što su to dinamične tehnologije. In a situation like this you cannot really issue a nationwide license. treba da rešimo problem oko izdavanja licenci za područje van Beograda. ali bi to u Srbiji zahtevalo promenu dokumenata koje treba da donese Vlada. a Strategija o informacionom društvu mislim da ima skoro tri stotine strana. Ministarstvo telekomunikacija: Sigurno je da veliki problem predstavlja dobijanje svih građevinskih dozvola za bilo kakve radove. This whole procedure takes too long and I am confident that the Law will have to be modified so as to speed up this processes and procedures. along with directives how and where it can be applied. last year’s World Radiocommunication Conference defined new standards for implementing WiMax technology. Problem Beograda ostaje nerešen. before Serbia joins the European Union. . they ’fall into a fit’. s obzirom na to da je Srbija izdala licence za tri mobilne mreže i jednu za fiksnu. resolving the problem of issuing permits for 3438 gigaherz area for the territory outside Belgrade would not be a good solution. One of the challenges posed by new dynamic technologies such as WiMax is that Serbian regulations require to first have a plan how the technology is going to be used. Osnovni razlog što većina strategija koje se donesu u ovoj oblasti. održanoj prošle godine definisani su novi parametri za uvođenje WiMAX tehnologije i date su određene smernice gde bi ona mogla da bude primenjena. The main reason why these strategies end up at the bottom of a drawer after they are presented. Milan Kovačević je rekao da za par godina očekuje primenu digitalne televizije. a neki delovi regulative u Srbiji nalažu da je potrebno prvo imati plan namene.

Jasmina Vignjević. Furthermore. Telenor: Kad su u pitanju dozvole. the roundtable concluded U sadašnjem trenutku imamo situaciju da je ponuda pristupnih tačaka za širokopojasni pristup internetu veća od potražnje. but they remain unused. zajednički je stav učesnika Legal frameworks. da se identična dokumentacija zahteva od operatera za izgradnju baznih stanica i za izgradnju nekih komercijalnih objekata iz te oblasti. Telenor: Speaking about permits. ali nedovoljno sinhronizovano. Smatram da je minimalna cena za ADSL od 600 dinara isuviše visoka i da su takođe suviše visoke cene za veleprodajni pristup internetu. I think its a little of both. nemogućnosti da pribave te građevinske dozvole od lokalnih organa. To vodi ka velikoj pravnoj kontradiktornosti između operatera koji su obavezni prema dozvoli o licenci da grade mrežu. The prices are much higher that in the region. because to withdraw the licenses issued to radio stations for the territory of Belgrade City will be hard to carry through. This leads to huge legal contradictions between . It also makes no sense to demand the same kind of documentation from an operator who is building base stations and from those building commercial facilities in the telecoms industry. but on the other hand Telekom has to make profits to compensate for the lack of revenue in fixed telephony. MAJ 2008 | MAGAZIN SPECIJALNO IZDANJE Značaj telekomunikacija u razvoju biznisa 69 U oblasti telekomunikacija u Srbiji veliki problem predstavljaju zakonske regulative. we need all kinds of incentives in order to create something that will attract internet users. takođe.5. they have no kind of authority over the domain of telecoms. Besmisleno je. it often happens that local government agencies arbitrarily decide which documentation is needed for building base station and intrude in the jurisdictions of the national telecommunications agency (RATEL). ali Telekom mora da nadoknađuje ono što ne zarađuje na fiksnoj telefoniji. Jasmina Vignjević. Dragan Kovačević. which means there is room to lower them. ali uglavnom stoje neiskorišćena. Pritom sami ne poseduju nikakve kompetencije iz oblasti telekomunikacija. because there is no unified approach. nama se dešava da organi lokalne samouprave potpuno diskreciono odlučuju koja je dokumentacija potrebna za izgradnju baznih stanica i na taj način ulaze u kompetencije RATEL-a. Kad su sadržaji u pitanju. To znači ili da cene nisu odgovarajuće ili da nema dovoljno sadržaja kojima bi ljudi bili zainteresovani da pristupe. As for content. Telekom Srbije: Kablovska infrastruktura u Srbiji je mnogo manje razvijena nego kod drugih zapadnih zemalja i zbog toga se mobilna telefonija u Srbiji jako brzo razvila. A lowest price for ADSL access of RSD 600 is too much. complicated and long procedures pose a big problem in the telecoms sector in Serbia. This means either than the prices are to high or that there is not enough attractive content the public would be interested to access. potreban je podsticaj sa svih strana. Te cene su značajno više nego što su u susednim zemljama. At this point the number of access points for broadband Internet is higher than demand. Milsim da je i jedno i drugo u pitanju. što znači da postoji prostor za sniženje. komplikovane i dugotrajne procedure. but these efforts are still not well synchronized. jer nema jedinstvenog pristupa. Jedan od tih servisa je e-uprava i na tome se radi. i sa druge strane. One of them are egovernment services that are currently under construction. while wholesale prices for Internet access are way too high as well. Velika sredstva su odvojena Nacionalnim investicionim planom za razvoj ovog sektora. kako bi se stvorili sadržaji koji su od interesa za građane. A lot of assets from the National Investment Plan have been allocated for developing this sector. We can hardly expect to solve the problem without an agreement between the government and the public.

Roland Hainder. Što se tiče dozvola za međunarodno povezivanje. Dragan Kovačević. but others as well. after all. it will make sense only if it does not stop at having just a formal role. Svi mobilni operateri u zemlji svakako imaju mobilne servise za podatke. jer su celokupan proces izdvojili u jedno profesionalno tehnološko telo sastavljeno od ljudi iz privrede. Roland Hainder. i sadašnju infrastrukturu. to će imati smisla samo u slučaju ako ne bude čista formalnost. mislim da su u Austriji napravili dobar model. while we have shareholders who expects certain levels of revenue. Situacija status quo u kojoj je trenutno Ministarstvo je najgora i najveća greška bi bila ostaviti tu situaciju nerešenu. As for the advisory body. the state does not allow Telekom to charge market rates for telephone calls. At present. a zatim dođe do nesklada na nižim i operativnim nivoima. We need to speed up the decision-making process and clarify various issues in order to move on. Moja preporuka je da se iskoristi to već postojeće telo. A WiMax license does not translate to immediate service provision. Dosta inicijativa postoji u poslednjih nekoliko godina. so it is only sensible to expect newcomers to the market to do the same. Ova godina će samim tim predstavljati veliki napredak u odnosima između Telkoma i poslovnih korisnika. Jasmina Vignjević. business community and state agencies. but compensates this by not allowing other operators in the market. We cannot be too optimistic. VIP mobile: Broadband access in any shape is expensive. Saša Leković. while an infrastructure exists. provided not only by Telekom. . As for permits for international connections. Telekom Serbia: The cable infrastructure in Serbia is much less developed than in Western countries. WiMAX licenca ne podrazumeva da bi odmah imali i usluge. because there are no investments in the infrastructure. samo je potrebno da se utvrde čista i jasna pravila. VIP mobile: Širokopojasni pristup u bilo kom obliku je skup. Treba ipak ići ka čistim rešenjima. već zaista glas koji ima uticaja. Saša Leković. because the entire process has been committed to a professional technical agency made of people from the economy. Tad utakmica može da počne.70 The Role of Telecommunications in Business Growth Siguran sam da je širokopojasni pristup. država Telekomu ne dozvoljava da naplaćuje ekonomsku cenu telefonskih razgovora. a mislim da u zemlji postoji infrastruktura. koju je ranije nasledio. međutim moraju da se oslanjaju na infrastrukturu. MAY 2008 operators who are obliged by their national license to build a grind on the one hand. My proposal is to make use of this already existent body. but they have to rely on the infrastructure as well. this has been confirmed several times and Telekom reminds that it wants an open market. Smatram da za privatne korisnike kojima je potreban širokopojasni pristup postoji jasni metod da im se pruži pristup preko izvesnih finansiranja i od Vlade. rather than essentially resolve the problem. Potrebno je požuriti sa donošenjem odluka i razjašnjenjem raznih pitanja kako bi se krenulo dalje. mislim da država mora da se odluči hoće li Telekom da bude zaštićen u nekom monopolskom smislu ili neće. biznisa. već i drugih provajdera. Ne treba biti previše optimističan. We should strive towards clearly defined arrangements. Telekom Serbia: Telekom has had many investments in the last couple of years and has tried to replace the existing infrastructure inherited from earlier times with the most sophisticated and up-to-date equipment. Telekom Srbija: Telekom je dosta investirao u poslednjih nekoliko godina. only with clearly defined and transparent rules. Ne smemo da dozvolimo da opet upadnemo u istu zamku. There have been many initiatives in the last few years. As for the Advisory Body. because there is a lot of money to put in all of these investments. ne samo Telekoma. I think the state must decide whether Telekom is going to have protection to uphold a monopoly or not. The competition can begin one these things are in place. The American Chamber of Commerce has already established a Committee that gathers all companies in this sector. Ovako sa jedne strane. but an effective voice that can influence decisions. Broadband access and WiMax technology is obviously very important for the development the telecoms market. a sa druge strane mu to kompenzuje tako što ne dozvoljava drugima da se otvore. WiMAX tehnologija veoma važan za razvoj telekomunikacionog tržišta. Saša Leković. Jasmina Vignjević. be a big step forward in the relations between Telekom and its business clients. Telenor: Pitanje predloga o osnivanju operativnog tela koje bi sarađivalo sa regulatorom i Ministarstvom treba dobro razmotriti. Telekom Serbia: There are many unresolved issues. while the existing three mobile operators in Serbia have already invested a lot. a mi imamo naše akcionare koji očekuju određene prihode. Telenor: The proposal to establish an operative agency that would cooperate with the national regulatory body and the Telecommunications Ministry should be carefully considered. Saša Leković. and the inability to obtain construction permits from local government agencies on the other. Kad je u pitanju savetodavno telo i njegovo osnivanje. I also think that an international license would rather remove some consequences. All mobile operators in the country have mobile services for data transfer. Telekom Srbije: Postoji dosta neregulisanih pitanja. consequently. I think the Austrians have a great model. We must not allow ourselves to fall into the same trap again – create an agency and then suffer from lack of harmony at lower operational levels. This year will. I believe there is a clearly defined method for private users who need broadband access to receive it through certain kinds of financing or the government. MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. The state is then put in a weaker position. The status quo in the Telecommunications Ministry is bad and the biggest mistake would be to leave things as they are. pokušao da zameni najmodernijom opremom. to je već više puta potvrđeno i Telekom podseća da je za otvorenu tržišnu utakmicu. jer iza svih tih investicija ima mnogo toga što se plaća. which have gone to waste only because there was not sufficient support or links between relevant factors. Što se tiče osnivanja Savetodavnog tela. U okviru Američke privredne komore već je osnovan komitet koji okuplja sve firme iz ovog sektora. which is why mobile telephony has experienced such a boom here. napravimo telo. a propale su samo zato što nije postojala podrška niti povezanost relevantnih instanci. državnih organa.

Ibrahim Bujukbarjak iz turskog Hakan Plastik-a rekao je da njegova kompanija već više godina posluje u Srbiji preko partnera. opisao je Dušan Đerić. govori i činjenica da se zbog nedostatka prostora nije bilo moguće obezbediti mesto za kolektivni nastup izlagača iz Poljske.000 pojedinačnih izlagača. do 19. Radmila Pavlović iz kompanije Odorizzi koja proizvodi prirodni kamen – porfir. Iako poslovanjem i prodajom u Srbiji nije najzadovoljniji. Product Manager kompanije Xella Srbija. ima mnogo lošije karakteristike od prirodnog kamena koji oni nude. to je zbog toga što se u Srbiji. bela tavanica ima skoro upola manju težinu. najviše. što većina prisutnih izlagača još nema predstavništvo i razvijeno poslovanje u Srbiji. Specifično za nacionalne štandove Grčke. koristi granit. Da bi proizveli Saturn. gde sve više preovlađuje želja za novim proizvodom. svi trgovi popločeni porfirom. Porfir – na italijanski način Italijani su takođe tražili partnere. Italije i Turske je to. organizovani su i nacionalni štandovi za zemlje kao što su – Grčka. karakterističan za . na Beogradskom sajmu. MAJ 2008 | Sajam Građevinarstva Potraga za srpskim partnerima Karolina Herbut Koliko je rastuće tržište Srbije interesantno za strane kompanije govore inostrani nacionalni štandovi. Darko Mijatović. Slovenija i Hrvatska. gde su se predstavile kompanije čiji je glavni cilj bio da nađu srpskog poslovnog partnera foto: Beta Italiju i Argentinu. Porfir je idealan za klimatske uslove gde su prisutni kiša. Ytong bela tavanica Reč je o potpuno novom tipu međuspratnih i krovnih konstrukcija. Ulazak na srpsko tržište. objasnio je da je taj proizvod nastao kao odgovor na savremene tokove građevinarstva i arhitekture. iako. standard u EU. kako je rekao. „U odnosu na klasične međuspratne konstrukcije sa “fert” gredicama. Povećanjem dimenzije crepa. Od 15. rekla je da im je srpsko tržište jako privlačno. smanjuje se utrošak u kvadratu. pored više od 1. dodatno komplikuje i administracija. a brzina gradnje se povećava. dok granit mora da se posle nekoliko godina opet „obija“ kako bi se dobila hrapavost. savetnik za primenu proizvoda. morali Ulazak na srpsko tržište nosi sa sobom iste neizvesnosti kao i ulazak na bilo koje drugo tržište a je 34. 415 | 5. a to znači promenu boje crepa i korišćenje prirodnih materijala koji nisu štetne po zdravlje ljudi. prema njenim rečima. te su ovaj sajam videli kao najbolje mesto za pronalaženje lokalnog partnera. aprila. koja proizvodi dvokrilna vrata za kupatila i tuš kabine. sneg i led. koju je na sajmu predstavila kompanija Xella. što je. Bujukbarjak je iz proizvodnog programa kompanije koju predstavlja izdvojio izolaciju kojom se obezbeđuje „bešumna“ kanalizacija. i. međunarodni sajam građevinarstva SEEBBE najveći sajam te vrste ikad organizovan u Beogradu. U Italiji su. rekla je da je toj firmi teško da se probije sa porfirom na srpsko tržište. Potisje Kanjiža – član Tondach grupe je na ovom sajmu predstavila novi crep pod imenom Saturn. Turska. te je mali i utrošak betona po kvadratnom metru.72 Tržište i novac BR. i da ne sme da posmatra samo količinu prodate robe. što je jedan karakteristika predstavljenog proizvoda. Mađarske i Bugarske. Irena Kantartzoglou iz grčke kompanije GS. Izgradnja je jednostavna i brza. kao i da ulazak na srpsko tržište nosi sa sobom iste D neizvesnosti kao i ulazak na bilo koje drugo tržište. promovisali svoje nove proizvode i usluge koje se razlikuju od domaće ponude. kako je rekla. na primer. kao i većina izlagača. Italija. Prednost porfira u odnosu na granit jeste što on ne zahteva dodatno održavanje. on je istakao da je za globalnu kompaniju bitno da bude svugde prisutna. Prema njenim rečima. a toplotna izolacija odlična“. jer je rastuće. jer ostaje uvek hrapav.

Geoweb Kompanija EcoMat je predstavila Geoweb ćelijski sistem struktura za zaštitu od erozije. 73 smo zadovoljiti niz tehničkih preduslova za proizvodnju: da proizvodi nemaju krečnjaka. Može se potpuno prilagoditi prirodi. godine su dodeljene najuspešnijim izla. 415 Tržište i novac usluge predstave i kroz zvanične prezentacije.Beogradski sajam je po broju izlagača i gačima. Future za komarnik „future line“. Brz i jednostavan je za aplikaciju.| 5. ICI za mobilnu mašinu za navarivanje i razbušivanje WS2. Adrian As za tamni plinski infra grejač Nagrade za inovacije Nagrade Beogradskog sajma – „Nova „AA 22“ i Ducon GmbH za mikro-ojavizura“ i „Posebna priznanja“. a upravo o “simprolit”. Da je tema itekako aktuelna govori i to da je kompanija Beodom počela izgradnju prve pasivne. odnosno. JCB iz Velike Britanije. a koristi se i za zaštitu kosina različitih vrsta kanala. Helios za „heliomix sistem“. Fmg Marko Todorović Matox za jednokomponentni lepak za stiropor ploče „matox 205 S“. Slobodan Čulić rekao. višenamenski montažno. Geowebom se produžava vek istih. ne zahteva visokokvalifikovanu radnu snagu da bi se postavio na određenom problematičnom terenu. Kako je project manager EcoMat-a. Ispuna može mu može biti zemlja. decembar (Savez građevinskih inženjera i tehničara Srbije) je ovaj sajam video kao dobru priliku da okupi inženjerski kadar i da ih upozna sa svojim radom i motiviše ih da se uključe u isti. železnica. u Srbiji je čak do 65% terena pod nekom vrstom erozije i to utiče na kvalitet puteva. da su pravljeni u gipsanim kalupima i većim temperaturama da bi se dobila željena boja.odvajač taloga ulja i masti S 800. itd. Prateći program Neke kompanije su se odlučile da svoje poslovanje. energetski efikasne stambene zgrade u Beogradu. SGITS među svojim članovima ima brojne eminentne stručnjake i o tome govori i podatak da neki od njih učestvuju u izradi Predloga Strategije razvoja građevinarstva Srbije za period 2008. SGITS 14. – 2015. Peri oplate za oplatu „maximo“ sa jednostranim ankerovanjem. . MJN za poliesterski prelivni bazen „prestige“. pa čak i beton. za kombinovanu građevinsku mašinu “JCB mini CX 4X4” i Duco iz Belgije. bilo koja vrsta kombinacije materijala. kao i Tehnix beo za separator . Saturn nije bojen crep. Od domaćih izlagača “Novu kvalitetu organizovanja pokazao da je vizuru” su dobili beogradski Simpro za najbitniji sajam u regionu. već je korišćena tehnika “engobiranja”. godine. vodotoka.tome je govorio i posećenost sajma. šljunak. proizvodni program i demontažni sistem gradnje i šabački Polimyt B za ugradnu kadu ojačanu eko-poliuretanom. MAJ 2008 | BR.toplotno-hidro-zvučnu izolaciju. i ove čan beton „ducon“. za prirodnu prozorsku ventilaciju “duco”. SGITS je sa Privrednom komorom Srbije i Inženjerskom komorom organizovao predavanje o Projektovanju i građenju „pametnih zgrada“ i pasivnih (energetski štedljivih) objekata. „Nova vizuru“ od inostranih izlagača osvojili su bugarska firma Izomaks za “hidrotop 3 u 1“ . Deset „posebnih priznanja“ su dobili: Potisje Kanjiža za crep „saturn“.

Vetrom. izvršnim direktorima. Predsednik Upravnog odbora ove banke u Srbiji Goran Pitić je najavio i da će banka u ovoj godini izvršiti “ozbiljnu dokapitalizaciju”. 42 sobe i pet apartmana. Brod hotel Nautičko turističko preduzeće Metro na vodi iz Zemuna najavilo je da će početkom sledeće godina na Ušću u Beogradu otvoriti brod hotel na 2. godine. što je za 60 odsto više nego u 2007. a zahtev za osnivanje je već poslat Narodnoj banci Srbije. NSF sertifikat Prirodna negazirana voda Aqua Gala. Abbott. dok će kamata na dinare oročene na tri meseca biti povećana sa osam na devet odsto godišnje. nosi poruku. rukovodiocima analitičkih odeljenja. koji će se od juna nalaziti na svim bocama Aqva Gale. generalni direktor kompanije Invej u okviru koje posluje smederevska fabrika. Pharma Swiss. Voda je dobila sertifikat nakon višemesečnog praćenja proizvodnje i analiza više od 140 hemijskih. menadžerima Business Intelligence-Datawarehouse projekata.74 Tržište i novac BR. Poljsku. Aqua Gala Meet The Experts Sybase i kompanijom MD&Profy organizuje 29. Merck. Raiffeisen banka Povećane kamate Raiffeisen banka objavila je da je povećala kamate na dinarsku štednju od 10 do 50 odsto u zavisnosti od trajanja oročenja. rekao je da se porast prodaje očekuje na osnovu izvoza u Libiju. Jansen Cilag. Pharmanova. Ministarstvo zdravlja Foto vest U Jugoslovenskom dramskom pozorištu odigrana je pozorišna predstava “Medaljoni bisernog srca”. Kamata na dinare oročene na godinu dana povećana je sa 10 na 11 odsto godišnje. Astra Zeneca. Konferencija Fabrika Milan Blagojević Šporeti Fabrika Milan Blagojević iz Smedereva planira da u ovoj godini proda oko 150. IT direktorima. ali i rastu potražnje za “smederevac” šporetima na domaćem tržištu. NSF sertifikat. Reci ne-Ostani slobodan. Sanofi Aventis. SAD. Velefarm i Jugoremedija. Mađarsku. radioloških i mikrobioloških parametara. organizacionu. Stanko Tomović. Forum je namenjen top menadžerima. Planirano je da hotel ima tri sprata.000 šporeta na čvrsto gorivo. maja konferenciju pod nazivom Business Intelligence Forum-Meet The Experts. Za štednju oročenu na jedan mesec klijenti Raiffeisen banke dobijaće kamatu od devet odsto godišnje umesto dosadašnjih šest odsto. Zdravlje Aktavis. uz profesionalnu pomoć beogradskih glumaca i uz finansijsku. urađen je po kriterijumima američke agencije za hranu i lekove. To preduzeće ima i dva broda kapaciteta 66 mesta za krstarenje po Dunavu. Kompanije koje učestvuju u projektu su Hemofarm. Francuska Societe Generale bankarska grupacije je do sada u akcijski kapital banke u Srbiji direktno uložila 158 miliona evra i odobrila 68 miliona evra suborodiniranih kredita. kao i podršku zaposlenih iz kompanije Coca-Cola Hellenic Srbija. 415 | 5. Vetfarm. Predstava je nastala zajedničkom saradnjom članova Društva za pomoć mentalno nedovoljno razvijenih osoba Opštine Novi Beograd i učenika iz dramskih radionica “Sastajalište glumište” OŠ Svetozar Marković i OŠ Desanka Maksimović. Jugohemija. a za uloge oročene na šest meseci sa devet na 10 odsto godišnje. koju proizvodi fabrika vode Mioni iz sastava Delta holdinga. MAJ 2008 | Poslovne vesti Societe Generale Penzijski fond i osiguranje Grupacija Societe Generale najavila je da će u Srbiji osnovati dobrovoljni penzijski fond i osiguravajuće društvo.400 kvadratnih metara. Vega. Forum će okupiti vodeće svetske eksperte koji će razmeniti iskustva o razvoju i implementaciji nekih od najvećih analitičkih data warehouse-a projekata na svetu. Roche. Metro na vodi Game over Ministarstvo zdravlja potpisalo je sporazum o saradnji sa farmaceutskim kućama i veledrogerijama i agencijom SVA u cilju borbe protiv zloupotrebe droga. Pfizer. Ovaj projekat koji će biti realizovan u prvoj polovini maja 2008. Svetske zdravstvene organizacije i Agencije za zaštitu okoline. foto: Arhiva . dobila je međunarodni NSF sertifikat za kvalitet. u izvođenju dece Društva za pomoć mentalno nedovoljno razvijenih osoba i dece iz beogradskih osnovnih škola. MSD.

