POSEBAN PRILOG Značaj telekomunikacija za razvoj biznisa

MMF i Vlada:

Raskorak u procenama
TM

Knjaz Miloš:

Upakovan za prodaju

magazin

Susret sa Bilom Klintonom:

Pogled sa 44. sprata
www.emportal.co.yu

Broj 415, 5. V 2008. cena 190 dinara, CG 3EUR, BIH 6KM, SLO 3,5EUR, HR 20KN, MK 90DEN

5. MAJ 2008 / BR. 415

Sadržaj
32 Ekonomija u izbornim obećanjima političkih partija

Iznenađenje u pripremi
U prvih mesec dana izbornom kampanjom dominirala su simbolička i neekonomska pitanja: odbrana integriteta zemlje ili ulazak u Evropsku Uniju. Ekonomska i socijalna pitanja probila su se u prvi plan tek početkom aprila. Budući da bi naredna vlada mogla da bude otvoreno antievropska, ona bi kao kompenzaciju mogla da pokaže veću ekonomsku agresivnost od prethodnih vlada

foto: Fonet

Uvodnik 10 Podložno promenama Pregled nedelje 12 Politika 13 Ekonomija Ekonomija i društvo 14 Slaven Živić „Knjaz“ upakovan za prodaju 16 Fokus Promene? 20 Hotelijerstvo u Srbiji Zablude marketinškog Hitlera 24 Raskorak u procenama MMF i Ministarstva finansija Srbije Potcenjena privreda povećanih rizika 26 Neslavni rekord Poslednji u navodnjavanju 28 Čačani o zastoju gradnje autoputa Horgoš - Požega Ključni podsticaj invesicija 29 Pitanje nedelje Jačanje Reflektor 30 Restituciona lutrija

Naslovna strana: Branislav Ješić / Lazar Bodroža

Tržište i novac 40 Telekomunikacije Uskoro kontrola tržišta 42 Prose, Kragujevac „Ruke” za ceo svet 43 Hyundai Centar vredan 15 miliona evra 44 Metalac, Gornji Milanovac U planu fabrika u Rusiji 46 Mlekarska industrija EU odobrila provoz mleka 72 Sajam Građevinarstva Potraga za srpskim partnerima 76 Zoom Slučajno ili ne 77 Udruženje banaka Srbije Rastu krediti Libertas 78 Čovek u istoriji Menadžment 80 Francuska Intelektualni zadatak Menadžer 84 Izgradnja optimizma

6

Sadržaj

BR. 415

|

5. MAJ 2008

|

47

Poseban prilog

Značaj telekomunikacija u razvoju biznisa
U Srbiji trenutno jedino usluge mobilne telefonije mogu da se mere sa razvijenim zemljama, dok fiksna telefonija i širokopojasni pristup zaostaju i za zemljama regiona

108

Jelena Angelovska

Bibliotekarka na brokerskom zadatku
Nakon što je početni, virtuelni, kapital od 100 hiljada evra uvećala za 13 odsto i tako bila najuspešnija na virtuelnoj berzi osvojivši kabriolet marke Volkswagen, Angelovska se zaposlila u biblioteci

Marketing 86 Fokus grupe Vitezovi okruglog stola Kultura 88 Ishodište Beogradskog festivala igre Obnova baletske publike Tehnologija 90 Rizici nuklearne havarije u Vinči Rešenje u prepakivanju Region 92 Jahorina Novo ruho Evropska unija 94 Zaokret u evrozoni Razvod od Amerike

Svet 96 Demonstracije u Egiptu Živi pesak 98 Susret sa američkim predsednikom Bilom Klintonom Pogled sa 44. sprata Feljton 100 Geopolitika prirodnog gasa (6) Prvoklasna roba Lifestyle 106 Prag San u kamenu Index 110 Finansije 111 Cene i troškovi života 112 Svetske berze (no) comment 114 Prvomajska poslanica

Impresum
Izdaje: Novinsko-izdavačko preduzeće Ekonomist media group, Beograd, Direktor: Biljana Stepanović, Direktor finansija: Nada Tisovski, Sekretar: Marija Radulović, “Ekonomist magazin”, Beograd, Kosovska 1/IV, Telefoni: centrala (011) 33.33.007, 33.74.051 (fax), Glavni i odgovorni urednik: Dragan Bisenić, Redakcija: Vojislav Stevanović (pomoćnik glavnog i odgovornog urednika), Milan Obradović, Suzana Bojadić, Olivera Bojić, Milan Ćulibrk, Vladimir Karakašević, Biljana Korica Vukajlović, Ana Krajnc, Snežana Krivokapić, Miloš Marković, Ivana Pavlović, Ivana Radmilac Đurđić, Vesna Lapčić, Stevan Veljović, Katarina Marković, Sekretar redakcije: Miroslava Dikosavljević, Saradnici: Ivan Aranđelović, Aleksandar Arsenijević (Čačak), Snežana Antić (Kraljevo), Ilija Despotović, Nadežda Vodeničar, Nikola Dragaš, Petar Đukić, Ante Gavranović (Zagreb), Ranko Grubač (GRR), Marko Jevtić, Marko Somborac, Mihajlo Crnobrnja, Miroslav Prokopijević, Dragica Lalatović, Živan Lazić (Novi Sad), Aleksandar Lebl, Milutin Mitrović (Trst), Milutin Đević (Kragujevac), Zoran Kosanović (Niš), Stojan Stamenković, Božo Stojanović, Biljana Vitković, Dizajn: Predrag Mirković, Saša Radojević, Grafički urednik: Zoran Radojević, Prepress: studio triD, Foto: Dušan Đorđević (urednik), Branislav Ješić, Dragan Milošević (011) 33.33.014, Tehnička podrška: Nenad Ždraljević, Konferencije: Marijana Kremić (direktor), Jennifer Grubač, Irina Maksimović, Vineta Marinović, Tanja Paunović, Jasna Vojvodić (team leader), Direktor marketinga i prodaje: Jelena Sterđević (011) 33.33.027, Direktor korporativnih komunikacija: Vineta Marinović, LCS: Ivan Nakarada (direktor), Vladimir Đorđević, Marketing: Dario Kostenjak, Danijela Lalić, Ivana Savić, Snežana Terzić, Marko Vasić, Menadžer prodaje i distribucije: Jovica Krstić (063) 287.176, Pretplata: Mikailo Bodiroga, Snežana Mijailović, Obrad Todorović, Distribucija štampe: Global press, Beograd, Francuska 56, (011) 27.64.538, Štampa: “Politika a.d.”, Beograd, Pančevački put bb www.emportal.co.yu e-mail: office@ekonomist.co.yu, desk@ekonomist.co.yu, pretplata@ekonomist.co.yu, marketing: marketing@ekonomist.co.yu konferencije: konferencije@ekonomist.co.yu

10

Uvodnik

BR. 415

|

5. MAJ 2008

|

Podložno promenama
Sasvim je prirodno da ljudi tokom života, najčešće ne samo jednom već više puta, na osnovu novih saznanja i iskustava menjaju svoje mišljenje o mnogim stvarima, a da to nije u vezi sa bilo kakvom ličnom probitačnošću, ponekad čak može biti na njihovu štetu

U

dosadašnjoj izbornoj kampanji jedan i ranije korišćen element dobio je istaknutije mesto: podsećanje na to ko je od političkih protivnika promenio mišljenje, stav, političku, odnosno stranačku pripadnost i slično. Ta pojava bila je, a i dalje je, veoma široko rasprostranjena i bez velike muke može se naći mnoštvo primera. U političkim obračunima za svaku takvu promenu tvrdi se da je izvršena iz niskih pobuda, da je dokaz neprincipijelnosti, koristoljublja, orijentacije prema onom poznatom „otkud vetar duva“. Daleko od toga da takvih motiva nema, i to ne malo. Međutim, sasvim je prirodno da ljudi tokom života, najčešće ne samo jednom već više puta, na osnovu novih saznanja i iskustava menjaju svoje mišljenje o mnogim stvarima, a da to nije u vezi sa bilo kakvom ličnom probitačnošću, ponekad čak može biti na njihovu štetu. Obračuni Pojava o kojoj govorimo sama po sebi u određenim slučajevima može biti antipatična, ali nije toliko opasna. Ono u čemu leži opasnost jeste to što ljudi određenog mentalnog sklopa, kada dođu u poziciju da vladaju nad drugim ljudima, smatraju da svi moraju deliti njihovo mišljenje i stav, svako mišljenje i stav, pa i promenjene. Kad je neko od njih spoznao novu istinu, smatra da tu istinu moraju prihvatiti i svi drugi. Ta pojava nije od danas, stara je gotovo koliko i svet. Nekada se više ispoljavala na verskom polju. Da ne podsećamo na vremena pre monoteističkih religija već na potonje vreme. Poznati su vladaoci koji su proganjali, na primer, rane hrišćane, a onda su prihvatili hrišćanstvo i počeli proganjati one koji se nisu hteli pokrstiti. To se dešavalo i u okviru same nove religije, kada su se verski poglavari i te kako surovo obračunavali sa jereticima, inicirali verske ratove i dr. Isti je slučaj u islamu, gde se krvavo sukobljavaju suniti, šiiti, alaviti itd, da se ograničimo na dve najmnogoljudnije religije.

Na političkom polju nije ništa bolje. Neće se pominjati imena, iako će čitaoci neke prepoznati. U nekim zemljama bilo je vremena kada se najmanje odstupanje od političke linije snaga na vlasti surovo kažnjavalo, s tim što se politika linija menjala, i „teško“ onima koji se nisu brzo prilagodili novoj liniji. Kao velik napredak u novije doba smatralo se to što oni koji se nisu prilagodili, ili su nabeđeni da nisu, nisu gubili glave već samo padali u nemilost, gubili pozicije i materijalne beneficije, postajali žrtve „damnatio memoriae“, zabrane sećanja na njih, poznate još iz antičke Grčke, isecani s fotografija i sl. I kod nas je u istoriji bilo mnoštvo primera „preveravanja“ i obračuna po „verskoj liniji“. Srednjevekovni feudalci nisu bili neskloni igranju na kartu istočne ili zapadne crkve i međusobnom obračunavanju na toj osnovi, da ne pominjemo pohode na bogumile i druge otpadnike, kao da nisu svi verovali u istog Boga. U novovekovnoj državi, na njenom početku, kum je kuma ubio jer je hteo da sprovodi staru, nekad zajedničku politiku prema Otomanskoj imperiji, a ne njegovu novu i, pokazalo se, upešniju, svrsishodniju. Bilo je menjanja oslonca na ovu ili onu evropsku silu i sukoba oko toga, u kojima je neki političar menjao stranu i činio sve da dojučerašnje istomišljenike ubedi u ispravnost svog novog izbora. Nacionalni ciljevi, uključujući ratne, saveznici i antagonisti, prijatelji i neprijatelji, menjali su se i oni koji promene nisu pratili ne retko su bili pribijani na stub srama kao izdajnici. Jugoslovenska država pod raznim imenima, nije bila bolja od srpske. Uverenja, partijske pripadnosti, političke opcije menjali su se s lakoćom. Žestoki politički obračuni nisu bili retkost, a bivalo je i ubistava. Na meti su bili i članovi građanskih partija, a ne samo stvarni „državni neprijatelji“. U Drugom svetskom ratu deklarisani borci protiv okupatora borili su se među sobom ogorčenije nego protiv njih. Nije zaboravljeno ni razračunavanje sa predratnim neisto-

i šoviniste i krenuli u borbu za etnički ćoj partiji. pokazalo se. jer bi želeli da umru za svoje ideale nju novim okolnostima.kao što su nekada oštro osuđivali svoje nedovoljno aktivne i „budne“ drugove. prirodna stvar. zatvorom platio cenu za to. ako zagrebeš ruskog komunistu. Neki su bili spremni jer većina nije bila spremna i voljna za da seku ruke koje drže neprijateljski tako radikalan zaokret. Čovek koji je pisao panegirike Staljinu tako su se okrenuli osudi građana koji. ako zagrebeš ruskog komunistu. A onda je nastupio raspad zajedničke svejedno kakav je i šta je čovek koji ga multinacionalne države i krvav naciona. I svima koji se nisu mogli ili hteli prilago. listički pir.po njihovom sudu.menja. diti novoj liniji. samo što nije jasno koje od na odgovarajući odjek. važi i za dobar deo komunista u bivšoj Jugoslaviji. To. ponese do njegove osude i razlaza. drugi žale što nema smrtne kamada manje drastično. Mnogi gorljivi. velikorusa.| 5. barjak. važi i za dobar deo komunista u bivšoj JugoslaPodele Nekoliko godina posle oslobođenja na. pokazalo se. koji su se preobrazili u nacionaliste stale su nove duboke podele u vladaju. su čak „izdajnici“. Ne dugo potom. Aleksandar Lebl Još je Lenjin pisao kako ćeš. To. ili razume se. koji su se preobrazili u nacionaliste i šoviniste i krenuli u borbu za etnički očišćene teritorije . MAJ 2008 | BR. dakle. Još je Lenjin pisao kako ćeš.viji. staljinističkim metodama.kuju. Promena mišljenja je. prošli su i drugi zne. naći borba za „čistotu“ redova. što nije naišlo i ideologiju. nisu dovoljno odsanju alternativne ideologije i politike i. ali nije bilo sasvim uzaludno. naći velikorusa. kao i do kad zadrti članovi SKJ postali su lideobračuna. Od obožavanja Staljina došlo očišćene teritorije. mada ipak nije mnogih što su ih menjali. postepeno je otišao najdalje u promovi. 415 Uvodnik 11 mišljenicima u sopstvenim redovima. sa ri nacionalističkih stranaka i pokreta. koju na sudu bar retorički priželjkoji su težili reformama i prilagođava. lučni u odbrani nacionalnog interesa.

„Morala bi da se sastane Vlada i donese takvu odluku. što je trenutno malo verovatno. Predstavnici DS-a objavili su da su lideri DSS i SRS Vojislav Koštunica i Vojislav Šešelj potpisali sporazum o formiranju zajedničke vlade u kojoj je DSS-u zagarantovano mesto premijera i ministarstva ekonomije. Somalijski pirati otvorili su vatru na japanski naftni tanker dok se nalazio u jemenskim teritorijalnim vodama u Adenskom zalivu. stripom i karikaturom. najverovatnije budući potpredsednik vlade je zbog namernog pokazivanja karikature proroka Muhameda koju je odštampao na majici i nosio u vestima državne televizije RAI u februaru 2006. samoorganizovanja građana u borbi protiv iseljeničkog kriminala. . problema tranzicije i evropskih integracija. a oteli su i španski ribarski brod sa 26 članova špansko-afričke posade. imajući pred sobom čvrst dogovor o budućoj koaliciji“. Bosi. kaže potpredsednik Vlade. Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc rekao je da su mu srpski zvaničnici poručili da traganje sa osumnjičenim ratnim zločincima nije njihov najviši prioritet. DSS nije napravio nikakvu koaliciju. budući ministar policije. Nova italijanska vlada „ugostiće“ najmanje tri ministra i potpredsednika iz manje desničarske partije Liga za sever. “Od Ujedinjenih nacija smo dobili saglasnost da u potpunosti proširimo našu nadležnost nad vodenim površinama u cilju istraživanja nalazišta nafte i hrane. jer je to nelogično činiti pre izbornih rezultata. rekao ministar razvoja ove države. 415 | 5. MAJ 2008 | Politika Samo Vlada Srbije. Ali ova vlada je tehnička i nema mogućnosti da donosi takve odluke“. finansija. funkcioner DSS i koordinator izrade ekonomskog programa koalicije DSS-NS. godine. izjavio je da imigrantima sprema „čišćenje i policiju“. Pre toga bio je profesor Univerziteta MekGil u Montrealu i Fakulteta političkih nauka u Beogradu. kaže Božidar Đelić. inače neustavnog. Koalicija Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije sigurno će biti stožer buduće vlade i oko toga nema dileme.12 Pregled nedelje BR. često je svog budućeg šefa „prozivao“ po medijima. čime smo praktično uvećali teritoriju Australije”. animacijom. Od ovog broja među stalnim saradnicima Ekonomist magazina nalaziće se profesor Mihailo Crnobrnja (fotografija levo) i autor karikatura i stripa Marko Somborac. Martin Ferguson. Mihailo Crnobrnja je profesor na Fakultetu za ekonomiju. u Libiji ispred italijanskog konzulata izazvao nerede u kojima je poginulo 11 ljudi. Objavljuje dnevni autorski strip u dnevnom listu „Blic“. a podržao je i ideju. ističe Nenad Popović. Međunarodna pomorska kancelarija savetuje brodovima koji ne pristaju u somalijske luke da plove barem na 200 kilometara udaljenosti od somalijske obale.5 miliona kvadratnih kilometara. Autor je brojnih knjiga iz oblasti ekonomskih odnosa. finansije i administraciju. uz tvrdnje da je Berluskonijevu medijsku imperiju „stvorila sicilijanska mafija“. Roberto Kalderoli. koji su italijanskoj javnosti već dobro poznati uglavnom po skandalima koje su pravili. koja ima pun legitimitet. U vrhu Demokratske stranke je predočeno da je sporazum Koštunice i Šešelja potpisan još pre raspisivanja parlamentarnih izbora i on je bio „osnova i garancija premijeru Koštunici da može da raspusti vladu. pravde i ministarstvo za Kosovo i Metohiju. Marko Somborac je dizajner. Bavi se dizajnom. Roberto Maroni. Australija je na osnovu sporazuma sa Ujedinjenim nacijama povećala svoju teritoriju za oko 2. drugi čovek ove partije. Bio je poslednji ambasador SFRJ u Briselu i ministar u Vladi Srbije. potpredsednik Vlade Srbije. budući ministar za reforme u Berluskonijevoj vladi. Aktivnost somalijskih pirata naglo je porasla posle svrgavanja diktatora Mohameda Siada Barea 1991. može da mi ukine ovlašćenje da potpišem sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ako nam ga EU ponudi pre izbora.

Zaječaru i Leskovcu. a najavila je i ulaganja od 250 miliona evra. gledano prema prodaji.25 miliona. godini iznosio je 36.| 5. gume za putničke automobile…) u vrednosti od oko 937 miliona dolara što je za 42 odsto više nego prethodne godine. prodajne centre i edukaciju zaposlenih. tako da privatni akcionari dobiju 2. pravo “skriveno blago”.75 procentnih poena. Toyota je u prvom kvartalu prodala 2. godini bila je 3. Subotici. I drugu godinu za redom DIN će isplatiti dividendu akcionarima. stanovništvom i kompanijama iz Rusije.66 milijardi dinara. Ukupna robna razmena između Srbije i Nemačke u 2007. saopšteno je na dodeli nagrada “Investitor godine” u Srbiji. ove godine je u žiži interesovanja svetske javnosti zato što su Ujedinjene nacije proglasile ovu godinu ja.4 miliona evra u izgradnju mreže. Kragujevcu. Prošlogodišnji profit kompanije iznosio je 4. Poslednja promena referentne kamatne stope bila je 13.7 odsto u prva tri meseca ove godine.5 odsto zbog rasta inflatornih očekivanja i pogoršanja makroekonomskog stanja. sa sedištem u Crnoj Gori. Šapcu. 415 Pregled nedelje 13 Ekonomija Monetarni odbor Narodne banke Srbije povećao je referentnu kamatnu stopu za 0. godini izvezeno robe (delovi za mašine. na 15. MAJ 2008 | BR. Popovića otkupio većinski paket od 55 odsto akcija. a GM 2. po oceni UN. Glavni cilj banke je saradnja sa bankama.41 milion vozila. a u 2007. u 2007. godini.5 na 14. koju dodeljuje Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA). šlepera. osniva banku u inostranstvu. Iz Srbije je u Nemačku u 2007. a država Srbija 199 miliona dinara. a samo u prva dva meseca ove godine oko 541 milion dolara. maline. marta kada je kamata povećana za tri procentna poena sa 11. Profit Duvanske industrije Niš. Nišu. Uvoz putničkih automobila. Užicu.1 milijardi dolara ili za oko 50 odsto više nego prethodne godine. godini u Srbiji. Krompir. ali je uključivao jednokratnu dobit od prodaje finansijske imovine koja nije vezana za osnovu delatnost fabrike. Takođe se prvi put dešava da neka banka. Austrijska kompanija VIP Mobile dobila je nagradu za najveću grinfild investiciju u 2007. Japanski proizvodjač automobila Toyota skinula je američki General Motors sa vrha liste najvećih automobilskih kompanipale za nešto manje od procenat. koji već rade u Crnoj Gori ili nameravaju da to učine. opremu. dok je Toyota izvestila o rastu od 2. pa se svetska organizacija nada da će joj taj usev pomoći da ostvari cilj postavljen u Milenijumskoj deklaraciji UN . Američka korporacija saopštila je da su joj prodaje širom sveta Međunarodnom godinom krompira. tvrde pšenice i drugih proizvoda iz Nemačke iznosio je oko 2.4 odsto akcija tog lista u rukama novinara i urednika tog nedeljnika. Dobit iz osnovnog poslovanja DIN-a u ovoj godini iznosila je 2.1 milijardi dolara. Ta kompanija je prošle godine za 320 miliona evra kupila licencu za trećeg mobilnog operatera u Srbiji. Atlasmont banka Moskva (ABM). Centri za zaštitu potrošača biće u Beogradu. Milošem Vasićem.8 miliona evra. U Moskvi je otvorena prva rusko-crnogorska banka. Novom Sadu. Krompir je. Glavni i odgovorni urednik nedeljnika Vreme Dragoljub Žarković izjavio je da je većinski paket od 74. Ta banka je deo Atlas grupe koju kontroliše crnogorski biznismen Duško Knežević i to je prva banka iz regiona koja je dobila dozvolu ruskih monetarnih vlasti da posluje u Rusiji. . treća po značaju prehrambena namirnica na svetu (odmah iza pšenice i pirinča). Aleksandrom Ćirićem i Filipom Švarmom od vlasnika Borisa S. saopštilo je Ministarstvo trgovine i usluga. Zrenjaninu. koja posluje u sastavu kompanije Philip Morris International.99 milijardi dinara i bila je manja za 420 miliona dinara odnosno 12 odsto manja nego u 2006. zauzima šest odsto tržišta i zapošljava 450 ljudi. VIP u Srbiji ima pola miliona korisnika. propen.25 odsto.drastičnom smanjenju siromaštva. uložila je 99. Žarkovich je rekao da je on sa kolegama Milanom Miloševićem. Savet ministra za zaštitu potrošača je odlučio da se osnuje deset savetodavnih centara za zaštitu potrošača i jedinstven info centar.3 milijarde dinara.

415 | 5.14 Ekonomija i društvo BR. MAJ 2008 | foto: Arhiva .

odgovor je jednostavan. kao i da je najozbiljniji kupac američki Pepsi Suzana Bojadić Takođe u ovoj rubrici 16 Fokus: Promene? 20 Hotelijarstvo u Srbiji: Zablude marketinškog Hitlera 24 Raskorak u procenama MMF i Ministarstva finansija Srbije: Potcenjena privreda povećanih rizika 26 Neslavni rekord: Poslednji u navodnjavanju 28 Čačani o zastoju gradnje autoputa Horgoš . Da li je to istina i šta prevaže kod Pepsija? . Danone. Da li će to biti isključivo većinska prodaja prvenstveno će zavisiti od volje budućeg vlasnika. Danone.7 miliona litara. rekao je Živić u razgovoru za „Ekonomist“. Spekuliše se da su za kupovinu Knjaza zainteresovani Pepsi. kao i da je najozbiljniji kupac američki Pepsi. pune konsolidacije poslovanja i uspešne transformacije u modernu kompaniju. Investicioni ciklus priveden je kraju i nakon nekoliko godina ozbiljnih investicija. „Knjaz Miloš“ je sazreo da dobije novog vlasnika. Spekuliše se da su za kupovinu Knjaza zainteresovani Pepsi. dok je u poređenju sa 2006. godini je porasla za 17 procenata u odnosu na 2006.Požega: Ključni podsticaj invesicija 29 Pitanje nedelje: Jačanje K ad je početkom aprila investicioni fond Salford prodao 68 odsto kapitala Knjaz Miloša holandskoj kompaniji Clates holding. Proizvođači su povećali za 11 odsto ukupnu prodaju gaziranih voda u zemlji i inostranstvu. Voda Vrnjci iz Vrnjačke Banje sa 12 odsto. praktično je značilo da će najjača srpska fabrika vode biti preprodata i pre 2009. i dostigla 389. Prošle godine je ukupno u zemlju i inostranstvo plasirano 651. od 30 odsto. Zašto će „Salford“ prodati „Knjaz Miloš“ i da li je isključivo u pitanju većinska prodaja? Slaven Živić: „Salford“ i dalje operativno rukovodi kompanijom. „Knjaz Miloš“ je sazreo da dobije novog vlasnika. Coca – Cola. proces restrukturiranja te kompanije je završen u najvećoj meri i nije isključena preprodaja pre početka naredne godine. Coca – Cola. 415 Ekonomija i društvo 15 Slaven Živić. panije seli u jednu novu. pune konsolidacije poslovanja i uspešne transformacije u modernu kompaniju. dok su Vlasinska rosa i Heba imale učešće od osam. odnosno pojednostavljenje vlasništva gde se kapital tri vezane kom- Tržište voda Prodaja flaširanih voda u Srbiji u 2007. „Prepakivanje“ vlasništva između britanskog fonda i holandske kompanije. MAJ 2008 | BR. On je pojasnio da je prelazak vlasništva Knjaz Miloša u ruke Clates holdinga zapravo samo prestruktuiranje kapitala. kako je najavljivano iz srpske punionice vode. godinom prodaja negaziranih voda porasla za 21 odsto. ali u okviru istog sistema. odnosno sedam odsto.3 miliona litara flaširanih voda.7 miliona litara. na 389. „Sada smo u početnoj fazi procesa ’exita’ što znači da se polako pripremamo za ’due dilligence proces’“. generalni direktor kompanije „Knjaz Miloš“ „Knjaz“ upakovan za prodaju Investicioni ciklus priveden je kraju i nakon nekoliko godina ozbiljnih investicija. ali to ostaje otvoreno. Nije neuobičajeno da prethodni vlasnik još neko vreme ostane prisutan u kompaniji radi obezbeđivanja optimalne tranzicije.| 5. Prema rečima Slavena Živića prvog čoveka „Knjaz Miloša“. bilo je jasno da će srpska fabrika vode uskoro dobiti novog vlasnika. je imala kompanija Knjaz Miloš. a na pitanje zašto je prodaje. Kompanija BB Minaqua iz Novog Sada je učestvovala u prodaji sa 21 odsto. godine. a najveće učešće u prodaji. na 226.6 miliona litara.

. koja je inače dala nalog za njenu izradu. Rezultat: nakon 5 godina mi smo negde između parafiranog sporazuma i njegovog potpisivanja. Strategija pridruživanja se nije sprovodila. Neke od najvećih svetskih kompanija jesu pokazale stvarni interes za Knjaz Miloš. kaže: „Naša država.. Prelistavajući moje tadašnje komentare naišao sam na jedan koji mi se čini posebno zanimljiv. doneta je i Rezolucija o evropskoj budućnosti Srbije. EU očekuje usvajanje akcionog plana Srbije i Crne Gore o harmonizaciji dva ekonomska sistema pre nego što preduzme sledeći korak.. zavisi od . Živić: Kupac će platiti brend. U slučaju tog akcionog plana nakon godinu dana upornog insistiranja.. „Zbog veličine biznisa Coca-Cola se među prvima spominje kao kupac gotovo svih značajnih firmi u Srbiji. marta 2003 godine. U istom danu kad je Skupština naložila izradu Strategije. Živić: Spekuliše se i licitira mnogim imenima.“ Time sam želeo da kažem da odgovornost što u našem slučaju evropska integracija ide ovako sporo nije samo na našoj strani. i njihovo brzo proširivanje na neekonomske sfere. pitanje je da li bi nova rezolucija o EU u Skupštini dobila potrebnu većinu. Suštinska prepreka bržoj integraciji je u nespremnosti značajnog dela srpske političke elite da prihvati Evropsku uniju kao najbolji i najjasniji put jačanja Srbije.. Međutim. Izjavljivali ste da će Salford sigurno dobro zaraditi prodajom „Knjaz Miloša“. Strategija se retko pominje. nikad je nije usvojila. Najveća svetska kompanija za bezalkoholna pića tvrdi da trenutno ne namerava da kupi najpoznatiju srpsku kiselu vodu. Kupac će biti onaj koji. na kojem su Austrija i Slovenija. na njemu provele po osam godina. Tekst je objavljen 3. jer prepoznaju ono što on ima i može da ponudi.. Možda je najvažniji potencijal koji „Knjaz Miloš“ ima održivi visok nivo razvoja. Srbija i Crna Gora. Živić: Ne smatram da su procene prodajne cene korektne. ali je politička volja za integraciju u EU u međuvremenu opala.. za oko 75 odsto više od njegove trenutne tržišne vrednosti na Beogradskoj berzi? Nije li to malo s obzirom na to da je Salford za tu kompaniju platio oko 90 miliona i da je u nju uložio dodatnih 40 miliona evra? S. Kako sada stvari stoje. tržište nije samo Srbija već širi region. odnosno to koliko „Knjaz Miloš“ zaista vredi. I pre sadašnje situacije sa Kosovom. Ubrzanje reformi. ponudi najveću cenu. Državni kapacitet za integraciju jeste ojačan. pa tako i Knjaz Miloša.. Sve ostalo je samo stvaranje atmosfere“.. direktor operacija kompanije Coca-Cola za Adrijatik regiju i Balkan.“ „Strategija i Akcioni plan su samo slova na papiru ako ne postoji potrebna politička volja da se reforme nastave. između ostalog. neovisno od pitanja da li bi EU bila spremna tada da nas primi. A sva je prilika da bi ih trebalo i ubrzati.U prkos činjenici da praktično još nismo ni počeli bilo kakve pregovore. U njemu se.. Kancelarija za integraciju Srbije u EU vredno radi na elementima Akcionog plana za njenu realizaciju.Bilo bi neophodno što pre sačiniti Strategiju pridruživanja Evropskoj uniji. Za nju je glasalo 132 poslanika! Toliko o snažnoj političkoj opredeljenosti Srbije za EU. Šta je najvrednije u kompaniji? S. a zatim i Akcioni plan za realizaciju te strategije. Nama tek predstoji početak pregovaranja Ugovora o stabilizaciji i pridruživanju. Tužno je.. S. a sa najnovijm ulaganjima u proizvodnju imamo kapacitete za rast proizvodnje u narednih nekoliko godina. na osnovu procena potencijala koje imamo. EU odjednom odustaje i nastavlja pregovore na dva koloseka!? Nespretnosti na strani EU ima. 415 | 5.Radi se o ogromnom poslu. Brendovi iz našeg portfolija su lideri ili prvi pratioci u svojim kategorijama.. Srbija je donela Strategiju pridruživanja EU. a o saradnji sa Haškim tribunalom da ne govorim. Procenjuje se da će prodajna cena „Knjaz Miloša“ biti oko 150 miliona evra. najbolji je put da se legitimišemo kao ozbiljni kandidati za članstvo. daleko razvijenije od nas.16 Ekonomija i društvo BR. Sasvim je izvesno da smo interesantni mnogim velikim kompanijama koje sigurno vide interes u kupovini i daljem unapređenju svog poslovanja. zavisiće od procene isplativosti na tržištu“.. teško je pretpostaviti da će se ova slika brzo promeniti. Mi još nemamo elementarne pretpostavke na bazi kojih bi mogli da se upustimo u procenu kada ćemo biti spremni za članstvo. nema nikakav ugovorni odnos sa Evropskom unijom. Kosovo je došlo kao „šlag na tortu“. U citatu iz članka od pre pet godina namerno stoji i konstatacija da „EU očekuje usvajanje akcionog plana. Na žalost. tehnologiju i mogućnost da se razvija. Skupština. a da li će to biti lansiranje novih proizvoda ili akvizicija. nedavno je izjavio za druge medije Ljubo Grujić. Zainteresovani smo da pravimo posao u svim kategorijama bezalkoholnih pića..“ „. ali bez podrške ostalih državnih faktora učinak je manji nego što bi trebao ili mogao da bude. raspoloženje nekih ključnih igrača je bilo skeptično. zapravo tragično koliko su se malo stvari promenile za ovih pet godina. u nas se uveliko već licitira oko mogućeg datuma prijema u punopravno članstvo. MAJ 2008 | FOKUS Koka Kola neće Knjaz Promene? Mihajlo Crnobrnja Prihvatio sam ponudu „Ekonomista“ da se dvonedeljno javljam u ovoj rubrici.“ „. tržište. Više puta sam ponovio da cena. u ovom trenutku nemamo takvih planova. I to nema veze sa sadašnjom situacijom oko priznavanja nezavisnosti Kosova. Nešto slično sam jedno vreme već radio za ovaj cenjeni nedeljnik. što i EU stalno ističe. Savet za evropske integracije na čijem čelu je Premijer nije se ni jednom sastao za njegova dva mandata. Od tada do sada desilo se sledeće: Crna Gora je danas samostalna država koja je potpisala pomenuti Sporazum. Voleo bih da novi vlasnik bude neka multinacionalna kompanija koja se bavi istim ili srodnim kategorijama.. ali ne verujem da je u pitanju zla namera.

objedinjuje Zaječarsku. 415 | 5. 44 odsto kapitala u Bambiju koji je Brend „Knjaz Miloš“ je najprodavanija takođe u vlasništvu investicionog gazirana mineralna voda u Srbiji sa trfonda Salford. isto je učinjeno i sa tržišnog i 51 odsto vrednosnog učešća. Subotička mlekara gaziranih voda i danas predstavlja broj i Imlek.18 Ekonomija i društvo BR. U ovom treoko 90 Salford nutku je rano za procenu o tome u kojoj oblasti ćemo investirati. „Aqua viva“ ima nove vlasnike. Bosnu i Hercegovinu i Makedoniju. MAJ 2008 | toga koliko je neko spreman da plati. Prema izjavama žišnim učešćem od 47 odsto i vrednoiz Salforda. Živić: Izvesno je da će Salford osta60. Prošle godine smo prodali ukupno 230 miliona litara proizvoda što je rast od 13 odsto u odnosu na 2006. Na ukupnom Posle „prepakivanja“ vlasništva u tržištu voda „Knjaz Miloš“ ima 33 odsto Knjaz Milošu. „Knjaz Miloš“ je jedna od retkih kompanija u Srbiji sa potencijalom da se uspešno nosi sa bilo kojom međunarodnom konkurencijom. kao pravno dva sa 18 odsto tržišnog učešća. Hrvatsku. Da li name270 Interbrue rava dalje akvizicije u Srbiji i koji su mu 110 Carlsberg sektori posebno interesantni? 117 Lukoil S. foto: Arhiva . koji sada. a uzimajući u obzir sve eventualne buduće prihode koje jedna takva kupovina može da donese. Jedan deo ide u Albaniju. Oko 30 miliona litara smo izvezli. dobiće i ostale njegove hodnu godinu u svojoj kategoriji nefirme Bambi. Živić: Ove godine smo za kapitalne investicije planirali više od 16 milio. osim Knjaz Miloša. Takođe je činjenica da je industrija mineralnih voda branša koja beleži kontinuiran organski rast sa velikom perspektivom. Sve ovo zajedno bi trebalo da rezultira uspešnom prodajom.027 Lafarge la za Balkan tako da je realno očekivati 21 Coca-Cola sledeći investicioni ciklus.proizvodne kapacitete i to je još jedan na evra. Kakvi su planovi za ovu godinu? S. što već sada kontinuirano dokazujemo. a pre nekoliko meseci smo počeli izvoziti „guaranu“ u Ukrajinu. Skorašnja preuzimanja u Srbiji Duvanska industrija Niš Apatinska pivara Pivara Čelarevo Beopetrol Cementara Novi Popovac Cementara Beočin Vlasinska rosa Knjaz Miloš Prošlogodišnji neto prihodi su bili veći Na prodaju i Imlek i Bambi od 81 milion evra što je rast za 25 odsto u odnosu na godinu ranije. U Beogradu se nalazi centra59. a koji 387 Philip Morris su u njegovom vlasništvu. a zovanu službu prodaje i najveću districeo posao bi trebalo da se završi butivnu mrežu u svojoj kategoriji sa vido kraja 2009. u narednih godinu najveću stopu rasta u odnosu na preti po dana.89 Holcim ti u Srbiji. je nedavno predsednik Salforda Dosad je „Salford“ u „Knjaz Miloš“ Slobodan Petrović. na je takođe ubedljivi lider na tržištu Novosadsku i Zemunsku mlekaru. izjavio še od 25. Guaralice. godine“. Da li će „Salford“ ostati u Srbiji s obmln EUR zirom na to da je za 2009. „Knjaz Miloš“ je tržišno orijentisana kompanija sa brendovima koji su lideri ili pretenduju da to i budu u svojim kategorijama.000 frižidera na terenu. snim od 66 procenata. i na domaćem tržištu i u regionu. energetskih napitaka sa 70 odsto tržiš„U pitanju je vrednost imovine i nog učešća. uložio oko 40 miliona evra. To će pre svega biti uloženo u dokaz da se ponašamo kao odgovoran investitor kome je stalo do budućnosti kompanije. uglavnom u Crnu Goru. Sloveniju. Imamo superiorno organibiznisa od oko milijardu dolara. godinu najavcena kupac ljena i prodaja mlekara i Bambija.

Dušimiru Zabunoviću. Herr Fridmann!” – uzviknuo je jedan od ideoloških vođa nemačkih neonacista Horst Maler pri susretu sa jednim od medijski najpoznatijih nemačkih Jevreja Mihaelom Fridmanom. razmatrao tri stvari. kada je ovaj trebalo da ga intervjuiše za nemačko izdanje magazina Vanity Fair.20 Ekonomija i društvo BR. MAJ 2008 | Hotelijerstvo u Srbiji Zablude marketinškog Hitlera Apartman sa slikom nacističkog diktatora u beogradskom hotelu Mr. Taj potez izazvao je žustru debatu u Nemačkoj i izjašnjavanje svih političkih stranaka i javnih ličnosti o ovoj temi. uključujući Srbiju. kakvih u Srbiji danas nije malo. igra s provokacijom koja vređa osećanja brojnih žrtava nacizma i u Srbiji. List je ovaj pozdrav stavio i na naslovnu stranu na kojoj je najavio ovaj intervju. Reminiscencije na Hitlera u Nemačkoj u neku ruku nisu ni strane. svaka reminiscencija. ni čudne. Bio bi to kraj jedne bizarne priče. Kakvog smisla onda ima izlaganje slike Adolfa Hitlera u poznatoj uniformi iz nacističke Nemačke. Uprava hotela je najavila da će slika biti uklonjena. 415 | 5. President doveo je do brojnih kontroverzi i debate o tome gde se nalazi granica između marketinškog trika. a posebno one koje nose brutalnu simboliku. poslovne domišljatosti i istorijske revizije i podsticanja neonacističkih pokreta Vesna Lapčić “H eil Hitler. da najvećem zločincu XX veka koji nije ubijao samo Jevreje. President. Izraelski ambasador je predočio vlasniku hotela. te je najavljena i konferencija za štampu. „Hitler ostaje!“. Mihael Fridman je podneo privatnu tužbu protiv Malera. To je zemlja u kojoj je nacizam vladao i koji je doveo do tragičnih događaja za samu Nemačku. ali i širom sveta. Upravni odbor hotela je prilikom odlučivanja o skidanju slike. navodno. nije mesto na zidu sobe luksuznog hotela. ali i mnoge druge zemlje. Na osnovu ta tri kriterijuma pro- foto: Branislav Ješić . nego i Srbe. bile su prve reči zaključka o odluci koju je usvojio Upravni odbor hotela. smatra se otpadničkom i neprihvatljivom u „glavnom toku“ nemačkog političkog i intelektual- nog života. ekonomski element i interes celog hotela. marketing. ali je intervju objavio integralno. Najnoviji deo u razvoju ove priče stigao je posle posete ambasadora Izraela Artura Kola vlasniku hotela i najavi da će slika nacističkog vođe završiti tamo gde joj je i mesto – u nekom mračnom podrumu. u apartmanu 501 beogradskog hotela Mr. Mada neonacistička partija nije zabranjena i redovno učestvuje na parlamentarnim izborima. onako kako je i obavljen.

Vinston Čerčil. Možda onda treba da ga izbacimo iz muzeja Madam Tiso.. Silvio Berluskoni. Kastra“. Puni samosažaljenja oni danas tvrde da bi istorijski trebalo ceniti Trojni pakt. Dvajt Ajzenhauer. Niški pozdrav „Heil Hitler! Sieg Heil!” samo je ruralni odjek sofisticiranije reinterpretacije istorije intelektualnih krugova. čim nam se ukaže prilika je trajna. oktobra 2000. Dušimir Dušan Zabunović vlasnik je firme MPS Group i iza sebe ima dug staž privatnog preduzetnika. filmova. ali to ne znači da je zakon jedini podsticaj za ovakav potez. Ali. ali da „svako ima pravo da gleda na Hitlera na jedan ili drugi način“. 415 Ekonomija i društvo U Evropskoj uniji je strogo zabranjeno veličanje lika i dela nacističkih lidera i simbola. što nije slučaj u Srbiji. U selu pored Niša skupili su se poštovaoci Hitlera da proslave njegov rođendan. President” i niški ljubitelji „svastike” ne bi o Hitleru sudili „na onaj način”? „Činjenica je da je Hitler ubio šest milona Jevreja. Hotel Mr. nakon toga. President. zapravo. Kragujevac.. Agencija za privatizaciju ceo slučaj prijavila je Upravi za borbu protiv organizovanog kriminala..| 5. „Naša odluka da skinemo portret. Javnosti je postao poznat kada je 5. Banjica i Staro sajmište to izgleda sasvim perverzno. ekonomski motiv bio presudan. Pre hotelijerskog slučaja. 21 cenjeno je da slika treba da ostane “dok se ne ostvare sve rezervacije koje su napravljene do sredine aprila”. Saopšteno je još da je “odluka neopoziva”. a ne 27. Paradoksalno za Srbiju..“. kako samo pravo kaže. zašto onda hotel „Mr. iz knjiga.. Poslovna biografija Dušana Zabunovića je takođe provokativna. je “dizajn hotel” u kojem šezdesetak portreta predsednika ima svoje mesto na zidovima apartmana. Taj njegov čin je izazvao prve napetosti u koaliciji DOS. zapitao se Zabunović. U zemlji u kojoj još uvek postoje stratišta kao što su Kraljevo. ali i predsednici iz regiona Stjepan Mesić. te da bi marketing i “interesi celog hotela” bili podređeni u ovakvom odabiru prioriteta. Zabunović kaže da oni ne veličaju Hitlera. Agencija za privatizaciju je poništila kupovinu fabrike “Minel Elvo” pošto kupac nije ispunio svoje obaveze i oduzela je posle osam meseci. U ovoj fabrici je. Ako je to tako. održan i prvi seminar o mobingu (zlostavljanju na poslu). Nadam se da ovaj zahtev neće uticati na pojavu zahteva za skidanje drugih slika. oktobra izve- .. pa i savremenici Vladimir Putin. Zabunović se izvinio svima koje je povredio postavljanjem ove slike i najavio njeno uklanjanje. a nekada uzorno preduzeće sasvim je ruinirano. onda nestaje i žrtva. Provokativna karijera Sagovornici iz Turističke organizacije Beograda veruju da su vlasnika vodili marketinški i provokativni razlozi. pojavili su se i oni koji na Hitlera gledaju „na drugi način”. ali da će se se sačekati da se za to “ukaže momenat”. jer imamo portrete i Staljina. o čemu je 8. sa naoružanim ljudima preuzeo glavnu carinsku upravu u Beogradu kojom je do tada rukovodio Mihalj Kertes. koji se nalazi u Karađorđevoj ulici. MAJ 2008 | BR. Kiro Gligorov. Tu su brojne istorijske ličnosti: Margaret Tačer. Ernesto Če Gevara. Istina je da u Srbiji nema zakona koji bi bio osnova za prinudno uklanjanje Hitlerovog portreta. Posredno je saopšten da je. Milan Kučan. rekao je Zabunović. Čaušeskua. Fidel Kastro. mart i puč. ako nestane ubica.

Umetnički i marketinški ugao Već prilikom otvaranja hotela. nakon hapšenja Zabunovića. ili želeti nekog da impresioniraju pa makar i na taj način. A da li postoji mogućnost da se Firer vrati u apartman 501 ili neki drugi. ne samo u Srbiji. decembra 2001. ali nikad se ne zna“. navodi Čerović. kako je istakao i sam vlasnik. ponuditi “tečnog Jevreja” kao kupku. Čak i kada za neko vreme Hitlerov portret ode u magacin. ima onih koji. klamirati nešto ružno. mada se i o njemu pisalo kao o “Đinđićevom kumu”. onda je odgovor potvrdan ukoliko vas zakon ne sprečava u tome i ukoliko vam se ne gade takvi gosti koji iznajmljuju tu sobu“. ali je negirao sve navode. kao umetnička dela. zašto ne bi to moglo da bude prihvatljivo još više i za Hrvatsku? Čak i ne hoteći. Profil gostiju koji rado biraju apartman 501 nije lako opisati. mogli bi da se nude sapuni iz Aušvica. u emisiji B 92 Insajder. povredila osećanja ljudi. Na Kertesovom mestu zadržao se svega 24 časa. Marketinški ekspert Voja Žanetić kaže da čak i negativni medijski napisi o postavljanju Hitlera u isti rang sa recimo Gandijem i Mendelom.22 Ekonomija i društvo BR. Zvuči morbidno. nacističke i druge diskriminatorske ideje. i u tom slučaju nije važno šta se postavlja već u kom kontekstu se postavlja. Bilo bi neozbiljno tako izdvojenu pojavu dovoditi u vezu sa opštim ponašanjem i stavovima te osobe”. zašto se u toj izokrenutoj logici ne nađe mesto i za Antu Pavelića? Ili. Međutim. “Teško se može govoriti o postojanju određenog i jasnog profila osobe koja bi u tako nečemu nalazila zadovoljstvo. marketinški i „umetnički” razlozi su istaknuti kao opredeljejući za izbor enterijera i slika u apartmanima. Činjenica da neko u tome vidi nešto zanimljivo može biti znak najrazličitijih stvari i proizvod najrazličitijih motiva. ali iz ugla buđenja fašističke. Slike su proizvedene. rečeno je. kaže on. već Ustav repulike i Krivični zakon zabranjuju diskriminaciju po svim osnovima. žele da budu neobični pred sobom i drugima. od cele ove uvrnute stvari. „Verovatno postoji hiljade ljudi u svetu koji drže Hitlerovu sliku iznad kreveta. već može izazvati samo pojedinačne reakcije. „Delo treba posmatrati u kontekstu. ali ne i da preduzimamo korake. može biti neke koristi. do 28. onda to nije problem“.1 milion dinara. Ako je pitanje da li se može re- Moralna načela “Pitanje uklanjanja Hitlerovog portreta nije u ingerenciji Turističke organizacije Srbije i Turističke organizacije Beograda. Srđan Marković slikar i predsednik umetničkog saveta Udruženja likovnih umetnika Srbije kaže da su se Hitlerovi portreti. u „sremskokarlovačkoj školi” slikanja. kaže Voja Žanetić i dodaje: “Meni je to odvratno. Ja se sa tom vrstom promocije ne slažem i slažem se da portret treba ukoloniti. Međutim. Mada. koja je istraživala šverc cigareta tokom devedesetih. po njegovim rečima. On dalje objašnjava da bi bilo zdravorazumski pretpostaviti da će neko izabrati tu sobu na osnovu ličnih preferencija. Očito je vlasnik hotela to uradio u marketinške svrhe”. ali kako drugačije objasniti ovu vrstu idiotluka”. 415 | 5. Vlasnik je postigao cilj da se piše o njegovom hotelu”. kaže Ljiljana Čerović iz Turističke organizacije Srbije. a prema čemu gnušanje. na primer. komentar na nemačko nasleđe. Zabunović nije želeo da govori za tu emisiju. Ako je ideja tog hotela da postavlja portete predsednika mnogih država. Ako stavljanje slike Hitlera nije sankcionisano zakonom onda s te strane ne postoji problem. kaže Đokić. Vojislav Šešelj u intervjuu 2002. portretima koji takođe imaju svoje mesto u ovom dizajn hotelu. Kako stavljanje Hitlerove slike ne diskriminiše nikoga ovo delo ne bi moglo ni da se zakonski sankcioniše. napravljeni od ljudskih kostiju i kože. po njegovim rečima. Ili. počeli pojavljivati po galerijama Zapadne Nemačke još krajem sedamdesetih godina. U septembru 2002. nabavio softversku opremu kao osnovno sredstvo za rad. “U tom smislu slika najpoznatijeg naciste u istoriji na zidu hotelske sobe nije samo neslana šala i marketinški potez već pokazatelj opšte društvene klime”. U razgovoru za „Ekonomist” Žanetić navodi da stavljanje Firerovog portreta na zid nije veličanje zločinca. zaključuje Đokić. Ako ima tražnje biće i ponude. godine izjavljuje da su se u “Zabunovićevoj poslovnoj zgradi održavali sastanci masona Dragana Maleševića Tapija”. Ako treba da se takmičimo u morbidnostima. vlasnik hotela odgovara: „Verovatno neće nikad. „Ne treba peruveličavati značaj ovoga. Ti portreti su bili. ali da ju je neocarinjenu prodao čime je izbegao plaćanje 3. Zabunović je bio priveden istražnom sudiji Okružnog suda u Beogradu zbog sumnje da je kao direktor MPS Group od 10. a šta ne. u Srbiji ne postoji zakon koji direktno sankcioniše neonacističko delovanje i propagandu. prema čemu možemo da osećamo ravnodušnost. smatra psiholog Nebojša Đokić. foto: Dragan Milošević . misli Marković. ne mogu mnogo uticati na one koji iznajmljuju sobu 501. Može da se razjasni šta je to što u istoriji vredi. Ona navodi da postojanje hotela sa Hitlerovim portretom u Beogradu ne može negativno uticati na ugled zemlje. koja je. Njegovo ime ponovo postaje aktuelno 2006. Mi možemo da imamo stav. Zanimljivo bi bilo znati šta bi to nekoga motivisalo da poželi da spava sa Hitlerom iznad glave i kako izgleda ta lič- nost. ili dajemo određene preporuke. postavljanje slike se više kosi sa moralnim normama nego zakonskim. navodi se da je Zabunović poslovao sa Markom Miloševićem odnosno da mu je davao procenat od prodaje cigareta. pisale o bombaškom napadu na poslastičarnicu “Aca” i dovele ga u vezu s njim. Psiholog Nebojša Đokić se slaže da bi pojavu trebalo posmatrati u širem društvenom kontekstu. dok su dnevne novine Glas javnosti u septembru 2002. Ipak. MAJ 2008 | stio i dopisnik “Njujork Tajmsa” iz Beograda Stiven Erlanger. Ako Hitlerov portret može da bude atrakcija u Srbiji. ali da bi tužilac trebalo da ispita da li taj potez potpada pod nacističku propagandu.

i povezano rast kamatnih stopa). značajno razlikuje od zvanične projekcije ovdašnjih kreatora ekonomske politike. a u sledećoj godini pet odsto. 2. Generalno.609 6. dok se za Makedoniju u 2008.485. ali po nižim stopama od dosadašnjih u prethodnih nekoliko godina. trgovini na malo i turizmu gde su stope rasta iznad šest odsto. naime. „To je inače i sadržano u trogodišnjem Memorandumu usvojenom krajem 2007. dok ce procena inflacije biti revidirana naviše“. Procena inflacije biće promenjena i uvećana M eđunarodni monetarni fond (MMF) objavio je sredinom aprila prognozu privrednog rasta Srbije u ovoj i narednoj godini. trebalo da ostvari privredni rast od 5. koja se. 415 | 5. Hrvatski BDP bi.0 Izvor: Memorandum o budžetu za 2008.3 odsto. godinu.3 odsto. istina.5 odsto.5 4. Ministarstvo finansija Srbije već predviđa usporavanje ekonomskog rasta u 2008. sa 7.5 5.779. i 2010.0 6. očekuje se i da će poljoprivreda rasti bar deset odsto u ovoj godini.5 2008. ali manji i u odnosu na period od 2001. Memorandum o ekonomskim i fiskalnim politikama za period 2009-2011 je u pripremi i zakonski rok za njegovo usvajanje je 15.5 u 2009. u Evropskoj uniji. Bosna i Hercegovina bi ove i naredne godine. priznaje da se ekonomski i finansijski rizici po ostvari- vanje ekonomskih rezultata povećavaju. Među merama koje stručnjaci MMF-a preporučuju zemljama s rastućim deficitima. tako i domaći (rast inflacije. državni sekretar ovog ministarstva.5 5. Min. uključujući i veoma visoke deficite u bilansima tekućih plaćanja i rast spoljnog duga.058 7. kraj perioda.6 2007. Nakon prošlogodišnje suše.128. finansija . ove godine trebalo da ostvari nešto veći rast od Srbije .2 odsto. godinu od šest odsto.5 odsto). ove godine za većinu zemalja u okruženju predvideli brži rast nego u Srbiji. godinu u odnosu na 2007. Prema makroekonomskim projekcijama Vlade Srbije do 2010.0 2009. ali je startna osnova privrede Srbije u odnosu na EU neuporedivo niža i biće potrebne decenije da bi je sustigla.0 8.103 6.4 odsto). 3. pre svega u industriji. U analizi kretanja evropske ekonomije. godini i po 6. godine kada je prosečna godišnja stopa rasta iznosila 5. među kojima je i Srbija. MMF ukazuje i da u tranzicionim privredama postoji čvrsta veza između strukturnih reformi i potencijalnog rasta. najavljuje državni sekretar Ministarstva finansija.3 4. maj. godišnje stope realnog rasta Inflacija. do 2010. godini procenjuje rast od 4. predvidela je prosečni godišnji rast BDP od 6.5 odsto. ipak. a ne četiri odsto kako je to procenio Međunarodni monetarni fond. Analitičari MMF-a procenili su. U Ministarstvo finansija smatraju da je nova procena MMF-a rasta od četiri odsto za 2008. koja bi ove godine trebalo da ostvari rast od 7. da će Srbija tokom ove godine ostvariti privredni rast od četiri odsto.7 6. kako spoljni (kriza na finansijskom tržištu u Americi i Britaniji. U mnogim tranzicionim evropskim zemljama analitičari MMF-a uočili su brz rast spoljnog debalansa. godini reč.454.8 3. tako da dosledni reformski potezi mogu usmeriti ključne privredne resurse u sektor spoljnotrgovinskih proizvoda. u % 2. spoljnog deficita. pak. godini). godine trebalo da popravi ovaj rezultat i ostvari rast bruto domaćeg proizvoda za šest odsto. zastoj investicija i rast političke neizvesnosti).5 odsto na šest odsto. 2.24 Ekonomija i društvo BR. a sledeće nešto manji (5.5 na šest odsto godine trebalo da uspori na četiri odsto. za period od 2008. godine. pri tome. u EUR BDP (%). BDP. MMF za većinu zemalja u tranziciji predviđa dalji privredni rast. kaže Guzijan dodajući da je Ministarstvo finansija već predvidelo usporavanje ekonomskog rasta u 2008. dok bi 2009. što uvećava rizik od “snažnog prizemljenja”.3 odsto (i to šest odsto u 2008. što može bitno doprineti smanjenju postojećih spoljnih debalansa. pre svega su potezi na planu makroekonomske politike usmereni ka strukturnim reformama. koji bi 2009. analitičari MMF-a su. kaže da su u prvom kvartalu ove godine već ostvareni pozitivni rezultati. i dalje bi bio veći nego. međutim. mlrd dinara (tekuće cene) BDP po stanovniku. „Zato ćemo bliže pratiti kretanja makro pokazatelja i obaveštavati javnost ukoliko dođe do revizije pokazatelja“. do 2006. 3. da bi se na taj način što pre prevazišli postojeći debalansi. Janko Guzijan. Najveća stopa rasta u regionu zapadnog Balkana očekuje se u Crnoj Gori. Ukoliko bi se ovakve prognoze obistinile bio bi to skoro upola manji rast u odnosu na prethodnu godinu (7.573 6. Projekcija privrednog rasta Srbije 2006.4.0 5.0 4. godine. Napredni(ji) region Rast od četiri odsto. bar kada je o 2008.125. primera radi. godinu. Neće biti izmenjene procene ekonomskog rasta za 2008.354 5. godini u odnosu na prethodnu sa 7. tako. Guzijan.0 2010. godinu niska. MAJ 2008 | Raskorak u procenama MMF i Ministarstva finansija Srbije Potcenjena privreda povećanih rizika Biljana Korica Vukajlović Ministarstvo finansija Srbije ne odstupa od svoje procene da privredni rast ove godine biti šest.

što odgovara iznosu potrebnom za izgradnju savremenih sistema za navodnjavanje na površini od oko 200. ali to nije dalo očekivane rezultate. Srpskim poljoprivrednicima. Tim pre što je moderna tehnoloKako smanjiti troškove gija skupa i sofisticirana. To je ujedno i najskuplja varijanta. kaže Goran Nikolić K iz Instituta za vodoprivredu “Jaroslav Černi” i dodaje da se ne može govoriti o organizovanoj primeni navodnjavanja u Srbiji. 415 | 5. i pojeftinjenje bi iznosilo do 50%. i trake za navodnjavanje.000 hektara. Svetska projekcija je da će se u budućnosti proizvoditi 60 odsto hrane u ovim sistemima. jer u Srbiji skoro da ne postoje sistemi za navodnjavanje. Relativno dobru pokrivenost sistemima za navodnjavanje imaju i Mačva. Postojali su različiti planovi za uvođenje navodnjavanja. u našoj zemlji se navodnjava svega 30-40 hiljada hektara. što zajedno sa baštama koje se navodnjavaju. kaže da već duže vreme koristi sistem za navodnjavanje na svom imanju i da je on za povrtarsku proizvodnju gotovo neophodan. Rascepkani posedi „Nažalost. trenutno nije u upotrebi. Ako bi se voda dopremala do četiri susedne parcele. 1991). Ukoliko bi došlo do ukrupnjavanja parcela i dve susedne parcele zajednički iskazale svoj zahtev za vodom. Zakon o udruživanju u svrhu navodnjavanja – ne postoji Bojana Stamenković ada dođe do velikih suša i nedostatka vode. tako da se uz sisteme navodnjavanja proizvodi oko 40 odsto potreba u hrani. dovod vode bi mogao biti značajno redukovan. „Teško je organizovati savremen sistem za navodnjavanje na malim posedima. Naša država je. I dok se u zemljama u okruženju navodnjava skoro trećina obradivog zemljišta. kojih je najviše kod nas. kukuruz. . okolina Leskovca i Negotinska nizija. pa ga zato i ne koriste. navodnjavanje kod nas nije razvijeno i o njemu se priča tek kada nastupi suša”. U svetu je navodnjavanje doživelo snažan razvoj u proteklom veku i poraslo je sa 50 na 250 miliona hektara. ističe Nikolić.000 hektara. ali nisu popularisali njegovu upotrebu u poljoprivredi. Procenjuje se da su gubici u sušnoj 2000. suncokret. naša zemlja je na poslednjem mestu u Evropi po površini navodnjavanja. zatim filteri za prečišćavanje vode. jer voda mora biti hemijski čista. i pored toga što čuveni kanal Dunav-Tisa-Dunav. a mnogi sistemi ostali su neiskorišćeni. Uvođenje sistema za navodnjavanje skupo za poljoprivrednike. Za sistem “kap po kap”. Naime. FI 1 odgovara situaciji u kojoj se voda doprema do centra svake pojedinačne parcele. potrebne su velike pumpe. samo za ratarske kulture (pšenica. međutim. pojeftinjenje bi iznosilo i do 75 odsto. Takav slučaj je prikazan u slučaju FI 2.26 Ekonomija i društvo BR. koji mi poljoprivrednici ovde najviše koristimo. a pravilna primena. oprema za navodnjavanje bila bi zajednička. a najlošija situacija je u Šumadiji i Pomoravskom okrugu. godini u odnosu na povoljnu godinu (npr. svojevremeno. ne može se ostvariti uspešna poljoprivredna proizvodnja bez navodnjavanja. poljoprivrednik iz sela Trbušca kod Šapca. pa su zato kanali ubrzo obrasli u korov i trsku. ne preostaje ništa drugo nego da gledaju u nebo i prizivaju kišu tokom sušnog perioda. soja i šećerna repa) u Srbiji premašili 500 miliona evra. i to je slučaj prikazan kao FI 4.” On dodaje da ima puno onih proizvođača kojima je uvođenje ovog sistema i dalje jako skupo. s obzirom da svaka parcela dobije vodu kako to pravila slobodne distribucije nalažu. koje se postavljaju u bazene sa vodom. koji je trebalo da navodnjava čak 510. U Vojvodini se navodnjavaju najveće površine. Sistemi Branko Simeunović. a ni oni postojeći nisu dovoljno iskorišćeni. predstavlja svega jedan odsto obradivih površina. MAJ 2008 | Neslavni rekord Poslednji u navodnjavanju Srbija je na začelju u Evropi po površini koju navodnjava. održavanje i korišćenje zahteva profesionalni menadžment i obučene radnike”. bespovratno ulagala u sisteme za navodnjavanje. “U ovom kraju su veća gazdinstva su pokrivena sistemom za navodnjavanje.

000 hektara. refundira mu se deo novca u iznosu od 40 procenata. jer sitni proizvođači navodnjavaju iz vodovoda ili iz živih tokova. On smatra da navodnjavanja u Zbog suše 2000. Na taj način bismo kao rezultat dobili stvaranje zakona ili podzakonskog akta koji bi regulisao ovu oblast”. Da Ministarstvo poljoprivrede od nedavno daje subvencije za zalivne sisteme potvrđuje i Dmitar Žakula iz Republičke direkcije za vode. ističe Branko Simeunović. godine. odnosno. Stručnjaci kažu da je razvoj sistema za navodnjavanje uslov za povećanje proizvodnje hrane. koji se inače primenjuje u svetu. u okvi- ru kojeg postoji i mogućnost osnivanja ovakvih udruženja. zahteva i adekvatno prilagođavanje strukture prehrambene industrije. u periodu od 2010-2020. Zato je jedini održiv model.| 5. realizovati projekat Rehabilitacija sistema za navodnjavanje i odvodnjavanja. naravno. Ministarstvo poljoprivrede će. “Za razvoj navodnjavanja potrebno je stvoriti ekonomske i organizacione okvire da se celokupna poljoprivreda transformiše u skladu sa primarnom proizvodnjom putem navodnjavanja. samo na ratarskim kulturama izgubljeno oko 500 miliona evra u odnosu na rodne godine u Srbiji imamo razbijenost parcela. objašnjava Žakula. teško da se situacija sa slabim korišćenjem sistema za navodnjavanje može poboljšati. Država je tek nedavno počela da daje kredite za navodnjavanje. MAJ 2008 | BR. Zato bi prioritet u razvoju ove oblasti trebalo da bude obnova postojećih i izgradnja novih malih i velikih sistema.000 hektara. “Bez pomoći države. Kod nas ne postoji Zakon za udruživanje u svrhu navodnjavanja. godine. odnosno kada poljoprivrednik dostavi račun. u periodu od 2000. do 2020. Prema ovim planovima. Ali za mnoge je i pored kredita.000 hektara. Planiran je prosečni godišnji tempo izgradnje novih sistema za 16. potrebna oprema ostala skupa”. godine bi trebalo da površine pod sistemima za navodnjavanje u Srbiji obuhvataju 765. u saradnji sa Svetskom bankom. Intenzivan razvoj navodnjavanja. a mi 27 Pomoć države Vodoprivrednom osnovom Republike Srbije data je dugoročna projekcija razvoja navodnjavanja do 2020 godine. što nije prijavljeno i dodaje da takva pojava nije dobar način razvoja ovog sistema. ističe Goran Nikolić. Smatra se da se navodnjavanjem prinosi povećavaju i za 3050 odsto. godine. . 415 Ekonomija i društvo Srbiji ima više nego što je registrovano. sa povećanjem poljoprivredne proizvodnje. pod uslovom da je domaćinstvo prijavljeno. “Država u prethodnom periodu nije pomagala sitnim proizvođačima. Ovakav pristup zahteva i transformaciju prehrambene i pratećih industrijskih grana.2010. Samo tako je moguće ostvariti prave ekonomske efekte i opravdati ulaganja u izgradnju ovih sistema “. da se sitni proizvođači udružuju. od 22.

budući da je Ibarska magistrala iz godine u godinu sve opterećenija. Međutim kada razgovarate o načinu na koji deo Vlade Srbije želi da realizuje ovu investiciju. dodajući da bi ta saobra- ćajnica za čačansku i privredu ostalih opština koje bi se našle ili gravitirale prema trasi autoputa. čime je izgradnja autoputa od Beograda do Požege dovedena u pitanje. a tadašnje društveno uređenje nije poznavalo i priznavalo koncesiju kao način finansiranje izgradnje kapitalnih infrastrukturnih objekata. Osim što bi se autoputem znatno ubrzao saobraćaj prema Beogradu i dalje prema Novom Sadu i Mađarskoj. intenzivno govori poslednjih nekoliko godina. godine usvajanjem Prostornog plana Republike Srbije. u velikoj meri bi se rasteretio i saobraćaj u gradu. Velimir Mitrović tvrdi da ne postoji ekonomska oblast.28 Ekonomija i društvo BR. Sa stanovišta bezbednosti apsurdno je govoriti o prednostima autoputeva na kojima su saobraćajne nesreće veoma retke dok se na Ibarskoj magistrali. zbog čega smatram da bi izgradnja autoputa preporodila ovaj deo Srbije u svakom pogledu”. koju neki nazivaju i magistralom smrti. . Kada sa čačanima razgovarate o stavu dela vojvođanskih političara da autoput Horgoš . dok je po drugom idejnom rešenju autoput trebalo da se gradi preko Mladenovca i Preljine prema južnom Jadranu). ideja o modernoj saobraćajnici od prestonice do južnog Jadrana datira još od vremena završetka pruge Beograd – Bar. a takva saobraćajnica značajno utiče i na ekologiju. sve završilo na ideji. krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog veka. pa dalje do Bara. na koju ne bi uticala takva saobraćajnica. „To što se dogodilo devedesetih godina. „Kad autoput prolazi na sedam kilometara od grada. Uglavnom se. s obzirom na to da su iskustva iz zemalja u regionu pokazala da se u zonama autoputeva najviše investira. ako se o izgradnji autoputa od Beograda do Požege. U tome da je autoputneophodan ovom delu Srbije svi se slažu. Njegovom izgradnjom bio bi ubrzan rast čačanske privrede za 50 do 60 odsto. 415 | 5. veliki deo Čačana ipak zastupa stav da autoput ili bilo koja investicija od opšteg interesa ne može i ne sme biti deo ničije predizborne kampanje. razrešene su sve dileme koje su se odnosile na trasu budućeg autoputa. na žalost. Onog trenutka kad su javnosti. i smatraju da se izjave vojvođanskih političara mogu posmatrati kroz prizmu političkog marketinga. Preljine. čija bi gradnja za privredu ovog dela Srbije predstavljala nemerljiv podsticaj. taj grad je ‘u centru sveta’. kaže Mitrović. Užica i dalje prema Crnoj Gori. kao ni Republika Srbija. Tek 1994. od poljoprivrede do ekologije i turizma.Beograd ne treba da ide dalje od prestonice. primetna je nervoza među vlasnicima čačanskih građevinskih i transportnih firmi. udesi dešavaju svakodnevno. Značaj Još tada je procenjeno da bi izgradnja takve saobraćajnice bila od višestrukog značaja za Čačak i lokalnu privredu. suočićete se sa podeljenim mišljenjima u zavisnosti kakvu političku opciju podržavaju vaši sagovornici. kaže bivši predsednik čačanske opštine i republički poslanik Rodoljub Petrović. onemogućilo je da se projekat realizuje. Kad je reč o značaju autoputa Beograd – Požega u Čačku se svi slažu da bi on u mnogome doprineo razvoju čitavog regiona. budući da je realno očekivati da veliki broj firmi iz ovog dela Srbije bude angažovan na izgradnji. da bi se pre nekoliko godina ministar Velimir Ilić dosetio da bio mu gradnja autoputa oko koje smo se tada složili mogla doneti političku korist. Istovremeno. zbog čega se obilaznica oko Čačka “pretvorila” u prometnu gradsku ulicu. međutim. Usvajanjem Prostornog plana odlučeno je da trasa autoputa od Beograda do južnog Jadrana ide preko Mladenovca. Viši savetnik organizacione jedinice Čačak u kraljevačkoj regionalnoj privrednoj komori Gorana Tanasković naglašava da bi sama gradnja imala velikog uticaja na čačansku i privredu Moravičkog okruga. Ekologija u bezbednost Opštinski menadžer i jedan od autora Lokalnog akcionog ekološkog plana. Autoput bi predstavljao ključni faktor kad je reč o investicijama i smanjenju broja nezaposlenih.Požega Ključni podsticaj invesicija Aleksandar Arsenijević Od kad je Vlada Srbije odbila da produži rok koncesionaru za pribavljanje bankarskih garancija. MAJ 2008 | Čačani o zastoju gradnje autoputa Horgoš . kao deonici autoputa Horgoš – Požega. na kojima su kolone i zaustavljanja veoma retki. nisu uspele da obezbede novac za gradnju. uz maksimalno anagažovanje lokalnih političara iz Čačka i Gornjeg Milanovca. ako bi uspeo da zasluge za realizaciju projekta pripiše sebi”. budući da tadašnja država – SFRJ. dobila pun značaj samo ukoliko bi se njom povezala i Crna Gora. opštine preko čijih teritorija bi mogla da prođe ta saobraćajPodeljeni stavovi I nica započele su pravi “mali rat” u nastojanju da izdejstvuju odluku da autoput prođe baš tuda. brzina saobraćaja je mnogo veća na autoputevima. prezentovane moguće trase autoputa (jednom opcijom je predviđeno da ta saobraćajnica bude izgrađena preko Obrenovca i Valjeva do Požege i Užica. od kad je u srpsku Vladu ušao ministar Velimir Ilić koji dobar deo svog političkog marketinga zasniva upravo na tom projektu. koje su verovale da će biti angažovane na izgradnji autoputa.

Bonaca na tržištu nekretnina Sama najava gradnje infrastrukturnih objekata kakav je autoput po pravilu utiče na tržište nekretnina. a da će. ali i je i dalje zapravo u devizama. bez izuzetka. za to biti potrebno upola manje vremena”. . zbog čega kod većine i preovlađuje neverica da će se ovaj projekat realizovati u dogledno vreme. Priliv kapitala i strane investicije nisu u potpunosti stali. Moguće je i pooštravanje monetarne politike. po oceni Andrije Stanića generalnog direktora kompanije Autoprevoz Čačak. PITANJE NEDELJE Jačanje Pitanje Zbog čega je dinar naglo ojačao poslednjih dana? Goran Nikolić. jer banke za ovu namenu mogu povući sredstva iz repo operacija na primer umesto prodaje deviza. Obični građani se. tako da u tom smislu kurs ima osnova da bude na ovom nivou. i taj trend jake srpske valute ostaće barem još dva meseca (inače. ali i dotoka deviza zbog nekoliko dokapitalizacija banaka. objašnjava Stanić. I da nije bilo političkih problema stanje platnog bilansa i naše ekonomije bi svakako bilo težak problem. očekivano je bilo da kad se strasti smire dođe do vraćanja na stari nivo. kao i zbog sezonskih prihoda od izvoza. Stabilnost dinara nije neočekivana. a samim tim će i domaća valuta jačati. pa će se jedan deo kapitala banaka u stranom vlasništvu. primetna je nervoza među vlasnicima čačanskih građevinskih i transportnih firmi. To što mnogima ipak smeta jeste politizacija tog. kažu u najstarijoj čačanskoj agenciji za promet nekretnina Viza. za sada srpska valuta deluje vrlo stabilno. od privatizacije do dolaska novih stranih investicija. zbog svega što je pratilo ovaj projekat. slažu da bi autoput mnogo značio za grad. U suprotnom. „Ne samo da bi se za kraće vreme putovalo do Beograda i dalje do Subotice. kupio 40 kamiona putem lizinga. koja zavisi od niza faktora kao što su površina. jer ako u ovim uslovima opstaje. kad bude urađen ovaj put. To bi značilo skuplje kredite u dinarima i manju mogućnost pristupa takvim kreditima. blizina puta i slično. koje se tiču deviznog rizika banaka. sigurno će i tada.| 5.9 odsto). Međutim. Međutim ne nerešiv. koje su verovale da će biti angažovane na izgradnji autoputa. Pitanje je koliko će mera Narodne banke Srbije da se 10 odsto obavezne devizne rezerve konvertuje u dinare uticati na veću ponudu deviza na Međubankraskom deviznom tržištu. saradnik naučnog centra Privredne komore Srbije Odgovor Jačanje dinara tokom aprila posledica je mera Narodne banke Srbije. jer će doći do još većeg priliva kapitala. „Možda je činjenica da se još sa preciznošću ne zna trasa budućeg autoputa uticala da za sada nema povećane ponude i tražnje na području za koje se pretpostavlja da će preko njega proći saobraćajnica. aprila i na tržištu se našlo oko 200 miliona evra. I u narednom periodu. banke će prodavati devize. zbog mera Narodne banke Srbije. naročito zemljišta koje će se naći na trasi ili u zoni saobraćajnice. banke su intenzivno prodavale devize od 7. konvertovati u dinare. zbog dejstva mera Narodne banke Srbije o adekvatnosti kapitala i načinu obračuna deviznog rizika. godine za 3. U svakom slučaju. što je direktno uzrokovalo apresijaciju dinara. i da sada ne zna šta će sa njima. ona bi se kretala između 50 i 100 evra po aru”. Dinar će jačati i zbog daljih dokapitalizacija banaka (pravilo da plasmani stanovništvu ne mogu biti veći od 150 odsto kapitala banke i čim priđu tom limitu. Prednosti jedne ovakve saobraćajnice možda najbolje ilustruje podatak da je sada potrebno tri sata od Čačka do uključenja na autoput Beograd – Zagreb. Da bi se stabilnost održala važan je ishod izbora. dok je u istom razdoblju realni bilateralni kurs dinar-evro oslabio za 1. za sada tržište nekretnina u Čačku miruje. Predstoje i neke mere Narodne banke Srbije od jula. jer bi prilivi ino-kapitala ipak bili dovoljni za održivost platnog bilansa. MAJ 2008 | BR. ukoliko stopa inflacije nastavi da raste dosadašnjim tempom (bazna inflacija trenutno iznosi 7 odsto na godišnjem nivou). Od kad je Vlada Srbije odbila da produži rok koncesionaru za pribavljanje bankarskih garancija. kao i čitavog niza drugih gorućih komunalnih i infrastrukturnih problema. jer su politička iščekivanja podigla kurs. čime je izgradnja autoputa od Beograda do Požege dovedena u pitanje. Narodna banke Srbije je restriktivnim merama pokušala i uspela da stabilizuje stanje. Naime. direktno zavisi od izgradnje autoputa. čiji je većinski vlasnik od jula prošle godine izraelski Kavim. već bi se to odrazilo i na naše troškove kao što su gorivo i amortizacija na koje trenutno odlazi znatno više novca nego na putarinu.8 odsto. Trenutno stanje sa dinarom je realno. banke moraju da se dokapitalizuju). posle velike napetosti kada je domaća valuta naglo padala. Čak se u gradu nezvanično može čuti da je jedan čačanski preduzetnik. 415 Ekonomija i društvo 29 Brži razvoj dela privrede koji se bavi javnim i teretnim prevozom. u najmanju ruku zbog mnogo brže veze sa Beogradom u kome po tradiciji studira veliki broj mladih Čačana. Posle izbora se može desiti da kurs naglo skoči u slučaju da pobedi antievropska opcija. Ako bi se tražila prosečna cena zemljišta. iako su mnogi „izvori” evra za ovu godinu presušili. što bi ih izložilo deviznom riziku. nema razloga da dinar slabi. koji je knjižen u dinarima. dinar je bio nominalno oslabio prema evru u periodu januar-mart 2008. ali bi u tom slučaju Narodna banka Srbije intervenisala i u srednjem roku ne može doći do drastičnih pomeranja kursa.

jeste cena zakupa gradskog građevinskog zemljišta. prvom delu objašnjenja niko ne veruje. a da „gubitnici“ nisu gubitnici. prema predlogu zakona. koja je trenutno. učestvovali bi na svojevrsnoj „lutriji“. Zbog toga oni i presavijaju tabak. Objašnjenje je da će zakupnine biti tržišne pošto će lokalne samouprave biti i vlasnici i zakupci zemljišta u isto vreme. gde su dobitnici svi koji dobiju zemljište u svojinu. vlasnici (delova) objekata bi ostali zakupci zemljišta. mnogostruko potcenjena Piše: Nebojša Nešovanović. Radi ce o ceni zakupa gradskog građevinskog zemljišta. bio bi postepeno rešavan u dužem vremenskom periodu. osim u slučajevima kad je izgrađeno ili je planirano za izgradnju objekata javne namene (putevi. mnogostruko potcenjena. najpošteniji način . Zvuči pošteno i logično. Ovo objašnjenje je samo do pola tačno. zamenio tržišnim. prema mojoj proceni. Svi vlasnici objekata. te neće imati sukob interesa. kad je u funkciji „otvorenog bloka“ (gde objekat nema zemljište za redovnu upotrebu). retki su i uglavnom se tiču restitucije i obeštećenja starih vlasnika. samo što krije jednu „minu“. koji je prezentovan u maju 2007. jer bi morali da plaćaju značajne zakupnine. te kad je i pre nacionalizacije bilo u javnoj svojini. kao i dosad. taman onoliko koliko je prosečan potrošač spreman da plati. I tu se vidi jedan od najvećih sistemskih problema našeg tržišta nekretnina. Ukoliko zemljište na kojem je izgrađen objekat ima starog vlasnika koji se prijavio za restituciju. dakle birači onih koji će zakon i usvojiti. Vlast je naizgled u bezizlaznoj poziciji. da li je firma koja je gradila objekat pošteno (po tržišnim cenama) otkupila zemljište ili je zemljište oduzeto. To što je trenutno najveći problem tržišta nekretnina.naturalno. godine. ipak. Komentari na predlog tog zakona. Sa jedne strane će morati da se izbori sa tužbama prevarenih „novih – starih“ vlasnika. To što je tačno jeste da bi u slučaju direktnog dogovora vlasnika zemljišta i vlasnika objekta skoro uvek pravdu morao da „deli“ sud. a „gubitnici“ stvarni gubitnici. barem u Beogradu. ili delova objekata. To je ono na šta većina sadašnjih vlasnika objekata nije imala nikakav uticaj ili što nije mogla da zna. jer će nastaviti da plaćaju to što su i dosad simbolično plaćali. što je ipak lakše nego da se izbori sa ogromnim brojem vlasnika objekata koji bi bes pokazali (u najboljem slučaju) slanjem u političku penziju. Ta „mina“ može da osakati srpsko tržište nekretnina na duži rok. barem u Beogradu. ukoliko se za restituciju zemljišta na kojem je objekat izgrađen niko ne bi javio. istovremeno. Lokalne samouprave se ipak biraju na izborima i zakupnine određuju po „meri” prosečnog potrošača. a da se sa druge strane vlasnici obeštete pred celim svetom na. a i nepravda koja pada u oči posle detaljnog čitanja predloga zakona. Oduzeto gradsko građevinsko zemljište trebalo bi da bude vraćeno starim vlasnicima. nacrt zakona predlaže naturalnu restituciju gde god je to moguće. zaista nasumična i zavisiće od toga da li je pređašnji vlasnik imao naslednika.30 Reflektor BR. i njihovi glasači. ili se barem čini da ostvaruju. „Novi – stari“ vlasnici zemljišta bi. Gledano sa šireg društvenog značaja to je sekundarna tema ovog zakona. a da bi u suprotnom. privatizacija gradskog građevinskog zemljišta. Ukratko. koja je trenutno. Razmislio bih za koga da glasam na sledećim izborima ukoliko bi mi se trenutni zakup zemljišta za stan u kome živim. zbog koga se „novi . s tim što će krajnji primalac biti različit. Rečju. samo je od pola tačno. u međusobnom dogovoru vlasnika zemljišta i vlasnika objekta svaki „slučaj“ završio na sudu. Tada bi gorepomenuti „dobitnici“ postali stvarni dobitnici. zemljište ne bi trebalo da bude vraćeno ukoliko se stari vlasnici ne prijave za restituciju Mina u predlogu Prema predlogu zakona. parkovi i sl. kako se tvrdi. određivale lokalne samouprave.). koji su. i za nekih 10 do 20 godina možda bi se dostigle vrednosti za koje danas mnogi smatraju da bi trebalo da budu tržišne.stari“ vlasnici zemljišta već spremaju za sud. bio oko 100 evra mesečno. Ali. Jedna od najvažnijih tema koja će imati dalekosežne posledice na tržište nekretnina i izgled naših gradova (a time i na sve ostalo) jeste zakon o denacionalizaciji i građevinskom zemljištu. Primarna tema je. dakle. da zadrži sadašnje stanje i dodatno doprinese haosu u pravosuđu. primali zakupninu za izgrađeno gradsko građevinsko zemljište koju bi. „restaurira“ jadan izgled naših gradova i zatrpa sudove tužbama. ili susvojinu. Upućeni će reći da bi „dobitnici“ dobili ipak samo simboličnu „nagradu“. jeste da bi vlasnici objekata. dobili zemljište u svojinu. najveći deo zemljišta bi mogao da bude vraćen pređašnjim vlasnicima. Sarukovodilac odeljenja procena King Sturge T ema nekretnina i tržišta nekretnina postaje sve aktuelnija u Srbiji. nerealne zakupnine za zemljište. Bolje rečeno. što zbog stalnog rasta cena nekretnina što zbog profita koji preduzimači ostvaruju. 415 | 5. koji bi. koji je oko 120 dinara mesečno. Takođe. a gubitnici oni koji dobiju pravo zakupa Nedoslednost. ili susvojinu. a gubitnici oni koji dobiju pravo zakupa na zemljištu. MAJ 2008 | Restituciona lutrija Jedan od najvećih sistemskih problema našeg tržišta nekretnina. Opravdano pitanje je zašto je to najveći problem srpskog tržišta nekretnina? . Vlasnici objekata bi učestvovali na svojevrsnoj „lutriji“ gde bi dobitnici bili svi koji dobiju zemljište u svojinu. dok bi stari vlasnik postao „novi – stari“ vlasnik zemljišta. Sreća će biti Pat pozicija Ideja ovakve privatizacije gradskog građevinskog zemljišta je da se zaštite sadašnji vlasnici objekata. Za utehu je da bi se cene zakupa zemljišta pod pritiskom „novih – starih“ vlasnika povećavale postepeno. Vlasnici objekata na denacionalizovanom zemljištu zadržali bi pravo svojine nad objektima i ostali zakupci zemljišta. ili susvojinu.

ali ne najmanje bitno. zamenio tržišnim. Uticaj na cene nekretnina. foto: Dragan Milošević Razmislio bih za koga da glasam na sledećim izborima ukoliko bi mi se trenutni zakup zemljišta za stan u kome živim. primaju samo simbolične zakupnine dok je sva vrednost kod korisnika odnosno zakupaca zemljišta. Lokalne samouprave bi određivale cene zakupa samo za zemljište koja imaju u vlasništvu što bi ih navelo da se zaista ponašaju tržišno. koji bi. pa makar to značilo „probijanje“ zacrtane gornje granice za restituciju od četiri milijarde evra. Novi vlasnici zemljišta bi primali simbolične zakupnine za zemljište. Beograd će se graditi na Altini. po mojoj proceni. A to će predloženi zakon o restituciji i građevinskom zemljištu praktično odložiti na dugi rok. Tako kod nas vlasnici zemljišta. odnosno zakupa nad zemljištem. bio simboličan. Porez na pravo korišćenja koje im dozvoljava objekat od više hiljada kvadrata se ne naplaćuje. Na kraju. Barem ne brzo. Prethodni vlasnici treba da budu obeštećeni na isti način kako je to predviđeno za druge slučajeve gde naturalna restitucija nije moguća. Iz naturalne restitucije treba da budu izuzeta sva izgrađena građevinska zemljišta. Miljakovcu 3. . dok će nove zgrade u starim delovima grada biti izuzetak i cene će im dostizati astronomske visine. 415 Reflektor 31 Sa druge strane. izgled gradova i našu građevinsku Netržišne cene zakupa „sele“ srazmeran deo vrednosti prava svojine nad zemljištem u vrednost prava korišćenja. Centralni delovi grada su ruinirani i takvi će ostati sve dok se ne uvede dobra poreska politika. I predložena privatizacija gradskog građevinskog zemljišta tu ništa ne bi promenila. Zato danas postoje socijalni slučajevi koji žive na prestižnim placevima vrednim milione evra. I zbog toga Beograd izgleda kako izgleda. postoji elegantno rešenje kojim bi se izbegao ovakav scenario i koje bi moglo da „vruć krompir“ pretvori u ogromnu političku dobit. u skladu sa tim. a država bi. (danas država a sutra „novi – stari“ vlasnici). a država može da im naplati porez samo za njihovu „straćaru“ čija je vrednost simbolična (sva je vrednost u pravu korišćenja nad zemljištem). mogla da im naplati porez na imovinu koji bi. Beograd se ne bi razvijao u predgrađu Surčina. Pozitivni povratni efekti bili bi višestruki. bio oko 100 evra mesečno industriju su za detaljnu analizu. stari vlasnici bili bi pošteno obeštećeni u novcu. Ako ništa drugo. što je bolje od naturalne restitucije gde vrednost imovine određuju lokalne samouprave. Treba izbeći zamku razdvajanja prava svojine nad objektima koji su već izgrađeni i zemljištem ispod njih. što bi otvorilo na hiljade novih gradilišta u starim delovima grada. što bi nadoknadilo eventualna prekoračenja zacrtanog limita. U privatizaciji gradskog građevinskog zemljišta sva izgrađena zemljišta treba da pređu u vlasništvo vlasnika objekata koji su na njima izgrađeni. koji je oko 120 dinara mesečno. MAJ 2008 | BR. Ledinama. ali bi sigurno bili pozitivni i dalekosežni.| 5. Nosioci prava korišćenja porez plaćaju samo za deo zemljišta koji je izgrađen. izbegli bi se problemi sa infrastrukturom koja sada treba da se „razvlači“ na ogromno područje. Ovakvim izmenama nadležni bi bili u stanju da odmah uvedu odgovarajuće poreze na imovinu sa dovođenjem osnovice za porez na tržišnu vrednost. Svoje nekretnine ne žele da prodaju iz samo njima znanih razloga (koji su u krajnjem slučaju i nebitni). a ne tržište. ne bi bilo dobitnika i gubitnika na „lutriji“ – „lutrije“ ne bi ni bilo i svi bi postali dobitnici. ovo poslednje bi trebalo da stimuliše donosioce zakona da udovolje svojim glasačima. To ne bi samo povećalo prihode od poreza na imovinu već bi primoralo vlasnike „straćara“ u centru grada da ih prodaju. Izbegle bi se i bilo kakve tužbe. takođe. Batajnice i Lešća.

415 | 5. MAJ 2008 | foto: Beta .32 Tema broja BR.

početak-kraj godine) -5.5 će do kraja mandata naredne vlada javBazna inflacija (porast u %. trebalo da bude motor razvoja privrede Bez obzira na to.4 -1.65 0.| 5. jer tako omogućuje .02 42. visoka javna potrošnja predstavlja neprekidan rizik po inflaciju. Opšta slika koja se riše da bi potrošnja trebalo da nastavi da podstiče potrošnju. jer rudarstvo i energetika predstavljaju najveću izvoznu šansu Srbije“ raste i u 2008. Stranke su se pozicionirale između dva ekstrema: teritorijalni integritet nasuprot ulazak u Evropsku uniju. postoji se izuzme LDP. na primer. kod svih stranaka prime. Već je moguće uočiti neke razlike. MAJ 2008 | BR. LDP i DSS su i formalno predstavili svoje ekonomske programe – “Dvanaest mera za prvih dvadeset meseci nove Vlade Srbije”. 2007.73 1.19 40. Iz nje slede dva važna rizika. godini jedino veliki broj posrednih indikatora po kojićuje se tendencija veće uloga države u ukoliko dođe do još jedne ili dve velike ma se može zaključiti da će visoka javna privrednoj aktivnosti – naredna vlada bi prodaje. Podaci za 2008.9 5. a ne politikom otvaranja novih radnih mesta.1 7. čini se. Time se efekat uzajamnih optužbi poništio U prvi plan izašla su ekonomska i socijalna pitanja. Nasuprot tome.61 38. 2008. ona bi kao kompenzaciju mogla da pokaže veću ekonomsku agresivnost od prethodnih vlada. godine vlada je uspela da fiskalnu politiku dovede pod kontrolu.6 10. NIS-a ili RTB Bor. početak-kraj godine) 17. kojima se. SRS i SPS za sada još delove svojih programa (ako oni uopšte postoje) plasiraju u javnost putem na- dobija nakon analize ekonomske ponude je da se od države se najviše zahteva da kreditira različite industrijske grane i pomaže različitim socijalnim slojevima.4 4-8 na potrošnja pasti na 40 odsto od BDP-a Izvor: Economist Intelligence Unit. Polovinom aprila DS. Prema računici NBS. To znači da će jedna od najvažnijih tema oko koje će se moći voditi neka rasprava biti fiskalna politika. nivo koji danas imaju SAD koje su poJavna potrošnja (% od BDP) 40. stanje računa metodologijom iz 1986. (iako je već 2007. Tokom 2007. LDP je najavila radikalno smanjivanje javne potrošnje na 33 odsto BDP-a (to je 2005.moći će da se održi u 2008. maja. ta dva pitanja ubrzo su se neutralisala činjenicom da su sve stranke (izuzev LDP-a) počele da se predstavljaju kao podjednako evropske i podjednako državotvorne. 2006. potrošnja ostati norma i nakon 11. “Ekonomija bez granica” i “Program za razvoj Srbije”. DSS je najavio da Inflacija (porast u %. odnosno politika javne potrošnje. 415 Tema broja 33 Ekonomija u izbornim obećanjima političkih partija Iznenađenje u pripremi U prvih mesec dana izbornom kampanjom dominirala su simbolička i neekonomska pitanja: odbrana integriteta zemlje ili ulazak u Evropsku Uniju. Jedan deo programa odnosi se i na uklanjanje prepreka za biznis. Kod bazne inflacije. Kod ostalih stranaka o potrošnji direkstupa stranačkih vođa u medijima. uglavnom putem spuštanja poreskih stopa. Takvo stanje budžeta. Srbija već duže vreme ne uspeva da značajno snizi javnu potrošnju. Vlada. prognoza je NBS. Drugo. doduše. u prvih mesec dana kampanje za majske izbore dominirala su simbolička pitanja.6 6. budžet je sve vreme u de- Milutin Mrkonjić: „Koalicija SPS-PUPSJS nikada neće prodati Rudarsko-topioničarski basen Bor. tno nije bilo reči. Fiskalna politika Ekonomska ponuda je. Fiskalni indikatori 2005-2008. visoka javna potrošnja predstavlja indikator po kome se može zaključiti kako većina stranaka i dalje ima nameru da nastavi sa politikom rasta generisanog tražnjom. godine bila 40 odsto). čini se. Ali kako se već naslućivalo. stranke u kampanji ne bave.00 znate po tome što malo troši na javna Budžetski deficit (% od BDP) 0.00 dobra i javne poslove). godini.Država ima neprekidnu tendenciju da u periodu 2008-2012. Dušan Pavlović K ako se i očekivalo. Ako ficitu. godinu predstavljaju procenu. Prvo. međutim. pogotovo kad se radi o socijalnoj politici. ponuda stranaka suge.4 odsto BDP-a najviše zbog jednokratnog priliva koji je došao od prodaje Mobtela još 2006. godine koja dozvoljava štimovanje pozicija. Budući da bi naredna vlada mogla da bude otvoreno antievropska. Suficit u budžetu je iznosio 0. pod velikim uticajem socijalnih pitanja. Ekonomska i socijalna pitanja probila su se u prvi plan tek početkom aprila. godine.

pomaganje nerazvijenim opštinama da kroz program javnih radova uposle 50. već i visokog političkog rizika o kome će biti više reči kasnije. ukidanje školarina na državnim fakultetima i ograničenje visine školarine na privatnim fakultetima. navode još tri strateška sektora: sektor malih i srednjih preduzeća. “Moramo stvoriti ekonomski jaku državu sposobnu da reguliše društvene odnose.8% na međugodišnjem nivou. Upravo to govori u prilog strateškog opredeljenja SRS da Srbija mora imati dva izlaza.000 dinara godišnje za nekomercijalni razvoj poljoprivrednih gazdinstava. barem na početku mandata. Azije.25 odsto. rekla je Tabaković. DS nudi naknadu trudnicama u iznosu od 100 odsto zarade (DSS nudi snižavanje PDV na proizvode za decu i trudnice) i punu platu za vreme trudničkog bolovanja. plate zaposlenih u javnom sektoru će nastaviti da rastu. stipendije za mlade talente i studijska putovanja. godine. Radikali se zalažu i za ukidanje PDV-a na najneophodnijim stvarima za bebe i njihovo ekonomsko pravilo glasi: prvo proizvodnja. pored poljoprivrede. S obzirom na visoku javnu potrošnju. Ako se proceni da izbora ne bi trebalo da bude nekoliko narednih godina. što podrazumeva ukidanje korupcije i zloupotrebe javnih fondova. Istovremeno program predviđa ukidanje obavezne devizne rezerve kod Centralne banke. gde će se poštovati norme društvene zaštite: penzije. ističe Tabaković kao jednu od prednosti svog programa. Da bi se to postiglo njihov program podrazumeva mere za održavanje makroekonomske stabilnosti.) Najvažnije sredstvo kome će NBS u budućnosti pribegavati jesu repo operacije i referentna kamatna stopa koja je nedavno podignuta na 15. 415 | 5. kazala je Jorgovanka Tabaković. dok je rast cena poljoprivrednih proizvoda u istom periodu iznosio čak 35. godine bila realno veća za 12. Može li NBS u promenjenim političkim okolnostima da nastavi sa takvom politikom? DSS eksplicitno kaže da podržava restriktivnu monetarnu politiku. ove ciljeve SPS bi trebalo uzeti ozbiljno u predviđanjima privrednih kretanja u periodu 2008-2012. da treba podsticati priliv kapitala i iz Rusije. ima SPS koji predviđa opšte besplatno lečenje. 100 evra državne subvencije za štednju koja bi se iskoristila za kupovinu prvog stana.000 ljudi godišnje. ali kako se napominje u postojeća preduzeća realnog sektora a ne samo u akcije i investicije u trgovinske lance. U programu SRS-a naglašena je i potreba stranih direktnih investicija. Ako to bude procena. Recimo. godine potpuno preusmerila svoje aktivnosti na obuzdavanje inflacije. Budući da je sasvim moguće da će SPS biti u narednoj vladi ko god je bude vodio. Narodna banka Srbije je od kraja 2007. inflacija je počela da se ubrzava. ali i bankarskog sistema.proizvodnja raznovrsne ambalaže. međutim. a 11. smatra Tabaković. promovisati izvozne sektore i to. ali taj iznos od 45 odsto . pogotovo uzimajući u obzir i razvoj „pratećih“ sektora . Osnovni faktor rasta tražnje jeste povećanje fonda zarada koji je u februaru porastao za 11 milijardi dinara. Najviše planova na socijalnom planu. Radikali u svom programu. Monetarna politika Karakter fiskalne politike ima reperkusije po monetarnu politiku o kojoj su se stranke do sada malo izjašnjavale. građevinarstvo i turizam. SRS se zalaže za ukidanje paradržavnih organa. čini se da najveći broj stranaka nema ništa protiv monetarne politike i SRS Prioritet izvozu Osnovni cilj ekonomske politike SRSa je smanjenje nezaposlenosti uz postizanje održivog privrednog rasta i poboljšanje standarda stanovništva. Tek nakon toga dolazi neto štednja stanovništva sa 6. agencija i institucija koji preuzimaju nadležnosti ministarstava. niske inflacije i smanjenje finansijskog rizika Srbije. Nasuprot uništavanju domaće proizvodnje uz liberalizaciju uvoza. Za SRS poljoprivreda je strateški sektor. MAJ 2008 | Šta nude političke stranke Olivera Bojić Dragan Đilas: „Saobraćajne gužve u Beogradu biće smanjene proširenjem ulica i izgradnjom mostova i metroa” privredni rast. napominje Tabaković. Ostale stranke se ne izjašnjavaju direktno. Istočne Evrope. U martu je na mesečnom nivou iznosila 1. moguće je da će ti izdaci najviše zavisiti od procene da li će se i posle 2008. “SRS će sprovoditi industrijsku politiku koja podrazumeva državnu intervenciju u korist strateških sektora koji se smatraju najznačajnijim za nacionalni privredni razvoj i rešenje problema nezaposlenosti”. jer će sve povlastice morati da se finansiraju iz budžeta. inflacija nije posledica samo visoke javne potrošnje. po njenim rečima. (Istina.2 milijardi dinara. obavezne kolektivne ugovore o radu i penzije u iznosu od 70 odsto od prosečne plate. što će morati da ima reperkusije na budžet. to je bio težak zadatak.2 odsto u odnosu na februar 2007. Za sada sve stranke direktno ili indirektno najavljuju pomoć ugroženim slojevima stanovništva. transporta.34 Tema broja BR. pre svega. sektor trgovine. Budući da niko eksplicitno ne kaže kako će država trošiti na administraciju i zaposlene u javnim službama.2%. jer plate zaposlenih nisu trošak nego tražnja”. potrebno je. navela je Tabaković. Primarna proizvodnja i proizvodnja hrane je bila i ostala najvažnija šansa za brži prosperitet Srbije. radno intenzivne i stvoriti uslove da ti sektori postanu međunarodno konkurentni. tražnja stanovništva je u februaru 2008. 50. “Srpska ekonomija je u velikoj meri zavisna od EU što značajno sužava manevarski prostor Vladi da samostalno reaguje ne samo ekonomski nego i politički. koja predstavlja jednu od osnovnih poluga privrednog razvoja i rasta. plate i pravo na rad. moguć je pokušaj nešto restriktivnije politike potrošnje u javnom sektoru. Ako ćutanje znači odobravanje. Afrike. Recimo. Kako je bilo izvesno da će druga Vlada Vojislava Koštunice pasti. To će predstavljati veliki pritisak na javnu potrošnju.5%. godine opet ubrzo ići na izbore. plate pa porez. Južne Amerike i zemalja iz regiona”. Državu u kojoj će zaposlenost biti tretirana kao osnova stabilnosti privrede.

72 7. za ostale zemlje Economist Inteligence Unit. MAJ 2008 | BR. posle Makedonije. DS-G17 Plus najavljuju završetak koridora 10 i izgradnju puteva Beograd-Užice.9 odsto.75 2008.30 7. Koalicija DS-G17 Plus tako Tomislav Nikolić: nudi 3. Iako je kojim će svakako morati da se pozaba. vi svaka naredna vlada jeste smanjenje nezaposlenosti.4 15. 20. ali verovatno i to da bi guverner Jelašić mogao da ostane na svom radnom mestu uprkos tome što neprekidno u javnosti kritikuje fiskalnu politiku. 17. obezbediti zvoj. Razvoju banku koja bi se bavila ulaganjem u privredu. stopa nezaposlenosti je u 2007. Srbija.46 2006. kao evropske standarde za hranu.60 Izvor: Za Srbiju Republički zavod za statistiku. Prema podacima Zavoda za statistiku. najavljivan upravo kao rešenje za infrastrukturne projekte u Srbiji.50 9. DSS takođe predviđa kredite i bespovratna sredstva u vidu višeg agrarnog budžeta za 50 odsto i podsticanje za investitore koji zaposle više od 100 ljudi. međutim. drugi je Zaposlenost U socijalnom smislu. Neke stranke predviđaju i kapitalna ulaganja. a ne u usluge.1 15. Drugi način da se reši problem otvaranja .21 11.00 7. ali se ona svode uglavnom na završavanje započetog. SRS smanekad.ovaj drugi način efikasniji. Kolona za 2008. između ostalog.9 35.61 2007. dok DSS.8 18. godinu je procena EIU. godinu i sada iznosi 18. ukazuje na to da će u narednoj vladi biti neizvesna sudbina čuvenog NIP-a koji je svojevremeno. osniva„SRS će zaposliti nje Fonda za ravnomeran regionalni raradnike.00 7. Jedan je pomaganjem države privredi. još veoma visoka nezaposlenost. najveći problem otklanjanjem prepreka za biznis. Za sada se može zakljuda Simpo i Fabrika vode Heba neometano čiti da biuta Banka najverovatnije najviše ulagala poljoprivrednu i prehrambenu rade“ industriju. 415 Tema broja 35 Stopa nezaposlenosti u zemljama u regionu (u %) 2005. proizvode tra da je neophodno oformiti državnu najelegantnije cipele. To je. DSS nudi podršku novoosnovanim malim i srednjim politike kursa.| 5. 18. najavljuje dalja ulaganja u telekomunikacije. ima najvišu stopu nezaposlenosti među susedima. pored završetka puta Horgoš-Požega.01 37.2 35.9 16.93 35. čini se da se najveći broj stranaka u kampanji ipak odlučio za prvi. Mlađan Dinkić: “Dva velika evropska proizvođača automobila podići će fabrike automobila u Kragujevcu. Odsustvo vizije kapitalnih ulaganja u periodu 2008-2012. Srbija Hrvatska Makedonija Mađarska Bugarska 20. Čini se da upadljivo odsustvo naznaka o tome kako će se stranke odnositi prema monetarnoj politici može da potvrdi tezu po kojoj će fiskalna politika ostati ekspanzivna.00 7.30 7.000 kredita za startup preduzeća (uz godišnju kamatu od 1 odsto). Problem rešenja nezaposlenosti može da se načelno reši na dva načina. sufinansiranje u iznosu od polovine ulaganja za sve koji u proizvodnju uvedu Vranjancima da. godini opala u odnosu na 2006. a onda će i Elektronska industrija Niš da živne jer će ugrađivati delove u te automobile“ preduzećima (čiji bi osnivački ulog bio svega 100 evra) kroz ukidanje poreza na dobit u prve tri godine i osnivanje garancijskog fonda za žene preduzetnice.

ocenjuje Bogosavljević. 415 | 5. zaposlenosti. zatvaranja posla (103 mesto). saobraćaja i bezbednosti građana. da bi građani znali koja stranka nije ispunila data obećanja. kaže Cvetković. prepreke za biznis su se u Srbiji pooštrile tokom 2007. rast kvaliteta državnih usluga. ministar je kao najvažnije mere izdvojio strane investicije. opšti položaj Srbije se pogoršao u 2006. Napominje se da će javne službe. “Cilj nam je da ukupna opterećenja koja su vezana za plate smanjimo na duži rok i da budu između 35 i 40 odsto. pitanje je kome verovati? Osim SPS-a. Čini se da su za Srbiju takve vrste prepreka najveći problem za privredni razvoj. Donećemo anti-korupcijski zakon koji predviđa da svi funkcioneri javno deklarišu svoju imovinu na početku i kraju mandata. sudstva. Takođe. ali s obzirom na našu koalicionu političku scenu. više od pet milijardi evra. država će dodavati po 100 evra za svakog ko namenski štedi za kupovinu stana i biće ukinuti svi porezi kod te štednje. Za građane su najvažniji ekonomski problemi. smatra Bogosavljević. Poslovanje izgleda ide relativno lako ako uspete da ga započnete. Naime. U ekonomskom programu te koalicije navodi se da će sudstvo i pravni sistem biti jači uz rast njihovih budžeta i političke nezavisnosti. za šta Bogosavljević pripisuje odgovornost određenim srpskim medijima. kako pojašnjava Bogosavljević. nekretnine. Stranke se prosto utrkuju u tome koja će biti veći liberal kada foto: Branislav Ješić . Veliki broj građana uopšte nije svestan koliko je bitna saradnja sa svetom. to nije specifično samo za Srbiju već i za mnoge zemlje u svetu. naveo je Cvetković. kupovinu prvog stana uz pomoć namenske štednje. penzija i socijalnih davanja ugroženim slojevima. izgradnju auto-puteva. Ako se budu vodili romantičnom predstavom “da ne izgubimo svoj identitet” glasaće za stranke koje se ne zalažu za bolju ekonomsku situaciju u Srbiji”. i 2007. domaći investitori će imati sve uslove za dalje i još veće ulaganje u našu privredu. “Sve stranke obećavaju bolji ekonomski položaj Srbije. to znači rast zarada. Smanjivanje osnovice za godišnji porez na dohodak građana uz poreska oslobađanja za štednju i investiranje (hartije od vrednosti. nemamo stranke koje su bile same na vlasti. MAJ 2008 | obavezno usmeriti preko banaka u podsticanje izvoza. školstva.36 Tema broja BR. direktor marketinške agencije Strategic Marketing smatra da građani uopšte ne čitaju programe političkih stranaka. zdravstva. Izbor DS Stan za svakog Jedna od ključnih stavki ekonomskog programa koalicije Za evropsku Srbiju je kupovina prvog stana uz pomoć namenske štednje. Konkretnije. navodi Tabaković. a to su ujedno i osnovni ciljevi u zemljama Evropske unije. “Dovešćemo ogromne investicije u Srbiju. “Kaznićemo one koji se bave korupcijom. pre svega. Za ostvarenje ovih ciljeva. Konačno. kao strateški odabranu granu stabilnog privrednog razvoja. smanjivanje poreza na plate na samo 10 odsto. Propisaće se kazne od godinu do 10 godina zatvora i isključenje iz politike”. jednostavno ne mogu da ocene koja će to stranka doneti bolji standard Srbiji. godine. “Uticajni mediji stalno prenose poruke određenih političara koji tvrde da će biti ekonomske saradnje sa EU i ako Srbija ne potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju”. Pozicije su veoma indikativne i pokazuju gde se nalaze uska grla koja treba razbiti. Ekonomski program DS-a i koalicije Za evropsku Srbiju (DS-17-SPO. osnaživanje institucija. pripremu izvoza i u poljoprivredu. istakao je Cvetković. registrovanja privatne svojine (115 mesto).LSV-SDP) ima za cilj visok rast bruto domaćeg proizvoda i to realno za šest do osam odsto uz visok rast standarda građana i održavanje niske inflacije na nivou između četiri i pet odsto. Prema istraživanju Svetske banke „Doing Business”. novih radnih mesta jeste uklanjanje prepreka za biznis. “SRS se zalaže za osnivanje dve domaće razvojne banke koje bi se bavile kreditiranjem poljoprivrede i izvozno orjentisanih grana koje su osnovni preduslov stabilnog i održivog razvoja zemlje”. koje sprovodi jednom godišnje. kredite za poljoprivrednike i početnike u poslu. smanjivanje carine na automobile. Srđan Bogosavljević. Administrativne prepreke za biznis su značajne u oblastima dobijanja dozvola (149 mesto). Strani investitori su vrlo zainteresovani za investiranje u Srbiju ukoliko se put ka EU nastavi. građani biraju između dva puta. Nakon agresivnijeg pristupa uklanjanju prepreka tokom prve dve godine prve vlade Vojislava Koštunice. Na narednim izborima. naglasio je ministar finansija u odlazećoj Vladi Mirko Cvetković. ističe Tabaković. emotivnog i racionalnog. “Ako građani budu razmišljali o ekonomskom položaju Srbije i opredele se za pridruživanje EU. zdravstvo i školstvo dobiti veća sredstva za modernije i kvalitetnije bolnice i škole i veće plate za osoblje. pa samim time ni ekonomske programe. godini. navodi Bogosavljević. moglo bi da utiče na promene u ponašanju sve jednog malobrojnog dela stanovništva koji dobro zarađuje”. sama država će investirati u ogromne infrastrukturne projekte iz budžetskih i privatizacionih sredstava”. napominje Bogosavljević. štednju na računima). Međutim. precizirao je Cvetković. ali očigledno njega nije tako lako započeti. glasaće za evropsku opciju.

što predstavlja poreza na plate sa 12 odsto na 10 odsto. ali je iz tačaka 3-6 Programa jasno da bi rekord i povećanje od 41 odsto u odnosu spuštanje poreza na promet stanova i ta stranka verovatno bila najradikalnija na prethodnu godinu. LDP se da je do sada uspevala da deficit suzbija kalniji u poreskoj politici je SRS koji se zalaže za manje uplitanje države u pri. liberalizaciju kaPlaćanja poreza 65 64 117 121 -4 pitalnih transakcija sa inostranstvom i Međunarodnog trgovanja 142 51 54 58 -4 fiskalnu decentralizaciju. visok deficit je indika- . Najradi. godine. carinskih ba. Deficit koji nastaje kao posledica trudnice će imati nezaposlene.5 30 hiljada dinara sto. uvođenje konkurencije u penzioni sistem.org privrede Srbije jeste stanje razmena sa se dođe do uklanjanja prepreka. velikim prilivom stranih ulaganja u prinaknadu tokom čini se. PDV-a na čak 12 odsto. 415 Tema broja 37 Lakoća… 2005. Kao rezultat odsto na 58 odsto. 68 60 157 73 110 33 60 2007. DS-G17 plata na ispod 50 odsto. Deficit na spoljnotrgoPlus najavljuju ukidanje poreza na ka. veću zaštitu potrošača. popeo 8. 84 84 148 109 110 21 62 2008. čiji se program zajedno uz LDP.Bez obzira na to. pogotovo na Deficit na tekućem računu nije problem jugu Srbije. najvažniji Zatvaranja biznisa 100 103 106 103 +3 indikator koji nam dosta govori o stanju Izvor: Studija Svetske banke Cost of Doing Business.nema brojki koji bi ukazivali na to koje vinskom računu se tokom 2007. godini na 16. smanjenje poreza na protrošačkih kredita koji indukuju potrošačMlađan Dinkić: „Sve fit za poslodavce koji obezbede posao za ki bum.doingbusiness. na doprinose i socijalna davanja sa 63. godine matu na namensku štednju. Glavni razlog za to automobila na 1 odsto. ukidanje sokim prilivom doznaka iz inostranstva. Još je atraktivnija ponuda tog trenda jednim delom se kompenzuje DSS. -2 -6 -1 -1 -5 +8 -2 Vojislav Koštunica: „Slomićemo do kraja kičmu mafiji. Kao i obično.| 5. upola niža carina je ekspanzivna fiskalna politika i rast pona automobile. lakše procedura za povraćaj PDV. DSS obećava smanjenje poreza „greenfield” investicijama u 2007. lopovluku i kriminalu” rijera. MAJ 2008 | BR. 86 90 149 110 115 13 64 Promena 20082007. sastoji najviše od uklanjanja prevatizovana preduzeća (koji je zajedno sa trudnoće u iznosu preka.visokim prihodima iz privatizacija i viu roku od 5 godina zalaže za spuštanje vredu. Primene ugovora 74 76 99 100 -2 Tekući račun. smanjenje poreza na potrošačkog buma deficit na tekućem odnosno najmanje korporativnu dobit sa 10 odsto na 8 odračunu narastao je u 2007.1 iznosio 2. U programu LDP ostalim tržištima. što je rekordan deficit od mesečno“ 2001. U odsto BDP-a. www. nerazvijenim opštinama.8 milijardi dolara. a opterećenja državnog protekcionizma. DSS nudi besplatno korišćedokle god može da se finansira.u politici uklanjanja prepreka. reformu javnog sektora (posebno javnog preduzeća). smanjenje i za koliko se smanjuju poreske stope. Poslovanja (opšta ocena) Pokretanja posla Dobijanja dozvola Zapošljavanja radnika Registrovanja svojine Dobijanja kredita Zaštite investitora 95 43 158 43 104 96 58 2006. godini od 100 odsto plate. Privrenje zemljišta na 49 godina i oslobađanje poreza na dobit na 15 godina.1 milijarde dolara).

dobijaće redovne i svake godine veće subvencije. U Konjukturnom barometru Ekonomskog . ali i intenzivan razvoj rečnog saobraćaja i infrastrukture na Dunavu. što je najveći pad u jednom danu zabeležen u istoriji Beogradske berze posle 2001. kada je reč o ravnomernom regionalnom razvoju je privlačenje stranih investicija u nerazvijena područja Srbije. respektivno. a ne neku drugu privrednu granu. Sada imamo sredstava i kreditnih mogućnosti da uđemo u velike investicije”. MAJ 2008 | Program koalicije Za evropsku Srbiju predviđa konačnu izgradnju auto puteva. Ekonomskim programom ta koalicija. nalazi viši standard građana i smanjenje siromaštva. tor koji ukazuje na konkurentnost jedne privrede: privreda Srbije ima ponudu kvaliteta roba koje nisu atraktivne za strana tržišta. Za sada postoji dosta indikatora koji ukazuju da je beg već počeo. onda njih treba razvijati.38 Tema broja BR. navode da će svim strateškim investitorima koji budu ulagali u nerazvijena područja biti ustupljena zemlja na besplatno korišćenje na 49 godina i biće oslobođeni poreza na dobit u periodu od 15 godina. ekonomista sa Harvarda. Ekonomski program Narodnjačke koalicije predviđa i osnivanje posebnog garancijskog fonda za žene preduzetnice. Berzanski indeksi su u padu od kraja 2007. koordinatora ekonomskog programa DSS-NS. U toj koaliciji smatraju da je saobraćajna infrastruktura generator razvoja Srbije i da je za ekonomski rast neophodan nastavak izgradnje autoputa Horgoš . Između 3. i 14. Međutim. Pomoć države i informacione eksternalije Ako se bude ispunilo barem nešto od najava političkih stranaka po kojima će se podsticati domaća privreda moguće je da će dalje restrukturisanje preduzeća i dovesti do poboljšanja izvoznog kontigenta Srbije. čini se. DSS-NS Olakšice za strane investitore Koalicija Demokratska stranka Srbije i Nove Srbije kao najznačajnije mera predviđene ekonomskim programom izdvaja donošenje poreskih olakšica za strane investitore i domaće preduzetnike. Naglašena je i podrška poljoprivredi. kažu u kabinetu Nenada Popovića. neizbežno u privredama u razvoju koje tek treba da pronađu komparativnu prednost. jer to može da doprinese većoj konkurentnosti privrede na svetskom tržištu. a ne misliti pri Čedomir Jovanović: „Zalagaćemo se za državu u kojoj će građani biti bogati zato što rade. a zamišljena je tako što će kroz agrarni budžet poljoprivrednici uvoditi nove standarde o trošku države. Koja je komparativna prednost Srbije? Iz kakve je analize to proizašlo? I što je najvažnije: postoji li proces kojim je to uopšte moguće utvrditi? To su pitanja kojima se u izbornoj kampanji (a ni van nje) nije bavila ni jedna politička stranka. Kao jednu od prednosti svog ekonomskog programa u odnosu na programe drugih političkih partija u Srbiji. godine) Učešće stranih investitora u trgovanju na Beogradskoj berzi je smanjeno u februaru na 44.000 novih radnih mesta. BELEX15 i BELEXline su pali za 23 odsto i 14 odsto. najavljuje Cvetković. ali i mladima. što je period kad je Vlada Srbije počela da se drma i konačno pala. U kabinetu Popovića opisuju slikovito program koalicije DSS . Jedna od glavnih mera je i puna plata za sve žene na trudničkom bolovanju u iznosu od 100 odsto zarade. (Samo 12. Najvažniji je stanje na Beogradskoj berzi koje verovatno predstavlja najbolji indikator kako investitori (veliki i mali) procenjuju ekonomske rizike.89 odsto. jer poljoprivreda povećava izvoz i najvažnija je grana u zapošljavanju i zadržavanju stanovništva na selu. otvara se pitanje da li će Vlada uspeti da uveri strane investitore da izborni rezultati neće biti razlog da za beg kapitala iz zemlje. Kad se ustanovi koje su to privredne grane. obrazložio je Cvetković. odnosno. želi da stvori društvo jednakih šansi za sve građane. “Srbija je u prethodnom periodu vraćala dugove iz prethodnog perioda katastrofalnog upravljanja 90-tih godina. kao i dobro plaćenog srednjeg sloja.NS je to što je realan. Pomaganje države privredi nije unikatnost Srbije. za nekoliko narednih godina otvorilo 50.39 odsto. dok će nova preduzeća biti potpuno oslobođena poreza u prve tri godine poslovanja. a na drugoj strani ima veliki apetit za uvozom roba koje ne može sama da proizvede.Požega i Koridora 10.NS kao ekonomsku piramidu. piše da je politika pomoći privredi opravdana ukoliko prethodno postoji proces kroz vlada i privatni sektor mogu da reše problem informacionih eksternalija i otkriju u čemu je domaća privreda bolja od ostalih na svetskom tržištu. koji će predstavljati temelj političke i ekonomske stabilnosti u Srbiji. koji su to proizvodi kojima bi Srbija mogla da se istakne na svetskom tržištu. a ne zato što su tajkuni ili partijski aparatčici“ tom i šta će se na tim radnim mestima proizvoditi. godine. U ekonomskom programu te koalicije Dunav je definisan kao koridor zapošljavanja čiji je trenutni potencijal iskorišćen sa svega 10 do 15 odsto i gde bi se. Domaći privrednici nisu ništa manje zabrinuti od stranih finansijskih ulagača. ne postoji ekonomsko obrazloženje zašto pomagati jednu. Ključna prednost ekonomskog programa koalicije DSS . marta BELEX15 je pao za 7. Ključna mera Narodnjačke koalicije. ostvarljiv i što daje najveću šansu investitorima. U tekstu “Industrial Policy for 21st Century” iz 2004. kao osnovni cilj. Recimo. prema njihovim planovima. Cilj njihove koalicije je stvaranje snažne države bogatih pojedinaca koji žive od svog rada i inicijative. Takođe. Budući da bi mogla da bude antievropska. na čijem se vrhu. naglašavaju predstavnici tih stranaka. 415 | 5. treba zapaziti da ni kod jedne stranke pomaganje privredi nije proizvod strategije kojom bi se rešile informacione eksternalije. Politički rizik Konačno. marta. posebno na jug Srbije. kako kažu narodnjaci. najveći problem sa kojim će se suočiti naredna vlada jeste visoki politički rizik zemlje. To je logična posledica politike pomoći po kojoj je bitno stvoriti radna mesta. tvrde u kabinetu Nenada Popovića. To je. u kabinetu Nenada Popovića. godine Deni Rodrik.

6 odsto preduzeća smatra da će u naredna tri meseca porasti opšti nivo rizika u poslovanju. -16. pod pretpostavkom najgoreg scenarija (to je scenario u kome Vlada ne bude bila sposobna da suzbije politički rizik). instituta iz marta 2008. 415 Tema broja 39 Ivica Dačić: “Borićemo se za prava radnika. a čak 72. Moguće je otuda da će najgori ekonomski scenario pod narednom vladom biti – kontinuitet. buduća Vlada ima dva . Taj scenario je poznat iz 1990-tih godina.1 2008.0 1. već je ta Vlada – upravo da bi pokazala kako je sposobna da se bavi onim za šta su je mnogi optuživali da je nesposobna – nastavila sa istim kursom privrednih reformi. Prvi je odlaganje krize. 2005. -14. Ako bi se on osetno smanjio to bi značajno uticalo na deficit na tekućem računu koji više ne bi imao odakle da se finansira. jer će nestabilna politika situacija i politički rizik značajno uticati na nivo direktnih ulaganja. kao i 1997. godinu predstavljaju procenu EIU. Čak 36.5 4. MAJ 2008 | BR. penzionera. godine. Pored toga.5 2006. što bi dovelo do opadanja privredne aktivnosti gde bi bila neophodna još veća potrošnja i inflacija da bi stanovništvo steklo privid kako im standard ne opada. nije sasvim isključeno da naredna Vlada iznenadi sve i u ekonomskom pogledu uradi više nego što se od nje očekuje.0 Izvor: Economist Intelligence Unit. mogle da obezbede jednokratan značajan priliv stranog kapitala.7 odsto da sledi povećanje cena inputa.0 2. godine (od kako Anketa postoji u tom obliku).8 odsto preduzeća veruje da sledi rast cena. Deficit na tekućem računu (u % od BDP) Neto direktne strane investicije (u milijardama dolara) -8. Na drugoj stani.| 5. očekuje se prodaja NIS-a i još nekih javnih preduzeća.5 2. Sve su to ozbiljni problemi za narednu vladu. poljoprivrednika i svih onih koji su obespravljeni. To bi. foto: Beta Ocena poslovanja u Srbiji u periodu 2004-2008. 31. Teškoće sa finansiranjem deficita dovelo bi do još većeg ustezanja banaka da finansiraju domaće privrednike. u 2008.3 2007. čime bi se problem finansiranja deficita odložio do sredine 2009. Podaci za 2008. Nešto slično se desilo u prve dve godine prve Vlade Vojislava Koštunice kojoj su svi predviđali da će poništiti sva dostignuća privrednih reformi iz perioda 2001-2003. to ne samo da se nije desilo. a za koje se niko ne bori” izlaza iz teške situacije. godine zabeležen je najgori prosečan pokazatelj privredne klime od avgusta 2004. Za sada se čini da. Poznat je i njegov kraj. Ako zbog visokog rizika strane investicije ne premaše nivo iz 2007. Ipak. -12. godine. godine. deficit na tekućem računu moći će jedno vreme da se finansira iz deviznih rezervi.

Ako se utvrdi da u nekom sektoru postoji monopolista. kalkulacijama cena koštanja i prodajnih cena pojedinih proizvoda i usluga. Broj pretplatnika Penetracija (u %) Stepen digitalizacije (u %) Prihod od telefonskih usluga (u mil. Prihod od fiksne telefonije pao je sa 426 miliona evra na 414 miliona.9 2006.1 165.804.60 426 62. 2. rekao je Jovan Radunović. dok je u 2006. predsednik Upravnog odbora Republičke agencije za telekomunikacije Ana Krajnc K ontrola tarifne politike i uvođenje troškovnog modela zasnovanog na istorijskim troškovima koje će Ratel početi da primenjuje od juna ove godine.50 705.642 112. 415 | 5. Fiksna telefonska mreža 2005.689. godini imalo vrednost od šest milijardi evra.550 38.690 73.510. 8.449 257.0 Izvor: Ratel foto: Arhiva .734 4. potrebno je prepoznati ga i pratiti njegov rad. Broj pretplatnika Penetracija (u %) Broj postpejd pretplatnika Broj pripejd pretplatnika Broj pretplatnika 3G mreže Prihodi (u mil.60 370 83.73 1. Ono Vrednost tržišta Ukupna vrednost telekomunikacionog tržišta Srbije u prošloj godini premašila je 10 milijardi evra. Početak primene troškovnog modela ne dopada se ni Telekomu ni SBB-u”. podrazumevaju između ostalog.6 210. Prihod od internet usluga porastao je sa 26 miliona na 59 miliona evra.9 izvor: Ratel Mobilne mreže 2005.60 938. ako postoji neslaganje sa tarifnim režimom. a operatori su dužni po Zakonu da naprave izmenu.563.956 / 400 0.01 93.300 33.763. prikupljanje informacija o alokaciji troškova. što je najvažnije jeste da po ustanovljenju tarifnog režima i kontrole njegove primene za operatore koji imaju monopol. EUR) Investicije (u mil.854. sa 62 miliona na 166 miliona evra. ali su investicije u toj oblasti značajno porasle.70 83. Ratel može odmah da interve- niše.527.5 2007.643.379 839.9 2007. MAJ 2008 | Telekomunikacije Uskoro kontrola tržišta Ratel je najavio da će od juna meseca početi da primenjuje troškovni model na tržištu telekomunikacija u Srbiji.452.036 5. 6. “Da bi se tržište razvijalo neohodno je da postoji konkurencija.400 36.251 / 581. ali je zato prihod kablovskih distributera pao sa 22 miliona na 20 miliona evra.31 414.700 88.5 103. EUR) 2. EUR) 5. Na osnovu troškovnih modela i tarifnog režima Ratel će sprovoditi i rebalans cena na telekomunikacijskom tržištu.30 88.719.445 2006. EUR) Investicije (u mil.193 6. 2.40 Tržište i novac BR.

“Od nadležnih institucija nismo imali potrebnu podršku. MAJ 2008 | BR.567. godine. teritorija je podeljena između par igrača.731 36.664 87.530 23. “Troškovni model regulisaće tržište telekomunikacija.226 9.268. 928.914 2006.530 23. Zakon o telekomunikacijama određuje pravila našeg funkcionisanja.| 5.309. prema načinu pristupa Internetu 2005.109 7.) 708.62 2007. Konkurencija je ostvarena. .54 2006.059 257.705. Telekom ima apsolutni monopol iako se najavljuje ulazak drugog operatora. Ometanje tog Zakona sa izmenama u drugim zakonima koje nisu u skladu sa njim. samo u domenu mobilne telefonije. Ethernet LAN. 1.) UMTS (3G) Broj pretplatnika Penetracija (u %) 9.92 1.680 10.12 66 19.3 10. 685.598 21. rekao je Radunović.92 159 59.200 13.4 / / 2006. koje svakako postoje trebalo regulisati u okviru Zakona o telekomunikacijama i Zakona o radiodifuziji. 1. 774.956 1.471.914 / 40.. pa i cene u tom sektoru”. EUR) Zastupljenost koaksijalne mreže u KDS-u (u %) Zastupljenost hibridne (HFC) mreže u KDS-u (u %) 530. gde su rezultati tržišne utakmice vidljivi pogotovo od ulaska trećeg operatera.00 Izvor: Ratel Ratel je počeo sa radom decembra 2005.059 2.687 10. Fiksni telefon Mobilni telefon (pripejd) ADSL Televizija (RTS pretplata) KDS Prosečna neto zarada 907.968 10.506 16. Međutim.7 80.500 7. kao i da bi pitanje nepravilnosti. 541.3 Izvor: Ratel Broj pretplatnika.3 2006.379 583.63 1.210 / 121.731 36.276 257. godine koji je predvideo početak procesa liberalizacije i ukidanja monopola u telekomunikacionom sektoru u Srbiji. a kad će se to dogoditi odlučuje Ministarstvo za telekomunikakcije.379 2.0 / 2007. direktan pristup. Broj pretplatnika Penetracija Broj KDS operatora Prihod od KDS usluge (u mil. 199. 26.126 54. kao što je poznato.611 26. rekao je Jovan Radunović.956 1.32 488.32 72 20. 415 Tržište i novac 41 Kablovski sistemi 2005.968 9.210 2007. Iz Ratela kažu da je sve spremno za ulazak drugog operatora na tržište fiksne telefonije.900 7.40 300 404.04 34.049 / 13.20 58 22... U Ratelu kažu da je najveći problem loša tehnička opremljenost operatora i time nemogućnost pokrivanja veće teritorije. 882. Tržište kablovskih operatera je još komplikovanije. poput predloga izmene Zakona o lokalnoj samoupravi može značajno da poremeti naš rad”.664 87. Gornji Milanovac: U planu fabrika u Rusiji 46 Mlekarska industrija: EU odobrila izvoz mleka 72 Sajam Građevinarstva: Potraga za srpskim partnerima 74 Poslovne vesti 76 Zoom: Slučajno ili ne 77 Udruženje banaka Srbije: Rastu krediti Internet 2005.397 199. jer iako postoji 72 operatora sa dozvolom. ti ciljevi još nisu ostvareni i za dve i po godine rada Ratel nije uspeo da reguliše tržište telekomunikacija.012 10. . .049 13.00 / 21.78 Izvor: Ratel Telekomunikaciona korpa (prosečni iznosi računa) 2006.005. Kad je u pitanju fiksna telefonija. Broj pretplatnika Penetracija (u %) Broj Internet provajdera Prihod od Interneta (u mil. Do potrebe za formiranjem Republičke agencije za telekomuinikacije došlo je usvajanjem Zakona o telekomunikacijama 2003. EUR) 758.00 2007.73 21.600 1. a skoro potpuni monopol ima SBB.89 350 563.598 21.276 Izvor: Ratel Širokopojasni internet servisi 2005. ADSL Kablovski modem Bežični pristup Ostalo (direktan pristup.28 150 26.88 351.6 75.6 2007.126 54.500 0. Ethernet LAN. Kragujevac: „Ruke” za ceo svet 43 Hyundai: Centar vredan 15 miliona evra 44 Metalac..6 Izvor: Ratel Takođe u ovoj rubrici 42 Prose. Dialup ADSL Kablovski modem Bežični pristup Mobilni pristup Ostalo (ISDN.

Najbolje ocenjeni dobiće priznanje Pro biz lider. TRENDOVI HACCP Standardi za bezbednosti hrane i upravljanja higijenom HACCP biće uvedeni prvi put u hotelima kompanije Montenegro stars u Crnoj Gori. I upravo se ta duša proizvodi u Kragujevcu. To što je Prose deo velikog svetskog sistema koji zapošljava oko 3. najavio je regionalni menadžer te banke Gojko Vučinić.. Velsu. Ova korporacija. Najatraktivnija Rumunija je najatraktivnije odredište za investicije u jugoistočnoj Evropi. a kontrolori austrijskog sertifikacionog tela Quality Austria izvršili su predsertifikaciju. kao i malog i srednjeg biznisa u Srbiji. a Srbija će postati centar proizvodnje za Wacker Neuson Milutin Đević irma Prose. Inače. kompanijom Metal Industry iz Kragujevca. Ta kompanija je saopštila da je 52 odsto potencijalnih investitora koji su anketirani u sklopu istraživanja. može reći da predstavlja srce. Prose sarađuje i sa srpskim firmama. fabrike u Mađarskoj. finansijske pokazatelje.. One fabrike koje uđu u poslovnu saradnju sa nama dobijaju šansu da se razvijaju uporedo sa našom firmom. Sprovođenje sistema kompanija je počela pre godinu dana. U planu je da se iznajmljene prostorije i proizvodna hala kupe od Tehnike Tankosić ili da se u industrijskoj zoni u Lapovu kupi zemljište i izgradi potpuno nova fabrika.000 radnika garantuje siguran i ubrzan razvoj”. a žiri će ocenjivati proizvodne. onda se za strelu ili „ruku” slobodno može konstatovati da je duša bagera. a priznanje ća biti uručena 27. Inače. Engleskoj. Poljskoj i Bugarskoj. Proizvodnja bagera i dampera organizovana je u Nemačkoj.42 Tržište i novac BR. nje osnovnom bojom. na Filipinima. sa proizvodnjom počela je u decembru. a dobavljači su iz cele istočne Evrope. Kada Prose dostigne projektovane kapacitete Srbija će postati centar proizvodnje za Wacker Neuson”. maja. dok se o Turskoj pozitivno izjasnilo 50 odsto anketiranih. 415 | 5. Velsu i Austriji. Namera koncerna je da se u firmama u okruženju i Poljskoj sve više smanjuje proizvodnja i da se ona u što većoj meri prebaci u Kragujevac. Za priznanje mogu konkurisati firme sa jednim zaposlenim do 250 zaposlenih. Kragujevac „Ruke” za ceo svet Fabrika u Kragujevcu će. Firma Prose osnovana je u julu prošle godine u Kragujevcu. koje su u sastavu koncerna u Aziji i Americi. da bi prvi delovi put fabrike u Austriji. krenuli već u januaru ove godine. navelo da je Rumunija atraktivna destinacija za ulaganja. U ovoj firmi takođe planiraju F da u skorije vreme udvostruče broj nama i poslednji je peskarenje i farbazaposlenih. a o Grčkoj 31 odsto. kompjuterski upravljanim. mašiDobra saradnja sa srpskim firmama Ako se za agregat ili motor. Naš plan je da se u centralnoj Srbiji. a u Kragujevcu trenutno radi tridesetak radnika. MAJ 2008 | Prose. Rumuniji. sa sto odsto austrijskim kapitalom. dampera i ostalog i to u 15 različitih veličina i snage. U kragujevačkoj fabrici planira se proizvodnja u četiri koraka. Montenegro u Bečićima i budvanskom hotelu Blue star. dok se montaža odvija u drugim fabrikama koncerna. . Kompanija ima oko tri hiljade zaposlenih. a pre svega u Šumadiji stvori mreža manjih i srednjih firmi koje bi radile određene poslove za Prose. prenela je agencija Rompres. snabdevati sve firme koncerna u Evropi. kada dostigne projektovane kapacitete. kaže Ornetceder. kao komponentaši. Prema rečima direktora Augusta Ornetcedera cilj austrijske kompanije sa sedištem u Kragujevcu je da postane ekskluzivni snabdevač koncerna Wacker Neuson u Evropi. posle fuzije ove dve ugledne firme u oktobru prošle godine. ima filijale u Americi. izvozne. koje se bavi finalizacijom bagera i dampera. koja od prošle godine radi u Kragujevcu. Dugoročan plan je da Prose proizvodi sve ključne pozicije bagera i dampera. treći korak je obrada na CNC. zaključuje August Ornetceder. Wacker se bavi proizvodnjom alata i manjih mašina za građevinarstvo. pokazalo je istraživanje revizorske kuće Ernst&Young o prilikama za ulaganje u regionu. Firma trenutno radi u iznajmljenim halama i kancelarijama. drugi varenje. Snabdevanje cele korporacije Poslovodstvo i radnici Prosea postavili su sebi veoma ambiciozne. Jedan od kratkoročnih planova ove firme je da osnovi proizvodnju „ruke” bagera u 15 različitih veličina. novinara i stručnjaka za preduzetništvo. Inače. Nemačkoj. kao i sa nekoliko manjih fabrika iz Šumadije. Lideri Žiri sastavljen od predstavnika Procredit banke. „Za kompaniju čiji smo mi deo trenutno rade. u iznajmljenim halama kompanije Tehnika Tankosić. o Bugarskoj 40 odsto. ali i da komponente za prvu ugradnju izvozi i firmama. numeričkim. odnosno pogonski deo. Quality Austria je nacionalno sertifikaciono telo koje je članica je Međunarodne asocijacije sertifikacionih tela. a kompanija Neuson ima produkciju građevinskih mašina. deo je svetske korporacije Wacker Neuson. bagera. idućeg meseca će izabrati lidere mikro biznisa. Prvi je sečenje lima plazmom ili laserom. ali i realne zadatke. ključnim delovima za građevinske mašine. u Kragujevcu se trenutno proizvode komponente od čelika u celosti. „Imamo izuzetno dobre poslovne odnose sa firmama Mag i ASB iz okoline Trstenika.

Lista milijardera u odnosu na prošlu godinu brojnija je za 50 bogataša. U toj kompaniji očekuju da će se izgradnja centra isplatiti za nekih sedam do osam godina. Habič: Hyundai je i do sad ulagao dosta u Srbiju. U Rusiji su vlasnici «Lade» dobijali određene povoljnosti pri kupovini novog. “Novi Hyundai centar prvi je u Evropi opremljen u skladu sa najsavremenijim Hyundai-jevim standardima koji na jednom mestu pruža mogućnost kupovine. Da li je realno u skorije vreme očekivati da bi se automobilske industrije mogle da daju svoju podršku tom problemu? S. Srbija ima veliki problem sa starim vozilima i zagađenjem. porastao 3. dosad je uložio ukupno 30 miliona evra. kad smo kupili zemljište. godini za 54 odsto. za sad Hyundai nema takve planove ovde. Habič: Hyundai je takav program imao u Rusiji i pokazao se kao dobar. 415 Tržište i novac 43 Hyundai Centar vredan 15 miliona evra Hyundai Auto Beograd u maju otvara novi poslovno prodajni i servisni centar na Novom Beogradu površine blizu 13. Milijarderi Prema rejtingu sto najbogatijih ruskih biznismena časopisa Forbs.6 kilograma za svega 10 minuta. a uskoro ćemo krenuti u izgradnju poslovnog centra u Novom Sadu. Otkad sam došao ovde u poslednje dve godine dosta toga se promenilo.5 milijardi dolara nalazi se Aleksej Mordašov. kaže Slavc Habič. Oleg Deripaska je najbogatiji Rus s imovinom od 28. Investiranje u Srbiju u poslednje vreme nije baš popularno. Za izgradnju centra trebalo nam je oko 11 meseci. dok se Srbija ne stabilizuje kao zemlja teško da će neko praviti planove koji bi podrazumevali olakšice za vlasnike starih automobila. koji je na tržištu Srbije prisutan od 2002. Solarna energija Solarna energija je našla neočekivanu primenu u Tajlandu gde je jedan pronalazač smislio kako da iskoristi sunčeve zrake za pečenje piletine na uličnom roštilju. a bivši lider Roman Abramovič je na trećoj poziciji s bogatstvom od 24. a samo poslednja investicija vredi 15 miliona evra.000 kvadrata Ana Krajnc H yundai.6 milijardi dolara. taj proces u Srbiji dugo traje.3 milijarde dolara. Iako je jasno da Srbija ima problem sa starim automobilima.| 5. jer je doprineo povećanju prodaje u toj zemlji. Ovde postoji veliki potencijal. Na drugom mestu s 24. servisiranja i nabavke svih rezervnih delova. a da svakog jutra ispeče u proseku 50 pilića koje prodaje za pet dolara po komadu. udubljena ogledalca koja reflektuju jutarnje sunčeve zrake na pileće meso. Izum Sile Sutharata koristi mala. Hyundai je u Srbiji povećao prodaju u 2007. Sad je vreme za taj region. Zašto se Hyundai odlučio za otvaranje takvog centra baš ovde? S. a staro vozilo je otkupljivano i reciklirano. Za izgradnju centra odlučili smo se pre dve godine. Tajlandski izumitelj objašnjava da se na suncu može ispeći pile od 1. Srbija je sad spremna na ulaganja. Samo sređivanje dokumentacije trajalo je više od pola godine. pogotovo u auto biznisu. MAJ 2008 | BR. Kpital sto najbogatijih Rusa je u poređenju s rejtingom iz 2004. generalni direktor kompanije Hyundai za Srbiju. Banke takođe nalaze sve povoljnije puteve za same kupce iako su svi procesi još uvek spori. dodatne opreme i artikala”. koji će se nalaziti na zemljištu duplo većem nego u Beogradu. godine. a to se odnosi na celu jugoistočnu Evropu. Međutim. Stari automobili predstavljaju veliki problem u Beogradu i za bezbednost i za ekologiju.8 puta. .

Uprkos složenoj političkoj situaciji i zahlađenju diplomatskih odnosa sa zemljama koje su priznale nezavisnost Kosova. „Svi mediji su objavili vest da je cena električne energije povećana za sedam odsto. Ako se u obzir uzme rast cena onda je realni rast brutodruštvenog proizvoda svega negde oko četiri odsto”. a to je u fizičkim veličinama manje nego u prethodnoj godini. ali on je pre svega posledica izvoznih aranžmana”. objašnjava generalni direktor Metalac holdinga. što je za nas predstavlja veliki poslovni izazov. ali i zbog svakodnevnog rasta cena repromaterijala i energenata. Metalac jeste zabeležio rast od 105 odsto. kaže Jakovljević. međutim problem je na domaćem tržištu gde se sve manje ljudi odlučuje za kupovinu robe kao što su.400 radnika. za nas je od izuzetnog značaja činjenica da je ona tolike godine prisutna na tržištu od 180 miliona stanovnika. a možda čak i premaši planiranih 84 miliona evra prihoda i osam miliona evra profita Aleksandar Arsenijević ako ističe generalni direktor Petrašin Jakovljević tokom ove godine. 415 | 5. Mada ova fabrika trenutno nije na tehnološkom nivou koji odlikuje Metalac. bojleri i slično. recimo. završi druga faza proizvodnih pogona za izradu bojlera. ali sve to je već iza nas i u ovom trenutku mi smo svim svojim kapacitetima okrenuti poslovanju u ovoj godini u kojoj bi vrednost planirane proizvodnje trebala da bude 84. ali i sveukupnoj zaštiti životne sredine. godini kompanija ostvari. tvrdi Jakovljević. Osim stalnih napora da osvoji što veći deo tržišta u Metalac holdingu poslednjih godina veliku pažnju poklanjaju smanjenju otpada i njegovoj reciklaži. a dobit iznad šest miliona evra”. što prema oceni menadžmenta predstavlja realan preduslov da u 2008. Drugim rečima stiče se utisak da država pokušava preko leđa ionako preopterećene privrede da održi nekakav socijalni mir. . mnogo veći problem za Metalac predstavlja ekonomska situacija u zemlji. Kao ilustraciju u ovoj gornjomilanovačkoj firmi navode preradu takozvanog grund emajla čiji je rastur prilikom automatskog nanošenja smanjen sa 35 odsto. s obzirom na izuzetno slože- K nu društveno – ekonomsku i političku situaciju. očekuje se da se zaokruži investicioni ciklus u proizvodnji „solid surfejs” sudopera i ploča. a što za jednu ovakvu kompaniju predstavlja izuzetno značajnu rashodnu stavku. ali i nerealno visoke cene energenata. što se direktno odražava na prodaju. ali malo ko je spreman da se bavi time koliko je to realno. Gornji Milanovac U planu fabrika u Rusiji Proizvodna društva Gornjomilanovačke kompanije Metalac holding u prva tri meseca ove godine premašila su plan za 103. U prošloj godini ostvaren je ukupan rast od 15 odsto i povećanje izvoza od 18 odsto.500 kilograma ponovo melje bez ikakvog zastoja u proizvodnji. tako da još ne osećamo posledice političkih dešavanja. Mada najveći deo izvoznika nerealni kurs dinara navodi kao najveći problem sa kojim se suočavaju. „Sa inostranim partnerima imamo dobre odnose. MAJ 2008 | Metalac. te analiziraju mogućnosti za otvaranje fabrike posuđa u Rusiji. prema rečima Petrašina Jakovljevića. Tehnologija prikupljanja ove vrste emajla omogućila je da se mesečno 4. Konačna odluka o tome da li ćemo ili ne ući u ovu investiciju biće doneta posle detaljnih analiza pravnih i finansijskih aspekata vrednosti. proši vozni park. a trgovačka za 106 odsto. naročito struje. To je direktna posledica ekonomske neizvesnosti. Na osnovu januarskog obračuna mi smo izračunali da je cena električne energije porasla za 17 odsto. Špekuliše se podatkom da je rast bruto društvenog proizvoda sedam odsto. Reč je o fabrici sa tradicijom od četiri decenije koja trenutno zapošljava 1. „U Metalcu se ozbiljno razmišlja o kupovini fabrike za proizvodnju posuđa u Rusiji.44 Tržište i novac BR. Menadžment Metalca saglasan je da će ova poslovna godina biti znatno teža od prethodne. Petrašin Jakovljević u prvi plan ističe cenu repromaterijala koja je porasla za 20 odsto. kuhinje. Posle značajnog rasta cena prehrambenih proizvoda uočljiv je strah kod ljudi. ali su svi prećutali činjenicu da je struja za industriju porasla u rasponu između 15 i 20 odsto.

godine.7 milijardi dolara. a stočarska proizvodnja u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje Srbije iznosila je 1. Naime. ali poručuju da ne treba očekivati ni povećanje otkupnih cena mleka za stočare. kaže direktor Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede Miroslav Marinković. nijedna mlekara nema sertifikat Evropske unije za izvoz. dobili su priliku da izvoze svoju robu i u zemlje Evropske unije Bojana Stamenković rbija je dobila dozvolu za provoz mleka i mlečnih proizvoda kroz zemlje EU na druga tržišta. a Uprava za veterinu je kandidovala pet mlekara za dobijanje tog sertifikata.46 Tržište i novac BR. tako i na razvoj domaće poljoprivrede. u Srbiji se godišnje proizvede oko 1. Ministarstvo poljoprivrede je ranije procenilo da je zbog problema sa tranzitom Srbija izgubila 12 miliona dolara. Procenjuje se da bi investicije S mogle dostići više desetina miliona evra. u Srbiji dvadeset mlekara poseduje dozvole za izvoz mleka i mlečnih proizvoda na tržište drugih zemalja.6 milijardi litara mleka. . Ovo odobrenje dobijeno od Stalnog komiteta za lanac ishrane i zdravlje životinja Komisije EU će uskoro biti objavljeno i u Službenom glasniku EU. Stručnjaci smatraju da će izvoz mleka dovesti do smanjenja postojećih zaliha. Inače. Međutim. Velike mogućnosti se. On objašnjava da je ova odluka potvrda da je Srbija ‘’ozbiljna zemlja koja je na najbolji način regulisala proizvodnju i promet mleka i da ima sistem koji može da garantuje kvalitet”. preko zemalja EU. među kojima je i švajcarska kompanija “Nestle”. Ova odluka je međutim ohrabrujuća jer će dugoročno imati pozitivne efekte. zainteresovali su se za investiranje u nove prerađivačke kapacitete. MAJ 2008 | Mlekarska industrija EU odobrila provoz mleka Proizvođači mleka i mlečnih proizvoda sa više od šest odsto mleka. prema podacima Privredne komore Srbije. povećava se šansa da velike multinacionalne kompanije premeste svoju proizvodnju u Srbiju. Inače. Nakon ukidanja zabrane EU na provoz mleka i mlečnih proizvoda iz Srbije. kada su Bugarska i Rumunija postale članice Unije. odnosno 42 odsto. nekoliko svetskih kompanija. pa Srbija više nije mogla da izvozi mleko kroz njihovu teritoriju na tržište Rusije. Problem tranzita mlečnih proizvoda kroz EU pojavio se u januaru 2007. osim mlekarima pružaju i konditorskoj industriji. jer će dodatno stimulisati poljoprivrednu proizvodnju zbog otvaranja novih tržišta za plasman domaćih proizvoda. koja u proizvodnji koristi mleko. Crne Gore i Makedonije prošle godine je izvezeno mleka i mlečnih proizvoda u vrednosti od 80 miliona dolara. kako na celokupnu mlečnu industriju zemlje. prema Marinkovićevim rečima. Na tržišta BiH. 415 | 5. od čega se industrijski preradi oko 50 odsto.

Miloš Milosavljević Foto / Photo: Dragan Milošević .TELEKOMUNIKACIJE TELECOMMUNICATIONS Poseban prilog Special edition Dragan Kovačević: Ako su usluge dobre. kojima je pre svega bio namenjen okrugli sto o značaju telekomunikacija za razvoj biznisa. help our business grow and equipment producers too». ne samo rezidencijalnim. zaostaje i za mnogim okolnim zemljama. približila je kvalitet usluge mobilne telefonije u Srbiji onom koji se nudi u mnogo razvijenijim zemljama. ograničen je samo menadžerskim idejama unutar kompanija i kupovnom moći srpskih klijenata. as fixed-line telephony and broadband connections even lag far behind countries in the region. On the other hand. biznis korisnici će ih više koristiti i to će pomoći razvoju našeg biznisa Dragan Kovačević: If good. U doba kad bežična komunikacija sve više uzima zamah. Okrugli sto “Značaj telekomunikacija u razvoju biznisa” Round Table: “The Role of Telecommunications in Business Growth” Razvoj važniji od procedura U Srbiji trenutno jedino usluge mobilne telefonije mogu da se mere sa razvijenim zemljama. u kojoj nema monopola. dok fiksna telefonija i širokopojasni pristup zaostaju i za zemljama regiona Growth First. Snežana Krivokapić. not so much significance would be attached to fixed-line telephony were it not such an important factor in determining the quality of Internet services. The development of the monopoly-free field is only limited by managerial ideas inside companies and the purchasing power of Serbian clients. oblast fiksne telefonije u kojoj i dalje dominira Telekom. nego i biznis korisnicima. specijalni savetnik generalnog direktora Telekom Srbije rekao je na otvaranju okruglog stola da je “svima cilj da usluge koje pružamo. Učesnici / Participants 48 Milenko Cvetinović 49 Milan Janković 50 Saša Leković 52 Nenad Saković 54 Tiodor Jovović 56 Roland Hainder 56 Jochen Novotny 58 Arnaud Le Ruen 59 Borko Jovanović 60 Miloš Đurković 62 Zoran Janković 64 Miodrag Veljković 64 Milan Kovačević Diskusija / Discusion 66 Problemi procedura u Srbiji 66 Procedural Problems in Serbia K onkurencija tri mobilna operatora. Dragan Kovačević. Pripremili / Edited: Ana Krajnc (urednica). T he competition between three mobile operators has made the quality of services closer to that in developed countries. helping our business grow. budu takve da im omogućimo da njihov biznis bolje funkcioniše. they will be used to an even greater extent. The roundtable concluded that slow law enforcement and complicated procedures hinder to the largest extent the rapid growth of telecommunications. a pomoći će i proizvođačima opreme”. special advisor to Telekom Srbija managing director. the services will be used to an even greater extent. Sa druge strane. Telekom-dominated fixed-line telephony still lags far behind countries in the region. Dragan Kovačević. said at the opening of the roundtable that «the goal of everyone is to put the services to work for both residential and business users in a way that will help everyone run their business more smoothly. domen fiksne telefonije ne bi toliko bio bitan. As wireless communications proliferate. As such. Less Red Tape Only mobile services in Serbia can match developed countries. Vojislav Stevanović Prevod / Translation: Mirjana Dimić. biznis korisnici će ih više koristiti i to će pomoći razvoju našeg biznisa. da od njega ne zavisi kvalitet internet usluga. za poslovne korisnike. Razvoj te oblasti. Ako su usluge dobre.

48

The Role of Telecommunications in Business Growth

MAGAZINE SPECIAL EDITION

|

5. MAY 2008

Suočavanje sa liberalizacijom
ilenko Cvetinović, državni sekretar u Ministarstvu za telekomunikacije: Treba da postoji stalna razmena mišljenja između države i privrednika. Cilj i jednih i drugih je razvoj odgovarajućih oblasti, u ovom slučaju telekomunikacija. Naravno da treba stvoriti normalne uslove za razvoj te oblasti. U okviru svog rada, Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo je

Facing market liberalization
M
ilenko Cvetinović, State Secretary at the Ministry of Telecommunications: There should be a constant exchange of opinion by the government and interested entrepreneurs. Both should aim at developing certain fields, in this case telecommunications, which, most certainly, require normal conditions. The Ministry of Telecommunications and Information Society has set

M

Milenko Cvetinović: Čini mi se da treba reorganizovati Telekom, pošto je u Evropi tendencija da se ide na funkcionalnu separaciju u oblasti telekomunikacija

Milenko Cvetinović: I feel Telekom needs a shake-up. The tendency of telecommunications in Europe is towards a functional spin-off.

definisalo izvestan broj ciljeva koje želi da postigne u razumnom vremenu. U sadašnjim uslovima, kad nam predstoje izbori za nekoliko dana, a Vlada je u ostavci, nezahvalno je baviti se bilo kakvim prognozama. Ali, mislim da to što naši naslednici budu radili može da se razlikuje samo u dinamici od onoga što bi mi rado učinili u narednih godinu dana, i ne verujem da postoje principijelne razlike u onome što treba da se uradi. Što se tiče mobilne telefonije, ta oblast je u Srbiji, bar po penetraciji (više od 100 odsto), potpuno na nivou koji postoji u Evropi. Po asortimanu i kvalitetu usluga ima mesta za „popravke“. U toj oblasti i dalje ima mesta za rast, pre svega, u pogledu pružanja novih usluga, posebno onih koje su vezane za internet i telefonsko plaćanje. Povećanje prihoda je u 2006. godini u odnosu na 2005. godinu bilo značajno, ali ne očekujem da je prošle godine u odnosu na 2006. godinu bilo u tako značajnom procentu. Kad je reč o fiksnoj telefoniji, na nivou smo okruženja. U toj oblasti, takođe, ima mesta za ozbiljnije napretke. Digitalizacija u

a number of goals to be achieved over reasonable time. Under current conditions, with elections only a few days away and a toppled government, any forecast would be mostly inappropriate. Only in terms of dynamics can our ancestors’ plans differ from what we would love to do in the coming year, but I do not expect any substantial differences when it comes to what’s to be done. Mobile telephony in Serbia is at European level, at least in terms of penetration. By assortment and quality though, it is in need of repair. Mobile penetration rate is over 100%, but we all know there is a number of inactive users, as well as a large number of those having more than one phone. The field is yet to be tapped, especially when it comes to new services tied to the Internet and paying phone bills. In relation to 2005, 2006 saw a hefty rise in profits, but I don’t expect the upsurge to follow in 2007. Regarding fixed telephony, the level of growth is the same as in the region. There is still ample room for progress in this field too. Digitization has improved, but it is still unsatisfactory. There’s a number of party lines, small places without phones and a backlog

Jedino u mobilnoj telefoniji postoji stvarna konkurencija
fiksnoj mreži je poboljšana, ali je i dalje nezadovoljavajuća. Veliki je broj dvojničkih priključaka i malih mesta bez telefona. Postoji dosta nerešenih zahteva za novim linijama, što znači da postoji puno prostora za dalje širenje mreže. Istini za volju, ti zahtevi se ne ažuriraju najredovnije, pa je moguće da je realni broj onih koji čekaju linije manji. Što se tiče tehničke strane internet usluga, Srbija dosta zaostaje, posebno po pitanju kapaciteta veza prema svetu. Poseban problem je broj korisnika širokopojasnog servisa. Iako je broj korisnika povećan oko tri puta u odnosu na 2006. godinu, ipak i dalje zaostajemo u odnosu na region. U odnosu na Hrvatsku imamo upola manje korisnika. U oblasti mobilne telefonije postoje tri operatora. Jedan operator posluje u oblasti fiksne telefonije, dok, kad je reč o internetu, postoji formalno više od 160 operatora, ali u praksi postoji samo jedan operator veleprodaje. Čini mi se da korelacija između broja operatora, odnosno postojanja ili nepostojanja konkurencije, ima veze sa sadašnjim stanjem tehnike.

The only real competition is in mobile telephony
of applications for new lines, which means there is a lot of room for expansion. The applications are not updated on a regular basis, but it’s possible that the backlog will be cleared soon. In terms of Internet services, we do lag behind other countries a lot, especially when it comes to broadband users. Although the number of broadband-connected users tripled against 2006, we are still far behind the region. We have three mobile operators and one operating fixed-line service. Officially there are over 160 ISPs, but off the record there is only one wholesale operator. It seems the presence or lack of the competition has to do with the quality of equipment. We need to get to grips with the liberalization of the market, without having to pose a threat to social stability. Some telecoms services are extremely underpriced, and need other revenues to make up for the loss. The cost of local and intercity calls is half lower than in Albania that is obviously quite disproportionate. If we were to lift prices three or four times it would be a problem for citizens.

5. MAJ 2008

|

MAGAZIN SPECIJALNO IZDANJE

Značaj telekomunikacija u razvoju biznisa
Telekom doesn’t have a cost model in place. That’s a big issue, not only for the government, which cannot really tell how much the services cost, but also for businesses. The market could fully open in a day but such conditions would attract speculative capital invested only where prices exceed costs. Its withdrawal would ensue as soon as the conditions change. I feel Telekom needs a shake-up. The tendency of telecommunications in Europe is towards a functional spin-off. Whether some infrastructure should remain state owned is a question in need of serious analyses. On the other hand, I believe international connections should be quickly given the go-ahead, especially when it comes to data transfer and the new technologies for wireless internet access.

49

Treba da se suočimo sa liberalizacijom tržišta bez ugrožavanja socijalne stabilnosti. Neke usluge u telekomunikacijama su izuzetno ispod ekonomske cene, a to znači da se nadoknađuju iz drugih prihoda. Cene telefoniranja u lokalnom i međumesnom saobraćaju su upola niže nego što je to u Albaniji, što očigledno govori o velikoj disproporciji. Međutim, građani bi teško prihvatili rast cene od tri ili četiri puta. Telekom nema implementiran troškovni model. To je veliki problem, ne samo za državu koja bez toga ne može da zna koliko zaista koštaju te usluge, već i za samu kompaniju koji bi, da postoji takav model, mogla pravilno da alocira resurse. Može se za jedan dan potpuno otvoriti tržište, ali u uslovima nebalansiranih cena privukli bi spekulativni kapital koji bi popunio samo ona mesta gde su cene značajno više od troškova, i povukao bi se čim bi se uslovi promenili. Čini mi se da treba reorganizovati Telekom, pošto je u Evropi tendencija da se ide na funkcionalnu separaciju u oblasti telekomunikacija. Treba težiti tome da se usluge po osnovnim karakteristikama međusobno odvoje. Veliko pitanje je i da li određena infrastruktura treba da ostane u državnom vlasništvu. To je pitanje koje zahteva vrlo ozbiljne analize. Sa druge strane, verujem da vrlo brzo treba da se dozvoli međunarodno povezivanje kad je reč o prenosu podataka i uvođenje bežičnih tehnologija za pristup internetu.

VoIP usluge u maju VoIP services in May
ilan Janković, generalni direktor Ratel-a: Naš osnovni zadatak je da stvorimo otvoreno tržište i da na njemu obezbedimo ravnopravno učešće svih učesnika uz zadovoljavajući kvalitet servisa. Stepen digitalizacije u fiksnoj mreži došao je do 95 odsto, tako da je ostao još jedan mali segment da je stoprocentno digitalizujemo. Prošle godine su učinjeni značajni pomaci. Od 1. aprila međunarodni pozivi počinju sa „00“. Prvi put smo doneli plan numeracije Srbije i odluku o visini naknada za korišćenje brojeva iz

M

M

ilan Janković, managing director of Ratel: Our main task is to create an open market and make it possible for everyone to participate equally and ensure an adequate level of services. Digitization rates in the fixed-line network have hit 95%, and there is only a small segment left to fully digitize. Since last year, we have made considerable progress. As of April 1, international calls start with “00“. For the first time we have come up with a numeration plan and rates. In order to boost competitiveness we suggested a distribution plan for FWA systems “34“, “36“, “38“.

Milan Janković: U domenu pružanja internet usluga doći će do potrebe za ukrupnjavanjem, jer svi posluju preko dva, tri operatora

Milan Janković: There will be a need for consolidation in the ISP domain as everyone operates through two, three ISPs

tog plana. U cilju povećanja konkurentnosti predložili smo plan raspodele za sisteme sa fiksnim bežičnim pristupom „34“, „36“, „38“. Tu je u postupku izrade pravilnik o minimalnim uslovima za izdavanje licenci za te operatore. Doneli smo i pravilnik o opštim uslovima interkonekcije. Resornom ministarstvu smo dostavili zahteve operatora koji žele da budu operatori fiksne mreže, i sad je na ministarstvu da sprovede postupak izdavanja licenci. Kad je reč o mobilnoj telefoniji, to je jedina oblast gde postoji stvarna konkurencija. Pojavom drugog i trećeg operatora došlo je do značajnih promena na tržištu, do poboljšanja kvaliteta usluga, sniženja cena i nuđenja novih servisa. Kad se govori o segmentu interneta, Agencija je dozvolila da se bez licenci izdaju dozvole za operatore koji rade u opsegu od 2,4 i pet gigaherca, tako da danas u tom segmentu posluje više od 130 operatora. To je negarantovan kvalitet servisa, ali omogućava da se kvalitetniji opsezi ponude za druge usluge. Očekujem i da će tokom maja biti definisan i pravilnik o pružanju VoIP usluga.

A rulebook is in the works on the minimum conditions needed to obtain a license. Also out is a rulebook on general interconnection conditions. We have submitted to the relevant ministry the requests of operators willing to offer fixed-line services. It’s now up to the ministry to grant the licenses. Regarding mobile telephony, it’s the only field boasting the real competition. The arrival of the second and third operator has brought substantial changes to the market – better quality, price cuts and new services. As regards the Internet, the Telecommunications Agency let 2, 4 and 5 GHz operators be granted a license, and we now have over 130 operators in this segment. This is no guarantee of quality but it does provide a more quality range of other services. I also expect a VoIP rulebook to be defined during May. There are some 160 ISPs but everyone operates through two or three ISPs. They are oblivious to the fact that the market will be in need of consolidation.

50

The Role of Telecommunications in Business Growth
U domenu pružanja internet usluga posluje oko 160 operatora, ali svi posluju preko dva ili tri operatora. I oni sami vide da će na tom tržištu doći do potrebe za ukrupnjavanjem.

MAGAZINE SPECIAL EDITION

|

5. MAY 2008

We have launched a few public tenders to introduce new cable technologies and had a few bids, and now we expect to have appropriate legislation in place to regulate this field too. There’s

Telekom nije kriv za malo korišćenje interneta
Sproveli smo nekoliko javnih poziva za uvođenje novih kablovskih tehnologija, evidentirali smo ponude za pružanje određenih novih usluga, tako da se očekuje i donošenje određene regulative koja će uredititi i tu oblast. Došlo je do značajne promene tehnologije koja se koristi u kablovsko distributivnim sistemima. Većina operatora je zamenila koaksijalne kablove kao medijume prenosa za hibridno optičko-koaksijalne mreže. Ratel je postala punopravni član evropskog Instituta za standardizaciju u oblasti telekomunikacija, tako da ćemo ubuduće moći da budemo efikasniji po tom pitanju. To će doprineti da na domaćem tržištu budu prisutni najveći svetski proizvođači opreme, a takođe će omogućiti i da se određeni delovi za tu opremu proizvedu i u Srbiji. Zajedno sa republičkom Agencijom za radiodifuziju sledi nam uvođenje digitalne televizije u Srbiji. Republika je preuzela obavezu da taj novi sistem uvede do 2015. godine.

Telekom is not to be blamed for low Internet usage rates
been a considerable technological change in the use of CDSs as most operators replaced coaxial cables with HFCs. RATEL became a full-fledged member of the European Telecommunications Standards Institute (ETSI), which will make us more efficient down the line. This will bring to our market the world’s leading equipment producers and parts providers. In cooperation with the Republic Broadcasting Agency, we are to launch DTT in Serbia till 2015.

Telekom želi Telekom wants otvorenu utakmicu cards on the table
S
aša Leković, direktor samostalnog sektora za strategiju i razvoj Telekoma: Najpre bih se osvrnuo na neke podatke koje je izneo gospodin Milenko Cvetinović. Stepen digitalizacije fiksne telekomunikacione mreže u Srbiji iznosi oko 94 odsto. Pri tome ni broj nerešenih slučajeva nije toliko visok. Nema 450.000 takvih slučajeva, već oko 200.000. Trenutni kapacitet linkova za globalni pristup internetu preko Telekoma Srbije nije mali, jer preko tih istih linkova Telekom obezbeđuje pristup internetu i za države iz regiona – Bugarsku, BiH, Makedoniju. Nije sve idealno u Telekomu Srbije, ali treba se zapitati i zbog čega postoje problemi oko dvojnika u urbanim sredinama. Proaša Leković, director of Telekom’s independent strategy and development: I will first go back to some data expressed by Mr. Milenko Cvetinović. The digitization rate in the fixed line network in Serbia stands at around 94%. And the backlog is not that tremendous. There are some 200,000 cases in need of attention, not 450,000. Telekom Srbija’s current access link capacity is not small as the links provide online access to Bulgaria, Bosnia and Herzegovina and Macedonia. Not everything is rosy at Telekom Srbija, but we need to ask ourselves why there are problems with party lines in urban areas. The problem lies in bureaucratic red tape, which hampers

S

Saša Leković: Trenutno ne postoji dovoljno jasan pravni okvir koji omogućava drugog ili trećeg fiksnog operatora

Saša Leković: There is no clear legislation in place to allow a second or third operator

blem je u komplikovanoj državnoj birokratiji koja usporava proces dobijanja dozvola za bilo kakvo izvođenje radova, zbog čega se otežava realizacija bolje i naprednije telekomunikacione infrastrukture. Obično svi upiru prstom na Telekom da nije obezbedio dovoljno dobru infrastrukturu, pa zbog toga u Srbiji postoji mali broj internet pretplatnika. Telekom u sada ima oko 45 odsto neprodatih ADSL priključaka. Jednostavno, ni tržište nije adekvatno odgovorilo našoj ponudi. Sa poboljšanjem životnog standarda sigurno

the licensing process for any type of work, consequently hindering implementation of more advanced telecommunications infrastructure. Everyone is usually pointing an accusing finger at Telekom, blaming it for not having provided infrastructure good enough to get to more internet subscribers. Today, Telekom has around 45% of unsold ADSL connections. The market simply hasn’t responded well to our services. As the standard of living improves, more users will sign up. From that perspective, the government

52

The Role of Telecommunications in Business Growth
će se i povećati broj korisnika. Sa tog stanovišta, lopta je na strani države. Država bi mogla da subvencionira korišćenje interneta, donirajući određeni iznos operatorima za ADSL priključak. Država, takođe, ništa nije uradila ni na uvođenju e-government servisa, koji bi trebalo da skrate komplikovane državne procedure i omoguće bilo kom poslovnom subjektu brzi razvoj.

magazine special edition

|

5. may 2008

now needs to keep its eye on the ball. It could subsidize the usage of the Internet by donating a portion of funds to operators for ADSL connections. Furthermore, the government has done nothing to launch an egovernment service, which is due to simplify complicated procedures and allow entrepreneurs to grow more rapidly.

U praksi su danas biznis korisnici, u neku ruku, i žrtva težnje da se ravnomerno razviju komunikacije u svim regionima i među svim korisnicima
Neophodno je doneti i formalni pravni okvir za liberalizaciju. Uglavnom se govori da Telekom stopira liberalizaciju. Telekom želi liberalizaciju i želi otvorenu utakmicu, kao što je to na tržištu mobilne telefonije. Pokazalo se da smo tu utakmicu dobili, jer smo dominantan operator u mobilnoj telefoniji. Ali, trenutno ne postoji dovoljno jasan pravni okvir koji omogućava drugog ili trećeg fiksnog operatora. Problem liberalizacije fiksne telefonije ne može da se reši međunarodnim povezivanjem „data” servisa. Takođe, država mora da uradi rebalans tarifa i definiše minimalnu vrednost telekomunikacionog tržišta u oblasti fiksne telefonije. Bez takvog koraka sigurno će najviše izgubiti država, kroz poreze, prihode i deo međunarodnog saobraćaja.

In practice, business users today fall victim to their pursuit to equally develop communications in all regions and among all users

Liberalization requires that a formal legal framework be passed. All eyes are now on Telekom and its blocking liberalization. Telekom wants the market to be liberalized and to put its cards on the table. Having secured a top spot on the mobile telephony market, we have won the game. But at the moment, the fact there’s no clear legislation in place allows no second or third fixed-line operator. Once you get to liberalize fixed-line telephony, there is nothing you can solve by connecting data services internationally. Moreover, the government has to rebalance tariffs and define the minimum value of the telecommunications market in the field of fixed-line telephony. Without such a step the country will be hit hardest through taxes, profits and a portion of international traffic.

Dolazak biznis operatora
N
enad Saković, direktor, Siemens Enterprise Communications: Pitanje je šta je to što kod nas nude telekomunikacije i jesu li kod nas biznis korisnici uskraćeni za neke servise koji bi mogli da pomognu njihovoj konkurentnosti. Biznis korisnika ne interesuju mnogo podaci o stepenu digitalizacije ili stopi penetracije na tržištu, bez obzira na to koliko su ti podaci impozantni i dobri

Arrival of business operators
N
enad Saković, CEO of Siemens Enterprise Communications: The question is what is that telecommunications offer and are business users deprived of services that are likely to boost their competitiveness. Business users aren’t much interested in digitization or penetration rates regardless of how relevant or good the data is. What prevails is the classic division into fixed-

Nenad Saković: Više cene koje plaćaju biznis korisnici se odražavaju na manju konkurentnost tih kompanija u odnosu na njihovu konkurenciju iz drugih zemalja

Nenad Saković: Higher prices business users pay have a bearing on their competitiveness in relation to that in other countries

u smislu razvoja telekomunikacionih mreža kod nas. Ono što dominira kod nas je klasična podela na fiksnu i mobilnu telefoniji i internet. Lično preferiram da tržište telekomunikacija posmatram i kroz podelu na rezidencijalne i biznis korisnike. Ako ne može puno i brzo da se uradi na razvoju univerzalnog servisa i dostupnosti tog servisa u nerazvijenim područjima, što jeste obaveza

line and mobile telephony on the one hand, and the Internet on the other. I personally prefer dividing the telecoms market into residential and business users. If little can be done to create a unique service and make it available in underdeveloped areas, business users should be allowed to pick an operator. Higher prices they pay have a bearing on their competitiveness in re-

I’d like Telekom Srbija. samo biznis korisnicima. sa kojima savršeno sarađujemo. growth in general. growth in general. Pri dodeljivanju novih licenci za operatore. Today we have hardware suppli- T Tiodor Jovović: Dosta se priča o penetraciji. da se omogući ulazak i onih operatora koji bi se bavili. . What ISPs offer and their readiness to improve it is not so satisfactory users. Svako dalje proširenje se čeka između osam i deset meseci. Last year we wrapped up a business continuity project. u neku ruku. ali šta od toga imaju biznis korisnici? Tiodor Jovović: There’s been lot of talk lately on penetration. na primer. what ISPs offer and their readiness to improve it is not so satisfactory. director of IT security and BCP. Međutim. business users today fall victim to their pursuit to equally develop communications in all regions and among all Ponuda usluga provajdera i njihova želja da je poboljšaju nije na zavidnom nivou vencijama. naravno. Danas postoji situacija da sa jedne More Attention to Business Users T iodor Jovović. In practice. država bi mogla da razmisli i o fleksibilnijem modelu. direktor sektora za bezbednost IT sektora i kontinuitet poslovanja. U praksi su danas biznis korisnici. The government could mull a more flexible model when granting new licenses. Više cene koje plaćaju biznis korisnici se odražavaju na manju konkurentnost tih kompanija u odnosu na njihovu konkurenciju iz drugih zemalja.54 The Role of Telecommunications in Business Growth korisnicima treba omogućiti da mogu da odaberu operatora. Ten megabits is the best solution so far we have managed to come up with. dobiti link od jednog gigabita između Beograda i Novog Sada je nemoguće. pomogne razvoj biznis komunikacija. On the other hand. ali šta od toga imaju biznis korisnici? Ne želim da sputavam. but what does it mean for business users? strane postoje dobavljači hardvera. Najbolja opcija do koje smo uspeli da dođemo je bila 10 megabita. Meridian banka: Dosta se priča o penetraciji. Further expansion takes between eight and ten months. help improve business communications. ponuda usluga provajdera i njihova želja da je poboljšaju nije na zavidnom nivou. značaj razvoja telekomunikacija za rezidencijalne korisnike. poput Cisco-a ili Simens-a. MAY 2008 the government could. i žrtva težnje da se ravnomerno razviju komunikacije u svim regionima i među svim korisnicima. određenim sub- MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. Sporedni efekti bi bili da se u tom segmentu omogući konkurencija koja će obezbediti siguran razvoj tržišta. Molio bih Telekom Srbije. o opštem razvoju. but what does it mean for business users? I certainly wouldn’t want to hinder the growth of telecommunications for residential users. ers such as Cisco or Siemens with whom we have an excellent cooperation. with certain subventions. o opštem razvoju. Meridian Bank: There’s been lot of talk lately on penetration. Slažem se da bi država mogla da. we have a problem every time we get in touch with service providers. U tom smislu. and make way for operators dealing with business users only. kao jedinog za sada provajdera fiksne telefonije i jedinog vlasnika pouzdane i dobro raširene infrastrukture za fiksnu telekomunikaciju koja je neophodna za interno funkcionisanje računarske komunikacije da ipak više pažnje posveti biznis korisnicima i da počne da se razvija i u tom smeru. Više pažnje biznis korisnicima iodor Jovović. to pay more attention to business users and start working around it. the only fixed-line provider at the moment in possession of reliable infrastructure. a sa druge strane imamo provajdere servisa sa kojima konstantno imamo problema Prošle godine smo uspešno realizovali „business continuity” projekat. In light of this. To get a 1 Gb link between Belgrade and Novi Sad is currently impossible.

Mogućnost da imate dva identiteta on. Regional Growth is Important oland Hainder. I believe the government can contribute a lot to the development of information technologies. offering specific services available in both networks. we have been dealing with fixed and mobile communications. Takođe. The regional development of telecommunications is also necessary. financial director. and having separate configurations on two phones and updating them all the time is a waste of time. At the moment. pa se nude konkretne usluge koje se mogu podeliti sa obe strane mreže. When it comes to the competition. finansijski direktor. koje mogu da donesu uspeh kompaniji na tržištu Roland Hainder: There are “smaller” services such as our blackberry phone that may help a business perform better. we offer fixed-mobile convergence. Bela lista poziva za White List for the zauzete Busy ochen Nowotny. multi SIM phones and intranets. MAY 2008 Regionalni razvoj je važan oland Hainder. For 30 years. Kapsch was established back in 1882. koje mogu da donesu uspeh kompaniji na tržištu. VIP mobile: Naša grupa je investirala dosad oko 420 miliona evra. where integration also matters. neophodan je regionalni razvoj telekomunikacija. Also on offer is convergence between old networks. Mislim da država može mnogo da doprinese razvoju informacionih tehnologija. i što nam daje osnovu za uspeh u srednjem roku. mi smo pre svega usmereni na tržišnu utakmicu. Takođe.56 The Role of Telecommunications in Business Growth MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. a manje na odnos sa administracijom. Tipične usluge koje J J ochen Nowotny.mobilnu konverziju. multi SIM telefoni i privatne mreže. već i ostatak državne administracije. poput naše ponude “blackberry” telefona. Kapsch: Mi smo nezavisni sistem integrator za provajdere i za prenosioce usluga i naša uloga je pronalaženje rešenja za naše poslovne kupce. These are the most common requirements for operators throughout Europe. Kompanija Kapsch datira iz 1882. Imamo dve mreže koje su nezavisne jedna od druge. Kad je reč o konkurenciji. što pokazuje zavidno poverenje. This should not only involve the Ministry of Telecommunications and Ratel. godine. zahtevaju poslovni kupci i operatori su prenos brojeva. pri čemu u tom poslu ne treba da učestvuju samo Ministarstvo za telekomunikacije i Ratel. a imati zasebne konfiguracije na dva telefona i stalno ažuriranje podataka na njima je gubitak vremena. generalni direktor. gde je takođe integracija bitna. rather than the administration. a već 30 godina bavimo se fiksnim i mobilnim komunikacijama. but also the reminder of the government administration. poput naše ponude “blackberry” telefona. Poslovni korisnici obično imaju dva telefona. To su najčešći zahtevi za operatore širom Evrope. The possibility of having two identities on one phone is what customers are definitely on the lookout for. Trenutno nudimo fiksno . which shows we have gained a lot of trust and gives us basis for success in the mid run. Enterprises usually have two phones. Jochen Nowotny: The possibility of having two identities on one phone is what customers are definitely on the lookout for. We need to talk about the ba- . I would like to point out there are “smaller” services R R Roland Hainder: Postoje “manje” usluge. Hteo bih da skrenem pažnju na činjenicu da postoje “manje” usluge. nudimo konverziju između starih mreža. VIP mobile: Our group has invested around 420mn EUR so far. Typical services required by business buyers and operators are number translati- Jochen Nowotny: Mogućnost da imate dva identiteta na jednom telefonu je nešto što se definitivno traži. such as our blackberry phone that may help a business perform better. Kapsch: We are an independent system integrator in the provider and carrier operator market segment. our primary focus is the market game. We have two independent networks.

Biznis želi međusobno da se poveže. adding markedly to economic growth. Bežična tehnologija treba da prati fiksnu. Alcatel . How can that be Biznis želi međusobno da se poveže. In terms of fixed telephony. which is pretty costly. the competition is here already. Potrebno je da pričamo o suštinskoj infrastrukturi i u kojem pravcu se ona kreće. a koju mi sprovodimo u saradnji sa Microsoftom.Lucent: Moto naše kompanije je da premostimo digitalni jaz koji postoji između zemalja u razvoju i onih koje su razvijene. say. može da ima takozvanu belu listu. and with the kind of network you can have a competition. objasniću na kratkom primeru. koja pomaže vladama da rade na obrazovanju i obuci studenata i ljudi koji se obrazuju da steknu određeno znanje u vezi sa internetom. Diskusija treba da se vodi o tome kako liberalizovati tržište. i ovde može da se uspostavi konkurencija kroz takav način povezivanja. . Alternativne mreže Alternative povezivanja Networks A rnaud Le Ruen. kad tražimo način kako bismo se ge in regulations and setting prices for key users. Montenegro and Bosnia and Herzegovina.58 The Role of Telecommunications in Business Growth na jednom telefonu je nešto što se definitivno traži. jer će to doprineti ekonomskim tokovima povezali interno. konkurencija je već tu. jer ne postoji konkurencija u fiksnoj telefoniji Arnaud Le Ruen: Connecting internally is pretty costly. jer širokopojasni pristup jeste u stvari na fiksnoj telefoniji. I want to stimulate the government to focus on that. as there’s no competition in fixed-line telephony promenu regulativa. razvili smo kompaniju. Na primer. we started Digital Divide to help governments educate and train students and people willing to gain knowledge related to the Internet. dok se svi ostali pozivi upućuju pomoćniku te osobe. to je prilično skupo. Businesses want to connect. electric power or roads. Želim da postaknem vladu i zakonodavce da se na to usmere. and the direction it is moving in. With respect to mobile communications in Serbia and opening the market in the country. MAY 2008 sic infrastructure. while others are handled by their assistant. kao i određivanje cena za ključne korisnike. forwarding only white-listed calls. For instance. Tipičnu uslugu koja se traži na tržištu. kao što su recimo struja ili putevi. Digital Divide. Alcatel . as businesses want to connect. pa bi samo pozivi sa te liste bili prosleđeni. Na koji način se to može promeniti? Imate jednu alternativnu mrežu za pristupnu mrežu. Wireless technology should follow fixed technology which broadband access is actually built on. we are looking for a way to connect internally. jer će to doprineti ekonomskim tokovima. Što se tiče fiksne telefonije. Discussions should be about how the market can be liberalized. This calls for a chan- Arnaud Le Ruen: Interno povezivanje je dosta skupo. The goal is to help governments achieve that. I will explain a typical service we provide in cooperation with Microsoft. rukovodilac za Srbiju. adding markedly to economic growth changed? You have an alternative to access networks. što zahteva A rnaud Le Ruen. If you offer services to an operator you should make sure you don’t always introduce new technologies. A person who spends a lot of time at business meetings can have a so-called white list. Crnu Goru i BiH. such as. MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. Jedna osoba koja provodi dosta vremena na poslovnim sastancima. Ako nudite usluge operateru treba da nudite usluge tako da ne uvodite stalno nove tehnologije. sa stanovišta potrebe naše kompanije. što se tiče mobilne komunikacije. Naš cilj je da pomognemo vladama da to i postignu. Director for Serbia.Lucent: Our moto is to bridge the digital gap between developing and developed countries. Za otvaranje tržišta u Srbiji.

CEO. što se može potvrditi na srpskom telekomunikacionom tržištu Estonije. Unlike Estonia. Mnoge vlade imaju neku vrstu e-goverment strategije. Najpametnija odluka koju može da donese jedna vlada je omogućavanje on line poslovanja. Because the market hasn’t been liberalized. problem je u dostupnosti orko Jovanović. A WB report shows prices are two times higher in countries with low internet penetration rates. za šta je potrebno obezbediti infrastrukturu. Nasuprot have come up with some sort of e-goverment strategy. poput Srbije koje nisu ni približno uradile na tom polju. što se može potvrditi na srpskom telekomunikacionom tržištu. ICTs provide new ways of availability and quality services. making it possible for its citizens to vote online. a lot of countries including Serbia have done not- Prema izveštaju Svetske banke u zemljama gde je ovako slaba penetracija interneta i cene su dvostruko više. jer postoji način da se povežete i kao mali korisnik i kao kompanija. Danas je ključ u saradnji svih sa svima. One zemlje koje ulažu u IKT rapidno napreduju u odnosu na A A leksandar Bakoč. which in Bulgaria comes down to 500 EUR and 700 EUR a month if you are to connect on the Sofia – Plovdiv line. small operators invest little in infrastructure. MAJ 2008 | MAGAZIN SPECIJALNO IZDANJE Značaj telekomunikacija u razvoju biznisa 59 On-line poslovanje Internet Services leksandar Bakoč.5. Telelink: Da li Srbija zaostaje ili prati kretanja u regionu kad je u pitanju ponuda usluga za biznis korisnike? Ono što primećujemo je da ponuda ne zaostaje. The smartest decision a government can make is launch online services. A WB report shows prices are two times higher in countries with low internet penetration rates. Countries putting money in ICT have progressed rapidly as opposed to those that don’t. to je okruženje koje pogoduje preduzetnicima. Algotech: Aside from savings. and the cost of an access network is substantial. Na primer. Such an environment benefits every entrepreneur. Prema izveštaju Svetske banke u zemljama gde je ovako slaba penetracija interneta i cene su dvostruko više. Connecting two sites can take up to a year. What enterprises are interested in it does not of- B . Many governments Aleksandar Bakoč: Najpametnija odluka koju može da donese jedna vlada je da omogući online poslovanje. as seen on the Serbian telecoms market hing of the kind. Such an environment benefits every entrepreneur zemlje koje ih nemaju. which requires infrastructure in place. U Bugarskoj na destinaciji između Sofije i Plovdiva. Estonia did a complete reengineering of its residential services. Algotech: Informaciono komunikacione tehnologije omogućavaju. nama kao maloj firmi da bismo povezali naše kancelarije u Beogradu i Nišu potrebno je desetak hiljada evra i posle toga još tri hiljade evra za mesečno održavanje mreže između te dve lokacije. we initially need some 10. Liberalizing fixed telephony.000 EUR and another 3. mnogo je zemalja.000 EUR a month for maintenance. which are hard to obtain. pored uštede. nove načine dostupnosti i kvalitetan servis usluga. however. The key today is to cooperate with everyone. One of the main reasons are building permits. jer je to okruženje koje pogoduje preduzetnicima. Izgradnja pristupne mreže je skupa. preko nacionalnog operatera smo Availability a Problem B orko Jovanović: Do services provided for business users in Serbia lag behind the region or keep up with global trends? They do not lag behind as there is a way to connect either as an individual or a company. Estonija je uradila kompletan reinženjering svih servisa za svoje građane. The problem is availability and the time you need to connect. Povezivanje dve lokacije može da traje i do godinu dana. Aleksandar Bakoč: The smartest decision a government can make is launch online services. koristeći mogućnost IKT i na neki način omogućila glasanje svojih građana putem interneta. Ima ponude. is not the key. as seen on the Serbian telecoms market. ali postoji problem u vezi sa dostupnošću i vremenom koje je potrebno da izdvojite za povezivanje. for instance. To facilitate communication between our offices in Belgrade and Niš. heavily relying on ICT. generalni direktor. direktor.

Potrebni su konkretni koraci kako bi mogla da se napravi brzo i efikasno infrastruktura na kojoj će sistem integratori ponuditi servise koji će na kraju biti jedini benefit za biznis korisnike. Potom ćemo moći da pričamo da li imamo potrebne servise i tehnologije. jer ako radimo razvoj softvera potrebni su izuzetno jaki linkovi. Say. dok održavanje košta 700 evra mesečno. odnosno koracima u realizaciji i preciziranim vremenom kad to treba da M M iloš Đurković. sa jasno definisanim akcionim planom. Jedan od glavnih uzroka što operateri nisu napravili svoju mrežu je taj što ne mogu brzo i efikasno da dobiju dozvole za izgradnju.60 The Role of Telecommunications in Business Growth se povezali za 500 evra. Borko Jovanović: Jedan od glavnih uzroka što operatori nisu napravili svoju mrežu je taj što ne mogu brzo i efikasno da dobiju dozvole za izgradnju Borko Jovanović: Building permits which are hard to obtain is why operators don’t have their own network Ono što treba svima je da se povežu zbog razmene podataka. Recimo. we need very strong and reliable links and good rates. MAY 2008 fer. Asocijacija ključnih Association of Top ljudi u IT biznisu IT Decision-makers iloš Đurković. The first thing we need is infrastructure. MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. IBM: It is of utmost importance to first create an ICT development strategy. sa jasno definisanim akcionim planom i koracima u njegovoj realizaciji Miloš Đurković: It is of utmost importance to first create an ICT development strategy. povoljni po ceni i pouzdani. managing director. softver i telekomunikaciona oprema. da svaki operator uloži sam u svoju mrežu. Infrastruktura Telekoma ili bilo kog drugog operatora nisu interesantne biznis korisnicima. If we are to develop software. par giga linkova ka inostranstvu. IBM: Jako je bitno da se prvo napravi strategija razvoja informaciono-komunikacionih tehnologija. along with a clearly defined action plan needed for every step on the way. Prva od stvari koja je potrebna jeste infrastruktura. ono što je interesantno je paket usluga hardvera. making it possible for system integrators to provide services that enterprises will be able to benefit from. we can offer . Hardware. To connect in order to share data is what everyone needs. so every operator is able to put money in their own. In this respect. mali operatori ulažu malo u infrastrukturu. Zbog toga što tržište nije liberalizovano. što u kompanijama. Fiksna telefonija nije zanimljiva biznis korisnicima. Only afterwards can we talk about the services and tech- Miloš Đurković: Bitno je da se prvo napravi strategija razvoja informacionokomunikacionih tehnologija. along with a clearly defined action plan needed for every step on the way se realizuje. IBM je pre dve godine krenuo da posluje na tržištu sa lokalnom kom- nologies needed. software and telecommunications equipment they are much more interested in. We need to take action to quickly and efficiently build an infrastructure. jer dok ne postoji način da se optička mreža raširi. a few giga links to countries outside Serbia.govermentu. što u e. generalni direktor. Međutim. be it e-government or companies-related. The infrastructure of Telekom or that of others is not what enterprises are attracted to. Two years ago IBM began operations with a local firm because of advanced and complex services we are able to provide. teško da će doći do liberalizacije. We will hardly have liberalization in place until we find a way to expand optical networks. ključ nije u liberalizaciji fiksne teklefonije.

Jedinstveno udruženje bi dovelo do zajedničkog nastupa i zaista dobrog pristupa krajnjim korisnicima. software development and system integrators too. action plan and what we want to achieve. Kao predstavnik kompanije Microsoft želim da kažem da naša kompanija radi na unapređenju svih online servisa i u potpunosti podržava inicijativu u domenu telekomunikacija. manager. In doing so. već jedna gde će sedeti predstavnici Vlade i predstavnici operatora. telecommunications equipment. The association would lead to joint activities and thoughtful approach to ened users. razvojem softvera i sami sistem integratori koji su zastupljeni na tržištu. i država i vendori koji se bave proizvodnjom hardvera.62 The Role of Telecommunications in Business Growth panijom zbog naprednih i kompleksnih servisa koje možemo da ponudimo tržištu. Možemo da pružimo podršku i državi i operatorima. zajednički akcioni plan i šta želimo da napravimo. operators and business users. top IT firms and Jedna asocijacija ključnih ljudi u IT biznisu doprinela bi bržem definisanju zajedničke strategije Kao jedan od zaključaka ovog okruglog stola. pozivam da napravimo jednu asocijaciju. Unapređenje infrastrukture oran Janković. Tada bismo mogli definisati zajedničku strategiju. MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. Microsoft: Ono što nam je neophodno jeste rad na razvoju infrastrukture i samim tim unapređenje servisa koji će korisnici očekivati. I would like to invite everyone to set up an association and bring together government representatives. MAY 2008 support to the country. We should all be involved in Z Zoran Janković: Jedinstveno udruženje bi dovelo do zajedničkog nastupa i zaista dobrog pristupa krajnjim korisnicima Zoran Janković: The association would lead to joint activities and thoughtful approach to ened users ramo da učestvujemo jedinstveno. te da ih ne bude nekoliko u Srbiji. jer telekomunikaciona struktura jeste osnova za razvoj IKT infrastrukture. . Microsoft: What’s necessary is the development of infrastructure that will consequently upgrade services users will expect. both the country and vendors dealing with hardware. operators. An association of top IT decisionmakers would help define a joint stategy more rapidly users in the country because it is telecommunications structure what ICT infrastructure essentially builds on. it. telekomunikacione opreme. menadžer. we will be able to define a joint strategy. U celoj toj priči mo- Modernization of Infrastructure Z oran Janković. I want to say on behalf of Microsoft that our company is working to improve online services and is entirely supportive of initiatives in the telecommunications domain. predstavnici ključnih IT kompanija u zemlji i predstavnici ključnih korisnika. a i poslovnim korisnicima u naprednim rešenjima.

a mislim da u Srbiji postoje i korisnici WiMAXTomorrow’s Technology M ilan Kovačević. Ako pogledamo Bugarsku ili Hrvatsku. Pre svega nam nedostaje regulativa. jer trenutno kvalitetne informacije o ulaganjima ima jako mali broj dobavljača Miodrag Veljković: Information on what the country and suppliers will invest in might help as only few suppliers have access to proper information on investments jedan od najvećih investitora i ostali provajderi pre svega u mobilnoj telefoniji mogu bitno da utiču i na stanje u domaćoj industriji koja pokriva tu oblast. this sends local producers out of the game. telecommunications systems are all subject to a 10% or an even higher tax. Ruteri. Pretpostavljam da bi više ovakvih okruglih stolova na kojima bi se razmenjivale informacije i udruživanje pomoglo da se možda stanje donekle poboljša. pribora i softvera. Sem Beograda. Onda bismo mogli da se pripremimo i da učestvujemo u takvim tenderima. As a rule. and what I’d like to say has to do with it. telekomunikacioni sistemi. Logo: Telecommunications growth affects economy in two ways. sve se to carini sa deset i više posto i nije upšte zaštitilo domaću proizvodnju.64 The Role of Telecommunications in Business Growth MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. I assume more roundtables of the kind and sharing information might help improve the situation to some extent. pa bi ono što sam mislio da kažem bilo prevashodno vezano za to. modemi. the attempt has failed. pa nema veze da li išta možete ili ne možete. modems. Logo: Razvoj telekomunikacija deluje dvostruko na privredu. MAY 2008 Klaster domaćih dobavljača iodrag Veljković. Sve to dovodi do toga da kod nas WiMAX mnogo kasni u poređenju sa okruženjem. First of all. like Bulgaria and Croatia. They are too high. Telekom. a na poboljšanje situacije može da se utiče stvaranjem jednog klastera domaćih nabavljača i proizvođača opreme. Then we can prepare and take part in tenders. and it doesn’t matter if there is anything you can do or not. I believe there is a demand in Serbia too. a cluster should be set up of local producers and suppliers of equipment and software. Only few companies perform well when it comes to exports in that field. Customs tariffs. The industry is in bad shape for several reasons. iako je prvobitna ideja bila da će je zaštititi. we need to have legislation in place. What can help us? First of all. U WiMAX tehnologiji je budućnost ilan Kovačević. deputy director. Above all. Deputy Executive Manager. and other providers primarily of mobile telephony services can signi- M Miodrag Veljković: Informisanje o pravcu u kojem će država i dobavljači da investiraju bi pomoglo. ficantly add to improving the local industry that covers the field. did no one any good. tamo je to odavno zaživelo. Moving production outside Belgrade seems a mission impossible. Because all of this. pomoćnik izvršnog direktora. gde još kako tako možete da obezbedite servise. Carinske stope koje su praktično bile skoro jedina pomoć nisu nikom pomogle. zamenik direktora. Domaće proizvođače to po pravilu izbacuje iz igre. RATEL je sa svoje strane još davno doneo potrebna dokumenta. ali se cela stvar u Vladi dosta otegla i u ovom trenutku nismo još uvek doneli pravilnik koji je bio na javnoj raspravi. Although the idea was to safeguard domestic production. which were practically the only benefit. information on what the country and operators will invest in. Šta bi nam pomoglo? Pre svega informisanje o tome u kojem će pravcu država i opreratori da investiraju. Ratel did submit documents needed a long time ago. because you don’t even get to play. bilo kakvo dislociranje neke ozbiljne proizvodnje van Beograda se čini skoro nemogućom misijom. skoro da i nemate šansu da igrate. To improve it. Mislim da Ministarstvo telekomunikacija nedovoljno brzo radi na usvajanju regulative. one of the biggest investors. Kod nas se u domenu WiMAX tehnologije jako malo radi i situacija je loša. Previsoke su. I believe the Ministry of Telecommunications is not working fast enough to pass the regulations needed. Stanje u toj industriji je jako loše iz različitih razloga. WiMAX is not likely to pick up any real momentum when compared to countries in the region. Jako malo kompanija ima bilo kakve rezultate kada je izvoz u toj oblasti u pitanju. Only few suppliers have access to proper information on investments. Saga: Prvenstveno se bavim bežičnim telekomunikacijama. Pre svega je ovde dodirnut prvi nivo. and sup- M . but the entire thing has been delayed and at this moment we still don’t have a rulebook for public discussion. and the situation is not rosy. a to je stvaranje preduslova za povezivanje kompanija. Saga: I mainly deal with wireless telecommunications. Sada je slučaj da kvalitetne informacije o investicijama ima jako mali broj dobavljača. which is a prerequisite for companies to connect. Telekom kao A Cluster of Local Suppliers M iodrag Veljković. the first level has been realized. Routers. WiMAX technology is Serbia is still in its infancy.

U tom smislu. instaliraju i naprave potrebnu infrastrukturu i postoje firme koje su zainteresovane da kroz taj vid telekomunikacija prodaju usluge. Using it for wireless communications would be the right solution. MAY 2008 pliers that know how to provide the service. I think that. a part of a spectrum intended for analogue television was assigned to fixed and mobile.5 gigaherca. it also might be for the purposes of mobile communications. In the US.5 GHz. Documents dealing with regulations in the field of wireless broadband communications are headlined “fixed-line”. dodeljen uslugama fiksne i mobilne. a to je da ljudi sa WiMAX tehnologijom imaju problema pre svega u prodiranju u zgrade. and I’d suggest Ratel and the Ministry take the solution into account.5 gigahertz required by WiMAX and totally different penetration Milan Kovačević: Srbija je u regulativi po pitanju WiMAX tehnologije dosta iza drugih zemalja iz okruženja i intenzivan rad na tome doprineo bi da brže napredujemo Milan Kovačević: In terms of regulatory frameworks. da se otvori i za bežični pristup i opseg oko 2. I believe that’s very good. I must admit we all know old permits pose a problem to the spectrum intended for wireless fixed access. in which case we will skip what many parts of the world have faced – the problem with the ability of WiMax signals to penetrate buildings. WiMAX se pokazao kao problematičan tamo gde elektromagnetni talasi treba da prodru u zgrade. vrlo perspektivne. Serbia has a long way to go catch up with countries in the region and intensify works to speed up growth očekuju da se taj budući bežični pristup ponaša slično kao telefoni. and everyone expects future wireless access to behave the same as phones. in this region in particular. piše “fiksni”. Tržište za WiMAX tehnologiju u Srbiji postoji i u ovom trenutku regulativa predstavlja glavni problem će za nekoliko godina zaživeti kod nas digitalna televizija i da će doći vreme da se razmišlja šta s tim spektrom. I believe wireless broadband technologies will be a big deal. forgetting that a cellphone works at 800-900 megahertz as opposed 3. We have this situation where we all have a cellphone. mislim da su bežične širokopojasne tehnologije. . In terms of regulatory frameworks. A lot of effort has been put in the technology to root out problems in urban areas. posebno za tržište ovog regiona.4 gigaherca što je. Pravo rešenje bi bilo da se taj spektar dodeli za bežične komunikacije i na taj način ćemo preskočiti ono što se u mnogim delovima sveta dešava. a da WiMAX radi na 3. WiMAX appeared to be a problem when it comes to the ability of electromagnetic waves to penetrate buildings. u svetu dosta česta pojava. but regulations at this moment pose the main problem Second. U svakom slučaju.e.66 The Role of Telecommunications in Business Growth željni takvih usluga i firme koje umeju da tu opremu isporuče. Ne vidim da tamo postoji bilo šta što bi moralo da implicira da ti opsezi budu isključivo za fiksni pristup. Imamo situaciju da svi imamo mobilne telefone i da svi MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. zanemarujući da telefon radi na 800-900 megaherca. da bi se prevazišli problemi u urbanim sredinama. There is a market for WiMAX technology in Serbia. na primer u Americi deo spektra koji je svojevremeno bio namenjen analognoj televiziji je. the 2.4 GHz spectrum should be available too. which is quite common worldwide. jako je mnogo rada uloženo u samu tehnologiju. Mislim da bi moglo da se dozvoli da to bude i mobilna komunikacija bez većih implikacija. and legislation at the moment is the main problem. without any implications. dakle širokopojasne komunikacije. digital television will catch on and over time the spectrum will come under the spotlight. for instance. In a few years. tržište postoji i u ovom trenutku nam regulativa predstavlja glavni problem. there’s a market. Naime. Mislim da je to jako dobro i predložio bih kako RATEL-u tako i Ministarstvu da razmišlja o tom rešenju. Naravno. pošto je tamo razvojem digitalne televizije prestala potreba da se u tu namenu koristi. Generalno. u domenu regulative bi moglo pored opsega od oko 3.5 gigaherca i da su uslovi prostiranja drastično različiti. Drugo. Srbija je u regulativi dosta iza drugih zemalja iz okruženja i intezivan rad na tome doprineo bi bržem napretku. Moram priznati da svi znamo da imamo problem starih dozvola u spektru koji je namenjen bežičnom fiksnom pristupu. We are to launch digital television and it will take some time to technologically make progress and free the spectrum. aside from the spectrum range at 3. I don’t see anything implying that the spectra must be used for fixed access only. In any case. mi tek sad uvodimo digitalnu televiziju i biće potrebno vreme da tehnološki napredujemo i oslobodimo taj spektar. U naslovu dokumenata koji se za sad bave regulativom u oblasti bežičnih širokopojasnih komunikacija. Generally. broadband communications. Serbia has a long way to go catch up with countries in the region and intensify works to speed up growth. Mislim da conditions. i.

The Ministry decided to publish the rulebook on minimum conditions for issuing a license in a week or two. before Serbia joins the European Union. followed by drafting and bringing regulations and rules. is that most of them are several hundred pages long with more history than clearly defined goals and measures that need to be taken. Ministry of Telecommunications: Getting construction permits for anything is a big problem. Milenko Cvetanović. čini mi se da to rešenje nije dobro. pa donošenje svih pravilnika. Takav dokument ne bi trebalo da ima više od dvadesetak strana. This areas is under the jurisdiction of the Ministry for Infrastructure and whoever mentions that they should amend the Law on Urban Planning and Construction. but state agencies are not involved in the process enough to recognize that the networks that were granted these licenses should be developing their grids at a certain speed. In a situation like this you cannot really issue a nationwide license. poput WiMAX-a u pitanju jeste što su to dinamične tehnologije. na svetskoj radio konferenciji. Milenko Cvetanović. Kad su u pitanju bežične tehnologije. Serbia has issued permits for three mobile operators and one landline network. s obzirom na to da je Srbija izdala licence za tri mobilne mreže i jednu za fiksnu. nije verovatno da će se to desiti pre 2012. This whole procedure takes too long and I am confident that the Law will have to be modified so as to speed up this processes and procedures. resolving the problem of issuing permits for 3438 gigaherz area for the territory outside Belgrade would not be a good solution. Kovačević claims that digital television will enter the market in the next couple of years. The main reason why these strategies end up at the bottom of a drawer after they are presented. U takvim uslovima ne može da se u pravom smislu reči izda nacionalna licenca. Poslednji rok je jun 2015. so that the procedure can get going. MAY 2008 Problemi procedura u Srbiji Milan Janković. while the deadline is 2015. U Ministarstvu je odlučeno da se taj pravilnik o minimalnim uslovima za izdavanje licenci pojavi u roku od nedelju. . jer oduzeti dozvole za radio stanice koje su izdate za područje Beograda je pravno teško izvodljivo. One of the challenges posed by new dynamic technologies such as WiMax is that Serbian regulations require to first have a plan how the technology is going to be used. pa onda predloge i planove raspodele. Concretely with WiMax technology. Ta procedura je previše duga i smatram da će Zakon pre ulaska Srbije u Evropsku uniju pretrpeti određene promene i definisati da se ti procesi i procedure odvijaju brže. followed by proposals and plans for distribution. Teško da problem može biti rešen bez javnog dogovora vlasti. koji nije stigao da izađe na svetlo dana. who are obliged to meet the conditions in the license contract with respect to providing coverage for a particular territory. a neki delovi regulative u Srbiji nalažu da je potrebno prvo imati plan namene. The Ministry tried to push through a new procedure in the amended Law on Telecommunications that never saw the light of day to at least have the installation of cables and equipment in existing infrastructure not be subject to the same procedures as the constriction of a completely new cable communication network. bar obezbedi da ugradnja kablova i opreme u postojeću infrastrukturu ne mora da ide po proceduri koja je ista kao što je za kompletno novo građenje kablovske komunikacije. This sort of document should not be more than 20 pages long. Ministarstvo telekomunikacija: Sigurno je da veliki problem predstavlja dobijanje svih građevinskih dozvola za bilo kakve radove. ali da svi državni organi nisu dovoljno uključeni niti su prepoznali obavezu operatora da sa određenom dinamikom moraju da grade svoje mreže. we don’t see this happening before 2012. along with directives how and where it can be applied. Jedan od problema koji se javlja kad su nove tehnologije. Ministarstvo je htelo da u okviru izmene zakona o telekomunikacijama. treba da rešimo problem oko izdavanja licenci za područje van Beograda.68 The Role of Telecommunications in Business Growth DISKUSIJA DISCUSSION MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. but this would require the Government to amend certain documents and regulations. Milan Kovačević je rekao da za par godina očekuje primenu digitalne televizije. last year’s World Radiocommunication Conference defined new standards for implementing WiMax technology. Problem Beograda ostaje nerešen. jeste taj da sve te strategije imaju par stotina stranica u kojima je više istorije nego eksplicitno definisanih ciljeva i mera koje treba da budu preduzete. a Strategija o informacionom društvu mislim da ima skoro tri stotine strana. Ta stvar je u ingerenciji Ministarstva za infrastrukturu i ko god im pomene da treba da menjaju zakon o planiranju i izgradnji “kosa im se podigne na glavi”. Based on what we saw as one of the participants. RATEL: At the Agency. Ratel: Izdavanje dozvola za građevinske radove i za izvođenje mreža prepoznali smo u Agenciji kao veliki problem. This primarily applies to the mobile telephony operators. we have identified the process of issuing construction permits and licenses for installing networks. Procedural Problems in Serbia Milan Janković. which means that we cannot attract a big operator that could provide an efficient solution for the entire territory. they ’fall into a fit’. ali bi to u Srbiji zahtevalo promenu dokumenata koje treba da donese Vlada. održanoj prošle godine definisani su novi parametri za uvođenje WiMAX tehnologije i date su određene smernice gde bi ona mogla da bude primenjena. godine. As for wireless technology. dve dana kako bi procedura mogla da krene. Prema onome što je Ratel. godine. kad će biti neophodno da se prestane sa emitovanjem analogne televizije. kao jedan od učesnika u toj aktivnosti video. The problem of Belgrade remains unresolved. when broadcasters will have to stop using analog TV technology. To se pre svega odnosi na mobilne operatore koji su dužni da ispune uslove iz licence za pokrivanje određene teritorije. znači da neće doći neki veliki operater koji će efikasno pokriti čitavu teritoriju. Konkretno kad je WiMAX u pitanju. but the Strategy on the Information Society is written on almost three hundred pages. Osnovni razlog što većina strategija koje se donesu u ovoj oblasti. posle promocije završe u fioci.

we need all kinds of incentives in order to create something that will attract internet users. the roundtable concluded U sadašnjem trenutku imamo situaciju da je ponuda pristupnih tačaka za širokopojasni pristup internetu veća od potražnje. ali uglavnom stoje neiskorišćena. potreban je podsticaj sa svih strana. Dragan Kovačević. i sa druge strane. nama se dešava da organi lokalne samouprave potpuno diskreciono odlučuju koja je dokumentacija potrebna za izgradnju baznih stanica i na taj način ulaze u kompetencije RATEL-a. Telenor: Speaking about permits. Velika sredstva su odvojena Nacionalnim investicionim planom za razvoj ovog sektora. which means there is room to lower them. Jedan od tih servisa je e-uprava i na tome se radi. but they remain unused. Smatram da je minimalna cena za ADSL od 600 dinara isuviše visoka i da su takođe suviše visoke cene za veleprodajni pristup internetu. ali Telekom mora da nadoknađuje ono što ne zarađuje na fiksnoj telefoniji. This leads to huge legal contradictions between . A lowest price for ADSL access of RSD 600 is too much. because to withdraw the licenses issued to radio stations for the territory of Belgrade City will be hard to carry through. Telekom Srbije: Kablovska infrastruktura u Srbiji je mnogo manje razvijena nego kod drugih zapadnih zemalja i zbog toga se mobilna telefonija u Srbiji jako brzo razvila. while wholesale prices for Internet access are way too high as well. but on the other hand Telekom has to make profits to compensate for the lack of revenue in fixed telephony. I think its a little of both. da se identična dokumentacija zahteva od operatera za izgradnju baznih stanica i za izgradnju nekih komercijalnih objekata iz te oblasti. Pritom sami ne poseduju nikakve kompetencije iz oblasti telekomunikacija. but these efforts are still not well synchronized. This means either than the prices are to high or that there is not enough attractive content the public would be interested to access. Jasmina Vignjević. We can hardly expect to solve the problem without an agreement between the government and the public. As for content. Telenor: Kad su u pitanju dozvole. The prices are much higher that in the region. jer nema jedinstvenog pristupa. ali nedovoljno sinhronizovano. komplikovane i dugotrajne procedure. A lot of assets from the National Investment Plan have been allocated for developing this sector. Besmisleno je. To vodi ka velikoj pravnoj kontradiktornosti između operatera koji su obavezni prema dozvoli o licenci da grade mrežu. Te cene su značajno više nego što su u susednim zemljama. It also makes no sense to demand the same kind of documentation from an operator who is building base stations and from those building commercial facilities in the telecoms industry. takođe. because there is no unified approach. Jasmina Vignjević. zajednički je stav učesnika Legal frameworks. One of them are egovernment services that are currently under construction. Milsim da je i jedno i drugo u pitanju. At this point the number of access points for broadband Internet is higher than demand. it often happens that local government agencies arbitrarily decide which documentation is needed for building base station and intrude in the jurisdictions of the national telecommunications agency (RATEL). Furthermore. Kad su sadržaji u pitanju. complicated and long procedures pose a big problem in the telecoms sector in Serbia. they have no kind of authority over the domain of telecoms. kako bi se stvorili sadržaji koji su od interesa za građane. MAJ 2008 | MAGAZIN SPECIJALNO IZDANJE Značaj telekomunikacija u razvoju biznisa 69 U oblasti telekomunikacija u Srbiji veliki problem predstavljaju zakonske regulative. To znači ili da cene nisu odgovarajuće ili da nema dovoljno sadržaja kojima bi ljudi bili zainteresovani da pristupe. nemogućnosti da pribave te građevinske dozvole od lokalnih organa. što znači da postoji prostor za sniženje.5.

I think the state must decide whether Telekom is going to have protection to uphold a monopoly or not. koju je ranije nasledio. because the entire process has been committed to a professional technical agency made of people from the economy. Treba ipak ići ka čistim rešenjima. provided not only by Telekom. Broadband access and WiMax technology is obviously very important for the development the telecoms market. Moja preporuka je da se iskoristi to već postojeće telo. već i drugih provajdera. U okviru Američke privredne komore već je osnovan komitet koji okuplja sve firme iz ovog sektora. I believe there is a clearly defined method for private users who need broadband access to receive it through certain kinds of financing or the government. The status quo in the Telecommunications Ministry is bad and the biggest mistake would be to leave things as they are. već zaista glas koji ima uticaja. Što se tiče osnivanja Savetodavnog tela. which have gone to waste only because there was not sufficient support or links between relevant factors. Potrebno je požuriti sa donošenjem odluka i razjašnjenjem raznih pitanja kako bi se krenulo dalje. The competition can begin one these things are in place. Dragan Kovačević. Tad utakmica može da počne. a propale su samo zato što nije postojala podrška niti povezanost relevantnih instanci. napravimo telo. We should strive towards clearly defined arrangements. Roland Hainder. As for the advisory body. a sa druge strane mu to kompenzuje tako što ne dozvoljava drugima da se otvore. but compensates this by not allowing other operators in the market. jer iza svih tih investicija ima mnogo toga što se plaća. The state is then put in a weaker position. Ne treba biti previše optimističan. Saša Leković. Telenor: Pitanje predloga o osnivanju operativnog tela koje bi sarađivalo sa regulatorom i Ministarstvom treba dobro razmotriti. but an effective voice that can influence decisions. biznisa. a mi imamo naše akcionare koji očekuju određene prihode. business community and state agencies. We cannot be too optimistic. državnih organa. Saša Leković. to će imati smisla samo u slučaju ako ne bude čista formalnost. The American Chamber of Commerce has already established a Committee that gathers all companies in this sector. mislim da država mora da se odluči hoće li Telekom da bude zaštićen u nekom monopolskom smislu ili neće. but others as well. VIP mobile: Broadband access in any shape is expensive. and the inability to obtain construction permits from local government agencies on the other. ne samo Telekoma. Telekom Srbija: Telekom je dosta investirao u poslednjih nekoliko godina. My proposal is to make use of this already existent body. Telekom Serbia: The cable infrastructure in Serbia is much less developed than in Western countries. I think the Austrians have a great model.70 The Role of Telecommunications in Business Growth Siguran sam da je širokopojasni pristup. while the existing three mobile operators in Serbia have already invested a lot. Telekom Serbia: There are many unresolved issues. Saša Leković. država Telekomu ne dozvoljava da naplaćuje ekonomsku cenu telefonskih razgovora. Jasmina Vignjević. only with clearly defined and transparent rules. As for the Advisory Body. Saša Leković. while an infrastructure exists. VIP mobile: Širokopojasni pristup u bilo kom obliku je skup. the state does not allow Telekom to charge market rates for telephone calls. Jasmina Vignjević. because there is a lot of money to put in all of these investments. međutim moraju da se oslanjaju na infrastrukturu. a zatim dođe do nesklada na nižim i operativnim nivoima. i sadašnju infrastrukturu. MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. it will make sense only if it does not stop at having just a formal role. Telekom Srbije: Postoji dosta neregulisanih pitanja. WiMAX licenca ne podrazumeva da bi odmah imali i usluge. to je već više puta potvrđeno i Telekom podseća da je za otvorenu tržišnu utakmicu. while we have shareholders who expects certain levels of revenue. Roland Hainder. At present. because there are no investments in the infrastructure. All mobile operators in the country have mobile services for data transfer. We must not allow ourselves to fall into the same trap again – create an agency and then suffer from lack of harmony at lower operational levels. I also think that an international license would rather remove some consequences. Dosta inicijativa postoji u poslednjih nekoliko godina. A WiMax license does not translate to immediate service provision. We need to speed up the decision-making process and clarify various issues in order to move on. Ovako sa jedne strane. this has been confirmed several times and Telekom reminds that it wants an open market. but they have to rely on the infrastructure as well. Telenor: The proposal to establish an operative agency that would cooperate with the national regulatory body and the Telecommunications Ministry should be carefully considered. which is why mobile telephony has experienced such a boom here. There have been many initiatives in the last few years. jer su celokupan proces izdvojili u jedno profesionalno tehnološko telo sastavljeno od ljudi iz privrede. Ne smemo da dozvolimo da opet upadnemo u istu zamku. consequently. This year will. Što se tiče dozvola za međunarodno povezivanje. a mislim da u zemlji postoji infrastruktura. after all. be a big step forward in the relations between Telekom and its business clients. As for permits for international connections. samo je potrebno da se utvrde čista i jasna pravila. WiMAX tehnologija veoma važan za razvoj telekomunikacionog tržišta. so it is only sensible to expect newcomers to the market to do the same. pokušao da zameni najmodernijom opremom. Kad je u pitanju savetodavno telo i njegovo osnivanje. rather than essentially resolve the problem. Svi mobilni operateri u zemlji svakako imaju mobilne servise za podatke. . MAY 2008 operators who are obliged by their national license to build a grind on the one hand. Smatram da za privatne korisnike kojima je potreban širokopojasni pristup postoji jasni metod da im se pruži pristup preko izvesnih finansiranja i od Vlade. Situacija status quo u kojoj je trenutno Ministarstvo je najgora i najveća greška bi bila ostaviti tu situaciju nerešenu. Ova godina će samim tim predstavljati veliki napredak u odnosima između Telkoma i poslovnih korisnika. mislim da su u Austriji napravili dobar model. Telekom Serbia: Telekom has had many investments in the last couple of years and has tried to replace the existing infrastructure inherited from earlier times with the most sophisticated and up-to-date equipment.

72 Tržište i novac BR. savetnik za primenu proizvoda. Product Manager kompanije Xella Srbija. Slovenija i Hrvatska. na primer. Izgradnja je jednostavna i brza. 415 | 5. Ulazak na srpsko tržište. međunarodni sajam građevinarstva SEEBBE najveći sajam te vrste ikad organizovan u Beogradu. jer je rastuće. što je. kao i da ulazak na srpsko tržište nosi sa sobom iste D neizvesnosti kao i ulazak na bilo koje drugo tržište. Povećanjem dimenzije crepa. kako je rekla. jer ostaje uvek hrapav. rekla je da je toj firmi teško da se probije sa porfirom na srpsko tržište. Potisje Kanjiža – član Tondach grupe je na ovom sajmu predstavila novi crep pod imenom Saturn.000 pojedinačnih izlagača. organizovani su i nacionalni štandovi za zemlje kao što su – Grčka. aprila. Prednost porfira u odnosu na granit jeste što on ne zahteva dodatno održavanje. Irena Kantartzoglou iz grčke kompanije GS. Turska. Porfir je idealan za klimatske uslove gde su prisutni kiša. najviše. Ibrahim Bujukbarjak iz turskog Hakan Plastik-a rekao je da njegova kompanija već više godina posluje u Srbiji preko partnera. na Beogradskom sajmu. a brzina gradnje se povećava. kako je rekao. Darko Mijatović. Specifično za nacionalne štandove Grčke. ima mnogo lošije karakteristike od prirodnog kamena koji oni nude. pored više od 1. a to znači promenu boje crepa i korišćenje prirodnih materijala koji nisu štetne po zdravlje ljudi. Od 15. iako. to je zbog toga što se u Srbiji. dok granit mora da se posle nekoliko godina opet „obija“ kako bi se dobila hrapavost. što većina prisutnih izlagača još nema predstavništvo i razvijeno poslovanje u Srbiji. dodatno komplikuje i administracija. gde sve više preovlađuje želja za novim proizvodom. a toplotna izolacija odlična“. Mađarske i Bugarske. on je istakao da je za globalnu kompaniju bitno da bude svugde prisutna. morali Ulazak na srpsko tržište nosi sa sobom iste neizvesnosti kao i ulazak na bilo koje drugo tržište a je 34. opisao je Dušan Đerić. do 19. Radmila Pavlović iz kompanije Odorizzi koja proizvodi prirodni kamen – porfir. koja proizvodi dvokrilna vrata za kupatila i tuš kabine. što je jedan karakteristika predstavljenog proizvoda. standard u EU. Italije i Turske je to. te je mali i utrošak betona po kvadratnom metru. gde su se predstavile kompanije čiji je glavni cilj bio da nađu srpskog poslovnog partnera foto: Beta Italiju i Argentinu. smanjuje se utrošak u kvadratu. i. Da bi proizveli Saturn. „U odnosu na klasične međuspratne konstrukcije sa “fert” gredicama. promovisali svoje nove proizvode i usluge koje se razlikuju od domaće ponude. Prema njenim rečima. koju je na sajmu predstavila kompanija Xella. Bujukbarjak je iz proizvodnog programa kompanije koju predstavlja izdvojio izolaciju kojom se obezbeđuje „bešumna“ kanalizacija. bela tavanica ima skoro upola manju težinu. te su ovaj sajam videli kao najbolje mesto za pronalaženje lokalnog partnera. rekla je da im je srpsko tržište jako privlačno. objasnio je da je taj proizvod nastao kao odgovor na savremene tokove građevinarstva i arhitekture. prema njenim rečima. svi trgovi popločeni porfirom. Italija. i da ne sme da posmatra samo količinu prodate robe. sneg i led. Iako poslovanjem i prodajom u Srbiji nije najzadovoljniji. Porfir – na italijanski način Italijani su takođe tražili partnere. MAJ 2008 | Sajam Građevinarstva Potraga za srpskim partnerima Karolina Herbut Koliko je rastuće tržište Srbije interesantno za strane kompanije govore inostrani nacionalni štandovi. karakterističan za . Ytong bela tavanica Reč je o potpuno novom tipu međuspratnih i krovnih konstrukcija. govori i činjenica da se zbog nedostatka prostora nije bilo moguće obezbediti mesto za kolektivni nastup izlagača iz Poljske. kao i većina izlagača. U Italiji su. koristi granit.

Može se potpuno prilagoditi prirodi. za kombinovanu građevinsku mašinu “JCB mini CX 4X4” i Duco iz Belgije. Saturn nije bojen crep. Future za komarnik „future line“. već je korišćena tehnika “engobiranja”. Slobodan Čulić rekao. a koristi se i za zaštitu kosina različitih vrsta kanala. Adrian As za tamni plinski infra grejač Nagrade za inovacije Nagrade Beogradskog sajma – „Nova „AA 22“ i Ducon GmbH za mikro-ojavizura“ i „Posebna priznanja“. Kako je project manager EcoMat-a. šljunak.tome je govorio i posećenost sajma. JCB iz Velike Britanije. vodotoka. u Srbiji je čak do 65% terena pod nekom vrstom erozije i to utiče na kvalitet puteva. višenamenski montažno. MAJ 2008 | BR.toplotno-hidro-zvučnu izolaciju. . SGITS 14. ne zahteva visokokvalifikovanu radnu snagu da bi se postavio na određenom problematičnom terenu. „Nova vizuru“ od inostranih izlagača osvojili su bugarska firma Izomaks za “hidrotop 3 u 1“ . Peri oplate za oplatu „maximo“ sa jednostranim ankerovanjem. Deset „posebnih priznanja“ su dobili: Potisje Kanjiža za crep „saturn“. kao i Tehnix beo za separator . i ove čan beton „ducon“.| 5. godine. a upravo o “simprolit”. proizvodni program i demontažni sistem gradnje i šabački Polimyt B za ugradnu kadu ojačanu eko-poliuretanom. itd. Fmg Marko Todorović Matox za jednokomponentni lepak za stiropor ploče „matox 205 S“. 415 Tržište i novac usluge predstave i kroz zvanične prezentacije. godine su dodeljene najuspešnijim izla. SGITS je sa Privrednom komorom Srbije i Inženjerskom komorom organizovao predavanje o Projektovanju i građenju „pametnih zgrada“ i pasivnih (energetski štedljivih) objekata.odvajač taloga ulja i masti S 800. 73 smo zadovoljiti niz tehničkih preduslova za proizvodnju: da proizvodi nemaju krečnjaka. bilo koja vrsta kombinacije materijala. da su pravljeni u gipsanim kalupima i većim temperaturama da bi se dobila željena boja. železnica. Ispuna može mu može biti zemlja.Beogradski sajam je po broju izlagača i gačima. Od domaćih izlagača “Novu kvalitetu organizovanja pokazao da je vizuru” su dobili beogradski Simpro za najbitniji sajam u regionu. Prateći program Neke kompanije su se odlučile da svoje poslovanje. odnosno. ICI za mobilnu mašinu za navarivanje i razbušivanje WS2. energetski efikasne stambene zgrade u Beogradu. Geoweb Kompanija EcoMat je predstavila Geoweb ćelijski sistem struktura za zaštitu od erozije. – 2015. SGITS među svojim članovima ima brojne eminentne stručnjake i o tome govori i podatak da neki od njih učestvuju u izradi Predloga Strategije razvoja građevinarstva Srbije za period 2008. MJN za poliesterski prelivni bazen „prestige“. decembar (Savez građevinskih inženjera i tehničara Srbije) je ovaj sajam video kao dobru priliku da okupi inženjerski kadar i da ih upozna sa svojim radom i motiviše ih da se uključe u isti. pa čak i beton. za prirodnu prozorsku ventilaciju “duco”. Brz i jednostavan je za aplikaciju. Helios za „heliomix sistem“. Da je tema itekako aktuelna govori i to da je kompanija Beodom počela izgradnju prve pasivne. Geowebom se produžava vek istih.

Roche. To preduzeće ima i dva broda kapaciteta 66 mesta za krstarenje po Dunavu. u izvođenju dece Društva za pomoć mentalno nedovoljno razvijenih osoba i dece iz beogradskih osnovnih škola. nosi poruku. Zdravlje Aktavis. Merck. Forum će okupiti vodeće svetske eksperte koji će razmeniti iskustva o razvoju i implementaciji nekih od najvećih analitičkih data warehouse-a projekata na svetu. Brod hotel Nautičko turističko preduzeće Metro na vodi iz Zemuna najavilo je da će početkom sledeće godina na Ušću u Beogradu otvoriti brod hotel na 2. Jansen Cilag. uz profesionalnu pomoć beogradskih glumaca i uz finansijsku. IT direktorima. generalni direktor kompanije Invej u okviru koje posluje smederevska fabrika. Za štednju oročenu na jedan mesec klijenti Raiffeisen banke dobijaće kamatu od devet odsto godišnje umesto dosadašnjih šest odsto. izvršnim direktorima. kao i podršku zaposlenih iz kompanije Coca-Cola Hellenic Srbija. koju proizvodi fabrika vode Mioni iz sastava Delta holdinga. foto: Arhiva . Vega. Poljsku. Metro na vodi Game over Ministarstvo zdravlja potpisalo je sporazum o saradnji sa farmaceutskim kućama i veledrogerijama i agencijom SVA u cilju borbe protiv zloupotrebe droga. koji će se od juna nalaziti na svim bocama Aqva Gale. maja konferenciju pod nazivom Business Intelligence Forum-Meet The Experts. Jugohemija.74 Tržište i novac BR. dok će kamata na dinare oročene na tri meseca biti povećana sa osam na devet odsto godišnje. godine. rukovodiocima analitičkih odeljenja. Astra Zeneca. 42 sobe i pet apartmana. 415 | 5. Pharma Swiss. menadžerima Business Intelligence-Datawarehouse projekata. Svetske zdravstvene organizacije i Agencije za zaštitu okoline. organizacionu. a za uloge oročene na šest meseci sa devet na 10 odsto godišnje. Kamata na dinare oročene na godinu dana povećana je sa 10 na 11 odsto godišnje. Ministarstvo zdravlja Foto vest U Jugoslovenskom dramskom pozorištu odigrana je pozorišna predstava “Medaljoni bisernog srca”. Predsednik Upravnog odbora ove banke u Srbiji Goran Pitić je najavio i da će banka u ovoj godini izvršiti “ozbiljnu dokapitalizaciju”. Reci ne-Ostani slobodan. Vetfarm. Vetrom.000 šporeta na čvrsto gorivo. Aqua Gala Meet The Experts Sybase i kompanijom MD&Profy organizuje 29. SAD. MAJ 2008 | Poslovne vesti Societe Generale Penzijski fond i osiguranje Grupacija Societe Generale najavila je da će u Srbiji osnovati dobrovoljni penzijski fond i osiguravajuće društvo. NSF sertifikat. urađen je po kriterijumima američke agencije za hranu i lekove. Stanko Tomović.400 kvadratnih metara. Abbott. Velefarm i Jugoremedija. Mađarsku. a zahtev za osnivanje je već poslat Narodnoj banci Srbije. Sanofi Aventis. radioloških i mikrobioloških parametara. Voda je dobila sertifikat nakon višemesečnog praćenja proizvodnje i analiza više od 140 hemijskih. dobila je međunarodni NSF sertifikat za kvalitet. ali i rastu potražnje za “smederevac” šporetima na domaćem tržištu. Pfizer. Planirano je da hotel ima tri sprata. Forum je namenjen top menadžerima. Raiffeisen banka Povećane kamate Raiffeisen banka objavila je da je povećala kamate na dinarsku štednju od 10 do 50 odsto u zavisnosti od trajanja oročenja. što je za 60 odsto više nego u 2007. Ovaj projekat koji će biti realizovan u prvoj polovini maja 2008. NSF sertifikat Prirodna negazirana voda Aqua Gala. Francuska Societe Generale bankarska grupacije je do sada u akcijski kapital banke u Srbiji direktno uložila 158 miliona evra i odobrila 68 miliona evra suborodiniranih kredita. rekao je da se porast prodaje očekuje na osnovu izvoza u Libiju. MSD. Konferencija Fabrika Milan Blagojević Šporeti Fabrika Milan Blagojević iz Smedereva planira da u ovoj godini proda oko 150. Predstava je nastala zajedničkom saradnjom članova Društva za pomoć mentalno nedovoljno razvijenih osoba Opštine Novi Beograd i učenika iz dramskih radionica “Sastajalište glumište” OŠ Svetozar Marković i OŠ Desanka Maksimović. Kompanije koje učestvuju u projektu su Hemofarm. Pharmanova.

000 2.0603 13. Neki bi rekli. emisija A Poslednja cena Obim (u dinarima) trgovanja 7.000 1. aprila bila je 51. Prema finansijskom izveštaju.99 6. aprila 2008. Bar Solana Bajo Sekulić Željezara. MAJ 2008 | ZOOM Slučajno ili ne Suzana Bojadić Sa rastom berzi u svetu.380 2. oporavio se i region 5000 4500 4000 3500 3000 2500 je izazvalo snažan pad cena akcija vazdušnih kompanija.7 procenata.516 39.00 -18. Stav je da će visoka cena nafte povećati njihove troškove za gorivo. godine Kompanija Izbor. cena (u Promet (u EUR) EUR) 0.200 7.17 -13.456 4.629 1.1079 21 11.900 2. to je znak da bi. indeks Dow Jones je pao za 0.000 Index Belex15 do 24. Nikšić Jugopetrol. do 23. Ulagače je najviše brinula nova rekordna cena nafte što BR. te frankfurtski vodeći indeks DAX 30 i deonice na Wall Street-u dobili su po nekoliko procenata vrednosti.2 16. to bi moglo da znači da finansijska kriza u svetu jenjava i da će biti bolje svima koji su povezani sa finansijskim tržištem. 415 | 5.000 26. cena (u EUR) 0.850 1.71 Izvor: Beogradska berza Poslednja vrednost 23.000 21.457 115.400 1.629 419 13. Zbog rekordne cene nafte od 120 dolara i loših procena o poslovnim rezultatima kompanija za ovu godinu.66 Poslednja cena ( u din) 6.900 3. nista nije slučajno.900 2.975 Izvor: NEX berza . do 24.100 13.3 miliona evra. međutim. videlo se već početkom poslednje nedelje u mesecu.000 2.000 1.100 Obim Cena akcije Cena akcije trgovanja 09. a najviša cena u poslednjih godinu dana 136. dok je NASDAQ potonuo za 1.2008.0003 15.96 28 60 21 17.000 16.195.82 odsto.12 Izvor: Nex berza Akcije sa najvećom promenom cene na Beogradskoj berzi od 17.343 511.600 1.931 59.04. emisija A Obveznice RS serije.06.100 14. a te kompanije ionako već posluju sa gubicima.400 5. Ukupan kapital Jubmes banke prošle godine je povećan za 20 odsto na tri milijarde dinara (oko 38 miliona evra). Da se.000 41.057 49.000 36.000 6. Globalno. ukupna aktiva banke na kraju 2007.500 dinara.000 11.76 Tržište i novac Posmatrajući indekse u svetu i regionu polovinom aprila.400 Najtrgovanije hartije na Beogradskoj berzi od 17. sa rastom od nekoliko procenata.01 16. je dodao i bankarski sektor. najavom novih emisija akcija kako bi parirao sve oskudnijim uslovima pozajmica na kreditnim tržištima.200 3.000 5.2007. na 12.000 2. do 23. dok su u regionu Zagrebačka i Ljubljanska berza.400 3. 29.600 6. je spustio S&P za 1. pad dobiti jedne od najvećih svetskih banaka Bank of America od 77 procenata u prvom kvartalu 2007. godine Hartija AIK banka Beogradelektro Planum Sojaprotein Vetfarm Obveznice RS serije.503 11. bar u onoj meri u kojoj je uticala na njihov pad.981 30.06 Izvor: Beogradska berza Poslednja vrednost 1.720 poena. aprila 2008.2008 .200 1.000 46.000 72 81.220 25.09 -8.2007.600 2. aprila 2008.000 6.400 2.790.000 dinara.779 2. emisija A Obveznice RS serije.61 -9. Nikšić HTP Budvanska Rivijera HTP Mimoza Max. istovremeno su počeli da padaju i indeksi u regionu.736 40. Cena akcije Jubmes banke na Beogradskoj berzi u sredu 23. po čemu ta banka zauzima 0.04.12 milijardi dinara.200 2.01.571.550 1. situacija u svetu mogla da se prelije i na „naše“ berze.779 45. pariski CAC 40. aprila počeli su da beleže rast.2008.800 1. Poslednja vrednost 2.988 25. već od 17.00 14. 12 183 304 2.000 34. 3.000 31.63 -18. „kolo sreće i okreće“. Istovremeno se oporavila i Beogradska berza.989 314. što je oko 1.000 Index Nex20 do 24. Sa druge strane. „Ulje na vatru“. Regionalno ili lokalno.630 7. moglo se reći da se svetske berze lagano oporavljaju.04.5 odsto više nego u 2006.505 3.800 2.4 Min.478 Izvor:Beogradska berza Izvor: Beogradska berza TREND Jubmes banka Jubmes banka (Belex: JMBN) je prošle godine ostvarila dobit od 6. u dogledno vreme.988 207 3. Takođe.29 procenata.851 4. Kompanije sa najvećim prometom na NEX Montenegro od 18.800 2.370 382. godini. Index BelexLine do 24.000 4. godine iznosila je 5.704 13.0609 12.000 2. 51.8 63.599 18. S&P indeks je izgubio nešto više.3 odsto srpskog bankarskog tržišta. Londonski indeks FTSE 100. imale najveći pomak u ovoj godini. Kotor HTP Ulcinjska Rivijera Trebjesa.964 21. godine Hartija Napred Telefonija Alfa plam Metalac Soja protein Globos osiguranje Planum Fidelinka Promena cene (u %) 20.792 100. Evropski indeksi koji su od početka godine prosečno izgubili od deset do 30 odsto vrednosti.8 159.6 15 22 48.

jer je konkurencija sve oštrija. već je bilo U vi potencijal banka a to znači i dalji pad kamatnih stopa.| 5. će zavisiti raspoloži- 77 Udruženje banaka Srbije Rastu krediti Promene kursa evra tokom godine nisu uticale na redovno izmirivanje dugova po osnovu bankarskih kredita Olivera Bojić kupna zaduženost građana Srbije u martu bila je 311 milijardi dinara.86 procenata“.7 odsto. direktor te korporacije tvrdi da nije bila obustavljena isplata kredita. Kamatna marža u januaru prošle godine bila je 9. naglasio je Dugalić. rekao je Dugalić. Prosečno ponderisana kamatna stopa na ukupne kredite.85 milijardi dinara. „Kamatne stope su još uvek visoke kod dinarskih kredita i zato dominiraju devizni i krediti indeksirani u stranoj valuti. U drugoj polovini aprila Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita ponovo je počela da isplaćuje stambene kredite koji su više od mesec dana bili stopirani. Prema njegovim procenama. dok je u decembru bila 11. Nije poznato šta će NBS učiniti ako inflacija počne da raste neočekivano brzo. Kao jedan od najvećih problema bankarskog sektora.5 milijardi dinara. Često se ističe da banke sve više zarađuju. Građani i dalje najviše koriste stambene kredite. prema podacima Narodne banke Srbije (NBS).05 procenata. „Prošle godine banke su ostavarile dobit od oko 23 milijarde dinara.77 procenata. što je u odnosu na prošli mesec manje za 1. što je umereno povećanje u odnosu na februar od 1. generalni sekretar Udruženja banka Srbije istakao je da promene kursa evra tokom godine nisu uticale na redovno izmirivanje dugova po osnovu bankarskih kredita. Dugalić je naveo učestale promene uslova poslovanja.2 odsto. prema tome. Najmanje toliko zahteva očekuje se i ove godine za koje je država izdvojila 3. a samim time i nesigurnost banaka koje zato ne mogu uraditi dugoročniju analizu poslovanja. međutim da bi to zaradile angažovale su 327 milijardi dinara kapitala. . na osnovu kojih duguju 116 milijardi dinara.7 odsto. banke će nastaviti da blago smanjuju kamatne stope i proširuju sektor usluga tokom godine. procenjuju u toj korporaciji. to je povećanje od oko 14 odsto. Od mera NBS. kaže Dugalić.012 zahteva za stambene kredite sa subvencijom države i ukupno isplaćeno 2. Nadamo se da neće biti radiklanijih mera“. Ako se poredi s krajem prošle godine. 415 Tržište i novac tehničkih problema u prijemu zahteva.08 odsto. MAJ 2008 | BR. u januaru prošle godine iznosila je 15. Veroljub Dugalić. Drugi problem poslovanja banka je izuzetno visoka stopa obavezne rezerve koja iznosi 45 procenata. a u decembru 7. kazao je Dugalić. svakako. lako se može zaključiti da li su u pitanju ekstremno dobri rezultati poslovanja tog sektora. a u odnosu na kraj prošle godine 5. što je najviša stopa obevezne rezerve u Evropi. Neznatano su povećani potrošački i krediti za refinansiranje u odnosu na prethodni mesec. Prema podacima Kreditnog biroa. Aleksandar Jović. što je rast od oko pet odsto u odnosu na februar. Profitna stopa bankarskog sektora posle oprezivanja prošle godine bila 6. ukupna zaduženost po osnovu gotovinskih kredita bila je 131 milijardi.13 odsto. Prošle godine odobreno je 4. Prema njegovim saznanjima nakon donete mere NBS o ukidanju depozita na dinarske kredite nisu zapažena dramatičnije promene zaduživanja u domaćoj valuti.

Clio. Žak Le Gof (priredio). Kristina Klapiš-Ziber se opredelila za jedno gledište: za ženu koja svoje neposredno određenje stiče na osnovu mesta i uloge u porodici. MAJ 2008 | Čovek u istoriji Čovek srednjeg veka. kanoniku i prostitutki. o kojima pišu eminentni stručnjaci. italijanskog i ruskog: Ljiljana Mirković. pitajući se šta je zajdničko prosjaku i buržuju. dok druga pokriva nemirna vremena zvana prozni srednji vek. bez ikakve sumnje. ovo je tek deo galerije portreta iz živopisnog srednjeg veka. koji su svi žitelji varoši. srednjovekovno hrišćanstvo pretežno ističe pozitivnu sliku čoveka: božansko delo koje je Bog stvorio po svome liku i povezao ga sa stvaranjem pošto je Adam nadenuo ime svim životinjama. a u okviru polova. ateistom. veka. Prema autoru. prevele sa francuskog. i 15. pre svega kroz teologiju kao najviši izraz nauke o veri. slobodnim misliocem. čovek predstavlja – Božje stvorenje. u kojem religija dominira prožimajući i najintimnije društveno tkivo. Đovani Mikoli govori o monasima. 415 | 5. vajara ili majstora gotičkih oslikanih prozora. da se odrekne Boga i da time zauvek izgubi raj i dopadne večne smrti. predstavlja čoveka koje napisalo desetoro najboljih svetskih stručnjaka za taj period. U zavisnosti od epohe. pozitivan. gajila toliko uverenja da postoji univerzalan i večiti ljudski model. monaha i žonglera. i svet nekog novog srednjeg veka. veka. renesansni. odnosno pojava ličnosti koja će se kasnije. umetnik? No. na francuskom. Štaviše. profesijama). Predmet ove knjige jesu čovek i ljudi – ljudi u društvu i na hrišćanskom Zapadu. bogataša i siromaha. U tom društvu. delatnostima. model je očigledno definisala sama religija. Sanja Ćurković. biće koje treba da pronađe sopstvenom greškom izgubljeni raj. trgovca i seljaka.78 Libertas BR. Ako uopšte postoji tip koji bi se mogao isključiti iz prikazivanja srednjovekovnog čoveka to bi bio tip suštinskog nevernika. nazvati artista. ili pretežno ističe njegovu negativnu sliku – grešnika uvek spremnog da podlegne iskušenju. autori naglašavaju da je malo koja epoha. Beograd. Žak Rosio ispisuje portret varošanina. Enriko Kastelnuovo postavlja sebi pitanje: kako se – od romanskog kujundžije do ahitekte. 461 strana Biljana Vitković nam srednjeg preko deset portreta ŽakjeLe Gofveka. Većna autora portreta u ovoj knjizi naglašava raznovrsnost među ljudima koji su nam predstavljeni. gde se u zajedničkom kovitlacu vrti prošli svet koji je dospeo u krizu. čija prva polovina obuhvata procvat hrišćanstva između hiljadite godine i 13. 2007. onaj koji će se kasnije nazivati slobodoumnim. u dobu sklopljenom u vremenski diptih. . ali i s konkretnim društvenim statusom. sa svojim glavnim funkcijama (odnosno svojom suštinom. na muškarca i ženu? Odgovor je. od slikara minijature do Đota – može razabrati izraz ili pojava one svesti koju stiču stvaralac i društvo u kome i za koje on radi. u hrišćanskoj srednjovekovnoj nauci o čoveku. Autori postavljaju pitanje da li su u srednjem veku ljudi i sami prepoznavali izvesnu realnost koju je trebalo nazvati čovek. Mirela Radosavljević i Alisa Čavlina. da li su u svom društvenom šarenilu opažali izvestan model primenljiv na kralja i prosjaka. kao što je to slučaj sa srednjim vekom na hrišćanskom Zapadu između 11.

za francuskog menadžera jezik nije samo sredstvo komuniciranja. logička konzistentnost – što se. koje se vrednuje prema formuli: „bac + 2/3/4”. Francuska ima jedan od najvećih nivoa ekonomskog rasta u Evropi i veliki je svetski snabdevač kada je reč o poljoprivrednim i industrijskim proizvodima. Ključna uloga obrazovanja u francuskom modelu menadžmenta vidi se i u biografiji menadžera kada se javljaju za konkurs na radno mesto. Privatne firme su u većini slučajeva male. putem koje se stvara jedinstvena elita. Le patron U ovoj zemlji postoje dve vrste preduzeća: privatne kompanije i akcionarska društva. krompira. politici ili filozofiji. društvenim aktivnostima. Iz francuskog modela proizilazi da je menadžment pre svega intelektualni zadatak. koji francuski menadžeri ispoljavaju prema obrazovanju. aviona. najčešće. Pored ovoga. vina. Njihov CV je u odnosu na CV britanskog menadžera. sa velikim poznavanjem raznovrsnih područja. Ima razvijenu proizvodnju automobila. a posebno u pripremnim školama. kandidat za menadžersku poziciju proveo na redovnim studijama. Naime. Ovde je ključni kriterijum obrazovanje kandidata. Raščlanjivanje problema na jednostavnije delove. naravno. kao što su memorija. koja govori istim jezikom. kasnije. Ipak. U poslednje vreme je veoma razvijen turizam. mogu razgovarati o književnosti. bez obzira na veličinu su visoko centralizovane. viša menadžerska pozicija u drugoj kompaniji. odnosima sa državnom administracijom i vladom.. francuski menadžeri teže numeričkoj preciznosti i poseduju najviši stepen opšte kulture.. Ceo CV je priča o kilometarskom obrazovnom putu. za razliku od veoma suženog fokusa ka biznisu. odnosno koliko je vremena. Francuski menadžeri. članstvu u dobrotvornim organizacijama. Elan. elokvencija im je na izuzetnom nivou. nije deo francuske poslovne tradicije. fluktuacija menadžerskog kadra. kojom se manifestuje visprenost i stil. Na primer. Francuski koncept menadžmenta je opšti. posle mature.. analitičnost. dok se kod Amerikanaca težište stavlja na učinak. dalje. kao i kod specijalista za informacionu tehnologiju. ali – samo u određenim situacijama. razvijaju kod Francuza kapacitete za kontinualni. ima značajnu ulogu u selekciji menadžera svuda u svetu. za razliku od većine anglo-saksonskih kolega koji su uglavnom fokusirani na biznis Biljana Vitković istem regrutovanja kadrova kroz ekstremno intenzivno i kvalitetno obrazovanje razlikuje Francusku od svih drugih zemalja. najblaže rečeno – skroman. Ovo potvrđuje da je menadžment za Francuze intelektualni proces. daleko ispred svojih kolega bilo gde u svetu. „putuju” od kompanije do kompanije. Ima razvijenu proizvodnju žita. proizvodnje. Naporne godine studiranja. prihodi dolaze od stočarstva i ribolova. 415 | 5. ali ne može da se generalizuje. menadžerskih pozicija u kompanijama. nema preporuka od prethodnog poslo- davca. Međutim. Obrazovanje. Francuski obrazovni sistem razvija intelektualne kvalitete. gotovo isključivo. Francuski menadžeri su. dugotrajni marljivi rad i koncentraciju. pokrivaju prostor mikroekonomike. ili mogućnost bržeg napredovanja – pre su razlog za to. u svojoj karijeri. zatim kod menadžera u području odnosa s javnošću. tekstila i lekova. Oni. kada je formalno obrazovanje u pitanju. industrije. Ako se mobilnost menadžera posmatra kroz profesionalnu orijentaciju. dok Nemci od menadžera traže usku specijalizovanost – francuski sistem regrutovanja kadrova traži sve to zajedno i još – mnogo više. Francuske institucije. odnosno menjaju poslodavca.80 Menadžment BR. odnosno – živi istim kolektivnim duhom.. Bolja zarada je na drugom mestu. Različitost francuskog koncepta menadžmenta u odnosu na druge ogleda se i u načinu oglašavanja slobodnih S Fluktuacija Mobilnost ili fluktuacija menadžerskog kadra u Francuskoj nije neuobičajena. događa menadžerima u području reklame i ekonomske propagande. daje im izuzetnu moć komuniciranja (i pisanog i usmenog). koji se kreće kod anglo-saksonskog sveta menadžera. Ispod moćnog generalnog direktora nalazi se čvrsta hijerarhija rukovodilaca organizovanih po funk- . pozorištu. On insistira više na makroekonomiji. politici ili filozofiji. a potom sinteza sa najlogičnijim rešenjima – način je funkcionisanja francuskog menadžmenta. MAJ 2008 | Francuska Intelektualni zadatak Vrhunsko obrazovanje je formula globalne konkurentnosti. Svaka grande ecole (velika škola) je deo izvanredne mreže kontakata. što je za poslodavca najvažnije. nego – viša plata. Uobičajeno je da skupština akcionara postavlja jednog ili nekoliko menadžera. onda se ona. već i kulturološka prednost. koji se sastoji iz analize komplikovanih situacija i problema i pronalaženja rešenja na najbrži način. pozorištu. U njemu nema informacija o sportskim sklonostima. U čemu je snaga ovog sistema? Jedinstvena elita Shvatanje menadžmenta u Francuskoj bitno se razlikuje od anglo-saksonskog. za ovaj koncept važan je izazov biznisa. usluga. u profesionalnom životu manifestuje kroz izvanrednu lucidnost i konzistenciju misli. a kod Britanaca na ličnost. Francuski menadžeri mogu da razgovaraju o književnosti. dok posebni koncepti menadžmenta.

Sama snaga ličnosti je Francuzi vrlo loše govore strane retko kad dovoljna. Francuski generalni direktori obraćaju mnogo više pažnje na detalje nego njihove kolege u drugim zemljama. Poštovanje autoriteta ste bar pokušali. Problemi nastaju kada stvari krenu naopako i kada je potreban odgovor na promenjenu situaciju. Lepo nost i slično – nego radni kvaliteti.zasnovana na objektivnim i zajedničma podeliti svoje probleme. Sve linije komuniciranja i nadležnosti idu vertikalno od šefa. skepticizam i energičnost. Tradicionalne francuske strukture vlasti ne umeju da se snađu u izmenjenim uslovima. MAJ 2008 | BR.| 5. ako ne služe svrsi kojoj su namenjeni. jer predstavljaju potenzna. U pisanje je znak dobrog obrazovanja okruženju gde su radni kvaliteti nerazi stila. Iza vidljive strukture organizacije obično postoji snažna subkultura zasnovana na neformalnom sistemu veza koju karakteriše fleksibilnost. Problemi se obično prenose onima na vrhu piramide. ali insistirati na naređenju. ali se konstantno izvrdavaju ili ignorišu. naglasak je na nadzoru. Uvedena je praksa redovne procene mandarinskim stilom. sa visokim stepenom tehničke stručnosti. Promene u francuskim organizacijama. Pomoćnici su pre savetnici nego rukovodioci. kakav je u rada. kao i u francuskom društvu. Nacionalni ponos je vrlo osetljiv sve dok je pozicija sefa čvrsta i logična. pouzdaza visoke javne službenike. mrsivo povezani sa ličnim kvalitetima onoga koji radi. jezike.meva i ličnu kritiku. i iz Opis posla je obično detaljna lista zaistog razloga – loše ga uče u školi. Ljubav prema eleganciji dolazi U odnosima sa potčinjenima bolje je najviše do izražaja u jeziku. a ne na grešaka. Ako Ljudi sa strane će ovo ponekad pogrešveć ne govorite francuski dobro. kompetentnosti. prema nepravilnom pisanju – teško Potpuno u skladu sa prirodom hijerarje naći opravdanje za pravljenje hije. Od nadzornika se Francuzi su još manje tolerantni očekuje da prate i pospešuju napredak. pogrešiti. Procena radnih rezultata ređe svoje srce potčinjenima. autoritativna ličnost. potčinjeni vrlo slobodno kritikuju i raspravljaju. normi i ciljeva se izbegava koliko god Šefu je vrlo teško da prizna da nešto ne je to moguće. ili sa nji. mnogo otvorenije nego u većini drugih zemalja. Sve ovo znači da kad stvari idu dobro one zaista idu vrlo dobro. Šef se vreme. Obično ima mnogo više menadžera srednjeg nivoa nego recimo u nemačkim i holandskim kompanijama. no protumačiti kao želju za autokratFrancuzi će ceniti vaš trud što skim liderstvom. Pravila i procedure se retko otvoreno krše. Od generalnog direktora se očekuje da bude jaka. dataka i obaveza. kao i Britanci i Italijani. Ali. Utvrđivanje radnih gim zemljama bio smatran diktatorskim. još cijalno oružje. Uvek je bolje je pre svega zasnovano na poštovanju govoriti francuski ma koliko loše. obično su grčevite i radikalne. ako se govori nepravilno. 415 Menadžment 81 Francuska: Promene su obično grčevite i radikalne cionalnom principu sa rigidnim lancem komandovanja. Više se drugim zemljama rezervisan samo cene lične osobine – tačnost. ali je napredak vrlo spor. beleške napisane su raskošnim. u isto kim ciljevima i osnovama zahtevala bi Jezik foto: Arhiva . Čak i najbeznačajnije kontroli. procenjivanje podrazuprirodno ponaša na način koji bi u dru. Zato će retko „otvoriti dušu”.

Tačnost. Bonton je nastao upravo u Francuskoj. Tačnost zavisi od društvenih okolnosti i od važnosti osobe koja vas čeka. Oni neće čekati opšti konsenzus da bi preuzeli inicijativu. Pretpostavlja se da su tri četvrtine vrhunskih menadžera u 200 najvećih francuskih kompanija deca iz bogatih porodica. obično. na dvoru Luja XIV. takođe. gubi vreme (pošto koriste multimedijalna sredstva poslovne komunikacije) – Francuzi veliki značaj pridaju ovom klasičnom načinu poslovnog komuniciranja i donošenja odluka. kroz vašu pojavu procenjivati imovni i društveni status. Francuzi će skratiti vreme predviđeno za sastanak. Profesionalni odnosi među kolegama zasnovani su više na rivalstvu nego na saradnji. Radni tim je sačinjen od specijalista za pojedine oblasti pod komandom nesumnjivog lidera. O čemu razgovarati? Prednost je dobro poznavanje francuske istorije i kulture. u kojima se moraju savladati vrlo teške prepreke. koji smatraju da se na sastancima. Ljude zbunjuje kad neko ne želi da se takmiči. koja.82 Menadžment BR. Tolerancija je oko 15 minuta. francuskoj kuhinji i sportu. spremnosti na diskusiju. uglavnom. Treba izbegavati zapitkivanja o političkom opredeljenju. 415 | 5. Za razliku od modernih anglo-američkih menadžera. dovodi do rešenja raznih problema i donošenja ispravnih odluka. konkurencija se neguje zbog vrlo stroge vertikalne hijerarhije. Na njima ima više elokventnosti. Obično na sastancima nema mnogo protivrečnih mišljenja. deo menadžerske formalnosti. analitičnosti. privatnom životu i nikako ne treba kritikovati Napoleona. MAJ 2008 | Francuzi na poslu uglavnom ne razgovaraju o privatnom životu Važno je znati Kako se obući? Francuzi će. dok ih je u Nemačkoj četvrtina. a u SAD samo desetina značajne promene u ustaljenim radnim odnosima. Sastanci u francuskim kompanijama bitno se razlikuju od onih u. britanskim kompanijama. znači dovesti u pitanje stručnost i kompetentnost osobe foto: Arhiva . muzici. na primer. Onima koji dolaze iz sredina gde konkurencija nije tako oštra. Ovo rivalstvo počinje još u visokostručnim školama. Cilj sastanka u francuskim kompanijama je da se na njemu daju uputstva i nalozi. Saradnja u rešavanju problema nije obrazovni cilj. Jasna uloga Sastanci su. U biznisu. Dovesti u pitanje nečiji predlog ili ideju u javnoj raspravi na sastanku. a ne da bude forum za debate. odeća treba da bude klasična i formalna. Stranci koji su navikli na timski rad moraće da prilagode svoja očekivanja ovakvim radnim odnosima. sve ovo može izgledati kao namerna provokacija. filozofiji. tako da sva pravila klasičnog bontona ovde još uvek važe. ako im je sledeća obaveza važnija. Uvek se može razgovarati o istoriji. Žene u ovoj zemlji visoke modne industrije će biti dobrodošle kao elegantne. Generalno. kao i intelektualne debate. kao i Španci i Portugalci.

ali se svakako moraju truditi da dobro upoznaju svoje kolege i da se nametnu pre nego što krenu ka vrhu i zatraže svoj deo autoriteta. odakle Na vrhu obrazovne piramide nalaze se ugledne i neprikosnovene visoke škole. Njihova primena zavisi pre svega od ličnih 83 koja ih iznosi. Francuska kuća i francuska kancelarija pune su svakojakvih sitnica. U Francuskoj zaposleni imaju pet nedelja plaćenog odmora. Francuzi gotovo nikad ne organizuju „socijalni život” s kolegama s posla. Odanost kompaniji je vrlo visoka. Čak je i kuhinja. izuzev zbog teških prekršaja. Prihvataju novotarije s entuzijazmom. odnosno kafeu. U velikim kompanijama vrlo je teško probiti se u vrh iz zabačene kancelarije ili iz fabričke hale. Takođe. mnogo više od ostalih evropskih naroda. Pažljivo pripremljen izveštaj objektivizuje ideje i smanjuje šanse da se autor izveštaja izloži otvorenom napadu. Francuska ima radno vreme generalno od 8. god dolazile. Kliše. Nije uobičajeno da generalni direktor opušta slušaoce anegdotama ili da predstavljanje nekog problema začinjava vicevima. Vrlo rado usvajaju tuđe manire i stil. Naime.00 ili posle pauze oko 15. zamrzivačima. pa finansijski direktor često nije član upravnog odbora. u „pabu”. ali sve veći broj visokih škola proizvodi izuzetne stručnjake za marketing. Odnosi i događaji na poslu ne prenose se u radno vreme odmora i dokolice. Često u Parizu i ostalim centrima zaposleni u kancelarijama ostaju do 20. koji vole šefovi.00. ali je jednako važno ko će je progurati. Unapređenje obično ide s godinama staža. ma koliko bile prijateljske ili zabavne. Prekovremeni rad je uobičajen. mnogo je prikladniji za francuske nego za anglosaksonske kompanije.30/19.| 5. dok ih je u Nemačkoj četvrtina. Strogo poslovno Francuzi uživaju u apstraktnom mišljenju. češći su na jugu. Ne treba zakazivati sastanke tokom leta. Ideja je važna. logički argumentovane i čvrsto utemeljene.30/9. Prodaja i marketing obično ne privlače intelektualno najobdarenije. Mogu biti prilično tvrdoglavi i nefleksibilni kada moraju da promene mišljenje. Najbolji položaji su obično rezervisani za članove porodice ili za diplomce visokih škola. na poslu ne razgovaraju ni o svojim ženama (ni muževima). Da bi autsajder bio prihvaćen. Stručnjaci tehničkog profila. ali su važne i stručne kvalifikacije i kompetentnost. na primer inženjeri. prefinjen i. Kao što su u privatnom životu privrženi porodici. Nove ideje i tehnike su dobrodošle ako su detaljno proverene. a prate ih pravnici i finansijski stručnjaci. naravno. To se smatra nepristojnim. za mnoge središte francuske civilizacije. Humor se retko koristi kao argument ili za opuštanje. privatan život službenika nikada nije tema razgovora na radnom mestu. Kompanija je društvena jedinica u kojoj svaki član ima jasno definisanu ulogu. . Računovođe imaju niži status nego u anglosaksonskim zemljama. onda vicevi moraju biti inteligentni i s merom. da je njihov tim porodica. Politički vicevi. okupirana mikrotalasnim pećnicama. U organizacijama koje su zasnovane na vertikalnoj hijerarhiji Povlašćeni Kod Amerikanaca težište se stavlja na učinak. nije uobičajeno. Dokaz tome je i relativno visoki procenat porodičnih biznisa u Francuskoj. humor se retko koristi u zvaničnim prilikama i na sastancima. smatraju se agresivnim i grubim i treba ih izbegavati. iznad svega. koje začinjavaju anglosaksonsku konverzaciju s kolegama. MAJ 2008 | BR. a u SAD samo desetina. Ne postoje neka pravila kod napredovanja. One daju i praktična i teorijska znanja i konkurencija da se u njih uđe je vrlo jaka. Nije mudro da se autsajderi mešaju u internu politiku organizacije.00 časova. Čisto akademske kvalifikacije su u značajnoj prednosti u odnosu na samouko ili obrazovanje uz rad.00 do 18. teoretiziranju. takođe imaju potrebu da se osećaju delom društvene zajednice. kao Englezi. posebno za ljude na višim pozicijama. Stvaranje savezništava radi onemogućavanja tuđih ideja i izazivanje bilo kakvih problema. koji su snaga latinskog i slovenskog humora. dok Nemci od menadžera traže usku specijalizovanost. brzom hranom i nouvelle cuisine. pričajući o događajima sa posla toga dana. dok se ne uvere da je to apsolutno logično. Obično je najbolje ostati u jednoj kompaniji. mora biti izuzetan profesionalac. Francuzi. Francuski sistem regrutovanja kadrova traži sve to zajedno i još – mnogo više odnosa. Francuzi. Suviše je veliki rizik i velika opasnost ugroziti kompetentnost koja karakteriše odnose između kolega. dok god su korisni i. 415 Menadžment i specijalizaciji retko se dešava da neko bude unapređen u drugo odeljenje.30. Vredan rad se ceni. Njihov humor je više satiričan. Iako Francuzi vole da se osećaju kao individualci i samostalci. U poslu. Retko kad kolege sa posla petkom završavaju. To je recipročno mešavina paternalizma i pravnih i administrativnih prepreka da bi se neko otpustio s posla. Pretpostavlja se da su tri četvrtine vrhunskih menadžera u 200 najvećih francuskih kompanija deca iz bogatih porodica. odnosno – između poslovnog i privatnog života. a retko kada se priča i o tome šta se radilo prethodnog vikenda. analizama koje često pragmatičkim rezonerima kakvi su Englezi ili Holanđani izgledaju nepraktično. Ako to već radi. povlače jasnu crtu između radnog i vanradnog vremena. elegantni. Humor Francuzi više vole duhovitost od glasnog smeha. Najbolje je zakazati sastanke oko 11. imaju najviši status. Iako uživaju reputaciju šovinista. jer tada većina Francuza koristi godišnji odmor. tako su u poslovnom životu privrženi kompaniji. posebno u avgustu. Lične primedbe. kod Britanaca na ličnost. na tuđ račun. sa pauzom za ručak od dva sata i više. ali ne i opsesija teškim radom. Tolerantniji su prema nepraktičnosti nego prema nedoslednosti što ih pre čini radikalnim reformistima nego postupnim reformatorima. Francuzi nisu robovi tradicije. sem ukoliko se to ne naredi sa samog vrha. Nemaju običaj da šetaju okolo i razmenjuju viceve.

5. Vežbajte uzdržano ponašanje.“ u svojim odgovorima na predloge saradnika? „Ali“ automatski negira sve što ste rekli na samom početku rečenice. 1. Promenite svoj rečnik. ohrabrite ih tako da mogu da se uhvate u koštac sa narednim izazovom. Povedite računa o vašem duhovnom i emotivnom biću tako što ćete dnevno čitati inspirativne materijale. Fokusirajte se na ono što radite dobro. Da li često koristite: „da. je liderska destinacija čije su stanice alternativna rešenja. jer spontanost suštinski uključuje očekivanje da ćemo imati prijatno iskustvo.84 Menadžer Tehnologija BR.. a ne u korigovanju vaših slabosti. Kao što dr Seligman navodi. a naročito negativnu. ali uvek možemo da kontrolišemo ono što se dešava u nama samima. postoje naučni dokazi da je imuni sistem optimističnih osoba značajno snažniji od imunog sistema pesimista. Izlazak iz vaše zone komfora i kolotečine pomaže da se razviju vaši optimistični mišići. Čak i kada povremeno ne uspeju u onome što pokušavaju. Iznenadite sebe odlukom da trenutno ostavite sve svoje planove na stranu i da se prošetate sa svojim detetom. Bendžamin Frenklin Piše: Zvonko Popović O ptimizam podiže produktivnost za 35 odsto! Ozbiljne organizacije na zapadu angažuju profesionalce za podizanje optimizma među njihovim zaposlenima i rezultati po pitanju produktivnosti su zapanjujući. Ono što ne možete da izmenite ignorišite. 415 | 5. Odgajajte spontanost. Liderski izazov danas nije samo pitanje: da li je ova čaša poluprazna ili polupuna. 3..“ može napraviti pozitivnu razliku. 7.. 4. Postanite svesni svog stila na poslovnim sastancima. Proverite poslednje e-mailove. Lideri su najodgovorniji za stvaranje kulture optimizma u svojim timovima. Fokusirajte se na stvari izvan vas samih.. Razmotrite dobrobiti po vaše zdravlje. Na sastanku i kada ne držimo glavnu reč mi se nalazimo pod uveličavajućim staklom. Da li ste poznati kao „đavolov advokat“ onaj koji najbrže poteže i napada ideje drugih učesnika sastanka? Prebrzo potezanje negativnih argumenta protiv novih ideja uništava kreativni proces. Mala izmena u rečniku koji koristite napraviće velike promene u vašem ponašanju. na potragu i projekte koji vas uzbuđuju. nego sposobnost i smelost da na praznom stolu vidite punu čašu namenjenu vašoj organizaciji.. napravite napor da potražite društvo pozitivnih ličnosti u vašoj organizaciji. Ako to nije realistično. Organizaciona klima i kultura u mnogome zavise od negovanja proaktivnosti među zaposlenima. Očekujte od drugih da će biti uspešni. Stav: to nije nikakav problem. i. Bertran Rasel je jednom izjavio: „Najbrži način da se jadno osećate jeste da se neprestano fokusirate na samoga sebe“. Naučite da vidite drugu stranu medalje.. Pesimisti su deo problema organizacije. . identifikujte ono što možete da promenite i proaktivno pronađite način na uradite nešto u vezi sa tim. 10. Jednostavna promena u „da. a optimisti su deo rešenja. Ovo je nekoliko lakih koraka za početak izgradnje liderskog optimizma. Ovo može biti prosvetljujuće iskustvo. recimo. Ključ za visoke rezultate i sreću je u igranju na vaše prednosti.“ u svojim odgovorima na predloge saradnika? • Da li ste majstor druge perspektive kada se suočite sa negativnim događajima? • Da li ste svesni da optimizam pojačava vaš imuni sistem i produžava vašu psihofizičku vitalnost? u svakoj negativnoj situaciji pronađete skrivenu pozitivnu stvar. Neko će biti inspirisani sa dnevnim motivacionim rečenicama. Ako vam je potrebna ekstra motivacija da biste praktikovali optimizam uzmite u obzir statističke podatke koji nedvosmisleno povezuju optimizam sa dobrim zdravljem. a neko će pronalaziti inspiraciju u čitanju o inovacijama i uspesima naše civilizacije. na važne ljude u vašem životu. 9. Njega je ljubav prema matematici održavala u konstantnom oduševljenju prema životu i svetu. da se bavite sportom ili pogledate predstavu. Odbijte da prihvatite jednostranost. ali. Izbegavajte negativno okruženje. Negujte kulturu optimizma naročito kada ste nadređeni drugima na poslu. a naročita pažnja se posvećuje izgradnji optimističnog stava: „We can do it“ među članovima timova. Potrebno je da stvari gledate iz drugačije perspektive i da se trudite da Focus Q • Da li često koristite: „da. Često vredne ideje proisteknu iz ideja koje su u početku izgledale luckasto.. MAJ 2008 | Izgradnja optimizma Možda ne možemo često da kontrolišemo ono što se dešava izvan nas samih. 2. ali. Da biste mogli da širite ovaj kvalitet na radnom mestu morate najpre da ga izgradite u sebi samom.. Malo: „Znam da ćeš to uraditi bolje narednog puta“ može da ima pozitivan efekat. Proslavljajte svoje prednosti... 8. Prebrojte broj negativnih i pozitivnih reči i utvrdite njihov odnos. 6. Držite se podalje od profesionalnih pesimista i dežurnih kritizera. Kada se suočite sa neuspesima. praktikujte da govorite poslednji i vidite šta će se dogoditi. drugi čitanjem biografija uspešnih ljudi. Preusmerite ili ignorišite ono što ne možete da promenite.

proizvođač. odnosno onog ko je naručilac istraživanja. odnosno ako se marketing veže za ekonomiju i politiku.Posmatranje grupe odmah daje neke bitne informacije o potrošačima. jedna od tema o kojima se može govoriti su fokus grupe. jedna fokus grupa ima dva moderatora. MAJ 2008 | Fokus grupe Vitezovi okruglog stola Količina dobijenih informacija i stavova zavisi od moderatora i učesnika. “Kralj Artur” je obično psiholog ili osoba koja je upoznata s principima vođenja i moderiranja diskusije. ideje i koncepti. reklame. Prednosti i nedostaci Prednosti: . cene ili. ne samo javnim. želi da plasira novi proizvod ili. 415 | 5. Naglasak je na demokratičnosti i slobodnoj razmeni mišljenja. . O marketingu se. Analitičari koji marketing vide u svemu. Konačno. kroz otvorenu diskusiju. na primer. Ne samo u smislu ekonomije i tržišta. koja se trude da zauzmu dijametralne stavove kako bi isprovocirali iznošenje što više mišljenja i reakcija. upotrebi proizvoda ili usluga. na šta se obično pomisli. Da diskusija ne bi “slobodno plutala” ili odlutala u širinu. čak tvrde da marketinga ima i u međuljudskim odnosima.Mogućnost prikupljanja relativno mnogo informacija za kratko vreme i relativno malo novca. već i u onim intimnim. U najklasičnijem vidu. da se bore rečima i stavovima. . kompanija ili politička partija. a to su obično proizvodi. mada se najčešće dešava da on iza jednosmernog stakla. političke partije mogu proveriti stav javnosti o mnogim pitanjima i na osnovu toga prilagoditi svoj nastup i što bolje se pozicionirati na “političkom tržištu”. saznaju stav javnosti o nekom pitanju koje je za njih značajno. na primer. ima nameru da reklamom pridobije kupce. Fokus grupa služi tome da naručilac istraživanja. politiku. Ako. ali i bez njih. a kada da ih smiri. . neretko. eventualno. miris. Ispitanici će tako slobodno moći da komentarišu ukus. Ponekad fokus grupama prisustvuje i naručilac posla. imidž. . tako. jedna fokus grupa posmatra drugu i komentariše opažene interakcije i zaključke. Nedostaci: . u cilju opuštanja i dobijanja što više stavova. poput onog iz filmova s policajcima i ispitivanjem kriminalaca. Ispitanici i moderator (voditelj) sede za stolom ili stolovima. obično neko preduzeće. najčešće pred izbore. ili će pričati o tome koji bi novi proizvod voleli da vide na rafovima i kako bi ga trebalo reklamira- M ti. ali je suština obično ista. odnosno zna kada svojim „vitezovima“ treba da popusti. pakovanje. govori kada treba napraviti neki novi proizvod. pak.Grupa često može izazvati promenu mišljenja i stava. na osnovu upitnika o zanimanju. Ove grupe jedan su od najčešćih “alata” u kvalitativnim istraživanjima.Zavisno od teme. već i u najširem smislu. da se ne bi “potukli” ili se defokusirali. . U nekim varijantama. Obično se vezuju za tržište “konkretnih” stvari. kompanija želi da sazna stav javnosti o imidžu svog proizvoda na tržištu. pa tako “fokusiranje” može imati različite oblike. Isto tako. U drugoj varijanti. političke stranke ili. Mogućnost upotrebe najrazličitijih tehnika. usluge. fokus grupe mogu imati i oblik “soba za razgovor” na Internetu ili telefonske konferencije. na način da formiraju manje-više pun krug i razgovaraju. . zahvaljujući fokus grupama. da dozvoljava i podstiče „vitezove“ da pričaju. privatnim. može dobiti mnoge korisne informacije.Odgovori pojedinca mogu biti pod velikim uticajem grupe. koja dobro poznaje pravila grupne dinamike i ume da se s tom dinamikom nosi. demografskim karakteristikama i drugim podacima koji su važni za istraživanje. Drugi marketing vezuju samo za ekonomiju i. Cela situacija podseća na priču o Kralju Arturu i njegovim vitezovima Okruglog stola. Bojno polje Kada je reč o marketingu u užem smislu. .Ponekad je teško naći dovoljan broj ispitanima ako su zahtevi istraživanja specifični.Prilagodljivost različitim potrebama klijenata. fokus grupe izgledaju tako što se grupa ljudi okupi i slobodno razmenjuje stavove na različite teme. stručnjak koji je tu da bi kanalisao razgovor u smeru koji zanima klijenta. Ispitanici se biraju iz populacije.86 Marketing BR.Grupna diskusija obično obiluje novim idejama koje se mogu pokazati kao veoma korisne za klijenta. fokus grupe vodi moderator. ali do granice pristojnosti i opuštene atmosfere Nebojša Đokić nogi vole da kažu da je sve marketing. posmatra “skup”. Oružje Postoje i varijacije na temu. nekim pojedincima može biti neprijatno da iznose mišljenje pred grupom. kada ga treba plasirati ili predstaviti tržištu. reklame. Na marketing se misli i kada treba ponuditi neku uslugu ili političku partiju što bolje “prodati” na izborima. „Kralj“ bi trebalo da je demokratičan.

odnosno naručioca istraživanja. veličinu. svaki od vitezova dologično i suptilno. način pakovanja ili reklamiranja. Gotovo uvek susret za “okruglim sto. njegovu boju. užem i specifičnijem. doduše i velika mana. voleti. oblike ili pakovanja “rode” upravo na fokus grupama. odnosti i podstakne na iznošenje što iskreni. nih vodiča. najopštijim pitanjima i upoznavanjem.sno naručiocu istraživanja. audio i video.| 5. Fokus grupama može se dobiti gomila kreativnih odgovora. na primer. Kada se. U fokus ne bi umorili i vratili „mačeve u korigrupama. međutim. ponekad ostaje „Sveti gral“. To je. i pitanja se smenjuju „Kralj“ bi trebalo da je demokratičan. Dobijeni odgovori su ponekad i toliko idiosinkratični i foto: Arhiva Naglasak na demokratičnosti i slobodnoj razmeni mišljenja O ukusima se (ne)raspravlja bude pisao izveštaj za klijenta. Na osnovu spiska želja naručioca osmišljava se vodič za diskusiju. ali i ne sviđa mi se. logično i suptilno. Nije retka pojava da se ideje za nove ukuse. ali te odgovore ponekad je nemoguće jednostavno pretočiti u zaključke i rešenja za ponašanje na tržištu. 415 Marketing 87 koji su kvalitativne prirode i pošto su najčešće reči ispitanika dopadati. Kod većine naručilaca. U toj interakciji. ružno.ce“. MAJ 2008 | BR. ali do granice pristojnosti i opuštene specifičnijem atmosfere. miris. ide se od šireg ka bija nagradu za učešće u fokus grupi. koji moderatoru treba da omogući vođenje diskusije na uređen i osmišljen način Često se može čuti (pogrešna) teza da se o ukusima ne raspravlja. ipak. pa se i ne opterećuju Svetim gralom. moderator ili neki drugi stručnjak koji analizira dobijene odgovore i predstavlja ih klijentu mora biti veoma oprezan u tumačenjima. ide da dozvoljava i podstiče „vitezove“ da se od šireg ka užem i pričaju.. ne želim. a kvalitativna analize podataka i oni se u moderator ispitanike pokušava da opu. slaktoću. pa je dalje na kreativnim timovima koji stvaraju reklame. teme i pitanja se smenjuju Na kraju “bitke”.formi izveštaja predaju klijentu.. kako bi Apsolutna istina je reč koju treba zabomoderator. Klijenta tada obično zanima kako potencijalni potrošači ocenjuju izgled keksa. jih i “dubljih” stavova. odnosno neotkriveno i nedostižno savršenstvo. Snimanje nije dozvoljeno ako bilo ko od ispitanika to ne želi. tvrdoću. Ta informacija. ukus. imao pun uvid u sva dešavanja kada Pošto je reč o stavovima i mišljenjima Skoro isključivo. idejama i opštim putokazima. Kada je reč o kvalitativnim istraživanjima. . živanja. kako se „vitezovi“ čio kao bitne bile “pokrivene”. iako se svi učesnici marketinške “bitke” trude da dođu do precizne informacije.Oprez lom” se snima. tako da se u moderiranju koriste i slike Po završetku svih fokus grupa radi se i kolaži i drugi “projektivni materijal”. Ta teza sasvim sigurno pada u vodu kada je reč o fokus grupama jer je tu upravo poželjno iznošenje stavova i kritikovanje sa različitih pozicija. sviđati. U toj situaciji nema matematički tačnih zaključaka. „kralj“ treba da vodi računa da svaki „vitez“ iskaže stav što je preciznije moguće. lepo. ali nije isključeno ni da dobije neki proa onda se ide u “dubinu”. njega upravo i zanima šta sve može biti prednost tog keksa u odnosu na druge na tržištu. makar kod stručno napisa. oružje “kralja Artura” je reč. ne volim. najčešće se treba zadovoljiti tendencijama. da se bore rečima i stavovima. individualni da ih je teško grupisati i ukalupiti. Snimak po pravilu nikada ne bude objavljen i smatra se za interni dokument. ali i velika prednost kvalitativnih istraživanja. Neretko su izvod kompanije koja je naručilac istrateme o kojima se vodi diskusija “teške”. raviti kada se govori o fokus grupama. ili neki drugi stručnjak. a naročito je zabranjeno tajno snimanje. ali ne sme dozvoliti ni da “bitka za stavove” kako bi sve teme koje je naručilac ozna.potraje isuviše dugo. Obično se počinje najčešće određenu količinu “dukata”. U fokus grupama teme Količina dobijenih informacija i stavova zavisi i od moderatora i od učesnika. proizvođačima i tehnolozima ili odborima stranaka da preciziraju rešenja. neki proizvođač odluči da na tržište izbaci novu vrstu keksa. prevladava razuman stav da se dobro vino može popiti i iz staklene čaše. želeti.

Međutim. dok nizatora BFI-a. Polaka. pa do Nacionalnog baleta iz Marseja nakon koga je spuštena zavesa na ovogodišnju manifestaciju. kaže Aja Jung. Beogradskog dramskog pozorišta i Madlenianuma uživa u devet velikih baletskih produkcija koje se u Evropi mogu videti tek u rasponu od godinu dana. hrabro uveo boje na crno-belu plesnu fotografiju regiona”. Kruševcu i Užicu. ni sa pozicije baletskog igrača. a koje odlikuje pretežno savremena igra. Novom Sadu. kojim je otvoren. Za svega dve nedelje. 415 | 5. umetnici su govorom tela .88 Kultura BR. direktorka BFI-a. država i grad su pokazale da je značaj festivala prepoznat. baletske trupe i njihovi koreografi poput Bigoncetija. ali i troškovi se smanjuju kada se produkcija izvodi više puta. jer bavljenje ovom delatnošću nije činovnički posao. onda je izvesno da ovakva manifestacija nema stalan budžet. kao i ogromnih finansijskih sredstava. kada postoji festival koji je internacionalan i politički neutralan. Zato je bilo neophodno decentralizovati je. To pretpostavlja stvaranje jasne strategije koju festival mora održavati na godišnjem nivou. ali ne u dovoljnoj meri. “Za kulturu bi trebalo uspostaviti iste principe koji važe za privatno preduzetništvo. Da bi se održao ovakav festival. u svetu već odavno etabliranih. prema rečima orga- igre. naročito ako se radi o tehnički zahtevnijim predstavama. angažovanjem velikog broja stručnjaka. država i grad su pokazali da je značaj festivala prepoznat. MAJ 2008 | Ishodište Beogradskog festivala igre Obnova baletske publike Uloživši četvrtinu sredstava potrebnih za realizaciju ove manifestacije. Govor tela Beogradski Festival igre bazirao se na prikazivanju novih produkcija. organizuje ga mali broj ljudi i svake godine kreće sa minusom iz prethodne. moraju biti rezervisani nekoliko sezona unapred. prema tome. Manifestacija je. Uloživši tek četvrtinu sredstava potrebnih za realizaciju Beogradskog festivala dve predstave u državi. Ni sa pozicije direktora. “Jedina plesna razglednica iz tog sveta ranije nam je stizala preko BITEF-a. Počevši od baleta Milanske skale.bez stalnog budžeta je Beogradski festival igre. kaže Aja Jung za Ekonomist magazin. ovaj festival se i posle pet godina postojanja realizuje bez kancelarije. rasla isključivo na osnovu prijateljske komunikacije sa vodećim svetskim baletskim kompanijama. Organizatori objašnjavaju da. Veia ili Oguikea. ali ne u dovoljnoj meri Katarina Marković U prvoj polovini aprila Beograd je bio svetska prestonica igre. pri čemu je ostvarena saradnja sa teatrima u Nišu. Finansijska pomoć inostranih nadležnih institucija zemalja učesnica često je uslovljena sa više od dok ta igra ne izmami aplauz”. Niko neće verovati i ulagati u vašu igru Politički neutralan festival . oko 10 hiljada posetilaca imalo je mogućnost da na scenama Sava centra.

svesni šta im se nudi. ne postoje čak ni produkcija. Zvezda ansambla. londonskog Konvent Gardena. jedan od najpriznatijih umetnika današnjice. ali je sadržaj za čiju je formu imanentan savremeni balet. plesnu notaciju. bez naglih pokreta. Maroka. Tek dve. zaključuje Aja Jung. na njima je da postanu pokretači promena u srpskoj kulturnoj svesti. MAJ 2008 | BR. Tako britanska trupa Henri Oguike Dance Company u centar dešavanja stavlja emancipaciju žene koja je jaka i u stanju da se nosi sa budućnošću. U tome je prednost igre u odnosu na druge umetnosti. Grčke. više škole za metodologiju. U skladu sa takvim emocijama pokreti su nagli. Najbolji dokaz za to je nastup trupe kineskog koreografa Šena Veija. koju prati muzika iz Španije. Takve je naslove teško pomerati. Italije. jer je tada u njoj bilo svega 14 igrača. Plesna kompanija Klub Gaj i Roni koja je došla iz Holandije. jer skala samo dva puta godišnje nastupa van Milana. 415 Kultura 89 razotkrivali najveće tajne koje tište i ispunjavaju čoveka današnjice. da li onda poruku koju nosi jedna baletska igra može u potpuno- Igra: Konkretna. Ne treba se opterećivati pričom ili idejama koreografa. U Srbiji ne postoji baletska Akademija. a neobjašnjiva nom u životu. holivudske blokbastere u kojima dominira teror. koji je predstavom Mediteranea. u baletskim Diznilendima.| 5. iako zaražena virusom vrhunskog savremenog baleta. kao kada čitate Anu Karenjinu. koreografa Maura Bigoncetija. uspostavljaju ritual odlaska na plesnu predstavu. Trideset igrača koji izvode ovu predstavu nose priču o putu kroz mediteranske zemlje. Igra se još uvek posmatra u domenu hobija. Elizabeta Terabust. Portugalije. neobjašnjivu energiju? “Savremena igra vam dopušta slobodu ličnog doživljaja. što je i bio cilj”. rekao je da je rad sa Bigoncetijem za njega kao klasičnog igrača fizički bio vrlo naporan . kroz igru ismeva određene društvene fenomene koji se odnose na reklame. poput njujorške Metropoliten Opere. sve je više onih koji. na Dalekom Istoku postojala oaza spokoja. Aja Jung kaže da je ranijih godina bilo nezamislivo da mlađe generacije zalutaju na baletsku predstavu. Francuske. objasnila je Jung. Zato je igra mirna. spokojna. čiji komad “Slobodan pad” budi osećaj nekog dalekog sveta prošlosti. prema njenim rečima. pariske Opere. Međutim. destruktivni. Bili oni potpuni laici za ovu vrstu umetnosti ili ne. Masimo Muru. Kritika masovne kulture. rekla da je još pre 15 godina kada je videla izvođenje ovog baleta u Toskani odlučila da ga dovede u svoju „kuću“. a istovremeno neobjašnjiva”. osim ako nisu u prijateljskoj ili rodbinskoj vezi sa nekim od igrača. koreografiju. dok se koreografija razlikuje. Da li to znači da se klasičnim baletom više ne može iskazati sva problematika savremenog čoveka i onoga što ga okružuje? Aja Jung kaže da se klasičan balet ne prikazuje na festivalima. ostvarena je ravnoteža između fizičkog i poetskog dela baleta. Njeno gostovanje ostaće u istoriji zabeleženo kao prvo u našem regionu. dok vreme u kojem se ona postavljaju uslovljava formu igre. Kvalitetnim klasičnim produkcijama mesto je.”Uprkos teškim momentima. . Dovođenjem na beogradsku scenu velikih koreografa i sti shvatiti samo onaj ko razume kodove svakog pokreta ili je do poruke došao i laik koji je osetio da je ova igra u njemu pokrenula neku novu. čija je direktna posledica pojedinac koji vrtoglavo gubi svoj identitet. Kad se spuste zavese Beogradskim festivalom igre stvorena je sasvim nova publika. dok je za vrhunske domete potrebno mnogo više odricanja. a radi se o sadržajima koji se gledaju jed- Mediteranea Beogradski festival igre svoj širi društveni značaj dobio je zahvaljujući gostovanju baleta Milanske skale. Organizatorima manifestacije trebalo je punih sedam godina upornosti da bi omogućili dolazak ovakvog ansambla u Beograd. Direktorka Skale. nije sadržaj koji nas prvenstveno asocira na jednu baletsku igru. kritiku. otvorio festival. tri smernice dovoljne su vam da uživate i da preuzmete prave poruke. U baletu kao i u književnosti pitanja su univerzalna. Ako je već tako. rekao je Muru. Ona je konkretna. Alžira. Muzika je i dalje ostala ista. agresivni. opušta i budi iluziju da je bar nekad u prošlosti. ona neće uspeti da otkloni sistemske greške vezane za umetničku igru koje su akumulirane godinama. što stvara setu. Tunisa. Odavno su prekinute i veze sa Rusijom gde su se nekada školovali naši pedagozi klasičnog baleta.

“U pitanju su male. a po ukupnom broju objavljenih radova nalazi se na drugom mestu.nog zračenja radijuma 226. predsednik regulatorne komisije za nuklearnu i radijacionu sigurnost smatra da je problem mogao da predstavlja nedostatak odlučnosti ili materijalnih sredstava. Instituta za medicinu rada “Dr Dragomir Karajović” i iz NIS Naftagasa Novi Sad u Vinču i privremeno odložen u takozvanom hangaru četiri. ali nema nikakvog curenja van bazena. državni sekretar Ministarstva nauke. Pakovanje i transport radijuma povereno je mađarskoj firmi Izotop. na put bez povratka. iza Beogradskog univerziteta. Jovan Nedeljković. . međutim. na osnovu brojnih geoloških. Olivera Bojić N uklearni otpad radijum 226. objašnjava da se nuklearno gorivo čuva i obezbeđuje po visokim standardima. a vrednost tog posla je iznoslila 60. jer je tehnološki proces vrlo komplikovan. Beograd je oslobođen radioaktivnog otpada i konačno su u Institutu stvoreni uslovi za bezbedan rad. Prema tome. U institutu radi 750 zaposlenih. dok se na teritoriji Srbije ne nađu trajna odlagališta za radioaktivni otpad. arni otpad. „Nuklearno gorivo koje se nalazi u tim bazenima mora se prepakovati na adekvatan način u odgovarajuće kontejnere i otpremiti u Rusiju. direktor Instituta Vinča. tvrde nadležni Vesna Lapčić. gde bi ostalo trajno.5 milijardi dinara. 40 godina nalazio se u samom centru Beograda. dolazi do korozije aluminijumskih košuljica i do neznatnog rastvaranja radioaktivnih elementa koji se nalaze u nuklearnom gorivu. ali šta se sve može desiti to niko ne zna“. Opasni otpadni materijal privremeno je uskladišten u Vinči. uglavnom iz oblasti osnovnih nauka i tehnološkog razvoja. gde bi se mogli izgraditi objekti za odlaganje radiokativnog otpada. a kompletan projekat trebalo bi da bude završen do 2010. u Srbiji se mora grad potpuno bezbedan od radioaktivšto pre naći trajno odlagalište za nukle. objašnjava Nedeljković. najavilo je Ministarstvo nauke. a u Srbiji se primenjivao do 1977.Sada merili su zagađenost i konstatovagalište radioaktivnog otpada. Višedecenijski problem je rešen. kilometara od glavnog grada. kao što se desilo sredinom aprila. Postoje tri potencijalna regiona u Srbiji koja bi mogla biti trajna od. Za oko tri meseca trebalo bi da bude završena izgradnja hangara za smeštaj radioaktivnog otpada koji bi odatle krenuo ka Rusiji. Prošle godine Vinča je ostvarila prihod od 1. aprila) mladi stručnjaci iz Novog Deponija Vinča ne sme i ne može biti trajno odla. kaže Nedeljković. Ipak. naime. čiji je cilj otpremanje nuklearnog goriva u Rusiju. tvrdi državni sekretar Ministarstva zaštite životne sredine Miladin Avramov. Radijum 226 koristio se u medicini 60-tih godina. sve nadležne institucije su utvrdile da nema ugrožavanja životne sredine niti opasnosti po građane. U tom procesu imamo pomoć Međunarodne atomske agencije iz Beča koja obezbeđuje pored Ministarstva nauke značajna sredstva. infrastrukturnih analiza dala je predloge. To bi trebalo da se dogodi za dve godine. dati predlog za trajno odlaganje radioaktivnog otpada. Ministarstvo nauke je na osnovu tog izveštaja uputilo predlog Vladi Srbije da formira komisiju koja će. obloženi zidovima debljine 80 centimetara. Naime. To povećava radioaktivnost vode u tom bazenu. smatraju li da je Institut za onkologiju. Polovinu tih sredstava je dobila od Ministarstva nauke. Inače. Stručnjaci kažu da je „Vinča za sad bezbedna.000 evra. rekao je Bikit. u medijima pojave vesti o „curenju“ radioaktivnog otpada jer je u pitanju „državna tajna“. ali ih nije otkrio Često se. objasnila je Uranija Kozmidiš Luburić. ali veoma aktivne količine radioaktivnog materijala. Naime. odakle je nedavno prenet u Institut za nuklearne nauke Vinča. MAJ 2008 | Rizici nuklearne havarije u Vinči Rešenje u prepakivanju Postoje tri potencijalna regiona u Srbiji koja bi mogla biti trajna odlagališta. Čitav proces je. godine”. kazala je Kozmidiš Luburić. konačno. S obzirom na to da se Vinča nalazi na 14 Institut Trenutno se u Institutu realizuje oko 50 projkata. iz Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije. zapravo. pod supervizijom Atomske agencije“. Radijum 226 prenet je. Radna grupa Ministarstva nauke. On kaže da nema nikakve opasnosti po stanovništvo. 415 | 5. nuklearno gorivo se nalazi u aluminijumskim košuljicama koje se čuvaju u adekvatnim „burićima“. u zemljište ili atmosferu“. kad je zbog svoje prevelike radioaktivnosti i velike mogućnosti kontaminiranja terena zamenjen veštačkim radioizotopima. koju je na javnom tenederu izabrala Međunarodna agencija za atomsku energiju. potrebno je što pre naći rešenje. iz Instituta Vinča. Ministarstvo nauke pokrenulo je program VIND. „Ovo što se dešava kod nas događa se i u drugim krajevima sveta gde se nuklearno gorivo čuva. zašto je trebalo toliko godina da se opasni otpad ukloni iz grada? Ištvan Bikit. a sa unutrašnje strane postoje i čelične obloge. jer u Srbiji postoji sistem rane najave koji omogućava merenje nivoa radioaktivnosti na desetak tačaka u Srbiji. Međutim. koji prema mišljenju stručnjaka spada u najjače izvore radioaktivnosti. Povremeno curenje u Institutu Vinča ne ugrožava životnu sredinu niti građane. Jedna od tih tačaka je i Vinča.Bezopasno „curenje“ lagališta. Tokom iznošenja otpada (u noći 20.90 Tehnologija BR. Ti „burići“ su već niz godina u bazenima sa vodom. klimatskih. godine. a i glavni stručnjaci.

uslovno drugi najveći problem ove plamist magazin pre dogovora ministara. procene su stručnjaka koji su radili šio dokapitalizaciju ili na Master planu. Osim novog hotela BB Vučko i nekoli. 415 | 5. „Nije jasno ko će ulagati u skijalište. za Jahorinu koje treba uložiti u žičare i Ukupna ulaganja.sebno u januaru kada su školski rasko drugih manjih privatnih investicija.3 milioli Vlada Republike Srpske. što je takođe dogovoreno na sadobiti i petu zvezdicu. Trenutno ima oko četiri hiljade ležajeva. tada su posete najintezivnije. rekao je Miloš Jovanović. a u jeku sezone. a do kraja godine sa završetkom planiranih investicija. ministra ekonomije u Vladi Srbije i Predraga Gluhakovića. dok bi Jahorina finansirala demontiranje stare žičare i postavljanje nove žičare. Ukobi trebalo dati konceliko bi se radovi zavrsiju kojom bi se zadalo šili do 2016. otopi sneg. S druge strane. pusti. godine u Jahorinu je veoma malo investirano ski-centar Jahorina biće uloženo pet miliona zajedničkih sredstava Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Srpske. Italije. nine je smeštaj. Prethodno je Vlada Republike Srpske već najavila da će uložiti sedam miliona evra u ski centar. Po rečima direktora ski-centra. ovoj bosanskoj planini potrebno je oko 280 miliona evra investicija. Konsultovaćemo se po najavama ljudi iz Turističke organii sa ljudima iz Srbije. a letsimbol aparthotela. stanku ministara dveju Vlada.5 milona evra dok će u drugoj fazi gradnje. Kako je tom prilikom Dinkić rekao. Jedan od nja i ne postoji. Do sada je u aparthotel Jahorine u odnosu na ski-centre u regiuloženo oko 7. Jahorina bi. što za održivost jednog suvlasnika hotela je i Bojan Križaj. dužine 20 kilomePrović. to je samo sedmina menjeno od te 1984. već početkom Jahorini. Ova sredstva bi trebalo da budu samo prva faza zajedničke investicije. ministra trgovine i turizma u Vladi Republike Srpske. ili je bolje na za žičare. a brojni gosti koji bi skiPovratak Vučka jali na ovoj bosanskoj planinskoj lepotici odlaze na skijališta Bugarske. da oko 280 milona evra od čega 92.Pored infrastrukturinih problema. a u toku je izrada u nekadašnjem zimskom olimpijskom izmena Regulacionog plana za područje centru Jahorina. godine kada je odrsredstava predviđenih Master planom žana Olimpijada. dogovoreno je na sastanku Mlađana Dinkića. U narednom periodu biće osnovano zajedničko preduzeće Skijališta Srbije i ski-centra Jahorina.kapitala. nekadašnji član skijaške reprezentacije Jugoslavije kaže da mu je tara. Svako sa svoje strane uneće kapital u zajedničko preduzeće. Prednosti planini osvojio Kristalni globus odnosno Svetski kup. gotovo ništa nije proJahorine. koje se dobro održavaju i niže cegradnjom ovog hotela cilj razvijanje porodičnog turizma na Jahorini. koja počinje čim se onu jesu pre svega izuzetne ski-staze. kako bi joj se vratio olimpijski sjaj. 280 mln ¤ foto: Arhiva Da bi povratila olimpijski sjaj. crvene i crne. u Jahorinu. kroz sredstva i imovinu. Od sledeće godihotel i ima veliki broj apartmana. oko toga diskutujemo i razmatramo opcije. Skijališta Srbije bi trebalo da finansiraju žičaru. Trenutno je ovaj hotel kategorisan sa četiri ne isti ski-pas važiće za Kopaonik i Japlus zvezdice. direktor ski-centra Jahorina za Ekono. potrebe su duplo veće. godine što koncesionaru šta treba je predviđeno Master da se uradi. godine. Mi upravo predviđene investicije planom. Kako bi se to što pre postiglo u projekat se uključila i Vlada Republike Srbije . ski-staze i opremu za propronaći strateškog partnera koji bi izvr. Vučko će horinu. rekonstrukciju postojećih žičara i izgradnju jednog šestoseda U i nekoliko ski liftova. bivši slovenački skijaš koji je baš na ovoj ski-centra nikako nije dobro. biti investirano još pet miliona evra. godine. Nekada maskota Zimskih olimpijskih igara 1984. privatnog i državnog ski staze.izvodnju veštačkog snega. a danas marta sezona je gotovo završena. Jedan od vlasnika Aleksandar plave. zbog čega ne smeštaja i ski-pasa. mogla postati bi trebalo da se opredelimo za konačnu kandidat za organizaciju Zimskih olimvarijantu“. a još nije poznato ko će obez. Vučko je oživeo nedavno u svom novom ruhu. MAJ 2008 | Jahorina Novo ruho Vesna Lapčić Od olimpijske 1984. Ekonomisti će proceniti vrednost uloga sa jedne i druge strane i shodno visini uloga deliće se i prihodi. privatni već uveliko nalazi svoje mesto na Austrije. trebalo bi da budu bediti ostatak kapitala. za oko mesec dana zacije Republike Srpske. pijskih igara 2018. Međutim. po1984. Dok državni kapital kaska.92 Region BR.

dok ga centralne banke. arhitekte bloka su nastojale da obezbede “prožimanje ekonomskih trendova. po tom kursu je BDP evrozone za 2007. to ih čini manje ranjivim na promenu kursa deviza. ali je i pokazala dozu otpornosti prema padu ekonomske aktivnosti u SAD koju je retko koji analitičar pre nekoliko godina očekivao. MAJ 2008 | Zaokret u evrozoni Razvod od Amerike U poslednje vreme evro beleži rekordno visoke vrednosti usled straha da američka privreda ide u recesiju zbog krize u sektorima nekretnina i finansija . Mi smo u različitim svetovima”.880. Uprkos ekonomskim tenzijama u Italiji. i dalje preferiraju kao rezervnu monetu Nikola Božidarević “M i smo šampioni”. Kazahstana ili Rusija”. evrozona nema velike unutrašnje probleme”. a srećan sam što to mogu da vam kažem.4 milijardi dolara. dok ih Evropska centralna banka (ECB) drži postojanim iz straha zato što je evrozona dostigla u februaru rekordnu inflaciju od 3. Pošto je sredinom marta. Nemačka. ali je pripomognut snažnim zahtevama za izvoz koji dolaze iz Istočne Azije.568. koji usporava. “Nalazimo se u velikoj meri u međuzavisnom svetu tako da sve što se desi u Evropi ima uticaj na SAD. oslobodio nekih krutih struktura koje su ga sputavale u prošlosti. takođe. moglo je da se zaori evrozonom pošto je objavljeno da je 15 zemalja Evropske unije (EU) koje koriste zajedničku valutu preuzelo od privede Sjedinjenih Američkih Država naziv “najveće svetske”. izračunala je britanska novinska agencija Rojters. tokom trgovine u Evropi američka valuta pala na nivo 1. Istovremeno je privreda evrozone. Grčke. Prema nekim analitičarima u toku je i zaokret koji članice evrozone preorijentiše prema Aziji. zemljama izvoznicama nafte i delovima istočne i centralne Evrope”. godinu iznosio 13. ali je još uvek daleko od recesije “ima najviše veze sa unutrašnjim reformama. ekonomija evrozone. koji je dostigao nivo ispod 1. No. investicione banke sa Vol Strita svojim klijentima sredinom marta. “Zanimljiv ishod ove najnovije prekretnice jeste da je veličina godišnje proizvodnje evrozone premašila onu u SAD”. poput Ukrajine. u kojoj živi 320 miliona ljudi i koja učestvuje sa 15 odsto u svetskom BDP. Ekonomski rast. automobile i avione. statistički biro EU za evro zone po kojima je u 2007. i sve što se dogodi u SAD ima uticaja u Evropi”. Pored toga. Pošto potrošači u tim državama postaju bogatiji. usporila. U SAD su smanjene kamatne stope kako bi bila podstaknuta privredna aktivnost. glavni ekonomista pri Bank of Amerika u Londonu. učinio je zonu zajedničke valute u Evropi najvećom svetskom ekonomijom po merilu bruto domaćeg proizvoda (BDP) obeju privreda u 2007. godine je. sada predstavlja bolje mesto za investicije i stvaranje radnih mesta nego pre pet godina kada je evro bio mnogo slabiji. 415 | 5. izjavio je Šmiding.56 dolara za evro. kako smatra analitičar Holger Šmiding. infrastrukturnu opremu. tvorci politike i drugi analitičari su brzo ukazali da su privrede u svetu međusobno povezane. Pišući nešto ranije za evropsko izdanje njujorškog Vol Strit žurnala. saopštilo je ekonomsko odelenje Goldman Saša. Nedugo pošto je evro dostigao rekordnu vrednost od 1. Francuz Triše.1 milijardi evra. Šmiding dodaje da “nezavisno od korekcija na tržištu nekretnina u Španiji i Irskoj. ipak. Usredsređene na mašineriju. evrozona i ECB mogu biti ponosni onim što su postigli tokom poslednjih godina”. Mnoge zapadnoevropske države su. ipak. sumnjičavci su govorili da će evrozona imati problema sa povezivanjem ekonomija različitih država poput Nemačke. prestigla je SAD. one nisu iste. ocenio je on. pošto su mnoge kompanije iz evrozone agresivno globalizovale svoju proizvodnju. U poslednje vreme evro beleži rekordno visoke vrednosti usled straha da privreda u SAD ide u recesiju zbog krize u sektorima nekretnina i finansija. dok je u evro zoni dostigao 8. Holandije ili Španije. primetio da “mi imamo svoje zasebne ekonomije.5688 dolara za evro. kada se brojke pretvore u dolare. Italije. Na primer. kopredsedavajući za globalnu ekonomiju u UniCredit banci slaže se da kompanije iz evrozone kreću “prema državama čiji će se značaj povećavati u budućnosti zato što su države izvoznici sirovih materijala. evropski snabdevači luksuzne robe i vrhunskih marki takođe se mogu radovati zbog povećanja prodaje tokom narednih godina.94 Evropska unija BR. Rusiji i naftom bogatim državama Zaliva.847. nastavio je Šmiding.56 dolara. i u pogledu toga je ECB bila uspešna”.3 odsto. Stalni pad vrednosti dolara na tržištima deviza. izjavio je predsednik Evropske centralne banke. zapadnoevropske kom- panije nude proizvodnu mešavinu koja pogoduje investicionom bumu u Istočnoj Aziji.Dolar više nije omiljeni vid keša za domaćinstva i kompanije. “za sada. postale manje odbojne za investitore – time što su smanjile poreze i oslobađajući se nekih od najgorih krutosti tržišta rada. Korist od globalizacije Kao rezultat ovih pokazatelja krenula je priča o ekonomskom razdvajanju Evrope od SAD. Šmiding je ocenio kako je “malo regiona u poređenju sa evrozonom steklo više koristi od golobalizacije. godini.889. godini američki BDP iznosio 13. No. kako je Krejmar primetio.800 milijardi dolara. Marko Krejmer. najveća privreda u evrozoni i uopšte u EU. istočne Evrope i naftonosnih zemalja”. Žan Klod Triše. Univerzum evrozone se.843. Smena na vrhu Godinama unazad. iako se kreću kroz odvojene ciklične faze. Upoređene su zvanične procene koje su objavili Biro za ekonomske analize Sekretarijata za trgovinu SAD i Eurostat. tek drugi guverner ECB od uvođenja jedinstvene valute 1999. .

Dolar više nije omiljeni vid keša za domaćinstva i kompanije. evozona nastavlja da raste. Buduća inflacija će teško opteretiti globalnu ulogu dolara jer će mnoge zemlje u razvoju imati sve veće teškoće da i dalje budu vezane za američku valutu. među njima i Crna Gora i Kosovo. SAD će izgubiti privilegiju izvlačenja – sposobnost da ostvaruju stalno više prihode od finansijskih dobara nego da plaćaju strancima koji investiraju u SAD. Na međunarodnom tržištu obveznica. a ne kao do sada sa svojim pojedinačnim državama-članicama. mogla da ubrza trendove koje su profesori ustanovili. međutim. do kada. Pitanje je. ali sigurno. Prvi su postojani deficiti tekućeg bilansa kombinovani sa višegodišnjim padom vrednosti dolara. rebalansirati njihove portfolije rezervi. opet. koja obuhvata i Rusiju). Alternativa U globalnim finansijama. što vuče ekonomiju na dole. ipak. SAD bivaju prestignute u svim vrstama ekonomskog rangiranja. nadmašila američku. anglosakonskog modela kapitalizma i koji je donedavno bio smatran daleko superiornijim od “staromodnog” finansijskog sistema u evrozoni. a na početku iduće na red bi trebalo da dođe i slovačka kruna. nove članice EU. Uticaj u međunarodnim finansijskim institucijama će biti smanjen. Centralne banke. finansijski centar evrozone. koriste evro kao zakonito sredstvo plaćanja. U međuvremenu. zajedno sa Trišeom iz ECB. zamenile su svoje jake funtu i liru za evro 1. smatra Šmiling. naime. SAD su bile najveći izvoznik u svetu. koji je oličenje tzv. godine i Narodna Republika Kina. Najveća svetska kompanija je još uvek američka – barem prema magazinu Fortune. Od 2004. Privreda evrozone je. Evro takođe cirkuliše u nekoliko desetina zemalja i prekomorskih teritorija. Profesori Menzi Čin sa univerziteta Viskonsin i Džefri Frenkel sa Harvarda su uradili simulaciju koja pokazuje da bi evro mogao u narednih 10 do 15 godina da zameni dolar kao najveću rezervnu valutu u svetu. Političari malo šta mogu da učine kako bi sprečili ovakav zaokret. Te godine je prvi put NR Kina proizvela više automobila od SAD. prema kome je Ekson Mobil zauzela čelnu poziciju u 2007. duboka kriza oko (tržišta) nekretnina i rastuće cene nafte su stvorili realni rizik da će Amerikanci drastično smanjiti potrošnju. a pitanje je i da li su oni u SAD svesni šta im se sprema. ipak. No. Pre svega. Ukoliko i kada se odluče da ukinu vezu. Japanski jen i nemačka marka nisu imali realnu šansu da zamene dolar. godine je kapitalizacija na Vol Stritu usred Njujorka bila pod okriljem Evrope (uzimajući u obzir široku definiciju Evrope. . ima polupredsednika i to je luksembruški premijer i ministar finansija Žak Klod Junker čiji drugi dvogodišnji mandat ističe u jesen 2008. Po Čenu i Frenkelu. još uvek preferiraju dolar kao rezervnu monetu. takođe. januara ove godine. Polako. Evrogrupa Ministri finansija članica EU koje koriste evro. To će dati SAD veću šansu da nađu izlaz iz domaćih problema”. 415 Evropska unija privreda njihove zemlje izgleda slaba. Potencijalne geopolitičke posledice projektovane promene Čena i Frenkela su ogromne. značajnim i beznačajnim. ”Mislim da su dalje reforme u ovom trenutku veoma sporna tema”. prema Goldman Sašu. istovremeno. pa možda i zbog prenapregnute uloge SAD kao savremene svojevrsne imperijalne sile. Po Šmiding “u suštini su dobre vesti za SAD da je ostatak sveta malo manje zavisan od te zemlje. sastaju se uvek dan pre sastanka Saveta za ekonomska i finansijska pitanja (Ecofin) svih ministara tih resora u Uniji. Junker je. sve je više analitičara koji smatraju da je ta stvarna alternativa evro. Međutim. Amerika i dolar su skinuti sa pijedestala. MAJ 2008 | BR. pogotovo kada bude okončana sadašnja recesija. Povrh toga. Pretekla ih je prvo Nemačka. te godine je londonski Ekonomist pisao kako je činjenica da Saudi Aramko. Prema Fajnenšel tajmsu. Drugi je pojava valute koja stvarno može da zameni dolar. ni političari u EU i evrozoni nisu do sada nagovestili da su spremni da se nose sa odgovornostima koje nosi vodeća valuta u svetu. mada Velika Britanija nije usvojila zajedničku valutu. dva su suštinska razloga za smanjivanje međunarodne uloge dolara. Međutim. ali posle duge ekspanzije. američka ekonomija izgleda slaba. evro je postao glavna moneta umesto dolara.| 5. ali drugi analitičari kažu da bi upravo ona 95 Dženifer Mek Kion iz londonske firme za makroekonomska istraživanja Kapital Ekonomiksa je primetila: “U evrozoni nije nastala ista vrsta neuravnoteženosti koje smo videli u SAD i Velikoj Britaniji… Ona se ne raspada kao što su se neki pribojavali. godini. od Severnog Atlantika do Pacifika. takođe. Politička moć će biti okrnjena. Evrozona treba da bude “bolje pozicionirana na međunarodnom političkom reljefu. No. Krhka kreditna tržišta. godine Evrogrupa. Kipar i Malta. Nakon duge ekspanzije. Tržište akcija evrozone je gotovo podjednako duboko i likvidno kao i njegovi američki konkurenti. ostvaruje veće prihode. Trenutno ima više evro novčanica i kovanica u prometu nego što ima dolarskih. Neki od tih trendova se upravo ubrzavaju. de fakto.” primetio je Krejmar iz UniCredit banke. Evropski lideri. sugerisao da bi evrozona trebalo da bude predstavljena u Međunarodnom monetarnom fondu kao blok. No pitanje je da li će takvo shvatanje o značaju dva finansijska sistema važiti i u budućnosti. smatraju da bi neka politička ličnost trebalo da predstavlja evrozonu. bez odobrenja ECB. te zemlje će gotovo sigurno. Naredne je Tojota uklonila Dženeral Motors sa mesta najveće svetske automobilske kompanije. Evrogrupa nije zvanično telo u EU. Tokom narednih godina još istočnoevropskih država treba da se priključi evrozoni. Vratolomna monetarna politika američkih Federalnih rezervi je ubrzala umanjivanje vrednosti dolara i povećala očekivanja da sledi inflacija. Londonski siti je. još 2007.” Među ekonomska pitanja sa kojima se evrozona još suočava spada i da li će političari i dalje sprovoditi reforme tržišta rada kojima je smanjena nezaposlenost i povećani profiti. Njihova analiza nije bazirana na sadašnjoj kreditnoj krizi. Amerikanci su do sada bili ponosni na čelnu poziciju svoje zemlje u svetskoj ekonomiji. najmanje šest evropskih mini-država i teritorija. ali i pokrenuti zahtevi sindikata za povećanjem plata. U tom pravcu gura i slabljenje finansijskog sektora SAD. a u drugoj polovini 2006. iako nije kompanija na listingu.

U senci aktuelnih događaja. sporazumu sa Izraelom. tada je abdicirao sam kralj Faruk i to kao prilično mlad vladalac. Sam predsednik će. ali i sistema iz daleke 1952. a od ove zemlje prima i obilatu vojnu i ekonomsku pomoć. Iako iza sebe ima i režimsku partiju ona je. srušila ulica i široki slojevi nezadovoljnog naroda. 1999. Izbili su ulični nemiri sa sasvim konkretnim i opravdanim zahtevima stanovništva. Danas je dosta toga drukčijeg i te okolnosti baš upućuju na još radikalniji izazov sadašnjoj vlasti koja. a godišnji priliv investicija iznosi čak 11 milijardi dolara. Ne bez razloga. podsetili su Egipćane na ubi- stvo Anvara el Sadata na vojnoj paradi već zaboravljene 1981. jer njegov režim istrajava već dobrih 26 godina. međutim. Ništa neuobičajeno i za ostale siromašne zemlje. U redu za hleb ubijena su dva Egipćanina. Cenu je. Odraz svojevrsnom. Poremećaj u njegovom snabdevanju doneo je haos svakodnevni životni ritam nekih 30 miliona stanovnika Egipta. pak. To ga nije sprečilo da zauzme naglašenu orijentaciju prema samoj Americi i. godine kada je oborena kraljevina. pre svega. u javnom mnjenju Egipta začeta je debata o Egiptu nakon Hosnija Mubaraka. Ipak. dok je Anvar el Sadat smaknut na mirnoj ceremoniji vojne parade. a to znači preživljavanje na bukvalno dva dolara dnevno. Faruka je doduše. možda i prečesto. Deo sadašnjih nezadovoljstava. pak. ostala takoreći paralizovana. životari više od polovine stanovništva Egipta. bio je potreban fitilj koji je potpalio egzistencijalno nezadovoljstvo jer u ovoj zemlji na liniji siromaštva ali i više ispod njega. puko siromaštvo je uvek i neizostavno povezano sa spoljnim uzrocima koji kreiraju zapaljivu sinergiju neraspoloženja koja lako obara i naoko najtvrdokornije autoritete. koji mu to nikada nisu oprostili. I danas ima puno elemenata za slična poređenja. naravno. možda i najupečatljiviji. ali i samog njegovog nasleđa. Povod je bila velika nestašica osnovnih životnih namirnica. Kod svih arapskih režima. iako je hleb bio povod. naročito kod najsiromašnijih. sigurno ima poreklo u takvim emocijama. 1995. i na međunarodnoj sceni postaje sve usamljenija. prilikom najnovijih dešavanja. vezan je za pokušaj ubistva predsednika Mubaraka u Etiopiji. Vrednost razmene sa SAD iznosi nekih osam milijardi dolara. skoro se automatski postavilo pitanje opstanka režima Hosnija Mubaraka. podsetilo na davnašnju smenu vlasti. Nakon Anvara el Sadata na čelo središnje arapske zemlje je došao Mubarak. cene životnih namirnica kreiraju masovna javna nezadovoljstva. Tinjajuće nezadovoljstvo Egipat se danas u velikoj meri oslanja na političku podršku SAD. pak. kojima Egipat svakako pripada uprkos povelikoj pomoći Amerike. Popularnu cenu vekne hleba vlada subvencioniše sa čak 13. Na američkoj tablici zemalja kojima Amerika pruža najveću pomoć Egipat se svrstava odmah iza moćnog Izraela. To. ali i onaj potonji. sledećeg meseca navršiti i svih 80 godina ži- E vota. često i sami režimi. ali i ozbiljne nestašice hleba. godine. Scenografija je bila suštinski različita ali su uzroci bili isti. Autoriteti Sve je. Taj incident. U Egiptu. sličan prethodnom. Onaj. mada je teško oporeći tvrdoglave podatke da privredni rast Egipta ide po stopi od sedam procenata. 415 | 5. platio kod samih Arapa. Doduše. govori o značaju koji Egi- foto: FoNet . Na meti su. Zdravko L. godine. već više od jedne decenije. ali i rapidan rast njihovih cena. školovan u Sovjetskom Savezu.96 Svet BR. otuda. Ranije je bio vojni pilot. ali i prilično silovitom nezadovoljstu predstavljali su i različiti događaji iz prošlosti. Nije tajna da u mnogim delovima sveta.7 milijardi dolara. godine. MAJ 2008 | Demonstracije u Egiptu Živi pesak Nerede je podstakao problem visokih cena namirnica. Dragaš Egipat: U socijalnom plamenu gipat je proteklih dana bio zahvaćen velikim socijalnim nemirima.

je. u nedostatku šireg horizonta socijalnih očekivanja potencijalna snaga eventualne promene koja bi mogla u nekom smušenom domaćem scenariju lako odapeti strelu političke promene. 415 Svet kim izborima. I pored svih mogućih demantija u međuvremenu.Dugo uspavana zemlja faraona mogla bi. ali i ozbiljne nestašice hleba. Razmišljali drugi o sličdevanju poremetio je svakodnevni ži. zadobivši preko 70 procenata sedišta u lokalnim klupama. i dalje minoran. zamenik generalnog sekre13. Prema novom izbornom zakonu 140 izabranih municipalnih glavara odlučivaće sada praktično i na predsednič- votni ritam nekih 30 miliona stanovnika Egipta. za 2011. između tog ko je on osetljiv najbolje ilustruje či.noj alternativi? . Koli.prilično izolovani. zakazanim. Egipat danas predstavlja jednu od najmlađih država na Bliskom istoku. kao jedini vekne hleba vlada oslonac nastavku režima i sadašnje polisubvencioniše sa čak tičke orijentacije nameće se Mubarakov sin. godine. pak. vodeće snage u zemlji.ugled.žim.pedesetočlanog Vrhovnog saveta. ali i predsednik njenog uticajnog političkog komiteta. Oni su. Poremećaj u njegovom snab. dok je preko 300 bilo pohapšeno. I jedan i drugi su bili vlada subvencioniše sa čak 13.7 milijardi dolara tara Nacionalne partije. Koliko god je taj prelomni momenat doneo Egiptu stabilnost i mir možda je jednako tako uzburkao domaće političke faktore koji. gde su predsednikovi ljubimci sa lakoćom odneli pobedu. Nerede je ipak podstakao nezaobi. onaj kraljevski. najstabilnija država regiona. va i jedna od najatraktivnijih društve. Član je i vladajućeg svom snagom promoviše domaća vla. godinu. Šta je osnovni problem sa kojim se danas suočava Egipat ili jednostavnije rečeno Mubarakov režim? On nema naslednika i to je praznina koju za sada više nego uspešno popunjava tinjajuće nezadovoljstvo ulice i siromašnih. No.no odstupio. što bi se reklo kod egipatskih radnika postala zapalji. Egipat je dugo godina. Preko polovine stanovništva ima prosečnu dob ispod 24. Pretnja gubitkom radnih mesta je i gov neformalan uticaj. Još pre punih trideset godina potpisan je mirovni sporazum sa Izraelom. Sve češće. u takav kontekst smeštaju svaku socijalnu uzburkanost. Prvi je dobrovoljdi dolara. inače. Džamal. Dodatnu ljutnju najnovijim smutnjama podgrejali su i rezultati nedavno sprovedenih opštinskih izbora. MAJ 2008 | BR. Baš u vreme izbora registrovani su veliki neredi u fabrici prediva u državnom vlasništvu u mestu Mahalah al Kobra. kao i Saudijska Arabija. vrlo brzo podsetiti na davne danih tema. Njeda. Pod veliku kritiku je došla i privatizacija koju 97 pat kao središnja zemlja Bliskog istoka ima za ceo region.i ovog sadašnjeg režima postoji nanjenica da popularnu cenu vekne hleba padna sličnost.7 milijar. međutim.veka kada je oboren jedan drugi reca. međutim. što je dovelo do smrti dva radnika.| 5. ono dopire i do viših Popularnu cenu slojeva društva.ne s početka druge polovine prošlog lazan problem visokih cena namirni. ranjavanja njih stotinu.

našalili se da ćemo sada redovno viđati Bila (a vremenom. i kažem: “Hajde da prošlost ostavimo iza sebe”. “Gospodine predsedniče. i vremenom. Kada smo se uselili u nov stan na Menhetnu. u kasnim pedesetim. ulice i raspitali se o stanovima za iznajmljivanje. MAJ 2008 | Susret sa američkim predsednikom Bilom Klintonom Pogled sa 44. moj dečko je predložio. a da se on sam. i uveliko nadomešćuje nedostatak Bilovih poseta. Kao i mali broja Srba pre mene. Sat i po kasnije. Ja sam oklevala. sve najbolje. nažalost. a mi smo mu. mada. te je zaključila da ćemo njenom sinu biti odlični podstanari. mislila sam da je trebalo da mu kažem da dolazim iz Srbije. mada često joj se vraćam. moj dečko je pametno zaključio. i budućnost predviđam na osnovu cinične reprize prošlosti. Bilom Klintonom i njegovom suprugom Hilari. Nekoliko dana kasnije. pritisak je bio prijatan i pomalo roditeljski. spratu. Objavila je nekoliko literarnih dela za koja je i nagrađena) foto: Arhiva . U svakom slučaju. rekla sam na moj slovenski. I zaista. Bili je raširio ruke i mi smo se naslonili sa njegove leve i desne strane. postalo je očigledno da je iste kvadrature kao i stan koji ćemo iznajmiti. pak. U tom trenutku. upoznali smo majku vlasnika stana. Iz kuhinje je izašla kuvarica. Zašto ne bismo otišli do Čapakve. Olakšavajuća okolnost pred predaju ključeva bio je divan. i obzirom da živimo u stanu njegovih prijatelja. Zaboravila sam na ručak i jurnula napolje da ga upoznam.sprata zaista oduzima dah. kao što to političari i obično rade. ušli smo u zgradu na uglu 93. strpljivo su stajala na ulici. sa čašom Starbaksa u ruci. Kada sam ga ugledala. Nakon napornog dana. Proces i dalje traje. blago uznemiren činjenicom da je gospodin Klinton (više ne Bili. poželeli brz oporavak. na tren sam zaboravila da je tu “kampanju” naredio. pred sobom je imao svršen slučaj. Da li bi bio iskren. 415 | 5. a sada živi i radi u Njujorku. nešto više nego što bi se to očekivalo od bledunjavog čoveka slabog srca. iznajmili smo stan. kao i naša potraga za pravim ramom. po ugledu na stanodavce. kako je njegova vlada zove. očigledno čekajući nekoga ili nešto da se desi. od čaše Starbaksa. pogled sa 44. što je. “Možda ćemo sresti Bilija”. moj dečko. uvaženi gospodin Klinton je S imao operaciju srca. sa fantastičnim pogledom na Menhetn i predložio da je pogledamo. i generalno. sa naočarima. Ušli smo u ogromno potkrovlje. Dečko i ja smo ga našli sasvim slučajno. Nižeg rasta i bledog lica. Dok smo provirivali u kuhinju. Portir nam je rekao da je jedna mala soba slobodna na 44. našeg prijatelja Bilija). Na poklon ga je dobio od roditelja za trinaesti rođendan. Do danas se nije pojavio. Završila je studije elektrotehnike u Beču. Malo kasnije. Ubrzo se veliki tamni kombi parkirao preko puta. Kada je kasnije moj dečko video fotografiju. Ispostavilo se da se majka našeg budućeg stanodavca bavi jogom i meditacijom. prodali smo auto. inače tih i povučen. pa smo se uputili ka Njujorku. pomalo postiđena. Naš susret je bio tako kratak da nisam shvatila da mi je to bila jedina šansa da direktno od njega čujem šta ima da kaže o bombardovanju. Pozvala nas je gore da vidimo gde živi. pet minuta kasnije pojavio se “naš prijatelj Bili”. Nismo imali konkretan cilj. (Viktorija Kocman je rođena u Beogradu. Odlučili smo da. jedan od tajnih agenata je izvadio kameru. u ćutnji. našu porodičnu fotografiju sa Bilom Klintonom okačimo na zid u predsoblju. ili bi. gospodine predsedniče”. Pritisnuo me je. rešen da ga upozna. Međutim. “Ovo su naši tajni agenti. i sebe predstavila kao “anđela. kladim se. je viknuo: “Da li bismo mogli da se slikamo zajedno?” Očigledno naviknut na ovakve situacije.98 Svet BR. stigli smo u Čapakvu. i vremenom. skromnu. tajna njegovog uspeha. takođe prijatna Indijka. Pitam se kako bi reagovao. i svratili u jedan restoran na ručak. Kasnije. sunčan vikend. izgledao je kao da se očigledno i dalje oporavlja od operacije. Ja sam tip koji prezire konflikte. ili bi mi na moju latentnu optužbu odgovorio promišljeno i diplomatski. Bilom Klintonom i njegovom suprugom Hilari Viktorija Kocman Još tražimo pravi ram tan u kome živimo pripada sinu jednog imućnog indijskog hotelijera. sprata Ispostavilo se da se majka našeg budućeg stanodavca bavi jogom i meditacijom. Susret “Nećemo ni zucnuti ako ga vidimo”. ili Bil) više bio nagnut ka njegovoj devojci. Dva važna lika kratke kose. najbolju kuvaricu na svetu”. ne bi se izvinio. patetičan i negativan način. a moj dragi je već bio napolju. u priličnom sam iskušenju da šarmantnim ljudima oprostim grehe. na zidu smo primetili porodičnu fotografiju sa bivšim predsednikom Amerike. nije ni video. pokušao da me šarmira neverovatnim i zaraznim kod drugih žena već isprobanim osmehom. Bil sigurno nije daleko”. prijatnu Indijku kojoj smo se očigledno dopali na prvi pogled. na zidu smo primetili porodičnu fotografiju sa bivšim predsednikom Amerike.

ali spor u realizaciji. član Foruma za međunarodne odnose U ovom feljtonu obrađeni su najvažniji aspekti geopolitike prirodnog gasa: njegov uspon kao energenta. kako za Evropsku Uniju. To bi mogla biti poruka iz istupa komesara Ferero Valdner. Kinom i Iranom. pa je izjava komentarisana kao značajan prodor Brisela u Centralnu Aziju. pojačalo energetsku bezbednost regiona. na regionalne odnose. Pored toga. naposletku kako se evropska geopolitika prirodnog gasa prelama na Balkanu i okolini. Naravno. Kako se prostiru gasovodi. što će biti i finansijski i vremenski složeno i zahtevno. odnosno sve važnije mesto koje zauzima u svetskom energetskom miksu. Mogla bi da nadopuni planirani kapacitet gasovoda Nabuko od 30 milijardi kubnih metara godišnje. članica Unije bila je povod da se ovaj gasovod. 415 | 5. Skoro da bi se mogao steći utisak da je otvoreno „istočno energetsko pitanje“. a tek potom može biti konkretnijih. preko 60 milijardi kubnih metara gasa. postavlja se pitanje da li ima toliko gasa i tolike tražnje. Činjenica je da planirani gasovodi vrlo često računaju na ista izvorišta i količine. u smislu prevlasti nad kontrolom snabdevanja gasom. uz podsećanje da je Turkmenistan brz na dogovoru. samo preko ova dva gasovoda. Dvoumljenje Pažnja i očekivanja od Nabuka u većini. ali je zapaženo da su njihove diplomate u Briselu najave dogovora sa Ašgabatom ocenile kao „euforične“. bilo da se radi o Rusiji. a time i nacionalne bezbednosti. što ga čini prvoklasnom geopolitičkom robom. Balkansko bure gasa bi bilo prepuno. pogotovo novih. Gas se prvenstveno do potrošača dovodi gasovodima. Snažna dinamika Kada se zamisli da su oba gasovoda realizovana. uz smanjenje tražnje za naftom i gasom kao pratećom posledicom sve prisutnijih ocena o tihoj globalnoj recesiji. Osnovne gasne sile su koncentrisane na dva. rastući značaj. Rusija nije reagovala na ove vesti. šta donosi izgradnja novih gasovoda preko Balkana. ali strateški značajna. U odnosu na količine gasa koji se godišnje sagore u Uniji od skoro 600 milijardi kubnih metara najava obima od 10 milijardi kubnih metara godišnje. sve dok Iran ne odbaci nuklearni program. Evropska Unija je na putu da napravi proboj prema Turkmenistanu. Sa postojećim nivoom cena gasa. ekonomski i politički. Taj scenario je. Prethodno je potrebno „pronaći“ gasovodnu vezu preko Kaspijskog mora. ali i neverovatnih 100 milijardi kubnih metara godišnje. Pristup. od 2009. prema izjavama iz ove kompanije. nazove čak i „ Linija Mažino“. moskovska štampa je pisala o „neuspešnoj misiji“ EU u Ašgabatu. kombinacije i vesti sustižu jedna drugu. za druge komplementarna projekta – Južni tok i Nabuko. novih ugovora. Na Balkan bi moglo da dospe. za koji samo izvesne isporuke iz Azerbejdžana od šest do sedam milijardi nisu dovoljne za ekonomsku isplativost gasovoda. U Briselu je pri- . tako i za izvoznike gasa. ali i kod krajnjih potrošača.100 Feljton BR. Gaspromovi izvozni kapaciteti stagniraju i projekat Južni tok. MAJ 2008 | GEOPOLITIKA PRIRODNOG GASA (6) Prvoklasna roba Piše: Milan Simurdić. Dodatno. Jasno je da je u regionu prisutna snažna „gasna dinamika“. Turkmenistan utvrđuje rezerve gasa. a eventualni posrednici na rentu. „noćna mora“ izvoznika. ali ni demantovali vest. koje do kraja godine mogu da dosegnu i 400 dolara za hiljadu kubnih metara. povećanja energetske efikasnosti i razvojem alternativnih i obnovljivih izvora energije. to bi u velikoj meri podiglo vrednost i značaj četvrtog gasnog koridora za Evropu. centralnoazijskim državama. infrastrukturom i distribucijom energenata kao uslovu ekonomske. Tranzitne zemlje se nadmeću za trase gasovoda. Za izvoznike se radi o konkurenciji na izvorima gasa. uz pretpostavljeni otpor Moskve i Teherana. pored onih postojećih sa Rusijom. računa na isti gas iz Centralne Azije. sa drugim najvećim rezervama gasa na svetu. bez da se računaju potencijali gasovoda Turska – Grčka – Italija. godine je mala. Bliskom Istoku. sa sve vidljivijim implikacijama na unutrašnju politiku država regiona. u najboljem maniru vojnih stratega. kakva je uloga tranzitnih država? Ko kontroliše i usmerava izvorišta gasa. ali i zapuštenim stanjem u eksploataciji gasa i iznad svega američkim otporom bilo kakvom gasnom povezivanju Brisela i Teherana. Temu usložnjava geopolitička težina i sve veći prihodi koje donosi vlasništvo nad izvorima. zavisi od pozicije u energetskom lancu. Za uvoznike. ulaganja u alternative i štednju su sve prihvatljivija. uključujući i Iran. koju je poželjno izbeći ili potisnuti. ali i unutrašnju politiku pojedinih država. prvenstveno u Evropi i Evroaziji? Kolike su rezerve gasa i da li prete sukobi oko ovog energenta budućnosti? Konačno. koja je prošle nedelje u Ašgabatu dobila prve najave izvoza turkmenistanskog gasa u Uniju. Nadu za Nabuko podgrevaju zvaničnici iz Teherana. Najveći potrošači gasa i EU u celini svoju energetsku bezbednost žele da pojačaju i merama štednje. ili Norveško – švajcarskog ga- sovoda preko Turske i Grčke do Italije. Tu se količine povećavaju skoro na fantastičnih. što je praktično pretvaranje regiona u gasno predsoblje Unije. planovi. računaju na deo prihoda i uticaja. Domaćini nisu potvrdili. za jedne rivalska. kao kod spojenih sudova prebacivanje na nove gasovode preko Balkana bi neminovno značilo smanjenje značaja postojećih cevi preko Ukrajine i Centralne Evrope. konkurencija je dobrodošla. povećava obim dostupnog gasa i potencijalno utiče na smanjenje cena. kao južnih energetskih vrata Evrope? P ogledajmo.

potencijalno na račun Austrije. sa mogućim povratnim uticajem na Balkan. Iz Moskve nema javnih izjava. Vašington sprečava njegov dotok u Evropu.do Grčke i Italije Postojeći gasovodi Planirani gasovodi Istok . na račun Plavog i Južnog toka. sa primamljivim najavama da bi tako ova država postala glavno gasno čvorište u Centralnoj Evropi. se nalazi pod pretnjom „neprijateljskog preuzimanja“ od strane OMV. osim tumačenja da ruska kompanija ne želi da distribuira gas preko posrednika koji su zakupili kapacitete austrijskih gasovoda. sa obrazloženjem da odlaganje ratifikacije unikatnog srpskoruskog međudržavnog energetskog sporazuma u Beogradu može trasu pomeriti prema Rumuniji. Kaspijski bazen. Pretposlednja etapa. ove dve kompanije. Složena bitka Tu negde se balkanska gasna arhitektura naslanja na onu centralnoevropsku. pa je pozicija Gasproma komotna u odnosu na oba partnera. a Moskva ubira dividende i jača svoje energetsko prisustvo u Evropi.i Nabuko i Južni tok. Sasvim logično.102 Feljton BR. Mađarska je prvo pristala. U svakom slučaju. Iran. sa ambicioznim OMV koji svoje širenje vidi. odnosno nastupa Gazproma. Sve se to odvija u širem regionu koji povezuje Centralnu Aziju.do Centralne Evrope SS2 Južni krak Južnog toka . zavise od ruskog gasa. Ljubljana je uzdržana i ne treba očekivati njihov brzi odgovor. ali i umesto Srbije može Rumunija. gasna interkonekcija BTE Baku-Tbilisi-Erzurum gasovod SS1 Severni krak Južnog toka . učesnik u konzorcijumu za izgradnju Nabuka. Moskva je Budimpešti ponudila produženje gasovoda Plavi tok. Umesto Austrije može Slovenija. Gasprom bi želeo da izbegne konkurentski. Austrija i Bavarska su u žiži interesovanja Moskve kao najpogodniji gasni centar Evrope. sa austrijskim. baš na Balkanu i u regionu Crnog mora. Obnovljeni su zastali pregovori o gasovodu preko Slovenije. npr. Mađarski MOL. najviše i najsigurnije se zarađuje samostalnim plasmanom i naplatom gasa sve do krajnjeg potrošača. Za gas iz Južnog toka u Mađarskoj se formira posebna kompanija. Više mu odgovara da Teheran cevi okrene na istok prema Aziji. 415 | 5. Crno more sa Balkanom kao neodvojivim delom ove gasovodne slagalice. od Turske do Mađarske. je pomalo iznenađujuće otvorena nedavnom posetom čelnika Gasproma Ljubljani. nakon pritisaka iz Brisela i Vašingtona opredelila za kompromis . Situacija je paradoksalna – Teheran nudi gas. turskim kompanijama i naravno neizbežnim Gaspromom. Ponuda trase Južnog toka Ljubljani ilustruje još jedan segment ovog gasovoda. MAJ 2008 | TGI Turska-Grčka-Italija. „dvoumi“ između Austrije i Slovenije. Zapravo. pre krajnjeg ishodišta u Italiji. nema ništa protiv da ovaj gasovod doprema i ruski gas. švajcarskim. On želi da se širi u regionu i za sada kohabitira. ali tamošnje agencije su izvestile da gasovod ima „devet varijanti“ . gde god je to moguće. pre svega. sudeći prema nedavnim vestima. pa se potom. Ne treba zanemariti da su interesi Gasproma i OMV kompatibilni kada se radi o pitanjima plasmana gasa u Uniju. To se čulo u javnim izjavama iz krugova naših učesnika u pregovorima o energetskom aranžmanu sa Rusijom. Južni tok se. Problemi sa jednim partnerom mogu trasu da skrenu prema drugom. pogotovo vojno neutralni Beč. Ne protivi se ni fifti – fifti vlasništvu sa Gaspromom u Baumgartenu. što SAD povratno nastoje da smanje ili makar ublaže. Nema preciznijih vesti šta je pozadina dilema Ga- sproma oko trase. verovatno jeftiniji gas iz Irana u gasovodu Nabuko. što komplikuje odnose učesnika u projektu Nabuko. sve do Irana. gde se bije složena bitka za kontrolu i uticaj. najvećem podzemnom skladištu gasa u regionu.Zapad gasni izvozni koridor( iz Kaspijskog regiona) Alternativni ruski projekti Izvor: CES commentary sutan prećutni konsenzus da je ovaj gasovod isplati samo ako se puni iranskim gasom. u svom gasnom segmentu. takođe u istom konzorcijumu. što će do- datno zgusnuti gasnu priču. Pre objave projekta Južni tok. Austrijski OMV. Iran spremno potpisuje sporazume o gasu. Kavkaz.

RFE iz opozicije da je Bugarska postala „tro25. me za naftu (OPEC). funkcioner DSS. sta510 li su na stranu ocena mađarske opozicije. drugačija. Rasprave o Južnom toku će se povećati i u Uniji. oslobađanju od carine 548 548 i eksproprijaciji. aktuelni propisi koji se odnose na ta pitanja su u skladu sa direkti530 vama EU. Uz to. očigledno prvoklasna geopolitička roba. već i spoljne i bezbednosne politike. ali ova inicijativa zahteva snosti. Parlamen520 tarci iz redova evropskih narodnjaka su 512 pokrenuli niz aktivnosti u Briselu. Nikson Centar. ma država izvoznica gasa u Moskvi. Koliko god se akteri slaNenad Popović. iz Rusije će stići poruka: gasovod će zaobići Srbiju tela u snažan lobi snabdevača gasa na lii idemo preko Rumunije“. 2008. Gde god je moguće treba pojačati rusko prisustvo u dom koji doprema gas iz Azerbejdžana. 04. tokom posete Kataru. energetski analitičar „PINR“. 01. nijama OPEC“. 2008. Ukoliko Austrija uđe u orbitu traži da se javnosti predoče sporazumi Gasproma.nost i Parlament bili isključeni iz „tajnih“ pregovora. Do„Sa ovim projektom garantuje se mesto Bugarske na energetskoj karti Evrope“. Evropski narodnjaci smatraju da Južni tok ne obezbeđuje pravu diverzifikaciju i da zapravo jača 490 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 zavisnost od jednog. Tamošnji desničarski Fides ocenjuje da je Južni tok Utakmica u toku Dok za izgradnju gasovoda Nabuko ne. 01. već i sa tržišnog aspekta“. će se više nakon junskog sastanka ForuAndres Pibalgs. maćini su već cirkulisali nacrt „Povelje“ Sergej Stanišev. Rim. gali da se radi o energetskoj međuzavi„Ne odbacujemo ideju o stvaranju gas kartela. nalik onoNikolas Gvozdev. ne samo u smislu energetike. inače većinski integrisanom u EU je da je ovo izborna godina u Sloveniji. Preko Austrije kontrolisala bi se Mađarska“.„nelegalan i neprihvatljiv“. Moskva. . 560 556 Napadaju odredbe sporazuma o izuzeću 555 553 iz plaćanja PDV.“ Državno rukovodstvo odbacuje ocene Fjodor Lukjanov. te stoga u nadležnosti Parlamen540 ta. janski konj“ ruskog energetskog nastu„Austrijska mreža gasovoda i podzemnih skladišta gasa će biti dodatno pa u Evropi. dobijate kontrolu nad jednim od glavnih evropskih Iz pozadine dopiru informacije o mogukoridora trgovine i transporta“. infrastrukturom u Srbiji. „Smatram da je ruska strategija da pusti da Zapad razočara Srbiju. Ukrajina joj nudi učešće u projektu Beli tok. Energetska utakmica gasovoda je u pugde drugo može da se ide? Ukoliko posedujete snažnu kontrolu nad nom jeku. Sa vrha u Sofiji udarcem. vremeno. sporazum postavlja kurs za naredGodišnja proizvodnja Gasproma (milijardi kubnih metara/godina) ne decenije. ekonomskoj ravni. glavni urednik „Rusija u globalnim poslovima“. ruskog izvora gasa. Prirodni gas je. Novosti. 415 | 5. 10. 2008. Da li jedne i plasmana i prodaje gasa sa druge strane. nalik mađarskoj. niti je Federiko Bordonaro. uzvraćaju da niti je Unija Troja. MAJ 2008 | Nema potvrda ni vesti u tom pravcu iz Bukurešta. RFE 18. ili u državama koje imaju šanse da joj se pridruže. Prvi primer je snažno protivljenje mađarske opozicije. RFE 25. gla da transformiše Forum iz amorfnog „Ako nastavimo sa svađama. 2008. RFE 28. sa Južnim tokom je situacija Srbiji i Rumuniji.104 Feljton BR. ili unutar EU. Indikativno je da se Bugarska. Ne manje važno onu. evropski komesar za energetiku. a poznato je da je Rumunija najsnažnija podrška projektu Nabuko. a sa tražnjom raste i cena gasa. Evropi. istoRuski predsednik Vladimir Putin. 01. februar 2007. znasa bezbednosnog. pod opsadom. takođe odvojeno od isporuka iz Rusije. obrazlažući da se radi 550 546 o pitanjima koja su garantovana zakonom. ona se zadržava prvenstveno na dodatno proučavanje“. Prema njihovoj oceni. Opozicija. nastojeći da izdejstvuju jasne prefe500 rencije za Nabuko. 2008. bugarski premijer povodom potpisivanja sporazuma o Južnom za koju je Komersant napisao da bi „motoku. i NATO. 01. a potom OMV preuzme MOL. ćem stvaranju kartela za gas. ugovorno obavezala na povezivanje sa Tursko – grčkim gasovo„To je deo šire strategije. To je ključno pitanje ne samo će se to realizovati i u kojoj formi. nakon potpisa na sporazum o JužIstočno energetsko pitanje nom toku. integrisana sa Gaspromovom infrastrukturom. Briselski kuloari su očigledno puni Izvor: Energypolicy ovih priča. Vašington. RFE 17. to bi bilo postizanje dva gola jednim potpisani sa Rusijom. Pozicija Rumunije u odnosu na Južni tok podseća na onu koju ima Poljska prema Severnom toku. 01. pa se narušava i domaće i za526 523 konodavstvo Unije. jer su javma uočljivih primedbi i polemika u regi. Potom. 2008. što bi nadmetanje „Uveren sam da infrastrukturna mreža mora biti odvojena od eksploatacije sa učinilo još žustrijim i neizvesnijim.

valutni kurs je toliko fluktuirajući da u jednom delu ulice evro ima vrednost 19. Te razlike postaju još veće vikendom. a na drugom 24 krune. kao posebna dobrodošlica za naivne turiste. gledajući sa Višehradskog brda prema šumovitom bregu sa druge strane Vltave. Češku poslednjih godina posećuje blizu sedam miliona turista godišnje. ali smanjenim intenzitetom u odnosu na nekoliko godina posle Plišane revolucije kad su u Prag dolazili zapadni Evropljani da vide šta je bilo i ostalo ispod gvozdene zavese. Britanci koji su u Prag dolazili zbog dobrog noćnog provoda i velikih količina jeftinog piva. vodi se tihi rat ateljea. 415 | 5. pivnica i hotela. Kako se krene poznatim rutama. dok je 2006. na kojoj je crveni odrpani džemper. u IX veku Prag je postao sedište dinastije Premisl. Naime. Danas je sve veći broj turista iz Azije. od strane došljaka koje je Prag. koji su godinama dominirali. a grad ostavlja turistima. kako kažu. nalazi se jedan izlog davno zatvorene prodavnice u kome stoji papirna jednodimenzionalna lutka. zlatan i crven. U Pragu se neprimetno smenjuju i prepliću vekovi i stilovi. u znak nezaborava i očuvanja memorije naroda otvoreni su muzeji posvećeni komunizmu. poslala svoje ljude da sazidaju zamak na mestu gde je jedan čovek izrađivao pragove sa rečima: “Zato što i najotmeniji čovek mora da spusti glavu pred pragom. iako već posle dana boravka i dvadesetak evra manje u džepu nije Težina sovjetske čizme Postoji nekoliko delova Praga iz kojih EU još uvek nije provetrila ustajali vazduh komunizma. marionete i ostali suveniri na Karlovom mostu. a grad ostavlja turistima Ana Krajnc egenda kaže da je proročica Libuše. da su Česi miran narod koji vikendom odlazi u prirodu. brzo usvojio. koja je bila slovenska princeza. Naime. U cenama ne štede turiste. Kad se krene od centra prema železničkoj stanici gde počinje carstvo beskućnika i napuštenih prodavnica. radionica i magacina. iako su u Evropskoj uniji već četiri godine. kojih u Pragu ima skoro 750. poput cena po kojima se prodaju slike. Broj turista i dalje raste. gradu ćete dati ime Prag”. Česi su zadržali egzistencijalnu dovitljivost neophodnu u poznatim nepredvidivim vremenima. cene prate i zanos. sa rupom prikrivenom flasterom. od čega je za skoro 60 odsto glavna destinacija Prag. Dvesta godine kasnije. Rusi su i dalje najbrojniji posetioci. Pored piše „Život devedesete“. MAJ 2008 | Prag San u kamenu Česi su miran narod koji vikendom odlazi u prirodu. gde se sovjetska čizma zaista mogla čuti. otkrili su da su iste količine alkohola po manjim cenama dostupne u Baltičkim zemljama. L Centru Praga danas ponajviše možda nedostaju Pražani. U Češkoj kao i u mnogim državama istočnog bloka. Zato je možda Prag istovremeno raskošan i mračan.da ostave pečat emocije koju je svako vreme nosilo sa sobom. Amerike i istočne Evrope.106 Lifestyle BR. foto: Arhiva . Praški vešto Na sreću svih turista i svetskih lutalica Pražani su kroz vekove umeli da ostvare jedno . a daleko je od toga da kilogram vegete i par najlon čarapa u džepu obećavaju lud provod. a u nekim delovima dostižu svoj pik. godine došlo do smanjenja broja „vikend“ turista iz Velike Britanije. Priča se po gradu.

Ipak. Hitler je poštedeo Prag uništenja. Ipak. Iako su. omiljenim u tom delu Evrope brendirani od strane kompanije Coca Cola. Kruna sveta. sedištem kneza Borivoja iz prve češke dinastije Premisl. Magični grad. Mnogi sadržaji grada namenjeni su turistima. Dok su u Pragu mogućnosti za zaposlenje raznovrsne. sladak ili kiseo. Ako je suditi po javnoj ponudi hrane. kupus. dok je sa druge strane grad postajao jedan od najznačajnih kulturnih centara Evrope. a na drugom 24 krune konstrukciju istorijskog centra grada i razvoj univerziteta.| 5. Religijski ratovi ostavili su traga na gradu. omiljenog češkog kralja. Prag je počeo rast iz Praškog zamka krajem IX veka. pa je meni set – „kobasica i pivo“. San u kamenu. da bi za vreme Karla IV. osim u fabrikama sa veoma niskim platama. jer prema predviđanjima. poput Karlovog mosta i katedrale Sv. pa je bio pun umetničkog sveta. knedle i još malo mesa. jer turizam donosi velike prihode gradu i državi. mogu to sebi da priušte. zamenjen sa meni setom „kobasica i Coca Cola“ kao prvim izborom na ulicama. Prag je prema Eurostatu 2005 ocenjen kao najbogatiji region od svih članica koje su u Evropsku uniju ušle 2004. ta ocena se ne odnosi na ostatak Češke. ali posledice ekonomske stagnacije su ostale.. a posle Praškog proleća pognuo na neko vreme glave Česima čiji je otpor represiji doveo sovjetsku čizmu pod skoro svaki prozor. uspostavio dobre veze sa Parizom. Iako ga je pregazio. Srce Evrope Zlatan grad. stara kombinacija se odbranila od korporacijskih napada u brojnim češkim pivarama. Tad je stekao neka od današnjih glavnih obeležja grada. Danas kad je Češka članica Evropske unije mnogo toga počinje da se menja. već i za radnike migrante. ali i iz drugih zemalja. Češka kuhinja miriše na skromnost. koji u XVI veku postaje sedište Habzburške monarhije. Nacionalna osvešćenja i industrijska revolucija podigli su i ovaj grad. Turisti nek’ se snađu. a svakako nosi višak kalorija i masnoća. Apsurd godina koje su usledile leži u tome što je to istovremeno bio period najveće privredne stagnacije i velikog siromaštva.. Grad stotinu tornjeva. Tradicionalno „umuvaju“ u svako jelo meso. u unutrašnjosti posla skoro da nema. za ostatak Češke koja je zapuštena to nije rešenje. biće potrebno dosta godina dok ostatak zemlje ne dosegne prosperitet glavnog grada. Prag zbog toga predstavlja poželjno mesto za zaposlenje ne samo za Čehe iz unutrašnjosti. jer je sve do pada komunizma dosta ulagano u re- Prag: Zlatni grad Valutni kurs je toliko fluktuirajući da u jednom delu ulice evro ima vrednost 19. Ako se uzme u obzir da većina Čeha vikende provodi aktivno u prirodi. foto: Arhiva . koji je početkom XX veka kad je građansko društvo Evrope disalo već punim plućima. doduše svi kiosci u centru grada sa tradicionalnim kobasicama. meso. te veze su prekinute sa početkom rata. 415 Lifestyle 107 teško otkriti gde je bolja ponuda. Dolazak komunizma zatvorio je vrata grada. niti doći do informacije da je najbolje menjati evre kod Arapa. najviše iz Slovačke i Ukrajine. MAJ 2008 | BR. pa jaz u primanjima stanovništva u toj zemlji stalno raste. Vite. postao prestonica Svetog rimskog carstva. godine. jer ga je želeo za svoje sedište. da bi ubrzo ušao u «mračno doba». Česi su apsolutno nezainteresovani za uklapanje u trendove zdrave ishrane. na sreću.

Ne posreći se kao meni svim onim mladim i vrednim ljudima sa biroa”. U stvari je i taj prvi pravi posao dobila kao i do tada.. Prijavila se iz radoznalosti. a i kako kaže “zato što voli pare.. Tog prvog radnog dana u biblioteci privatnog Pravnog fakulteta. prvo stalno zaposlenje dobila je tek sad. Premda je na Filološkom fakultetu diplomirala na odseku za bibliotekarstvo još pre nekoliko godina. potpuno privatno”. poslodavci na neverovatne načine dolaze do mog broja telefona nudeći mi da recimo radim u građevinskoj firmi. kapital od 100 hiljada evra uvećala za 13 odsto i tako bila najuspešnija na virtuelnoj berzi osvojivši kabriolet marke Volkswagen vredan nekoliko desetina hiljada evra. objašnjava. ali nije materijalista”. pozvali tek nakon što sam na neki način postala popularna. virtuelni. to posao koji dobro zna da radi Snežana Krivokapić U pravo se spremala da krene na posao kad je dobila poziv za ručak iz magazina Ekonomist. poslodavce koji su za nju saznali iz medija u poslednjih dva meseca jer joj nisu nudili posao u struci. osim mešetarenja na berzi. jer ako je sposobna da najviše od svih profitira na virtuelnoj berzi u žestokoj konkurenciji i bez ikakvog brokerskog iskustva.108 Na ručku sa. prodaću ga i uložiti novac za započinjanje sopstvenog . Dodaje kako je očigledno da zna dobro da se igra brokera. Kako Angelovska kaže oni su verovali da može da se bavi poslom koji nikakve veze sa bibliotekarstvom nema. Ne zahvaljujući tome što se za nju pročulo nakon što je pobedila nekoliko stotina brokera među više od dve i po hiljade učesnika na virtuelnoj berzi Volksbanke.”Uvek sam mislila da ću dobiti neko priznanje za svoj rad. “Krivo mi je što su me nakon bezbrojnih konkursa na koje sam se prijavila. Odbila je. 415 | 5. Angelovska tvrdi da je ta pobeda potvrda njenog kvaliteta. MAJ 2008 | foto: Dušan Đorđević Jelena Angelovska. pobednica Volksbank virtuelne berze Bibliotekarka na brokerskom zadatku Nakon što je početni. ali da nema nameru da unovči svoj novi kabriolet marke Volkswagen kako bi se okušala na pravoj berzi. Za svaki posao za koji su me odbili bila sam uverena da mogu dobro da ga radim. BR. pomalo gorko dodaje Jelena. “Ako se uskoro zasitim auta koji sam osvojila. Ispalo je međutim da sam priznata zbog nečega što sam radila iz hobija. međutim. Angelovska se zaposlila u biblioteci jer je. Sigurica Nadimak pod kojim je igrala na berzi dobila je na promotivnoj večeri koju je banka organizovala. onda verovatno ume svaki posao dobro da radi. Bila sam naravno razočarana jer je gotovo nemoguće da me ne pozovu na razgovor ako uvek ispunjavam sve uslove. Jelena Angelovski je slavila i svoj 28. A onda nakon pobede u ovoj igri. po preporuci iz biblioteke u kojoj je prethodno honorarno radila. rođendan.

”U stvari je znala izraze. videla probu Žon Bon Žovija sa tada. da kad idemo u londri (laundry) ponesemo kore. Pošto kao nezaposlena nije mogla da dobije vizu. Morala sam da sačekam do ponedeljka. kad je bilo rečeno da će se objaviti ime pobednika. Oduševilo je najviše što je Njujork grad pun kontrasta.. a i oni su videli gde ja ulažem. ali volim pare biznisa. pošto je bio vikend. na njene akcije loša situacija na Beogradskoj berzi nije imala nikakav uticaj. Jedino me je u jednom momentu Restoran Kameleon Espreso Espreso sa mlekom 2x Đus 3x Mineralna voda 2x Grilovani pileći batak Pizza Quatro Formaggi Kameleon salata Njoke sa sosom od tartufa Tiramisu Panakota 2x Ukupno 90 200 450 260 590 680 650 580 450 1. ali ne i finalnog pobednika. Mogla sam da pratim kakve poteze vuku drugi igrači. pripoveda Jelena. Tamo se nalazilo samo ime nedeljnog. 109 Nisam materijalista. objašnjava svoj princip igre. sad ionako nije pogodno vreme za ulaganje na berzi”. MAJ 2008 | BR. Watch out Wall Street. Na ručak u restoran na Savskom keju stigla je ipak gradskim prevozom. odmah sam ih prodavala. Tog dana smo se vozili ka servisu da kupim kvaku koja je koštala stotinak dinara za moj stari auto kad su me pozvali iz Volksbanke i rekli mi da sam dobila auto vredan dvadesetak hiljada evra”. ovom prilikom nije joj se ispunila. misleći na četvrt dolara (quarter) koji se ubacuje u aparat pre nego što se uključi mašina”. Smatra da je za njenu pobedu.”Niko me nije upozorio da tamo bukvalno nikad ne pada mrak. Za tri meseca koliko je igra trajala.| 5. Putovanje za dvoje u Njujork. Sedamnaest godina je radila kao krojačica na ćošku iza njihove zgrade. Ja sam sve vreme bila prva. kako se to ulaže na berzi.000 4. ”Svi ostali su imali barem deo akcija na domaćoj berzi. Poslednjeg dana igre u pola dvanaest uveče na vrhu rang liste učesnika stajalo je njeno ime. Savetovala nas je kad bismo hteli da peremo veš. Angelovska je svoj portfolio pravila samo od akcija sa te dve inostrane berze. u igri su bile i frankfurtska i njujorška. smeje se Jelena. pošto je dobila stalno zaposlenje. međutim. Na trećoj godini fakulteta uverila se zašto ga tako zovu. Pored te berze. Nijednom nije otišla na Menhetn niti je naučila engleski. Doduše. Trebalo bi da je pobedila. Poslala sam e-mail banci. U stanu do njenog u Njujorku je živela žena poreklom iz jednog vojvođanskog sela. najveći problem joj je bio kad jedne večeri umalo da ne stigne na svoju redovnu dozu trgovanja od sat i po. ovo je bila idealna prilika da opet ode u grad koji nikad ne spava. što je bila nagrada za drugoplasiranog učesnika. Pripremala se za igru tako što je pročitala pravila i raspitala se. viza više ne bi trebalo da bude problem. “Proverila sam u dnevnim novinama da li ima mog imena. odgledana ulični performans roleraša u kojem su zajedno učestvovale bake i reperi sa dredovima da bi na sledećem ćošku sedela u knjižari i čitala knjigu pored prosjaka koji je tu došao da se ogreje. ali ne i šta oni znače. Uostalom. na internetu najviše. Kad izađete iz bioskopske sale u sred noći vas zaslepi svetlost neonki koja je toliko jaka da je osećaj kao da je dan”. kaže Angelovska. jer prijatelji kod kojih je bila nisu imali internet. jer se osim po rodnom Pančevu ne usuđuje da svoj skupi auto vozi po Beogradu. dolazi najbolji srpski samouki broker! .950 prestigao drugoplasirani. U jednom trenutku je srela Zverku iz serije Seks i grad. Verujem da su tako odlučili da ulažu ne zato što se ne bi snašli na inostranom tržištu. seća se Angelovska. 415 Na ručku sa. da bih opet izbila na prvo mesto sredinom februara kad su akcije na Beogradskoj berzi počele naglo da padaju”.. Želja da opet poseti grad sa verovatno najviše različitosti na svetu. glavni “krivac” patriotizam drugih igrača. jer mi na telefon nije niko odgovarao. Kad idete u „londri“ ponesite kore Od početka igre imala je motiv. iskusno će Jelena. kod nas ne tako popularnom. Nisam uopšte želela da rizikujem”. već zato što su iz patriotizma hteli da imaju većinu domaćih akcija. Sad. “Čim bi akcije počele da padaju. Game over. Potom se skroz “navukla”. Ališom Kizom.

871 936.559 3.887.511 399.072 306.783 2.684 347.893.4 7.9 5.039.2 6.244 281.589 8.0 12. Januar 22.981. Januar Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar 2008. 2007.111.8 214.413 333.401 77.2794 Novčana masa M1 58.2 359.737 229.503 409.0 1.805 Devizna štednja kratkoročna 20.287 93.465.992 10.469.9 2583.470 903.5 4.2 4.1 13. 2006.5 783.1 14.280 3.980.403 268.8 9.732.3 7.042 1.431 9.542 11.109 339.0 748.528 4.860 10.1 8.478 3.455 48.619.865 Depozitni novac 32. 2008.971 133.423.063.957 124.695.037 1.211.636.728 293.5 11.6 8.606 56. 2002.315 257.971.287 9.3 148.523.8 0.5 258.957.563.337. Republika Srbija Gotov novac u opticaju 2001.928 146.078 1.227.141.839 55.742.784 58.2 139.852.4 6. Januar Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar 2008.460.7 12.6 635.783 321.233 3.042.552 52.951 317.6 14.5 705.727 340.093 52. stanje na kraju perioda.225.554.416 8.0 1.9 13.1 2. 2006.808.5 901. 2004.3 Izvor: Narodna banka Srbije .717.4 1.6 1.908 6.455 8.870 634.788 48.1 1925.996 9.680.972 392.417 Izvor: Narodna banka Srbije Štednja stanovništva.090 248.3 16.9 2014.753 2.380. 2002.070 91.622 8.245 5. 2002.756.000 73.958 308.864. 2003.497 Novčana masa M3 125.852 1.756 11. USD 1.3 u mil.9 4.1 302.5 0. 2004.026 286. 2004.928 336.979 45.8 0.248.266 43.7 708.550 4.706.8 Efektiva i depoziti u inostranstvu (3) 992.930.2 15. 2007.070.0 15.7 13.136 260.7 0.161 100.415 191.994 45.601 403.4 0.5 665.160 214. 2003.2 12.4 437.5 782.557 346.7 5842.8 0.949 200.437.2 Ukupno (1 do 4) (5) 1.7 13.1 3.719 dugoročna 81 454 480 369 444 642 651 669 685 718 779 818 889 996 1.873 16.180 278.4 0.0 7.662 256.288.950 9.311 9. USD Ukupno (5+6) (7) 1.889 14.278.8 255.553 49.2 8.2 4.955 345.3 5.5 114.5 252.7 12.719 42.688 10.8 11.565 66.625. 2003.9 0.9 253.804 7.5 6540.650 68.9 241.7 745. din Devizne rezerve banaka u mil.218 14. 2006.823 6.541 287.417.078 8.165 53.544 111. Republika Srbija Ukupna štednja svega 2001.607 326.2 14.359 315.1 0.6 4.483.563 u mil.435.543.7 1.044 57.299 131.4 14.032 331.1 30.976 46.8 12.490 52.6 5146.0 1.626 44.629 171.602 1. Januar 164.252.199 u mil.235 50.1 8.0 286.905.3 753.798.3 885.1 4244.0 11.085 8.2 8.815 99.367 415.794.866 193.967 50.833 26. 415 | 5.929.1 12.2 1.766 11.7 585.873 236.5 433.465 458.349 50.211 277.760 9.267 7.142 350.3 13.8 698.2 8. USD 640 783 886 902 698 749 1.489 73.169 2.1 1.5 12.280.5 5.797 Dinarska štednja kratkoročna 1.2 4.4 Specijalna prava vučenja (2) 8.4 11.033 10.0 4.7 7.5 253.9 4.6 12.3 7.550 7.3 2169.236 144.269 Devizne rezerve NBS u mil.966 390.1 4.409 3.8 247. 2007.074 3.371.6 3.577 9.8 323.485 381.3 1.572.574 278.546. Januar 25.730.096.556.078 svega 20.532 66.763 9.218.062 323.249 10.681 270.5 4.0 4.5 305.4 4.738 110.5 613.1 653.653 10.550.206 221.382.049 1.4 3.1 249. din dugoročna 368 1.169.604 192.098 110.0 Devizne rezerve banaka (6) 639.684 55.330.407 250.112 381.714 190.617 245.5 258.293 268. 2005.096 56.941 69.0 0.843 11.401 9.6 Hartije od vrednosti (4) 3.091.8 8.851.152 3.7 11. MAJ 2008 | Finansije Osnovni monetarni agregati.831 163. 2005.410 50. 2005.659 Novčana masa M2 68.274.813 301.086 279.8 12.176 240.3 7.195 299.110 Index BR.6 12.2 14.606 Izvor: Narodna banka Srbije Devizne rezerve Narodne banke Srbije Devizne rezerve Narodne banke Srbije Zlato (1) 2001.906.550 307. stanje na kraju perioda.

Republika Srbija III 2008.080 37. ø 2007. Bruto plate Ukupno Ukupno Poljoprivreda.78 III 2008.453 32. 118.147 59.617 40.520 32.090 49.485 45.799 Vojvodina 30.520 18.560 38.624 63.182 51.176 49. MAJ 2008 | BR.919 34.996 32.809 24. II 2008. opravka Hoteli i restorani Saobraćaj. 107.87 III 2008. III 2007.225 23.956 40.348 52.873 34. XII 2007.001 35. I-III 2007.756 13.197 30.64 99.681 47.09 98.750 45.809 24.855 33.mart. 119.66 100. 2008.607 85.220 Vojvodina 42.982 29.794 31.069 Neto plate Centralna Srbija 30.41 I-III 2008.826 23.484 33.89 Izvor: RZS .99 100.593 50.714 21.058 29.982 22.632 46. skladištenje i veze Finansijsko posredovanje Poslovi s nekretninama.53 105.952 53.123 33.522 51.665 31.662 37.275 27.965 47.855 34.649 37.05 110.358 36.38 86.| 5.300 33.791 36.101 34.221 61.151 78.722 45.397 30.985 53.164 47.159 37.372 22.327 35.56 III 2008.602 30.252 35.354 27.50 89.19 119.943 31.90 98.145 83. ø 2007.893 25.193 49.29 105.68 103.44 97. društvene i lične usluge 42. šumarstvo i vodoprivreda Ribarstvo Vađenje ruda i kamena Prerađivačka industrija Proizvodnja električne energije.610 27. gasa i vode Građevinarstvo Trgovina na veliko i malo.893 43.493 47.928 35.481 56.994 34. 415 Index 111 Plate Prosečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji .033 16.431 32.523 32. iznajmljivanje Državna uprava i socijalno osiguranje Obrazovanje Zdravstveni i socijalni rad Druge komunalne.49 118. 89.023 51.017 28.589 42.013 Centralna Srbija 42.571 40.772 41.532 45.719 56.60 103.052 22.078 24.810 24.865 37.016 Ukupno 30.015 29.35 I-III 2008.464 38.897 19.464 46.613 Izvor: RZS Indeksi nominalnih i realnih zarada.009 42.72 108. Indeksi nominalnih bruto plata Indeksi realnih bruto plata Indeksi nominalnih neto plata Indeksi realnih neto plata 99.20 97. 110.09 86.

67 Izvor: Tenfore Žitarice Poslednja cena Pirinač Pšenica Kukuruz Ovas Soja Soja ulje Sojina sačma Šećer Kakao Kafa Robusta Kafa Arabika 18.70 364. praćena žestokim smaknućima cena nekretnina u svom miljeu. X 2007. .) 13000 12000 11000 10000 9000 8000 c/lb CSCE Izvor: Tenfore 7000 CSCECBOT-Chicago Board of Trade LIFFE-London International Financial and Future Exchange CSCE-Coffe.26 1872. ona u Šangaju i Šenženu.208 poena. i ne uliva prevelike nade u brz globalni ekonomski oporavak.unca Zlato Platina Srebro Paladijum 919.2007 24.75 63. .00 13780.2007 24. Već sada se sa sigurnošću može potvrditi stav da na cenu nafte presudno utiču političke igre.068. Dve kineske berze.8 odsto na 3.00 3950.38 2011. terorističke pretnje. Očekivanja spekulanata da će Evropska centralna banka biti primorana.24.10. To je nezaobilazno prva vest koja stiže sa svetskih berzi. MAJ 2008 | Svetske berze Berze centralne i istočne Evrope Crobex (22.60 dolara.L.41 datum 24.) Rekordi nafte i evra Cena barela nafte kratko je sredinom prošle nedelje preskočila famoznu crtu od 120 dolara.10.10.5 22177 Izvor: Tenfore index CETOP 20 Slovenia SBI Austria ATX Praha PX50 Warszaw WIG Russsia ASP Budapest BUX vrednost indeksa 0.10. Z.65 2235 28486.10.2007 24. Za njega je sredinom prošle nedelje trebalo izdvojiti preko 80 penija.00 17.10. godina ne može u ovom trenutku uticati ni na kakvo tržišno smirivanje. odbija dalje povećanje proizvodnih kvota. 415 | 5.65 2800. Ove godine taj indeks je već doživeo sunovrat od visokih 40 odsto. globalnom ekonomskom planu. OPEC. Obećanja da će proizvodnja biti podignuta daleke 2012.20 8520. podići refinansirajuću stopu.39 13676.00 Izvor: Tenfore 4500 5500 BR. Evro je i prema funti sterlinga na visokom nivou.10.10.0 3237.2007 Svetske berze index vrednost indeksa 16358.26 1519. Suggar. Takvom prodoru prija i sve veća zabrinutost da će američka ekonomija upasti u recesiju.10.10.2007 24.23 2799.59 39840. u suočenju sa sve izraženijim inflacionim trendom u svojoj zoni.2007 24.77 27360.2007 24.2007 24.10. To stvara pogodan ambijent za ulaženje u rizične opklade što sa svoje strane pojačava spekulativan karakter cene nafte.59 4742.2007 Nikkei Dow Jones Nasdaq S&P Milan MIB 30 France CAC 40 Germany DAX UK FTSE 100 FTSE Eurotop 100 Akcije Cena Microsoft General Motors IBM 30.2007 24. organizacija zemalja članica izvoznica nafte.24.10. sve u očekivanju da će mere obuzdavanja inflacije naškoditi njegovom performansu. Sada plaća cenu prevelikom entuzijazmu. CSI 300.2007 24. povukao se sredinom nedelje za 1.112 Index Sirovine Plemeniti metali USD/f. držeći se prethodnog zaključka.00 354.75 $/t GBP/btu $/barel 2000 Izvor: Tenfore Regionalne berze LME Cena Aluminijum (HighGrade) Aluminijum (Alloy) Bakar (grade A) Olovo Cink (Special High Grade) Nikl Kalaj 3012 2774. Kamatni diferencijal ECB-a i Fed-a preferira sada evropsku monetu i to je činjenica prvoga reda u svetskim monetarnim kretanjima.00 5950.10.2007 24. pak.2007 24.67 7828.96 6482. Rekordan odnos je registrovan prethodne nedelje kada je evro vredeo svih 80.51 123.2007 24.10.2007 24. Merač.00 UnDef c/cwt c/bu c/bu c/bu c/bu c/lb $/st $/t $/t $/t CBOT CBOT CBOT CBOT CBOT CBOT CBOT LIFFE CSCE LIFFE SBI 20 (22.55 115. pak. XI 2006. X 2007.00 UnDef 2295.00 61. Ona odražava veliki debalans na širem. i dalje su suočene sa opadanjem vrednosti svojih indeksa. koji pokriva deonice kompanija na obe pomenute destinacije. napravio fenomenalan iskorak od 478 odsto. tvrdoglavo.10. Sasvim suprotno. and Cocoa Exchange 6000 .98 penija.D. poterala je vrednost jednog evra na rekordnih 1.1 datum 24. 5000 4000 3500 Nafta (IPE) Cena Dizel Prirodni gas Sirova nafta 3000 2500 1. a u vezi sa tim i spekulativne radnje nervoznih investitora kojima ni samima nije jasno do koje mere cena može ići u vis.6 63436.10.25 20.0 5674.0 27704.2007 24.76 450.85 8769.0 11680. Prethodne dve godine indeks je. XI 2006.

500 4.64% 6.778.530 72 1 155 1.700 7.220 12 13.000 820 749 2.30 63.800 9.827 5.80 76.154 1. Zrenjanin Ratko Mitrović a.403 447.450 16.63% 0. .521.952 35.d.000 58.554 1.800 24.800 15.00% -0.704 9.600 8. .10 67.89 78. Zemun Imlek a.542.000 29. .45% 16.20 0.01% -1.690 7. Beograd Planum GP a.916 5. Gornji Milanovac Napred GP a. . najviša cena 99.000 350 2.396.35 81. Požarevac Banini a. .00% 2.d.070. .349 44.600 5.299.204 najviša nedeljna cena 8.997 5.803. Niš Alfa plam a.2008.721 1.727.000 345 1.300 42.33% 1.180 25.75% 6.70 72.11% 6.41 98.d.050 16.907 3.d.00 67.90% -1.5 13.55 86.350 52.997 5.d. Beograd Lasta a.593.25 obim trgovanja 299.748.856 240.277 12.001 51.| 5.d.65 81.100 8.45 -0.630 14.338 148.230 Izvor: Beogradska berza .721 1.300 42.096 89 13 5 7 272 15.000 51. .00% -0. .d.79% 7.65% 6.850 3. .970 125.700 1.00 67.378 43.11% 5.800 2.d.000 2.d.050 1.250 najniža nedeljna cena 8.200 1.988 423 2.d.600 4.03% -0.000 1.553 14.054 Izvor: Beogradska berza SLOBODNO BERZANSKO TRŽIŠTE Akcije .25 63.346.885 175.037 2. Užice Radijator a.70 11.550 2.80 76.000 1.51 80.943 47.70 72.575. 415 Index 113 Nedeljni izveštaj Beogradske berze 17. Beograd Progres a.d.000 52.937 43.00 87.d. .65% 8.006.65 22.d.000 60.344 4. Beograd Energoprojekt holding a.200 promena cene (%) -5.99% -5.456. Bečej Simpo a.85 93.827.90 71.130 16.d. .300 4. .Metod kontinuiranog trgovanja serija A2003 A2004 A2005 A2006 A2007 A2008 A2009 A2010 A2011 A2012 A2013 A2014 A2015 A2016 Ukupno 98.061 256.4 81 60 46 41. .d.000 1.686 911.970 5.d.00 86.d.8 26.710 18.00 92.300 42.69% 6. .14% -0.67% 6.069 42.15 14.000 2.700 1.09.998 30.900 6.d. .400 370 2.999 13.494. .32 99.000 16. . Zrenjanin Dunav osiguranje a. .000 125.d. Bačka Topola Agrobanka a.5 99.851 4.370 26.170 374 975 5.85 36.325 3.696 2.15 86.616 155.33% 14.000 43.860 9.d.Metod kontinuiranog trgovanja izdavalac Agrobačka a.299 8.779 1.200 360 2.500 1.425.019 207 191 419 610 2.998 6.00% -8.050 850 600 2. Novi Sad AIK banka a.629 63.53 18.75 76.851 4.573. Kragujevac Dijamant a.600 2.001 2.647.09% -5.620 3.402 3.96% 0.53% -3.4.005 2.000 18. Beograd Informatika a.000 60.66% 5.144 43.78% 6.430 1.500 300.67% 6.119 379 965 5.d.000 47.d.180.021.500 4.000 45.991 73.20 63.15 0.758 489 16.392 20.050 362 965 5.000 802 650 2. Vranje simbol AGBC AGBN AGRC AIKB ALFA BMBI BNNI CCNB CYBN DJMN DNOS ENHL FIDL FITO GLOS IKRB IMLK INFM JMBN KMBN LSTA MTBN MTLC NPRD PLNM PLTK PRBN PRGS PTLK PUUE RDJZ RMBG SJPT SMPO poslednja cena 8.826.919 850. .300 43.17% -0.21% -1. .71 99. Beograd Agrocoop a. BERZANSKO TRŽIŠTE Obveznice Republike Srbije (EUR) .001 51.09 62.d.52 99 94 93 83.34% -18.434 1.210 8.00% 20.328 74.888. Beograd Soja protein a.90 -0.55 81.500 5. Zemun Globos osiguranje a.989.981 1.870 7.049 505.850 7.6 31.974 46.998 29.d.378 1.697 1.61% -0.10 0.5 67 64 najniža cena 92.2002.84% 0.20 62. Novi Sad Metalac a.000 obim trgovanja (kom) 182 2.500 13. Zemun Putevi a.20 61. Beograd Metals banka a.801 43.624.85 93.00% -9.618 24.82% -0. MAJ 2008 | BR.500 1.d.30 76.799 2.800 16.205 41. Beograd Jubmes banka a.500 6. .00 61.500 2.41 98.891.99 76 72.000 49. .950 1.245. Beograd Privredna banka a.450 13.304. 4 .005 645.50 -0. 4. .400 5.23.500 4. .278 68.233.800 69. Beograd Pupin Telecom a.100 1.900 6.998 30.d.500 43.595 10.984 126 91 315 24 1.d.342.250 43. Beograd Politika a.00 63.920. Beograd Ikarbus a.33% prva cena 8.940 5. Beograd Fidelinka a.d.517 1.031.10% 3.101.20 0.000 16.305 1.39% 8. .000 13.776 241.50 70. . .35 99.134.215 poslednja cena godišnji prinos promena cene (abs) prva cena najviša nedeljna cena najniža nedeljna cena nedeljni obim trgovanja 09. .51 92. Beograd Komercijalna banka a.900 1. Subotica Galenika Fitofarmacija a.270 5.127.503 304 190. . Čačak Credy banka a.d.d.000 802 600 2.187 2. 2008.349 66. .656 18.d.695 1.399 vrednost trgovanja (din) 1.998 50.000 16.100 7.586 1.16% -4.55 99.50 518.d. Kikinda Čačanska banka a. Vranje Bambi Banat a.89 17 16.41% -5.323.950 367.800 362 910 5.d.11 -0.847 26.247 1.500 60.148 45.48% -1.003 2.333. .65 66.71% -13.d.23.

na međugodišnjem nivou u martu iznosio 11.8 odsto.2008 . i koji povremeno. da svaki put u nedeljama pred izbore dođe do nekog povećanja plata ili isplate duga građanima. da devizne rezerve „nije uposlio“. onda bi banke mogle da im daju 60 odsto njihovih uloga u novcu. baš za praznike pred izbore. pa recikliraju parole sa prošlogodišnjih parlamentarnih i predsedničkih izbora. radna mesta. od šećera i svinjske masti do retrovizora iz Zastave u zavisnosti od toga u koji deo privrede bi se novac ulagao. A upravo oni. Na predizborne ideje o ulaganju deviznih rezervi u neku vrstu investicija. kao i toga ko je u toj trci pobedio. Tako je i vlada u kojoj stoje nesporni ekonomski stručnjaci odlučila da odobri povećanje plata u zaposlenima u zdravstvu i prosveti za pet odsto. dotaknu i „zemaljskog života“ građana.. Ili kako su uposlene devizne rezerve (i devizna štednja građana koji još čekaju na isplatu) tih godina. Sa Kosovom ili bez. vodeće svetske finansijske institucije upozoravaju na mogućnost još viših cena poljoprivrednih proizvoda. dovode u pitanje sve navedeno. sa ili bez Evrope. Čini se da i kreativni direktori zapadaju u krizu. ako su u mogućnosti na isti način obraduju svoje zaposlene“. iskorenjivanje korupcije. pantalone se stalno popuštaju. kako bi se kasnije popuštao do redovnih izbora. Cene nafte dostižu rekordne iznose.4. Umesto četvorogodišnjeg izbornog ciklusa. objavi da su donete mere za koje se očekuje da će poskupeti kredite građanima.. gde se prve dve godine steže kaiš. Najavljuje se smanjenje poreza na zarade. Veselje građana koji primaju obećanja. poklone i čestitke povremeno kvari guverner NBS upozorenjima da je inflacija visoka.. sa raznim varijacijama na temu. bolji standard. nekad se.114 (no) comment BR. te da to neće ugroziti makroekonomsku stabilnost. A đavo odnosi šalu jer je rast cena na malo. onako usput. najbolje je odgovorio sam guverner na konferenciji za štampu koji je podsetio da 40 odsto svakog deviznog štednog uloga građana ide u devizne rezerve. „To je uskršnja i prvomajska nagrada za te zaposlene iz budžeta i moja je preporuka da i poslodavci u privatnom sektoru. Političari u kampanji guverneru spočitavaju da plaši narod. kad bi građani podizali svoje uloge. I političari sa plakata izgledaju umorno uprkos naporima „fotošop“ majstora. investicije. a ostalih 40 odsto da dobiju u raznoj robi. stalnim predizbornim grčem. izjavio je tim povodom ministar ekonomije koji se odmah ogradio i rečima da su ta povećanja plata planirana prilikom usvajanja budžeta. Ali nekako upada u oči.Boris Tadić“ foto: Beta .a samo narod pileće pameti se ne seća trke plata i inflacije 90-tih. Istovremeno će ti zaposleni dobiti i jednokratnu pomoć u iznosu od tri hiljade dinara. da borba protiv inflacije puno košta. 19. Obećavaju se poznate stvari. MAJ 2008 | Prvomajska poslanica Milan Obradović U morna Srbija od izbora. Verovatno. u Srbiji zemlji predizbornoj. no comment Čačak. 415 | 5. s tim što će oni koji imaju niže plate dobiti tu jednokratnu isplatu u iznosu od pet hiljada dinara. subvencije. U tom slučaju.Mlađan Dinkić na mitingu koalicije „Za evropsku Srbiju ..

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful