P. 1
Ekonomist Magazin 415

Ekonomist Magazin 415

|Views: 917|Likes:
Published by Aleksa Jancic

More info:

Published by: Aleksa Jancic on Apr 07, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/26/2012

pdf

text

original

POSEBAN PRILOG Značaj telekomunikacija za razvoj biznisa

MMF i Vlada:

Raskorak u procenama
TM

Knjaz Miloš:

Upakovan za prodaju

magazin

Susret sa Bilom Klintonom:

Pogled sa 44. sprata
www.emportal.co.yu

Broj 415, 5. V 2008. cena 190 dinara, CG 3EUR, BIH 6KM, SLO 3,5EUR, HR 20KN, MK 90DEN

5. MAJ 2008 / BR. 415

Sadržaj
32 Ekonomija u izbornim obećanjima političkih partija

Iznenađenje u pripremi
U prvih mesec dana izbornom kampanjom dominirala su simbolička i neekonomska pitanja: odbrana integriteta zemlje ili ulazak u Evropsku Uniju. Ekonomska i socijalna pitanja probila su se u prvi plan tek početkom aprila. Budući da bi naredna vlada mogla da bude otvoreno antievropska, ona bi kao kompenzaciju mogla da pokaže veću ekonomsku agresivnost od prethodnih vlada

foto: Fonet

Uvodnik 10 Podložno promenama Pregled nedelje 12 Politika 13 Ekonomija Ekonomija i društvo 14 Slaven Živić „Knjaz“ upakovan za prodaju 16 Fokus Promene? 20 Hotelijerstvo u Srbiji Zablude marketinškog Hitlera 24 Raskorak u procenama MMF i Ministarstva finansija Srbije Potcenjena privreda povećanih rizika 26 Neslavni rekord Poslednji u navodnjavanju 28 Čačani o zastoju gradnje autoputa Horgoš - Požega Ključni podsticaj invesicija 29 Pitanje nedelje Jačanje Reflektor 30 Restituciona lutrija

Naslovna strana: Branislav Ješić / Lazar Bodroža

Tržište i novac 40 Telekomunikacije Uskoro kontrola tržišta 42 Prose, Kragujevac „Ruke” za ceo svet 43 Hyundai Centar vredan 15 miliona evra 44 Metalac, Gornji Milanovac U planu fabrika u Rusiji 46 Mlekarska industrija EU odobrila provoz mleka 72 Sajam Građevinarstva Potraga za srpskim partnerima 76 Zoom Slučajno ili ne 77 Udruženje banaka Srbije Rastu krediti Libertas 78 Čovek u istoriji Menadžment 80 Francuska Intelektualni zadatak Menadžer 84 Izgradnja optimizma

6

Sadržaj

BR. 415

|

5. MAJ 2008

|

47

Poseban prilog

Značaj telekomunikacija u razvoju biznisa
U Srbiji trenutno jedino usluge mobilne telefonije mogu da se mere sa razvijenim zemljama, dok fiksna telefonija i širokopojasni pristup zaostaju i za zemljama regiona

108

Jelena Angelovska

Bibliotekarka na brokerskom zadatku
Nakon što je početni, virtuelni, kapital od 100 hiljada evra uvećala za 13 odsto i tako bila najuspešnija na virtuelnoj berzi osvojivši kabriolet marke Volkswagen, Angelovska se zaposlila u biblioteci

Marketing 86 Fokus grupe Vitezovi okruglog stola Kultura 88 Ishodište Beogradskog festivala igre Obnova baletske publike Tehnologija 90 Rizici nuklearne havarije u Vinči Rešenje u prepakivanju Region 92 Jahorina Novo ruho Evropska unija 94 Zaokret u evrozoni Razvod od Amerike

Svet 96 Demonstracije u Egiptu Živi pesak 98 Susret sa američkim predsednikom Bilom Klintonom Pogled sa 44. sprata Feljton 100 Geopolitika prirodnog gasa (6) Prvoklasna roba Lifestyle 106 Prag San u kamenu Index 110 Finansije 111 Cene i troškovi života 112 Svetske berze (no) comment 114 Prvomajska poslanica

Impresum
Izdaje: Novinsko-izdavačko preduzeće Ekonomist media group, Beograd, Direktor: Biljana Stepanović, Direktor finansija: Nada Tisovski, Sekretar: Marija Radulović, “Ekonomist magazin”, Beograd, Kosovska 1/IV, Telefoni: centrala (011) 33.33.007, 33.74.051 (fax), Glavni i odgovorni urednik: Dragan Bisenić, Redakcija: Vojislav Stevanović (pomoćnik glavnog i odgovornog urednika), Milan Obradović, Suzana Bojadić, Olivera Bojić, Milan Ćulibrk, Vladimir Karakašević, Biljana Korica Vukajlović, Ana Krajnc, Snežana Krivokapić, Miloš Marković, Ivana Pavlović, Ivana Radmilac Đurđić, Vesna Lapčić, Stevan Veljović, Katarina Marković, Sekretar redakcije: Miroslava Dikosavljević, Saradnici: Ivan Aranđelović, Aleksandar Arsenijević (Čačak), Snežana Antić (Kraljevo), Ilija Despotović, Nadežda Vodeničar, Nikola Dragaš, Petar Đukić, Ante Gavranović (Zagreb), Ranko Grubač (GRR), Marko Jevtić, Marko Somborac, Mihajlo Crnobrnja, Miroslav Prokopijević, Dragica Lalatović, Živan Lazić (Novi Sad), Aleksandar Lebl, Milutin Mitrović (Trst), Milutin Đević (Kragujevac), Zoran Kosanović (Niš), Stojan Stamenković, Božo Stojanović, Biljana Vitković, Dizajn: Predrag Mirković, Saša Radojević, Grafički urednik: Zoran Radojević, Prepress: studio triD, Foto: Dušan Đorđević (urednik), Branislav Ješić, Dragan Milošević (011) 33.33.014, Tehnička podrška: Nenad Ždraljević, Konferencije: Marijana Kremić (direktor), Jennifer Grubač, Irina Maksimović, Vineta Marinović, Tanja Paunović, Jasna Vojvodić (team leader), Direktor marketinga i prodaje: Jelena Sterđević (011) 33.33.027, Direktor korporativnih komunikacija: Vineta Marinović, LCS: Ivan Nakarada (direktor), Vladimir Đorđević, Marketing: Dario Kostenjak, Danijela Lalić, Ivana Savić, Snežana Terzić, Marko Vasić, Menadžer prodaje i distribucije: Jovica Krstić (063) 287.176, Pretplata: Mikailo Bodiroga, Snežana Mijailović, Obrad Todorović, Distribucija štampe: Global press, Beograd, Francuska 56, (011) 27.64.538, Štampa: “Politika a.d.”, Beograd, Pančevački put bb www.emportal.co.yu e-mail: office@ekonomist.co.yu, desk@ekonomist.co.yu, pretplata@ekonomist.co.yu, marketing: marketing@ekonomist.co.yu konferencije: konferencije@ekonomist.co.yu

10

Uvodnik

BR. 415

|

5. MAJ 2008

|

Podložno promenama
Sasvim je prirodno da ljudi tokom života, najčešće ne samo jednom već više puta, na osnovu novih saznanja i iskustava menjaju svoje mišljenje o mnogim stvarima, a da to nije u vezi sa bilo kakvom ličnom probitačnošću, ponekad čak može biti na njihovu štetu

U

dosadašnjoj izbornoj kampanji jedan i ranije korišćen element dobio je istaknutije mesto: podsećanje na to ko je od političkih protivnika promenio mišljenje, stav, političku, odnosno stranačku pripadnost i slično. Ta pojava bila je, a i dalje je, veoma široko rasprostranjena i bez velike muke može se naći mnoštvo primera. U političkim obračunima za svaku takvu promenu tvrdi se da je izvršena iz niskih pobuda, da je dokaz neprincipijelnosti, koristoljublja, orijentacije prema onom poznatom „otkud vetar duva“. Daleko od toga da takvih motiva nema, i to ne malo. Međutim, sasvim je prirodno da ljudi tokom života, najčešće ne samo jednom već više puta, na osnovu novih saznanja i iskustava menjaju svoje mišljenje o mnogim stvarima, a da to nije u vezi sa bilo kakvom ličnom probitačnošću, ponekad čak može biti na njihovu štetu. Obračuni Pojava o kojoj govorimo sama po sebi u određenim slučajevima može biti antipatična, ali nije toliko opasna. Ono u čemu leži opasnost jeste to što ljudi određenog mentalnog sklopa, kada dođu u poziciju da vladaju nad drugim ljudima, smatraju da svi moraju deliti njihovo mišljenje i stav, svako mišljenje i stav, pa i promenjene. Kad je neko od njih spoznao novu istinu, smatra da tu istinu moraju prihvatiti i svi drugi. Ta pojava nije od danas, stara je gotovo koliko i svet. Nekada se više ispoljavala na verskom polju. Da ne podsećamo na vremena pre monoteističkih religija već na potonje vreme. Poznati su vladaoci koji su proganjali, na primer, rane hrišćane, a onda su prihvatili hrišćanstvo i počeli proganjati one koji se nisu hteli pokrstiti. To se dešavalo i u okviru same nove religije, kada su se verski poglavari i te kako surovo obračunavali sa jereticima, inicirali verske ratove i dr. Isti je slučaj u islamu, gde se krvavo sukobljavaju suniti, šiiti, alaviti itd, da se ograničimo na dve najmnogoljudnije religije.

Na političkom polju nije ništa bolje. Neće se pominjati imena, iako će čitaoci neke prepoznati. U nekim zemljama bilo je vremena kada se najmanje odstupanje od političke linije snaga na vlasti surovo kažnjavalo, s tim što se politika linija menjala, i „teško“ onima koji se nisu brzo prilagodili novoj liniji. Kao velik napredak u novije doba smatralo se to što oni koji se nisu prilagodili, ili su nabeđeni da nisu, nisu gubili glave već samo padali u nemilost, gubili pozicije i materijalne beneficije, postajali žrtve „damnatio memoriae“, zabrane sećanja na njih, poznate još iz antičke Grčke, isecani s fotografija i sl. I kod nas je u istoriji bilo mnoštvo primera „preveravanja“ i obračuna po „verskoj liniji“. Srednjevekovni feudalci nisu bili neskloni igranju na kartu istočne ili zapadne crkve i međusobnom obračunavanju na toj osnovi, da ne pominjemo pohode na bogumile i druge otpadnike, kao da nisu svi verovali u istog Boga. U novovekovnoj državi, na njenom početku, kum je kuma ubio jer je hteo da sprovodi staru, nekad zajedničku politiku prema Otomanskoj imperiji, a ne njegovu novu i, pokazalo se, upešniju, svrsishodniju. Bilo je menjanja oslonca na ovu ili onu evropsku silu i sukoba oko toga, u kojima je neki političar menjao stranu i činio sve da dojučerašnje istomišljenike ubedi u ispravnost svog novog izbora. Nacionalni ciljevi, uključujući ratne, saveznici i antagonisti, prijatelji i neprijatelji, menjali su se i oni koji promene nisu pratili ne retko su bili pribijani na stub srama kao izdajnici. Jugoslovenska država pod raznim imenima, nije bila bolja od srpske. Uverenja, partijske pripadnosti, političke opcije menjali su se s lakoćom. Žestoki politički obračuni nisu bili retkost, a bivalo je i ubistava. Na meti su bili i članovi građanskih partija, a ne samo stvarni „državni neprijatelji“. U Drugom svetskom ratu deklarisani borci protiv okupatora borili su se među sobom ogorčenije nego protiv njih. Nije zaboravljeno ni razračunavanje sa predratnim neisto-

važi i za dobar deo komunista u bivšoj JugoslaPodele Nekoliko godina posle oslobođenja na. drugi žale što nema smrtne kamada manje drastično. kao i do kad zadrti članovi SKJ postali su lideobračuna.menja. Mnogi gorljivi. koji su se preobrazili u nacionaliste i šoviniste i krenuli u borbu za etnički očišćene teritorije . diti novoj liniji. To.po njihovom sudu. velikorusa. Neki su bili spremni jer većina nije bila spremna i voljna za da seku ruke koje drže neprijateljski tako radikalan zaokret. prirodna stvar. zatvorom platio cenu za to. listički pir. ponese do njegove osude i razlaza.i šoviniste i krenuli u borbu za etnički ćoj partiji. koji su se preobrazili u nacionaliste stale su nove duboke podele u vladaju. To. Promena mišljenja je. naći borba za „čistotu“ redova. pokazalo se. samo što nije jasno koje od na odgovarajući odjek. važi i za dobar deo komunista u bivšoj Jugoslaviji. 415 Uvodnik 11 mišljenicima u sopstvenim redovima. Aleksandar Lebl Još je Lenjin pisao kako ćeš. pokazalo se. Od obožavanja Staljina došlo očišćene teritorije. mada ipak nije mnogih što su ih menjali. Ne dugo potom. ako zagrebeš ruskog komunistu.viji.kao što su nekada oštro osuđivali svoje nedovoljno aktivne i „budne“ drugove. barjak. sa ri nacionalističkih stranaka i pokreta. ali nije bilo sasvim uzaludno. staljinističkim metodama. naći velikorusa. Čovek koji je pisao panegirike Staljinu tako su se okrenuli osudi građana koji. I svima koji se nisu mogli ili hteli prilago. što nije naišlo i ideologiju. nisu dovoljno odsanju alternativne ideologije i politike i. jer bi želeli da umru za svoje ideale nju novim okolnostima. su čak „izdajnici“. ili razume se. ako zagrebeš ruskog komunistu. koju na sudu bar retorički priželjkoji su težili reformama i prilagođava.| 5.kuju. MAJ 2008 | BR. Još je Lenjin pisao kako ćeš. A onda je nastupio raspad zajedničke svejedno kakav je i šta je čovek koji ga multinacionalne države i krvav naciona. prošli su i drugi zne. lučni u odbrani nacionalnog interesa. dakle. postepeno je otišao najdalje u promovi.

Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc rekao je da su mu srpski zvaničnici poručili da traganje sa osumnjičenim ratnim zločincima nije njihov najviši prioritet. imajući pred sobom čvrst dogovor o budućoj koaliciji“.5 miliona kvadratnih kilometara. funkcioner DSS i koordinator izrade ekonomskog programa koalicije DSS-NS. Australija je na osnovu sporazuma sa Ujedinjenim nacijama povećala svoju teritoriju za oko 2. koja ima pun legitimitet. samoorganizovanja građana u borbi protiv iseljeničkog kriminala. Pre toga bio je profesor Univerziteta MekGil u Montrealu i Fakulteta političkih nauka u Beogradu. godine. Roberto Kalderoli. U vrhu Demokratske stranke je predočeno da je sporazum Koštunice i Šešelja potpisan još pre raspisivanja parlamentarnih izbora i on je bio „osnova i garancija premijeru Koštunici da može da raspusti vladu. „Morala bi da se sastane Vlada i donese takvu odluku. kaže potpredsednik Vlade. Od ovog broja među stalnim saradnicima Ekonomist magazina nalaziće se profesor Mihailo Crnobrnja (fotografija levo) i autor karikatura i stripa Marko Somborac. a podržao je i ideju. pravde i ministarstvo za Kosovo i Metohiju. Međunarodna pomorska kancelarija savetuje brodovima koji ne pristaju u somalijske luke da plove barem na 200 kilometara udaljenosti od somalijske obale. Ali ova vlada je tehnička i nema mogućnosti da donosi takve odluke“. inače neustavnog. ističe Nenad Popović. budući ministar policije. drugi čovek ove partije. budući ministar za reforme u Berluskonijevoj vladi. Bosi. Aktivnost somalijskih pirata naglo je porasla posle svrgavanja diktatora Mohameda Siada Barea 1991. Marko Somborac je dizajner. često je svog budućeg šefa „prozivao“ po medijima. najverovatnije budući potpredsednik vlade je zbog namernog pokazivanja karikature proroka Muhameda koju je odštampao na majici i nosio u vestima državne televizije RAI u februaru 2006. jer je to nelogično činiti pre izbornih rezultata. Somalijski pirati otvorili su vatru na japanski naftni tanker dok se nalazio u jemenskim teritorijalnim vodama u Adenskom zalivu. . Bio je poslednji ambasador SFRJ u Briselu i ministar u Vladi Srbije. koji su italijanskoj javnosti već dobro poznati uglavnom po skandalima koje su pravili. MAJ 2008 | Politika Samo Vlada Srbije. može da mi ukine ovlašćenje da potpišem sporazum o stabilizaciji i pridruživanju ako nam ga EU ponudi pre izbora. izjavio je da imigrantima sprema „čišćenje i policiju“. “Od Ujedinjenih nacija smo dobili saglasnost da u potpunosti proširimo našu nadležnost nad vodenim površinama u cilju istraživanja nalazišta nafte i hrane. Roberto Maroni. Objavljuje dnevni autorski strip u dnevnom listu „Blic“. DSS nije napravio nikakvu koaliciju. što je trenutno malo verovatno. Predstavnici DS-a objavili su da su lideri DSS i SRS Vojislav Koštunica i Vojislav Šešelj potpisali sporazum o formiranju zajedničke vlade u kojoj je DSS-u zagarantovano mesto premijera i ministarstva ekonomije. Koalicija Demokratske stranke Srbije i Nove Srbije sigurno će biti stožer buduće vlade i oko toga nema dileme. stripom i karikaturom. problema tranzicije i evropskih integracija. Autor je brojnih knjiga iz oblasti ekonomskih odnosa. finansija. u Libiji ispred italijanskog konzulata izazvao nerede u kojima je poginulo 11 ljudi. Nova italijanska vlada „ugostiće“ najmanje tri ministra i potpredsednika iz manje desničarske partije Liga za sever. potpredsednik Vlade Srbije.12 Pregled nedelje BR. uz tvrdnje da je Berluskonijevu medijsku imperiju „stvorila sicilijanska mafija“. animacijom. a oteli su i španski ribarski brod sa 26 članova špansko-afričke posade. 415 | 5. Mihailo Crnobrnja je profesor na Fakultetu za ekonomiju. Martin Ferguson. čime smo praktično uvećali teritoriju Australije”. kaže Božidar Đelić. Bavi se dizajnom. finansije i administraciju. rekao ministar razvoja ove države.

25 miliona.25 odsto. Dobit iz osnovnog poslovanja DIN-a u ovoj godini iznosila je 2. gledano prema prodaji. . po oceni UN.5 odsto zbog rasta inflatornih očekivanja i pogoršanja makroekonomskog stanja.1 milijardi dolara ili za oko 50 odsto više nego prethodne godine. Savet ministra za zaštitu potrošača je odlučio da se osnuje deset savetodavnih centara za zaštitu potrošača i jedinstven info centar. Užicu. Zaječaru i Leskovcu.drastičnom smanjenju siromaštva.5 na 14. saopšteno je na dodeli nagrada “Investitor godine” u Srbiji. Glavni cilj banke je saradnja sa bankama. a najavila je i ulaganja od 250 miliona evra. godini u Srbiji. Takođe se prvi put dešava da neka banka. godini. I drugu godinu za redom DIN će isplatiti dividendu akcionarima. Centri za zaštitu potrošača biće u Beogradu. Iz Srbije je u Nemačku u 2007. Šapcu. propen. Subotici. Atlasmont banka Moskva (ABM). stanovništvom i kompanijama iz Rusije. uložila je 99. godini izvezeno robe (delovi za mašine. saopštilo je Ministarstvo trgovine i usluga.8 miliona evra. marta kada je kamata povećana za tri procentna poena sa 11. Ukupna robna razmena između Srbije i Nemačke u 2007. ali je uključivao jednokratnu dobit od prodaje finansijske imovine koja nije vezana za osnovu delatnost fabrike. tvrde pšenice i drugih proizvoda iz Nemačke iznosio je oko 2. gume za putničke automobile…) u vrednosti od oko 937 miliona dolara što je za 42 odsto više nego prethodne godine. opremu.1 milijardi dolara. sa sedištem u Crnoj Gori. U Moskvi je otvorena prva rusko-crnogorska banka. pravo “skriveno blago”. Popovića otkupio većinski paket od 55 odsto akcija.99 milijardi dinara i bila je manja za 420 miliona dinara odnosno 12 odsto manja nego u 2006. Ta banka je deo Atlas grupe koju kontroliše crnogorski biznismen Duško Knežević i to je prva banka iz regiona koja je dobila dozvolu ruskih monetarnih vlasti da posluje u Rusiji. na 15.7 odsto u prva tri meseca ove godine. Uvoz putničkih automobila. a država Srbija 199 miliona dinara. osniva banku u inostranstvu. Novom Sadu. dok je Toyota izvestila o rastu od 2. Milošem Vasićem.3 milijarde dinara. Austrijska kompanija VIP Mobile dobila je nagradu za najveću grinfild investiciju u 2007. Aleksandrom Ćirićem i Filipom Švarmom od vlasnika Borisa S. Ta kompanija je prošle godine za 320 miliona evra kupila licencu za trećeg mobilnog operatera u Srbiji. u 2007. Toyota je u prvom kvartalu prodala 2. Zrenjaninu. a samo u prva dva meseca ove godine oko 541 milion dolara. Poslednja promena referentne kamatne stope bila je 13. tako da privatni akcionari dobiju 2. godini iznosio je 36. a u 2007. koju dodeljuje Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza (SIEPA). pa se svetska organizacija nada da će joj taj usev pomoći da ostvari cilj postavljen u Milenijumskoj deklaraciji UN . Glavni i odgovorni urednik nedeljnika Vreme Dragoljub Žarković izjavio je da je većinski paket od 74.| 5. VIP u Srbiji ima pola miliona korisnika. Nišu. prodajne centre i edukaciju zaposlenih. koja posluje u sastavu kompanije Philip Morris International. maline.4 odsto akcija tog lista u rukama novinara i urednika tog nedeljnika. treća po značaju prehrambena namirnica na svetu (odmah iza pšenice i pirinča). Krompir je. Japanski proizvodjač automobila Toyota skinula je američki General Motors sa vrha liste najvećih automobilskih kompanipale za nešto manje od procenat. Žarkovich je rekao da je on sa kolegama Milanom Miloševićem.41 milion vozila. Krompir. MAJ 2008 | BR. Prošlogodišnji profit kompanije iznosio je 4.66 milijardi dinara. 415 Pregled nedelje 13 Ekonomija Monetarni odbor Narodne banke Srbije povećao je referentnu kamatnu stopu za 0. zauzima šest odsto tržišta i zapošljava 450 ljudi. a GM 2. ove godine je u žiži interesovanja svetske javnosti zato što su Ujedinjene nacije proglasile ovu godinu ja. koji već rade u Crnoj Gori ili nameravaju da to učine. Kragujevcu.4 miliona evra u izgradnju mreže. godini bila je 3. Američka korporacija saopštila je da su joj prodaje širom sveta Međunarodnom godinom krompira. Profit Duvanske industrije Niš.75 procentnih poena. šlepera.

MAJ 2008 | foto: Arhiva .14 Ekonomija i društvo BR. 415 | 5.

7 miliona litara. 415 Ekonomija i društvo 15 Slaven Živić. je imala kompanija Knjaz Miloš. Kompanija BB Minaqua iz Novog Sada je učestvovala u prodaji sa 21 odsto. Danone. Spekuliše se da su za kupovinu Knjaza zainteresovani Pepsi.Požega: Ključni podsticaj invesicija 29 Pitanje nedelje: Jačanje K ad je početkom aprila investicioni fond Salford prodao 68 odsto kapitala Knjaz Miloša holandskoj kompaniji Clates holding. godinom prodaja negaziranih voda porasla za 21 odsto. Danone. a na pitanje zašto je prodaje. praktično je značilo da će najjača srpska fabrika vode biti preprodata i pre 2009. odnosno sedam odsto.6 miliona litara. Prošle godine je ukupno u zemlju i inostranstvo plasirano 651. „Knjaz Miloš“ je sazreo da dobije novog vlasnika. Spekuliše se da su za kupovinu Knjaza zainteresovani Pepsi. odnosno pojednostavljenje vlasništva gde se kapital tri vezane kom- Tržište voda Prodaja flaširanih voda u Srbiji u 2007. Coca – Cola.| 5. bilo je jasno da će srpska fabrika vode uskoro dobiti novog vlasnika. „Knjaz Miloš“ je sazreo da dobije novog vlasnika. godini je porasla za 17 procenata u odnosu na 2006. a najveće učešće u prodaji. MAJ 2008 | BR. pune konsolidacije poslovanja i uspešne transformacije u modernu kompaniju. „Prepakivanje“ vlasništva između britanskog fonda i holandske kompanije. od 30 odsto. proces restrukturiranja te kompanije je završen u najvećoj meri i nije isključena preprodaja pre početka naredne godine. rekao je Živić u razgovoru za „Ekonomist“. panije seli u jednu novu.3 miliona litara flaširanih voda. On je pojasnio da je prelazak vlasništva Knjaz Miloša u ruke Clates holdinga zapravo samo prestruktuiranje kapitala. odgovor je jednostavan. ali to ostaje otvoreno. kao i da je najozbiljniji kupac američki Pepsi. generalni direktor kompanije „Knjaz Miloš“ „Knjaz“ upakovan za prodaju Investicioni ciklus priveden je kraju i nakon nekoliko godina ozbiljnih investicija. pune konsolidacije poslovanja i uspešne transformacije u modernu kompaniju. na 389. ali u okviru istog sistema. Da li je to istina i šta prevaže kod Pepsija? . dok je u poređenju sa 2006. na 226. Zašto će „Salford“ prodati „Knjaz Miloš“ i da li je isključivo u pitanju većinska prodaja? Slaven Živić: „Salford“ i dalje operativno rukovodi kompanijom. kako je najavljivano iz srpske punionice vode. godine. kao i da je najozbiljniji kupac američki Pepsi Suzana Bojadić Takođe u ovoj rubrici 16 Fokus: Promene? 20 Hotelijarstvo u Srbiji: Zablude marketinškog Hitlera 24 Raskorak u procenama MMF i Ministarstva finansija Srbije: Potcenjena privreda povećanih rizika 26 Neslavni rekord: Poslednji u navodnjavanju 28 Čačani o zastoju gradnje autoputa Horgoš . i dostigla 389.7 miliona litara. Voda Vrnjci iz Vrnjačke Banje sa 12 odsto. Da li će to biti isključivo većinska prodaja prvenstveno će zavisiti od volje budućeg vlasnika. „Sada smo u početnoj fazi procesa ’exita’ što znači da se polako pripremamo za ’due dilligence proces’“. dok su Vlasinska rosa i Heba imale učešće od osam. Coca – Cola. Nije neuobičajeno da prethodni vlasnik još neko vreme ostane prisutan u kompaniji radi obezbeđivanja optimalne tranzicije. Prema rečima Slavena Živića prvog čoveka „Knjaz Miloša“. Investicioni ciklus priveden je kraju i nakon nekoliko godina ozbiljnih investicija. Proizvođači su povećali za 11 odsto ukupnu prodaju gaziranih voda u zemlji i inostranstvu.

neovisno od pitanja da li bi EU bila spremna tada da nas primi. EU odjednom odustaje i nastavlja pregovore na dva koloseka!? Nespretnosti na strani EU ima. i njihovo brzo proširivanje na neekonomske sfere. nedavno je izjavio za druge medije Ljubo Grujić. pitanje je da li bi nova rezolucija o EU u Skupštini dobila potrebnu većinu.. odnosno to koliko „Knjaz Miloš“ zaista vredi. na njemu provele po osam godina. Strategija pridruživanja se nije sprovodila. S. ponudi najveću cenu. u ovom trenutku nemamo takvih planova. za oko 75 odsto više od njegove trenutne tržišne vrednosti na Beogradskoj berzi? Nije li to malo s obzirom na to da je Salford za tu kompaniju platio oko 90 miliona i da je u nju uložio dodatnih 40 miliona evra? S. Rezultat: nakon 5 godina mi smo negde između parafiranog sporazuma i njegovog potpisivanja. Voleo bih da novi vlasnik bude neka multinacionalna kompanija koja se bavi istim ili srodnim kategorijama. Međutim. I pre sadašnje situacije sa Kosovom. Kupac će biti onaj koji. Tužno je... Savet za evropske integracije na čijem čelu je Premijer nije se ni jednom sastao za njegova dva mandata. nema nikakav ugovorni odnos sa Evropskom unijom. Sasvim je izvesno da smo interesantni mnogim velikim kompanijama koje sigurno vide interes u kupovini i daljem unapređenju svog poslovanja. ali bez podrške ostalih državnih faktora učinak je manji nego što bi trebao ili mogao da bude. Živić: Ne smatram da su procene prodajne cene korektne. Na žalost. Kako sada stvari stoje.“ „Strategija i Akcioni plan su samo slova na papiru ako ne postoji potrebna politička volja da se reforme nastave. Kosovo je došlo kao „šlag na tortu“. direktor operacija kompanije Coca-Cola za Adrijatik regiju i Balkan. Zainteresovani smo da pravimo posao u svim kategorijama bezalkoholnih pića.. Strategija se retko pominje. Od tada do sada desilo se sledeće: Crna Gora je danas samostalna država koja je potpisala pomenuti Sporazum. EU očekuje usvajanje akcionog plana Srbije i Crne Gore o harmonizaciji dva ekonomska sistema pre nego što preduzme sledeći korak. u nas se uveliko već licitira oko mogućeg datuma prijema u punopravno članstvo.. Tekst je objavljen 3. Više puta sam ponovio da cena. što i EU stalno ističe. Procenjuje se da će prodajna cena „Knjaz Miloša“ biti oko 150 miliona evra. zapravo tragično koliko su se malo stvari promenile za ovih pet godina. Šta je najvrednije u kompaniji? S. Državni kapacitet za integraciju jeste ojačan. tržište. MAJ 2008 | FOKUS Koka Kola neće Knjaz Promene? Mihajlo Crnobrnja Prihvatio sam ponudu „Ekonomista“ da se dvonedeljno javljam u ovoj rubrici. U njemu se. U slučaju tog akcionog plana nakon godinu dana upornog insistiranja. Živić: Spekuliše se i licitira mnogim imenima. Možda je najvažniji potencijal koji „Knjaz Miloš“ ima održivi visok nivo razvoja.. teško je pretpostaviti da će se ova slika brzo promeniti. ali ne verujem da je u pitanju zla namera. ali je politička volja za integraciju u EU u međuvremenu opala. a sa najnovijm ulaganjima u proizvodnju imamo kapacitete za rast proizvodnje u narednih nekoliko godina. daleko razvijenije od nas. a zatim i Akcioni plan za realizaciju te strategije. zavisi od . U istom danu kad je Skupština naložila izradu Strategije. na kojem su Austrija i Slovenija.. Za nju je glasalo 132 poslanika! Toliko o snažnoj političkoj opredeljenosti Srbije za EU. Nama tek predstoji početak pregovaranja Ugovora o stabilizaciji i pridruživanju. na osnovu procena potencijala koje imamo. Suštinska prepreka bržoj integraciji je u nespremnosti značajnog dela srpske političke elite da prihvati Evropsku uniju kao najbolji i najjasniji put jačanja Srbije. Srbija i Crna Gora. raspoloženje nekih ključnih igrača je bilo skeptično. između ostalog.“ „.. doneta je i Rezolucija o evropskoj budućnosti Srbije. jer prepoznaju ono što on ima i može da ponudi. Ubrzanje reformi. Nešto slično sam jedno vreme već radio za ovaj cenjeni nedeljnik. Mi još nemamo elementarne pretpostavke na bazi kojih bi mogli da se upustimo u procenu kada ćemo biti spremni za članstvo. koja je inače dala nalog za njenu izradu. Prelistavajući moje tadašnje komentare naišao sam na jedan koji mi se čini posebno zanimljiv. Skupština. Srbija je donela Strategiju pridruživanja EU.. Živić: Kupac će platiti brend. kaže: „Naša država. nikad je nije usvojila. tehnologiju i mogućnost da se razvija... Najveća svetska kompanija za bezalkoholna pića tvrdi da trenutno ne namerava da kupi najpoznatiju srpsku kiselu vodu. I to nema veze sa sadašnjom situacijom oko priznavanja nezavisnosti Kosova.... U citatu iz članka od pre pet godina namerno stoji i konstatacija da „EU očekuje usvajanje akcionog plana. A sva je prilika da bi ih trebalo i ubrzati. 415 | 5. pa tako i Knjaz Miloša.Radi se o ogromnom poslu. zavisiće od procene isplativosti na tržištu“.. Brendovi iz našeg portfolija su lideri ili prvi pratioci u svojim kategorijama. Neke od najvećih svetskih kompanija jesu pokazale stvarni interes za Knjaz Miloš. marta 2003 godine. najbolji je put da se legitimišemo kao ozbiljni kandidati za članstvo. „Zbog veličine biznisa Coca-Cola se među prvima spominje kao kupac gotovo svih značajnih firmi u Srbiji.16 Ekonomija i društvo BR. tržište nije samo Srbija već širi region. a da li će to biti lansiranje novih proizvoda ili akvizicija.“ „.U prkos činjenici da praktično još nismo ni počeli bilo kakve pregovore. a o saradnji sa Haškim tribunalom da ne govorim.“ Time sam želeo da kažem da odgovornost što u našem slučaju evropska integracija ide ovako sporo nije samo na našoj strani. Kancelarija za integraciju Srbije u EU vredno radi na elementima Akcionog plana za njenu realizaciju.Bilo bi neophodno što pre sačiniti Strategiju pridruživanja Evropskoj uniji. Izjavljivali ste da će Salford sigurno dobro zaraditi prodajom „Knjaz Miloša“. Sve ostalo je samo stvaranje atmosfere“.

U ovom treoko 90 Salford nutku je rano za procenu o tome u kojoj oblasti ćemo investirati. 44 odsto kapitala u Bambiju koji je Brend „Knjaz Miloš“ je najprodavanija takođe u vlasništvu investicionog gazirana mineralna voda u Srbiji sa trfonda Salford. Imamo superiorno organibiznisa od oko milijardu dolara. snim od 66 procenata. Živić: Izvesno je da će Salford osta60. „Knjaz Miloš“ je jedna od retkih kompanija u Srbiji sa potencijalom da se uspešno nosi sa bilo kojom međunarodnom konkurencijom. je nedavno predsednik Salforda Dosad je „Salford“ u „Knjaz Miloš“ Slobodan Petrović. izjavio še od 25. koji sada. Da li name270 Interbrue rava dalje akvizicije u Srbiji i koji su mu 110 Carlsberg sektori posebno interesantni? 117 Lukoil S. Sve ovo zajedno bi trebalo da rezultira uspešnom prodajom. Živić: Ove godine smo za kapitalne investicije planirali više od 16 milio. Takođe je činjenica da je industrija mineralnih voda branša koja beleži kontinuiran organski rast sa velikom perspektivom. Prema izjavama žišnim učešćem od 47 odsto i vrednoiz Salforda. uglavnom u Crnu Goru. Subotička mlekara gaziranih voda i danas predstavlja broj i Imlek. Bosnu i Hercegovinu i Makedoniju. objedinjuje Zaječarsku. a zovanu službu prodaje i najveću districeo posao bi trebalo da se završi butivnu mrežu u svojoj kategoriji sa vido kraja 2009.89 Holcim ti u Srbiji. „Knjaz Miloš“ je tržišno orijentisana kompanija sa brendovima koji su lideri ili pretenduju da to i budu u svojim kategorijama. Kakvi su planovi za ovu godinu? S. Oko 30 miliona litara smo izvezli. energetskih napitaka sa 70 odsto tržiš„U pitanju je vrednost imovine i nog učešća. godinu najavcena kupac ljena i prodaja mlekara i Bambija. Hrvatsku. Skorašnja preuzimanja u Srbiji Duvanska industrija Niš Apatinska pivara Pivara Čelarevo Beopetrol Cementara Novi Popovac Cementara Beočin Vlasinska rosa Knjaz Miloš Prošlogodišnji neto prihodi su bili veći Na prodaju i Imlek i Bambi od 81 milion evra što je rast za 25 odsto u odnosu na godinu ranije. a uzimajući u obzir sve eventualne buduće prihode koje jedna takva kupovina može da donese. a pre nekoliko meseci smo počeli izvoziti „guaranu“ u Ukrajinu.027 Lafarge la za Balkan tako da je realno očekivati 21 Coca-Cola sledeći investicioni ciklus. a koji 387 Philip Morris su u njegovom vlasništvu. 415 | 5. MAJ 2008 | toga koliko je neko spreman da plati. dobiće i ostale njegove hodnu godinu u svojoj kategoriji nefirme Bambi. i na domaćem tržištu i u regionu.18 Ekonomija i društvo BR.proizvodne kapacitete i to je još jedan na evra. U Beogradu se nalazi centra59. kao pravno dva sa 18 odsto tržišnog učešća. Jedan deo ide u Albaniju.000 frižidera na terenu. Sloveniju. To će pre svega biti uloženo u dokaz da se ponašamo kao odgovoran investitor kome je stalo do budućnosti kompanije. godine“. osim Knjaz Miloša. na je takođe ubedljivi lider na tržištu Novosadsku i Zemunsku mlekaru. isto je učinjeno i sa tržišnog i 51 odsto vrednosnog učešća. uložio oko 40 miliona evra. foto: Arhiva . „Aqua viva“ ima nove vlasnike. Da li će „Salford“ ostati u Srbiji s obmln EUR zirom na to da je za 2009. u narednih godinu najveću stopu rasta u odnosu na preti po dana. Guaralice. Na ukupnom Posle „prepakivanja“ vlasništva u tržištu voda „Knjaz Miloš“ ima 33 odsto Knjaz Milošu. što već sada kontinuirano dokazujemo. Prošle godine smo prodali ukupno 230 miliona litara proizvoda što je rast od 13 odsto u odnosu na 2006.

marketing. To je zemlja u kojoj je nacizam vladao i koji je doveo do tragičnih događaja za samu Nemačku. onako kako je i obavljen. ni čudne. u apartmanu 501 beogradskog hotela Mr. kada je ovaj trebalo da ga intervjuiše za nemačko izdanje magazina Vanity Fair. Reminiscencije na Hitlera u Nemačkoj u neku ruku nisu ni strane. nije mesto na zidu sobe luksuznog hotela. Kakvog smisla onda ima izlaganje slike Adolfa Hitlera u poznatoj uniformi iz nacističke Nemačke. ali i mnoge druge zemlje. bile su prve reči zaključka o odluci koju je usvojio Upravni odbor hotela. uključujući Srbiju. smatra se otpadničkom i neprihvatljivom u „glavnom toku“ nemačkog političkog i intelektual- nog života. Mada neonacistička partija nije zabranjena i redovno učestvuje na parlamentarnim izborima. ali je intervju objavio integralno. ali i širom sveta. Dušimiru Zabunoviću. kakvih u Srbiji danas nije malo. Taj potez izazvao je žustru debatu u Nemačkoj i izjašnjavanje svih političkih stranaka i javnih ličnosti o ovoj temi. Najnoviji deo u razvoju ove priče stigao je posle posete ambasadora Izraela Artura Kola vlasniku hotela i najavi da će slika nacističkog vođe završiti tamo gde joj je i mesto – u nekom mračnom podrumu. Bio bi to kraj jedne bizarne priče. da najvećem zločincu XX veka koji nije ubijao samo Jevreje. poslovne domišljatosti i istorijske revizije i podsticanja neonacističkih pokreta Vesna Lapčić “H eil Hitler. Na osnovu ta tri kriterijuma pro- foto: Branislav Ješić . a posebno one koje nose brutalnu simboliku. ekonomski element i interes celog hotela. President doveo je do brojnih kontroverzi i debate o tome gde se nalazi granica između marketinškog trika. MAJ 2008 | Hotelijerstvo u Srbiji Zablude marketinškog Hitlera Apartman sa slikom nacističkog diktatora u beogradskom hotelu Mr.20 Ekonomija i društvo BR. Herr Fridmann!” – uzviknuo je jedan od ideoloških vođa nemačkih neonacista Horst Maler pri susretu sa jednim od medijski najpoznatijih nemačkih Jevreja Mihaelom Fridmanom. Izraelski ambasador je predočio vlasniku hotela. Mihael Fridman je podneo privatnu tužbu protiv Malera. navodno. Uprava hotela je najavila da će slika biti uklonjena. „Hitler ostaje!“. svaka reminiscencija. President. igra s provokacijom koja vređa osećanja brojnih žrtava nacizma i u Srbiji. razmatrao tri stvari. 415 | 5. nego i Srbe. List je ovaj pozdrav stavio i na naslovnu stranu na kojoj je najavio ovaj intervju. Upravni odbor hotela je prilikom odlučivanja o skidanju slike. te je najavljena i konferencija za štampu.

415 Ekonomija i društvo U Evropskoj uniji je strogo zabranjeno veličanje lika i dela nacističkih lidera i simbola. koji se nalazi u Karađorđevoj ulici. ali to ne znači da je zakon jedini podsticaj za ovakav potez. Dušimir Dušan Zabunović vlasnik je firme MPS Group i iza sebe ima dug staž privatnog preduzetnika. Istina je da u Srbiji nema zakona koji bi bio osnova za prinudno uklanjanje Hitlerovog portreta. zašto onda hotel „Mr. Ali. Zabunović se izvinio svima koje je povredio postavljanjem ove slike i najavio njeno uklanjanje. U ovoj fabrici je. Ako je to tako.. ekonomski motiv bio presudan. filmova. ali da „svako ima pravo da gleda na Hitlera na jedan ili drugi način“. ali i predsednici iz regiona Stjepan Mesić. Milan Kučan. pojavili su se i oni koji na Hitlera gledaju „na drugi način”.| 5. a nekada uzorno preduzeće sasvim je ruinirano. ali da će se se sačekati da se za to “ukaže momenat”. Provokativna karijera Sagovornici iz Turističke organizacije Beograda veruju da su vlasnika vodili marketinški i provokativni razlozi. Posredno je saopšten da je. Kastra“.. Čaušeskua. „Naša odluka da skinemo portret. U zemlji u kojoj još uvek postoje stratišta kao što su Kraljevo. rekao je Zabunović. oktobra izve- . zapitao se Zabunović. ako nestane ubica. Pre hotelijerskog slučaja. U selu pored Niša skupili su se poštovaoci Hitlera da proslave njegov rođendan. Tu su brojne istorijske ličnosti: Margaret Tačer. Banjica i Staro sajmište to izgleda sasvim perverzno.. pa i savremenici Vladimir Putin. Dvajt Ajzenhauer.“. kako samo pravo kaže. Nadam se da ovaj zahtev neće uticati na pojavu zahteva za skidanje drugih slika. Silvio Berluskoni. Agencija za privatizaciju je poništila kupovinu fabrike “Minel Elvo” pošto kupac nije ispunio svoje obaveze i oduzela je posle osam meseci. Puni samosažaljenja oni danas tvrde da bi istorijski trebalo ceniti Trojni pakt.. mart i puč. Zabunović kaže da oni ne veličaju Hitlera. Kragujevac. Fidel Kastro. Taj njegov čin je izazvao prve napetosti u koaliciji DOS. te da bi marketing i “interesi celog hotela” bili podređeni u ovakvom odabiru prioriteta. Kiro Gligorov.. Niški pozdrav „Heil Hitler! Sieg Heil!” samo je ruralni odjek sofisticiranije reinterpretacije istorije intelektualnih krugova. iz knjiga. Agencija za privatizaciju ceo slučaj prijavila je Upravi za borbu protiv organizovanog kriminala. Saopšteno je još da je “odluka neopoziva”. održan i prvi seminar o mobingu (zlostavljanju na poslu). President. Javnosti je postao poznat kada je 5. što nije slučaj u Srbiji. MAJ 2008 | BR. 21 cenjeno je da slika treba da ostane “dok se ne ostvare sve rezervacije koje su napravljene do sredine aprila”. a ne 27. jer imamo portrete i Staljina. Hotel Mr. onda nestaje i žrtva. Poslovna biografija Dušana Zabunovića je takođe provokativna. Paradoksalno za Srbiju. nakon toga. Vinston Čerčil. zapravo. o čemu je 8. President” i niški ljubitelji „svastike” ne bi o Hitleru sudili „na onaj način”? „Činjenica je da je Hitler ubio šest milona Jevreja. je “dizajn hotel” u kojem šezdesetak portreta predsednika ima svoje mesto na zidovima apartmana. sa naoružanim ljudima preuzeo glavnu carinsku upravu u Beogradu kojom je do tada rukovodio Mihalj Kertes.. oktobra 2000. čim nam se ukaže prilika je trajna. Ernesto Če Gevara. Možda onda treba da ga izbacimo iz muzeja Madam Tiso.

a šta ne. Psiholog Nebojša Đokić se slaže da bi pojavu trebalo posmatrati u širem društvenom kontekstu. Ti portreti su bili. kaže Voja Žanetić i dodaje: “Meni je to odvratno. On dalje objašnjava da bi bilo zdravorazumski pretpostaviti da će neko izabrati tu sobu na osnovu ličnih preferencija. “Teško se može govoriti o postojanju određenog i jasnog profila osobe koja bi u tako nečemu nalazila zadovoljstvo. godine izjavljuje da su se u “Zabunovićevoj poslovnoj zgradi održavali sastanci masona Dragana Maleševića Tapija”. Mada.22 Ekonomija i društvo BR. zašto ne bi to moglo da bude prihvatljivo još više i za Hrvatsku? Čak i ne hoteći. Zabunović nije želeo da govori za tu emisiju. onda to nije problem“. može biti neke koristi. Njegovo ime ponovo postaje aktuelno 2006. napravljeni od ljudskih kostiju i kože. Ili. Međutim. a prema čemu gnušanje. Ako ima tražnje biće i ponude. ima onih koji. Kako stavljanje Hitlerove slike ne diskriminiše nikoga ovo delo ne bi moglo ni da se zakonski sankcioniše. ponuditi “tečnog Jevreja” kao kupku. smatra psiholog Nebojša Đokić. 415 | 5. već Ustav repulike i Krivični zakon zabranjuju diskriminaciju po svim osnovima. do 28. na primer. ali nikad se ne zna“. rečeno je. U razgovoru za „Ekonomist” Žanetić navodi da stavljanje Firerovog portreta na zid nije veličanje zločinca. vlasnik hotela odgovara: „Verovatno neće nikad. marketinški i „umetnički” razlozi su istaknuti kao opredeljejući za izbor enterijera i slika u apartmanima. Ona navodi da postojanje hotela sa Hitlerovim portretom u Beogradu ne može negativno uticati na ugled zemlje. kaže Đokić. dok su dnevne novine Glas javnosti u septembru 2002. Bilo bi neozbiljno tako izdvojenu pojavu dovoditi u vezu sa opštim ponašanjem i stavovima te osobe”. ali je negirao sve navode. ali iz ugla buđenja fašističke. povredila osećanja ljudi. ali da bi tužilac trebalo da ispita da li taj potez potpada pod nacističku propagandu. Čak i kada za neko vreme Hitlerov portret ode u magacin. ne samo u Srbiji. koja je istraživala šverc cigareta tokom devedesetih. Na Kertesovom mestu zadržao se svega 24 časa. portretima koji takođe imaju svoje mesto u ovom dizajn hotelu. u emisiji B 92 Insajder. mogli bi da se nude sapuni iz Aušvica. A da li postoji mogućnost da se Firer vrati u apartman 501 ili neki drugi.1 milion dinara. Ako je ideja tog hotela da postavlja portete predsednika mnogih država. navodi Čerović. komentar na nemačko nasleđe. ali kako drugačije objasniti ovu vrstu idiotluka”. od cele ove uvrnute stvari. foto: Dragan Milošević . kaže on. Vlasnik je postigao cilj da se piše o njegovom hotelu”. mada se i o njemu pisalo kao o “Đinđićevom kumu”. ali da ju je neocarinjenu prodao čime je izbegao plaćanje 3. „Delo treba posmatrati u kontekstu. Ako stavljanje slike Hitlera nije sankcionisano zakonom onda s te strane ne postoji problem. Zanimljivo bi bilo znati šta bi to nekoga motivisalo da poželi da spava sa Hitlerom iznad glave i kako izgleda ta lič- nost. već može izazvati samo pojedinačne reakcije. Srđan Marković slikar i predsednik umetničkog saveta Udruženja likovnih umetnika Srbije kaže da su se Hitlerovi portreti. navodi se da je Zabunović poslovao sa Markom Miloševićem odnosno da mu je davao procenat od prodaje cigareta. MAJ 2008 | stio i dopisnik “Njujork Tajmsa” iz Beograda Stiven Erlanger. “U tom smislu slika najpoznatijeg naciste u istoriji na zidu hotelske sobe nije samo neslana šala i marketinški potez već pokazatelj opšte društvene klime”. Vojislav Šešelj u intervjuu 2002. Ipak. ne mogu mnogo uticati na one koji iznajmljuju sobu 501. Očito je vlasnik hotela to uradio u marketinške svrhe”. ali ne i da preduzimamo korake. kao umetnička dela. u „sremskokarlovačkoj školi” slikanja. Umetnički i marketinški ugao Već prilikom otvaranja hotela. Zabunović je bio priveden istražnom sudiji Okružnog suda u Beogradu zbog sumnje da je kao direktor MPS Group od 10. Ako Hitlerov portret može da bude atrakcija u Srbiji. pisale o bombaškom napadu na poslastičarnicu “Aca” i dovele ga u vezu s njim. ili želeti nekog da impresioniraju pa makar i na taj način. Mi možemo da imamo stav. po njegovim rečima. decembra 2001. kaže Ljiljana Čerović iz Turističke organizacije Srbije. po njegovim rečima. nabavio softversku opremu kao osnovno sredstvo za rad. nacističke i druge diskriminatorske ideje. postavljanje slike se više kosi sa moralnim normama nego zakonskim. počeli pojavljivati po galerijama Zapadne Nemačke još krajem sedamdesetih godina. klamirati nešto ružno. žele da budu neobični pred sobom i drugima. misli Marković. u Srbiji ne postoji zakon koji direktno sankcioniše neonacističko delovanje i propagandu. nakon hapšenja Zabunovića. „Verovatno postoji hiljade ljudi u svetu koji drže Hitlerovu sliku iznad kreveta. ili dajemo određene preporuke. prema čemu možemo da osećamo ravnodušnost. Ako treba da se takmičimo u morbidnostima. zašto se u toj izokrenutoj logici ne nađe mesto i za Antu Pavelića? Ili. onda je odgovor potvrdan ukoliko vas zakon ne sprečava u tome i ukoliko vam se ne gade takvi gosti koji iznajmljuju tu sobu“. koja je. U septembru 2002. Profil gostiju koji rado biraju apartman 501 nije lako opisati. Može da se razjasni šta je to što u istoriji vredi. kako je istakao i sam vlasnik. Međutim. Činjenica da neko u tome vidi nešto zanimljivo može biti znak najrazličitijih stvari i proizvod najrazličitijih motiva. Marketinški ekspert Voja Žanetić kaže da čak i negativni medijski napisi o postavljanju Hitlera u isti rang sa recimo Gandijem i Mendelom. Slike su proizvedene. i u tom slučaju nije važno šta se postavlja već u kom kontekstu se postavlja. Zvuči morbidno. Ako je pitanje da li se može re- Moralna načela “Pitanje uklanjanja Hitlerovog portreta nije u ingerenciji Turističke organizacije Srbije i Turističke organizacije Beograda. zaključuje Đokić. „Ne treba peruveličavati značaj ovoga. Ja se sa tom vrstom promocije ne slažem i slažem se da portret treba ukoloniti.

3 odsto (i to šest odsto u 2008.24 Ekonomija i društvo BR. BDP. godine. pak. 3. godinu u odnosu na 2007. godine kada je prosečna godišnja stopa rasta iznosila 5. u % 2. i dalje bi bio veći nego. zastoj investicija i rast političke neizvesnosti). godini i po 6.0 2009. 2.4. a sledeće nešto manji (5. trgovini na malo i turizmu gde su stope rasta iznad šest odsto.103 6.8 3. godini u odnosu na prethodnu sa 7. naime. Memorandum o ekonomskim i fiskalnim politikama za period 2009-2011 je u pripremi i zakonski rok za njegovo usvajanje je 15. očekuje se i da će poljoprivreda rasti bar deset odsto u ovoj godini. Najveća stopa rasta u regionu zapadnog Balkana očekuje se u Crnoj Gori. godinu od šest odsto. Janko Guzijan. a u sledećoj godini pet odsto.5 5. državni sekretar ovog ministarstva.609 6. pre svega su potezi na planu makroekonomske politike usmereni ka strukturnim reformama.0 5. istina. „Zato ćemo bliže pratiti kretanja makro pokazatelja i obaveštavati javnost ukoliko dođe do revizije pokazatelja“. U mnogim tranzicionim evropskim zemljama analitičari MMF-a uočili su brz rast spoljnog debalansa. Prema makroekonomskim projekcijama Vlade Srbije do 2010. značajno razlikuje od zvanične projekcije ovdašnjih kreatora ekonomske politike.779. kraj perioda.5 4. koja se. pri tome. dok ce procena inflacije biti revidirana naviše“. Procena inflacije biće promenjena i uvećana M eđunarodni monetarni fond (MMF) objavio je sredinom aprila prognozu privrednog rasta Srbije u ovoj i narednoj godini. Ministarstvo finansija Srbije već predviđa usporavanje ekonomskog rasta u 2008.0 2010.454.2 odsto. finansija . godini). MMF ukazuje i da u tranzicionim privredama postoji čvrsta veza između strukturnih reformi i potencijalnog rasta. Napredni(ji) region Rast od četiri odsto. Ukoliko bi se ovakve prognoze obistinile bio bi to skoro upola manji rast u odnosu na prethodnu godinu (7.3 odsto. Guzijan. Generalno.7 6. ove godine trebalo da ostvari nešto veći rast od Srbije .0 4. U Ministarstvo finansija smatraju da je nova procena MMF-a rasta od četiri odsto za 2008.3 odsto. predvidela je prosečni godišnji rast BDP od 6. pre svega u industriji. MAJ 2008 | Raskorak u procenama MMF i Ministarstva finansija Srbije Potcenjena privreda povećanih rizika Biljana Korica Vukajlović Ministarstvo finansija Srbije ne odstupa od svoje procene da privredni rast ove godine biti šest.4 odsto). za period od 2008. trebalo da ostvari privredni rast od 5. najavljuje državni sekretar Ministarstva finansija.5 na šest odsto godine trebalo da uspori na četiri odsto. sa 7. kaže Guzijan dodajući da je Ministarstvo finansija već predvidelo usporavanje ekonomskog rasta u 2008.5 odsto na šest odsto. analitičari MMF-a su.0 8.6 2007.5 5. tako. što uvećava rizik od “snažnog prizemljenja”. Min. međutim.5 2008. maj. dok bi 2009.5 u 2009. Među merama koje stručnjaci MMF-a preporučuju zemljama s rastućim deficitima. godine trebalo da popravi ovaj rezultat i ostvari rast bruto domaćeg proizvoda za šest odsto. u Evropskoj uniji. i 2010. koji bi 2009. tako i domaći (rast inflacije.573 6.128. ove godine za većinu zemalja u okruženju predvideli brži rast nego u Srbiji.5 odsto). da će Srbija tokom ove godine ostvariti privredni rast od četiri odsto. Hrvatski BDP bi. u EUR BDP (%). dok se za Makedoniju u 2008.058 7. a ne četiri odsto kako je to procenio Međunarodni monetarni fond. priznaje da se ekonomski i finansijski rizici po ostvari- vanje ekonomskih rezultata povećavaju. kako spoljni (kriza na finansijskom tržištu u Americi i Britaniji. ipak. 2. godinu. među kojima je i Srbija. i povezano rast kamatnih stopa). uključujući i veoma visoke deficite u bilansima tekućih plaćanja i rast spoljnog duga. ali je startna osnova privrede Srbije u odnosu na EU neuporedivo niža i biće potrebne decenije da bi je sustigla. U analizi kretanja evropske ekonomije. Bosna i Hercegovina bi ove i naredne godine. Analitičari MMF-a procenili su. tako da dosledni reformski potezi mogu usmeriti ključne privredne resurse u sektor spoljnotrgovinskih proizvoda. ali manji i u odnosu na period od 2001.5 odsto. godine. da bi se na taj način što pre prevazišli postojeći debalansi. bar kada je o 2008. kaže da su u prvom kvartalu ove godine već ostvareni pozitivni rezultati.485.0 6. što može bitno doprineti smanjenju postojećih spoljnih debalansa. primera radi.5 odsto. do 2006. Nakon prošlogodišnje suše.3 4. ali po nižim stopama od dosadašnjih u prethodnih nekoliko godina.354 5. godinu niska. spoljnog deficita. Neće biti izmenjene procene ekonomskog rasta za 2008. godinu. godini reč. do 2010.0 Izvor: Memorandum o budžetu za 2008. Projekcija privrednog rasta Srbije 2006. godišnje stope realnog rasta Inflacija. godini procenjuje rast od 4. MMF za većinu zemalja u tranziciji predviđa dalji privredni rast. koja bi ove godine trebalo da ostvari rast od 7.125. 3. mlrd dinara (tekuće cene) BDP po stanovniku. „To je inače i sadržano u trogodišnjem Memorandumu usvojenom krajem 2007. 415 | 5.

jer voda mora biti hemijski čista. ali to nije dalo očekivane rezultate. tako da se uz sisteme navodnjavanja proizvodi oko 40 odsto potreba u hrani. koji je trebalo da navodnjava čak 510. Postojali su različiti planovi za uvođenje navodnjavanja. Svetska projekcija je da će se u budućnosti proizvoditi 60 odsto hrane u ovim sistemima. suncokret. kukuruz. To je ujedno i najskuplja varijanta. s obzirom da svaka parcela dobije vodu kako to pravila slobodne distribucije nalažu. bespovratno ulagala u sisteme za navodnjavanje. U Vojvodini se navodnjavaju najveće površine. Ako bi se voda dopremala do četiri susedne parcele. pojeftinjenje bi iznosilo i do 75 odsto. oprema za navodnjavanje bila bi zajednička.000 hektara. okolina Leskovca i Negotinska nizija. a pravilna primena. pa su zato kanali ubrzo obrasli u korov i trsku. i pojeftinjenje bi iznosilo do 50%. Sistemi Branko Simeunović. Zakon o udruživanju u svrhu navodnjavanja – ne postoji Bojana Stamenković ada dođe do velikih suša i nedostatka vode. .26 Ekonomija i društvo BR. potrebne su velike pumpe. svojevremeno. navodnjavanje kod nas nije razvijeno i o njemu se priča tek kada nastupi suša”. i pored toga što čuveni kanal Dunav-Tisa-Dunav. Tim pre što je moderna tehnoloKako smanjiti troškove gija skupa i sofisticirana. soja i šećerna repa) u Srbiji premašili 500 miliona evra. koji mi poljoprivrednici ovde najviše koristimo. Ukoliko bi došlo do ukrupnjavanja parcela i dve susedne parcele zajednički iskazale svoj zahtev za vodom. predstavlja svega jedan odsto obradivih površina. trenutno nije u upotrebi. samo za ratarske kulture (pšenica. „Teško je organizovati savremen sistem za navodnjavanje na malim posedima. jer u Srbiji skoro da ne postoje sistemi za navodnjavanje.000 hektara. u našoj zemlji se navodnjava svega 30-40 hiljada hektara. i to je slučaj prikazan kao FI 4. ne može se ostvariti uspešna poljoprivredna proizvodnja bez navodnjavanja. što odgovara iznosu potrebnom za izgradnju savremenih sistema za navodnjavanje na površini od oko 200. Naime. Relativno dobru pokrivenost sistemima za navodnjavanje imaju i Mačva. koje se postavljaju u bazene sa vodom. Za sistem “kap po kap”. a najlošija situacija je u Šumadiji i Pomoravskom okrugu. kaže Goran Nikolić K iz Instituta za vodoprivredu “Jaroslav Černi” i dodaje da se ne može govoriti o organizovanoj primeni navodnjavanja u Srbiji. Srpskim poljoprivrednicima. FI 1 odgovara situaciji u kojoj se voda doprema do centra svake pojedinačne parcele. Uvođenje sistema za navodnjavanje skupo za poljoprivrednike. ističe Nikolić. U svetu je navodnjavanje doživelo snažan razvoj u proteklom veku i poraslo je sa 50 na 250 miliona hektara. kaže da već duže vreme koristi sistem za navodnjavanje na svom imanju i da je on za povrtarsku proizvodnju gotovo neophodan. MAJ 2008 | Neslavni rekord Poslednji u navodnjavanju Srbija je na začelju u Evropi po površini koju navodnjava. Rascepkani posedi „Nažalost. Procenjuje se da su gubici u sušnoj 2000. što zajedno sa baštama koje se navodnjavaju. 1991). poljoprivrednik iz sela Trbušca kod Šapca. dovod vode bi mogao biti značajno redukovan. a ni oni postojeći nisu dovoljno iskorišćeni.” On dodaje da ima puno onih proizvođača kojima je uvođenje ovog sistema i dalje jako skupo. ne preostaje ništa drugo nego da gledaju u nebo i prizivaju kišu tokom sušnog perioda. zatim filteri za prečišćavanje vode. naša zemlja je na poslednjem mestu u Evropi po površini navodnjavanja. Naša država je. Takav slučaj je prikazan u slučaju FI 2. pa ga zato i ne koriste. “U ovom kraju su veća gazdinstva su pokrivena sistemom za navodnjavanje. kojih je najviše kod nas. godini u odnosu na povoljnu godinu (npr. održavanje i korišćenje zahteva profesionalni menadžment i obučene radnike”. međutim. ali nisu popularisali njegovu upotrebu u poljoprivredi. I dok se u zemljama u okruženju navodnjava skoro trećina obradivog zemljišta. i trake za navodnjavanje. a mnogi sistemi ostali su neiskorišćeni. 415 | 5.

potrebna oprema ostala skupa”. Kod nas ne postoji Zakon za udruživanje u svrhu navodnjavanja. Ovakav pristup zahteva i transformaciju prehrambene i pratećih industrijskih grana. ističe Branko Simeunović. samo na ratarskim kulturama izgubljeno oko 500 miliona evra u odnosu na rodne godine u Srbiji imamo razbijenost parcela. Smatra se da se navodnjavanjem prinosi povećavaju i za 3050 odsto. koji se inače primenjuje u svetu. 415 Ekonomija i društvo Srbiji ima više nego što je registrovano. odnosno kada poljoprivrednik dostavi račun. . godine bi trebalo da površine pod sistemima za navodnjavanje u Srbiji obuhvataju 765. zahteva i adekvatno prilagođavanje strukture prehrambene industrije.000 hektara. Država je tek nedavno počela da daje kredite za navodnjavanje. “Za razvoj navodnjavanja potrebno je stvoriti ekonomske i organizacione okvire da se celokupna poljoprivreda transformiše u skladu sa primarnom proizvodnjom putem navodnjavanja. Ali za mnoge je i pored kredita. Da Ministarstvo poljoprivrede od nedavno daje subvencije za zalivne sisteme potvrđuje i Dmitar Žakula iz Republičke direkcije za vode. Ministarstvo poljoprivrede će. Prema ovim planovima. od 22. Zato je jedini održiv model. Intenzivan razvoj navodnjavanja. MAJ 2008 | BR. teško da se situacija sa slabim korišćenjem sistema za navodnjavanje može poboljšati. Stručnjaci kažu da je razvoj sistema za navodnjavanje uslov za povećanje proizvodnje hrane.| 5. Na taj način bismo kao rezultat dobili stvaranje zakona ili podzakonskog akta koji bi regulisao ovu oblast”.000 hektara. u okvi- ru kojeg postoji i mogućnost osnivanja ovakvih udruženja. refundira mu se deo novca u iznosu od 40 procenata. u saradnji sa Svetskom bankom. a mi 27 Pomoć države Vodoprivrednom osnovom Republike Srbije data je dugoročna projekcija razvoja navodnjavanja do 2020 godine. u periodu od 2010-2020. u periodu od 2000. naravno. godine.2010. Planiran je prosečni godišnji tempo izgradnje novih sistema za 16. godine. do 2020. što nije prijavljeno i dodaje da takva pojava nije dobar način razvoja ovog sistema. objašnjava Žakula. realizovati projekat Rehabilitacija sistema za navodnjavanje i odvodnjavanja. godine. “Država u prethodnom periodu nije pomagala sitnim proizvođačima. sa povećanjem poljoprivredne proizvodnje. da se sitni proizvođači udružuju. Zato bi prioritet u razvoju ove oblasti trebalo da bude obnova postojećih i izgradnja novih malih i velikih sistema. Samo tako je moguće ostvariti prave ekonomske efekte i opravdati ulaganja u izgradnju ovih sistema “.000 hektara. odnosno. ističe Goran Nikolić. “Bez pomoći države. pod uslovom da je domaćinstvo prijavljeno. jer sitni proizvođači navodnjavaju iz vodovoda ili iz živih tokova. On smatra da navodnjavanja u Zbog suše 2000.

Ekologija u bezbednost Opštinski menadžer i jedan od autora Lokalnog akcionog ekološkog plana. godine usvajanjem Prostornog plana Republike Srbije. nisu uspele da obezbede novac za gradnju. dok je po drugom idejnom rešenju autoput trebalo da se gradi preko Mladenovca i Preljine prema južnom Jadranu). pa dalje do Bara. taj grad je ‘u centru sveta’. Sa stanovišta bezbednosti apsurdno je govoriti o prednostima autoputeva na kojima su saobraćajne nesreće veoma retke dok se na Ibarskoj magistrali. kaže bivši predsednik čačanske opštine i republički poslanik Rodoljub Petrović. na kojima su kolone i zaustavljanja veoma retki. da bi se pre nekoliko godina ministar Velimir Ilić dosetio da bio mu gradnja autoputa oko koje smo se tada složili mogla doneti političku korist. intenzivno govori poslednjih nekoliko godina. u velikoj meri bi se rasteretio i saobraćaj u gradu.Beograd ne treba da ide dalje od prestonice. prezentovane moguće trase autoputa (jednom opcijom je predviđeno da ta saobraćajnica bude izgrađena preko Obrenovca i Valjeva do Požege i Užica. brzina saobraćaja je mnogo veća na autoputevima. Njegovom izgradnjom bio bi ubrzan rast čačanske privrede za 50 do 60 odsto. a takva saobraćajnica značajno utiče i na ekologiju. budući da je Ibarska magistrala iz godine u godinu sve opterećenija. s obzirom na to da su iskustva iz zemalja u regionu pokazala da se u zonama autoputeva najviše investira. zbog čega smatram da bi izgradnja autoputa preporodila ovaj deo Srbije u svakom pogledu”. suočićete se sa podeljenim mišljenjima u zavisnosti kakvu političku opciju podržavaju vaši sagovornici. od kad je u srpsku Vladu ušao ministar Velimir Ilić koji dobar deo svog političkog marketinga zasniva upravo na tom projektu. kaže Mitrović. koje su verovale da će biti angažovane na izgradnji autoputa. Tek 1994. razrešene su sve dileme koje su se odnosile na trasu budućeg autoputa. veliki deo Čačana ipak zastupa stav da autoput ili bilo koja investicija od opšteg interesa ne može i ne sme biti deo ničije predizborne kampanje. zbog čega se obilaznica oko Čačka “pretvorila” u prometnu gradsku ulicu. opštine preko čijih teritorija bi mogla da prođe ta saobraćajPodeljeni stavovi I nica započele su pravi “mali rat” u nastojanju da izdejstvuju odluku da autoput prođe baš tuda. a tadašnje društveno uređenje nije poznavalo i priznavalo koncesiju kao način finansiranje izgradnje kapitalnih infrastrukturnih objekata. krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina prošlog veka. Velimir Mitrović tvrdi da ne postoji ekonomska oblast. 415 | 5. čime je izgradnja autoputa od Beograda do Požege dovedena u pitanje. od poljoprivrede do ekologije i turizma. na koju ne bi uticala takva saobraćajnica. U tome da je autoputneophodan ovom delu Srbije svi se slažu. ako se o izgradnji autoputa od Beograda do Požege.28 Ekonomija i društvo BR. koju neki nazivaju i magistralom smrti. Značaj Još tada je procenjeno da bi izgradnja takve saobraćajnice bila od višestrukog značaja za Čačak i lokalnu privredu. ako bi uspeo da zasluge za realizaciju projekta pripiše sebi”. međutim. ideja o modernoj saobraćajnici od prestonice do južnog Jadrana datira još od vremena završetka pruge Beograd – Bar. kao deonici autoputa Horgoš – Požega. „Kad autoput prolazi na sedam kilometara od grada. na žalost. Istovremeno. Osim što bi se autoputem znatno ubrzao saobraćaj prema Beogradu i dalje prema Novom Sadu i Mađarskoj. čija bi gradnja za privredu ovog dela Srbije predstavljala nemerljiv podsticaj. Viši savetnik organizacione jedinice Čačak u kraljevačkoj regionalnoj privrednoj komori Gorana Tanasković naglašava da bi sama gradnja imala velikog uticaja na čačansku i privredu Moravičkog okruga. Užica i dalje prema Crnoj Gori. Uglavnom se. Kada sa čačanima razgovarate o stavu dela vojvođanskih političara da autoput Horgoš . kao ni Republika Srbija. dobila pun značaj samo ukoliko bi se njom povezala i Crna Gora. i smatraju da se izjave vojvođanskih političara mogu posmatrati kroz prizmu političkog marketinga. primetna je nervoza među vlasnicima čačanskih građevinskih i transportnih firmi. budući da je realno očekivati da veliki broj firmi iz ovog dela Srbije bude angažovan na izgradnji. uz maksimalno anagažovanje lokalnih političara iz Čačka i Gornjeg Milanovca.Požega Ključni podsticaj invesicija Aleksandar Arsenijević Od kad je Vlada Srbije odbila da produži rok koncesionaru za pribavljanje bankarskih garancija. „To što se dogodilo devedesetih godina. Usvajanjem Prostornog plana odlučeno je da trasa autoputa od Beograda do južnog Jadrana ide preko Mladenovca. MAJ 2008 | Čačani o zastoju gradnje autoputa Horgoš . . Međutim kada razgovarate o načinu na koji deo Vlade Srbije želi da realizuje ovu investiciju. Onog trenutka kad su javnosti. Autoput bi predstavljao ključni faktor kad je reč o investicijama i smanjenju broja nezaposlenih. onemogućilo je da se projekat realizuje. budući da tadašnja država – SFRJ. sve završilo na ideji. udesi dešavaju svakodnevno. Kad je reč o značaju autoputa Beograd – Požega u Čačku se svi slažu da bi on u mnogome doprineo razvoju čitavog regiona. Preljine. dodajući da bi ta saobra- ćajnica za čačansku i privredu ostalih opština koje bi se našle ili gravitirale prema trasi autoputa.

kao i zbog sezonskih prihoda od izvoza. MAJ 2008 | BR. sigurno će i tada. jer banke za ovu namenu mogu povući sredstva iz repo operacija na primer umesto prodaje deviza. jer ako u ovim uslovima opstaje. Od kad je Vlada Srbije odbila da produži rok koncesionaru za pribavljanje bankarskih garancija. zbog mera Narodne banke Srbije. kupio 40 kamiona putem lizinga. ukoliko stopa inflacije nastavi da raste dosadašnjim tempom (bazna inflacija trenutno iznosi 7 odsto na godišnjem nivou). Posle izbora se može desiti da kurs naglo skoči u slučaju da pobedi antievropska opcija. Međutim. posle velike napetosti kada je domaća valuta naglo padala. i taj trend jake srpske valute ostaće barem još dva meseca (inače. Da bi se stabilnost održala važan je ishod izbora. kažu u najstarijoj čačanskoj agenciji za promet nekretnina Viza. jer će doći do još većeg priliva kapitala. Predstoje i neke mere Narodne banke Srbije od jula. ali i dotoka deviza zbog nekoliko dokapitalizacija banaka. objašnjava Stanić. u najmanju ruku zbog mnogo brže veze sa Beogradom u kome po tradiciji studira veliki broj mladih Čačana. dok je u istom razdoblju realni bilateralni kurs dinar-evro oslabio za 1. već bi se to odrazilo i na naše troškove kao što su gorivo i amortizacija na koje trenutno odlazi znatno više novca nego na putarinu. Čak se u gradu nezvanično može čuti da je jedan čačanski preduzetnik. kad bude urađen ovaj put. blizina puta i slično. Ako bi se tražila prosečna cena zemljišta. tako da u tom smislu kurs ima osnova da bude na ovom nivou. što bi ih izložilo deviznom riziku. nema razloga da dinar slabi. jer su politička iščekivanja podigla kurs. Prednosti jedne ovakve saobraćajnice možda najbolje ilustruje podatak da je sada potrebno tri sata od Čačka do uključenja na autoput Beograd – Zagreb. I u narednom periodu. Trenutno stanje sa dinarom je realno. za to biti potrebno upola manje vremena”. Narodna banke Srbije je restriktivnim merama pokušala i uspela da stabilizuje stanje. naročito zemljišta koje će se naći na trasi ili u zoni saobraćajnice. U svakom slučaju. To bi značilo skuplje kredite u dinarima i manju mogućnost pristupa takvim kreditima.8 odsto. koji je knjižen u dinarima. i da sada ne zna šta će sa njima. ona bi se kretala između 50 i 100 evra po aru”. koja zavisi od niza faktora kao što su površina. koje se tiču deviznog rizika banaka. saradnik naučnog centra Privredne komore Srbije Odgovor Jačanje dinara tokom aprila posledica je mera Narodne banke Srbije. čiji je većinski vlasnik od jula prošle godine izraelski Kavim. dinar je bio nominalno oslabio prema evru u periodu januar-mart 2008. Dinar će jačati i zbog daljih dokapitalizacija banaka (pravilo da plasmani stanovništvu ne mogu biti veći od 150 odsto kapitala banke i čim priđu tom limitu. iako su mnogi „izvori” evra za ovu godinu presušili. po oceni Andrije Stanića generalnog direktora kompanije Autoprevoz Čačak. ali bi u tom slučaju Narodna banka Srbije intervenisala i u srednjem roku ne može doći do drastičnih pomeranja kursa. To što mnogima ipak smeta jeste politizacija tog. „Možda je činjenica da se još sa preciznošću ne zna trasa budućeg autoputa uticala da za sada nema povećane ponude i tražnje na području za koje se pretpostavlja da će preko njega proći saobraćajnica. I da nije bilo političkih problema stanje platnog bilansa i naše ekonomije bi svakako bilo težak problem.9 odsto). koje su verovale da će biti angažovane na izgradnji autoputa. godine za 3. Moguće je i pooštravanje monetarne politike. banke su intenzivno prodavale devize od 7. ali i je i dalje zapravo u devizama. konvertovati u dinare. što je direktno uzrokovalo apresijaciju dinara. Stabilnost dinara nije neočekivana. banke će prodavati devize. aprila i na tržištu se našlo oko 200 miliona evra. bez izuzetka.| 5. pa će se jedan deo kapitala banaka u stranom vlasništvu. Naime. PITANJE NEDELJE Jačanje Pitanje Zbog čega je dinar naglo ojačao poslednjih dana? Goran Nikolić. Obični građani se. a samim tim će i domaća valuta jačati. 415 Ekonomija i društvo 29 Brži razvoj dela privrede koji se bavi javnim i teretnim prevozom. zbog čega kod većine i preovlađuje neverica da će se ovaj projekat realizovati u dogledno vreme. očekivano je bilo da kad se strasti smire dođe do vraćanja na stari nivo. a da će. banke moraju da se dokapitalizuju). Međutim ne nerešiv. . Bonaca na tržištu nekretnina Sama najava gradnje infrastrukturnih objekata kakav je autoput po pravilu utiče na tržište nekretnina. zbog dejstva mera Narodne banke Srbije o adekvatnosti kapitala i načinu obračuna deviznog rizika. „Ne samo da bi se za kraće vreme putovalo do Beograda i dalje do Subotice. za sada tržište nekretnina u Čačku miruje. primetna je nervoza među vlasnicima čačanskih građevinskih i transportnih firmi. kao i čitavog niza drugih gorućih komunalnih i infrastrukturnih problema. jer bi prilivi ino-kapitala ipak bili dovoljni za održivost platnog bilansa. Pitanje je koliko će mera Narodne banke Srbije da se 10 odsto obavezne devizne rezerve konvertuje u dinare uticati na veću ponudu deviza na Međubankraskom deviznom tržištu. čime je izgradnja autoputa od Beograda do Požege dovedena u pitanje. zbog svega što je pratilo ovaj projekat. od privatizacije do dolaska novih stranih investicija. za sada srpska valuta deluje vrlo stabilno. U suprotnom. slažu da bi autoput mnogo značio za grad. direktno zavisi od izgradnje autoputa. Priliv kapitala i strane investicije nisu u potpunosti stali.

Vlasnici objekata na denacionalizovanom zemljištu zadržali bi pravo svojine nad objektima i ostali zakupci zemljišta. jer će nastaviti da plaćaju to što su i dosad simbolično plaćali. I tu se vidi jedan od najvećih sistemskih problema našeg tržišta nekretnina. 415 | 5. mnogostruko potcenjena. te kad je i pre nacionalizacije bilo u javnoj svojini. Jedna od najvažnijih tema koja će imati dalekosežne posledice na tržište nekretnina i izgled naših gradova (a time i na sve ostalo) jeste zakon o denacionalizaciji i građevinskom zemljištu. privatizacija gradskog građevinskog zemljišta. zemljište ne bi trebalo da bude vraćeno ukoliko se stari vlasnici ne prijave za restituciju Mina u predlogu Prema predlogu zakona. Lokalne samouprave se ipak biraju na izborima i zakupnine određuju po „meri” prosečnog potrošača. koja je trenutno. koji su. a gubitnici oni koji dobiju pravo zakupa Nedoslednost. dobili zemljište u svojinu. Radi ce o ceni zakupa gradskog građevinskog zemljišta. Vlasnici objekata bi učestvovali na svojevrsnoj „lutriji“ gde bi dobitnici bili svi koji dobiju zemljište u svojinu.). a da „gubitnici“ nisu gubitnici. koji je prezentovan u maju 2007. Bolje rečeno.30 Reflektor BR. bio bi postepeno rešavan u dužem vremenskom periodu. To što je tačno jeste da bi u slučaju direktnog dogovora vlasnika zemljišta i vlasnika objekta skoro uvek pravdu morao da „deli“ sud. Rečju. barem u Beogradu. samo što krije jednu „minu“. zamenio tržišnim. što je ipak lakše nego da se izbori sa ogromnim brojem vlasnika objekata koji bi bes pokazali (u najboljem slučaju) slanjem u političku penziju. barem u Beogradu. kao i dosad. gde su dobitnici svi koji dobiju zemljište u svojinu. Za utehu je da bi se cene zakupa zemljišta pod pritiskom „novih – starih“ vlasnika povećavale postepeno. To je ono na šta većina sadašnjih vlasnika objekata nije imala nikakav uticaj ili što nije mogla da zna. ukoliko se za restituciju zemljišta na kojem je objekat izgrađen niko ne bi javio. zaista nasumična i zavisiće od toga da li je pređašnji vlasnik imao naslednika. parkovi i sl. retki su i uglavnom se tiču restitucije i obeštećenja starih vlasnika. Upućeni će reći da bi „dobitnici“ dobili ipak samo simboličnu „nagradu“. dakle. Vlast je naizgled u bezizlaznoj poziciji. ili delova objekata. To što je trenutno najveći problem tržišta nekretnina. samo je od pola tačno. a gubitnici oni koji dobiju pravo zakupa na zemljištu. taman onoliko koliko je prosečan potrošač spreman da plati.stari“ vlasnici zemljišta već spremaju za sud. jer bi morali da plaćaju značajne zakupnine. Ali. određivale lokalne samouprave. Tada bi gorepomenuti „dobitnici“ postali stvarni dobitnici. ili susvojinu. Sa jedne strane će morati da se izbori sa tužbama prevarenih „novih – starih“ vlasnika. Takođe. Ta „mina“ može da osakati srpsko tržište nekretnina na duži rok. a i nepravda koja pada u oči posle detaljnog čitanja predloga zakona. osim u slučajevima kad je izgrađeno ili je planirano za izgradnju objekata javne namene (putevi. ipak. ili se barem čini da ostvaruju. te neće imati sukob interesa. bio oko 100 evra mesečno. ili susvojinu. Ukoliko zemljište na kojem je izgrađen objekat ima starog vlasnika koji se prijavio za restituciju. Sarukovodilac odeljenja procena King Sturge T ema nekretnina i tržišta nekretnina postaje sve aktuelnija u Srbiji. koji je oko 120 dinara mesečno. „Novi – stari“ vlasnici zemljišta bi. a „gubitnici“ stvarni gubitnici. koji bi. istovremeno. Oduzeto gradsko građevinsko zemljište trebalo bi da bude vraćeno starim vlasnicima. Komentari na predlog tog zakona. Objašnjenje je da će zakupnine biti tržišne pošto će lokalne samouprave biti i vlasnici i zakupci zemljišta u isto vreme. primali zakupninu za izgrađeno gradsko građevinsko zemljište koju bi. jeste da bi vlasnici objekata. Sreća će biti Pat pozicija Ideja ovakve privatizacije gradskog građevinskog zemljišta je da se zaštite sadašnji vlasnici objekata. mnogostruko potcenjena Piše: Nebojša Nešovanović. Zbog toga oni i presavijaju tabak. vlasnici (delova) objekata bi ostali zakupci zemljišta. nacrt zakona predlaže naturalnu restituciju gde god je to moguće. da zadrži sadašnje stanje i dodatno doprinese haosu u pravosuđu. Ovo objašnjenje je samo do pola tačno. Razmislio bih za koga da glasam na sledećim izborima ukoliko bi mi se trenutni zakup zemljišta za stan u kome živim. koja je trenutno. ili susvojinu. dakle birači onih koji će zakon i usvojiti. zbog koga se „novi . da li je firma koja je gradila objekat pošteno (po tržišnim cenama) otkupila zemljište ili je zemljište oduzeto. dok bi stari vlasnik postao „novi – stari“ vlasnik zemljišta. „restaurira“ jadan izgled naših gradova i zatrpa sudove tužbama. u međusobnom dogovoru vlasnika zemljišta i vlasnika objekta svaki „slučaj“ završio na sudu. Svi vlasnici objekata. najveći deo zemljišta bi mogao da bude vraćen pređašnjim vlasnicima. Ukratko. i za nekih 10 do 20 godina možda bi se dostigle vrednosti za koje danas mnogi smatraju da bi trebalo da budu tržišne. prema mojoj proceni. Zvuči pošteno i logično. prvom delu objašnjenja niko ne veruje.naturalno. s tim što će krajnji primalac biti različit. MAJ 2008 | Restituciona lutrija Jedan od najvećih sistemskih problema našeg tržišta nekretnina. a da bi u suprotnom. kad je u funkciji „otvorenog bloka“ (gde objekat nema zemljište za redovnu upotrebu). i njihovi glasači. učestvovali bi na svojevrsnoj „lutriji“. Opravdano pitanje je zašto je to najveći problem srpskog tržišta nekretnina? . nerealne zakupnine za zemljište. Primarna tema je. kako se tvrdi. Gledano sa šireg društvenog značaja to je sekundarna tema ovog zakona. a da se sa druge strane vlasnici obeštete pred celim svetom na. jeste cena zakupa gradskog građevinskog zemljišta. najpošteniji način . što zbog stalnog rasta cena nekretnina što zbog profita koji preduzimači ostvaruju. prema predlogu zakona. godine.

415 Reflektor 31 Sa druge strane. a ne tržište. Miljakovcu 3. u skladu sa tim. Zato danas postoje socijalni slučajevi koji žive na prestižnim placevima vrednim milione evra. bio simboličan. koji bi. a država može da im naplati porez samo za njihovu „straćaru“ čija je vrednost simbolična (sva je vrednost u pravu korišćenja nad zemljištem). bio oko 100 evra mesečno industriju su za detaljnu analizu. što bi nadoknadilo eventualna prekoračenja zacrtanog limita. . Izbegle bi se i bilo kakve tužbe. Ovakvim izmenama nadležni bi bili u stanju da odmah uvedu odgovarajuće poreze na imovinu sa dovođenjem osnovice za porez na tržišnu vrednost. Beograd se ne bi razvijao u predgrađu Surčina. pa makar to značilo „probijanje“ zacrtane gornje granice za restituciju od četiri milijarde evra. MAJ 2008 | BR. dok će nove zgrade u starim delovima grada biti izuzetak i cene će im dostizati astronomske visine. primaju samo simbolične zakupnine dok je sva vrednost kod korisnika odnosno zakupaca zemljišta. ovo poslednje bi trebalo da stimuliše donosioce zakona da udovolje svojim glasačima. Svoje nekretnine ne žele da prodaju iz samo njima znanih razloga (koji su u krajnjem slučaju i nebitni). Beograd će se graditi na Altini. Ledinama.| 5. Pozitivni povratni efekti bili bi višestruki. Prethodni vlasnici treba da budu obeštećeni na isti način kako je to predviđeno za druge slučajeve gde naturalna restitucija nije moguća. stari vlasnici bili bi pošteno obeštećeni u novcu. mogla da im naplati porez na imovinu koji bi. što je bolje od naturalne restitucije gde vrednost imovine određuju lokalne samouprave. izbegli bi se problemi sa infrastrukturom koja sada treba da se „razvlači“ na ogromno područje. Barem ne brzo. To ne bi samo povećalo prihode od poreza na imovinu već bi primoralo vlasnike „straćara“ u centru grada da ih prodaju. U privatizaciji gradskog građevinskog zemljišta sva izgrađena zemljišta treba da pređu u vlasništvo vlasnika objekata koji su na njima izgrađeni. takođe. odnosno zakupa nad zemljištem. Ako ništa drugo. ali bi sigurno bili pozitivni i dalekosežni. Tako kod nas vlasnici zemljišta. Novi vlasnici zemljišta bi primali simbolične zakupnine za zemljište. po mojoj proceni. (danas država a sutra „novi – stari“ vlasnici). Na kraju. koji je oko 120 dinara mesečno. ne bi bilo dobitnika i gubitnika na „lutriji“ – „lutrije“ ne bi ni bilo i svi bi postali dobitnici. Uticaj na cene nekretnina. Centralni delovi grada su ruinirani i takvi će ostati sve dok se ne uvede dobra poreska politika. I predložena privatizacija gradskog građevinskog zemljišta tu ništa ne bi promenila. A to će predloženi zakon o restituciji i građevinskom zemljištu praktično odložiti na dugi rok. Nosioci prava korišćenja porez plaćaju samo za deo zemljišta koji je izgrađen. Treba izbeći zamku razdvajanja prava svojine nad objektima koji su već izgrađeni i zemljištem ispod njih. postoji elegantno rešenje kojim bi se izbegao ovakav scenario i koje bi moglo da „vruć krompir“ pretvori u ogromnu političku dobit. ali ne najmanje bitno. Batajnice i Lešća. foto: Dragan Milošević Razmislio bih za koga da glasam na sledećim izborima ukoliko bi mi se trenutni zakup zemljišta za stan u kome živim. I zbog toga Beograd izgleda kako izgleda. izgled gradova i našu građevinsku Netržišne cene zakupa „sele“ srazmeran deo vrednosti prava svojine nad zemljištem u vrednost prava korišćenja. Porez na pravo korišćenja koje im dozvoljava objekat od više hiljada kvadrata se ne naplaćuje. zamenio tržišnim. a država bi. Lokalne samouprave bi određivale cene zakupa samo za zemljište koja imaju u vlasništvu što bi ih navelo da se zaista ponašaju tržišno. što bi otvorilo na hiljade novih gradilišta u starim delovima grada. Iz naturalne restitucije treba da budu izuzeta sva izgrađena građevinska zemljišta.

MAJ 2008 | foto: Beta .32 Tema broja BR. 415 | 5.

Srbija već duže vreme ne uspeva da značajno snizi javnu potrošnju.moći će da se održi u 2008. Ekonomska i socijalna pitanja probila su se u prvi plan tek početkom aprila. Kod bazne inflacije.Država ima neprekidnu tendenciju da u periodu 2008-2012. Iz nje slede dva važna rizika.61 38.00 dobra i javne poslove). uglavnom putem spuštanja poreskih stopa. LDP i DSS su i formalno predstavili svoje ekonomske programe – “Dvanaest mera za prvih dvadeset meseci nove Vlade Srbije”. 415 Tema broja 33 Ekonomija u izbornim obećanjima političkih partija Iznenađenje u pripremi U prvih mesec dana izbornom kampanjom dominirala su simbolička i neekonomska pitanja: odbrana integriteta zemlje ili ulazak u Evropsku Uniju. godini. godine bila 40 odsto). trebalo da bude motor razvoja privrede Bez obzira na to. Kod ostalih stranaka o potrošnji direkstupa stranačkih vođa u medijima. Time se efekat uzajamnih optužbi poništio U prvi plan izašla su ekonomska i socijalna pitanja. Dušan Pavlović K ako se i očekivalo. Stranke su se pozicionirale između dva ekstrema: teritorijalni integritet nasuprot ulazak u Evropsku uniju.5 će do kraja mandata naredne vlada javBazna inflacija (porast u %. Opšta slika koja se riše da bi potrošnja trebalo da nastavi da podstiče potrošnju. Takvo stanje budžeta. Prvo. u prvih mesec dana kampanje za majske izbore dominirala su simbolička pitanja. LDP je najavila radikalno smanjivanje javne potrošnje na 33 odsto BDP-a (to je 2005. Fiskalna politika Ekonomska ponuda je. maja.02 42. a ne politikom otvaranja novih radnih mesta. Podaci za 2008. budžet je sve vreme u de- Milutin Mrkonjić: „Koalicija SPS-PUPSJS nikada neće prodati Rudarsko-topioničarski basen Bor. NIS-a ili RTB Bor. godine vlada je uspela da fiskalnu politiku dovede pod kontrolu. Ako ficitu. To znači da će jedna od najvažnijih tema oko koje će se moći voditi neka rasprava biti fiskalna politika.00 znate po tome što malo troši na javna Budžetski deficit (% od BDP) 0. Suficit u budžetu je iznosio 0. ta dva pitanja ubrzo su se neutralisala činjenicom da su sve stranke (izuzev LDP-a) počele da se predstavljaju kao podjednako evropske i podjednako državotvorne. stanje računa metodologijom iz 1986.4 -1. 2008. Već je moguće uočiti neke razlike. MAJ 2008 | BR.73 1. godine. pogotovo kad se radi o socijalnoj politici. početak-kraj godine) -5. Fiskalni indikatori 2005-2008.65 0. Drugo. Tokom 2007. stranke u kampanji ne bave.19 40. pod velikim uticajem socijalnih pitanja.9 5. Vlada.4 4-8 na potrošnja pasti na 40 odsto od BDP-a Izvor: Economist Intelligence Unit. početak-kraj godine) 17. 2006. ponuda stranaka suge. prognoza je NBS. ona bi kao kompenzaciju mogla da pokaže veću ekonomsku agresivnost od prethodnih vlada. Ali kako se već naslućivalo. Nasuprot tome.6 10.| 5. godinu predstavljaju procenu. godine koja dozvoljava štimovanje pozicija. tno nije bilo reči. kojima se. Prema računici NBS.6 6. visoka javna potrošnja predstavlja indikator po kome se može zaključiti kako većina stranaka i dalje ima nameru da nastavi sa politikom rasta generisanog tražnjom. Polovinom aprila DS. doduše. jer rudarstvo i energetika predstavljaju najveću izvoznu šansu Srbije“ raste i u 2008. godini jedino veliki broj posrednih indikatora po kojićuje se tendencija veće uloga države u ukoliko dođe do još jedne ili dve velike ma se može zaključiti da će visoka javna privrednoj aktivnosti – naredna vlada bi prodaje. nivo koji danas imaju SAD koje su poJavna potrošnja (% od BDP) 40. kod svih stranaka prime. čini se. čini se. SRS i SPS za sada još delove svojih programa (ako oni uopšte postoje) plasiraju u javnost putem na- dobija nakon analize ekonomske ponude je da se od države se najviše zahteva da kreditira različite industrijske grane i pomaže različitim socijalnim slojevima. odnosno politika javne potrošnje. visoka javna potrošnja predstavlja neprekidan rizik po inflaciju. Budući da bi naredna vlada mogla da bude otvoreno antievropska. Jedan deo programa odnosi se i na uklanjanje prepreka za biznis. DSS je najavio da Inflacija (porast u %. jer tako omogućuje . međutim. 2007. na primer. postoji se izuzme LDP.1 7.4 odsto BDP-a najviše zbog jednokratnog priliva koji je došao od prodaje Mobtela još 2006. (iako je već 2007. “Ekonomija bez granica” i “Program za razvoj Srbije”. potrošnja ostati norma i nakon 11.

jer plate zaposlenih nisu trošak nego tražnja”. “Srpska ekonomija je u velikoj meri zavisna od EU što značajno sužava manevarski prostor Vladi da samostalno reaguje ne samo ekonomski nego i politički. pogotovo uzimajući u obzir i razvoj „pratećih“ sektora . Primarna proizvodnja i proizvodnja hrane je bila i ostala najvažnija šansa za brži prosperitet Srbije.25 odsto. Radikali se zalažu i za ukidanje PDV-a na najneophodnijim stvarima za bebe i njihovo ekonomsko pravilo glasi: prvo proizvodnja. 50. Državu u kojoj će zaposlenost biti tretirana kao osnova stabilnosti privrede. pored poljoprivrede. stipendije za mlade talente i studijska putovanja. smatra Tabaković. Upravo to govori u prilog strateškog opredeljenja SRS da Srbija mora imati dva izlaza. koja predstavlja jednu od osnovnih poluga privrednog razvoja i rasta.) Najvažnije sredstvo kome će NBS u budućnosti pribegavati jesu repo operacije i referentna kamatna stopa koja je nedavno podignuta na 15. kazala je Jorgovanka Tabaković. “Moramo stvoriti ekonomski jaku državu sposobnu da reguliše društvene odnose. pre svega. tražnja stanovništva je u februaru 2008. Za SRS poljoprivreda je strateški sektor.000 dinara godišnje za nekomercijalni razvoj poljoprivrednih gazdinstava. da treba podsticati priliv kapitala i iz Rusije. ističe Tabaković kao jednu od prednosti svog programa. Kako je bilo izvesno da će druga Vlada Vojislava Koštunice pasti. niske inflacije i smanjenje finansijskog rizika Srbije. a 11. godine opet ubrzo ići na izbore. ali i bankarskog sistema. S obzirom na visoku javnu potrošnju. obavezne kolektivne ugovore o radu i penzije u iznosu od 70 odsto od prosečne plate. Afrike. potrebno je. MAJ 2008 | Šta nude političke stranke Olivera Bojić Dragan Đilas: „Saobraćajne gužve u Beogradu biće smanjene proširenjem ulica i izgradnjom mostova i metroa” privredni rast. navela je Tabaković. godine potpuno preusmerila svoje aktivnosti na obuzdavanje inflacije. godine. što podrazumeva ukidanje korupcije i zloupotrebe javnih fondova. Nasuprot uništavanju domaće proizvodnje uz liberalizaciju uvoza. ali taj iznos od 45 odsto . U martu je na mesečnom nivou iznosila 1. godine bila realno veća za 12. što će morati da ima reperkusije na budžet. agencija i institucija koji preuzimaju nadležnosti ministarstava. Osnovni faktor rasta tražnje jeste povećanje fonda zarada koji je u februaru porastao za 11 milijardi dinara. Ako se proceni da izbora ne bi trebalo da bude nekoliko narednih godina. gde će se poštovati norme društvene zaštite: penzije. Narodna banka Srbije je od kraja 2007. sektor trgovine. ukidanje školarina na državnim fakultetima i ograničenje visine školarine na privatnim fakultetima. SRS se zalaže za ukidanje paradržavnih organa. jer će sve povlastice morati da se finansiraju iz budžeta. Istočne Evrope. napominje Tabaković. Istovremeno program predviđa ukidanje obavezne devizne rezerve kod Centralne banke. plate zaposlenih u javnom sektoru će nastaviti da rastu. DS nudi naknadu trudnicama u iznosu od 100 odsto zarade (DSS nudi snižavanje PDV na proizvode za decu i trudnice) i punu platu za vreme trudničkog bolovanja. moguće je da će ti izdaci najviše zavisiti od procene da li će se i posle 2008. čini se da najveći broj stranaka nema ništa protiv monetarne politike i SRS Prioritet izvozu Osnovni cilj ekonomske politike SRSa je smanjenje nezaposlenosti uz postizanje održivog privrednog rasta i poboljšanje standarda stanovništva.8% na međugodišnjem nivou. (Istina. barem na početku mandata. Radikali u svom programu. transporta. Da bi se to postiglo njihov program podrazumeva mere za održavanje makroekonomske stabilnosti. ove ciljeve SPS bi trebalo uzeti ozbiljno u predviđanjima privrednih kretanja u periodu 2008-2012. građevinarstvo i turizam. ima SPS koji predviđa opšte besplatno lečenje. Može li NBS u promenjenim političkim okolnostima da nastavi sa takvom politikom? DSS eksplicitno kaže da podržava restriktivnu monetarnu politiku.34 Tema broja BR. Recimo.proizvodnja raznovrsne ambalaže. Ostale stranke se ne izjašnjavaju direktno. Monetarna politika Karakter fiskalne politike ima reperkusije po monetarnu politiku o kojoj su se stranke do sada malo izjašnjavale. Najviše planova na socijalnom planu. ali kako se napominje u postojeća preduzeća realnog sektora a ne samo u akcije i investicije u trgovinske lance. inflacija nije posledica samo visoke javne potrošnje. Budući da je sasvim moguće da će SPS biti u narednoj vladi ko god je bude vodio.000 ljudi godišnje.2 milijardi dinara. radno intenzivne i stvoriti uslove da ti sektori postanu međunarodno konkurentni. po njenim rečima.5%. “SRS će sprovoditi industrijsku politiku koja podrazumeva državnu intervenciju u korist strateških sektora koji se smatraju najznačajnijim za nacionalni privredni razvoj i rešenje problema nezaposlenosti”. 100 evra državne subvencije za štednju koja bi se iskoristila za kupovinu prvog stana.2 odsto u odnosu na februar 2007.2%. moguć je pokušaj nešto restriktivnije politike potrošnje u javnom sektoru. Budući da niko eksplicitno ne kaže kako će država trošiti na administraciju i zaposlene u javnim službama. Tek nakon toga dolazi neto štednja stanovništva sa 6. promovisati izvozne sektore i to. rekla je Tabaković. Za sada sve stranke direktno ili indirektno najavljuju pomoć ugroženim slojevima stanovništva. 415 | 5. već i visokog političkog rizika o kome će biti više reči kasnije. plate i pravo na rad. navode još tri strateška sektora: sektor malih i srednjih preduzeća. Azije. dok je rast cena poljoprivrednih proizvoda u istom periodu iznosio čak 35. plate pa porez. U programu SRS-a naglašena je i potreba stranih direktnih investicija. to je bio težak zadatak. Recimo. To će predstavljati veliki pritisak na javnu potrošnju. inflacija je počela da se ubrzava. međutim. Ako ćutanje znači odobravanje. Južne Amerike i zemalja iz regiona”. pomaganje nerazvijenim opštinama da kroz program javnih radova uposle 50. Ako to bude procena.

Jedan je pomaganjem države privredi. To je.21 11.00 7.9 odsto. vi svaka naredna vlada jeste smanjenje nezaposlenosti.01 37. proizvode tra da je neophodno oformiti državnu najelegantnije cipele. DS-G17 Plus najavljuju završetak koridora 10 i izgradnju puteva Beograd-Užice. stopa nezaposlenosti je u 2007. Srbija Hrvatska Makedonija Mađarska Bugarska 20. dok DSS. sufinansiranje u iznosu od polovine ulaganja za sve koji u proizvodnju uvedu Vranjancima da.9 35. Neke stranke predviđaju i kapitalna ulaganja. 17. Problem rešenja nezaposlenosti može da se načelno reši na dva načina. a onda će i Elektronska industrija Niš da živne jer će ugrađivati delove u te automobile“ preduzećima (čiji bi osnivački ulog bio svega 100 evra) kroz ukidanje poreza na dobit u prve tri godine i osnivanje garancijskog fonda za žene preduzetnice. najveći problem otklanjanjem prepreka za biznis. 415 Tema broja 35 Stopa nezaposlenosti u zemljama u regionu (u %) 2005. Za sada se može zakljuda Simpo i Fabrika vode Heba neometano čiti da biuta Banka najverovatnije najviše ulagala poljoprivrednu i prehrambenu rade“ industriju. najavljuje dalja ulaganja u telekomunikacije.ovaj drugi način efikasniji. ali verovatno i to da bi guverner Jelašić mogao da ostane na svom radnom mestu uprkos tome što neprekidno u javnosti kritikuje fiskalnu politiku. čini se da se najveći broj stranaka u kampanji ipak odlučio za prvi. obezbediti zvoj. Srbija. za ostale zemlje Economist Inteligence Unit.75 2008.93 35. godinu i sada iznosi 18. ukazuje na to da će u narednoj vladi biti neizvesna sudbina čuvenog NIP-a koji je svojevremeno.46 2006.72 7.60 Izvor: Za Srbiju Republički zavod za statistiku. najavljivan upravo kao rešenje za infrastrukturne projekte u Srbiji. godini opala u odnosu na 2006. drugi je Zaposlenost U socijalnom smislu. SRS smanekad. posle Makedonije. još veoma visoka nezaposlenost. Drugi način da se reši problem otvaranja .30 7. osniva„SRS će zaposliti nje Fonda za ravnomeran regionalni raradnike.00 7.4 15. kao evropske standarde za hranu.1 15. ali se ona svode uglavnom na završavanje započetog. Prema podacima Zavoda za statistiku.00 7.| 5.61 2007. Mlađan Dinkić: “Dva velika evropska proizvođača automobila podići će fabrike automobila u Kragujevcu.50 9.000 kredita za startup preduzeća (uz godišnju kamatu od 1 odsto). Čini se da upadljivo odsustvo naznaka o tome kako će se stranke odnositi prema monetarnoj politici može da potvrdi tezu po kojoj će fiskalna politika ostati ekspanzivna. Iako je kojim će svakako morati da se pozaba.2 35.9 16. MAJ 2008 | BR. Kolona za 2008. pored završetka puta Horgoš-Požega.8 18. 18. Koalicija DS-G17 Plus tako Tomislav Nikolić: nudi 3. 20. DSS takođe predviđa kredite i bespovratna sredstva u vidu višeg agrarnog budžeta za 50 odsto i podsticanje za investitore koji zaposle više od 100 ljudi. između ostalog. Razvoju banku koja bi se bavila ulaganjem u privredu. ima najvišu stopu nezaposlenosti među susedima. međutim. DSS nudi podršku novoosnovanim malim i srednjim politike kursa. Odsustvo vizije kapitalnih ulaganja u periodu 2008-2012. a ne u usluge.30 7. godinu je procena EIU.

Stranke se prosto utrkuju u tome koja će biti veći liberal kada foto: Branislav Ješić .LSV-SDP) ima za cilj visok rast bruto domaćeg proizvoda i to realno za šest do osam odsto uz visok rast standarda građana i održavanje niske inflacije na nivou između četiri i pet odsto. saobraćaja i bezbednosti građana. pre svega. više od pet milijardi evra. penzija i socijalnih davanja ugroženim slojevima. precizirao je Cvetković. Naime. Za građane su najvažniji ekonomski problemi. rast kvaliteta državnih usluga. Takođe. Konačno. štednju na računima). Propisaće se kazne od godinu do 10 godina zatvora i isključenje iz politike”. da bi građani znali koja stranka nije ispunila data obećanja. navodi Bogosavljević. “Cilj nam je da ukupna opterećenja koja su vezana za plate smanjimo na duži rok i da budu između 35 i 40 odsto. “Sve stranke obećavaju bolji ekonomski položaj Srbije. domaći investitori će imati sve uslove za dalje i još veće ulaganje u našu privredu. Čini se da su za Srbiju takve vrste prepreka najveći problem za privredni razvoj. zaposlenosti. Donećemo anti-korupcijski zakon koji predviđa da svi funkcioneri javno deklarišu svoju imovinu na početku i kraju mandata. emotivnog i racionalnog. MAJ 2008 | obavezno usmeriti preko banaka u podsticanje izvoza. izgradnju auto-puteva. Napominje se da će javne službe. koje sprovodi jednom godišnje. Pozicije su veoma indikativne i pokazuju gde se nalaze uska grla koja treba razbiti. kako pojašnjava Bogosavljević. Na narednim izborima. a to su ujedno i osnovni ciljevi u zemljama Evropske unije. navodi Tabaković. kupovinu prvog stana uz pomoć namenske štednje. Smanjivanje osnovice za godišnji porez na dohodak građana uz poreska oslobađanja za štednju i investiranje (hartije od vrednosti. smanjivanje carine na automobile. “SRS se zalaže za osnivanje dve domaće razvojne banke koje bi se bavile kreditiranjem poljoprivrede i izvozno orjentisanih grana koje su osnovni preduslov stabilnog i održivog razvoja zemlje”.36 Tema broja BR. nemamo stranke koje su bile same na vlasti. ali očigledno njega nije tako lako započeti. kao strateški odabranu granu stabilnog privrednog razvoja. sudstva. novih radnih mesta jeste uklanjanje prepreka za biznis. istakao je Cvetković. kaže Cvetković. smanjivanje poreza na plate na samo 10 odsto. zdravstvo i školstvo dobiti veća sredstva za modernije i kvalitetnije bolnice i škole i veće plate za osoblje. pa samim time ni ekonomske programe. školstva. Izbor DS Stan za svakog Jedna od ključnih stavki ekonomskog programa koalicije Za evropsku Srbiju je kupovina prvog stana uz pomoć namenske štednje. Ako se budu vodili romantičnom predstavom “da ne izgubimo svoj identitet” glasaće za stranke koje se ne zalažu za bolju ekonomsku situaciju u Srbiji”. Ekonomski program DS-a i koalicije Za evropsku Srbiju (DS-17-SPO. zdravstva. glasaće za evropsku opciju. Konkretnije. osnaživanje institucija. Administrativne prepreke za biznis su značajne u oblastima dobijanja dozvola (149 mesto). Prema istraživanju Svetske banke „Doing Business”. godine. “Dovešćemo ogromne investicije u Srbiju. smatra Bogosavljević. Nakon agresivnijeg pristupa uklanjanju prepreka tokom prve dve godine prve vlade Vojislava Koštunice. “Kaznićemo one koji se bave korupcijom. godini. ističe Tabaković. registrovanja privatne svojine (115 mesto). građani biraju između dva puta. prepreke za biznis su se u Srbiji pooštrile tokom 2007. to znači rast zarada. Veliki broj građana uopšte nije svestan koliko je bitna saradnja sa svetom. ministar je kao najvažnije mere izdvojio strane investicije. kredite za poljoprivrednike i početnike u poslu. za šta Bogosavljević pripisuje odgovornost određenim srpskim medijima. to nije specifično samo za Srbiju već i za mnoge zemlje u svetu. “Uticajni mediji stalno prenose poruke određenih političara koji tvrde da će biti ekonomske saradnje sa EU i ako Srbija ne potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju”. U ekonomskom programu te koalicije navodi se da će sudstvo i pravni sistem biti jači uz rast njihovih budžeta i političke nezavisnosti. Međutim. Za ostvarenje ovih ciljeva. Poslovanje izgleda ide relativno lako ako uspete da ga započnete. naveo je Cvetković. opšti položaj Srbije se pogoršao u 2006. 415 | 5. nekretnine. sama država će investirati u ogromne infrastrukturne projekte iz budžetskih i privatizacionih sredstava”. moglo bi da utiče na promene u ponašanju sve jednog malobrojnog dela stanovništva koji dobro zarađuje”. ocenjuje Bogosavljević. “Ako građani budu razmišljali o ekonomskom položaju Srbije i opredele se za pridruživanje EU. zatvaranja posla (103 mesto). pripremu izvoza i u poljoprivredu. napominje Bogosavljević. ali s obzirom na našu koalicionu političku scenu. naglasio je ministar finansija u odlazećoj Vladi Mirko Cvetković. država će dodavati po 100 evra za svakog ko namenski štedi za kupovinu stana i biće ukinuti svi porezi kod te štednje. jednostavno ne mogu da ocene koja će to stranka doneti bolji standard Srbiji. Strani investitori su vrlo zainteresovani za investiranje u Srbiju ukoliko se put ka EU nastavi. i 2007. pitanje je kome verovati? Osim SPS-a. Srđan Bogosavljević. direktor marketinške agencije Strategic Marketing smatra da građani uopšte ne čitaju programe političkih stranaka.

PDV-a na čak 12 odsto. www. godini na 16. DSS obećava smanjenje poreza „greenfield” investicijama u 2007. Najradi. U programu LDP ostalim tržištima.8 milijardi dolara. veću zaštitu potrošača. Deficit koji nastaje kao posledica trudnice će imati nezaposlene. velikim prilivom stranih ulaganja u prinaknadu tokom čini se.nema brojki koji bi ukazivali na to koje vinskom računu se tokom 2007. Kao rezultat odsto na 58 odsto. ukidanje sokim prilivom doznaka iz inostranstva. DSS nudi besplatno korišćedokle god može da se finansira. upola niža carina je ekspanzivna fiskalna politika i rast pona automobile.visokim prihodima iz privatizacija i viu roku od 5 godina zalaže za spuštanje vredu. 415 Tema broja 37 Lakoća… 2005.| 5. popeo 8. što predstavlja poreza na plate sa 12 odsto na 10 odsto.1 milijarde dolara).1 iznosio 2. nerazvijenim opštinama. lakše procedura za povraćaj PDV.5 30 hiljada dinara sto. najvažniji Zatvaranja biznisa 100 103 106 103 +3 indikator koji nam dosta govori o stanju Izvor: Studija Svetske banke Cost of Doing Business. carinskih ba. što je rekordan deficit od mesečno“ 2001. a opterećenja državnog protekcionizma. reformu javnog sektora (posebno javnog preduzeća). liberalizaciju kaPlaćanja poreza 65 64 117 121 -4 pitalnih transakcija sa inostranstvom i Međunarodnog trgovanja 142 51 54 58 -4 fiskalnu decentralizaciju. uvođenje konkurencije u penzioni sistem. lopovluku i kriminalu” rijera. ali je iz tačaka 3-6 Programa jasno da bi rekord i povećanje od 41 odsto u odnosu spuštanje poreza na promet stanova i ta stranka verovatno bila najradikalnija na prethodnu godinu. smanjenje poreza na potrošačkog buma deficit na tekućem odnosno najmanje korporativnu dobit sa 10 odsto na 8 odračunu narastao je u 2007. Primene ugovora 74 76 99 100 -2 Tekući račun. -2 -6 -1 -1 -5 +8 -2 Vojislav Koštunica: „Slomićemo do kraja kičmu mafiji. Kao i obično. 68 60 157 73 110 33 60 2007.Bez obzira na to. čiji se program zajedno uz LDP. Privrenje zemljišta na 49 godina i oslobađanje poreza na dobit na 15 godina.u politici uklanjanja prepreka. 84 84 148 109 110 21 62 2008. 86 90 149 110 115 13 64 Promena 20082007. godine matu na namensku štednju. MAJ 2008 | BR. godine.doingbusiness. visok deficit je indika- . Deficit na spoljnotrgoPlus najavljuju ukidanje poreza na ka. na doprinose i socijalna davanja sa 63.org privrede Srbije jeste stanje razmena sa se dođe do uklanjanja prepreka. godini od 100 odsto plate. Poslovanja (opšta ocena) Pokretanja posla Dobijanja dozvola Zapošljavanja radnika Registrovanja svojine Dobijanja kredita Zaštite investitora 95 43 158 43 104 96 58 2006. pogotovo na Deficit na tekućem računu nije problem jugu Srbije. DS-G17 plata na ispod 50 odsto. sastoji najviše od uklanjanja prevatizovana preduzeća (koji je zajedno sa trudnoće u iznosu preka. U odsto BDP-a. smanjenje i za koliko se smanjuju poreske stope. smanjenje poreza na protrošačkih kredita koji indukuju potrošačMlađan Dinkić: „Sve fit za poslodavce koji obezbede posao za ki bum. LDP se da je do sada uspevala da deficit suzbija kalniji u poreskoj politici je SRS koji se zalaže za manje uplitanje države u pri. Još je atraktivnija ponuda tog trenda jednim delom se kompenzuje DSS. Glavni razlog za to automobila na 1 odsto.

Ključna prednost ekonomskog programa koalicije DSS . i 14. ne postoji ekonomsko obrazloženje zašto pomagati jednu. nalazi viši standard građana i smanjenje siromaštva. respektivno. a na drugoj strani ima veliki apetit za uvozom roba koje ne može sama da proizvede. Kad se ustanovi koje su to privredne grane. a ne zato što su tajkuni ili partijski aparatčici“ tom i šta će se na tim radnim mestima proizvoditi.NS je to što je realan. kao osnovni cilj. jer poljoprivreda povećava izvoz i najvažnija je grana u zapošljavanju i zadržavanju stanovništva na selu. najveći problem sa kojim će se suočiti naredna vlada jeste visoki politički rizik zemlje.89 odsto.000 novih radnih mesta. U Konjukturnom barometru Ekonomskog . koji su to proizvodi kojima bi Srbija mogla da se istakne na svetskom tržištu. godine. godine) Učešće stranih investitora u trgovanju na Beogradskoj berzi je smanjeno u februaru na 44. za nekoliko narednih godina otvorilo 50.Požega i Koridora 10. BELEX15 i BELEXline su pali za 23 odsto i 14 odsto. posebno na jug Srbije. u kabinetu Nenada Popovića. “Srbija je u prethodnom periodu vraćala dugove iz prethodnog perioda katastrofalnog upravljanja 90-tih godina. Politički rizik Konačno. onda njih treba razvijati. Najvažniji je stanje na Beogradskoj berzi koje verovatno predstavlja najbolji indikator kako investitori (veliki i mali) procenjuju ekonomske rizike. Recimo. Pomaganje države privredi nije unikatnost Srbije. 415 | 5. Naglašena je i podrška poljoprivredi. ekonomista sa Harvarda. neizbežno u privredama u razvoju koje tek treba da pronađu komparativnu prednost. Domaći privrednici nisu ništa manje zabrinuti od stranih finansijskih ulagača. odnosno. što je period kad je Vlada Srbije počela da se drma i konačno pala. Ekonomski program Narodnjačke koalicije predviđa i osnivanje posebnog garancijskog fonda za žene preduzetnice. tor koji ukazuje na konkurentnost jedne privrede: privreda Srbije ima ponudu kvaliteta roba koje nisu atraktivne za strana tržišta. DSS-NS Olakšice za strane investitore Koalicija Demokratska stranka Srbije i Nove Srbije kao najznačajnije mera predviđene ekonomskim programom izdvaja donošenje poreskih olakšica za strane investitore i domaće preduzetnike. treba zapaziti da ni kod jedne stranke pomaganje privredi nije proizvod strategije kojom bi se rešile informacione eksternalije. Pomoć države i informacione eksternalije Ako se bude ispunilo barem nešto od najava političkih stranaka po kojima će se podsticati domaća privreda moguće je da će dalje restrukturisanje preduzeća i dovesti do poboljšanja izvoznog kontigenta Srbije. Budući da bi mogla da bude antievropska. prema njihovim planovima. Za sada postoji dosta indikatora koji ukazuju da je beg već počeo. Međutim. ostvarljiv i što daje najveću šansu investitorima. dobijaće redovne i svake godine veće subvencije.NS kao ekonomsku piramidu. a ne misliti pri Čedomir Jovanović: „Zalagaćemo se za državu u kojoj će građani biti bogati zato što rade. kao i dobro plaćenog srednjeg sloja. tvrde u kabinetu Nenada Popovića.38 Tema broja BR. marta. To je logična posledica politike pomoći po kojoj je bitno stvoriti radna mesta. a ne neku drugu privrednu granu. Kao jednu od prednosti svog ekonomskog programa u odnosu na programe drugih političkih partija u Srbiji. naglašavaju predstavnici tih stranaka. na čijem se vrhu. otvara se pitanje da li će Vlada uspeti da uveri strane investitore da izborni rezultati neće biti razlog da za beg kapitala iz zemlje. Između 3. Berzanski indeksi su u padu od kraja 2007. što je najveći pad u jednom danu zabeležen u istoriji Beogradske berze posle 2001. Jedna od glavnih mera je i puna plata za sve žene na trudničkom bolovanju u iznosu od 100 odsto zarade. jer to može da doprinese većoj konkurentnosti privrede na svetskom tržištu. Cilj njihove koalicije je stvaranje snažne države bogatih pojedinaca koji žive od svog rada i inicijative. Ključna mera Narodnjačke koalicije. kada je reč o ravnomernom regionalnom razvoju je privlačenje stranih investicija u nerazvijena područja Srbije. kažu u kabinetu Nenada Popovića. dok će nova preduzeća biti potpuno oslobođena poreza u prve tri godine poslovanja. ali i mladima. U ekonomskom programu te koalicije Dunav je definisan kao koridor zapošljavanja čiji je trenutni potencijal iskorišćen sa svega 10 do 15 odsto i gde bi se. navode da će svim strateškim investitorima koji budu ulagali u nerazvijena područja biti ustupljena zemlja na besplatno korišćenje na 49 godina i biće oslobođeni poreza na dobit u periodu od 15 godina. Sada imamo sredstava i kreditnih mogućnosti da uđemo u velike investicije”. godine Deni Rodrik. U toj koaliciji smatraju da je saobraćajna infrastruktura generator razvoja Srbije i da je za ekonomski rast neophodan nastavak izgradnje autoputa Horgoš . čini se. MAJ 2008 | Program koalicije Za evropsku Srbiju predviđa konačnu izgradnju auto puteva. piše da je politika pomoći privredi opravdana ukoliko prethodno postoji proces kroz vlada i privatni sektor mogu da reše problem informacionih eksternalija i otkriju u čemu je domaća privreda bolja od ostalih na svetskom tržištu. (Samo 12. obrazložio je Cvetković. U kabinetu Popovića opisuju slikovito program koalicije DSS . želi da stvori društvo jednakih šansi za sve građane. U tekstu “Industrial Policy for 21st Century” iz 2004. koordinatora ekonomskog programa DSS-NS. kako kažu narodnjaci.39 odsto. To je. ali i intenzivan razvoj rečnog saobraćaja i infrastrukture na Dunavu. Ekonomskim programom ta koalicija. a zamišljena je tako što će kroz agrarni budžet poljoprivrednici uvoditi nove standarde o trošku države. Takođe. koji će predstavljati temelj političke i ekonomske stabilnosti u Srbiji. najavljuje Cvetković. marta BELEX15 je pao za 7. Koja je komparativna prednost Srbije? Iz kakve je analize to proizašlo? I što je najvažnije: postoji li proces kojim je to uopšte moguće utvrditi? To su pitanja kojima se u izbornoj kampanji (a ni van nje) nije bavila ni jedna politička stranka.

mogle da obezbede jednokratan značajan priliv stranog kapitala.5 2. kao i 1997. godine. Čak 36. Taj scenario je poznat iz 1990-tih godina. Teškoće sa finansiranjem deficita dovelo bi do još većeg ustezanja banaka da finansiraju domaće privrednike. a čak 72. deficit na tekućem računu moći će jedno vreme da se finansira iz deviznih rezervi. pod pretpostavkom najgoreg scenarija (to je scenario u kome Vlada ne bude bila sposobna da suzbije politički rizik). Za sada se čini da. foto: Beta Ocena poslovanja u Srbiji u periodu 2004-2008. Poznat je i njegov kraj. Sve su to ozbiljni problemi za narednu vladu.6 odsto preduzeća smatra da će u naredna tri meseca porasti opšti nivo rizika u poslovanju. jer će nestabilna politika situacija i politički rizik značajno uticati na nivo direktnih ulaganja. Nešto slično se desilo u prve dve godine prve Vlade Vojislava Koštunice kojoj su svi predviđali da će poništiti sva dostignuća privrednih reformi iz perioda 2001-2003. godinu predstavljaju procenu EIU. očekuje se prodaja NIS-a i još nekih javnih preduzeća. Moguće je otuda da će najgori ekonomski scenario pod narednom vladom biti – kontinuitet. Ako zbog visokog rizika strane investicije ne premaše nivo iz 2007. instituta iz marta 2008. -16. Podaci za 2008. Na drugoj stani. poljoprivrednika i svih onih koji su obespravljeni. -14.0 2. MAJ 2008 | BR. Pored toga.1 2008. godine zabeležen je najgori prosečan pokazatelj privredne klime od avgusta 2004. 31. Ako bi se on osetno smanjio to bi značajno uticalo na deficit na tekućem računu koji više ne bi imao odakle da se finansira. u 2008. buduća Vlada ima dva . 2005. -12. čime bi se problem finansiranja deficita odložio do sredine 2009. 415 Tema broja 39 Ivica Dačić: “Borićemo se za prava radnika. nije sasvim isključeno da naredna Vlada iznenadi sve i u ekonomskom pogledu uradi više nego što se od nje očekuje. godine (od kako Anketa postoji u tom obliku).8 odsto preduzeća veruje da sledi rast cena. godine.5 2006. što bi dovelo do opadanja privredne aktivnosti gde bi bila neophodna još veća potrošnja i inflacija da bi stanovništvo steklo privid kako im standard ne opada. Prvi je odlaganje krize.3 2007. Ipak. To bi.0 Izvor: Economist Intelligence Unit. penzionera. to ne samo da se nije desilo. a za koje se niko ne bori” izlaza iz teške situacije.5 4.0 1. Deficit na tekućem računu (u % od BDP) Neto direktne strane investicije (u milijardama dolara) -8.7 odsto da sledi povećanje cena inputa.| 5. godine. već je ta Vlada – upravo da bi pokazala kako je sposobna da se bavi onim za šta su je mnogi optuživali da je nesposobna – nastavila sa istim kursom privrednih reformi.

60 370 83.719. EUR) Investicije (u mil. EUR) 2. Prihod od fiksne telefonije pao je sa 426 miliona evra na 414 miliona.40 Tržište i novac BR.50 705.804. Broj pretplatnika Penetracija (u %) Stepen digitalizacije (u %) Prihod od telefonskih usluga (u mil.036 5. Prihod od internet usluga porastao je sa 26 miliona na 59 miliona evra. ali je zato prihod kablovskih distributera pao sa 22 miliona na 20 miliona evra.854.763. 8.1 165.01 93. rekao je Jovan Radunović. podrazumevaju između ostalog.734 4.563. 415 | 5.251 / 581. a operatori su dužni po Zakonu da naprave izmenu.30 88. Ono Vrednost tržišta Ukupna vrednost telekomunikacionog tržišta Srbije u prošloj godini premašila je 10 milijardi evra. EUR) 5. prikupljanje informacija o alokaciji troškova.0 Izvor: Ratel foto: Arhiva . potrebno je prepoznati ga i pratiti njegov rad. što je najvažnije jeste da po ustanovljenju tarifnog režima i kontrole njegove primene za operatore koji imaju monopol.9 izvor: Ratel Mobilne mreže 2005. Broj pretplatnika Penetracija (u %) Broj postpejd pretplatnika Broj pripejd pretplatnika Broj pretplatnika 3G mreže Prihodi (u mil. 6. ako postoji neslaganje sa tarifnim režimom.642 112.689.452.379 839.510. sa 62 miliona na 166 miliona evra. predsednik Upravnog odbora Republičke agencije za telekomunikacije Ana Krajnc K ontrola tarifne politike i uvođenje troškovnog modela zasnovanog na istorijskim troškovima koje će Ratel početi da primenjuje od juna ove godine.550 38.300 33.690 73.643.445 2006. godini imalo vrednost od šest milijardi evra.5 2007.449 257. 2.70 83.73 1.400 36.9 2006.60 938.527. MAJ 2008 | Telekomunikacije Uskoro kontrola tržišta Ratel je najavio da će od juna meseca početi da primenjuje troškovni model na tržištu telekomunikacija u Srbiji. dok je u 2006. Ako se utvrdi da u nekom sektoru postoji monopolista.5 103. ali su investicije u toj oblasti značajno porasle.700 88. EUR) Investicije (u mil.9 2007. 2.6 210. kalkulacijama cena koštanja i prodajnih cena pojedinih proizvoda i usluga. Na osnovu troškovnih modela i tarifnog režima Ratel će sprovoditi i rebalans cena na telekomunikacijskom tržištu. Početak primene troškovnog modela ne dopada se ni Telekomu ni SBB-u”.60 426 62. Fiksna telefonska mreža 2005. Ratel može odmah da interve- niše.31 414.956 / 400 0.193 6. “Da bi se tržište razvijalo neohodno je da postoji konkurencija.

Fiksni telefon Mobilni telefon (pripejd) ADSL Televizija (RTS pretplata) KDS Prosečna neto zarada 907. prema načinu pristupa Internetu 2005. Ometanje tog Zakona sa izmenama u drugim zakonima koje nisu u skladu sa njim.89 350 563.73 21.12 66 19. Ethernet LAN.54 2006. Konkurencija je ostvarena.471.0 / 2007. rekao je Radunović.611 26.226 9.506 16. U Ratelu kažu da je najveći problem loša tehnička opremljenost operatora i time nemogućnost pokrivanja veće teritorije. 26. godine koji je predvideo početak procesa liberalizacije i ukidanja monopola u telekomunikacionom sektoru u Srbiji. “Troškovni model regulisaće tržište telekomunikacija.00 2007. EUR) Zastupljenost koaksijalne mreže u KDS-u (u %) Zastupljenost hibridne (HFC) mreže u KDS-u (u %) 530.914 / 40.200 13.598 21. Dialup ADSL Kablovski modem Bežični pristup Mobilni pristup Ostalo (ISDN.7 80.664 87. Međutim..005.109 7.664 87.) UMTS (3G) Broj pretplatnika Penetracija (u %) 9. 882.92 1. Tržište kablovskih operatera je još komplikovanije. Broj pretplatnika Penetracija Broj KDS operatora Prihod od KDS usluge (u mil.049 13.268. .04 34. rekao je Jovan Radunović.3 Izvor: Ratel Broj pretplatnika. 199.914 2006.78 Izvor: Ratel Telekomunikaciona korpa (prosečni iznosi računa) 2006. EUR) 758. kao i da bi pitanje nepravilnosti. MAJ 2008 | BR..40 300 404.126 54. ADSL Kablovski modem Bežični pristup Ostalo (direktan pristup.62 2007. a kad će se to dogoditi odlučuje Ministarstvo za telekomunikakcije. koje svakako postoje trebalo regulisati u okviru Zakona o telekomunikacijama i Zakona o radiodifuziji.210 2007. “Od nadležnih institucija nismo imali potrebnu podršku.210 / 121.6 2007. samo u domenu mobilne telefonije. 1. direktan pristup.32 72 20. teritorija je podeljena između par igrača. poput predloga izmene Zakona o lokalnoj samoupravi može značajno da poremeti naš rad”.500 0.32 488.900 7.500 7. Broj pretplatnika Penetracija (u %) Broj Internet provajdera Prihod od Interneta (u mil.) 708. Ethernet LAN.687 10. godine.731 36.3 2006.4 / / 2006.276 Izvor: Ratel Širokopojasni internet servisi 2005. Kragujevac: „Ruke” za ceo svet 43 Hyundai: Centar vredan 15 miliona evra 44 Metalac.00 Izvor: Ratel Ratel je počeo sa radom decembra 2005. 685.956 1. ti ciljevi još nisu ostvareni i za dve i po godine rada Ratel nije uspeo da reguliše tržište telekomunikacija. 1.309. pa i cene u tom sektoru”.567.049 / 13. Gornji Milanovac: U planu fabrika u Rusiji 46 Mlekarska industrija: EU odobrila izvoz mleka 72 Sajam Građevinarstva: Potraga za srpskim partnerima 74 Poslovne vesti 76 Zoom: Slučajno ili ne 77 Udruženje banaka Srbije: Rastu krediti Internet 2005..92 159 59.968 9. Kad je u pitanju fiksna telefonija. 774.379 2.530 23.3 10.379 583.126 54.600 1. . jer iako postoji 72 operatora sa dozvolom.88 351.956 1.680 10..397 199.6 75. Do potrebe za formiranjem Republičke agencije za telekomuinikacije došlo je usvajanjem Zakona o telekomunikacijama 2003.276 257. 928.731 36.059 2. Telekom ima apsolutni monopol iako se najavljuje ulazak drugog operatora.00 / 21. kao što je poznato.705.012 10. Iz Ratela kažu da je sve spremno za ulazak drugog operatora na tržište fiksne telefonije. a skoro potpuni monopol ima SBB. Zakon o telekomunikacijama određuje pravila našeg funkcionisanja.63 1. .6 Izvor: Ratel Takođe u ovoj rubrici 42 Prose.059 257. 541.598 21.| 5.28 150 26.968 10. 415 Tržište i novac 41 Kablovski sistemi 2005. gde su rezultati tržišne utakmice vidljivi pogotovo od ulaska trećeg operatera.530 23.20 58 22.

pokazalo je istraživanje revizorske kuće Ernst&Young o prilikama za ulaganje u regionu. U planu je da se iznajmljene prostorije i proizvodna hala kupe od Tehnike Tankosić ili da se u industrijskoj zoni u Lapovu kupi zemljište i izgradi potpuno nova fabrika. finansijske pokazatelje. Velsu i Austriji. sa proizvodnjom počela je u decembru. Rumuniji. Lideri Žiri sastavljen od predstavnika Procredit banke. snabdevati sve firme koncerna u Evropi. U ovoj firmi takođe planiraju F da u skorije vreme udvostruče broj nama i poslednji je peskarenje i farbazaposlenih. može reći da predstavlja srce. . dampera i ostalog i to u 15 različitih veličina i snage. Jedan od kratkoročnih planova ove firme je da osnovi proizvodnju „ruke” bagera u 15 različitih veličina. Naš plan je da se u centralnoj Srbiji. novinara i stručnjaka za preduzetništvo. Proizvodnja bagera i dampera organizovana je u Nemačkoj. idućeg meseca će izabrati lidere mikro biznisa. Namera koncerna je da se u firmama u okruženju i Poljskoj sve više smanjuje proizvodnja i da se ona u što većoj meri prebaci u Kragujevac. One fabrike koje uđu u poslovnu saradnju sa nama dobijaju šansu da se razvijaju uporedo sa našom firmom. Ta kompanija je saopštila da je 52 odsto potencijalnih investitora koji su anketirani u sklopu istraživanja. deo je svetske korporacije Wacker Neuson. posle fuzije ove dve ugledne firme u oktobru prošle godine. da bi prvi delovi put fabrike u Austriji. Montenegro u Bečićima i budvanskom hotelu Blue star. dok se o Turskoj pozitivno izjasnilo 50 odsto anketiranih.. drugi varenje. Firma Prose osnovana je u julu prošle godine u Kragujevcu. kao i malog i srednjeg biznisa u Srbiji. „Imamo izuzetno dobre poslovne odnose sa firmama Mag i ASB iz okoline Trstenika.. a dobavljači su iz cele istočne Evrope. u Kragujevcu se trenutno proizvode komponente od čelika u celosti. Kada Prose dostigne projektovane kapacitete Srbija će postati centar proizvodnje za Wacker Neuson”. u iznajmljenim halama kompanije Tehnika Tankosić. ali i da komponente za prvu ugradnju izvozi i firmama. ali i realne zadatke. koja od prošle godine radi u Kragujevcu. bagera. Velsu. onda se za strelu ili „ruku” slobodno može konstatovati da je duša bagera. Wacker se bavi proizvodnjom alata i manjih mašina za građevinarstvo. Engleskoj. Poljskoj i Bugarskoj. Za priznanje mogu konkurisati firme sa jednim zaposlenim do 250 zaposlenih. kao i sa nekoliko manjih fabrika iz Šumadije. na Filipinima. numeričkim. Kompanija ima oko tri hiljade zaposlenih. kompanijom Metal Industry iz Kragujevca. navelo da je Rumunija atraktivna destinacija za ulaganja. krenuli već u januaru ove godine. odnosno pogonski deo. koje se bavi finalizacijom bagera i dampera. Dugoročan plan je da Prose proizvodi sve ključne pozicije bagera i dampera. U kragujevačkoj fabrici planira se proizvodnja u četiri koraka. Ova korporacija. dok se montaža odvija u drugim fabrikama koncerna. zaključuje August Ornetceder. TRENDOVI HACCP Standardi za bezbednosti hrane i upravljanja higijenom HACCP biće uvedeni prvi put u hotelima kompanije Montenegro stars u Crnoj Gori. I upravo se ta duša proizvodi u Kragujevcu. Inače. To što je Prose deo velikog svetskog sistema koji zapošljava oko 3. prenela je agencija Rompres. a u Kragujevcu trenutno radi tridesetak radnika. a o Grčkoj 31 odsto. Prvi je sečenje lima plazmom ili laserom. Kragujevac „Ruke” za ceo svet Fabrika u Kragujevcu će. koje su u sastavu koncerna u Aziji i Americi. treći korak je obrada na CNC. Firma trenutno radi u iznajmljenim halama i kancelarijama. MAJ 2008 | Prose. kaže Ornetceder.42 Tržište i novac BR. a kompanija Neuson ima produkciju građevinskih mašina. Inače. nje osnovnom bojom. Prema rečima direktora Augusta Ornetcedera cilj austrijske kompanije sa sedištem u Kragujevcu je da postane ekskluzivni snabdevač koncerna Wacker Neuson u Evropi. Najbolje ocenjeni dobiće priznanje Pro biz lider. najavio je regionalni menadžer te banke Gojko Vučinić. izvozne. ključnim delovima za građevinske mašine. 415 | 5. kao komponentaši. a priznanje ća biti uručena 27. fabrike u Mađarskoj. a pre svega u Šumadiji stvori mreža manjih i srednjih firmi koje bi radile određene poslove za Prose. Najatraktivnija Rumunija je najatraktivnije odredište za investicije u jugoistočnoj Evropi. sa sto odsto austrijskim kapitalom. Quality Austria je nacionalno sertifikaciono telo koje je članica je Međunarodne asocijacije sertifikacionih tela. mašiDobra saradnja sa srpskim firmama Ako se za agregat ili motor. Nemačkoj. kada dostigne projektovane kapacitete. „Za kompaniju čiji smo mi deo trenutno rade. Inače. o Bugarskoj 40 odsto. Prose sarađuje i sa srpskim firmama. kompjuterski upravljanim. maja. Snabdevanje cele korporacije Poslovodstvo i radnici Prosea postavili su sebi veoma ambiciozne. a žiri će ocenjivati proizvodne.000 radnika garantuje siguran i ubrzan razvoj”. Sprovođenje sistema kompanija je počela pre godinu dana. a Srbija će postati centar proizvodnje za Wacker Neuson Milutin Đević irma Prose. a kontrolori austrijskog sertifikacionog tela Quality Austria izvršili su predsertifikaciju. ima filijale u Americi.

3 milijarde dolara. Ovde postoji veliki potencijal. Na drugom mestu s 24.| 5. Solarna energija Solarna energija je našla neočekivanu primenu u Tajlandu gde je jedan pronalazač smislio kako da iskoristi sunčeve zrake za pečenje piletine na uličnom roštilju. dok se Srbija ne stabilizuje kao zemlja teško da će neko praviti planove koji bi podrazumevali olakšice za vlasnike starih automobila. udubljena ogledalca koja reflektuju jutarnje sunčeve zrake na pileće meso. kad smo kupili zemljište. koji je na tržištu Srbije prisutan od 2002. a uskoro ćemo krenuti u izgradnju poslovnog centra u Novom Sadu. porastao 3. a bivši lider Roman Abramovič je na trećoj poziciji s bogatstvom od 24. godine. 415 Tržište i novac 43 Hyundai Centar vredan 15 miliona evra Hyundai Auto Beograd u maju otvara novi poslovno prodajni i servisni centar na Novom Beogradu površine blizu 13. Da li je realno u skorije vreme očekivati da bi se automobilske industrije mogle da daju svoju podršku tom problemu? S. jer je doprineo povećanju prodaje u toj zemlji. Hyundai je u Srbiji povećao prodaju u 2007.5 milijardi dolara nalazi se Aleksej Mordašov.8 puta. U toj kompaniji očekuju da će se izgradnja centra isplatiti za nekih sedam do osam godina. Za izgradnju centra trebalo nam je oko 11 meseci. MAJ 2008 | BR. Milijarderi Prema rejtingu sto najbogatijih ruskih biznismena časopisa Forbs. dodatne opreme i artikala”. Oleg Deripaska je najbogatiji Rus s imovinom od 28. za sad Hyundai nema takve planove ovde. Otkad sam došao ovde u poslednje dve godine dosta toga se promenilo. Banke takođe nalaze sve povoljnije puteve za same kupce iako su svi procesi još uvek spori. Srbija ima veliki problem sa starim vozilima i zagađenjem. Sad je vreme za taj region. “Novi Hyundai centar prvi je u Evropi opremljen u skladu sa najsavremenijim Hyundai-jevim standardima koji na jednom mestu pruža mogućnost kupovine. Habič: Hyundai je takav program imao u Rusiji i pokazao se kao dobar.6 kilograma za svega 10 minuta. koji će se nalaziti na zemljištu duplo većem nego u Beogradu. godini za 54 odsto. Kpital sto najbogatijih Rusa je u poređenju s rejtingom iz 2004. Međutim. Investiranje u Srbiju u poslednje vreme nije baš popularno. U Rusiji su vlasnici «Lade» dobijali određene povoljnosti pri kupovini novog. kaže Slavc Habič. pogotovo u auto biznisu. Stari automobili predstavljaju veliki problem u Beogradu i za bezbednost i za ekologiju. a samo poslednja investicija vredi 15 miliona evra.6 milijardi dolara. Za izgradnju centra odlučili smo se pre dve godine. a staro vozilo je otkupljivano i reciklirano. Lista milijardera u odnosu na prošlu godinu brojnija je za 50 bogataša. taj proces u Srbiji dugo traje.000 kvadrata Ana Krajnc H yundai. Tajlandski izumitelj objašnjava da se na suncu može ispeći pile od 1. Iako je jasno da Srbija ima problem sa starim automobilima. Izum Sile Sutharata koristi mala. Zašto se Hyundai odlučio za otvaranje takvog centra baš ovde? S. Samo sređivanje dokumentacije trajalo je više od pola godine. servisiranja i nabavke svih rezervnih delova. . Srbija je sad spremna na ulaganja. a da svakog jutra ispeče u proseku 50 pilića koje prodaje za pet dolara po komadu. a to se odnosi na celu jugoistočnu Evropu. Habič: Hyundai je i do sad ulagao dosta u Srbiju. dosad je uložio ukupno 30 miliona evra. generalni direktor kompanije Hyundai za Srbiju.

a dobit iznad šest miliona evra”. Menadžment Metalca saglasan je da će ova poslovna godina biti znatno teža od prethodne. a možda čak i premaši planiranih 84 miliona evra prihoda i osam miliona evra profita Aleksandar Arsenijević ako ističe generalni direktor Petrašin Jakovljević tokom ove godine. ali su svi prećutali činjenicu da je struja za industriju porasla u rasponu između 15 i 20 odsto. ali i zbog svakodnevnog rasta cena repromaterijala i energenata. Tehnologija prikupljanja ove vrste emajla omogućila je da se mesečno 4.500 kilograma ponovo melje bez ikakvog zastoja u proizvodnji. 415 | 5. proši vozni park. ali malo ko je spreman da se bavi time koliko je to realno. prema rečima Petrašina Jakovljevića. godini kompanija ostvari. Metalac jeste zabeležio rast od 105 odsto. Drugim rečima stiče se utisak da država pokušava preko leđa ionako preopterećene privrede da održi nekakav socijalni mir. To je direktna posledica ekonomske neizvesnosti. tako da još ne osećamo posledice političkih dešavanja. ali on je pre svega posledica izvoznih aranžmana”. Osim stalnih napora da osvoji što veći deo tržišta u Metalac holdingu poslednjih godina veliku pažnju poklanjaju smanjenju otpada i njegovoj reciklaži. očekuje se da se zaokruži investicioni ciklus u proizvodnji „solid surfejs” sudopera i ploča. bojleri i slično. „Sa inostranim partnerima imamo dobre odnose. Špekuliše se podatkom da je rast bruto društvenog proizvoda sedam odsto. kuhinje. a trgovačka za 106 odsto. za nas je od izuzetnog značaja činjenica da je ona tolike godine prisutna na tržištu od 180 miliona stanovnika. a to je u fizičkim veličinama manje nego u prethodnoj godini. međutim problem je na domaćem tržištu gde se sve manje ljudi odlučuje za kupovinu robe kao što su. ali i sveukupnoj zaštiti životne sredine. te analiziraju mogućnosti za otvaranje fabrike posuđa u Rusiji. Na osnovu januarskog obračuna mi smo izračunali da je cena električne energije porasla za 17 odsto. „Svi mediji su objavili vest da je cena električne energije povećana za sedam odsto. Kao ilustraciju u ovoj gornjomilanovačkoj firmi navode preradu takozvanog grund emajla čiji je rastur prilikom automatskog nanošenja smanjen sa 35 odsto. s obzirom na izuzetno slože- K nu društveno – ekonomsku i političku situaciju. .44 Tržište i novac BR. tvrdi Jakovljević. „U Metalcu se ozbiljno razmišlja o kupovini fabrike za proizvodnju posuđa u Rusiji. ali i nerealno visoke cene energenata. recimo. Konačna odluka o tome da li ćemo ili ne ući u ovu investiciju biće doneta posle detaljnih analiza pravnih i finansijskih aspekata vrednosti. što je za nas predstavlja veliki poslovni izazov. mnogo veći problem za Metalac predstavlja ekonomska situacija u zemlji. ali sve to je već iza nas i u ovom trenutku mi smo svim svojim kapacitetima okrenuti poslovanju u ovoj godini u kojoj bi vrednost planirane proizvodnje trebala da bude 84. Mada najveći deo izvoznika nerealni kurs dinara navodi kao najveći problem sa kojim se suočavaju. Uprkos složenoj političkoj situaciji i zahlađenju diplomatskih odnosa sa zemljama koje su priznale nezavisnost Kosova. naročito struje. Petrašin Jakovljević u prvi plan ističe cenu repromaterijala koja je porasla za 20 odsto. objašnjava generalni direktor Metalac holdinga. MAJ 2008 | Metalac. što se direktno odražava na prodaju. Ako se u obzir uzme rast cena onda je realni rast brutodruštvenog proizvoda svega negde oko četiri odsto”. Gornji Milanovac U planu fabrika u Rusiji Proizvodna društva Gornjomilanovačke kompanije Metalac holding u prva tri meseca ove godine premašila su plan za 103. a što za jednu ovakvu kompaniju predstavlja izuzetno značajnu rashodnu stavku. U prošloj godini ostvaren je ukupan rast od 15 odsto i povećanje izvoza od 18 odsto. završi druga faza proizvodnih pogona za izradu bojlera. Reč je o fabrici sa tradicijom od četiri decenije koja trenutno zapošljava 1. Mada ova fabrika trenutno nije na tehnološkom nivou koji odlikuje Metalac. kaže Jakovljević. što prema oceni menadžmenta predstavlja realan preduslov da u 2008.400 radnika. Posle značajnog rasta cena prehrambenih proizvoda uočljiv je strah kod ljudi.

Međutim. među kojima je i švajcarska kompanija “Nestle”. 415 | 5.7 milijardi dolara. u Srbiji dvadeset mlekara poseduje dozvole za izvoz mleka i mlečnih proizvoda na tržište drugih zemalja. u Srbiji se godišnje proizvede oko 1. Nakon ukidanja zabrane EU na provoz mleka i mlečnih proizvoda iz Srbije. Ministarstvo poljoprivrede je ranije procenilo da je zbog problema sa tranzitom Srbija izgubila 12 miliona dolara. kada su Bugarska i Rumunija postale članice Unije. povećava se šansa da velike multinacionalne kompanije premeste svoju proizvodnju u Srbiju. osim mlekarima pružaju i konditorskoj industriji. od čega se industrijski preradi oko 50 odsto. . Velike mogućnosti se. ali poručuju da ne treba očekivati ni povećanje otkupnih cena mleka za stočare. kaže direktor Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede Miroslav Marinković. Ova odluka je međutim ohrabrujuća jer će dugoročno imati pozitivne efekte. prema Marinkovićevim rečima. Ovo odobrenje dobijeno od Stalnog komiteta za lanac ishrane i zdravlje životinja Komisije EU će uskoro biti objavljeno i u Službenom glasniku EU. Inače. a stočarska proizvodnja u ukupnoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje Srbije iznosila je 1. Naime. Inače. Procenjuje se da bi investicije S mogle dostići više desetina miliona evra. preko zemalja EU. odnosno 42 odsto. zainteresovali su se za investiranje u nove prerađivačke kapacitete. tako i na razvoj domaće poljoprivrede. pa Srbija više nije mogla da izvozi mleko kroz njihovu teritoriju na tržište Rusije. Crne Gore i Makedonije prošle godine je izvezeno mleka i mlečnih proizvoda u vrednosti od 80 miliona dolara. nijedna mlekara nema sertifikat Evropske unije za izvoz. godine. nekoliko svetskih kompanija. Na tržišta BiH. On objašnjava da je ova odluka potvrda da je Srbija ‘’ozbiljna zemlja koja je na najbolji način regulisala proizvodnju i promet mleka i da ima sistem koji može da garantuje kvalitet”. jer će dodatno stimulisati poljoprivrednu proizvodnju zbog otvaranja novih tržišta za plasman domaćih proizvoda. kako na celokupnu mlečnu industriju zemlje.46 Tržište i novac BR. Stručnjaci smatraju da će izvoz mleka dovesti do smanjenja postojećih zaliha. Problem tranzita mlečnih proizvoda kroz EU pojavio se u januaru 2007. a Uprava za veterinu je kandidovala pet mlekara za dobijanje tog sertifikata. dobili su priliku da izvoze svoju robu i u zemlje Evropske unije Bojana Stamenković rbija je dobila dozvolu za provoz mleka i mlečnih proizvoda kroz zemlje EU na druga tržišta.6 milijardi litara mleka. koja u proizvodnji koristi mleko. MAJ 2008 | Mlekarska industrija EU odobrila provoz mleka Proizvođači mleka i mlečnih proizvoda sa više od šest odsto mleka. prema podacima Privredne komore Srbije.

specijalni savetnik generalnog direktora Telekom Srbije rekao je na otvaranju okruglog stola da je “svima cilj da usluge koje pružamo. helping our business grow. special advisor to Telekom Srbija managing director. The roundtable concluded that slow law enforcement and complicated procedures hinder to the largest extent the rapid growth of telecommunications. ograničen je samo menadžerskim idejama unutar kompanija i kupovnom moći srpskih klijenata. Miloš Milosavljević Foto / Photo: Dragan Milošević . the services will be used to an even greater extent. a pomoći će i proizvođačima opreme”. they will be used to an even greater extent. As such.TELEKOMUNIKACIJE TELECOMMUNICATIONS Poseban prilog Special edition Dragan Kovačević: Ako su usluge dobre. as fixed-line telephony and broadband connections even lag far behind countries in the region. za poslovne korisnike. Razvoj te oblasti. Dragan Kovačević. Sa druge strane. Okrugli sto “Značaj telekomunikacija u razvoju biznisa” Round Table: “The Role of Telecommunications in Business Growth” Razvoj važniji od procedura U Srbiji trenutno jedino usluge mobilne telefonije mogu da se mere sa razvijenim zemljama. Ako su usluge dobre. oblast fiksne telefonije u kojoj i dalje dominira Telekom. domen fiksne telefonije ne bi toliko bio bitan. kojima je pre svega bio namenjen okrugli sto o značaju telekomunikacija za razvoj biznisa. nego i biznis korisnicima. On the other hand. Telekom-dominated fixed-line telephony still lags far behind countries in the region. ne samo rezidencijalnim. biznis korisnici će ih više koristiti i to će pomoći razvoju našeg biznisa. zaostaje i za mnogim okolnim zemljama. help our business grow and equipment producers too». The development of the monopoly-free field is only limited by managerial ideas inside companies and the purchasing power of Serbian clients. Dragan Kovačević. približila je kvalitet usluge mobilne telefonije u Srbiji onom koji se nudi u mnogo razvijenijim zemljama. da od njega ne zavisi kvalitet internet usluga. Učesnici / Participants 48 Milenko Cvetinović 49 Milan Janković 50 Saša Leković 52 Nenad Saković 54 Tiodor Jovović 56 Roland Hainder 56 Jochen Novotny 58 Arnaud Le Ruen 59 Borko Jovanović 60 Miloš Đurković 62 Zoran Janković 64 Miodrag Veljković 64 Milan Kovačević Diskusija / Discusion 66 Problemi procedura u Srbiji 66 Procedural Problems in Serbia K onkurencija tri mobilna operatora. dok fiksna telefonija i širokopojasni pristup zaostaju i za zemljama regiona Growth First. As wireless communications proliferate. said at the opening of the roundtable that «the goal of everyone is to put the services to work for both residential and business users in a way that will help everyone run their business more smoothly. Less Red Tape Only mobile services in Serbia can match developed countries. Pripremili / Edited: Ana Krajnc (urednica). Snežana Krivokapić. T he competition between three mobile operators has made the quality of services closer to that in developed countries. biznis korisnici će ih više koristiti i to će pomoći razvoju našeg biznisa Dragan Kovačević: If good. not so much significance would be attached to fixed-line telephony were it not such an important factor in determining the quality of Internet services. u kojoj nema monopola. U doba kad bežična komunikacija sve više uzima zamah. Vojislav Stevanović Prevod / Translation: Mirjana Dimić. budu takve da im omogućimo da njihov biznis bolje funkcioniše.

48

The Role of Telecommunications in Business Growth

MAGAZINE SPECIAL EDITION

|

5. MAY 2008

Suočavanje sa liberalizacijom
ilenko Cvetinović, državni sekretar u Ministarstvu za telekomunikacije: Treba da postoji stalna razmena mišljenja između države i privrednika. Cilj i jednih i drugih je razvoj odgovarajućih oblasti, u ovom slučaju telekomunikacija. Naravno da treba stvoriti normalne uslove za razvoj te oblasti. U okviru svog rada, Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo je

Facing market liberalization
M
ilenko Cvetinović, State Secretary at the Ministry of Telecommunications: There should be a constant exchange of opinion by the government and interested entrepreneurs. Both should aim at developing certain fields, in this case telecommunications, which, most certainly, require normal conditions. The Ministry of Telecommunications and Information Society has set

M

Milenko Cvetinović: Čini mi se da treba reorganizovati Telekom, pošto je u Evropi tendencija da se ide na funkcionalnu separaciju u oblasti telekomunikacija

Milenko Cvetinović: I feel Telekom needs a shake-up. The tendency of telecommunications in Europe is towards a functional spin-off.

definisalo izvestan broj ciljeva koje želi da postigne u razumnom vremenu. U sadašnjim uslovima, kad nam predstoje izbori za nekoliko dana, a Vlada je u ostavci, nezahvalno je baviti se bilo kakvim prognozama. Ali, mislim da to što naši naslednici budu radili može da se razlikuje samo u dinamici od onoga što bi mi rado učinili u narednih godinu dana, i ne verujem da postoje principijelne razlike u onome što treba da se uradi. Što se tiče mobilne telefonije, ta oblast je u Srbiji, bar po penetraciji (više od 100 odsto), potpuno na nivou koji postoji u Evropi. Po asortimanu i kvalitetu usluga ima mesta za „popravke“. U toj oblasti i dalje ima mesta za rast, pre svega, u pogledu pružanja novih usluga, posebno onih koje su vezane za internet i telefonsko plaćanje. Povećanje prihoda je u 2006. godini u odnosu na 2005. godinu bilo značajno, ali ne očekujem da je prošle godine u odnosu na 2006. godinu bilo u tako značajnom procentu. Kad je reč o fiksnoj telefoniji, na nivou smo okruženja. U toj oblasti, takođe, ima mesta za ozbiljnije napretke. Digitalizacija u

a number of goals to be achieved over reasonable time. Under current conditions, with elections only a few days away and a toppled government, any forecast would be mostly inappropriate. Only in terms of dynamics can our ancestors’ plans differ from what we would love to do in the coming year, but I do not expect any substantial differences when it comes to what’s to be done. Mobile telephony in Serbia is at European level, at least in terms of penetration. By assortment and quality though, it is in need of repair. Mobile penetration rate is over 100%, but we all know there is a number of inactive users, as well as a large number of those having more than one phone. The field is yet to be tapped, especially when it comes to new services tied to the Internet and paying phone bills. In relation to 2005, 2006 saw a hefty rise in profits, but I don’t expect the upsurge to follow in 2007. Regarding fixed telephony, the level of growth is the same as in the region. There is still ample room for progress in this field too. Digitization has improved, but it is still unsatisfactory. There’s a number of party lines, small places without phones and a backlog

Jedino u mobilnoj telefoniji postoji stvarna konkurencija
fiksnoj mreži je poboljšana, ali je i dalje nezadovoljavajuća. Veliki je broj dvojničkih priključaka i malih mesta bez telefona. Postoji dosta nerešenih zahteva za novim linijama, što znači da postoji puno prostora za dalje širenje mreže. Istini za volju, ti zahtevi se ne ažuriraju najredovnije, pa je moguće da je realni broj onih koji čekaju linije manji. Što se tiče tehničke strane internet usluga, Srbija dosta zaostaje, posebno po pitanju kapaciteta veza prema svetu. Poseban problem je broj korisnika širokopojasnog servisa. Iako je broj korisnika povećan oko tri puta u odnosu na 2006. godinu, ipak i dalje zaostajemo u odnosu na region. U odnosu na Hrvatsku imamo upola manje korisnika. U oblasti mobilne telefonije postoje tri operatora. Jedan operator posluje u oblasti fiksne telefonije, dok, kad je reč o internetu, postoji formalno više od 160 operatora, ali u praksi postoji samo jedan operator veleprodaje. Čini mi se da korelacija između broja operatora, odnosno postojanja ili nepostojanja konkurencije, ima veze sa sadašnjim stanjem tehnike.

The only real competition is in mobile telephony
of applications for new lines, which means there is a lot of room for expansion. The applications are not updated on a regular basis, but it’s possible that the backlog will be cleared soon. In terms of Internet services, we do lag behind other countries a lot, especially when it comes to broadband users. Although the number of broadband-connected users tripled against 2006, we are still far behind the region. We have three mobile operators and one operating fixed-line service. Officially there are over 160 ISPs, but off the record there is only one wholesale operator. It seems the presence or lack of the competition has to do with the quality of equipment. We need to get to grips with the liberalization of the market, without having to pose a threat to social stability. Some telecoms services are extremely underpriced, and need other revenues to make up for the loss. The cost of local and intercity calls is half lower than in Albania that is obviously quite disproportionate. If we were to lift prices three or four times it would be a problem for citizens.

5. MAJ 2008

|

MAGAZIN SPECIJALNO IZDANJE

Značaj telekomunikacija u razvoju biznisa
Telekom doesn’t have a cost model in place. That’s a big issue, not only for the government, which cannot really tell how much the services cost, but also for businesses. The market could fully open in a day but such conditions would attract speculative capital invested only where prices exceed costs. Its withdrawal would ensue as soon as the conditions change. I feel Telekom needs a shake-up. The tendency of telecommunications in Europe is towards a functional spin-off. Whether some infrastructure should remain state owned is a question in need of serious analyses. On the other hand, I believe international connections should be quickly given the go-ahead, especially when it comes to data transfer and the new technologies for wireless internet access.

49

Treba da se suočimo sa liberalizacijom tržišta bez ugrožavanja socijalne stabilnosti. Neke usluge u telekomunikacijama su izuzetno ispod ekonomske cene, a to znači da se nadoknađuju iz drugih prihoda. Cene telefoniranja u lokalnom i međumesnom saobraćaju su upola niže nego što je to u Albaniji, što očigledno govori o velikoj disproporciji. Međutim, građani bi teško prihvatili rast cene od tri ili četiri puta. Telekom nema implementiran troškovni model. To je veliki problem, ne samo za državu koja bez toga ne može da zna koliko zaista koštaju te usluge, već i za samu kompaniju koji bi, da postoji takav model, mogla pravilno da alocira resurse. Može se za jedan dan potpuno otvoriti tržište, ali u uslovima nebalansiranih cena privukli bi spekulativni kapital koji bi popunio samo ona mesta gde su cene značajno više od troškova, i povukao bi se čim bi se uslovi promenili. Čini mi se da treba reorganizovati Telekom, pošto je u Evropi tendencija da se ide na funkcionalnu separaciju u oblasti telekomunikacija. Treba težiti tome da se usluge po osnovnim karakteristikama međusobno odvoje. Veliko pitanje je i da li određena infrastruktura treba da ostane u državnom vlasništvu. To je pitanje koje zahteva vrlo ozbiljne analize. Sa druge strane, verujem da vrlo brzo treba da se dozvoli međunarodno povezivanje kad je reč o prenosu podataka i uvođenje bežičnih tehnologija za pristup internetu.

VoIP usluge u maju VoIP services in May
ilan Janković, generalni direktor Ratel-a: Naš osnovni zadatak je da stvorimo otvoreno tržište i da na njemu obezbedimo ravnopravno učešće svih učesnika uz zadovoljavajući kvalitet servisa. Stepen digitalizacije u fiksnoj mreži došao je do 95 odsto, tako da je ostao još jedan mali segment da je stoprocentno digitalizujemo. Prošle godine su učinjeni značajni pomaci. Od 1. aprila međunarodni pozivi počinju sa „00“. Prvi put smo doneli plan numeracije Srbije i odluku o visini naknada za korišćenje brojeva iz

M

M

ilan Janković, managing director of Ratel: Our main task is to create an open market and make it possible for everyone to participate equally and ensure an adequate level of services. Digitization rates in the fixed-line network have hit 95%, and there is only a small segment left to fully digitize. Since last year, we have made considerable progress. As of April 1, international calls start with “00“. For the first time we have come up with a numeration plan and rates. In order to boost competitiveness we suggested a distribution plan for FWA systems “34“, “36“, “38“.

Milan Janković: U domenu pružanja internet usluga doći će do potrebe za ukrupnjavanjem, jer svi posluju preko dva, tri operatora

Milan Janković: There will be a need for consolidation in the ISP domain as everyone operates through two, three ISPs

tog plana. U cilju povećanja konkurentnosti predložili smo plan raspodele za sisteme sa fiksnim bežičnim pristupom „34“, „36“, „38“. Tu je u postupku izrade pravilnik o minimalnim uslovima za izdavanje licenci za te operatore. Doneli smo i pravilnik o opštim uslovima interkonekcije. Resornom ministarstvu smo dostavili zahteve operatora koji žele da budu operatori fiksne mreže, i sad je na ministarstvu da sprovede postupak izdavanja licenci. Kad je reč o mobilnoj telefoniji, to je jedina oblast gde postoji stvarna konkurencija. Pojavom drugog i trećeg operatora došlo je do značajnih promena na tržištu, do poboljšanja kvaliteta usluga, sniženja cena i nuđenja novih servisa. Kad se govori o segmentu interneta, Agencija je dozvolila da se bez licenci izdaju dozvole za operatore koji rade u opsegu od 2,4 i pet gigaherca, tako da danas u tom segmentu posluje više od 130 operatora. To je negarantovan kvalitet servisa, ali omogućava da se kvalitetniji opsezi ponude za druge usluge. Očekujem i da će tokom maja biti definisan i pravilnik o pružanju VoIP usluga.

A rulebook is in the works on the minimum conditions needed to obtain a license. Also out is a rulebook on general interconnection conditions. We have submitted to the relevant ministry the requests of operators willing to offer fixed-line services. It’s now up to the ministry to grant the licenses. Regarding mobile telephony, it’s the only field boasting the real competition. The arrival of the second and third operator has brought substantial changes to the market – better quality, price cuts and new services. As regards the Internet, the Telecommunications Agency let 2, 4 and 5 GHz operators be granted a license, and we now have over 130 operators in this segment. This is no guarantee of quality but it does provide a more quality range of other services. I also expect a VoIP rulebook to be defined during May. There are some 160 ISPs but everyone operates through two or three ISPs. They are oblivious to the fact that the market will be in need of consolidation.

50

The Role of Telecommunications in Business Growth
U domenu pružanja internet usluga posluje oko 160 operatora, ali svi posluju preko dva ili tri operatora. I oni sami vide da će na tom tržištu doći do potrebe za ukrupnjavanjem.

MAGAZINE SPECIAL EDITION

|

5. MAY 2008

We have launched a few public tenders to introduce new cable technologies and had a few bids, and now we expect to have appropriate legislation in place to regulate this field too. There’s

Telekom nije kriv za malo korišćenje interneta
Sproveli smo nekoliko javnih poziva za uvođenje novih kablovskih tehnologija, evidentirali smo ponude za pružanje određenih novih usluga, tako da se očekuje i donošenje određene regulative koja će uredititi i tu oblast. Došlo je do značajne promene tehnologije koja se koristi u kablovsko distributivnim sistemima. Većina operatora je zamenila koaksijalne kablove kao medijume prenosa za hibridno optičko-koaksijalne mreže. Ratel je postala punopravni član evropskog Instituta za standardizaciju u oblasti telekomunikacija, tako da ćemo ubuduće moći da budemo efikasniji po tom pitanju. To će doprineti da na domaćem tržištu budu prisutni najveći svetski proizvođači opreme, a takođe će omogućiti i da se određeni delovi za tu opremu proizvedu i u Srbiji. Zajedno sa republičkom Agencijom za radiodifuziju sledi nam uvođenje digitalne televizije u Srbiji. Republika je preuzela obavezu da taj novi sistem uvede do 2015. godine.

Telekom is not to be blamed for low Internet usage rates
been a considerable technological change in the use of CDSs as most operators replaced coaxial cables with HFCs. RATEL became a full-fledged member of the European Telecommunications Standards Institute (ETSI), which will make us more efficient down the line. This will bring to our market the world’s leading equipment producers and parts providers. In cooperation with the Republic Broadcasting Agency, we are to launch DTT in Serbia till 2015.

Telekom želi Telekom wants otvorenu utakmicu cards on the table
S
aša Leković, direktor samostalnog sektora za strategiju i razvoj Telekoma: Najpre bih se osvrnuo na neke podatke koje je izneo gospodin Milenko Cvetinović. Stepen digitalizacije fiksne telekomunikacione mreže u Srbiji iznosi oko 94 odsto. Pri tome ni broj nerešenih slučajeva nije toliko visok. Nema 450.000 takvih slučajeva, već oko 200.000. Trenutni kapacitet linkova za globalni pristup internetu preko Telekoma Srbije nije mali, jer preko tih istih linkova Telekom obezbeđuje pristup internetu i za države iz regiona – Bugarsku, BiH, Makedoniju. Nije sve idealno u Telekomu Srbije, ali treba se zapitati i zbog čega postoje problemi oko dvojnika u urbanim sredinama. Proaša Leković, director of Telekom’s independent strategy and development: I will first go back to some data expressed by Mr. Milenko Cvetinović. The digitization rate in the fixed line network in Serbia stands at around 94%. And the backlog is not that tremendous. There are some 200,000 cases in need of attention, not 450,000. Telekom Srbija’s current access link capacity is not small as the links provide online access to Bulgaria, Bosnia and Herzegovina and Macedonia. Not everything is rosy at Telekom Srbija, but we need to ask ourselves why there are problems with party lines in urban areas. The problem lies in bureaucratic red tape, which hampers

S

Saša Leković: Trenutno ne postoji dovoljno jasan pravni okvir koji omogućava drugog ili trećeg fiksnog operatora

Saša Leković: There is no clear legislation in place to allow a second or third operator

blem je u komplikovanoj državnoj birokratiji koja usporava proces dobijanja dozvola za bilo kakvo izvođenje radova, zbog čega se otežava realizacija bolje i naprednije telekomunikacione infrastrukture. Obično svi upiru prstom na Telekom da nije obezbedio dovoljno dobru infrastrukturu, pa zbog toga u Srbiji postoji mali broj internet pretplatnika. Telekom u sada ima oko 45 odsto neprodatih ADSL priključaka. Jednostavno, ni tržište nije adekvatno odgovorilo našoj ponudi. Sa poboljšanjem životnog standarda sigurno

the licensing process for any type of work, consequently hindering implementation of more advanced telecommunications infrastructure. Everyone is usually pointing an accusing finger at Telekom, blaming it for not having provided infrastructure good enough to get to more internet subscribers. Today, Telekom has around 45% of unsold ADSL connections. The market simply hasn’t responded well to our services. As the standard of living improves, more users will sign up. From that perspective, the government

52

The Role of Telecommunications in Business Growth
će se i povećati broj korisnika. Sa tog stanovišta, lopta je na strani države. Država bi mogla da subvencionira korišćenje interneta, donirajući određeni iznos operatorima za ADSL priključak. Država, takođe, ništa nije uradila ni na uvođenju e-government servisa, koji bi trebalo da skrate komplikovane državne procedure i omoguće bilo kom poslovnom subjektu brzi razvoj.

magazine special edition

|

5. may 2008

now needs to keep its eye on the ball. It could subsidize the usage of the Internet by donating a portion of funds to operators for ADSL connections. Furthermore, the government has done nothing to launch an egovernment service, which is due to simplify complicated procedures and allow entrepreneurs to grow more rapidly.

U praksi su danas biznis korisnici, u neku ruku, i žrtva težnje da se ravnomerno razviju komunikacije u svim regionima i među svim korisnicima
Neophodno je doneti i formalni pravni okvir za liberalizaciju. Uglavnom se govori da Telekom stopira liberalizaciju. Telekom želi liberalizaciju i želi otvorenu utakmicu, kao što je to na tržištu mobilne telefonije. Pokazalo se da smo tu utakmicu dobili, jer smo dominantan operator u mobilnoj telefoniji. Ali, trenutno ne postoji dovoljno jasan pravni okvir koji omogućava drugog ili trećeg fiksnog operatora. Problem liberalizacije fiksne telefonije ne može da se reši međunarodnim povezivanjem „data” servisa. Takođe, država mora da uradi rebalans tarifa i definiše minimalnu vrednost telekomunikacionog tržišta u oblasti fiksne telefonije. Bez takvog koraka sigurno će najviše izgubiti država, kroz poreze, prihode i deo međunarodnog saobraćaja.

In practice, business users today fall victim to their pursuit to equally develop communications in all regions and among all users

Liberalization requires that a formal legal framework be passed. All eyes are now on Telekom and its blocking liberalization. Telekom wants the market to be liberalized and to put its cards on the table. Having secured a top spot on the mobile telephony market, we have won the game. But at the moment, the fact there’s no clear legislation in place allows no second or third fixed-line operator. Once you get to liberalize fixed-line telephony, there is nothing you can solve by connecting data services internationally. Moreover, the government has to rebalance tariffs and define the minimum value of the telecommunications market in the field of fixed-line telephony. Without such a step the country will be hit hardest through taxes, profits and a portion of international traffic.

Dolazak biznis operatora
N
enad Saković, direktor, Siemens Enterprise Communications: Pitanje je šta je to što kod nas nude telekomunikacije i jesu li kod nas biznis korisnici uskraćeni za neke servise koji bi mogli da pomognu njihovoj konkurentnosti. Biznis korisnika ne interesuju mnogo podaci o stepenu digitalizacije ili stopi penetracije na tržištu, bez obzira na to koliko su ti podaci impozantni i dobri

Arrival of business operators
N
enad Saković, CEO of Siemens Enterprise Communications: The question is what is that telecommunications offer and are business users deprived of services that are likely to boost their competitiveness. Business users aren’t much interested in digitization or penetration rates regardless of how relevant or good the data is. What prevails is the classic division into fixed-

Nenad Saković: Više cene koje plaćaju biznis korisnici se odražavaju na manju konkurentnost tih kompanija u odnosu na njihovu konkurenciju iz drugih zemalja

Nenad Saković: Higher prices business users pay have a bearing on their competitiveness in relation to that in other countries

u smislu razvoja telekomunikacionih mreža kod nas. Ono što dominira kod nas je klasična podela na fiksnu i mobilnu telefoniji i internet. Lično preferiram da tržište telekomunikacija posmatram i kroz podelu na rezidencijalne i biznis korisnike. Ako ne može puno i brzo da se uradi na razvoju univerzalnog servisa i dostupnosti tog servisa u nerazvijenim područjima, što jeste obaveza

line and mobile telephony on the one hand, and the Internet on the other. I personally prefer dividing the telecoms market into residential and business users. If little can be done to create a unique service and make it available in underdeveloped areas, business users should be allowed to pick an operator. Higher prices they pay have a bearing on their competitiveness in re-

On the other hand. o opštem razvoju. In light of this. naravno. sa kojima savršeno sarađujemo. Slažem se da bi država mogla da. i žrtva težnje da se ravnomerno razviju komunikacije u svim regionima i među svim korisnicima. What ISPs offer and their readiness to improve it is not so satisfactory users. a sa druge strane imamo provajdere servisa sa kojima konstantno imamo problema Prošle godine smo uspešno realizovali „business continuity” projekat. and make way for operators dealing with business users only. but what does it mean for business users? strane postoje dobavljači hardvera. growth in general. država bi mogla da razmisli i o fleksibilnijem modelu. Više pažnje biznis korisnicima iodor Jovović. ali šta od toga imaju biznis korisnici? Ne želim da sputavam. but what does it mean for business users? I certainly wouldn’t want to hinder the growth of telecommunications for residential users. MAY 2008 the government could. help improve business communications. Svako dalje proširenje se čeka između osam i deset meseci. Međutim. Više cene koje plaćaju biznis korisnici se odražavaju na manju konkurentnost tih kompanija u odnosu na njihovu konkurenciju iz drugih zemalja. da se omogući ulazak i onih operatora koji bi se bavili. To get a 1 Gb link between Belgrade and Novi Sad is currently impossible. Danas postoji situacija da sa jedne More Attention to Business Users T iodor Jovović. ers such as Cisco or Siemens with whom we have an excellent cooperation. određenim sub- MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. with certain subventions. ali šta od toga imaju biznis korisnici? Tiodor Jovović: There’s been lot of talk lately on penetration. Today we have hardware suppli- T Tiodor Jovović: Dosta se priča o penetraciji. In practice. . o opštem razvoju. dobiti link od jednog gigabita između Beograda i Novog Sada je nemoguće. Last year we wrapped up a business continuity project. growth in general. Najbolja opcija do koje smo uspeli da dođemo je bila 10 megabita. Pri dodeljivanju novih licenci za operatore. what ISPs offer and their readiness to improve it is not so satisfactory. u neku ruku. Meridian Bank: There’s been lot of talk lately on penetration. direktor sektora za bezbednost IT sektora i kontinuitet poslovanja. Molio bih Telekom Srbije. to pay more attention to business users and start working around it. na primer. samo biznis korisnicima. business users today fall victim to their pursuit to equally develop communications in all regions and among all Ponuda usluga provajdera i njihova želja da je poboljšaju nije na zavidnom nivou vencijama. we have a problem every time we get in touch with service providers. Sporedni efekti bi bili da se u tom segmentu omogući konkurencija koja će obezbediti siguran razvoj tržišta. Further expansion takes between eight and ten months. ponuda usluga provajdera i njihova želja da je poboljšaju nije na zavidnom nivou. poput Cisco-a ili Simens-a. Meridian banka: Dosta se priča o penetraciji. kao jedinog za sada provajdera fiksne telefonije i jedinog vlasnika pouzdane i dobro raširene infrastrukture za fiksnu telekomunikaciju koja je neophodna za interno funkcionisanje računarske komunikacije da ipak više pažnje posveti biznis korisnicima i da počne da se razvija i u tom smeru. pomogne razvoj biznis komunikacija. značaj razvoja telekomunikacija za rezidencijalne korisnike. U tom smislu. director of IT security and BCP. the only fixed-line provider at the moment in possession of reliable infrastructure. I’d like Telekom Srbija.54 The Role of Telecommunications in Business Growth korisnicima treba omogućiti da mogu da odaberu operatora. The government could mull a more flexible model when granting new licenses. U praksi su danas biznis korisnici. Ten megabits is the best solution so far we have managed to come up with.

Jochen Nowotny: The possibility of having two identities on one phone is what customers are definitely on the lookout for. Trenutno nudimo fiksno . i što nam daje osnovu za uspeh u srednjem roku. multi SIM telefoni i privatne mreže. a imati zasebne konfiguracije na dva telefona i stalno ažuriranje podataka na njima je gubitak vremena. godine. I would like to point out there are “smaller” services R R Roland Hainder: Postoje “manje” usluge. we have been dealing with fixed and mobile communications. multi SIM phones and intranets. We need to talk about the ba- . a već 30 godina bavimo se fiksnim i mobilnim komunikacijama. Enterprises usually have two phones. To su najčešći zahtevi za operatore širom Evrope. pa se nude konkretne usluge koje se mogu podeliti sa obe strane mreže. such as our blackberry phone that may help a business perform better. our primary focus is the market game. For 30 years. VIP mobile: Naša grupa je investirala dosad oko 420 miliona evra. These are the most common requirements for operators throughout Europe. Takođe. VIP mobile: Our group has invested around 420mn EUR so far. Imamo dve mreže koje su nezavisne jedna od druge. poput naše ponude “blackberry” telefona. We have two independent networks. offering specific services available in both networks. Kad je reč o konkurenciji.mobilnu konverziju. pri čemu u tom poslu ne treba da učestvuju samo Ministarstvo za telekomunikacije i Ratel. Also on offer is convergence between old networks. rather than the administration. Regional Growth is Important oland Hainder. Kapsch was established back in 1882. financial director. and having separate configurations on two phones and updating them all the time is a waste of time. but also the reminder of the government administration. Mislim da država može mnogo da doprinese razvoju informacionih tehnologija. Tipične usluge koje J J ochen Nowotny. što pokazuje zavidno poverenje. Mogućnost da imate dva identiteta on. poput naše ponude “blackberry” telefona. The regional development of telecommunications is also necessary. At the moment. Kapsch: We are an independent system integrator in the provider and carrier operator market segment. a manje na odnos sa administracijom. we offer fixed-mobile convergence. MAY 2008 Regionalni razvoj je važan oland Hainder. The possibility of having two identities on one phone is what customers are definitely on the lookout for. Hteo bih da skrenem pažnju na činjenicu da postoje “manje” usluge. where integration also matters. zahtevaju poslovni kupci i operatori su prenos brojeva. I believe the government can contribute a lot to the development of information technologies. Kapsch: Mi smo nezavisni sistem integrator za provajdere i za prenosioce usluga i naša uloga je pronalaženje rešenja za naše poslovne kupce.56 The Role of Telecommunications in Business Growth MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. koje mogu da donesu uspeh kompaniji na tržištu. finansijski direktor. Poslovni korisnici obično imaju dva telefona. When it comes to the competition. neophodan je regionalni razvoj telekomunikacija. This should not only involve the Ministry of Telecommunications and Ratel. mi smo pre svega usmereni na tržišnu utakmicu. Kompanija Kapsch datira iz 1882. which shows we have gained a lot of trust and gives us basis for success in the mid run. koje mogu da donesu uspeh kompaniji na tržištu Roland Hainder: There are “smaller” services such as our blackberry phone that may help a business perform better. nudimo konverziju između starih mreža. generalni direktor. Takođe. Typical services required by business buyers and operators are number translati- Jochen Nowotny: Mogućnost da imate dva identiteta na jednom telefonu je nešto što se definitivno traži. Bela lista poziva za White List for the zauzete Busy ochen Nowotny. već i ostatak državne administracije. gde je takođe integracija bitna.

Alcatel . Wireless technology should follow fixed technology which broadband access is actually built on. konkurencija je već tu. In terms of fixed telephony. Tipičnu uslugu koja se traži na tržištu. Što se tiče fiksne telefonije. kao i određivanje cena za ključne korisnike. A person who spends a lot of time at business meetings can have a so-called white list. Naš cilj je da pomognemo vladama da to i postignu. Biznis želi međusobno da se poveže. This calls for a chan- Arnaud Le Ruen: Interno povezivanje je dosta skupo. while others are handled by their assistant. Alternativne mreže Alternative povezivanja Networks A rnaud Le Ruen. Potrebno je da pričamo o suštinskoj infrastrukturi i u kojem pravcu se ona kreće. I will explain a typical service we provide in cooperation with Microsoft. MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. Alcatel . sa stanovišta potrebe naše kompanije. razvili smo kompaniju. which is pretty costly. dok se svi ostali pozivi upućuju pomoćniku te osobe.Lucent: Moto naše kompanije je da premostimo digitalni jaz koji postoji između zemalja u razvoju i onih koje su razvijene. . rukovodilac za Srbiju. jer širokopojasni pristup jeste u stvari na fiksnoj telefoniji. Na primer. Montenegro and Bosnia and Herzegovina. the competition is here already. može da ima takozvanu belu listu. electric power or roads. koja pomaže vladama da rade na obrazovanju i obuci studenata i ljudi koji se obrazuju da steknu određeno znanje u vezi sa internetom. Ako nudite usluge operateru treba da nudite usluge tako da ne uvodite stalno nove tehnologije. Jedna osoba koja provodi dosta vremena na poslovnim sastancima. i ovde može da se uspostavi konkurencija kroz takav način povezivanja. jer će to doprineti ekonomskim tokovima povezali interno. How can that be Biznis želi međusobno da se poveže. kad tražimo način kako bismo se ge in regulations and setting prices for key users. što zahteva A rnaud Le Ruen. MAY 2008 sic infrastructure. we started Digital Divide to help governments educate and train students and people willing to gain knowledge related to the Internet. jer će to doprineti ekonomskim tokovima. adding markedly to economic growth changed? You have an alternative to access networks. jer ne postoji konkurencija u fiksnoj telefoniji Arnaud Le Ruen: Connecting internally is pretty costly.58 The Role of Telecommunications in Business Growth na jednom telefonu je nešto što se definitivno traži. Businesses want to connect. Diskusija treba da se vodi o tome kako liberalizovati tržište. The goal is to help governments achieve that. Discussions should be about how the market can be liberalized. Director for Serbia. say. adding markedly to economic growth. we are looking for a way to connect internally. as there’s no competition in fixed-line telephony promenu regulativa. objasniću na kratkom primeru. Bežična tehnologija treba da prati fiksnu. and with the kind of network you can have a competition. For instance. Za otvaranje tržišta u Srbiji. što se tiče mobilne komunikacije. Digital Divide. Želim da postaknem vladu i zakonodavce da se na to usmere. Na koji način se to može promeniti? Imate jednu alternativnu mrežu za pristupnu mrežu. With respect to mobile communications in Serbia and opening the market in the country. I want to stimulate the government to focus on that. Crnu Goru i BiH. If you offer services to an operator you should make sure you don’t always introduce new technologies. as businesses want to connect. and the direction it is moving in. a koju mi sprovodimo u saradnji sa Microsoftom. forwarding only white-listed calls.Lucent: Our moto is to bridge the digital gap between developing and developed countries. pa bi samo pozivi sa te liste bili prosleđeni. such as. kao što su recimo struja ili putevi. to je prilično skupo.

Liberalizing fixed telephony. A WB report shows prices are two times higher in countries with low internet penetration rates. Mnoge vlade imaju neku vrstu e-goverment strategije. which requires infrastructure in place. direktor. Connecting two sites can take up to a year. which in Bulgaria comes down to 500 EUR and 700 EUR a month if you are to connect on the Sofia – Plovdiv line. Povezivanje dve lokacije može da traje i do godinu dana. The key today is to cooperate with everyone. One zemlje koje ulažu u IKT rapidno napreduju u odnosu na A A leksandar Bakoč. Aleksandar Bakoč: The smartest decision a government can make is launch online services. ICTs provide new ways of availability and quality services. making it possible for its citizens to vote online. Na primer. Estonija je uradila kompletan reinženjering svih servisa za svoje građane. Because the market hasn’t been liberalized. to je okruženje koje pogoduje preduzetnicima. Algotech: Aside from savings. Many governments Aleksandar Bakoč: Najpametnija odluka koju može da donese jedna vlada je da omogući online poslovanje. What enterprises are interested in it does not of- B . Unlike Estonia. Telelink: Da li Srbija zaostaje ili prati kretanja u regionu kad je u pitanju ponuda usluga za biznis korisnike? Ono što primećujemo je da ponuda ne zaostaje. jer je to okruženje koje pogoduje preduzetnicima. Such an environment benefits every entrepreneur zemlje koje ih nemaju. mnogo je zemalja. One of the main reasons are building permits. nama kao maloj firmi da bismo povezali naše kancelarije u Beogradu i Nišu potrebno je desetak hiljada evra i posle toga još tri hiljade evra za mesečno održavanje mreže između te dve lokacije. CEO. Nasuprot have come up with some sort of e-goverment strategy. Prema izveštaju Svetske banke u zemljama gde je ovako slaba penetracija interneta i cene su dvostruko više. Izgradnja pristupne mreže je skupa. nove načine dostupnosti i kvalitetan servis usluga. problem je u dostupnosti orko Jovanović.000 EUR a month for maintenance. Ima ponude. A WB report shows prices are two times higher in countries with low internet penetration rates. pored uštede. The smartest decision a government can make is launch online services. for instance. small operators invest little in infrastructure. as seen on the Serbian telecoms market.000 EUR and another 3. heavily relying on ICT. Najpametnija odluka koju može da donese jedna vlada je omogućavanje on line poslovanja. however. and the cost of an access network is substantial. is not the key. koristeći mogućnost IKT i na neki način omogućila glasanje svojih građana putem interneta. ali postoji problem u vezi sa dostupnošću i vremenom koje je potrebno da izdvojite za povezivanje. Estonia did a complete reengineering of its residential services. as seen on the Serbian telecoms market hing of the kind. we initially need some 10. which are hard to obtain. To facilitate communication between our offices in Belgrade and Niš. Danas je ključ u saradnji svih sa svima.5. što se može potvrditi na srpskom telekomunikacionom tržištu. Such an environment benefits every entrepreneur. Countries putting money in ICT have progressed rapidly as opposed to those that don’t. a lot of countries including Serbia have done not- Prema izveštaju Svetske banke u zemljama gde je ovako slaba penetracija interneta i cene su dvostruko više. jer postoji način da se povežete i kao mali korisnik i kao kompanija. Algotech: Informaciono komunikacione tehnologije omogućavaju. za šta je potrebno obezbediti infrastrukturu. preko nacionalnog operatera smo Availability a Problem B orko Jovanović: Do services provided for business users in Serbia lag behind the region or keep up with global trends? They do not lag behind as there is a way to connect either as an individual or a company. što se može potvrditi na srpskom telekomunikacionom tržištu Estonije. poput Srbije koje nisu ni približno uradile na tom polju. The problem is availability and the time you need to connect. generalni direktor. U Bugarskoj na destinaciji između Sofije i Plovdiva. MAJ 2008 | MAGAZIN SPECIJALNO IZDANJE Značaj telekomunikacija u razvoju biznisa 59 On-line poslovanje Internet Services leksandar Bakoč.

jer ako radimo razvoj softvera potrebni su izuzetno jaki linkovi. sa jasno definisanim akcionim planom. Jedan od glavnih uzroka što operateri nisu napravili svoju mrežu je taj što ne mogu brzo i efikasno da dobiju dozvole za izgradnju. mali operatori ulažu malo u infrastrukturu. IBM je pre dve godine krenuo da posluje na tržištu sa lokalnom kom- nologies needed. Two years ago IBM began operations with a local firm because of advanced and complex services we are able to provide. povoljni po ceni i pouzdani. be it e-government or companies-related. Asocijacija ključnih Association of Top ljudi u IT biznisu IT Decision-makers iloš Đurković. što u kompanijama. Recimo. We need to take action to quickly and efficiently build an infrastructure. Fiksna telefonija nije zanimljiva biznis korisnicima. Međutim. managing director.60 The Role of Telecommunications in Business Growth se povezali za 500 evra. we need very strong and reliable links and good rates.govermentu. In this respect. sa jasno definisanim akcionim planom i koracima u njegovoj realizaciji Miloš Đurković: It is of utmost importance to first create an ICT development strategy. along with a clearly defined action plan needed for every step on the way. Infrastruktura Telekoma ili bilo kog drugog operatora nisu interesantne biznis korisnicima. MAY 2008 fer. teško da će doći do liberalizacije. software and telecommunications equipment they are much more interested in. MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. so every operator is able to put money in their own. Zbog toga što tržište nije liberalizovano. Only afterwards can we talk about the services and tech- Miloš Đurković: Bitno je da se prvo napravi strategija razvoja informacionokomunikacionih tehnologija. dok održavanje košta 700 evra mesečno. Potom ćemo moći da pričamo da li imamo potrebne servise i tehnologije. što u e. da svaki operator uloži sam u svoju mrežu. generalni direktor. ključ nije u liberalizaciji fiksne teklefonije. IBM: It is of utmost importance to first create an ICT development strategy. par giga linkova ka inostranstvu. Potrebni su konkretni koraci kako bi mogla da se napravi brzo i efikasno infrastruktura na kojoj će sistem integratori ponuditi servise koji će na kraju biti jedini benefit za biznis korisnike. The infrastructure of Telekom or that of others is not what enterprises are attracted to. we can offer . If we are to develop software. along with a clearly defined action plan needed for every step on the way se realizuje. jer dok ne postoji način da se optička mreža raširi. softver i telekomunikaciona oprema. making it possible for system integrators to provide services that enterprises will be able to benefit from. Hardware. To connect in order to share data is what everyone needs. Prva od stvari koja je potrebna jeste infrastruktura. We will hardly have liberalization in place until we find a way to expand optical networks. odnosno koracima u realizaciji i preciziranim vremenom kad to treba da M M iloš Đurković. a few giga links to countries outside Serbia. Say. Borko Jovanović: Jedan od glavnih uzroka što operatori nisu napravili svoju mrežu je taj što ne mogu brzo i efikasno da dobiju dozvole za izgradnju Borko Jovanović: Building permits which are hard to obtain is why operators don’t have their own network Ono što treba svima je da se povežu zbog razmene podataka. The first thing we need is infrastructure. IBM: Jako je bitno da se prvo napravi strategija razvoja informaciono-komunikacionih tehnologija. ono što je interesantno je paket usluga hardvera.

manager. both the country and vendors dealing with hardware. Unapređenje infrastrukture oran Janković. već jedna gde će sedeti predstavnici Vlade i predstavnici operatora. MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. pozivam da napravimo jednu asocijaciju. we will be able to define a joint strategy.62 The Role of Telecommunications in Business Growth panijom zbog naprednih i kompleksnih servisa koje možemo da ponudimo tržištu. razvojem softvera i sami sistem integratori koji su zastupljeni na tržištu. Možemo da pružimo podršku i državi i operatorima. I would like to invite everyone to set up an association and bring together government representatives. i država i vendori koji se bave proizvodnjom hardvera. Tada bismo mogli definisati zajedničku strategiju. Microsoft: Ono što nam je neophodno jeste rad na razvoju infrastrukture i samim tim unapređenje servisa koji će korisnici očekivati. telekomunikacione opreme. operators and business users. menadžer. it. te da ih ne bude nekoliko u Srbiji. telecommunications equipment. Jedinstveno udruženje bi dovelo do zajedničkog nastupa i zaista dobrog pristupa krajnjim korisnicima. software development and system integrators too. An association of top IT decisionmakers would help define a joint stategy more rapidly users in the country because it is telecommunications structure what ICT infrastructure essentially builds on. top IT firms and Jedna asocijacija ključnih ljudi u IT biznisu doprinela bi bržem definisanju zajedničke strategije Kao jedan od zaključaka ovog okruglog stola. action plan and what we want to achieve. Microsoft: What’s necessary is the development of infrastructure that will consequently upgrade services users will expect. predstavnici ključnih IT kompanija u zemlji i predstavnici ključnih korisnika. We should all be involved in Z Zoran Janković: Jedinstveno udruženje bi dovelo do zajedničkog nastupa i zaista dobrog pristupa krajnjim korisnicima Zoran Janković: The association would lead to joint activities and thoughtful approach to ened users ramo da učestvujemo jedinstveno. U celoj toj priči mo- Modernization of Infrastructure Z oran Janković. a i poslovnim korisnicima u naprednim rešenjima. MAY 2008 support to the country. I want to say on behalf of Microsoft that our company is working to improve online services and is entirely supportive of initiatives in the telecommunications domain. operators. . The association would lead to joint activities and thoughtful approach to ened users. Kao predstavnik kompanije Microsoft želim da kažem da naša kompanija radi na unapređenju svih online servisa i u potpunosti podržava inicijativu u domenu telekomunikacija. In doing so. jer telekomunikaciona struktura jeste osnova za razvoj IKT infrastrukture. zajednički akcioni plan i šta želimo da napravimo.

tamo je to odavno zaživelo. one of the biggest investors. this sends local producers out of the game. MAY 2008 Klaster domaćih dobavljača iodrag Veljković. did no one any good. Above all. Then we can prepare and take part in tenders. but the entire thing has been delayed and at this moment we still don’t have a rulebook for public discussion. Pre svega je ovde dodirnut prvi nivo. Moving production outside Belgrade seems a mission impossible. telekomunikacioni sistemi. Domaće proizvođače to po pravilu izbacuje iz igre. Previsoke su. the attempt has failed. and the situation is not rosy. a to je stvaranje preduslova za povezivanje kompanija. Logo: Telecommunications growth affects economy in two ways. and sup- M . I believe the Ministry of Telecommunications is not working fast enough to pass the regulations needed. which were practically the only benefit. They are too high. ali se cela stvar u Vladi dosta otegla i u ovom trenutku nismo još uvek doneli pravilnik koji je bio na javnoj raspravi. Šta bi nam pomoglo? Pre svega informisanje o tome u kojem će pravcu država i opreratori da investiraju. Telekom. Sve to dovodi do toga da kod nas WiMAX mnogo kasni u poređenju sa okruženjem. Only few companies perform well when it comes to exports in that field. and it doesn’t matter if there is anything you can do or not. Only few suppliers have access to proper information on investments. zamenik direktora. because you don’t even get to play. Onda bismo mogli da se pripremimo i da učestvujemo u takvim tenderima. Ratel did submit documents needed a long time ago. information on what the country and operators will invest in. To improve it. Ako pogledamo Bugarsku ili Hrvatsku. and what I’d like to say has to do with it. ficantly add to improving the local industry that covers the field. we need to have legislation in place. the first level has been realized. Carinske stope koje su praktično bile skoro jedina pomoć nisu nikom pomogle.64 The Role of Telecommunications in Business Growth MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. which is a prerequisite for companies to connect. and other providers primarily of mobile telephony services can signi- M Miodrag Veljković: Informisanje o pravcu u kojem će država i dobavljači da investiraju bi pomoglo. modemi. The industry is in bad shape for several reasons. Logo: Razvoj telekomunikacija deluje dvostruko na privredu. Kod nas se u domenu WiMAX tehnologije jako malo radi i situacija je loša. jer trenutno kvalitetne informacije o ulaganjima ima jako mali broj dobavljača Miodrag Veljković: Information on what the country and suppliers will invest in might help as only few suppliers have access to proper information on investments jedan od najvećih investitora i ostali provajderi pre svega u mobilnoj telefoniji mogu bitno da utiču i na stanje u domaćoj industriji koja pokriva tu oblast. modems. pomoćnik izvršnog direktora. Deputy Executive Manager. Saga: Prvenstveno se bavim bežičnim telekomunikacijama. Although the idea was to safeguard domestic production. Customs tariffs. I believe there is a demand in Serbia too. RATEL je sa svoje strane još davno doneo potrebna dokumenta. like Bulgaria and Croatia. Pretpostavljam da bi više ovakvih okruglih stolova na kojima bi se razmenjivale informacije i udruživanje pomoglo da se možda stanje donekle poboljša. U WiMAX tehnologiji je budućnost ilan Kovačević. pa nema veze da li išta možete ili ne možete. Ruteri. bilo kakvo dislociranje neke ozbiljne proizvodnje van Beograda se čini skoro nemogućom misijom. pa bi ono što sam mislio da kažem bilo prevashodno vezano za to. pribora i softvera. Sem Beograda. sve se to carini sa deset i više posto i nije upšte zaštitilo domaću proizvodnju. skoro da i nemate šansu da igrate. a cluster should be set up of local producers and suppliers of equipment and software. I assume more roundtables of the kind and sharing information might help improve the situation to some extent. gde još kako tako možete da obezbedite servise. telecommunications systems are all subject to a 10% or an even higher tax. deputy director. Routers. Saga: I mainly deal with wireless telecommunications. a na poboljšanje situacije može da se utiče stvaranjem jednog klastera domaćih nabavljača i proizvođača opreme. Sada je slučaj da kvalitetne informacije o investicijama ima jako mali broj dobavljača. Jako malo kompanija ima bilo kakve rezultate kada je izvoz u toj oblasti u pitanju. Because all of this. a mislim da u Srbiji postoje i korisnici WiMAXTomorrow’s Technology M ilan Kovačević. Pre svega nam nedostaje regulativa. Mislim da Ministarstvo telekomunikacija nedovoljno brzo radi na usvajanju regulative. WiMAX technology is Serbia is still in its infancy. WiMAX is not likely to pick up any real momentum when compared to countries in the region. Telekom kao A Cluster of Local Suppliers M iodrag Veljković. Stanje u toj industriji je jako loše iz različitih razloga. As a rule. What can help us? First of all. First of all. iako je prvobitna ideja bila da će je zaštititi.

I believe that’s very good. and everyone expects future wireless access to behave the same as phones.5 gigaherca i da su uslovi prostiranja drastično različiti. I believe wireless broadband technologies will be a big deal. In the US. na primer u Americi deo spektra koji je svojevremeno bio namenjen analognoj televiziji je. da bi se prevazišli problemi u urbanim sredinama. u svetu dosta česta pojava. vrlo perspektivne. Moram priznati da svi znamo da imamo problem starih dozvola u spektru koji je namenjen bežičnom fiksnom pristupu. mislim da su bežične širokopojasne tehnologije. the 2.5 GHz. U svakom slučaju. zanemarujući da telefon radi na 800-900 megaherca. Generally. I must admit we all know old permits pose a problem to the spectrum intended for wireless fixed access. forgetting that a cellphone works at 800-900 megahertz as opposed 3. tržište postoji i u ovom trenutku nam regulativa predstavlja glavni problem. but regulations at this moment pose the main problem Second.4 gigaherca što je. I think that. da se otvori i za bežični pristup i opseg oko 2. Imamo situaciju da svi imamo mobilne telefone i da svi MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. in this region in particular. which is quite common worldwide. dodeljen uslugama fiksne i mobilne. MAY 2008 pliers that know how to provide the service. Serbia has a long way to go catch up with countries in the region and intensify works to speed up growth očekuju da se taj budući bežični pristup ponaša slično kao telefoni. We have this situation where we all have a cellphone.e. In a few years. u domenu regulative bi moglo pored opsega od oko 3. Mislim da bi moglo da se dozvoli da to bude i mobilna komunikacija bez većih implikacija.66 The Role of Telecommunications in Business Growth željni takvih usluga i firme koje umeju da tu opremu isporuče. jako je mnogo rada uloženo u samu tehnologiju. A lot of effort has been put in the technology to root out problems in urban areas. There is a market for WiMAX technology in Serbia. digital television will catch on and over time the spectrum will come under the spotlight. . Srbija je u regulativi dosta iza drugih zemalja iz okruženja i intezivan rad na tome doprineo bi bržem napretku. Naime. pošto je tamo razvojem digitalne televizije prestala potreba da se u tu namenu koristi. Drugo. In any case. Using it for wireless communications would be the right solution. WiMAX se pokazao kao problematičan tamo gde elektromagnetni talasi treba da prodru u zgrade. and legislation at the moment is the main problem. a to je da ljudi sa WiMAX tehnologijom imaju problema pre svega u prodiranju u zgrade. without any implications. instaliraju i naprave potrebnu infrastrukturu i postoje firme koje su zainteresovane da kroz taj vid telekomunikacija prodaju usluge. Pravo rešenje bi bilo da se taj spektar dodeli za bežične komunikacije i na taj način ćemo preskočiti ono što se u mnogim delovima sveta dešava. I don’t see anything implying that the spectra must be used for fixed access only. there’s a market.5 gigaherca. broadband communications. dakle širokopojasne komunikacije. U tom smislu. for instance. a da WiMAX radi na 3. a part of a spectrum intended for analogue television was assigned to fixed and mobile. piše “fiksni”. it also might be for the purposes of mobile communications. We are to launch digital television and it will take some time to technologically make progress and free the spectrum. Serbia has a long way to go catch up with countries in the region and intensify works to speed up growth. Ne vidim da tamo postoji bilo šta što bi moralo da implicira da ti opsezi budu isključivo za fiksni pristup. In terms of regulatory frameworks. U naslovu dokumenata koji se za sad bave regulativom u oblasti bežičnih širokopojasnih komunikacija.5 gigahertz required by WiMAX and totally different penetration Milan Kovačević: Srbija je u regulativi po pitanju WiMAX tehnologije dosta iza drugih zemalja iz okruženja i intenzivan rad na tome doprineo bi da brže napredujemo Milan Kovačević: In terms of regulatory frameworks. posebno za tržište ovog regiona. Tržište za WiMAX tehnologiju u Srbiji postoji i u ovom trenutku regulativa predstavlja glavni problem će za nekoliko godina zaživeti kod nas digitalna televizija i da će doći vreme da se razmišlja šta s tim spektrom. Generalno. in which case we will skip what many parts of the world have faced – the problem with the ability of WiMax signals to penetrate buildings. i. WiMAX appeared to be a problem when it comes to the ability of electromagnetic waves to penetrate buildings. Mislim da je to jako dobro i predložio bih kako RATEL-u tako i Ministarstvu da razmišlja o tom rešenju. Mislim da conditions. aside from the spectrum range at 3. mi tek sad uvodimo digitalnu televiziju i biće potrebno vreme da tehnološki napredujemo i oslobodimo taj spektar. Naravno.4 GHz spectrum should be available too. Documents dealing with regulations in the field of wireless broadband communications are headlined “fixed-line”. and I’d suggest Ratel and the Ministry take the solution into account.

Ministarstvo telekomunikacija: Sigurno je da veliki problem predstavlja dobijanje svih građevinskih dozvola za bilo kakve radove. The Ministry tried to push through a new procedure in the amended Law on Telecommunications that never saw the light of day to at least have the installation of cables and equipment in existing infrastructure not be subject to the same procedures as the constriction of a completely new cable communication network. Poslednji rok je jun 2015. kao jedan od učesnika u toj aktivnosti video. Ratel: Izdavanje dozvola za građevinske radove i za izvođenje mreža prepoznali smo u Agenciji kao veliki problem. Konkretno kad je WiMAX u pitanju. na svetskoj radio konferenciji. RATEL: At the Agency. Ta stvar je u ingerenciji Ministarstva za infrastrukturu i ko god im pomene da treba da menjaju zakon o planiranju i izgradnji “kosa im se podigne na glavi”. Problem Beograda ostaje nerešen. ali da svi državni organi nisu dovoljno uključeni niti su prepoznali obavezu operatora da sa određenom dinamikom moraju da grade svoje mreže. jer oduzeti dozvole za radio stanice koje su izdate za područje Beograda je pravno teško izvodljivo. ali bi to u Srbiji zahtevalo promenu dokumenata koje treba da donese Vlada. As for wireless technology. before Serbia joins the European Union. poput WiMAX-a u pitanju jeste što su to dinamične tehnologije. This sort of document should not be more than 20 pages long. This primarily applies to the mobile telephony operators. we have identified the process of issuing construction permits and licenses for installing networks. Prema onome što je Ratel. pa donošenje svih pravilnika. This areas is under the jurisdiction of the Ministry for Infrastructure and whoever mentions that they should amend the Law on Urban Planning and Construction. treba da rešimo problem oko izdavanja licenci za područje van Beograda. we don’t see this happening before 2012. Teško da problem može biti rešen bez javnog dogovora vlasti. Jedan od problema koji se javlja kad su nove tehnologije. resolving the problem of issuing permits for 3438 gigaherz area for the territory outside Belgrade would not be a good solution. Osnovni razlog što većina strategija koje se donesu u ovoj oblasti. godine. Ministarstvo je htelo da u okviru izmene zakona o telekomunikacijama. In a situation like this you cannot really issue a nationwide license. MAY 2008 Problemi procedura u Srbiji Milan Janković. but state agencies are not involved in the process enough to recognize that the networks that were granted these licenses should be developing their grids at a certain speed. Serbia has issued permits for three mobile operators and one landline network. who are obliged to meet the conditions in the license contract with respect to providing coverage for a particular territory. but this would require the Government to amend certain documents and regulations. koji nije stigao da izađe na svetlo dana. This whole procedure takes too long and I am confident that the Law will have to be modified so as to speed up this processes and procedures. a neki delovi regulative u Srbiji nalažu da je potrebno prvo imati plan namene. Kad su u pitanju bežične tehnologije. godine. while the deadline is 2015. they ’fall into a fit’. posle promocije završe u fioci. Based on what we saw as one of the participants. U Ministarstvu je odlučeno da se taj pravilnik o minimalnim uslovima za izdavanje licenci pojavi u roku od nedelju. čini mi se da to rešenje nije dobro. One of the challenges posed by new dynamic technologies such as WiMax is that Serbian regulations require to first have a plan how the technology is going to be used. Ta procedura je previše duga i smatram da će Zakon pre ulaska Srbije u Evropsku uniju pretrpeti određene promene i definisati da se ti procesi i procedure odvijaju brže. pa onda predloge i planove raspodele. followed by proposals and plans for distribution. održanoj prošle godine definisani su novi parametri za uvođenje WiMAX tehnologije i date su određene smernice gde bi ona mogla da bude primenjena. Ministry of Telecommunications: Getting construction permits for anything is a big problem. kad će biti neophodno da se prestane sa emitovanjem analogne televizije. Procedural Problems in Serbia Milan Janković. Milenko Cvetanović. last year’s World Radiocommunication Conference defined new standards for implementing WiMax technology.68 The Role of Telecommunications in Business Growth DISKUSIJA DISCUSSION MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. when broadcasters will have to stop using analog TV technology. jeste taj da sve te strategije imaju par stotina stranica u kojima je više istorije nego eksplicitno definisanih ciljeva i mera koje treba da budu preduzete. followed by drafting and bringing regulations and rules. Milenko Cvetanović. . so that the procedure can get going. Takav dokument ne bi trebalo da ima više od dvadesetak strana. U takvim uslovima ne može da se u pravom smislu reči izda nacionalna licenca. To se pre svega odnosi na mobilne operatore koji su dužni da ispune uslove iz licence za pokrivanje određene teritorije. is that most of them are several hundred pages long with more history than clearly defined goals and measures that need to be taken. which means that we cannot attract a big operator that could provide an efficient solution for the entire territory. s obzirom na to da je Srbija izdala licence za tri mobilne mreže i jednu za fiksnu. dve dana kako bi procedura mogla da krene. bar obezbedi da ugradnja kablova i opreme u postojeću infrastrukturu ne mora da ide po proceduri koja je ista kao što je za kompletno novo građenje kablovske komunikacije. Milan Kovačević je rekao da za par godina očekuje primenu digitalne televizije. nije verovatno da će se to desiti pre 2012. a Strategija o informacionom društvu mislim da ima skoro tri stotine strana. znači da neće doći neki veliki operater koji će efikasno pokriti čitavu teritoriju. along with directives how and where it can be applied. The Ministry decided to publish the rulebook on minimum conditions for issuing a license in a week or two. but the Strategy on the Information Society is written on almost three hundred pages. The problem of Belgrade remains unresolved. The main reason why these strategies end up at the bottom of a drawer after they are presented. Kovačević claims that digital television will enter the market in the next couple of years. Concretely with WiMax technology.

što znači da postoji prostor za sniženje. Velika sredstva su odvojena Nacionalnim investicionim planom za razvoj ovog sektora. but they remain unused. because there is no unified approach. This means either than the prices are to high or that there is not enough attractive content the public would be interested to access. they have no kind of authority over the domain of telecoms. but these efforts are still not well synchronized. ali uglavnom stoje neiskorišćena. To vodi ka velikoj pravnoj kontradiktornosti između operatera koji su obavezni prema dozvoli o licenci da grade mrežu. while wholesale prices for Internet access are way too high as well. A lowest price for ADSL access of RSD 600 is too much. Jedan od tih servisa je e-uprava i na tome se radi. jer nema jedinstvenog pristupa. i sa druge strane. potreban je podsticaj sa svih strana. the roundtable concluded U sadašnjem trenutku imamo situaciju da je ponuda pristupnih tačaka za širokopojasni pristup internetu veća od potražnje. ali nedovoljno sinhronizovano. kako bi se stvorili sadržaji koji su od interesa za građane. complicated and long procedures pose a big problem in the telecoms sector in Serbia. ali Telekom mora da nadoknađuje ono što ne zarađuje na fiksnoj telefoniji. nemogućnosti da pribave te građevinske dozvole od lokalnih organa. Jasmina Vignjević. Jasmina Vignjević. Milsim da je i jedno i drugo u pitanju. Te cene su značajno više nego što su u susednim zemljama. As for content. The prices are much higher that in the region. komplikovane i dugotrajne procedure. because to withdraw the licenses issued to radio stations for the territory of Belgrade City will be hard to carry through. Telenor: Speaking about permits. I think its a little of both. nama se dešava da organi lokalne samouprave potpuno diskreciono odlučuju koja je dokumentacija potrebna za izgradnju baznih stanica i na taj način ulaze u kompetencije RATEL-a. To znači ili da cene nisu odgovarajuće ili da nema dovoljno sadržaja kojima bi ljudi bili zainteresovani da pristupe. but on the other hand Telekom has to make profits to compensate for the lack of revenue in fixed telephony. Furthermore. A lot of assets from the National Investment Plan have been allocated for developing this sector. It also makes no sense to demand the same kind of documentation from an operator who is building base stations and from those building commercial facilities in the telecoms industry. Kad su sadržaji u pitanju. Telenor: Kad su u pitanju dozvole. zajednički je stav učesnika Legal frameworks. Besmisleno je. Pritom sami ne poseduju nikakve kompetencije iz oblasti telekomunikacija. which means there is room to lower them. Dragan Kovačević. it often happens that local government agencies arbitrarily decide which documentation is needed for building base station and intrude in the jurisdictions of the national telecommunications agency (RATEL). We can hardly expect to solve the problem without an agreement between the government and the public. Telekom Srbije: Kablovska infrastruktura u Srbiji je mnogo manje razvijena nego kod drugih zapadnih zemalja i zbog toga se mobilna telefonija u Srbiji jako brzo razvila. This leads to huge legal contradictions between . we need all kinds of incentives in order to create something that will attract internet users. takođe. Smatram da je minimalna cena za ADSL od 600 dinara isuviše visoka i da su takođe suviše visoke cene za veleprodajni pristup internetu.5. da se identična dokumentacija zahteva od operatera za izgradnju baznih stanica i za izgradnju nekih komercijalnih objekata iz te oblasti. One of them are egovernment services that are currently under construction. At this point the number of access points for broadband Internet is higher than demand. MAJ 2008 | MAGAZIN SPECIJALNO IZDANJE Značaj telekomunikacija u razvoju biznisa 69 U oblasti telekomunikacija u Srbiji veliki problem predstavljaju zakonske regulative.

rather than essentially resolve the problem. napravimo telo. a mi imamo naše akcionare koji očekuju određene prihode. Smatram da za privatne korisnike kojima je potreban širokopojasni pristup postoji jasni metod da im se pruži pristup preko izvesnih finansiranja i od Vlade. I think the Austrians have a great model. Kad je u pitanju savetodavno telo i njegovo osnivanje. As for permits for international connections. Treba ipak ići ka čistim rešenjima. which have gone to waste only because there was not sufficient support or links between relevant factors. but compensates this by not allowing other operators in the market. i sadašnju infrastrukturu. Telekom Srbije: Postoji dosta neregulisanih pitanja. Saša Leković. Telekom Serbia: Telekom has had many investments in the last couple of years and has tried to replace the existing infrastructure inherited from earlier times with the most sophisticated and up-to-date equipment. while we have shareholders who expects certain levels of revenue. I think the state must decide whether Telekom is going to have protection to uphold a monopoly or not. but they have to rely on the infrastructure as well. My proposal is to make use of this already existent body. provided not only by Telekom. Broadband access and WiMax technology is obviously very important for the development the telecoms market. This year will. VIP mobile: Širokopojasni pristup u bilo kom obliku je skup. but others as well. Tad utakmica može da počne. Telekom Serbia: The cable infrastructure in Serbia is much less developed than in Western countries. međutim moraju da se oslanjaju na infrastrukturu. Dragan Kovačević. Saša Leković. after all. Što se tiče dozvola za međunarodno povezivanje. država Telekomu ne dozvoljava da naplaćuje ekonomsku cenu telefonskih razgovora. mislim da su u Austriji napravili dobar model. and the inability to obtain construction permits from local government agencies on the other. Dosta inicijativa postoji u poslednjih nekoliko godina. I believe there is a clearly defined method for private users who need broadband access to receive it through certain kinds of financing or the government. Saša Leković. Telenor: Pitanje predloga o osnivanju operativnog tela koje bi sarađivalo sa regulatorom i Ministarstvom treba dobro razmotriti. U okviru Američke privredne komore već je osnovan komitet koji okuplja sve firme iz ovog sektora. The competition can begin one these things are in place. only with clearly defined and transparent rules. jer iza svih tih investicija ima mnogo toga što se plaća. but an effective voice that can influence decisions. The American Chamber of Commerce has already established a Committee that gathers all companies in this sector. Moja preporuka je da se iskoristi to već postojeće telo. Ne treba biti previše optimističan. which is why mobile telephony has experienced such a boom here. Ne smemo da dozvolimo da opet upadnemo u istu zamku. MAY 2008 operators who are obliged by their national license to build a grind on the one hand. so it is only sensible to expect newcomers to the market to do the same. A WiMax license does not translate to immediate service provision. because there are no investments in the infrastructure. because the entire process has been committed to a professional technical agency made of people from the economy. We cannot be too optimistic. jer su celokupan proces izdvojili u jedno profesionalno tehnološko telo sastavljeno od ljudi iz privrede. to će imati smisla samo u slučaju ako ne bude čista formalnost. while the existing three mobile operators in Serbia have already invested a lot. We should strive towards clearly defined arrangements. MAGAZINE SPECIAL EDITION | 5. Situacija status quo u kojoj je trenutno Ministarstvo je najgora i najveća greška bi bila ostaviti tu situaciju nerešenu. We need to speed up the decision-making process and clarify various issues in order to move on. Ovako sa jedne strane. samo je potrebno da se utvrde čista i jasna pravila.70 The Role of Telecommunications in Business Growth Siguran sam da je širokopojasni pristup. There have been many initiatives in the last few years. Potrebno je požuriti sa donošenjem odluka i razjašnjenjem raznih pitanja kako bi se krenulo dalje. ne samo Telekoma. business community and state agencies. Jasmina Vignjević. već i drugih provajdera. The status quo in the Telecommunications Ministry is bad and the biggest mistake would be to leave things as they are. it will make sense only if it does not stop at having just a formal role. while an infrastructure exists. The state is then put in a weaker position. the state does not allow Telekom to charge market rates for telephone calls. koju je ranije nasledio. biznisa. Telekom Serbia: There are many unresolved issues. a sa druge strane mu to kompenzuje tako što ne dozvoljava drugima da se otvore. Ova godina će samim tim predstavljati veliki napredak u odnosima između Telkoma i poslovnih korisnika. As for the advisory body. a zatim dođe do nesklada na nižim i operativnim nivoima. . WiMAX tehnologija veoma važan za razvoj telekomunikacionog tržišta. As for the Advisory Body. a mislim da u zemlji postoji infrastruktura. Jasmina Vignjević. Svi mobilni operateri u zemlji svakako imaju mobilne servise za podatke. pokušao da zameni najmodernijom opremom. this has been confirmed several times and Telekom reminds that it wants an open market. Roland Hainder. već zaista glas koji ima uticaja. consequently. to je već više puta potvrđeno i Telekom podseća da je za otvorenu tržišnu utakmicu. Što se tiče osnivanja Savetodavnog tela. VIP mobile: Broadband access in any shape is expensive. a propale su samo zato što nije postojala podrška niti povezanost relevantnih instanci. mislim da država mora da se odluči hoće li Telekom da bude zaštićen u nekom monopolskom smislu ili neće. I also think that an international license would rather remove some consequences. Saša Leković. All mobile operators in the country have mobile services for data transfer. because there is a lot of money to put in all of these investments. državnih organa. be a big step forward in the relations between Telekom and its business clients. At present. Roland Hainder. We must not allow ourselves to fall into the same trap again – create an agency and then suffer from lack of harmony at lower operational levels. Telekom Srbija: Telekom je dosta investirao u poslednjih nekoliko godina. Telenor: The proposal to establish an operative agency that would cooperate with the national regulatory body and the Telecommunications Ministry should be carefully considered. WiMAX licenca ne podrazumeva da bi odmah imali i usluge.

rekla je da im je srpsko tržište jako privlačno. kao i da ulazak na srpsko tržište nosi sa sobom iste D neizvesnosti kao i ulazak na bilo koje drugo tržište. smanjuje se utrošak u kvadratu. Porfir je idealan za klimatske uslove gde su prisutni kiša. Mađarske i Bugarske. kako je rekla. Turska. „U odnosu na klasične međuspratne konstrukcije sa “fert” gredicama. međunarodni sajam građevinarstva SEEBBE najveći sajam te vrste ikad organizovan u Beogradu. te su ovaj sajam videli kao najbolje mesto za pronalaženje lokalnog partnera. govori i činjenica da se zbog nedostatka prostora nije bilo moguće obezbediti mesto za kolektivni nastup izlagača iz Poljske. te je mali i utrošak betona po kvadratnom metru. Izgradnja je jednostavna i brza. Bujukbarjak je iz proizvodnog programa kompanije koju predstavlja izdvojio izolaciju kojom se obezbeđuje „bešumna“ kanalizacija. jer je rastuće. MAJ 2008 | Sajam Građevinarstva Potraga za srpskim partnerima Karolina Herbut Koliko je rastuće tržište Srbije interesantno za strane kompanije govore inostrani nacionalni štandovi. Ytong bela tavanica Reč je o potpuno novom tipu međuspratnih i krovnih konstrukcija. Da bi proizveli Saturn. Italije i Turske je to. Ulazak na srpsko tržište. Prema njenim rečima. što je. na primer. najviše. Ibrahim Bujukbarjak iz turskog Hakan Plastik-a rekao je da njegova kompanija već više godina posluje u Srbiji preko partnera. on je istakao da je za globalnu kompaniju bitno da bude svugde prisutna. savetnik za primenu proizvoda. standard u EU. jer ostaje uvek hrapav. sneg i led. Potisje Kanjiža – član Tondach grupe je na ovom sajmu predstavila novi crep pod imenom Saturn.72 Tržište i novac BR. Specifično za nacionalne štandove Grčke. to je zbog toga što se u Srbiji. a toplotna izolacija odlična“. Povećanjem dimenzije crepa. Italija. iako. gde su se predstavile kompanije čiji je glavni cilj bio da nađu srpskog poslovnog partnera foto: Beta Italiju i Argentinu. 415 | 5. Prednost porfira u odnosu na granit jeste što on ne zahteva dodatno održavanje. i da ne sme da posmatra samo količinu prodate robe. a brzina gradnje se povećava. kao i većina izlagača. promovisali svoje nove proizvode i usluge koje se razlikuju od domaće ponude. Slovenija i Hrvatska. koristi granit. bela tavanica ima skoro upola manju težinu. što većina prisutnih izlagača još nema predstavništvo i razvijeno poslovanje u Srbiji. na Beogradskom sajmu. Porfir – na italijanski način Italijani su takođe tražili partnere. svi trgovi popločeni porfirom. Radmila Pavlović iz kompanije Odorizzi koja proizvodi prirodni kamen – porfir. karakterističan za . dodatno komplikuje i administracija. a to znači promenu boje crepa i korišćenje prirodnih materijala koji nisu štetne po zdravlje ljudi. rekla je da je toj firmi teško da se probije sa porfirom na srpsko tržište. U Italiji su. ima mnogo lošije karakteristike od prirodnog kamena koji oni nude. Product Manager kompanije Xella Srbija. Irena Kantartzoglou iz grčke kompanije GS. Od 15. morali Ulazak na srpsko tržište nosi sa sobom iste neizvesnosti kao i ulazak na bilo koje drugo tržište a je 34. objasnio je da je taj proizvod nastao kao odgovor na savremene tokove građevinarstva i arhitekture. Iako poslovanjem i prodajom u Srbiji nije najzadovoljniji. koja proizvodi dvokrilna vrata za kupatila i tuš kabine. kako je rekao. organizovani su i nacionalni štandovi za zemlje kao što su – Grčka. što je jedan karakteristika predstavljenog proizvoda. pored više od 1. dok granit mora da se posle nekoliko godina opet „obija“ kako bi se dobila hrapavost. do 19.000 pojedinačnih izlagača. opisao je Dušan Đerić. aprila. prema njenim rečima. gde sve više preovlađuje želja za novim proizvodom. Darko Mijatović. i. koju je na sajmu predstavila kompanija Xella.

u Srbiji je čak do 65% terena pod nekom vrstom erozije i to utiče na kvalitet puteva. Future za komarnik „future line“. pa čak i beton. vodotoka.odvajač taloga ulja i masti S 800. „Nova vizuru“ od inostranih izlagača osvojili su bugarska firma Izomaks za “hidrotop 3 u 1“ . a koristi se i za zaštitu kosina različitih vrsta kanala. Helios za „heliomix sistem“. šljunak. bilo koja vrsta kombinacije materijala. već je korišćena tehnika “engobiranja”. Prateći program Neke kompanije su se odlučile da svoje poslovanje. Saturn nije bojen crep. – 2015. Može se potpuno prilagoditi prirodi. godine su dodeljene najuspešnijim izla. odnosno. Kako je project manager EcoMat-a. za prirodnu prozorsku ventilaciju “duco”. Geowebom se produžava vek istih. itd. Od domaćih izlagača “Novu kvalitetu organizovanja pokazao da je vizuru” su dobili beogradski Simpro za najbitniji sajam u regionu. MJN za poliesterski prelivni bazen „prestige“. kao i Tehnix beo za separator . Adrian As za tamni plinski infra grejač Nagrade za inovacije Nagrade Beogradskog sajma – „Nova „AA 22“ i Ducon GmbH za mikro-ojavizura“ i „Posebna priznanja“. godine. ne zahteva visokokvalifikovanu radnu snagu da bi se postavio na određenom problematičnom terenu.tome je govorio i posećenost sajma. Geoweb Kompanija EcoMat je predstavila Geoweb ćelijski sistem struktura za zaštitu od erozije. višenamenski montažno. decembar (Savez građevinskih inženjera i tehničara Srbije) je ovaj sajam video kao dobru priliku da okupi inženjerski kadar i da ih upozna sa svojim radom i motiviše ih da se uključe u isti. SGITS 14. ICI za mobilnu mašinu za navarivanje i razbušivanje WS2. energetski efikasne stambene zgrade u Beogradu. za kombinovanu građevinsku mašinu “JCB mini CX 4X4” i Duco iz Belgije. Peri oplate za oplatu „maximo“ sa jednostranim ankerovanjem. proizvodni program i demontažni sistem gradnje i šabački Polimyt B za ugradnu kadu ojačanu eko-poliuretanom. SGITS među svojim članovima ima brojne eminentne stručnjake i o tome govori i podatak da neki od njih učestvuju u izradi Predloga Strategije razvoja građevinarstva Srbije za period 2008. Ispuna može mu može biti zemlja. 73 smo zadovoljiti niz tehničkih preduslova za proizvodnju: da proizvodi nemaju krečnjaka. MAJ 2008 | BR. i ove čan beton „ducon“.| 5.toplotno-hidro-zvučnu izolaciju. SGITS je sa Privrednom komorom Srbije i Inženjerskom komorom organizovao predavanje o Projektovanju i građenju „pametnih zgrada“ i pasivnih (energetski štedljivih) objekata. da su pravljeni u gipsanim kalupima i većim temperaturama da bi se dobila željena boja. JCB iz Velike Britanije. Brz i jednostavan je za aplikaciju.Beogradski sajam je po broju izlagača i gačima. 415 Tržište i novac usluge predstave i kroz zvanične prezentacije. a upravo o “simprolit”. Slobodan Čulić rekao. železnica. Fmg Marko Todorović Matox za jednokomponentni lepak za stiropor ploče „matox 205 S“. . Deset „posebnih priznanja“ su dobili: Potisje Kanjiža za crep „saturn“. Da je tema itekako aktuelna govori i to da je kompanija Beodom počela izgradnju prve pasivne.

urađen je po kriterijumima američke agencije za hranu i lekove. Sanofi Aventis. Voda je dobila sertifikat nakon višemesečnog praćenja proizvodnje i analiza više od 140 hemijskih. foto: Arhiva .400 kvadratnih metara. maja konferenciju pod nazivom Business Intelligence Forum-Meet The Experts. Astra Zeneca. Vetfarm. kao i podršku zaposlenih iz kompanije Coca-Cola Hellenic Srbija. organizacionu. Predsednik Upravnog odbora ove banke u Srbiji Goran Pitić je najavio i da će banka u ovoj godini izvršiti “ozbiljnu dokapitalizaciju”. Planirano je da hotel ima tri sprata. Kompanije koje učestvuju u projektu su Hemofarm. godine. Francuska Societe Generale bankarska grupacije je do sada u akcijski kapital banke u Srbiji direktno uložila 158 miliona evra i odobrila 68 miliona evra suborodiniranih kredita. 415 | 5. Kamata na dinare oročene na godinu dana povećana je sa 10 na 11 odsto godišnje. NSF sertifikat. Ministarstvo zdravlja Foto vest U Jugoslovenskom dramskom pozorištu odigrana je pozorišna predstava “Medaljoni bisernog srca”. Roche. dobila je međunarodni NSF sertifikat za kvalitet. MAJ 2008 | Poslovne vesti Societe Generale Penzijski fond i osiguranje Grupacija Societe Generale najavila je da će u Srbiji osnovati dobrovoljni penzijski fond i osiguravajuće društvo. Forum će okupiti vodeće svetske eksperte koji će razmeniti iskustva o razvoju i implementaciji nekih od najvećih analitičkih data warehouse-a projekata na svetu. Jansen Cilag. Poljsku. SAD. Jugohemija. Konferencija Fabrika Milan Blagojević Šporeti Fabrika Milan Blagojević iz Smedereva planira da u ovoj godini proda oko 150. Abbott. Pharmanova. u izvođenju dece Društva za pomoć mentalno nedovoljno razvijenih osoba i dece iz beogradskih osnovnih škola. MSD. što je za 60 odsto više nego u 2007. Svetske zdravstvene organizacije i Agencije za zaštitu okoline. ali i rastu potražnje za “smederevac” šporetima na domaćem tržištu. 42 sobe i pet apartmana. Brod hotel Nautičko turističko preduzeće Metro na vodi iz Zemuna najavilo je da će početkom sledeće godina na Ušću u Beogradu otvoriti brod hotel na 2. Zdravlje Aktavis. generalni direktor kompanije Invej u okviru koje posluje smederevska fabrika. nosi poruku. rukovodiocima analitičkih odeljenja. Stanko Tomović.000 šporeta na čvrsto gorivo. Predstava je nastala zajedničkom saradnjom članova Društva za pomoć mentalno nedovoljno razvijenih osoba Opštine Novi Beograd i učenika iz dramskih radionica “Sastajalište glumište” OŠ Svetozar Marković i OŠ Desanka Maksimović. To preduzeće ima i dva broda kapaciteta 66 mesta za krstarenje po Dunavu. Za štednju oročenu na jedan mesec klijenti Raiffeisen banke dobijaće kamatu od devet odsto godišnje umesto dosadašnjih šest odsto. Mađarsku. a za uloge oročene na šest meseci sa devet na 10 odsto godišnje. koji će se od juna nalaziti na svim bocama Aqva Gale. menadžerima Business Intelligence-Datawarehouse projekata. uz profesionalnu pomoć beogradskih glumaca i uz finansijsku. IT direktorima. Reci ne-Ostani slobodan. Pfizer. izvršnim direktorima. Vega. Ovaj projekat koji će biti realizovan u prvoj polovini maja 2008. Pharma Swiss.74 Tržište i novac BR. Metro na vodi Game over Ministarstvo zdravlja potpisalo je sporazum o saradnji sa farmaceutskim kućama i veledrogerijama i agencijom SVA u cilju borbe protiv zloupotrebe droga. Vetrom. koju proizvodi fabrika vode Mioni iz sastava Delta holdinga. Forum je namenjen top menadžerima. rekao je da se porast prodaje očekuje na osnovu izvoza u Libiju. radioloških i mikrobioloških parametara. a zahtev za osnivanje je već poslat Narodnoj banci Srbije. Raiffeisen banka Povećane kamate Raiffeisen banka objavila je da je povećala kamate na dinarsku štednju od 10 do 50 odsto u zavisnosti od trajanja oročenja. Velefarm i Jugoremedija. Aqua Gala Meet The Experts Sybase i kompanijom MD&Profy organizuje 29. Merck. dok će kamata na dinare oročene na tri meseca biti povećana sa osam na devet odsto godišnje. NSF sertifikat Prirodna negazirana voda Aqua Gala.

Cena akcije Jubmes banke na Beogradskoj berzi u sredu 23. Istovremeno se oporavila i Beogradska berza. aprila bila je 51. to je znak da bi.400 Najtrgovanije hartije na Beogradskoj berzi od 17. emisija A Obveznice RS serije.7 procenata. Da se.04.503 11.2008. Kompanije sa najvećim prometom na NEX Montenegro od 18.900 3.370 382.000 1.057 49. to bi moglo da znači da finansijska kriza u svetu jenjava i da će biti bolje svima koji su povezani sa finansijskim tržištem. 29.000 dinara.851 4. Ukupan kapital Jubmes banke prošle godine je povećan za 20 odsto na tri milijarde dinara (oko 38 miliona evra).04.2008. imale najveći pomak u ovoj godini. Poslednja vrednost 2.000 2.736 40.000 6.3 odsto srpskog bankarskog tržišta. dok je NASDAQ potonuo za 1.17 -13.456 4. Londonski indeks FTSE 100. oporavio se i region 5000 4500 4000 3500 3000 2500 je izazvalo snažan pad cena akcija vazdušnih kompanija. je dodao i bankarski sektor.99 6.100 14. u dogledno vreme.2 16. najavom novih emisija akcija kako bi parirao sve oskudnijim uslovima pozajmica na kreditnim tržištima.380 2. Sa druge strane. aprila 2008. 415 | 5.500 dinara.550 1.100 13.000 11. aprila počeli su da beleže rast. godine Kompanija Izbor. aprila 2008. godine Hartija AIK banka Beogradelektro Planum Sojaprotein Vetfarm Obveznice RS serije. Takođe.12 Izvor: Nex berza Akcije sa najvećom promenom cene na Beogradskoj berzi od 17.000 21.82 odsto.2008 .04.000 26. Prema finansijskom izveštaju.964 21. moglo se reći da se svetske berze lagano oporavljaju. do 23.704 13. cena (u EUR) 0.000 72 81.29 procenata.000 2. Bar Solana Bajo Sekulić Željezara.01 16. a najviša cena u poslednjih godinu dana 136. međutim.400 1. godine Hartija Napred Telefonija Alfa plam Metalac Soja protein Globos osiguranje Planum Fidelinka Promena cene (u %) 20. na 12. „kolo sreće i okreće“.66 Poslednja cena ( u din) 6.516 39.61 -9.3 miliona evra.629 419 13.457 115. cena (u Promet (u EUR) EUR) 0.000 41.76 Tržište i novac Posmatrajući indekse u svetu i regionu polovinom aprila.01.400 5. do 23. Index BelexLine do 24.000 Index Nex20 do 24.800 2.71 Izvor: Beogradska berza Poslednja vrednost 23. emisija A Obveznice RS serije. „Ulje na vatru“.779 45. istovremeno su počeli da padaju i indeksi u regionu. S&P indeks je izgubio nešto više.220 25.96 28 60 21 17. Zbog rekordne cene nafte od 120 dolara i loših procena o poslovnim rezultatima kompanija za ovu godinu.000 5.1079 21 11.800 2. videlo se već početkom poslednje nedelje u mesecu. 3.195. nista nije slučajno.981 30.343 511. te frankfurtski vodeći indeks DAX 30 i deonice na Wall Street-u dobili su po nekoliko procenata vrednosti. emisija A Poslednja cena Obim (u dinarima) trgovanja 7. situacija u svetu mogla da se prelije i na „naše“ berze. aprila 2008.000 1.975 Izvor: NEX berza . Ulagače je najviše brinula nova rekordna cena nafte što BR.792 100.0003 15.000 16.8 63.000 6. Neki bi rekli.931 59.12 milijardi dinara.8 159. bar u onoj meri u kojoj je uticala na njihov pad.000 2.000 34. dok su u regionu Zagrebačka i Ljubljanska berza.06 Izvor: Beogradska berza Poslednja vrednost 1.800 1. pariski CAC 40.000 31.100 Obim Cena akcije Cena akcije trgovanja 09. sa rastom od nekoliko procenata. MAJ 2008 | ZOOM Slučajno ili ne Suzana Bojadić Sa rastom berzi u svetu. indeks Dow Jones je pao za 0.0609 12.200 2.600 1. Stav je da će visoka cena nafte povećati njihove troškove za gorivo.900 2.850 1.000 36. do 24.599 18.0603 13.4 Min.600 6.988 25. Evropski indeksi koji su od početka godine prosečno izgubili od deset do 30 odsto vrednosti.790.630 7.2007. Kotor HTP Ulcinjska Rivijera Trebjesa.400 2. ukupna aktiva banke na kraju 2007.06.000 Index Belex15 do 24.505 3.478 Izvor:Beogradska berza Izvor: Beogradska berza TREND Jubmes banka Jubmes banka (Belex: JMBN) je prošle godine ostvarila dobit od 6. godine iznosila je 5. Regionalno ili lokalno. pad dobiti jedne od najvećih svetskih banaka Bank of America od 77 procenata u prvom kvartalu 2007.400 3.5 odsto više nego u 2006.000 46. 12 183 304 2.989 314. već od 17.2007.63 -18. Globalno.00 -18. što je oko 1. a te kompanije ionako već posluju sa gubicima.600 2.779 2.571. Nikšić HTP Budvanska Rivijera HTP Mimoza Max. godini. po čemu ta banka zauzima 0.000 2.900 2.720 poena.200 1.09 -8.200 7.200 3. je spustio S&P za 1.988 207 3.629 1.6 15 22 48.00 14. 51.000 4. Nikšić Jugopetrol.

što je najviša stopa obevezne rezerve u Evropi.86 procenata“. će zavisiti raspoloži- 77 Udruženje banaka Srbije Rastu krediti Promene kursa evra tokom godine nisu uticale na redovno izmirivanje dugova po osnovu bankarskih kredita Olivera Bojić kupna zaduženost građana Srbije u martu bila je 311 milijardi dinara. kazao je Dugalić. prema podacima Narodne banke Srbije (NBS). ukupna zaduženost po osnovu gotovinskih kredita bila je 131 milijardi.| 5. a samim time i nesigurnost banaka koje zato ne mogu uraditi dugoročniju analizu poslovanja. Od mera NBS. već je bilo U vi potencijal banka a to znači i dalji pad kamatnih stopa.05 procenata. Drugi problem poslovanja banka je izuzetno visoka stopa obavezne rezerve koja iznosi 45 procenata.2 odsto. Prema njegovim procenama. Često se ističe da banke sve više zarađuju. . jer je konkurencija sve oštrija. 415 Tržište i novac tehničkih problema u prijemu zahteva. Najmanje toliko zahteva očekuje se i ove godine za koje je država izdvojila 3. Ako se poredi s krajem prošle godine. Neznatano su povećani potrošački i krediti za refinansiranje u odnosu na prethodni mesec. Prema podacima Kreditnog biroa. „Kamatne stope su još uvek visoke kod dinarskih kredita i zato dominiraju devizni i krediti indeksirani u stranoj valuti. kaže Dugalić.13 odsto.012 zahteva za stambene kredite sa subvencijom države i ukupno isplaćeno 2. naglasio je Dugalić.08 odsto. rekao je Dugalić.77 procenata. što je umereno povećanje u odnosu na februar od 1. Dugalić je naveo učestale promene uslova poslovanja. to je povećanje od oko 14 odsto. Prošle godine odobreno je 4. Nadamo se da neće biti radiklanijih mera“. banke će nastaviti da blago smanjuju kamatne stope i proširuju sektor usluga tokom godine. procenjuju u toj korporaciji. Aleksandar Jović. u januaru prošle godine iznosila je 15. MAJ 2008 | BR. na osnovu kojih duguju 116 milijardi dinara. Prosečno ponderisana kamatna stopa na ukupne kredite. Veroljub Dugalić. dok je u decembru bila 11.7 odsto. lako se može zaključiti da li su u pitanju ekstremno dobri rezultati poslovanja tog sektora.7 odsto. direktor te korporacije tvrdi da nije bila obustavljena isplata kredita. međutim da bi to zaradile angažovale su 327 milijardi dinara kapitala.5 milijardi dinara. „Prošle godine banke su ostavarile dobit od oko 23 milijarde dinara. U drugoj polovini aprila Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita ponovo je počela da isplaćuje stambene kredite koji su više od mesec dana bili stopirani. Kamatna marža u januaru prošle godine bila je 9.85 milijardi dinara. Građani i dalje najviše koriste stambene kredite. što je rast od oko pet odsto u odnosu na februar. Nije poznato šta će NBS učiniti ako inflacija počne da raste neočekivano brzo. generalni sekretar Udruženja banka Srbije istakao je da promene kursa evra tokom godine nisu uticale na redovno izmirivanje dugova po osnovu bankarskih kredita. što je u odnosu na prošli mesec manje za 1. a u odnosu na kraj prošle godine 5. prema tome. Kao jedan od najvećih problema bankarskog sektora. a u decembru 7. svakako. Profitna stopa bankarskog sektora posle oprezivanja prošle godine bila 6. Prema njegovim saznanjima nakon donete mere NBS o ukidanju depozita na dinarske kredite nisu zapažena dramatičnije promene zaduživanja u domaćoj valuti.

predstavlja čoveka koje napisalo desetoro najboljih svetskih stručnjaka za taj period. ili pretežno ističe njegovu negativnu sliku – grešnika uvek spremnog da podlegne iskušenju. pitajući se šta je zajdničko prosjaku i buržuju. u hrišćanskoj srednjovekovnoj nauci o čoveku. u dobu sklopljenom u vremenski diptih. nazvati artista. Enriko Kastelnuovo postavlja sebi pitanje: kako se – od romanskog kujundžije do ahitekte. ateistom. na muškarca i ženu? Odgovor je. 461 strana Biljana Vitković nam srednjeg preko deset portreta ŽakjeLe Gofveka.78 Libertas BR. U tom društvu. kanoniku i prostitutki. Clio. Sanja Ćurković. 415 | 5. da se odrekne Boga i da time zauvek izgubi raj i dopadne večne smrti. sa svojim glavnim funkcijama (odnosno svojom suštinom. . Žak Le Gof (priredio). vajara ili majstora gotičkih oslikanih prozora. i 15. ovo je tek deo galerije portreta iz živopisnog srednjeg veka. a u okviru polova. Prema autoru. Predmet ove knjige jesu čovek i ljudi – ljudi u društvu i na hrišćanskom Zapadu. gajila toliko uverenja da postoji univerzalan i večiti ljudski model. bogataša i siromaha. model je očigledno definisala sama religija. Mirela Radosavljević i Alisa Čavlina. odnosno pojava ličnosti koja će se kasnije. veka. ali i s konkretnim društvenim statusom. pre svega kroz teologiju kao najviši izraz nauke o veri. trgovca i seljaka. onaj koji će se kasnije nazivati slobodoumnim. monaha i žonglera. Beograd. Žak Rosio ispisuje portret varošanina. dok druga pokriva nemirna vremena zvana prozni srednji vek. Kristina Klapiš-Ziber se opredelila za jedno gledište: za ženu koja svoje neposredno određenje stiče na osnovu mesta i uloge u porodici. na francuskom. koji su svi žitelji varoši. o kojima pišu eminentni stručnjaci. veka. umetnik? No. čovek predstavlja – Božje stvorenje. renesansni. gde se u zajedničkom kovitlacu vrti prošli svet koji je dospeo u krizu. 2007. biće koje treba da pronađe sopstvenom greškom izgubljeni raj. Đovani Mikoli govori o monasima. da li su u svom društvenom šarenilu opažali izvestan model primenljiv na kralja i prosjaka. profesijama). italijanskog i ruskog: Ljiljana Mirković. srednjovekovno hrišćanstvo pretežno ističe pozitivnu sliku čoveka: božansko delo koje je Bog stvorio po svome liku i povezao ga sa stvaranjem pošto je Adam nadenuo ime svim životinjama. prevele sa francuskog. Ako uopšte postoji tip koji bi se mogao isključiti iz prikazivanja srednjovekovnog čoveka to bi bio tip suštinskog nevernika. čija prva polovina obuhvata procvat hrišćanstva između hiljadite godine i 13. delatnostima. i svet nekog novog srednjeg veka. U zavisnosti od epohe. Autori postavljaju pitanje da li su u srednjem veku ljudi i sami prepoznavali izvesnu realnost koju je trebalo nazvati čovek. u kojem religija dominira prožimajući i najintimnije društveno tkivo. od slikara minijature do Đota – može razabrati izraz ili pojava one svesti koju stiču stvaralac i društvo u kome i za koje on radi. MAJ 2008 | Čovek u istoriji Čovek srednjeg veka. slobodnim misliocem. pozitivan. bez ikakve sumnje. autori naglašavaju da je malo koja epoha. kao što je to slučaj sa srednjim vekom na hrišćanskom Zapadu između 11. Štaviše. Većna autora portreta u ovoj knjizi naglašava raznovrsnost među ljudima koji su nam predstavljeni.

gotovo isključivo. fluktuacija menadžerskog kadra. a posebno u pripremnim školama. analitičnost. Međutim. pokrivaju prostor mikroekonomike. razvijaju kod Francuza kapacitete za kontinualni. ima značajnu ulogu u selekciji menadžera svuda u svetu. bez obzira na veličinu su visoko centralizovane. već i kulturološka prednost. Naime. Oni. pozorištu. Ipak.. U njemu nema informacija o sportskim sklonostima. Francuski menadžeri mogu da razgovaraju o književnosti. odnosno – živi istim kolektivnim duhom. logička konzistentnost – što se. kao što su memorija. Obrazovanje. koji se sastoji iz analize komplikovanih situacija i problema i pronalaženja rešenja na najbrži način. koji se kreće kod anglo-saksonskog sveta menadžera. kandidat za menadžersku poziciju proveo na redovnim studijama. dalje. kojom se manifestuje visprenost i stil. U poslednje vreme je veoma razvijen turizam. naravno. zatim kod menadžera u području odnosa s javnošću. ali ne može da se generalizuje.. politici ili filozofiji. u svojoj karijeri. Ima razvijenu proizvodnju automobila.. događa menadžerima u području reklame i ekonomske propagande. koji francuski menadžeri ispoljavaju prema obrazovanju. koje se vrednuje prema formuli: „bac + 2/3/4”. Ključna uloga obrazovanja u francuskom modelu menadžmenta vidi se i u biografiji menadžera kada se javljaju za konkurs na radno mesto. društvenim aktivnostima. aviona. onda se ona. Francuski menadžeri. koja govori istim jezikom. Ako se mobilnost menadžera posmatra kroz profesionalnu orijentaciju. Pored ovoga. ili mogućnost bržeg napredovanja – pre su razlog za to. Francuske institucije. mogu razgovarati o književnosti. dok Nemci od menadžera traže usku specijalizovanost – francuski sistem regrutovanja kadrova traži sve to zajedno i još – mnogo više. Ovo potvrđuje da je menadžment za Francuze intelektualni proces. MAJ 2008 | Francuska Intelektualni zadatak Vrhunsko obrazovanje je formula globalne konkurentnosti. članstvu u dobrotvornim organizacijama. Ovde je ključni kriterijum obrazovanje kandidata. Ima razvijenu proizvodnju žita. za razliku od većine anglo-saksonskih kolega koji su uglavnom fokusirani na biznis Biljana Vitković istem regrutovanja kadrova kroz ekstremno intenzivno i kvalitetno obrazovanje razlikuje Francusku od svih drugih zemalja. kao i kod specijalista za informacionu tehnologiju. najblaže rečeno – skroman. „putuju” od kompanije do kompanije. dugotrajni marljivi rad i koncentraciju. daleko ispred svojih kolega bilo gde u svetu. politici ili filozofiji. tekstila i lekova. što je za poslodavca najvažnije. menadžerskih pozicija u kompanijama. krompira. prihodi dolaze od stočarstva i ribolova.. Francuska ima jedan od najvećih nivoa ekonomskog rasta u Evropi i veliki je svetski snabdevač kada je reč o poljoprivrednim i industrijskim proizvodima. Francuski obrazovni sistem razvija intelektualne kvalitete. Svaka grande ecole (velika škola) je deo izvanredne mreže kontakata. Privatne firme su u većini slučajeva male. On insistira više na makroekonomiji. sa velikim poznavanjem raznovrsnih područja. odnosima sa državnom administracijom i vladom. U čemu je snaga ovog sistema? Jedinstvena elita Shvatanje menadžmenta u Francuskoj bitno se razlikuje od anglo-saksonskog. nije deo francuske poslovne tradicije. Ceo CV je priča o kilometarskom obrazovnom putu. u profesionalnom životu manifestuje kroz izvanrednu lucidnost i konzistenciju misli. posle mature. Bolja zarada je na drugom mestu. Elan. a potom sinteza sa najlogičnijim rešenjima – način je funkcionisanja francuskog menadžmenta. elokvencija im je na izuzetnom nivou. ali – samo u određenim situacijama. Ispod moćnog generalnog direktora nalazi se čvrsta hijerarhija rukovodilaca organizovanih po funk- . 415 | 5. nema preporuka od prethodnog poslo- davca. za francuskog menadžera jezik nije samo sredstvo komuniciranja. kasnije. Le patron U ovoj zemlji postoje dve vrste preduzeća: privatne kompanije i akcionarska društva. vina. najčešće. Uobičajeno je da skupština akcionara postavlja jednog ili nekoliko menadžera. Naporne godine studiranja. kada je formalno obrazovanje u pitanju. viša menadžerska pozicija u drugoj kompaniji. za razliku od veoma suženog fokusa ka biznisu. dok se kod Amerikanaca težište stavlja na učinak. dok posebni koncepti menadžmenta. odnosno koliko je vremena. Raščlanjivanje problema na jednostavnije delove. proizvodnje. pozorištu.80 Menadžment BR. za ovaj koncept važan je izazov biznisa. industrije. Francuski koncept menadžmenta je opšti. Iz francuskog modela proizilazi da je menadžment pre svega intelektualni zadatak. Njihov CV je u odnosu na CV britanskog menadžera. Na primer. Različitost francuskog koncepta menadžmenta u odnosu na druge ogleda se i u načinu oglašavanja slobodnih S Fluktuacija Mobilnost ili fluktuacija menadžerskog kadra u Francuskoj nije neuobičajena. a kod Britanaca na ličnost. Francuski menadžeri su. putem koje se stvara jedinstvena elita. odnosno menjaju poslodavca. usluga. daje im izuzetnu moć komuniciranja (i pisanog i usmenog). francuski menadžeri teže numeričkoj preciznosti i poseduju najviši stepen opšte kulture. nego – viša plata.

Tradicionalne francuske strukture vlasti ne umeju da se snađu u izmenjenim uslovima. sa visokim stepenom tehničke stručnosti. Čak i najbeznačajnije kontroli. Promene u francuskim organizacijama. Šef se vreme. ili sa nji. Pravila i procedure se retko otvoreno krše. Problemi se obično prenose onima na vrhu piramide. Sve ovo znači da kad stvari idu dobro one zaista idu vrlo dobro. normi i ciljeva se izbegava koliko god Šefu je vrlo teško da prizna da nešto ne je to moguće. Od nadzornika se Francuzi su još manje tolerantni očekuje da prate i pospešuju napredak. prema nepravilnom pisanju – teško Potpuno u skladu sa prirodom hijerarje naći opravdanje za pravljenje hije. Lepo nost i slično – nego radni kvaliteti. dataka i obaveza. Uvedena je praksa redovne procene mandarinskim stilom. Zato će retko „otvoriti dušu”. Pomoćnici su pre savetnici nego rukovodioci. no protumačiti kao želju za autokratFrancuzi će ceniti vaš trud što skim liderstvom. kakav je u rada. a ne na grešaka. ako ne služe svrsi kojoj su namenjeni.| 5. ako se govori nepravilno. pouzdaza visoke javne službenike. naglasak je na nadzoru. Više se drugim zemljama rezervisan samo cene lične osobine – tačnost. Obično ima mnogo više menadžera srednjeg nivoa nego recimo u nemačkim i holandskim kompanijama. pogrešiti. autoritativna ličnost. procenjivanje podrazuprirodno ponaša na način koji bi u dru. kao i Britanci i Italijani. Iza vidljive strukture organizacije obično postoji snažna subkultura zasnovana na neformalnom sistemu veza koju karakteriše fleksibilnost. još cijalno oružje. U pisanje je znak dobrog obrazovanja okruženju gde su radni kvaliteti nerazi stila. 415 Menadžment 81 Francuska: Promene su obično grčevite i radikalne cionalnom principu sa rigidnim lancem komandovanja. u isto kim ciljevima i osnovama zahtevala bi Jezik foto: Arhiva . obično su grčevite i radikalne. potčinjeni vrlo slobodno kritikuju i raspravljaju. mnogo otvorenije nego u većini drugih zemalja. kao i u francuskom društvu. jer predstavljaju potenzna. Sve linije komuniciranja i nadležnosti idu vertikalno od šefa. kompetentnosti. Sama snaga ličnosti je Francuzi vrlo loše govore strane retko kad dovoljna. Od generalnog direktora se očekuje da bude jaka. ali je napredak vrlo spor. Poštovanje autoriteta ste bar pokušali.zasnovana na objektivnim i zajedničma podeliti svoje probleme. jezike. Uvek je bolje je pre svega zasnovano na poštovanju govoriti francuski ma koliko loše. Ljubav prema eleganciji dolazi U odnosima sa potčinjenima bolje je najviše do izražaja u jeziku. skepticizam i energičnost. i iz Opis posla je obično detaljna lista zaistog razloga – loše ga uče u školi. MAJ 2008 | BR. Francuski generalni direktori obraćaju mnogo više pažnje na detalje nego njihove kolege u drugim zemljama. Nacionalni ponos je vrlo osetljiv sve dok je pozicija sefa čvrsta i logična. Problemi nastaju kada stvari krenu naopako i kada je potreban odgovor na promenjenu situaciju. Ako Ljudi sa strane će ovo ponekad pogrešveć ne govorite francuski dobro.meva i ličnu kritiku. ali se konstantno izvrdavaju ili ignorišu. mrsivo povezani sa ličnim kvalitetima onoga koji radi. beleške napisane su raskošnim. ali insistirati na naređenju. Ali. Procena radnih rezultata ređe svoje srce potčinjenima. Utvrđivanje radnih gim zemljama bio smatran diktatorskim.

konkurencija se neguje zbog vrlo stroge vertikalne hijerarhije. britanskim kompanijama. Pretpostavlja se da su tri četvrtine vrhunskih menadžera u 200 najvećih francuskih kompanija deca iz bogatih porodica. privatnom životu i nikako ne treba kritikovati Napoleona. Bonton je nastao upravo u Francuskoj. Stranci koji su navikli na timski rad moraće da prilagode svoja očekivanja ovakvim radnim odnosima. Tolerancija je oko 15 minuta. dovodi do rešenja raznih problema i donošenja ispravnih odluka. Francuzi će skratiti vreme predviđeno za sastanak. odeća treba da bude klasična i formalna. Tačnost. Žene u ovoj zemlji visoke modne industrije će biti dobrodošle kao elegantne. kroz vašu pojavu procenjivati imovni i društveni status. filozofiji. dok ih je u Nemačkoj četvrtina. Uvek se može razgovarati o istoriji. spremnosti na diskusiju. takođe. Dovesti u pitanje nečiji predlog ili ideju u javnoj raspravi na sastanku. O čemu razgovarati? Prednost je dobro poznavanje francuske istorije i kulture. Obično na sastancima nema mnogo protivrečnih mišljenja. ako im je sledeća obaveza važnija. tako da sva pravila klasičnog bontona ovde još uvek važe. kao i intelektualne debate. Saradnja u rešavanju problema nije obrazovni cilj. 415 | 5. francuskoj kuhinji i sportu. Ljude zbunjuje kad neko ne želi da se takmiči. a u SAD samo desetina značajne promene u ustaljenim radnim odnosima. MAJ 2008 | Francuzi na poslu uglavnom ne razgovaraju o privatnom životu Važno je znati Kako se obući? Francuzi će.82 Menadžment BR. sve ovo može izgledati kao namerna provokacija. Onima koji dolaze iz sredina gde konkurencija nije tako oštra. Oni neće čekati opšti konsenzus da bi preuzeli inicijativu. koja. Treba izbegavati zapitkivanja o političkom opredeljenju. analitičnosti. deo menadžerske formalnosti. koji smatraju da se na sastancima. gubi vreme (pošto koriste multimedijalna sredstva poslovne komunikacije) – Francuzi veliki značaj pridaju ovom klasičnom načinu poslovnog komuniciranja i donošenja odluka. Jasna uloga Sastanci su. Tačnost zavisi od društvenih okolnosti i od važnosti osobe koja vas čeka. u kojima se moraju savladati vrlo teške prepreke. Cilj sastanka u francuskim kompanijama je da se na njemu daju uputstva i nalozi. Na njima ima više elokventnosti. Za razliku od modernih anglo-američkih menadžera. uglavnom. na dvoru Luja XIV. Radni tim je sačinjen od specijalista za pojedine oblasti pod komandom nesumnjivog lidera. znači dovesti u pitanje stručnost i kompetentnost osobe foto: Arhiva . Generalno. Sastanci u francuskim kompanijama bitno se razlikuju od onih u. a ne da bude forum za debate. U biznisu. obično. na primer. kao i Španci i Portugalci. Ovo rivalstvo počinje još u visokostručnim školama. muzici. Profesionalni odnosi među kolegama zasnovani su više na rivalstvu nego na saradnji.

češći su na jugu. povlače jasnu crtu između radnog i vanradnog vremena. Najbolji položaji su obično rezervisani za članove porodice ili za diplomce visokih škola. takođe imaju potrebu da se osećaju delom društvene zajednice. Takođe. Politički vicevi. ali je jednako važno ko će je progurati. Kao što su u privatnom životu privrženi porodici. Francuzi nisu robovi tradicije. izuzev zbog teških prekršaja. odakle Na vrhu obrazovne piramide nalaze se ugledne i neprikosnovene visoke škole. Francuzi gotovo nikad ne organizuju „socijalni život” s kolegama s posla. Kliše. dok ih je u Nemačkoj četvrtina. Čak je i kuhinja. tako su u poslovnom životu privrženi kompaniji. Vrlo rado usvajaju tuđe manire i stil. Ne postoje neka pravila kod napredovanja. imaju najviši status. posebno u avgustu. ali se svakako moraju truditi da dobro upoznaju svoje kolege i da se nametnu pre nego što krenu ka vrhu i zatraže svoj deo autoriteta. Iako Francuzi vole da se osećaju kao individualci i samostalci.00 ili posle pauze oko 15. Humor Francuzi više vole duhovitost od glasnog smeha. god dolazile. Prihvataju novotarije s entuzijazmom. Francuzi. ali sve veći broj visokih škola proizvodi izuzetne stručnjake za marketing. koje začinjavaju anglosaksonsku konverzaciju s kolegama. Da bi autsajder bio prihvaćen. logički argumentovane i čvrsto utemeljene.00. odnosno – između poslovnog i privatnog života. Kompanija je društvena jedinica u kojoj svaki član ima jasno definisanu ulogu. okupirana mikrotalasnim pećnicama. Prekovremeni rad je uobičajen.30/19. brzom hranom i nouvelle cuisine. Lične primedbe. U Francuskoj zaposleni imaju pet nedelja plaćenog odmora. sa pauzom za ručak od dva sata i više. za mnoge središte francuske civilizacije. U poslu. Francuska kuća i francuska kancelarija pune su svakojakvih sitnica. Francuski sistem regrutovanja kadrova traži sve to zajedno i još – mnogo više odnosa. U velikim kompanijama vrlo je teško probiti se u vrh iz zabačene kancelarije ili iz fabričke hale. naravno. Ako to već radi. Francuzi. onda vicevi moraju biti inteligentni i s merom. dok god su korisni i. posebno za ljude na višim pozicijama. Pažljivo pripremljen izveštaj objektivizuje ideje i smanjuje šanse da se autor izveštaja izloži otvorenom napadu. Suviše je veliki rizik i velika opasnost ugroziti kompetentnost koja karakteriše odnose između kolega. . Naime. To se smatra nepristojnim. jer tada većina Francuza koristi godišnji odmor. Najbolje je zakazati sastanke oko 11. teoretiziranju. zamrzivačima. Njihova primena zavisi pre svega od ličnih 83 koja ih iznosi. mora biti izuzetan profesionalac. Nije uobičajeno da generalni direktor opušta slušaoce anegdotama ili da predstavljanje nekog problema začinjava vicevima. odnosno kafeu. pričajući o događajima sa posla toga dana. Vredan rad se ceni. iznad svega. Unapređenje obično ide s godinama staža. Humor se retko koristi kao argument ili za opuštanje. analizama koje često pragmatičkim rezonerima kakvi su Englezi ili Holanđani izgledaju nepraktično. Često u Parizu i ostalim centrima zaposleni u kancelarijama ostaju do 20. smatraju se agresivnim i grubim i treba ih izbegavati. da je njihov tim porodica. Odanost kompaniji je vrlo visoka.00 časova. dok se ne uvere da je to apsolutno logično. a prate ih pravnici i finansijski stručnjaci. One daju i praktična i teorijska znanja i konkurencija da se u njih uđe je vrlo jaka.30. elegantni. Dokaz tome je i relativno visoki procenat porodičnih biznisa u Francuskoj. humor se retko koristi u zvaničnim prilikama i na sastancima. na tuđ račun. ali ne i opsesija teškim radom. u „pabu”. Prodaja i marketing obično ne privlače intelektualno najobdarenije. na poslu ne razgovaraju ni o svojim ženama (ni muževima). Pretpostavlja se da su tri četvrtine vrhunskih menadžera u 200 najvećih francuskih kompanija deca iz bogatih porodica. kod Britanaca na ličnost. Retko kad kolege sa posla petkom završavaju. koji su snaga latinskog i slovenskog humora. nije uobičajeno. a u SAD samo desetina. ali su važne i stručne kvalifikacije i kompetentnost. Strogo poslovno Francuzi uživaju u apstraktnom mišljenju. a retko kada se priča i o tome šta se radilo prethodnog vikenda.| 5. To je recipročno mešavina paternalizma i pravnih i administrativnih prepreka da bi se neko otpustio s posla. 415 Menadžment i specijalizaciji retko se dešava da neko bude unapređen u drugo odeljenje. prefinjen i. Nove ideje i tehnike su dobrodošle ako su detaljno proverene. kao Englezi. Iako uživaju reputaciju šovinista. pa finansijski direktor često nije član upravnog odbora. U organizacijama koje su zasnovane na vertikalnoj hijerarhiji Povlašćeni Kod Amerikanaca težište se stavlja na učinak. ma koliko bile prijateljske ili zabavne. sem ukoliko se to ne naredi sa samog vrha. Obično je najbolje ostati u jednoj kompaniji. Stvaranje savezništava radi onemogućavanja tuđih ideja i izazivanje bilo kakvih problema. mnogo više od ostalih evropskih naroda. privatan život službenika nikada nije tema razgovora na radnom mestu. na primer inženjeri. Tolerantniji su prema nepraktičnosti nego prema nedoslednosti što ih pre čini radikalnim reformistima nego postupnim reformatorima. koji vole šefovi. Računovođe imaju niži status nego u anglosaksonskim zemljama. Njihov humor je više satiričan. Odnosi i događaji na poslu ne prenose se u radno vreme odmora i dokolice. mnogo je prikladniji za francuske nego za anglosaksonske kompanije. Ne treba zakazivati sastanke tokom leta. Nije mudro da se autsajderi mešaju u internu politiku organizacije. Mogu biti prilično tvrdoglavi i nefleksibilni kada moraju da promene mišljenje.30/9. dok Nemci od menadžera traže usku specijalizovanost. Stručnjaci tehničkog profila. Ideja je važna. MAJ 2008 | BR. Nemaju običaj da šetaju okolo i razmenjuju viceve.00 do 18. Čisto akademske kvalifikacije su u značajnoj prednosti u odnosu na samouko ili obrazovanje uz rad. Francuska ima radno vreme generalno od 8.

identifikujte ono što možete da promenite i proaktivno pronađite način na uradite nešto u vezi sa tim. Potrebno je da stvari gledate iz drugačije perspektive i da se trudite da Focus Q • Da li često koristite: „da. Stav: to nije nikakav problem. Jednostavna promena u „da. Povedite računa o vašem duhovnom i emotivnom biću tako što ćete dnevno čitati inspirativne materijale. 3. Negujte kulturu optimizma naročito kada ste nadređeni drugima na poslu. Da biste mogli da širite ovaj kvalitet na radnom mestu morate najpre da ga izgradite u sebi samom. Malo: „Znam da ćeš to uraditi bolje narednog puta“ može da ima pozitivan efekat.. Ključ za visoke rezultate i sreću je u igranju na vaše prednosti. Da li često koristite: „da. Bertran Rasel je jednom izjavio: „Najbrži način da se jadno osećate jeste da se neprestano fokusirate na samoga sebe“. 5. recimo. Postanite svesni svog stila na poslovnim sastancima. Kada se suočite sa neuspesima. ali uvek možemo da kontrolišemo ono što se dešava u nama samima. Često vredne ideje proisteknu iz ideja koje su u početku izgledale luckasto. Odgajajte spontanost. Razmotrite dobrobiti po vaše zdravlje. Pesimisti su deo problema organizacije. a naročita pažnja se posvećuje izgradnji optimističnog stava: „We can do it“ među članovima timova. Proverite poslednje e-mailove. a ne u korigovanju vaših slabosti.. napravite napor da potražite društvo pozitivnih ličnosti u vašoj organizaciji. Liderski izazov danas nije samo pitanje: da li je ova čaša poluprazna ili polupuna. Naučite da vidite drugu stranu medalje. Izlazak iz vaše zone komfora i kolotečine pomaže da se razviju vaši optimistični mišići.“ u svojim odgovorima na predloge saradnika? „Ali“ automatski negira sve što ste rekli na samom početku rečenice. Ovo je nekoliko lakih koraka za početak izgradnje liderskog optimizma. da se bavite sportom ili pogledate predstavu.. Preusmerite ili ignorišite ono što ne možete da promenite. 6. 2.. Promenite svoj rečnik. ali. Ovo može biti prosvetljujuće iskustvo. MAJ 2008 | Izgradnja optimizma Možda ne možemo često da kontrolišemo ono što se dešava izvan nas samih. Prebrojte broj negativnih i pozitivnih reči i utvrdite njihov odnos. postoje naučni dokazi da je imuni sistem optimističnih osoba značajno snažniji od imunog sistema pesimista. praktikujte da govorite poslednji i vidite šta će se dogoditi. Na sastanku i kada ne držimo glavnu reč mi se nalazimo pod uveličavajućim staklom. Fokusirajte se na stvari izvan vas samih. 4. Ako vam je potrebna ekstra motivacija da biste praktikovali optimizam uzmite u obzir statističke podatke koji nedvosmisleno povezuju optimizam sa dobrim zdravljem. nego sposobnost i smelost da na praznom stolu vidite punu čašu namenjenu vašoj organizaciji. Ono što ne možete da izmenite ignorišite. ohrabrite ih tako da mogu da se uhvate u koštac sa narednim izazovom. je liderska destinacija čije su stanice alternativna rešenja. Odbijte da prihvatite jednostranost.. 7. na važne ljude u vašem životu. drugi čitanjem biografija uspešnih ljudi. i. Bendžamin Frenklin Piše: Zvonko Popović O ptimizam podiže produktivnost za 35 odsto! Ozbiljne organizacije na zapadu angažuju profesionalce za podizanje optimizma među njihovim zaposlenima i rezultati po pitanju produktivnosti su zapanjujući. ali.“ u svojim odgovorima na predloge saradnika? • Da li ste majstor druge perspektive kada se suočite sa negativnim događajima? • Da li ste svesni da optimizam pojačava vaš imuni sistem i produžava vašu psihofizičku vitalnost? u svakoj negativnoj situaciji pronađete skrivenu pozitivnu stvar.. Čak i kada povremeno ne uspeju u onome što pokušavaju. Kao što dr Seligman navodi. a neko će pronalaziti inspiraciju u čitanju o inovacijama i uspesima naše civilizacije.. Njega je ljubav prema matematici održavala u konstantnom oduševljenju prema životu i svetu.84 Menadžer Tehnologija BR. jer spontanost suštinski uključuje očekivanje da ćemo imati prijatno iskustvo. Da li ste poznati kao „đavolov advokat“ onaj koji najbrže poteže i napada ideje drugih učesnika sastanka? Prebrzo potezanje negativnih argumenta protiv novih ideja uništava kreativni proces. Ako to nije realistično.“ može napraviti pozitivnu razliku. Neko će biti inspirisani sa dnevnim motivacionim rečenicama. Očekujte od drugih da će biti uspešni. na potragu i projekte koji vas uzbuđuju. a naročito negativnu. Mala izmena u rečniku koji koristite napraviće velike promene u vašem ponašanju. Organizaciona klima i kultura u mnogome zavise od negovanja proaktivnosti među zaposlenima. Fokusirajte se na ono što radite dobro. 8. Lideri su najodgovorniji za stvaranje kulture optimizma u svojim timovima.. Držite se podalje od profesionalnih pesimista i dežurnih kritizera. . 9. 10. Vežbajte uzdržano ponašanje... Izbegavajte negativno okruženje. a optimisti su deo rešenja. Proslavljajte svoje prednosti. Iznenadite sebe odlukom da trenutno ostavite sve svoje planove na stranu i da se prošetate sa svojim detetom. 415 | 5. 1.

koja se trude da zauzmu dijametralne stavove kako bi isprovocirali iznošenje što više mišljenja i reakcija.86 Marketing BR. kroz otvorenu diskusiju. u cilju opuštanja i dobijanja što više stavova. poput onog iz filmova s policajcima i ispitivanjem kriminalaca. a to su obično proizvodi. odnosno ako se marketing veže za ekonomiju i politiku.Prilagodljivost različitim potrebama klijenata. ali do granice pristojnosti i opuštene atmosfere Nebojša Đokić nogi vole da kažu da je sve marketing. jedna fokus grupa ima dva moderatora. U nekim varijantama. političke partije mogu proveriti stav javnosti o mnogim pitanjima i na osnovu toga prilagoditi svoj nastup i što bolje se pozicionirati na “političkom tržištu”. .Posmatranje grupe odmah daje neke bitne informacije o potrošačima. Oružje Postoje i varijacije na temu. reklame. 415 | 5. kompanija ili politička partija. mada se najčešće dešava da on iza jednosmernog stakla. U najklasičnijem vidu. saznaju stav javnosti o nekom pitanju koje je za njih značajno. a kada da ih smiri. jedna fokus grupa posmatra drugu i komentariše opažene interakcije i zaključke. Nedostaci: . politiku. Ne samo u smislu ekonomije i tržišta. imidž.Zavisno od teme. već i u onim intimnim. da se ne bi “potukli” ili se defokusirali. Ispitanici se biraju iz populacije. kada ga treba plasirati ili predstaviti tržištu. „Kralj“ bi trebalo da je demokratičan. fokus grupe izgledaju tako što se grupa ljudi okupi i slobodno razmenjuje stavove na različite teme. ali je suština obično ista. pa tako “fokusiranje” može imati različite oblike.Grupa često može izazvati promenu mišljenja i stava. Prednosti i nedostaci Prednosti: . tako. ima nameru da reklamom pridobije kupce. na osnovu upitnika o zanimanju. Ako. . političke stranke ili. da se bore rečima i stavovima. eventualno. Bojno polje Kada je reč o marketingu u užem smislu. . nekim pojedincima može biti neprijatno da iznose mišljenje pred grupom. cene ili. govori kada treba napraviti neki novi proizvod. . Da diskusija ne bi “slobodno plutala” ili odlutala u širinu. neretko. pak.Mogućnost prikupljanja relativno mnogo informacija za kratko vreme i relativno malo novca. koja dobro poznaje pravila grupne dinamike i ume da se s tom dinamikom nosi. zahvaljujući fokus grupama. . ideje i koncepti. U drugoj varijanti. miris. da dozvoljava i podstiče „vitezove“ da pričaju. Ove grupe jedan su od najčešćih “alata” u kvalitativnim istraživanjima. već i u najširem smislu. Mogućnost upotrebe najrazličitijih tehnika. pakovanje. . obično neko preduzeće. privatnim. najčešće pred izbore. Analitičari koji marketing vide u svemu. na način da formiraju manje-više pun krug i razgovaraju. Isto tako.Grupna diskusija obično obiluje novim idejama koje se mogu pokazati kao veoma korisne za klijenta. ali i bez njih. Cela situacija podseća na priču o Kralju Arturu i njegovim vitezovima Okruglog stola. reklame. odnosno onog ko je naručilac istraživanja. Ispitanici i moderator (voditelj) sede za stolom ili stolovima. proizvođač. Drugi marketing vezuju samo za ekonomiju i. “Kralj Artur” je obično psiholog ili osoba koja je upoznata s principima vođenja i moderiranja diskusije. čak tvrde da marketinga ima i u međuljudskim odnosima. Konačno. na primer. O marketingu se. Fokus grupa služi tome da naručilac istraživanja. na šta se obično pomisli. Naglasak je na demokratičnosti i slobodnoj razmeni mišljenja. fokus grupe vodi moderator. kompanija želi da sazna stav javnosti o imidžu svog proizvoda na tržištu. posmatra “skup”. MAJ 2008 | Fokus grupe Vitezovi okruglog stola Količina dobijenih informacija i stavova zavisi od moderatora i učesnika. želi da plasira novi proizvod ili. demografskim karakteristikama i drugim podacima koji su važni za istraživanje. ili će pričati o tome koji bi novi proizvod voleli da vide na rafovima i kako bi ga trebalo reklamira- M ti. na primer. stručnjak koji je tu da bi kanalisao razgovor u smeru koji zanima klijenta.Ponekad je teško naći dovoljan broj ispitanima ako su zahtevi istraživanja specifični. fokus grupe mogu imati i oblik “soba za razgovor” na Internetu ili telefonske konferencije. jedna od tema o kojima se može govoriti su fokus grupe. upotrebi proizvoda ili usluga. usluge. Obično se vezuju za tržište “konkretnih” stvari. Ponekad fokus grupama prisustvuje i naručilac posla.Odgovori pojedinca mogu biti pod velikim uticajem grupe. . odnosno zna kada svojim „vitezovima“ treba da popusti. Na marketing se misli i kada treba ponuditi neku uslugu ili političku partiju što bolje “prodati” na izborima. Ispitanici će tako slobodno moći da komentarišu ukus. može dobiti mnoge korisne informacije. ne samo javnim.

živanja. ali nije isključeno ni da dobije neki proa onda se ide u “dubinu”.ce“. . tako da se u moderiranju koriste i slike Po završetku svih fokus grupa radi se i kolaži i drugi “projektivni materijal”. Snimanje nije dozvoljeno ako bilo ko od ispitanika to ne želi.formi izveštaja predaju klijentu. oružje “kralja Artura” je reč. odnosno naručioca istraživanja. najčešće se treba zadovoljiti tendencijama. Neretko su izvod kompanije koja je naručilac istrateme o kojima se vodi diskusija “teške”. Snimak po pravilu nikada ne bude objavljen i smatra se za interni dokument. ponekad ostaje „Sveti gral“. ide da dozvoljava i podstiče „vitezove“ da se od šireg ka užem i pričaju. da se bore rečima i stavovima. Nije retka pojava da se ideje za nove ukuse. U fokus ne bi umorili i vratili „mačeve u korigrupama. jih i “dubljih” stavova. To je. najopštijim pitanjima i upoznavanjem. proizvođačima i tehnolozima ili odborima stranaka da preciziraju rešenja. na primer. a naročito je zabranjeno tajno snimanje. voleti. užem i specifičnijem. Gotovo uvek susret za “okruglim sto. svaki od vitezova dologično i suptilno. Kod većine naručilaca. „kralj“ treba da vodi računa da svaki „vitez“ iskaže stav što je preciznije moguće. U toj interakciji. doduše i velika mana. ali i ne sviđa mi se. način pakovanja ili reklamiranja. Dobijeni odgovori su ponekad i toliko idiosinkratični i foto: Arhiva Naglasak na demokratičnosti i slobodnoj razmeni mišljenja O ukusima se (ne)raspravlja bude pisao izveštaj za klijenta. njegovu boju. ružno. imao pun uvid u sva dešavanja kada Pošto je reč o stavovima i mišljenjima Skoro isključivo. U fokus grupama teme Količina dobijenih informacija i stavova zavisi i od moderatora i od učesnika. a kvalitativna analize podataka i oni se u moderator ispitanike pokušava da opu. individualni da ih je teško grupisati i ukalupiti.sno naručiocu istraživanja. ali i velika prednost kvalitativnih istraživanja. prevladava razuman stav da se dobro vino može popiti i iz staklene čaše. Na osnovu spiska želja naručioca osmišljava se vodič za diskusiju. Obično se počinje najčešće određenu količinu “dukata”. ide se od šireg ka bija nagradu za učešće u fokus grupi.. tvrdoću. nih vodiča. međutim. ipak. kako se „vitezovi“ čio kao bitne bile “pokrivene”. ne želim.potraje isuviše dugo. idejama i opštim putokazima. kako bi Apsolutna istina je reč koju treba zabomoderator. Kada je reč o kvalitativnim istraživanjima. ali te odgovore ponekad je nemoguće jednostavno pretočiti u zaključke i rešenja za ponašanje na tržištu. pa je dalje na kreativnim timovima koji stvaraju reklame. raviti kada se govori o fokus grupama. ili neki drugi stručnjak. koji moderatoru treba da omogući vođenje diskusije na uređen i osmišljen način Često se može čuti (pogrešna) teza da se o ukusima ne raspravlja. ali ne sme dozvoliti ni da “bitka za stavove” kako bi sve teme koje je naručilac ozna. logično i suptilno.| 5. njega upravo i zanima šta sve može biti prednost tog keksa u odnosu na druge na tržištu. moderator ili neki drugi stručnjak koji analizira dobijene odgovore i predstavlja ih klijentu mora biti veoma oprezan u tumačenjima. odnosti i podstakne na iznošenje što iskreni. pa se i ne opterećuju Svetim gralom. ali do granice pristojnosti i opuštene specifičnijem atmosfere. ukus. Ta informacija. odnosno neotkriveno i nedostižno savršenstvo. neki proizvođač odluči da na tržište izbaci novu vrstu keksa. Klijenta tada obično zanima kako potencijalni potrošači ocenjuju izgled keksa. makar kod stručno napisa. teme i pitanja se smenjuju Na kraju “bitke”. lepo. Ta teza sasvim sigurno pada u vodu kada je reč o fokus grupama jer je tu upravo poželjno iznošenje stavova i kritikovanje sa različitih pozicija. sviđati. Kada se. slaktoću. U toj situaciji nema matematički tačnih zaključaka.Oprez lom” se snima. i pitanja se smenjuju „Kralj“ bi trebalo da je demokratičan. miris. Fokus grupama može se dobiti gomila kreativnih odgovora. ne volim. audio i video. MAJ 2008 | BR. veličinu. 415 Marketing 87 koji su kvalitativne prirode i pošto su najčešće reči ispitanika dopadati. oblike ili pakovanja “rode” upravo na fokus grupama. želeti. iako se svi učesnici marketinške “bitke” trude da dođu do precizne informacije..

Govor tela Beogradski Festival igre bazirao se na prikazivanju novih produkcija. Finansijska pomoć inostranih nadležnih institucija zemalja učesnica često je uslovljena sa više od dok ta igra ne izmami aplauz”. Novom Sadu. ni sa pozicije baletskog igrača. kaže Aja Jung. Počevši od baleta Milanske skale. umetnici su govorom tela . oko 10 hiljada posetilaca imalo je mogućnost da na scenama Sava centra. država i grad su pokazale da je značaj festivala prepoznat. ovaj festival se i posle pet godina postojanja realizuje bez kancelarije. Beogradskog dramskog pozorišta i Madlenianuma uživa u devet velikih baletskih produkcija koje se u Evropi mogu videti tek u rasponu od godinu dana. Kruševcu i Užicu. To pretpostavlja stvaranje jasne strategije koju festival mora održavati na godišnjem nivou. “Jedina plesna razglednica iz tog sveta ranije nam je stizala preko BITEF-a. Ni sa pozicije direktora. baletske trupe i njihovi koreografi poput Bigoncetija. kada postoji festival koji je internacionalan i politički neutralan.88 Kultura BR. MAJ 2008 | Ishodište Beogradskog festivala igre Obnova baletske publike Uloživši četvrtinu sredstava potrebnih za realizaciju ove manifestacije. organizuje ga mali broj ljudi i svake godine kreće sa minusom iz prethodne. angažovanjem velikog broja stručnjaka.bez stalnog budžeta je Beogradski festival igre. onda je izvesno da ovakva manifestacija nema stalan budžet. Međutim. 415 | 5. dok nizatora BFI-a. Zato je bilo neophodno decentralizovati je. direktorka BFI-a. Polaka. naročito ako se radi o tehnički zahtevnijim predstavama. kao i ogromnih finansijskih sredstava. ali ne u dovoljnoj meri Katarina Marković U prvoj polovini aprila Beograd je bio svetska prestonica igre. hrabro uveo boje na crno-belu plesnu fotografiju regiona”. a koje odlikuje pretežno savremena igra. Uloživši tek četvrtinu sredstava potrebnih za realizaciju Beogradskog festivala dve predstave u državi. država i grad su pokazali da je značaj festivala prepoznat. “Za kulturu bi trebalo uspostaviti iste principe koji važe za privatno preduzetništvo. prema rečima orga- igre. u svetu već odavno etabliranih. Za svega dve nedelje. moraju biti rezervisani nekoliko sezona unapred. Veia ili Oguikea. ali i troškovi se smanjuju kada se produkcija izvodi više puta. kojim je otvoren. Da bi se održao ovakav festival. Organizatori objašnjavaju da. rasla isključivo na osnovu prijateljske komunikacije sa vodećim svetskim baletskim kompanijama. Manifestacija je. pri čemu je ostvarena saradnja sa teatrima u Nišu. Niko neće verovati i ulagati u vašu igru Politički neutralan festival . kaže Aja Jung za Ekonomist magazin. jer bavljenje ovom delatnošću nije činovnički posao. prema tome. pa do Nacionalnog baleta iz Marseja nakon koga je spuštena zavesa na ovogodišnju manifestaciju. ali ne u dovoljnoj meri.

Aja Jung kaže da je ranijih godina bilo nezamislivo da mlađe generacije zalutaju na baletsku predstavu. Dovođenjem na beogradsku scenu velikih koreografa i sti shvatiti samo onaj ko razume kodove svakog pokreta ili je do poruke došao i laik koji je osetio da je ova igra u njemu pokrenula neku novu. Francuske. kroz igru ismeva određene društvene fenomene koji se odnose na reklame. kritiku. jer je tada u njoj bilo svega 14 igrača. Tunisa. dok vreme u kojem se ona postavljaju uslovljava formu igre. U skladu sa takvim emocijama pokreti su nagli. Kad se spuste zavese Beogradskim festivalom igre stvorena je sasvim nova publika. destruktivni. Tako britanska trupa Henri Oguike Dance Company u centar dešavanja stavlja emancipaciju žene koja je jaka i u stanju da se nosi sa budućnošću. Zato je igra mirna. Masimo Muru. Ne treba se opterećivati pričom ili idejama koreografa. Grčke. jer skala samo dva puta godišnje nastupa van Milana. prema njenim rečima. više škole za metodologiju. spokojna. Tek dve. Kvalitetnim klasičnim produkcijama mesto je. koreografiju. opušta i budi iluziju da je bar nekad u prošlosti. poput njujorške Metropoliten Opere. U Srbiji ne postoji baletska Akademija. a istovremeno neobjašnjiva”. Direktorka Skale. 415 Kultura 89 razotkrivali najveće tajne koje tište i ispunjavaju čoveka današnjice. dok se koreografija razlikuje. holivudske blokbastere u kojima dominira teror. U tome je prednost igre u odnosu na druge umetnosti. agresivni. Igra se još uvek posmatra u domenu hobija. na njima je da postanu pokretači promena u srpskoj kulturnoj svesti. tri smernice dovoljne su vam da uživate i da preuzmete prave poruke. Kritika masovne kulture. Ako je već tako. . dok je za vrhunske domete potrebno mnogo više odricanja. zaključuje Aja Jung. Elizabeta Terabust. rekao je da je rad sa Bigoncetijem za njega kao klasičnog igrača fizički bio vrlo naporan . koji je predstavom Mediteranea. Bili oni potpuni laici za ovu vrstu umetnosti ili ne. pariske Opere. koju prati muzika iz Španije. Portugalije.”Uprkos teškim momentima. a radi se o sadržajima koji se gledaju jed- Mediteranea Beogradski festival igre svoj širi društveni značaj dobio je zahvaljujući gostovanju baleta Milanske skale. plesnu notaciju. a neobjašnjiva nom u životu. Ona je konkretna. ona neće uspeti da otkloni sistemske greške vezane za umetničku igru koje su akumulirane godinama. ali je sadržaj za čiju je formu imanentan savremeni balet. Najbolji dokaz za to je nastup trupe kineskog koreografa Šena Veija. na Dalekom Istoku postojala oaza spokoja. da li onda poruku koju nosi jedna baletska igra može u potpuno- Igra: Konkretna. Odavno su prekinute i veze sa Rusijom gde su se nekada školovali naši pedagozi klasičnog baleta. čiji komad “Slobodan pad” budi osećaj nekog dalekog sveta prošlosti. Organizatorima manifestacije trebalo je punih sedam godina upornosti da bi omogućili dolazak ovakvog ansambla u Beograd. Da li to znači da se klasičnim baletom više ne može iskazati sva problematika savremenog čoveka i onoga što ga okružuje? Aja Jung kaže da se klasičan balet ne prikazuje na festivalima. osim ako nisu u prijateljskoj ili rodbinskoj vezi sa nekim od igrača. rekla da je još pre 15 godina kada je videla izvođenje ovog baleta u Toskani odlučila da ga dovede u svoju „kuću“. nije sadržaj koji nas prvenstveno asocira na jednu baletsku igru. Muzika je i dalje ostala ista. koreografa Maura Bigoncetija. sve je više onih koji. Alžira. otvorio festival. u baletskim Diznilendima. MAJ 2008 | BR. što stvara setu. svesni šta im se nudi. iako zaražena virusom vrhunskog savremenog baleta. uspostavljaju ritual odlaska na plesnu predstavu. objasnila je Jung. Trideset igrača koji izvode ovu predstavu nose priču o putu kroz mediteranske zemlje. što je i bio cilj”. čija je direktna posledica pojedinac koji vrtoglavo gubi svoj identitet.| 5. Italije. Takve je naslove teško pomerati. jedan od najpriznatijih umetnika današnjice. londonskog Konvent Gardena. Međutim. ne postoje čak ni produkcija. neobjašnjivu energiju? “Savremena igra vam dopušta slobodu ličnog doživljaja. Maroka. Plesna kompanija Klub Gaj i Roni koja je došla iz Holandije. Njeno gostovanje ostaće u istoriji zabeleženo kao prvo u našem regionu. ostvarena je ravnoteža između fizičkog i poetskog dela baleta. U baletu kao i u književnosti pitanja su univerzalna. kao kada čitate Anu Karenjinu. Zvezda ansambla. rekao je Muru. bez naglih pokreta.

smatraju li da je Institut za onkologiju. On kaže da nema nikakve opasnosti po stanovništvo. međutim. naime.5 milijardi dinara. godine. Polovinu tih sredstava je dobila od Ministarstva nauke. U tom procesu imamo pomoć Međunarodne atomske agencije iz Beča koja obezbeđuje pored Ministarstva nauke značajna sredstva. Olivera Bojić N uklearni otpad radijum 226. Inače. na put bez povratka. tvrde nadležni Vesna Lapčić. državni sekretar Ministarstva nauke. To bi trebalo da se dogodi za dve godine. nuklearno gorivo se nalazi u aluminijumskim košuljicama koje se čuvaju u adekvatnim „burićima“. godine”.000 evra. „Nuklearno gorivo koje se nalazi u tim bazenima mora se prepakovati na adekvatan način u odgovarajuće kontejnere i otpremiti u Rusiju. najavilo je Ministarstvo nauke. S obzirom na to da se Vinča nalazi na 14 Institut Trenutno se u Institutu realizuje oko 50 projkata. pod supervizijom Atomske agencije“. jer je tehnološki proces vrlo komplikovan. koju je na javnom tenederu izabrala Međunarodna agencija za atomsku energiju. Ti „burići“ su već niz godina u bazenima sa vodom.Sada merili su zagađenost i konstatovagalište radioaktivnog otpada. kao što se desilo sredinom aprila. aprila) mladi stručnjaci iz Novog Deponija Vinča ne sme i ne može biti trajno odla. ali nema nikakvog curenja van bazena. gde bi ostalo trajno. a sa unutrašnje strane postoje i čelične obloge. kad je zbog svoje prevelike radioaktivnosti i velike mogućnosti kontaminiranja terena zamenjen veštačkim radioizotopima. MAJ 2008 | Rizici nuklearne havarije u Vinči Rešenje u prepakivanju Postoje tri potencijalna regiona u Srbiji koja bi mogla biti trajna odlagališta. kazala je Kozmidiš Luburić. konačno. gde bi se mogli izgraditi objekti za odlaganje radiokativnog otpada. ali veoma aktivne količine radioaktivnog materijala. Prošle godine Vinča je ostvarila prihod od 1. Radna grupa Ministarstva nauke. a i glavni stručnjaci. ali šta se sve može desiti to niko ne zna“. kaže Nedeljković. u Srbiji se mora grad potpuno bezbedan od radioaktivšto pre naći trajno odlagalište za nukle. u zemljište ili atmosferu“. a vrednost tog posla je iznoslila 60. a po ukupnom broju objavljenih radova nalazi se na drugom mestu. U institutu radi 750 zaposlenih. Pakovanje i transport radijuma povereno je mađarskoj firmi Izotop. Beograd je oslobođen radioaktivnog otpada i konačno su u Institutu stvoreni uslovi za bezbedan rad. Ministarstvo nauke pokrenulo je program VIND. 40 godina nalazio se u samom centru Beograda. Instituta za medicinu rada “Dr Dragomir Karajović” i iz NIS Naftagasa Novi Sad u Vinču i privremeno odložen u takozvanom hangaru četiri. Naime. Ipak. a u Srbiji se primenjivao do 1977. Međutim. iz Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije. “U pitanju su male. na osnovu brojnih geoloških. „Ovo što se dešava kod nas događa se i u drugim krajevima sveta gde se nuklearno gorivo čuva. Za oko tri meseca trebalo bi da bude završena izgradnja hangara za smeštaj radioaktivnog otpada koji bi odatle krenuo ka Rusiji.90 Tehnologija BR. Naime. uglavnom iz oblasti osnovnih nauka i tehnološkog razvoja. odakle je nedavno prenet u Institut za nuklearne nauke Vinča. Postoje tri potencijalna regiona u Srbiji koja bi mogla biti trajna od. objasnila je Uranija Kozmidiš Luburić. Povremeno curenje u Institutu Vinča ne ugrožava životnu sredinu niti građane. čiji je cilj otpremanje nuklearnog goriva u Rusiju. zapravo. Čitav proces je. Stručnjaci kažu da je „Vinča za sad bezbedna. Opasni otpadni materijal privremeno je uskladišten u Vinči. objašnjava Nedeljković.nog zračenja radijuma 226. infrastrukturnih analiza dala je predloge. Radijum 226 prenet je. potrebno je što pre naći rešenje. arni otpad. predsednik regulatorne komisije za nuklearnu i radijacionu sigurnost smatra da je problem mogao da predstavlja nedostatak odlučnosti ili materijalnih sredstava. obloženi zidovima debljine 80 centimetara. Jedna od tih tačaka je i Vinča. Jovan Nedeljković. Tokom iznošenja otpada (u noći 20. u medijima pojave vesti o „curenju“ radioaktivnog otpada jer je u pitanju „državna tajna“. Prema tome. tvrdi državni sekretar Ministarstva zaštite životne sredine Miladin Avramov. dolazi do korozije aluminijumskih košuljica i do neznatnog rastvaranja radioaktivnih elementa koji se nalaze u nuklearnom gorivu. . koji prema mišljenju stručnjaka spada u najjače izvore radioaktivnosti. objašnjava da se nuklearno gorivo čuva i obezbeđuje po visokim standardima. 415 | 5. jer u Srbiji postoji sistem rane najave koji omogućava merenje nivoa radioaktivnosti na desetak tačaka u Srbiji. dati predlog za trajno odlaganje radioaktivnog otpada. zašto je trebalo toliko godina da se opasni otpad ukloni iz grada? Ištvan Bikit. Višedecenijski problem je rešen. rekao je Bikit. iz Instituta Vinča. To povećava radioaktivnost vode u tom bazenu. iza Beogradskog univerziteta. dok se na teritoriji Srbije ne nađu trajna odlagališta za radioaktivni otpad. Radijum 226 koristio se u medicini 60-tih godina. direktor Instituta Vinča. kilometara od glavnog grada. Ministarstvo nauke je na osnovu tog izveštaja uputilo predlog Vladi Srbije da formira komisiju koja će. klimatskih.Bezopasno „curenje“ lagališta. ali ih nije otkrio Često se. a kompletan projekat trebalo bi da bude završen do 2010. sve nadležne institucije su utvrdile da nema ugrožavanja životne sredine niti opasnosti po građane.

5 milona evra dok će u drugoj fazi gradnje. nine je smeštaj. Prednosti planini osvojio Kristalni globus odnosno Svetski kup. godine u Jahorinu je veoma malo investirano ski-centar Jahorina biće uloženo pet miliona zajedničkih sredstava Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Srpske. Ekonomisti će proceniti vrednost uloga sa jedne i druge strane i shodno visini uloga deliće se i prihodi. Trenutno je ovaj hotel kategorisan sa četiri ne isti ski-pas važiće za Kopaonik i Japlus zvezdice. privatnog i državnog ski staze.3 milioli Vlada Republike Srpske. Od sledeće godihotel i ima veliki broj apartmana. a u jeku sezone. Skijališta Srbije bi trebalo da finansiraju žičaru. a brojni gosti koji bi skiPovratak Vučka jali na ovoj bosanskoj planinskoj lepotici odlaze na skijališta Bugarske. privatni već uveliko nalazi svoje mesto na Austrije. godine. Prethodno je Vlada Republike Srpske već najavila da će uložiti sedam miliona evra u ski centar. već početkom Jahorini. Konsultovaćemo se po najavama ljudi iz Turističke organii sa ljudima iz Srbije. ovoj bosanskoj planini potrebno je oko 280 miliona evra investicija. Do sada je u aparthotel Jahorine u odnosu na ski-centre u regiuloženo oko 7. Mi upravo predviđene investicije planom. Osim novog hotela BB Vučko i nekoli. ministra ekonomije u Vladi Srbije i Predraga Gluhakovića. ski-staze i opremu za propronaći strateškog partnera koji bi izvr. potrebe su duplo veće. Ukobi trebalo dati konceliko bi se radovi zavrsiju kojom bi se zadalo šili do 2016. trebalo bi da budu bediti ostatak kapitala. Italije. otopi sneg. Jahorina bi. U narednom periodu biće osnovano zajedničko preduzeće Skijališta Srbije i ski-centra Jahorina.sebno u januaru kada su školski rasko drugih manjih privatnih investicija. a još nije poznato ko će obez. 415 | 5. a letsimbol aparthotela. Ova sredstva bi trebalo da budu samo prva faza zajedničke investicije.izvodnju veštačkog snega. za Jahorinu koje treba uložiti u žičare i Ukupna ulaganja. rekonstrukciju postojećih žičara i izgradnju jednog šestoseda U i nekoliko ski liftova. Po rečima direktora ski-centra. koje se dobro održavaju i niže cegradnjom ovog hotela cilj razvijanje porodičnog turizma na Jahorini. Međutim. crvene i crne. Kako je tom prilikom Dinkić rekao. uslovno drugi najveći problem ove plamist magazin pre dogovora ministara. Dok državni kapital kaska. godine što koncesionaru šta treba je predviđeno Master da se uradi. za oko mesec dana zacije Republike Srpske. MAJ 2008 | Jahorina Novo ruho Vesna Lapčić Od olimpijske 1984. što je takođe dogovoreno na sadobiti i petu zvezdicu. Nekada maskota Zimskih olimpijskih igara 1984.Pored infrastrukturinih problema. Kako bi se to što pre postiglo u projekat se uključila i Vlada Republike Srbije . godine. Svako sa svoje strane uneće kapital u zajedničko preduzeće. da oko 280 milona evra od čega 92. ministra trgovine i turizma u Vladi Republike Srpske. „Nije jasno ko će ulagati u skijalište. direktor ski-centra Jahorina za Ekono. bivši slovenački skijaš koji je baš na ovoj ski-centra nikako nije dobro. po1984. kroz sredstva i imovinu. a danas marta sezona je gotovo završena. kako bi joj se vratio olimpijski sjaj. tada su posete najintezivnije. godine kada je odrsredstava predviđenih Master planom žana Olimpijada. gotovo ništa nije proJahorine. Jedan od vlasnika Aleksandar plave. nekadašnji član skijaške reprezentacije Jugoslavije kaže da mu je tara. a u toku je izrada u nekadašnjem zimskom olimpijskom izmena Regulacionog plana za područje centru Jahorina. dogovoreno je na sastanku Mlađana Dinkića. pusti. oko toga diskutujemo i razmatramo opcije. zbog čega ne smeštaja i ski-pasa. dužine 20 kilomePrović. S druge strane. Jedan od nja i ne postoji. stanku ministara dveju Vlada. pijskih igara 2018. Trenutno ima oko četiri hiljade ležajeva. biti investirano još pet miliona evra. u Jahorinu. koja počinje čim se onu jesu pre svega izuzetne ski-staze. procene su stručnjaka koji su radili šio dokapitalizaciju ili na Master planu. a do kraja godine sa završetkom planiranih investicija. ili je bolje na za žičare. dok bi Jahorina finansirala demontiranje stare žičare i postavljanje nove žičare. 280 mln ¤ foto: Arhiva Da bi povratila olimpijski sjaj.92 Region BR.kapitala. mogla postati bi trebalo da se opredelimo za konačnu kandidat za organizaciju Zimskih olimvarijantu“. Vučko će horinu. što za održivost jednog suvlasnika hotela je i Bojan Križaj. Vučko je oživeo nedavno u svom novom ruhu. to je samo sedmina menjeno od te 1984. rekao je Miloš Jovanović.

Smena na vrhu Godinama unazad. glavni ekonomista pri Bank of Amerika u Londonu. kada se brojke pretvore u dolare. statistički biro EU za evro zone po kojima je u 2007. primetio da “mi imamo svoje zasebne ekonomije. evrozona nema velike unutrašnje probleme”. No. koji je dostigao nivo ispod 1. Istovremeno je privreda evrozone. ipak. Stalni pad vrednosti dolara na tržištima deviza. Upoređene su zvanične procene koje su objavili Biro za ekonomske analize Sekretarijata za trgovinu SAD i Eurostat. Mi smo u različitim svetovima”. Grčke. a srećan sam što to mogu da vam kažem. ekonomija evrozone. sada predstavlja bolje mesto za investicije i stvaranje radnih mesta nego pre pet godina kada je evro bio mnogo slabiji. koji usporava. tek drugi guverner ECB od uvođenja jedinstvene valute 1999. dok ga centralne banke. Korist od globalizacije Kao rezultat ovih pokazatelja krenula je priča o ekonomskom razdvajanju Evrope od SAD. zemljama izvoznicama nafte i delovima istočne i centralne Evrope”. kako smatra analitičar Holger Šmiding. No. Francuz Triše. arhitekte bloka su nastojale da obezbede “prožimanje ekonomskih trendova. takođe. Holandije ili Španije. godini američki BDP iznosio 13. dok ih Evropska centralna banka (ECB) drži postojanim iz straha zato što je evrozona dostigla u februaru rekordnu inflaciju od 3. Na primer. godine je. to ih čini manje ranjivim na promenu kursa deviza. ali je još uvek daleko od recesije “ima najviše veze sa unutrašnjim reformama. Mnoge zapadnoevropske države su. one nisu iste.889. oslobodio nekih krutih struktura koje su ga sputavale u prošlosti. “Nalazimo se u velikoj meri u međuzavisnom svetu tako da sve što se desi u Evropi ima uticaj na SAD. kako je Krejmar primetio. po tom kursu je BDP evrozone za 2007. Nedugo pošto je evro dostigao rekordnu vrednost od 1. Nemačka. “za sada.3 odsto. “Zanimljiv ishod ove najnovije prekretnice jeste da je veličina godišnje proizvodnje evrozone premašila onu u SAD”. i dalje preferiraju kao rezervnu monetu Nikola Božidarević “M i smo šampioni”. godinu iznosio 13. Prema nekim analitičarima u toku je i zaokret koji članice evrozone preorijentiše prema Aziji. Uprkos ekonomskim tenzijama u Italiji. evrozona i ECB mogu biti ponosni onim što su postigli tokom poslednjih godina”. Italije. izjavio je Šmiding. Pošto potrošači u tim državama postaju bogatiji.4 milijardi dolara. iako se kreću kroz odvojene ciklične faze. . istočne Evrope i naftonosnih zemalja”. nastavio je Šmiding. Marko Krejmer. saopštilo je ekonomsko odelenje Goldman Saša. i sve što se dogodi u SAD ima uticaja u Evropi”. izjavio je predsednik Evropske centralne banke.800 milijardi dolara. dok je u evro zoni dostigao 8.880.568. tokom trgovine u Evropi američka valuta pala na nivo 1. tvorci politike i drugi analitičari su brzo ukazali da su privrede u svetu međusobno povezane. prestigla je SAD. najveća privreda u evrozoni i uopšte u EU. evropski snabdevači luksuzne robe i vrhunskih marki takođe se mogu radovati zbog povećanja prodaje tokom narednih godina. učinio je zonu zajedničke valute u Evropi najvećom svetskom ekonomijom po merilu bruto domaćeg proizvoda (BDP) obeju privreda u 2007. pošto su mnoge kompanije iz evrozone agresivno globalizovale svoju proizvodnju. kopredsedavajući za globalnu ekonomiju u UniCredit banci slaže se da kompanije iz evrozone kreću “prema državama čiji će se značaj povećavati u budućnosti zato što su države izvoznici sirovih materijala. Pored toga. ocenio je on. infrastrukturnu opremu.1 milijardi evra. Univerzum evrozone se. Pošto je sredinom marta. Ekonomski rast. MAJ 2008 | Zaokret u evrozoni Razvod od Amerike U poslednje vreme evro beleži rekordno visoke vrednosti usled straha da američka privreda ide u recesiju zbog krize u sektorima nekretnina i finansija .56 dolara. izračunala je britanska novinska agencija Rojters. moglo je da se zaori evrozonom pošto je objavljeno da je 15 zemalja Evropske unije (EU) koje koriste zajedničku valutu preuzelo od privede Sjedinjenih Američkih Država naziv “najveće svetske”. ali je i pokazala dozu otpornosti prema padu ekonomske aktivnosti u SAD koju je retko koji analitičar pre nekoliko godina očekivao. U SAD su smanjene kamatne stope kako bi bila podstaknuta privredna aktivnost.847. poput Ukrajine. u kojoj živi 320 miliona ljudi i koja učestvuje sa 15 odsto u svetskom BDP.94 Evropska unija BR. godini. usporila. U poslednje vreme evro beleži rekordno visoke vrednosti usled straha da privreda u SAD ide u recesiju zbog krize u sektorima nekretnina i finansija. 415 | 5. Rusiji i naftom bogatim državama Zaliva. Šmiding je ocenio kako je “malo regiona u poređenju sa evrozonom steklo više koristi od golobalizacije.Dolar više nije omiljeni vid keša za domaćinstva i kompanije. postale manje odbojne za investitore – time što su smanjile poreze i oslobađajući se nekih od najgorih krutosti tržišta rada. sumnjičavci su govorili da će evrozona imati problema sa povezivanjem ekonomija različitih država poput Nemačke. ipak. Šmiding dodaje da “nezavisno od korekcija na tržištu nekretnina u Španiji i Irskoj. investicione banke sa Vol Strita svojim klijentima sredinom marta.56 dolara za evro. Žan Klod Triše. Pišući nešto ranije za evropsko izdanje njujorškog Vol Strit žurnala. i u pogledu toga je ECB bila uspešna”. Usredsređene na mašineriju. Kazahstana ili Rusija”. zapadnoevropske kom- panije nude proizvodnu mešavinu koja pogoduje investicionom bumu u Istočnoj Aziji.843. ali je pripomognut snažnim zahtevama za izvoz koji dolaze iz Istočne Azije. automobile i avione.5688 dolara za evro.

ima polupredsednika i to je luksembruški premijer i ministar finansija Žak Klod Junker čiji drugi dvogodišnji mandat ističe u jesen 2008. Junker je. a ne kao do sada sa svojim pojedinačnim državama-članicama. Politička moć će biti okrnjena. SAD su bile najveći izvoznik u svetu. Profesori Menzi Čin sa univerziteta Viskonsin i Džefri Frenkel sa Harvarda su uradili simulaciju koja pokazuje da bi evro mogao u narednih 10 do 15 godina da zameni dolar kao najveću rezervnu valutu u svetu. koja obuhvata i Rusiju). pa možda i zbog prenapregnute uloge SAD kao savremene svojevrsne imperijalne sile. duboka kriza oko (tržišta) nekretnina i rastuće cene nafte su stvorili realni rizik da će Amerikanci drastično smanjiti potrošnju. nadmašila američku. finansijski centar evrozone.” Među ekonomska pitanja sa kojima se evrozona još suočava spada i da li će političari i dalje sprovoditi reforme tržišta rada kojima je smanjena nezaposlenost i povećani profiti. To će dati SAD veću šansu da nađu izlaz iz domaćih problema”. prema Goldman Sašu. Tržište akcija evrozone je gotovo podjednako duboko i likvidno kao i njegovi američki konkurenti. najmanje šest evropskih mini-država i teritorija. godine Evrogrupa. Prema Fajnenšel tajmsu. Neki od tih trendova se upravo ubrzavaju. . međutim. Dolar više nije omiljeni vid keša za domaćinstva i kompanije. još 2007. smatraju da bi neka politička ličnost trebalo da predstavlja evrozonu. Međutim. Na međunarodnom tržištu obveznica. Polako. naime. Pitanje je. ali posle duge ekspanzije. No pitanje je da li će takvo shvatanje o značaju dva finansijska sistema važiti i u budućnosti. ali sigurno. Trenutno ima više evro novčanica i kovanica u prometu nego što ima dolarskih. Po Čenu i Frenkelu. takođe. Pretekla ih je prvo Nemačka. U tom pravcu gura i slabljenje finansijskog sektora SAD. među njima i Crna Gora i Kosovo. evozona nastavlja da raste. Ukoliko i kada se odluče da ukinu vezu. Evrogrupa nije zvanično telo u EU. Njihova analiza nije bazirana na sadašnjoj kreditnoj krizi. anglosakonskog modela kapitalizma i koji je donedavno bio smatran daleko superiornijim od “staromodnog” finansijskog sistema u evrozoni. Buduća inflacija će teško opteretiti globalnu ulogu dolara jer će mnoge zemlje u razvoju imati sve veće teškoće da i dalje budu vezane za američku valutu. Evrogrupa Ministri finansija članica EU koje koriste evro. koji je oličenje tzv. ali i pokrenuti zahtevi sindikata za povećanjem plata. do kada. Uticaj u međunarodnim finansijskim institucijama će biti smanjen. zajedno sa Trišeom iz ECB. ni političari u EU i evrozoni nisu do sada nagovestili da su spremni da se nose sa odgovornostima koje nosi vodeća valuta u svetu. Evro takođe cirkuliše u nekoliko desetina zemalja i prekomorskih teritorija. smatra Šmiling. Evrozona treba da bude “bolje pozicionirana na međunarodnom političkom reljefu. Evropski lideri. a u drugoj polovini 2006. te zemlje će gotovo sigurno. od Severnog Atlantika do Pacifika. Pre svega. mada Velika Britanija nije usvojila zajedničku valutu. bez odobrenja ECB. Kipar i Malta. rebalansirati njihove portfolije rezervi. značajnim i beznačajnim. ipak. Nakon duge ekspanzije. takođe. U međuvremenu. SAD će izgubiti privilegiju izvlačenja – sposobnost da ostvaruju stalno više prihode od finansijskih dobara nego da plaćaju strancima koji investiraju u SAD. Naredne je Tojota uklonila Dženeral Motors sa mesta najveće svetske automobilske kompanije. sastaju se uvek dan pre sastanka Saveta za ekonomska i finansijska pitanja (Ecofin) svih ministara tih resora u Uniji. što vuče ekonomiju na dole. januara ove godine. a na početku iduće na red bi trebalo da dođe i slovačka kruna. zamenile su svoje jake funtu i liru za evro 1. ostvaruje veće prihode. dva su suštinska razloga za smanjivanje međunarodne uloge dolara. MAJ 2008 | BR. Prvi su postojani deficiti tekućeg bilansa kombinovani sa višegodišnjim padom vrednosti dolara. američka ekonomija izgleda slaba. ”Mislim da su dalje reforme u ovom trenutku veoma sporna tema”.| 5. No. SAD bivaju prestignute u svim vrstama ekonomskog rangiranja. Amerika i dolar su skinuti sa pijedestala. Vratolomna monetarna politika američkih Federalnih rezervi je ubrzala umanjivanje vrednosti dolara i povećala očekivanja da sledi inflacija. mogla da ubrza trendove koje su profesori ustanovili. opet. ali drugi analitičari kažu da bi upravo ona 95 Dženifer Mek Kion iz londonske firme za makroekonomska istraživanja Kapital Ekonomiksa je primetila: “U evrozoni nije nastala ista vrsta neuravnoteženosti koje smo videli u SAD i Velikoj Britaniji… Ona se ne raspada kao što su se neki pribojavali. Tokom narednih godina još istočnoevropskih država treba da se priključi evrozoni. još uvek preferiraju dolar kao rezervnu monetu. Alternativa U globalnim finansijama. istovremeno. Povrh toga. de fakto. pogotovo kada bude okončana sadašnja recesija. Centralne banke. Amerikanci su do sada bili ponosni na čelnu poziciju svoje zemlje u svetskoj ekonomiji. evro je postao glavna moneta umesto dolara. godine i Narodna Republika Kina. a pitanje je i da li su oni u SAD svesni šta im se sprema. Londonski siti je. Privreda evrozone je. 415 Evropska unija privreda njihove zemlje izgleda slaba. ipak. godine je kapitalizacija na Vol Stritu usred Njujorka bila pod okriljem Evrope (uzimajući u obzir široku definiciju Evrope. sugerisao da bi evrozona trebalo da bude predstavljena u Međunarodnom monetarnom fondu kao blok. iako nije kompanija na listingu. Od 2004. nove članice EU. koriste evro kao zakonito sredstvo plaćanja. Političari malo šta mogu da učine kako bi sprečili ovakav zaokret. Japanski jen i nemačka marka nisu imali realnu šansu da zamene dolar. sve je više analitičara koji smatraju da je ta stvarna alternativa evro. Te godine je prvi put NR Kina proizvela više automobila od SAD. Međutim. Drugi je pojava valute koja stvarno može da zameni dolar. prema kome je Ekson Mobil zauzela čelnu poziciju u 2007. No. te godine je londonski Ekonomist pisao kako je činjenica da Saudi Aramko. Krhka kreditna tržišta. Po Šmiding “u suštini su dobre vesti za SAD da je ostatak sveta malo manje zavisan od te zemlje. godini. Potencijalne geopolitičke posledice projektovane promene Čena i Frenkela su ogromne.” primetio je Krejmar iz UniCredit banke. Najveća svetska kompanija je još uvek američka – barem prema magazinu Fortune.

ali i prilično silovitom nezadovoljstu predstavljali su i različiti događaji iz prošlosti. To ga nije sprečilo da zauzme naglašenu orijentaciju prema samoj Americi i. sigurno ima poreklo u takvim emocijama. jer njegov režim istrajava već dobrih 26 godina. Tinjajuće nezadovoljstvo Egipat se danas u velikoj meri oslanja na političku podršku SAD. međutim. Nije tajna da u mnogim delovima sveta. Na meti su. godine kada je oborena kraljevina. 415 | 5. Faruka je doduše. školovan u Sovjetskom Savezu. 1999. Dragaš Egipat: U socijalnom plamenu gipat je proteklih dana bio zahvaćen velikim socijalnim nemirima. a godišnji priliv investicija iznosi čak 11 milijardi dolara. Kod svih arapskih režima. Zdravko L. To. Doduše. Deo sadašnjih nezadovoljstava. podsetilo na davnašnju smenu vlasti. pre svega. a od ove zemlje prima i obilatu vojnu i ekonomsku pomoć. godine. često i sami režimi. Ništa neuobičajeno i za ostale siromašne zemlje.7 milijardi dolara. naročito kod najsiromašnijih. Poremećaj u njegovom snabdevanju doneo je haos svakodnevni životni ritam nekih 30 miliona stanovnika Egipta. govori o značaju koji Egi- foto: FoNet . Danas je dosta toga drukčijeg i te okolnosti baš upućuju na još radikalniji izazov sadašnjoj vlasti koja. 1995. U redu za hleb ubijena su dva Egipćanina. sporazumu sa Izraelom. iako je hleb bio povod. sličan prethodnom. otuda. i na međunarodnoj sceni postaje sve usamljenija. Ipak. ali i rapidan rast njihovih cena. Odraz svojevrsnom. ostala takoreći paralizovana. kojima Egipat svakako pripada uprkos povelikoj pomoći Amerike. tada je abdicirao sam kralj Faruk i to kao prilično mlad vladalac. srušila ulica i široki slojevi nezadovoljnog naroda. U senci aktuelnih događaja. ali i ozbiljne nestašice hleba. godine. a to znači preživljavanje na bukvalno dva dolara dnevno. bio je potreban fitilj koji je potpalio egzistencijalno nezadovoljstvo jer u ovoj zemlji na liniji siromaštva ali i više ispod njega. životari više od polovine stanovništva Egipta. pak. U Egiptu. sledećeg meseca navršiti i svih 80 godina ži- E vota. puko siromaštvo je uvek i neizostavno povezano sa spoljnim uzrocima koji kreiraju zapaljivu sinergiju neraspoloženja koja lako obara i naoko najtvrdokornije autoritete. MAJ 2008 | Demonstracije u Egiptu Živi pesak Nerede je podstakao problem visokih cena namirnica. već više od jedne decenije. možda i najupečatljiviji. cene životnih namirnica kreiraju masovna javna nezadovoljstva. Autoriteti Sve je. ali i samog njegovog nasleđa. Onaj. dok je Anvar el Sadat smaknut na mirnoj ceremoniji vojne parade. podsetili su Egipćane na ubi- stvo Anvara el Sadata na vojnoj paradi već zaboravljene 1981. Sam predsednik će. Popularnu cenu vekne hleba vlada subvencioniše sa čak 13. Cenu je. vezan je za pokušaj ubistva predsednika Mubaraka u Etiopiji. I danas ima puno elemenata za slična poređenja. koji mu to nikada nisu oprostili. ali i sistema iz daleke 1952. Vrednost razmene sa SAD iznosi nekih osam milijardi dolara. možda i prečesto. pak. Iako iza sebe ima i režimsku partiju ona je. Na američkoj tablici zemalja kojima Amerika pruža najveću pomoć Egipat se svrstava odmah iza moćnog Izraela. godine. mada je teško oporeći tvrdoglave podatke da privredni rast Egipta ide po stopi od sedam procenata. Taj incident. ali i onaj potonji. platio kod samih Arapa.96 Svet BR. Ranije je bio vojni pilot. Nakon Anvara el Sadata na čelo središnje arapske zemlje je došao Mubarak. naravno. Povod je bila velika nestašica osnovnih životnih namirnica. prilikom najnovijih dešavanja. pak. Ne bez razloga. Izbili su ulični nemiri sa sasvim konkretnim i opravdanim zahtevima stanovništva. Scenografija je bila suštinski različita ali su uzroci bili isti. skoro se automatski postavilo pitanje opstanka režima Hosnija Mubaraka. u javnom mnjenju Egipta začeta je debata o Egiptu nakon Hosnija Mubaraka.

za 2011. Koli.prilično izolovani. u nedostatku šireg horizonta socijalnih očekivanja potencijalna snaga eventualne promene koja bi mogla u nekom smušenom domaćem scenariju lako odapeti strelu političke promene. pak.pedesetočlanog Vrhovnog saveta. u takav kontekst smeštaju svaku socijalnu uzburkanost.noj alternativi? . Sve češće. i dalje minoran. Oni su.žim. Razmišljali drugi o sličdevanju poremetio je svakodnevni ži. Pretnja gubitkom radnih mesta je i gov neformalan uticaj. va i jedna od najatraktivnijih društve.no odstupio. Njeda.| 5. Koliko god je taj prelomni momenat doneo Egiptu stabilnost i mir možda je jednako tako uzburkao domaće političke faktore koji.Dugo uspavana zemlja faraona mogla bi. Šta je osnovni problem sa kojim se danas suočava Egipat ili jednostavnije rečeno Mubarakov režim? On nema naslednika i to je praznina koju za sada više nego uspešno popunjava tinjajuće nezadovoljstvo ulice i siromašnih. ali i predsednik njenog uticajnog političkog komiteta. zakazanim. Član je i vladajućeg svom snagom promoviše domaća vla. Pod veliku kritiku je došla i privatizacija koju 97 pat kao središnja zemlja Bliskog istoka ima za ceo region. MAJ 2008 | BR.veka kada je oboren jedan drugi reca. I jedan i drugi su bili vlada subvencioniše sa čak 13. je. zamenik generalnog sekre13. međutim. onaj kraljevski. zadobivši preko 70 procenata sedišta u lokalnim klupama. Egipat je dugo godina. dok je preko 300 bilo pohapšeno. Džamal. 415 Svet kim izborima. ono dopire i do viših Popularnu cenu slojeva društva. vodeće snage u zemlji. gde su predsednikovi ljubimci sa lakoćom odneli pobedu. međutim. No. kao i Saudijska Arabija.7 milijar. ali i ozbiljne nestašice hleba. Nerede je ipak podstakao nezaobi. godinu. vrlo brzo podsetiti na davne danih tema. godine.ne s početka druge polovine prošlog lazan problem visokih cena namirni.7 milijardi dolara tara Nacionalne partije. Prvi je dobrovoljdi dolara. ranjavanja njih stotinu. Preko polovine stanovništva ima prosečnu dob ispod 24. Još pre punih trideset godina potpisan je mirovni sporazum sa Izraelom.i ovog sadašnjeg režima postoji nanjenica da popularnu cenu vekne hleba padna sličnost. Prema novom izbornom zakonu 140 izabranih municipalnih glavara odlučivaće sada praktično i na predsednič- votni ritam nekih 30 miliona stanovnika Egipta. Dodatnu ljutnju najnovijim smutnjama podgrejali su i rezultati nedavno sprovedenih opštinskih izbora. I pored svih mogućih demantija u međuvremenu. što je dovelo do smrti dva radnika. između tog ko je on osetljiv najbolje ilustruje či. inače.ugled. kao jedini vekne hleba vlada oslonac nastavku režima i sadašnje polisubvencioniše sa čak tičke orijentacije nameće se Mubarakov sin. Egipat danas predstavlja jednu od najmlađih država na Bliskom istoku. Poremećaj u njegovom snab. što bi se reklo kod egipatskih radnika postala zapalji. Baš u vreme izbora registrovani su veliki neredi u fabrici prediva u državnom vlasništvu u mestu Mahalah al Kobra. najstabilnija država regiona.

nažalost. U svakom slučaju. ušli smo u zgradu na uglu 93. Odlučili smo da. postalo je očigledno da je iste kvadrature kao i stan koji ćemo iznajmiti. Kada je kasnije moj dečko video fotografiju. iznajmili smo stan. i generalno. Ja sam tip koji prezire konflikte. Ubrzo se veliki tamni kombi parkirao preko puta. i svratili u jedan restoran na ručak. pomalo postiđena. Dečko i ja smo ga našli sasvim slučajno. na zidu smo primetili porodičnu fotografiju sa bivšim predsednikom Amerike. Nakon napornog dana. pa smo se uputili ka Njujorku. strpljivo su stajala na ulici. Nekoliko dana kasnije. U tom trenutku. spratu. ne bi se izvinio. moj dečko je predložio. inače tih i povučen. Nismo imali konkretan cilj. i sebe predstavila kao “anđela. “Možda ćemo sresti Bilija”. Pritisnuo me je. Proces i dalje traje. poželeli brz oporavak. mislila sam da je trebalo da mu kažem da dolazim iz Srbije. mada. Dva važna lika kratke kose. moj dečko je pametno zaključio. Međutim. Bili je raširio ruke i mi smo se naslonili sa njegove leve i desne strane. kladim se. Bil sigurno nije daleko”. moj dečko. blago uznemiren činjenicom da je gospodin Klinton (više ne Bili. u ćutnji. MAJ 2008 | Susret sa američkim predsednikom Bilom Klintonom Pogled sa 44. kao što to političari i obično rade. Zašto ne bismo otišli do Čapakve. nešto više nego što bi se to očekivalo od bledunjavog čoveka slabog srca. a da se on sam. našalili se da ćemo sada redovno viđati Bila (a vremenom. sa čašom Starbaksa u ruci. Iz kuhinje je izašla kuvarica. u kasnim pedesetim. i uveliko nadomešćuje nedostatak Bilovih poseta.98 Svet BR. na tren sam zaboravila da je tu “kampanju” naredio. Do danas se nije pojavio. Portir nam je rekao da je jedna mala soba slobodna na 44. Olakšavajuća okolnost pred predaju ključeva bio je divan. Na poklon ga je dobio od roditelja za trinaesti rođendan. uvaženi gospodin Klinton je S imao operaciju srca. i vremenom. našu porodičnu fotografiju sa Bilom Klintonom okačimo na zid u predsoblju. sa naočarima. Kao i mali broja Srba pre mene. Zaboravila sam na ručak i jurnula napolje da ga upoznam. i kažem: “Hajde da prošlost ostavimo iza sebe”. Kasnije. patetičan i negativan način. i budućnost predviđam na osnovu cinične reprize prošlosti. je viknuo: “Da li bismo mogli da se slikamo zajedno?” Očigledno naviknut na ovakve situacije. prodali smo auto. Kada sam ga ugledala. Ispostavilo se da se majka našeg budućeg stanodavca bavi jogom i meditacijom. (Viktorija Kocman je rođena u Beogradu. pogled sa 44. I zaista. jedan od tajnih agenata je izvadio kameru. Malo kasnije. skromnu. a sada živi i radi u Njujorku. u priličnom sam iskušenju da šarmantnim ljudima oprostim grehe. “Gospodine predsedniče. tajna njegovog uspeha. najbolju kuvaricu na svetu”. Naš susret je bio tako kratak da nisam shvatila da mi je to bila jedina šansa da direktno od njega čujem šta ima da kaže o bombardovanju. “Ovo su naši tajni agenti. na zidu smo primetili porodičnu fotografiju sa bivšim predsednikom Amerike. Objavila je nekoliko literarnih dela za koja je i nagrađena) foto: Arhiva . Kada smo se uselili u nov stan na Menhetnu. upoznali smo majku vlasnika stana. sunčan vikend.sprata zaista oduzima dah. nije ni video. rešen da ga upozna. sprata Ispostavilo se da se majka našeg budućeg stanodavca bavi jogom i meditacijom. Bilom Klintonom i njegovom suprugom Hilari Viktorija Kocman Još tražimo pravi ram tan u kome živimo pripada sinu jednog imućnog indijskog hotelijera. sve najbolje. po ugledu na stanodavce. očigledno čekajući nekoga ili nešto da se desi. a moj dragi je već bio napolju. gospodine predsedniče”. takođe prijatna Indijka. pred sobom je imao svršen slučaj. Susret “Nećemo ni zucnuti ako ga vidimo”. našeg prijatelja Bilija). Sat i po kasnije. Ja sam oklevala. Nižeg rasta i bledog lica. prijatnu Indijku kojoj smo se očigledno dopali na prvi pogled. sa fantastičnim pogledom na Menhetn i predložio da je pogledamo. 415 | 5. pet minuta kasnije pojavio se “naš prijatelj Bili”. i obzirom da živimo u stanu njegovih prijatelja. i vremenom. pokušao da me šarmira neverovatnim i zaraznim kod drugih žena već isprobanim osmehom. rekla sam na moj slovenski. pak. Završila je studije elektrotehnike u Beču. od čaše Starbaksa. Da li bi bio iskren. ulice i raspitali se o stanovima za iznajmljivanje. ili Bil) više bio nagnut ka njegovoj devojci. ili bi. Dok smo provirivali u kuhinju. izgledao je kao da se očigledno i dalje oporavlja od operacije. Pozvala nas je gore da vidimo gde živi. a mi smo mu. što je. pritisak je bio prijatan i pomalo roditeljski. Pitam se kako bi reagovao. mada često joj se vraćam. ili bi mi na moju latentnu optužbu odgovorio promišljeno i diplomatski. kao i naša potraga za pravim ramom. Bilom Klintonom i njegovom suprugom Hilari. Ušli smo u ogromno potkrovlje. te je zaključila da ćemo njenom sinu biti odlični podstanari. kako je njegova vlada zove. stigli smo u Čapakvu.

Osnovne gasne sile su koncentrisane na dva. računa na isti gas iz Centralne Azije. sve dok Iran ne odbaci nuklearni program. ali strateški značajna. Nadu za Nabuko podgrevaju zvaničnici iz Teherana. Turkmenistan utvrđuje rezerve gasa. Snažna dinamika Kada se zamisli da su oba gasovoda realizovana. prvenstveno u Evropi i Evroaziji? Kolike su rezerve gasa i da li prete sukobi oko ovog energenta budućnosti? Konačno. ekonomski i politički. kako za Evropsku Uniju. Rusija nije reagovala na ove vesti. pored onih postojećih sa Rusijom. bez da se računaju potencijali gasovoda Turska – Grčka – Italija. „noćna mora“ izvoznika. Jasno je da je u regionu prisutna snažna „gasna dinamika“. Dodatno. Na Balkan bi moglo da dospe. 415 | 5. za druge komplementarna projekta – Južni tok i Nabuko. pojačalo energetsku bezbednost regiona. konkurencija je dobrodošla. na regionalne odnose. Evropska Unija je na putu da napravi proboj prema Turkmenistanu. Domaćini nisu potvrdili. Gaspromovi izvozni kapaciteti stagniraju i projekat Južni tok. prema izjavama iz ove kompanije. povećava obim dostupnog gasa i potencijalno utiče na smanjenje cena. rastući značaj. za koji samo izvesne isporuke iz Azerbejdžana od šest do sedam milijardi nisu dovoljne za ekonomsku isplativost gasovoda. Skoro da bi se mogao steći utisak da je otvoreno „istočno energetsko pitanje“. za jedne rivalska. MAJ 2008 | GEOPOLITIKA PRIRODNOG GASA (6) Prvoklasna roba Piše: Milan Simurdić. kao kod spojenih sudova prebacivanje na nove gasovode preko Balkana bi neminovno značilo smanjenje značaja postojećih cevi preko Ukrajine i Centralne Evrope. to bi u velikoj meri podiglo vrednost i značaj četvrtog gasnog koridora za Evropu. u smislu prevlasti nad kontrolom snabdevanja gasom. tako i za izvoznike gasa. Bliskom Istoku. uključujući i Iran. ali ni demantovali vest. ali i neverovatnih 100 milijardi kubnih metara godišnje. članica Unije bila je povod da se ovaj gasovod. ali je zapaženo da su njihove diplomate u Briselu najave dogovora sa Ašgabatom ocenile kao „euforične“. sa drugim najvećim rezervama gasa na svetu. nazove čak i „ Linija Mažino“. Za izvoznike se radi o konkurenciji na izvorima gasa. a time i nacionalne bezbednosti. uz smanjenje tražnje za naftom i gasom kao pratećom posledicom sve prisutnijih ocena o tihoj globalnoj recesiji. planovi. Kako se prostiru gasovodi. uz pretpostavljeni otpor Moskve i Teherana. Činjenica je da planirani gasovodi vrlo često računaju na ista izvorišta i količine. Sa postojećim nivoom cena gasa. godine je mala. a eventualni posrednici na rentu. ali spor u realizaciji. Pored toga. pa je izjava komentarisana kao značajan prodor Brisela u Centralnu Aziju. ali i unutrašnju politiku pojedinih država. To bi mogla biti poruka iz istupa komesara Ferero Valdner. Tu se količine povećavaju skoro na fantastičnih. sa sve vidljivijim implikacijama na unutrašnju politiku država regiona. koja je prošle nedelje u Ašgabatu dobila prve najave izvoza turkmenistanskog gasa u Uniju. infrastrukturom i distribucijom energenata kao uslovu ekonomske. Dvoumljenje Pažnja i očekivanja od Nabuka u većini. Prethodno je potrebno „pronaći“ gasovodnu vezu preko Kaspijskog mora. Temu usložnjava geopolitička težina i sve veći prihodi koje donosi vlasništvo nad izvorima. U Briselu je pri- . koju je poželjno izbeći ili potisnuti. član Foruma za međunarodne odnose U ovom feljtonu obrađeni su najvažniji aspekti geopolitike prirodnog gasa: njegov uspon kao energenta. naposletku kako se evropska geopolitika prirodnog gasa prelama na Balkanu i okolini. moskovska štampa je pisala o „neuspešnoj misiji“ EU u Ašgabatu. računaju na deo prihoda i uticaja. preko 60 milijardi kubnih metara gasa. U odnosu na količine gasa koji se godišnje sagore u Uniji od skoro 600 milijardi kubnih metara najava obima od 10 milijardi kubnih metara godišnje. Gas se prvenstveno do potrošača dovodi gasovodima. povećanja energetske efikasnosti i razvojem alternativnih i obnovljivih izvora energije. što je praktično pretvaranje regiona u gasno predsoblje Unije. od 2009. ali i zapuštenim stanjem u eksploataciji gasa i iznad svega američkim otporom bilo kakvom gasnom povezivanju Brisela i Teherana. Naravno. novih ugovora. samo preko ova dva gasovoda. Najveći potrošači gasa i EU u celini svoju energetsku bezbednost žele da pojačaju i merama štednje. centralnoazijskim državama.100 Feljton BR. Mogla bi da nadopuni planirani kapacitet gasovoda Nabuko od 30 milijardi kubnih metara godišnje. a tek potom može biti konkretnijih. odnosno sve važnije mesto koje zauzima u svetskom energetskom miksu. ali i kod krajnjih potrošača. što će biti i finansijski i vremenski složeno i zahtevno. postavlja se pitanje da li ima toliko gasa i tolike tražnje. koje do kraja godine mogu da dosegnu i 400 dolara za hiljadu kubnih metara. ulaganja u alternative i štednju su sve prihvatljivija. Taj scenario je. kao južnih energetskih vrata Evrope? P ogledajmo. Pristup. Balkansko bure gasa bi bilo prepuno. uz podsećanje da je Turkmenistan brz na dogovoru. Tranzitne zemlje se nadmeću za trase gasovoda. pogotovo novih. kakva je uloga tranzitnih država? Ko kontroliše i usmerava izvorišta gasa. Za uvoznike. zavisi od pozicije u energetskom lancu. što ga čini prvoklasnom geopolitičkom robom. u najboljem maniru vojnih stratega. šta donosi izgradnja novih gasovoda preko Balkana. kombinacije i vesti sustižu jedna drugu. ili Norveško – švajcarskog ga- sovoda preko Turske i Grčke do Italije. Kinom i Iranom. bilo da se radi o Rusiji.

na račun Plavog i Južnog toka. odnosno nastupa Gazproma. učesnik u konzorcijumu za izgradnju Nabuka. 415 | 5.Zapad gasni izvozni koridor( iz Kaspijskog regiona) Alternativni ruski projekti Izvor: CES commentary sutan prećutni konsenzus da je ovaj gasovod isplati samo ako se puni iranskim gasom. nakon pritisaka iz Brisela i Vašingtona opredelila za kompromis . Vašington sprečava njegov dotok u Evropu. Situacija je paradoksalna – Teheran nudi gas. švajcarskim. „dvoumi“ između Austrije i Slovenije. verovatno jeftiniji gas iz Irana u gasovodu Nabuko. pre krajnjeg ishodišta u Italiji. takođe u istom konzorcijumu. Složena bitka Tu negde se balkanska gasna arhitektura naslanja na onu centralnoevropsku. pogotovo vojno neutralni Beč. gde god je to moguće.102 Feljton BR. Sasvim logično. Ljubljana je uzdržana i ne treba očekivati njihov brzi odgovor. pa se potom. Gasprom bi želeo da izbegne konkurentski. se nalazi pod pretnjom „neprijateljskog preuzimanja“ od strane OMV. Južni tok se. pa je pozicija Gasproma komotna u odnosu na oba partnera. Za gas iz Južnog toka u Mađarskoj se formira posebna kompanija. gde se bije složena bitka za kontrolu i uticaj. U svakom slučaju. Ne protivi se ni fifti – fifti vlasništvu sa Gaspromom u Baumgartenu. najviše i najsigurnije se zarađuje samostalnim plasmanom i naplatom gasa sve do krajnjeg potrošača.do Grčke i Italije Postojeći gasovodi Planirani gasovodi Istok . Pre objave projekta Južni tok.i Nabuko i Južni tok. ove dve kompanije. ali i umesto Srbije može Rumunija. sve do Irana. Crno more sa Balkanom kao neodvojivim delom ove gasovodne slagalice. Austrijski OMV. Iz Moskve nema javnih izjava. što SAD povratno nastoje da smanje ili makar ublaže. a Moskva ubira dividende i jača svoje energetsko prisustvo u Evropi. nema ništa protiv da ovaj gasovod doprema i ruski gas. Umesto Austrije može Slovenija. potencijalno na račun Austrije. On želi da se širi u regionu i za sada kohabitira. To se čulo u javnim izjavama iz krugova naših učesnika u pregovorima o energetskom aranžmanu sa Rusijom. Više mu odgovara da Teheran cevi okrene na istok prema Aziji. zavise od ruskog gasa. Mađarski MOL. gasna interkonekcija BTE Baku-Tbilisi-Erzurum gasovod SS1 Severni krak Južnog toka . od Turske do Mađarske. Iran spremno potpisuje sporazume o gasu. Kaspijski bazen. Kavkaz. Pretposlednja etapa. Sve se to odvija u širem regionu koji povezuje Centralnu Aziju. Problemi sa jednim partnerom mogu trasu da skrenu prema drugom. što će do- datno zgusnuti gasnu priču. Ne treba zanemariti da su interesi Gasproma i OMV kompatibilni kada se radi o pitanjima plasmana gasa u Uniju. turskim kompanijama i naravno neizbežnim Gaspromom. Austrija i Bavarska su u žiži interesovanja Moskve kao najpogodniji gasni centar Evrope. sa primamljivim najavama da bi tako ova država postala glavno gasno čvorište u Centralnoj Evropi. sa obrazloženjem da odlaganje ratifikacije unikatnog srpskoruskog međudržavnog energetskog sporazuma u Beogradu može trasu pomeriti prema Rumuniji. je pomalo iznenađujuće otvorena nedavnom posetom čelnika Gasproma Ljubljani. u svom gasnom segmentu. Mađarska je prvo pristala. npr. sa austrijskim. sudeći prema nedavnim vestima. najvećem podzemnom skladištu gasa u regionu. Obnovljeni su zastali pregovori o gasovodu preko Slovenije. Iran. što komplikuje odnose učesnika u projektu Nabuko. Moskva je Budimpešti ponudila produženje gasovoda Plavi tok.do Centralne Evrope SS2 Južni krak Južnog toka . baš na Balkanu i u regionu Crnog mora. pre svega. sa ambicioznim OMV koji svoje širenje vidi. MAJ 2008 | TGI Turska-Grčka-Italija. osim tumačenja da ruska kompanija ne želi da distribuira gas preko posrednika koji su zakupili kapacitete austrijskih gasovoda. Ponuda trase Južnog toka Ljubljani ilustruje još jedan segment ovog gasovoda. Nema preciznijih vesti šta je pozadina dilema Ga- sproma oko trase. Zapravo. sa mogućim povratnim uticajem na Balkan. ali tamošnje agencije su izvestile da gasovod ima „devet varijanti“ .

evropski komesar za energetiku. ugovorno obavezala na povezivanje sa Tursko – grčkim gasovo„To je deo šire strategije. Gde god je moguće treba pojačati rusko prisustvo u dom koji doprema gas iz Azerbejdžana. 01. i NATO. što bi nadmetanje „Uveren sam da infrastrukturna mreža mora biti odvojena od eksploatacije sa učinilo još žustrijim i neizvesnijim. gali da se radi o energetskoj međuzavi„Ne odbacujemo ideju o stvaranju gas kartela. a potom OMV preuzme MOL. ne samo u smislu energetike. tokom posete Kataru. ma država izvoznica gasa u Moskvi. očigledno prvoklasna geopolitička roba. pod opsadom. nijama OPEC“. 2008. Potom. 2008. sa Južnim tokom je situacija Srbiji i Rumuniji.104 Feljton BR. Ne manje važno onu. Moskva. sporazum postavlja kurs za naredGodišnja proizvodnja Gasproma (milijardi kubnih metara/godina) ne decenije. 01. nalik onoNikolas Gvozdev. RFE 18. Nikson Centar. 04. Do„Sa ovim projektom garantuje se mesto Bugarske na energetskoj karti Evrope“. Parlamen520 tarci iz redova evropskih narodnjaka su 512 pokrenuli niz aktivnosti u Briselu. već i sa tržišnog aspekta“. vremeno. već i spoljne i bezbednosne politike. oslobađanju od carine 548 548 i eksproprijaciji. Vašington. Prvi primer je snažno protivljenje mađarske opozicije. takođe odvojeno od isporuka iz Rusije. glavni urednik „Rusija u globalnim poslovima“. sta510 li su na stranu ocena mađarske opozicije. janski konj“ ruskog energetskog nastu„Austrijska mreža gasovoda i podzemnih skladišta gasa će biti dodatno pa u Evropi. Prirodni gas je. pa se narušava i domaće i za526 523 konodavstvo Unije. ali ova inicijativa zahteva snosti. uzvraćaju da niti je Unija Troja.nost i Parlament bili isključeni iz „tajnih“ pregovora. Rasprave o Južnom toku će se povećati i u Uniji. maćini su već cirkulisali nacrt „Povelje“ Sergej Stanišev. 01. a poznato je da je Rumunija najsnažnija podrška projektu Nabuko. a sa tražnjom raste i cena gasa. ruskog izvora gasa. RFE iz opozicije da je Bugarska postala „tro25. bugarski premijer povodom potpisivanja sporazuma o Južnom za koju je Komersant napisao da bi „motoku. februar 2007. Ukoliko Austrija uđe u orbitu traži da se javnosti predoče sporazumi Gasproma. Evropski narodnjaci smatraju da Južni tok ne obezbeđuje pravu diverzifikaciju i da zapravo jača 490 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 zavisnost od jednog. nastojeći da izdejstvuju jasne prefe500 rencije za Nabuko. istoRuski predsednik Vladimir Putin. nakon potpisa na sporazum o JužIstočno energetsko pitanje nom toku. 2008. niti je Federiko Bordonaro. 415 | 5. 2008. ili unutar EU. Pozicija Rumunije u odnosu na Južni tok podseća na onu koju ima Poljska prema Severnom toku. gla da transformiše Forum iz amorfnog „Ako nastavimo sa svađama. 2008. funkcioner DSS. dobijate kontrolu nad jednim od glavnih evropskih Iz pozadine dopiru informacije o mogukoridora trgovine i transporta“. Tamošnji desničarski Fides ocenjuje da je Južni tok Utakmica u toku Dok za izgradnju gasovoda Nabuko ne. infrastrukturom u Srbiji. Energetska utakmica gasovoda je u pugde drugo može da se ide? Ukoliko posedujete snažnu kontrolu nad nom jeku. 01. „Smatram da je ruska strategija da pusti da Zapad razočara Srbiju. RFE 25. 560 556 Napadaju odredbe sporazuma o izuzeću 555 553 iz plaćanja PDV. To je ključno pitanje ne samo će se to realizovati i u kojoj formi. Uz to. 2008. Prema njihovoj oceni. će se više nakon junskog sastanka ForuAndres Pibalgs. RFE 17. . Novosti. RFE 28. integrisana sa Gaspromovom infrastrukturom. drugačija. Opozicija. ona se zadržava prvenstveno na dodatno proučavanje“. jer su javma uočljivih primedbi i polemika u regi. Ukrajina joj nudi učešće u projektu Beli tok.„nelegalan i neprihvatljiv“. ekonomskoj ravni. znasa bezbednosnog. inače većinski integrisanom u EU je da je ovo izborna godina u Sloveniji. aktuelni propisi koji se odnose na ta pitanja su u skladu sa direkti530 vama EU. 01. ili u državama koje imaju šanse da joj se pridruže. Briselski kuloari su očigledno puni Izvor: Energypolicy ovih priča. Indikativno je da se Bugarska. nalik mađarskoj. Rim. Evropi. Koliko god se akteri slaNenad Popović. obrazlažući da se radi 550 546 o pitanjima koja su garantovana zakonom. ćem stvaranju kartela za gas. iz Rusije će stići poruka: gasovod će zaobići Srbiju tela u snažan lobi snabdevača gasa na lii idemo preko Rumunije“. te stoga u nadležnosti Parlamen540 ta. Sa vrha u Sofiji udarcem. 10. Preko Austrije kontrolisala bi se Mađarska“.“ Državno rukovodstvo odbacuje ocene Fjodor Lukjanov. to bi bilo postizanje dva gola jednim potpisani sa Rusijom. energetski analitičar „PINR“. MAJ 2008 | Nema potvrda ni vesti u tom pravcu iz Bukurešta. me za naftu (OPEC). Da li jedne i plasmana i prodaje gasa sa druge strane.

gledajući sa Višehradskog brda prema šumovitom bregu sa druge strane Vltave. sa rupom prikrivenom flasterom. Pored piše „Život devedesete“. u znak nezaborava i očuvanja memorije naroda otvoreni su muzeji posvećeni komunizmu. a u nekim delovima dostižu svoj pik. poslala svoje ljude da sazidaju zamak na mestu gde je jedan čovek izrađivao pragove sa rečima: “Zato što i najotmeniji čovek mora da spusti glavu pred pragom. iako su u Evropskoj uniji već četiri godine. Dvesta godine kasnije. gradu ćete dati ime Prag”. marionete i ostali suveniri na Karlovom mostu. Britanci koji su u Prag dolazili zbog dobrog noćnog provoda i velikih količina jeftinog piva. U cenama ne štede turiste. otkrili su da su iste količine alkohola po manjim cenama dostupne u Baltičkim zemljama. kako kažu. Kako se krene poznatim rutama. a grad ostavlja turistima Ana Krajnc egenda kaže da je proročica Libuše. valutni kurs je toliko fluktuirajući da u jednom delu ulice evro ima vrednost 19. godine došlo do smanjenja broja „vikend“ turista iz Velike Britanije. zlatan i crven. Te razlike postaju još veće vikendom. koji su godinama dominirali. Naime. brzo usvojio. kojih u Pragu ima skoro 750. Rusi su i dalje najbrojniji posetioci. dok je 2006.da ostave pečat emocije koju je svako vreme nosilo sa sobom. 415 | 5. Praški vešto Na sreću svih turista i svetskih lutalica Pražani su kroz vekove umeli da ostvare jedno . a grad ostavlja turistima. Amerike i istočne Evrope. a daleko je od toga da kilogram vegete i par najlon čarapa u džepu obećavaju lud provod. gde se sovjetska čizma zaista mogla čuti. a na drugom 24 krune. radionica i magacina. Zato je možda Prag istovremeno raskošan i mračan. vodi se tihi rat ateljea. iako već posle dana boravka i dvadesetak evra manje u džepu nije Težina sovjetske čizme Postoji nekoliko delova Praga iz kojih EU još uvek nije provetrila ustajali vazduh komunizma. da su Česi miran narod koji vikendom odlazi u prirodu. Kad se krene od centra prema železničkoj stanici gde počinje carstvo beskućnika i napuštenih prodavnica. Česi su zadržali egzistencijalnu dovitljivost neophodnu u poznatim nepredvidivim vremenima. ali smanjenim intenzitetom u odnosu na nekoliko godina posle Plišane revolucije kad su u Prag dolazili zapadni Evropljani da vide šta je bilo i ostalo ispod gvozdene zavese. U Češkoj kao i u mnogim državama istočnog bloka. poput cena po kojima se prodaju slike. Danas je sve veći broj turista iz Azije. Naime. foto: Arhiva . L Centru Praga danas ponajviše možda nedostaju Pražani. U Pragu se neprimetno smenjuju i prepliću vekovi i stilovi. kao posebna dobrodošlica za naivne turiste. pivnica i hotela. cene prate i zanos. Češku poslednjih godina posećuje blizu sedam miliona turista godišnje. Broj turista i dalje raste. nalazi se jedan izlog davno zatvorene prodavnice u kome stoji papirna jednodimenzionalna lutka. koja je bila slovenska princeza.106 Lifestyle BR. MAJ 2008 | Prag San u kamenu Česi su miran narod koji vikendom odlazi u prirodu. Priča se po gradu. na kojoj je crveni odrpani džemper. od čega je za skoro 60 odsto glavna destinacija Prag. u IX veku Prag je postao sedište dinastije Premisl. od strane došljaka koje je Prag.

zamenjen sa meni setom „kobasica i Coca Cola“ kao prvim izborom na ulicama. dok je sa druge strane grad postajao jedan od najznačajnih kulturnih centara Evrope. Prag je počeo rast iz Praškog zamka krajem IX veka. Nacionalna osvešćenja i industrijska revolucija podigli su i ovaj grad. koji je početkom XX veka kad je građansko društvo Evrope disalo već punim plućima. stara kombinacija se odbranila od korporacijskih napada u brojnim češkim pivarama. omiljenog češkog kralja. ali posledice ekonomske stagnacije su ostale. postao prestonica Svetog rimskog carstva. Prag zbog toga predstavlja poželjno mesto za zaposlenje ne samo za Čehe iz unutrašnjosti. Iako su. San u kamenu. da bi za vreme Karla IV. Česi su apsolutno nezainteresovani za uklapanje u trendove zdrave ishrane. Tradicionalno „umuvaju“ u svako jelo meso. da bi ubrzo ušao u «mračno doba». na sreću. Ipak. 415 Lifestyle 107 teško otkriti gde je bolja ponuda. sedištem kneza Borivoja iz prve češke dinastije Premisl. Turisti nek’ se snađu. knedle i još malo mesa. Ipak. uspostavio dobre veze sa Parizom. Ako se uzme u obzir da većina Čeha vikende provodi aktivno u prirodi. doduše svi kiosci u centru grada sa tradicionalnim kobasicama. kupus. jer prema predviđanjima. Češka kuhinja miriše na skromnost. jer ga je želeo za svoje sedište. a svakako nosi višak kalorija i masnoća.. Mnogi sadržaji grada namenjeni su turistima. ta ocena se ne odnosi na ostatak Češke. jer turizam donosi velike prihode gradu i državi. u unutrašnjosti posla skoro da nema. pa je bio pun umetničkog sveta. omiljenim u tom delu Evrope brendirani od strane kompanije Coca Cola. Grad stotinu tornjeva. niti doći do informacije da je najbolje menjati evre kod Arapa. meso. foto: Arhiva . Vite. Dolazak komunizma zatvorio je vrata grada.| 5. sladak ili kiseo. za ostatak Češke koja je zapuštena to nije rešenje. Kruna sveta. pa jaz u primanjima stanovništva u toj zemlji stalno raste. MAJ 2008 | BR. Danas kad je Češka članica Evropske unije mnogo toga počinje da se menja. već i za radnike migrante. Religijski ratovi ostavili su traga na gradu. Dok su u Pragu mogućnosti za zaposlenje raznovrsne. najviše iz Slovačke i Ukrajine. a posle Praškog proleća pognuo na neko vreme glave Česima čiji je otpor represiji doveo sovjetsku čizmu pod skoro svaki prozor. osim u fabrikama sa veoma niskim platama. a na drugom 24 krune konstrukciju istorijskog centra grada i razvoj univerziteta. Tad je stekao neka od današnjih glavnih obeležja grada. jer je sve do pada komunizma dosta ulagano u re- Prag: Zlatni grad Valutni kurs je toliko fluktuirajući da u jednom delu ulice evro ima vrednost 19. te veze su prekinute sa početkom rata. poput Karlovog mosta i katedrale Sv. Magični grad. Hitler je poštedeo Prag uništenja. biće potrebno dosta godina dok ostatak zemlje ne dosegne prosperitet glavnog grada. Srce Evrope Zlatan grad. Ako je suditi po javnoj ponudi hrane. Prag je prema Eurostatu 2005 ocenjen kao najbogatiji region od svih članica koje su u Evropsku uniju ušle 2004. Apsurd godina koje su usledile leži u tome što je to istovremeno bio period najveće privredne stagnacije i velikog siromaštva. godine. ali i iz drugih zemalja. Iako ga je pregazio. pa je meni set – „kobasica i pivo“. mogu to sebi da priušte.. koji u XVI veku postaje sedište Habzburške monarhije.

Ispalo je međutim da sam priznata zbog nečega što sam radila iz hobija.108 Na ručku sa. međutim. Premda je na Filološkom fakultetu diplomirala na odseku za bibliotekarstvo još pre nekoliko godina.”Uvek sam mislila da ću dobiti neko priznanje za svoj rad. Kako Angelovska kaže oni su verovali da može da se bavi poslom koji nikakve veze sa bibliotekarstvom nema. poslodavce koji su za nju saznali iz medija u poslednjih dva meseca jer joj nisu nudili posao u struci. potpuno privatno”. jer ako je sposobna da najviše od svih profitira na virtuelnoj berzi u žestokoj konkurenciji i bez ikakvog brokerskog iskustva. pomalo gorko dodaje Jelena. Tog prvog radnog dana u biblioteci privatnog Pravnog fakulteta. Angelovska tvrdi da je ta pobeda potvrda njenog kvaliteta. Angelovska se zaposlila u biblioteci jer je. Sigurica Nadimak pod kojim je igrala na berzi dobila je na promotivnoj večeri koju je banka organizovala. “Ako se uskoro zasitim auta koji sam osvojila.. ali da nema nameru da unovči svoj novi kabriolet marke Volkswagen kako bi se okušala na pravoj berzi. Ne posreći se kao meni svim onim mladim i vrednim ljudima sa biroa”. po preporuci iz biblioteke u kojoj je prethodno honorarno radila. BR. Jelena Angelovski je slavila i svoj 28. pozvali tek nakon što sam na neki način postala popularna. to posao koji dobro zna da radi Snežana Krivokapić U pravo se spremala da krene na posao kad je dobila poziv za ručak iz magazina Ekonomist. prodaću ga i uložiti novac za započinjanje sopstvenog . “Krivo mi je što su me nakon bezbrojnih konkursa na koje sam se prijavila. kapital od 100 hiljada evra uvećala za 13 odsto i tako bila najuspešnija na virtuelnoj berzi osvojivši kabriolet marke Volkswagen vredan nekoliko desetina hiljada evra. Bila sam naravno razočarana jer je gotovo nemoguće da me ne pozovu na razgovor ako uvek ispunjavam sve uslove. prvo stalno zaposlenje dobila je tek sad. Prijavila se iz radoznalosti. Dodaje kako je očigledno da zna dobro da se igra brokera.. 415 | 5. rođendan. objašnjava. U stvari je i taj prvi pravi posao dobila kao i do tada. Odbila je. virtuelni. a i kako kaže “zato što voli pare. A onda nakon pobede u ovoj igri. ali nije materijalista”. Ne zahvaljujući tome što se za nju pročulo nakon što je pobedila nekoliko stotina brokera među više od dve i po hiljade učesnika na virtuelnoj berzi Volksbanke. osim mešetarenja na berzi. MAJ 2008 | foto: Dušan Đorđević Jelena Angelovska. pobednica Volksbank virtuelne berze Bibliotekarka na brokerskom zadatku Nakon što je početni. onda verovatno ume svaki posao dobro da radi. poslodavci na neverovatne načine dolaze do mog broja telefona nudeći mi da recimo radim u građevinskoj firmi. Za svaki posao za koji su me odbili bila sam uverena da mogu dobro da ga radim.

kako se to ulaže na berzi. jer se osim po rodnom Pančevu ne usuđuje da svoj skupi auto vozi po Beogradu. seća se Angelovska. iskusno će Jelena. glavni “krivac” patriotizam drugih igrača. “Proverila sam u dnevnim novinama da li ima mog imena. Ališom Kizom. U stanu do njenog u Njujorku je živela žena poreklom iz jednog vojvođanskog sela. ali ne i finalnog pobednika. odmah sam ih prodavala. Potom se skroz “navukla”. Poslala sam e-mail banci. ”Svi ostali su imali barem deo akcija na domaćoj berzi. ”U stvari je znala izraze. da kad idemo u londri (laundry) ponesemo kore. misleći na četvrt dolara (quarter) koji se ubacuje u aparat pre nego što se uključi mašina”. a i oni su videli gde ja ulažem. ali ne i šta oni znače. ovo je bila idealna prilika da opet ode u grad koji nikad ne spava. pošto je bio vikend. U jednom trenutku je srela Zverku iz serije Seks i grad. Savetovala nas je kad bismo hteli da peremo veš. Tog dana smo se vozili ka servisu da kupim kvaku koja je koštala stotinak dinara za moj stari auto kad su me pozvali iz Volksbanke i rekli mi da sam dobila auto vredan dvadesetak hiljada evra”. na internetu najviše. viza više ne bi trebalo da bude problem. Pripremala se za igru tako što je pročitala pravila i raspitala se. Za tri meseca koliko je igra trajala.950 prestigao drugoplasirani.. Watch out Wall Street. što je bila nagrada za drugoplasiranog učesnika. Uostalom. međutim. jer mi na telefon nije niko odgovarao. Pored te berze. Kad izađete iz bioskopske sale u sred noći vas zaslepi svetlost neonki koja je toliko jaka da je osećaj kao da je dan”..| 5. videla probu Žon Bon Žovija sa tada. Kad idete u „londri“ ponesite kore Od početka igre imala je motiv. da bih opet izbila na prvo mesto sredinom februara kad su akcije na Beogradskoj berzi počele naglo da padaju”.”Niko me nije upozorio da tamo bukvalno nikad ne pada mrak. pripoveda Jelena. Morala sam da sačekam do ponedeljka. dolazi najbolji srpski samouki broker! . Smatra da je za njenu pobedu. smeje se Jelena. objašnjava svoj princip igre. Tamo se nalazilo samo ime nedeljnog. Na trećoj godini fakulteta uverila se zašto ga tako zovu. Sad. Poslednjeg dana igre u pola dvanaest uveče na vrhu rang liste učesnika stajalo je njeno ime. Game over. pošto je dobila stalno zaposlenje. ovom prilikom nije joj se ispunila. Oduševilo je najviše što je Njujork grad pun kontrasta. Nijednom nije otišla na Menhetn niti je naučila engleski. ali volim pare biznisa. već zato što su iz patriotizma hteli da imaju većinu domaćih akcija. Ja sam sve vreme bila prva. na njene akcije loša situacija na Beogradskoj berzi nije imala nikakav uticaj. Sedamnaest godina je radila kao krojačica na ćošku iza njihove zgrade. Trebalo bi da je pobedila. Jedino me je u jednom momentu Restoran Kameleon Espreso Espreso sa mlekom 2x Đus 3x Mineralna voda 2x Grilovani pileći batak Pizza Quatro Formaggi Kameleon salata Njoke sa sosom od tartufa Tiramisu Panakota 2x Ukupno 90 200 450 260 590 680 650 580 450 1. Doduše. u igri su bile i frankfurtska i njujorška. Pošto kao nezaposlena nije mogla da dobije vizu. Angelovska je svoj portfolio pravila samo od akcija sa te dve inostrane berze.000 4. odgledana ulični performans roleraša u kojem su zajedno učestvovale bake i reperi sa dredovima da bi na sledećem ćošku sedela u knjižari i čitala knjigu pored prosjaka koji je tu došao da se ogreje. kad je bilo rečeno da će se objaviti ime pobednika. MAJ 2008 | BR. “Čim bi akcije počele da padaju. jer prijatelji kod kojih je bila nisu imali internet. Želja da opet poseti grad sa verovatno najviše različitosti na svetu. Verujem da su tako odlučili da ulažu ne zato što se ne bi snašli na inostranom tržištu. 415 Na ručku sa. Mogla sam da pratim kakve poteze vuku drugi igrači. Nisam uopšte želela da rizikujem”. kod nas ne tako popularnom. kaže Angelovska. sad ionako nije pogodno vreme za ulaganje na berzi”. Putovanje za dvoje u Njujork. najveći problem joj je bio kad jedne večeri umalo da ne stigne na svoju redovnu dozu trgovanja od sat i po. 109 Nisam materijalista. Na ručak u restoran na Savskom keju stigla je ipak gradskim prevozom.

Januar Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar 2008.6 4.176 240.5 783. Januar Februar Mart April Maj Jun Jul Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar 2008.287 9.349 50.7 708.554.8 11.1 0.380.7 13.831 163.3 16.0 15.680.2 14.180 278.3 2169.544 111.8 12.865 Depozitni novac 32.629 171.957 124.556.606 56.165 53.8 247.550.3 7. 2002.1 12.000 73.098 110.2 8.280.382.267 7.169 2.813 301.622 8.227.211.455 48.2794 Novčana masa M1 58.6 635.249 10.928 146.478 3.141.908 6.550 4.090 248.330.541 287.4 7.1 30.1 8.409 3.542 11.9 5.5 705. 2004.3 885.889 14.070.093 52.490 52.0 Devizne rezerve banaka (6) 639.469.042.2 1.266 43.8 0.930.550 307.062 323.195 299.078 svega 20.0 286.619.784 58.9 0.401 9.245 5.730.565 66.0 4.2 Ukupno (1 do 4) (5) 1.7 745.636.5 258.1 4244. 2007.8 323. Januar 25.2 14.7 1.6 12.4 11.532 66.8 8.563.981.559 3.274.2 139.416 8.049 1.992 10.269 Devizne rezerve NBS u mil.2 15.9 4.0 1.074 3.589 8.413 333.550 7.546.1 2.435.4 1.465.3 Izvor: Narodna banka Srbije .4 Specijalna prava vučenja (2) 8.1 653.415 191.4 3.0 1.8 9.315 257.026 286. Republika Srbija Ukupna štednja svega 2001.4 0.407 250.5 253.788 48.7 11.951 317.1 302.9 2014.465 458.577 9.958 308.7 585.955 345.4 437.437.870 634.563 u mil.860 10.763 9.6 1.737 229.337.136 260.3 148.794.695.401 77.485 381.2 6.161 100. Republika Srbija Gotov novac u opticaju 2001.905.543.967 50.662 256.1 1.211 277.1 3.9 2583.5 782.753 2.033 10.044 57.5 6540.688 10.893. stanje na kraju perioda.6 5146. 2006.756 11.681 270.523.2 8.873 16.617 245.299 131.252.929.233 3.996 9.417 Izvor: Narodna banka Srbije Štednja stanovništva. 2007.557 346.085 8.852.160 214.0 12.851.1 1925. stanje na kraju perioda.455 8.728 293.6 3.0 4.5 258. 2004.727 340.5 433. 2007.3 u mil.9 13. 2003. 2005.091.311 9.9 253.511 399.804 7.887.8 214.972 392.5 4.760 9.5 0.236 144.367 415. USD 1.109 339. 2003.078 1.719 dugoročna 81 454 480 369 444 642 651 669 685 718 779 818 889 996 1.199 u mil.4 6.7 12.714 190.470 903.1 14.503 409.815 99.489 73.2 4.1 8.218 14.852 1.218.5 252.042 1.2 359.4 14.941 69.225.8 255.417.8 12.072 306. 2006.410 50. 2005.6 14.142 350.994 45.864.2 4.3 13.732.659 Novčana masa M2 68.684 347.7 12.096 56.928 336.6 12.950 9.626 44.111.607 326.287 93.0 1.2 8.248.4 0.572.5 114.037 1.039.8 0.552 52.497 Novčana masa M3 125.8 Efektiva i depoziti u inostranstvu (3) 992.070 91.866 193.684 55. 2004.873 236.096.717.244 281.798.5 11.625. USD Ukupno (5+6) (7) 1.839 55.152 3.3 5.9 241.5 665.280 3.5 613.1 13.288.483.2 4.0 11.235 50. USD 640 783 886 902 698 749 1.971 133.1 249. Januar 164.7 5842.169. 2002.606 Izvor: Narodna banka Srbije Devizne rezerve Narodne banke Srbije Devizne rezerve Narodne banke Srbije Zlato (1) 2001.086 279.7 7.0 748.423. 2006.871 936.976 46.980.063.574 278.971.278. din Devizne rezerve banaka u mil.078 8.7 13. 2002. Januar 22. 2005.0 0.783 2.5 4.8 698.8 0.3 7. 2008. MAJ 2008 | Finansije Osnovni monetarni agregati.110 Index BR.431 9.0 7.9 4.403 268.206 221.5 901.112 381.7 0. 2003.4 4.742.5 12.906.5 5.823 6.3 7.805 Devizna štednja kratkoročna 20.371. 415 | 5.601 403.949 200.1 4.706.966 390.957.032 331.653 10.738 110.6 Hartije od vrednosti (4) 3.808.604 192.3 753.553 49.528 4.3 1.756.719 42.833 26.979 45.5 305.359 315.602 1.783 321.460.2 12.293 268. din dugoročna 368 1.6 8.766 11.797 Dinarska štednja kratkoročna 1.650 68.843 11.

41 I-III 2008.| 5.799 Vojvodina 30.665 31.193 49.794 31.87 III 2008.982 29. šumarstvo i vodoprivreda Ribarstvo Vađenje ruda i kamena Prerađivačka industrija Proizvodnja električne energije. 2008.358 36.64 99. Indeksi nominalnih bruto plata Indeksi realnih bruto plata Indeksi nominalnih neto plata Indeksi realnih neto plata 99.617 40.722 45. 89. Republika Srbija III 2008.714 21. XII 2007.624 63. II 2008. 119.001 35.90 98.60 103.750 45.159 37.50 89. Bruto plate Ukupno Ukupno Poljoprivreda.354 27. skladištenje i veze Finansijsko posredovanje Poslovi s nekretninama. I-III 2007.182 51.632 46.893 25.522 51.485 45.809 24. iznajmljivanje Državna uprava i socijalno osiguranje Obrazovanje Zdravstveni i socijalni rad Druge komunalne. III 2007.090 49.35 I-III 2008.220 Vojvodina 42.225 23.826 23.756 13.649 37.89 Izvor: RZS .810 24.53 105. ø 2007.151 78.09 98.013 Centralna Srbija 42.453 32.865 37.38 86.965 47. 118.66 100.893 43.571 40.613 Izvor: RZS Indeksi nominalnih i realnih zarada.928 35.72 108.164 47.602 30.252 35.855 33.873 34.069 Neto plate Centralna Srbija 30.610 27.49 118. 415 Index 111 Plate Prosečne zarade po zaposlenom u Republici Srbiji .221 61.464 38. MAJ 2008 | BR.123 33.017 28. ø 2007.176 49.493 47.09 86.996 32.855 34.809 24.147 59.078 24.481 56. 107.99 100.589 42.532 45.44 97.520 18.943 31.464 46.058 29.397 30.681 47. opravka Hoteli i restorani Saobraćaj.520 32.523 32.275 27.016 Ukupno 30. 110.080 37.101 34.015 29.956 40.300 33.052 22.484 33.560 38. gasa i vode Građevinarstvo Trgovina na veliko i malo.985 53.897 19.994 34.372 22.952 53.05 110.009 42.20 97.145 83.327 35.29 105.023 51.431 32.719 56.919 34.033 16.78 III 2008.56 III 2008.791 36.348 52.593 50.662 37.772 41.607 85. društvene i lične usluge 42.mart.982 22.19 119.68 103.197 30.

sve u očekivanju da će mere obuzdavanja inflacije naškoditi njegovom performansu. To je nezaobilazno prva vest koja stiže sa svetskih berzi.2007 24. Sasvim suprotno.00 5950. Evro je i prema funti sterlinga na visokom nivou.2007 24.2007 24. Za njega je sredinom prošle nedelje trebalo izdvojiti preko 80 penija.98 penija. povukao se sredinom nedelje za 1.24.2007 24. Očekivanja spekulanata da će Evropska centralna banka biti primorana. Ove godine taj indeks je već doživeo sunovrat od visokih 40 odsto.26 1872.51 123.55 115. i dalje su suočene sa opadanjem vrednosti svojih indeksa.L.2007 24.20 8520.068.10. XI 2006.26 1519. Dve kineske berze.00 3950. Prethodne dve godine indeks je.2007 24.60 dolara. Obećanja da će proizvodnja biti podignuta daleke 2012. XI 2006.10. a u vezi sa tim i spekulativne radnje nervoznih investitora kojima ni samima nije jasno do koje mere cena može ići u vis. organizacija zemalja članica izvoznica nafte.00 UnDef 2295. napravio fenomenalan iskorak od 478 odsto. i ne uliva prevelike nade u brz globalni ekonomski oporavak.10. ona u Šangaju i Šenženu. globalnom ekonomskom planu.1 datum 24.8 odsto na 3. poterala je vrednost jednog evra na rekordnih 1. pak.10. terorističke pretnje.00 17.75 63.2007 24.2007 24. koji pokriva deonice kompanija na obe pomenute destinacije.) 13000 12000 11000 10000 9000 8000 c/lb CSCE Izvor: Tenfore 7000 CSCECBOT-Chicago Board of Trade LIFFE-London International Financial and Future Exchange CSCE-Coffe.5 22177 Izvor: Tenfore index CETOP 20 Slovenia SBI Austria ATX Praha PX50 Warszaw WIG Russsia ASP Budapest BUX vrednost indeksa 0.2007 24.0 3237.41 datum 24. pak.75 $/t GBP/btu $/barel 2000 Izvor: Tenfore Regionalne berze LME Cena Aluminijum (HighGrade) Aluminijum (Alloy) Bakar (grade A) Olovo Cink (Special High Grade) Nikl Kalaj 3012 2774.65 2235 28486. Sada plaća cenu prevelikom entuzijazmu.0 27704. and Cocoa Exchange 6000 .10.85 8769. 415 | 5.0 5674.70 364.10.00 13780.77 27360. 5000 4000 3500 Nafta (IPE) Cena Dizel Prirodni gas Sirova nafta 3000 2500 1.112 Index Sirovine Plemeniti metali USD/f.00 UnDef c/cwt c/bu c/bu c/bu c/bu c/lb $/st $/t $/t $/t CBOT CBOT CBOT CBOT CBOT CBOT CBOT LIFFE CSCE LIFFE SBI 20 (22.2007 Nikkei Dow Jones Nasdaq S&P Milan MIB 30 France CAC 40 Germany DAX UK FTSE 100 FTSE Eurotop 100 Akcije Cena Microsoft General Motors IBM 30.10.2007 24.59 4742.) Rekordi nafte i evra Cena barela nafte kratko je sredinom prošle nedelje preskočila famoznu crtu od 120 dolara. X 2007. To stvara pogodan ambijent za ulaženje u rizične opklade što sa svoje strane pojačava spekulativan karakter cene nafte.25 20.10.65 2800.10. Rekordan odnos je registrovan prethodne nedelje kada je evro vredeo svih 80. X 2007.10. odbija dalje povećanje proizvodnih kvota. Ona odražava veliki debalans na širem. . MAJ 2008 | Svetske berze Berze centralne i istočne Evrope Crobex (22. praćena žestokim smaknućima cena nekretnina u svom miljeu. Z.96 6482.2007 24.67 Izvor: Tenfore Žitarice Poslednja cena Pirinač Pšenica Kukuruz Ovas Soja Soja ulje Sojina sačma Šećer Kakao Kafa Robusta Kafa Arabika 18.10. godina ne može u ovom trenutku uticati ni na kakvo tržišno smirivanje. Suggar.38 2011.2007 24. držeći se prethodnog zaključka. .10.D.59 39840. CSI 300.76 450.2007 24.10. OPEC. Kamatni diferencijal ECB-a i Fed-a preferira sada evropsku monetu i to je činjenica prvoga reda u svetskim monetarnim kretanjima.00 354.unca Zlato Platina Srebro Paladijum 919.10.00 61. Merač.23 2799.0 11680.24.208 poena. Takvom prodoru prija i sve veća zabrinutost da će američka ekonomija upasti u recesiju.6 63436.67 7828. tvrdoglavo.2007 Svetske berze index vrednost indeksa 16358.2007 24. podići refinansirajuću stopu.10.00 Izvor: Tenfore 4500 5500 BR.39 13676. u suočenju sa sve izraženijim inflacionim trendom u svojoj zoni. Već sada se sa sigurnošću može potvrditi stav da na cenu nafte presudno utiču političke igre.10.

850 3.392 20. Zemun Putevi a.000 51.230 Izvor: Beogradska berza .061 256.907 3.16% -4.001 51.950 1.378 1.850 7.d.800 15.d.35 99.41 98.000 2. Čačak Credy banka a.300 4.553 14.696 2. Zemun Imlek a.019 207 191 419 610 2.d.d.000 13.17% -0.630 14. Beograd Ikarbus a.277 12.247 1. .d. Niš Alfa plam a.758 489 16.970 5.d.999 13. Vranje simbol AGBC AGBN AGRC AIKB ALFA BMBI BNNI CCNB CYBN DJMN DNOS ENHL FIDL FITO GLOS IKRB IMLK INFM JMBN KMBN LSTA MTBN MTLC NPRD PLNM PLTK PRBN PRGS PTLK PUUE RDJZ RMBG SJPT SMPO poslednja cena 8.09.517 1.53 18.000 43.800 9.434 1.300 43.75 76.00 61.000 52.d.851 4.069 42.15 0.430 1.920.71% -13.11% 6.349 44. 415 Index 113 Nedeljni izveštaj Beogradske berze 17. .586 1.d.697 1. 4 .00 86.629 63.710 18.205 41.070. Beograd Agrocoop a.001 51.997 5.981 1.80 76.200 360 2.984 126 91 315 24 1.d. .620 3.5 67 64 najniža cena 92.90% -1.84% 0.000 2.41% -5.8 26.78% 6. .127.500 2. Zrenjanin Dunav osiguranje a.d.220 12 13. Novi Sad Metalac a. .50 -0.09 62.349 66. Vranje Bambi Banat a.55 86. BERZANSKO TRŽIŠTE Obveznice Republike Srbije (EUR) .998 50.33% 1.952 35.15 14.100 8. .800 24. .800 16.53% -3. Gornji Milanovac Napred GP a.70 72.215 poslednja cena godišnji prinos promena cene (abs) prva cena najviša nedeljna cena najniža nedeljna cena nedeljni obim trgovanja 09.575.d.748.000 350 2. .500 1.328 74.096 89 13 5 7 272 15.005 645.800 362 910 5.278 68.721 1. Zemun Globos osiguranje a.23.55 81. .000 802 600 2.d.000 58.974 46.204 najviša nedeljna cena 8.521.050 362 965 5.180.20 63.d.d. MAJ 2008 | BR.100 7. Bečej Simpo a.d. .494. .378 43.000 49.000 16.050 16.891.119 379 965 5.000 60.d.700 1.233.656 18. Beograd Planum GP a.63% 0. Beograd Informatika a.695 1.00% 20. 2008.721 1.991 73.11% 5.89 17 16.595 10.d.593.618 24.10% 3.Metod kontinuiranog trgovanja serija A2003 A2004 A2005 A2006 A2007 A2008 A2009 A2010 A2011 A2012 A2013 A2014 A2015 A2016 Ukupno 98.779 1.82% -0.45% 16.031.000 802 650 2.600 4.300 42. .00 87.600 2.900 6.96% 0.d.d.300 42.39% 8.45 -0.690 7.250 najniža nedeljna cena 8.d. Beograd Komercijalna banka a. Subotica Galenika Fitofarmacija a. .827.144 43. Beograd Fidelinka a.037 2.52 99 94 93 83.647.998 29.800 69.000 60. Beograd Privredna banka a.00% -0.573.500 43.6 31. .826.937 43.2002.4.803.000 16. .Metod kontinuiranog trgovanja izdavalac Agrobačka a.50 70.90 -0.006. .370 26.187 2.61% -0.998 30.d.888.d.d.89 78.250 43. .d.67% 6.00 63.624.000 345 1.d.305 1.299 8.85 36.299. .600 5. Beograd Metals banka a.000 47.054 Izvor: Beogradska berza SLOBODNO BERZANSKO TRŽIŠTE Akcije .000 29. .90 71. Kragujevac Dijamant a. Beograd Soja protein a.67% 6.885 175.704 9.00% -9.20 61. Užice Radijator a. .154 1.65% 8.| 5.000 125.14% -0.776 241.25 obim trgovanja 299.346.d.998 6. Beograd Energoprojekt holding a.00 67.148 45.344 4.200 1.325 3.860 9.402 3.500 1. .00% 2.916 5.500 60.210 8.049 505.399 vrednost trgovanja (din) 1.00% -8.000 18.000 1.456.450 16.d.200 promena cene (%) -5. . Beograd Pupin Telecom a.989. Beograd Lasta a. .338 148.400 5.30 63. . .870 7.32 99.65 66.988 423 2.21% -1.71 99.500 4. Beograd Politika a.11 -0.542.170 374 975 5.180 25.686 911.80 76.d.778.34% -18. Novi Sad AIK banka a.55 99. .900 6.500 4.23.41 98.03% -0.5 99.70 72.005 2. Požarevac Banini a.000 1.270 5.65 22. 4.998 30.396.65% 6.425.530 72 1 155 1.450 13.66% 5.000 820 749 2.d.900 1.00 92.500 4.000 16.20 0.d.503 304 190.727.500 5.85 93.d.d.20 62.700 7.950 367.65 81. Kikinda Čačanska banka a.134.01% -1.919 850. najviša cena 99.700 1.050 850 600 2.943 47.30 76.10 67.970 125.245.33% prva cena 8.000 1. Beograd Progres a.99 76 72.800 2.940 5.5 13.51 80.827 5.15 86.70 11.500 6.000 obim trgovanja (kom) 182 2.600 8.847 26. .400 370 2.d.25 63.000 45.001 2.10 0.997 5.500 300.09% -5. .350 52.323.101.100 1. .00 67.51 92.50 518. .00% -0. .75% 6. Zrenjanin Ratko Mitrović a.85 93.304. Beograd Jubmes banka a.69% 6.856 240.d.79% 7.021.801 43.050 1.616 155.64% 6.500 13.33% 14.35 81.003 2.4 81 60 46 41.48% -1.99% -5.20 0.342.300 42.403 447. Bačka Topola Agrobanka a.333.851 4.799 2.554 1.550 2.2008.130 16.

Političari u kampanji guverneru spočitavaju da plaši narod. baš za praznike pred izbore. u Srbiji zemlji predizbornoj. nekad se. bolji standard. Ali nekako upada u oči. da svaki put u nedeljama pred izbore dođe do nekog povećanja plata ili isplate duga građanima. investicije. Ili kako su uposlene devizne rezerve (i devizna štednja građana koji još čekaju na isplatu) tih godina.. pantalone se stalno popuštaju.8 odsto. 19. gde se prve dve godine steže kaiš. onako usput.a samo narod pileće pameti se ne seća trke plata i inflacije 90-tih. najbolje je odgovorio sam guverner na konferenciji za štampu koji je podsetio da 40 odsto svakog deviznog štednog uloga građana ide u devizne rezerve. A upravo oni. da devizne rezerve „nije uposlio“. izjavio je tim povodom ministar ekonomije koji se odmah ogradio i rečima da su ta povećanja plata planirana prilikom usvajanja budžeta. od šećera i svinjske masti do retrovizora iz Zastave u zavisnosti od toga u koji deo privrede bi se novac ulagao.114 (no) comment BR. I političari sa plakata izgledaju umorno uprkos naporima „fotošop“ majstora. Umesto četvorogodišnjeg izbornog ciklusa. da borba protiv inflacije puno košta. onda bi banke mogle da im daju 60 odsto njihovih uloga u novcu. i koji povremeno.4. kako bi se kasnije popuštao do redovnih izbora. Obećavaju se poznate stvari. dovode u pitanje sve navedeno. A đavo odnosi šalu jer je rast cena na malo. no comment Čačak. kad bi građani podizali svoje uloge. Veselje građana koji primaju obećanja. a ostalih 40 odsto da dobiju u raznoj robi.. MAJ 2008 | Prvomajska poslanica Milan Obradović U morna Srbija od izbora. Istovremeno će ti zaposleni dobiti i jednokratnu pomoć u iznosu od tri hiljade dinara.. iskorenjivanje korupcije. sa raznim varijacijama na temu. te da to neće ugroziti makroekonomsku stabilnost. kao i toga ko je u toj trci pobedio. radna mesta. Čini se da i kreativni direktori zapadaju u krizu. objavi da su donete mere za koje se očekuje da će poskupeti kredite građanima.Mlađan Dinkić na mitingu koalicije „Za evropsku Srbiju . 415 | 5. ako su u mogućnosti na isti način obraduju svoje zaposlene“. pa recikliraju parole sa prošlogodišnjih parlamentarnih i predsedničkih izbora. na međugodišnjem nivou u martu iznosio 11. Na predizborne ideje o ulaganju deviznih rezervi u neku vrstu investicija. „To je uskršnja i prvomajska nagrada za te zaposlene iz budžeta i moja je preporuka da i poslodavci u privatnom sektoru. dotaknu i „zemaljskog života“ građana. Tako je i vlada u kojoj stoje nesporni ekonomski stručnjaci odlučila da odobri povećanje plata u zaposlenima u zdravstvu i prosveti za pet odsto. Sa Kosovom ili bez.Boris Tadić“ foto: Beta . vodeće svetske finansijske institucije upozoravaju na mogućnost još viših cena poljoprivrednih proizvoda. Verovatno. poklone i čestitke povremeno kvari guverner NBS upozorenjima da je inflacija visoka. s tim što će oni koji imaju niže plate dobiti tu jednokratnu isplatu u iznosu od pet hiljada dinara.2008 . U tom slučaju. sa ili bez Evrope.. stalnim predizbornim grčem. Najavljuje se smanjenje poreza na zarade. Cene nafte dostižu rekordne iznose. subvencije.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->