000 26. 3. što je oko 1.0003 15.989 314. a najviša cena u poslednjih godinu dana 136. Nikšić Jugopetrol. aprila 2008. Prema finansijskom izveštaju. Da se. Ukupan kapital Jubmes banke prošle godine je povećan za 20 odsto na tri milijarde dinara (oko 38 miliona evra). najavom novih emisija akcija kako bi parirao sve oskudnijim uslovima pozajmica na kreditnim tržištima.456 4. 12 183 304 2. već od 17. 415 | 5.100 13.630 7. situacija u svetu mogla da se prelije i na „naše“ berze.400 1.200 1. videlo se već početkom poslednje nedelje u mesecu. bar u onoj meri u kojoj je uticala na njihov pad.779 45.975 Izvor: NEX berza .06. MAJ 2008 | ZOOM Slučajno ili ne Suzana Bojadić Sa rastom berzi u svetu.82 odsto. istovremeno su počeli da padaju i indeksi u regionu.0609 12. po čemu ta banka zauzima 0. aprila počeli su da beleže rast. Takođe. Globalno.400 Najtrgovanije hartije na Beogradskoj berzi od 17. Kotor HTP Ulcinjska Rivijera Trebjesa. a te kompanije ionako već posluju sa gubicima.790.720 poena.457 115.000 72 81.96 28 60 21 17.2 16.800 2.000 2.04.850 1.71 Izvor: Beogradska berza Poslednja vrednost 23. Sa druge strane. oporavio se i region 5000 4500 4000 3500 3000 2500 je izazvalo snažan pad cena akcija vazdušnih kompanija.200 3.057 49.000 5. indeks Dow Jones je pao za 0. cena (u EUR) 0. pariski CAC 40.12 Izvor: Nex berza Akcije sa najvećom promenom cene na Beogradskoj berzi od 17. do 23.500 dinara. Ulagače je najviše brinula nova rekordna cena nafte što BR.17 -13.900 3. Regionalno ili lokalno. do 24. te frankfurtski vodeći indeks DAX 30 i deonice na Wall Street-u dobili su po nekoliko procenata vrednosti. je dodao i bankarski sektor.981 30.600 1.000 34.400 5. Neki bi rekli. Zbog rekordne cene nafte od 120 dolara i loših procena o poslovnim rezultatima kompanija za ovu godinu.599 18.900 2.000 46.779 2.06 Izvor: Beogradska berza Poslednja vrednost 1. Poslednja vrednost 2. godine Hartija AIK banka Beogradelektro Planum Sojaprotein Vetfarm Obveznice RS serije.400 2.000 1. imale najveći pomak u ovoj godini. aprila bila je 51.195.5 odsto više nego u 2006. dok su u regionu Zagrebačka i Ljubljanska berza.988 25.100 14. do 23. „kolo sreće i okreće“.629 419 13.505 3. to je znak da bi.61 -9. Evropski indeksi koji su od početka godine prosečno izgubili od deset do 30 odsto vrednosti. cena (u Promet (u EUR) EUR) 0.000 31.550 1.29 procenata. Index BelexLine do 24.200 7. na 12.000 6. Istovremeno se oporavila i Beogradska berza. moglo se reći da se svetske berze lagano oporavljaju. Kompanije sa najvećim prometom na NEX Montenegro od 18.2007.000 2. godine Kompanija Izbor.964 21.851 4. to bi moglo da znači da finansijska kriza u svetu jenjava i da će biti bolje svima koji su povezani sa finansijskim tržištem.516 39. godini. „Ulje na vatru“.00 -18. godine Hartija Napred Telefonija Alfa plam Metalac Soja protein Globos osiguranje Planum Fidelinka Promena cene (u %) 20.01 16.343 511.000 4.800 1.63 -18. sa rastom od nekoliko procenata.000 36.600 2.8 159.704 13.000 2. aprila 2008.380 2.6 15 22 48. Nikšić HTP Budvanska Rivijera HTP Mimoza Max.000 16. u dogledno vreme.000 1.01.000 Index Belex15 do 24.000 Index Nex20 do 24. S&P indeks je izgubio nešto više.792 100.04.503 11. 51.000 dinara.629 1.478 Izvor:Beogradska berza Izvor: Beogradska berza TREND Jubmes banka Jubmes banka (Belex: JMBN) je prošle godine ostvarila dobit od 6. emisija A Obveznice RS serije.8 63. emisija A Poslednja cena Obim (u dinarima) trgovanja 7.12 milijardi dinara.2008.220 25.0603 13.000 21.00 14.736 40.2008 . Londonski indeks FTSE 100.200 2.66 Poslednja cena ( u din) 6.600 6.800 2.2007. je spustio S&P za 1.000 6. pad dobiti jedne od najvećih svetskih banaka Bank of America od 77 procenata u prvom kvartalu 2007.2008.76 Tržište i novac Posmatrajući indekse u svetu i regionu polovinom aprila.900 2.99 6.931 59. aprila 2008.100 Obim Cena akcije Cena akcije trgovanja 09.09 -8.000 11. 29.988 207 3.4 Min.370 382.1079 21 11. godine iznosila je 5. Cena akcije Jubmes banke na Beogradskoj berzi u sredu 23. međutim.3 odsto srpskog bankarskog tržišta.400 3. Stav je da će visoka cena nafte povećati njihove troškove za gorivo.000 41. nista nije slučajno.571.7 procenata.04. dok je NASDAQ potonuo za 1.000 2.3 miliona evra. emisija A Obveznice RS serije. ukupna aktiva banke na kraju 2007. Bar Solana Bajo Sekulić Željezara.

Često se ističe da banke sve više zarađuju. generalni sekretar Udruženja banka Srbije istakao je da promene kursa evra tokom godine nisu uticale na redovno izmirivanje dugova po osnovu bankarskih kredita. što je najviša stopa obevezne rezerve u Evropi.08 odsto. Profitna stopa bankarskog sektora posle oprezivanja prošle godine bila 6.7 odsto. međutim da bi to zaradile angažovale su 327 milijardi dinara kapitala.012 zahteva za stambene kredite sa subvencijom države i ukupno isplaćeno 2.77 procenata. u januaru prošle godine iznosila je 15. kaže Dugalić. „Kamatne stope su još uvek visoke kod dinarskih kredita i zato dominiraju devizni i krediti indeksirani u stranoj valuti. „Prošle godine banke su ostavarile dobit od oko 23 milijarde dinara. Prema njegovim procenama. a u odnosu na kraj prošle godine 5. banke će nastaviti da blago smanjuju kamatne stope i proširuju sektor usluga tokom godine. Aleksandar Jović. rekao je Dugalić. će zavisiti raspoloži- 77 Udruženje banaka Srbije Rastu krediti Promene kursa evra tokom godine nisu uticale na redovno izmirivanje dugova po osnovu bankarskih kredita Olivera Bojić kupna zaduženost građana Srbije u martu bila je 311 milijardi dinara. što je u odnosu na prošli mesec manje za 1. to je povećanje od oko 14 odsto. .85 milijardi dinara.7 odsto. ukupna zaduženost po osnovu gotovinskih kredita bila je 131 milijardi. prema tome. procenjuju u toj korporaciji. a u decembru 7. 415 Tržište i novac tehničkih problema u prijemu zahteva. Ako se poredi s krajem prošle godine. Nadamo se da neće biti radiklanijih mera“. a samim time i nesigurnost banaka koje zato ne mogu uraditi dugoročniju analizu poslovanja.| 5. Prošle godine odobreno je 4. Prema podacima Kreditnog biroa. što je rast od oko pet odsto u odnosu na februar. već je bilo U vi potencijal banka a to znači i dalji pad kamatnih stopa. MAJ 2008 | BR. Kao jedan od najvećih problema bankarskog sektora. Dugalić je naveo učestale promene uslova poslovanja.5 milijardi dinara. na osnovu kojih duguju 116 milijardi dinara.86 procenata“. U drugoj polovini aprila Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita ponovo je počela da isplaćuje stambene kredite koji su više od mesec dana bili stopirani. lako se može zaključiti da li su u pitanju ekstremno dobri rezultati poslovanja tog sektora. Najmanje toliko zahteva očekuje se i ove godine za koje je država izdvojila 3. Od mera NBS. Neznatano su povećani potrošački i krediti za refinansiranje u odnosu na prethodni mesec. Veroljub Dugalić. naglasio je Dugalić. Građani i dalje najviše koriste stambene kredite. prema podacima Narodne banke Srbije (NBS). jer je konkurencija sve oštrija.05 procenata. svakako. što je umereno povećanje u odnosu na februar od 1. Drugi problem poslovanja banka je izuzetno visoka stopa obavezne rezerve koja iznosi 45 procenata. Prosečno ponderisana kamatna stopa na ukupne kredite.13 odsto. Nije poznato šta će NBS učiniti ako inflacija počne da raste neočekivano brzo. Kamatna marža u januaru prošle godine bila je 9. kazao je Dugalić. dok je u decembru bila 11. direktor te korporacije tvrdi da nije bila obustavljena isplata kredita. Prema njegovim saznanjima nakon donete mere NBS o ukidanju depozita na dinarske kredite nisu zapažena dramatičnije promene zaduživanja u domaćoj valuti.2 odsto.

sa svojim glavnim funkcijama (odnosno svojom suštinom. pitajući se šta je zajdničko prosjaku i buržuju. Ako uopšte postoji tip koji bi se mogao isključiti iz prikazivanja srednjovekovnog čoveka to bi bio tip suštinskog nevernika. srednjovekovno hrišćanstvo pretežno ističe pozitivnu sliku čoveka: božansko delo koje je Bog stvorio po svome liku i povezao ga sa stvaranjem pošto je Adam nadenuo ime svim životinjama. i svet nekog novog srednjeg veka. u hrišćanskoj srednjovekovnoj nauci o čoveku. da li su u svom društvenom šarenilu opažali izvestan model primenljiv na kralja i prosjaka. delatnostima. Štaviše. Prema autoru. Enriko Kastelnuovo postavlja sebi pitanje: kako se – od romanskog kujundžije do ahitekte. dok druga pokriva nemirna vremena zvana prozni srednji vek. MAJ 2008 | Čovek u istoriji Čovek srednjeg veka. 415 | 5. Sanja Ćurković. profesijama). na francuskom. kao što je to slučaj sa srednjim vekom na hrišćanskom Zapadu između 11. Većna autora portreta u ovoj knjizi naglašava raznovrsnost među ljudima koji su nam predstavljeni. Beograd. a u okviru polova. čovek predstavlja – Božje stvorenje. od slikara minijature do Đota – može razabrati izraz ili pojava one svesti koju stiču stvaralac i društvo u kome i za koje on radi. autori naglašavaju da je malo koja epoha. u kojem religija dominira prožimajući i najintimnije društveno tkivo. o kojima pišu eminentni stručnjaci. veka. gajila toliko uverenja da postoji univerzalan i večiti ljudski model. ali i s konkretnim društvenim statusom. 2007. Mirela Radosavljević i Alisa Čavlina. Autori postavljaju pitanje da li su u srednjem veku ljudi i sami prepoznavali izvesnu realnost koju je trebalo nazvati čovek. pozitivan. onaj koji će se kasnije nazivati slobodoumnim. bez ikakve sumnje. biće koje treba da pronađe sopstvenom greškom izgubljeni raj.78 Libertas BR. 461 strana Biljana Vitković nam srednjeg preko deset portreta ŽakjeLe Gofveka. prevele sa francuskog. veka. model je očigledno definisala sama religija. Žak Rosio ispisuje portret varošanina. i 15. čija prva polovina obuhvata procvat hrišćanstva između hiljadite godine i 13. kanoniku i prostitutki. ili pretežno ističe njegovu negativnu sliku – grešnika uvek spremnog da podlegne iskušenju. monaha i žonglera. na muškarca i ženu? Odgovor je. Đovani Mikoli govori o monasima. gde se u zajedničkom kovitlacu vrti prošli svet koji je dospeo u krizu. . odnosno pojava ličnosti koja će se kasnije. nazvati artista. U tom društvu. U zavisnosti od epohe. Predmet ove knjige jesu čovek i ljudi – ljudi u društvu i na hrišćanskom Zapadu. predstavlja čoveka koje napisalo desetoro najboljih svetskih stručnjaka za taj period. italijanskog i ruskog: Ljiljana Mirković. ateistom. koji su svi žitelji varoši. Clio. da se odrekne Boga i da time zauvek izgubi raj i dopadne večne smrti. vajara ili majstora gotičkih oslikanih prozora. umetnik? No. pre svega kroz teologiju kao najviši izraz nauke o veri. trgovca i seljaka. renesansni. bogataša i siromaha. slobodnim misliocem. ovo je tek deo galerije portreta iz živopisnog srednjeg veka. Žak Le Gof (priredio). Kristina Klapiš-Ziber se opredelila za jedno gledište: za ženu koja svoje neposredno određenje stiče na osnovu mesta i uloge u porodici. u dobu sklopljenom u vremenski diptih.

pozorištu. odnosno – živi istim kolektivnim duhom. Elan. aviona. već i kulturološka prednost. On insistira više na makroekonomiji. za ovaj koncept važan je izazov biznisa. nema preporuka od prethodnog poslo- davca. zatim kod menadžera u području odnosa s javnošću. industrije. Raščlanjivanje problema na jednostavnije delove.. za razliku od većine anglo-saksonskih kolega koji su uglavnom fokusirani na biznis Biljana Vitković istem regrutovanja kadrova kroz ekstremno intenzivno i kvalitetno obrazovanje razlikuje Francusku od svih drugih zemalja. ali – samo u određenim situacijama. koje se vrednuje prema formuli: „bac + 2/3/4”. odnosno menjaju poslodavca. viša menadžerska pozicija u drugoj kompaniji. dok se kod Amerikanaca težište stavlja na učinak. 415 | 5. Ima razvijenu proizvodnju žita. u svojoj karijeri. Ako se mobilnost menadžera posmatra kroz profesionalnu orijentaciju. članstvu u dobrotvornim organizacijama. društvenim aktivnostima. Ovo potvrđuje da je menadžment za Francuze intelektualni proces. tekstila i lekova. a kod Britanaca na ličnost. Francuski koncept menadžmenta je opšti. koji francuski menadžeri ispoljavaju prema obrazovanju. nije deo francuske poslovne tradicije. elokvencija im je na izuzetnom nivou. Svaka grande ecole (velika škola) je deo izvanredne mreže kontakata. vina. Naporne godine studiranja. daleko ispred svojih kolega bilo gde u svetu. fluktuacija menadžerskog kadra. pozorištu. Privatne firme su u većini slučajeva male. Francuske institucije. Francuski menadžeri mogu da razgovaraju o književnosti. naravno. odnosima sa državnom administracijom i vladom. kao i kod specijalista za informacionu tehnologiju. Ipak. koji se sastoji iz analize komplikovanih situacija i problema i pronalaženja rešenja na najbrži način. dugotrajni marljivi rad i koncentraciju. putem koje se stvara jedinstvena elita. Uobičajeno je da skupština akcionara postavlja jednog ili nekoliko menadžera. pokrivaju prostor mikroekonomike. najblaže rečeno – skroman. kada je formalno obrazovanje u pitanju. kao što su memorija. najčešće. Obrazovanje. ali ne može da se generalizuje. Ispod moćnog generalnog direktora nalazi se čvrsta hijerarhija rukovodilaca organizovanih po funk- . Ima razvijenu proizvodnju automobila. Na primer. Ključna uloga obrazovanja u francuskom modelu menadžmenta vidi se i u biografiji menadžera kada se javljaju za konkurs na radno mesto.. kasnije. mogu razgovarati o književnosti. a posebno u pripremnim školama. razvijaju kod Francuza kapacitete za kontinualni. događa menadžerima u području reklame i ekonomske propagande. usluga. U njemu nema informacija o sportskim sklonostima. analitičnost. U poslednje vreme je veoma razvijen turizam. krompira. MAJ 2008 | Francuska Intelektualni zadatak Vrhunsko obrazovanje je formula globalne konkurentnosti. dalje. za francuskog menadžera jezik nije samo sredstvo komuniciranja. odnosno koliko je vremena. Različitost francuskog koncepta menadžmenta u odnosu na druge ogleda se i u načinu oglašavanja slobodnih S Fluktuacija Mobilnost ili fluktuacija menadžerskog kadra u Francuskoj nije neuobičajena. Ovde je ključni kriterijum obrazovanje kandidata. a potom sinteza sa najlogičnijim rešenjima – način je funkcionisanja francuskog menadžmenta. dok posebni koncepti menadžmenta. prihodi dolaze od stočarstva i ribolova. politici ili filozofiji. bez obzira na veličinu su visoko centralizovane. Pored ovoga.. koji se kreće kod anglo-saksonskog sveta menadžera.80 Menadžment BR. Međutim. koja govori istim jezikom. kandidat za menadžersku poziciju proveo na redovnim studijama. u profesionalnom životu manifestuje kroz izvanrednu lucidnost i konzistenciju misli. kojom se manifestuje visprenost i stil. „putuju” od kompanije do kompanije. nego – viša plata. dok Nemci od menadžera traže usku specijalizovanost – francuski sistem regrutovanja kadrova traži sve to zajedno i još – mnogo više.. Njihov CV je u odnosu na CV britanskog menadžera. Le patron U ovoj zemlji postoje dve vrste preduzeća: privatne kompanije i akcionarska društva. Francuska ima jedan od najvećih nivoa ekonomskog rasta u Evropi i veliki je svetski snabdevač kada je reč o poljoprivrednim i industrijskim proizvodima. Francuski menadžeri su. Iz francuskog modela proizilazi da je menadžment pre svega intelektualni zadatak. politici ili filozofiji. Ceo CV je priča o kilometarskom obrazovnom putu. što je za poslodavca najvažnije. Francuski obrazovni sistem razvija intelektualne kvalitete. Bolja zarada je na drugom mestu. sa velikim poznavanjem raznovrsnih područja. U čemu je snaga ovog sistema? Jedinstvena elita Shvatanje menadžmenta u Francuskoj bitno se razlikuje od anglo-saksonskog. francuski menadžeri teže numeričkoj preciznosti i poseduju najviši stepen opšte kulture. Francuski menadžeri. Naime. menadžerskih pozicija u kompanijama. posle mature. proizvodnje. ili mogućnost bržeg napredovanja – pre su razlog za to. za razliku od veoma suženog fokusa ka biznisu. Oni. logička konzistentnost – što se. ima značajnu ulogu u selekciji menadžera svuda u svetu. daje im izuzetnu moć komuniciranja (i pisanog i usmenog). gotovo isključivo. onda se ona.

Poštovanje autoriteta ste bar pokušali. Ali. Od nadzornika se Francuzi su još manje tolerantni očekuje da prate i pospešuju napredak. Uvek je bolje je pre svega zasnovano na poštovanju govoriti francuski ma koliko loše.meva i ličnu kritiku. 415 Menadžment 81 Francuska: Promene su obično grčevite i radikalne cionalnom principu sa rigidnim lancem komandovanja. normi i ciljeva se izbegava koliko god Šefu je vrlo teško da prizna da nešto ne je to moguće. ali je napredak vrlo spor. prema nepravilnom pisanju – teško Potpuno u skladu sa prirodom hijerarje naći opravdanje za pravljenje hije. jezike. Od generalnog direktora se očekuje da bude jaka. Tradicionalne francuske strukture vlasti ne umeju da se snađu u izmenjenim uslovima. potčinjeni vrlo slobodno kritikuju i raspravljaju. Utvrđivanje radnih gim zemljama bio smatran diktatorskim. Uvedena je praksa redovne procene mandarinskim stilom. obično su grčevite i radikalne. mnogo otvorenije nego u većini drugih zemalja. mrsivo povezani sa ličnim kvalitetima onoga koji radi. Promene u francuskim organizacijama. ali se konstantno izvrdavaju ili ignorišu. Ako Ljudi sa strane će ovo ponekad pogrešveć ne govorite francuski dobro. Problemi nastaju kada stvari krenu naopako i kada je potreban odgovor na promenjenu situaciju. Procena radnih rezultata ređe svoje srce potčinjenima. a ne na grešaka. ali insistirati na naređenju. skepticizam i energičnost. autoritativna ličnost. kompetentnosti. Problemi se obično prenose onima na vrhu piramide. Francuski generalni direktori obraćaju mnogo više pažnje na detalje nego njihove kolege u drugim zemljama. naglasak je na nadzoru. ili sa nji. pogrešiti. procenjivanje podrazuprirodno ponaša na način koji bi u dru. Zato će retko „otvoriti dušu”. beleške napisane su raskošnim. dataka i obaveza. Lepo nost i slično – nego radni kvaliteti. Ljubav prema eleganciji dolazi U odnosima sa potčinjenima bolje je najviše do izražaja u jeziku. kakav je u rada. Šef se vreme. Više se drugim zemljama rezervisan samo cene lične osobine – tačnost. kao i u francuskom društvu. Obično ima mnogo više menadžera srednjeg nivoa nego recimo u nemačkim i holandskim kompanijama. u isto kim ciljevima i osnovama zahtevala bi Jezik foto: Arhiva . Sve ovo znači da kad stvari idu dobro one zaista idu vrlo dobro. Sama snaga ličnosti je Francuzi vrlo loše govore strane retko kad dovoljna. sa visokim stepenom tehničke stručnosti. Iza vidljive strukture organizacije obično postoji snažna subkultura zasnovana na neformalnom sistemu veza koju karakteriše fleksibilnost.| 5. jer predstavljaju potenzna. kao i Britanci i Italijani. i iz Opis posla je obično detaljna lista zaistog razloga – loše ga uče u školi. U pisanje je znak dobrog obrazovanja okruženju gde su radni kvaliteti nerazi stila. ako ne služe svrsi kojoj su namenjeni.zasnovana na objektivnim i zajedničma podeliti svoje probleme. Čak i najbeznačajnije kontroli. ako se govori nepravilno. no protumačiti kao želju za autokratFrancuzi će ceniti vaš trud što skim liderstvom. MAJ 2008 | BR. još cijalno oružje. Sve linije komuniciranja i nadležnosti idu vertikalno od šefa. pouzdaza visoke javne službenike. Pravila i procedure se retko otvoreno krše. Pomoćnici su pre savetnici nego rukovodioci. Nacionalni ponos je vrlo osetljiv sve dok je pozicija sefa čvrsta i logična.

415 | 5. Profesionalni odnosi među kolegama zasnovani su više na rivalstvu nego na saradnji. Žene u ovoj zemlji visoke modne industrije će biti dobrodošle kao elegantne. gubi vreme (pošto koriste multimedijalna sredstva poslovne komunikacije) – Francuzi veliki značaj pridaju ovom klasičnom načinu poslovnog komuniciranja i donošenja odluka. Treba izbegavati zapitkivanja o političkom opredeljenju. Jasna uloga Sastanci su. obično. Cilj sastanka u francuskim kompanijama je da se na njemu daju uputstva i nalozi. Oni neće čekati opšti konsenzus da bi preuzeli inicijativu. O čemu razgovarati? Prednost je dobro poznavanje francuske istorije i kulture. kroz vašu pojavu procenjivati imovni i društveni status. MAJ 2008 | Francuzi na poslu uglavnom ne razgovaraju o privatnom životu Važno je znati Kako se obući? Francuzi će. britanskim kompanijama. tako da sva pravila klasičnog bontona ovde još uvek važe. spremnosti na diskusiju. Generalno. sve ovo može izgledati kao namerna provokacija. analitičnosti. Uvek se može razgovarati o istoriji. znači dovesti u pitanje stručnost i kompetentnost osobe foto: Arhiva . ako im je sledeća obaveza važnija. Tolerancija je oko 15 minuta. a ne da bude forum za debate. kao i intelektualne debate. Na njima ima više elokventnosti. francuskoj kuhinji i sportu. Onima koji dolaze iz sredina gde konkurencija nije tako oštra. odeća treba da bude klasična i formalna. dok ih je u Nemačkoj četvrtina. Radni tim je sačinjen od specijalista za pojedine oblasti pod komandom nesumnjivog lidera. privatnom životu i nikako ne treba kritikovati Napoleona. konkurencija se neguje zbog vrlo stroge vertikalne hijerarhije.82 Menadžment BR. Ljude zbunjuje kad neko ne želi da se takmiči. Za razliku od modernih anglo-američkih menadžera. na dvoru Luja XIV. Bonton je nastao upravo u Francuskoj. Stranci koji su navikli na timski rad moraće da prilagode svoja očekivanja ovakvim radnim odnosima. u kojima se moraju savladati vrlo teške prepreke. koji smatraju da se na sastancima. Saradnja u rešavanju problema nije obrazovni cilj. kao i Španci i Portugalci. U biznisu. Tačnost zavisi od društvenih okolnosti i od važnosti osobe koja vas čeka. Francuzi će skratiti vreme predviđeno za sastanak. koja. muzici. deo menadžerske formalnosti. na primer. Sastanci u francuskim kompanijama bitno se razlikuju od onih u. dovodi do rešenja raznih problema i donošenja ispravnih odluka. Obično na sastancima nema mnogo protivrečnih mišljenja. Pretpostavlja se da su tri četvrtine vrhunskih menadžera u 200 najvećih francuskih kompanija deca iz bogatih porodica. takođe. uglavnom. Dovesti u pitanje nečiji predlog ili ideju u javnoj raspravi na sastanku. Ovo rivalstvo počinje još u visokostručnim školama. a u SAD samo desetina značajne promene u ustaljenim radnim odnosima. Tačnost. filozofiji.

a u SAD samo desetina. Politički vicevi. jer tada većina Francuza koristi godišnji odmor. Iako Francuzi vole da se osećaju kao individualci i samostalci. onda vicevi moraju biti inteligentni i s merom. pa finansijski direktor često nije član upravnog odbora. odnosno kafeu. privatan život službenika nikada nije tema razgovora na radnom mestu. izuzev zbog teških prekršaja. elegantni. god dolazile. Strogo poslovno Francuzi uživaju u apstraktnom mišljenju. logički argumentovane i čvrsto utemeljene. Nije uobičajeno da generalni direktor opušta slušaoce anegdotama ili da predstavljanje nekog problema začinjava vicevima. Prihvataju novotarije s entuzijazmom. Čak je i kuhinja.| 5. Često u Parizu i ostalim centrima zaposleni u kancelarijama ostaju do 20. Prodaja i marketing obično ne privlače intelektualno najobdarenije. Vredan rad se ceni. MAJ 2008 | BR.30/19. Suviše je veliki rizik i velika opasnost ugroziti kompetentnost koja karakteriše odnose između kolega. nije uobičajeno. Nemaju običaj da šetaju okolo i razmenjuju viceve. Lične primedbe. iznad svega. Francuska kuća i francuska kancelarija pune su svakojakvih sitnica. Stručnjaci tehničkog profila. Francuzi gotovo nikad ne organizuju „socijalni život” s kolegama s posla. Obično je najbolje ostati u jednoj kompaniji. sa pauzom za ručak od dva sata i više. Ne treba zakazivati sastanke tokom leta. Kliše. ali ne i opsesija teškim radom. na poslu ne razgovaraju ni o svojim ženama (ni muževima). zamrzivačima. One daju i praktična i teorijska znanja i konkurencija da se u njih uđe je vrlo jaka. prefinjen i. 415 Menadžment i specijalizaciji retko se dešava da neko bude unapređen u drugo odeljenje. na tuđ račun. češći su na jugu. U organizacijama koje su zasnovane na vertikalnoj hijerarhiji Povlašćeni Kod Amerikanaca težište se stavlja na učinak.00. tako su u poslovnom životu privrženi kompaniji. ma koliko bile prijateljske ili zabavne. posebno u avgustu. Stvaranje savezništava radi onemogućavanja tuđih ideja i izazivanje bilo kakvih problema. ali je jednako važno ko će je progurati. Humor se retko koristi kao argument ili za opuštanje. Ideja je važna. U poslu. koji vole šefovi. Francuski sistem regrutovanja kadrova traži sve to zajedno i još – mnogo više odnosa. Naime. Najbolje je zakazati sastanke oko 11. u „pabu”. Odnosi i događaji na poslu ne prenose se u radno vreme odmora i dokolice. da je njihov tim porodica. mnogo je prikladniji za francuske nego za anglosaksonske kompanije. odakle Na vrhu obrazovne piramide nalaze se ugledne i neprikosnovene visoke škole. Francuzi. kod Britanaca na ličnost. Odanost kompaniji je vrlo visoka. Unapređenje obično ide s godinama staža. Mogu biti prilično tvrdoglavi i nefleksibilni kada moraju da promene mišljenje. koji su snaga latinskog i slovenskog humora. dok Nemci od menadžera traže usku specijalizovanost. teoretiziranju. Takođe. Ako to već radi. okupirana mikrotalasnim pećnicama. dok se ne uvere da je to apsolutno logično. Francuzi. a prate ih pravnici i finansijski stručnjaci. Najbolji položaji su obično rezervisani za članove porodice ili za diplomce visokih škola. Da bi autsajder bio prihvaćen. sem ukoliko se to ne naredi sa samog vrha. ali se svakako moraju truditi da dobro upoznaju svoje kolege i da se nametnu pre nego što krenu ka vrhu i zatraže svoj deo autoriteta. U velikim kompanijama vrlo je teško probiti se u vrh iz zabačene kancelarije ili iz fabričke hale. kao Englezi.00 ili posle pauze oko 15. Iako uživaju reputaciju šovinista. humor se retko koristi u zvaničnim prilikama i na sastancima. naravno. . mnogo više od ostalih evropskih naroda. Humor Francuzi više vole duhovitost od glasnog smeha. Francuska ima radno vreme generalno od 8. Njihova primena zavisi pre svega od ličnih 83 koja ih iznosi. Vrlo rado usvajaju tuđe manire i stil. Čisto akademske kvalifikacije su u značajnoj prednosti u odnosu na samouko ili obrazovanje uz rad. U Francuskoj zaposleni imaju pet nedelja plaćenog odmora.30/9. Tolerantniji su prema nepraktičnosti nego prema nedoslednosti što ih pre čini radikalnim reformistima nego postupnim reformatorima. To je recipročno mešavina paternalizma i pravnih i administrativnih prepreka da bi se neko otpustio s posla. To se smatra nepristojnim. mora biti izuzetan profesionalac. Pažljivo pripremljen izveštaj objektivizuje ideje i smanjuje šanse da se autor izveštaja izloži otvorenom napadu. a retko kada se priča i o tome šta se radilo prethodnog vikenda. odnosno – između poslovnog i privatnog života. koje začinjavaju anglosaksonsku konverzaciju s kolegama.00 časova. Ne postoje neka pravila kod napredovanja. pričajući o događajima sa posla toga dana. Retko kad kolege sa posla petkom završavaju. smatraju se agresivnim i grubim i treba ih izbegavati. Francuzi nisu robovi tradicije. Kao što su u privatnom životu privrženi porodici. imaju najviši status. ali su važne i stručne kvalifikacije i kompetentnost. Pretpostavlja se da su tri četvrtine vrhunskih menadžera u 200 najvećih francuskih kompanija deca iz bogatih porodica. dok god su korisni i.30. takođe imaju potrebu da se osećaju delom društvene zajednice. ali sve veći broj visokih škola proizvodi izuzetne stručnjake za marketing. Njihov humor je više satiričan. dok ih je u Nemačkoj četvrtina.00 do 18. posebno za ljude na višim pozicijama. Nije mudro da se autsajderi mešaju u internu politiku organizacije. povlače jasnu crtu između radnog i vanradnog vremena. Kompanija je društvena jedinica u kojoj svaki član ima jasno definisanu ulogu. Računovođe imaju niži status nego u anglosaksonskim zemljama. brzom hranom i nouvelle cuisine. Nove ideje i tehnike su dobrodošle ako su detaljno proverene. Dokaz tome je i relativno visoki procenat porodičnih biznisa u Francuskoj. za mnoge središte francuske civilizacije. na primer inženjeri. Prekovremeni rad je uobičajen. analizama koje često pragmatičkim rezonerima kakvi su Englezi ili Holanđani izgledaju nepraktično.

2. 6. Fokusirajte se na stvari izvan vas samih. praktikujte da govorite poslednji i vidite šta će se dogoditi. 3. ohrabrite ih tako da mogu da se uhvate u koštac sa narednim izazovom. Potrebno je da stvari gledate iz drugačije perspektive i da se trudite da Focus Q • Da li često koristite: „da. Postanite svesni svog stila na poslovnim sastancima. Pesimisti su deo problema organizacije. Bendžamin Frenklin Piše: Zvonko Popović O ptimizam podiže produktivnost za 35 odsto! Ozbiljne organizacije na zapadu angažuju profesionalce za podizanje optimizma među njihovim zaposlenima i rezultati po pitanju produktivnosti su zapanjujući. Malo: „Znam da ćeš to uraditi bolje narednog puta“ može da ima pozitivan efekat. 9. Fokusirajte se na ono što radite dobro. a naročito negativnu.. napravite napor da potražite društvo pozitivnih ličnosti u vašoj organizaciji.. . a naročita pažnja se posvećuje izgradnji optimističnog stava: „We can do it“ među članovima timova. Organizaciona klima i kultura u mnogome zavise od negovanja proaktivnosti među zaposlenima. je liderska destinacija čije su stanice alternativna rešenja. Ovo je nekoliko lakih koraka za početak izgradnje liderskog optimizma. recimo. da se bavite sportom ili pogledate predstavu. Bertran Rasel je jednom izjavio: „Najbrži način da se jadno osećate jeste da se neprestano fokusirate na samoga sebe“. Vežbajte uzdržano ponašanje. 4. Kada se suočite sa neuspesima. Proslavljajte svoje prednosti. Prebrojte broj negativnih i pozitivnih reči i utvrdite njihov odnos. ali.“ može napraviti pozitivnu razliku. Razmotrite dobrobiti po vaše zdravlje. i. Naučite da vidite drugu stranu medalje. Odgajajte spontanost. Kao što dr Seligman navodi.“ u svojim odgovorima na predloge saradnika? • Da li ste majstor druge perspektive kada se suočite sa negativnim događajima? • Da li ste svesni da optimizam pojačava vaš imuni sistem i produžava vašu psihofizičku vitalnost? u svakoj negativnoj situaciji pronađete skrivenu pozitivnu stvar.“ u svojim odgovorima na predloge saradnika? „Ali“ automatski negira sve što ste rekli na samom početku rečenice. Mala izmena u rečniku koji koristite napraviće velike promene u vašem ponašanju. a ne u korigovanju vaših slabosti. na važne ljude u vašem životu. Stav: to nije nikakav problem. Na sastanku i kada ne držimo glavnu reč mi se nalazimo pod uveličavajućim staklom. MAJ 2008 | Izgradnja optimizma Možda ne možemo često da kontrolišemo ono što se dešava izvan nas samih. drugi čitanjem biografija uspešnih ljudi. ali.. jer spontanost suštinski uključuje očekivanje da ćemo imati prijatno iskustvo.. postoje naučni dokazi da je imuni sistem optimističnih osoba značajno snažniji od imunog sistema pesimista. Čak i kada povremeno ne uspeju u onome što pokušavaju. 8. Njega je ljubav prema matematici održavala u konstantnom oduševljenju prema životu i svetu. identifikujte ono što možete da promenite i proaktivno pronađite način na uradite nešto u vezi sa tim. a optimisti su deo rešenja. Da li često koristite: „da. Držite se podalje od profesionalnih pesimista i dežurnih kritizera.84 Menadžer Tehnologija BR. Ono što ne možete da izmenite ignorišite.. 1.. Izbegavajte negativno okruženje.. 7. Neko će biti inspirisani sa dnevnim motivacionim rečenicama. Povedite računa o vašem duhovnom i emotivnom biću tako što ćete dnevno čitati inspirativne materijale. 415 | 5. Lideri su najodgovorniji za stvaranje kulture optimizma u svojim timovima. Ključ za visoke rezultate i sreću je u igranju na vaše prednosti. nego sposobnost i smelost da na praznom stolu vidite punu čašu namenjenu vašoj organizaciji. Često vredne ideje proisteknu iz ideja koje su u početku izgledale luckasto.. Preusmerite ili ignorišite ono što ne možete da promenite. na potragu i projekte koji vas uzbuđuju. Izlazak iz vaše zone komfora i kolotečine pomaže da se razviju vaši optimistični mišići. Da li ste poznati kao „đavolov advokat“ onaj koji najbrže poteže i napada ideje drugih učesnika sastanka? Prebrzo potezanje negativnih argumenta protiv novih ideja uništava kreativni proces. Negujte kulturu optimizma naročito kada ste nadređeni drugima na poslu. Da biste mogli da širite ovaj kvalitet na radnom mestu morate najpre da ga izgradite u sebi samom. Promenite svoj rečnik. 10. Odbijte da prihvatite jednostranost. Ako vam je potrebna ekstra motivacija da biste praktikovali optimizam uzmite u obzir statističke podatke koji nedvosmisleno povezuju optimizam sa dobrim zdravljem. Liderski izazov danas nije samo pitanje: da li je ova čaša poluprazna ili polupuna. Ovo može biti prosvetljujuće iskustvo. Ako to nije realistično. 5. Proverite poslednje e-mailove. a neko će pronalaziti inspiraciju u čitanju o inovacijama i uspesima naše civilizacije. Jednostavna promena u „da.. Očekujte od drugih da će biti uspešni.. Iznenadite sebe odlukom da trenutno ostavite sve svoje planove na stranu i da se prošetate sa svojim detetom. ali uvek možemo da kontrolišemo ono što se dešava u nama samima.

fokus grupe mogu imati i oblik “soba za razgovor” na Internetu ili telefonske konferencije. mada se najčešće dešava da on iza jednosmernog stakla. najčešće pred izbore. stručnjak koji je tu da bi kanalisao razgovor u smeru koji zanima klijenta. Cela situacija podseća na priču o Kralju Arturu i njegovim vitezovima Okruglog stola. političke partije mogu proveriti stav javnosti o mnogim pitanjima i na osnovu toga prilagoditi svoj nastup i što bolje se pozicionirati na “političkom tržištu”. Ne samo u smislu ekonomije i tržišta. Oružje Postoje i varijacije na temu. koja dobro poznaje pravila grupne dinamike i ume da se s tom dinamikom nosi. obično neko preduzeće. političke stranke ili. Ispitanici se biraju iz populacije. u cilju opuštanja i dobijanja što više stavova. . Konačno. ideje i koncepti. fokus grupe vodi moderator. govori kada treba napraviti neki novi proizvod. ali je suština obično ista. da se ne bi “potukli” ili se defokusirali. privatnim. imidž. čak tvrde da marketinga ima i u međuljudskim odnosima. Ispitanici će tako slobodno moći da komentarišu ukus. a kada da ih smiri. a to su obično proizvodi. saznaju stav javnosti o nekom pitanju koje je za njih značajno. cene ili.Odgovori pojedinca mogu biti pod velikim uticajem grupe. . kompanija želi da sazna stav javnosti o imidžu svog proizvoda na tržištu. odnosno zna kada svojim „vitezovima“ treba da popusti. Fokus grupa služi tome da naručilac istraživanja. Drugi marketing vezuju samo za ekonomiju i. O marketingu se. želi da plasira novi proizvod ili. Da diskusija ne bi “slobodno plutala” ili odlutala u širinu. jedna fokus grupa posmatra drugu i komentariše opažene interakcije i zaključke. Ispitanici i moderator (voditelj) sede za stolom ili stolovima. U najklasičnijem vidu. Na marketing se misli i kada treba ponuditi neku uslugu ili političku partiju što bolje “prodati” na izborima.Grupa često može izazvati promenu mišljenja i stava.Ponekad je teško naći dovoljan broj ispitanima ako su zahtevi istraživanja specifični. U nekim varijantama. zahvaljujući fokus grupama. na način da formiraju manje-više pun krug i razgovaraju. na šta se obično pomisli. Analitičari koji marketing vide u svemu. reklame. politiku. Mogućnost upotrebe najrazličitijih tehnika. ali i bez njih. već i u najširem smislu. Nedostaci: . pak. posmatra “skup”. . proizvođač. U drugoj varijanti. Prednosti i nedostaci Prednosti: .Prilagodljivost različitim potrebama klijenata. Ako. na osnovu upitnika o zanimanju. usluge. da se bore rečima i stavovima. odnosno ako se marketing veže za ekonomiju i politiku. kada ga treba plasirati ili predstaviti tržištu. kroz otvorenu diskusiju. . odnosno onog ko je naručilac istraživanja. ali do granice pristojnosti i opuštene atmosfere Nebojša Đokić nogi vole da kažu da je sve marketing. 415 | 5. može dobiti mnoge korisne informacije. neretko.Grupna diskusija obično obiluje novim idejama koje se mogu pokazati kao veoma korisne za klijenta. ne samo javnim. . demografskim karakteristikama i drugim podacima koji su važni za istraživanje.Zavisno od teme. upotrebi proizvoda ili usluga. . ima nameru da reklamom pridobije kupce. fokus grupe izgledaju tako što se grupa ljudi okupi i slobodno razmenjuje stavove na različite teme. Obično se vezuju za tržište “konkretnih” stvari. “Kralj Artur” je obično psiholog ili osoba koja je upoznata s principima vođenja i moderiranja diskusije. poput onog iz filmova s policajcima i ispitivanjem kriminalaca. tako. reklame. Bojno polje Kada je reč o marketingu u užem smislu. koja se trude da zauzmu dijametralne stavove kako bi isprovocirali iznošenje što više mišljenja i reakcija. eventualno. Naglasak je na demokratičnosti i slobodnoj razmeni mišljenja. jedna fokus grupa ima dva moderatora. pa tako “fokusiranje” može imati različite oblike. ili će pričati o tome koji bi novi proizvod voleli da vide na rafovima i kako bi ga trebalo reklamira- M ti. . pakovanje. MAJ 2008 | Fokus grupe Vitezovi okruglog stola Količina dobijenih informacija i stavova zavisi od moderatora i učesnika. na primer.Posmatranje grupe odmah daje neke bitne informacije o potrošačima. „Kralj“ bi trebalo da je demokratičan. miris. jedna od tema o kojima se može govoriti su fokus grupe. da dozvoljava i podstiče „vitezove“ da pričaju. Isto tako. Ponekad fokus grupama prisustvuje i naručilac posla.86 Marketing BR. Ove grupe jedan su od najčešćih “alata” u kvalitativnim istraživanjima. već i u onim intimnim.Mogućnost prikupljanja relativno mnogo informacija za kratko vreme i relativno malo novca. kompanija ili politička partija. nekim pojedincima može biti neprijatno da iznose mišljenje pred grupom. na primer.

ukus. Dobijeni odgovori su ponekad i toliko idiosinkratični i foto: Arhiva Naglasak na demokratičnosti i slobodnoj razmeni mišljenja O ukusima se (ne)raspravlja bude pisao izveštaj za klijenta. Obično se počinje najčešće određenu količinu “dukata”. i pitanja se smenjuju „Kralj“ bi trebalo da je demokratičan. ali ne sme dozvoliti ni da “bitka za stavove” kako bi sve teme koje je naručilac ozna. U fokus ne bi umorili i vratili „mačeve u korigrupama. ide da dozvoljava i podstiče „vitezove“ da se od šireg ka užem i pričaju. Kada je reč o kvalitativnim istraživanjima. prevladava razuman stav da se dobro vino može popiti i iz staklene čaše. ali te odgovore ponekad je nemoguće jednostavno pretočiti u zaključke i rešenja za ponašanje na tržištu. To je. ali i ne sviđa mi se. Gotovo uvek susret za “okruglim sto. voleti. U fokus grupama teme Količina dobijenih informacija i stavova zavisi i od moderatora i od učesnika. idejama i opštim putokazima. veličinu. Na osnovu spiska želja naručioca osmišljava se vodič za diskusiju. ili neki drugi stručnjak. Snimanje nije dozvoljeno ako bilo ko od ispitanika to ne želi. jih i “dubljih” stavova. Klijenta tada obično zanima kako potencijalni potrošači ocenjuju izgled keksa. Snimak po pravilu nikada ne bude objavljen i smatra se za interni dokument. proizvođačima i tehnolozima ili odborima stranaka da preciziraju rešenja. želeti. ne želim. da se bore rečima i stavovima. ponekad ostaje „Sveti gral“. Fokus grupama može se dobiti gomila kreativnih odgovora. individualni da ih je teško grupisati i ukalupiti. „kralj“ treba da vodi računa da svaki „vitez“ iskaže stav što je preciznije moguće. nih vodiča. neki proizvođač odluči da na tržište izbaci novu vrstu keksa. imao pun uvid u sva dešavanja kada Pošto je reč o stavovima i mišljenjima Skoro isključivo. sviđati. najopštijim pitanjima i upoznavanjem. oružje “kralja Artura” je reč. užem i specifičnijem. odnosno naručioca istraživanja. U toj situaciji nema matematički tačnih zaključaka. Neretko su izvod kompanije koja je naručilac istrateme o kojima se vodi diskusija “teške”. kako se „vitezovi“ čio kao bitne bile “pokrivene”. tvrdoću.sno naručiocu istraživanja.ce“. pa je dalje na kreativnim timovima koji stvaraju reklame. odnosno neotkriveno i nedostižno savršenstvo. ide se od šireg ka bija nagradu za učešće u fokus grupi. a kvalitativna analize podataka i oni se u moderator ispitanike pokušava da opu. način pakovanja ili reklamiranja. ali nije isključeno ni da dobije neki proa onda se ide u “dubinu”. tako da se u moderiranju koriste i slike Po završetku svih fokus grupa radi se i kolaži i drugi “projektivni materijal”. Ta informacija. a naročito je zabranjeno tajno snimanje.potraje isuviše dugo. lepo. Ta teza sasvim sigurno pada u vodu kada je reč o fokus grupama jer je tu upravo poželjno iznošenje stavova i kritikovanje sa različitih pozicija. ružno.formi izveštaja predaju klijentu. slaktoću. oblike ili pakovanja “rode” upravo na fokus grupama. makar kod stručno napisa. ali i velika prednost kvalitativnih istraživanja. ali do granice pristojnosti i opuštene specifičnijem atmosfere. ipak. svaki od vitezova dologično i suptilno. iako se svi učesnici marketinške “bitke” trude da dođu do precizne informacije. njegovu boju. Nije retka pojava da se ideje za nove ukuse. međutim. 415 Marketing 87 koji su kvalitativne prirode i pošto su najčešće reči ispitanika dopadati. Kada se. ne volim.Oprez lom” se snima.| 5. raviti kada se govori o fokus grupama. miris. . koji moderatoru treba da omogući vođenje diskusije na uređen i osmišljen način Često se može čuti (pogrešna) teza da se o ukusima ne raspravlja. živanja. Kod većine naručilaca. pa se i ne opterećuju Svetim gralom. moderator ili neki drugi stručnjak koji analizira dobijene odgovore i predstavlja ih klijentu mora biti veoma oprezan u tumačenjima. najčešće se treba zadovoljiti tendencijama.. MAJ 2008 | BR. odnosti i podstakne na iznošenje što iskreni. njega upravo i zanima šta sve može biti prednost tog keksa u odnosu na druge na tržištu. audio i video. doduše i velika mana. teme i pitanja se smenjuju Na kraju “bitke”. logično i suptilno. na primer. U toj interakciji.. kako bi Apsolutna istina je reč koju treba zabomoderator.

država i grad su pokazale da je značaj festivala prepoznat. Uloživši tek četvrtinu sredstava potrebnih za realizaciju Beogradskog festivala dve predstave u državi. Govor tela Beogradski Festival igre bazirao se na prikazivanju novih produkcija.88 Kultura BR. moraju biti rezervisani nekoliko sezona unapred. Počevši od baleta Milanske skale. Niko neće verovati i ulagati u vašu igru Politički neutralan festival . pa do Nacionalnog baleta iz Marseja nakon koga je spuštena zavesa na ovogodišnju manifestaciju. MAJ 2008 | Ishodište Beogradskog festivala igre Obnova baletske publike Uloživši četvrtinu sredstava potrebnih za realizaciju ove manifestacije. Zato je bilo neophodno decentralizovati je. onda je izvesno da ovakva manifestacija nema stalan budžet. Ni sa pozicije direktora. Beogradskog dramskog pozorišta i Madlenianuma uživa u devet velikih baletskih produkcija koje se u Evropi mogu videti tek u rasponu od godinu dana. angažovanjem velikog broja stručnjaka. ni sa pozicije baletskog igrača. baletske trupe i njihovi koreografi poput Bigoncetija. ali i troškovi se smanjuju kada se produkcija izvodi više puta. Kruševcu i Užicu. dok nizatora BFI-a. prema rečima orga- igre. Za svega dve nedelje. kaže Aja Jung. rasla isključivo na osnovu prijateljske komunikacije sa vodećim svetskim baletskim kompanijama. ali ne u dovoljnoj meri Katarina Marković U prvoj polovini aprila Beograd je bio svetska prestonica igre. Međutim. kada postoji festival koji je internacionalan i politički neutralan. Finansijska pomoć inostranih nadležnih institucija zemalja učesnica često je uslovljena sa više od dok ta igra ne izmami aplauz”. kao i ogromnih finansijskih sredstava. To pretpostavlja stvaranje jasne strategije koju festival mora održavati na godišnjem nivou. kaže Aja Jung za Ekonomist magazin. direktorka BFI-a. pri čemu je ostvarena saradnja sa teatrima u Nišu. hrabro uveo boje na crno-belu plesnu fotografiju regiona”. “Za kulturu bi trebalo uspostaviti iste principe koji važe za privatno preduzetništvo. oko 10 hiljada posetilaca imalo je mogućnost da na scenama Sava centra. organizuje ga mali broj ljudi i svake godine kreće sa minusom iz prethodne. ovaj festival se i posle pet godina postojanja realizuje bez kancelarije. Organizatori objašnjavaju da. ali ne u dovoljnoj meri. umetnici su govorom tela . u svetu već odavno etabliranih. “Jedina plesna razglednica iz tog sveta ranije nam je stizala preko BITEF-a.bez stalnog budžeta je Beogradski festival igre. država i grad su pokazali da je značaj festivala prepoznat. Polaka. Da bi se održao ovakav festival. Novom Sadu. a koje odlikuje pretežno savremena igra. naročito ako se radi o tehnički zahtevnijim predstavama. jer bavljenje ovom delatnošću nije činovnički posao. prema tome. kojim je otvoren. Manifestacija je. Veia ili Oguikea. 415 | 5.

Kvalitetnim klasičnim produkcijama mesto je. više škole za metodologiju. Tako britanska trupa Henri Oguike Dance Company u centar dešavanja stavlja emancipaciju žene koja je jaka i u stanju da se nosi sa budućnošću. osim ako nisu u prijateljskoj ili rodbinskoj vezi sa nekim od igrača. jedan od najpriznatijih umetnika današnjice. otvorio festival. Maroka. kroz igru ismeva određene društvene fenomene koji se odnose na reklame. Grčke. na Dalekom Istoku postojala oaza spokoja. Bili oni potpuni laici za ovu vrstu umetnosti ili ne. svesni šta im se nudi. ostvarena je ravnoteža između fizičkog i poetskog dela baleta. uspostavljaju ritual odlaska na plesnu predstavu. koji je predstavom Mediteranea. Elizabeta Terabust. dok se koreografija razlikuje. ona neće uspeti da otkloni sistemske greške vezane za umetničku igru koje su akumulirane godinama. jer je tada u njoj bilo svega 14 igrača. koju prati muzika iz Španije. nije sadržaj koji nas prvenstveno asocira na jednu baletsku igru.| 5. prema njenim rečima. što stvara setu. Direktorka Skale. holivudske blokbastere u kojima dominira teror. koreografa Maura Bigoncetija. Organizatorima manifestacije trebalo je punih sedam godina upornosti da bi omogućili dolazak ovakvog ansambla u Beograd. Igra se još uvek posmatra u domenu hobija. destruktivni. U Srbiji ne postoji baletska Akademija. Francuske. da li onda poruku koju nosi jedna baletska igra može u potpuno- Igra: Konkretna. što je i bio cilj”. rekao je Muru. Međutim.”Uprkos teškim momentima. bez naglih pokreta. čija je direktna posledica pojedinac koji vrtoglavo gubi svoj identitet. Alžira. Takve je naslove teško pomerati. sve je više onih koji. pariske Opere. Odavno su prekinute i veze sa Rusijom gde su se nekada školovali naši pedagozi klasičnog baleta. Kad se spuste zavese Beogradskim festivalom igre stvorena je sasvim nova publika. londonskog Konvent Gardena. Muzika je i dalje ostala ista. poput njujorške Metropoliten Opere. u baletskim Diznilendima. zaključuje Aja Jung. 415 Kultura 89 razotkrivali najveće tajne koje tište i ispunjavaju čoveka današnjice. Ona je konkretna. čiji komad “Slobodan pad” budi osećaj nekog dalekog sveta prošlosti. Dovođenjem na beogradsku scenu velikih koreografa i sti shvatiti samo onaj ko razume kodove svakog pokreta ili je do poruke došao i laik koji je osetio da je ova igra u njemu pokrenula neku novu. Tunisa. Masimo Muru. dok vreme u kojem se ona postavljaju uslovljava formu igre. opušta i budi iluziju da je bar nekad u prošlosti. Portugalije. U baletu kao i u književnosti pitanja su univerzalna. neobjašnjivu energiju? “Savremena igra vam dopušta slobodu ličnog doživljaja. U tome je prednost igre u odnosu na druge umetnosti. a neobjašnjiva nom u životu. Zato je igra mirna. dok je za vrhunske domete potrebno mnogo više odricanja. Zvezda ansambla. tri smernice dovoljne su vam da uživate i da preuzmete prave poruke. iako zaražena virusom vrhunskog savremenog baleta. Tek dve. spokojna. Italije. objasnila je Jung. ali je sadržaj za čiju je formu imanentan savremeni balet. . Ako je već tako. Kritika masovne kulture. U skladu sa takvim emocijama pokreti su nagli. agresivni. plesnu notaciju. MAJ 2008 | BR. rekao je da je rad sa Bigoncetijem za njega kao klasičnog igrača fizički bio vrlo naporan . kao kada čitate Anu Karenjinu. rekla da je još pre 15 godina kada je videla izvođenje ovog baleta u Toskani odlučila da ga dovede u svoju „kuću“. Da li to znači da se klasičnim baletom više ne može iskazati sva problematika savremenog čoveka i onoga što ga okružuje? Aja Jung kaže da se klasičan balet ne prikazuje na festivalima. Aja Jung kaže da je ranijih godina bilo nezamislivo da mlađe generacije zalutaju na baletsku predstavu. Ne treba se opterećivati pričom ili idejama koreografa. Njeno gostovanje ostaće u istoriji zabeleženo kao prvo u našem regionu. na njima je da postanu pokretači promena u srpskoj kulturnoj svesti. Plesna kompanija Klub Gaj i Roni koja je došla iz Holandije. jer skala samo dva puta godišnje nastupa van Milana. Najbolji dokaz za to je nastup trupe kineskog koreografa Šena Veija. a istovremeno neobjašnjiva”. a radi se o sadržajima koji se gledaju jed- Mediteranea Beogradski festival igre svoj širi društveni značaj dobio je zahvaljujući gostovanju baleta Milanske skale. koreografiju. kritiku. Trideset igrača koji izvode ovu predstavu nose priču o putu kroz mediteranske zemlje. ne postoje čak ni produkcija.

predsednik regulatorne komisije za nuklearnu i radijacionu sigurnost smatra da je problem mogao da predstavlja nedostatak odlučnosti ili materijalnih sredstava. kazala je Kozmidiš Luburić.000 evra. U institutu radi 750 zaposlenih. arni otpad. na put bez povratka. On kaže da nema nikakve opasnosti po stanovništvo. MAJ 2008 | Rizici nuklearne havarije u Vinči Rešenje u prepakivanju Postoje tri potencijalna regiona u Srbiji koja bi mogla biti trajna odlagališta. Jedna od tih tačaka je i Vinča. pod supervizijom Atomske agencije“.5 milijardi dinara. u zemljište ili atmosferu“. potrebno je što pre naći rešenje. obloženi zidovima debljine 80 centimetara. kaže Nedeljković. Inače.Bezopasno „curenje“ lagališta. najavilo je Ministarstvo nauke. Radijum 226 prenet je. aprila) mladi stručnjaci iz Novog Deponija Vinča ne sme i ne može biti trajno odla. rekao je Bikit. Ministarstvo nauke je na osnovu tog izveštaja uputilo predlog Vladi Srbije da formira komisiju koja će. sve nadležne institucije su utvrdile da nema ugrožavanja životne sredine niti opasnosti po građane. koji prema mišljenju stručnjaka spada u najjače izvore radioaktivnosti. a vrednost tog posla je iznoslila 60. smatraju li da je Institut za onkologiju.90 Tehnologija BR. Čitav proces je. konačno. iza Beogradskog univerziteta. Stručnjaci kažu da je „Vinča za sad bezbedna. Prošle godine Vinča je ostvarila prihod od 1. infrastrukturnih analiza dala je predloge. zapravo. zašto je trebalo toliko godina da se opasni otpad ukloni iz grada? Ištvan Bikit. kad je zbog svoje prevelike radioaktivnosti i velike mogućnosti kontaminiranja terena zamenjen veštačkim radioizotopima. a u Srbiji se primenjivao do 1977. Ipak. objašnjava da se nuklearno gorivo čuva i obezbeđuje po visokim standardima. objasnila je Uranija Kozmidiš Luburić. ali nema nikakvog curenja van bazena. U tom procesu imamo pomoć Međunarodne atomske agencije iz Beča koja obezbeđuje pored Ministarstva nauke značajna sredstva. To povećava radioaktivnost vode u tom bazenu. To bi trebalo da se dogodi za dve godine. Jovan Nedeljković. Polovinu tih sredstava je dobila od Ministarstva nauke. dolazi do korozije aluminijumskih košuljica i do neznatnog rastvaranja radioaktivnih elementa koji se nalaze u nuklearnom gorivu. ali veoma aktivne količine radioaktivnog materijala. tvrdi državni sekretar Ministarstva zaštite životne sredine Miladin Avramov. u Srbiji se mora grad potpuno bezbedan od radioaktivšto pre naći trajno odlagalište za nukle. Tokom iznošenja otpada (u noći 20. tvrde nadležni Vesna Lapčić. Pakovanje i transport radijuma povereno je mađarskoj firmi Izotop. a sa unutrašnje strane postoje i čelične obloge. a po ukupnom broju objavljenih radova nalazi se na drugom mestu. S obzirom na to da se Vinča nalazi na 14 Institut Trenutno se u Institutu realizuje oko 50 projkata. Opasni otpadni materijal privremeno je uskladišten u Vinči. a kompletan projekat trebalo bi da bude završen do 2010. na osnovu brojnih geoloških. Višedecenijski problem je rešen. Postoje tri potencijalna regiona u Srbiji koja bi mogla biti trajna od. godine. Instituta za medicinu rada “Dr Dragomir Karajović” i iz NIS Naftagasa Novi Sad u Vinču i privremeno odložen u takozvanom hangaru četiri. godine”. 415 | 5. dok se na teritoriji Srbije ne nađu trajna odlagališta za radioaktivni otpad. odakle je nedavno prenet u Institut za nuklearne nauke Vinča. Povremeno curenje u Institutu Vinča ne ugrožava životnu sredinu niti građane. u medijima pojave vesti o „curenju“ radioaktivnog otpada jer je u pitanju „državna tajna“. dati predlog za trajno odlaganje radioaktivnog otpada. jer u Srbiji postoji sistem rane najave koji omogućava merenje nivoa radioaktivnosti na desetak tačaka u Srbiji. nuklearno gorivo se nalazi u aluminijumskim košuljicama koje se čuvaju u adekvatnim „burićima“. kao što se desilo sredinom aprila. iz Instituta Vinča. 40 godina nalazio se u samom centru Beograda. „Nuklearno gorivo koje se nalazi u tim bazenima mora se prepakovati na adekvatan način u odgovarajuće kontejnere i otpremiti u Rusiju. direktor Instituta Vinča. naime. ali šta se sve može desiti to niko ne zna“. gde bi se mogli izgraditi objekti za odlaganje radiokativnog otpada. Ti „burići“ su već niz godina u bazenima sa vodom. Beograd je oslobođen radioaktivnog otpada i konačno su u Institutu stvoreni uslovi za bezbedan rad. koju je na javnom tenederu izabrala Međunarodna agencija za atomsku energiju. Radijum 226 koristio se u medicini 60-tih godina. međutim. . Naime. Prema tome. čiji je cilj otpremanje nuklearnog goriva u Rusiju. državni sekretar Ministarstva nauke. Radna grupa Ministarstva nauke. jer je tehnološki proces vrlo komplikovan. „Ovo što se dešava kod nas događa se i u drugim krajevima sveta gde se nuklearno gorivo čuva. Za oko tri meseca trebalo bi da bude završena izgradnja hangara za smeštaj radioaktivnog otpada koji bi odatle krenuo ka Rusiji. ali ih nije otkrio Često se. gde bi ostalo trajno.Sada merili su zagađenost i konstatovagalište radioaktivnog otpada. Ministarstvo nauke pokrenulo je program VIND. uglavnom iz oblasti osnovnih nauka i tehnološkog razvoja. iz Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije. Naime. objašnjava Nedeljković.nog zračenja radijuma 226. a i glavni stručnjaci. kilometara od glavnog grada. Olivera Bojić N uklearni otpad radijum 226. “U pitanju su male. klimatskih. Međutim.

Mi upravo predviđene investicije planom. dok bi Jahorina finansirala demontiranje stare žičare i postavljanje nove žičare. ski-staze i opremu za propronaći strateškog partnera koji bi izvr.92 Region BR. da oko 280 milona evra od čega 92. stanku ministara dveju Vlada. tada su posete najintezivnije. Skijališta Srbije bi trebalo da finansiraju žičaru. pijskih igara 2018. Vučko je oživeo nedavno u svom novom ruhu. Kako je tom prilikom Dinkić rekao. privatni već uveliko nalazi svoje mesto na Austrije. Do sada je u aparthotel Jahorine u odnosu na ski-centre u regiuloženo oko 7. što za održivost jednog suvlasnika hotela je i Bojan Križaj. Ova sredstva bi trebalo da budu samo prva faza zajedničke investicije. Prethodno je Vlada Republike Srpske već najavila da će uložiti sedam miliona evra u ski centar. Nekada maskota Zimskih olimpijskih igara 1984. 415 | 5. zbog čega ne smeštaja i ski-pasa. direktor ski-centra Jahorina za Ekono.izvodnju veštačkog snega. Dok državni kapital kaska. rekonstrukciju postojećih žičara i izgradnju jednog šestoseda U i nekoliko ski liftova. a u jeku sezone. Vučko će horinu. godine u Jahorinu je veoma malo investirano ski-centar Jahorina biće uloženo pet miliona zajedničkih sredstava Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Srpske. za oko mesec dana zacije Republike Srpske. Jedan od nja i ne postoji. 280 mln ¤ foto: Arhiva Da bi povratila olimpijski sjaj. oko toga diskutujemo i razmatramo opcije. Trenutno je ovaj hotel kategorisan sa četiri ne isti ski-pas važiće za Kopaonik i Japlus zvezdice. Osim novog hotela BB Vučko i nekoli. biti investirano još pet miliona evra. dužine 20 kilomePrović.kapitala. Jahorina bi. a danas marta sezona je gotovo završena. rekao je Miloš Jovanović. koja počinje čim se onu jesu pre svega izuzetne ski-staze. a u toku je izrada u nekadašnjem zimskom olimpijskom izmena Regulacionog plana za područje centru Jahorina. Po rečima direktora ski-centra. Prednosti planini osvojio Kristalni globus odnosno Svetski kup. Međutim. a brojni gosti koji bi skiPovratak Vučka jali na ovoj bosanskoj planinskoj lepotici odlaze na skijališta Bugarske. što je takođe dogovoreno na sadobiti i petu zvezdicu. Kako bi se to što pre postiglo u projekat se uključila i Vlada Republike Srbije .Pored infrastrukturinih problema. a još nije poznato ko će obez. dogovoreno je na sastanku Mlađana Dinkića. ovoj bosanskoj planini potrebno je oko 280 miliona evra investicija. nekadašnji član skijaške reprezentacije Jugoslavije kaže da mu je tara. bivši slovenački skijaš koji je baš na ovoj ski-centra nikako nije dobro. Jedan od vlasnika Aleksandar plave. gotovo ništa nije proJahorine. po1984.5 milona evra dok će u drugoj fazi gradnje.sebno u januaru kada su školski rasko drugih manjih privatnih investicija. uslovno drugi najveći problem ove plamist magazin pre dogovora ministara. a letsimbol aparthotela. Od sledeće godihotel i ima veliki broj apartmana. Ukobi trebalo dati konceliko bi se radovi zavrsiju kojom bi se zadalo šili do 2016. crvene i crne. već početkom Jahorini. Italije. za Jahorinu koje treba uložiti u žičare i Ukupna ulaganja. pusti. kako bi joj se vratio olimpijski sjaj. potrebe su duplo veće. ili je bolje na za žičare. nine je smeštaj. otopi sneg. a do kraja godine sa završetkom planiranih investicija. procene su stručnjaka koji su radili šio dokapitalizaciju ili na Master planu. mogla postati bi trebalo da se opredelimo za konačnu kandidat za organizaciju Zimskih olimvarijantu“. S druge strane. MAJ 2008 | Jahorina Novo ruho Vesna Lapčić Od olimpijske 1984. Svako sa svoje strane uneće kapital u zajedničko preduzeće. ministra ekonomije u Vladi Srbije i Predraga Gluhakovića. to je samo sedmina menjeno od te 1984. godine. u Jahorinu. godine što koncesionaru šta treba je predviđeno Master da se uradi. godine kada je odrsredstava predviđenih Master planom žana Olimpijada. Ekonomisti će proceniti vrednost uloga sa jedne i druge strane i shodno visini uloga deliće se i prihodi. godine. kroz sredstva i imovinu. U narednom periodu biće osnovano zajedničko preduzeće Skijališta Srbije i ski-centra Jahorina.3 milioli Vlada Republike Srpske. Trenutno ima oko četiri hiljade ležajeva. „Nije jasno ko će ulagati u skijalište. koje se dobro održavaju i niže cegradnjom ovog hotela cilj razvijanje porodičnog turizma na Jahorini. Konsultovaćemo se po najavama ljudi iz Turističke organii sa ljudima iz Srbije. ministra trgovine i turizma u Vladi Republike Srpske. privatnog i državnog ski staze. trebalo bi da budu bediti ostatak kapitala.

ocenio je on.3 odsto. tek drugi guverner ECB od uvođenja jedinstvene valute 1999. oslobodio nekih krutih struktura koje su ga sputavale u prošlosti.843. Francuz Triše. investicione banke sa Vol Strita svojim klijentima sredinom marta. Holandije ili Španije. “Zanimljiv ishod ove najnovije prekretnice jeste da je veličina godišnje proizvodnje evrozone premašila onu u SAD”. kako smatra analitičar Holger Šmiding. Italije. najveća privreda u evrozoni i uopšte u EU. MAJ 2008 | Zaokret u evrozoni Razvod od Amerike U poslednje vreme evro beleži rekordno visoke vrednosti usled straha da američka privreda ide u recesiju zbog krize u sektorima nekretnina i finansija .5688 dolara za evro. koji je dostigao nivo ispod 1. Šmiding dodaje da “nezavisno od korekcija na tržištu nekretnina u Španiji i Irskoj. “za sada. Nedugo pošto je evro dostigao rekordnu vrednost od 1. evrozona nema velike unutrašnje probleme”. Pošto je sredinom marta. dok ih Evropska centralna banka (ECB) drži postojanim iz straha zato što je evrozona dostigla u februaru rekordnu inflaciju od 3. godini američki BDP iznosio 13. sumnjičavci su govorili da će evrozona imati problema sa povezivanjem ekonomija različitih država poput Nemačke. prestigla je SAD. godinu iznosio 13. Stalni pad vrednosti dolara na tržištima deviza. Prema nekim analitičarima u toku je i zaokret koji članice evrozone preorijentiše prema Aziji. zapadnoevropske kom- panije nude proizvodnu mešavinu koja pogoduje investicionom bumu u Istočnoj Aziji. kada se brojke pretvore u dolare. nastavio je Šmiding. iako se kreću kroz odvojene ciklične faze. ali je i pokazala dozu otpornosti prema padu ekonomske aktivnosti u SAD koju je retko koji analitičar pre nekoliko godina očekivao. primetio da “mi imamo svoje zasebne ekonomije. takođe. Upoređene su zvanične procene koje su objavili Biro za ekonomske analize Sekretarijata za trgovinu SAD i Eurostat. koji usporava. No. No. Marko Krejmer. kopredsedavajući za globalnu ekonomiju u UniCredit banci slaže se da kompanije iz evrozone kreću “prema državama čiji će se značaj povećavati u budućnosti zato što su države izvoznici sirovih materijala. dok ga centralne banke. moglo je da se zaori evrozonom pošto je objavljeno da je 15 zemalja Evropske unije (EU) koje koriste zajedničku valutu preuzelo od privede Sjedinjenih Američkih Država naziv “najveće svetske”. ekonomija evrozone.Dolar više nije omiljeni vid keša za domaćinstva i kompanije. to ih čini manje ranjivim na promenu kursa deviza.800 milijardi dolara. evrozona i ECB mogu biti ponosni onim što su postigli tokom poslednjih godina”. . Usredsređene na mašineriju. postale manje odbojne za investitore – time što su smanjile poreze i oslobađajući se nekih od najgorih krutosti tržišta rada. kako je Krejmar primetio. ipak. arhitekte bloka su nastojale da obezbede “prožimanje ekonomskih trendova. U poslednje vreme evro beleži rekordno visoke vrednosti usled straha da privreda u SAD ide u recesiju zbog krize u sektorima nekretnina i finansija. po tom kursu je BDP evrozone za 2007. Na primer. usporila.56 dolara za evro.94 Evropska unija BR. Mi smo u različitim svetovima”. automobile i avione. infrastrukturnu opremu. sada predstavlja bolje mesto za investicije i stvaranje radnih mesta nego pre pet godina kada je evro bio mnogo slabiji. Univerzum evrozone se. i dalje preferiraju kao rezervnu monetu Nikola Božidarević “M i smo šampioni”. Smena na vrhu Godinama unazad. tokom trgovine u Evropi američka valuta pala na nivo 1. godine je.1 milijardi evra. one nisu iste.4 milijardi dolara. ipak. Grčke. glavni ekonomista pri Bank of Amerika u Londonu. “Nalazimo se u velikoj meri u međuzavisnom svetu tako da sve što se desi u Evropi ima uticaj na SAD. ali je pripomognut snažnim zahtevama za izvoz koji dolaze iz Istočne Azije.880. Pošto potrošači u tim državama postaju bogatiji. dok je u evro zoni dostigao 8. zemljama izvoznicama nafte i delovima istočne i centralne Evrope”.568. Kazahstana ili Rusija”. Mnoge zapadnoevropske države su. izjavio je Šmiding. Istovremeno je privreda evrozone. i u pogledu toga je ECB bila uspešna”. Pored toga. Rusiji i naftom bogatim državama Zaliva. i sve što se dogodi u SAD ima uticaja u Evropi”. saopštilo je ekonomsko odelenje Goldman Saša. Korist od globalizacije Kao rezultat ovih pokazatelja krenula je priča o ekonomskom razdvajanju Evrope od SAD. izjavio je predsednik Evropske centralne banke. Nemačka.56 dolara. tvorci politike i drugi analitičari su brzo ukazali da su privrede u svetu međusobno povezane. istočne Evrope i naftonosnih zemalja”. Šmiding je ocenio kako je “malo regiona u poređenju sa evrozonom steklo više koristi od golobalizacije. Ekonomski rast. Pišući nešto ranije za evropsko izdanje njujorškog Vol Strit žurnala.889. u kojoj živi 320 miliona ljudi i koja učestvuje sa 15 odsto u svetskom BDP. poput Ukrajine. učinio je zonu zajedničke valute u Evropi najvećom svetskom ekonomijom po merilu bruto domaćeg proizvoda (BDP) obeju privreda u 2007. ali je još uvek daleko od recesije “ima najviše veze sa unutrašnjim reformama.847. evropski snabdevači luksuzne robe i vrhunskih marki takođe se mogu radovati zbog povećanja prodaje tokom narednih godina. izračunala je britanska novinska agencija Rojters. 415 | 5. U SAD su smanjene kamatne stope kako bi bila podstaknuta privredna aktivnost. Uprkos ekonomskim tenzijama u Italiji. godini. pošto su mnoge kompanije iz evrozone agresivno globalizovale svoju proizvodnju. statistički biro EU za evro zone po kojima je u 2007. Žan Klod Triše. a srećan sam što to mogu da vam kažem.

ostvaruje veće prihode. bez odobrenja ECB. Dolar više nije omiljeni vid keša za domaćinstva i kompanije. Politička moć će biti okrnjena. Po Čenu i Frenkelu. Alternativa U globalnim finansijama. do kada. značajnim i beznačajnim. što vuče ekonomiju na dole. Amerikanci su do sada bili ponosni na čelnu poziciju svoje zemlje u svetskoj ekonomiji. Prvi su postojani deficiti tekućeg bilansa kombinovani sa višegodišnjim padom vrednosti dolara. Tokom narednih godina još istočnoevropskih država treba da se priključi evrozoni. ima polupredsednika i to je luksembruški premijer i ministar finansija Žak Klod Junker čiji drugi dvogodišnji mandat ističe u jesen 2008. Po Šmiding “u suštini su dobre vesti za SAD da je ostatak sveta malo manje zavisan od te zemlje. anglosakonskog modela kapitalizma i koji je donedavno bio smatran daleko superiornijim od “staromodnog” finansijskog sistema u evrozoni. ipak. prema kome je Ekson Mobil zauzela čelnu poziciju u 2007. godini. Na međunarodnom tržištu obveznica. Japanski jen i nemačka marka nisu imali realnu šansu da zamene dolar. te godine je londonski Ekonomist pisao kako je činjenica da Saudi Aramko. ni političari u EU i evrozoni nisu do sada nagovestili da su spremni da se nose sa odgovornostima koje nosi vodeća valuta u svetu. finansijski centar evrozone. Potencijalne geopolitičke posledice projektovane promene Čena i Frenkela su ogromne. Vratolomna monetarna politika američkih Federalnih rezervi je ubrzala umanjivanje vrednosti dolara i povećala očekivanja da sledi inflacija. još 2007. a u drugoj polovini 2006. međutim. iako nije kompanija na listingu. takođe. Evropski lideri. evozona nastavlja da raste. Najveća svetska kompanija je još uvek američka – barem prema magazinu Fortune. nove članice EU. U međuvremenu. Međutim. godine i Narodna Republika Kina. a pitanje je i da li su oni u SAD svesni šta im se sprema. No. Krhka kreditna tržišta. To će dati SAD veću šansu da nađu izlaz iz domaćih problema”. pogotovo kada bude okončana sadašnja recesija. sugerisao da bi evrozona trebalo da bude predstavljena u Međunarodnom monetarnom fondu kao blok. Londonski siti je. Uticaj u međunarodnim finansijskim institucijama će biti smanjen. ali drugi analitičari kažu da bi upravo ona 95 Dženifer Mek Kion iz londonske firme za makroekonomska istraživanja Kapital Ekonomiksa je primetila: “U evrozoni nije nastala ista vrsta neuravnoteženosti koje smo videli u SAD i Velikoj Britaniji… Ona se ne raspada kao što su se neki pribojavali. smatra Šmiling. Drugi je pojava valute koja stvarno može da zameni dolar. ali sigurno. koriste evro kao zakonito sredstvo plaćanja. godine Evrogrupa. duboka kriza oko (tržišta) nekretnina i rastuće cene nafte su stvorili realni rizik da će Amerikanci drastično smanjiti potrošnju. Junker je. SAD su bile najveći izvoznik u svetu. a ne kao do sada sa svojim pojedinačnim državama-članicama. Evrozona treba da bude “bolje pozicionirana na međunarodnom političkom reljefu. Povrh toga. sve je više analitičara koji smatraju da je ta stvarna alternativa evro. prema Goldman Sašu. godine je kapitalizacija na Vol Stritu usred Njujorka bila pod okriljem Evrope (uzimajući u obzir široku definiciju Evrope. od Severnog Atlantika do Pacifika.| 5. takođe. ”Mislim da su dalje reforme u ovom trenutku veoma sporna tema”. Te godine je prvi put NR Kina proizvela više automobila od SAD. istovremeno. Od 2004. opet. Naredne je Tojota uklonila Dženeral Motors sa mesta najveće svetske automobilske kompanije. Profesori Menzi Čin sa univerziteta Viskonsin i Džefri Frenkel sa Harvarda su uradili simulaciju koja pokazuje da bi evro mogao u narednih 10 do 15 godina da zameni dolar kao najveću rezervnu valutu u svetu. . Nakon duge ekspanzije. zajedno sa Trišeom iz ECB. mada Velika Britanija nije usvojila zajedničku valutu. Privreda evrozone je. Trenutno ima više evro novčanica i kovanica u prometu nego što ima dolarskih. još uvek preferiraju dolar kao rezervnu monetu. Pitanje je.” Među ekonomska pitanja sa kojima se evrozona još suočava spada i da li će političari i dalje sprovoditi reforme tržišta rada kojima je smanjena nezaposlenost i povećani profiti. koji je oličenje tzv. među njima i Crna Gora i Kosovo. naime. de fakto. No. Centralne banke. Pretekla ih je prvo Nemačka. ali i pokrenuti zahtevi sindikata za povećanjem plata. mogla da ubrza trendove koje su profesori ustanovili. Prema Fajnenšel tajmsu. SAD bivaju prestignute u svim vrstama ekonomskog rangiranja. No pitanje je da li će takvo shvatanje o značaju dva finansijska sistema važiti i u budućnosti. SAD će izgubiti privilegiju izvlačenja – sposobnost da ostvaruju stalno više prihode od finansijskih dobara nego da plaćaju strancima koji investiraju u SAD. koja obuhvata i Rusiju). MAJ 2008 | BR. januara ove godine. dva su suštinska razloga za smanjivanje međunarodne uloge dolara. Neki od tih trendova se upravo ubrzavaju. pa možda i zbog prenapregnute uloge SAD kao savremene svojevrsne imperijalne sile. Tržište akcija evrozone je gotovo podjednako duboko i likvidno kao i njegovi američki konkurenti. 415 Evropska unija privreda njihove zemlje izgleda slaba. Ukoliko i kada se odluče da ukinu vezu. ali posle duge ekspanzije. Evrogrupa Ministri finansija članica EU koje koriste evro. zamenile su svoje jake funtu i liru za evro 1. U tom pravcu gura i slabljenje finansijskog sektora SAD. rebalansirati njihove portfolije rezervi. Evrogrupa nije zvanično telo u EU. smatraju da bi neka politička ličnost trebalo da predstavlja evrozonu. Kipar i Malta. te zemlje će gotovo sigurno. Međutim. Političari malo šta mogu da učine kako bi sprečili ovakav zaokret. najmanje šest evropskih mini-država i teritorija. Evro takođe cirkuliše u nekoliko desetina zemalja i prekomorskih teritorija. Pre svega. a na početku iduće na red bi trebalo da dođe i slovačka kruna. Amerika i dolar su skinuti sa pijedestala. nadmašila američku. Polako. evro je postao glavna moneta umesto dolara. Buduća inflacija će teško opteretiti globalnu ulogu dolara jer će mnoge zemlje u razvoju imati sve veće teškoće da i dalje budu vezane za američku valutu.” primetio je Krejmar iz UniCredit banke. američka ekonomija izgleda slaba. Njihova analiza nije bazirana na sadašnjoj kreditnoj krizi. sastaju se uvek dan pre sastanka Saveta za ekonomska i finansijska pitanja (Ecofin) svih ministara tih resora u Uniji. ipak.

Danas je dosta toga drukčijeg i te okolnosti baš upućuju na još radikalniji izazov sadašnjoj vlasti koja. Ranije je bio vojni pilot. jer njegov režim istrajava već dobrih 26 godina. već više od jedne decenije. To. pre svega. godine. međutim. koji mu to nikada nisu oprostili. Na meti su. Sam predsednik će. Kod svih arapskih režima. životari više od polovine stanovništva Egipta. Nakon Anvara el Sadata na čelo središnje arapske zemlje je došao Mubarak. Dragaš Egipat: U socijalnom plamenu gipat je proteklih dana bio zahvaćen velikim socijalnim nemirima. naročito kod najsiromašnijih. Poremećaj u njegovom snabdevanju doneo je haos svakodnevni životni ritam nekih 30 miliona stanovnika Egipta. često i sami režimi. Ne bez razloga. U redu za hleb ubijena su dva Egipćanina. Vrednost razmene sa SAD iznosi nekih osam milijardi dolara. pak. govori o značaju koji Egi- foto: FoNet . godine. vezan je za pokušaj ubistva predsednika Mubaraka u Etiopiji. kojima Egipat svakako pripada uprkos povelikoj pomoći Amerike. dok je Anvar el Sadat smaknut na mirnoj ceremoniji vojne parade. pak. 415 | 5. Taj incident. i na međunarodnoj sceni postaje sve usamljenija. podsetilo na davnašnju smenu vlasti. naravno. a godišnji priliv investicija iznosi čak 11 milijardi dolara. a od ove zemlje prima i obilatu vojnu i ekonomsku pomoć. prilikom najnovijih dešavanja. pak. I danas ima puno elemenata za slična poređenja. U senci aktuelnih događaja. Izbili su ulični nemiri sa sasvim konkretnim i opravdanim zahtevima stanovništva. u javnom mnjenju Egipta začeta je debata o Egiptu nakon Hosnija Mubaraka. Na američkoj tablici zemalja kojima Amerika pruža najveću pomoć Egipat se svrstava odmah iza moćnog Izraela.7 milijardi dolara. Iako iza sebe ima i režimsku partiju ona je. sporazumu sa Izraelom. bio je potreban fitilj koji je potpalio egzistencijalno nezadovoljstvo jer u ovoj zemlji na liniji siromaštva ali i više ispod njega. možda i najupečatljiviji. Cenu je. možda i prečesto. Onaj. platio kod samih Arapa. To ga nije sprečilo da zauzme naglašenu orijentaciju prema samoj Americi i. Deo sadašnjih nezadovoljstava. MAJ 2008 | Demonstracije u Egiptu Živi pesak Nerede je podstakao problem visokih cena namirnica. ali i rapidan rast njihovih cena. ali i sistema iz daleke 1952. sigurno ima poreklo u takvim emocijama. Nije tajna da u mnogim delovima sveta. puko siromaštvo je uvek i neizostavno povezano sa spoljnim uzrocima koji kreiraju zapaljivu sinergiju neraspoloženja koja lako obara i naoko najtvrdokornije autoritete. skoro se automatski postavilo pitanje opstanka režima Hosnija Mubaraka. sličan prethodnom. sledećeg meseca navršiti i svih 80 godina ži- E vota. Scenografija je bila suštinski različita ali su uzroci bili isti. 1999. Faruka je doduše. školovan u Sovjetskom Savezu. Ipak. srušila ulica i široki slojevi nezadovoljnog naroda. ali i prilično silovitom nezadovoljstu predstavljali su i različiti događaji iz prošlosti. Ništa neuobičajeno i za ostale siromašne zemlje. mada je teško oporeći tvrdoglave podatke da privredni rast Egipta ide po stopi od sedam procenata. Povod je bila velika nestašica osnovnih životnih namirnica. Zdravko L. ali i ozbiljne nestašice hleba. U Egiptu. godine kada je oborena kraljevina. Popularnu cenu vekne hleba vlada subvencioniše sa čak 13. podsetili su Egipćane na ubi- stvo Anvara el Sadata na vojnoj paradi već zaboravljene 1981.96 Svet BR. iako je hleb bio povod. cene životnih namirnica kreiraju masovna javna nezadovoljstva. godine. Tinjajuće nezadovoljstvo Egipat se danas u velikoj meri oslanja na političku podršku SAD. ostala takoreći paralizovana. ali i samog njegovog nasleđa. Autoriteti Sve je. a to znači preživljavanje na bukvalno dva dolara dnevno. Doduše. 1995. ali i onaj potonji. Odraz svojevrsnom. tada je abdicirao sam kralj Faruk i to kao prilično mlad vladalac. otuda.

vrlo brzo podsetiti na davne danih tema. I pored svih mogućih demantija u međuvremenu. Pod veliku kritiku je došla i privatizacija koju 97 pat kao središnja zemlja Bliskog istoka ima za ceo region. što je dovelo do smrti dva radnika. ali i predsednik njenog uticajnog političkog komiteta. Dodatnu ljutnju najnovijim smutnjama podgrejali su i rezultati nedavno sprovedenih opštinskih izbora. u takav kontekst smeštaju svaku socijalnu uzburkanost.žim.noj alternativi? . u nedostatku šireg horizonta socijalnih očekivanja potencijalna snaga eventualne promene koja bi mogla u nekom smušenom domaćem scenariju lako odapeti strelu političke promene. međutim.ugled. vodeće snage u zemlji. je. godinu. onaj kraljevski.pedesetočlanog Vrhovnog saveta. za 2011.7 milijar. što bi se reklo kod egipatskih radnika postala zapalji. Njeda. Prvi je dobrovoljdi dolara. kao i Saudijska Arabija. va i jedna od najatraktivnijih društve. inače.ne s početka druge polovine prošlog lazan problem visokih cena namirni. Poremećaj u njegovom snab. Član je i vladajućeg svom snagom promoviše domaća vla. MAJ 2008 | BR. Nerede je ipak podstakao nezaobi. zakazanim. Šta je osnovni problem sa kojim se danas suočava Egipat ili jednostavnije rečeno Mubarakov režim? On nema naslednika i to je praznina koju za sada više nego uspešno popunjava tinjajuće nezadovoljstvo ulice i siromašnih. zadobivši preko 70 procenata sedišta u lokalnim klupama. Egipat danas predstavlja jednu od najmlađih država na Bliskom istoku. kao jedini vekne hleba vlada oslonac nastavku režima i sadašnje polisubvencioniše sa čak tičke orijentacije nameće se Mubarakov sin. Baš u vreme izbora registrovani su veliki neredi u fabrici prediva u državnom vlasništvu u mestu Mahalah al Kobra.no odstupio.7 milijardi dolara tara Nacionalne partije. dok je preko 300 bilo pohapšeno. Egipat je dugo godina. Razmišljali drugi o sličdevanju poremetio je svakodnevni ži. Još pre punih trideset godina potpisan je mirovni sporazum sa Izraelom. godine. 415 Svet kim izborima. međutim. ali i ozbiljne nestašice hleba. Sve češće. Pretnja gubitkom radnih mesta je i gov neformalan uticaj. zamenik generalnog sekre13. Prema novom izbornom zakonu 140 izabranih municipalnih glavara odlučivaće sada praktično i na predsednič- votni ritam nekih 30 miliona stanovnika Egipta.i ovog sadašnjeg režima postoji nanjenica da popularnu cenu vekne hleba padna sličnost. najstabilnija država regiona.veka kada je oboren jedan drugi reca. i dalje minoran.Dugo uspavana zemlja faraona mogla bi. između tog ko je on osetljiv najbolje ilustruje či.| 5. Džamal. gde su predsednikovi ljubimci sa lakoćom odneli pobedu. I jedan i drugi su bili vlada subvencioniše sa čak 13. Preko polovine stanovništva ima prosečnu dob ispod 24. Koliko god je taj prelomni momenat doneo Egiptu stabilnost i mir možda je jednako tako uzburkao domaće političke faktore koji. No. Oni su. pak.prilično izolovani. Koli. ono dopire i do viših Popularnu cenu slojeva društva. ranjavanja njih stotinu.

moj dečko je pametno zaključio. sa čašom Starbaksa u ruci. i generalno. pet minuta kasnije pojavio se “naš prijatelj Bili”. Da li bi bio iskren. i sebe predstavila kao “anđela. pokušao da me šarmira neverovatnim i zaraznim kod drugih žena već isprobanim osmehom. poželeli brz oporavak. kao što to političari i obično rade. 415 | 5. najbolju kuvaricu na svetu”. i uveliko nadomešćuje nedostatak Bilovih poseta. Bilom Klintonom i njegovom suprugom Hilari. Do danas se nije pojavio. MAJ 2008 | Susret sa američkim predsednikom Bilom Klintonom Pogled sa 44. i obzirom da živimo u stanu njegovih prijatelja. Bilom Klintonom i njegovom suprugom Hilari Viktorija Kocman Još tražimo pravi ram tan u kome živimo pripada sinu jednog imućnog indijskog hotelijera. Međutim. Nižeg rasta i bledog lica. ili Bil) više bio nagnut ka njegovoj devojci. U svakom slučaju. Kao i mali broja Srba pre mene. a sada živi i radi u Njujorku. postalo je očigledno da je iste kvadrature kao i stan koji ćemo iznajmiti. Pozvala nas je gore da vidimo gde živi. Zaboravila sam na ručak i jurnula napolje da ga upoznam. ili bi. Olakšavajuća okolnost pred predaju ključeva bio je divan. sunčan vikend. ili bi mi na moju latentnu optužbu odgovorio promišljeno i diplomatski. mislila sam da je trebalo da mu kažem da dolazim iz Srbije. “Možda ćemo sresti Bilija”. nije ni video. i kažem: “Hajde da prošlost ostavimo iza sebe”. i vremenom. Kada smo se uselili u nov stan na Menhetnu. od čaše Starbaksa. Ušli smo u ogromno potkrovlje. na zidu smo primetili porodičnu fotografiju sa bivšim predsednikom Amerike. pritisak je bio prijatan i pomalo roditeljski. Nakon napornog dana. izgledao je kao da se očigledno i dalje oporavlja od operacije. te je zaključila da ćemo njenom sinu biti odlični podstanari. Zašto ne bismo otišli do Čapakve. spratu. a da se on sam. Kada je kasnije moj dečko video fotografiju. patetičan i negativan način. Ispostavilo se da se majka našeg budućeg stanodavca bavi jogom i meditacijom. i vremenom. strpljivo su stajala na ulici. Ubrzo se veliki tamni kombi parkirao preko puta. upoznali smo majku vlasnika stana. kladim se. očigledno čekajući nekoga ili nešto da se desi. pred sobom je imao svršen slučaj. uvaženi gospodin Klinton je S imao operaciju srca. Susret “Nećemo ni zucnuti ako ga vidimo”. Nismo imali konkretan cilj. nešto više nego što bi se to očekivalo od bledunjavog čoveka slabog srca. Iz kuhinje je izašla kuvarica. inače tih i povučen. našu porodičnu fotografiju sa Bilom Klintonom okačimo na zid u predsoblju. moj dečko je predložio. prodali smo auto. takođe prijatna Indijka. kao i naša potraga za pravim ramom. tajna njegovog uspeha. Dok smo provirivali u kuhinju. stigli smo u Čapakvu. Portir nam je rekao da je jedna mala soba slobodna na 44. rekla sam na moj slovenski. blago uznemiren činjenicom da je gospodin Klinton (više ne Bili. prijatnu Indijku kojoj smo se očigledno dopali na prvi pogled. Bil sigurno nije daleko”. na zidu smo primetili porodičnu fotografiju sa bivšim predsednikom Amerike. kako je njegova vlada zove. pa smo se uputili ka Njujorku. skromnu. ulice i raspitali se o stanovima za iznajmljivanje. sve najbolje. Kasnije. mada često joj se vraćam. iznajmili smo stan. moj dečko. Malo kasnije. rešen da ga upozna. u kasnim pedesetim. pomalo postiđena. u ćutnji. Pritisnuo me je. našeg prijatelja Bilija). a moj dragi je već bio napolju. ne bi se izvinio. i budućnost predviđam na osnovu cinične reprize prošlosti. Ja sam oklevala. jedan od tajnih agenata je izvadio kameru. Nekoliko dana kasnije. i svratili u jedan restoran na ručak. “Ovo su naši tajni agenti. mada. Dva važna lika kratke kose. I zaista. Naš susret je bio tako kratak da nisam shvatila da mi je to bila jedina šansa da direktno od njega čujem šta ima da kaže o bombardovanju. Odlučili smo da. sa naočarima. nažalost. Dečko i ja smo ga našli sasvim slučajno. je viknuo: “Da li bismo mogli da se slikamo zajedno?” Očigledno naviknut na ovakve situacije. Kada sam ga ugledala. ušli smo u zgradu na uglu 93. Završila je studije elektrotehnike u Beču.98 Svet BR. sa fantastičnim pogledom na Menhetn i predložio da je pogledamo. našalili se da ćemo sada redovno viđati Bila (a vremenom. gospodine predsedniče”. Sat i po kasnije. što je. na tren sam zaboravila da je tu “kampanju” naredio. Proces i dalje traje.sprata zaista oduzima dah. u priličnom sam iskušenju da šarmantnim ljudima oprostim grehe. po ugledu na stanodavce. Bili je raširio ruke i mi smo se naslonili sa njegove leve i desne strane. Pitam se kako bi reagovao. Ja sam tip koji prezire konflikte. U tom trenutku. sprata Ispostavilo se da se majka našeg budućeg stanodavca bavi jogom i meditacijom. a mi smo mu. Objavila je nekoliko literarnih dela za koja je i nagrađena) foto: Arhiva . “Gospodine predsedniče. (Viktorija Kocman je rođena u Beogradu. pogled sa 44. Na poklon ga je dobio od roditelja za trinaesti rođendan. pak.

Činjenica je da planirani gasovodi vrlo često računaju na ista izvorišta i količine. zavisi od pozicije u energetskom lancu. naposletku kako se evropska geopolitika prirodnog gasa prelama na Balkanu i okolini. Balkansko bure gasa bi bilo prepuno. Evropska Unija je na putu da napravi proboj prema Turkmenistanu. ali spor u realizaciji. koje do kraja godine mogu da dosegnu i 400 dolara za hiljadu kubnih metara. 415 | 5.100 Feljton BR. Prethodno je potrebno „pronaći“ gasovodnu vezu preko Kaspijskog mora. što ga čini prvoklasnom geopolitičkom robom. Kinom i Iranom. preko 60 milijardi kubnih metara gasa. sa sve vidljivijim implikacijama na unutrašnju politiku država regiona. planovi. moskovska štampa je pisala o „neuspešnoj misiji“ EU u Ašgabatu. uz smanjenje tražnje za naftom i gasom kao pratećom posledicom sve prisutnijih ocena o tihoj globalnoj recesiji. kako za Evropsku Uniju. Mogla bi da nadopuni planirani kapacitet gasovoda Nabuko od 30 milijardi kubnih metara godišnje. MAJ 2008 | GEOPOLITIKA PRIRODNOG GASA (6) Prvoklasna roba Piše: Milan Simurdić. novih ugovora. centralnoazijskim državama. Za uvoznike. Domaćini nisu potvrdili. Skoro da bi se mogao steći utisak da je otvoreno „istočno energetsko pitanje“. Bliskom Istoku. Tu se količine povećavaju skoro na fantastičnih. to bi u velikoj meri podiglo vrednost i značaj četvrtog gasnog koridora za Evropu. Pristup. a tek potom može biti konkretnijih. samo preko ova dva gasovoda. kao kod spojenih sudova prebacivanje na nove gasovode preko Balkana bi neminovno značilo smanjenje značaja postojećih cevi preko Ukrajine i Centralne Evrope. uz podsećanje da je Turkmenistan brz na dogovoru. Sa postojećim nivoom cena gasa. U odnosu na količine gasa koji se godišnje sagore u Uniji od skoro 600 milijardi kubnih metara najava obima od 10 milijardi kubnih metara godišnje. koju je poželjno izbeći ili potisnuti. kao južnih energetskih vrata Evrope? P ogledajmo. konkurencija je dobrodošla. računa na isti gas iz Centralne Azije. Dvoumljenje Pažnja i očekivanja od Nabuka u većini. a eventualni posrednici na rentu. za jedne rivalska. kombinacije i vesti sustižu jedna drugu. prema izjavama iz ove kompanije. Taj scenario je. Jasno je da je u regionu prisutna snažna „gasna dinamika“. Dodatno. ali i kod krajnjih potrošača. „noćna mora“ izvoznika. Gas se prvenstveno do potrošača dovodi gasovodima. rastući značaj. Rusija nije reagovala na ove vesti. nazove čak i „ Linija Mažino“. ali i neverovatnih 100 milijardi kubnih metara godišnje. ali strateški značajna. Tranzitne zemlje se nadmeću za trase gasovoda. postavlja se pitanje da li ima toliko gasa i tolike tražnje. bez da se računaju potencijali gasovoda Turska – Grčka – Italija. Nadu za Nabuko podgrevaju zvaničnici iz Teherana. ulaganja u alternative i štednju su sve prihvatljivija. Na Balkan bi moglo da dospe. U Briselu je pri- . sve dok Iran ne odbaci nuklearni program. za koji samo izvesne isporuke iz Azerbejdžana od šest do sedam milijardi nisu dovoljne za ekonomsku isplativost gasovoda. Za izvoznike se radi o konkurenciji na izvorima gasa. odnosno sve važnije mesto koje zauzima u svetskom energetskom miksu. Turkmenistan utvrđuje rezerve gasa. Temu usložnjava geopolitička težina i sve veći prihodi koje donosi vlasništvo nad izvorima. računaju na deo prihoda i uticaja. što će biti i finansijski i vremenski složeno i zahtevno. što je praktično pretvaranje regiona u gasno predsoblje Unije. To bi mogla biti poruka iz istupa komesara Ferero Valdner. ekonomski i politički. uključujući i Iran. Osnovne gasne sile su koncentrisane na dva. Najveći potrošači gasa i EU u celini svoju energetsku bezbednost žele da pojačaju i merama štednje. Kako se prostiru gasovodi. šta donosi izgradnja novih gasovoda preko Balkana. tako i za izvoznike gasa. Pored toga. u smislu prevlasti nad kontrolom snabdevanja gasom. pa je izjava komentarisana kao značajan prodor Brisela u Centralnu Aziju. sa drugim najvećim rezervama gasa na svetu. kakva je uloga tranzitnih država? Ko kontroliše i usmerava izvorišta gasa. ili Norveško – švajcarskog ga- sovoda preko Turske i Grčke do Italije. prvenstveno u Evropi i Evroaziji? Kolike su rezerve gasa i da li prete sukobi oko ovog energenta budućnosti? Konačno. godine je mala. povećanja energetske efikasnosti i razvojem alternativnih i obnovljivih izvora energije. na regionalne odnose. ali je zapaženo da su njihove diplomate u Briselu najave dogovora sa Ašgabatom ocenile kao „euforične“. a time i nacionalne bezbednosti. infrastrukturom i distribucijom energenata kao uslovu ekonomske. koja je prošle nedelje u Ašgabatu dobila prve najave izvoza turkmenistanskog gasa u Uniju. ali i zapuštenim stanjem u eksploataciji gasa i iznad svega američkim otporom bilo kakvom gasnom povezivanju Brisela i Teherana. član Foruma za međunarodne odnose U ovom feljtonu obrađeni su najvažniji aspekti geopolitike prirodnog gasa: njegov uspon kao energenta. pored onih postojećih sa Rusijom. članica Unije bila je povod da se ovaj gasovod. u najboljem maniru vojnih stratega. za druge komplementarna projekta – Južni tok i Nabuko. Snažna dinamika Kada se zamisli da su oba gasovoda realizovana. pojačalo energetsku bezbednost regiona. Gaspromovi izvozni kapaciteti stagniraju i projekat Južni tok. Naravno. bilo da se radi o Rusiji. od 2009. uz pretpostavljeni otpor Moskve i Teherana. ali ni demantovali vest. povećava obim dostupnog gasa i potencijalno utiče na smanjenje cena. ali i unutrašnju politiku pojedinih država. pogotovo novih.

i Nabuko i Južni tok. sa primamljivim najavama da bi tako ova država postala glavno gasno čvorište u Centralnoj Evropi. Problemi sa jednim partnerom mogu trasu da skrenu prema drugom.do Grčke i Italije Postojeći gasovodi Planirani gasovodi Istok . osim tumačenja da ruska kompanija ne želi da distribuira gas preko posrednika koji su zakupili kapacitete austrijskih gasovoda. nema ništa protiv da ovaj gasovod doprema i ruski gas. Mađarski MOL. To se čulo u javnim izjavama iz krugova naših učesnika u pregovorima o energetskom aranžmanu sa Rusijom. Sve se to odvija u širem regionu koji povezuje Centralnu Aziju. a Moskva ubira dividende i jača svoje energetsko prisustvo u Evropi. Ne treba zanemariti da su interesi Gasproma i OMV kompatibilni kada se radi o pitanjima plasmana gasa u Uniju. Zapravo. je pomalo iznenađujuće otvorena nedavnom posetom čelnika Gasproma Ljubljani. Ponuda trase Južnog toka Ljubljani ilustruje još jedan segment ovog gasovoda. što komplikuje odnose učesnika u projektu Nabuko. Austrijski OMV. gasna interkonekcija BTE Baku-Tbilisi-Erzurum gasovod SS1 Severni krak Južnog toka . Kaspijski bazen. najvećem podzemnom skladištu gasa u regionu. Mađarska je prvo pristala. Pretposlednja etapa. pa je pozicija Gasproma komotna u odnosu na oba partnera. sa mogućim povratnim uticajem na Balkan. takođe u istom konzorcijumu. učesnik u konzorcijumu za izgradnju Nabuka. Sasvim logično. što SAD povratno nastoje da smanje ili makar ublaže. nakon pritisaka iz Brisela i Vašingtona opredelila za kompromis . Iran spremno potpisuje sporazume o gasu. Južni tok se. „dvoumi“ između Austrije i Slovenije. Gasprom bi želeo da izbegne konkurentski. na račun Plavog i Južnog toka. potencijalno na račun Austrije. gde god je to moguće.Zapad gasni izvozni koridor( iz Kaspijskog regiona) Alternativni ruski projekti Izvor: CES commentary sutan prećutni konsenzus da je ovaj gasovod isplati samo ako se puni iranskim gasom. ali tamošnje agencije su izvestile da gasovod ima „devet varijanti“ . Vašington sprečava njegov dotok u Evropu. sa obrazloženjem da odlaganje ratifikacije unikatnog srpskoruskog međudržavnog energetskog sporazuma u Beogradu može trasu pomeriti prema Rumuniji. sudeći prema nedavnim vestima. pa se potom. najviše i najsigurnije se zarađuje samostalnim plasmanom i naplatom gasa sve do krajnjeg potrošača. baš na Balkanu i u regionu Crnog mora. MAJ 2008 | TGI Turska-Grčka-Italija. Moskva je Budimpešti ponudila produženje gasovoda Plavi tok. Iran. Složena bitka Tu negde se balkanska gasna arhitektura naslanja na onu centralnoevropsku. u svom gasnom segmentu. U svakom slučaju. ali i umesto Srbije može Rumunija. gde se bije složena bitka za kontrolu i uticaj. se nalazi pod pretnjom „neprijateljskog preuzimanja“ od strane OMV. verovatno jeftiniji gas iz Irana u gasovodu Nabuko. što će do- datno zgusnuti gasnu priču. pre krajnjeg ishodišta u Italiji. Situacija je paradoksalna – Teheran nudi gas. ove dve kompanije. Za gas iz Južnog toka u Mađarskoj se formira posebna kompanija.do Centralne Evrope SS2 Južni krak Južnog toka . Pre objave projekta Južni tok. Iz Moskve nema javnih izjava. Umesto Austrije može Slovenija. Ljubljana je uzdržana i ne treba očekivati njihov brzi odgovor. npr. 415 | 5. pogotovo vojno neutralni Beč. Nema preciznijih vesti šta je pozadina dilema Ga- sproma oko trase. od Turske do Mađarske. Više mu odgovara da Teheran cevi okrene na istok prema Aziji. Crno more sa Balkanom kao neodvojivim delom ove gasovodne slagalice. Austrija i Bavarska su u žiži interesovanja Moskve kao najpogodniji gasni centar Evrope. Obnovljeni su zastali pregovori o gasovodu preko Slovenije. sa austrijskim. odnosno nastupa Gazproma. turskim kompanijama i naravno neizbežnim Gaspromom. zavise od ruskog gasa.102 Feljton BR. Kavkaz. sve do Irana. pre svega. sa ambicioznim OMV koji svoje širenje vidi. švajcarskim. Ne protivi se ni fifti – fifti vlasništvu sa Gaspromom u Baumgartenu. On želi da se širi u regionu i za sada kohabitira.

2008. . RFE 18. 01. Ukoliko Austrija uđe u orbitu traži da se javnosti predoče sporazumi Gasproma. 2008. integrisana sa Gaspromovom infrastrukturom. MAJ 2008 | Nema potvrda ni vesti u tom pravcu iz Bukurešta. Energetska utakmica gasovoda je u pugde drugo može da se ide? Ukoliko posedujete snažnu kontrolu nad nom jeku. dobijate kontrolu nad jednim od glavnih evropskih Iz pozadine dopiru informacije o mogukoridora trgovine i transporta“. Moskva. Preko Austrije kontrolisala bi se Mađarska“. uzvraćaju da niti je Unija Troja. 01. a sa tražnjom raste i cena gasa. Ne manje važno onu. jer su javma uočljivih primedbi i polemika u regi. očigledno prvoklasna geopolitička roba. a potom OMV preuzme MOL. ćem stvaranju kartela za gas. ekonomskoj ravni. vremeno. Parlamen520 tarci iz redova evropskih narodnjaka su 512 pokrenuli niz aktivnosti u Briselu. infrastrukturom u Srbiji. i NATO. obrazlažući da se radi 550 546 o pitanjima koja su garantovana zakonom. RFE iz opozicije da je Bugarska postala „tro25. te stoga u nadležnosti Parlamen540 ta. ruskog izvora gasa. nastojeći da izdejstvuju jasne prefe500 rencije za Nabuko. aktuelni propisi koji se odnose na ta pitanja su u skladu sa direkti530 vama EU. 10. 2008. Indikativno je da se Bugarska. niti je Federiko Bordonaro. takođe odvojeno od isporuka iz Rusije. me za naftu (OPEC). ili u državama koje imaju šanse da joj se pridruže. Ukrajina joj nudi učešće u projektu Beli tok. a poznato je da je Rumunija najsnažnija podrška projektu Nabuko.„nelegalan i neprihvatljiv“. 01. Briselski kuloari su očigledno puni Izvor: Energypolicy ovih priča. RFE 25. Gde god je moguće treba pojačati rusko prisustvo u dom koji doprema gas iz Azerbejdžana. 01. Sa vrha u Sofiji udarcem. nalik mađarskoj. sporazum postavlja kurs za naredGodišnja proizvodnja Gasproma (milijardi kubnih metara/godina) ne decenije. gla da transformiše Forum iz amorfnog „Ako nastavimo sa svađama. maćini su već cirkulisali nacrt „Povelje“ Sergej Stanišev. 2008. To je ključno pitanje ne samo će se to realizovati i u kojoj formi. što bi nadmetanje „Uveren sam da infrastrukturna mreža mora biti odvojena od eksploatacije sa učinilo još žustrijim i neizvesnijim. gali da se radi o energetskoj međuzavi„Ne odbacujemo ideju o stvaranju gas kartela. nijama OPEC“. 2008. Rim. janski konj“ ruskog energetskog nastu„Austrijska mreža gasovoda i podzemnih skladišta gasa će biti dodatno pa u Evropi. to bi bilo postizanje dva gola jednim potpisani sa Rusijom. „Smatram da je ruska strategija da pusti da Zapad razočara Srbiju. tokom posete Kataru. pod opsadom. 2008. Potom. Nikson Centar. Evropi. već i sa tržišnog aspekta“. Da li jedne i plasmana i prodaje gasa sa druge strane. već i spoljne i bezbednosne politike. bugarski premijer povodom potpisivanja sporazuma o Južnom za koju je Komersant napisao da bi „motoku.“ Državno rukovodstvo odbacuje ocene Fjodor Lukjanov. glavni urednik „Rusija u globalnim poslovima“. Prirodni gas je. Do„Sa ovim projektom garantuje se mesto Bugarske na energetskoj karti Evrope“. funkcioner DSS. ali ova inicijativa zahteva snosti. sta510 li su na stranu ocena mađarske opozicije. Vašington. Novosti. 560 556 Napadaju odredbe sporazuma o izuzeću 555 553 iz plaćanja PDV. pa se narušava i domaće i za526 523 konodavstvo Unije. Pozicija Rumunije u odnosu na Južni tok podseća na onu koju ima Poljska prema Severnom toku. drugačija. nalik onoNikolas Gvozdev. znasa bezbednosnog. ne samo u smislu energetike. ugovorno obavezala na povezivanje sa Tursko – grčkim gasovo„To je deo šire strategije. sa Južnim tokom je situacija Srbiji i Rumuniji. RFE 17. inače većinski integrisanom u EU je da je ovo izborna godina u Sloveniji. 01. će se više nakon junskog sastanka ForuAndres Pibalgs.104 Feljton BR. 04. Prema njihovoj oceni. Koliko god se akteri slaNenad Popović. iz Rusije će stići poruka: gasovod će zaobići Srbiju tela u snažan lobi snabdevača gasa na lii idemo preko Rumunije“. Opozicija. 415 | 5. nakon potpisa na sporazum o JužIstočno energetsko pitanje nom toku. Tamošnji desničarski Fides ocenjuje da je Južni tok Utakmica u toku Dok za izgradnju gasovoda Nabuko ne. oslobađanju od carine 548 548 i eksproprijaciji. ona se zadržava prvenstveno na dodatno proučavanje“. energetski analitičar „PINR“. istoRuski predsednik Vladimir Putin. ma država izvoznica gasa u Moskvi. Uz to. RFE 28. Prvi primer je snažno protivljenje mađarske opozicije. evropski komesar za energetiku. Evropski narodnjaci smatraju da Južni tok ne obezbeđuje pravu diverzifikaciju i da zapravo jača 490 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 zavisnost od jednog. Rasprave o Južnom toku će se povećati i u Uniji. februar 2007.nost i Parlament bili isključeni iz „tajnih“ pregovora. ili unutar EU.

Dvesta godine kasnije. Naime. Te razlike postaju još veće vikendom. kao posebna dobrodošlica za naivne turiste. Priča se po gradu. U cenama ne štede turiste. pivnica i hotela. sa rupom prikrivenom flasterom. nalazi se jedan izlog davno zatvorene prodavnice u kome stoji papirna jednodimenzionalna lutka. radionica i magacina. a na drugom 24 krune. Broj turista i dalje raste. poslala svoje ljude da sazidaju zamak na mestu gde je jedan čovek izrađivao pragove sa rečima: “Zato što i najotmeniji čovek mora da spusti glavu pred pragom. u znak nezaborava i očuvanja memorije naroda otvoreni su muzeji posvećeni komunizmu. Zato je možda Prag istovremeno raskošan i mračan. foto: Arhiva . Naime. zlatan i crven. kojih u Pragu ima skoro 750. MAJ 2008 | Prag San u kamenu Česi su miran narod koji vikendom odlazi u prirodu. iako već posle dana boravka i dvadesetak evra manje u džepu nije Težina sovjetske čizme Postoji nekoliko delova Praga iz kojih EU još uvek nije provetrila ustajali vazduh komunizma. Kad se krene od centra prema železničkoj stanici gde počinje carstvo beskućnika i napuštenih prodavnica.da ostave pečat emocije koju je svako vreme nosilo sa sobom. Česi su zadržali egzistencijalnu dovitljivost neophodnu u poznatim nepredvidivim vremenima. poput cena po kojima se prodaju slike. marionete i ostali suveniri na Karlovom mostu. ali smanjenim intenzitetom u odnosu na nekoliko godina posle Plišane revolucije kad su u Prag dolazili zapadni Evropljani da vide šta je bilo i ostalo ispod gvozdene zavese. od strane došljaka koje je Prag. Kako se krene poznatim rutama. U Pragu se neprimetno smenjuju i prepliću vekovi i stilovi. vodi se tihi rat ateljea. Češku poslednjih godina posećuje blizu sedam miliona turista godišnje. na kojoj je crveni odrpani džemper. iako su u Evropskoj uniji već četiri godine. brzo usvojio. a grad ostavlja turistima. da su Česi miran narod koji vikendom odlazi u prirodu.106 Lifestyle BR. Rusi su i dalje najbrojniji posetioci. Danas je sve veći broj turista iz Azije. koji su godinama dominirali. Amerike i istočne Evrope. od čega je za skoro 60 odsto glavna destinacija Prag. kako kažu. gde se sovjetska čizma zaista mogla čuti. a daleko je od toga da kilogram vegete i par najlon čarapa u džepu obećavaju lud provod. Pored piše „Život devedesete“. U Češkoj kao i u mnogim državama istočnog bloka. 415 | 5. gradu ćete dati ime Prag”. a grad ostavlja turistima Ana Krajnc egenda kaže da je proročica Libuše. koja je bila slovenska princeza. u IX veku Prag je postao sedište dinastije Premisl. a u nekim delovima dostižu svoj pik. otkrili su da su iste količine alkohola po manjim cenama dostupne u Baltičkim zemljama. Praški vešto Na sreću svih turista i svetskih lutalica Pražani su kroz vekove umeli da ostvare jedno . cene prate i zanos. gledajući sa Višehradskog brda prema šumovitom bregu sa druge strane Vltave. dok je 2006. L Centru Praga danas ponajviše možda nedostaju Pražani. Britanci koji su u Prag dolazili zbog dobrog noćnog provoda i velikih količina jeftinog piva. godine došlo do smanjenja broja „vikend“ turista iz Velike Britanije. valutni kurs je toliko fluktuirajući da u jednom delu ulice evro ima vrednost 19.

omiljenim u tom delu Evrope brendirani od strane kompanije Coca Cola. koji u XVI veku postaje sedište Habzburške monarhije. biće potrebno dosta godina dok ostatak zemlje ne dosegne prosperitet glavnog grada. Vite. sedištem kneza Borivoja iz prve češke dinastije Premisl. Prag je počeo rast iz Praškog zamka krajem IX veka. niti doći do informacije da je najbolje menjati evre kod Arapa. jer turizam donosi velike prihode gradu i državi. mogu to sebi da priušte. pa jaz u primanjima stanovništva u toj zemlji stalno raste. Apsurd godina koje su usledile leži u tome što je to istovremeno bio period najveće privredne stagnacije i velikog siromaštva. kupus. 415 Lifestyle 107 teško otkriti gde je bolja ponuda. da bi za vreme Karla IV. koji je početkom XX veka kad je građansko društvo Evrope disalo već punim plućima. Kruna sveta. za ostatak Češke koja je zapuštena to nije rešenje. Ako se uzme u obzir da većina Čeha vikende provodi aktivno u prirodi. Iako su. postao prestonica Svetog rimskog carstva. Ipak. Prag zbog toga predstavlja poželjno mesto za zaposlenje ne samo za Čehe iz unutrašnjosti. godine. San u kamenu. doduše svi kiosci u centru grada sa tradicionalnim kobasicama. pa je meni set – „kobasica i pivo“. a posle Praškog proleća pognuo na neko vreme glave Česima čiji je otpor represiji doveo sovjetsku čizmu pod skoro svaki prozor. zamenjen sa meni setom „kobasica i Coca Cola“ kao prvim izborom na ulicama. omiljenog češkog kralja. Dolazak komunizma zatvorio je vrata grada. Iako ga je pregazio. Tad je stekao neka od današnjih glavnih obeležja grada. jer ga je želeo za svoje sedište. Srce Evrope Zlatan grad. Religijski ratovi ostavili su traga na gradu. jer je sve do pada komunizma dosta ulagano u re- Prag: Zlatni grad Valutni kurs je toliko fluktuirajući da u jednom delu ulice evro ima vrednost 19. MAJ 2008 | BR. na sreću. ali posledice ekonomske stagnacije su ostale. uspostavio dobre veze sa Parizom. ta ocena se ne odnosi na ostatak Češke. meso. Grad stotinu tornjeva.. Danas kad je Češka članica Evropske unije mnogo toga počinje da se menja. poput Karlovog mosta i katedrale Sv. te veze su prekinute sa početkom rata. Češka kuhinja miriše na skromnost. Nacionalna osvešćenja i industrijska revolucija podigli su i ovaj grad.| 5. foto: Arhiva . Hitler je poštedeo Prag uništenja. a svakako nosi višak kalorija i masnoća. sladak ili kiseo. ali i iz drugih zemalja. da bi ubrzo ušao u «mračno doba». Česi su apsolutno nezainteresovani za uklapanje u trendove zdrave ishrane. Ipak. stara kombinacija se odbranila od korporacijskih napada u brojnim češkim pivarama. Turisti nek’ se snađu. pa je bio pun umetničkog sveta. Magični grad. Ako je suditi po javnoj ponudi hrane. Prag je prema Eurostatu 2005 ocenjen kao najbogatiji region od svih članica koje su u Evropsku uniju ušle 2004. dok je sa druge strane grad postajao jedan od najznačajnih kulturnih centara Evrope. osim u fabrikama sa veoma niskim platama. Dok su u Pragu mogućnosti za zaposlenje raznovrsne. Mnogi sadržaji grada namenjeni su turistima.. a na drugom 24 krune konstrukciju istorijskog centra grada i razvoj univerziteta. knedle i još malo mesa. jer prema predviđanjima. već i za radnike migrante. najviše iz Slovačke i Ukrajine. u unutrašnjosti posla skoro da nema. Tradicionalno „umuvaju“ u svako jelo meso.

virtuelni. A onda nakon pobede u ovoj igri. poslodavce koji su za nju saznali iz medija u poslednjih dva meseca jer joj nisu nudili posao u struci. “Ako se uskoro zasitim auta koji sam osvojila. to posao koji dobro zna da radi Snežana Krivokapić U pravo se spremala da krene na posao kad je dobila poziv za ručak iz magazina Ekonomist. pozvali tek nakon što sam na neki način postala popularna. Angelovska tvrdi da je ta pobeda potvrda njenog kvaliteta. Odbila je. Bila sam naravno razočarana jer je gotovo nemoguće da me ne pozovu na razgovor ako uvek ispunjavam sve uslove. 415 | 5. objašnjava. Prijavila se iz radoznalosti. poslodavci na neverovatne načine dolaze do mog broja telefona nudeći mi da recimo radim u građevinskoj firmi. pobednica Volksbank virtuelne berze Bibliotekarka na brokerskom zadatku Nakon što je početni. pomalo gorko dodaje Jelena. ali nije materijalista”.. Angelovska se zaposlila u biblioteci jer je. jer ako je sposobna da najviše od svih profitira na virtuelnoj berzi u žestokoj konkurenciji i bez ikakvog brokerskog iskustva. osim mešetarenja na berzi. međutim. onda verovatno ume svaki posao dobro da radi. Jelena Angelovski je slavila i svoj 28. prodaću ga i uložiti novac za započinjanje sopstvenog .108 Na ručku sa. Ispalo je međutim da sam priznata zbog nečega što sam radila iz hobija. Sigurica Nadimak pod kojim je igrala na berzi dobila je na promotivnoj večeri koju je banka organizovala. Dodaje kako je očigledno da zna dobro da se igra brokera. BR. po preporuci iz biblioteke u kojoj je prethodno honorarno radila. potpuno privatno”. U stvari je i taj prvi pravi posao dobila kao i do tada. MAJ 2008 | foto: Dušan Đorđević Jelena Angelovska. “Krivo mi je što su me nakon bezbrojnih konkursa na koje sam se prijavila. prvo stalno zaposlenje dobila je tek sad. Ne posreći se kao meni svim onim mladim i vrednim ljudima sa biroa”. Premda je na Filološkom fakultetu diplomirala na odseku za bibliotekarstvo još pre nekoliko godina. Ne zahvaljujući tome što se za nju pročulo nakon što je pobedila nekoliko stotina brokera među više od dve i po hiljade učesnika na virtuelnoj berzi Volksbanke.. Za svaki posao za koji su me odbili bila sam uverena da mogu dobro da ga radim. Tog prvog radnog dana u biblioteci privatnog Pravnog fakulteta. kapital od 100 hiljada evra uvećala za 13 odsto i tako bila najuspešnija na virtuelnoj berzi osvojivši kabriolet marke Volkswagen vredan nekoliko desetina hiljada evra. ali da nema nameru da unovči svoj novi kabriolet marke Volkswagen kako bi se okušala na pravoj berzi. rođendan. Kako Angelovska kaže oni su verovali da može da se bavi poslom koji nikakve veze sa bibliotekarstvom nema. a i kako kaže “zato što voli pare.”Uvek sam mislila da ću dobiti neko priznanje za svoj rad.

000 4. na njene akcije loša situacija na Beogradskoj berzi nije imala nikakav uticaj. odgledana ulični performans roleraša u kojem su zajedno učestvovale bake i reperi sa dredovima da bi na sledećem ćošku sedela u knjižari i čitala knjigu pored prosjaka koji je tu došao da se ogreje. već zato što su iz patriotizma hteli da imaju većinu domaćih akcija. viza više ne bi trebalo da bude problem. Oduševilo je najviše što je Njujork grad pun kontrasta. glavni “krivac” patriotizam drugih igrača. U stanu do njenog u Njujorku je živela žena poreklom iz jednog vojvođanskog sela. Pošto kao nezaposlena nije mogla da dobije vizu. Tamo se nalazilo samo ime nedeljnog. najveći problem joj je bio kad jedne večeri umalo da ne stigne na svoju redovnu dozu trgovanja od sat i po. Jedino me je u jednom momentu Restoran Kameleon Espreso Espreso sa mlekom 2x Đus 3x Mineralna voda 2x Grilovani pileći batak Pizza Quatro Formaggi Kameleon salata Njoke sa sosom od tartufa Tiramisu Panakota 2x Ukupno 90 200 450 260 590 680 650 580 450 1. a i oni su videli gde ja ulažem. ”U stvari je znala izraze. Nijednom nije otišla na Menhetn niti je naučila engleski. misleći na četvrt dolara (quarter) koji se ubacuje u aparat pre nego što se uključi mašina”. Game over. U jednom trenutku je srela Zverku iz serije Seks i grad.”Niko me nije upozorio da tamo bukvalno nikad ne pada mrak.| 5. odmah sam ih prodavala. ”Svi ostali su imali barem deo akcija na domaćoj berzi. da bih opet izbila na prvo mesto sredinom februara kad su akcije na Beogradskoj berzi počele naglo da padaju”. Ja sam sve vreme bila prva. Sedamnaest godina je radila kao krojačica na ćošku iza njihove zgrade. Nisam uopšte želela da rizikujem”. Na ručak u restoran na Savskom keju stigla je ipak gradskim prevozom. Angelovska je svoj portfolio pravila samo od akcija sa te dve inostrane berze. da kad idemo u londri (laundry) ponesemo kore. MAJ 2008 | BR. kod nas ne tako popularnom. 109 Nisam materijalista. ali ne i šta oni znače. Uostalom. Smatra da je za njenu pobedu. u igri su bile i frankfurtska i njujorška. pripoveda Jelena. kaže Angelovska. iskusno će Jelena. videla probu Žon Bon Žovija sa tada. Verujem da su tako odlučili da ulažu ne zato što se ne bi snašli na inostranom tržištu. ali ne i finalnog pobednika. Poslednjeg dana igre u pola dvanaest uveče na vrhu rang liste učesnika stajalo je njeno ime. Kad izađete iz bioskopske sale u sred noći vas zaslepi svetlost neonki koja je toliko jaka da je osećaj kao da je dan”. pošto je bio vikend. sad ionako nije pogodno vreme za ulaganje na berzi”. jer prijatelji kod kojih je bila nisu imali internet. jer se osim po rodnom Pančevu ne usuđuje da svoj skupi auto vozi po Beogradu. pošto je dobila stalno zaposlenje. Doduše. Želja da opet poseti grad sa verovatno najviše različitosti na svetu. na internetu najviše. 415 Na ručku sa. Potom se skroz “navukla”. Poslala sam e-mail banci. Pored te berze. Trebalo bi da je pobedila. “Proverila sam u dnevnim novinama da li ima mog imena. Na trećoj godini fakulteta uverila se zašto ga tako zovu. Kad idete u „londri“ ponesite kore Od početka igre imala je motiv. objašnjava svoj princip igre. Ališom Kizom. ali volim pare biznisa. Savetovala nas je kad bismo hteli da peremo veš. Putovanje za dvoje u Njujork. Za tri meseca koliko je igra trajala. kako se to ulaže na berzi.. Watch out Wall Street. Tog dana smo se vozili ka servisu da kupim kvaku koja je koštala stotinak dinara za moj stari auto kad su me pozvali iz Volksbanke i rekli mi da sam dobila auto vredan dvadesetak hiljada evra”. što je bila nagrada za drugoplasiranog učesnika.950 prestigao drugoplasirani. Sad. međutim.. ovom prilikom nije joj se ispunila. Mogla sam da pratim kakve poteze vuku drugi igrači. kad je bilo rečeno da će se objaviti ime pobednika. dolazi najbolji srpski samouki broker! . Morala sam da sačekam do ponedeljka. seća se Angelovska. “Čim bi akcije počele da padaju. Pripremala se za igru tako što je pročitala pravila i raspitala se. ovo je bila idealna prilika da opet ode u grad koji nikad ne spava. jer mi na telefon nije niko odgovarao. smeje se Jelena.

813 301.7 708.227.992 10.728 293.5 0.042. 2002.873 236.415 191.550 4.928 336.753 2.808.142 350.6 8.278.195 299.695.650 68.070.6 Hartije od vrednosti (4) 3.1 13.3 7.1 4.403 268.3 7.235 50.485 381. 2003.4 6.503 409.042 1.1 12.626 44.617 245.1 1.2 Ukupno (1 do 4) (5) 1.435. din Devizne rezerve banaka u mil.908 6.7 11.0 4.1 3. stanje na kraju perioda.423.544 111.532 66.805 Devizna štednja kratkoročna 20. Januar Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar 2008. din dugoročna 368 1.032 331.860 10.169.930.093 52.407 250.274.062 323.8 12.967 50.169 2.0 Devizne rezerve banaka (6) 639.3 Izvor: Narodna banka Srbije .0 286.554. 415 | 5.1 249.431 9.577 9.804 7.2 8. 2005.941 69.266 43.972 392. 2008.737 229.714 190.180 278. 2006.267 7.865 Depozitni novac 32.949 200.950 9.979 45.550 7.112 381.3 885.574 278.111.2 359.2 6.8 0.5 433.7 7.550.287 93.5 782.6 14.165 53.756.063.8 12.2 4.511 399. MAJ 2008 | Finansije Osnovni monetarni agregati.8 323. 2006.141.3 1.3 7.469.1 0.625.078 8. 2004.5 12.136 260. 2003.4 7.0 11.4 0.359 315.2 15.870 634.380.955 345.662 256.7 12.413 333. USD Ukupno (5+6) (7) 1.070 91.929. 2003.1 1925.543.161 100. USD 640 783 886 902 698 749 1.742.653 10.4 11.2794 Novčana masa M1 58.8 0.871 936.401 9.3 753.7 745.951 317.9 241.086 279.039.0 1.091.636.236 144.523.717.287 9.852 1.401 77.9 2014.5 11.602 1.1 8.8 255. 2007.7 13.074 3.958 308.784 58.252.8 9.980.4 4.9 4.815 99.2 14.455 8.1 302. Januar 22.8 214.0 15.2 8.622 8.4 0.5 4.085 8.971 133.371. 2002. 2004.550 307.248.3 13.889 14.349 50.211.218 14.4 14.4 437.6 635.607 326.026 286.049 1.823 6.465.315 257.218.681 270. 2007.483.000 73.2 8.9 4.416 8.887.797 Dinarska štednja kratkoročna 1.528 4.033 10.1 8.288.7 12.233 3.5 114. 2002.8 698.5 258.497 Novčana masa M3 125.971.409 3.455 48. Januar 25.6 12.5 252. 2006.541 287.5 6540.893.337.311 9.417 Izvor: Narodna banka Srbije Štednja stanovništva.3 u mil.293 268.680.470 903.280 3.7 1.5 305.688 10.2 139.957 124.096.465 458.9 2583.552 52.8 0.5 258.906.1 653.437.601 403.783 2.090 248.5 5.957.719 dugoročna 81 454 480 369 444 642 651 669 685 718 779 818 889 996 1.1 2.072 306. 2005. USD 1.6 5146.3 148.5 4.706.866 193.833 26.7 585.280.478 3.096 56.684 347.557 346.078 1.078 svega 20.864.760 9.245 5.0 1.6 12.3 16.490 52.199 u mil.7 13.738 110.606 Izvor: Narodna banka Srbije Devizne rezerve Narodne banke Srbije Devizne rezerve Narodne banke Srbije Zlato (1) 2001.2 4.417.160 214.629 171.249 10.8 Efektiva i depoziti u inostranstvu (3) 992.794.5 253.589 8.843 11.225.110 Index BR.763 9.556.7 5842.4 Specijalna prava vučenja (2) 8.559 3.9 0.0 748.604 192.788 48.037 1.299 131.546.3 2169.4 3.873 16.044 57.1 30.6 3. Republika Srbija Ukupna štednja svega 2001.098 110.9 13.489 73.619.563 u mil.981.3 5.798.565 66.1 4244.1 14.730.7 0.966 390.851. 2005.9 5.831 163.563.684 55.269 Devizne rezerve NBS u mil.0 4. stanje na kraju perioda.659 Novčana masa M2 68.727 340.5 901.5 665.852.8 247.4 1. 2004.756 11.0 0.5 783. 2007.330.0 12.0 1.732.766 11.8 8.6 4.783 321.109 339. Januar 164.382.905.839 55. Republika Srbija Gotov novac u opticaju 2001.5 705.206 221.367 415.719 42.996 9.572.928 146.2 1.8 11.244 281.211 277.0 7.9 253.460.2 14.606 56.176 240.542 11.2 4.976 46.553 49.410 50.2 12. Januar Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar 2008.994 45.152 3.5 613.6 1.

809 24.069 Neto plate Centralna Srbija 30.855 34.772 41.68 103.mart.41 I-III 2008. Indeksi nominalnih bruto plata Indeksi realnih bruto plata Indeksi nominalnih neto plata Indeksi realnih neto plata 99.033 16.09 98.632 46.453 32.520 18.016 Ukupno 30.013 Centralna Srbija 42.952 53. 2008.72 108.09 86.221 61.182 51. iznajmljivanje Državna uprava i socijalno osiguranje Obrazovanje Zdravstveni i socijalni rad Druge komunalne.464 46.996 32.560 38.522 51.145 83.649 37.613 Izvor: RZS Indeksi nominalnih i realnih zarada.89 Izvor: RZS .90 98.147 59. 415 Index 111 Plate Prosečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji . 118.176 49.593 50.35 I-III 2008.38 86.994 34.19 119.943 31.53 105.982 22.052 22. I-III 2007.252 35.865 37.855 33. XII 2007.810 24.358 36.607 85.893 43.60 103.809 24. MAJ 2008 | BR.159 37.101 34.99 100.197 30.058 29.275 27.66 100. 119.589 42.956 40.985 53.017 28. gasa i vode Građevinarstvo Trgovina na veliko i malo.756 13. 110.662 37. II 2008. opravka Hoteli i restorani Saobraćaj.56 III 2008.78 III 2008.015 29.009 42.794 31.001 35.520 32.29 105.090 49.080 37. 107.602 30. društvene i lične usluge 42.665 31.485 45.571 40.610 27.023 51. 89. ø 2007.354 27.397 30.87 III 2008.750 45. ø 2007.982 29.719 56.965 47. Bruto plate Ukupno Ukupno Poljoprivreda.484 33.50 89.791 36. III 2007. šumarstvo i vodoprivreda Ribarstvo Vađenje ruda i kamena Prerađivačka industrija Proizvodnja električne energije.05 110.164 47.| 5. Republika Srbija III 2008.123 33.532 45.799 Vojvodina 30.928 35.897 19.348 52.873 34.225 23.20 97.681 47.893 25.372 22.151 78.220 Vojvodina 42.193 49.493 47.464 38.714 21. skladištenje i veze Finansijsko posredovanje Poslovi s nekretninama.481 56.300 33.617 40.523 32.826 23.49 118.624 63.919 34.64 99.722 45.431 32.327 35.078 24.44 97.

tvrdoglavo.96 6482.) 13000 12000 11000 10000 9000 8000 c/lb CSCE Izvor: Tenfore 7000 CSCECBOT-Chicago Board of Trade LIFFE-London International Financial and Future Exchange CSCE-Coffe. MAJ 2008 | Svetske berze Berze centralne i istočne Evrope Crobex (22.0 5674.2007 24.0 11680. Takvom prodoru prija i sve veća zabrinutost da će američka ekonomija upasti u recesiju. Za njega je sredinom prošle nedelje trebalo izdvojiti preko 80 penija.67 7828.2007 24. Već sada se sa sigurnošću može potvrditi stav da na cenu nafte presudno utiču političke igre. pak.208 poena. Očekivanja spekulanata da će Evropska centralna banka biti primorana.2007 24.2007 Svetske berze index vrednost indeksa 16358. odbija dalje povećanje proizvodnih kvota.76 450.00 3950.75 63.2007 24.25 20. Prethodne dve godine indeks je.068.2007 Nikkei Dow Jones Nasdaq S&P Milan MIB 30 France CAC 40 Germany DAX UK FTSE 100 FTSE Eurotop 100 Akcije Cena Microsoft General Motors IBM 30.85 8769.10. ona u Šangaju i Šenženu.00 13780.67 Izvor: Tenfore Žitarice Poslednja cena Pirinač Pšenica Kukuruz Ovas Soja Soja ulje Sojina sačma Šećer Kakao Kafa Robusta Kafa Arabika 18. pak. XI 2006.2007 24.10.00 UnDef c/cwt c/bu c/bu c/bu c/bu c/lb $/st $/t $/t $/t CBOT CBOT CBOT CBOT CBOT CBOT CBOT LIFFE CSCE LIFFE SBI 20 (22. sve u očekivanju da će mere obuzdavanja inflacije naškoditi njegovom performansu.00 Izvor: Tenfore 4500 5500 BR. .2007 24. napravio fenomenalan iskorak od 478 odsto. 5000 4000 3500 Nafta (IPE) Cena Dizel Prirodni gas Sirova nafta 3000 2500 1. poterala je vrednost jednog evra na rekordnih 1. godina ne može u ovom trenutku uticati ni na kakvo tržišno smirivanje.10. Merač. držeći se prethodnog zaključka.23 2799.10.6 63436.10. Suggar.10.L. To je nezaobilazno prva vest koja stiže sa svetskih berzi. a u vezi sa tim i spekulativne radnje nervoznih investitora kojima ni samima nije jasno do koje mere cena može ići u vis. X 2007. OPEC. Kamatni diferencijal ECB-a i Fed-a preferira sada evropsku monetu i to je činjenica prvoga reda u svetskim monetarnim kretanjima.unca Zlato Platina Srebro Paladijum 919.5 22177 Izvor: Tenfore index CETOP 20 Slovenia SBI Austria ATX Praha PX50 Warszaw WIG Russsia ASP Budapest BUX vrednost indeksa 0.75 $/t GBP/btu $/barel 2000 Izvor: Tenfore Regionalne berze LME Cena Aluminijum (HighGrade) Aluminijum (Alloy) Bakar (grade A) Olovo Cink (Special High Grade) Nikl Kalaj 3012 2774. koji pokriva deonice kompanija na obe pomenute destinacije. XI 2006.10. 415 | 5.10.00 354.D.2007 24. CSI 300. i dalje su suočene sa opadanjem vrednosti svojih indeksa.59 39840. globalnom ekonomskom planu.38 2011. . povukao se sredinom nedelje za 1. praćena žestokim smaknućima cena nekretnina u svom miljeu. Z.41 datum 24.8 odsto na 3.39 13676. i ne uliva prevelike nade u brz globalni ekonomski oporavak.59 4742. and Cocoa Exchange 6000 .10. Sada plaća cenu prevelikom entuzijazmu.2007 24.2007 24. Ove godine taj indeks je već doživeo sunovrat od visokih 40 odsto.70 364.0 3237. Rekordan odnos je registrovan prethodne nedelje kada je evro vredeo svih 80.10.2007 24.10.24.1 datum 24.24.2007 24. To stvara pogodan ambijent za ulaženje u rizične opklade što sa svoje strane pojačava spekulativan karakter cene nafte.2007 24.26 1872.10.00 5950.65 2800. Evro je i prema funti sterlinga na visokom nivou.0 27704.51 123.65 2235 28486.60 dolara.00 17. terorističke pretnje. Obećanja da će proizvodnja biti podignuta daleke 2012.10. u suočenju sa sve izraženijim inflacionim trendom u svojoj zoni.10.26 1519.2007 24.98 penija.00 61.55 115.10.112 Index Sirovine Plemeniti metali USD/f.77 27360. organizacija zemalja članica izvoznica nafte. Ona odražava veliki debalans na širem. Sasvim suprotno.2007 24.) Rekordi nafte i evra Cena barela nafte kratko je sredinom prošle nedelje preskočila famoznu crtu od 120 dolara. Dve kineske berze.00 UnDef 2295.10.20 8520. X 2007. podići refinansirajuću stopu.

400 5.75 76.64% 6. .299.800 69.63% 0.75% 6.000 125.940 5.378 43.215 poslednja cena godišnji prinos promena cene (abs) prva cena najviša nedeljna cena najniža nedeljna cena nedeljni obim trgovanja 09.d.695 1.154 1. Niš Alfa plam a.00% 2.500 5.100 8.900 6.15 14.305 1. Beograd Agrocoop a.96% 0.17% -0.00% -9. .700 1. Beograd Planum GP a.031.575.03% -0.61% -0.916 5. Gornji Milanovac Napred GP a.101.721 1.67% 6.300 4.Metod kontinuiranog trgovanja serija A2003 A2004 A2005 A2006 A2007 A2008 A2009 A2010 A2011 A2012 A2013 A2014 A2015 A2016 Ukupno 98.600 4.23.55 86.300 42.721 1.119 379 965 5.180 25.4 81 60 46 41.d.000 51.09 62.847 26.d.80 76.970 125.41% -5.20 61.070. Zemun Globos osiguranje a.988 423 2.001 2. Novi Sad Metalac a.851 4.399 vrednost trgovanja (din) 1. Zrenjanin Ratko Mitrović a.500 13.001 51.187 2. Beograd Soja protein a. Vranje Bambi Banat a.d.100 7.00% 20.45% 16.586 1.616 155.4.778.200 360 2.069 42.920.000 43. Požarevac Banini a.11% 5. .33% 14.00 67. .656 18. 415 Index 113 Nedeljni izveštaj Beogradske berze 17.10 0.14% -0.800 16.593.704 9. najviša cena 99.5 67 64 najniža cena 92. BERZANSKO TRŽIŠTE Obveznice Republike Srbije (EUR) .096 89 13 5 7 272 15. .800 362 910 5.970 5. .90 71. MAJ 2008 | BR.70 11.037 2.049 505.25 63.998 29.425.300 42.55 81.000 13. 2008.20 0.000 52.35 99.204 najviša nedeljna cena 8. .100 1. Novi Sad AIK banka a.d.907 3.000 2.338 148.00 87.888.530 72 1 155 1.205 41.00 86.403 447. .999 13. .09.210 8.127.170 374 975 5.d.900 1. .000 47.2002.247 1.45 -0.70 72.d.000 802 600 2. .054 Izvor: Beogradska berza SLOBODNO BERZANSKO TRŽIŠTE Akcije .000 350 2.82% -0.800 15. Beograd Fidelinka a. Kikinda Čačanska banka a.700 7.11 -0.891.299 8.000 1.35 81.500 1.5 13.16% -4.333.21% -1.6 31. Beograd Ikarbus a.776 241.003 2. Beograd Energoprojekt holding a.595 10.943 47.500 43.000 820 749 2.885 175.89 78.900 6. Beograd Metals banka a.494. Beograd Lasta a.000 60. . . 4 .000 16.39% 8.65 81.250 43.952 35.000 58. .d.500 6.001 51.392 20.500 4. .d.950 1.870 7.53 18.629 63.d.517 1.647.34% -18. Bačka Topola Agrobanka a.456.779 1.801 43.850 3.d. Zemun Imlek a.85 93.050 850 600 2. .65 66.998 30.d.66% 5.144 43.600 2.30 63.00 92.69% 6.d.01% -1.630 14. . Čačak Credy banka a. .346. .00% -8.277 12.021.20 63. . .997 5.304.51 80. Vranje simbol AGBC AGBN AGRC AIKB ALFA BMBI BNNI CCNB CYBN DJMN DNOS ENHL FIDL FITO GLOS IKRB IMLK INFM JMBN KMBN LSTA MTBN MTLC NPRD PLNM PLTK PRBN PRGS PTLK PUUE RDJZ RMBG SJPT SMPO poslednja cena 8.32 99.686 911.278 68. .d.65 22.950 367.| 5.09% -5.000 60.000 2.991 73.500 1.500 300.450 16.342.396.67% 6.10% 3.799 2.000 345 1.200 1.851 4. . Beograd Progres a.998 50.006.800 2.000 16.Metod kontinuiranog trgovanja izdavalac Agrobačka a. Beograd Informatika a.00 67.974 46.41 98.000 802 650 2.48% -1.000 29.d.d.500 2.690 7.23.000 obim trgovanja (kom) 182 2.400 370 2.000 16.50 -0.d.050 1.233.800 9. .826.349 66.20 0.000 1.15 0.300 43. .000 18.245.860 9.500 4.344 4.99 76 72.d.5 99.997 5.618 24.11% 6.180.378 1.350 52.d.250 najniža nedeljna cena 8.005 2.600 8.10 67.d.d. .d. .00% -0.430 1. Beograd Jubmes banka a.550 2.65% 6.d.019 207 191 419 610 2.850 7. Užice Radijator a.99% -5.000 1.65% 8.90 -0. Subotica Galenika Fitofarmacija a.300 42.84% 0.600 5.d.370 26.827 5.984 126 91 315 24 1.d.573.554 1.53% -3.80 76.981 1.325 3.130 16.328 74.200 promena cene (%) -5.30 76.71 99. Beograd Privredna banka a.700 1.402 3.d.90% -1.748.d.71% -13.220 12 13.25 obim trgovanja 299.827.919 850. Kragujevac Dijamant a.89 17 16.758 489 16.450 13.230 Izvor: Beogradska berza .d.624.270 5.803.55 99. .434 1. Zrenjanin Dunav osiguranje a.d.d. .33% 1.70 72.989.78% 6.85 36.d.005 645.20 62.d. Beograd Komercijalna banka a.856 240.85 93.51 92.41 98.2008.050 362 965 5.000 45. Bečej Simpo a.998 6.134.50 70.15 86.d. 4.696 2.500 60.697 1.148 45. Zemun Putevi a.800 24.79% 7.8 26.998 30.521.000 49.349 44.d.00 63.553 14.050 16.710 18. Beograd Politika a.00% -0.061 256.503 304 190.00 61. .52 99 94 93 83.620 3.33% prva cena 8.323. Beograd Pupin Telecom a.937 43.542. .500 4.727.50 518.

s tim što će oni koji imaju niže plate dobiti tu jednokratnu isplatu u iznosu od pet hiljada dinara. dovode u pitanje sve navedeno. Čini se da i kreativni direktori zapadaju u krizu. poklone i čestitke povremeno kvari guverner NBS upozorenjima da je inflacija visoka. Umesto četvorogodišnjeg izbornog ciklusa. da borba protiv inflacije puno košta. Tako je i vlada u kojoj stoje nesporni ekonomski stručnjaci odlučila da odobri povećanje plata u zaposlenima u zdravstvu i prosveti za pet odsto. dotaknu i „zemaljskog života“ građana. objavi da su donete mere za koje se očekuje da će poskupeti kredite građanima. Političari u kampanji guverneru spočitavaju da plaši narod. no comment Čačak. Ali nekako upada u oči. MAJ 2008 | Prvomajska poslanica Milan Obradović U morna Srbija od izbora. kako bi se kasnije popuštao do redovnih izbora.8 odsto. gde se prve dve godine steže kaiš.Mlađan Dinkić na mitingu koalicije „Za evropsku Srbiju . ako su u mogućnosti na isti način obraduju svoje zaposlene“. Istovremeno će ti zaposleni dobiti i jednokratnu pomoć u iznosu od tri hiljade dinara. Najavljuje se smanjenje poreza na zarade. baš za praznike pred izbore. radna mesta. i koji povremeno. sa ili bez Evrope... Veselje građana koji primaju obećanja. stalnim predizbornim grčem. bolji standard.114 (no) comment BR.4. vodeće svetske finansijske institucije upozoravaju na mogućnost još viših cena poljoprivrednih proizvoda. 415 | 5. Na predizborne ideje o ulaganju deviznih rezervi u neku vrstu investicija. iskorenjivanje korupcije. kad bi građani podizali svoje uloge. Verovatno. sa raznim varijacijama na temu. od šećera i svinjske masti do retrovizora iz Zastave u zavisnosti od toga u koji deo privrede bi se novac ulagao. Ili kako su uposlene devizne rezerve (i devizna štednja građana koji još čekaju na isplatu) tih godina. pa recikliraju parole sa prošlogodišnjih parlamentarnih i predsedničkih izbora. „To je uskršnja i prvomajska nagrada za te zaposlene iz budžeta i moja je preporuka da i poslodavci u privatnom sektoru. A đavo odnosi šalu jer je rast cena na malo.a samo narod pileće pameti se ne seća trke plata i inflacije 90-tih. 19. da svaki put u nedeljama pred izbore dođe do nekog povećanja plata ili isplate duga građanima. da devizne rezerve „nije uposlio“. subvencije. onako usput. onda bi banke mogle da im daju 60 odsto njihovih uloga u novcu. pantalone se stalno popuštaju. I političari sa plakata izgledaju umorno uprkos naporima „fotošop“ majstora. a ostalih 40 odsto da dobiju u raznoj robi. u Srbiji zemlji predizbornoj. te da to neće ugroziti makroekonomsku stabilnost. Obećavaju se poznate stvari.. kao i toga ko je u toj trci pobedio. Sa Kosovom ili bez. Cene nafte dostižu rekordne iznose. nekad se. na međugodišnjem nivou u martu iznosio 11. investicije.. U tom slučaju.2008 . A upravo oni. najbolje je odgovorio sam guverner na konferenciji za štampu koji je podsetio da 40 odsto svakog deviznog štednog uloga građana ide u devizne rezerve. izjavio je tim povodom ministar ekonomije koji se odmah ogradio i rečima da su ta povećanja plata planirana prilikom usvajanja budžeta.Boris Tadić“ foto: Beta .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful