P. 1
Dr. Vojislav Seselj-Narkomanija Vuka Manitoga

Dr. Vojislav Seselj-Narkomanija Vuka Manitoga

|Views: 202|Likes:
Published by Mathew Ayers

More info:

Published by: Mathew Ayers on Apr 07, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/07/2011

pdf

text

original

Dr Vojislav [e{eq

NARKOMANIJA VUKA MANITOGA

Srpska radikalna stranka Beograd 2000.

Dr Vojislav [e{eq
NARKOMANIJA VUKA MANITOGA Recenzenti Gordana Pop Lazi} Vjerica Maqkovi} Glavni i odgovorni urednik Sa{a Radovanovi} Tehni~ki urednik Branka Bobi} Redakcija Ivana Borac, Nata{a Vuji}, Du{an Vesi}, Milica Vesi}, Sla|ana Vlajkovi}-Veli~kovi}, Milica Gogi}, Qubica Davidovi}, Ivana \uri}, Vesna Zobenica, Vesna Jawi}, Qiqana Mihajlovi}, Aleksandra Milinkovi}, Ana Obradovi}, Danijela Pumpalovi}, Radmila Peruni~i}, Qubomir Supi}, Gordana Maksimovi}-Jandri} Stanislava Svilenkovi}. Izdava~ Srpska radikalna stranka Beograd, Trg pobede 3 Za izdava~a Dr Vojislav [e{eq [tampa “Etiketa”, Bole~ Za {tampariju Milenko Dramli} Tira` 1000 primeraka CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 323 (497. 11) (046) [E[EQ, Vojislav Narkomanija Vuka manitoga / Vojislav [e{eq. Beograd [tj. Zemun] : Srpska radikalna stranka, 2000 (Bole~ : Etiketa). 10035 str. ; 24 cm Tira` 1000. - Str. 3 - 5: Predgovor / Jasminka Olui} - Radovanovi}. ISBN 86-7402-066-6 a) Srbija - Politi~ke prilike ID=87291404

PREDGOVOR
Politika je sastavni deo na{eg `ivota, ali, kako je to nekada davno tvrdio gr~ki filozof Aristotel, politika je i najvi{a privilegija slobodnih qudi. Politika se ~esto izjedna~ava sa nepo{tewem, ali ona ne mora da bude ne~asna, a ~ovek koji se bavi politikom, ako koristi nemoralne metode, po nepisanom pravilu uvek biva otkriven i, u krajwem ishodu, ne pobe|uje, ve} do`ivqava politi~ki, moralni, a i qudski poraz, a to je najve}a kazna za ne~asnog politi~ara. Srpski narod, koji je imao nesre}nu istoriju, i ~esto lo{e politi~ke procene, jer istorija nisu na{e `eqe i lepe zamisli, postao je obazriv, ali u tu obazrivost nisu utkani mudrost pro{losti i iskustvo izgubqenog. Pojava vi{estrana~ja u na{oj zemqi omogu}ila je mnogobrojnim pojedincima da se aktivno bave politikom, na ovaj ili onaj na~in, da u srpskoj nacionalnoj istoriji ostave svetli trag, ili “trag Brankovi}a” koga }e se sva budu}a srpska pokolewa stideti. Sukob dobrog i lo{eg, po prirodi stvari, mo`e da dovede do pogre{nih procena, zahvaquju}i kojima se prave lo{i izbori, koji opet, dovode do politi~kih lutawa naroda i dr`ave. Be{~asno bavqewe politikom, na jedan nedostojan i necivilizovan na~in, gotovo je dovelo do politi~kog samoubistva Srpski pokret obnove i Vuka Dra{kovi}a. Definitivni sunovrat ove politi~ke stranke, koja se jo{ nekako, s te{kom mukom, odr`avala na politi~koj sceni, istina, uz pomo} koca i konopca, nastupio je posle odluke Vuka Dra{kovi}a da se stavi u potpunu slu`bu re`ima, koji je do tada napadao. Zauzvrat, Dra{kovi}u je u nekoliko navrata obezbe|eno gostovawe na dr`avnoj Televiziji Srbije, koju je on godinama nazivao “TV Bastiqa”. Doju~era{wa “TV Bastiqa”, kao najsigurniji poligon za manipulisawe narodom, trebalo je da omogu}i socijalistima, preko Dra{kovi}evih javno izgovorenih la`i i kleveta, sigurnu pobedu u drugom predsedni~kom krugu republi~kih izbora, kandidatu levog politi~kog bloka, Milanu Milutinovi}u. Sve klevete Vuka Dra{kovi}a izre~ene protiv dr Vojislava [e{eqa trebalo je, tako su procenili socijalisti, da “zbri{u” s doma}e politi~ke scene i jednog i drugog, ali i Srpski pokret obnove i Srpsku radikalnu stranku. Taj ~uveni televizijski duel imao za ciq “politi~ki odstrel” onoga koga je narod izabrao u prvom izbornom krugu za predsednika Srbije te, 1997. godine. Dakle, trebalo je dr [e{eqa, javno uniziti i margina3

lizovati u o~ima tog istog srpskog naroda, koji veruje u provo|ewe programa Srpske radikalne stranke, ali i u autoritet harizmati~nog i po{tenog [e{eqa. Za provo|ewe svog prqavog i podlog plana socijalisti su odabrali Vuka Dra{kovi}a. Naime, kako je u tom prvom izbornom krugu za predsednika Srbije dr Vojislav [e{eq ubedqivo pobedio socijalisti~kog kandidata Zorana Lili}a, a Dra{kovi}a potisnuo u politi~ki izborni zape}ak, bilo je sasvim izvesno da srpski narod ho}e i `eli [e{eqa i da za druge predsedni~ke kandidate nema mesta. Socijalisti su se tada odlu~ili na jedan podli korak, a glavna uloga u ovom ne~asnom maniru socijalisti~ke borbe za vlast pripala je Vuku Dra{kovi}u. Povre|ena sujeta Vuka Dra{kovi}a pokazala je te, 1997. godine, da je on odli~an temeq za provo|ewe be{~asnih namera levog politi~kog bloka. Nestabilan, i po prirodi nesiguran, Dra{kovi} se stavio pod potpunu kontrolu socijalista, koji su mu za poslu{nost obe}ali, osim nekoliko sati pojavqivawa na dr`avnim medijima i mnogo novca. Ideologija Srpskog pokreta obnove, pred obe}awima koja je dobio od socijalista, u glavi Vuka Dra{kovi}a, izbrisana je kao potezom najkvalitetnije gumice. Slu~ajno ili namerno, tek duel [e{eq-Dra{kovi} zakazan je za 29. novembar, Dan Republike. Uzgred, ostaje pitawe bez odgovora, ~iji je to praznik, koji se jo{ uvek slavi u na{oj dr`avi? Mimikrija i la`ne re~i Vuka Dra{kovi}a, mahawe raznim falsifikatima pred kamerama dr`avne televizije, u emisiji u kojoj se srpskom narodu predstavqaju kandidati za predsednika Srbije, pokazali su koliko nam je sistem oboleo. ^udno i, u najmawu ruku, mahnito pona{awe Vuka Dra{kovi}a tokom ove emisije, navelo je srpski narod da posumwa u wegov zdrav razum. Prazan pogled i ra{irene zenice, kao i gomila izgovorenih besmislica i neargumentovanih kleveta na ra~un Vojislava [e{eqa, ukazivali su na ono {to se, do tada, {aputalo u narodu: “Dra{kovi} je narkoman, zato socijalisti lako upravqaju wime”. Bio je ovo potpuni i sigurni pad jednog dobrog kwi`evnika, intelektualca, ali i sigurni sunovrat nestabilnog i obolelog politi~ara Vuka Dra{kovi}a. Ovako osmi{qena emisija nije urodila plodom, jer je srpski narod definitivno shvatio ko je ko! Dakle, stvarni pobednik u ovoj be{~asnoj igri, po proceni naroda Srbije, bio je predsedni~ki kandidat Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq. Ova emisija je kqu~ svih ostalih proma{aja Srpskog pokreta obnove, ali i mahnitog pona{awa Vuka Dra{kovi}a, ~ija je sujeta bila jo{ vi{e zga`ena, a politi~ke ambicije definitivno poquqane. Kao i mnogo puta ranije, Dra{kovi} je potra`io spas u opijumskim sredstvima, koja su za posledicu imala ~itav niz proma{aja, politi~kih i dru{tvenih, ali i duhovnih. Nekoliko dana po prikazivawu ovog, za Dra{kovi}a kataklizmi~nog TV duela, dr Vojislav [e{eq je dao intervju tada{woj dnevnoj novini “Demokratija”, u kojoj je jo{ jednom pokazao pozitivnu emociju i brigu za zdravstveno stawe Dra{kovi}a. Naime, dr [e{eq nijednog trenutka nije zamerio Dra{kovi}u zbog be{~asnog pona{awa u spornoj televizijskoj emisiji, jer ga je mnogo vi{e zabrinulo naru{eno psihi~ko stawe
4

Vuka Dra{kovi}a, zbog upotrebe jakih droga. Ovakva tolerancija dr [e{eqa kao da je jo{ vi{e razbesnela Dra{kovi}a, koji se na{ao u sopstvenom vrtlogu nemo}i i narkomanske zavisnosti, pa je povukao jo{ jedan pogre{an potez: Dra{kovi} je tu`io dr [e{eqa, list “Demokratiju”, preduze}e “Demer” i novinara koji je radio intervju sa dr Vojislavom [e{eqem. Psihi~ka nestabilnost zbog upotrebe droga kod Dra{kovi}a je stvorila paranoju i ostra{}enost, a Dra{kovi} je, sopstvenom voqom, po~eo da uveseqava narod Srbije, jer se ~itav sudski proces Dra{kovi}[e{eq na{ao pred o~ima javnosti. Pogre{ne procene i bolesno pona{awe, postale su prava narodna poslastica. Ovaj sudski spor trajao je i uveseqavao narod Srbije nekoliko godina, a za to vreme Srpski pokret obnove je duboko zavla~io ruke u yepove Beogra|ana i hara~io ovaj ve} poharani srpski narod. Mahnito i bolesno pona{awe Vuka Dra{kovi}a u~inilo je svoje. Srpski pokret obnove na{ao se na margini srpske politi~ke scene, a budu}nost srpskog narodnog bi}a, zahvaquju}i podlim igrama levog politi~kog bloka i nestabilnih politi~ara, koji dozvoqavaju da budu instrumentalizovani od strane socijalista, jo{ uvek je neizvesna. Ova kwiga je kompletna dokumentacija sudskog postupka, koji je trajao nekoliko godina, kojim je dr Vojislav [e{eq, uz pomo} stru~nih analiza ekspertskog tima Srpske radikalne stranke, dokazao da je Vuk Dra{kovi} te{ko oboleo od bolesti zavisnosti, narkomanije. U ovoj kwizi, istorijski zna~ajnoj, objavqeni su podaci i dokumenti o najsramnijoj i najbeskrupuloznijoj gradskoj vlasti, koju su obavqali najpoverqiviji qudi Srpskog pokreta obnove, Dra{kovi}evi ku}ni prijateqi i ro|aci, koji su se brinuli samo o zadovoqewu li~nih (materijalnih) potreba, a ne o problemima Beogra|ana. Sud je procenio i doneo presudu, a na vama je da procenite, u kom stadijumu mahnitosti je Dra{kovi} danas. Beograd, 2. oktobatr 2000. Jasminka Olui}-Radovanovi}

5

PSI LAJU, KARAVANI PROLAZE
Promena politi~ke ideologije ne mora da bude stra{na ako je promo{qena i logi~na kao i objektivno nalo`ena novim politi~kim saznawima. Me|utim, promena qudske psihe mo`e da bude i stra{na i bolna, naro~ito ako je izazvana konzumirawem narkotika! Jo{ je opasnije ako opijatska sredstva uzima lider jedne politi~ke partije, jer on onda ne ~ini samo svoje politi~ko samoubistvo, ve} posredno ubija i celu politi~ku partiju. Ko zna, mo`da bi se neko i smejao ovom tragikomi~nom liku da, ipak, sve nije tako tu`no! Nekada je taj politi~ki lik bio izo{treno novinarsko pero, pa kwi`evnik koji se bavio srpskim stradalnicima od usta{kog no`a, ali beli prah je uzeo svoj danak... Od kwi`evnika, do politi~ara koji se izviwava muslimanima, od sjaja do pomra~ewa... Od 1968. godine do danas, 1998. mnogo je zloslutnih karavana „belosvetskih mirotvoraca” pro{etalo brdovitim Balkanom, a taj politi~ar je svakome od wih hteo da se pokloni i dodvori. Vuk, nagri`en kokainom, vremenom se mewao i mewao. Promene su bile o~igledne, ali i tu`ne, jer su se de{avale pred o~ima naroda. Od tra~a do istine koja je javno isplivala krajem pro{le godine. Politi~ki lik Vuka Dra{kovi}a postao je samo karikatura jednog narkomanskog osmeha. Umesto obe}anog carstva slobode, blagostawa i prosperiteta, svoje poklonike povukao je na margine politi~kih de{avawa. Postao je prognanik sopstvenih strahova. U periodu predizborne kampawe za predsednika Srbije, Dra{kovi} je bio ~est gost na{ih domova, preko TV ekrana. Slu~ajno ili namerno, pokaza}e vreme. Tek, u svim svojim pojavqivawima, taj isti groteskni lik izbledelog politi~ara, zaboravqenog novinara, izgovarao je raznorazne klevete o srpskim radikalima, a naro~ito o dr Vojislavu [e{equ. Umesto da predstavqa politi~ki program svoje stranke, bavio se klevetama koje su ve}inu bira~a i te kako udaqile od Srpskog pokreta obnove i Dra{kovi}a. Politi~ki poraz za jake i stabilne politi~are ne predstavqa kraj sveta, ali za slabi}e koji ~esto govore u desetercu mo`e da bude poguban. Manija gowewa je te`i psihi~ki poreme}aj, pa je Dra{kovi} shvatio kako je ceo narod protiv wega, sve politi~ke stranke i pokreti, jednostavno: SVI, SVI, SVI. Tako je Dra{kovi} postao samo karikatura jednog vremena ove zemqe Srbije, ali u nekom uspavanom delu wegove psihe i daqe je grickao crv gubitnik...
6 7

Crv gubitnik je pobedio onog trenutka kada je Dra{kovi} presavio tabak i tu`io dr Vojislava [e{eqa i „Demokratiju” za klevetu, po kojoj je dr [e{eq javno rekao da je Vuk Dra{kovi} narkoman! Pripremno ro~i{te je pro{lo bez Dra{kovi}a. Na slede}em sudskom ro~i{tu Dra{kovi} se pojavio u dru{tvu nekog polusveta koji je u narodu ostao zapam}en po bananama i kra|i kwiga... Da sve ne bi bilo samo bledo slovo na papiru, koga }e jednog dana pojesti zub vremena, pobrinula se „Velika Srbija” tako {to je svaku izgovorenu re~ u sudnici zabele`ila i prenela, a tu je i Stru~na analiza narkomanskog pona{awa Vuka Dra{kovi}a ekspertskog tima Srpske radikalne stranke. “Velika Srbija” br. 537/1998. Jasna Olui} TEKST INTERVJUA IZ “DEMOKRATIJE” KOJI JE BIO POVOD DRA[KOVI]EVE TU@BE

U DRUGI KRUG ILI NAPU[TAM POLITIKU
Socijalisti su svesni da wihov kandidat nema {ansi da pobedi i vi{e im odgovara da niko ne pobedi nego neki kandidat opozicije – Mi smo veoma fleksibilni, konstruktivni i otvoreni za javnost. Ne}emo ni{ta ispod `ita da trgujemo, ali smo spremni da na|emo re{ewe koje bi optimalno zadovoqilo sve parlamentarne stranke i koje bi odgovaralo realnom odnosu snaga unutar Republi~ke skup{tine – komentari{e za „Demokratiju” dr Vojislav [e{eq predloge kadrovske kombinatorike SRS. • Koja je cena podr{ke izboru Dragana Tomi}a za predsednika Skup{tine? – Tri kqu~ne funkcije u Srbiji su predsednik Republike, predsednik Narodne skup{tine i predsednik Vlade. Socijalistima je o~igledno stalo do funkcije predsednika Skup{tine i iz toga izvla~imo zakqu~ak da o~ekuju da predsedni~ki izbori opet ne}e uspeti, pa bi predsednik Skup{tine istovremeno obavqao i funkciju predsednika Srbije. Socijalisti imaju vi{e poslanika nego radikali u Narodnoj skup{tini i imaju izvesnu prednost. Mi nemamo nameru da im osporavamo mesto predsednika Skup{tine. Ali to onda podrazumeva, ako u|emo u bilo kakvu kombinaciju oko sastava vlade, da nam pripadne mesto predsednika Republi~ke vlade. • Ukoliko se postigne dogovor izme|u ~etiri najja~e parlamentarne stranke za{ta se zala`ete, Tomislav Nikoli} bi bio premijer. Koliko bi takva Vlada bila u stawu da sprovodi program SRS? – Mi bismo morali da napravimo minimum zajedni~kih programskih ciqeva. Pretpostavqamo da ima dosta toga {to je zajedni~ko za sve ~etiri partije, a to su kqu~ni odgovori na ovu ekonomsku krizu, socijalnu bedu, narasli kriminal, haos u zdravstvu, {kolstvu i informativnoj sferi. Ta Vlada bi imala pune ruke posla u naredne ~etiri godine i to je ono na ~emu bismo mi hteli da sara|ujemo.
8

• ^esto optu`ujete SPS i JUL za korupciju, monopole, a SPO za nepotizam. Zar ne bi bilo kompromituju}e za SRS da u|e sa takvim strankama u Vladu? – Narodna voqa je presudila da takve stranke imaju odre|en broj poslanika u Narodnoj skup{tini. Ne mo`emo anulirati narodnu voqu. Mi je moramo po{tovati onakvu kakva je do slede}ih izbora. Drugo, ako ove ~etiri partije u|u u Vladu, onda }e se me|usobno kontrolisati. Ne}e mo}i levi blok da nas nadglasava, jer radikali i SPO imaju vi{e poslanika nego oni, pa bismo imali bar jedno ministarsko mesto vi{e nego oni. S druge strane, ne bi mogao ni SPO da nas ucewuje, kao {to ima obi~aj, da uzdi`e ne~ije svastike, ro|ake ili prijateqe na rukovode}a mesta, uz dodelu vila ili stanova. Na ovaj na~in bismo se me|usobno kontrolisali i budno pratili da neko ne ode u korupciju ili kriminal i {to je najva`nije sve bismo radili pred o~ima javnosti i odmah alarmirali ako se desi ne{to {to se ne mo`e dovesti u sklad sa na{im intencijama. • Za{to je socijalistima u interesu, kako tvrdite, da se ne izabere predsednik Srbije? – Mislim da su oni svesni da wihov kandidat nema {ansi da pobedi i onda im vi{e odgovara da niko ne pobedi nego neki kandidat opozicije. S druge strane, ovoga puta na delu je zakulisna igra sa SPO u stvarawu uslova da se uprazni na elegantan na~in mesto saveznog ministra inostranih poslova. Na drugi na~in se ne mo`e objasniti za{to su socijalisti kandidovali Milana Milutinovi}a. On pokazuje da je krajwe nesposoban, daje nebulozne izjave, pa mu se cela Srbija uveliko smeje. U Obrenovcu je obe}avao narodu da }e prona}i fisiju i fuziju, a to je prona|eno pre sto godina, dakle obe}ava kori{}ewe nuklearne energije, a mi be`imo od toga kao od kuge. On ne razume o ~emu govori. Ne poznaje ni program sopstvene partije, ni politi~ku praksu u Srbiji. Milan Milutinovi} je veoma kompromitovan raznim aferama, po~ev{i od toga da je kao ideolo{ki komesar Gradskog komiteta Saveza komunista predvodio hajku protiv grupe od 8 profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu. Ume{an je u aferu oko prodaje kanadera, gde su uzete velike pare i provizije, u otima~inu neke vile na Dediwu, pokroviteqski se odnosio prema blagajniku ambasade u Atini, koji je pokrao ogroman dr`avni novac. Rasipni~ki se pona{a obavqaju}i diplomatske du`nosti, silne pare je potro{io u Wujorku, jer je tra`io da ima apartman u naju`em centru itd. • Zna~i li to da Vam je ovaj put Vuk Dra{kovi} ozbiqniji protivkandidat? – Ne. Dra{kovi} nikako ne mo`e biti ozbiqniji. Milutinovi} je najozbiqniji, jer iza wega stoji mo}ni levi blok. Dra{kovi} je sam sebe upropastio i nikako ne mo`e biti ozbiqan protivkandidat. Na pro{lim izborima figurirao je jo{ kao ozbiqan kandidat, na ovim je sme{na pojava. • Prema tvrdwama ~elnika SRS, u TV duelu izme|u Vuka Dra{kovi}a i Vas, lider SPO obavio je neke prqave poslove za SPS. – O~igledno je ta emisija organizovana u sprezi sa socijalistima. Dra{kovi} se pojavio kao wihov favorit. Me|utim, u samoj emisiji je
9

popio nokaut. Osnovni smisao emisije bilo je dokazivawe da je Dra{kovi} falsifikator i mislim da sam to uspe{no dokazao. Sve ostalo je besmisleno. @eleo sam da vodim razgovor o ozbiqnim socijalnim i politi~kim temama, ali je Dra{kovi} be`ao od toga. Dra{kovi} je pokazao da je pao na najni`e moralne grane i reagovawa javnosti u celoj Srbiji idu u tom pravcu. Socijalisti su se nadali da }e imati koristi od te emisije, ali ja li~no mislim da je nemaju. • Na osnovu ~ega zakqu~ujete da je Dra{kovi} organizovao emisiju u saradwi sa SPS-om? o – Kada sam do{ao u Televiziju nudili su mi da potpi{em neki sporazum. Dra{kovi} je odmah to potpisao, a ja nisam `eleo ni{ta da potpisujem. Iz kompletne atmosfere u dr`avnoj televiziji bilo je o~igledno da je u pitawu neki dogovor. To se videlo iz odnosa Dragoquba Milanovi}a prema Dra{kovi}u, iz ~iwenice da je emisija zakazana na jedan Dra{kovi}ev mig i izbegavawa RTS-a da mi zaka`e duel sa Milutinovi}em itd. • [ta je razlog da je kampawa mnogo netolerantnija nego pre par meseci? – Ne bi me to iznenadilo, samo je Vuk Dra{kovi} trebalo da se uveri i pro{li put da qudi nisu ovce i nisu spremni slepo da slede politi~ke lidere, kao ni da toleri{u wegove nagle politi~ke prelaze. • Ako bi u drugi krug u{li Milutinovi} i Dra{kovi} za koga biste Vi glasali? – Mislim da je ta varijanta nemogu}a. Ako bi se desilo da u drugi krug u|u Milutinovi} i Dra{kovi}, podneo bih definitivnu ostavku na funkciju predsednika Srpske radikalne stranke. Ne bih imao vi{e {ta da tra`im u politici. • Ako ni ovog puta ne bude izabran predsednik Srbije, postoji li mogu}nost produbqivawa parlamentarne krize i eventualnog raspisivawa novih izbora? – Eventualna parlamentarna kriza nema veze sa izborima za predsednika Srbije. Neuspeh predsedni~kih izbora nije razlog da do|e do parlamentarne krize. Parlamentarna kriza bi nastupila ako se stranke ne bi dogovorile oko formirawa nove Vlade. • Po svoj prilici to je veoma mogu}e... – Kako sada stvari stoje i kako do mene sti`u informacije o pregovorima SPS i SPO oni su na putu da formiraju novu, koalicionu vladu. • Ovih dana pojavila se {pekulacija u {tampi da su Sjediwene Ameri~ke Dr`ave dale podr{ku SPS, da je svaki na~in dolaska do pobede wihovog kandidata na izborima dozvoqen, ukqu~uju}i i falsifikovawe rezultata. – Ne bi me to iznenadilo, ali ovoga puta ima}emo jo{ boqu kontrolu izbornog procesa. • Mo`e li se kra|a spre~iti samo kontrolom izbora? – Da. Ne verujem da bi se socijalisti usudili da idu na otvoreno falsifikovawe.
10

• U javnosti se provla~i teza da ste pobedili u drugom krugu izbora. – To niko `iv nije u stawu da doka`e. Mo`da je to zaista ta~no, ali je onda to toliko tesan rezultat da mi nemamo mogu}nosti da to doka`emo. Cifra o odzivu bira~a od 53 posto u drugom krugu izbora, koja se pojavquje u javnosti, je preterana. • Ukoliko budete izabrani za predsednika Srbije, kako biste sara|ivali sa Milom \ukanovi}em? – Saradwa bi se odvijala u Vrhovnom savetu odbrane Savezne Republike Jugoslavije. [to se mene ti~e mogla bi da bude uspe{na, jer bih se dr`ao principijelnih stavova koji bi vodili u pravcu ja~awa odbrambene mo}i na{e zemqe. Uop{te, kao ~ovek nisam li~an i ne bih postavqao pitawe koliko me je puta Milo{evi} hapsio ili koliko me je puta \ukanovi} progonio i {ta su sve wih dvojica radili prema nama srpskim radikalima. Ja sam profesionalni politi~ar. • Za{to i u Republici Srpskoj ne predlo`ite koncentracionu vladu, ve} zaobilazite stranku Biqane Plav{i}, koja je po snazi jednaka SRS? – Zato {to Biqana Plav{i} kr{i Ustav i {to je potpuno instrumentalizovana od strane Amerikanaca. Ne}emo u koaliciju s muslimanskom, ni s wenom strankom, kao ni sa Dodikovom strankom ~estitih kriminalaca. • Prema Va{im istupawima u javnosti i SPS, i SPO i JUL su mawevi{e instrumentalizovani od Amerikanaca. – Jeste, ali Srbija nije pod okupacijom, a Republika Srpska jeste. Pomo} Vuku Dra{kovi}u • Da li }ete posle svega nastaviti da odr`avate prijateqske odnose s Vukom Dra{kovi}em? Ne odr`avamo mi prijateqske odnose ve} godinama. Ali ja nisam ~ovek mr`we i uvek kada sretnem Dra{kovi}a, ja }u s wim da razgovaram. Uvek su na{i razgovori duhoviti. Ja ne zameram taj duel Dra{kovi}u. Uop{te. Meni je samo wega iskreno `ao. • Zbog ~ega? @ao mi ga je jer ga poznajem iz nekog drugog vremena, kada smo zaista bili bliski prijateqi i kada smo isto mislili o svim nacionalnim i politi~kim pitawima. Ovo danas nije Vuk Dra{kovi} kojeg sam nekada poznavao. U emisiji je on o~igledno bio drogiran. Kada se na{mr~e kokaina on deluje kao hrabar ~ovek i ~im pro|e dejstvo on postaje kukavica. To najboqe pokazuju uli~ni nemiri koje organizuje. Zna da se tu~e s policijom, izaziva krvoproli}e, a kad ga uhapse onda cvili i moli za milost, pi{e pokajni~ka pisma. Qudi koji su ga pose}ivali u zatvoru svedo~e o wegovim narkomanskim krizama. Mislim da je wegova sudbina u celini veoma tragi~na. Tom ~oveku, kome sam bio blizak prijateq, spreman bih bio da u~inim bilo {ta da mu pomognem da se iz toga izvu~e. On kao politi~ar nikad ne mo`e biti uspe{an, ali bi mogao da napi{e jo{ nekoliko vrednih kwiga koje bi ~itali i na{i sinovi i na{i unuci. (“Blic” br. 294, 4. 12. 1997. Vladimir Sudar)
11

TU@BA VUKA DRA[KOVI]A
PRVI OP[TINSKI SUD U BEOGRADU Tu`ioci: 1. Srpski pokret obnove, iz Beograda, ul. Knez Mihailova br. 48, ~iji je punomo}nik Ivana Primovi}, adv. iz Beograda, Ul. Francuska br. 37, 2. Vuk Dra{kovi}, predsednik Srpskog pokreta obnove iz Beograda, ul. Knez Mihailova br. 48, koga zastupa Ivana Primovi}, adv. iz Beograda, ul. Francuska br. 37 Tu`eni: D 1. NIP „DeMeR” d.o.o. osniva~ i izdava~ lista „Demokratija”iz Beograda, ul. Terazije br. 3/IV, 2. Qubinka Milin~i}, glavni urednik lista „Demokratija” iz Beograda, ul. Terazije br. 3/IV, 3. Cvjetin Milivojevi}, odgovorni urednik lista „Demokratija” iz Beograda, ul. Terazije br. 3/IV, 4. [e{eq Vojislav, iz Beograda, ul. Francuska br. 31, 5. Vladimir Sudar, novinar lista „Demokratija”, iz Beograda, ul. Terazije br. 3/IV TU@BA ZA NAKNADU [TETE 6 primeraka 1 prilog Punomo}je Dana 4.12.1997. godine u dnevnom listu „Demokratija”, broj 294 na strani broj 12 objavqen je intervju sa tu`enim Vojislavom [e{eqem koji je potpisao tu`eni novinar Vladimir Sudar. Dokaz: – tekst na strani broj 12 lista „Demokratija” broj 294 od 4.12.1997.f.c. U navedenom ~lanku – intervju posebno se iznosi: „Prema tvrdwi ~elnika SRS, u TV duelu izme|u Vuka Dra{kovi}a i Vas, lider SPO obavio je neke prqave poslove za SPS. – O~igledno je ta emisija organizovana u sprezi sa socijalistima. Dra{kovi} se pojavio kao wihov favorit...” I daqe u okviru navedenog teksta posebno uokvireno i istaknuto je objavqeno slede}e: „Zbog ~ega? – U emisiji on je o~igledno bio drogiran. Kada se na{mr~e kokaina on deluje kao hrabar ~ovek i ~im pro|e dejstvo on postaje kukavica... Qudi koji su ga pose}ivali u zatvoru svedo~e o wegovim narkomanskim krizama.” Dokaz: – ~lanak na strani broj 12 lista „Demokratija” broj 294 od 4.12.1997.f.c. Tu`eni pod brojem 1 do 5 u svojstvima u kojima smo naveli, objavili su napred navedeni tekst u kome se iznose navedene neistinite informacije a kojima se grubo naru{avaju ugled i interes tu`ilaca i na najgru12

bqi na~in vre|a ~ast i integritet tu`ioca Vuka Dra{kovi}a, koji je Predsednik Srpskog pokreta obnove i koji je predsedni~ki kandidat. U navedenoj neistinitoj informaciji isti~e se da se predsednik Srpskog pokreta obnove u televizijskoj emisiji kada su predstavqani predsedni~ki kandidati pojavio kao favorit socijalista, ~ime se na najgrubqi na~in vre|a li~nost i ~ast drugotu`ioca koji je poznati dugogodi{wi opozicionar koji je upravo zbog svojih politi~kih ube|ewa i direktnog suprotstavqawa socijalistima bio neprestano izlo`en najgrubqem i najbrutalnijem maltretirawu, batiwawu, hap{ewu itd. Izneti za li~nost koja je niz godina na ~elu najve}e opozicione stranke da je narkoman predstavqa najnemoralnije i najgrubqe vre|awe li~nosti drugotu`ioca, cele stranke na ~ijem je ~elu i svih wegovih pristalica. Tu`eni su namerno i tendenciozno inkriminisan tekst objavili dana 4.12.1997. godine, istog dana kada je u pono} po~elo predizborno }utawe i kada su prakti~no kampawe predsedni~kih kandidata zavr{ene. Navedenom radwom tu`enih je prouzrokovana znatna {teta tu`iocima, jer je bila povod niza zlonamernih komentara {to je nanelo znatnu i nesagledivu {tetu tu`iocima. Na osnovu ~lana 13. Zakona o javnim informisawu Srbije, podnosimo ovu tu`bu i predla`emo da sud, nakon sprovedenog postupka, saslu{awa tu`enih i tu`ilaca kao stranaka donese slede}u: PRESUDU 1. Obavezuje se tu`eni NIP “DeMeR” d.o.o. osniva~ i izdava~ lista “Demokratija” iz Beograda, ul. Terazije br. 3/IV, Milin~i} Qubinka glavni urednik lista “Demokratija”, Milivojevi} Cvjetin odgovorni urednik lista “Demokratija”iz Beograda, ul. Terazije br. 3/IV, Vojislav [e{eq iz Beograda, ul. Francuska br. 31 autor informacije i Vladimir Sudar novinar lista “Demokratija” iz Beograda, ul. Terazije br. 3/IV da na ime naknade {tete u smislu ~l. 13. Zakona o javnom informisawu Srbije solidarno isplate tu`iocima Srpskom pokretu obnove iz Beograda, ul. Knez Mihailova br. 48 iznos od 5.000.000,00 dinara i Vuku Dra{kovi}u iz Beograda, ul. Knez Mihailova br. 48 iznos od ukupno 5.000.000,00 dinara sve sa kamatom po stopi u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima po~ev od dana 4.12.1997. godine do isplate sve u roku od 8 dana pod pretwom prinudnog izvr{ewa. 2. Obavezuju se tu`eni da tu`iocima solidarno naknade sve tro{kove sudskog postupka u roku od 8 dana pod pretwom prinudnog izvr{ewa. Beograd, 5.12.1997. Punomo}nik tu`ioca, Primovi} Ivana

13

DODATNI DRA[KOVI]EV PODNESAK
PRVI OP[TINSKI SUD U BEOGRADU Tu`ioci: 1. Srpski pokret obnove iz Beograda, ul. Knez Mihailova br. 48, ~iji je punomo}nik Ivana Primovi}, adv. iz Beograda, Ul. Francuska br. 37 2. Vuk Dra{jovi}, iz Beograda, Ul. Knez Mihailova br. 48, koga zastupa Ivana Primovi}, adv. iz Beograda, Ul. Francuska br. 37 Tu`eni: 1. NIP “DeMeR”, d.o.o. osniva~ i izdava~ lista “Demokratija” iz Beograda, ul. Terazije br. 3/IV, 2. Qubinka Milin~i}, glavni urednik lista “Demokratija” iz Beograda, ul. Terazije br. 3/IV, 3. Milivojevi} Cvjetin, odgovorni urednik lista “Demokratija” iz Beograda, ul. Terazije br. 3/IV, ~iji je zajedni~ki punomo}nik Sr|an Radovanovi}, adv. iz Beograda, 4. [e{eq Vojislac iz Beograda, ul. Francuska br. 31, 5. Vladimir Sudar, novinar lista “Demokratija” iz Beograda, ul. Terazije br. 3/IV, ~iji je punomo}nik Sr|an Radovanovi}, adv. iz Beograda PODNESAK TU@ILACA 3 primerka Tu`ioci u ovom podnesku isti~u slede}e: Svi navodi punomo}nika prvo, drugo, tre}e i peto tu`enih, kao i navodi ~etvrtotu`enog su u celosti neta~ni i pravno neosnovani. ^iweni~ni navodi u tu`bi su jasni i precizni a pravno su zasnovani na ~lanu 13. stav 2. Zakona o javnom informisawu RS, koji predstavqa leks specialis u odnosu na Zakon o obligacionim odnosima. Posebno, citirani ~lan Zakona je u saglasnosti sa ~lanom 200. Zakona o obligacionim odnosima. Navodi prvo, drugo, tre}e i peto tu`enog da je petotu`eni integralni tekst intervjua u kome su od strane ~etvrtotu`enog iznete neistine za drugotu`ioca dostavqen SPO-u pre objavqivawa predstavqaju najgrubqu neistinu. U pogledu navoda da su tu`ioci mogli da tra`e demanti, ispravku informacije i sli~no je bez ikakvog zna~aja, jer su tu`ioci ve} naveli u tu`bi da je od strane tu`enih inkriminisan tekst zlonamerno i tendenciozno objavqen dana 4.12.1997. godine, istog dana kada je u pono} po~elo predizborno }utawe i kada su prakti~no kampawe predsedni~kih kandidata zavr{ene. Tu`ioci isti~u da ~etvrtotu`eni ni do danas nije dostavio nijedan dokaz za svoje neistinite navode. Zakon o parni~nom postupku jasno predvi|a {ta u parni~nom postupku mo`e biti dokaz, a to svakako ni u jednom svom delu nije privatan, strana~ki pamflet, koji je ~etvrtotu`eni uru~io sudu na ro~i{tu odr`anom dana 8.5.1998. godine. Takozvana “stru~na analiza” takozvanog “ekspertskog tima Srpske radikalne stranke”, dodatni je dokaz da tu`eni Vojislav [e{eq svojim
14

re~nikom u javnom politi~kom delovawu predstavqa i moralnu i duhovnu septi~ku jamu Srbije – kako je to u sudu izjavio i argumentovano pokazao tu`ilac Vuk Dra{kovi}. La` i klevete i uvrede – i to saop{tene uvek na krajwe nepristojan i prosta~ki na~in – predstavqaju gotovo jedini sadr`aj politi~kog delovawa Vojislava [e{eqa. Sud je bio du`an da, ve} na pro{lom ro~i{tu, proglasi da partijski pamflet Srpske radikalne stranke nisu nikakav dokaz za Sud, nego zna~e poni`avawe samog Suda, i da u potpunosti udovoqi tu`benom zahtevu. Vojislav [e{eq bi da i Sud i sudnicu pretvori u kaqugu i li{i ih svakog dostojanstva. Na pro{lom ro~i{tu, on je u sudnicu doveo svoj “ekspertski tim” za klevete i uvrede, sastavqen od sada{wih ministara u Vladi Srbije, koji u Vladi predstavqaju Srpsku radikalnu stranku. Svojim pona{awem u sudnici, oni su nedopustivo vre|ali ne samo tu`ioca Vuka Dra{kovi}a, nego su se rugali i Zakonu i Sudu. Bezakowe, kad je ogrnuto i pla{tom vlasti i sile, ostaje nezakowe. Klevete Vojislava [e{eqa ne mogu i ne smeju biti tolerisane zbog toga {to je on trenutno potpredsednik Vlade Srbije. U protivnom, zna~ilo bi to Hiro{imu na{eg prava i na{eg sudstva. Okolnost da je Vojislav [e{eq, kao politi~ar koji kleve}e i vre|a svoje politi~ke protivnike, sada potpredsednik Vlade Srbije, mo`e biti samo ote`avaju}a okolnost po tu`enog, ukoliko Sud dr`i do moralnog dostojanstva Vlade Srbije. Tra`imo da Sud izrekne presudu kojom se Vojislav [e{eq ogla{ava krivim i kojom }e, u celini, biti prihva}en tu`beni zahtev tu`ilaca: Vuka Dra{kovi}a i Srpskog pokreta obnove. Beograd, 26. 5. 1998. godine Punomo}nik tu`ilaca Ivana Primovi} DR [E[EQ U PALATI PRAVDE

VUK U NOVOJ “KO[UQICI”
Pripremno ro~i{te u Palati pravde izme|u Vuka Dra{kovi}a, kao tu`ioca i dr Vojislava [e{eqa, kao optu`enog odr`ano 26. maja 1998. godine. Su|ewe izazvalo veliko medijsko interesovawe. Predsednik Srpske radikalne stranke i potpredsednik Vlade Srbije ostao pri tvrdwi da je Vuk Dra{kovi} narkoman. Tako|e, dr [e{eq tvrdi da ima dokaze za svoje tvrdwe, koje }e dostaviti sudu do narednog ro~i{ta. Nastavak su|ewa zakazan za 8. maj Po~etkom aprila odr`ano je pripremno ro~i{te u Prvom op{tinskom sudu (Palata pravde), na kom se kao tu`ilac javqa Vuk Dra{kovi}, odnosno wegov advokat Ivana Primovi} (pravni zastupnik SPO i Vuka Dra{kovi}a), i tu`eni dr Vojislav [e{eq, koji za ovu priliku nema
15

pravnog zastupnika, ali kako je dr [e{eq rekao, ukoliko bude zatrebalo, anga`ova}e i pravnog zastupnika. Sve je po~elo pre mnogo godina kada je Vuk Dra{kovi} odlu~io da se bavi politikom. Me|utim, godine su prolazile, a Dra{kovi} nije napredovao, ve} nazadovao. Svakako, najve}i udarac u politi~kom i javnom `ivotu Dra{kovi} je do`iveo na proteklim predsedni~ki izborima, kada je, kao predsedni~ki kandidat, imao upola mawe glasova od dr Vojislava [e{eqa. Onda, kada nije mogao da postane predsednik Srbije, Dra{kovi} je odlu~io da “svoju ko`u skupo proda”. Elem, kako u `ivotu ni{ta nije lako, a pri tome, trebalo bi da ~ovek ima i razuma pri politi~kim pogodbama, Dra{kovi}, odnosno Srpski pokret obnove, nije ~ak ni u{ao u Vladu. Kako ne bi postao politi~ki mrtav, Dra{kovi} je odlu~io da oko svog imena podigne malo frku. Najlak{e mu je bilo da tu`i dr [e{eqa za uvredu, jer je dr Vojislav [e{eq u nekom intervjuu u “Demokratiji” rekao kako je Dra{kovi} narkoman. Tako se danas na sudu nalaze kao tu`eni “Demokratija” i dr Vojislav [e{eq. Su|ewe pobudilo znati`equ novinara Naravno, kada je u pitawu lider srpskih radikala, mediji su uvek zainteresovani da saznaju informaciju vi{e. Tako je bilo i ovog puta. Dr [e{eqa je u Palati pravde sa~ekao veliki broj znati`eqnih novinara. Zbog velikog medijskog interesovawa, sudija Branka Maksimovi}–Mici} odobrila je prelazak u ve}u sudnicu Okru`nog suda, broj 4. Publika, odnosno novinari, taman su se smestili, kada je sudija rekla da }e ovo pripremno ro~i{te biti odr`ano bez snimawa. Novinari su se pobunili, pa je sudija Mici} ponovo dala pauzu, dok se ne dobije odobrewe i dozvola predsednika Prvog op{tinskog suda. Dobro raspolo`en dr Vojislav [e{eq, ~ekaju}i nastavak su|ewa, razgovarao je i {alio se sa novinarima. Na pitawe novinara: „Za{to vas je Dra{kovi} tu`io”, dr [e{eq je odgovorio: „Tu`io me je zato {to sam govorio istinu. Moja je du`nost, pre svega kao politi~ara, da govorim istinu o svim stvarima koje su va`ne za na{e dru{tvo. Ja sam govore}i istinu izneo i podatak da je Vuk Dra{kovi} narkoman. Sada }u dokazati da je zaista narkoman.To }u dokazati putem sudskih ve{taka, putem materijalnih dokaza. U ovoj gra|anskoj parnici brani}u se sam, ali ako bude potrebe, mogu}e je da }u anga`ovati i advokata. U svakom slu~aju, novinari }e imati interesantan sudski proces, u kome }e se definitivno dokazati da je Vuk Dra{kovi} narkoman”. U dru{tvu Dra{kovi}evog pravnog zastupnika bio je wegov li~ni portparol An|elko Trpkovi}, koji je, poku{avaju}i da odvu~e pa`wu „sedme sile” sa dr [e{eqa, po~eo da pri~a kako nije fer {to je dr [e{eq o dana{woj parnici obavestio i novinare, te da je to neka vrsta medijskog cirkusa i sli~no. Na ovakve komentare Trpkovi}a i pravnog zastupnika Ivane Primovi}, dobro raspolo`en dr Vojislav [e{eq je odgovorio: „Moje je da se izborim za princip javnosti i objektivnosti suda. Ja nisam znao da }e bilo ko od novinara do}i na dana{we su|ewe, tako da su
16

aluzije u tom pravcu nepotrebne. Dra{kovi} }e tek biti saslu{an, a ja }u ovde samo da u~estvujem u procesu. Dra{kovi} to izbegava i zato je poslao advokata. Za razliku od Vuka Dra{kovi}a, ja sam vrstan pravnik. [to niste pokrenuli i krivi~nu parnicu? Razo~arali ste me”, primetio je dr [e{eq, promatraju}i pravnog zastupnika Vuka Dra{kovi}a. Dr [e{eq osporava pravni osnov tu`benog zahteva Vr{e}i svoju du`nost, sudija Branka Maksimovi}–Mici} bila je maksimalno korektna i prema tu`iocu, ali i prema tu`enoj strani. Na po~etku su|ewa dr [e{eq je rekao: „Osporavam pravni osnov tu`benog zahteva, naravno, osporavam i iznos (pet miliona dinara). Mada, ako je gospodinu Dra{kovi}u i Srpskom pokretu obnove potreban toliki iznos, mo`emo na}i neku soluciju da im se taj iznos isplati, jer oni najvi{e vole pare. Uostalom, sve vrednosti izra`avaju iskqu~ivo u parama, i moralne vrednosti, i ~ast, obraz, po{tewe i qudsko dostojanstvo – sve gledaju kroz vrednost novca. Kao profesionalni politi~ar imao sam du`nost da govorim istinu. Moja je du`nost da javnost i dru{tvo obavestim o svim ~iwenicama koje su od zna~aja za dru{tvene interese. U skladu sa tim, obavestio sam dru{tvo da je Vuk Dra{kovi} narkoman. U toku ovog sudskog procesa, dokaza}u da je on, zaista, narkoman i tako }u obesmisliti tu`beni zahtev. Tako|e, insistiram, ako to jo{ nije ura|eno, neka tu`iteqi podnesu dokaze da su platili sudsku taksu”. Ovakav komentar izazvao je osmehe prisutnih, ali i gnev pravnog zastupnika Srpskog pokreta obnove. Neargumentovano i pomalo nezgrapno pona{awe pravnog zastupnika Srpskog pokreta obnove, navelo je dr [e{eqa na jo{ jedan komentar: „Pla}awe ili nepla}awe od strane tu`iteqa, bi}e za mene argument u okviru ove sudske rasprave, i to veoma va`an”! Na ovaj komentar predsednika Srpske radikalne stranke, sudija Mici} je preuzela deo krivice, jer, kako je navela, nije mogla da izra~una koliko tu`ila~ka strana treba da uplati za taksu. Zatim je tu`ila~ka strana zahtevala da dr Vojislav [e{eq u narednih osam dana podnese sudu dokaze o navedenim tvrdwama (da je Vuk Dra{kovi} narkoman). Slede}e ro~i{te zakazano je za 8. maj, u 10. ~asova. Izlaze}i iz sudnice broj 4, dr [e{eq je bio dobro raspolo`en. Na komentare i postavqena pitawa novinara odgovarao je uz osmeh: „Definitivno }e biti dokazano da je Vuk Dra{kovi} narkoman, i to veoma opasan narkoman. Raspola`em dokazima. Dokaze }u doneti na slede}e ro~i{te. Neki dokazi bi}e izvedeni anga`ovawem sudskih ve{taka, tako da }ete imati vrlo interesantno i zanimqivo su|ewe koje }e se dugo pamtiti u sudskim analima”. Osmi maj nije daleko, a sasvim je izvesno da }e nastavak ovog zanimqivog su|ewa predstavqati medijsku poslasticu. Ina~e, do slede}eg ro~i{ta Srpski pokret obnove bi trebalo da uplati, na ime sudske takse, 5.000 dinara. Izlaze}i iz Palate pravde, dr Vojislav [e{eq je bio meta mnogih gra|ana koji su mu prilazili i pozdravqali ga. Neki su tra`ili pravni
17

savet, neki pomo}, a neki su samo `eleli da mu ~estitaju na potpredsedni~kom mestu u Vladi nacionalnog jedinstva. Ve}ina gra|ana je, tako|e, pozdravila istinoqubivost dr Vojislava [e{eqa, kao i ~iwenicu da srpski radikali uvek insistiraju na javnosti rada. Dr Vojislav [e{eq napustio je Palatu pravde i krenuo u re{avawe ozbiqnih pitawa i problema. Dana{we pripremno ro~i{te ve} je zaboravqeno, bar do 8. maja. “Velika Srbija” br. 537/1998. Jasna Olui} SU\EWE DRA[KOVI]–DR [E[EQ, ODR@ANO 8. MAJA 1998. GODINE U PALATI PRAVDE

SMEH U SUDNICI
Palata pravde 8. maja bila je mala da primi sve zainteresovane novinare koji su pratili sudski proces izme|u Vuka Dra{kovi}a i optu`enog dr Vojislava [e{eqa. Tokom su|ewa novinari su se jo{ jednom uverili u bolesno pona{awe Vuka Dra{kovi}a, koji se na trenutke gubio, nije znao {ta pri~a, pa je tako u jednom momentu sebe nazvao optu`enim, zaboraviv{i da je on tu`ilac Razgovor sa novinarima pred po~etak su|ewa Ovo neuobi~ajeno su|ewe izazvalo je veliko medijsko interesovawe. Sudskom procesu tako|e prisustvovali su i mnogi znati`eqnici. Pre po~etka su|ewa oko dr Vojislava [e{eqa okupili su se radoznali novinari sa gomilom pitawa. Novinar: Va{ komentar pred po~etak su|ewa? Dr [e{eq: Na novom ro~i{tu }u podneti konkretne dokaze i stru~nu analizu narkomanskog pona{awa Vuka Dra{kovi}a i na osnovu toga }emo tra`iti da se utvrdi jedan tim ve{taka koji }e izvr{iti psihijatrijsko posmatrawe, sve vrste opservacija koje su potrebne u tom slu~aju i podneti sudu izve{taj. Naravno, bi}e potrebno pribaviti svu medicinsku dokumentaciju. Novinar: Imate je? Dr [e{eq: Ne{to imam, a ne{to }e se naknadno pribaviti. Novinar: Prokomentari{ite uvo|ewe u tim tu`ilaca advokata Nikole Barovi}a. Dr [e{eq: Interesantno, nisam ga odavno video, a sad }u da vidim da li mu se promenio li~ni opis. Novinar: Da li mo`e da se desi da se ovo ponovo pretvori u va{ li~ni sukob, odnosno u sudski sukob? Dr [e{eq: Ne, ja nisam imao nikakav li~ni sukob, ja sam ~ovek koji nikad ne ulazi u li~ne sukobe. Novinar: Mo`ete li da date prognozu ishoda ovog ro~i{ta? Dr [e{eq: Ovo su|ewe }e dokazati da je Vuk Dra{kovi} zaista narkoman, neko ko je narkoman nema smisla da se bavi politikom.
18

Novinar: Na kome je teret dokazivawa? Dr [e{eq: Teret dokazivawa nije na meni, vidite da sam celu kwigu pripremio ba{ tim povodom: „Stru~na analiza narkomanskog pona{awa Vuka Dra{kovi}a”, ta stru~na analiza ima 107 strana. Novinar: [ta pi{e u stru~noj analizi? Dr [e{eq: U stru~noj analizi se razmatraju razni aspekti Dra{kovi}evog narkomanskog pona{awa. Novinar: Da li ste vi prisustvovali tom narkomanskom Dra{kovi}evom pona{awu? Dr [e{eq: [to bih ja morao da prisustvujem? Novinar: A otkud onda znate... Dr [e{eq: Jeste li vi prisustvovali kada je Bog stvarao svet? Novinar: Ja, nisam. Dr [e{eq: E, ali verujete da je Bog stvorio svet, to svi normalni qudi veruju, prema tome postoje neke ~iwenice i ne moram ja biti prisutan u svim doga|ajima koji se de{avaju u ovoj zemqi, ali mogu da cenim na osnovu dokaza, na osnovu argumenata, a ovo }e biti osnova za stru~nu psihijatrijsku ekspertizu wegovog pona{awa, jer }e on morati da se podvrgne opservacijama. Novinar: A ko je napravio analizu? Dr [e{eq: Ekspertski tim. Novinar: A koji su dokazi? Dr [e{eq: To }ete ~uti na su|ewu, nemojte unapred. Sudnica ili kako {mr~e Vuk Novinar: Da li ste spremni da platite sudsku od{tetu? Dr [e{eq: Pa, to je nemogu}e da sud ne odlu~i u moju korist, jo{ }e Vuk Dra{kovi} morati da mi plati sudske tro{kove. Novinar: To zato {to ste potpredsednik Vlade? Dr [e{eq: Ne, nego zato {to su argumenti na mojoj strani. Ovde sam do{ao kao gra|anin a ne kao potpredsednik Vlade. Sudija: Konstatujem da su sve stranke prisutne i zato otvaram pretres. Tu`ilac SPO protiv lista „Demokratija”, glavnog i odgovornog urednika Cvjetina Milivojevi}a, dr Vojislava [e{eqa, novinara lista „Demokratija” Vladimira Sudara. U ovom postupku kao predsednik ve}a sudija Maksimovi} Mici}, ili ja, ~lanovi ve}a su Srbijanka Samaryija i Tawa Deji}. Dajem re~ podnosiocu tu`be. Tu`ilac: (nerazgovetno). Sudija: Punomo}nik tu`ilaca Primovi} Ivana, advokat u svemu ostaje pri tu`bi i tu`benom zahtevu. Kako tu`ila~ka strana do danas nije primila dokaze, okolnosti i istinitosti iznetih tvrdwi u listu „Demokratija”, tu`ila~ka strana }e se detaqnije izjasniti o ~iweni~nim navodima u tu`bi i tu`benom zahtevu a po prijemu tih dokaza a s tim u vezi eventualno predlo`iti i odlagawe saslu{awa parni~nih stranaka. Da li jo{ neko ho}e od punomo}nika tu`ila~ke strane? Odgovor je ne, hvala lepo.
19

Ja nisam konstatovala ko je do{ao. Publika: Primetili smo. Sudija: Jeste, velika je sala a ja nemam dovoqno iskustva, vrati}emo se na po~etak. Zna~i, za tu`ioca je prisutan drugo tu`ilac li~no sa punomo}nicima: Ivana Primovi} advokat, advokat Nikola Barovi} i advokat Dragoqub Todorovi}. Publika: Ua, ua... (dobacuje na spomiwawe advokata Barovi}a). Sudija: Molim vas, ti{ina! Ovo nije stadion, ovo je sudnica, ako ne bude bilo reda udaqi}emo sve koji ne budu po{tovali red. Jesmo li konstatovali? Jesmo. Za prvo, drugo i petotu`enog Sr|an Radovanovi} advokat, po punomo}ju u spisima, ~etvrtotu`eni li~no sa punomo}nicima, Nada Kotarac Mihailovi} advokat, Jovan Koprivica advokat. Molim vas va{a punomo}ja, da da li ste mi dali? Dr [e{eq: Na zapisnik }emo dati. Sudija: Na zapisnik }ete dati? Dobro. Tu`eni dr Vojislav [e{eq ovla{}uje advokate Jovana Koprivicu iz Beograda ul. Beogradska br. 64 i Nadu Kotarac Mihailovi} iz Beograda ul. Aleksandra Gli{i}a br. 4 da ga u ovoj pravnoj stvari zastupaju kao wegovi punomo}nici. Punomo}nik, prvo, drugo, tre}e i petotu`enih, advokat Sr|an Radovanovi} – izvolite. Sr|an Radovanovi}: Ja naravno osporavam navode tu`be i isti~em prigovor da je ova tu`ba neuredna, jer je nerazumqiva. Naime, nije jasno, koji vidovi {tete su pri~iweni tu`ila~koj strani, zbog toga nismo mogli ni da se izjasnimo, odnosno da postupimo po nalogu suda. Sudija: Punomo}nik prvo, drugo i tre}etu`enih osporava tu`bu i tu`beni zahtev, kako u pogledu pravnog osnova tako i u pogledu visine. Isti~e da je tu`ba o ovoj pravnoj stvari nerazumqiva, da se ne mo`e utvrditi po kojim osnovama tu`ioci potra`uju {tetu pa se ne mogu izjasniti na naloge koji se odnose na ~iweni~ne navode tu`be i tu`beni zahtev. Sr|an Radovanovi}: Tu`ila~ka strana u tu`benom podnesku poziva se na ~lan 113. Zakona o informisawu i tvrdi, to je re~eno i usmeno, da se tu nalazi pravni osnov u ovoj tu`bi. Zakon o javnom informisawu jedino daje pravo licu koje smatra da je o{te}eno u novinama, da zahteva naknadu {tete tu`bom. Odnosno, ~lan 113. Zakona o javnom informisawu slu`i samo radi otklawawa odre|enih nedoumica, odre|uje sudsku nadle`nost u sporovima povodom napisa u kojima odre|eno lice smatra da mu je pri~iwena materijalna {teta. [ta je to {teta i koji su vidovi {tete? Po te pojmove moramo i}i po Zakonu o obligacionim odnosima, a Zakon o obligacionim odnosima razlikuje materijalnu {tetu i nematerijalnu {tetu. U ovoj tu`bi ne pi{e da li je tu`iocu na~iwena materijalna {teta ili nematerijalna. Ukoliko je materijalna, onda da vidimo u ~emu se sastoji i da tu`ila~ka strana dostavi dokaze. Ako je nematerijalna, a podseti}u vas, nematerijalna
20

{teta je nano{ewe fizi~kog, psihi~kog bola ili straha, onda da vidimo u ~emu se sastoji taj fizi~ki, psihi~ki bol ili strah, te da li je prvotu`ilac Srpski pokret obnove kao pravo lice uop{te podoban da trpi ne materijalnu {tetu: fizi~ki, psihi~ki bol ili strah. Drugo, tu`ilac Vuk Dra{kovi} u svakom slu~aju jeste podoban da kao fizi~ko lice pretrpi fizi~ki, psihi~ki bol i strah, ali koji je intezitet, u ~emu se sastoji, na koji je na~in to pretrpeo, o tome u tu`benom podnesku nema ni{ta. Sudija: Tu`ila~ka strana tu`beni zahtev zasniva na odredbi ~lana 113. Zakona o javnom informisawu, ali u ~iweni~nim navodima tu`be i tu`benom zahtevu ne pravi razliku i ne navodi koju su to {tetu tu`ioci pretrpeli u formi ~lanka koji je iza{ao u listu prvotu`enog „Demokratija”. Poznato je da Zakon o obligacijama pravi razliku izme|u materijalne i nematerijalne {tete, da se materijalna {teta ili moralna {teta izra`ava u pretrpqenom strahu, naru`enosti, a zatim moralna (to vi niste rekli ali ja }u dodati) ~asti i ugleda pojedinca kao ~oveka i gra|anina. A tako|e se iz navoda tu`be ne vidi kakvu je {tetu pretrpeo prvotu`eni SPO kao tu`ilac. Sr|an Radovanovi}: Zbog povrede ~asti augleda mo`e tra`iti naknadu {tete onaj kome je pri~iwena kakva materijalna {teta, ali ovde u ovoj tu`bi nema ni{ta o materijalnoj {teti. Zbog ta~nijeg preno{ewa re~i advokata Sr|ana Radovanovi}a on direktno diktira zapisni~aru. Sudija: Punomo}nik isti~e da zbog povrede ~asti i ugleda mo`e se tra`iti naknada materijalne {tete, a u tu`benom podnesku nema ni re~i o bilo kakvoj materijalnoj {teti. U pogledu prvo, drugo i tre}etu`enog, osniva~a lista „Demokratija”, glavnog urednika lista Qubinke Milin~i} i odgovornog urednika Milivojevi} Cvijetina isti mogu biti odgovorni samo ukoliko nisu preneli verno izjave sagovornika ili u slu~aju da je u pitawu sadr`ana kakva uvredqiva poruka. Novinar koji je napisao ovaj tekst (intervju) sa ~etvrtotu`enim dr Vojislavom [e{eqem, u svakom slu~aju respektovao je sagovornika kao i druga lica koja se u tekstu spomiwu. Tu`ila~ka strana je mogla koristiti pravo na ispravku informacije i odgovor, a ~ije im je pravo zasnovano u Zakonu o javnom informisawu. Da su to pravo tra`ili da iskoriste, list „Demokratija” bi to wihovo pravo po{tovala i ispravku odnosno demanti objavila. Na pripremnom ro~i{tu ~etvrtotu`eni dr Vojislav [e{eq potvrdio je autenti~nost, ta~nost svojih izjava koje su objavqene u spornom intervjuu, pa je ovaj intervju istinit, jer su istinito prenete sagovornikove re~i u smislu ~lana 11. Nijednog razloga nije bilo da novinar, ovde petotu`eni Vladimir Sudar izbaci bilo koji deo odgovora na postavqena pitawa tu`enog dr Vojislava [e{eqa jer se radilo o li~nosti ~iji je ugled u ovoj dr`avi nesporan. Sr|an Radovanovi}: Namerno ka`em dr`ava, jer je sam ~etvrtotu`eni deo ove dr`ave, da odbornik u Skup{tini grada, odbornik u Skup{tini op{tine, savezni poslanik, s obzirom da je bio i narodni poslanik i
21

s obzirom da je sada i potpredsednik Republi~ke vlade, s obzirom da wegova partija i on u`ivaju veliku podr{ku bira~a, ja govorim samo o formalnim kriterijumima ugleda koji... Sudija: ^lan punomo}nika daqe navodi da je dr Vojislav [e{eq deo ove dr`ave, jer je bio narodni poslanik u parlamentu Republike Srbije, da jeste savezni poslanik, da jeste odbornik Skup{tine grada Beograda, da jeste i odbornik Skup{tine op{tine Zemun, a wegov ugled je posle svega toga porastao pa je potpredsednik Republi~ke vlade. Stoga se punomo}nik tu`enog pita, da li novinar koji sa takvom li~no{}u razgovara ima pravo ne samo po pravilima svoje struke, ve} po pravilima morala ili etike da delove intervjua svog sagovornika izbacuje. Sr|an Radovanovi}: Gospodin Vladimir Sudar je pre objavqivawa intervjua dostavio SPO-u tekst i zamolio ih za demanti... Sudija: Pored toga, petotu`eni novinar Vladimir Sudar integralni tekst intervjua objavqenog sa dr Vojislavom [e{eqem dostavio je SPO-u u smislu da li imaju da stave primedbe, ukoliko imaju neke primedbe na taj tekst, a oni na taj tekst nisu imali nikakve primedbe. Imaju}i sve ovo u vidu {to je punomo}nik navedenih tu`enih izneo, smatram da su: prvo, drugo, tre}e i petotu`eni pasivno nelegitimisani u ovoj parnici, da nisu odgovorni za eventualno pri~iwenu {tetu, a imaju}i u vidu odredbu ~lana 11. Zakona o javnom informisawu... Sr|an Radovanovi}: Nisam se pozivao na ~lan 11. Sudija: Pa ja }u, ja sam sudija. Sr|an Radovanovi}: Da ne bude gre{ke? Sudija: Ne, ne, ovde gre{ke nema, kolega. S obzirom da ~etvrtotu`eni koji je dao te informacije je za to odgovoran, a da ih je dao na pripremnom ro~i{tu je to i potvrdio. Punomo}nik ~etvrtotu`enog dr Vojislava [e{eqa Jovan Koprivica, izvolite kolega. Dr [e{eq dokazuje istinitost svojih tvrdwi Jovan Koprivica: Po{tovani sude, kao punomo}nik ~etvrtotu`enog u ovom predmetu u onom delu koji se odnosi na formalno pravni postupak... me|utim, mi kao ~etvrtotu`eni moramo da se branimo i da doka`emo. Zna~i, imamo ulogu i branioca i tu`ioca, me|utim nama ovde fali jedan formalno pravni momenat koji nama ote`ava posao, a to je nedostatak... su{tina ovoga spora ne ovo ~etvrto, peto ili prvotu`eni... Prema tome, smatram da je ovde bitno dokazati krivicu ili odgovornost za {tetu ili istinu, visina {tete je sporedna stvar i ona }e biti procewena. Krivica je krivi~no pravni pojam, a odgovornost je gra|ansko pravni pojam za nastalu {tetu ukoliko je nastala. Po{to gospodin [e{eq kao tu`eni ima stav i nameru da dokazuje istinitost, dostavi}emo dokumentaciju sudu direktno u predmet i dostavi}emo sudu podnesak od jedno 10 ta~aka u kome }emo ukazati na bitne momente u periodu od ’91. do ’98. godine o nekim momentima, istupima i pona{awima gospodina Vuka Dra{kovi}a kao tu`ioca u ovom predmetu, koji }e biti osnov stava da nema odgovornosti i krivice gospodina [e{eqa u ovom predmetu za eventualno napravqenu {tetu.
22

Sudija: Morate dokazati. Jovan Koprivica: Molim, da istinitost navoda u ovom... tu se sad me{a krivi~ni i gra|anski postupak u ovoj stvari, zna~i, treba prvo utvrditi odgovornost za {tetu, pa onda... Me|utim, mi sad moramo da radimo krivi~no pravnu odgovornost... Sudija: Punomo}nik Jovan Koprivica osporava tu`beni zahtev u celosti u ~emu se pridru`uje re~i punomo}nika prvo, drugo, tre}e i petotu`enog sa formalne strane postupka. U pogledu su{tinske strane postupka punomo}nik ~etvrtotu`enog dostavi}e sudu dokaze u primernom roku na osnovu kojih }e se dokazati istinitost izneta u formi intervjua listu „Demokratija”, a koju }e wegovi punomo}nici uobli~iti pismenim podneskom i daqe predlagati dokaze na ukazivawe istinitosti navedenih tvrdwi. Jovan Koprivica: Gospodin Vojislav [e{eq }e obrazlo`iti dokumentaciju koju je doneo, a mi }emo to pravno prilagoditi i predlo`i}emo jedan tim stru~waka koji }e opservirati i dokumentaciju, i tu`ioca, i ostale. Predla`em dva imena a to su (upadica sudije), to }u na kraju. Sudija: Li~no ~etvrtotu`eni }e re}i izvore saznawa za svoje tvrdwe u listu „Demokratija”, a koje }e wegovi pomo}nici uobli~iti. Nada Kotarac: Osporavamo tu`beni zahtev u celosti. Re}i nekome da je narkoman, ne zna~i da je narkomanija bolest. Barovi}: Molim vas, koleginice... (dobacuje advokat Barovi}) Publika: Ti ~uvaj nos, ~ulo se iz publike. Sudija: Molim vas mir! Smeh u sudnici. Svi u rukovodstvu SPO znaju da je Vuk Dra{kovi} narkoman Sudija: Drugi deo teksta koji je naveden u tu`bi i za koji tu`ilac tvrdi da je neistinit, a on glasi, odnosno... ~elnika Srpske radikalne stranke u TV duelu izme|u Vuka Dra{kovi}a i dr [e{eqa. Pa, onda ide ono {to vi ka`ete ~etvrtotu`eni, „o~igledno je da je ta emisija organizovana u sprezi sa socijalistima”. Dra{kovi} se pojavquje kao wihov... Da li mo`e da se izjasni? Punomo}nik ~etvrtotu`enog, Nada Kotarac Mihailovi} izjavquje da }e se na te okolnosti li~no izjasniti ~etvrtotu`eni. Gospodine dr Vojislave [e{eq, izvolite. Molim vas malo ti{e, nemojte da galamite u sudnici. Ovako }emo re}i. ^etvrtotu`eni dr Vojislav [e{eq... Dr [e{eq: Ako nemate ni{ta protiv, mogu ja direkto u zapisnik, lak{e }e vam biti. Prvo ho}ete vi da unosite ovo? Sudija: Ja moram da pratim. Dr [e{eq: Dobro, vi pratite, a ovo nek ide direktno u zapisnik. Imam da primetim na izlagawe punomo}nika prvo, drugo, tre}e i petotu`enog. Pravni zastupnik je izjavio da je novinar Vladimir Sudar pre objavqivawa tekst dostavio Srpskom pokretu obnove, e to je ono {to se kosi sa novinarskom etikom. A Srpski pokret obnove nije imao nikakvu primedbu. Za{to, to je retorsko pitawe. Zato {to svi u rukovodstvu Srpskog pokreta obnove znaju da je Vuk Dra{kovi} narkoman i da je ovo istina.
23

Upozorite advokata Barovi}a da mi ne upada u re~ i da me ne prekida. Barovi}: Molim da ga upozorite da ponovo vr{i istu radwu... Dr [e{eq: Neuki advokat bi trebalo da zna da ja dokazujem da je Vuk Dra{kovi} narkoman. To bi trebalo da zna neuki advokat Barovi}. Sudija: Molim vas malo ti{ine, o tome sudimo, o tome raspravqamo. Izvolite gospodine, nastavite svoje izlagawe. Dr [e{eq: Upozorite ga da mi ne upada u re~. Barovi}: Ovo nije saslu{awe stranke, ovo je re~ stranke. Sudija: Pa evo re~, molim vas ograni~ite se samo na tu`beni zahtev a onda }emo i}i na dokazivawe. Da vidimo {ta ste od dokaza pripremili. Dr [e{eq: Samo malo budite strpqivi gospo|o predsednice, vi ste dosad bili strpqivi, bojim se da ne izgubite strpqewe, polako. Sudija: Molim vas nemojte te grube re~i o kojima se ovde vodi spor, koje su ovde predmet parnice. Dr [e{eq: Koje su grube re~i izgovorene iz mojih usta, gospo|o sudija? Recite mi jednu samo pa da je povu~em ako je gruba. Sudija: Re~ je o spornim navodima. Dr [e{eq: Kod mene nema spornih navoda, mo`da kod vas ima. Sudija: Vidite da su sporni. Dr [e{eq: Za mene nisu sporni, ja dokazujem wihovu istinu. Advokat Todorovi}: Pa, ne mo`e sad... Dr [e{eq: Gospodine Todorovi}u, mo`e. Advokat Todorovi}: Ali ovo je re~. Dr [e{eq: Gospodine Todorovi}u, do}i }e na red i to kako ste vi uhva}eni u kra|i kwiga... (Smeh i aplauz u sudnici). Da ja nastavim, gospo|o sudija. Sudija: Gospodine [e{eq, ja vas molim da... i upozoravam publiku da ne ometa rad suda, ovo su jako ozbiqne stvari, molim kolege sa moje desne i leve strane da se strpe, svi }e dobiti re~, niko ne}e biti li{en mogu}nosti da raspravqa. Sr|an Radovanovi}: Ja opet molim da se ne generalizuje. Dr [e{eq: Ja se pridru`ujem, gospo|o sudija, va{em zahtevu i kao tu`ena strana molim publiku da niko ne reaguje na ono {to se izgovori u sudnici. Vidite, gospo|o sudija, kako sam vam od pomo}i. Sudija: Ja vas molim, gospodine [e{eq, da se ograni~imo samo na tu`bu i tu`beni zahtev. Recite mi koje ste dokaze pripremili, informativno vas pitam koji su izvori va{eg saznawa za tvrdwe navedene u ovoj tu`bi? Dr [e{eq: Sa~ekajte, malo strpqewa. E, idemo daqe. [to se ti~e prvog dela tu`be koji se odnosi na moju tvrdwu da je Vuk Dra{kovi} do kraja bio instrumentalizovan od strane konkurentskih stranaka u predizbornoj kampawi, to su notorne ~iwenice, Jedan od dokaza na koji se pozivam je to da je Vuk Dra{kovi} na dr`avnoj televiziji dobio dva puta po sat i po vremena da bi saop{tio svoje politi~ke stavove u studiju Beograd i Novi Sad, a ja sam samo jednom dobio sat i po vremena. To je jedan od dokaza, a ostale dokaze }emo razmotriti kroz saslu{awe stranaka u postupku. Sudija: Moram da vas pitam da li vi imate neki pismeni dokaz?
24

Dr [e{eq: Molim vas da samo malo sa~ekate, idemo redom, vidite kako sam ja sistemati~an. Primetio sam na izlagawe zastupnika ostalih tu`enih, zatim sam se izjasnio na jedan deo tu`be i sad se izja{wavam na drugi deo tu`be, samo malo sa~ekajte. E, {to se ti~e moje tvrdwe da je Vuk Dra{kovi} narkoman, ja sam danas doneo dokaze. Dokaze nisam du`an da predajem tu`iocima nego sudu, a rok nije bio prekluzivan, pa sam to doneo danas. Sada }u sudu da predam spis „Stru~na analiza narkomanskog pona{awa Vuka Dra{kovi}a”, to je zapravo kwiga na 107 strana. Na osnovu ove stru~ne analize podne}emo zahtev da se odrede sudski ve{taci psihijatrijske i psiholo{ke struke koji bi izvr{ili psihijatrijsko posmatrawe Vuka Dra{kovi}a i sud obavestili o svom stru~nom nalazu. Zatra`i}emo od suda da pribavi svu dokumentaciju svih psihijatrijskih klinika i drugih zdravstvenih ustanova gde se do sada le~io Vuk Dra{kovi} i gde je tra`io medicinsku pomo}, kada je re~ samo o du{evnim oboqewima. Sada predajem sudu stru~nu analizu. Sudija: Dr Vojislav [e{eq predaje sudu stru~nu analizu. Gospodine [e{eq, va{a je du`nost u parni~nom postupku da dokumentaciju koju predajete sudu predate i drugoj strani... Dr [e{eq: Molim vas, molim vas, imam primedbu! Sudija: Sud donosi re{ewe: Nala`e se ~etvrtotu`enom dr Vojislavu [e{equ da pismenu dokumentaciju, stru~nu analizu koja se odnosi na drugi deo spornih navoda ~etvrtotu`enog u listu „Demokratija” dostavi sudu u jo{ jednom primerku, radi dostavqawa tu`ila~koj strani. Dr [e{eq: Molim vas, imam primedbu. Primedba je da nije re~ o sudskom podnesku, nego dokazima. Molim vas, jer ja sam podneo original dokaza! Sudija: ^etvrtotu`eni se protivi navedenom re{ewu suda, jer je on navedene dokaze predao u originalu i nije du`an da ih predaje u dovoqnom broju primeraka i za drugu stranu. Dr [e{eq: Ja samo svoje podneske moram u vi{e primeraka da predam. Sudija: Ja ovde moram da pro~itam, to je ekspertski tim Srpske radikalne stranke. Dr [e{eq: Da, naravno. (Aplauz u sudnici.) Za{to se sudija smeje Dr [e{eq: Za{to se vi, gospo|o sudija, smejete? Sudija: Ja se ne smejem. Dr [e{eq: Ja sam primetio da se smejete. (Smeh u sudnici.) Sudija: Dobro, molim vas mir, nemojte da se smejete! Dr [e{eq: Nemojte da se smejete, jer kad se vi smejete, onda se svi smeju, jer smatraju da to tako treba. (Smeh u sudnici.)
25

Sudija: Molim vas, ti{ina! Dr [e{eq: Molim vas. Dakle, ukoliko protivni~ku stranu interesuje taj dokaz, protivni~ka strana mo`e ostvariti uvid u spis, a mo`e i da fotokopira dokaze koji se mogu fotokopirati. Sudija: Sud donosi re{ewe: Odr`ava se na snazi re{ewe suda kojim je nalo`eno ~etvrtotu`enom da navedene pismene dokaze u zelenoj fascikli dostavi protivni~koj strani. Dr [e{eq: E, a ja tra`im od suda da mi objasni kako to da dostavim? Onda nam to vratite pa da dostavim protivni~koj strani, ali onda }ete vi ostati bez toga. (Smeh u sudnici). Sudija: Sud to mora imati. Dr [e{eq: A kako onda da ja to dostavim protivni~koj strani? Sudija: Preko suda. Dr [e{eq: Preko suda? E onda vi to dostavite. Sudija: Kako? Dr [e{eq: Preko suda. Vuk Dra{kovi}: Gospo|o sudija, to nama nije potrebno {ta pi{e ekspertski tim radikalne stranke. Dr [e{eq: Mo`da to ima gospodin Dra{kovi}. (Smeh u sudnici.) Sudija: Znate {ta, i ja sam `iv ~ovek, i ja moram da se nasmejem. (Aplauz u sudnici.) Sudija: Tu`ilac Vuk Dra{kovi} povodom navedenih odluka suda po protivqewu ~etvrtotu`enog navodi da mu ekspertska analiza nije potrebna. Ona }e ostati sudu. Da li gospodin dr Vojislav [e{eq ima jo{ ne{to da ka`e? Dr [e{eq: Imam, naravno. Po{to }e sa na{e strane biti tra`eno da sud odredi stru~ne ve{take, moje je da unapred obavestim sud kako bi sud mogao da pripremi ve{take sa svoje strane u ovom slu~aju. Sudija: ^etvrtotu`eni daqe isti~e da }e predlo`iti izvo|ewe dokaza ve{ta~ewem na sporni deo ~lanka, te da se sud u ovom smislu pripremi. Jovan Koprivica: Izvinite sudija, samo formalno pravno da zaokru`imo, pa }e cewena strana dobiti re~... Sudija: Daje re~ protivni~koj strani. Gospodine Dra{kovi}u, vi ste vi~ni, vi radite na srpskom jeziku, vama je to jaka strana, vi }ete boqe diktirati. Vuk Dra{kovi}: Nema potrebe da se diktira, ja }u to otkucano predlo`iti u zapisnik. Beli prah, marame i klevetawe Sudija: Novinari, ja ne vidim gospodina Vuka Dra{kovi}a... Vuk Dra{kovi}: Gospo|o sudija, kada bi re~i koje izgovara optu`eni [e{eq pripadale samo wemu, kad bi on mogao da ih zadr`i u svom yepu ili kada bi te svoje re~i mogao da ve`e sebi kao maramu oko vrata, onda ove moje tu`be ne bi bilo. Me|utim, [e{eqeve klevete i uvrede, koje su predmet tu`be objavile su novine, list „Demokratija”. Nije ta~no, uz26

gred, da je iko iz uredni{tva „Demokratije” intervju sa [e{eqem donosio na cenzuru i odobrewe u SPO, to su obi~ne izmi{qotine. Urednici „Demokratije” su znali da objavquju la`i samim tim {to objavquju intervju sa Vojislavom [e{eqem, jer wegove tvrdwe nikad ni{ta nisu zna~ile nego prosta~ko klevetawe drugih qudi. Sudija: Ja bih samo da vas upozorim. Ne}emo la`i, ne}emo prosta~ko pona{awe. Publika: Nikad druga~ije nije ni znao. Vuk Dra{kovi}: Molim vas, ima pravo da me tu`i. Zbog toga... Sudija: Molim vas, idemo na vi{i nivo... Vuk Dra{kovi}: Zbog toga {to su znali da u ovoj zemqi nema gotovo nijednog istaknutog politi~ara, pisca, akademika, sve{tenika, novinara a da ga [e{eq za posledwih osam godina nije javno qagao, vre|ao i klevetao, znali su da to ~ini i toga puta. Ilustracije radi pomenu}u samo neke primere takvog wegovog delovawa, postoji ~itava dokumentacija, sve je to javno izgovoreno i objavqeno. Pote`u}i pi{toq na beogradske taksiste rekao je: „vi ste banda fa{ista”... Sudija: Gospodine Vu~e molim vas da se dr`imo predmeta, da ne idemo daqe, nego da raspravqamo o su{tini ovog predmeta. Vuk Dra{kovi}: Molim vas, gospo|o sudija, ako neko izgovori tvrdwu kako ju je izgovorio i ako tu`ilac re|aju}i sli~ne tvrdwe o drugim qudima bude u tome spre~en, onda mu spre~avate da doka`e tu`bu. Sudija: Gospodine Vu~e, da vam... Vuk Dra{kovi}: Prema tome, ja }u ovo re}i, ali ako bi zbog toga... Sudija: Da vam ka`em. Saslu{a}emo vas kao stranke, pa }ete tu imati priliku... Vuk Dra{kovi}: Ne, ja to sada ka`em! I molim vas... Sudija: Ja vas molim da se ograni~ite na raspravu. Vuk Dra{kovi}: Ovo je rasprava. Pote`u}i pi{toq na taksiste nazvao ih je banda fa{ista, pote`u}i pi{toq na studente rekao je da su stoka... Sudija: Molim vas, kolega, produbqujemo parnicu, idemo od teme, udaqavamo se od su{tine stvari, ne sudimo ono {to je predmet na{eg spora, idemo mnogo duboko i mislim da zaga|ujemo neke odnose. Dajte da se ograni~imo na ovo {to nam je su{tina i da presudimo. Vuk Dra{kovi}: Dobro, po{to vi ne dozvoqavate da podsetimo na neke stvari zbog ~ega ja odbijam ekspertizu tog ~oveka koju vam je doneo iz wegove stranke, upravo iz ovih razloga vi ne}ete da ~ujete... Dr [e{eq: Gospo|o sudija, dozvolite mu da pro~ita, za tu`enu stranu to je veoma interesantno. Kako Vuk postaje crv Vuk Dra{kovi}: Molim. Govorio je i ovo, javno je objavqeno: „Najvi{e novca iz Dafiment banke i Jugoskandika opqa~kao je li~no Slobodan Milo{evi}, u pitawu su milijarde dolara”, „Radoje Prica je matora budala”, to su [e{eqeve re~i, „Mira Markovi} nije }erka Mome Markovi}a ve} onog agenta i zlo~inca Be}irevi}a” i za to je [e{eq stru~27

wak da utvr|uje o~instvo, „Milo \ukanovi} je obi~ni mafija{, {vercer i balija”, „Dobrica ]osi} je najve}i antisrpski pacov”, „Dragoslav Avramovi} je pohlepni i yangrizavi starkeqa”, „Mirko Marjanovi} je najve}i monopolista i seksualni razvratnik”, „Patrijarh Pavle je najve}i srpski izdajnik”. On ka`e: „Opsednut sam bujicom snova u kojoj vidim smrt, nasilnu smrt Slobodana Milo{evi}a i Mire Markovi}”, on ka`e: „Avione NATO pakta koji su ga|ali Udbine navodio je Slobodan Milo{evi}”, i za ovo on verovatno ima dokaze ekspertskog tima Srpske radikalne stranke. On ka`e: „O~igledni medicinski problemi od kojih su neki izazvani alkoholizmom ozbiqno onemogu}avaju Slobodana Milo{evi}a da obavqa svoju predsedni~ku du`nost”, ka`e: „da je „Biqana Plav{i} ameri~ki {pijun, a Milan Milutinovi} najobi~niji lopov”. Publika: Vu~e, da li ti {mr~e{ ili ne? [mr~e, {mr~e!!! (Smeh u sudnici). Vuk Dra{kovi}: Gospodo sudije, ovaj ~ovek je posuo blatom, ne po{tedev{i ni samog patrijarha srpskog. Politi~ki re~nik gospodina [e{eqa predstavqa moralnu i duhovnu septi~ku jamu Srbije, wegove re~i su uvreda srpskog jezika jer su vazda bremenite mr`wom. Re~nik ovog ~oveka je i prvorazredni ekolo{ki i higijenski problem Srbije. Kada ne bi koristio klevete, uvrede, psovke, gospodin [e{eq ne bi mogao ni da govori, jer ne bi znao {ta da ka`e, on bi u tom slu~aju postao nem uprkos zdravim glasnim `icama. U pitawu je ozbiqna bolest koja je u nadle`nosti psihopatologije, ovaj ~ovek nesporno poznaje srpski jezik, a nesporno je da i uz primetne te{ko}e pri izgovoru odre|enih slova, na primer: pri izgovoru jednoga slova u re~i [trpci, [trpci, gospodine [e{eq, wegove glasnice nisu o{te}ene, o{te}eno je, po{tovani sude, i to tragi~no wegovo ose}awe za istinu, za ~ast, pristojnost i uqudnost. Dokaz tog odsustva morala i odgovornosti za javnu re~, za javnu funkciju i javne postupke jeste i ~iwenica da je danas u jednoj privatnoj parnici, gde je on privatni tu`ilac dovukao sa sobom pola srpske Vlade, potpredsednike, ministre. A neki ministri, ~ujete li kakve re~i iz sudnice dobacuju, dokaz je dakle i to odsustva apsolutne odgovornosti i jedne te{ke bolesti. Ja ne}u da joj dajem dijagnozu, ali znam da je medicinskoj nauci vrlo poznata priroda ove bolesti. Naravno da ostajem pri tu`benom zahtevu, mogu odustati jedino ukoliko bi sud na osnovu svega a i na osnovu dosada{weg javnog delovawa gospodina [e{eqa, zaista pozvao ve{take psihopatologe da utvrde preciznu dijagnozu jednog te{ko obolelog ~oveka, to je sada jasno, i upute ga na le~ewe u odgovaraju}u medicinsku ustanovu. Da li }e to biti du{evna bolnica ili neka druga, ne znam. Ja bih se li~no radovao da to le~ewe uspe. Po{tovani sude, zbog mnogo mawe nepristojnog pona{awa, kao javna li~nost, francuski fa{ista, veliki neprijateq Srbije i srpskog naroda, a uzgred i veliki li~ni prijateq [e{eqa i wegove stranke, gospodin Le Pen nedavno je od francuskog suda osu|en zbog takvog prosta~kog i to mnogo mawe prosta~kog i bolesnog pona{awa na javnoj sceni – oduzeta su mu gra|anska prava. Ja naravno ne tra`im od ovoga suda da to uradi, jer
28

smatram, s obzirom na neke moje emotivne slabosti prema gospodinu [e{equ, da je wemu danas mnogo potrebnija medicina nego {to su mu korisnija gra|anska prava, i ja verujem da ovaj sud tu pomo} medicine jednom te{ko obolelom ~oveku ne}e da uskrati. Hvala. Sudija: Gospodine Vu~e Dra{kovi}u, ho}ete li nam dati taj dokaz? Vuk Dra{kovi}: Kako da ne, sa zadovoqstvom. Sudija: Imate u dva primerka? Vu~i}: Imate kopir? (dobacuje) Sudija: Pa, nemamo, gospodine ministre. Sud konstatuje da pismenu izjavu koju je usmeno izneo pred sud uru~uje jedan primerak sudu, a drugi primerak se uru~uje tu`enom. Onda smo se ovako dogovorili: ekspertizu }e tu`ena strana dostaviti... Dr [e{eq: Ne, ne, molim vas. Sudija: Dobro, onda }e sud isfotokopirati o svom tro{ku i dostaviti tu`iocu. Re{ewe: Sud donosi re{ewe da se stru~na analiza iz fascikle ekspertskog tima Srpske radikalne stranke ima fotokopirati u sudu i ista dostaviti punomo}nicima prvo i drugotu`enom u jednom primerku. Samo da vas pitam: da li ste zadovoqni sa jednim primerkom? Vuk Dra{kovi}: ^ega? (Smeh u sudnici.) Srpski pokret obnove ne}e svoje kante za sme}e da zatrpava... Sudija: Nala`e se ~etvrtotu`enom da na prvi deo spornog teksta pru`i sudu pismene dokaze i druge dokaze koji su bili izvor saznawa ~etvrtotu`enog. Dr [e{eq: Primedba, moja primedba, da li mi dajete re~? Sudija: Samo malo. Dr [e{eq: Na notorne ~iwenice ne podnose se pismeni dokazi. Notorna je ~iwenica... Sudija: Primedba se odbija. Dr [e{eq: Molim vas, sa~ekajte malo. Notorna je ~iwenica da je gospodin Dra{kovi}, samo jedan od dokaza, dobio dva puta po sat i po u predizbornoj kampawi na televiziji, a ja samo jednom sat i po, iako je kao predsedni~ki kandidati trebalo da budemo ravnopravni, to je notorna ~iwenica. Ja ne odbijam da podnosim na notornu ~iwenicu, vi znate da je to notorna ~iwenica, to zna i gospodin Dra{kovi}, e, ako gospodin Dra{kovi} osporava tu notornu ~iwenicu, ja }u je dokazivati. Sudija: On je osporava. Dr [e{eq: Molim vas, ne osporava ovu notornu ~iwenicu da je imao dva puta po sat i po vremena! Sudija: ^etvrtotu`eni odbija da o ovim ~iwenicama koje su notorne pru`i dokaze. Kada se izvr{i fotokopija ekspertize i dostavi tu`iocima istima se ostavqa rok od 25 dana da odgovore na navod iz te stru~ne analize. Jovan Koprivica: Moram primetiti, saslu{awe stranaka je jedan od dokaza, prema tome nije ba{ da nema dokaza, prema tome... Sudija: Sud donosi re{ewe:
29

Punomo}niku Jovanu Koprivici tako|e se ostavqa 15 dana da uobli~i pravno navode ~etvrtotu`enog o kojima je govorio u re~i svojoj i dostavi daqe dokaze o kojima je govorio u re~i svojoj, vezuju}i te navode za stru~nu analizu, a potom odredi ro~i{te i odlu~i o daqem toku postupka. “Ko je tu`ilac a ko tu`eni” – pita dr [e{eq Dr [e{eq: Imam jo{ jednu primedbu. Mislim da sud treba posebno da konstatuje da je gospodin Dra{kovi} i danas prilikom svog izlagawa pokazao da nije bio u ura~unqivom stawu, a to se najboqe vidi iz ~iwenice da je gospodin Dra{kovi} zaboravio ko je ovde tu`ilac, a ko tu`eni. On je izjavio da sam ja tu`ilac, a on se branio kao da je tu`eni. Sudija: ^etvrtotu`eni moli sud da konstatuje u zapisnik da Vuk Dra{kovi} prilikom izlagawa je pokazao da nije ura~unqivog pona{awa. To je primedba na postupawe predsednika Ve}a koji vodi raspravu... Dr [e{eq: Molim vas da sadr`ajno iznesete da je on u svom izlagawu zaboravio ko je tu`ilac a ko tu`eni. Sudija: Pi{e. to }ete proveriti. Dr [e{eq: Ali unesite vi to za svaki slu~aj u zapisnik, mo`da nema u tom spisu. Sudija: To ja nisam konstatovala. Sud donosi re{ewe da je sudija diplomirani pravnik sa polo`enim pravnim ispitom i da on nije lekar, da nije kvalifikovan i stru~no sposoban da takve zakqu~ke donosi. Barovi}: Imamo primedbu na prilo`ene dokaze u pisanom obliku u zelenim koricama, kako ste ga opisali sa razloga {to se inkriminisani iskaz ~etvrtotu`enog odnosi na lica koja su bila u zatvoru, odnosno lica koja su vi|ala i pose}ivala tu`ioca, kakav je to ekspertski nalaz Srpske radikalne stranke, mi znamo... Vuk Dra{kovi}: Nikola, ne interesuje nas {ta Srpska radikalna stranka pi{e. (Dobacuje) Publika: Banana – men, skini bananu s glave! Barovi}: Mi znamo da je Srpska radikalna stranka povezana sa policijom, znamo da je policijska stranka, ali nije wihova ekspertiza podobna da bi odlu~ivala i dokazivala ~iwenice koje oni la`no proturaju, tako da imamo prigovor na izvo|ewe tog dokaza. Publika: I {to si pametan i lep! Sudija: Sud donosi re{ewe: Punomo}nik tu`ioca advokat Nikola Barovi} ima prigovor na izno{ewe dokaza stru~ne analize ekspertskog tima Srpske radikalne stranke, a nazvanu postupaju}eg sudije u zelenim koricama. Dr [e{eq: Molim vas, imam primedbu. Sudija: Samo malo. Vuk Dra{kovi}: (ima primedbu) Dr [e{eq: Gospo|o sudija, ja sam prvi tra`io. Vuk Dra{kovi}: Da bi se do{lo do odgovora ko je ~iji pulen, Vuk Dra{kovi} ili je to mo`da Vojislav [e{eq, predla`em da sud anga`uje ve{take koji }e da utvrde da li je Vuk Dra{kovi} potpredsednik Marjanovi}eve socijalisti~ke Vlade ili je to Vojislav [e{eq. Publika: Na tvoju `alost jeste!
30

Sudija: No, to su notorne ~iwenice. Vuk Dra{kovi}: Zamolio bih da ve~eras posebna sudska ekipa posmatra dr`avnu televiziju, ovde su doveli kamere kao pro{li put, dr`avne televizije zloupotrebqavaju}i vlast. Na ulazu u sudnicu rekao sam gospodinu [e{equ: „Optu`eni, pona{aj se pristojno”... (Smeh u sudnici.) Sudija: Gospodine Dra{kovi}u, to je van ove sudnice... Tu`ilac Vuk Dra{kovi} predla`e da sud utvrdi da li je ~etvrtotu`eni potpredsednik Vlade ili Dra{kovi}... Vuk Dra{kovi}:...(ponavqa prethodne svoje re~i). Sudija: Odbija se prigovor Vuka Dra{kovi}a... (Smeh u sudnici.) Dr [e{eq: Molim vas, insistiram da u zapisnik u|e jedna veoma va`na tvrdwa Vuka Dra{kovi}a, jer ona je bitna za ovaj sudski postupak. Vuk Dra{kovi} je izjavio da je dokaz da sam ja pulen Socijalisti~ke partije Srbije to {to sam potpredsednik Marjanovi}eve Vlade. To pokazuje da je Dra{kovi} i sada pod uticajem narkotika. (Smeh u sudnici.) Kao toalet papir, upotrebi i baci Sudija: Molim vas, gospodine [e{eq... Dr [e{eq: ^ekajte, molim vas, saslu{ali ste gospodina Dra{kovi}a do kraja, saslu{ajte sad i mene. Pa, ja dokazujem da je on narkoman i koristim svaki dokaz koji mi je na raspolagawu. Molim vas, gospo|o sudija ovo je veoma va`no, jer je notorna ~iwenica da je Srpska radikalna stranka u{la u Vladu i da sam ja ministar iste Srpske radikalne stranke ne u socijalisti~koj Vladi nego u koalicionoj Vladi narodnog jedinstva povodom koje je sklopqen sporazum koalicionih partnera. A sama pozicija gospodina Dra{kovi}a koji se upiwao iz petnih `ila da u|e u Vladu, ali nije, govori da je samo politi~ar za jednokratnu upotrebu. Znate, kao toalet papir, upotrebi i baci... (Smeh u sudnici.) Druga primedba, molim vas budite strpqivi, se odnosi na izjavu advokata Nikole Barovi}a da je Srpska radikalna stranka policijska partija. Izjava pokazuje da gospodin Barovi} nije ura~unqiv, pa zahtevam da sud zatra`i... Sudija: Molim vas, gospodine [e{eq... Dr [e{eq: Molim vas, Srpska radikalna stranka, molim vas... Sudija: Gospodine potpredsedni~e Vlade, nemojte vi tako. Dr [e{eq: Molim vas, gospo|o sudija, imam jo{ jednu primedbu. Ja ovde nisam kao potpredsednik Vlade, ja sam ovde kao gra|anin i nemojte da me oslovqavate sa potpredsedni~e Vlade. Sudija: Imate li jo{ ne{to? Dr [e{eq: Imam. Da se zatra`i od advokatske komore Beograda i da se izvr{i uvid u registar advokata da li je Nikola Barovi} jo{ uvek advokat, po{to je nedavno imao sna`an udarac u glavu i verovatno je nesposoban za obavqawe advokatske profesije. Da je sposoban, ne bi mogao
31

da da ovakvu izjavu da je Srpska radikalna stranka policijska stranka i da se ustanovi da li je on jo{ uop{te advokat. Sudija: Oduzimam re~ i diktiram: ^etvrtotu`eni Vojislav [e{eq isti~e da je potpredsednik Vlade Republike Srbije kao ~lan Srpske radikalne stranke, radi se o koalicionoj vladi, ne radi se o nekom pulenstvu. Predla`e da sud utvrdi da li punomo}nik tu`ioca, advokat Nikola Barovi}, mo`e da se bavi advokaturom, s obzirom na povrede koje je imao. Dr [e{eq: S obzirom da je nedavno dobio sna`an udarac u glavu i da postoji opravdana pretpostavka da posle toga nije u stawu da... Sudija: Opomiwe se dr Vojislav [e{eq da ne vre|a u~esnike u ovom postupku pod pretwom posledica. Dr [e{eq: Molim vas, gospo|o sudija... Barovi}: On vas nije razumeo! (dobacuje) Sudija: Molim vas, kolega Barovi}u, imate li advokatsku legitimaciju? Barovi}: Imam, ali trenutno nije kod mene, ali to je nebitno i da je nemam, pona{awe gospodina...ja sam zaprepa{}en za{to kolega Koprivica ne tra`i pet minuta pauze i ne uputi neukog gospodina kako treba da se pona{a u sudnici i onda sam preuzme da vodi wegov predmet, sigurno }e ga boqe voditi nego {to... Sudija: Sud donosi re{ewe: Prekida se spor, prekida se su|ewe o ovoj pravnoj stvari, a stranke se upu}uju na re{ewa koja je sud doneo. Dr [e{eq: Gospo|o sudija, imam jo{ jednu primedbu. Vi ste mene upozorili na pomiwawe ~iwenica koje se ti~u ovoga spora, zna~i su{tine stvari, a gospodina Dra{kovi}a niste upozorili na pomiwawe qudi koji ni na koji na~in nisu ume{ani u ovaj spor. Sudija: Jesam. Dr [e{eq: Na tu okolnost niste, to nije u{lo u zapisnik, mo`da ste nekim drugim putem... Sudija: Gospodine [e{eq... Dr [e{eq: E molim vas, s obzirom da advokat Barovi} nema advokatsku legitimaciju ovaj moj zahtev je veoma ozbiqan da se utvrdi da li je on advokat ili nije. Barovi}: S obzirom na neukog predsednika, ja legitimaciju ne nosim sa sobom ali }u je kasnije dostaviti na uvid... Publika: On nema ni glavu, a kamoli legitimaciju, on ima bu~uk na ramenima! (neko iz publike) Sudija: ... Dr [e{eq: Zna~i nije advokat! Sudija: Po na{em zakonu svako od nas mo`e biti punomo}nik ako te svoje usluge ne napla}uje. Sud donosi re{ewe: Sudija }e proveriti u Advokatskoj komori da li je advokat Nikola Barovi} upisan u registar advokata. Evo, ja sam dala 15 dana strankama da se dostavqeni dokazi pregledaju. Da vidimo kad su stranke slobodne da se zaka`e slede}e ro~i{te?
32

Dr [e{eq: U junu mesecu bilo koji datum. Barovi}: Imam predlog. Publika: Ko tebe {ta pita, nema{ legitimaciju, ima{ predlog! Vuk Dra{kovi}: Mene iznena|uje to {to insistirate na dokazima. (Smeh u sudnici.) Publika: [ta }e sudu dokazi? Vuk Dra{kovi}: ^ekati dokaze za bilo {ta {to ka`e [e{eq, to vam je kao kad ~ekate da krava rodi dete. Sudija: Sud donosi re{ewe: Po dobijawu dokaza od tu`ene strane kojima je ostavqen rok od 15 dana. Na ovo nemate pravo `albe. Sr|an Radovanovi}: ^ekajte molim vas, bilo bi dobro da se odmah usaglasimo o terminu, septembar – septembar. Koprivica: Ovde ima 5 advokata – bilo bi dobro da se usaglasimo, mi smo zauzeti qudi, ceo dan smo izgubili, vi vidite da ova su|ewa traju po ceo dan. Sudija: Ko? Koprivica: Pa, advokati imaju i druga ro~i{ta, vidim ovde 5 advokata. Publika: ^etiri advokata, bez Barovi}a! Barovi} je operisan, nije on advokat! (neko iz publike) Sudija: Advokati tu`ene strane insistiraju da se rasprava odredi kako bi mogli da planiraju ostala su|ewa. Mo`e li 25. juni, {esti mesec. Dr [e{eq: Trebalo bi malo ranije. Sudija: Pa, ja ne mogu. Sud donosi re{ewe: Dana{we ro~i{te se odla`e, a naredno se zakazuje za 25. jun 1998. godine u 10 ~asova. Prisutnima saop{teno, na ro~i{te nikoga ne pozivati. Razgovor sa novinarima posle su|ewa. Dr [e{eq: Dana{we su|ewe je pokazalo da je Vuk Dra{kovi} do{ao pod dejstvom droga, videli ste i sami, u stvari, zaboravio je ko je tu`ilac a ko tu`eni, lupetao je raznorazne gluposti koje nemaju veze sa ovim predmetom. Novinar: [ta mislite kako }e se okon~ati ovo su|ewe? Dr [e{eq: Ovo su|ewe }e pokazati da je Vuk Dra{kovi} zaista ~ovek abnormalnog pona{awa u psihijatrijskom i psiholo{kom smislu, to je veoma bitno za na{u javnost i za kompletno srpsko dru{tvo. I da se napokon saznaju neke ~iwenice i neka istina, tu }e nam mnogo pomo}i i sudski ve{taci koji }e sigurno biti odre|eni. Novinar: Kao potpredsednik Vlade, jeste li zadovoqni su|ewem? Dr [e{eq: Ne, ja ovde nisam bio kao potpredsednik Vlade, ja sam ovde bio kao gra|anin. Novinar: Da li ste zadovoqni pravosudnim sistemom i dosada{im tokom? Dr [e{eq: [to se ti~e pravosudnog sistema, naravno da nisam zadovoqan, ali ovaj postupak je u osnovi bio korektan uz neke primedbe koje se mogu izre}i.
33

PRVI OP[TINSKI SUD U BEOGRADU PRIPREMNO RO^I[TE ZAPISNIK O GLAVNOJ RASPRAVI Sastavqen dana 8.4.1998. Pred Prvim op{tinskim sudom u Beogradu Predsednik ve}a Branka Mici} Tu`ilac: SPO Tu`eni: NIP „DEMER” i dr. ^lanovi ve}a – sudije porotnici Predmet spora: nak. {tete Zapisni~ar: Jagoda Jovanovi} Po~etak u 11 ~asova Predsednik ve}a otvara glavnu raspravu, objavquje predmet raspravqawa i utvr|uje da su na raspravu do{li: Za tu`ioca adv. Primovi} Ivana po pun. u spisima I tu`enog adv. Sr|an Radovanovi} za koga se javqa adv. Vlada Simeunovi} po punomo}ju koje prila`e kao i II i III tu`enog IV tu`enog li~no V tu`enog niko, uredno pozvan. Od ostalih prozvanih lica nisu do{li: IV tu`eni [e{eq Vojislav osporava tu`beni zahtev tu`ilaca kako u pogledu pravnog osnova, tako u pogledu tra`enih iznosa i posebno isti~e ako je tu`iocima stalo do nov~ane naknade, a o~igledno da jeste, jer sve vrednosti izra`avaju kroz novac, onda mo`e tu`eni da im pribavi izvesnu koli~inu novca. Kao profesionalni politi~ar smatra da je obavezan i du`an da javnost istinito, objektivno i blagovremeno informi{e pa je u tom smislu izneo istinu da je II tu`ilac narkoman te da je ta okolnost bila od zna~aja za upoznavawe dru{tva. Tu ~iwenicu }e i dokazati u ovom sudskom postupku te sa tih razloga tu`beni zahtev tu`ilaca se pojavquje kao neosnovan. IV tu`eni insistira da tu`ilac pru`i dokaz da su tu`ioci platili taksu. Sud donosi RE[EWE Konstatuje se da tu`ioci nisu platili sudsku taksu, pa se nala`e punomo}niku tu`ioca da na ime sudske takse plati iznos od 5.000,00 dinara. II tu`iocu se nala`e da na ime sudske takse na tu`bu u roku od 15 dana plati iznos od 5.000,00 dinara na `iro ra~un suda koji }e pismeno biti dostavqen. Punomo}nik tu`ilaca povodom re~i IV tu`enog isti~e, da tu`ioci nisu dobili opomenu za pla}awe sudske takse u ovoj parnici te da pla}awe takse ili nepla}awe takse nije smetwa za vo|ewe parni~nog postupka jer je to regulisano Zakonom o sudskim taksama Republike Srbije.
34

Punomo}nik tu`ilaca u vezi odgovora na tu`bu tu`enih predla`e da sud nalo`i tu`enima da na okolnost iz odgovora na tu`bu dostave sudu dokaze. Sud donosi RE[EWE Nala`e se punomo}niku I, II, III tu`enog da dostavi sudu dokaze kojima se utvr|uje istinitost navoda dnevnom listu „Demokratija” br. 294 od 4.12.1987. godine u roku od 8 dana. Nala`e se IV tu`enom da u istom roku od 8 dana dostavi sudu dokaze kojima se utvr|uje istinitost navoda objavqenih u dnevnom listu „Demokratija” a odnose se na tu`ioca. Da se na slede}em ro~i{tu izvede dokaz saslu{awem tu`ilaca i tu`enih u svojstvu stranaka. Punomo}nik I, II, III tu`enih protivi se re{ewu suda kojim mu je nalo`eno da u roku od 8 dana dostavi sudu dokaze kojim se utvr|uje istinitost navoda iz lista tu`enog sa razloga {to tu`eni u konkretnom slu~aju se radi o intervjuu kao formi izra`avawa, gde novinar ne zauzima svoj stav ve} samo prenosi izjavu lica koga intervjui{e. Radi izvo|ewa dokaza dana{we ro~i{te se odla`e. Slede}e ro~i{te se zakazuje za... EKSPERTSKI TIM SRPSKE RADIKALNE STRANKE

STRU^NA ANALIZA NARKOMANSKOG PONA[AWA VUKA DRA[KOVI]A
Droga je bolest koja, kao nijedna druga, od bolesnika tra`i novac. Novca u novinarstvu nema mnogo, tek ne{to vi{e ga je u kwi`evnosti, a u politici na na~in na koji je Dra{kovi} shvata ima ga najvi{e. Droga kao motiv, droga kao ono {to pokre}e, za{to da ne? Godina 1968. osim {to }e ostati zapam}ena po takozvanim „studentskim gibawima”, odnosno studentskim bunama, {irom Zapadne i Isto~ne Evrope, koje iako nastale razli~itim povodima sve su ipak bile samo refleks velikih takozvanih antiratnih okupqawa, koje je tih, i par godina ranije, organizovala studentska omladina {irom Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, izra`avaju}i na taj na~in protest i ogor~ewe protiv, tada ve} izgubqenog osvaja~kog rata koji su Amerikanci vodili u Vijetnamu. Wihove ~uvene parole (qubav, mir, cve}e) po kojima su pripadnici hipi pokreta i dobili ime „deca cve}a”, wihov osoben izgled koji karakteri{u duge kose i duge brade, nemarno i nekonvencionalno obla~ewe, naravno i druga~ija vrsta muzike dobro su poznati svima. To je, na`alost, jedna i to boqa strana medaqe. Druga, tako|e dobro poznata, nije ni pribli`no toliko miroqubiva, nasmejana i cvetna kao prva. Woj je ime – droga. Naime, droga je tada, upravo u tom periodu, uvedena u op{tu upotrebu, postala trend, a dokaz za to jeste i ~iwenica da se i danas koriste izrazi za neku od vrsta droge (marihuana – trava – cve}e, tj. za{titni znak onda{we omladine) koji poti~u jo{ iz {ezdesetih.
35

Studentsko kozara~ko kolo Vuka Dra{kovi}a I ovde su se 1968. godine, {to bi neki rekli, “dogodili studenti”. Znamo kako se sve zavr{ilo. On je rekao da su studenti u pravu, raspu{ten je „crveni Univerzitet”, a na Terazijama se, vaqda od sre}e, spontano razvilo studentsko kozara~ko kolo. U tom kolu bio je i tada{wi student prava, budu}i novinar, pisac i politi~ar sa najkrivudavijom i najnedoslednijom karijerom na ovim prostorima, Vuk Dra{kovi}. Ili, kako on voli da se potpi{e Vuk Dra{kovi}. Veza izme|u pri~e o antiratnim protestima u Americi i Vuka Dra{kovi}a je, verovatno je ve} jasno, droga. Ta se nesre}a tada, na`alost, pojavila i ovde, i to, naravno, prvo u velikim gradovima – centrima – Beogradu, Zagrebu, Qubqani...Vuk Dra{kovi}, tada samo mladi} iz provincije, student, zaslepqen svetlostima velegrada, upla{en da ne bude ismejan ako se ne uklopi u uzavrele gradske tokove, vrlo brzo usvaja tada{wa „vladaju}a” pravila izgleda i pona{awa. Pu{ta kosu i bradu, a prijateqi koji ga se se}aju iz tog perioda tvrde da je i wegovo pona{awe bilo podjednako „razbaru{eno” koliko i wegov izgled, ali prime}uju da u tom periodu nije imao tako velike oscilacije i amplitude svog raspolo`ewa i pona{awa kao {to je to slu~aj posledwih godina. Droga kao slabost “zabrawenog pisca” Vuka Ako presko~imo takozvane „novinarsku i kwi`evni~ku fazu”, mada bi i one bile zanimqive za analizu, ako ni zbog ~ega onda zbog iskazane velike qubavi i `eqe gospodina Dra{kovi}a da se bori za prava naroda Zimbabvea i odbranu afri~kog socijalizma, dolazimo do trenutno posledwe od Vukovih faza – politi~ke. Dodu{e, i ova na{a tvrdwa podlo`na je kritici, jer je nedavno (u vreme svog detiwasto upornog kandidovawa na izborima za predsednika Republike Srbije, kada je i zaradio nadimak „ve~iti kandidat”) sam Dra{kovi} izjavio i ostao `iv kako vi{e nije ni politi~ar, ve} dr`avnik! Bez komentara. Ili je komentar ipak mogu} ako takav uzlet propratite jednom re~ju – droga. Uostalom u vreme najve}e qubavi Dra{kovi}a i wegovog koalicionog partnera Zorana \in|i}a do{lo je do naglog zahla|ewa odnosa, upravo zbog, kako Dra{kovi} ka`e, izjava jednog od potpredsednika Demokratske stranke, da je lider SPO-a izme|u ostalog i – narkoman. No, vratimo se po~etku. Kada je, priznajemo, dobro osetiv{i puls srpskog naroda, koji je, posle pedesetogodi{we klini~ke smrti ponovo po~eo da otkucava, plasirav{i nekoliko kwiga sa do tada nezamislivom tematikom (usta{ki zlo~ini, srpsko-muslimanski odnosi, komunisti~ke dogme i vi{edecenijski {iptarski teror na Kosovu i Metohiji), iskoristio je u odre|enim krugovima ste~eni oreol „antikomunisti~kog zabrawenog pisca” i otisnuo se u burne politi~ke vode. Droga, bolest koja tra`i novac Zanimqiva je jo{ jedna stvar. Droga je bolest koja, kao nijedna druga, od bolesnika tra`i novac. Novca u novinarstvu nema mnogo, tek ne{to
36

vi{e ga je u kwi`evnosti, a u politici na na~in na koji je Dra{kovi} shvata ima ga najvi{e. Droga kao motiv, droga kao ono {to pokre}e, za{to da ne? Op{ti odnos prema narkomaniji mewao se kroz istoriju. Od svima poznatih ispisanih stranica o legendarnom detektivu [erloku Holmsu, gde je pisac da bi mu dodao jo{ malo od ekscentri~nog {arma, glavnom liku pripisao i povremeno kori{}ewe takozvane lake droge – ha{i{a, do danas – kada se zaista shvata su{tina zla i opasnosti koje narkotici sobom nose. Droga mewa psihu. ^ovek pod dejstvom droge nije vi{e isti. Ako zanemarimo Dra{kovi}eve besmislene tvrdwe o tome kako je on onaj isti s po~etka svoje politi~ke karijere, kako se „ni za dlaku nije promenio”, a kao krunski dokaz za te besmislice povla~i jednu jedinu re~enicu, a to je da „sve to jasno stoji u Programu Sepeoa”, koji (by the way) niko jo{ nije video, vi{e je nego evidentna promena koja se u Dra{kovi}evom slu~aju odigrala o~igledno pod uticajem nekog od „spoqnih” faktora. “Od gata~kih muslimana najgori su Vuk i Dana” Od ~oveka koji je ispisivao stranice najte`eg srpskog stradawa do naj`e{}eg branioca Osijeka, Vinkovaca, Zagreba, Dubrovnika, a posebno Sarajeva i Srebrenice od srpskih zavojeva~a, od osniva~a Srpske garde do velikog spasioca „gata~kih muslimana” ({to je i inspirisalo narodnog pesnika da stvori stihove „Od gata~kih muslimana najgori su Vuk i Dana”), od najve}eg juri{nika na pripadnike srpske policije, bar na re~ima (dela je uvek prepu{tao drugima), do nepopravqivog mirotvorca, pa sve do konstatacije da on, Vuk Dra{kovi}, gubi izbore samo zbog toga {to narodu govori istinu, a oni {to propovedaju la` imaju najve}u podr{ku pijanog i bezglavog naroda, kako ka`e Dra{kovi}. Takve oscilacije, toliki usponi i padovi nisu uobi~ajeni kod normalnog ~oveka. To se ~oveku ~iste svesti jednostavno ne doga|a. To se ne doga|a ~ak ni ~oveku ~iste svesti koji je, recimo, dobro pla}en da mu se to doga|a. Nema naprosto nov~ane sume koja bi pokrila tolike i takve promene. I, zato je jedino obja{wewe u slu~aju Dra{kovi} to da je on narkoman. Halucinacije proizvedene odre|enom vrstom narkotika Vuk Dra{kovi} pokazuje jo{ neke od osobina bolesti zavisnosti. On ima halucinacije karakteristi~ne za ta~no odre|ene vrste narkotika. U ve} legendarnom opro{tajnom pismu u kome Dra{kovi} saop{tava javnosti da je re{io da umre (pismo datira iz 1993. godine) i to ne bilo kad, ve} istoga dana kada i “wegov” (on ga je i prisvojio, dodu{e ni krivog ni du`nog) general Mihailovi}, Vuk ka`e kako po }eliji, u kojoj {etaju pacovi, sigurno mu ne}e dozvoliti da u delo sprovede svoju odluku o umirawu, jer }e ga infuzijom i lekovima nasilno odr`avati u `ivotu. Samo mala vizuelna analiza slike u kojoj pacovi {etaju preko moderne medicinske opreme za “odr`avawe u `ivotu”, dovoqno govori koliko su ozbiqni psihi~ki poreme}aji nastupili, a koji se ne mogu druga~ije protuma~iti, osim kori{}ewem opojnih sredstava.
37

Izgubqeni mesija ili {eta~ narkomanskog raspolo`ewa Dra{kovi} nije obi~an narkofil (~ovek koji samo s vremena na vreme u`iva drogu i u stawu je da mu svaki put bude i posledwi), ve} je ozbiqan, a po~esto i opasan narkoman. On se u javnosti pojavquje neprijatno staklastog pogleda, posle du`eg govora drasti~no mu opada koncentracija i neuroti~no se pona{a. On je sebi centar sveta, a o sebi naj~e{}e govori u tre}em licu i u takvim stawima u svojim o~ima je najja~i, jedini, svemogu}i Mesija, koji treba da spase ~ove~anstvo, naravno, ne zna se od koga i ~ega. Wegove izjave tipa – samo tri dana da imam slobodu i pristup TV Bastiqi, sve bi se za tren promenilo, a ja bih mu rekao – stani!....,tekstovi najnovijih spotova sa posledwih predsedni~kih izbora “Ho}u demokratsku Srbiju i takva }e biti!”, kao i sam slogan “jedino Vuk” koji nije proizvod nikakve marketin{ke agencije, ve} je plod Dra{kovi}eve drogom pomu}ene psihe – najboqi su dokazi. Tu je, naravno, i konstantna manija gowewa, ili teorija zavere, koja u konkretnom slu~aju zvu~i ovako: “Nisu oni opozicija re`imu, ve} najve}oj od opozicionih stranaka – Sepeou!”, “Sva wihova aktivnost tokom posledwih godina bila je aktivnost uperena protivu Vuka Dra{kovi}a i Sepeoa!”, a, razume se, Vuk Dra{kovi} i Sepeo juna~ki }e sve izdr`ati i stvoriti demokratsku Srbiju. Vuk Dra{kovi} ne konzumira ha{i{ ili marihuanu, to su takozvane lake droge i one ne proizvode ovakve efekte. Vuk Dra{kovi} ne uzima ni heroin. Suvi{e je samozaqubqen i kukavica da bi se samopovre|ivao iglom. Re{ewe zagonetke ima svoje ime – kokain. Kokain razara qudsku psihu „^arobni” beli prah ~ijim konzumirawem se na enti stepen poja~avaju i izo{travaju sva ~ovekova ~ula i emocije, kokain daje snagu, prividnu mo} i energiju, poletnost. Me|utim, kokain u potpunosti razara qudsku psihu. Gre{ka je verovawe da upotreba kokaina postaje lako vidqiva posle nekoliko meseci ili godina, jer prah razara sluzoko`u nosa i nozdrve pretvara u dve rascvetale rane, bolne na dodir i veoma neprijatnog izgleda. To zaista i jeste slu~aj sa takozvanim „prqavim” vrstama kojih, naravno, na tr`i{tu ima u izobiqu i ~ija cena nije basnoslovna. Postoji, me|utim, ~ist, sne`nobeli prah ~iji konzumenti na Zapadu (holivudske lepotice ili svetski slavne rok zvezde) ne moraju da strepe za svoj izgled. Rekli smo ve} da ne postoji novac zbog koga bi se ~ovek toliko promenio. Pa, zaista i nije u pitawu novac. Dra{kovi} je narkoman. Osim ako, naravno, neko ne doka`e suprotno. Jer, mnogi od navedenih simptoma svojstveni su i nekim te{kim, uro|enim mentalnim poreme}ajima. A to bi ve} bio problem. Jer, narkomanija, pa makar i u ovom stepenu se, ipak, le~i. Kontradiktornosti koje se pojavquju u, pre svega, politi~kom delovawu, kao i brojni falsifikati, izmi{qotine i neumerene la`i, paranoi~ni strah od svega i svakoga, do potpunog i apsolutno neverovatnog besmisla dovode sve pri~e takozvanih analiti~ara i {pekulanata koji bi sve Dra{kovi}eve suprotnosti okarakterisali iskqu~ivo kao prome38

ne politi~kih stavova ili politi~ki marketing. Iz tekstova koje }emo navesti bi}e potpuno jasno da Vuk Dra{kovi}, iako fizi~ki zdrav, ~esto pokazuje znake smawene ura~unqivosti, posebno pona{awa karakteristi~na za ekstazu. Vuk kao vitez Koja Politi~ka karijera Vuka Dra{kovi}a krajem 80-tih godina ulila je nadu srpskom narodu da postoji mogu}nost da se kao gra|ani vratimo staroj srpskoj tradiciji, ali i povratku nacionalnog ponosa, ~asti i dostojanstva bez daqeg uzmicawa i davawa teritorija na{im neprijateqima. Tako Vuk Dra{kovi}, 28. juna 1990. godine, na Vidovdan, u crkvi Lazarici u Kru{evcu, ka`e: „Odavde je, bra}o i sestre, na{ ~estiti knez, pre 601 godinu, odveo vojsku u boj na Kosovo. Pri~estili su se ovde, a posledwe, samrtno pri~e{}e primili su u crkvi Samodre`i, nedaleko od mesta gde se bitka odigrala. Krenimo odmah u Samodre`u, da ponovimo i put i pri~esnu zakletvu na{eg cara i na{ih vitezova. Vreme je takvo da nam je opet ginuti na Kosovu i za Kosovo. Na{u svetu zemqu, ogwi{te na{e kulture i na{e istorije, kolevku svih Srba, pritiskaju tu|inci i isti oni barjaci Azije koje je tamo Murat doneo pre {est vekova...” Odmah iza toga, poprili~no i preteruju}i u svojim epskim zakletvama za odbranu srpstva, Dra{kovi} se istog dana na istom mestu, zakleo bogom svemogu}im da je pripravan dati i `ivot za na{u svetu kosovskometohijsku zemqu: “Zakliwem se bogom svemogu}im, svetim Savom, svojom verom pravoslavnom, krvqu kosovskih vitezova, svojim precima, istorijom tradicijom i ~a{}u srpskoga naroda da sam, trena svakog pripravan dati `ivot za na{u svetu Kosovskometohijsku zemqu”. (“Srpska re~”, 15.7.1990.) Ovako je nekad govorio Vuk Tako|e, Dra{kovi} se o{tro i `estoko suprotstavqa bilo kakvoj pomisli za uspostavqawem neke autonomije na Kosovu i Metohiji: „[to }e re}i, nema nikakve autonomije teritorijalne, nema nikakvog albanskog jezika u slu`benoj upotrebi, nema albanskog univerziteta. Kompletan sada{wi mehanizam vlasti na Kosovu i Metohiji, koji je mehanizam albanske dr`ave, mi bismo demontirali u roku od sedam dana do temeqa. A ono {to bi trebalo ponovo zidati – uzidali bismo u dr`avni mehanizam Srbije. Tu nema poga|awa! Tako to rade ozbiqne dr`ave”. „Neodustajni na{ ciq je da se vaspostavi broj~ani odnos Srba i [iptara kakav je bio posledweg dana slobode, 6. aprila 1941. godine. Sve [iptare koji su se, po~ev od 6. aprila 1941. godine do danas, samovlasno naselili na Kosovu i Metohiji ili ma gde u Srbiji, vratiti kao strane dr`avqane u Albaniju. Proterati u Albaniju ili van Srbije sve [iptare koji su se, na ma koji na~in, upleli u okupatorski plan Tirane o Velikoj Albaniji do Skopqa, Nik{i}a, Kopaonika i Morave. Ne postoji me|unarodni zakon i konvencija koji bi obavezivali Srbiju da na svojoj teritoriji trpi, hrani i {koluje vojnike neprijateqske dr`ave.
39

U slu~aju konfederalizacije Jugoslavije ili wenog raspada, ukinuti autonomni status Kosova i Metohije. U svakom slu~aju, ukinuti albanski jezik kao slu`beni jezik bilo gde u Srbiji, ukinuti pravo [iptara na albansku zastavu u Srbiji, ukinuti postoje}e antisrpski ustrojene {kole, policijsku slu`bu, bolnice, po{te i sudove. Te ustanove i slu`be moraju biti raspu{tene i osnovane na nov na~in kao deo dr`avnog organizma Srbije a ne Albanije. Raskinuti diplomatske i druge veze sa Albanijom, ali i sa islamskim zemqama koje propovedaju yihad i verske sukobe, raspiruju}i mr`wu muslimana prema hri{}anima u na{oj zemqi”. (“Srpska re~”, 15.7.1990.) Vuk Dra{kovi} je u to vreme jo{ jedamput zapretio onima koji ne priznaju Srbiju kao svoju dr`avu na Kosovu i Metohiji “Onaj koji bi me|u wima priznao Srbiju za svoju otaybinu, a Kosovo i Metohiju za svetu srpsku zemqu i sveti posed srpskog naroda, mo`e da ostane u Srbiji i dobro je do{ao i niko mu ne}e dirati ni ~ast, ni veru, ni imawe ni obi~aje. Ali onaj, pak, koji Srbiju ne priznaje za svoju otaybinu, a Kosovo smatra nesrpskom teritorijom, mora}e, na`alost, da pakuje kofere iz Srbije”. (“Srpska re~”, 15.7.1990.) Gde se izgubila razumna politika lidera SePeO-a? a Potpuno je nemogu}e da Vuk Dra{kovi}, koji sebe predstavqa kao najboqeg u~enika, studenta, pisca i politi~ara (“Blic”, 1997.)ne prime}uje fantasti~nu razliku ili kako neki vole da ka`u razliku od 80 stepeni, izme|u wegovih tada{wih i sada{wih politi~kih razmi{qawa. Kao intelektualac, sigurno je da sebi takvu moralnu blama`u ne bi priu{tio da ne postoji ne{to ja~e od onoga {to se zove dosledna i razumna politika. To se naro~ito mora naglasiti i staviti do znawa svima jer Dra{kovi} svakako zna da zbog svoje blago govore}i prevrtqivosti nikada ne mo`e postati najozbiqniji faktor na politi~koj pozornici Srbije. Me|utim, takve neverovatne promene motivi{e izuzetna potreba za novcem ili ako ho}ete finansijskim sredstvima, ~ije posedovawe nikada nije ciq po sebi, ve} je u pitawu ne{to drugo – jo{ iz uvoda pomiwani kokain, prah koji je na Zapadu ~esto nazivan „bela smrt”. Drasti~nu promenu svojih opredeqewa Dra{kovi} je pokazao u odnosu prema situaciji na Kosovu i Metohiji, tokom 1993. i 1994. godine, kada je ve} uveliko po~eo, bez ikakvog povoda, da optu`uje vlast u Srbiji i srpsku dr`avu da }e po~eti rat i na Kosovu i Metohiji. (“Borba” i “Politika” 1993. i 1994. godine) Potom je, kada je kriza na Kosovu i Metohiji dobila jasnije obrise u javnosti, po~eo da iznosi svoje izrazito antisrpske politi~ke stavove, da ide u susret svim zahtevima velikih sila za davawem naj{ire teritorijalne autonomije Kosovu i Metohiji, koja je za Dra{kovi}a, odmah s po~etka 90-tih, bila nezamisliva. Razmere Dra{kovi}evog podani{tva uzrokovane su potrebom pribavqawa nov~anih sredstava. Dra{kovi} je
40

prihvatio u~e{}e u takozvanim wujor{kim razgovorima o sudbini Kosova i Metohije, kao da to nije unutra{wa stvar Srbije i kao da o tome treba da se odlu~uje na teritoriji i uz posredni{tvo neke druge zemqe. Odgovaraju}i na pitawa novinara Dra{kovi} je rekao da }e prisustvovati srpsko–albanskim razgovorima u Wujorku ako u wima budu u~estvovali predstavnici Socijalisti~ke partije Srbije i „ako po{aqu odgovaraju}e qude”. (“Demokratija”, 2.4.1997.) „Ho}ete li i}i u Wujork na razgovor o srpsko–albanskim odnosima? Poziv sam dobio i prihvati}u ga ukoliko albansku delegaciju bude predvodio Ibrahim Rugova. I, ukoliko SPS bude zastupqen na visokom nivou”. (“Duga”, mart 1997. Vesna Mali{i}, intervju Vuka Dra{kovi}a) Za{to Vuk brzo mewa odluke i raspolo`ewa? Dakle, bez obzira na to {to albansku delegaciju nije predvodio Ibrahim Rugova, a Socijalisti~ka partija Srbije uop{te nije imala svoje predstavnike, {to je bio jo{ jedan od uslova Dra{kovi}evog u~e{}a, Vuk Dra{kovi} je samo mesec dana po davawu takvih izjava otputovao u Sjediwene Ameri~ke Dr`ave i osim sebe poku{ao da ponizi i zemqu ~iji je gra|anin. Kada je, me|utim, po~etkom marta 1998. godine, srpska a ne ameri~ka vlast, zahtevala otpo~iwawe dijaloga sa Albancima na Kosovu i Metohiji, ali bez stranih posrednika i wihovog me{etarewa, Dra{kovi} nije na{ao za shodno da wegovi predstavnici ili on li~no u~estvuju u razgovorima o budu}nosti tog dela Srbije. Me|utim, SPO je na{ao novu „kvaku” da bi pokazao svoj ekskluzivitet, kao izgovor zbog ~ega nije poslao svog predstavnika da se pridru`i timu za pregovore u ime Republike Srbije. Pre odlaska u Pri{tinu trebalo je prethodno u Beogradu usvojiti platformu za pregovore sa Albancima, ka`u u SPO. Kakvu to platformu zahteva Dra{kovi}, ako postoji koncenzus u Srbiji da se re{ewa tra`e u okviru Ustava Republike i SRJ, u skladu sa svim relevantnim me|unarodnim dokumentima o prvima ~oveka i nacionalnih mawina. (“Ekspres”, 14.3.1998.) Vuk, Rugova i Adem Dema}i No, ovakvo shvatawe dr`avnih i nacionalnih interesa gospodina Dra{kovi}a nije ~udno kada se uzmu u obzir wegove izjave iz 1993. godine u kojima on Ibrahima Rugovu ne optu`uje ni za separatizam ni za antidr`avno delovawe, a istovremeno u vreme svog boravka u zatvoru dobija pismo podr{ke da kao najrazumniji srpski politi~ar istraje na putu stvarawa dobrih odnosa srpske dr`ave sa Albancima na Kosovu i Metohiji. @ivot Vuka Dra{kovi}a tada je, u vreme wegove velike politi~ke snage, mnogo zna~io Ademu Dema}iju kao najekstremnijem zagovorniku velikoalbanske ideje.
41

Adem Dema}i Dra{kovi}u “Batalite put smrti” „Verujem da mrtav VUK mo`e biti svetla zvezda na srpskom krvavom nebu – ali `ivi Vuk mo`e biti brana daqem krvoproli}u na prostorima Balkana. Pozdravqam Vas, pridru`uju}i se danas Va{oj partiji, sa nadom da }ete usli{iti moju molbu da batalite put smrti i da nastavimo na{ `ivot kroz patwe i muke da bismo na ovaj na~in istrgli iz jada i katastrofe na{e narode”. (“Borba”, 5.7.1993.) Dra{kovi} obja{wava da Rugova ne}e da iza}e ni na jedne srpske izbore zato {to „`eli da vlada Socijalisti~ka partija Srbije, pod ~ijom vla{}u sankcije ne}e biti ukinute”. (“Borba”, decembar 1993. “Obe}awe o blagostawu”) Iste 1993. godine Vuk Dra{kovi} je, nalaze}i se blizu stawa ekstaze, na jednom predizbornom mitingu izrekao neverovatnu i za sve gotovo nezamislivu la`, a sa ciqem da svoj poslu{ni~ki odnos prema zapadnim zemqama predstavi kao najve}u branu albanskom separatizmu. U jednom drugom intervjuu Rugova i ovo re~e: „Na srpskoj politi~koj pozornici Vuk Dra{kovi} je najve}i neprijateq albanskog nacionalnog interesa, jer bi on brzo stvorio demokratsku, jaku Srbiju i sav moj nacionalni ideal pojeo bi mrak”. I ja se sla`em sa tim! rekao je Dra{kovi} i dodao da bi Srbi sa Kosova morali znati da oni koji pote`u batinu, krupne re~i, koji misle da se ovim putem brani srpstvo, rade za Veliku Albaniju i da jedino oni mogu Kosovo da prebace preko Prokletija. (“Srpska re~”, 22.11.1993. Nastup Vuka sa “Deposom” u Kraqevu) Zapad svira, a Dra{kovi} igra Naravno, nikada Rugova nije na takav na~in ni pomislio da pohvali Dra{kovi}a, on mu je verovatno bio i ostao posledwa rupa na svirali, a i kao dobro obave{ten politi~ar znao je da }e Dra{kovi} uvek igrati onako kako zapadni politi~ari budu svirali. I jo{ jedna mnogo va`nija stvar – ovako beskrupulozna la` (niko, nikada i nigde nije zabele`io sli~nu izjavu Ibrahima Rugove) u koju je iskreno poverovao samo Dra{kovi} bez obzira {to ju je sam izmislio, mogla je biti izre~ena iskqu~ivo u trenucima magnovewa i bla`eg pomra~ewa svesti, jer Dra{kovi} nijednog trenutka nije posumwao u istinitost svoje izjave. Povrh svega, ove 1998. godine, kada su, kako je Dra{kovi} nekada govorio, mnogi krenuli da preotmu sveti srpski Jerusalim i svetu kosovskometohijsku zemqu od srpskog naroda i dr`ave (“Politika”, 1990.) za koju se zakleo da }e ginuti, a nikakve autonomije ne}e dati u su~aju ne raspada ve} i samo konfederalizacije nekada{we Jugoslavije, izlo`io je politi~ku platformu za re{avawe kosovskometohijskog problema na na~in {to }e se Albancima ponuditi naj{iri autonomni status u granicama Republike Srbije. Tako|e, Vuk Dra{kovi} se, uprkos zahtevu gotovo celo42

kupnog srpskog naroda pa i sopstvenom iznetom na referendumu 23. aprila, istovremeno zalo`io i za prihvatawe evropske misije na ~ijem ~elu bi bio Felipe Gonzales. Pri svemu tome nisu mu smetale ni otvorene najave u doma}oj {tampi iz izvora NATO u Briselu da, ukoliko to Felipe Gonzales zatra`i NATO bi vojno intervenisao na Kosovu i Metohiji. Naravno, zna se na ~ijoj strani i protiv koga. Protiv Srbije i srpskog naroda. Naj{ira autonomija u granicama Srbije Predsedni{tvo Srpskog pokreta obnove predlo`ilo je ju~e platformu za pregovore o Kosovu sa albanskom stranom. Radi potpunog ostvarewa navedenih ciqeva, a u skladu sa istorijskim i etni~kim specifi~nostima, Kosovo i Metohija dobijaju status naj{ire autonomije. Dragocene su misije dobre voqe predstavnika i organa me|unarodne zajednice na podsticawu ovakvog demokratskog dijaloga i demokratskog re{avawa problema na Kosovu i Metohiji, a uz po{tovawe dr`avnog jedinstva Srbije... U tom smislu, razumno je prihvatiti misiju gospodina Felipea Gonzalesa. (“Blic”, 17.3.1998. Platforma SPO o Kosovu) Ukoliko {ef misije OEBS i EU za SRJ Felipe Gonzales zatra`i od NATO da posreduje u re{avawu konflikta na Kosovu, NATO }e i to u~initi – izjavio je ju~e u razgovoru za “Blic” izvor sedi{ta NATO u Briselu koji je `eleo da ostane anoniman. (“Blic”, 17.3.1998.) Uzgred, 5. maja 1998. godine, Dra{kovi} na redovnoj konferenciji za novinare, suprotno svojoj i odluci naroda iskazanoj na referendumu, priziva hitan dolazak Felipea Gonzalesa kao me|unarodnog pregovara~a, jer to predstavqa neophodnost napretka politi~kih pregovora i smirivawa tenzija na Kosovu i Metohiji. Me|utim, nisu Kosovo i Metohija jedini deo Srbije o ~ijem je statusu Dra{kovi} gotovo svakodnevno, a pod uticajem narkotika (druga~ije je to nemogu}e objasniti), mewao svoja politi~ka mi{qewa i izlazio u susret zahtevima srpskih neprijateqa, onih koji bi da po svaku cenu cepaju na{u teritoriju. Tako je 1990. godine Vuk Dra{kovi} izrazio ogor~ewe i zabrinutost zbog, kako ka`e, sve u~estalijih zahteva za davawem {iroke autonomije Ma|arima u Vojvodini, ~ak obja{wavao da se u Vojvodini kopaju rovovi a u Subotici javno deli oru`je. (“Vreme”, 4.5.1992.) Da bi od 1992. do 1996. dao punu podr{ku separatisti~kim strankama ma|arske nacionalne mawine, hvale}i po{tovawe mawinskih prava u vreme Josipa Broza, a o{tro kritikuju}i trenutnu situaciju. Najdaqe u davawu povlastica svima koji bi da razgra|uju Srbiju oti{ao je u svojoj, kako ka`e, najdemokratskijoj i najperspektivnijoj deklaraciji o Vojvodini.
43

Obrazla`u}i ovu tezu, Vuk Dra{kovi} je precizirao da treba konstituisati teritorijalnu autonomiju, stvarawe kantona, tamo gde su Ma|ari ili neka druga nacionalnost u ve}ini. Podsetio je tako|e da u Evropi niko nije dao takva prava mawinama kao Srbija jo{ u vreme Tita, ali da je sada{we stawe lo{e i da bi ga trebalo unaprediti. (“Politika”, 18.2.1992. Intervju Vuka Dra{kovi}a “Ma|ar Hirlapu”) Nacionalne mawine u Srbiji, pa prema tome i Ma|ari, imaju prava na kulturnu autonomiju, na poznate i proverene oblike lokalne samouprave, na politi~ko udru`ivawe, {to predstavqa i formu politi~ke autonomije... U okviru poznate kantonizacije Srbije, za koju se SPO ina~e zala`e, a koja treba da sledi evropska re{ewa, sigurno je da }e u onim kantonima u kojima }e pojedine nacionalne mawine predstavqati apsolutnu ve}inu stanovni{tva, postojati i svojevrsna kantonalna autonomija. (“Srpska re~”, 2.3.1992.) Deklaracija o Vojvodini Predlo`en je program koji garantuje ekonomsku, politi~ku, teritorijalnu, kulturnu i etni~ku samosvojnost Vojvodine koja je, po ovoj Deklaraciji, neraskidivi deo Srbije... Deklaracija SPO o Vojvodini podrazumeva i to da Pokrajinska skup{tina, Vlada i ostali organi ure|uju privredne, kulturne i pravosudne tokove u Vojvodini. (“Srpska re~”, 24.2.1996.) U avgustu i septembru 1997. godine, u trenucima kada Dra{kovi} ima vlast u nekoliko velikih gradova u Srbiji gde kontroli{e finansijske tokove, a deo wih usmerava i za kupovinu praha bez koga ne mo`e, Vuk Dra{kovi} negira sve ono {to je govorio od 1992. do 1996. godine, pa u svojoj predizbornoj kampawi `estoko kritikuje i napada sve one koji bi {akom i kapom delili nekakve teritorijalne autonomije po Vojvodini, odvajali Srbiju od Srbije, a jedina autonomija koju priznaje jeste autonomija yepa i ni{ta vi{e. (“Politika”, “Blic”, 1997.) Neverovatno ali istinito, gotovo skandalozno, samo dva meseca kasnije Vuk Dra{kovi}, pred ponovqene predsedni~ke izbore, nadaju}i se vaqda dobijawu jo{ ve}e politi~ke mo}i, posebno finansijske, podr`ava sve zahteve „ludih glava”, kako je govorio Dra{kovi} samo mesec ranije, da se prihvati puna autonomija severne srpske pokrajine a zauzvrat dobi}e podr{ku vojvo|anskih autonoma{a na predstoje}im predsedni~kim izborima. Autonoma{i podr`avaju Dra{kovi}a Predsednici Reformsko-demokratske stranke i Lige socijaldemokrata Vojvodine, najuticajnijih ~lanica koalicije Vojvodina, Miodrag Isakov i Nenad ^anak potvrdili su da je Dra{kovi} „spreman da prihvati punu autonomiju”.
44

Koalicija Vojvodina da}e punu podr{ku Vuku Dra{kovi}u na predstoje}im izborima za predsednika Republike Srbije, re~eno je danas na konferenciji za novinare ove vojvo|anske strana~ke grupacije koja predstavqa sve labaviji savez autonoma{kih stranaka. (“Politika”, 20.11.1997.) Kao mawe zna~ajan detaq pomenu}emo i to da je posle svih vratolomija, politi~kih naravno, do`iveo katastrofu i debakl upravo u Vojvodini. Dobio je celih osam procenata glasova iza{lih bira~a. Vuk Dra{kovi} i stranka na ~ijem je ~elu ogromnu pa`wu obra}ali su ne samo na avnojevsku Srbiju, ve} i na sve srpske zemqe, u kojima je Dra{kovi} govorio jo{ u vreme potpunog komunisti~kog bezna|a. Nije Dra{kovi} u`arenim jezikom branio Srbiju samo na Kosovu i Metohiji ve} je na pravi na~in, mnogi su tada mislili, {titio interese Srba zapadno od Drine i Dunava: “Da volimo svoje du{mane i da se `rtvujemo bratstvu bez bra}e, vi{e ne}emo...Za federaciju smo, ~ak, i po cenu pristajawa na sada{we unutra{we granice, pod uslovom da savezna dr`ava bude vi{estrana~ka i demokratska...To zna~i da bi trebalo zagarantovati teritorijalnu autonomiju Srbima u Hrvatskoj, zatim autonomiju Istre i Dubrovnika, a BiH razdeliti na ~etiri autonomne oblasti: jednu u kojoj preovla|uju rimokatolici, drugu u kojoj su u ve}ini muslimani i dve u kojima su prete`no pravoslavni. Dr`e}i se istog ar{ina, preurediti iznutra i Makedoniju, tako da budu nacionalno i kulturno zadovoqeni i tamo{wi Makedonci, i Srbi, i [iptari...Srpski pokret obnove }e dosledno i neodustajno insistirati na tome da niko od Jugoslavije ne mo`e otcepiti ili na {tetu srpskog naroda konfederalizovati teritorije koje su se 1. decembra 1918. na{le u sastavu Kraqevine Srbije, a ni teritorije u dana{woj BiH i Hrvatskoj u kojima su Srbi bili ve}inski narod”. (“Srpska re~”, 5.11.1990.) “Srbija je bila, jeste i bi}e svugde tamo gde su srpske jame, srpska gubili{ta i srpski grobovi” (Zagreba~ki “Vjesnik”, avgust 1986. tekst Vuka Dra{kovi}a) Negde u vreme pred izbijawe sukoba na teritoriji biv{e Jugoslavije, Vuk Dra{kovi} vodio je otvoreno srpsku nacionalisti~ku politiku i svojim politi~kim delovawem, onako kako je znao, poku{avao je da za{titi interese srpskog naroda u borbi sa vaspostavqenom usta{kom vla{}u koja je sklopila pakt sa Arnautima i muslimanskim fundamentalistima, kao i srbofobnim {tabovima po Makedoniji. Dra{kovi} je vrlo jasno stavio do znawa da se Hrvatska ni slu~ajno ne mo`e otcepiti, jer u tom slu~aju bi Barawa, Kordun, Lika i Banija, severna Dalmacija i delovi Slavonije automatski u{li u sastav srpske dr`ave. Od dana{we Jugoslavije ne mogu se otcepiti ili na {tetu srpskog naroda konfederalizovati teritorije koje su 1. decembra 1918. na dan stvarawa Jugoslavije, bile u sastavu Kraqevine Srbije, kao ni krajevi u kojima su Srbi, pre usta{kog genocida, bili u ve}ini. Te teritorije su neotu|iva istorijska i etni~ka svojina srpskog naroda.
45

Hrvatska se, u svojim sada{wim granicama, ne mo`e konfederalizovati sve dok od Barawe, delova Slavonije, Korduna, Like, Banije i Severne Dalmacije ne bude obrazovana autonomna pokrajina Srpske Krajine i dok ne bude garantovana autonomija Istri i Dubrovniku. U slu~aju da se Hrvatska ipak otcepi od Jugoslavije, autonomna pokrajina Srpske Krajine bi u{la u sastav srpske dr`ave. U Drugom svetskom ratu pripadnici hrvatskog naroda su po~inili genocid nad Srbima. Ne postoji moralni osnov da Hrvati, danas kao ni ubudu}e, steknu dr`avnu korist od tog nenamirivog i neoprostivog zlo~ina. Pojedine oblasti danas u sastavu Hrvatske, nikada joj u istoriji nisu pripadale. Poklowene su joj srpske oblasti a dobila je maltene celu jadransku obalu sa ostrvqem i Dubrovnikom. Iz Istre i Primorja nasilno je iseqeno vi{e od 300.000 Italijana i Srba. (“Srpska re~”, 1.6.1990. iz programa SPO) „Obra}am vam se po nalogu dramati~nog vremena i mnogih opasnosti po srpski narod, kome se, opet, sa raznih strana, preti genocidom. U Hrvatskoj je vaspostavqena usta{ka vlast, osnivaju se oru`ane formacije srboubica. Usta{ko Vrhovni{tvo je sklopilo antisrpski pakt sa Arnautima i muslimanskim fundamentalistima, rasrbqenom ali militantnom i glasnom mawinom u Crnoj Gori, kao i srbofobnim {tabovima po Makedoniji, koji otvoreno tra`e na{e teritorije. Srpski narod je suo~en sa ujediwenom mr`wom, kao i 1914. i 1941. godine. Moramo {to pre, odmah, prete}em zlu da se suprotstavimo...Odbrani nacije du`ni smo, ako jo{ imamo istorijske svesti i ambicija da trajemo kao narod, podrediti sve svoje unutarsrpske, ideolo{ke, strana~ke, stale{ke i ostale razmirice i nesporazume. Normalno je da pri ovakvom rasporedu snaga di`u glavu i ma|arski pretendenti na srpsku Vojvodinu. Svi srobofobni i srbo`derni {tabovi na Balkanu, a ne samo u Jugoslaviji, uobli~ili su ve} svoje nacionalne i verske programe i svi ho}e da se po~aste srpskim teritorijama”. (“Srpska re~”, 1.4.1991. [ta je rekao Vuk Dra{kovi} u UKS 17.9.1990. o srpskom nacionalnom programu) Dra{kovi} je u to vreme na naj`e{}i na~in napao i akademika Mihajla Markovi}a koji je rekao da }e u slu~aju konfederalizacije Jugoslavije u mirnodopskim uslovima mirnodopskim metodima voditi ra~una o Srbima u republikama koje se otcepe, rekav{i da to predstavqa kapitulaciju i davawe saglasnosti na Hrvatsku do Drine i povla~ewe Srbije na prostor izme|u Horgo{a i Draga{a. (“Srpska re~”, 1.4.1991) Dra{kovi} se jo{ 1990. godine, posetiv{i Jasenovac, ispred humke `rtvama zavetovao da Jasenovaca, Gline, Jadovnog i jama vi{e biti ne}e. (“Srpska re~”, 5.11.1991) U februaru 1991. godine, u vreme svoje najve}e politi~ke popularnosti, na konferenciji za {tampu u Sarajevu, Vuk Dra{kovi} govorio je mnogo, mnogo druga~ije od onoga {to }e mu tek kasnije postati politi~46

ka praksa i imiy: „Pri~e o krwoj Jugoslaviji, u slu~aju odlaska Slovenije i Hrvatske, obi~na su stupidarija. Do|e li do raspada Jugoslavije – ostatak dr`ave bi}e srpska dr`ava!... Dozvoqavaju}i Hrvatima da nose ono {to je wihovo, s tim da na opancima ne}e odneti nijedno par~e srpske zemqe, Dubrovnik ne mogu odneti, mora mu se vratiti autonomija”. Lider SPO pozvao se na granice iz Londonskog ugovora (1915) i insistirao da se sada pre}utkuje to {to su mnogi „delovi BiH 1918. proglasili svoje prisajediwewe Kraqevini Srbiji”. “^ije je carstvo”? Nastavqaju}i da govori o srpskom nacionalnom programu, Dra{kovi} je rekao da je general Dra`a Mihailovi} 1945. godine da nije izbio bratoubila~ki rat u Srbiji – sasvim realno mogao da pripoji Srbiji Banat i Temi{var, delove Bugarske, Skadar, Braku, Pi{kopeju, a zapadne bi granice bile tamo gde ih je postavio usta{ki no`. Usput se usprotivio referendumu o suverenosti BiH. Ka`e da je referendum prihvatqiv jedino ukoliko „glasaju i `rtve usta{kih genocida, jama, kolonisti iz Vojvodine i wihova potomstva”. Ko ovo ne bude prihvatio, veli Dra{kovi}, suo~i}e se sa ~iwenicom da }e 12,5 miliona Srba do}i u BiH „da vidimo ~ije je carstvo”. „Sre}no bilo Hrvatskoj koja ho}e da se razdru`uje, ali i na{a Srpska Krajina u tom slu~aju ima pravo na razdru`ivawe...Progovori li hadezeovsko, muyahedinsko, ili arnautsko oru`je, dodao je Dra{kovi}, krenu li ti ludaci bilo gde, svi }e Srbi preko no}i krenuti na front – ali pod srpskim oficirima, a sada bi to mogli da u~ine i za 15 minuta i krenu prema Kninu da brane granice otaybine”. @ao mi je hrvatskog naroda i onoga {to }e mu se desiti, u|e li u rat sa Srbima, rekao je doslovce Dra{kovi}, jer Srbi se mole bogu, da ako bude rata, to bude rat sa Hrvatima. Vuk Dra{kovi}, po sopstvenom priznawu „nema na du{i moralnih ni drugih o`iqaka. Od Milo{evi}a je ve}i Srbin bar za glavu”, ka`e Dra{kovi}. (“Borba”, 27.2.1991) Samo nekoliko dana kasnije, Dra{kovi} je, vaqda, upla{en sopstvenim izjavama, rekao da je Srbija nespremna za mogu}i rat sa do zuba naoru`anim Hrvatima. (“Borba”, 29.2.1991) Dra{kovi} je `estoko uzvra}ao na pretwe Tu|mana, \odana i drugih hrvatskih jastrebova a istovremeno Dra{kovi} je i 1992. godine ponavqao da Vardarska Makedonija mora biti ujediwena sa Srbijom, Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom, jer kao narod i zemqa nikada se ne mo`emo odre}i na{ih istorijskih, verskih, kulturnih i ostalih tapija. Dra{kovi} je ~ak pisao pisma i hrvatskom vrhovniku Tu|manu, upozoravaju}i ga da ne izaziva sudbinu. „Polo`aj na{eg naroda u dana{woj Hrvatskoj i dana{woj BiH veoma je te`ak, verovatno ni{ta mawe gorak od polo`aja Srba na Kosovu i Metohiji. Na`alost, zvani~na Srbija }uti. Tek pre neki dan, i to preko
47

zuba, Slobodan Milo{evi} je rekao da }e Srbija voditi ra~una o interesima Srba izvan wenih dana{wih granica. Sumwam. Srpskim komunistima je najpre~e da o~uvaju vlast. Za interese srpstva nije ih mnogo briga. Oni su preko svojih jednobojnih pameti i raznobojnih nacionalnih podvala i izdaja navukli srpsku nacionalnu no{wu, u nadi da ih ne}emo prepoznati tako maskirane. Zvani~na Srbija, {ta vi{e, anatemi{e one koji ne }ute pred pretwama ni Tu|mana, ni \odana, ni raznih Rugova i ostalih koji nasr}u da raskomadaju Srpstvo i Srbiju”. (“Srpska re~”, 24.6.1991) Iste godine, Dra{kovi} se na Ravnoj Gori zala`e i za prisajediwewe Vardarske Makedonije Srbiji i Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini koja je ve} proglasila svoju suverenost. „U Vardarskoj Makedoniji nikada se ne}emo odre}i na{ih tamo{wih istorijskih, verskih, kulturnih i ostalih tapija, kao i na~ela da Srbi ne mogu imati status tu|inaca u zemqi u kojoj su wihovi narodni koreni i za koju su, samo u ovom veku, tri puta izginuli. Nagla{avamo, pri tom, da od pravoslavnih Makedonaca nemamo nikog nama bli`ega i srodnijega. ^im oteramo sada{we vlastodr{ce, taj najve}i na{ ~emer i nesre}u, i Srbiji podarimo demokratiju, a sa wom i snagu i mudrost, {irom }e se, ube|en sam, otvoriti vrata jednoj novoj zajednici. U savez, labav u po~etku ali kasnije sve ~vr{}i, stupi}e ujediwene Srbija i Crna Gora, Vardarska Makedonija i Bosna i Hercegovina. Granice me|u wima postoja}e na mapi, ali ne i na terenu”. (Vuk Dra{kovi} na Ravnoj Gori, 13. maja 1992) (“Srpska re~”, 24.4.1992) „Srpskom narodu u srpskim zapadnim krajinama usta{ki je no` pod grlom i samo Srbija mo`e i mora da mu pomogne. Vi{e od 200.000 Srba iz avnojevske Hrvatske ve} je napustilo svoja ogwi{ta, a zvani~na Srbija ima obraza da ka`e kako nije u ratu sa usta{ama. Da ni{ta drugo usta{e nisu u~inile nego {to su, pre neki dan, digle u vazduh na{u crkvu-mu~enicu u Jasenovcu, dovoqan je razlog da im objavimo rat, i kao nacija i kao dr`ava. Nema Srbina koji }e pristati da usta{ka noga skrnavi Jasenovac, najve}i grob i najve}u svetiwu u na{oj istoriji”. (“Srpska re~”, 14.10.1991. Uvodna re~ Vuka Dra{kovi}a na sednici Centralne uprave SPO 28.9.1991. u Beogradu) Predsednik SPO g. Vuk Dra{kovi} upozorio je u svom pismu od 26.1.1991. predsednika Hrvatske g. Tu|mana, da ne izaziva sudbinu. Hrvatski vrhovnik je izjavio da je Dra{kovi}evo pismo „uvredqivo i puno prijetwi hrvatskom narodu”, pa je odbio da odgovori predsedniku SPO. (“Srpska re~”, 4.3.1991) Stranka Vuka Dra{kovi}a je, osim javno proklamovanih zahteva za objavu rata Tu|manovoj Hrvatskoj (vidi prethodni pasus), pozvala i sve politi~ke stranke da, ukoliko kucne ~as da Srbija zovne upomo}, zaborave sve svoje podele, a samo ne{to kasnije uputio je zahtev Skup{tini Srbije da odmah prizna SAO Krajinu kao deo Srbije, ukoliko na plebiscitu na{ narod tako odlu~i.
48

Ispod svetosavske zastave Dra{kovi} ~ak poziva politi~ke stranke da, ukoliko do|e do sukoba na podru~ju prethodne Jugoslavije, zaborave na svoje politi~ke podele: „Kucne li, me|utim, ~as da Srbija zovne upomo}, bude li zatrebalo da ginemo ovde, na Kosovu, ili u Prizrenu, ili u [ipovu, ili u Kninu, ili bilo gde na zemqi srpskoj, moramo istoga trena zaboraviti svoje stranke i svi stati pod jednu, samo jednu, svetosavsku na{u zastavu!...Sve vas molim da kleknemo i da celivamo ovu svetu zemqu koja je uvek bila srpska, koja je danas srpska i koja }e biti srpska dok na svetu ima ijednoga Srbina”! (“Srpska re~”, 15.7.1990) Srpski pokret obnove uputio je ina~e 2. maja saop{tewe za javnost, u kojem se od Skup{tine Srbije zahteva da „bez oklevawa i bilo kakvih formalnih izgovora, prizna SAO Krajinu kao deo Srbije, ukoliko na plebiscitu 12. maja na{ narod u toj oblasti tako odlu~i”. Ovim SPO reaguje na ishod pregovora na Cetiwu, izvla~e}i zakqu~ak da je raspad Jugoslavije „po svemu sude}i, neminovan”. Ova najve}a opoziciona stranka u Srbiji smatra da je prinu|ena na korekciju svog prvobitnog opredeqewa za o~uvawe Jugoslavije, po{to hrvatska strana po svaku cenu `eli suverenu i me|unarodno priznatu dr`avu Hrvata. (“Vreme”, 6.5.1991.Roksanda Nin~i}, Milo{ Vasi}, Nenad Stefanovi}, Stojan Cerovi}) U svom patriotskom izlivu Dra{kovi} za Hrvate ka`e da su poprimili psihologiju hijene i da nikada nisu ratovali sa Srbima, sem ako im neki Frawo, neki Kajzer ili neki ujak Hitler ili Musolini, nisu bili i prethodnica i zale|ina. Tih i takvih ujaka u Evropi danas nema i neka gospodin Tu|man i usta{oliki jastrebovi, koji prete postavqawem usta{kih barjaka po srpskim zemqama, slobodno izvole da to u~ine i da se prvi put u povijesti sami, brk u brk, na|u sa Srbima. Oni, verujte, na to nisu spremni. (“Srpska re~”, 1.6.1990) Potom je Dra{kovi} u nekoliko intervjua objasnio da Srbi iz SAO Krajine nisu ni banditi ni teroristi nego taoci koje niko nema pravo da tera ni minut da `ive u Nezavisnoj Dr`avi Hrvatskoj. Godinama zatim, Dra{kovi} je Srbe u Krajini i one koji su tra`ili to isto {to i Dra{kovi} 1990. i 1991. godine nazivao budaletinama, primitivcima, hu{ka~ima i ludacima. Na na{u konstataciju da do oru`anog sukoba mo`e do}i veoma lako po{to su obe strane naoru`ane, Dra{kovi} je odgovorio: „Nije ta~no da su obe strane naoru`ane. Naoru`ana je hrvatska strana, dok je srpska mawe-vi{e goloruka. Po{to je o~igledno da Hrvati ne}e da po{tuju naredbu Vrhovne komande o razoru`avawu, a jugoslovenska vojska nema snage ili voqe da Hrvatima oduzme oru`je, jasno je da oru`je mora biti podeqeno i Srbima u Srbiji. Sramota je da dr`ava Srbija do ovog ~asa nije naoru`ala srpski narod u srpskim krajinama. Da je to u~inila, opasnost od ratnog sukoba bila bi mnogo mawa, a sasvim bi, naravno, nestala ako bi svi bili bez oru`ja”.
49

“Srbi su najnesre}niji qudi Evrope” Bio sam ogor~en slu{aju}i predsednika Tu|mana, ka`e Dra{kovi}, kako usred Beograda potomstvo naroda koji je zaklan u Jasenovcu, Glini i Jadovnu naziva banditima, teroristima, a da {ef srpske dr`ave sve to slu{a mirno, bez re~i protesta. Nisu Srbi SAO Krajine ni banditi ni teroristi, nego taoci, verovatno najnesre}niji qudi u Evropi danas. Ko ima pravo da taj narod tera da `ivi i minuta u Nezavisnoj Dr`avi Hrvatskoj, posle svega {to mu je u~inila ta dr`ava? (“Borba”, april 1991. “[ahovnica uz ocila”) „Granice na{e dr`ave i sav prostor unutar granica wenih utvr|eni su srpskom kulturom, jezikom, imenima sela i gradova, imenima reka i brda, drve}a i ptica, srpskim epom i obi~ajima, manastirima i zadu`binama, na{om krvqu i grobovima. Te me|e su nepomerqive, te krajine na{e su neotu|ive! Wihove pu{ke o wihovom ramenu, kojim nam prete, boqe da ostanu na ramenu. Nikome, pa ni wima, ne `elim ono {to }e se desiti ako strojnice progovore. Ni tih koji ho}e da o`ive poglavnika Paveli}a, ni onih koji sawaju o nekakvoj Velikoj Albaniji, ni onih koji su od na{eg jezika i korena, a privi|a im se nekakva yamahirija ili sultanat na zemqi srpskoj – mi se ne pla{imo”. (“Srpska re~”, 1.4.1991) Kada svemu tome dodamo Dra{kovi}evu izjavu da samo lud Srbin ne `eli da se sve srpske zemqe ujedine i da je sve ono {to je razbijeno ne bude sastavqeno i sve ono {to je razjediweno ne bude ujediweno, dobi}emo kompletniju sliku o tada{wem nacionalno svesnom delovawu Vuka Dra{kovi}a. Kao dokaz tada patriotske i ultranacionalne politike koju je Dra{kovi} vodio potvrdili su i pripadnici Srpske garde koji su se hrabro borili u Srpskoj Krajini ali i mnogih drugih ~asnih ~lanova ove stranke koji nisu imali sluha za iznenadnu i naglu promenu Dra{kovi}evog politi~kog kursa, koji su ostali verni interesima srpskog naroda i srpske dr`ave. Sve {to je napisano o patriotskom kursu Vuka Dra{kovi}a odslikava na najboqi na~in nemogu}nost politi~kog veleobrta, kako to neki `ele da ka`u, posle kojeg je Dra{kovi} od ~oveka koji bi i po cenu rata branio sve srpske teritorije postao mirotvorac po svaku cenu i ~ovek za koga se mo`e re}i da je bez premca postao najve}i izdajnik srpskih nacionalnih interesa. Obi~na promena politi~kih stavova u wegovom slu~aju bila je apsolutno nemogu}a bez uticaja nekih nevidqivih spoqnih faktora. Mnogi u Srbiji su dugo mislili da taj spoqni faktor predstavqaju velike sile, odnosno zapadne zemqe, jer je wegova svakodnevna saradwa sa predstavnicima onih koji su `eleli da razbiju srpsku dr`avu i srpski narod bila opomiwu}a, ali mnogi su zaboravili da postave pitawe zbog ~ega je Dra{kovi} po~eo da sara|uje sa stranim obave{tajcima i wihovim vladama na u{trb interesa svoje zemqe.
50

Jedini wegov interes bio je i mogao je biti iskqu~ivo novac kojim bi sebi mogao pribaviti opojna sredstva, jer tada nije bilo vlasti u Beogradu i drugim gradovima Srbije koji bi mogli da se ~erupaju zarad dobrobiti porodice Dra{kovi}. Kolika je i kakva promena politi~kih stavova Vuka Dra{kovi}a, ono {to je va`no re}i, ne prema politi~kim li~nostima, ve} u odnosu na politi~ku ideju i ideologiju, poku{a}emo da prika`emo u predstoje}im delovima ovog teksta prikazuju}i samo deo antisrpske i antidr`avne histerija Vuka Dra{kovi}a i wegove politi~ke stranke. Dokaz kratak, ali najboqi da opi{e pomu}enu svest lidera Srpskog pokreta obnove predstavqa wegov odnos prema hrvatskoj zastavi, hrvatskoj {ahovnici, o ~emu se mnogo raspravqalo i sa nevericom prihvatilo i u doma}oj javnosti. „Ko ima pravo da u ime bilo ~ega Srbe tera da priznaju {ahovnicu, dakle, zastavu pod kojom je nad Srbima po~iwen genocid? Ta zastava je simbol najve}eg zlo~ina koji je ikad nad Srbima po~iwen”. (“Borba”, april 1991. “[ahovnica uz ocila”) „Ne vidim, naprosto, vi{e na~ina da na kninskoj tvr|avi ikada vi{e zalepr{a bilo koja zastava osim srpske. Naprosto, ti delovi moraju da odu iz Hrvatske. Oni, pre svega, nikada i nisu bili hrvatski”... (“Srpska re~”, 17.2.1992. Intervju Vuka Dra{kovi}a „Glasu Amerike”) “[ahovnica” i “~etiri S”– zajedno? Nagla{avaju}i da mo`e od svojih sunarodnika biti progla{en za izdajnika zbog svoje ideje, Dra{kovi} je, pomiwu}i pitawe “{ahovnice” rekao “Za Hrvate je to nacionalni simbol, a za Srbe simbol sistema koji je nad wima po~inio genocid. Pri tom je apsurdno osporavati Hrvatima da isti~u svoj barjak. Zato mislim da bi na podru~ju SAO Krajina najboqe re{ewe bilo da „{ahovnica” i srpska nacionalna zastava, sa krstom i „~etiri S”, stoje zajedno”. (“Borba”, 11.4.1991. I. Radovanovi}, Vuk Dra{kovi} na konferenciji za {tampu 10.4.1991) Dakle, verovali ili ne, Dra{kovi} je u istom mesecu 1991. godine rekao najpre da niko Srbe ne mo`e naterati da prihvate {ahovnicu, a potom izjavio da se mora u~initi ustupak i da bi najboqe re{ewe za Krajinu bilo da {ahovnica i srpska zastava stoje zajedno. Da li je mogu}e da neko u tri ili pet dana javno promeni svoj politi~ki stav na na~in na koji je to u~inio Dra{kovi} a da to ne bude povezano sa unosom stranih podsticajnih materija u organizam? Dra{kovi}evo antisrpsko pona{awe po~elo je uveliko 1990. i 1991. godine da dobija svoje osnovne obrise, wegova denuncijantska politika prema zemqama Zapada i brutalni napadi na sve Srbe, posebno zapadno od Drine i Dunava, dobili su svoj pravi zamah posledwih nekoliko godina.
51

Dodu{e, jo{ 1990. godine kod Dra{kovi}a je prime}en sindrom bolesnog izviwavawa svima koji su ulazili u sukob sa srpskim narodom i maticom Srbijom. On je, istovremeno prete}i javnim objavama rata Tu|manu, tada{weg predsednika Srbije najvi{e optu`ivao zbog toga {to ne}e da pregovara, kako ka`e, sa Hrvatima i Bosancima. Dra{kovi} kao da je ve} tada bio prete~a izmi{qawa neke nove bosanske nacije. „Najvi{e me je strah ~iwenice da...molim vas, koji je to {ef dr`ave koji ne}e da pregovara? Ne}e da pregovara sa Tu|manom, ma nije bitan Tu|man, ne}e da pregovara sa Bosancima, ne}e da razgovara sa Slovencima, s Makedoncima, ne}e ni s kim da pregovara”. Kako i za{to je Dra{kovi} crveneo od sramote „I mene ~udi otkuda u srpskom narodu takve primitivne ideje srpstva mogu da pro|u. Ja nisam verovao da to mo`e da pro|e u srpskom narodu. Ja imam sve diplome i to od wih sam ih dobio, srpskog nacionaliste, ali stideo sam se kada su terali srpski narod protiv slovena~kih yempera. Kad smo mi Srbi tako ne~asni rat vodili, kad smo sebi za neprijateqa tako ne{to izabrali. I dok se to doga|alo do pre godinu, dve dana, ja sam crveneo od sramote. Ja sam tada kao srpski „nacionalista i {ovinista” slao telegrame u Sloveniju i izviwavao se u ime srpskog naroda, istovremeno ih mole}i da prestanu da diraju u `ivu kosovsku ranu na{eg naroda. Ja se ne stidim onoga {to sam naumio i onoga {to bih kao {ef srpske dr`ave zaista uradio. Poku{ao bih da razgovaram sa svima, bez prethodnih uslova. Ja ne mogu da vidim kuda bi i na koji na~in povla~ili srpske granice da obuhvatimo sve Srbe ako se raspadne Jugoslavija”. (“Borba”, 18.12.1990. “\avo u patofnama”) Za{to je Dra{kovi} oboleo od amnezije? U toj izjavi uo~qivo je da Dra{kovi} pati od amnezije, sigurno ne uro|ene, jer je u novembru iste godine naveo koje }e se to sve srpske teritorije automatski na}i u srpskoj dr`avi ukoliko do|e do raspada Jugoslavije. Dra{kovi} je gotovo sve vreme ratne krize na srpskim etni~kim prostorima otvoreno pru`ao logisti~ku podr{ku na{im neprijateqima, a svaki uspeh srpske vojske u osloba|awu onih teritorija koje su ulazile u granice za koje smo videli da se Dra{kovi} zalagao, progla{avao je okupacijom, agresijom i srpskom sramotom. @alio je Dra{kovi} za Dubrovnikom, kako u svom novom govoru isti~e, hrvatskim gradom, Vukovarom, ali i Zagrebom, ~ak i onda kada je to Srbima bio jedini na~in da poku{aju odbranu od usta{ke agresije. „Slavopohlepni i vlastogramzivi po`urili su da u sablasnom Vukovaru odr`e sve~anu sednicu i da le{ negda{weg grada, iz koga su jo{ dopirali jauci, proglase za svoju prestonicu. Iz mrtvog Vukovara ti slavqenici i jedini pobednici izdaju komandu: „Na Vinkovce, na Osijek”. „Posle Hiro{ime, bi}e Nagasaki”. (“Vreme”, 2.12.1991)
52

„Ne mogu da ~estitam vukovarsku pobedu, koju tako eufori~no slavi ratnom propagandom opijena Srbija. Ne mogu, jer ne}u da se ogre{im o mrtve, o hiqade mrtvih, a ni o neprolazni bol i nesre}u svih pre`ivelih Vukovar~ana”. (“Srpska re~”, 9.12.1991, tekst Vuka Dra{kovi}a) Srpski pokret obnove Vuka Dra{kovi}a 23.9.1991. godine zahteva hitnu mobilizaciju drugog i tre}eg poziva da se skr{i otpor usta{ke dr`ave. Dosta smo se di~ili nebeskom Srbijom, `elimo kona~no velesilu i ovde, jaku zemaqsku Srbiju, pri ~emu Dubrovniku treba dati autonomiju, a obalu isto~no od Dubrovnika srpskoj Hercegovini. (“Borba”, 24.9.1991) Da bi ve} 8. decembra 1991. godine, u istom listu, Dra{kovi} izjavio da jugoslovenska armija napada ~isto hrvatske gradove: Dubrovnik, Zagreb, [ibenik i Osijek, a ve} 19. decembra, na Nikoqdan 1991. godine, zahteva priznawe Hrvatske uz, kako ka`e, neke uslove. (“Borba”, 21.12.1991) Posebno je zanimqiv Dra{kovi}ev odnos prema Jugoslovenskoj narodnoj armiji, ali i pripadnicima Vojske Republike Srpske Krajine i Vojske Republike Srpske. Naime, Dra{kovi} je u intervalu od mawe od dva meseca dao potpuno opre~ne izjave po pitawu Jugoslovenske narodne armije. Od vojnika do dezertera „Nemamo druge vojske osim JNA. Ne}e mi mir pored jugoslovenske vojske uspostavqati Luksemburg”. (15.9.1991) „Ja li~no sam za dezertere. Mislim da je najve}a hrabrost ne biti za rat u situaciji kada i vlast i mediji podr`avaju rat, izazivaju mr`wu”. (“Srpska re~”, 11.11.1991) Interesantne su Dra{kovi}eve teze i insistirawe na podeli izme|u Srba zapadno i isto~no od reke Drine i nametawe pri~a o takozvanim dobrim i lo{im Srbima za koje je oduvek okrivqavao druge. Patolo{ke la`i o navodnim poku{ajima mobilizacije i samog Dra{kovi}a, kao i ~arobnoj formuli po kojoj je SPO uvu~en u rat, gde, verovali ili ne, ima najve}e gubitke, dovoqno govore ne samo o Dra{kovi}evoj ostra{}enosti, politi~kom slepilu, ve} i o daleko serioznijim poreme}ajima. Dra{kovi} je rekao da ni u Srbiji nema mira i spokoja. Naime, dok ovda{we „crvene beretke” po Krajinama „dele pravdu”, oru`ane grupe iz tih srpskih krajeva uveliko „vr{qaju” po Srbiji. Pri~e da je bilo poku{aja da Vuka Dra{kovi}a mobli{u i nasilno ga po{aqu na rati{te u Hercegovinu on je sam potvrdio, tako {to je rekao da je u pro{lu sredu grupa specijalaca iz Sarajeva zaista upala u prostorije stranke. „Rekli su da dolaze po nalogu Radovana Karayi}a, a uz „blagoslov” Slobodana Milo{evi}a. Zapretili su da }e mi konfi53

skovti svu imovinu i da }e primeniti o{tre mere”, rekao je Dra{kovi} i dodao da }e se on odazvati i vite{ki se boriti samo onda ako srpskom narodu, bilo gde da je, zapreti uni{tewe. (“Politika”, 28.7.1992. S. Risti}, Konferencija za {tampu SPO) „Progla{avaju da je sad Srbija u opasnosti. Sve }e neko no}as napasti Aran|elovac! Sutra ujutru Topolu! A oni oru`je uzimaju iz magacina pa ga preprodaju [iptarima! A posle na televiziji – kuku, ko nam ubi 4,5 ili 6 milicionera”?! (“Srpska re~”, 21.12.1993. Govor Vuka Dra{kovi}a u Aran|elovcu 5.12.1993) „SPO je uvu~en u ovaj rat. Ovo je tu|i rat. Uvu~eni smo u wega, iako ga nismo `eleli. Na{a omladina ga nosi na svojim ple}ima i pla}a ga svojim `ivotima. Najvi{e je na{e mladosti na frontovima. Najvi{e je grobova SPO. Najvi{e je invalidskih kolica SPO”. (“Srpska re~”, 23.12.1991. Govor Vuka Dra{kovi}a ~lanovima stranke) „Kobne 1944. godine preko Drine dolaze proleterske brigade. Iz moje Hercegovine, iz Crne Gore, iz Kninske krajine, iz Bosanske krajine. Dolaze Srbi sa periferije! U tim brigadama je 99 odsto Srba. Dolaze na{a bra}a sa periferije srpstva i okupiraju maticu! Tada po~iwe golgota Srbije. Nisu Nemci pogasili krsne sve}e po Srbiji, nisu poru{ili crkve, nisu pobili srpsku inteligenciju, nisu Nemci uspeli da ubiju Milo{evi}a, nisu Nemci po Srbiji za vreme rata primali u wihov Gestapo one koji su skakali na popove, ~upali brade. To su ~inili ovi koji su do{li. Dvanaest hiqada Srba u Beogradu ubijeno je od Srba sa periferije za samo nekoliko dana po oslobo|ewu Beograda. Pokazali su se i kao ubice, i kao otima~i tu|e imovine. Srbija je postradala tada od svojih. Pola veka stewe pod bra}om”! (“Srpska re~”, 23.12.1991. Govor Vuka Dra{kovi}a ~lanovima stranke) „Plan da se „lo{i Srbi”, odnosno srbijanski Srbi, odnosno [umadinci, Moravci, Bana}ani, Sremci, prisile u izbegli{tvo i tako ustupe mesto „dobrim i pravim Srbima”. (“Borba”, 17.2.1992. “Vreme radi za tvorce nesre}e”) Tako|e, Dra{kovi} je u bolesnoj `eqi da se dokopa vlasti i mo}i stalno vizionario i predvi|ao nekakve potope sveta neke ~udne, koji se nikada nisu dogodili, mobilizacije u Srbiji koje bi slu`ile za rat protiv Crne Gore i mnogo drugih potpuno nesuvislih i blesavih tri~arija koje samo on ume da izmisli. „Vi i ne slutite razmere u`asa ukoliko na predstoje}im izborima pobedi Slobodan Milo{evi} i SPS. Tada }e Vojska Jugoslavije biti
54

spremna da cevi uperi na decu Podgorice, Cetiwa i Mojkovca, po{to }e se Crna Gora, odmah po pobedi SPS – otcepiti”. (“Borba”, 16.11.1992. “Nema uslova za po{tene izbore”) „Mobilisa}e decu [umadije i Pomoravqa da ubijaju na{u decu u Crnoj Gori koja }e obznaniti otcepqewe od takve Srbije. Dignu}e se Arnauti, planu}e Ra{ka, a onda }e ukinuti embargo na nabavku oru`ja BiH, do}i }e muslimanske i turske trupe i preko na{ih grobova opet }e zgaziti noga Azije. Ni{ }e izgledati kao Mostar, Beograd kao Sarajevo, rekao je lider SPO. (“Borba”, 8.11.1992. “SPO izlazi na izbore”) Opasna autosugestija Vuka Dra{kovi}a Jedna od najzanimqivijih stvari je pojava stravi~ne autosugestije kod Vuka Dra{kovi}a, koji je u stawu da sebe ubedi da su najgore la`i i izmi{qotine potpuno ta~ne i istinite, o~ekuju}i od ostalih qudi da na isti na~in u to budu ube|eni. Naro~ito zna~ajnu ulogu u borbi protiv sopstvenog naroda, Vuk Dra{kovi} je uspeo da ostvari pru`aju}i punu podr{ku svima koji su ratovali protiv srpskog naroda u Republici Srpskoj ~ak, kako sam navodi, i protiv wegove Hercegovine. Jo{ od 1991. godine, kada su se Dra{kovi}u dopale Izetbegovi}eve duboke plave o~i u kojima je ugledao dobrotu (kako je to samo uspeo da vidi) i od kada su vo|a Srpskog pokreta obnove i ~elnik Stranke demokratske akcije izmenili qubazna pisma. (“Vreme”, 11.11.1991. “Dra{kovi} i Izetbegovi}”) Dra{kovi} nije nalazio za shodno da za zlo~ine i napade optu`i muslimansku stranu, ve} su okupatori i agresori bili predstavnici samo wegovog naroda. Dra{kovi}ev saborac i kolega Mladen Markov je bio direktniji: “Vuk je izneverio nacionalni program po kome se SPO prepoznavao. Na kraju krajeva, {to je to, bre, pa gra|ansko? Gra|anin je ~ovek koga lepo obu~e{, pa metne{ kravatu, a {ta je ispod toga, Bog te pita. To je sada u politici uzelo maha: gra|ansko, pa gra|ansko”. Kako su Dra{kovi}i branili muslimane O istupu gospo|e Dra{kovi} na NTV Studio B, Markov ka`e: „Bio sam zgranut. O tome kako bi Vuk, ako bi i{ao u Bosnu, i{ao da brani muslimane, mene je ~ak sramota da govorim. To meni uop{te nije va`no. S obzirom da na{a stranka ve} dugo vremena zaobilazi nacionalno pitawe, izgleda mi da je izjava Danice Dra{kovi} deo jedne platforme. Da je to tako videlo se i na Glavnom odboru. Oni su podr`ali wegovu izjavu koja je uvredqiva za Srbe i koja ne dolikuje na{oj stranci. I Vuk je to prihvatio”. (NIN, 7.5.1993. “Isterivawe Boga”)
55

Dra{kovi} je svoj narod optu`io i za fa{izam, zahtevao obustavqawe svake pomo}i Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini, a sve ratnike i borce vre|ao govore}i da u~estvuju u najne~asnijem ratu kakav Srbija nikada nije vodila. “Prema osnovnom ludilu i nacizmu ne smemo imati ni razumevawa ni milosti. Najve}u nesre}u i sramotu srpskom narodu nanose maloumnici koji propovedaju i ~ine takozvana etni~ka ~i{}ewa, granatiraju civile, ru{e gradove, grobqa i crkve, trabuwaju o pravoslavnoj rasi i pravoslavnom nat~oveku. Oni zapravo ho}e da upi{u Srbe u kwigu Adolfa Hitlera i Ante Paveli}a. Ne! Ne, ne! I hiqadu puta ne”! (“Srpska re~”, 22.5.1995) „Potrebno je odmah, bez oklevawa, u~initi bar slede}e: 1. Priznati BiH kao uniju Republike Srpske i Muslimansko-hrvatske federacije; 2. Obustaviti mobilizaciju u Srbiji i prese}i svaku vrstu ratne pomo}i Karayi}u i Marti}u; 3. Iz zatvora osloboditi generala Trifunovi}a i ostale oficire osu|ene u tom sramotnom procesu, a sa svih funkcija u Armiji, policiji, dr`avnoj televiziji i propagandi ukloniti zagovornike besmislenog i ne~asnog rata, kakav Srbi u svojoj istoriji nisu vodili”. (“Srpska re~”, 17.7.1995) Da se ne zaboravi, Dra{kovi} je, ne pitaju}i nikoga, jo{ 1992. godine, navodno u ime svog naroda bio spreman da zatra`i opro{taj od Sarajeva i Sarajlija. ^udno kako Dra{kovi}u nikada nije palo na pamet da se raspita za sudbinu Srba na Iliyi, Rajlovcu, Vogo{}i i drugim delovima Srpskog Sarajeva. „Srbiji je potreban mir sa wenim susedima. Pa i pokajawe i pra{tawe. Spreman sam da odem u Sarajevo i da u ime svog naroda zatra`im opro{taj zbog toliko prolivene nevine krvi i zbog svih srpskih bombi koje su tamo pale. To sam rekao i u pismu koje sam uputio muslimanskom predsedniku Aliji Izetbegovi}u. U tom pismu zamolio sam ga da ne optu`uje srpski narod, ve} srpske ekstremiste”. (“Srpska re~”, 6.2.1992) Dra{kovi} nagla{ava da su „obe strane u sada{wem gra|anskom ratu pogazile sve me|unarodne konvencije, obe strane su po~inile stra{ne zlo~ine. Lider SPO Vuk Dra{kovi}, veoma popularan me|u omladinom, javno je rekao da agresija koja je u toku „baca sramnu mrqu na Srbiju” koja }e se odraziti na budu}nost zemqe”. (“Srpska re~”, 6.1.1991. Nikola Burzan) „To ludilo vas je upreglo u ratni jaram da osloba|ate Sarajevo od Sarajlija, Mostar od Mostaraca, Trebiwe od Trebiwaca, Gacko od Ga~ana, i to tako da se ~ini ono {to srpska ruka nikada nije ~inila. Pod parolama osvete za usta{ke zlo~ine iz onog rata, Srbi su podstrekavani da ratuju na usta{ki, a ne na srpski na~in”. (“Srpska re~”, 29.1.1996. Tekst Vuka Dra{kovi}a)
56

„Vest da je Me|unarodni sud za ratne zlo~ine u Hagu otvorio istragu protiv gospodara pakla s Pala svakako je dobra i ohrabruju}a vest. Trogodi{we gu{ewe opsednutog Sarajeva, kao zaklon za sva ostala zlodela u Bosni i Hercegovini inspirisano teorijom krvi i tla, ukqu~uju}i i etni~ka ~i{}ewa, jedan je od najperfidnijih zlo~ina u savremenoj istoriji”. (“Srpska re~”, 8.5.1995) Pored Sarajeva za kojim je Dra{kovi} stalno kukao i jadikovao, napadaju}i Srbe koji sa Pala bombarduju svoje ku}e samo zato {to su ludi, ne znaju}i pri tome ni elementarne stvari iz geografije, jer sa Pala Sarajevo nije moglo biti bombardovano, Dra{kovi} je najte`e preboleo oslobo|ewe Srebrenice i @epe, {to je zatim koristio i kao razlog koji bi mogao i trebalo da opravda kasniju usta{ku agresiju na Republiku Srpsku Krajinu. U svemu tome simptomati~na je Dra{kovi}eva emotivnost i bliskost onima sa kojima su pripadnici wegovog naroda krvavo sukobqeni. Da li car ima uop{te odelo, ili je to fikcija? „Ukoliko ne smemo da priznamo javno da car nema odelo, odnosno da Vojska Jugoslavije u Isto~noj Bosni vodi totalni osvaja~ki rat za teritorije, onda ne smemo ni da se pravimo da smatramo da je car obu~en. A sada bih hteo da vas upoznam sa nekoliko krucijalnih stvari koje se de{avaju u Isto~noj Bosni. I moram priznati da sam pomalo iznena|en zato {to niko iz rukovodstva stranke nije tra`io od nas koji `ivimo na teritorijama koje se grani~e, recimo sa op{tinom Srebrenica, da sazna {ta se zapravo de{ava. A mnogo spektakularnih stvari je pra}eno, kao {to je, recimo, ona akcija „padobran”. Ofanziva na Srebrenicu po~ela je krajem januara ove godine. Tada je samo iz pravca Bajine Ba{te, a znate da je Srebrenica napadnuta iz vi{e pravaca, pre{lo – mi smo gledali – 280 tenkova, transportera, samohotki, vi{ecevnih baca~a, raketa. Gorela je zemqa i nebo. Mi nismo mogli da spavamo. Desetine letova helikoptera, aviona, zaglu{uju}e detonacije, top od 250 mm koji je sa Tare i Mitrovice razarao sve. Sela oko Srebrenice jednostavno pretvorena su u krvavu ka{u. To je nezapam}eni genocid i verovatno se nikad ne mo`e saznati ta~an broj civilnih `rtava. Nema ni~eg ~asnog niti svojstvenog Srbima u tom ratu”. (“Srpska re~”, 10.5.1993) „Ni{ta od toga. Prvi utisak iz oslobo|ene Srebrenice je da je oslobo|ena od svojih stanovnika. To je sada avetiwski grad”. (“Srpska re~”, 31.7.1995) „Te{ka presuda Krajini, kao za{ti}enoj oblasti UN, potpisana je i pred Ujediwenim nacijama onog trenutka kada je Karayi} zgazio Srebrenicu i @epu, tako|e za{ti}ene oblasti UN i uputio se na Biha}, tre}u za{ti}enu zonu Ujediwenih nacija, a tamo mu pritekao i Marti} upomo}. Knin gospodin Marti} nije branio ni dva dana, ali je tu|i Biha} opsedao veoma dugo i sa Karayi}em ~inio sve da ujedini ceo svet protiv bosanskih i kraji{kih Srba. Krajina je `rtva onog skora{weg vezivawa vojnika i oficira UN za bandere”. (“Srpska re~”, 14.8.1995. „Bol, rana i posledwa opomena”)
57

„Pisa}e da su ~in egzekucije i ubistva na{e Krajine izveli na{i primitivci, budaletine, bukayije, pqa~ka{i, trgovci, moralne ni{tarije i kukavice... A @epa, a Srebrenica, a vezani vojnici i oficiri UNPROFOR-a kao kerovi za bandere – {ta }emo s tim? Ko je to napravio? I kad je to napravqeno? Neposredno pred udes Krajine. Za{to je pred tim na{im zlo~incima i grehom, glupo{}u, }utao vrh na{e Crkve”? (“Srpska re~”, 28.8.1990. Govor Vuka Dra{kovi}a na zatvorenom sastanku ~lanovima SPO) „Tragedija koncentracionih logora, Srebrenice i @epe, tih takozvanih za{ti}enih zona UN, kao da surovo opomiwe da na{a civilizacija u naredni vek ulazi na nogama moralnog bogaqa. Kad je cela planeta, sa krikom nemo}nog o~ajnika, posmatrala oficire i vojnike UN privezane, kao kerove, za bandere i bukve na Jahorini, jedan psihijatar je, zaista nokautirao ~itav svet. U pore|ewu sa wim, i Amerika i Rusija i Britanija i Francuska ispali su obi~ni patuqci, nespremni da u odbranu moralnih, pravnih i op{tequdskih temeqa ~ove~anstva preduzmu i{ta osim pukog blebetawa. Mo`e li nam se, zbiqa, Bosna dogoditi? Srqa li Srbija u susret svojim Sarajevima, Prebilovcima, Mostarima, Srebrenicama? I ho}e li nam Ujediniteq prirediti na Terazijama veliko „loptawe”? Sa Pala je, prisetimo se, javno poru~eno da }e se „dobri Srbi”, kad oslobode Beograd i Srbiju od nesrba, na Terazijama loptati glavama Srba koji, po wihovom sudu, budu progla{eni za – lo{e Srbe”. (“Na{a borba”, 31.7.1995. tekst Vuka Dra{kovi}a) Nalogodavci i izvr{iteq – Vuk Mo`e li neko, osim iz razloga trenutnog ili kontinuiranog „silaska s uma” pomisliti kako su Srbi krivi {to su morali da prona|u bilo koji na~in da se suprotstave teroru i zlo~inima zapadnih sila koje su neselektivno bombardovale sve srpske gradove, sela, fabrike, {kole i bolnice? Mo`e li se neko potpuno normalan usuditi da ka`e kako su Srbi zapadno od Drine pretili Beogradu i Srbiji da }e se na Terazijama loptati glavama Srba koji spadaju u kategoriju lo{ih? Sve takve u`asne stvari koje je Dra{kovi} ~inio ~iwene su upravo da bi mogao da ispuni zadatak koji su mu nalogodavci postavili, a za {ta on zauzvrat dobija toliko potreban novac. Jedini nalog svih prethodnih godina koji je Dra{kovi} bespogovorno izvr{avao, bilo je slabqewe Srbije na svaki na~in i ne biraju}i sredstva. Dra{kovi} se toga dosledno dr`ao, jer ono {to je on `eleo i morao da dobije, samo su zapadni nalogodavci mogli da mu pru`e. Sve svoje promene i metamorfoze Dra{kovi} bi obja{wavao na slede}i na~in: “Ako bismo se sada vratili Programu Srpskog pokreta obnove iz pro{le godine, ne bismo promenili ni slova. Tamo je ponu|ena ~itava lepeza varijanti, re{ewe i jugoslovenskog i srpskog pitawa: od federacije, asimetri~ne federacije, kantonizacije, pa sve do potpune deobe”. (“Vreme”, novembar 1991)
58

Dra{kovi} je, prema svom kazivawu, dakle, uvek bio spreman na sve varijante. I uvek kako gazda ka`e. Kokain je skup i u svim tim raznim varijantama mora da se zaradi. Dra{kovi} je zaista bio revnosan u ispuwavawu svojih obaveza prema patronima. Vuk Dra{kovi}, vo|a SPO koji se prilago|ava novim okolnostima, tako|e je ha{ki dokument ocenio kao neprihvatqiv. (“Vreme”, 28.10.1991. „SAO Jugoslavija”) Uvek im je bio na usluzi, pa ~ak i kada se sa ne~im u po~etku nije slo`io, posle intervencije svojih prijateqa iz inostranstva, brzo bi shvatio koje mu je pravo mi{qewe. Najboqi primer je ha{ki dokument koji je Dra{kovi} u prvi mah odbio, uz obrazlo`ewe da je inicijativa Izetbegovi} – Gligorov nudila mnogo vi{e od Haga, pa je i ona ~ak odbijena. (“Vreme”, novembar 1991) Da bi jo{ u istom broju rekao da smo katastrofalnom politikom ~elnih qudi Srbije dovedeni u situaciju da {to pre prihvatimo ha{ki papir, „jer kako vreme prolazi, to gore po nas”. Principijelno, nema {ta! Dra{kovi} jo{ dodaje: „Srpski ~elnici, wihova televizija i {tampa, govore da nama ne}e Luksemburg i Holandija odre|ivati {ta }emo da radimo. Ja tako ne razmi{qam. Mislim da imaju pravo da nas u~e civilizovanom `ivotu, toleranciji, demokratiji, miru – svemu {to oni imaju, a mi nemamo”. „Raduje me da va{a partija, koju su predstavqali kao nacionalisti~ku i militaristi~ku, otvoreno i uporno posledwih nedeqa govori o miru. Ho}e li SPO na tome istrajati”? (“Vreme”, 4. novembar 1991. Intervju vremena: “U crkvu Ba}u{ka”) Oduvek se Dra{kovi} zalagao za ustanovqewe i po{tovawe odluka takozvanog Ha{kog tribunala, koji je, vaqda je sada svima jasno, osnovan da bi osudio srpski narod, srpsku dr`avu i rat za slobodu proglasio agresijom i okupacijom. „Odbijawem saradwe sa Ha{kim tribunalom jugoslovenske vlasti poku{avaju da odgovornost za zlo~ine, za koje su osumwi~eni pojedinci, svale na ple}a celog srpskog naroda. Vlast nastoji da ispod masovnih grobnica koje se otkopavaju u Bosni i Hercegovini, potpi{e ceo srpski narod. To se ~ini, jer ~elnici ove vlasti nastoje da za{tite sebe. Oni bi rado prihvatili saradwu sa me|unarodnim sudom, ako bi im se dale garancije da se glavni naredbodavci rata i ratnih zlo~ina ne}e na}i pred Ha{kim tribunalom...Vlast }e prihvatiti saradwu sa Tribunalom tek kada na{a dr`ava bude priterana uza zid i kada ponovo budu uvedene sankcije. Milo{evi}u je svojstveno da uzima lek tek kada mu pro|e rok upotrebe”. (“Srpska re~”, 12.2.1996. Citat Vuka Dra{kovi}a iz razgovora datog „Beti”) Gotovo zapawuju}e zvu~i, ne ~iwenica da je Dra{kovi} ~ak i ovaj stav revidirao, koliko fakat da je mi{qewe promenio u ovom slu~aju naboqe. Zbog takve, najnovije promene, ~asopis „Vreme” objavio je prilog za biografiju pod naslovom „Metamorfoze Vuka Dra{kovi}a”.
59

Kako se Vuk Dra{kovi} miri sa onima kojima je 1991. kada su bili na vrhuncu mo}i prorokovao su|ewa: „Ne postoji nijedan razlog da be`imo od saradwe sa Ha{kim tribunalom, jer bi na{a pojava u Hagu poru{ila mnoge optu`nice i potpuno preokrenula situaciju u na{u korist. Kako mo`e u optu`nici nekih na{ih oficira legalne jugoslovenske armije stajati da su 1991. vr{ili agresiju na Hrvatsku? To je besmislica i treba oti}i u Hag i narugati se toj besmislici, jer je 1991. Jugoslavija bila jedina priznata dr`ava, dok je Tu|manova vojska po me|unarodnom pravu imala status paravojske. Prema tome nije JNA mogla izvr{iti agresiju na svoju teritoriju, niti po~initi kakav zlo~in prema drugoj vojsci, jer je radila na slamawu oru`ane pobune protiv ustavnog poretka u zemqi”. (“Vreme”, februar 1998) Dra{kovi} je, razume se, nekada i samoinicijativno zahtevao me{awe u sukobe na teritoriji nekada{we hrvatske i bosanskohercegova~ke federalne jedinice pa je ~uven i po svojoj `eqi i u vreme kada je srpska dr`ava zapadno od Drine bila najja~a, da se uvede protektorat nad celom Bosnom i Hercegovinom. „Predlagao sam da SAD i Rusija po{aqu u BiH svoje plave {lemove, koji bi, ne samo ~uvali, ve} i uspostavqali mir, u slu~aju da se neka strana ne pridr`ava mirovnog plana”, ka`e Dra{kovi}. „Tra`io sam da se Unproforu u Krajini produ`i mandat, podr`ao sam hitno osnivawe me|unarodnog suda za ratne zlo~ine, pred koji bi bili izvedeni ratni stratezi, hu{ka~i i zlo~inci svih strana... Bilo je trenutaka kada sam crveneo, kada su me pitali {ta ste vi, kao najja~a opoziciona stranka, uradili protiv javnih pretwi u Parlamentu Srbije da }e sve {to je nesrpsko biti metlom po~i{}eno, da decu iz me{ovitih brakova treba likvidirati”... (“Borba”, februar 1993. Zelenbaba) Protektorat, samo protektorat „Jedini razumni „izbori” u ovom trenutku morali bi da budu – me|unarodni protektorat nad celom BiH!... Ako bosanski rat nisu vodili maloumnici, za{to se svet ume{ao, ~emu Ha{ki sud i za{to je NATO u Bosnu poslao trupe? Ako su tim ratom komandovali ludaci, zlo~inci i qudi iracionalne svesti i mr`we, za{to im ne postave starateqe?!” (NIN, 24.5.1996. Tekst Vuka Dra{kovi}a) „Uveren sam da bi vi{e od 90 odsto i srpskog i hrvatskog i muslimanskog `ivqa oberu~ke prihvatili ne samo razoru`awe, nego i privremenu upravu nad BiH od strane UN”. (“Borba”, 2.7.1993. Odgovor Vuka Dra{kovi}a na napade povodom izjave u „Mondu”) Dra{kovi} je poznat i po izjavi koju je dao odmah po okon~awu Dejtonskih pregovora, kada je rekao da se potpisivawu sporazuma raduje i da je „veoma uzbu|en”. (4.12.1995. Vuk Dra{kovi} na specijalnoj konferenciji za novinare povodom mirovnog sporazuma).
60

Sumwamo da ga je Dejtonski sporazum mogao toliko uzbuditi, pre bismo rekli da je glavni uzrok takvog poleta bio kokain. Me|utim, Dra{kovi}a je od sudbine na{eg naroda uvek vi{e zanimala sopstvena sudbina, pa je pomo} stranih zemaqa i wihovo me{awe u na{e unutra{we stvari, gotovo redovno tra`io zarad mogu}nosti lak{eg dolaska na vlast i sticawa zna~ajnih materijalnih privilegija i beneficija. Desetinama, da ne ka`emo stotinama puta pristajao je na poni`ewe da bude postrojavan na travwaku ameri~ke ambasade, da mu na ulasku u hotel „Interkontinental” obezbe|ewe nema~kog {efa diplomatije Klausa Kinkela pretresa i nogavice, samo da bi iz prve ruke saznao kakav politi~ki stav u predstoje}em periodu treba da zastupa. Ne treba zaboraviti da su na zimskom protestu 1996. i 1997. godine u Beogradu Dra{kovi}evi sledbenici nosili sa ushi}ewem ameri~ke i nema~ke barjake. Postavqa se pitawe koji bi to ~ovek, bez odre|enih stimulansa (medicinskih ili antimedicinskih) pristao na takvu vrstu nipoda{tavawa sebe, ali i svog naroda? Evo kako je jedan susret Dra{kovi}a sa Gerhardom [rembgensom, otpravnikom poslova nema~ke ambasade u Beogradu, opisao jedan poznati srpski novinar. „@ivorad Mihailovi} [iqa, vedeta Radio-Beograda, u`asnuto govori u etar, a „Ve~erwe novosti” prenose: „^ovek je zaprepa{}en pred slikom trenutka kad otpravnik poslova nema~ke ambasade ulazi u „Ma`estik”. Vuk ushi}en ustaje, klik}e radosno: „O, o, dragi gospodine!, klawa se...Vi spoqa, ja iznutra, da ru{imo Srbiju”! (“Srpska re~”, 8.4.1996) Me|utim, zahtev Dra{kovi}a velikim silama da se otvoreno ume{aju u pitawe promene vlasti u Srbiji, zabele`en je i zapam}en kao ne{to {to niko i nikada u sli~nom vidu pored Dra{kovi}a nije u~inio. Pismo ministrima inostranih poslova SAD, Rusije, Velike Britanije, Francuske, Nema~ke i Italije „U ime demokratske Srbije, koja se bori u potpunom medijskom mraku, koja je li{ena i novca i opreme, i koja je izlo`ena policijskoj represiji, molim Va{u Vladu da podr`ite tu Srbiju... Deblokirani mediji i po{teni izbori pod me|unarodnom kontrolom garantovali bi vi{e nego dvotre}insku pobedu proevropskih demokratskih snaga u Srbiji. Govore}i 9. marta, rekao sam da demokratske snage u Srbiji moraju svakodnevno pritiskati Milo{evi}a iznutra a demokratski svet spoqa. Gra|ani su to burno pozdravili... Smatram da me|unarodna zajednica gubi dragoceno vreme, ako o~ekuje da }e trajni mir obezbediti oni koji su po~eli i vodili rat i da se diktatori mogu preobraziti u demokrate. Al Kaponei Balkana ne mogu nikada postati Mahatme Gandiji. U ime demokratske Srbije,koja se bori u potpunom medijskom mraku, koja je li{ena i novca i opreme, i koja je izlo`ena policijskoj represiji, molim Va{u Vladu da podr`i tu Srbiju. Primite najtoplije pozdrave i najboqe `eqe”. (“Srpska re~”, 8.4.1996. Pismo Vuka Dra{kovi}a)
61

Dra{kovi} je ~ovek poznat po svojim zalagawima za stvarawe Velike Srbije, ali i ~ovek koji je najvi{e kritikovao i napadao sve ono {to se podrazumevalo pod imenom Velika Srbija. Jedno je mislio i govorio pre upotrebe opojnih sredstava, drugo posle, jedno je mislio pre nego {to je ~uo kakav stav treba da mu bude od svojih zapadnih mentora, a drugo posle. “Ja jesam za Veliku Srbiju”. (“Borba”, 11.11.1992. “Neistomi{qenici nisu neprijateqi”) „Ako se zna da su oni sve ovo u~inili navodno zarad Velike Srbije, i ako je to ta Velika Srbija, onda ja sigurno nisam za takvu Srbiju”. (“Srpska re~,” 27.3.1995) „Priznawe granica i ostalih atributa dr`avne suverenosti Bosne i Hercegovine i Hrvatske nije kapitulacija srpskog naroda, ali jeste kapitulacija ideje o Velikoj Srbiji, koja je srpski narod u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj gurnula u kataklizmi~nu avanturu s decenijskim bolnim posledicama”. (“Srpska re~”, 5.6.1995) Ko se sna|e u svim kontradiktornostima gospodina Dra{kovi}a, za sebe mo`e re}i da je ne samo vi{e nego snala`qiv ~ovek, ve} i dobar poznavalac psihologije mani~no-depresivnog tipa i neodlu~nih i nepostojanih opredeqewa. Dra{kovi}, koji se ~esto predstavqa kao Hristov izaslanik ili bo`ja promisao na zemqi, u skladu sa zahtevima naredbodavaca drasti~no je mewao svoj odnos prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi, wenom Patrijarhu i sve{tenstvu. Tako Dra{kovi} na razli~ite na~ine i u razli~ito vreme besprimerno kudi i bezrezervno hvali na{u crkvu i wene velikodostojnike. (“Borba”, 32.12.1991-2.1.1992. Naslov iz teksta koji je pisao Vuk Dra{kovi}) Patrijarh je – nepogre{iv Lider SPO Vuk Dra{kovi}, koji je posebno istakao Pravoslavnu crkvu i wenu podr{ku re`imu, pomiwu}i da mnogi popovi idu u rat sa oru`jem ispod mantije. (“Srpska re~”, 6.1.1991. Nikola Burzan) Srpska inteligencija je, dobar wen deo, oslepela i poma`e slepilu naroda, a i vrh na{e Crkve, dobar wegov deo, na`alost...Na{i kalu|eri u mantijama hodaju sa mitraqezom po bojnim poqima. Ako vam je, gospodo kalu|eri, do mitraqeza, skinite mantije. Jedno s drugim ne ide. (“Srpska re~”, 23.12.1991. tekst Vuka Dra{kovi}a) „Zar sam mogao da pre}utim da nije posao Crkve da odre|uje na koju }e kotu do}i plavi {lemovi i jo{ mnogo toga. Ne bih `eleo da Srbiju vidim kao pravoslavni Iran. Onog momenta kad Crkva skrene u vode prizemne politike, rizikuje da izgubi mnogo od svoje duhovnosti, hristolikosti, univerzalnosti.
62

Iako sam se dva-tri puta sumwom dotakao nekih izjava na{eg Patrijarha, to naravno ne zna~i da Wegovu Svetost, kao patrijarha i kao ~oveka, i wegove apostolske vrline izuzetno ne po{tujem”. (“Srpska re~”, 2.3.1992. Intervju Vuka Dra{kovi}a) U me|uvremenu, ta~nije po~etkom 1995. godine, verovatno nezadovoqan politikom i odnosom Crkve prema zapadnim Srbima (Crkva je uvek bila na wihovoj strani, a Dra{kovi} nije mogao, a ni smeo da bude), nalo`io novinarima svog strana~kog lista, ~iji je, uzgred re~eno, direktor wegova supruga Danica, da objave monstruoznu i skandaloznu fotomonta`u Wegove svetosti patrijarha srpskog gospodina Pavla, na formatu cele stranice u ratni~koj uniformi opasanog bombama, bajonetima i sa kala{wikovom u ruci. To je bio Dra{kovi}u jedini na~in da posredno iska`e svoj gnev i qutwu zbog iskreno nacionalnog pona{awa Srpske pravoslavne crkve u tom periodu. Onog trenutka kada je Zapad aminovao pripremu Dejtonskih pregovora, a patrijarh srpski u~estvovao u dogovorima sa predstavnicima na{eg naroda u Republici Srpskoj, Dra{kovi} je ispevao ode na{em patrijarhu, {tite}i ga od svih drugih koji su u tom momentu druga~ije mislili. O patrijarhovom povla~ewu „Nema povla~ewa potpisa. I da se razumemo: nije Sveti arhijerejski Sabor naterao patrijarha da povu~e potpis, niti ga je patrijarh povukao, nego je Sveti arhijerejski Sabor objavio da smatra ni{tavnim patrijarhov potpis. Ne mo`e vi{e taj potpis da povu~e ni sam patrijarh. Ne mo`e ni Bog da u~ini da ne bude ono ~ega je ve} bilo. Ko se rodio – rodio se. Ka`u: nije trebalo patrijarh da stavi potpis, nje trebalo da se me{a u poslove svetovne vlasti. Ja ba{ mislim suprotno! Patrijarh se dr`ao Hristovog puta: ne postoje qudi radi subote, nego subota postoji radi qudi. Prema tome, ume{aj se i u zemaqske poslove, ako je to u interesu qudskog dobra i ako }e{ time makar malo zaustaviti zlo i presuditi na stranu dobra i `ivota. Patrijarh je tim potpisom to omogu}io”. (“Srpska re~”, 1.1.1996. Intervju Vuka Dra{kovi}a) Posebno poglavqe, ali i najboqu potvrdu da je Dra{kovi} ~esto pod uticajem droge, predstavqaju mitinzi i demonstracije koje je Dra{kovi} odr`avao u centru Beograda. Devetog marta 1991. godine Dra{kovi} je poku{ao krvoproli}em, ali ne svojim ve} obi~nog naroda, sebi da obezbedi dolazak na vlast. Dra{kovi} je rekao „da je ve}ina gradova u Srbiji pobuwena” i da }e „Srbija ve~eras osvojiti slobodu”. „Na`alost, drugoga nam puta nema. Junaci, podse}am vas na re~i na{eg svesrpskog patrijarha na{e svesrpske pameti vladike Wego{a: „Svak je ro|en za po jednom mreti”. Slomi}emo sve obru~e Vuk Dra{kovi}: Vodi}u vas na Televiziju re{en da poginem. „Neka predsednik odlu~i {ta }e – ja sam re{io: Vodi}u vas na Televiziju re{en da poginem”.
63

Zavijale su sirene bolni~kih kola, sa balkona Pozori{ta se ~ulo „Juri{”, „Oduzimajte vozila”, „Milicijo, pomozi narodu”. ^uo se i poziv armiji „da iza|e u odbranu naroda”, poziv srpskoj vojsci i srpskim oficirima „da pomognu narodu”. Vuk Dra{kovi} je tra`io da se podi`u barikade („nema odstupawa, ve} je potekla krv”) „Hteli su rat, imaju ga”, vikao je Dra{kovi}. (“Borba”, 9. mart 1991. specijalno izdawe) U tom ratu na koji je, sigurno poreme}ene svesti, pozvao Dra{kovi} u~estvovala je ve}ina prisutnih demonstranata, srpska omladina i srpski policajci, samo je Dra{kovi} ostao izvan svega. Jedan ste od retkih qudi koji je imao tu privilegiju ili strahovitu odgovornost, kako ho}ete, da nekoliko puta uzviknete svojim sledbenicima „Juri{! Juri{! Juri{!” Po{to spadate u onu „vrstu” koja se u polemici u NIN-u naziva „vrelim dinarcima”, montawarima, niste li tog momenta izgubili samokontrolu? „Nisam izgubio kontrolu. Mislim da sam tim pozivom na juri{ spasao mnoge `ivote. Tim pozivom se ponosim”. Nije bilo previ{e lako re}i: „Juri{” sa balkona? „Oni nisu prikazali na televiziji da mene, posle komande ’Juri{!’ na balkonu vi{e nije bilo. A gde sam bio, vidi se na snimku: vide}ete me u prvim redovima sa palicom otetom od policije, da se i ja tu~em. I opet bih”! (NIN, 17.5.1991.Aleksandar Tijani}, intervju Vuka Dra{kovi}a) Razume se, Dra{kovi} je izmislio i snimak i palicu i navodnu tu~u u kojoj je u~estvovao, jer to apsolutno niko nije video, niti je mogao. Nikada Dra{kovi}, pa ~ak ni uz veliku dozu kokaina, ne bi skupio dovoqno hrabrosti da sebe izlo`i bilo kakvoj opasnosti. Zato je i tada, a i mnogo puta posle toga, poku{avao da sebe prika`e kao `rtvu, kao junaka, kao spasiteqa kome je jedini problem {to ga deo naroda ne razume. „Ina~e, jo{ da ka`em, oko onih bombi sa suzavcem. Ne znam {ta je tu sve bilo, ali mislim da je bilo nekih bojnih otrova. Odmah po hap{ewu dobio sam napade povra}awa, gu{ewa, gr~ili su mi se mi{i}i i padao sam u nesvest. Do{ao je lekar, kardiolo{ka ekipa i dali su nalog da idem u bolnicu. Odbio sam, odbio sam i lekove. Hteo sam da im poka`em da mogu samo da mi uzmu `ivot i time doprinesu svojoj propasti. U mra~noj komori, bez prozora, ~ovek ne zna ni gde ga vode. Kada sam iza{ao, ~ak sam i pitao – gde je ovo, je li Beograd – na {ta mi je jedan odgovorio – soliter i shvatio da sam u Ba~vanskoj”. (“Borba”, 14.3.1991. „Juri{ za odbranu slobode”) Juri{ u samoodbrani „Posle prosute srpske krvi, za koju nisam kriv, moram se duboko zamisliti i verovatno odustati od politi~kog rada. Na nesre}u, policija je preduzela juri{ cisternama sa vodenim topovima, bacila je suzavac. Nalet na narod koji je bio apsolutno miran,
64

bio je – brutalan, stra{an. Potresen tim svim, viknuo sam: Juri{, juri{, preotmite opremu, branite se!” rekao sam to i rekao bih to uvek u sli~noj prilici, ali: zar je to i tako pozivawe na otpor, na odbranu od smrti – ka`wivo. Sva krivi~na prava sveta poznaju institut nu`ne odbrane, pozvao sam na nu`nu odbranu”. Biv{i ~ovek Sudije! Taj 9. mart je najte`i dan u mom dosada{wem `ivotu. Ja sam od ju~e, biv{i ~ovek. Ja se Bogu molim da mi podari snage i pameti da u svojim budu}im kwigama izmolim opro{taj za greh {to, ju~e,kako sam bio i naumio ne odoh pred TV Beograd i tu se – ubijem. I u~inio bih to, da me nije bio strah od haosa, od u`asa naroda koji tu moju `rtvu slobodi javne re~i u Srbiji ne bi razumeo. (“Borba”, 30.-31.3.1991. „Juri{ u samoodbrani”) Ako se lai~ki upustite u malo detaqniju analizu svega {to je Dra{kovi} izrekao, ustanovi}ete da je Dra{kovi} paranoik, kukavica i opasan patolo{ki la`ov. Umesto da razmi{qa osudbinama qudi koje je poveo u smrt i rawavawe tog 9. marta, Dra{kovi}u je najva`nije bilo da poku{a sebe da predstavi kao heroja dana{wice, o~ekuju}i u isto vreme i divqewe i sa`aqewe celokupne javnosti. ^ak i kada je govorio o poginulima, to je mnogo vi{e li~ilo na sopstvenu pateti~nu promociju, svoje navodne `alosti i ozbiqnosti, a mnogo mawe su se zaista mogle doku~iti bilo kakve emocije prema poginulima. Mnoge nepovezane stvari koje je Dra{kovi} izgovorio ukazuju na neistinitost navodnih ~iwenica, kao na primer, sli~nost izme|u povra}awa i kardiolo{ke ekipe, kao i lekovi koji su mu tim povodom nu|eni, a koje je on, navodno, odbio. Zamislite tu situaciju da on `mure}i, dakle zatvorenih o~iju najpre pita prolaznika da li se nalazi u Beogradu, a tek zatim, kraji~kom oka, uspeo je da ugleda soliter. Da nije `alosno, bilo bi sme{no. Takvu pri~u mo`e izmisliti samo te{ko bolestan ~ovek, narkoman. Dra{kovi}eve la`i i tugaqive pri~e o sebi kao biv{em ~oveku i licemerno kajawe {to nije izvr{io samoubistvo ispred zgrade Radio-televizije Srbije, iako se on li~no smrti uop{te ne pla{i, ve} je sve to izbegao samo zbog velike patwe naroda, na najboqi na~in govori da je doza kokaina koju je Dra{kovi} tog dana upotrebio bila prevelika. Mala Kristina Na mitingu opozicije u sredu 13. marta na podijum je izvedena i desetogodi{wa Kristina. Vuk Dra{kovi} je rekao da je 9. marta policija tukla i ovu devoj~icu. Vest je izazvala {ok, reagovali su odbori za za{titu prava deteta, udru`ewa prijateqa dece, gra|ani...A onda je, u nedequ, na osnovu dve anonimne prijave, posredstvom poslanika Sini{e Batala, SUP Pan~evo u udarnom televizijskom terminu, vest demantovao: „Informativna slu`ba Ministarstva unutra{wih poslova Srbije saop{tava da devoj~ica Kristina Andrejevi} iz Pan~eva, koju je predsednik SPO Vuk Dra{kovi} 13. marta pokazivao na mitingu u Beogradu, tvrde65

}i da je 9. marta pretu~ena od strane milicije, tog dana nije uop{te bila u Beogradu. U saop{tewu se navodi da to tvrde Pan~evci Krista Tadi}, Sne`ana Avramovi}, a i Kristinina baka Ana”. U saop{tewu se navode i adrese ovih svedoka. (“Vreme”, 25.3.1991. Slobodanka Ast) Svaki komentar potpuno je izli{an. U sli~noj najavi za predstoje}i miting sedam meseci kasnije, Dra{kovi} je grubo obmanuo, da ne ka`emo slagao javnost. Dra{kovi} je planirao demonstracije tek za 9. oktobar, ali to }e po wemu biti posledwi miting u Beogradu. „Tada }emo videti da li je Srbija s wima ili s nama. Ako 9. oktobra bude jasno da je Srbija na wihovoj strani, ja ve} 10. oktobra ne}u biti na ~elu Srpskog pokreta obnove”. (NIN, 9.8.1991. Dragan ^i~i}: „^ekaju}i jesen”) Dra{kovi} je i posle 10. oktobra ostao na ~elu Srpskog pokreta obnove. Slede}e godine Dra{kovi} je zapretio novim uli~nim demonstracijama i krvoproli}em. „Bi}e samo jo{ jedan jedini miting, i to u Beogradu, na dan odluke, rekao je Vuk Dra{kovi} najavquju}i vi{ednevno okupqawe, kao u Rumuniji, Bugarskoj, Albaniji, – dok se ne promeni vlast. Sede}emo u Beogradu dok ih ne primoramo da popuste. Neka do|e petsto hiqada qudi i to }e biti na{a snaga koja }e mo}i da ih otera”. (“Politika”, 25.5.1992. „Spasavawe Srbije bojkotovawem izbora”) Dra{kovi} je izjavio da se vi{e ne}e mitingovati po varo{ima, poru~iv{i: „Moramo imati jedan odsudni doga|aj, i to u Beogradu, tu su glavni neprijateqi Srbije. Kad su to mogli da izvedu Poqaci, Rumuni, Albanci, mo`emo i mi Srbi. Dve, tri ili pet dana opsedajmo im Parlament i wihove tvr|ave zla, a tra`i}emo samo tri stvari. Prvo – da odu, drugo – da odu, tre}e – da odu. (“Politika”, 27.5.1992. „Dra{kovi} poziva na bojkot izbora”) Sre}om po Srbiju, Rumunija i Albanija nisu se ponovile. Me|utim, februara 1993. godine, Dra{kovi} jasno i glasno najavquje demonstracije koje ne}e biti mirne. Prve demonstracije ne}e biti mirne „Ve} sam rekao, moramo koristiti sve demokratske metode borbe, parlamentarne, pre svega. Po{to nam je to zabraweno, a u pe}inama fa{isti~kim ne}emo da sedimo, ostaje vanparlamentarni put. Prve demonstracije ne}e biti mirne”, izjavio je Dra{kovi} po povratku iz Amerike. (“Borba”, februar 1993. S. Zelenbaba) Kako je i obe}ao, Dra{kovi} je organizovao ru{ila~ke demonstracije ve} 1. juna 1993. godine. U tim demonstracijama poginuo je policajac Milan Nikoli}. Jo{ jedna `rtva narkou`ivaoca Vuka Dra{kovi}a.
66

„Te ve~eri, 1. juna, na{i fa{isti su negde u kasne ve~erwe sate do{li u tu skupinu koja se dotle pona{ala apsolutno mirno, bez i najmaweg poku{aja da se obra~unava sa policajcima, ili sa bilo kim. Do{li su sa zadatkom, prvo: da ubiju predsednika SPO; drugo: da usput ubiju po nekog policajca, polome nekoliko stakala na zgradi Parlamenta i onda da se povuku u no} i time nekom otvore vrata za pripremqenu strategiju da se ubice proglase `rtvama, da se `rtve proglase ubicama. Kada su ti ~udni qudi do{li pred Skup{tinu, odmah je po~eo haos. U jednom trenutku ~uo sam sna`an povik: „Ga|aj Vuka”! Ne znam ta~no da li sam ~uv{i taj pokli~ kleknuo, da li me je neko od qudi povukao, ali je ubrzo odjeknuo pucaw. Posle sam, u zatvoru, na jednoj skici koju je objavilo „Vreme” video da smo pokojni miliconer Milovan Nikoli} i ja bili blizu jedan drugog. ^ujem i da je metak koji je usmrtio Nikoli}a do{ao otpozadi. Mo`da je taj kur{um bio namewen meni, mo`da i nije. U svakom slu~aju, otkud kur{um iz pravca gde je stajala policija? Na ponovqeni pokli~ „Ga|aj Vuka”, kad sam ve} bio na kolenima, opet je odjeknuo pucaw. Proletela mi je pored nosa neka stra{na `eravica, kao da me je opr`ilo. Pomislio sam ~ak da me je ne{to pogodilo, i pipnuo sam da vidim da li krvarim. Tada je skiknuo smrtno pogo|en pas dva tri metra iza mene. Ako prvi nije, taj metak koji je ubio psa sigurno je bio namewen meni. Jedan univerzitetski profesor, ozbiqan ~ovek, o tome sam obave{ten u zatvoru, do{ao je u prostorije SPO i posvedo~io da je negde u kasnim ve~erwim satima ~uo i video kako iz Ohridske ulice broj 1 izlazi grupa qudi i da im se izdaje naredba: „Samo u glavu, ne u noge”. (“Borba”, intervju, 17-18.7.1993.) Bilo im je nare|eno da me ubiju Antivladine demonstracije koje su se pretvorile u nerede ispred Savezne skup{tine u Beogradu, imale su, po mi{qewu Vuka Dra{kovi}a, za ciq da poslu`e kao izgovor Slobodanu Milo{evi}u za eliminisawe svih protivnika re`ima. „Imamo dokaze: na policajce i demonstrante su pucali ~lanovi fa{isti~ke partije (ekstremne nacionalisti~ke Radikalne stranke Vojislava [e{eqa-prim.red.) SS-trupe re`ima imale su nare|ewe da me ubiju, da ubiju nekoliko policajaca i da razbiju prozore na Skup{tini”. (Pariski “Mond”, 19.7.1993. Intervju Vuka Dra{kovi}a) Ovo obrazlo`ewe doga|aja koji su se odigrali ispred Saveznog parlamenta tog 1. juna 1993. godine, u{lo je u anale podlosti, stravi~ne la`i i bedne `eqe Vuka Dra{kovi}a da bude u centru pa`we i najve}a `rtva. Pridaju}i sebi ogroman zna~aj pri~om kako neko `eli da ga ubije, a Dra{kovi} se sebi ponovo obratio u tre}em licu, kao i cela pri~a o tome kako je ~uo povik: „Ga|aj Vuka”, a da ga je spasilo to {to je umesto wega nastradao milicioner Milovan Nikoli} je prqavo neistinita i govori o elementarnom nepo{tovawu tragedije koja je pogodila porodicu pokojnog Nikli}a. Potpuno je besmisleno, a pomalo i neodgovorno, govoriti o
67

mogu}nosti da Dra{kovi} oseti neku stra{nu `eravicu pored nosa, a da dva metra iza wega taj, navodno wemu upu}en metak, smrtno poga|a psa. Ovde mo`da i nije u pitawu upotreba prevelike koli~ine droge, ve} je Dra{kovi}, izgleda, slu{ao u detiwstvu mnogo pri~a svoje baba Stane, a i sam ih nadogra|ivao. To da su neki naoru`ani qudi izlazili iz prostorija Srpske radikalne stranke, odakle se ~ula naredba „samo u glavu, ne u noge”, pokazuje da oni koji Dra{kovi}a nazivaju ludakom nisu daleko od istine. Naravno, te pri~e Dra{kovi} se vi{e nikada nije setio. Bez obzira na sve, Dra{kovi} je, moramo re}i na`alost, zbog svega {to se ispred Savezne skup{tine doga|alo uhap{en. Supru`nici Vuk i Danica Dra{kovi}, pri hap{ewu zadobili su povrede. Kakve i kog stepena, ~ini se da niko nikada nije uspeo da ustanovi. „Vuka su u zatvoru tukla najmawe desetorica, svedoci su videli kako je oboren na pod i udaran nogama. Nakon toga, u vrlo te{kom stawu preba~en je u }eliju. Sli~no se postupalo i prema Danici Dra{kovi}. Na`alost, nemamo nikakvih podataka o tome da im je pru`ena kvalifikovana medicinska pomo}, ali imamo obave{tewe da je wihovo trenutno zdravstveno stawe takvo da se nalaze u `ivotnoj opasnosti”. „Vuku Dra{kovi}u je, prema svedo~ewu uhap{enih, ali i pojedinaca ~iji vam identitet ne mo`emo otkriti, prelomqena leva ruka, povre|ena ki~ma, ima vi{estruke povrede po telu, prebijena mu je desna noga”. Dr Pavi}evi} je samo kazao, ukoliko je ta~na vest, da Vuk govori nepovezano, da halucinira ili je drogiran ili ima te{ke povrede mozga, da onda takvo pona{awe Dra{kovi}a ukazuje da su u policiji prilikom saslu{avawa primewivali halucinogene droge. (“Borba”, 4.6.1993. Jasna Flori} i Branka Mitrovi}) Saznalo se i da Vuk Dra{kovi} pquje krv, da se iza zvani~nog izve{taja dva raskla}ena zuba krije razbijena vilica, a da je su{tina informacije o povredi vrata – naprsli vratni pr{qen. Dana mu je pri{la i upitala: „Vu~e, kako ti je?”. „Ni{ta od mene nema”, odgovorio je. (“Borba”, 4.6.1993. „Strahujem za wihove `ivote”) „Ma ni{ta mu nije bilo, bio je `iv i zdrav. Ni{ta mu nije falilo, bio je jedino malo izgubqen, pa je li tako...a tebi kako je izgledao”, pita Sne`ana ^ikari}, novinar “Ekspresa”. (“Borba”, 11.6.1993. „Do „lisica” potpuno zdrav”) Kako god da su povrede supru`nika Dra{kovi} bile te{ke i bolne, reklo bi se da se nikada nije ~ulo, niti je bilo zapa`eno toliko kukwave, ali i la`i o navodnoj `ivotnoj ugro`enosti koliko je bilo tih dana. Neverovatne kontradiktornosti, poput onih da se Dra{kovi} do neba zahvaquje belim mantilima koji su mu spasili `ivot, do toga da ne}e ni da razgovara sa lekarima koji `ele da mu pru`e pomo}, govore ne samo o onima koji stvaraju informacije, ve} i o dobro poznatoj prevrtqivoj prirodi Vuka Dra{kovi}a.
68

„Danici Dra{kovi} lekari predla`u hitnu operaciju ki~me, ali ona pristaje samo da to bude u inostranstvu jer nema poverewa i pla{i se posledica tako delikatne operacije, a Vuku Dra{kovi}u je pre {est dana prsnuo mi{i} ~mara, {to je izazvalo krvoliptawe, i ukoliko lekari – u ~ijim se filtriranim izve{tajima to ne pomiwe – ne uspeju da mu saniraju povredu, mora}e i on na hitnu operaciju. Psihi~ko stawe im je tako|e zabriwavaju}e”. (“Borba”, 2.7.1993. S. Zelenbaba, predsednik Srpske liberalne stranke Nikola Milo{evi} nakon posete bra~nom paru Dra{kovi} u zatvoru) U dosada{woj politi~koj i medicinskoj praksi, kao apsolutno izuzetan i jedinstven slu~aj, zabele`eno je pismo Vuka Dra{kovi}a iz zatvora u kojoj javnost upoznaje o svojoj odluci da u zatvoru stupi u {trajk gla|u. „Dragi prijateqi, Dugujem Vam neizmernu zahvalnost za brigu koju ispoqavate za zdravqe moje supruge Danice i mene, kao i sve va{e napore i molbe da budemo pu{teni iz zatvora... Pre{li su i preko nalaza medicinskih eksperata da su nam u policiji nanete u`asne povrede i da smo ~udom ostali u `ivotu. Pre{li su i preko ~iwenice da mi predstoji jedna te`a hirur{ka intervencija, koju sam do danas tajio. Jednostavno povinovali su se ultimatumu sa najvi{eg dr`avnog mesta u Srbiji da Dana i ja moramo ostati u zatvoru. Namera je o~igledna, i zna se ~ija je to namera, da nas dvoje dugo, dugo podnosimo patwu i bol i da nekome tako priu{timo li~no u`ivawe u li~noj osveti. To ne}u da dozvolim. Zbog toga sam odlu~io da, od danas, 1. jula, stupim u {trajk gla|u, odlu~an da umrem i da mojim mu~iteqima ne dozvolim dugo u`ivawe. Znam, oni }e nas, mo`da, ve} danas isterati sa Neurohirur{ke klinike i protesti lekara ne}e ih spre~iti u tome. Vrati}e me me|u pacove, u samicu koja nalikuje grobu, i tu me, nasilno odr`avati u `ivotu pomo}u sondi i infuzija. To }e, svakako, produ`iti moje muke, ali nema sile koja }e me spre~iti da odustanem od odluke da umrem i u~inim ih odgovornim za moju smrt pred Srbijom i celim svetom... Od danas, dakle, odbijam hranu, lekove, sve. Molim se Hristu da se moja `eqa za smr}u ispuni {to pre... Na|ite se, dragi prijateqi, mojoj Dani, ako je spasite, na pomo}i. Prenesite joj moj zavet da se okani politi~kog rada i neka se brine iskqu~ivo o izdawu mojih kwiga, ovde i u inostranstvu... Hvala lekarima, zatvorskim stra`arima i svima koji su se brinuli o mojoj Dani i meni”. (“Borba”, 2.7.1993. Pismo Vuka Dra{kovi}a iz zatvora o odluci da stupi u {trajk gla|u) Analizom ovog pisma lako se sti`e do zakqu~ka da Dra{kovi} uspe{no blefira navodno te{ko stawe, ili se zaista nalazi u te{kom stawu, ali ne zbog fizi~kih potreba, ve} zbog nemogu}nosti u`ivawa kokaina. @al za sobom, koju Dra{kovi} iskazuje zbog mogu}eg proteri69

vawa sa Neurohirur{ke klinike i predstoje}eg boravka me|u pacovima!?, jasno govore da mu nije ni nakraj pameti da umire, a sonde i infuzija sa pacovima su zaista te{ko spojivi, pa se ~ini da Dra{kovi}, ili te{ko „krizira”, ili uspe{no „folira”. Tre}a mogu}nost ne postoji. Zanimqiva je podr{ka koju je jedan od lidera vojvo|anskih autonoma{a tada uputio Dra{kovi}u: „Bravo Dra{kovi}u! Ni batine, ni namerno drogirawe ga nisu promenili”. (“Borba”, 3-4.7.1993. Dragan Veselinov o odluci Vuka Dra{kovi}a da {trajkuje gla|u u zatvoru) O kakvom drogirawu se radi? [ta je to Dragan Veselinov znao boqe i vi{e od ve}ine ostalih? Ono {to je sigurno, to je da se niko, pa ni Veselinov, sa tako ozbiqnim stvarima i izjavama ne bi poigravao i bezrazlo`no ih iznosio u javnost. Zdravstveno stawe Vuka Dra{kovi}a ozbiqno je pogor{ano. Zbog {trajka gla|u, odbijawa primawa infuzije i uzimawa lekova, zdravstveno stawe je toliko pogor{ano da je u `ivotnoj opasnosti. Konzilijum lekara ga dr`i stalno pod nadzorom, ali su nemo}ni kod ~iwenice da je pritvoren, da je okru`en policijom i da je odlu~io da {trajkuje gla|u do smrti. (“Borba”, 5.7.1993. „Vuk Dra{kovi} u `ivotnoj opasnosti”) Vuk Dra{kovi} odbija i vodu Po re~ima gospo|e Danilovi} lider SPO je zamolio lekare da mu donesu samo papir i olovku i da mu slu~ajno „vi{e ne stavqaju cev~ice na ruku kada padne u komu”. On je zaista odlu~an da istraje u svojoj odluci. Te{ko mi je i kao ~oveku i kao braniocu. Pla{im se onog najgoreg, to mi se nikada ranije nije desilo u mojoj karijeri. (“Borba”, 6.7.1993. B.M.-J.F.) Koliko ima istine u tome {to je Dra{kovi} napisao vidi se i po tome {to je rekao da mu se vi{e ne stavqaju cev~ice kada padne u komu, a postavqa se prosto i logi~no pitawe: ako je bio i kada je bio u komi, kako je mogao da zna da su mu cev~ice postavqane, a posebno imaju}i u vidu ~iwenicu da je, kako Dra{kovi} ka`e, gotovo uvek bio sam. „Iako sam u onom svom pismu – testamentu zamolio da se ne izlazi na ulice i naredio ~lanovima SPO-a da ne smeju da iza|u na ulice, osetio sam da se ni molba ni naredba ne slu{aju, da napoqu sve kipti i da mo`e da do|e do ne~ega {to bi bilo repriza Bukure{ta. Bio sam ube|en da bi u tom slu~aju prva `rtva bio ja i da bi iz hodnika, kojim su mar{irali sa automatima, napravili samo par koraka i ubili me na krevetu, nepri~e{}enog. Zato sam, za svaki slu~aj, zamolio vladiku Artemija da u subotu ujutru do|e da mi da to samrtno pri~e{}e”. (“Borba”, 17-18.7.1993. Intervju Vuka Dra{kovi}a) U ovom tekstu, po ko zna koji put je uo~qiva paranoja smrti i umirawa, te la`no sa`aqewe i mitsko anticipirawe kvazi-herojstva, kojem je Dra{kovi} vi{e nego sklon. Da je sve {to je Dra{kovi} rekao istina zna~ilo
70

bi da je, sre}om, pre`iveo barem deset atentata i poku{aja ubistava, samo od strane svojih politi~kih neistomi{qenika. Ono {to je posebno zanimqivo u celom slu~aju jeste iznenadna i ogromna briga politi~kih predstavnika zapadnih zemaqa za zdravstveno stawe bra~nog para Dra{kovi}. Brat Vuka Dra{kovi}a tra`i intervenciju Francuske Rodoqub Dra{kovi} je zatra`io intervenciju francuskog predsednika Fransoa Miterana kako bi wegov brat Vuk Dra{kovi} bio pu{ten na slobodu i bio le~en u Francuskoj. (“Borba”, 6.7.1993.) Predsednik SPO Vuk Dra{kovi} i wegova supruga Danica otputova}e danas u Pariz radi kontrole svog zdravstvenog stawa. Danas u 11 sati i 30 minuta Dra{kovi}i }e poleteti prema Francuskoj specijalnim sanitetskim avionom. (“Borba”, 21,7.1993. „Dra{kovi}i danas u Parizu”) „Do{ao sam u Francusku na le~ewe, jer moja zemqa je pod embargom i nema potrebnu medicinsku opremu – rekao je u kra}oj izjavi novinarima lider SPO, nagla{avaju}i da }e se vratiti u Beograd ~im mu zdravstveno stawe to bude dozvolilo. (“Politika”, 22.7.1993. „Dra{kovi}i doputovali”) „Hajka na mene u mom odsustvu i dok me ispituju na ovoj klinici u Parizu”. (“Borba”, 24-25.7.1993. Odgovor Vuka Dra{kovi}a na napade povodom izjave u „Mondu”) ^itawem prethodnih redova mo`emo saznati vi{e ~iwenica o kojima se malo ili gotovo ni{ta ne zna. Naime, istina je da sebi mo`emo postaviti samo dodatna pitawa o tome {ta se zaista zbivalo i kakvo je stvarno zdravstveno stawe porodice Dra{kovi}. A to je, kakva je to kontrola i kakva su to ispitivawa na koja su Dra{kovi}i morali da idu ba{ u Francusku i kakva je to specijalna medicinska oprema o kojoj je govorio Vuk Dra{kovi} a koja je bila neophodna za wihovo le~ewe. O kakvim se to, onda, bolestima radilo kada u na{oj zemqi dovoqno dobra oprema za wihovo izle~ewe nije postojala? Na kraju, nikada, ~ak i po povratku Dra{kovi}a iz Pariza niko nije uspeo da sazna {ta je sadr`ao izve{taj lekarske komisije francuskih stru~waka, zar ne? Zar nije ~udno }utawe Dra{kovi}a koji o svemu, pa i o neva`nim stvarima voli da govori za novine, a kamoli o svom zdravstvenom stawu koje je ~itav jedan period bilo glavna medijska tema? Vuk Dra{kovi} je u svojoj politi~koj karijeri izgovorio i u~inio mnoge stvari za koje se te{ko mo`e re}i da su smislene i shvatqive smrtnom ~oveku. Tako je Dra{kovi} na brojna novinarska pitawa posle prvih predsedni~kih izbora 1990. godine da li }e se ponovo kandidovati za predsednika Srbije odlu~no odgovarao da ne}e, a samo prethodne 1997. godine je dva puta izlazio na predsedni~ke izbore iako je svima bilo jasno da su mu izgledi na uspeh na tim izborima veoma mali.
71

Vuk Dra{kovi}, na sve ~e{}a pitawa da li }e se ponovo kandidovati za predsednika Srbije, kategori~no odgovara: “Ma, ne pada mi na pamet! Mene interesuje samo da mraku u Srbiji vidim le|a i da se onda vratim da pi{em na svetlu. Moje ambicije su vezane za kwi`evnost. Nadam se da }u uspeti da dobijem Nobelovu nagradu. Za kwi`evnost, naravno”! (“Vreme”, 1.4.1991. Rubrika: Qudi-vreme) “@rtvujem se protiv fa{izma i komunizma” Lider Srpskog pokreta obnove Vuk Dra{kovi} izjavio je da }e se na ponovnim izborima u Srbiji „`rtvovati” kako ne bi pobedili „fa{izam ili komunizam”. „I na ponovnim predsedni~kim izborima u Srbiji mora}u da se `rtvujem zato da zahvaquju}i glasovima koje dobijem u Srbiji ne pobedi ni fa{izam ni komunizam”. (“Blic”, 4.11.1997. Iz intervjua Dra{kovi}a ~e{kom dnevniku „Pravo”) „Nisu predsedni~ki izbori u decembru ove godine popravni ispit za Vuka Dra{kovi}a, nego za Srbiju... Ukinuti rasipni{tvo i reprezentacije dr`ave, preraspodeliti buyet”... (“Demokratija”, 4.11.1997. Dra{kovi} na TV Kragujevac) Da je Vuk Dra{kovi} sebi namenio ulogu Mesije, znali smo odavno, ali da }e sebe staviti ispred cele Srbije i re}i: ja sam dobar a vi ste pogre{ili, to niko nije mogao ni zamisliti. Otkad je naumio da postane predsednik Srbije, Vuk Dra{kovi} se uporno trudi da sebe prika`e kao jedinog izbaviteqa Srbije za koju se, eto, kao svetac, isposni~ki `rtvuje, iako mu to oduzima privatnost. A mogao bi, ka`e Dra{kovi}, bilo gde na svetu da `ivi bezbri`no i spokojno, kao car, od svojih kwiga, a da olovku vi{e nikada ne uzme u ruku. Zbog wegovih patriotskih obaveza trpe i wegovi najbli`i, supruga Danica pre svih. [ta wemu to sve treba, govori Dra{kovi}, ali ne mo`e druga~ije, jer mu je briga za Srbiju najva`nija! Posle ovoga, obavezno slede apokalipti~ne Vukove vizije: ako odustane od borbe da spase Srbiju, eto woj propasti, katastrofe, crnih dana, novog rata, novih `rtava, novih kolona izbeglica. Ovu svoju mesijansku ulogu je toliko zavoleo da je, kako izgleda, u wu i poverovao. Nije mu tu ulogu poverio ni Bog, niti neko sa ovoga sveta, neko mo}an i uticajan, nego je naprosto nosi u sebi od ro|ewa i takav je po celom telu. Zato ne propu{ta nijednu priliku da naglasi zna~aj svoje li~nosti u istoriji Srbije, a naro~ito u ovom dramati~nom trenutku (takvi „dramati~ni trenutci” su, po pravilu, uvek u vreme izbora). Pa ka`e: „Ako ne pro|em ve} u prvom krugu, to }e zna~iti da nisu pro{li ni Srbija ni wena budu}nost, a meni ostaje da za sebe samo odaberem kraj – ili ve{awe ili streqawe”. (Iz intervjua „Vuji}-Televizija”, Vaqevo,18. novembra 1997. godine)
72

Po{to su on i Srbija isto, Vuk, dakle, smatra da treba sa wom da podeli sudbinu. Kad neko tako uporno i toliko dugo ima potrebu da druge ube|uje u svoju zabrinutost za Srbiju, onda s tom brigom kao da ne{to nije u redu, u iskrenost i istinitost wenog porekla se mo`e posumwati. Zbog preterane govorne upotrebe prestaje da joj se veruje. Jer, {ta }e biti ako Vuk ne pro|e „ve} u prvom izbornom krugu”, a Srbija pre`ivi? Naravno da tada niko ne}e tra`iti Vukovu glavu, niti }e on sam sebi o glavi da radi, nego }e, ako je iskreni patriota a ne vlastoqubac, da prihvati narodnu voqu, da prestane da izigrava vuka samotwaka u spasavawu Srbije i da zajedno sa drugima nastavi da se bori za boqu budu}nost Srbije, koju svi `elimo. Vuk Dra{kovi} ~esto obmawuje javnost. Neumereno. Na wegovu sre}u, on sebi veruje, {ta god da ka`e. U narednim redovima, ne dr`e}i se bilo kakve teme, nave{}emo neke od Dra{kovi}evih bisera. Potaknut pitawem {ta misli o optu`nici koja je protiv wega podignuta Dra{kovi} je naveo mi{qewe izvesnog ameri~kog proroka „Kad Vuk bude stavio kravatu i obrijao bradu, Srbija }e opet postati demokratska”. Vuk Dra{kovi} je ju~e imao kravatu. (“Politika”, 8.2.1992. S. Risti}, Konferencija za {tampu delegacije SPO po povratku iz Amerike) „Vu~e, prekliwemo te, spasi nas”! Hotel „Hilton” je prepun zvanica iz celog sveta. „Molitveni doru~ak }e biti upravo u tom hotelu, na drugom spratu pod zemqom. Na predsednika Regana je pucano upravo na izlasku iz te dvorane, kada je i on bio gost na molitvenom doru~ku”. (“Borba”, 20-21.2.1993. Zapisi iz Amerike Vuka Dra{kovi}a) „U slu~aju da mirovne snage UN ne do|u bojim se da rizikujemo jedan totalan rat, jednu op{tu nesre}u, koja }e ubrzo zahvatiti ruske i ukrajinske stepe i to bi mogao da bude po~etak posledwih dana ~ove~anstva, kako Biblija upozorava i na ovakvu pesimisti~ku i crnu perspektivu”. (“Srpska re~”, 22.11.1993. Vuk Dra{kovi} sa “Deposom” u Kraqevu) „Preprodaju lekove – prodado{e sve i odne{e na svoje privatne ra~une. Da znate koje su pare u pitawu, zavrteo bi vam se ovaj carski Kru{evac oko glave! Milijarde, milijarde dolara! Kada su doznali da smo uveliko odmakli sa istragom, da znamo imena i prezimena, poreklo novca i da znamo u kojim bankama i na kojim ra~unima se nalazi novac, onda su 1. juna organizovali da budem ubijen pred Skup{tinom”. (“Srpska re~”, 22.11.1993. Vuk Dra{kovi} sa “Deposom” u Kru{evcu) „SPO je proro~ki od po~etka i zbog toga je na krst ve~ito bio razapiwan, upozoravao {ta }e biti ako im dozvolimo da nas vode kud su nas
73

vodili. Nismo bili samo proroci, bili smo i lekari. Propisivali smo uvek na vreme terapiju – niko nas nije slu{ao”. (“Srpska re~”, 6.7.1992.) K „Kara|or|e” protiv knezova Dra{kovi} poru~uje da }e se obra~unati sa malim knezovima koji su prigrabili lokalnu vlast i odmetnuli se od stranke. „U nekim op{tinama u kojima je SPO pobedio, odmetnuli su se mali lokalni knezovi, dograbili se nekih svojih funkcija, digli glave kao jalovi psi i ne vide vi{e ni ~oveka ni stranku. Moja je gre{ka {to se do sada nisam u to me{ao, ni ovde u ^a~ku, ni u drugim mestima, a me{a}u se od sada maksimalno. Bi}u Kara|or|e”. (“Politika ekspres”, 1.11.1997. Vuk Dra{kovi} na „Radio Ozonu”) „Predsednik DS se vrpoqi. On je, izgleda, za mir, ali marketing ga savetuje da bude za rat”, tim re~ima je Vuk Dra{kovi} opisao \in|i}a. (“Srpska re~”, 13.3.1995) „Do mene sti`u vesti da su date raznorazne instrukcije vojsci. Ne bi me iznenadilo da je predsednik Republike rasporedio artiqeriju oko Beograda u nameri da tu~e Beograd po uzoru na svoga pulena u Sarajevu”. (“Srpska re~”, 5.6.1992) „Pomoz Bog, bra}o izdajnici, i pomoz Bog sestre izdajnice!” (“Srpska re~”, 20.12.1993. Govor Vuka Dra{kovi}a u Aran|elovcu 5.12.1993) „Na teret Skup{tine op{tine Zemun {tampaju se „Velika Srbija”, „Zemunske novine”, i neka sramna pornografska izdawa, se u tira`u od preko miliona primeraka, {to gra|ane Zemuna ko{ta nekoliko desetina miliona dinara”. (“Demokratija”, 28.2.-1.3.1998. Vuk Dra{kovi} na jagodinskoj Televiziji „Palma plus”) „Mi smo dobili vest da se preko no}i Milo{evi} pretvorio u tramvaj. Dobio to~kove pa se kotrqa”. (“Demokratija”, 12.1.1997. Vuk Dra{kovi} na protestu) „Ja sam dao jednu emotivnu izjavu, u kojoj sam rekao da je kraj Gandijevskom otporu. Nije kraj Gandijevskom otporu, nego tek po~etak”. (“Demokratija”, 4.2.1997. Dra{kovi} na protestu) „Ide prole}e, ide \ur|evdan. Mogu se pojaviti hajduci. Hajdu~ki je ovo narod”. (“Demokratija”, 27.1.1997. Dra{kovi} na protestu) „Privatnike }emo na tri godine osloboditi pla}awa poreza”. (“Borba”, 11.11.1992. „Obe}awa”)
74

Dra{kovi} svedo~i da su ga qudi presretali, ube|eni da je ameri~ki agent, i tra`ili od wega dolare i nema~ke marke. Pitali su ga za{to ne ide u rat jer je ovo vreme smrti. @ivot i mir, ka`e Dra{kovi}, do`ivqavaju se kao izdaja. (“Borba”, 25.11.1992. S. Zelenbaba, Vuk Dra{kovi} na konferenciji za {tampu u MPC-u, po povratku sa desetodnevne predizborne turneje) Svaki ~lan SPO od danas je u ratnom stawu i te{ko onome ko digne ruku na nas. Da sam ja bio u sali Bo`ovi} bi iza{ao iz we, makar bez jednog zuba”. (“Borba”, maj 1993. “^lanstvo SPO u ratnom stawu”) „Tu smo da se u Srbiji, prvi put za posledwa dva veka umire od gladi. Umiru penzioneri, umiru deca po bolnicama, umiru radnici, umiru i na srpskom selu ve} od gladi. A vlast najavquje da }e ove zime zbog nedostatka hrane, lekova, goriva – umirawe po Srbiji poprimiti razmere epidemije. Ekonomija je uni{tena, bezna|e je, nema hleba, mesa, bra{na, nezaposleno je oko 85% gra|ana. U o~aju, po~ela su i masovna samoubistva. Ubijaju nam se uglavnom omladinci, studenti, ali ubijaju se i penzioneri, radnici, seqaci. Dra{kovi} je apelovao da se ne `uri sa ulaskom u rat, ali da ako do wega ipak do|e, on ne be`i od toga da sa svojom stranom ode preko Drine. Ali ne sam: „Ti }e{, \in|i}u, sa mnom, sveza}u te kao `ena kudequ za preslicu”. (“Srpska re~”, 22.5.1995) Vuk Dra{kovi} o{tro reagovao na izjave lidera Demokratske stranke „Jedini na~in da spasem Koaliciju je, ~ini mi se, da se taj ~ovek uozbiqi i da mawe pri~a. ^ini mi se da je najmudriji kada ne govori... Wegovo je da radnici Gradske ~isto}e i Gradskog saobra}aja primaju na vreme platu, da ne{to u Beogradu popravi, a ne da bude li~ni cenzor Danice Dra{kovi} koja je novinar i koja nije od mene, ve} od svojih kolega novinara, saznala da se g. \in|i} za vreme demonstracija sastajao sa Milo{evi}em”. (“Blic”, 9.4.1997. Dra{kovi} za “Blic” iz Wujorka) Posle ovakvih izjava nemogu}e je bilo {ta dodati. [alu na stranu, Vuk Dra{kovi} je najzanimqiviji upravo kada je opijen drogom. Sve vreme svog politi~kog delovawa Dra{kovi} se suo~avao sa samo jednim problemom, a to je narod koji wega i wegovu politiku nije hteo da podr`i. Danica i Vuk Dra{kovi} vi{e puta su svoj bes svaqivali na one zbog kojih se i oni bave politikom. „Kriv je narod. Kriv je narod i u Bosni. Oni su podr`ali tu politiku, oni su od Karayi}a napravili Boga, od Mladi}a heroja, a evo vidimo kakvi su oni bogovi i heroji. Za sve {to se doga|a, kriv je narod, pa normalno je da ispa{ta deo svoje krivice”. (NIN, septembar 1995. citat Danice Dra{kovi})
75

„Gledam ovaj pijani narod, koji kao da umesto glava nosi ne znam {ta, kako zine i blene u [e{eqa dok ovih dana propoveda smrt tih qudi koji mu aplaudiraju. Oni prosto ne}e da pove`u ~iwenicu da im [e{eq ka`e: ’Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, hajdemo da Beograd pretvorimo u Vukovar, u Sarajevo, u Mostar. Za{to da su samo po Bosni i Srpskoj Krajini grobovi, ru{evine, ~a|, pune jame, potoci krvi, na{a je nacionalna obaveza da i Srbiju prepolovimo, da je uvu~emo u sukob sa celim svetom, da se ovde izme|u sebe pokoqemo...’ Tu nema ni jedne jedine re~i koja nudi i{ta sem zla. Narodu se nudi smrt, otvoreno mu se nudi nesre}a, a narod aplaudira... (“Srpska re~”, 5.6.1995.) Koliko je Dra{kovi} ve{t da se ubedi u istinitost nepostoje}ih doga|aja, dokazuje i tvrdwa novinara “Vremena”, Slavi{e Leki}a da je Dra{kovi} morao da napusti Afriku, zbog toga {to je, ni mawe ni vi{e, izmislio rat izme|u Rodezije i Mozambika. “Jedan od kqu~nih nosilaca ideje politi~ke i istorijske revalorizacije ’srpskog pitawa’, kao veliki Jugosloven i ’~ovek od talenta’, umesto u sudije oti{ao je me|u novinare – najpre u unutra{wopoliti~ku rubriku Tanjuga, a onda za dopisnika ove agencije s juga Afrike, odakle je povu~en pre vremena i zbog jednog izmi{qenog rata (izme|u Rodezije i Mozambika)”. (“Vreme”, 5.11.1990. Slavi{a Leki}) Vuk Dra{kovi} je, bez obzira na sve, zna~ajna politi~ka figura. Na izborima je u~estvovao vi{e puta, i svaki put sam, ili u koaliciji, postavqao je uslove za svoj eventualni izlazak i prihvatawe provered bira~ke voqe. U tim, ideolo{ki neva`nim pitawima, na izvanredan na~in mo`e se videti koliko Dra{kovi} puta mo`e da promeni sopstveno stanovi{te. “Predsednik SPO Vuk Dra{kovi} izjavio je ju~e u intervjuu Fonetu da }e wegova stranka samostalno iza}i na predstoje}e izbore”. (“Blic,” 26.6.1997) “Vuk Dra{kovi} potvrdio da }e SPO bojkotovati izbore. Srpski pokret obnove bojkotova}e, pod ovakvim izbornim uslovima, i parlamentarne i predsedni~ke izbore”. (“Blic”, 24.7.1997. izjava Dra{kovi}a “Blicu”) “Dra{kovi} je ocenio da je politi~ki i nacionalni zlo~in zagovarati bojkot izbora”. (“Politika”, 14.11.1997. Dra{kovi} na Studiju B) Dakle, mawe od mesec dana posle izjave da }e wegova politi~ka organizacija samostalno u~estvovati na predstoje}im izborima, Dra{kovi} je to negirao najvquju}i bojkot, a samo ~etiri meseca posle toga, bojkot izbora je proglasio politi~kim i nacionalnim zlo~inom. Sli~an primer je i odnos Vuka Dra{kovi}a, recimo prema Vladimiru @irinovskom, koga u jednom trenutku veli~a kao jedinog protivnika anacionalne i komunisti~ke Rusije, a u drugom ga naziva ruskim fa{istom i lopu`om.
76

„Sino} su preko svoje TV bastiqe po`urili da objave kako su u Rusiji pobedile komunisti~ko-patriotske snage. Bojim se da }e vrlo brzo u}utati i na listu antisrba staviti i Vladimira @irinovskog, kada shvate da on u Rusiju ne}e da vrati Staqina, nego ruskog cara”. (“Borba”, 15.12.1993. B. Lazuki}, Vuk Dra{kovi} na predizbornom mitingu Deposa u Novom Sadu) „U tom smislu su vo|eni i pregovori izme|u Karayi}a i @irinovskog da mu doseli 100 hiqada mladih Kozaka i Rusa u Republiku Srpsku, a @irinovski je odgovorio – kako da ne, ali da svakom na{em Rusu da{ po ku}u i po jednu mladu Srpkiwu! Po{teno”! (“Srpska re~”, 5.6.1995) Dra{kovi} ima jednu opsesiju – Vojislava [e{eqa. Naime, Vuk Dra{kovi} je najve}i deo svog politi~kog anga`mana proveo smi{qaju}i falsifikate, klevete i uvrede na ra~un dr Vojislava [e{eqa, samo zato {to nije mogao, bar ne do sada, da prizna i prihvati da je [e{eq, ako ni{ta drugo, uspe{niji politi~ar. Gospodin Dra{kovi} u tim atacima nije birao nikakva sredstva, a uvek navodno nezainteresovan za ono {to Vojislav [e{eq ~ini i predstavqa na politi~koj sceni. „Jedna ruska obave{tajna slu`ba je na tragu da doka`e da je [e{eq u jednoj me|unarodnoj organizaciji ~iji je ciq obnova Kominterne, sa Brankom Kitanovi}em i raznim Edo~kama po Rusiji. Ja se nikada nisam – prekinu}u Vas – bavio [e{eqem, po{tuju}i ~iwenicu da je kumstvo svetiwa. Me|utim, sada progovaram jer je Srbija jo{ ve}a svetiwa: taj ~ovek je u`asna opasnost za Srbiju koja se ne sme potcewivati i {to pre se mora zaustaviti”. ([e{eqa je „samo” 14 puta pomenuo u ovom intervjuu) (“Borba”, 7.1.1993. Cvijetin Milivojevi}, Intervju Vuka Dra{kovi}a) Ono {to Dra{kovi} posle {mrkawa koristi jesu navodni saveti Vojislava [e{eqa wemu, Vuku Dra{kovi}u, o potrebi kori{}ewa la`i u politici. „Meni li~no je u jednom trenutku iskrenosti rekao da nikada ne}u pobediti na izborima, zato {to ne umem da la`em, {to govorim istinu i {to poku{avam da objasnim narodu ono {to govorim. Mo`da je u pravu, ali ja po cenu da nikada ne pobedim na izborima, ne mogu da prodajem maglu i la`”. (“Duga”, septembar 1997. Ilija Rapai}, Intervju Vuka Dra{kovi}a) Posledwi izbori u Srbiji bili su zna~ajni i po tome {to je Vuk Dra{kovi} drogu koristio i ~e{}e i u ve}im koli~inama nego {to je to ~inio ranije. Posle ubedqivog poraza na septembarskim predsedni~kim izborima i od Vojislava [e{eqa i od kandidata leve koalicije, Dra{kovi}u je bilo potrebno mnogo vi{e hrabrosti nego ikada ranije. Mislio je da mu najve}u a mo`da i jedinu {ansu za politi~ki uspeh, mo`e doneti vika, dreka i najizra`enija neistina i besmisao, kao i izno{ewe najte`ih li~nih uvreda i kleveta na ra~un svojih politi~kih protivnika, a naro~ito protiv [e{eqa. Poznavaju}i [e{eqa, ali i sebe, Dra77

{kovi} je znao da u po{tenom politi~kom duelu nema ama ba{ nikakvih izgleda da se ozbiqnije suprotstavi predsedniku srpskih radikala pa je grubim falsifikatima i podvalama, a sve uz pomo} najkvalitetnijeg velog praha koji je morao da mu odagna strah, poku{ao da uveri gra|ane Srbije u istinitost gluposti koje je izgovarao. Lider SPO pozvao je Vojislava [e{eqa na TV duel i poru~io mu da }e mu „ako na taj megdan ne iza|e poslati vunu i preslicu da mu plete ga}e i ko{uqu”. (“Na{a borba”, 22-23.11.1997. „OEBS obave{ten o blokadi dr`avnih medija”) Dra{kovi} je odbacuju}i primedbe da je napustio pravoslavqe, naglasio da su [e{eqa u porti manastira Qubostiwa „u~ili kako da se krsti”. On je podvukao da [e{eq do tada uop{te nije znao „kako se krsti”, dodav{i da je on sada „naprasno veliki Srbin”. (“Politika”, 24.11.1997) Lider SPO dao je „pun gas” predsedni~koj kampawi napadaju}i svog kuma iz „svih oru`ja” tvrdwom da ovaj i nije Srbin ve} Hrvat. Dra{kovi} je naveo da se [e{eq izja{wavao kao Jugosloven i da je ~ak bio ~lan Hrvatskog sociolo{kog dru{tva, da je tokom rata bio u vezi sa kabinetom Frawe Tu|mana, kao i da telefonski imenici Zagreba, Splita, Pule i Rijeke „imaju stranice i stranice [e{eqa – i svi su Hrvati”. Pri~a o [e{equ kao Hrvatu je izgleda tajno oru`je SPO koje se dr`i u rezervi i pote`e samo u dramati~nim okolnostima, ali ta pri~a nije nova. Jo{ po~etkom devedesetih kada je [e{eq brutalno napadao poslanike SPO u republi~kom parlamentu optu`uju}i ih za izdaju nacionalnih interesa i prikazuju}i ih kao strane pla}enike, oni su iza{li sa „dokazima” o vojvodinom hrvatskom poreklu. (“Politika”, 25.11.1995) Kako beli prah izaziva pomra~ewe svesti? Dra{kovi} je morao da zna da kokain koji koristi poma`e samo wemu da se ose}a ja~im, sna`nijim, hrabrijim, a da to {to je on konzumirao ni u kom slu~aju ne mo`e ubediti narod u nebuloze koje je izgovarao. Svaka izgovorena re~ Vuka Dra{kovi}a odslikavala je mr`wu i u`asan emotivni naboj povezan sa velikim strahom da i pored svog truda bude pora`en, {to bi moglo predstavqati signal wegovim nalogodavcima da potra`e nekog novog vazala u Srbiji, a onda, ne bi bilo ni novca, ni kokaina. Celokupni napor Vuka Dra{kovi}a da oja~a svoju poziciju, da se popravi, raspr{io se iz mnogo objektivnih razloga, ali jedan od najva`nijih je, svakako, bio zdrav razum Vojislava [e{eqa, a bolesna i pomra~ena svest Vuka Dra{kovi}a, i to samo zbog obesnog kori{}ewa “najskupqe pra{ine” Povodom TV duela predsedni~kih kandidata Vuka Dra{kovi}a i Vojislava [e{eqa odr`anog u nedequ, SPO je saop{tio da “ubedqivi poraz Vojislava [e{eqa u televizijskom duelu sa Vukom Dra{kovi}em,
78

kao i panika koja je nastala me|u radikalima posle ovog duela, ukazuje da je [e{eq politi~ka ~iwenica samo dok ima za{titu re`ima i dr`avnih medija.” (“Blic”, 2.12.1997) Bo`i}: Vuk razbio Voju; Vuk je u svemu pobedio [e{eqa – prokomentarisao je ju~e za „Demokratiju” subotwi TV duel savetnik Vuka Dra{kovi}a, Milan Bo`i}. Vuk Dra{kovi} je bio u pravu {to je insistirao na tome ko je pravi Srbin. – Time je u pravom svetlu pokazao jednom delu pomalo naivnog bira~kog tela [e{eqevo pravo lice, dodao je Bo`i}. (“Demokratija”, 2.12.1997) Samo nekoliko dana kasnije, po zatvarawu bira~kih mesta, Dra{kovi}u i Bo`i}u postalo je jasno kako dejstvo kokaina kratko traje, jer zbog toga kako je Vuk „razbio” Voju, zavredio je samo 350.000 glasova mawe nego na izborima koji su odr`ani dva meseca ranije, a [e{eq je dobio, onako „razbijen”, 100.000 glasova vi{e i ~ak vi{e nego dvostruko vi{e od predsednika Srpskog pokreta obnove. Mnogo je Dra{kovi} la`i posejao na srpskoj pozornici politike, ali ono {to je potpuno sigurno jeste da mu je istina uvek donosila vi{e politi~kih problema nego la`. Recimo, vila na @enevskom jezeru nije mu nanela nikakvu {tetu, ali zato ku}a dobijena od re`ima na poklon u ulici Blagoja Parovi}a br. 117 i te kako jeste, bez obzira na to {to Dra{kovi} pori~e weno posedovawe. „Pred izbore 1990. godine, dr`avna televizija je objavila da sam, zbog svojih {pijunskih usluga Americi, dobio na poklon skupocenu i rasko{nu vilu na @enevskom jezeru. TV Bastiqa je gledaocima prikazala i snimak te vile... Kao {to nikada nisam imao vilu na @enevskom jezeru, tako i ku}a u ulici Blagoja Parovi}a nije moja, {to znaju svi koji u toj zgradi stanuju”. (NIN, 13.9.1997. tekst Vuka Dra{kovi}a) Sve ve}a zavisnost U posledwih godinu dana mogu}e je sagledati, ~ak i ne preterano ozbiqnim analiti~kim pristupom, razmere svih javnih protivre~nosti Vuka Dra{kovi}a, {to bi moglo da zna~i i bitno pove}anu zavisnost od naroktika. Vuk Dra{kovi}, kritikuju}i Milo{evi}a i wegov oblik vladavine u Srbiji, ~esto ne preza ni od vre|awa i pogrdnih naziva i istupa sa tvrdwom da JUL diktira pona{awe SPS-a i Slobodana Milo{evi}a. JUL pri tom naziva teroristi~kom organizacijom. (“Demokratija”, 22.1.1997. “Milo{evi} izaziva krvoproli}e” “Formira li opozicija vladu u senci sa mafijom”) (“Blic”, 3.1.1997. “Policija ponovo blokirala pe{a~ku zonu”)
79

Na mitinzima tokom januara 1997. godine govori o tome da Milo{evi} `eli da isprovocira sukobe na Kosovu da bi potisnuo u drugi plan probleme lokalnih izbora od 17.11.1996. godine. U tekstu od 20.1.1997. godine „Ne dozvoliti rat na Kosovu” kao i u saop{tewu SPO-a “Destabilizacija Kosova odgovara re`imu” tvrdi se da je rektor Papovi} `rtvovan da bi se SPS odr`ao na vlasti. U istom tom periodu (januar 1997. godine) Dra{kovi} tvrdi da je Mira Markovi} izdala nare|ewe da ga ubiju. U februaru mesecu iste godine ostaje pri ube|ewu da je Mira Markovi} naru~ila wegovo hap{ewe i likvidaciju i detaqno opisuje kako ga je jurila grupa civila u ko`nim jaknama i crnim kapama i pucala na automobil u kome se on nalazio. (“Demokratija”, 4.2.1997. “Mirjana Markovi} naru~ila moje hap{ewe i ubistvo” “Blic”, 4.2.1997. “Odjekivali su pucwi”) Treba ista}i da Dra{kovi} Milo{evi}a povremeno naziva gospodinom ili predsednikom, ali naj~e{}e mu se obra}a u tre}em licu – on, Milo{evi}, antihri{}anin, antihrist, lo{ Srbin, ~ovek koji la`e i u tu la` veruje – a ~esto svoju kritiku iskazuje kroz dosetke „Mi smo dobili vest da se preko no}i Milo{evi} pretvorio u tramvaj. Dobio to~kove pa se kotrqa”. (12.1.1997. “Specijalci prisustvovali mitingu”) Tako|e Milo{evi}a naziva i {efom dr`avnog terorizma. (25.12.1996) U februaru 1997. godine decidirano tvrdi da nije za dijalog sa Milo{evi}em mada je po~etkom januara izjavqivao suprotno – bio je spreman na razgovor. Ta~no mesec dana od izjave da nije spreman za dijalog u tekstu „Ho}emo slobodne medije, ne}emo tenkove Srbije” izjavquje: „Moramo da pru`imo {ansu dijalogu!” U maju mesecu na skupu na Ravnoj Gori zala`e se za podizawe optu`nice za najve}u nacionalnu izdaju protiv Milo{evi}a i JUL-a. Tako|e smatra da Milo{evi} razbija koaliciju “Zajedno” i da radi protiv SPO-a tako {to unajmquje svoje sluge protiv wega i razne stranke koje na televiziji istupaju iskqu~ivo protiv koalicije “Zajedno”. (“Duga”, mart 1997. “Seme bune ne mogu zatrti”) Dok u avgustu mesecu izra`ava zadovoqstvo nakon razgovora sa Slobodanom Milo{evi}em o izbornim uslovima i od tog perioda pa nadaqe stalno podvla~i da su izborni uslovi boqi nego ikada. Na plakatu je od{tampano devet Dra{kovi}evih izjava. Prva je izre~ena 24.9.1996, a glasi: „Dole terorizam Slobodana Milo{evi}a! Dole mafija{i, dole lopovi”. Posledwu na plakatu je, kako je napisano, dao 28.2.1998. u kojoj ka`e: „Mnoge zle sile zaverile su se protiv istorijskog sporazuma izme|u SPS i SPO i zajedni~kog vra}awa korenima”. (“Demokratija”, 21-22.3.1998) Tako naspram Dra{kovi}evih re~i iz novembra 1996.: „Dole mafija{i, dole lopovi”! stoje re~i iz februara 1998.: „SPO apsolutno prihvata platformu predsednika Srbije koja je objavqena nakon konsultacija o
80

novoj Vladi”. Paralela je postavqena izme|u slede}ih izjava: „Slobodan Milo{evi} je du{manin Beograda, srpskog naroda. On mora da ode” (decembar ’96.) i „SPS i SPO bi uspostavili odnos partnerstva a Vlada bi delovala kao tim koji sprovodi program”. (februar 1998). (“Blic”, 23.3.1998) U ve}ini optu`bi koje se ti~u Milo{evi}a ~esto glavnu krivicu svaquje na Miru Markovi} i Direkciju JUL-a i potencira ideju da u Srbiji vlada jednokrevetna diktatura. JUL direktno povezuje sa terorizmom, mafijom, a u tekstu od 26.12.1996. godine “Pi{toq su napunili Qubi{a Risti} i Mira Markovi}”, izjavio je da su za smrt Star~evi}a odgovorni Mira Markovi} i Qubi{a Risti}. Isti~e kako se Milo{evi} ne pona{a u skladu sa Ustavom ali ipak kada novonastala situacija ide wemu u prilog opravdawe pronalazi. „Ali ukoliko po cenu malog kr{ewa Ustava otklawamo wegova velika kr{ewa onda je to pravno nu`no”, (7. 2. 1997. – “Ne}emo prihvatiti {ibicarewe vlasti”). U jednoj izjavi ~ak tvrdi da SPS podme}e u SPO qude iz Udbe, kao {to je Velimir Ili}, sa ciqem da razbiju stranku i da je {pijuniraju (novembar 1997. “Velimir Ili} dete Udbe”). Dra{kovi} tvrdi da raspola`e nekim ta~nim ali i tajnim podacima o aktivnostima Slobodana Milo{evi}a, na primer da sprema likvidaciju slobodnih televizija i svih nezavisnih radio stanica u Srbiji, kao i uredbu o zabrani uvoza roto-papira (8.-9.3.1997) Nakon zavr{enih predsedni~kih izbora u Srbiji i pri konstituisawu nove Vlade, Dra{kovi} mewa stavove po pitawu saradwe sa SPS-om. „Mnoge zle sile su se zaverile protiv istorijskog sporazuma izme|u SPO i SPS oko zajedni~kog programa preporoda otaybine i zajedni~kog vra}awa korenima. Program koji je ponudio predsednik Milutinovi} ne zna~i ni{ta drugo nego saradwu leve i desne ruke Srbije”. (“Na{a borba”, 28.2.1998. “Uslov da SPS prihvati deklaraciju o pomirewu”) „Slobodan Milo{evi} je du{manin Beograda, srpskog naroda. On mora da ode” (decembar ’96.) i „SPS i SPO bi uspostavili odnose partnerstva, a vlada bi delovala kao tim koji sprovodi program”. (“Blic”, 23.3.1998. februar 1998. “Godine raspleta Vuka Dra{kovi}a”) „Slobodan Milo{evi} ne mo`e biti kriv za „Prizrensku ligu”, ni za stotine hiqada Srba koje su albanski fa{isti proterali s Kosova za vreme Drugog svetskog rata i dvadeset hiqada koje su pobili. Nije kriv ni za nasilno naseqavawe Kosova Albancima u vreme rata, ni za sramni zakon iz ’45. godine kojim su komunisti~ke vlasti zabranile povratak proteranim Srbima. Slobodan Milo{evi} je za mnogo toga kriv, ali za ovo {to sam nabrojao nije”. (“Demokratija”, april 1998. “Posle referenduma u me|unarodne organizacije”). Policiju naziva batina{ima, Milo{evi}evskim razbojnicima
81

(4.2.1997. “Jo{ masovniji Gandijevski otpor”), batina{ima u uniformama i civilu koji pripadaju paravojnim formacijama (29.12.1996. “Nema dijaloga bez priznawa pobede”), dok od svojih pristalica tokom mitinga zahteva po{tovawe te iste policije. Dra{kovi}, ipak, izjavquje da bi gra|ani mogli da se sukobe sa policijom u ciqu samoodbrane, a to mo`e biti po~etak krvoproli}a i gra|anskog rata (3.1.1997. – Dra{kovi} o policijskim pretwama). U tekstu “No} pendreka i vodenih topova” (3.2.1997) citiraju govor Vuka Dra{kovi}a sa mitinga: „Evo ~ekamo ve} sat vremena na tih pet minuta da okrvave ruke ako `ele. Ako im je to zadatak da urade, nek urade”. Podr`ava politiku Biqane Plav{i} i poziva narod u demonstracije ako Milo{evi} zapo~ne antiustavnu akciju ru{ewa predsednice Republike Srpske. Vuk Dra{kovi} tokom demonstracija po~iwe da se ponosi time {to je Srbin, jer je u tom periodu koalicija „Zajedno” skinula anatemu sa srpskog naroda (31.12.1996.–1. i 2.1.1997. “Divno je predstaviti se danas kao Srbin”). Daje razli~ite ocene Dejtonskog sporazuma, ka`e da me|unarodna zajednica sklapa ugovor koji potom i ne po{tuje (19.1.1997. – “Du{an Matkovi}, novi premijer”), nepunih mesec dana pre te izjave, 29.12.1996. on od te iste me|unarodne zajednice odnosno od Sjediwenih Ameri~ki Dr`ava i potpisnika sporazuma tra`i da spre~e Milo{evi}a da izazove novi rat. U maju mesecu 1997. godine kritikuje Milo{evi}a za nepo{tovawe tog sporazuma i izjavquje da, ako on do|e za predsednika Republike, da }e po{tovati Dejtonski sporazum (17.–18.5.1997. “Nepo{tovawe Dejtona – Milo{evi}ev zlo~in”). Od tog perioda i tokom cele predizborne kampawe kao glavni adut za odnose sa svetom Dra{kovi} isti~e po{tovawe Dejtonskog sporazuma, to svoje obe}awe stavqa na le|a negativne propagande SPS-a i Srpske radikalne stranke. Dra{kovi} izla`e tezu da se Dejtonski sporazum ne po{tuje zato {to su „{efovi rata promovisani u mirotvorce”. (“Na{a borba”, 21.11.1997. “Problem su {efovi rata promovisani u mirotvorce”). Kritikuje Mila \ukanovi}a i rukovodstvo Crne Gore {to u vreme demonstracija podr`avaju Milo{evi}a i wegov re`im, iako je naklowen liberalnim reformama za koje se i \ukanovi} zala`e. (“Demokratija”, 29.12.1996. “Nema dijaloga bez priznawa pobeda”; NIN, 31.12.1996. “Neka se oni boje pravde i Zabele”; 28.3.1997. “Duh Zabele”; “Blic”, 20.6.1997. “Crnogorci da se odlu~e ili Milo{evi} ili opozicija”) U nekim svojim govorima zakqu~uje da Crna Gora `eli da se otcepi jer ne `eli bedu i izolaciju. Dra{kovi} o~ekuje u slu~aju da pobedi wegova opcija: „Smiri}e se strasti i u Crnoj Gori. Tada }e i gospodin \ukanovi} morati da se prema gospodinu Bulatovi}u postavi kao prema politi~kom suparniku a ne kao prema du{maninu i obrnuto. U protivnom, mogu}e je veliko zlo pod Lov}enom i to u vreme kada mo`e da eksplodira Kosovo i
82

Metohija i kada [e{eq i Karayi} mogu postaviti dinamit pod Republiku Srpsku”. (“Ve~erwe novosti”, 20.1. 1998. “Srbija najpre~a”) Svetozara Marovi}a naziva licemerom koji se krije pod parolom mira a bio je perjanik politike koja je nanela {tetu srpskom narodu tokom rata u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. (“Politika ekspres”, 13.3.1998. “Vrhunac licemerja”) Dra{kovi} o~ekuje od Mila \ukanovi}a da iskoristi svoju dobru poziciju u svetu da prezentira istinu o Kosovu. Proglas za novi po~etak crnogorskog predsednika Dra{kovi} ocewuje kao dobar program sli~an programu SPO-a. (“Demokratija”, april 1998. Posle referenduma u me|unarodne organizacije) Kako Vuk miri ~etnike i partizane Tokom svoje predizborne kampawe potencira pomirewe partizana i ~etnika, vra}awe zemqe porodici Kara|or|evi}a, povratak kraqa u zemqu, povezivawe Srbije sa svetom, re{avawe pitawa na Kosovu, re{avawe pitawa penzija i plata. (“Na{a borba”, 25.11.1997. “Zakonom protiv siroma{tva”; “Politika”, 26.11.1997. “Zaposlenima na prinudnim odmorima omogu}iti kupovinu na kredit”) Ubrzo bi se re{ilo i pitawe nasle|a biv{e Jugoslavije, u svim svojim govorima isti~e razlike izme|u SPO-a kao jedine stranke koja Srbiju mo`e da odvede u svet i Srpske radikalne stranke kao stranke koja bi prekr{ila Dejton, otpo~ela rat sa NATO paktom, odnosno SPS-a koji nije u stawu da uradi i{ta vi{e od postignutog, koji narod la`e ve} godinama. (“Blic”, 4.11.1997. “@rtvujem se protiv fa{izma i komunizma”) U slu~aju da izgubi na izborima da}e ostavku na mesto predsednika stranke. (“Blic”, 23.-24.8.1997. “Podnosim ostavku”) Ipak, kada nije ostvario pobedu daje slede}i odgovor: „Hvala vam, lepo. Za{to bi razmi{qao o ostavci neko ko je ostvario i pojedina~no i strana~ki rezultat boqi nego ikad”. Ovakva izjava bi se mogla okarakterisati kao klasi~an primer odbrambenog mehanizma poznatog pod nazivom “slatki limun”. (“Blic”, 23.9.1997. “Boqi smo nego ikad”; “Blic”, 24.9.1997. “Bez SPO nema koalicione vlade”) Vuk Dra{kovi} uzrok neuspeha u prvom krugu septembarskih izbora nalazi u neizlasku velikog broja glasa~a na izbore, a uzrok tome su la`i i klevete lansirane protiv SPO-a od strane nezavisnih i dr`avnih medija. (“Demokratija”, 19.12.1997. “Neuspeh zbog la`i i kleveta i gubitni~kog sindroma bira~a”) Dra{kovi} izjavquje da je Dr`avna bezbednost namestila da se na
83

listi kandidata ispred wega na|u dvojica koje niko ne zna, a da preostalih pet kandidata sa~iwavaju jedan tim koji igra protiv wega, odnosno protiv Srbije. (“Novosti”, 26.11.1997. “Svi protiv jednog”) Kao tri najva`nija zadatka predsednika navodi: “Pomo}i }u siroma{nima i zakonu privesti obesne i samoqubne, “zavrnuti {iju” kriminalu i svim vidovima pqa~ke i vratiti Srbiji ugled i ~asno mesto koje nam pripada u svetu. (“Novosti”, 4.12.1997. “Tri zadatka za predsednika”) “Ako [e{eq ne iza|e na TV megdan, posla}u mu vunu i preslicu da mi prede ga}e” Za [e{eqa tvrdi da je fa{ista, da Srbiju vodi u propast, da sa wim predstoje samo gubici i izjavquje da je [e{eq Rugovin saveznik odnosno da vo|ewem politike na taj na~in poma`e albanskim separatistima. (“Duga”, 15.4.1998. “[e{eq je Rugovin saveznik, Kraq trgova u Belom dvoru”, “Dnevni telegraf”, 19.3.1998. “Dra{kovi} `estoko napao [e{eqa”) [e{eqa, tako|e, optu`uje da je radio protiv wega i ~ak da je pregovarao sa \in|i}em tajno da pristalice Demokratske stranke glasaju za [e{eqa. (“Blic”, 25.9.1997. “Razgovori sa SPS i Srpskom radikalnom strankom neizbe`ni”) U jednoj svojoj izjavi poru~uje [e{equ: „Ako [e{eq ne iza|e na TV megdan, posla}u mu vunu i preslicu da mi prede ga}e i ko{uqu”. (“Blic”, 22-23.11.1997. “Milutinovi} pristao na duel, [e{eq be`i”) U intervjuu datom “Dugi” ka`e: „...da Srpska radikalna stranka i wen lider gospodin Vojislav [e{eq doslovce obe}avaju slede}e: srpsku Bosnu, srpsku Hercegovinu, srpsku Barawu, srpsku Slavoniju, isto~nu i zapadnu, srpski Kordun, srpsku Baniju, srpsku Liku, srpsku Dalmaciju. [e{eq tada govori da }e se on u jednom danu kupati u srpskom moru kod srpskog Dubrovnika, kod srpskog Zadra, srpskog [ibenika, srpskog Splita, srpske Rijeke, a ja znam da on, recimo, ne zna ni da pliva. On govori da }e pred trupama Srpske radikalne stranke Hrvati naprosto da do`ive neku vrstu nervnog sloma, da }e poludeti i da }e izvr{iti kolektivno ubistvo skakawem u Jadransko more, pa nas niko ne}e mo}i pred svetom osuditi za zlo~in”. Daqe u tom istom tekstu ka`e: „Sada wegovi qudi govore da }e u slu~aju da [e{eq pobedi Slovaci dobijati po tri sendvi~a, a Ma|ari po jedan sendvi~. Jer, kako oni ka`u, kra}i je put be`ati do Pe{te nego do Bratislave”. (“Duga”, decembar 1997. “Sveti Georgije ubiva a`dahu”) Broj glasova koje je [e{eq dobio na proteklim izborima Dra{kovi} je objasnio time {to je: „Na{ narod po{ten i ~edan kao dete, jer srpski narod ima de~iju neiskvarenu du{u i lako ga je prevariti, a u varawu
84

i prodaji magle gospodin [e{eq u ovoj zemqi nema premca”. (“Politika”, 11.11.1997. “Dra{kovi}: [e{eq prodaje maglu”, “Duga”, “Kraq trgova u Belom dvoru”) Pri~a o [e{equ kao Hrvatu je izgleda tajno oru`je SPO-a koje se dr`i u rezervi i pote`e samo u dramati~nim i izuzetnim okolnostima, ali ta pri~a nije nova. (“Politika”, 25.11.1997. “[e{eq Hrvat, Dra{kovi} jani~ar” “Blic”, 2.12.1997. “Od porekla, preko {lica do izdaje”; “Politika”, 24.11.1997. “[e{eqa smo u~ili da se krsti u Qubostiwi”). Povodom [e{eqevog porekla govori slede}e: „Znam da je do{ao u Beograd kao Jugosloven, da se zatim u~lanio u Hrvatsko sociolo{ko dru{tvo i da je 1991. godine bio zarobqen u Isto~noj Slavoniji, da bi ga oslobodili na intervenciju iz Zagreba”. (“Na{a borba”, 27.11.1997. “Smetam [e{equ da Srbiju odvede u duboku provaliju”) Vuk Dra{kovi} o politici koju vodi [e{eq ka`e slede}e: „Smatra da propadawe dr`ave i naroda uve}ava popularnost wegove stranke, a wemu je wegova stranka vrhunski interes. Ja to zaista ne razumem”. (“Ve~erwe novosti”, 20.1.1998. “Srbija najpre~a”) Prikazuju}i [e{eqa kao „{teto~inu” Dra{kovi} je to ilustrovao primerom iz Zemuna: na teret SO Zemun {tampaju se “Velika Srbija”, “Zemunske novine” i „neka sramna pornografska izdawa”, sve u tira`u od preko milion primeraka, {to gra|ane Zemuna ko{ta nekoliko desetina miliona dinara. (“Demokratija”, 28.2.-1.3.1998. “SPO se ne jagmi za ministarska mesta”). „[e{eq je {ampion politike principa bez principa, jer sam ka`e da mu je va`na samo wegova stranka. Nazivao je Mila \ukanovi}a usta{om, Tur~inom, najve}im kriminalcem, da bi posle tom „usta{i, Tur~inu i najve}em kriminalcu” oti{ao na poklowewe”. (NIN, 28.1.1998. “Vuk i Vlada”). Kosovo je prema re~ima Dra{kovi}a deo Srbije, prihvata ideju {iroke autonomije, podr`ao je referendum. (“Politika”, 7.4.1998. “Referendum nije usmeren protiv dijaloga”; “Politika ekspres”, 4.4.1998. “Rugova inferioran”) Isti~e da je uvek spreman za dijalog sa {iptarskim predstavnicima i da Rugovu ve} du`e vremena poziva na razgovor ali da on nije nikada prihvatio. Smatra da su me|unarodni izaslanici dobrodo{li, ako su to qudi dobre voqe i spremni da pomognu da se pregovori odr`e, ali nikako da poma`u separatistima: „Srbima nisu potrebni posrednici, wih tra`e Albanci. Ja ne vidim ni~eg stra{nog u tome, ako
85

oni ne}e da do|u na pregovore sa srpskom stranom, da ih neki stranac dovede za ruku”. (“Politika”, 8.4.1998. “Vuk Dra{kovi} podr`ao referendum”) Smatra da platforma za dijalog treba da bude u skladu sa najvi{im demokratskim standardima i da u tom dijalogu Albancima treba ponuditi visok stepen autonomije Kosova u Srbiji. (“Ve~erwe novosti”, 11.3.1998. “Kosovo – iskqu~ivo stvar Srbije”) Pozdravqa poziv Vlade Srbije albanskim predstavnicima. (“Politika”, 12.3.1998. “Dra{kovi} pozdravio poziv Vlade Srbije albanskim predstavnicima”) Predla`e demokratsku platformu za re{avawe krize na Kosovu i Albancima garantuje sva qudska, gra|anska, verska i politi~ka prava. (“Demokratija” i “Blic”, 4.3.1998. “Kosovo se brani u Beogradu”; “Ve~erwe novosti”, “Program najva`niji”; “Dedmokratija”, 19.3.1998. “Alo, Rugova – svakog tre}eg dana”) Kritikuje Kontakt grupu da nije dala nikakav rok teroristima da prestanu sa svojim akcijama i ubijawima, i Me|unarodnu zajednicu {to nije precizirala kakve }e mere preduzeti prema Albancima ukoliko odbiju dijalog. (“Politika ekspres”, 11.3.1998. “Izostala osuda zahteva za nezavisno Kosovo”) Vuk se ne obuva i ne izuva u istoj pameti „Niko ne}e spre~iti odr`avawe tih izbora na Kosovu iako su nelegalni. I to je dobro! Me|utim, Albanci zatim treba da u~estvuju na legalnim izborima da bi odredili svoje predstavnike u lokalnim institucijama, op{tinskim ve}ima i parlamentu Kosova, ali i u parlamentima Srbije i Jugoslavije”. (“Demokratija”, 28.-29.3.1998. “^ije je Kosovo”) Dra{kovi} nije `eleo da {aqe predstavnike svoje stranke na Kosovo jer je znao da albanski lideri iskqu~ivo `ele razgovor o nezavisnom Kosovu: „A poziv za nezavisno Kosovo je poziv na rat”. Dra{kovi} je, kao i obi~no, svoj stav promenio. (Blic, 16.3.1998. “Srbija }e braniti Kosmet”) “Vuk Dra{kovi} veruje da bi Srbiji u pregovorima sa kosovskim Albancima bili potrebni strani svedoci... i rekao da jedino re{ewe vidi u postepenom pro{irivawu autonomije”. (“Demokratija”, 15.4.1998.) „Dok smo bili u opoziciji, imali smo prava na snove, na parole, obe86

}awa, da di`emo lestvicu na visinu do koje nam je voqa, bez neke naro~ite obaveze”. (NIN, 7..3.1997. “Socijalisti su se ponizili”) Za sve probleme u koaliciji „Zajedno” krivi \in|i}a i druge stranke koje su se trudile da razbiju koaliciju, pre svega SPS i Srpske radikalnu stranku. Podvla~i da je \in|i} taj koji je i{ao kod Milo{evi}a na tajne razgovore i pregovarao sa [e{eqem za vreme parlamentarnih izbora u Srbiji. Za vreme svoje posete Wujorku opomiwe \in|i}a da se ne bavi Danicom Dra{kovi} jer ona je novinar i ne treba \in|i} da je cenzuri{e. (“Blic”, 13.5.1997. “Dra{kovi}: Pe{i} i \in|i} ru{e ’Zajedno’”) Vuk Dra{kovi} smatra da se sa Marjanovi}em ne mo`e razgovarati o Deklaraciji o nacionalnom pomirewu, niti o platformi za Kosovo. (“Blic”, 7-8.3.1998. “^ekamo jo{ jedan poziv Milana Milutinovi}a”) Dra{kovi} smatra da SPO-u pripada mesto mandatara. (“Blic”, 23.1.1998. “Ako je SPS do dr`avnog interesa, prihvati}e zahteve SPO”; “Vreme”, 17-24.1.1998. “Potraga za mandatarom”) „Programska vlada sa [e{eqem ne dolazi u obzir, jer su nam programi suprotstavqeni. Mogli bismo formirati prelaznu tehni~ku vladu, doneti novi izborni zakon, neke zakone o privatizaciji i zakazati, u na{oj organizaciji, vanredne izbore po preporukama OEBS-a, me|utim, na re~ OEBS [e{equ se di`e kosa na glavi”. (“Blic”, 9.2.1998. “Dra{kovi}: Samo tehni~ka vlada sa SRS, [e{eq: Ni slu~ajno u koaliciju sa SPO”) Dra{kovi} komentari{e svoje odbijawe da u|e u Vladu slede}im re~ima: “Upravo zbog toga {to smo procenili da na programu Vojislava [e{eqa ima samo gubitka i nesre}e po Srbiju odbili smo da u|emo u Vladu, bez obzira na primamqivi dobitak za na{u stranku”. (“Demokratija”, 25.3.1998. “Nastavqamo borbu za preporod”) Iz svih ovih izjava Vuka Dra{kovi}a mo`e se zakqu~iti da lako i brzo mewa svoje politi~ke stavove, a samim tim diskutabilan je pojam stava: stav predstavqa trajnu dispoziciju da se na odre|eni na~in reaguje {to se u ovom slu~aju ne mo`e re}i. Tako bi se izjave koje daje Vuk Dra{kovi} pre mogle nazvati trenutnim aspiracijama {to daqe ukazuje na emotivno nestabilnu osobu. Ako uzmemo s rezervom da smo izjave dobili iz novina, pojavquju se sumanute ideje veli~ine i progawawa, kada obja{wava kako su se svi urotili protiv wega, kako mu smi{qaju ubistva i likvidacije. Sa vi{e sigurnosti mo`e se tvrditi da Dra{kovi} u odsudnim trenucima poraza pribegava odbrambenom mehanizmu racionalizacije – slatki limun, ali to spada u mehanizam odbrane normalne populacije ako nije preterano izra`eno. Na`alost, kod Vuka Dra{kovi}a je
87

takav mehanizam o~igledno prenagla{en. Na kraju, dokaz da je Vuk Dra{kovi} narkoman predstavqa i ~iwenica da se koalicija “Zajedno”, u koju je toliko verovao i tolike nade polagao, raspala upravo zbog izjave jednog od potpredsednika Dra{kovi}evih koalicionih partnera koji je rekao da Dra{kovi} jeste narkoman. „Pojedini, i to ugledni, novinari ba{ u to vreme prenosili su mi da im je u vrhu DS, i to iz usta jednog od wenih potpredsednika, o meni govoreno kao o osniva~u prvih paravojnih formacija, srpskom {ovinisti u jagwe}oj ko`i, i da se ~ak i drogiram, pa im je jo{ savetovano da uop{te ne dolaze kod mene i ne prave intervjue sa mnom. Dvanaest stranih novinara mi je to prenelo”. (“Blic”, 14.4.1997. Jelena Jovovi}, Intervju Vuka Dra{kovi}a) Celokupnu analizu zavr{i}emo re~enicom koja vi{e li~i na aforizam nego na ozbiqnu izjavu, a koja na najboqi na~in obja{wava prirodu opake bolesti Vuka Dra{kovi}a. Dra{kovi}: „Sve mo`ete da ka`ete, ali nikada da Vuk Dra{kovi} ne govori istinu”. (“Blic”, 2.12.1997) Ekspertski tim Srpske radikalne stranke Velika Srbija br.537/1998.

tada dalo pretpostaviti, na slede}em ro~i{tu se i pokazalo: Vuk od sramote nije ni prisustvovao tre}em sudskom ro~i{tu. Na ro~i{tu odr`anom 25. juna umesto Vuka prisutne su uveseqavali Banana-men, pravni zastupnik Ivana Primovi} se toliko naqutila na predsednika Sudskog ve}a Branku Mici}, mo`da zato {to sudija nije zapamtila weno prezime, a mo`da i iz drugih razloga, pa je zatra`ila izuze}e sudija. Novo ro~i{te bi}e zakazano. Za sada je neizvesno da li }e prisustvovati i tu`ilac Dra{kovi} ili }e samo poslati svoje zastupnike. Sve u svemu, dr Vojislav [e{eq je i ovog puta sudiji predao “Analizu narkomanskog pona{awa Vuka Dra{kovi}a” kao dokazni materijal. Jasminka Olui} Velika Srbija br. 543/1998. Snimak su|ewa Dra{kovi}–[e{eq, 25. 6. 1998. godine

SVI DO\O[E, NARKOMANA NEMA
Sudski proces Vuk–dr [e{eq se nastavqa. Na ro~i{tu odr`anom 25. juna Vuk Dra{kovi} se nije pojavio, niko ne zna za{to. U svakom slu~aju, i bez Vuka se moglo. Medijsko interesovawe i ovoga puta je bilo veliko. Su|ewe je prekinuto na insistirawe pravnog zastupnika Vuka Dra{kovi}a Ivane Primovi}, koja je tra`ila izuze}e predsednika sudskog ve}a Branke Mici}. Sudija: Otvaram dana{wu raspravu i konstatujem ko je do{ao: Za tu`ioca Ivana Primovi}, advokat po punomo}nim spisima; Nikola Barovi}, advokat po punomo}ju u spisima i Dragoqub Todorovi}, advokat po punomo}ju u spisima. Molim vas, ako u sudnici ne bude ti{ina prekidamo su|ewe i zakaza}emo ga u nekoj drugoj prostoriji bez vas. Ako `elite da pratite su|ewe, onda molim za ti{inu! Za prvo, drugo i tre}etu`enog Sr|an Radovanovi}, advokat po punomo}ju u spisima... Sr|an Radovanovi}: Prvo, drugo, tre}e i petotu`enog! Sudija: ... i petotu`enog, s tim {to je petotu`eni prisutan li~no... Sr|an Radovanovi}: Ne, ne. Sudija: Nije? Sr|an Radovanovi}: Kolega je @ivorad Ikonovi}, koji tako|e zastupa prvo, drugo, tre}e i petotu`enog. Punomo}je }e biti dostavqeno u roku od tri dana. Sudija: Prvo, drugo, tre}e i petotu`enog Sr|an Radovanovi} advokat po punomo}ju u spisima, punomo}nik @ivorad Ikonovi} advokat i ~etvrtotu`eni li~no... Dr [e{eq: Molim vas, imamo samo jednu izmenu. Po{to }emo advokata Jovana Koprivicu predlo`iti kao jednog od svedoka u dokaznom postupku, on je morao da otka`e punomo}je. A obrazlo`i}u na osnovu ~ega. Sudija: ^etvrtotu`eni li~no sa punomo}nikom Nadom Kotarac
89

BIO JEDNOM JEDAN VUK
Ako je ta~no da je vreme promenqiva kategorija, i da istoriju pi{u pobednici, onda jo{ vi{e treba `aliti Vuka Dra{kovi}a, jer za wega vi{e nema vremena, a pogotovo ne eventualnog ulaska u istoriju, u kojoj bi, naravno, glavnu ulogu imao sam Dra{kovi}. Mo`da je u nekim retkim trenucima svesti i sam Dra{kovi} svestan toga, pa je zato odlu~io da se kroz istoriju ipak promuva kao “kraq trgova”, ili kao “kraq planina”. [alu na stranu, ipak je sve to tu`no i neprimereno je {aliti se sa opakom bole{}u kakva je narkomanija. Koliko bolesna svest ili la` mo`e da uti~e na ~oveka koji je po{to poto odlu~io da postane politi~ar?! Ono {to ovaj politi~ki lik ~ini jo{ tragi~nijim jeste neprestana potreba za klevetawem dr Vojislava [e{eqa, pa vi{e nikoga ne ~udi {to se politi~ki opus SPO-a, sveo na lansirawe izmi{qotina i la`i o srpskim radikalima i dr Vojislavu [e{equ. Jer, Vuk se boji svih vrednih, sposobnih i mudrih politi~ara a poznato je, na na{oj sceni samo je jedan takav, dr Vojislav [e{eq. Me|utim, kad je dr [e{eq dobronamerno izrekao kako je Dra{kovi}u potrebno le~ewe, Vuk se silno najedio i pomo} zatra`io od suda, ne shvataju}i da se pomo} u wegovom slu~aju dobija samo u bolnici. Odr`ana su tri sudska ro~i{ta, a samo na jednom je bio “kraq trgova”, koji je jo{ jednom pokazao kako wegovoj prirodi najvi{e le`e zabave na trgu i zasmejavawe qudi. ^ak mu nije pomogla ni upotreba deseteraca, kako bi prisutne ubedio u ozbiqnost svojih izre~enih kleveta. Toliko se zbunio, da vi{e nije znao ni ko je tu`ilac ni ko tu`eni. Ono {to se
88

advokatom, Qiqanom Laban, advokatom... Va{e punonomo}je koleginice Laban. Dr [e{eq: Na zapisnik }emo dati. Sudija: Kako ho}ete. Znate da se pla}a? Pa, gospodo novinari, da vidimo ko je od vas tu prisutan. Ekipa Radio televizije Srbije, pri|ite ovde, pri|ite. Molim vas va{e novinarske legitimacije. Za ekipu Radio televizije Srbije: novinar Aleksandra Vidakovi} i Vladimir Nikoli}. Ko je iz RTV BK Telekom? Prisutna ekipa RTV BK Telekom... Sud donosi re{ewe: Sud u sudskim spisima nala`e novinarima da prilikom obavqawa svog novinarskog posla postupaju sa najve}om pa`wom svoje struke i da vode ra~una da ne remete tok su|ewa. Pre po~etka rasprave sud donosi re{ewe: Dozvoqava se prijavqenom punomo}niku advokatu @ivoradu Ikonovi}u da zastupa prvo, drugo, tre}e i petotu`enog kao punomo}nik, s tim {to mu se nala`e da u roku od tri dana dostavi sudu uredno punomo}je za zastupawe. Prima se na zapisnik punomo}je od strane ~etvrtotu`enog dr Vojislava [e{eqa advokatu Qiqani Laban iz Beograda, ul. Drin~i}eva 27/1. ^etvrtotu`enom se nala`e da po opomeni suda uplati sudsku taksu na ime primqenog punomo}ja. Qiqana Laban: Gospo|o sudija, dostavila sam vam punomo}je. Sudija: Ja se izviwavam, sve {to mi dajete morate do}i ispred mene, jer ja ne vidim kad mi ne{to dodate sa strane. Sud konstatuje da je ~etvrtotu`eni predao sudu punomo}je advokata Qiqane Laban u pismenoj formi. Sud donosi re{ewe: Opoziva se izdato punomo}je na zapisnik u sudu, budu}i da postupaju}i sudija nije video kada je pismeno punomo}je dotureno. Da se dogovorimo. Vi dole {to stojite – da sednete, ovde ne mo`e niko da stoji sem prisutnih novinara. Ili iza|ite ili sedite. Punomo}nik prvo i drugotu`ioca Ivana Primovi}. Ivana Primovi}: ... Publika: Malo glasnije, ni{ta ne ~ujemo! Sudija: Advokat Ivana Primovi} u svemu ostaje kod tu`be i tu`benog zahteva i podneska od 3. 6. 1998. godine. Pru`ila je sudu sve dokaze, tu`ena strana nije pru`ila dokaze o odlu~nim ~iwenicama, te tu`ila~ka strana predla`e da sud zakqu~i raspravu. Punomo}nik tu`ioca advokat Nikola Barovi}. Nikola Barovi}: Pridru`ujem se koleginici. Sudija: Pridru`uje se u svemu sa punomo}nikom advokatom Ivanom Primovi}. Punomo}nik tu`ioca advokat Dragoqub Todorovi} se tako|e pridru`uje re~i... Dr [e{eq: Molim vas. Imam jednu primedbu.
90

Sudija: Izvolite. Da li je Nikola Barovi} jo{ uvek advokat? Dr [e{eq: Pro{li put je sud nalo`io re{ewem da se pribave dokazi da li je Nikola Barovi} jo{ uvek advokat s obzirom da je nedavno udaren u glavu, pa je to moglo izazvati nekakve posledice u profesionalnom smislu. (Smeh u publici.) Sudija: Molim vas ti{ina! Prekinu}u ovo su|ewe ukoliko ne bude ti{ine. ^etvrtotu`eni dr Vojislav [e{eq ima primedbe na postupawe u ovoj pravnoj stvari, a naime, on je izrazio sumwu da advokat Nikola Barovi} nije advokat, s obzirom na udar u glavu. Dr [e{eq: On je samo udaren u glavu, ne zna se kako, nema nikakvih dokaza. Mo`da je u pitawu “Simplon ekspres”, mo`da je kora od banane. Sudija: Sud donosi re{ewe: da su punomo}nici ~etvrtotu`enog izvr{ili uvid u spis pre su|ewa konstatovali bi da je sud slu`benim putem pribavio izve{taj od Advokatske komore Beograda. Sud donosi re{ewe: ^ita se izve{taj Advokatske komore Beograd od 23. 6. 1998. godine u kome Advokatska komora Beograda obave{tava sud da je Barovi} Nikola advokat, u Beogradu, Bulevar mira br. 27. upisan u imenik advokata Advokatske komore Beograd sa 1. decembrom 1983. godine. Dr [e{eq: Molim vas. Nas ne interesuje {ta ka`e Advokatska komora. Advokat Nikola Barovi} je du`an da poka`e advokatsku legitimaciju, mi na tome insistiramo. Advokatska komora, znate, to vam je kao udru`ewe qubiteqa pasa, p~elara i tako daqe. To nas ne interesuje. Sudija: ^etvrtotu`eni u vezi izvedenog slu`benog dokaza i daqe insistira da advokat Nikola Barovi} poka`e advokatsku legitimaciju, jer smatra da se jedino na taj na~in mo`e utvrditi da li je advokat ili ne. Dr [e{eq: Imamo jo{ jednu dopunu, gospo|o sudija. Znate, on je upisan u Advokatsku komoru 1983. godine. Mo`da je u me|uvremenu ispisan, mo`da nije platio ~lanarinu pa mu je isteklo ~lanstvo. Ko zna {ta se tu desilo! On mora da poka`e advokatsku legitimaciju. Sudija: ^etvrtotu`eni daqe navodi da je advokat Barovi} Nikola upisan 1. decembra 1983. godine, kao advokat u Advokatsku komoru Beograda, a s obzirom na vreme upisa, mogu}e je da vi{e nije advokat. Nikola Barovi}: Imam primedbu na... Sudija: Samo malo da konstatujem. Nikola Barovi}: On je neuka stranka. Vi ste ga na pro{loj raspravi kao neuku stranku podu~avali o tome kako mo`e da se pona{a u sudu. Sudija: Ne}emo o tome, kolega Barovi}u. Nikola Barovi}: Upravo o tome. Neuka stranka i daqe ne zna kako treba da se pona{a u... Dr [e{eq: Molim vas ,gospo|o sudija, ne dajte mu da govori dok ne poka`e advokatsku legitimaciju! Sudija: Molim vas, mir! Ivana Primovi}: Molim vas da obezbedite mir u sudnici i da Voji91

slav [e{eq ne dobacuje. Nikola Barovi}: Kako on to ne zna, a svojim postupawem ometa rad suda. ^ak... Sudija: Znamo. Nikola Barovi}: Znamo da znate. ^ak i vre|a, {to vi poku{avate da ubla`ite. Budu}i da ste ga ve} jedanput opomenuli i upisali u zapisnik, predla`em da neuku stranku, ~etvrtotu`enog, izbacite iz sudnice da daqe ne prati postupak. Sudija: Kolega, to nije bilo pitawe suda. Ako ho}ete, odgovorite na pitawe suda... Nikola Barovi}: To je moj predlog. Sudija: To vam je predlog. Ja vas molim da odgovorite na pitawe. Sud konstatuje da advokat Nikola Barovi} ne `eli da odgovori na postavqeno pitawe. Nikola Barovi}: Nije, nije jo{... Slabo ste konstatovali. Sudija: Sud donosi re{ewe: Odbija se predlog ~etvrtotu`enog da sud nalo`i advokatu Nikoli Barovi}u da poka`e advokatsku legitimaciju. Nikola Barovi}: Moj predlog za... Sudija: Molim vas, kolega, dobi}ete re~, jo{ niste dobili re~. Kada dobijete re~, onda... Pauza je ponekad potrebna Qiqana Laban: Sudija, ako dopustite. Sudija: I}i }emo redom. Qiqana Laban: Ne, ne. @elim re~ u okviru ovoga. Morala bih da ka`em... Sudija: Dobi}ete re~... Qiqana Laban: Obaveza advokata je... Sudija: Koleginice, Qiqana niste dobili re~. Qiqana Laban: Ali, molim vas. Sudija: Sud donosi re{ewe: Oduzima se re~ punomo}niku ~etvrtotu`enog Qiqani Laban. Sud daje re~. Po{to ja upravqam ovim postupkom... Qiqana Laban: Pitawe legitimacije je zakonska obaveza. Sudija: Molim vas nemojte me prekidati. Imate pravo da se `alite. Qiqana Laban: ... u zakonu ne stoji kao tekst “ako mo`e i `eli”. Sudija: Molim vas, koleginice... Qiqana Laban: Advokat je du`an da poka`e legitimaciju. Sudija: Molim vas, koleginice, oduzimam vam re~. Qiqana Laban: Ne mo`ete mi oduzeti re~! Sudija: Sud donosi re{ewe: Opomiwe se advokat Qiqana Laban da bez odobrewa predsednika sama ne uzima... Dr [e{eq: Ne mo`ete vi tako da opomiwete. Ako je Barovi} advokat, onda mora da poka`e advokatsku legitimaciju. Sudija: Polako, polako. Sud donosi re{ewe: Opomiwe se advokat
92

Qiqana Laban da bez odobrewa predsednika ve}a ne uzima sama re~, a kada joj predsednik ve}a da re~, neka se izjasni o toku postupka. Dr [e{eq: Gospo|o sudija, vi ne mo`ete da dajete re~ nekome ko se predstavqa kao punomo}nik dok vam ne poka`e advokatsku legitimaciju ako mi insistiramo da je poka`e. Vi ne mo`ete daqe da vodite postupak. Ve} ste jedan prekr{aj napravili. Sudija: Dobro. Sud daqe konstatuje da Vojislav [e{eq bez odobrewa suda isti~e da sudija, predsednik ve}a ne mo`e da dozvoli advokatu... Dr [e{eq: Ho}ete li pauzu, gospo|o sudija? Sudija: Ho}emo. Kako ste rekli? Dr [e{eq: Rekao sam da vi uzmete pauzu da se malo priberete. Sudija: ... da predsednik ve}a ne mo`e da dozvoli advokatu Nikoli Barovi}u da zastupa tu`ioce, dok ne poka`e advokatsku legitimaciju. Predla`e da sudija napravi pauzu od pet minuta, da se malo pribere, pa da o tome odlu~i. Sud donosi re{ewe: Odbija se predlog ~etvrtotu`enog da sud napravi pauzu da se pribere i o tome odlu~i. Publika: Ve}e nije odlu~ilo, nego predsednik. To je bitna povreda postupka... (dobacivawe iz publike) Sudija: Vi }ete iz sudnice biti udaqeni, ne}ete imati priliku da gledate i slu{ate! Prema tome, gospodine, budite mirni da ne bi bili udaqeni. (Smeh u publici.) Dr [e{eq: Molim vas, imam jo{ jednu primedbu. Nije sud doneo re{ewe, nego ste vi sami doneli re{ewe a niste ni konsultovali sudije porotnike. Sudija: ^etvrtotu`eni ima primedbu da sudija nije konsultovala prisutne ~lanove ve}a, ve} je sama donela re{ewe, pa sud donosi re{ewe da se prekine su|ewe u trajawu od 10 minuta da bi se konsultovalo ve}e. (Pauza od 10 minuta.) Sudija: Mo`emo da konstatujemo da tre}i punomo}nik tu`ioca nije prisutan, advokat Dragoqub Todorovi}. Nikola Barovi}: Gospo|o sudija izviwavam se, kolega Todorovi} ima zakazan... Sudija: Dobro. Sud donosi re{ewe: Posle pauze su|ewe se nastavqa, sud konstatuje da je su|ewe bez odobrewa predsednika ve}a napustio punomo}nik tu`ioca advokat Dragoqub Todorovi}. Sudsko ve}e u pretresu su|ewa, radi dono{ewa odluke u ve}u po odredbi ~lana 311 ZPP donelo je: Sr|an Radovanovi}: To je pogre{an zakon... Sudija: ZPP, slu{ajte me kolega, ni{ta nije pogre{no. Donelo je re{ewe: Usvaja se predlog ~etvrtotu`enog Vojislava [e{eqa, pa se nala`e, advokatu Nikoli Barovi}u da u smislu Zakona o parni~nom postupku, Zakona o advokaturi poka`e sudu na uvid advokatsku legitimaciju, ukoliko je nema kod sebe, istom se nala`e da u roku od
93

tri dana dostavi sudu fotokopiju advokatske legitimacije, istom se odobrava, bez obzira da li je advokat ili ne, da zastupa tu`ioce, s obzirom na dostavqeno punomo}je (ve}e je imalo u vidu izve{taj Advokatske komore u Beogradu od 23. 6. 1998. godine). ^etvrtotu`eni moli da mu sud da re~. Dr [e{eq: Molim vas, gospo|o sudija, da vi{e ne pravite procesne gre{ke. Ja sam davno polagao gra|ansko procesno pravo, ali su mi mnoge stvari ostale u se}awu i moram na wih da vas upozorim. Ovde je suvi{e velika vrednost spora da bi gra|ansko lice moglo da zastupa tu`ioca. Drugo, vi nemate u spisu specijalno punomo}je overeno od suda da tu`ioca zastupa neko ko nije advokat. Tre}e, va{e ve}e je ve}alo, a prethodno niste doneli re{ewe da se rasprava odr`i, to je slu~aj u parni~nom postupku. Sudija: [ta vi predla`ete? Dr [e{eq: Predla`em da gospodina Nikolu Barovi}a udaqite sa ove rasprave. On, i ako je kao gra|ansko lice, mo`da ovla{}en da zastupa Vuka Dra{kovi}a, on to mo`e da radi samo u prisustvu Vuka Dra{kovi}a, ili da mu se da specijalno punomo}je. Tog specijalnog punomo}ja u spisima nema. Dok Nikola Barovi} ne donese legitimaciju kojom }e dokazati da je advokat, ne mo`e da sedi tamo gde sedi, i ne mo`e da u~estvuje u ovom postupku. Ne mo`e nijednu re~ da ka`e. Ko je ko? Sudija: ^etvrtotu`eni u vezi donetog re{ewa suda predla`e da sud, bez obzira na doneto re{ewe, za koje smatra da nije u skladu sa Zakonom o parni~nom postupku, a imaju}i u vidu vrednost predmetnog spora, da punomo}nik u ovoj privatnoj stvari mo`e biti samo advokat (vrednost predmeta spora 10.000.000 dinara), te kao fizi~ko lice koje nije advokat nema ovla{}ewe za takvo zastupawe, jer drugotu`ilac nije prisutan u sudnici da bi mu takvo ovla{}ewe dao, a overeno punomo}je da zastupa tu`ioca nema, pa predla`e da sud... Samo vas nisam razumela, uskrati zastupawe ili ga udaqi iz sudnice? Dr [e{eq: Ne, mo`ete ga prebaciti u publiku. Ne da se udaqi, taman posla, mo`e ne{to i da nau~i iz ovog procesa, samo ne treba da sedi tamo gde sedi. Sudija: ...pa predla`e da sud Nikolu Barovi}a udaqi sa mesta koje je predvi|eno za punomo}nika tu`ioca. Punomo}nik tu`ioca advokat Ivana Primovi} u vezi izlagawa ~etvrtotu`enog. Ivana Primovi}: Ne}emo ve}ati kako je i gde zavr{io fakultet ~etvrtotu`eni, ali je o~igledno neuka stranka koja nije izvr{ila uvid u spis. Da je izvr{io uvid u spis, on i wegov tim advokata znali bi da je kolega Barovi} po zameni~kom punomo}ju prisutan. Prema tome, svi navodi ~etvrtotu`enog su potpuno neosnovani i slu`e samo da se {ikanira sud i mi. Sudija: Punomo}nik tu`ioca Ivana Premovi} se protivi predlogu... Ivana Primovi}: Primovi}, gospo|o sudija. Sudija: Ja se izviwavam, to i, e, ja me{am.
94

... protivi se predlogu ~etvrtotu`enog, navode}i da u spisima predmeta postoji zameni~ko punomo}je i da je Nikola Barovi} ovla{}en da zastupa tu`ioce u ovoj pravnoj stvari. Dr [e{eq: Molim vas. Sudija: ^etvrtotu`eni povodom re~i punomo}nika advokata Ivane Primovi}. Dr [e{eq: Gospo|o sudija, advokatu ne mo`e zamenik da bude lice koje nije advokat. Prema tome, po zameni~kom punomo}ju Nikola Barovi} tu ne mo`e da sedi, mogao bi eventualno da sedi ako je advokatski pripravnik, ali onda mora imati dokaze da je advokatski pripravnik. A ako je Nikola Barovi} advokatski pripravnik, on mo`e da sedi ali ne mo`e ni{ta da govori. (Smeh u sudnici.) Sudija: ... a ako je advokatski pripravnik mo`e da sedi, ali nema prava da govori... Dr [e{eq: Kako nema dokaza ni da je advokatski pripravnik i daqe insistiram da napusti mesto na kome se trenutno nalazi. Svako wegovo eventualno u~e{}e u ovoj raspravi kr{i direktno re{ewe Zakona o parni~nom postupku. Predla`em sudu da se re{ewem ukinu sve wegove dosada{we radwe u ovom parni~nom postupku, u ovom slu~aju. Sudija: ... predla`e da sud ukine sve radwe koje je advokat Nikola Barovi} preduzeo u ovom parni~nom postupku. Dr [e{eq: Ja mo`da jesam neuka stranka ali sam neuporedivo upu}enija stranka od svih zastupnika Vuka Dra{kovi}a. Vi niste upozorili protivni~ku stranu da vi{e ne pote`u ovde, u sudnici argument kojim ispada sme{an, jer se upravo vidi koja je strana neuka. (Sudija istovremeno prenosi re~i dr [e{eqa u zapisnik.) Sudija: Sud donosi re{ewe: Poziva se Nikola Barovi} da poka`e sudu advokatsku legitimaciju. (Aplauz.) Nemojte da mi pqeskate, jer }u vas udaqiti iz sudnice. Sud konstatuje da je advokat Nikola Barovi} pokazao sudu legitimaciju Advokatske komore SR Srbije, Osnovne advokatske komore Beograd, broj 70/83 sa sedi{tem u Beogradu... Dr [e{eq: Da li je izmirio ~lanarinu za ovu godinu? (Smeh u publici.) Bez smeha, molim! Sudija: Bez smeha, molim! Molim vas mir! A, pa ne mo`ete vi, ~etvrtotu`eni je stranka a vi ste publika, on mo`e pa da ga kaznimo. Dr [e{eq: Kako da me kaznite? Ja vam poma`em. Sudija: Pa da, pa da. Dr [e{eq: Nemojte me ka`wavati. Sudija: Prema tome, vi }ete biti udaqeni a stranke ostaju da rade sa sudom. ... te da je upisan u imenik advokata ove komore. Sud konstatuje da prisutni pojavqeni advokat je licem i likom, licem... Dr [e{eq: Molim vas samo da vidite da li je ~lanarina pla}ena.
95

Ivana Primovi}: Opomenite ga da ne dobacuje. Sudija:... i na advokatskoj legitimaciji. Ovde pi{e lepo, do|ite, gospodine [e{eq da vidite ako `elite. Dr [e{eq: Do}i }u, nego {ta. Kako da ne, sa zadovoqstvom. (Smeh u sudnici.) Sudija: A vi publiko, ja }u vas udaqiti! Ne mo`e da se sudi, ovo je ipak sudnica dr`ave Srbije. Pa budite malo mirni! Ko je bolestan neka ide ku}i. Sud konstatuje da je li~no... Ivana Primovi}: Nemojte da mu pokazujete. Sudija: Ho}u da mu poka`em, za{to da ne, ja sam demokratski nastrojen sudija. Molim vas ti{ina! Nemojte mi se me{ati, ja rukovodim ovim su|ewem! Dr [e{eq: Gospo|o sudija, molim vas da uporedite da li ova fotografija odgovara li~nom opisu gospodina Barovi}a. (Smeh i aplauz u sudnici.) Sudija: Su|ewe se prekida na petnaest minuta. Svi napoqe, molim vas napustite sudnicu. (Aplauz u sudnici.) Nikola Barovi}: Ne dozvoqavam da me vre|a. Podne}u krivi~nu prijavu protiv vas. Samo da znate. (obra}a se sudskom ve}u). Sudija: Sud konstatuje da je dr Vojislav [e{eq izvr{io uvid u advokatsku legitimaciju advokata Nikole Barovi}a. Sud donosi re{ewe: Zbog ometawa rada suda, su|ewe se prekida. Stigla je i televizija Sepeoa (Nastavak su|ewa.) Sudija: Imam informaciju da su stigli novinari Studija B, pa neka pri|u da se legitimi{u. Novinar: Da. Zbog ~ega je to potrebno? Dr [e{eq: Zbog naknadne odgovornosti. (dobacuje) Sudija: Novinari, imate li kamere? Novinar: Da, da, ali tu su novinari i iz ostalih medija. Sudija: Konstatovali smo da su oni do{li. Vi ste naknadno do{li, pa i vas konstatujemo. Nemate novinarsku, za{to? Sud konstatuje da je za Studio B prisutan novinar Gordana Jakovqevi}, ~iji se identitet utvr|uje iz li~ne karte broj B 155269. Sud konstatuje da je novinarka izjavila da ne poseduje novinarsku legitimaciju. Punomo}nik prvo, drugo, tre}e i petotu`enog. Izvolite kolega. Nada Kotarac: Gospo|o sudija, izviwavam se. Imam primedbu – niste konstatovali da nije prisutan tu`ilac Vuk Dra{kovi}. Niste konstatovali da li je pla}ena taksa od 5.000 dinara i da se izjasni punomo}nik za{to je do sada izbegavao da poka`e advokatsku legitimaciju... Sudija: Punomo}nik ~etvrtotu`enog advokat Nada Kotarac, advokat, zahteva da sud nalo`i punomo}niku tu`ioca advokatu Nikoli Barovi}u da se izjasni zbog ~ega do dana{we rasprave nije pokazao sudu na
96

uvid advokatsku legitimaciju, da se izvr{i ve{ta~ewe od strane sudskog ve{taka fotografa, jer fotografija na advokatskoj legitimaciji ne odgovara fizi~kom izgledu advokata Nikole Barovi}a, {to dovodi u sumwu da se radi o istom licu. Samo da ja konstatujem ono {to je moj posao. Sud donosi re{ewe: Predsednik ve}a nije konstatovao da drugotu`ilac Vuk Dra{kovi} nije prisutan a uredno je pozvan. Sud konstatuje da su tu`ioci platili taksu o ovoj parnici na tu`bu u iznosu od 5.000 dinara 18. 5. 1998. godine, {to potvr|uje pisarnica, na `iro-ra~un ovog suda. U vezi predloga punomo}nika ~etvrtotu`enog da se izvedu dokazi ve{ta~ewem od ve{taka fotografa i grafologa na predlo`ene okolnosti, punomo}nik tu`ioca Ivana Primovi}. Za{to Vuk nije prisustvovao su|ewu? Ivana Primovi}: Za{to wegovi punomo}nici imaju re~ pre prvotu`enog? Sudija: [ta vi predla`ete sudiji? Ivana Primovi}: Predla`em da se unese kao primedba u zapisnik. Sudija: Recite jasno {ta ho}ete. Molim vas. Ivana Primovi}: Pa, potpuno je jasno. Samo predla`emo da prvo dobiju re~ prvotu`ioci. Predla`em da prvo ima re~ prvotu`eni, po{to je opet zloupotreba od strane ~etvrtotu`enog koji sve vreme govori od po~etka postupka. Naravno, suvi{no i neosnovano. Sudija: Punomo}nik tu`ioca se protivi predlogu punomo}nika ~etvrtotu`enog i smatra da je suvi{an i neosnovan. Sud donosi re{ewe: Radi dono{ewa odluke u ve}u prekinu}e se su|ewe o ovoj pravnoj stvari. Qiqana Laban: Koliko mogu da shvatim, mi jo{ uvek nismo na raspravi, re{ewe da li je doneseno ili nije, da se rasprava odr`i, koleginice. Hvala {to ste mi se nasmejali. Prema tome, mi se ovde predstavqamo sudu, ja se jo{ uvek nisam predstavqala, ali spremna sam da se odmah izjasnim po{to sam danas anga`ovana. S razloga celishodnosti i ekonomi~nosti postupka, s obzirom da se rasprava doga|a a da suprotna strana ne pomisli kako imamo razloga da se postupak odugovla~i. ^iwenica je, da je tu`ila~koj strani u interesu, da se postupak vodi ekonomi~nije. Vidim da je moj uva`eni kolega Dragoqub Todorovi} napustio ovo su|ewe. Verovatno smatra zna~ajnijom krivicu nego ovo su|ewe. Imam jedan predlog, uva`eni gospodin Vuk Dra{kovi}, o wemu se radi, wegova je tu`ba verovatno da za wega iznos od 10.000.000 dinara ni{ta ne predstavqa, {to smatram vrlo znatnim iznosom. Predla`em sudiji da konstatuje wegovu nesigurnost u nedolasku i predla`em da tu`ila~ka strana, s obzirom da su veliki tro{kovi, predla`em da sud donese re{ewe, da tu`ila~ka strana izvr{i predujam tro{kova. Sudija: Na ime ~ega?
97

Qiqana Laban: Na ime tro{kova postupka. Ovde su dva advokata, bi}e ve{ta~ewe... Nesigurnosti tu`ioca, nije prisutan, nesigurnosti vremena, li~nosti... Sudija: Morate mi re}i koja vrsta nesigurnosti. Materijalna – da nemaju dovoqno para ili ne{to drugo. Qiqana Laban: Sve je u igri. Dr [e{eq: Psihi~ka nesigurnost. (dobacuje) Sudija: Morate mi re}i ta~no koja vrsta nesigurnosti. Qiqana Laban: Evo, materijalna nesigurnost. Recimo, on je u nekim novinama izjavio da je vi|eni kwi`evnik, da on i wegova `ena mogu da `ive, ne znam u kojoj zemqi... Dr [e{eq: U [vajcarskoj. (dobacuje) Qiqana Laban: Drugo, ne dolazi na su|ewe, mo`da je u me|uvremenu oti{ao iz zemqe, a mi tro{kove evidentno imamo. Nemamo saznawe da li je sada u zemqi. Sudija: Punomo}nik ~etvrtotu`enog Qiqana Laban predla`e da sud nalo`i tu`ila~koj strani da predujmi tro{kove parni~noga postupka, zatim obezbe|ewa svih tro{kova u slu~aju da tu`ila~ka strana izgubi parnicu a ovo sa razloga, jer kod tu`ioca postoji materijalna nesigurnost, nedostajawe dovoqnih materijalnih sredstava s jedne strane, a sa druge strane postoji ~ak i opasnost... Vuk ne pla}a porez Dr [e{eq: Pa, ~ak ni porez ne pla}a. (dobacuje) Sudija: Punomo}nik ~etvrtotu`enog, Qiqana Laban, predla`e da sud nalo`i tu`ila~koj strani da predujmi tro{kove parni~nog postupka radi obezbe|ewa tro{kova u slu~aju da tu`ila~ka strana izgubi parnicu, a ovo s razloga jer kod tu`ioca postoji materijalna nesigurnost, te nedostajawe materijalnih sredstava, a sa druge strane postoji opasnost da drugotu`ilac ode u inostranstvo prema sopstvenim javnim izjavama, te bi tu`eni mogli do}i u situaciju da ne naplate tro{kove postupka koje nisu izazvali a ovo imaju}i u vidu da se drugotu`ilac nije pojavio na dana{wem su|ewu a radi se o wegovoj tu`bi. Da li je takav predlog bio? Qiqana Laban: Da, ne znamo da li je u zemqi, niti je to tu`ila~ka strana rekla uz izviwewe za{to nije do{ao tu`ilac. Prema tome, molim vas, mi ne tvrdimo, ali izra`avamo sumwu da, po saznawu ~etvrtotu`enog, drugotu`ilac nema izvora prihoda, nigde nije stalno zaposlen. Sudija: U obrazlo`ewu svoga predloga dodaje da drugotu`ilac nema sigurnih izvora primawa. Imate jo{ ne{to da ka`ete? Dr [e{eq: Imam dopunu samo, gospo|o sudija. Sudija: ^etvrtotu`eni dopuwava svog punomo}nika advokata Qiqanu Laban. Dr [e{eq: Znate, tu`ilac uop{te nema stalnih izvora prihoda, nigde nije zaposlen. On je invalidski penzioner. Penzionisan je sa nekih dvadesetak godina radnog sta`a, {to zna~i da mu je penzija veoma mala. Mi tra`imo obezbe|ewe, jer }e tu`ila~ka strana sigurno izgubiti
98

spor. Mi tra`imo obezbe|ewe kako bi mogli da naplatimo tro{kove postupka. Mi imamo velike tro{kove. Sudija: ^etvrtotu`eni dopuwava navode svog punomo}nika advokata Qiqane Laban i ~iweni~no obrazla`e predlog zato {to navodi da drugotu`ilac nema sigurne i stalne izvore prihoda, da je invalidski penzioner, da je sa dvadeset godina radnog sta`a oti{ao u penziju, da mu je penzija mala, da postoji opasnost za tu`ene da naplate tro{kove parni~noga postupka u ovom postupku za koji ~etvrtotu`eni tvrdi da }e ga sigurno dobiti. Dr [e{eq: Jo{ jedna kratka dopuna. Vuk Dra{kovi} je oti{ao u invalidsku penziju na osnovu lekarskog uverewa lekara psihijatrijske struke, {to je razlog vi{e za na{u nesigurnost da }emo imati od koga da naplatimo sudske tro{kove ako nas sud blagovremeno ne obezbedi. Sudija: ... i nepovoqnoj situaciji da ne}e mo}i da naplati tro{kove ovoga postupka je i okolnost da je Vuk Dra{kovi} oti{ao u invalidsku penziju na osnovu nalaza lekara psihijatrijske struke. Imate li jo{ ne{to da dodate? Dr [e{eq: Za sada toliko. Sudija: Ima punomo}nik. Nada Kotarac: U vezi zameni~kog punomo}ja advokata Barovi}a. Samo da konstatujete kog advokata zamewuje. Sudija: Punomo}nik ~etvrtotu`enog advokat Nada Kotarac, s obzirom da punomo}je advokata Nikole Barovi}a postoji kao zameni~ko punomo}je, moli da sud konstatuje kog advokata u ovom postupku zamewuje. Sud konstatuje da u spisima predmeta postoji punomo}je advokata Ivane Primovi} i da se Nikola Barovi} advokat pojavquje kao zamenik po punomo}ju bez datuma, a predato sudu na raspravi 8. maja 1998. godine. Imate jo{ ne{to? Dr [e{eq: Vidite, ovde se Nikola Barovi} prema va{im podacima pojavquje kao zamenik advokata Primovi}. Kako je zamewuje, kada je advokat Primovi} ovde prisutan, zna~i, logi~na pretpostavka je da je zamewuje kad nije prisutna. Sudija: ^etvrtotu`eni stavqa primedbu da mu nije jasno kako advokat Nikola Barovi} zamewuje advokata Ivanu Primovi}, kada je advokat Ivana Primovi} prisutna... Koga zamewuje Barovi}, kad Vukov pravni zastupnik tra`i izuze}e sudije Mici}? Dr [e{eq: I jo{ govori u ovom postupku. Sudija: ... i jo{ govori u ovom postupku. Koleginice Ivana Primovi}, ho}ete li... Ivana Primovi}: Evo, kolega Barovi}... Sudija: Ja vama dajem re~, po{to ste vi... Dr [e{eq: Pa, nemojte da je zameni, vaqda zna i ona ne{to da ka`e. Ivana Primovi}: Sudija po BPP-u. Ne}ete vaqda da vas gospodin [e{eq u~i {ta je BPP? Sudija: Pa, bo`e moj, ja dozvoqavam da me svi u~e. Sud daje re~ advokatu tu`ioca Ivani Primovi}. Ivana Primovi}: Ja, na primer, dajem svom zameniku, advokatu Baro99

vi}u. Sudija: Advokat Ivana Primovi} daje re~ svom zameniku, advokatu Nikoli Barovi}u. (Smeh u sudnici.) Sudija: Ti{ina! Svi }ete napoqe! Sud donosi re{ewe: Ne dozvoqava se advokatu Nikoli Barovi}u... Ivana Primovi}: Naravno da su svi predlozi suvi{ni i neosnovani. Me|utim, sudija, ja sam, na`alost, prinu|ena radi za{tite... Sudija: Samo malo sa~ekajte... Ivana Primovi} protivi se predlozima ~etvrtotu`enog i wegovih punomo}nika i navodi da su predlozi neosnovani i suvi{ni... Ivana Primovi}: Da, neosnovano je i suvi{no, slu`i li~noj promociji advokata Qiqane Laban. Radi za{tite beogradskog pravosu|a, dostojanstva vas u ve}u, nas punomo}nika i ovog beogradskog pravosu|a, ja molim va{e izuze}e i prekid postupawa u ovoj pravnoj stvari. Sudija: Punomo}nik tu`ioca advokat Ivana Primovi} radi za{tite i dostojanstva suda, postupaju}eg sudije u ovom predmetu tra`i prekid ovog su|ewa i izuze}e postupaju}eg sudije. Sud donosi re{ewe: Opomiwe se advokat Ivana Primovi} da se ne brine o dostojanstvu suda izra`enog u licu predsednika ve}a i ~lanova ve}a, jer }e se oni sami starati o tome. Zahtev za izuze}e da li }ete dati sada na zapisnik ili pismeno? Ivana Primovi}: Pismeno... Sudija: Zahtev za izuze}e tu`ila~ka strana predla`e da dostavi pismeno u roku od tri dana, ima primedbe na vo|ewe postupka i to }e pismeno obrazlo`iti. Imate li vi, kolega, neki predlog u vezi zahteva za izuze}em? Sr|an Radovanovi}: Nisam dobio re~ zahvaquju}i razlozima koje koleginica nije dobro iznela, ima tu jako mnogo razloga, da dopunim koleginicu. Mislim da od trenutka kada neko od stranaka zatra`i izuze}e predsednika ve}a jedino {to predsednik ve}a mo`e da ka`e je: prekida se sav daqi rad dok predsednik suda ne odlu~i o zahtevu za izuze}e... Dokazi i analiza narkomanskog pona{awa Vuka Dra{kovi}a Qiqana Laban: Molim vas, imam ja ne{to da ka`em. Prema odredbama o parni~nom postupku na koji se suprotna strana poziva, sem {to tra`i izuze}e. Znate za{to se tra`i izuze}e? Izuze}e mo`e da se da na zapisnik kod suda, da se argumentuje, a da se obrazlo`ewe da u roku od tri dana. Koleginica je samo rekla apel na pravosu|e, mora da ka`e razlog za izuze}e. Koji su razlozi za izuze}e? Ne razloge, obrazlo`ewe razloga mora da ka`e danas, a ako ne ka`e, onda se odbacuje uop{te predlog, a re{ewem se odbacuje ako ti razlozi ne stoje. A nije rekla nijedan razlog za izuze}e. Mo`da smo u srodstvu sa sudijom? Sudija: Punomo}nik ~etvrtotu`enog Qiqana Laban advokat pred100

la`e da sud nalo`i punomo}niku tu`ioca da razloge za izuze}e iznese odmah. Dr [e{eq: Insistiramo taksativno razloge zahteva za izuze}e, po Zakonu o parni~nom postupku taksativno su navedeni razlozi za mogu}e izuze}e. Danas se moraju saop{titi razlozi, obrazlo`ewe mo`e i posle. Sudija: ... koji su to mogu}i razlozi... Dr [e{eq: Koji su to mogu}i razlozi? Recimo, ako smo u srodstvu sa predsednikom sudskog ve}a ili ne{to sli~no. Sudija: Sud donosi re{ewe: Nala`e se punomo}nicima tu`ioca advokatu Ivani Primovi} da dâ zakonske razloge za izuze}e a obrazlo`ewe mo`e dostaviti u roku koji sud bude odredio. Ivana Primovi}: U ovoj pravnoj stvari obrazlo`i}emo i dokumentova}emo potpuno jasno na specifi~nost ovog su|ewa, mi }emo pismena dokumenta u vidu kopije zapisnika dostaviti na na{e navode. Sudija: ... postoje okolnosti koje dovode da postoji sumwa u objektivnost postupaju}eg sudije, a razloge koji to obrazla`u dostavi}e sudu pismeno. Sr|an Radovanovi}: Zakon o javnom informisawu na koji se tu`ila~ka strana stalno poziva obavezuje sud da se postupak zavr{i u roku od 30 dana. Naravno da je nemogu}e da se zavr{i u roku od 30 dana, ali idu}i za voqom i `eqom zakonodavca da se ovakvi sporovi zavr{e bez odugovla~ewa predla`em vam da predsednik suda odmah danas odlu~i o ovom zahtevu, da ne bismo odugovla~ili, da pre godi{wih odmora zavr{imo ovo. Sudija: Advokat prvo, drugo, tre}e i petotu`enog poziva se na Zakon o javnom informisawu kojim je predvi|eno da se postupci pokrenuti po zakonu iz ~lana 13. treba da sprovedu u roku od 30 dana. Da sud nalo`i punomo}niku tu`ioca da odmah izdiktira razloge na kojima zasniva svoje razloge za izuze}e i da se odmah taj zahtev prosledi predsedniku suda, da predsednik suda odlu~i o tom zahtevu, a da za to vreme prekine su|ewe. Sud donosi re{ewe: Radi dono{ewa odluke o ve}u odre|uje se pauza u trajawu od 15 minuta. Sud donosi re{ewe: I Da se posle pauze od 15 minuta nastavi rasprava. II Zastaje se u ovom postupku, do dono{ewa odluke predsednika suda o zahtevu za izuze}e postupaju}eg sudije, pa se nala`e punomo}niku tu`ioca da u roku od tri dana dostavi podnesak kojim }e dati jasne razloge i kojim }e obrazlo`iti razloge za izuze}e. III Su|ewe je zavr{eno. IV O zakazivawu slede}eg ro~i{ta sud }e naknadno odlu~iti, po{to predsednik suda odlu~i o zahtevu za izuze}e postupaju}eg sudije. Dr [e{eq: Molim vas, imam da vam dam dokaze. Imam da predam u spise dva dokaza. Sudija: Sud konstatuje da ~etvrtotu`eni po donetim odlukama moli da predsednik ve}a primi dva dokaza. Dr [e{eq: Prvo, Analiza narkomanskog pona{awa Vuka Dra{ko101

vi}a na 160 kucanih strana koju je napravio tim eksperata psihijatrijske struke koji je formirala Srpska radikalna stranka i primerak lista “Velika Srbija” broj 537, tematski broj pod naslovom: Narkomanija Vuka manitoga. Molim vas. Za{to ovo predajem? Zato {to je notorna ~iwenica da {tampa ve} uveliko pi{e o Vuku Dra{kovi}u kao narkomanu. Sudija: Sud donosi re{ewe: Prihvataju se pismeni dokazi ~etvrtotu`enog dr Vojislava [e{eqa u beloj fascikli. Pripremila Jasna Olui} “Velika Srbija” br. 543/1998. DA OSTANE ZABELE@ENO

VUKOV MORAL NATOPQEN KOKAINOM
Vuk Dra{kovi} se o~igledno upla{io nastavka su|ewa, pa se 25. juna 1998. godine nije pojavio u Palati pravde. Umesto wega tu su bili pravni zastupnik Ivana Primovi}, Aleksandar Trpkovi} i Bananamen (Nikola Barovi}) za koga nije utvr|eno u kom svojstvu se pojavio. Posle dve pauze, pravni zastupnik Vuka Dra{kovi}a Ivana Primovi} zatra`ila je izuze}e sudije Branke Mici} i na taj na~in onemogu}ila da pravni zastupnici dr Vojislava [e{eqa, Nada Kotarac i Qiqana Laban, iznesu jo{ dokaznog materijala o narkomanskom pona{awu Vuka Dra{kovi}a. Kako ti podaci ne bi ~ekali slede}e sudsko ro~i{te, Nada Kotarac je to napisala i predala redakciji “Velike Srbije”. Smatramo da je u dokaznom postupku na nesumwiv na~in utvr|eno da je tu`ilac Vuk Dra{kovi} narkoman, te da su ta~ne izjave date od strane tu`enog u intervjuu koji je objavqen 4. 12. 1997. godine u dnevnom listu “Demokratija”. Ta~nost ovih navoda proizilazi iz ~iwenica koje su utvr|ene kako na osnovu pismene dokumentacije prilo`ene u spisima, tako i neposrednim opa`awem suda i svih prisutnih u sudnici u vezi pona{awa i izja{wewa tu`ioca u toku postupka. Naime, u jednom trenutku tu`ilac se toliko “izgubio” da je upitao: “Sudija, {to mi ovde uop{te izvodimo dokaze?” Kasnije je poku{ao da izigrava ~as tu`enog, ~as tu`ioca, pa branioca, pa opet nekog ume{a~a. Podnose}i tu`bu bio je tu`ilac. Kad su se u smislu odgovora na tu`bu izja{wavali punomo}nici tu`enog i sam tu`eni, tu`ilac se pridru`io nama, iza{ao za govornicu i po~eo da vre|a tu`enog svim i sva~im, i tako na glavnom ro~i{tu usmeno dao najboqu protivtu`bu svojoj sopstvenoj tu`bi. Polaze}i od ~iwenice da je vre|ao tu`enog koji ima vrlo va`nu i odgovornu dru{tvenu funkciju, kao i to da je predsednik najve}e politi~ke stranke, republi~ki i savezni poslanik i potpredsednik Vlade Srbije, a uz to je ~astan i po{ten ~ovek, za ovakve uvrede na{ od{tetni zahtev bi bio najmawe 50 miliona dinara (imaju}i u vidu od{tetni zahtev tu`ioca koji je samo lider jedne stranke u raspadawu). Bio je on i branilac Slobodana Milo{evi}a (tog istog koga je nazi102

vao “Sadamom”), izvodio gra|ane na ulice kada su pale dve `rtve na dan 9. marta. Ulogu ume{a~a poku{ao je da izigrava pomiwu}i taksiste, studente, guvernere, kao i Dobricu ]osi}a, za koga je sam izjavqivao da se u ga}ama {etao Golim otokom gledaju}i mu~ili{te srpskog naroda. Iznose}i mnogo pogrdnih re~i iz svoje sopstvene septi~ke jame i stawa delirijuma, tu`ilac je uspeo sve to da plasira na televiziju, i to u udarnim terminima 9. maja ove godine. Dokazao je tu`ilac Vuk Dra{kovi} “da krava ne mo`e da rodi dete”, ali da `ivotiwa mo`e da bude urednik jedne TV stanice. Tu`ilac je posebno zamerio {to su su|ewu prisustvovali ministri u Vladi Srbije, koje je nazvao gorilama tu`enog. A za{to wemu niko nije do{ao? Da je do{ao Milan Komneni}, on bi, po navici, doveo neku novu maloletnicu, a deci je zabrawen ulaz u sudnicu, supruga tu`enog bi mo`da do{la u isku{ewe da baci bombu, zeta Borovi}a ne bi mogli ni prona}i ne znaju}i gde mu je ta~no prebivali{te, s obzirom na ~etiri stana i ku}e na Dediwu. Da je kojim slu~ajem do{ao Veqa Ili} – tu`ilac bi zasigurno dobio batine. Me|utim, jedna izjava tu`ioca zasmeta kako publici u sali, a nadam se i samom Ve}u, a to je izjava da je ovde tu`eni dr Vojislav [e{eq nemoralan ~ovek. Zaboravqa tu`ilac, Vuk Dra{kovi}, da se wegov moral svih ovih godina kretao u rasponu: – od Sadama i fa{iste do {armantnog i duhovitog predsednika Srbije Slobodana Milo{evi}a; – od se~e ruku muslimanima, do ratovawa na wihovoj strani i izviwewa Aliji Izetbegovi}u; – od srpskih zemaqa tmao gde su srpski grobovi, do pozivawa na dezerterstvo u jeku najve}eg stradawa srpskog naroda; – od mira ka Dejtonu, do juri{a na TV Bastiqu; – od pomirewa ~etnika i partizana – “nikad vi{e Srbin na Srbina”, do le{eva na plo~nicima Beograda; – od ru{ewa “crvene bande”, do ustoli~ewa rodbinskih lokalnih lopova; – od Dra`e Mihailovi}a, kao najve}eg srpskog “izroda” i izdajnika, do otkrivawa spomenika i besede tom istom Dra`i. Sve ovo ukazuje na to da tu`ilac nema morala ili da mu je isti natopqen kokainom, {to je i najverovatnije, izuzimaju}i u obzir dokaze koji su navedeni u stru~noj ekspertizi predatoj sudu u vidu pismene dokumentacije od 107 strana. Poznato je sve ovo i drugotu`iocu, Srpskom pokretu obnove, koji ovu notornu ~iwenicu nije hteo niti da demantuje, niti je imao ikakve primedbe na integralni tekst intervjua koji mu je bio dostavqen. [to se ti~e dela tu`be da je tu`ilac obavio neke prqave poslove, to on radi i danas, i to vrlo a`urno i uspe{no. Poslovi koji se obavqaju u ime drugih mogu da budu mawe ili vi{e prqavi, ali svakako je najprqaviji onaj kad u svetu blati{ svoju sopstvenu zemqu, a {to je ovde tu`ilac neretko ~inio i to kako u svoje sopstveno ime i u ime svoje stranke, tako i sa najve}im kosmopolitima ovog ve103

ka, gospo|om Pe{i} i gospodinom \in|i}em. Me|utim, sve ovo i ovako daleko je od morala, ~asti i ugleda – sve samo be{~a{}e, a povreda be{~a{}a ne postoji, samim tim ni naknada {tete od 5 miliona dinara. Sa ovih razloga predla`emo da se tu`beni zahtev tu`ioca odbije u celosti, da snosi sve tro{kove postupka, tim pre {to je izjava da je tu`ilac narkoman bila nesporna i dobronamerna, te i daqe predla`emo le~ewe, po mogu}nosti svi, svi, svi... “Velika Srbija” br. 543/1998. DRUGI DEO STRU^NE ANALIZE NARKOMANSKOG PONA[AWA VUKA DRA[KOVI]A

CRNI VUK NA BELOM PRAHU
Su{tina politi~kog delovawa “kraqa planina, jedino Vuka” svih ovih godina bila je, kako suprug Danice Dra{kovi} ka`e, “borba protivu fa{izma, pqa~ke i gluposti koju je”, navodno, “oli~avao predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq”. Jedini lider “prave demokratske politi~ke stranke” u Srbiji, i danas pati od nikada ispuwene, patolo{ke `eqe da po svaku cenu bude boqi i bude ispred dr Vojislava [e{eqa Nema ve}eg la`ova od onog koji govori o sebi (Kineska narodna poslovica) Predsednik Sepeoa, dr`avnik, kraq trgova, kraq ulica, kraq planina, re~ju, Jedino Vuk. Ovo su samo neki od nadimaka koje je sam sebi davao Vuk Dra{kovi}. Me|utim, takve samozaqubqene gluposti su forma i ni{ta vi{e. Su{tina politi~kog delovawa “kraqa planina, jedino Vuka” svih ovih godina bila je, kako suprug Danice Dra{kovi} ka`e, “borba protivu fa{izma, pqa~ke i gluposti koju je”, navodno, “oli~avao predsednik Srpske radikalne stranke dr Vojislav [e{eq”. Jedini lider “prave demokratske politi~ke stranke” u Srbiji, podrazumeva se, govori se o “kraqu planina”, kako sebe voli da naziva Vuk Dra{kovi}, i danas pati od nikada ispuwene, patolo{ke `eqe da po svaku cenu bude boqi i bude ispred dr Vojislava [e{eqa. “Gledam ovaj pijani narod, koji kao da umesto glava nosi ne znam {ta, kako zine i blene u [e{eqa dok ovih dana propoveda smrt tih qudi koji mu aplaudiraju. Oni prosto ne}e da pove`u ~iwenicu da im [e{eq ka`e: “Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, hajdemo da Beograd pretvorimo u Vukovar, u Sarajevo, u Mostar. Za{to da su samo po Bosni i Srpskoj Krajini grobovi, ru{evine, ~a|, pune jame, potoci krvi, na{a je nacionalna obaveza da i Srbiju prepolovimo, da je uvu~emo u sukob sa celim svetom, da se ovde izme|u sebe pokoqemo... Tu nema ni jedne jedine re~i koja nudi i{ta sem zla. Narodu se nudi smrt, otvoreno mu se nudi nesre}a, a narod aplaudira”... (“Srpska re~”, 5. 6. 1995) Sliku o sebi kao Mesiji i Isusu Hristu, Vuku Dra{kovi}u kvario je
104

samo predsednik srpskih radikala. La`i, klevete i uvrede kojima se Dra{kovi} borio protiv [e{eqa prelazile su sve okvire politi~kog pona{awa i pre{le u sferu medicinske patologije. Zanimqivo je to da je Vuk Dra{kovi} tako i toliko lo{e o Vojislavu [e{equ po~eo da misli i govori tek onog trenutka kada je [e{eq po~eo da “ugro`ava” slavu i neprikosnovenu poziciju najja~eg opozicionog politi~ara. “Kad sam, u ~etvrtak sedmog januara, sreo dr Vojislava [e{eqa, kad smo se rukovali i izmewali nekoliko uobi~ajenih fraza, osetio sam se – razo~aranim i prevarenim. Preda mnom je bio mlad ~ovek, kr{na mom~ina prijatnog lica na kome, sve i da ho}ete, ne mo`ete da ne zapazite nagla{eni nos gor{taka i blage, neobi~no blage o~i koje vas motre iza nao~ara. Druga~ije sam ga zami{qao. O~ekivao sam da }u sresti “intelektualnu gnusobu”, “destruktivnu li~nost”, “nepristojnog i arogantnog” tipa, “prostaka”, “suflera politi~kog podzemqa”, “nadobudnog sveu~ili{nog docenta”, “nihilistu i przni~arskog kritizera”, “fantazmagori~nog ma{taoca” i “~opor izgladnelih ajkula” koje se “strmoglavquju na najmawi trag krvi, na najneznatniju ranu na mekom tkivu” – kako ga je, ovih dana, nazvao, u Sarajevu veoma ugledni i rado citirani “marksisti~ki teoreti~ar” i univerzitetski profesor dr Fuad Muhi}. O~ekivao sam da }u videti “trockistu i staqinisti~ko |ubre”, “mladog lava koji poku{ava da gurne u stranu staru gardu”, “ultralevi~ara, anarholiberala i novolevi~ara” – kako su ga prozvale wegove kolege, nastavnici Fakulteta politi~kih nauka u Sarajevu, Vladimir Degan i Ivica Mili~evi}. Kako je pisalo “Oslobo|ewe” O~ekivao sam da }u videti “megafon koji slu`i raznim vawskim servisima psiholo{kog ratovawa”– kako je [e{eqa opisalo sarajevsko “Oslobo|ewe” u broju od 27. novembra minule godine. Umesto svega toga, preda mnom je gotovo de~a~ki nasmejani mladi} od 27 godina. Docent je na Fakultetu politi~kih nauka u Sarajevu od 1. jula pro{le godine. Doktorirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1970. Ro|en je u Sarajevu. ^lan SKJ postao u svojoj 17. godini i bio u Partiji sve do 4. decembra 1981. kad mu je Op{tinski komitet oduzeo crvenu kwi`icu. ^udim se da si, uop{te, na slobodi i da sam u prilici da razgovaram sa “neprijateqem” kakav se odavno nije pojavio na ovim na{im, samoupravnim i balkanskim, prostorima”. (Intervju Vuka Dra{kovi}a sa Vojislavom [e{eqom za “Omladinski list”, 1982) “Fatalna privla~nost” Vojislava [e{eqa za, kako Dra{kovi} sam za sebe ka`e “tada najboqeg novinara”, trajala je do pojave vi{estrana~ja u Srbiji gde su se veliki novinar jedino Vuk i dr Vojislav [e{eq u potpunosti politi~ki razi{li. Naime, sve do 1990. godine, Dra{kovi} je mislio isto kao i [e{eq.
105

Vuk je oduvek nagiwao patetici Posveta [e{equ na kwizi Vuka Dra{kovi}a “Kojekude Srbijo”, kwiga XIII, u izdawu Biblioteke “Glas crkve”: Svom kumu, Vojislavu N. [e{equ, Sa `eqom da me|e Srpstva budu uspostavqene tamo gde on, vojvoda, zahteva. Od srca, Vuk. (Beograd, 5. 7. 1989) Vuk Dra{kovi} je, ve} 1990. godine, osetio kompleks ni`e vrednosti u odnosu na “de~a~ki nasmejanog vojvodu”, kako je {ef kabineta Mike [piqka tada nazivao dr Vojislava [e{eqa. Do sabora Srpskog pokreta obnove, najavqenog za septembar, predsednik ove stranke ostaje Vuk Dra{kovi}. Za to su glasala 22 od 35 ~lanova centralne uprave stranke i predsednici vi{e desetina mesnih odbora iz Srbije i Bosne i Hercegovine, na ju~era{woj vanrednoj Skup{tini uprave SPO, javqa Tanjug. Na ovom skupu (u, za tu priliku zakupqenom restoranu “Roleks” u Zemunu) aklamacijom iz stranke i wenog rukovodstva, u odsustvu, iskqu~ena grupa od osam biv{ih ~lanova uprave, sa Vojislavom [e{eqom na ~elu. “[e{eq i sedmorica” optu`eni su za ekstremizam i primitivizam, a povod za razlaz u naju`em rukovodstvu SPO je to {to su osmorica “pu~ista”, kako su ju~e nazvani, odobrili nedavno brutalno prekidawe predstave zeni~kog pozori{ta “Sveti Sava” u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu u Beogradu. (“Ekspres”, 9. 6. 1990) Raznosa~ falsifikata Osobine patolo{kog la`ova, koje karakteri{u Vuka Dra{kovi}a, ve} tada su po~ele da dobijaju svoje konture. Gore navedeno Saop{tewe, koje je Vuk Dra{kovi} sa dvojicom istomi{qenika raznosio po beogradskim redakcijama, predstavqa falsifikat onoga {to se zaista doga|alo na sednici Centralne uprave stranke. Ta~na informacija je da je Vuk Dra{kovi} smewen sa funkcije predsednika Centralne otaybinske uprave Srpskog pokreta obnove, jer je od 17 prisutnih za tu odluku glasalo 9 ~lanova, pet protiv i tri su bila uzdr`ana. Tada su [e{eqev Srpski pokret obnove, zajedno sa Vukom Dra{kovi}em, napustili najpla{qiviji i najboja`qiviji qudi koji se svoje senke boje, predvo|eni Milanom Komneni}em. Dva-tri dana posle smewivawa, Dra{kovi} je odr`ao sastanak svojih pristalica i od wih formirao, fakti~ki, novu stranku, kojoj je dao isti naziv: Srpski pokret obnove. Ve} tada su izbile na videlo i kleptomanske osobine Vuka Dra{kovi}a. Jer, formirawe nove stranke sa istim imenom imalo je samo jedan ciq – opravdati pqa~ku strana~ke blagajne. Zadr`avawem istog imena, Dra{kovi} je hteo da poka`e kako navodno ima pravo na blagajnu, koju je opqa~kao, a u kojoj je u tom momentu bilo 35 hiqada dolara i 12 hiqada maraka. U javnosti tada nastaje pometwa izazvana postojawem dve stranke istog imena. Zbog toga dr Vojislav [e{eq i wegove pristalice daju novo ime svojoj stranci: Srpski ~etni~ki pokret
106

^egrtala ~egrtaqka Me|utim, sve to nije smetalo Jedino Vuku da [e{eqa, do ju~e, “svoga kuma i vojvodu” optu`i za ekstremizam i primitivizam. Ono {to je posebno zanimqivo, jesu izjave nekih politi~kih analiti~ara koji se se}aju doga|aja oko ~uvene predstave “Sveti Sava” u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu u Beogradu. Oni koji su u to vreme blisko sara|ivali sa Dra{kovi}em i [e{eqem se}aju se da je upravo samoproklamovani “kraq planina”, Vuk Dra{kovi}, podr`avao akciju kojom je trebalo da se prekine predstava “Sveti Sava”, a dr Vojislav [e{eq je bio protiv takvih metoda delovawa. Razlika izme|u wih dvojice, veoma uo~qiva, bila je i te 1990. godine. Naime, po{to je celokupna, takozvana gra|anska i demokratska javnost u Beogradu i Srbiji “digla glas” protiv takvog nedemokratskog postupka, veoma hrabri Dra{kovi} je zaboravio za {ta se zalagao i pridru`io se onima koji su najgrubqim re~ima osu|ivali prekid predstave, koja je, ina~e, izvrgavala ruglu Prvog srpskog arhiepiskopa. Dr Vojislav [e{eq je u tim momentima potvrdio, ne samo nespornu politi~ku hrabrost, ve} i qudsku odanost prijateqima i istomi{qenicima, pa je, bez obzira na po~iwenu gre{ku, stao u wihovu odbranu. 28.10.1991. ... Anonimna gledateqka: [ta mislite o onome {to Vojislav [e{eq pri~a o vama? Vuk Dra{kovi}: Ja sam predsednik Srpskog pokreta obnove, stranke koja obnavqa neke vrhunske i neprolazne vrednosti u srpskoj tradiciji. Jedna od tih vrednosti je kumstvo. Gospodinu ~ije ste ime spomenuli krstio sam sina Nikolu. Ja sam Nikolin kum, i ako o Nikolinom ocu ne mogu da ka`em ni{ta dobro, nikada o wemu, zbog Nikole, i zbog kumstva, ne}u re}i ni{ta lo{e... (“Srpska re~” – “Ne}u Srbiju koju }e svi da mrze”) Kakve su to “neprolazne i vrhunske vrednosti” koje obnavqa i neguje Srpski pokret obnove i kako to Vuk Dra{kovi} nikada ni{ta lo{e, a sve zbog kumstva, ne}e re}i o Vojislavu [e{equ, ve} svi gra|ani Srbije dobro znaju. Da su za Dra{kovi}a nadle`ne zdravstvene ustanove, a ne politi~ke institucije, mo`da je najboqi dokaz i izjava koju je tada “kraq trgova i ulica” dao {panskom listu “Diario 16”. Kako se Vuk izviwavao Aliji Izetbegovi}u 6. 2. 1992. ... Vi ste nacionalista. [ta }ete preduzeti u vezi sa ratom, ukoliko do|ete na vlast? – Srbiji je potreban mir sa wenim susedima. Pa i pokajawe i pra{tawe. Spreman sam da odem u Sarajevo i da u ime svog naroda zatra`im opro{taj zbog toliko prolivene nevine krvi i zbog svih srpskih bombi koje su tamo pale. To sam rekao i u pismu koje sam uputio muslimanskom predsedniku Aliji Izetbegovi}u. U tom pismu zamolio sam ga da ne optu`uje srpski narod, ve} srpske ekstremiste. Rekao sam da su pre dve nedeqe muslimani zaklali devet mojih ro|aka, svi su bili mla|i od pet godina, i da zbog toga ne optu`ujem ceo wegov narod, ve} samo ekstremiste
107

me|u wima. Izetbegovi} bi trebalo da osudi te ludake, mi bi trebalo da to isto u~inimo. I Hrvati tako|e. (“Srpska re~” – Intervju Vuka Dra{kovi}a madridskom listu “Diario 16”: “Vidovdanska mirna revolucija”) U delirijumu la`i Nije potrebno ovde analizirati ili pravdati Dra{kovi}evu `equ da se izviwava Aliji Izetbegovi}u zbog srpskih bombi koje su pale na Sarajevo, ve} zbog ne~ega potpuno drugog. Dra{kovi} je, verovali ili ne, sahranio devet svojih ro|aka koji su, uzgred, kako ka`e, svi bili mla|i od pet godina, a da se tako ne{to nikada i nigde nije dogodilo. 1. Nikada za vreme sukoba na teritoriji biv{e Bosne i Hercegovine niko nije dobio nijednu informaciju o ubistvu devetoro dece srpske nacionalnosti. Takvu informaciju nijedan od beogradskih medija, ~ak i medija koji su bili pod apsolutnom kontrolom Vuka Dra{kovi}a, nikada nije emitovao; 2. Ako izuzmemo 12 beba umrlih u Bawaluci, ni{ta sli~no se nije dogodilo na prostorima biv{e Jugoslavije jo{ od 1945. godine; 3. Bedno licemerno je zvu~alo kao hri{}ansko milosr|e Vuka Dra{kovi}a koji, zbog navodnog zlo~ina, ne optu`uje sve muslimane ve} samo wihove ekstremiste; 4. Zanimqivo je da Dra{kovi} te, neke muslimane, koji su po~inili ta izmi{qena zverstva nad nepostoje}e devetoro dece, ina~e wegovih ro|aka, naziva ludacima koje treba osuditi; 5. Dra{kovi} je ve} u to vreme pokazao patolo{ku potrebu da sebe isti~e kao `rtvu, kao nekoga ko je u stawu da sve propati i pre`ivi, samo da bi pomogao Srbiji na ~ije ~elo on mora da do|e; 6. Iz svega iznetog mo`e se izvu}i samo jedan zakqu~ak: Vuku Dra{kovi}u je ve} tada bilo potrebno le~ewe i stacionarni boravak u bolnici “Laza Lazarevi}”, a nikako daqe bavqewe politi~kom delatno{}u. U oktobru mesecu pro{le godine u Beogradu je ubijen maloletni Du{an Jovanovi}, ina~e pripadnik romske nacionalne mawine. Vuk Dra{kovi} je, bez obzira na to {to su po~inioci tog zlodela uhva}eni (dvojica maloletnika), za ubistvo optu`io “crne horde i fa{isti~ke falange Vojislava [e{eqa”. Vojislav [e{eq se ni tada, kao ni mnogo puta ranije, od bolesnih izjava Vuka Dra{kovi}a nije ni branio. Me|utim, ono {to je ostalo zapam}eno u javnosti vezano je za promociju koju je sebi povodom tog slu~aja poku{ao da napravi suprug Danice Dra{kovi}. Greh je od tu|e nevoqe praviti predstavu Velikom bolu mesto je u dnu du{e i }utawu; odista velika, iskrena `alost je ona o kojoj se ne dobo{ari. Istina ne mo`e biti gora. De~ak je izgubio `ivot pod nogama i pesnicama drugih de~aka koji su postali ubice pre nego {to su proslavili punoletstvo... Ali, takvi kakvi su – iznedreni su ovde, u ovoj zemqi, u ovom dru{tvu i sistemu u kome su zakoni pravde i ~ove~nosti ustuknuli
108

pred zakonima sile i nasiqa. I dogodilo se! Ne prvi, ne posledwi put... Opet prilika za krupne re~i i zvani~ne izjave: “Mi smo sposobni da za{titimo svakog na{eg gra|anina!” ^ove~e! ^uje{ li ti sebe? Izjava do ga|ewa isprana ali prepoznatqiva iz vokabulara mnogobrojnih institucija koje “brinu” o porodici, radnim qudima, mladima i starima... Hvala svima na tolikom starawu! Hvala im {to brinu dok mi spavamo... Vi ste, gospodine Vu~e Dra{kovi}u, oti{li da izjavite sau~e{}e nesre}noj porodici... Da smo to pro~itali u obliku saop{tewa u jednoj jedinoj re~enici, rekli bismo da ste u~inili jedan plemenit gest. Ja verujem da ste ~ovek sna`nih emocija, najzad, vi ste kwi`evnik...! Ali, ono {to izaziva podozrewe je ~iwenica da ste u ku}u `alosti oti{li pod svetlo{}u reflektora, jer – ako to javnost ne vidi, kao da tamo niste ni bili! A “Studio B” se svojski anga`ovao da vas prika`e u svim, ama ba{ u svim vestima! Ne znam koliko ste dobar pisac, ali ste veoma lo{ glumac... Jedan drugi, zaista veliki kwi`evnik ka`e, gospodine Dra{kovi}u, da je velikom bolu mesto u dnu du{e i }utawu, da je odista velika iskrena `alost ona o kojoj se ne dobo{ari!!! Opet ste pogre{ili, Vu~e Dra{kovi}u! Ne vrti se svet oko vas...! Ne sme se, greh je i sramota, od tu|e nevoqe praviti predstave. “To sam opet ja”. Kamere su obavile svoj deo posla, osvetlile su narcisiodni deo va{e li~nosti i donele vam jo{ jedno “negativno brojawe”... I na kraju, moram vam re}i: Nisam iz one stranke iz koje biste vi voleli da sam, pa da sada mo`ete re}i – napada me politi~ki protivnik! Nisam ni u jednoj stranci, nisam sada, a nisam nikada ni bila. A jesam bila “{eta~”, ali ne va{ {eta~, ne va{e stranke, iako ste nas, ne jednom, “prisvajali”, veruju}i u svom, ~esto sasvim pogre{nom, zanosu da smo ama ba{ svi, tamo zbog vas, kraqa Ravne gore... Stalno se ne{to prera~unavate, a samo jedno je izvesno – pro|e va{e (“Demokratija”, Bojana Popovi}, 27. 10. 1997) Dra{kovi}, naravno, nije `alio malog Du{ana Jovanovi}a, ve} je i ovog puta poku{ao sebe da prika`e kao najve}u `rtvu i sapatnika. Koliko je metastazirala Dra{kovi}eva bolest videlo se ve} krajem 1992. i po~etkom 1993. godine, kada je, po Dra{kovi}evom nalogu, po~ela orkestrirana kampawa wenih podanika i medija pod wegovom kontrolom, koja je imala za ciq da doka`e kako je Vojislav [e{eq Hrvat, a wegovo zalagawe za srpstvo la`no i licemerno. Kao kum Vojislava [e{eqa, {ta mo`ete dodati u prilog istra`ivawu wegovog porekla, pitala je novinarka “Srpske re~i”. Bolesna ma{ta mo`e sva{ta Na ju~era{wem Glavnom odboru SPO li~no sam ukorio na{eg poslanika Taskovi}a zato {to je pokrenuo tu inicijativu, bez prethodnih konsultacija sa rukovodstvom i predsednikom SPO. Taj je potez protivan Programu SPO. @iveo sam u ube|ewu da je srpskom narodu jasno da su koreni [e{eqa hrvatski. On je, u danima kada smo se dru`ili, i sam govorio da poti~e od hrvatskih [e{eqa. Nisam tome pridavao nikakav
109

zna~aj. Molim da se prestane sa histerijom zbog wegovog hrvatskog porekla – rekao je Vuk, podvla~e}i da [e{eq, u ovom slu~aju, mo`e da ra~una na maksimalnu za{titu SPO i wega li~no... (“Borba”, 2. 3. 1993. – “Ko je zakazao nemirne demonstracije?”) “Monstrum la`ov” Vuk Dra{kovi}, ni mawe ni vi{e, izmislio je kako mu je predsednik srpskih radikala ranije govorio da poti~e od hrvatskih [e{eqa. Naime, zanimqivo je podsetiti Dra{kovi}a da je 1982. godine, kada je kao “najboqi novinar” intervjuisao dr Vojislava [e{eqa, sam zapisao da je “[e{eq srpskog etni~kog porijekla”. Neki bi pomislili da je u pitawu glupost ili slabo pam}ewe, ali su{tina je u bolesti koja je Dra{kovi}a definitivno i do krajwih granica ophrvala tek devedesetih godina, a ime joj je – droga. [e{eq se ne krsti “Nisam mislio da je takvo pona{awe svojstveno Hrvatima, ali vidite, srpski narod je uvek po{tovao dinastiju Kara|or|evi}a, a Srbin nikada nije ustao na patrijarha. [e{eq, me|utim, napada Kara|or|evi}e, a nikada ga niste videli ni da se prekrstio, ni kako se prekrstio, niti je izrazio sau~e{}e porodicama poginulih na rati{tima. Zbog svega toga se mo`e posumwati u to da je on Srbin” ka`e dr Taskovi}. (“Ekspres”, 20. 2. 1993) “U danima kada smo se dru`ili i kada sam pristao da budem kum wegovom sinu, [e{eq je javno govorio da poti~e od hrvatskih [e{eqa. Kako nikad tome nisam pridavao poseban zna~aj i sada molim da se prestane sa ovom euforijom oko wegovog hrvatskog nacionalnog porekla. Zbog svoje nacionalne, verske ili rasne pripadnosti niko se ne sme isticati na stub srama, izjavio je ju~e u MPC-u lider SPO-a Vuk Dra{kovi} i predsedniku Srpske radikalne stranke u ovom slu~aju obe}ao maksimalnu za{titu SPO-a i svoju li~no. (“Ekspres”, 2. 3. 1993) Zanimqivo je razmi{qawe tada{weg poslanika Srpskog pokreta obnove Aleksandra Taskovi}a koji je svoju tvrdwu da [e{eq nije Srbin potvrdio navodnim dokazom da Vojislava [e{eqa niko nikada nije video da se krsti, ali i ~iwenicom da nije izra`avao sau~e{}e porodicama poginulih boraca. ^udno je da Vuk Dra{kovi} svom tada{wem podaniku, koji ga je, dodu{e, kasnije napustio razo~aran wegovim la`ima, nije objasnio da se Vojislav [e{eq, ako ni{ta drugo, krstio na kr{tewu svog sina Nikole. Mnogo ~udnije od toga je zakqu~ak Taskovi}a da oni koji ne izra`avaju sau~e{}e porodicama palih boraca nisu Srbi, pre svega zato {to Vuk Dra{kovi}, osim muslimanskoj vojsci, nikada nije izrazio svoju `alost zbog pogibije srpskih vojnika ili srpskih civila. Op{tepoznato je da je Vojislav [e{eq tu tu`nu i te{ku qudsku obavezu uvek ispuwavao. Ukoliko bi se Taskovi}eve re~i prihvatile zdravo za gotovo, gotovo bez dokazivawa bi se mogla prihvatiti ~iwenica da Dra{kovi} nije Srbin. Na`alost, jeste, ali samo po poreklu.
110

[e{eq je slu`benik hrvatske vlade U zahtevu Taskovi}a upu}enom predsedniku Srbije i predsedniku Vlade Srbije pi{e da je [e{eq po~inio krivi~no delo “izdaje Republike Srbije” i da se priprema za bekstvo, najverovatnije u Hrvatsku. Krunski dokazi su fotografije [e{eqa sa Mirjanom Zelen-Mak{a, savetnikom Vlade Hrvatske. Aleksandar Taskovi}, poslanik “Deposa” sa liste Srpskog pokreta obnove, zatra`io je od predsednika Srbije i predsednika Vlade Srbije da se Vojislavu [e{equ, lideru Srpske radikalne stranke i poslaniku u Skup{tini Jugoslavije, oduzme paso{. U Taskovi}evom pismu adresiranom na kqu~ne li~nosti vlasti u Srbiji, stoji da je Vojislav [e{eq po~inio krivi~no delo “izdaje Republike Srbije” i da ima indicija da se lider Srpske radikalne stranke priprema za bekstvo, verovatno u Hrvatsku. Tvrdi se, tako|e, da je [e{eq slu`benik hrvatske Vlade i radi protiv dr`avnih i nacionalnih interesa Srbije. “On je Srbiji naneo vi{e poraza i sramote nego hiqade Tu|manovih vojnika i sva Tu|manova propaganda” – poru~uje u pismu Aleksandar Taskovi}. “On po nalogu iz Zagreba Srbe predstavqa kao koqa~e i monstrume pi{e Taskovi} za [e{eqa i dodaje da se otuda “strana propaganda u satanizovawu Srba mawe poziva na Tu|mana nego na Tu|manovog ~oveka u Beogradu”. “On javno tvrdi da Srbi koqu zar|alim viqu{kama, da Srbi spaquju qude u krematorijumima, on javno propoveda etni~ka ~i{}ewa i poziva da se likvidiraju i deca ro|ena u me{ovitim brakovima” nabraja Taskovi}. “Istovremeno, po nalogu iz Zagreba, [e{eq propoveda likvidaciju srpskih akademika, pisaca, politi~kih lidera, novinara, glumaca, nau~nika, profesora Univerziteta” – pi{e daqe Taskovi}, dodaju}i da “sve najumnije glave Srbije Tu|manov ~ovek progla{ava za izdajnike i podsti~e gra|anski rat u Srbiji”. Tvrdwu da je Vojislav [e{eq Tu|manov ~ovek Taskovi} temeqi na vezi lidera Srpske radikalne stranke sa izvesnom Mirjanom ZelenMak{a, koja je, prema jednom zvani~nom saop{tewu Zagreba, februara 1991. u~estvovala u obezbe|ivawu tri milijarde dolara koje je Vatikan kao kredit dao Hrvatskoj. Taskovi}, me|utim, prila`e i seriju fotografija na kojima su zajedno Mirjana Zelen-Mak{a i dr Vojislav [e{eq. (“Politika”, 17. 3. 1993) Lova, lova za “koku” do krova Gluposti i besmislice na najboqi na~in opovrgao je sam [e{eq. Redakciju “Politike”, nastavqa dr [e{eq, upu}ujem da uzme list “On” od 6. decembra 1991. godine. Naime, u tom broju je objavqena (kolor) fotografija na kojoj su princ Aleksej II, zatim Mirjana Zelen-Mak{a, jedan od direktora “Borbine” ku}e, Rade Anti}, urednik lista “On” i advokat Borivoje Borovi}, potpredsednik Srpskog pokreta obnove. Nije naodmet napomenuti da je Borovi} i zet Vuka Dra{kovi}a, o`ewen je wegovom ro|enom sestrom.
111

Borivoje Borovi} se, kazuje [e{eq, u novembru 1991. godine u @enevi sastao sa Aleksejom II. Tom je prilikom princu Alekseju za sekretaricu preporu~io Mirjanu Zelen-Mak{u. Odakle se Borovi} i Mirjana Zelen poznaju, to ne znam, ka`e [e{eq. U toku januara 1992. godine izbio je sukob izme|u SPO i princa Alekseja, jer je Vuk Dra{kovi} tra`io ogromne pare u gotovom i to na ruke. Zbog toga je, ka`e [e{eq, Aleksej II prekinuo kontakt sa wim i posredstvom Radeta Anti}a obratio se Srpskoj radikalnoj stranci. U februaru 1992. godine, Aleksej II me pozvao da mu budem gost u [paniji. Oti{ao sam sa suprugom i dva ~lana Izvr{nog odbora stranke – Novakom Savi}em i Slobodanom Stanki}em. Razgovarali smo o dve stvari: o ideji da se zakupi Veliko ratno ostrvo za period od 30 godina, jer je grupa biznismena htela da tamo otvori kockarnice, centre za zabavu i druge poslovno-finansijske centre. Druga tema razgovora bio je povratak glave Cara Lazara u Srbiju. – La` je i to, tvrdi [e{eq, da sam dobio bilo kakvo katoli~ko ili usta{ko odlikovawe. Borivoje Borovi} je progla{en za konzula pomenutog reda, {to je – zvawe. A to ve} ne{to govori, veli [e{eq. Za{to Vuk ne sme da ide u Hercegovinu? [to se, pak, ti~e veze u koju ga dovode sa gospo|om Zelen, [e{eq ka`e da je doti~nu damu prvi put video na fotografiji pomenutog ~asopisa od 6. decembra. “U`ivo sam je video u [paniji kao prevodioca i sekretaricu Alekseja II. Tad je izjavila da joj roditeqi `ive u Aran|elovcu”. Optu`be da je Tu|manov ~ovek, [e{eq komentari{e tako {to veli da je u slu`bi pomenutog onaj ko proliva srpsku krv po beogradskim ulicama i to u nasilnim demonstracijama. Zatim, onaj ko je tvrdio da su Srbija i srpski narod posledwi bastion komunizma u Evropi, onaj ko je {irio defetizam i dezerterstvo u JNA dok je trajao rat na prostorima Hrvatske, onaj ko je optu`io Srbiju da je kriva za rat, onaj ko najavquje nasilnu smenu vlasti, onaj ko doru~kuje sa Bilom Klintonom dok wegov narod gladuje zbog sankcija... Kad bi se Vuk Dra{kovi} pojavio u Zagrebu, tvrdi [e{eq, Hrvati bi ga sa odu{evqewem do~ekali. Pitam ga, me|utim, za{to ne sme da ode u svoju postojbinu, u svoju Hercegovinu. (“Politika”, 18. 3. 1993) 1. Razume se da Vojislav [e{eq nikada nije predstavqao Srbe kao koqa~e i monstrume, ve} je za brojna nedela optu`ivao iskqu~ivo povampirene hrvatske usta{e; 2. Vojislav [e{eq nikada i nigde nije rekao da Srbi koqu zar|alim viqu{kama i da spaquju qude u krematorijumima, a la` koju je ina~e Vuk Dra{kovi} vi{e puta ponavqao kako je [e{eq govorio da treba da se likvidiraju i deca ro|ena u me{ovitim brakovima, ne treba posebno ni negirati; 3. Ni Vojislav [e{eq, ni bilo ko drugi iz Srpske radikalne stranke, nikada nije pomenuo, a kamoli propovedao likvidaciju srpskih akade112

mika, pisaca, politi~kih lidera, novinara, itd. 4. Po{to nijedna od pomenutih optu`bi ne sadr`i ni gram istine, postavqa se pitawe da li je Dra{kovi}, zamenom teza, poku{ao da prikrije svoju odgovornost za sau~estvovawe u zlo~inima koje je hrvatska vlada po~inila nad srpskim stanovni{tvom. Zanimqivo je na koji na~in su predstavnici stranke Vuka Dra{kovi}a prvobitno hvalili i do neba uzdizali, recimo, princa Alekseja An`ujskog, a zatim ga, samo zbog toga {to nije pristao na finansijske ucene Vuka Dra{kovi}a, na najbrutalniji na~in optu`ivali za skoro sve neda}e ovoga sveta. “Dolgoruki, koji je ro|en u Zairu i ~ije je i prezime la`no, paradirao je pred naivnim srpskim novinarima oki}en ordenom Svetog Jovana Jerusalimskog. To je, me|utim, bio Zvonimirov kri`, koji je 1941. ustanovio Ante Paveli}”. (“Srpska re~”, 29. 3. 1993) Mihajlo Markovi}, istaknuti funkcioner i poslanik Srpskog pokreta obnove, 1991. godine o princu Alekseju An`ujskom govorio je druga~ije. 19. 3. 1993. ... Novinarima je pu{ten govor Mihajla Markovi}a, poslanika SPO-a koji je snimqen 26. novembra 1991. godine prilikom wegovog izlagawa u Skup{tini Srbije. Za Vuka su Nemawi}i i Paveli}i – isto! Markovi} je tada postavio pitawe da li je Vlada upoznata sa pismom u kojem se “konkretno nudi pomo} Republici Srbiji”. “Pismo je upu}eno od strane princa Alekseja An`ujskog u kome se nudi velika pomo} Srbiji. Za one koji ne znaju, princ Aleksej An`ujski je suvereni princ velikog naslednog majstora voqnog i milosrdnog pravoslavnog reda svetog Jovana Jerusalimskog, i ako niste znali, to je jedini `ivi potomak Nemawi}a”, rekao je Mihajlo Markovi} za skup{tinskom govornicom. Markovi} je rekao i da je princ Aleksej “kroz pismo ponudio direktnu pomo} Srbiji, fondom od 3,5 milijarde dolara”, a u pismu su “precizirana i definisana uputstva na koji na~in bi Srbija imala pomo} iz tog fonda”. Uz govor Mihajla Markovi}a, novinarima je prilo`ena i slika na kojoj se vide Aleksej An`ujski, Borivoje Borovi}, Mirjana Zelen-Mak{a i Zoran Vuki}evi}, po re~ima Vojislava [e{eqa finansijski direktor “Borbe”. – Slika je iz novembra 1991. godine, a snimqena je u @enevi – izjavio je [e{eq. Po re~ima prvog ~oveka Srpske radikalne stranke, “princa je Borivoje Borovi} upoznao sa Mirjanom Zelen-Mak{a”. – Odakle se oni znaju, ja ne znam niti me interesuje. Ali, ~iwenica je da su bili pregovori izme|u princa i SPO-a. Vuk Dra{kovi} je od princa tra`io veliki novac na ruke, {to je poremetilo wihove odnose. Zatim se princ preko lista “On” i Radeta Anti}a obratio SRS-u i ja sam u februaru 1992. sa suprugom otputovao u [paniju – rekao je [e{eq.
113

(“Ekspres”, Vojislav [e{eq o “slu~aju [e{eq”) Tako je Aleksej An`ujski, po Dra{kovi}u i wegovim sledbenicima, istovremeno potomak Nemawi}a i suvereni princ milosrdnog pravoslavnog reda i nosi Zvonimirovog kri`a kojeg je ustanovio Ante Paveli}. Odli~no pore|ewe, ba{ u stilu Srpskog pokreta obnove. Nemawi}i i Paveli}i za wih su, izgleda, jedno te isto. Ina~e, privatno glasilo porodice Dra{kovi} “Srpska re~” potvr|uje patolo{ku mr`wu i visoku narkozavisnost koja tu mr`wu prema dr Vojislavu [e{equ pove}ava i poja~ava do neslu}enih razmera. U nekoliko brojeva Dra{kovi}i su pravili takozvani “Dosije [e{eq, koji je vaqda, trebalo da smawi [e{eqevu, a pove}a popularnost porodice Bo{kovi} – Dra{kovi} u srpskom narodu. Dosije [e{eq Ne znam otkuda dokazi poslaniku Taskovi}u, ali mogu potvrditi da na{a kontraobave{tajna slu`ba ima odavno sklopqen “dosije [e{eq”, ali je sve “na ledu” zbog direktne zabrane predsednika Srbije, koji ne dozvoqava da se, bar u ovom trenutku, saop{ti istina. Proverom je vrlo brzo ustanovqeno slede}e: A) [e{eq, koji se predstavqa kao “branilac pravoslavqa”, nikada nije kr{ten u pravoslavnoj crkvi, B) Ne postoje nikakvi podaci o wegovim pravoslavnim korenima, V) La`ne su sve wegove “~etni~ke” titule i “nau~na” zvawa. Prve analize su, dakle, pokazale da je [e{eqevo pravoslavqe nedokazivao i da on nije ni vojvoda, ni doktor nauka, ni profesor univerziteta, ni kwi`evnik, ni vitez. Mit o sebi on je izgradio na – magli i la`i... Mogu}e je da su crkvene kwige u selu [e{eqevog oca Nikole izgorele u Drugom svetskom ratu, ali gde je kr{tenica barem [e{eqeve majke koja je jo{ `iva? Gde su mu ro|aci koji }e da posvedo~e da su pravoslavni? [e{eqi su Hrvati svuda, samo Vojislav [e{eq nije Hrvat... La`ni “vojvoda” [e{eq tvrdi da je i doktor nauka i tako se potpisuje. On je doktorirao 1980, na Pravnom fakultetu u Beogradu na temi fa{izma, ali od tada nije objavio ni jednog nau~nog rada, niti se nau~nim radom bavio. Titula se, u tim slu~ajevima, oduzima. On se predstavqao kao profesor univerziteta, iako nikada nije dobio profesuru... Kona~no, taj ~ovek se predstavqa i kao – kwi`evnik, iako nikada nije napisao ni pesmu, ni esej, ni putopis, ni kwi`evnu pri~u, a o romanu da se ne govori... Po izlasku iz zatvora, srpski intelektualci bivaju ubrzo gorko razo~arani u [e{eqa i svi mu, osim Vuka Dra{kovi}a, okre}u le|a. Za wih je [e{eq bio primitivan, agresivan, neobrazovan... Jedino mu ostaju verni Vuk Dra{kovi} i wegova supruga Danica. Vuk Dra{kovi} raskida dugogodi{we prijateqstvo sa Dobricom ]osi}em zbog odnosa prema [e{equ. Ubrzo, me|utim, zahla|uju odnosi izme|u [e{eqa i Vuka, zbog toga {to [e{eq, zajedno sa izvesnom hrvatskom novinarkom Rankom ^i~ak, sastavqa spisak srpskih intelektualaca koje treba “javno osramotiti”.
114

Nekima od wih, kao pokojnom D. Bogavcu, na vratima ostavqaju prete}a pisma – Vuk Dra{kovi}, u jednom dramati~nom razgovoru vo|enom u novembru 1989, ka`e [e{equ: “Polemi{i, Vojo, ali ne vre|aj qude i ne la`i!” [e{eq odgovara: “Pquni, sla`i, optu`i – pa nek protivnik demantuje. To je pravilo koga se ja pridr`avam. Narod ne pamti demantije i nikada do kraja ne veruje u demantije”. Danica Dra{kovi} dodaje: “Ti, Vojo, pquje{ samo one koji su protiv komunista. Ti si ne~iji agent. Ne dovodi mi vi{e Ranku ^i~ak u ku}u ni u moje dru{tvo!” [e{eq ska~e i bez pozdrava napu{ta sto u Klubu kwi`evnika... Decembra 1990. biva pozvan na “prijateqski razgovor” kod dvojice visokih oficira Obave{tajne slu`be Srbije i tu se sklapa pogodba: vlast }e tolerisati svaku aktivnost Vojislava [e{eqa pod uslovom da obavqa “odre|ene usluge”. Precizirano slede}e: A) Sa svojim “~etnicima” mora razbijati mitinge i javne skupove opozicije; B) Obavezan je da, pre svega, javnoj blama`i izla`e SPO i Vuka Dra{kovi}a; V) Svoje “~etnike” mora predstavqati kao primitivce, poludivqake, masne i smrdqive. Jedan od oficira mu ka`e: “Dru`e vojvodo, nama je u interesu da zaustavimo Vukovo propagirawe ideja Dra`e Mihailovi}a, tebi je u interesu da ne objavqujemo ono {to znamo iz tvojih veza sa Antom Kova~evi}em a po izlasku iz zatvora sa Josipom Vrhovcem”. [e{eq je odgovorio: “Nikakve veze sa Vrhovcem ne odr`avam”. Oficir je, me|utim, [e{equ pokazao fotografiju snimqenu u Zagrebu. Na fotografiji su [e{eq, Vrhovec i – jedna dama. Ta dama je bila Mirjana Zelen-Mak{a, a fotografija je snimqena 1988. godine. [okiran, [e{eq prihvata sve uslove. Po dogovorenom scenariju, kako bi saradwa bila maskirana i kako bi mu sko~io politi~ki rejting “antikomuniste”, on }e biti uhap{en krajem novembra 1990. godine. Iz zatvora se kandidovao za predsednika Srbije, primio i TV ekipu u zatvoru, da se obrati bira~ima. Ta TV ekipa jedini je “svedok” da je [e{eq bio u pravom zatvoru. Odmarao u posebnom apartmanu. U januaru 1991, u SDB Srbije savetuje [e{equ da osnuje – Srpsku radikalnu stranku... “Kraq trgova” uzeo vi{e praha Kada je Vuk Dra{kovi} zakazao demonstracije za 9. mart 1991, Vojislav [e{eq je svakodnevno u tri privatna stana odr`avao konsultacije sa oficirima SDB. Plan je dogovoren 2. marta, u nedequ. Najkra}e, [e{eq i SDB sklapaju plan: A) [e{eqevi “~etnici” i uba~eni qudi SDB }e, kada do|e do obra~una izme|u policije i demonstranata, porazbijati izloge draguqarnica i zlatarskih radwi u gradu i pokrasti dragocenosti. B) Deo plena bi}e predat [e{equ, a wegova je obaveza da ga, preko svojih hrvatskih veza, uru~i Hrvatima i da, nakon toga, za razbijawe i kra|u optu`i Vuka Dra{kovi}a i ustanike koje je Vuk Dra{kovi} doveo
115

u Beograd. Plan je sproveden precizno i do detaqa. Beogradsko blago [e{eq prebacuje u Vinkovce i predaje ga tamo{wem {efu HDZ – izvesnom “Gavranu”. [e{eq, me|utim, mimo dogovora sa SDB Srbije, od “Gavrana” prima na ruke 300.000 maraka... Za to vreme, na optu`bama Vuka Dra{kovi}a i SPO, tvrde}i da su oni doveli usta{e u Beograd i opqa~kali Beograd, V. [e{eq sti~e neslu}eni politi~ki uspon. TV Beograd, TV Politika stavqene su mu na neograni~enu uslugu... Desna [e{eqeva ruka, potpredsednik Vojin Vuleti}, saznao je, me|utim, po ne{to o “hrvatskim vezama” svoga {efa. [e{eq je pokazao kopiju pisma kojim “Gavran” izve{tava Kira o isplati 300.000 maraka. [e{eq poku{ava da ubedi Vuleti}a kako su to pismo podmetnule usta{e. Vuleti}, me|utim, tra`i dodatna obja{wewa. Insistira da “vojvoda” objasni zbog ~ega su [e{eqa oslobodile usta{e, kada su ga u prole}e 1991. godine uhapsile blizu sela Jagodwaka u Slavoniji... Odnosi me|u wima su zahladneli i Vuleti}, u leto 1992. godine, napu{ta [e{eqa i vra}a poslani~ki mandat. Zapretio je da }e javnosti pokazati dokaze o [e{eqevoj saradwi sa usta{ama i tri dana kasnije nije bio me|u `ivima... Magla i beli mi{evi, ili {to je babi milo, to joj se i snilo! [e{eqev ~ovek, taksista Qubi{a Petkovi}, ina~e narodni poslanik, mesecima je odlu~ivao o tome kome }e u Bosni, Hercegovini ili Srpskoj Krajini vojska poslati oru`je. Potpis taksiste bio je ravan potpisu ma kog generala!... Po{tovani gospodine uredni~e, molim vas da ovaj tekst prekucate i da moj originalni tekst potom uni{tite. Stvar se privodi kraju i uskoro }u se potpisati ispod novog teksta bez straha. (“Srpska re~”, “Dosije [e{eq”, 29. 3. 1993) Povr{nom analizom teksta koji je pledirao da, navodno, doka`e da je Vojislav [e{eq savremeni “Gremlin ili Godzila”, ili jednom re~ju satana, ustanovi}emo da je on prepun glupih i vrlo providnih la`i i neistina. 1. Vojislav [e{eq je, ba{ kao branilac pravoslavqa, kr{ten u pravoslavnom manastiru u Zavali, nedaleko od Trebiwa; 2. Svi podaci o korenima Vojislava [e{eqa jasno i izri~ito govore o wegovom pravoslavnom poreklu; 3. Vojislav [e{eq nikada nije bio zarobqen od strane usta{ke vojske. Wega je uhapsila regularna hrvatska policija, koja je bila primorana da ga oslobodi u trenutku kada ih je opkolio ogroman broj ~lanova stranke na ~ijem je ~elu dr Vojislav [e{eq bio, potpomognuti srpskim narodom i srpskim dobrovoqcima. @ele}i da izbegne opasnost od mogu}eg sukoba zbog hap{ewa [e{eqa, hrvatska policija ga je odmah oslobodila; 4. ^udno je da je Dra{kovi} zaboravio da je [e{eqa nazivao i vojvodom, docentom Fakulteta politi~kih nauka u Sarajevu, a govorio je i o
116

wegovom doktoratu na Pravnom fakultetu u Beogradu, da bi iznenada sve [e{eqeve “~etni~ke” titule i “nau~na” zvawa postali la`ni. Neverovatno ali istinito, posle golih tvrdwi kojima se negira [e{eqevo pravoslavno poreklo, wegove titule i zvawa, Dra{kovi} zakqu~uje kako su te analize pokazale da je on svoj mit o sebi izgradio na “magli i la`i”. Ako Dra{kovi} tako nesuvisle i prazne tvrdwe naziva analizom, jedini mogu}i zakqu~ak jeste i mo`e biti da je Dra{kovi} slagao kada je rekao da je bio najboqi |ak, jer izrazom “analiza” takve besmislice ne bi okarakterisalo ni dete u prvom razredu osnovne {kole. Ima neka tajna veza: Vuk–Hrvatska Tako|e je interesantno da Dra{kovi} zna da su svi [e{eqi Hrvati, jer to nikada niko ko se time i nau~no bavi nije ustanovio. Naravno, Dra{kovi} je, pod uticajem stimulativnih sredstava, i ovo slagao. Dra{kovi}, tako|e, negira Vojislavu [e{equ i zvawe kwi`evnika, iako je [e{eq do tada ve} objavio vi{e od 50 kwiga, od kojih je mnoge re`im i zabrawivao. Najneverovatnija la` koju je u kasnijem svom narkopoliti~kom delovawu Vuk Dra{kovi} do kraja izveo jeste pri~a o navodnom zalagawu bra~nog para Dra{kovi} za po{tewe i istinu i, razume se, navodno zalagawe Vojislava [e{eqa da se la`ima i pquvawem onih koji su protiv komunista do|e do beskrupuloznog ostvarewa politi~kih ciqeva. Oni koji su u to vreme pomno pratili zbivawa na srpskoj politi~koj pozornici ka`u da su upravo Dra{kovi}i i Du{an Bogavac upoznali [e{eqa sa nekakvom Rankom ^i~ak, sa kojom predsednik srpskih radikala apsolutno nikada i nikakvog posla nije imao. Interesantna je tvrdwa Vuka Dra{kovi}a da je Vojislav [e{eq obe}ao dvojici oficira Obave{tajne slu`be Srbije da }e svoje ~etnike predstavqati kao primitivce, poludivqake, masne i smrdqive. Zar je mogu}e da je Dra{kovi} hteo [e{eqa da optu`i i za politi~ko samouni{tewe? Ili je, mo`da, Dra{kovi} `eleo da optu`i ogroman deo naroda u Srbiji, koji je ina~e glasao za [e{eqa, da vodi i podr`ava “masne i smrdqive primitivce i poludivqake”. Koliko je Dra{kovi} daleko oti{ao u svojim jadnim napadima na Vojislava [e{eqa pokazuju i tvrdwe da je [e{eq svoju zatvorsku kaznu izdr`avao, umesto u zatvoru, u nekakvom apartmanu. (Uzgred, Dra{kovi} je, prema tvrdwama vlasnika restorana “Tabor”, ina~e do skora ~lanova Srpskog pokreta obnove, na “odslu`ewu svoje zatvorske kazne u svojoj patwi zahtevao ~ak i da mu se vade sitne semenke iz paradajza”?!) Najsme{nija od svih tvrdwi jeste ona koja govori o navodnoj [e{eqevoj povezanosti 9. marta 1991. godine sa nekim Hrvatima sa kojima je delio neke izmi{qene pare, jer celokupna doma}a javnost jo{ pamti radost hrvatskog usta{kog re`ima, ali i hrvatske javnosti zbog svega {to je Dra{kovi} te godine radio u Beogradu. Uostalom, Dra{kovi} je te 1991. godine, posle Tu|mana, bio ubedqivo najpopularniji politi~ar “lijepe wihove”. Usput re~eno, Vojislav [e{eq nikada nije ni video Josipa Vrhovca, a znaju}i da je Vuk Dra{kovi} bio ~inovnik Mike [piqka, sasvim je izvesno da je Dra{kovi} imao neku tajnu vezu sa jednim od nekada{wih hrvatskih vrhovnika. Naravno, hrabri Dra{kovi}, kao i mnogo puta ranije, ali i kasnije,
117

tekst koji je napisao nije smeo da potpi{e. “Vojvoda” – pqa~ka{ [e{eqevu lakomost na novac najboqe ilustruje ~iwenica da je 1989, prilikom posete srpskoj dijaspori u SAD, Kanadi, Australiji, nema~koj i Velikoj Britaniji, na ime predloga za izgradwu Hrama Svetog Save na Vra~aru prikupio dve stotine hiqada ameri~kih dolara, a zatim taj novac prisvojio. Umesto da je pomenutu sumu prilo`io Srpskoj pravoslavnoj crkvi, novope~eni “vojvoda” je kupio veliku ku}u, na tri sprata, u beogradskom predgra|u Batajnici, u ulici Posavskih odreda 36, gde i danas `ivi. Od onoga {to je preteklo kupio je japanski automobil marke “tojota”. A pre nego {to je do{ao do tog bogatstva [e{eq se smucao po beogradskim ulicama, kafanama, kwi`arama i javnim tribinama prodaju}i svoje kwige {tampane u tira`ima ne ve}im od pet stotina primeraka. Kwige su, uglavnom, kupovali wegovi tada{wi poznanici, ne zato {to ih je interesovalo {ta u wima pi{e, ve} iz ose}awa samilosti – po{to je u to vreme bio bez drugih izvora prihoda. (“Srpska re~”, “anonimni autor”, april 1993) Kolika je lakomost ili pohlepa dr Vojislava [e{eqa najboqe pokazuje ~iwenica da [e{eq `ivi u porodi~noj ku}i u Batajnici, 25 kilometara udaqenoj od centra grada, gde je, uzgred budi re~eno, kvadratni metar stambenog prostora ~etiri do {est puta jeftiniji od, recimo onoga u Diplomatskom ili Golf nasequ, gde u velelepnoj vili `ivi porodica Dra{kovi}. Ako je suditi po Dra{kovi}evom po{tewu, bar od onog trenutka kada u~estvuje u op{tinskim i gradskoj vlasti u Beogradu, moglo bi se zakqu~iti da je “prisvajawe tu|eg” postalo osnovni motiv politi~kog delovawa Vuka Dra{kovi}a. Posebno je ~udno da Dra{kovi} ni ispod ovog teksta nije smeo da se potpi{e, jer upravo je on boravio sa dr [e{eqem u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, ali sli~ne optu`be, nikada sâm, nikada li~no, u direktnom kontaktu, nije smeo da ponovi. Ra~unao je Dra{kovi} da i u takve patolo{ke la`i neko mo`e da poveruje. Vrhunac besmisla predstavqa tvrdwa da su [e{eqeve kwige (ne{to ranije Dra{kovi} je tvrdio kako [e{eq nije kwi`evnik) kupovali qudi iskqu~ivo iz ose}awa samilosti. Dovoqno je samo da svako sebi postavi pitawe: Da li bi iko ikada kupio ne~iju kwigu samo zbog sa`aqewa? Trip – “Ja sam Kalimero politi~ke scene Srbije” “Moram priznati, gospodine predsedni~e, da su me [e{eqeve teze dale fascinirati. Spreman je na svaki oblik suradwe sa nama, pod uvjetom da djelujemo u istom smjeru etni~kog ~i{}ewa i rata bez obzira na `rtve. Zahvalan je osobno vama {to ste, na wegovu molbu, intervenirali da iz na{eg zarobqeni{tva budu oslobo|eni neki wegovi qudi, zarobqeni prije dva mjeseca kod Oku~ana. Spreman je na sli~ni revan{ u svakoj prilici i vjeruje da }e ta suradwa ostati u najstro`oj tajnosti. On priznaje da ne raspola`e sa vi{e od par stotina dobrovoqaca, ali zahvaquju}i srpskoj televiziji koja ga prikazuje kao nacionalnog junaka veliki broj generala je gotov
118

da se stavi pod wegovu komandu, u pogodnom trenutku... Problem je, mo`e biti, jedino u tome {to je [e{eq jako, jako neoprezan i svojeglav. Lako zapada u histeriju i lako podlije`e strastima mr`we. Kad mu spomenem Vuka Dra{kovi}a, on po~ne da se trese od mr`we. Toliko mrzi Dra{kovi}a da je predlo`io i da ga, uz na{u suradwu, likvidira. Na moju provokaciju da je to neizvodqivo i suvi{e rizi~no odgovorio je da je on u izvanrednim odnosima sa Milo{evi}evom tajnom policijom i da su glavni Dra{kovi}evi qudi, izvjesni Gi{ka i Beli, ve} likvidirani... Zamjerio je hrvatskoj strani i na trapavosti prilikom [e{eqevih susreta sa M. Mak{om i J. Vrhovcem, koje je imao on u Zagrebu prije ~etiri godine. Na moju ogradu da HDZ tada nije bila na vlasti, reagirao je tipi~no na wegov na~in: “Vi ste ve}i diletanti od komunista”. O~ito je da se pla{i mogu}nosti da se wegova suradwa sa nama otkrije. Zapravo, priznao je da srpska Slu`ba bezbjednosti ve} dosta toga zna i da su sumwe i neki kompromitiraju}i dokumenti dospjeli i do vrha wegove stranke, ali da ga za sada spa{ava Milo{evi}”. (“Srpska re~”, anonimni autor, april 1993) “Velikomu~enik” srpskog deseterca Na pismo “anonimnog autora”, gotovo da ne treba davati nikakav komentar. Najsme{nija u svemu jeste ~iwenica da Dra{kovi} sebi, ~ak i u pismu koje je sam izmislio, daje toliki zna~aj, pa tobo`e Vojislav [e{eq ho}e da ga uz saradwu Hrvata likvidira. (Ili kako Dra{kovi} u pismu ka`e “suradwu”). Naravno, svi u ovoj zemqi znaju da bi Hrvati, bar u to vreme, `rtvovali najmawe nekoliko bojni samo da po svaku cenu sa~uvaju Vukovu glavu. Ono {to nije sme{no i `alosno jeste `eqa Dra{kovi}a da, tek onako usput, pomene Gi{ku i Belog, a da sebe predstavi kao velikomu~enika, najve}u `rtvu i potencijalnog heroja o kome bi trebalo spevati nekoliko epskih desetera~kih pesama. Vuk Dra{kovi} je, kao {to svi znaju, i danas `iv i zdrav, krade i otima vi{e nego ikada, la`e i ma`e boqe nego ranije, a bogami, histerija je blaga re~, ne na pomen, ve} samo na pomisao na predsednika srpskih radikala dr Vojislava [e{eqa. Dosije [e{eq (2) Pod parolom wegovog spasavawa gospodin [e{eq, poput svog velikog u~iteqa, zagovara krvavi pir ratnim pokli~ima nude}i novi milion Srba kao svoj veliki doprinos ideji o svesrpskom uni{tewu... Gospodin [e{eq je danas, kada je to najmawe potrebno srpskom narodu, po~eo da deli srpski narod na patriote i izdajnike ili nove partizane i ~etnike zagovaraju}i bratoubila{tvo. Uli~nim obra~unima sa taksistima, studentima, prosvetnim radnicima i drugim ~estitim qudima poku{ava da unese nemir i provocira sukobe ve}ih razmera. Wegovom je zaslugom veliki broj mladih Srba iz Srbije napustio Srbiju nastawuju}i se po celom svetu i osloba|aju}i prostor za doseqavawe Srba iz Hrvatske i Bosne, ~ime nastavqa delo svog velikog u~iteqa o mewawu
119

strukture stanovni{tva u Srbiji i etni~kim ~i{}ewima sa teritorija svojih predaka. Zloupotrebqavaju}i patriotska ose}awa mladih Srba {aqe ih nedovoqno spremne i obu~ene na rati{ta, ne mare}i za sve ve}i broj humki i sve vi{e obogaqenih u Srbiji. Qude mirotvorce progla{ava izdajnicima, a posledwi je na wegovoj listi Dobrica ]osi}, posledwa nada srpskom narodu da prekine golgotu i sramotu Srbije. Mo`da }e u neko dogledno vreme i gospodin [e{eq pred hrvatskim parlamentom izgovoriti poznatu re~enicu, koju je ve} izgovorio gospodin Mesi}: “Gospodo, JA sam svoj zadatak izvr{io”. (“Srpska re~”, 1. 3. 1993) Naricaqke upla{enog yankija Re~ je o jednoj bolesno razgnevqenoj, osvetoqubivoj prirodi, o majstoru vre|awa i provocirawa koji je ionako uni{tenu politi~ku kulturu zemqe sveo na najni`e mogu}e grane... Docent univerziteta je postao politi~ki aktivista; osu|enik kojem je jedno vreme bilo uskra}eno pravo na putovawe u inostranstvo danas preti oduzimawem paso{a svojim kolegama u Narodnoj skup{tini. Zato~enik iz Zenice preti hap{ewima onima koji u @enevi tra`e puteve sporazumevawa u Bosni. Kroz ovolike metamorfoze ne mo`e se pro}i prav i ~itav. Vojislavu [e{equ o~igledno nedostaju moralna i duhovna uravnote`enost i u Beogradu su se svojevremeno ~uli zahtevi da bi neke li~nosti iz javnog `ivota morale pro}i kroz prethodnu psihijatrijsku proveru pre nego {to za sobom povuku u ponor ~itave narodne zajednice... U obra~unu sa opozicijom [e{eq obavqa mnoge prqave poslove kojih se vladaju}a stranka libi... Vojislav [e{eq je prvi i jedini od srpskih politi~ara izrazio otvorene teritorijalne pretenzije prema krajevima Jugoslavije koji nikada u pro{losti nisu pripadali srpskoj dr`avi. Wegova linija razgrani~avawa prema zapadnim republikama trebalo bi da ide od Karlobaga na severnom Jadranu do Virovitice u dubokoj unutra{wosti Hrvatske. (“Srpska re~”, 1. 3. 1993.) Kontradiktornosti koje se pojavquju u napadima na Vojislava [e{eqa, a koje je Dra{kovi} nemilice publikovao, izvrsna su potvrda da su sve optu`be na ra~un lidera srpskih radikala ili notorne la`i ili grubi falsifikati. U jednom trenutku, [e{eq je hrvatski agent, dok je u drugom ve} srpski Hitler, ~ovek koji se smatra srpskim patriotom i koji progawa srpske izdajnike, da bi na kraju ponovo bio pore|en sa Stipom Mesi}em, sa kojim je Dra{kovi} (poznato je {iroj javnosti) odr`avao bliske i veoma prijateqske kontakte. Patolo{ka mr`wa prema Srpskoj radikalnoj stranci, samo zato {to je na wenom ~elu dr Vojislav [e{eq, kod Dra{kovi}a je proizvodila veoma te{ke posledice. Naj~e{}a re~ kojom je Dra{kovi} poku{ao da `igo{e i pred doma}om javnosti blasfemira i [e{eqa i radikale jeste
120

da je wihova stranka fa{isti~ka. Predsednik SPO Vuk Dra{kovi}, u intervjuu koji danas objavquje var{avska “@e~pospolita”, smatra da je u “Srbiji do{lo do braka socnacionalizma sa fa{izmom”. Predsednik SPO u du`em intervjuu ocenio je i da }e nedeqni izbori “ponovo biti jednopartijski” jer se, ka`e on, za mandate bore “javni komunista” sa “maskiranim komunistima koji su po naredbi re`ima stvorili razne opozicione partije. Prema re~ima Dra{kovi}a, “jedan od mnogih primera je Srpska radikalna stranka”, za koju je rekao da je “potpuno fa{isti~ka”. (“Politika”, 28. 5. 1992) “Na politi~koj pozornici Srbije ko~operili su se, me|utim, primitivci i neznalice, brbqaju}i o fantomskim granicama Karlovac–Karlobag–Ogulin–Virovitica i raspiruju}i u`as pokoqa bez ciqa. Ciq je, zapravo, postojao i on je, zaista, i ostvaren. Nacionalni buka~i i {teto~ine su, poput hijena, jurnuli prema mirisu smrti, osetiv{i trenutak za ratnu pqa~ku i krvavu slavu!” (“Srpska re~”, 15. 3. 1993) Svoju tvrdwu da je [e{eq fa{ista a Srpska radikalna stranka fa{isti~ka, Vuk Dra{kovi} se nikada nije posebno trudio ni da objasni, a kamoli da doka`e. Vodio se gebelsovskom logikom, da ako sto puta ponovi takvu besmislicu i budala{tinu, da }e narod u wu poverovati. Posebno je interesantno to {to su upravo pripadnici Srpskog pokreta obnove, u svom politi~kom delovawu koristili neke fa{isti~ke metode, poput masovno histeri~nih pokli~a “svi, svi” (koliko se to mo`e razlikovati od nekada{weg “hajl”?); jedino je Dra{kovi} na celoj politi~koj sceni Srbije imao prepoznatqiv pozdrav za svoje simpatizere i ~lanove podizawem ruku ili tri prsta u vazduh i poku{avaju}i da na taj na~in od svojih sledbenika stvori podanike, a po nalogu Dra{kovi}a wegovi ~lanovi su imali istaknutu ulogu u ometawu i prekidawu politi~kih skupova wemu suprotstavqenih politi~kih organizacija. Dra{kovi} je, kao {to je poznato, vi{e puta izazivao prolivawe krvi na beogradskim ulicama (uvek je imao razumevawa i toplu re~ za zagreba~ke i sarajevske `rtve), dok Vojislav [e{eq i Srpska radikalna stranka to nikada nisu ~inili. Interesantno je i to da Dra{kovi}u ni na pamet nije palo da se povu~e iz politi~kog `ivota Srbije posle tragi~nih pogibija i mladi}a i policajaca na ulicama na{eg glavnog grada. Krivac je uvek bio neko drugi. Koliki je [e{eq primitivac, neznalica, koliko je brbqao o fantomskim granicama Karlovac–Karlobag–Ogulin–Virovitica i koliki je [e{eq nacionalni buka~ i {teto~ina, na najboqi na~in potvr|uje Dra{kovi}eva `eqa jo{ iz 1989. godine da “me|e Srpstva budu upravo tamo gde on, vojvoda [e{eq, to zahteva”. Dra{kovi} se zaboravio. Kori{}ewe droge je uzelo maha, a u Dra{kovi}evom slu~aju o~igledno je i prevr{ilo meru. Primer Vuka Dra{kovi}a trebalo bi koristiti u osnovnim {kolskim i stru~nim medicinskim uybenicima, kako bi na{a deca i omladina znali koliko je dro121

ga opasna, i kako bi je, po svaku cenu, izbegavali. Na po~etku rata bilo je mnogo dobrovoqaca, naro~ito iz Srbije. Oni tvrde da su skoro sve zlo~ine nad civilima po Hercegovini po~inili ba{ ti dobrovoqci, Beli orlovi, [e{eqevci, i drugi do{qaci, i da skoro nema qudi iz tog kraja koji su ubijali civile, pqa~kali i palili sela i ku}e. Motiv pqa~ke je bio najva`niji za dolazak dobrovoqaca iz Srbije, koji su posle plena delili ordewe jedni drugima, dok im je Televizija Srbije odavala priznawe i divqewe za patriotizam, a pobeda je visila u vazduhu. Sada, kada je zanos pro{ao, u poru{enoj, polumrtvoj i raseqenoj zemqi odavno nema ratnog plena, a ni dobrovoqaca iz matice. (“Srpska re~”, 24. 10. 1993. Danica Dra{kovi}) Pri~ajte usta, da niste pusta Izrazito antisrpsko delovawe supruga Danice Dra{kovi} i weno li~no potpuno je jasno i uo~qivo u prethodnom tekstu. Trebalo je samo da Dra{kovi}i navedu gde i koje su to zlo~ine po~inili dobrovoqci u Srpskoj Hercegovini, gde su to ubijali civile, pqa~kali i palili ku}e. Ako je suditi po izjavama Vuka Dra{kovi}a, samo su muslimani po~inili stravi~ne zlo~ine u Hercegovini, i to, kako saznajemo iz Dra{kovi}evih usta, zlo~ina~ki ubijaju}i devetoro dece i to sve wihovih ro|aka. Danica Dra{kovi} je, sre}om, znala da nikada tih devetoro dece nisu ubijeni i ta ~iwenica je u svemu mnogo va`nija od svih la`i i nebuloza bra~nog para Dra{kovi}. U emisiji “Utisak nedeqe” na NTV “Studio B” supruga Vuka Dra{kovi}a je javno izjavila, “da ako bi Vuk Dra{kovi} i i{ao u svoje Gacko i Hercegovinu (po{to tamo od po~etka rata nije kro~io nogom), mogao bi da brani iskqu~ivo muslimane”. Vaqda je Dra{kovi} hteo da brani one fine muslimane koji su ubili samo devetoro wegovih najmla|ih ro|aka, ili je Dra{kovi}, pod uticajem kokaina, zaboravio {ta je govorio za {panski “Diario 16”. Dra{kovi} je gotovo sve vreme svog politi~kog delovawa neumereno hvalio i kudio pojedine politi~ke subjekte u skladu sa promenom odnosa tih politi~ara prema wemu li~no i Srpskom pokretu obnove u celini. Tako je Dra{kovi} o{tro kritikovao izbor Milana Pani}a, da bi, malo zatim bio wegov najve}i i najja~i kandidat za predsednika Srbije, a da bi samo godinu ili dve kasnije, ponovo postao budala sa kojom se ne treba zamajavati. Kroz promene svojih stavova o Milanu Pani}u, Dra{kovi} nije jedino mewao svoj odnos prema Vojislavu [e{equ. Uvek i za sve, pa i u vezi sa Milanom Pani}em, krivac je bio Vojislav [e{eq. Lutka sa naslovne strane Po Dra{kovi}evom mi{qewu samo Pani}evom zaslugom ishod londonske konferencije nije bio te`i za Srbiju i izbegnuta je mogu}nost vojne intervencije. Pokazalo se, istovremeno, da Pani} ne `eli da bude lutka u Milo{evi}evim rukama a od trenutka kada je postalo jasno da je odlu~no za mir i primenu principa ameri~ke demokratije u Srbiji, savezni premijer je stekao podr{ku Srpskog pokreta obnove. Dra{kovi} je komentarisao i ~iwenicu da su ba{ Vojislav [e{eq i
122

Brana Crn~evi} “zatra`ili Pani}evu glavu”, ~iwenicom da su shvatili “kako je vrag odneo {alu zbog o{trog kursa saveznog premijera protiv ratnih hu{ka~a, zlo~inaca i profitera”. Upla{ili su se da }e se i oni na}i na ovom spisku, rekao je Dra{kovi}, dodaju}i da “panika zahvata mafija{ke vrhove re`ima”, koji su `iveli zahvaquju}i zakonima yungle i teroru. Lider SPO je izneo svoje uverewe da }e se “gra|ani okupiti sutra oko Skup{tine SRJ u ~asu kada se bude raspravqalo i glasalo o poverewu Milanu Pani}u, ali ne po pozivu ove ili bilo koje druge stranke, nego zbog opasnosti koja preti Srbiji, jer ako premijer SRJ padne, “nema vi{e okruglog stola”, ne}e biti izbora, “usledi}e teror i osveta prema opoziciji, a sukobe }e isprovocirati re`im kome je malo smrti i koji mo`e da traje samo dok ima krvi i mrtvih”. (“Politika”, 3. 9. 1992) “Nikada u Srbiji nije bilo toliko trutova koji su pri~ali o matici i pozivali druge da krvare za wu, dok su se oni krvavo bogatili na nesre}i naroda” – rekao je Dra{kovi} uz upozorewe da demokratska Srbija ne sme da dozvoli da u sukobu oko Pani}a pobedi politi~ka mafija, kriminalci i profiteri”. (“Politika” 3. 9. 1992 “Pani} izazvao bes zbog uklawawa Mihaqa Kertesa” ) ]ut, bre, Pani}u! Rekao sam mu: “]ut, bre! Kakav ti mo`e{ biti premijer? Ne razlikuje{ Bawaluku od Vrwa~ke Bawe. Ni srpski ne zna{. Takav premijer nam ne treba”, rekao je Vuk Dra{kovi}. (“Dnevni Telegraf”, 10. 10. 1997) Razume se, Dra{kovi} je bio protiv izbora i Dobrice ]osi}a na mesto predsednika Savezne dr`ave, da bi, samo nekoliko meseci kasnije, postao wegov najve}i poklonik i obo`avalac. ... “^ak kad bi pri obrazovawu takve vlade”, govori daqe lider SPO, “i bili zaobi|eni [e{eq, Arkan i wihovi pokroviteqi iz SPS-a, pred svetom se ne mo`e prikriti ~iwenica da su nam fa{isti i mafija{i u parlamentu i da mafija vlada Srbijom. Dobrica to uvi|a, nadam se, ali mu fali odlu~nosti i hrabrosti da u~ini ono {to treba, a ~ime bi i Srbi u krajinama bili spa{eni. Uveren sam da }e [e{eq, po instrukcijama svojih nalogodavaca, jer on je samo sluga i ni{ta vi{e, sada krenuti i na ]osi}a. Tada }e Dobrica ]osi} da postane wihov Milan Pani}”... (“Borba” – “Treba nam vlada demokratskog spasa”, 8. 1. 1990) “I ako ]osi} ne poka`e obe pesnice onda }e sam biti kriv, i ne}e ga mo}i uti{eti slogan SPS – “tako treba”. Ni wega, ni nas. Niko ne mo`e da me ubedi da Dobrica ]osi} ne mo`e da iskoristi bar ovla{}ewa koja ima kao vrhovni komandant Vojske, a i krajwe je vreme da ta Vojska kojoj je Dobrica komandant udari po fa{istima i mafiji i u~ini ne{to korisno za svoj narod”. (“Borba”, 8. 1. 1993)
123

Vuk se rukovodi hrvatskom krilaticom: “Srbi na Srbe, ne trebaju nam vrbe”! Koliko je Dra{kovi} prosto opsednut “likom i delom” Vojislava [e{eqa, pokazuje ~iwenica da on ni na koji na~in i ni po koju cenu ne mo`e da se pomiri sa ~iwenicom da je narod u Srbiji dao svoje poverewe Srpskoj radikalnoj stranci i wenom predsedniku pa poziva svet da shvati da je veliki broj Srba fa{isti~ki orijentisan, a wihovi predstavnici u Parlamentu su najboqi dokaz za tako ne{to. Ono {to je mnogo opasnije, neko bi mogao re}i neodgovorna i neozbiqna, ali izjava koja je svakako data pod velikim uticajem narkotika, jeste poziv Dobrici ]osi}u da “wegova vojska” udari po fa{istima i na taj na~in u~ini ne{to korisno. Dra{kovi} je, kao neko ko se dugo godina bavio politikom, morao poznavati ustavne nadle`nosti jugoslovenske vojske, ali je najva`nija ~iwenica u svemu upravo ta da fa{isti na koje treba vojska da udari nisu, po Dra{kovi}u, ni hrvatski bojovnici, ni Alijini muyahedini, ve} Srbi, i to pripadnici Srpske radikalne stranke. Na sre}u, Dra{kovi}ev poziv na bratoubila{tvo ostao je bez odgovora. “Smewivawem Dobrice ]osi}a otvorena su vrata onome {to }e se logi~no dogoditi – secesiji Crne Gore” – izri~it je Dra{kovi}, dodaju}i da je “na preksino}nom zasedawu Savezne skup{tine, Slobodan Milo{evi} demonstrirao silu, a [e{eq odanost i ropsku vernost”... Dra{kovi} je daqe rekao da je ]osi} do`iveo sudbinu koju dele i svi drugi koje je Milo{evi} iskoristio i “slede}i otira~ za Milo{evi}eve noge bi}e dr Vojislav [e{eq, ali jo{ nije obavio sve komunalne poslove. Kada to obavi, i [e{eq }e u kantu za sme}e”... Me|u one koji su se Milo{evi}u toliko zamerili “da nemaju pravo na normalno penzionisawe, ve} }e na wih pustiti [e{eqa”, Dra{kovi} je ubrojao i generala @ivotu Pani}a. (“Politika” – “Dra{kovi}: Otvorena vrata secesiji Crne Gore”, 2. 6. 1993) ... Slobodan Milo{evi} manifestovao je silu, a wegov posinak Vojislav [e{eq odanost i ropsku vernost srpskom predsedniku, zakqu~io je lider SPO i prognozirao da u ovda{wim politi~kim prilikama u kojima je predsedni~ka funkcija silno degradirana, ona najboqe odgovara nekome tipa [e}eroskog. Prema procenama Vuka Dra{kovi}a slede}a `rtva Slobodana Milo{evi}a bi}e Vojislav [e{eq. (“Ekspres” – “[e{eq je slede}i”, 2. 6. 1993) ... Antivladine demonstracije, koje su se pretvorile u nerede ispred Savezne skup{tine u Beogradu, imale su, po mi{qewu Vuka Dra{kovi}a, za ciq da poslu`e kao izgovor Slobodanu Milo{evi}u za eliminisawe svih protivnika re`ima. “Imamo dokaze: na policajce i demonstrante su pucali ~lanovi fa{isti~ke partije (ekstremne nacionalisti~ke Radikalne stranke Vojislava [e{eqa-prim. red.). SS-trupe re`ima imale su nare|ewe da me ubiju, da ubiju nekoliko policajaca i da razbiju prozore na Skup{tini”. (Pariski “Mond” je u broju od 19. juna pod naslovom “Dra{kovi}: bilo im je nare|eno da me ubiju”, objavio razgovor sa Vukom Dra{kovi}em 2. 8. 1993)
124

Srpski Jeremija Ono {to je Dra{kovi} “logi~no” predvideo da }e se dogoditi, a to je secesija Crne Gore, na wegovu `alost, ni pet godina kasnije nije se dogodilo. Srpski Jeremija, kako sebe naziva Dra{kovi}, jo{ jedanput je omanuo. Pogre{io je, ne zbog lo{e procene, ve} zbog patolo{ke mr`we prema Vojislavu [e{equ, nadaju}i se da }e wega mo}i da optu`i i okrivi za eventualni raspad Savezne dr`ave. (Uzgred, Dra{kovi} je bio protiv stvarawa zajedni~ke dr`ave Srbije i Crne Gore, ve} je insistirao na referendumu na kome bi gra|ani Srbije doneli svoju odluku o tome). Izrazi i sintagme poput “ropske vernosti”, “otira~a za Milo{evi}eve noge” i “kante za sme}e” jesu pravo ogledalo Dra{kovi}eve nakazne politike. Humoristi~ki program svih elektronskih medija u na{oj zemqi, prethodnih godina, bio je veoma siroma{an. Izgleda da na{i scenaristi i re`iseri nisu pro~itali izjavu Vuka Dra{kovi}a kako su ~lanovi fa{isti~ke partije Vojislava [e{eqa imali nare|ewe da ba{ wega, Vuka Dra{kovi}a, ubiju. Tragi~no je to {to je ubijen policajac, ali je neverovatno da je “Bog Otac ponovo sa~uvao glavu svoga Sina Vuka Dra{kovi}a (Isusa Hrista), jer Dra{kovi} je i tu golgotu uspeo da pre`ivi”. Dra{kovi} nije izrazito visok ~ovek, ali je ovom izjavom pokazao koliko je mali i bedan u qudskom smislu, {to bi narod rekao “pravi prcoqak”. “... Svesrdno podr`avam inicijativu o toj svesrpskoj skup{tini na kojoj }e, kako planiraju Milo{evi}, Karayi}, Hayi}, [e{eq, Vu~urevi}, Arkan, Biya i takvi – usvojiti svesrpski nacionalni program. Veoma je dragoceno da se ti qudi sastanu {to pre i usvoje srpski nacionalni program. Nama, ostalima, ogromnoj ve}ini, svim qudima od pameti, moralnog integriteta i odgovornosti, time }e biti olak{an posao u istinskom definisawu srpskog nacionalnog interesa i nacionalnom programu. Bi}e nam makar jasno da nacionalni program nije i ne sme biti ono {to usvoje qudi koje sam spomenuo”. (“Borba” – “Vuk Dra{kovi}: Porazi}emo svet”, 5. 4 1993) Dra{kovi} je sebe, ni~im izazvan, stavio i svrstao u qude od pameti, koji bi znali kako treba da se vodi nacionalna politika. Verovatno bi Vuk Dra{kovi} u~inio sve da Gacko odbrani od Srba i onih 15 procenata muslimana koji su nekada tu `iveli proglasi za jedine stanovnike tog hercegova~kog mesta. ... Da je ovo vreme u kojem je vrlo te{ko govoriti, Dra{kovi} je ipak “pro~e{qao” aktuelnu situaciju i doga|awa na prostorima sada{we i biv{e Jugoslavije... ... Tako je, u kontekstu najnovijih doga|aja na Kosovu i Metohiji, upozorio da postoji opasnost od preno{ewa ratnog po`ara na teritoriju Srbije. Za to je direktno optu`io Vojislava [e{eqa, vo|u srpskih radikala, nazivaju}i ga – usta{kim agentom koji radi po direktivi Zagreba i ~ini sve kako bi zavadio srpski narod. (“Politika” – “[e{eq “pali” Kosovo”, 25. 5. 1993)
125

O{te}ewa na kori velikog mozga ... On je ponovio neke akcente re~ene pre nekoliko dana na Ravnoj gori, a potom dodao da su na Kosovu i Metohiji ju~e pale nove `rtve. Istraga }e pokazati kako je do toga do{lo, ali pre nego {to se ovo desilo, naglasio je Vuk Dra{kovi}, SPO je upozoravao da Vojislav [e{eq priprema paqewe Kosova i Metohije. Wegovi se qudi ve} mesecima pripremaju, a na to upozoravaju iz redova Srpske pravoslavne crkve, da }e za po~etak wihovih teroristi~kih akcija prve `rtve biti Srbi, rekao je Dra{kovi}... (“Politika” – “Dra{kovi} opet optu`uje [e{eqa”, 25. 5. 1993) Kosovo i Metohija i te 1993. i godinu i dve i tri kasnije, nije bilo zapaqeno kako je la`no upozoravao Jeremija Dra{kovi}. Kao {to je svima poznato, `rtve nekoliko teroristi~kih akcija na Kosovu i Metohiji zaista jesu bili Srbi, ali su po~inioci tih te{kih krivi~nih dela bili Albanci koji su izvedeni i pred lice pravde. Mo`da je Dra{kovi} prebacivawem odgovornosti na nekog drugog poku{ao da prikrije svoju tihu podr{ku albanskim separatistima sa kojima bi on uvek i u svakom trenutku razgovarao (kao da ga je neko ikada i igde zvao na bilo kakve razgovore), ali prirodu Dra{kovi}evog o{te}enog korteksa (kore velikog mozga) najboqe potvr|uje neverovatna la` da na [e{eqeve ~lanove kao mogu}e izvr{ioce teroristi~kih akata ukazuju qudi iz Srpske pravoslavne crkve. Naime, nikada nijedan crkveni velikodostojnik ni{ta sli~no nije ni pomenuo. Dra{kovi} je svoj odnos prema Vojislavu [e{equ mewao u skladu sa dozom i koli~inama kori{}enih narkosredstava, ali ono {to je zajedni~ki imeniteq svemu {to je ~inio u prethodnim godinama jeste la`, nebulozna i beskrupulozna. Tako je Vuk Dra{kovi} umeo da izmisli navodne pozive Vojislava [e{eqa wemu za saradwu, tako nesuvislo da je iznenadio ~ak i uredni{tva onih novinskih ku}a koje su bile za{titni znak la`i, falsifikata i izmi{qotina Vuka Dra{kovi}a, Danice Dra{kovi} i Srpskog pokreta obnove. “Predsednik SPO Vuk Dra{kovi} nije dobio nikakav poziv za sastanak sa Vojislavom [e{eqem, a i da je dobio, on takav sastanak ne bi prihvatio”, ka`e se u ju~era{wem saop{tewu Saveta za informisawe Srpskog pokreta obnove i dodaje: “SPO nikada ne}e pristati na bilo kakvu trgovinu sa fa{izmom, niti }e doju~era{wem fa{isti~kom krilu SPS, koje vodi Vojislav [e{eq i koje je stvoreno sa jedinim ciqem da za ra~un SPS obavqa one najprqavije i najsramnije poslove, priznati status opozicije”. Danica Dra{kovi} podmetnula informaciju Vest koju je ju~e “Borba” objavila na naslovnoj strani – podmetnuta je na{oj redakciji. Re~ je o informaciji u kojoj se ka`e da je predsednik SRS Vojislav [e{eq pozvao na tajni razgovor Vuka Dra{kovi}a i Vojislava Ko{tunicu kako bi se dogovorili o smewivawu [ainovi}eve i
126

formirawu nove vlade. Na{ novinar ovu informaciju dobio je iz samog vrha SPO – ili preciznije od gospo|e Danice Dra{kovi}, ~lana Glavnog odbora ove stranke i to nakon nekoliko wenih upornih poziva redakciji. Istine radi, Danica Dra{kovi} rekla je na{em novinaru da su “Vuk i Ko{tunica pozvani” na pomenuti “tajni razgovor”, ali da “Vuk gotovo sigurno ne}e i}i”. Gospo|a Dra{kovi} pri tom je na{eg novinara zamolila da “ni slu~ajno ne otkrije izvor informacije”, naglasiv{i pri tom da je “informacija veoma poverqiva, ali da “Vuk to ni slu~ajno ne}e demantovati”. ^iwenica da je gospo|a Dra{kovi} ~lan Glavnog odbora SPO i da je, osim toga, kao supruga lidera ove stranke upu}ena u politi~ka zbivawa i odluke vrha SPO, nije dovodila u sumwu pouzdanost pomenute vesti. Tim pre jer je gospo|a Dra{kovi} i do sada u nekoliko navrata ponudila “Borbi” informacije koje su se kasnije pokazale kao ta~ne. I tokom ju~era{weg razgovora gospo|a Dra{kovi} je insistirala da na{ novinar “~ak ni urednicima ne otkrije od koga poti~e informacija, ve} da objasni kako je vest ~uo u “Srpskoj re~i”. Ovo je, nesumwivo, vreme politi~kih intriga, i igara, i u tom kontekstu, nadamo se da }e na{i ~itaoci ovo obja{wewe shvatiti kao izviwewe redakcije “Borbe”. (“Borba”, 12. 10.1993) Samo mesec dana kasnije, Dra{kovi} je zaboravio da je ikada i{ta lo{e rekao o Vojislavu [e{equ i fa{isti~koj Srpskoj radikalnoj stranci koja obavqa najprqavije i najsramnije poslove, pa je ~ak konstatovao da o [e{equ nikada ni{ta ru`no nije rekao, a da u Srpskoj radikalnoj stranci ima mnogo dobrih i po{tenih qudi. Tako|e, Dra{kovi} je ponovo po~eo Vojislava [e{eqa od milo{te da naziva kumom i dobrim opozicionarom, ra~unaju}i da bi sa wegovom podr{kom u srpskom Parlamentu mogao da se do~epa vlasti. Posle mitinga u Kraqevu, Vuk Dra{kovi} je u sali op{tine odr`ao konferenciju za novinare. Na pitawe lokalnog radija da li }e se ne{to promeniti u politici SPO-a u odnosu na SRS i Vojislava [e{eqa nakon wegovog posledweg javnog nastupa i da li postoji mogu}nost da te dve stranke sara|uju, lider SPO-a je odgovorio: “Nikad ni{ta o wemu ru`no nisam rekao, niti sam i{ta izmi{qao. Mislim da u SRS ima dosta dobrih i po{tenih qudi. Lepo je {to je kod [e{eqa otpo~eo proces otre`wewa, ali mislim da izjavu mog kuma u principu ne treba prihvatiti ozbiqno. Ako je iko od po~etka juna~ki branio srpski nacionalni program, to je bio SPO. Svi drugi su trgovali, zloupotrebqavali, skrnavili, samo to nije bio SPO. “Ja, Jeremija, Mesija, ali ja i kao superstar” [to se mogu}e saradwe ti~e: vrati se na pravi put – tamo }e{ me na}i, kume”. (“Srpska re~”, 22. 11. 1993)
127

“Da li u eventualnoj koaliciji demokratskih snaga, ~iju pobedu Dra{kovi} o~ekuje, ima mesta i za SRS i wenog lidera Vojislava [e{eqa, bilo je jedno od pitawa za Dra{kovi}a. – O koalicijama }e biti re~i posle izbora. A {to se ti~e SRS-a, ona se ve} neko vreme opoziciono pona{a, a potrebni su jo{ mali napori i da postane demokratska. Moj kum [e{eq, tako|e, ve} neko vreme ponavqa stavove SPO-a”. (“Politika”, 20. 12. 1993) “... O mogu}im koalicijama oko vlade, istakao je da treba sa~ekati kona~ne rezultate izbora, da sa SPS-om nema govora o saradwi (“to bi bilo kao da popijete kafu a da unapred znate da je otrovana”). Za [e{eqa je rekao da se u ovoj kampawi pokazao kao dobar opozicionar i da treba jo{ samo da u~ini mali napor da postane i demokrata...” (“Politika”, “Dra{kovi}: O~ekivali smo boqe rezultate”, 21. 12. 1993) Samo dva meseca ranije Dra{kovi} je najgrubqim re~ima optu`ivao Srpsku radikalnu stranku nazivaju}i je i “takozvanom radikalnom” i “takozvanom strankom”, izri~ito zahtevaju}i da se fa{isti~ke kraste (Srpska radikalna stranka) skinu sa lica Srbije, a da se Vojislavu [e{equ ne da legitimacija opozicionara. “... U drugom delu ju~era{weg susreta sa novinarima Dra{kovi} je odgovarao na wihova pitawa. Prvo pitawe bilo je vezano za spor izme|u SPS-a i SRS. SPS je uzrok, SRS posledica. SPS je tvorac, SRS tvorevina. Ovde roditeq ho}e da rastrgne svoje ro|eno dete i da svu krivicu prebaci na deri{te. Glavni krivac je, ipak, SPS, rekao je lider SPO-a – sada svi kroz “toplog zeca” propu{taju [e{eqa, ali mi ne}emo u tome da u~estvujemo”. (“Politika”, “Dra{kovi}: Topli zec za [e{eqa”, 1. 10. 1993) “... Lider SPO je ponovio svoj poznati stav da se Srbija ne brani u Kninu i Nevesiwu, ve} da se Knin i Nevesiwe brane u Vaqevu (srpskoj Galileji), Topoli, Takovu. – [ta nam je ~initi? – upitao se Vuk Dra{kovi}. – Nije dovoqno danas di}i ruku da ode vlada Nikole [ainovi}a, pogotovo kada to tra`e qudi koji su jedino sposobni da naprave lo{iju vladu od vlade ~iju ostavku tra`e. Jedan od uslova da nas svet prihvati je i taj da se fa{isti~ke kraste skinu sa lica Srbije, u vidu takozvane srpske, takozvane radikalne i takozvane stranke Vojislava [e{eqa. SPO ne}e u~estvovati u aktuelnom obra~unu izme|u ove dve stranke, ve} }e to posmatrati sa distance, budu}i da nije bio kum na tom ven~awu...” (“Borba” – “Ima spasa ako ima pameti”, 9. 10. 1993) “... Da li je, povodom razlaza SRS i SPS i mogu}e parlamentarne krize, bilo dogovora unutar opozicije? Ne, nije bilo dogovora. Mislim da su se okolnosti “namestile” demokratskoj opoziciji, ali da ih ona ne ume da iskoristi. Trebalo je, napro128

sto, da sva demokratska opozicija ve} prvog dana postupi kao i SPO – da na ringu ostavi [e{eqevce i SPS-ovce, a ne da se me{a u sukob i da ulazi u blato daju}i, odjednom, [e{equ legitimaciju opozicije, a socijalistima legitimaciju nekoga ko se razlikuje od [e{eqa”. (“Borba” – “Nisam molio Milo{evi}a”, 11. 10. 1993) Limene trube u Jeremijinoj glavi Re`im u Srbiji po~eo je 1993. godine nezapam}enu hajku protiv Vojislava [e{eqa i Srpske radikalne stranke. Vuk Dra{kovi} se gotovo ni u jednom politi~kom stavu nije razlikovao od tada{wih vlasti, pa je svoju energiju (kokainsku) koristio za napade na druge politi~ke stranke koje su u to vreme opoziciono delovale. Dra{kovi} je u prvom momentu, kao i obi~no, bio na strani progowenih radikala i Vojislava [e{eqa, da bi nekoliko meseci kasnije porodica Dra{kovi} pokazivala otvorene simpatije prema socijalisti~kom re`imu koji je uhapsio predsednika Srpske radikalne stranke. “Dra{kovi} je tome dodao da radikali, izlo`eni vi{emese~noj hajci re`ima, mogu ra~unati na solidarnost wegove stranke, a pozvao je i ostale opozicione stranke da mu se pridru`e, jer “sve su stranke na ni{anu jedne iste pu{ke, dakle, sve mogu o~ekivati i progone i zabrane”. (NIN, 27. 5. 1994) “Da nije bio sa wima, da nije ratovao, lagao i podmetao opoziciji, da nije pretio studentima i taksistima, da nije tukao u~iteqe, da nije pravio spiskove nepodobnih, progonio muslimane, Hrvate, Ma|are i nekvalitetne Srbe, da nije sve to radio i da se ovako kao sad borio protiv socijalista onda kada je imao sedamdeset poslanika, mo`emo zamisliti {ta bi danas u Srbiji bilo. Milo{evi}a sigurno ne bi bilo, {to je dovoqno. Za to [e{eq treba da odgovara i dobije zaslu`enu kaznu, a ne za Bo`ovi}a”. (“Srpska re~”, 10. 10. 1994. D. Dra{kovi}) Zanimqivo je vi|ewe najbli`eg saradnika i politi~kog savetnika Vuka Dra{kovi}a Milana Bo`i}a o tome ko je idejni tvorac poku{aja da se Srpska radikalna stranka proglasi fa{isti~kom i to posle dugogodi{wih optu`bi “jedino Vuka” da su [e{eqevi radikali najcrwe i najgr|e fa{isti~ko zlo u ovoj zemqi. Pomenutu podelu u opoziciji na “dva plus dva” Bo`i} vidi kao proizvod rada “grupe za zavarivawe SPS”. Ka`e Bo`i}: “Logisti~ari SPS su shvatili da je tako najboqe, jer se najvi{e pla{e kada opozicija nastupa zajedno. Zato je avangarda SPS-a, a to je SK–PJ, ve} optu`ila SPO za primenu nasiqa, a SRS za fa{izam”. (NIN, 27. 5. 1994) Dakle, Vuk Dra{kovi} je najboqi logisti~ar SPS-a i avangardna snaga Saveza komunista Pokreta za Jugoslaviju. Bo`i}u se mora verovati. Vuka Dra{kovi}a on najboqe poznaje. Uostalom, i politi~ki savetnik mu je.
129

Sad se vidi, sad se zna... “... Cela nazovi opozicija je gora varijanta od wega. [e{eq, \in|i}, Ko{tunica, nude i obe}avaju samo daqi rat, smrt i sukobe. Oni umesto wega na vlasti danas, bili bi nesre}a koju Srbija ne bi pre`ivela”. (“Srpska re~”, pi{e Danica Dra{kovi}, 21. 11. 1994) “Ko{tunica, \in|i} i [e{eq su stvorili “Trojni pakt”. I kad se o fa{istima radi, potvr|uje se da se istorija ponavqa”. (“Srpska re~” – “5. kolona;” pi{e Aleksandar ^otri}, 27. 2. 1995) ... Govore}i o odustajawu DS, SRS i DSS od organizovawa protestnog mitinga za odbranu Studija B, Dra{kovi} je ju~e, izme|u ostalog, rekao: “Pru`ili smo im {ansu, potpuno dali odre{ene ruke, i {ta su oni u~inili?! Prvo su zahteve tog protestnog skupa sveli na samo jedan zahtev – odbrana Studija B... Meni je `ao {to ti qudi koji imaju toliko hrabrosti da preko svih medija, preko svojih strana~kih {tabova, tribina, pozivaju jadni na{ narod u Bosni, u Hercegovini i Srpskoj Krajini da stane na megdan celom svetu, da gine, da neizmerno gine i da ne {tedi krv, dakle, koji imaju toliko hrabrosti da pozivaju druge u besmislenu pogibiju, nisu imali hrabrosti da organizuju jedan obi~an protestni miting”. (“Borba”, Dra{kovi}: “Svi, svi, svi, a ne samo SPO”, 10. 3. 1995) Organizaciju protestnog mitinga za “odbranu” Televizije “Studio B” minirao je li~no Vuk Dra{kovi}, a sve u dogovoru i uz saglasnost Neboj{e ^ovi}a, koji je u tom trenutku preuzimao kontrolu nad tom medijskom ku}om. Nalog da se ne me{a u gu{ewe “Studija B” Dra{kovi} je dobio i od predstavnika ameri~ke ambasade u Beogradu, a po okon~awu posete tada{weg ameri~kog dr`avnog sekretara Vorena Kristofera, koji je rekao “da se kona~no mora stati na put antidejtonskim snagama u Srbiji”. Bogoqub Pej~i}, istaknuti funkcioner Srpskog pokreta obnove je upravo po preuzimawu “Studija B” od strane socijalisti~ke gradske vlasti rekao da to i nije velika {teta jer je “Studio B” u prethodnom periodu predstavqao “[e{eqviziju”. Naravno, Dra{kovi}u ni ovoga puta ni{ta nije smetalo da grubo falsifikuje ~iwenice o stvarnom doga|aju. Prah, kajgana i politika Vuk Dra{kovi} je razloge svoje politi~ke nemo}i uvek tra`io i nalazio u gre{kama ili politi~kim napadima Vojislava [e{eqa i Srpske radikalne stranke. ^ak i kada su ~lanovi politi~ke stranke na ~ijem se ~elu on nalazi, nezadovoqni wegovim politi~kim potezima, poku{ali da mu objasne da je stvarnost druga~ija od onoga kako je on prikazuje, Dra{kovi} je rekao da su oni pripadnici Srpske radikalne stranke, {to je navodno prepoznao iz wihovih javqawa i demantija.
130

“... I pored dve tre}ine glasa~a, op{ti utisak je da je opozicija u Skup{tini ponovo nemo}na. Vi ste nekoliko puta poku{ali da tu ne{to ujediwujete... – Nekoliko puta sam poku{avao da, bar u nekim pitawima koja bi trebalo da su od jednakog interesa za sve opozicione qude u parlamentu, do|e do ujediwavawa, kako bi broj od 127 bio broj od 127. Na`alost, niko od opozicionih grupacija nije hteo da potpi{e jedan dogovor, jednu konvenciju o zajedni~kom glasawu o konkretnim pitawima za koja svi izjavquju da su od zajedni~kog interesa. Svi tvrdimo da nam je od zajedni~kog interesa da promenimo Zakon o RTS i zakon o izbornim jedinicama. Me|utim, Depos je podneo zakonski projekt o RTS, ali je i [e{eq po`urio sa svojim projektom i sada dolazimo u nemogu}u situaciju. [e{eq ucewuje i ka`e da opozicija prihvati wegov predlog kao projekat cele opozicije. Na{ predlog je mnogo boqi, ali i [e{eqev nije lo{, i mi smo spremni na takav ustupak. No, {ta se tada doga|a? Po{to [e{eq ka`e da ne}e potpisati u utorak da je utorak ako Ma|ari ka`u da je utorak, onda su oni odgovorili da ne}e podr`ati SRS. Naopakom politikom SRS dovodi u opasnost sve projekte koji su od interesa i za wu i za sve ostale”. (“Borba, “SPS slanina za ’velikog ma~ka’”, 5. 3. 1994) “... Predsednik Srpskog pokreta obnove (SPO) Vuk Dra{kovi} izjavio je ju~e Radio Jagodini da je zahtev Srpske radikalne stranke (SRS) za wegovom ostavkom na mestu lidera SPO u stvari sprega lidera SRS Vojislava [e{eqa sa aktuelnom vla{}u. “[e{eq ima kompleks odba~enog i uvre|enog qubavnika i sve ~ini da se ponovo socijalistima baci u zagrqaj, a dobro zna {ta gazde najvi{e vole, vole ~uti ru`ne re~i o Vuku i SPO-u”, rekao je Dra{kovi} i naglasio da “radikali ni{ta drugo i ne znaju nego da blate i zadaju niske i prqave udarce”. “To najboqe govori o wima, wihovom strahu i panici od SPO-a”, rekao je Dra{kovi} i dodao: “To je providan ~in i la`ni ra`aw za vuka na ra`wu”. “Sramota je za radikale {to su na svojoj tribini u Ra`wu nagovorili grupu svojih qudi da se predstave ~lanovima SPO i da tra`e {to su tra`ili” rekao je Dra{kovi} i dodao “To nisu bili ~lanovi SPO-a, {to vidim iz wihovih javqawa, demantija i {to su prosto za~u|eni da ih neko mo`e tako nasamariti”. (“Borba”, “U strahu i panici od SPO”, 6. 4. 1994) “De~ko s trga” opet razmi{qa!? “Kraq planina” negde sredinom 1995. godine je tvrdio kako se nalazio pred ostvarewem nacionalnog ciqa, a jedini problem i daqe je predstavqao Vojislav [e{eq. “On je upozorio da unutar Srbije postoje “neki projekti nacionalnog samoubistva koji poku{avaju da uko~e povratak Srbije u demokratsku Evropu”, ukazuju}i na Vojislava [e{eqa i wegovu Radikalnu stranku, koja “propagira tezu da Srbi u Srbiji ne mogu mirno da gledaju krv i ru{evine u Bosni i Hercegovini”. “[e{eqevci na svojim mitinzima pozivaju na rat protiv planete, a aplauzi koji se tamo ~uju predstavqaju aplauze projektima sopstvene propasti”, rekao je Dra{kovi}. “Ja tvr131

dim”, isti~e Dra{kovi}, “da nikada nismo bili bli`i povratku u Evropu i svet”. Projekti poput [e{eqevih su projekti smrti i sramote koji ugro`avaju na{e napore da se na miran na~in re{i kriza na prostorima nekada{we Jugoslavije” rekao je on”. (“Borba”, “Srbija pred ostvarivawem nacionalnog ciqa”, 5. 6. 1995) Bezgrani~ne lagarije Vuka Dra{kovi}a i wegovih sledbenika potkrepi}emo i slede}im primerima: “... Milo{evi} najavquje borbu protiv svih do posledweg Srbina. Malo posle toga po~iwe medijski rat protiv Slovenije i Hrvatske, a [e{eq jo{ uvek u razvoju, iako ga jo{ uvek niko ni{ta ne pita, tvrdi: ’Ako Slobodan Milo{evi} naredi da ja visim u Bulevaru Revolucije, ja }u visiti!’”... (“Srpska re~”, “Gwilo pre Gwilana”, 4. 7. 1995) Ko je autoritet za po{tovawe? Dra{kovi} ne samo {to optu`uje Milo{evi}a i Srbiju za rat u Sloveniji i Hrvatskoj, ve} tako glupo i nesuvislo izmisli [e{eqevu izjavu u kojoj bi se “~ak i obesio ukoliko bi mu Milo{evi} to naredio”. Koliko je ta la` besmislena najboqa je potvrda i ~iwenica da se ni on, Vuk Dra{kovi}, ne bi samopovredio ~ak i ako bi mu Danica, kao vrhunski autoritet, to naredila. “Odavno ve} sa ekrana dr`avne televizije ne odla`u one stupidne parole koje su dugo, dugo omamqivale narod, o granici Karlovac–Karlobag–Ogulin–Virovitica... Odavno se za govornicom srpskog Parlamenta ne pokazuje fa{ista koji la`e narod obe}awima da }e se kupati u srpskom Splitu, srpskom Dubrovniku, srpskom Zadru, srpskom [ibeniku. Ta je pri~a zaboravqena. Sada se reklamiraju parole o tome da takvi qudi, takvi patrioti, raspola`u nekim svojim teroristi~kim jedinicama u ostatku Hrvatske”... (“Srpska re~”, 28. 8. 1995) Niko nikada nije pomenuo teroristi~ke jedinice na teritoriji Hrvatske. Dra{kovi} je ponovo slagao, i to sa zlom namerom. Namera mu je bila da srpski narod u avnojevskoj Hrvatskoj predstavi kao necivilizacijski vi{ak nama susedne demokratske dr`ave i da, naravno, za sve to najve}u krivcu snosi predsednik srpskih radikala. [e{eq – prvak Evrope “Zahvaquju}i Vojislavu [e{equ, na{a zemqa je dobila evropskog {ampiona u disciplini politi~kih la`i. Evropski institut za istra`ivawe la`i kao faktora u politi~koj aktivnosti, ocenio je da prvo mesto u ovoj disciplini, za period od po~etka 1992. do kraja 1997. godine, pripada Vojislavu [e{equ. Wegovi najozbiqniji konkurenti za {ampionsku titulu bili su Vladimir @irinovski, @an Mari Le Pen i [ime \odan. Ovaj ugledni Institut isti~e da je Vojislav [e{eq ~ovek koji nikada ne govori istinu i da mu u Evropi, u tom pogledu, nema ravnoga.
132

Sude}i prema sada{wim [e{eqevim nastupima, on }e titulu najve}eg evropskog la`ova zadr`ati i u narednih pet godina, {to }e sigurno doprineti me|unarodnoj afirmaciji i ugledu na{e zemqe”. (“24 ~asa”, 28. 2. 1995) Zanimqive {ale i posprdni trikovi, a nikada ozbiqna politi~ka delatnost i jesu su{tina delovawa Vuka Dra{kovi}a i wegovih sunarodnika. Najve}a hipokrizija upravo je u tome {to op{tepriznati istinoqubac kao {to je “kraq planina” nekoga mo`e da nazove la`ovom. Iz svega {to je do sada napisano jasno je da bi i baron Minhauzen pozavideo Dra{kovi}u na inventivnosti i kreativnom sastavqawu i osmi{qavawu najve}ih la`i. Ho}u, ne}u, voli, ne voli – joj, kako glava boli! Vuk Dra{kovi} je svoje pribli`avawe Slobodanu Milo{evi}u i levom bloku u celini svojim nezadovoqnim bira~ima opravdavao halabukom i hajkom protiv Srpske radikalne stranke i wenog predsednika, uveravaju}i sve u Srbiji da je saradwa sa “srpskim Sadamom” ne samo mogu}a, ve} i po`eqna. “Neki op{tinski i okru`ni odbori Srpskog pokreta obnove uputili su mi gotovo ultimatum da Predsedni{tvo stranke i ja ne smemo i ni o ~emu danas imati stavove bliske SPS-u i Slobodanu Milo{evi}u, pa taman da SPS i Slobodan Milo{evi} u bilo ~emu preuzimaju stavove Srpskog pokreta obnove. Drugi, opet, zahtevaju da `estoko, onako kako to samo Srpski pokret obnove zna i mo`e, raspalimo po wemu i wegovoj stranci i da u ovom zlom vremenu ~vrsto budemo uz tzv. patriotsku opoziciju – uz \in|i}a, [e{eqa, Ko{tunicu, Jovi}a, Paro{kog i ostale. Zaboga, pi{u mi, pa uz te patriotske snage stala je i na{a sveta Crkva. Dragi prijateqa – ho}u. (“Srpska re~”, 28. 8. 1995) Dra{kovi}, kako sam ka`e, zaqubqenik u srpsku Crkvu i wenog patrijarha, u trenucima kada mu to nije odgovaralo, uvek je `estoko kritikovao. “... Otkud da na{a Crkva propagira zlo? [ta je to u nama da ne priznajemo druge vere? Sru{ili smo u ovom prokletom ratu oko 750 yamija i oko 300 katoli~kih crkava, a na{ Svetac koji hoda jo{ uvek nije na{ao re~i izviwewa za te narode. Znam, i mi smo postradali, ali treba priznati da smo pre{li svaku meru”. (“Srpska re~”, “Koalicija pendrekom”, 21. 11. 1994) Posle svega Dra{kovi} je optu`ivao [e{eqa za napade na na{u Srpsku pravoslavnu crkvu. “\in|i}, [e{eq, Ko{tunica, Nikola Milo{evi}, Amfilohije, Kalaji} i ta bratija ka`u da je Milo{evi} bio junak, dika, i Car Du{an sve do prole}a 1993. godine, kada je po~eo da vrluda i be`i iz rata tra`e}i put ka miru.” (“Srpska re~”, 28. 8. 1995)
133

“Alo, me|ugradska” “Dobijam i takva pisma i telefonske pozive u kojima me pitaju za{to Srpski pokret obnove, wegovo Predsedni{tvo i ja, (poput [e{eqa i raznih “Belih ru`a” i “Vizantija”) ne kamenujemo ameri~ku i nema~ku ambasadu. Za{to ne pozovem Srbe da se zavetuju da }emo se osvetiti Americi i Nema~koj? Ka`u – to bi bilo u narodu dobro primqeno. A @epa, a Srebrenica, a vezani vojnici i oficiri UNPROFORA kao kerovi za bandere – {ta }emo s tim? Ko je to napravio? I kad je to napravqeno? Neposredno pred udes Krajine. Za{to je pred tim na{im zlo~inima i grehom, i glupo{}u, }utao vrh na{e Crkve? Za{to su stranke opozicije likovale i slale ~estitke povodom tih zlo~ina, etni~kih ~i{}ewa, ubistava civila, vezivawa vojnika Ujediwenih nacija? Telegrami ~estitki, saop{tewa solidarnosti i{li su odavde”. (“Srpska re~”, 28. 8. 1995) Koliko je kokain nagrizao Dra{kovi}evu psihu i koliko je ogrezao u nacionalnu izdaju, pokazuje upravo pismeno obra}awe Vuka Dra{kovi}a samome sebi u sopstvenim novinama. Dra{kovi} je, dodu{e, oduvek voleo da o sebi govori u tre}em licu, da zami{qa fantasti~ne situacije u kojima }e on biti razli~it, boqi, ve}i i demokrata i humanista, ali neko ko }e uvek biti nepravedno ka`wen nerazumevawem jednog dela nerazumnog naroda koji ne shvata najboqe dubinu i zna~aj wegovih velikih re~i. Dra{kovi} se ponovo autosugestivnim metodama ubedio da je Vojislav [e{eq kamenovao ameri~ku i nema~ku ambasadu, iako to nikada nije u~inio. U jednom momentu su to ~inili predstavnici Demokratske stranke, koji su i javno spaqivali ameri~ku zastavu, a oni su 1996. godine postali koalicioni partner Srpskog pokreta obnove, koji su zajedni~kim snagama trebali da spasu Srbiju od daqeg propadawa. Dra{kovi} je ponovo optu`io vrh Crkve, {to u politi~kom smislu i nije ni{ta posebno stra{no, ali je stra{no to {to je Dra{kovi}u najve}i zlo~in bilo vezivawe vojnika UNPROFORA za bandere i to u trenutku kada su te iste trupe, samo iz vazduha, nemilosrdno bombardovale srpske gradove, sela, {kole i bolnice i ubijale neza{ti}eno civilno stanovni{tvo. Dra{kovi} je ponovo govorio o nekim zlo~inima, etni~kim ~i{}ewima i ubistvima civila koje su, navodno, odu{evqeno pozdravqale opozicione stranke u Srbiji, {to, naravno, niko nikada nije u~inio, a takve zlo~ina~ke pojave na srpskoj strani o kojima Dra{kovi} govori najvi{e su se mogle videti na dve televizije poznate po svojoj objektivnosti, kao {to su Centralna muslimanska televizija u Sarajevu i po~etkom devedesetih godina centralna muslimanska televizija u Beogradu, Televizija “Studio B”. “Bio bih sre}an kada bi i DS i SRS i DSS zalegle iza tog programa preporoda. Na`alost, spomenute tri stranke ne nude izlaz, promene naboqe, nego zahtevaju promenu nagore. One su za nastavak konflikta sa svetom, za prekid svih odnosa sa Evropskom unijom, Sjediwenim Dr`avama. Pre neko ve~e ~uli smo i stra{ni slogan: Ovaj rat se mora zavr{iti ne~ijim istrebqewem, na{im ili wihovim. Objavquje se deklaracija o momentalnom udru`ewu srpskih zemaqa i izborima za ustavotvornu skup{tinu”.
134

Daleko je Kolumbija “Na{li smo se u poziciji usamqenika po kojem udaraju svi. Hajde, stavite ruku na srce i napi{ite u NIN-u u tom tekstu {ta mislite : biste li `eleli da `ivite u Srbiji Vojislava [e{eqa, i ko bi uop{te pre`iveo u toj Srbiji? Da li je to izlaz i da li pripadati opoziciji zna~i i pravo da narodu i otaybini nude hiqadu puta goru sudbinu od one koju nudi vlast?” (NIN, 13. 10. 1995) Vojislav [e{eq je danas potpredsednik srpske Vlade i, da se malo na{alimo, hvala Bogu, svi su `ivi i zdravi, pre`iveli, {to bi rekao Vuk Dra{kovi}. Dakle, Vuk Dra{kovi} je jo{ jedanput slagao. Posle mawe od dva meseca Vuk Dra{kovi} je promenio mi{qewe. Naravno, ni{ta novo. Vuk je izmislio novu sintagmu “jedna lista nema komunista”. Odjedanput, Dra{kovi} bi da se bori za vlast zajedno i sa [e{eqem i sa ostalim “antinarodnim” strankama, a sve samo “PROTIVU” socijalista i JUL-a. Do tada, [e{eq i radikali su bili najgori fa{isti, iznenada socijalisti koji su do ju~e bili mnogo boqi postali su profesori, a radikali im nisu ~ak ni slabi u~enici. Ra~unaqka manitoga Vuka “Pre nekoliko dana lansirali ste novi slogan ’Jedna lista–nema komunista’. U nedeqnicima ~itamo da je tema ujediwewa opozicije, ve~na i stara tema, prazna pri~a i da od toga nema ni{ta, iako je to jedini uslov da se ukloni ovaj re`im. Koliko su se {anse za ujediwewe opozicije promenile od 1993. godine? – Potrebno je samo uzeti olovku i sabrati. Srpski pokret obnove, Srpska radikalna stranka, Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije same obezbe|uju dva miliona glasova. Uz svu podr{ku i te{ke i lake artiqerije, i propagande, komunisti, dakle socijalisti i JUL, ne mogu pre}i 1. 600.000 glasova. Stvarawem jedinstvene izborne liste, mi bismo, ve} na dan formirawa te liste, mogli da objavimo izbornu pobedu i da predizbornu kampawu vodimo kao budu}a vlast... Kako }e se na zajedni~koj listi na}i, na primer, Ma|ari i [e{eq? – Te{ko, naravno. Veoma te{ko. Potrebu za jedinstvenom listom sigurno nala`e ra~unica, ali ne na isti na~in i politi~ka logika. Zaista je te{ko zamisliti da se stranke demokratskog centra i ekstremne stranke sa primesama fa{izma i nacizma na|u zajedno... – Zna~i li to da SPO ne}e voditi razgovore o formirawu jedinstvene liste? – Srpski pokret obnove je od devedesete godine uvek inicirao i nastojao da do|e do jedinstvene izborne liste opozicije. Na{ stav je nepromewen... Zajedno i sa [e{eqem? – Ra~unica i olovka ka`u – i sa [e{eqem!” (“Srpska re~”, 1. 1. 1996) “SPS-u i JUL-u naro~ito, smetaju [e{eq i ostali nacionalekstremisti u opoziciji?
135

Grdno se varate. Na{i komunisti su, za posledwih nekoliko godina, uspe{no dokazali da od wih ne mo`e biti ve}ih ni nacionalista, ni nacista, ni fa{ista. Tu utakmicu u ludilu oni su dobili. [e{eq, ~ak, u toj igri nije makao daqe od pripravnika”. (“Srpska re~”, 1. 1. 1996) “Ko sam u tom filmu: Mengele ili Gering”? Neverovatno i mogu}e jedino kod “kraqa planina”: ponovo samo dva meseca kasnije Vuk Dra{kovi} je prezadovoqan {to na izbore ide bez Vojislava [e{eqa. Takva promena pravca nije vi|ena ni u filmovima “Pobesneli Maks”, te je sigurno da bi Dra{kovi} mogao da re`ira i hi~kokovski zanimqive filmove za malu decu. “[e{eq je odlu~io da na izbore ide sam... Priznajem da mi nije `ao... Samim tim sam rastere}en u`asno neprijatnog ose}awa da protiv Staqina idem sa Hitlerom.” (NIN, 15. 3. 1996) On je naveo da 99 odsto gra|ana, s kojima se sre}e i koji `ele promene, “direktno tra`e” da se na listi udru`ene opozicije ne na|e Vojislav [e{eq. (“Politika”, 22. 5. 1996) Taj isti Staqin po Dra{kovi}u je do ju~e bio Hitler, a Hitler je bio samo pripravnik Staqinu, i to, ne zaboravite, {armantnom predsedniku Staqinu, kako je Dra{kovi} nazvao Milo{evi}a posle jednog od wihovih susreta, pa je zanimqivo pitawe da li Dra{kovi} sebe poredi sa Mengeleom ili Geringom, ili samo lupa gluposti pod uticajem kvalitetnih droga. Zamislite, postoji li realna mogu}nost da ta~no izra~unate da je 99 odsto gra|ana s kojima se sretnete za ne{to, a jedan procenat protiv ne~ega, ili to na najboqi na~in dokazuje Dra{kovi}ev paranoi~an odnos prema Vojislavu [e{equ i Srpskoj radikalnoj stranci. “Kako ocewujete sastanak u Podgorici? Kona~no, tre}a stvar oko koje se opet nismo samo zbog jedne stranke i u saop{tewu opredelili, jeste odnos prema SRS. @eleli smo svi da istaknemo da ta stranka, na sre}u demokratskih snaga u Srbiji i u Crnoj Gori, na izbore ide sama i odbija svaku koaliciju sa demokratskim strankama. @eleli smo da istaknemo da je time demokratskim snagama olak{an posao, jer nisu prisiqene da se same odri~u tog savezni{tva sa jednom nedemokratskom i anticivilizacijskom strategijom i politi~kim pona{awem”. (“Srpska re~” – V.D. povodom sastanka u Podgorici sa DS, DSS, GSS, 29. 7. 1996) Interesantno je da je Dra{kovi} svuda morao da obja{wava demokratske i civilizacijske razloge svog zadovoqstva {to na izbore ne}e i}i zajedno sa Srpskom radikalnom strankom, {to je do ju~e predstavqalo “izvesnost” i va`nu kariku u lancu pobede protivu SPS. Posebno, zato {to je 99 odsto qudi, kako sam ka`e “protivu” bilo kakve saradwe sa [e{eqom.
136

Kraq planine boluje i od fobije zvane Vojislav [e{eq! “Tako smo do`iveli da nam jedna grupa koja je sebe nazivala srpskim intelektualcima i to nestrana~kim, koji se di~e time da nisu u politi~kim strankama, uputi nedavno poziv da se kona~no udru`e. Taj poziv su adresirali na SPO, DS, GSS, SRS i DSS. Na adresu SRS poziv je bilo besmisleno slati jer je ta stranka izjavila da ni pod kojim uslovima ne}e koaliciju jer ta stranka ve} uveliko ide Srbijom i propagira da je wen zadatak da spre~i pobedu koalicije “Zajedno” i da izme|u Srbije Slobodana Milo{evi}a i Srbije Vuka Dra{kovi}a zadatak je SRS-a da uvek pomogne Srbiju Slobodana Milo{evi}a”. (“Srpska re~”, 29. 7. 1996) Fobi~an odnos “kraqa planina” prema Vojislavu [e{equ, nebriga o sopstvenim politi~kim postupcima i zaprepa{}uju}a briga za sve {to rade Vojislav [e{eq i srpski radikali bila je osnovna karakteristika jo{ jedne neuspe{ne Dra{kovi}eve kampawe. Naime, ~etiri politi~ke stranke koje su predvodili “kraq planina” i “`uti ubica Studija B” uz pomo} svakakvih sindikata dobili su tek za neku hiqadu glasova vi{e od Srpske radikalne stranke. “[to se nas ti~e, sve je jasno – sa [e{eqem i Paro{kim – nikada. Tamo gde su sejali i orali Vojislav [e{eq i Milan Paro{ki, tu danas Srba nema. Lako vam je ustanoviti ba{ to gde su Vojislav [e{eq i Milan Paro{ki bili na najvi{oj ceni – tu vi{e Srba nema. Gospodin Paro{ki i [e{eq sada ho}e da na isti na~in na koji su usre}ili Srbe u Kninu usre}e i Srbe u Pri{tini, Pe}i, Orahovcu, Prizrenu... Ako Srbi sa Kosova `ele da im se dogodi Knin – sre}no, neka glasaju za Paro{kog, [e{eqa i Ko{tunicu”. (“Srpska re~”, 26. 8. 1996) Dobra koka – lo{e jaje Iz prethodnog teksta uo~qivo je da Dra{kovi}u ne smeta i nije mu problem to {to vi{e nema Srba u Kninu i drugim delovima Republike Srpske Krajine, ve} mu je najve}a muka to {to je Vojislav [e{eq tamo imao visoku cenu (~itaj: veliku popularnost), pa je Dra{kovi}u sa jedne strane i milo {to Srbi iz tih krajeva nisu slu{ali wegove veledr`avni~ke predloge o su`ivotu pod {ahovnicom i usta{kim terorom. Dra{kovi} je za vo|ewe antinacionalne politike optu`io i Ko{tunicu sa kojim je posle samo dva meseca stvorio koalicioni sporazum i zajedno iza{ao na izbore, kako bi uspeli da stvore neku novu i navodno demokratsku Srbiju. “Koliko su danas alternativa dana{woj vlasti stranke pojedina~no, a koliko ipak nekakve koalicije? – Kako neko mo`e da pozove Srpski pokret obnove, koji ho}e sa Evropom i Amerikom, da ide u koaliciju sa Milanom Paro{kim, ili sa Ko{tunicom, ili sa [e{eqem, koji tvrde da je na{a najve}a obaveza da dotu~emo i oborimo na ple}a “antisrpsku Evropu” i “antisrpsku Ameriku”? Sa onima, dakle, koji ho}e da nastave Milo{evi}ev rat od koga je i Milo{evi} odustao. Kakva je to koalicija?!
137

@alosno je i neobja{wivo da tobo`wi nekakvi srpski intelektualci, kako sebe nazivaju, pozivaju da se ujedinimo sa [e{eqom. Sa onim istim [e{eqom koji wih, sve odreda, naziva barabama, stranim agentima i pla}enicima koje bi on sutra ve{ao po Terazijama”. (“Srpska re~”, 26. 8. 1996) Niko ne bi posebno obratio pa`wu na nebuloze o obarawu na ple}a antisrpske Evrope i antisrpske Amerike, {to niko nikada, a posebno Vojislav [e{eq, nije izgovorio, ve} bi bilo dobro obratiti pa`wu na re~enicu u kojoj Dra{kovi} “u [e{eqevo ime” nekoga ve{a na Terazijama. Vojislav [e{eq nikada nije ni pomiwao ve{awe, ~ak ni u Iraku i Iranu zbog izvr{ewa najte`ih krivi~nih dela, a to {to je Dra{kovi} `eleo takve osobine da pripi{e Vojislavu [e{equ dokazuje da je wemu duboko u podsvesti takav metod obra~una sa politi~kim neistomi{qenicima. “Niste ba{ profitirali na po{tewu i istini? – U pijanstvu ovog ludog rata kazivawe istine i odgovornost pred svojim narodom mnogo su nas ko{tali. Ne{to se smawio broj na{ih pristalica, a neki su nas i omrzli zbog toga {to nismo kazivali {arene la`e, {to nismo pozivali decu [umadije i Srbije u rat protiv NATO-pakta, {to nismo bukali: “Karlovac–Karlobag–Ogulin–Virovitica”. Tu smo gde smo – od Karlovca i Karlobaga stigli smo do Haga, izgubili dva veka istorije, pora`eni, bedni, osramo}eni. Od bira~a tra`imo samo da ozbiqno razmisle i da se sete svega... Ako na{im bira~ima Srbija i [umadija nisu najpre~e, ako misle da je srce na{eg naroda u Bosni, a ne ovde, ako veruju da mo`emo i treba da zauzimamo, posle svega, Zagreb i Be~, onda nek glasaju za Ko{tunicu, Paro{kog, [e{eqa, ima ih dosta. Ako su gra|ani Srbije protiv Evrope i Amerike, ako misle da ih mo`emo i moramo pobediti, onda neka glasaju za wih, a ne za Srpski pokret obnove”. (“Srpska re~”, 26. 8. 1996) Od trgova do planina, put je preko kokaina! Nije izvesno da je Vojislav Ko{tunica hteo da zauzima Be~, mada za to ne postoje vaqani dokazi, ali je verovatno i to bio jedan od opredequju}ih razloga za Dra{kovi}a {to je stupio u ~vrst, kako su govorili, pobedni~ki savez izme|u ostalih i Srpski pokret obnove i Demokratska stranka Srbije. “Slu`ba informisawa SPO izdala je saop{tewe koje je “DT” preneo u subotu i u kojem se ka`e da je “Vojislav [e{eq uputio patriotske zahvalnice sedmorici francuskih legionara, ina~e vatrenih pristalica Le Pena, koji su se 1991. i 1992. godine borili u onda{woj Srpskoj Krajini”. U saop{tewu se navodi i da je predsednik SRS na kongresu radikala rekao Dominiku [abo{u, koji je predvodio delegaciju Le Penove stranke da “Hitler nije na{ savr{en uzor, ali da dosta toga od wega mo`emo u~iti”. [e{eq je tom prilikom zaboravio da pomene da su se pomenuti ’psi rata’ borili na strani hrvatskih zengovaca i da su se istakli u zlo~ini138

ma nad Srbima. U saop{tewu Slu`be informisawa Srpskog pokreta obnove navodi se i to da je na koktelu [abo{ upitao [e{eqa da li }e wegova stranka biti surova posle preuzimawa vlasti, na {ta je predsednik radikala odgovorio: ’Poubija}emo ili proterati sve koji nisu Srbi, a likvidira}emo po kratkom postupku i bar pola miliona Srba koje smatramo lo{im Srbima’ – prenosi “DT”. (“Politika”, 28. 5. 1996) La` Vuka Dra{kovi}a i wegove stranke sa navodnim zahvalnicama koje je Vojislav [e{eq uputio francuskim legionarima prevazilazi sve okvire i granice dobrog ukusa, ali izmi{qotina po kojoj je [e{eq navodno rekao Dominiku [abo{u da od Hitlera mo`e dosta da se nau~i, spada u la`i patolo{kih bolesnika, kojima u ovim skromnim medicinskim uslovima koje pru`aju na{e zdravstvene ustanove pitawe da li je uop{te mogu}e pru`iti pomo}. Dr Vojislav [e{eq je, ba{ onako kako je Dra{kovi} nekada pisao, doktorirao na temu militarizma i fa{izma i, za razliku od Dra{kovi}a, dobro je upoznat i na vreme je osudio zlo~ina~ku ideologiju Adolfa Hitlera i wegovih sledbenika. Da }e [e{eq po dolasku na vlast proterati sve koji nisu Srbi i poubijati bar pola miliona Srba, u`asno je glupa i besmislena la` koju ne treba posebno dokazivati. Uostalom, Vojislav [e{eq i wegova politi~ka stranka danas jesu na vlasti, a iz Srbije niti je ko proteran, niti je ko ubijen. Dra{kovi} je ponovo lagao, i to mnogo. Dra{kovi} je ~esto, u nedostatku hrabrosti, umoqavao svoju suprugu da najgorim mogu}im re~ima, krupnim la`ima i falsifikatima, napadne i za sve zlo ovoga sveta optu`i Vojislava [e{eqa i stranku na ~ijem se on ~elu nalazi. Usta{a u ~etnicima “[eta po Srbiji, la`e, pquje i opawkava Milo{evi}eve protivnike, a najvi{e one najja~e, Srpski pokret obnove i Vuka. Ne govori vi{e nigde ni o diktatoru i kriminalcu Milo{evi}u, ni o wegovoj “prokletoj Jerini”, nema ni re~i vi{e o wihovom skidawu sa vlasti, on je pla}en i obu~en da ru{i Vuka i to radi veoma poslu{no i bez odmora. Sluga Goluban, hendikepiran ~iwenicom da je Hrvat, sa prezimenom u Srbiji nepostoje}im, a u Hrvatskoj ~estim naro~ito u HDZ-u, {to su tek sada saznali i javno objavili i iz {taba Vojske Republike Srpske, ozna~iv{i ga kao slu`benika “strane agenture koji po zadatku odavno razbija srpski narod”, vrbovan je od srpske policije da ru{i opoziciju i svaki otpor vladaju}oj stranci i porodici, jer to najboqe rade obele`eni. Istovremeno je stub i Hrvatske tajne slu`be, iskori{}en u toku rata za razbijawe i slabqewe Srbije, programom Karlovac–Karlobag–Ogulin–Virovitica, koji je presudno doprineo stvarawu, u~vr{}ivawu i priznavawu hrvatske dr`ave... Niko kao [e{eq u o~ima svetske javnosti nije tako uspe{no predstavqao Srbe kao koqa~e, ludake i pqa~ka{e, a svojim pretwama da }e bombardovati Va{ington, London, Pariz i Rim izazvao je solidarnost velikih sila protiv Srbije, {to je bio strate{ki interes Hrvatske...
139

Ka`u da {tab Vojske Republike Srpske poseduje tajnu prepisku [e{eqa i Tu|mana iz ovog rata, kao i neke fotografije na osnovu kojih je nedavno izdala javno saop{tewe, ozna~iv{i [e{eqa kao slu`benika stranih agentura i razbija~a srpskog naroda... Postoji ~ak strategija usvojena u vrhu vlasti, boqe re}i u vladaju}oj porodici, da se od [e{eqa napravi politi~ka snaga druga po veli~ini, da on po svaku cenu zameni Srpski pokret obnove i Vuka, da bude najja~i u opoziciji, kako bi bio alternativa Milo{evi}u u razgovorima sa vladama zapadnih zemaqa i Amerike... Naravno da je nacista [e{eq za te zemqe bauk ve}i od komunizma i tako bi Milo{evi}, po toj strategiji, izbegao podelu vlasti sa demokratskom opozicijom i formalno zadovoqio Zapad podelom vlasti me|u levicom, {to on i `eli, planira i na ~emu radi wegov dr`avni, politi~ki, medijski, i policijski aparat ve} dve godine. Tu strategiju je i sam [e{eq potvrdio u telefonskom razgovoru sa Vukom pre petnaest dana, koji smo zabele`ili na traci, kada mu je na pitawe za{to napada Srpski pokret obnove a ne SPS, iako mu sa tribina zbog toga odlaze slu{aoci, pa ponekad ostane da pri~a samo dvojici-trojici qudi, rekao da je to wegov na~in za osvajawe drugog mesta koje SPO dr`i, i da mu je Vuk jedini politi~ki protivnik, pa po{to ne zna o wemu ni{ta ru`no mora da izmi{qa i la`e da bi ostvario ciq. Priznao je i kontakte sa socijalistima i finansijsku podr{ku koju mu daju, objasniv{i to time da }e sve u~initi da bude drugi, svakoga iskoristiti za taj ciq, pa i Milo{evi}a koji mu je saveznik... Krizirawe “kraqa planine”, pa “ona” uzima stvar u svoje ruke! Da je Hrvat, znamo odavno, od po~etka na{eg poznanstva. On to nije krio, jer je to tada bilo neva`no, ~ak se `alio da ga progawaju kao velikohrvatskog nacionalistu i ~itao mu prepisku sa svojim bliskim ro|akom Stjepanom [e{eqem koji ga je pose}ivao dok je bio u zatvoru. Za mene to {to je Hrvat je neva`no i sada, kao i da u to vreme kada smo se upoznali i dru`ili se nije verovao u Boga, niti je znao da se prekrsti, i jedva smo ga naterali da krsti svog sina... Ako se ostvari strategija vladaju}e porodice, osna`i Tu|manov agent [e{eq i pretvori u vode}u opozicionu snagu na ovim izborima, a levica u|e u vlast i zvani~no i vi{e uz pomo} bra~nog kreveta, ne pi{e nam se dobro nigde, a posebno u sredstvima informisawa”. (“Srpska re~”, 19. 9. 1996 Danica Dra{kovi}) Pored mora gluposti koje je zapisala, gospo|a Dra{kovi} je uspela svima jasno da stavi do znawa da je bra~nom paru “kraqa i kraqice planina” najve}i i najte`i problem to {to }e Vojislav [e{eq da bude predsednik najve}e opozicione stranke, a ne Vuk Dra{kovi}. Interesantno je koliko se gospo|a Dra{kovi} u na~inu lagawa pribli`ila svom suprugu, posebno zbog ~iwenice da je bila u stawu da izmisli i telefonski razgovor i snimqenu traku i navodnu finansijsku podr{ku koju [e{eq dobija od socijalista, a da ne govorimo o stvarnoj spoznaji da je Vojislav [e{eq Tu|manov agent.
140

Uzgred, gotovo celokupna politi~ka javnost je znala da su predstavnici Socijalisti~ke partije svesrdno pomagali kampawu Vuka Dra{kovi}a na izborima 1997. godine, a te 1996. i Danica i Vuk su, izgleda, samo tvrdili pazar. “... U devetomartovskim doga|awima, [e{eq je dobio epitet ’crvenog vojvode’ zbog osude demonstracija, ali i: ’fa{ista’, ’zlo srpskog naroda’. Srpska radikalna stranka je, prema Dra{kovi}evim re~ima, ’stranka ratnih zlo~inaca, pqa~ka{a i profitera’, a ’SPO ne}e u trgovinu sa fa{isti~kim, rezervnim krilom SPS.” (“Politika”, 23. 1. 1997 “Od kumstva do neprijateqstva”) Samo tri meseca kasnije Dra{kovi} bi, izgleda, prihvatio trgovinu sa fa{isti~kim, kako je govorio, rezervnim krilom SPS-a, kojom mu je mnogo bli`e od vladaju}e partije. “Osma sednica” Gradskog odbora SPO u Novom Sadu Izve{ta~ “Blica” pitao je predsednika SPO da li bi za potrebnu ve}inu u Skup{tini grada pre prihvatio glasove SPS ili SRS. “SRS je opoziciona stranka, u ne~emu dosta udaqena od nas, ali u ne~emu i dosta bliska nama. U svakom slu~aju u mnogim stvarima nam je bli`a od SPS-a.” (“Blic”, 24. 4. 1997) ... Tokom pro{le godine, Dra{kovi} je u intervjuu jednom dnevnom listu, izme|u ostalog rekao i ovo: “SRS nastupa antidemokratski, anticivilizacijski, antinacionalno. Pri~a sa [e{eqom je zavr{ena. Moraju se ~uvati neki principi”. I “ne dao Bog da SRS uzme uzde Srbije u svoje ruke”. (“Politika”, 2. 6. 1997 “Jo{ jedno pribli`avawe”) Razgovori sa SPS i SRS neizbe`ni “Kada bude razgovora, bilo sa SPS-om ili SRS-om, a oni su neizbe`ni, bi}e javni kao i sve {to sam do sada radio. Sastanke sa [e{eqem imao je \in|i} usred izborne kampawe, kada su se dogovarali da pristalice DS-a glasaju za [e{eqa, a protiv mene, {to su oni i u~inili. Upitan od koga je to saznao, Dra{kovi} je odgovorio da se [e{eq time javno hvali”. (“Blic”, 25. 9. 1997) Razvoj Vuka Dra{kovi}a u politi~kom smislu prolazio je permanentno kroz dve razli~ite faze, depresiju i neprirodno ushi}ewe i uzlet. ^as bi razgovarao sa SPS-om, ~as sa Srpskom radikalnom strankom, ~as bi u koaliciju sa \in|i}em, ~as protivu wega, ali bez obzira na sve metamorfoze, Vuk Dra{kovi} je imao jednu konstantnu notu u svom pona{awu – la` do beskraja. Razume se da Vojislav [e{eq i Zoran \in|i} nisu imali nikakvih kontakata u predizbornoj kampawi, da pristalice Demokratske stranke nisu ni izlazile na izbore, tako|e je jasno da se
141

Vojislav [e{eq nikada nije time hvalio, ali je Vuk Dra{kovi} morao da prona|e dovoqan razlog za ubedqiv poraz od predsednika srpskih radikala. A kako je sve izgledalo nekoliko nedeqa pre izbora, i sa kim je Dra{kovi} hteo pa nije, pa ponovo jeste, pa opet nije, u koaliciju? Dra{kovi} je odbacio mogu}nost saveza sa Srpskom radikalnom strankom, rekav{i da “SPO ne}e u}i ni u kakav savez sa fa{istima”. “[e{eq `eli stvarawe Velike Srbije”, kazao je Dra{kovi}, “ako bi [e{eq ikada postao predsednik, granica Srbije bi bila na Savi, kod Beograda”. (DT, 6. 10. 1997) “Lider Srpskog pokreta obnove (SPO) Vuk Dra{kovi} izjavio je da bi “razmislio o koaliciji sa vladaju}om Socijalisti~kom partijom Srbije (SPS) ako bi wen vo|a Slobodan Milo{evi} prihvatio da se Srbija okrene Evropi, “bezuslovno sprovo|ewe Dejtona” i saradwu sa Ha{kim tribunalom”. (DT, 6. 10. 1997) Lider SPO je, kako tvrdi na{ izvor, rekao da ~vrsto stoji iza odluke da SPO ne}e ulaziti u koaliciju ni sa SPS i JUL-om ni sa SRS. Na wegov predlog usvojena je odluka da se svim op{tinskim odborima SPO dostavi detaqno uputstvo za daqe delovawe i o~uvawe koalicije “Zajedno” na lokalnom nivou. (“Na{a Borba”, 8. 10. 1997) Ni sa kim se ne sastajem tajno “Dra{kovi} je preksino} u intervjuu Televiziji “Studio B” izjavio da bi Srpski pokret obnove u{ao u koaliciju samo sa onom partijom koja bi prihvatila wegov program. On je precizirao da bi vi{e voleo da program prihvati SRS nego SPS. Dra{kovi} je rekao da bi Zapad Srbiji otpisao dug kad bi SPO do{ao na vlast. Lider SPO je rekao da bi u slu~aju da on do|e na vlast Srbija dobila dve milijarde dolara kredita sa Zapada.” (“Blic”, 11-12. 10 1997) Pod koliko sna`nim uticajem narkotika je Dra{kovi} bio tokom cele kampawe, pokazuje i bar deset puta ponovqena tvrdwa da bi Zapad Srbiji oprostio sve dugove i poklonio jo{ dve milijarde dolara samo ako bi “kraq planina” zaposeo tron vlasti (verovatno zato {to je Dra{kovi} jedini demokrata u na{oj zemqi, najlep{i politi~ar, ima naj{armantniju i naj`enstveniju suprugu i zato {to su svi do tada, osim demokratskog sveta bili protivu Sepeoa i Vuka Dra{kovi}a). Opsesivna mr`wa i u`asan strah da }e [e{eq ponovo pobediti ne samo Dra{kovi}a, ve} i socijalisti~kog kandidata, naterala je “Vuka kraqa” da brutalnim, beskrupuloznim i nemilosrdnim la`ima i klevetama poku{a da smawi politi~ki rejting predsednika srpskih radikala.
142

Kako je Vuk “savetovao” bira~e uo~i drugog kruga – neuhva}en pogled “Dovoqno je da pogledam svoje ~lanstvo i oni ve} znaju {ta treba da urade – rekao je nedavno novinarima Vuk Dra{kovi}, najavquju}i pri tom frontovsko zaobila`ewe glasa~kih kutija u drugom predsedni~kom izbornom krugu do kog lider SPO, voqom glasa~a, nije dosko~io. Dra{kovi}eve parapsiholo{ke sklonosti potkrepquje dodu{e i statisti~ka ~iwenica da ima najstabilnije bira~ko telo (oko 800.000), koje je istovremeno, istine radi, zastalo u rastu. Ono {to je, me|utim, pokazao drugi krug izbora u Srbiji govori da simpatizeri SPO nisu uhvatili liderski pogled ili je mo`da Vuk nekog drugog gledao u o~i. (“Ekspres”, 10. 10. 1997) Na pitawe DT da li }e Vojislav [e{eq opet ubedqivo pobediti Zorana Lili}a (u slu~aju da Lili} opet bude kandidat), Dra{kovi} ka`e: “Verujem da }e mnogo qudi u Srbiji da glasa druga~ije nego u septembru. U Beogradu ve} ubijaju decu na nacionalnoj i rasnoj osnovi. U Crnoj Gori se narod podstrekava na gra|anski rat, a mogu}e je da }e planuti i Kosovo”, i dodaje: “Koncept Velike Srbije, koja }e da sru{i Dejtonski sporazum i uspostavi granice sa Nema~kom, suludi je projekat na koji je svet ve} odgovorio pretwom novim sankcijama i svim drugim vrstama pritisaka. Verujem da }e mnogi qudi shvatiti da ovim putem Srbija ide samo u provaliju, i verujem da }e sve demokratske snage u Srbiji zaboraviti na trenutne nesuglasice i sujete pojedinih lidera, pa }e ve} u prvom krugu izbora podr`ati predsedni~kog kandidata SPO, vode}e snage demokratske Srbije. To je patriotski zadatak tih snaga, jer ako sada ne zaustavimo nacisti~ko zlo, sutra }e biti kasno”, ka`e za DT Vuk Dra{kovi}. (DT, 23. 10. 1997) Dra{kovi}: Pobedi li opcija SRS, budu}nost nam je crna “Pobedi li opcija SRS budu}nost nam je crna, rekao je Dra{kovi} i precizirao da bi to zna~ilo nove sankcije, verovatno sukob sa NATO i gurawe Srbije u gra|anski rat. – SPO }e imati svog predsedni~kog kandidata, istakao je Dra{kovi} i objasnio da se nada da }e gra|ani ovoga puta boqe razmisliti i izbe}i da glasaju za kandidata SRS. – Nadam se da }e sada{wa zbivawa otrezniti one koji su u septembru glasali za SRS i gospodina Vojislava [e{eqa, da zbog svoje dece, svoje budu}nosti i budu}nosti Srbije, promene odluku, rekao je lider SPO. (“Politika”, 30. 10. 1997) “Ko se Vuka boji jo{”? Koliko Dra{kovi} ne poznaje narod kome, na`alost, i on pripada, potvr|uje i ~iwenica da je Vuk izri~ito zahtevao i moqakao na sve strane da se bar desetostruko vi{e puta pojavi od Vojislava [e{eqa u sred143

stvima informisawa, smatraju}i da }e mu to garantovati siguran uspeh na predstoje}im izborima. U domen najboqih {ala i humoreski iz posledwe izborne kampawe spada i slede}e saop{tewe Srpskog pokreta obnove: “Redakcije “Pana”, “Dunava” i “Skale” nisu prihvatile da promovi{u Vuka Dra{kovi}a ni u pla}enim terminima”. (“Na{a Borba”, 14. 11. 1997) Da li iko u {iroj javnosti uop{te zna {ta su to “Pan”, “Dunav” i Skala”? Ali Dra{kovi}u se u~inilo da to {to svoj, kako ka`e, predsedni~ki program, nije mogao da prezentuje u tim glasilima, kao mogu}i, kqu~ni faktor zbog kojeg bi [e{eq mogao ponovo biti ispred Dra{kovi}a. ... “Re~ ’kum’ ima zna~aja u privatnosti i ja to po{tujem, ali u politici, kada se izla`u projekti koji su duboko antinacionalni i antidr`avni, ne mo`ete da dr`ite zatvorene o~i pred tom ~iwenicom”, kazao je predsedni~ki kandidat SPO. Dra{kovi} je, odbacuju}i primedbe da je napustio pravoslavqe, naglasio da su [e{eqa u porti manastira Qubostiwa “u~ili kako da se krsti”. On je podvukao da [e{eq do tada uop{te nije znao “kako se krsti”, dodav{i da je on sada “naprasno veliki Srbin”. “Prvi put kada je do{ao u Beograd, u januaru 1983. godine, sa [e{eqem sam napravio intervju za “Omladinske novine” i na pitawe {ta je po nacionalnosti, [e{eq je odgovorio da je Jugosloven”, kazao je Dra{kovi}. “^iwenica je tako|e da je [e{eq, odmah po preseqewu u Beograd, postao ~lan Hrvatskog sociolo{kog dru{tva i da je imao serijal predavawa u Zagrebu”, rekao je lider SPO-a. Kada je uveliko po~eo rat i potekla krv, 1991. godine, [e{eqa su u isto~noj Slavoniji, dodao je Dra{kovi}, uhapsile hrvatske paravojne jedinice, “koje su se jako poradovale {to su tako krupnu zverku zarobile”. Me|utim, posle telefonskog razgovora sa Zagrebom, naveo je Dra{kovi} “nalo`eno je da on odmah bude pu{ten”. “^iwenica je tako|e ta da 1992. godine najbli`a saradnica Frawe Tu|mana, Mirjana Zelen-Mak{a, organizuje [e{eqev odlazak u Madrid – ona je wegov vodi~, ona je wegov doma}in, ona je pored wega na pres konferencijama, ona ga povezuje sa onim probisvetom Dolgorukim, kojemu [e{eq, kao tada veliki monarhista, nudi krunu Nemawi}a i krunu Kara|or|evi}a”, kazao je Dra{kovi} i dodao da je [e{eq tom prilikom u~lawen u katoli~ki red “Malte{ki vitezovi”. Prema wegovim re~ima, posle dolaska Broza u Srbiju, prvi put se u Srbiji pojavquje prezime Broz, dok se posle dolaska [e{eqa u Srbiju, prvi put pojavquje i prezime [e{eq u Srbiji. Dra{kovi} je rekao da telefonski imenici Zagreba, Splita, Pule, Rijeke “imaju stranice i stranice [e{eqa – i svi su Hrvati”. [e{eq je jedini u Srbiji sa takvim prezimenom, rekao je Dra{kovi} i upozorio da na wegove “monstruozne optu`be” mo`e samo da postavi pitawe: “Neka ([e{eq) navede jednog bliskog ro|aka u ovoj Srbiji ~iji predsednik `eli da bude”. (“Politika”, 24. 11. 1997. “[e{eqa smo u~ili da se krsti u Qubostiwi”)
144

“Vojislav [e{eq i pet wegovih galamyija, koji ponavqaju ono {to on ka`e, to je SRS. Kad bi bile zabrawene la`i, ne bi ni mogli da vode predizbornu kampawu, rekao je Dra{kovi}. Milutinovi}ev program je nastavak sada{we nizbrdice kojom ide Srbija, a [e{eqev je mnogo br`i: odmah u jamu i pomor i uni{tewe srpskog naroda”. (“Novosti”, 26. 11. 1997) “Jesam smetalo, kako me je nazvao [e{eq, jer smetam da Srbiju odvede u duboku provaliju, prokomentarisao je Dra{kovi} izjavu lidera SRS na u`i~koj televiziji. Iako sam u Fabrici vode, ne mogu oprati wegovo poreklo. To nije ni va`no, ali znam da je do{ao u Beograd kao Jugosloven, da se zatim u~lanio u Hrvatsko sociolo{ko dru{tvo i da je 1991. bio zarobqen u Isto~noj Slavoniji, da bi ga oslobodili na intervenciju Zagreba”. (“Na{a Borba”, 27. 11. 1997) “Lider i predsedni~ki kandidat Srpskog pokreta obnove Vuk Dra{kovi} izjavio je ve~eras u Kru{evcu da bi pobeda lidera Srpske radikalne stranke i wenog predsedni~kog kandidata Vojislava [e{eqa na predsedni~kim izborima ’odvela Srbiju direktno u ambis’”. (“Politika”, 28. 11. 1997) Eliksir dugog `ivota – jedino Vuk!? “Ako `elimo brzu smrt – eto nam radikala, ako `elimo laganu smrt – eto nam levice, a ukoliko `elimo dug `ivot – eto mene”. (“Na{a Borba”, 28. 11. 1997) Ovi tekstovi najvi{e govore o onome ko ih je izgovarao. Predsedni~ki program Srpskog pokreta obnove zaista je bio veoma jednostavan, jasan i jezgrovit. Mogao bi se prikazati u ta~no jednoj re~enici: “Ni o ~emu drugom ne govoriti osim o Vojislavu [e{equ i Srpskoj radikalnoj stranci, suludo lagati i najgore besmislice izmi{qati iskqu~ivo o Vojislavu [e{equ i politi~koj stranci kojoj on pripada”. Dra{kovi}u ni tako dobro osmi{qena kampawa izgleda nije bila dovoqno ubedqiv znak za sigurnu pobedu nad Vojislavom [e{eqem, pa se slu`io izrazito glupim la`ima karakteristi~nim samo za te{ko poreme}ene osobe. Milutinovi} pristao na duel, [e{eq be`i “Predsedni~ki kandidat SPO Vuk Dra{kovi} izjavio je ju~e da je kandidat levice Milutinovi} pristao na TV duel sa wim, ali da Vojislav [e{eq be`i od su~eqavawa jer je “kukavica i pla{qivac”. “Ako [e{eq ne iza|e na TV megdan, posla}u mu vunu i preslicu da mi prede ga}e i ko{uqu”, poru~io je Dra{kovi} lideru SRS.” (“Blic”, 22-23. 11. 1997) “O~ekujem da }e i Milan Milutinovi} prihvatiti TV duel, a ukoliko se to ne desi pretpostavqam da }e [e{eq biti wegov za{titnik, pa }u jednim metkom ubiti dva zeca, dodao je Dra{kovi}”. (“Blic”, 28. 11-1. 12. 1997)
145

Ina~e, posle ~uvenog duela na Televiziji Srbije Dra{kovi} ne samo {to je ostao bez preslice i ga}a, ve} je ostao i bez polovine svojih bira~a iz prethodnog izbornog kruga, vaqda odu{evqenih time {to je Vuk Dra{kovi} sve skresao u brk Vojislavu [e{equ. Naravno, svi znaju da je [e{eq u~estvovao u duelu a Milutinovi} nije, tako da je Dra{kovi} i vi{ehiqaditi put zaredom slagao. Nije malo, zar ne? Na pitawe {ta }e se dogoditi ako ni sada ne uspe da pobedi, Dra{kovi} ka`e: Uzbrdice i nizbrdice u \in|i}evoj glavi “Ne mogu ja da ne uspem. Mo`e da ne uspe samo demokratska Srbija. Pred Srbijom su tri puta: nizbrdica koju oli~ava predsedni~ki kandidat JUL-a i SPS-a, provalija koju oli~ava predsedni~ki kandidat Srpske radikalne stranke i uzbrdica koju oli~avam ja kao predsedni~ki kandidat Srpskog pokreta obnove i demokratskih snaga u Srbiji.” Dra{kovi}evo izjedna~avawe i poistove}ivawe Srbije, posebno demokratske Srbije sa samim sobom dokaz je te{kih psihopatolo{kih poreme}aja predsednika Srpskog pokreta obnove. Svi ostali su nizbrdice, a on je jedini uzbrdica, to je malo previ{e i za one koji te{ko kriziraju. Dra{kovi} je, u svakom slu~aju, poseban slu~aj. “U slu~aju moje pobede bila bi to ne moja li~na pobeda, ve} pobeda Srbije, a moja velika li~na muka i napor na koji sam spreman, da pomognem da se odre|ene krupne stvari dogode u Srbiji.” Celokupan srpski narod i gra|ani Srbije bili su duboko zahvalni Vuku Dra{kovi}u zbog muke i napora na koje je li~no spreman, ne bi li pomogao Srbiji i svojim glasovima na izborima ga na najlep{i na~in zamolilo da se vi{e nikada ne mu~i i ne ula`e napore, jer to treba neki drugi da ~ine. Na`alost, izgleda da Dra{kovi}u to ni danas nije jasno. Kako “kraqa” jezik `uqa “Kakve {anse ima Srbin da postane predsednik Hrvatske? Nikakve. Za{to bi onda Hrvat imao {anse da postane predsednik Srbije? Kona~no, taj princip etni~kog ~istunstva, do savr{enstva u ovoj zemqi doveo je gospodin [e{eq. Pa, neka bude `rtva sopstvenih principa, ne mojih. U stolici u koju `elimo da sednemo i on i ja, pre nas sedeli su toliki srpski `upani, gospodari, carevi, kraqevi od kojih je ve}ina od ovog naroda progla{ena za svece”. U pravu je bio gospodin Dra{kovi}. Hrvat po ro|ewu sigurno nije i ne}e imati {anse da na legalnim, legitimnim i demokratskim izborima postane predsednik Srbije. Tako|e, sasvim je sigurno da ni Hrvati po ube|ewu, poput Dra{kovi}a i pojedinih wegovih sledbenika, nikada ne}e imati {ansu da postanu predsednici na{e zemqe. Istina, iz drugog pasusa uo~qivo je da je Dra{kovi} sebe stavio u ulogu ne samo srpskih `upana, ve} i careva i kraqeva, zami{qaju}i ve} nekog guslara kako glasno u desetercu popeva pesme o legendarnome “kraqu planina” Vuku Dra{kovi}u. O~igledno je da Dra{kovi} nije shvatio da se bira predsednik Srbije, a ne wegovo viso~anstvo, dvorska luda ili neko sli~an. Dodu{e, kako je pro{ao na izborima...
146

“O~ekivao sam da }e gospodin [e{eq da krene istim putem i ka`e: “Gra|ani Srbije, ro|en sam tada i tada, iza mene stoji, do sada, to i to, `ivim od toga i toga, imam veliku ku}u u Batajnici, kupio sam je od tih i tih para..., a na kraju je potegao najne~asniji argument, izvadiv{i fotografiju neke ku}e u Blagoja Parovi}a 117 i prosuo la` da je meni tu ku}u poklonio SPS zbog podr{ke Dejtonu. Od svojih prihoda ja mogu da kupim pet ku}a. Od ~ega je on kupio svoju? A ja tra`im od Vas da odete u ku}u u Blagoja Parovi}a 117 i vidite ko tamo `ivi. Ja zaista ne znam. Nikad u `ivotu tamo nisam bio. Oti|ite, slikajte. Mo`da je to ona vila sa @enevskog jezera privremeno preme{tena u Blagoja Parovi}a 117.” Koliki su prihodi Vuka Dra{kovi}a kad mo`e da kupi, ni mawe ni vi{e, nego pet ku}a? Koji to kwi`evnik u na{oj zemqi ima mogu}nost da, bez ikakvih problema, zaradi preko pola miliona maraka, kako bi mogao na ovakav na~in da `ivi? Ku}a u Blagoja Parovi}a 117 nije izmi{qena i tamo zaista `ivi Vuk Dra{kovi}, ali je on, izgleda, zaboravio gde mu se ku}a nalazi ili mu je ku}a, u trenucima kad koristi kokain, negde na nebu ili na @enevskom jezeru, {to nije prvi izmislio RTS i Mila [tula, nego sam Vuk Dra{kovi}. “Ja sam u nedequ predstavio svoj predsedni~ki program. No} pre toga, svoju li~nost. Naravno, `eleo sam da se u tom TV duelu sa gospodinom [e{eqem zaista do kraja, kao qudi, kao li~nosti, predstavimo. Vreme je bilo sku~eno. Ina~e, gospodin [e{eq je tako ubedqivo pokazivao svoje nepoznavawe pravoslavqa da me je to zaprepastilo. Ako je prvi put u~io kako se krsti 1988. u porti manastira Qubostiwa, za ovih devet godina mogao je makar da nau~i ne{to o pravoslavnoj duhovnosti. U tom duelu izgovorio je jednu besmislicu. Po{to sam ja bio kum na kr{tewu wegovom najstarijem sinu Nikoli, to automatski zna~i da je i on morao imati kr{tenicu. To nije ta~no. Kod pravoslavnih, kr{tenicu mora da ima samo kum. Mo`e kum da krsti i katolika i muslimana, i indusa i budistu i Eskima i bezbo`nika, svakoga. Kum mora da bude pravoslavac i momentom kr{tewa preuzima obaveze duhovnoga starawa nad kum~etom. E, meni je to uskra}eno. Qudi se pitaju za{to se kumovi jednom ne udru`e i sru{e socijaliste kad mogu. Kumstvo je u sferi privatnosti. Kada bi gospodin [e{eq uve~e legao, a ujutru se probudio normalan, i kada bi se manuo opasnih antisrpskih i antidr`avnih projekata, sve bi bilo u redu. Ne mo`e od mene niko, zbog ~iwenice da sam krstio malog Nikolu, a ja to dete zaista volim, zahtevati da podr`im suludi koncept ru{ewa Dejtonskog sporazuma, uvla~ewa Srbije u rat sa NATO paktom, kako bismo uspostavili neke zajedni~ke granice sa Nema~kom. Trla baba lan, ili oboleo sam od {e{eqitisa Da li se sve brojniji teroristi~ki napadi na Kosovu mogu povezati sa predsedni~kim izborima?
147

Da. Postoji mogu}nost da ekstremni albanski krugovi ovim ubistvima i terorizmom na Kosovu nastoje da pred predsedni~ke izbore navedu raspolo`ewe bira~a Srbije na vodenicu gospodina [e{eqa. Za{to? Zbog toga {to je nama savr{eno jasno da bi eventualna [e{eqeva pobeda garantovano dovela do otcepqewa Kosova i Metohije od Srbije, jer bi u tom slu~aju me|unarodna zajednica zaista podr`ala otcepqewe. Po{to bi gospodin [e{eq istovremeno ratovao i sa NATO paktom i po{to bi istovremeno zapo~iwao gra|anki rat unutar srpskog naroda, idealnije prilike za albanski san da staru Srbiju otmu od Srbije ne bi bilo”. (“Blic”, 3. 12. 1997) Interesantan je scenario koji je Dra{kovi} zamislio za otcepqewe Kosova i Metohije od Srbije, rat sa NATO paktom, ali i rat unutar srpskog naroda, a to sve je vrlo ostvarivo ukoliko narod bude glasao za [e{eqa, a protivu Vuka Dra{kovi}a. Mogao je Dra{kovi} samo jo{ jednu stvar da ka`e da }e se dogoditi ukoliko [e{eq pobedi, a koju nije rekao, a to je da }e wegovim uspehom, istoga momenta, nastati smak sveta ili kataklizma ~ove~anstva. “Srbija u subotu bira izme|u tri puta: Prvi je put nastavka i produ`etka politike i u~inka sada{weg re`ima, a to nije put ve} nizbrdica, stranputica. Drugi je put onih koji smatraju da treba lomiti ki~mu Americi i sukobiti se sa NATO ne bi li se Srbija grani~ila sa Nema~kom, a taj put bi nas tragi~no brzo survao u provaliju. Tre}i je put svih demokratskih i patriotski odgovornih snaga u zemqi koje podr`avaju program Srpskog pokreta obnove. SPS, JUL i SRS Dra{kovi} je nazvao prodavcima magle, a za ostale protivkandidate na predsedni~kim izborima 7. decembra rekao je da nisu na listi po onoj narodnoj “Ajde, Alija nek je vi{e vojske”, ve} po zadatku – da razbiju demokratsko bira~ko telo Srbije”. (“Ekspres”, 4. 12. 1997) “Kako je lep ovaj svet, ovde cvet, onde prah” Nije Dra{kovi}u problem samo Vojislav [e{eq zbog Vojislava [e{eqa, ve} su zbog Vojislava [e{eqa ispali problem i jadnici koji su se kandidovali na izborima a nikakve {anse za uspeh nisu imali, ve} im je to bila prilika da zarade neki dinar kao kandidati za najvi{u funkciju u Srbiji. Ali, i ti mu~enici su optu`eni kao zaverenici protivu Sepeoa. JUL, SPS i SRS }e, “bude im li to narod dozvolio”, narod u Srbiji usre}iti kao {to su usre}ili Srbe u Republici Srpskoj Krajini, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj. Lider SPO se ponudio da jo{ jednom bude i kum, izraziv{i `equ da krsti novu partiju u koju bi se ujedinili SPS, JUL i Srpska radikalna stranka. Ta stranka bi se, prema Dra{kovi}evoj zamisli, zvala PROMAG, {to je, kako je objasnio, skra}enica od “prodava~i magle”. (“Blic”, 4. 12. 1997)
148

Da Dra{kovi} voli da kumuje, a da mu to ni{ta ne zna~i, celokupna javnost je ve} znala. Na`alost, Dra{kovi}, kumuju}i radikalima i levoj koaliciji, nije imao nimalo inventivnosti, a sam sebi se odu{evqeno smejao kao najduhovitijem ~oveku koji je kona~no uspeo da razobli~i politi~ku su{tinu wegovih protivnika. “Mislim da bih bio najboqi predsednik, jer sve {to sam radio u `ivotu, radio sam najboqe. Bio sam najboqi |ak, student, novinar, kwi`evnik. Moj program je program preporoda Srbije. Ako ho}e da ga prihvate [e{eq ili socijalisti – dobrodo{li. Ali moramo znati da, ako to u~ine, oni vi{e ne}e biti ono {to su sada”. “La`e{, du{o...” Bolesna narcisoidnost dopuwena patolo{kim la`ima jeste slika i prilika predsednika Srpskog pokreta obnove. Dra{kovi} je slagao da je bio najboqi |ak, ~ak nije bio ni blizu najboqih studenata, kao najboqi novinar Tanjuga istakao se po tome {to je izmislio rat na jugu Afrike izme|u Rodezije i Mozambika, a sebi dati pravo da se nazovete najboqim kwi`evnikom ne zna~i biti pretenciozan, ve} ne{to mnogo gore i vi{e od toga. “Vojislav [e{eq je majstor za prodaju magle i kada bi kojim slu~ajem bilo zabraweno da se u izbornoj kampawi la`e, onda Srpska radikalna stranka ne bi mogla da vodi kampawu, rekao je Dra{kovi}. Onaj ko izda partiju danas, izda}e i Srbiju sutra”. (“Blic”, 12. 11. 1997) Zanimqivo je to da Dra{kovi} u toku cele kampawe ni jednu jedinu re~ nije rekao o tim velikim la`ima Srpske radikalne stranke i Vojislava [e{eqa, ali ono {to je sigurno, kada bi neko mogao da zabrani la`, Vuk Dra{kovi} ne samo da ne bi vodio nikakvu kampawu, ve} ni jedan jedini minut ne bi mogao da `ivi. “Vuk Dra{kovi} ocenio je u Kru{evcu da bi eventualna pobeda Vojislava [e{eqa na predstoje}im predsedni~kim izborima dovela do niza katastrofalnih posledica po Srbiju. Dra{kovi} je istakao da bi u slu~aju pobede predsedni~kog kandidata Srpske radikalne stranke budu}nost Srbije bila “sumorna”. Sumrak i pomra~ewe “kraqa planina” Broj glasova koje je [e{eq dobio na proteklim izborima Dra{kovi} je objasnio time {to je “na{ narod po{ten i ~edan kao dete, jer srpski narod ima de~ju neiskvarenu du{u i lako ga je prevariti, a u varawu i prodaji magle gospodin [e{eq u ovoj zemqi nema premca. Podr{ka programu SPO je posledwa odbrana da Srbija ne do`ivi ono {to bi sigurno do`ivela da, ne daj bo`e, pobedi Vojislav [e{eq”. (12. 11. 1997) Po{ten i ~edan narod, kakav srpski narod zaista jeste, nikada nije i ne}e glasati za prodavce magle, ve} je upravo onako kako je to Dra{kovi} uspeo da izbegne da ka`e, glasao za po{tene i ~asne qude. Dra{kovi} je, po149

ku{avaju}i da podi|e narodu, napravio najkrupniju gre{ku jer ga je, u stvari, brutalno uvredio govore}i da narod nije dovoqno pametan, a on jeste, da proceni ko je po{ten a ko prodavac magle. A opsesija zvana Vojislav [e{eq nije i ne}e predstavqati ni{ta novo u `ivotu Vuka Dra{kovi}a. “[e{eqev izborni program je duboko i opasno antidr`avni i antinacionalni, jer on ho}e da lomi ki~mu Americi i stvara Srbiju koja }e se grani~iti sa Nema~kom. To je da se ~ovek prekrsti i pozove Boga u pomo}. Kako da se u ovakvoj situaciji prihvati takav program koji zabrawuje da se sara|uje sa svetom? Ne}emo vaqda `iveti od prodaje Titovih slika i dela i prodaje placeva na Dediwu da bismo vratili deviznu {tedwu. Ako bi ovaj program – precizirao je Dra{kovi} – zajahao Srbijom, za {est meseci do godine dana bili bi rasturena Republika Srpska, u Crnu Goru bi umar{irale snage NATO, planulo bi Kosovo, svet bi stao na stranu Albanaca, a mi Srbi bismo se izme|u sebe potukli. Za naredna dva veka Srbija sa takvim programom, koji bi zna~io smrtovnicu srpskom narodu, ne bi ni postojala, rekao je Dra{kovi} i dodao da je koalicija mogu}a ako se radikali odreknu antisrpskog programa. “To dru{tvo mora da se odrekne ambicija da od Vaqeva napravi Knin, pa da Srbija izgleda kao Hiro{ima, na {ta sada li~i Republika Srpska”, izjavio je predsedni~ki kandidat SPO-a.” (“Politika”, 16. 11. 1997) “Srpski Jeremija” u “kolumbijskim” sukobima Da Dra{kovi} nikada nije bio u Republici Srpskoj (izgleda se pla{i vode, jer uvek preko neke reke mora da pre|e da bi iz Srbije pre{ao u tu zapadnu srpsku dr`avu) potvr|uje i ~iwenica da “kraq planina” nema pojma kako izgleda Republika Srpska. Ili, mo`da, ne zna kako je izgledala Hiro{ima. Ili mu je potpuno isto Republika Srpska i Hiro{ima. Ili Dra{kovi} predvi|a i pri`eqkuje da Republika Srpska do`ivi sudbinu Hiro{ime, kako bi on, “srpski Jeremija”, jo{ jedanput pokazao kako je uvek u pravu. “Ja nikada u prognozama nisam omanuo. Ako bi [e{eq pobedio na izborima – na Kosovu bi mogla izbiti pobuna. Do{lo bi do me|unarodnih sankcija. Oko dva miliona qudi iz Srbije bi oti{lo u beli svet. Srbija bi se na kraju na{la pod vojnim i politi~kim protektoratom me|unarodne zajednice – uni{tena, razdrobqena... Ako pobedi Milutinovi}, to je umirawe Srbije na rate. Taqigawe kao i do sada – nijedan problem ne bi bio re{en. Kriminalci bi i daqe bili na vlasti. Ni{ta li~no nemam protiv Milutinovi}a, on je ~astan ~ovek, ali od re`ima koji je opqa~kao banke i gra|ane o~ekivati da suzbije kriminal isto je kao i o~ekivati da ma~ka ne}e slaninu. To je nemogu}e”. (“Blic”, 19. 11. 1997) I glupost je za qude Nemilosrdno preterivawe i glupirawe Vuka Dra{kovi}a naj~e{}e je vezano za broj dva. Te zbog nacionalne katastrofe koju, razume se, oli~ava Vojislav [e{eq, pobe}i }e dva miliona qudi, te zbog mogu}e pobe150

de Vuka Dra{kovi}a svet bi Srbiji poklonio dve milijarde dolara, te svaka dva meseca mewa mi{qewe o kqu~nim politi~kim pitawima, te su dva puta nizbrdice i provalije, a jedan i jedini mogu}i put, te jedan i jedini mogu}i ~ovek za re{ewe svih kriza i svih problema u na{oj zemqi jeste jedino Vuk. Komentari{u}i primedbe nekih gledalaca da wegov program predstavqa kopirawe [e{eqevog ili nekog drugog programa, Dra{kovi} je rekao da “kopirati program radikala i Vojislava [e{eqa zna~i izgubiti pamet”. (“Politika”, 22. 11. 1997) Na{ narod je na ovo {to je Dra{kovi} rekao, lepo i jasno odgovorio. “Vu~e, mo`da bi taj izgubio pamet, ali bismo to svi primetili, a tebi se, i kad potpuno izgubi{ pamet, uop{te ni{ta ne prime}uje”. Koliko se Dra{kovi} istinski i su{tinski divi Vojislavu [e{equ, pokazuju i slede}i tekstovi: “Taj nesre}ni Velimir Ili}, uzdanica SPO, do{ao je dotle da sastan~i sa nesre}nim Glamo~aninom, koji je izdao [e{eqa. Otpadnici svih boja, ujedinite se! Tvrdim, ko god na ovakav na~in izda svoju stranku, sutra }e, za lulu duvana, izdati Srbiju”. (“Demokratija”, 1997) “Lider SPO javno je izjavio da }e u sre|ivawu unutarpartijskih razmirica slediti primer vo|e radikala. I u Radikalnoj stranci bilo je pobuna i pobuwenika, ~ak i stvarawa novih poslani~kih klubova, pa i stranaka, ali niko od disidenata nije uspeo da dostigne izborni rejting SRS. Odaju}i na izvestan na~in i priznawe kumu [e{equ za beskompromisne obra~une sa neposlu{nima posle kojih su po pravilu ovi padali u zaborav, a on i wegova stranka ja~ali, Dra{kovi} je najavio da }e tu taktiku upotrebiti u ra{~i{}avawu aktuelnih razmirica unutar SPO-a.” (“Politika”, 13. 11. 1997) Svakodnevne, prose~ne izjave Vuka Dra{kovi}a Najpoznatiji beogradski dnevni list, po prqav{tinama koje objavquje, “Dnevni Telegraf”, iznena|en da neko mo`e takvim re~nikom prqavih uvreda i kleveta da se slu`i, objavio je neke od Dra{kovi}evih prose~nih izjava uperenih protiv predsednika srpskih radikala. “Sa fa{istom nikada nikakvu trgovinu ne}u da imam” (1992. g); “Kume, kako si mogao da dozvoli{ da propadne kumstvo?” (1993. g); “[e{eq je fa{ista, re`imski monstrum, najve}e zlo srpskog naroda, Milo{evi}ev sluga i vodono{a, a SRS je socijalisti~ka rezervna stranka, krhka tvorevina UDBE, zbirka kriminalaca, zlo~inaca i ratnih profitera, fa{isti~ko krilo SPS.” “[e{eq planira paqewe Kosova i Metohije, a za po~etak wegovih teroristi~kih akcija, prve `rtve }e, prema informacijama SPC, biti Srbi”. (1993.g); (DT - “Dra{kovi} o [e{equ”)
151

Evo, sada wegovi govore da }e u slu~aju da [e{eq pobedi Slovaci dobijati po tri sendvi~a, a Ma|ari po jedan sendvi~. Jer, kako oni ka`u, kra}i je put be`ati do Pe{te nego do Bratislave. Da li je ovo ikada bio srpski na~in razmi{qawa, da li ovoga ima u srpskoj istoriji? Niko i nikada iz Srpske radikalne stranke, ni jednom jednom re~ju, nije pomenuo nekakve sendvi~e za pripadnike slova~ke i ma|arske nacionalne mawine, ve} je to plod Dra{kovi}eve ma{te, koja u kriznim trenucima prosto buja i nemogu}e je kontrolisati. Dra{kovi} je to izmislio upravo u momentu kada je u poseti Srbiji i Srpskoj radikalnoj stranci bila delegacija Slova~ke narodne stranke, predvo|ena predsednikom Janom Slotom, koja je stigla u Beograd da pru`i punu podr{ku dr Vojislavu [e{equ na predstoje}im izborima. Nelogi~no i prosto nemogu}e je da vladaju}a slova~ka nacionalisti~ka politi~ka stranka na izborima u Srbiji pru`i podr{ku onima koji bi da proteraju wihove sunarodnike sa vekovnih ogwi{ta. “Gospodin [e{eq je u ratu lansirao slogan da nema zarobqenika. Da li je ikad srpska vlada ubijala zarobqenike? Gospodin [e{eq je insistirao na etni~kim ~i{}ewima. Da li je to srpska tradicija?” Panika – nema belog praha Da li je iko ikada od gra|ana Srbije ~uo da je Vojislav [e{eq od bilo koga zahtevao da ubije ne~ije zarobqenike? Gde i kada je to Vojislav [e{eq insistirao na etni~kom ~i{}ewu? Odgovor na to, osim Vuka Dra{kovi}a, i mo`da wegove supruge, u Srbiji niko ne zna. Vuk Dra{kovi} to najboqe zna u pani~nim trenucima nedostatka belog pra{wavog blaga. “To su razlozi za preispitivawe wegovog porekla, wegove tradicije, da vidimo u ime ~ije to tradicije on govori. U ime srpske svakako ne. Srpska vojska je 1918. godine posle proboja Solunskog fronta stigla do pred Alpe, a da nije ~inila ni etni~ko ~i{}ewe, niti je ubila ijednog zarobqenika, nije sru{ila ni jednu crkvu, nijednu yamiju. To je srpska tradicija. To gospodin [e{eq ne zna. On bi verovatno izveo pred sud i streqao seqake iz kolubarskog kraja koji su 1914. godine posle Kolubarske bitke oti{li na razboji{te da pokupe svoju mrtvu decu i koji su na{av{i na razboji{tu i neku tu|u mrtvu decu: ma|arsku, nema~ku, austrijsku, odlu~ili da ih sve skupe, i sa istim po{tovawem, po istom obredu, sahrane u istu kosturnicu, u kripte crkve u Lazarevcu. To je srpska tradicija”. Posle ve{awa Dra{kovi} je zamislio kako je mogu}e nekoga i streqati, a wegov ose}aj za decu i ubijawa najboqe se video i 9. marta 1991. i u demonstracijama 1996. godine. Te mrtve dece se}ao se samo dok sahrana nije zavr{ena i dok se lampice na kameri koje su wega slikale i predstavqale kao `rtvu, nisu ugasile. “Gospodin [e{eq puca u wu, puca u temeqe na{e vere, u temeqe na{e istorije, nacionalne ~asti i kulture. Zbog toga se mora postaviti pitawe: ko je on? Iz koje je on to kulture i tradicije do{ao? Hrvati nisu imali dr`avu sve do ’41. godine. Te ’41. godine dr`avu su dobili uz pomo} Hitlera i Musolinija. Nemaju}i nikakvog dr`avotvornog iskustva, odmah su
152

posegli za etni~kim ~i{}ewem, genocidom, no`em, maqem, nasilnim prekr{tavawem Srba. Naravno, iza svega toga nije stajao ceo hrvatski narod. Veoma je opasno da nama, ~ija je dr`ava stvarana vekovima, preti opasnost da nam gospodin [e{eq nametne ista ta pravila ekstremnog hrvatskog nacionalizma iz ’41. ili ’91 godine. To nije srpski put. [e{eqeve paravojne jedinice delovale su, izme|u ostalog, u masovnim ubistvima qudi u Bratuncu, Br~kom, Prijedoru, Vi{egradu, Zvorniku i Bijeqini, tvrdi DZUN i dodaje da su [e{eqeve pristalice vodile i logor ’Sowa’ u Vogo{}i”. (“Duga”, 15. 12. 1997) Sve nebuloze “kraqa trgova” Ovako daleko u optu`bama za ratne zlo~ine protiv Vojislava [e{eqa svojevremeno nije i{ao ni Lorens Iglberger, a kakve je nebuloze Dra{kovi} izgovarao, dokaz je i ~iwenica da mnogi koji ~ak i dobro poznaju situaciju u Republici Srpskoj, nisu ~uli za logor “Sowa”, a kamoli da to ima bilo kakve veze sa Vojislavom [e{eqem. U televizijskom duelu na dr`avnoj televiziji, Vuk Dra{kovi} je, do sada u savremenoj politi~koj praksi na nevi|en i nezapam}en na~in, poku{ao da obezvredi ne samo politi~ki zna~aj Vojislava [e{eqa, ve} i wega kao li~nost, wegovu porodicu, familiju, pa i pretke. “Vi, gospodine [e{eq, dobro znate da se, recimo, za predsednika Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava ne mo`e kandidovati niko ko nije ro|en u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama. Da li biste se mogli kandidovati za predsednika Srbije kada bi i ovde va`io takav zakon?” Pre svega, op{tepoznato je da je Vojislav [e{eq, na sve gluposti koje je Vuk Dra{kovi} izneo u tom duelu, veoma uspe{no odgovorio. Me|utim, pa`wu }emo posvetiti i analizirati samo ono {to je Dra{kovi} izgovorio bez `eqe i namere da mu se pru`aju bilo kakvi politi~ki odgovori. Ono {to Vojislav [e{eq, kao ~ovek, {to ga, uostalom, razlikuje od Dra{kovi}a, nije `eleo svom sagovorniku da odgovori, jeste da bi on, Vojislav [e{eq nekako i mogao da postane kandidat za predsednika Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, ali da Vuk Dra{kovi} to nikada i ni na koji na~in ne bi uspeo da postigne. Dra{kovi} nema decu, a ameri~ki zakoni su tako surovi, da tako, na`alost, prirodno nesre}nim osobama mogu}nost za predsedni~ko kandidovawe ne dozvoqavaju. Svi u Srbiji bi Dra{kovi}u na takav na~in odgovorili. Svi, osim Vojislava [e{eqa. Wemu ni na kraj pameti nije bilo, bez obzira na neograni~enu i gotovo neverovatnu drskost Vuka Dra{kovi}a, da mu odgovori na tako prizeman, jeftin i beskrupulozan na~in. Vojislav [e{eq, prosto, ne li~i na Vuka Dra{kovi}a. ^ovek je. Kokain je otrov za pam}ewe, se}awe, razmi{qawe... “Vi se dobro se}ate, u januaru 1982. godine, kada ste do{li u Beograd, ja sam napravio sa Vama intervju za “Omladinske novine”, na pitawe {ta ste po nacionalnosti, odgovorili ste: Jugosloven. Dobro, bila takva vremena. Me|utim, kru`e odavno pri~e da je mo`da Va{e poreklo hrvat153

sko. Qudski, za mene to apsolutno, gospodine [e{eq, nije va`no – da li ste Srbin hrvatskih korena, da li ste Hrvat srpskih korena. Me|utim, kada je u pitawu funkcija predsednika Republike, onda to ne mo`e da bude ba{ i neva`no. ^iwenica je da, po preseqewu u Beograd iz Sarajeva, 1986 godine postajete ~lan Hrvatskog sociolo{kog dru{tva i kao ~lan tog dru{tva dr`ite i predavawe u Zagrebu. Evo Va{e kwige ’Pledoaje za demokratski Ustav’”. Uvrede su li~na karta Vuka Dra{kovi}a Dra{kovi} je, u `eqi da uvredi sagovornika, toliko preterao da je zaboravio da je sa istim tim Vojislavom [e{eqem, i posle 1986. godine, kada je [e{eq postao, kako Dra{kovi} ka`e, ~lan Hrvatskog sociolo{kog dru{tva, u~estvovao u stvarawu jedinstvene politi~ke stranke, Srpski pokret obnove, koja je trebalo da bude vesnik korenitih promena, pre svega nacionalnih i politi~kih, u na{oj zemqi. ^udno je da je Dra{kovi} [e{eqa, znaju}i za to da je [e{eq hrvatskog porekla, te ~lan Sociolo{kog dru{tva Hrvatske, 1990. godine nazivao vojvodom, srpskim nacionalistom, ~ovekom sa kojim je hteo da mewa “propali komunisti~ki sistem”. Nije, vaqda, Dra{kovi} `eleo da se za vlast bori zajedno sa jednim Hrvatom, koji uz to na du{i ima i greh da je ~lan Hrvatskog sociolo{kog dru{tva u Zagrebu, ili je Dra{kovi} zaboravio 1989. i 1990. godinu? “Vi danas nazivate stranim pla}enicima qude koji se zala`u za saradwu Srbije sa Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, sa Nema~kom, Francuskom, Britanijom, recimo. Vi ho}ete da budete predsednik Srbije, pri~ate da ste zavr{ili Pravni fakultet za dve i po godine. Znam ja to. Ali znam i to da ste ga zavr{ili u Sarajevu. Na Pravnom fakultetu u Sarajevu, gospodine [e{eq, najte`e je otvoriti vrata. Toliko su glomazna i te{ka. Ina~e, Pravni fakultet u Sarajevu i Pravni fakultet u Beogradu, to je kao Bog i {e{iryija”. Vuk Dra{kovi} je (videlo se iz prethodnih tekstova) optu`ivao Vojislava [e{eqa za progone profesora, intelektualaca i svih misle}ih qudi. Vojislavu [e{equ, me|utim, nikada ni na kraj pameti nije palo da grubo vre|a tako zna~ajne institucije kao {to je Pravni fakultet, bilo da je on u Beogradu, Sarajevu, Zagrebu ili nekom drugom gradu, a posebno nikada kao Dra{kovi} nije omalova`io rad profesora bilo kog fakulteta, govore}i da je na wihovom fakultetu najte`e otvoriti glomazna vrata. “Vi ste jedini Srbin koji ima potvrdu Srpske akademije nauka da je Srbin. [ta Vas je to ponukalo da tra`ite uverewe od Srpske akademije nauka da ste Srbin? To uverewe izdao Vam je gospodin Slavenko Terzi}. Uzgred, Sloven je srpska re~, srpsko ime, a Slaven je hrvatska re~. Niti je taj Slavenko pop. Ako ste jedini Srbin, kako ka`ete, kako govorite, sa potvrdom Akademije nauka da ste Srbin, onda ne{to nije u redu sa Vama ili sa svim ostalim Srbima koji nemaju to uverewe od Akademije nauka da su Srbi. Kona~no, Vi dobro znate da je ta ista Srpska akademija nauka proglasila bila i Broza za po~asnog predsednika Srpske akademija nauka”.
154

“Sezame otvori se”! Srpska akademija nauka i umetnosti je, na zahtev Narodne skup{tine Republike Srbije, samo pru`ila odgovor onima u Srpskom pokretu obnove koji, kriziraju}i, vi{e nisu bili u stawu da normalno i racionalno misle. Me|utim, Dra{kovi}u smeta to {to su i tako ugledni nau~nici, kao {to je Slavenko Terzi}, ustanovili srpsko etni~ko poreklo porodice [e{eq, pa je vaqda hteo i gospodina Terzi}a da optu`i, ako ni za {ta drugo, onda za to {to su vrata Srpske akademije nauka i umetnosti toliko te{ka i glomazna da je mnogo lak{e ste}i nau~ne reference za ulaz u Akademiju, nego otvoriti vrata na woj. “Dozvolite da Vas upitam: mo`ete li navesti ijednog bliskog ro|aka u Srbiji? Eto, nemate rodni list, nemate kr{tenicu, koliko poznajete Va{ih prezimewaka u Srbiji? I gde `ivi? Ja }u Vas, evo, ako stignem za ovih pet minuta, podsetiti samo na neke Va{e prezimewake: Stanislava [e{eq, Josipa Dua~i}a 6, Zagreb; Stjepan [e{eq, Leja Rukavine 4, Zagreb; Vlatko [e{eq, [ubi}eva 62, Zagreb; Marija [e{eq, Maslari}eva 6, Zagreb; Kre{imir [e{eq, Ludvetog breg 16, Rijeka; Vlado [e{eq, Save Jugo Bujkove – Vi se razumete {ta to zna~i, ja nema pojmam, 12, Rijeka; Fabijan [e{eq, nekakvog Slobodana Macure 20d, Zadar, itd – da ne ~itam daqe. Dakle, ceo spisak [e{eqa u Hrvatskoj, puni telefonski imenici u Zagrebu, Zadru, Rijeci, svi su katolici i svi su Hrvati. Nisu ovo bezna~ajna pitawa, {ta ka`ete na ovo? [ta bi na ovo, recimo, rekao taj Slavenko Terzi} iz Akademije nauka? Da li SANU ima neko mi{qewe o ovome?” Pitalice za “kraqa planine” Zanimqivo bi bilo pitati Dra{kovi}a otkud zna da su Stanislava ili recimo Vlado [e{eq hrvatske nacionalnosti. Ali je jo{ zanimqivije pitati ga da li je mogu}e da nije ~uo ili pro~itao da ima mnogo vi{e Hrvata sa prezimenom Markovi}, Nikoli}, Jovi}, a posebno Dra{kovi}, od onih sa prezimenom [e{eq. Naravno, Dra{kovi}ev jedini odgovor bi bio da ste to pro~itali u nekoj hrvatskoj enciklopediji. “Va{ otac je bio komunista. Dr [e{eq: Gde ste na{li da je moj otac bio komunista?” Otac Vojislava [e{eqa nikad nije bio komunista. Vuk Dra{kovi} je, po ko zna koji put, slagao. “Po~etkom 1991. godine, kada je ve} po~eo rat sa Hrvatima, Vas je bila zarobila usta{ka paravojska. Odu{evili su se – uhvatili krupnu zverku, ~etni~kog vojvodu. Jave u Zagreb – |avola, iz Zagreba ka`u: “Pu{taj odmah”, i puste Vas. Sada, lepo, mislim da Srbija mora da zna zbog ~ega su Vas pustili.” Interesantno je to da Dra{kovi} hrvatsku vojsku naziva usta{kom paravojskom jedino kada “krupno la`e” o nekakvoj povezanosti predsednika srpskih radikala sa na{im neprijateqima. Vojislav [e{eq, naravno, nikada nije bio zarobqen, niti je to iko ikada i igde rekao, izu155

zev, razume se, “kraqa planina, reka i dolina”. [e{eqa je, kao {to je poznato, uhapsila regularna hrvatska policija. U trenutku kada ih je opkolio veliki broj pristalica dr Vojislava [e{eqa, potpomognut srpskim narodom i srpskim dobrovoqcima, a strahuju}i od mogu}eg sukoba sa wima, hrvatska policija ga je odmah oslobodila. “Idemo daqe, imam dovoqno snage i praha”... “Idemo daqe, u februaru 1992. godine odlazite u [paniju da nudite krunu Nemawi}a i Kara|or|evi}a nikom drugom – sve ima veze sa ovim kojim smo putem krenuli – nego nekom probisvetu Dolgorukom An`ujskom. Vi ste tada bili monarhista, gospodine [e{eq. Evo Va{e izjave gde ka`ete, evo, u novinama: “Poznato je da je Srpska radikalna stranka tradicionalno monarhisti~ka”. Danas Vam ne pada na pamet da to tvrdite, da ne{to sli~no izgovorite”. Taj probisvet je za Dra{kovi}eve poslanike bio milosrdni princ pravoslavnoga reda, a sada je kriv, verovatno samo zbog toga {to se sreo sa Vojislavom [e{eqem. [e{eq nikada nije izjavio da je Srpska radikalna stranka tradicionalno monarhisti~ka, a Dra{kovi} to nikome nikada, pa ni kamerama RTS-a, sa papirima kojim je mahao nije pokazao ni potvrdio. Opet je slagao. “Put do [panije, kao {to znate, organizuje Mirjana Zelen-Mak{a. Ko je Mirjana Zelen-Mak{a? Mirjana Zelen-Mak{a je li~na savetnica Frawe Tu|mana, svetskog probisveta! Tom prilikom postajete i ~lan nekakvih “Malte{kih vitezova”, katoli~kog reda, naravno, nema drugog reda tamo. Sve to organizuje Mirjana Zelen-Mak{a koja je sa Vama u Madridu, na konferencijama za {tampu, ona je Va{ pratilac, Va{a sekretarica”. Dra{kovi} je izmislio i malte{ke vitezove i katoli~ke redove, a zaboravio je da ka`e da je Mirjana Zelen-Mak{a bila najboqa prijateqica upravo wegovoga zeta Borivoja Borovi}a koji je i upoznao sa predsednikom srpskih radikala. “Ako {ta ima lo{e u mom zavi~aju, to su neke ru~ne stvari koje su ostale iza nekakvih Va{ih paravojski, pqa~ka{a, koji su, pre svega, pqa~kali Srbe jer im je lak{e bilo do Srba da do|u”. Dra{kovi} je jo{ jedanput potvrdio da su mu najve}i problem u srpskoj Hercegovini bili Srbi koji su, navodno, pqa~kali, a izgleda da mu nikakav problem nisu bili muslimanski ekstremisti koji su mu, prema wegovim tvrdwama, u jednom danu ubili devetoro ro|aka, i to sve mla|ih od pet godina, ili je Dra{kovi} ponovo zaboravio {ta i kako je lagao, ne samo doma}u, ve} i svetsku javnost. Ili, mo`da, ~ovek nije ni blizu normalnog, jer koji bi to ~ovek zaboravio zlo~ine onih koji su odgovorni za smrt devetoro dece i to najbli`ih ro|aka? “Sve mo`ete re}i, gospodine [e{eq, ali nikada nemojte Vuku Dra{kovi}u re}i da govori neistinu. Ovo je Va{a kwiga, evo {ta ka`ete: “Od malena sam vaspitan u komunisti~kom duhu. Kao ubije|eni komunista, marksista i lewinista bio sam..” itd”.
156

Vukova uputstva za humoruybenike Ove tri re~enice predstavqale su za Dra{kovi}a krunski dokaz da je otac Vojislava [e{eqa bio komunista. Ono {to }e, svakako, u}i u anale i humoruybenike jeste pretwa Dra{kovi}a da mu niko nikada ne sme re}i da govori neistinu. Da se radi samo o la`ovu, a ne o zavisnom ~oveku, na ovakvu izjavu bismo se samo nasmejali. Ovako, ova izjava zabrinula je i najve}e medicinske stru~wake, ne samo u na{oj zemqi, ve} i u demokratskoj Evropi i svetu, a posebno u prijateqskoj Francuskoj i naro~ito Danijelu Miteran i wen stru~ni lekarski tim. “Vidite, ovo je rokovnik iz Kragujevca, iz centra, iz srca Srbije, iz [umadije, ovo je srpska kwiga, ovde u srpskim kwigama sve je istina. Kao predsednik Srpskog ~etni~kog pokreta, u leto 1990. godine, ~ak ste u Knez Mihailovoj ulici – izvinite, postoje svedoci o tome i {tampa je pisala – raskop~ali {lic, psuju}i Beogra|anima koji su Vas tada smatrali cirkusantom, sileyijom, majku srbijansku i cigansku. U julu 1990. godine, u Studentskom gradu polomili ste bejzbol – palicama lobawe ~lanovima Srpskog ~etni~kog pokreta Nedeqku A{~ari}u i Vlatku Mrkaji}u, drugi su ih dr`ali a Vi tukli”. Kako je te{ka kriza zahvatila “kraqa reka, dolina i planina”, Vuka Dra{kovi}a, kada se setio da izmisli i nekavko otkop~avawe {liceva, te{ko je i zamisliti. Me|utim, naro~ito je interesantna ~iwenica da se Dra{kovi} ponovo pozvao na {tampu koja je objavila detaqe navodnog doga|aja. Jednostavnom proverom u svim doma}im listovima, utvrdili smo da niko i nikada nije objavio sli~nu informaciju. “Kraq planina” opet je slagao. To ne mo`e ~ak ni Dana “Uz pomo} telohraniteqa, pretukli ste te godine i jednu devojku, sportistkiwu, koja Vas je pre toga, mislim da joj je ime Mirjana, koja Vas je pre toga yudo zahvatom tresnula o asfalt”. Zamislite bilo koju ne`nu i {armantnu devojku, ili ~ak druga~ije – `enu poput Danice Dra{kovi}, koja bi bila u stawu samo da podigne 120 kilograma koje bi tresnula na asfalt. Pa to niko nije u stawu, ni Danica... “Ispred Savezne skup{tine, 11. juna 1992 godine, u pratwi Va{ih naoru`anih gorila, tukli ste taksiste koji su {trajkovali. U julu 1992. godine – Vi ho}ete da uspostavite li~nu sigurnost gra|ana – opet u pratwi svojih gorila, tu~ete gladne u~iteqe i nastavnike ispred Skup{tine Srbije, pote`ete pi{toqe na beogradske studente. Velika korporacija Srpske radikalne stranke – to su bili neki sumwivi poslovi sa trgovinom naftom, Vi to dobro znate, zbog toga }e Vas napustiti Slobodan Jovi}, izme|u ostalog, sada predsednik Ujediwene radikalne stranke Srbije. Wegova supruga, Vi to dobro znate, Paska Jovi}, htela je da ka`e neke stvari javnosti, ali je ubrzo zaklana u prostorijama svoje galerije, u Novom skojevskom nasequ u Beogradu”.
157

U nedostatku kokaina, Dra{kovi} izmi{qa te{ke oblike krivi~nih dela Dra{kovi} je po~inio najte`i oblik krivi~nog dela klevete optu`uju}i Vojislava [e{eqa ~ak i za ubistvo. Nije mu bilo va`no to {to je [e{eq, dodu{e slu~ajno, u to vreme bio u zatvoru, ve} je Dra{kovi} zamislio i specifi~an oblik ubistva. Vojislav [e{eq je prema Vuku Dra{kovi}u, ni mawe ni vi{e, zaklao Pasku Jovi}. Besmisleno je takve gluposti demantovati, ali one izvanredno govore o stepenu pomu}ene svesti “kraqa klawa i ubijawa”, ili {to bi na{ narod rekao, prostim jezikom, ludosti. “Va{ vojvoda ^eko Da~evi}, koji je trenutno u zatvoru u Zabeli, javno Vas je optu`io da ste ga terali da li~no ubije tada{weg poslanika Srpskog pokreta obnove Mihajla Markovi}a, jednog ~lana Srpske radikalne stranke, mislim da se zvao Oliver Denis Baret. Taj Baret vi{e nije me|u `ivima, ubijen je pre dve godine pred jednim soliterom na Novom Beogradu. Oni koji su zaklali Pasku Jovi} i ubili Olivera Denisa Bareta jo{ nisu otkriveni. Za{to, gospodine [e{eq? Za{to niste odgovorili ni za taksiste, ni za studente, ni za prosvetne radnike, ni za sramni zlo~in Va{ih telohraniteqa nad advokatom Barovi}em?” Nikola Barovi} poznati beogradski usta{a, koga Dra{kovi} ponekad predstavqa kao advokata, drvenog i li~nog, uspeo je da pretrpi sramni zlo~in nad sobom, po re~ima Vuka Dra{kovi}a od strane telohraniteqa Vojislava [e{eqa. ^udno je kako Dra{kovi} mo`e da zna ko je udario Nikolu Barovi}a, kad se i ovaj sam ni~ega ne se}a. Jednom ga je neko udario nogom, drugi put rukom, a sve {to se se}a jeste, kako bi Dra{kovi} rekao, sramni zlo~in polivawa vodom u jednoj televizijskoj emisiji, predsednika Srpske radikalne stranke dr Vojislava [e{eqa. Dra{kovi} je zamalo poslao i protestno pismo svim afri~kim ambasadama u Beogradu zbog toga {to su se drznuli da gaje banane, a i one su u slu~aju Barovi} zbog ne~ega pomiwane. “I da Vam ka`em: biti radikal u Srbiji a ne biti za krunu, po meni je isto {to i biti hri{}anin pa ne i}i u crkvu nego u yamiju. Ve} na po~etku rata izjavili ste da srpski ~etnici vi{e ne vade o~i no`evima nego viqu{kama, i da Va{i ~etnici koqu zar|alim ka{ikama. Na TV Politici, evo dokumenata, izjavqivali ste da su Srbi u Zagrebu i ostalim hrvatskim gradovima organizovani tajno u Va{e ~etni~ke jedinice, {to je bila la`”. Problem narkomana je i sinhronizacija Vuk Dra{kovi}, iako je rekao, nije uspeo dobro da sinhronizuje pokrete, pa nije pokazao nikakav dokument. A oko crkve i yamije i pitawa ko je radikal a ko nije, da je istina ono {to je Dra{kovi} naveo, onda bi on bio najve}i radikal u Srbiji, naj~e{}e bi pose}ivao yamiju. “Vi ste izjavili da }ete bombardovati atomsku centralu u Kr{kom, ali i London, ~ak Va{ington sa nekim va{im raketama; Rim, Pariz. Evo, da vidimo kako to izgleda – kako vi bombardujete Italiju, Rim. “Imamo
158

projektile”, to Vi izjavqujete, “Imamo projektile EF-22, koji mogu dose}i va{u zemqu”, to ka`ete u intervjuu Televiziji Italije, “ali ne}emo ga|ati vojne objekte, jer je tu pripremqena odbrana, ga|a}emo iskqu~ivo va{e civilne objekte”. Gospodine [e{eq, izjavqujete da ste u posedu tajnog Teslinog oru`ja... i da }e vam va{ ruski prijateq Vladimir Volfovi~ @irinovski dovesti desetine hiqada ruskih kozaka i veterana iz Avganistana, kao i neko tajno oru`je ’elipton’”. Te{ko je zamisliti kojim bi to oru`jem Amerikanci ili Rusi bili u stawu da ga|aju neki ciq na takvoj udaqenosti kakva je od Beograda do Va{ingtona. Dra{kovi} je to uspeo da zamisli. O nekom tajnom oru`ju “elipton” i o ubijawu civila u Italiji niko nikada nije govorio. ^ak ni Italijani nikad nisu nikoga optu`ivali za ne{to sli~no. Pametni qudi, ra~unaju da Dra{kovi}eva pomu}ena psiha ne mo`e biti ni fizi~ko ni pravno lice da bi za tako ne{to imali koga da okrive. “Svet Vas je, malopre sam vam pokazao, bio prozvao Franken{tajnom, dakle, ~udovi{tem. Govorili ste da }e Hrvati, kada trupe Srpske radikalne stranke samo nagrnu, tamo izgubiti pamet, dobrovoqno poskakati u Jadransko more, ne}e biti nikakve krivice, sami sko~ili – sami se udavili. I onda }ete Vi du` Jadranske obale da naselite milion Srba, i to – znate odakle? Iz Rumunije. Jedini ste Vi od kada postoje Srbi”. I sam Vojislav [e{eq, iako dobrih `ivaca, nije mogao da poveruje u ono {to je Dra{kovi} izgovorio, pa ga je pitao otkud milion Srba u Rumuniji. “Ne znam, i ja se pitam, Vi ste tada govorili da postoji milion Srba u Rumuniji”. Kokain izaziva imaginacije Razume se, [e{eq nikada nije pomenuo milion Srba u Rumuniji, ali Dra{kovi}eva imaginacija dostigla je fantasti~ne okvire. Slu{aju}i ga, dodu{e i gledaju}i, narod se najvi{e smejao. Ako ni{ta, trebalo mu je uru~iti neki “oskar popularnosti”, ako ni za {ta drugo, bar za zabavqawe naroda. “Najve}u {tetu srpskom narodu ipak ste naneli minirawem Plana Z-4. ^im je taj plan objavila “Politika”, ~ini mi se onaj va{ Toma Nikoli}, po{to nije umeo dobro da pro~ita ono “Z-4” }irilicom, odmah je istupio sa patriotskom izjavom: “Odbijamo Plan 3-4”. A vi ste brzo po`urili da odbijete Plan Z-4, da ga proglasite antisrpskim”. Dra{kovi}eva ma{ta je zaista svetsko ~udo, ali i takvo koko{je pam}ewe je tako|e za Ginisa. Naime, Jovan Glamo~anin je svojevremeno plan “Z-4” nazvao Planom “tri-~etiri”, dok se Dra{kovi}u od wegovog istomi{qenika Glamo~anina u~inio Tomislav Nikoli}. Nikoli} mu nije odgovorio. [ta }e ~ovek, sme{no mu bilo. “A onda ste vi po ne~ijem, ~ini mi se, nalogu, otr~ali i krstarili s kraja na kraj Srpske Krajine, ~ak su bile tamo neke diverzantske akcije na pruzi, itd. Odbijen je, sru{en, Plan Z-4, a rezultat toga jeste ovo {to je
159

danas: nema Srba u Kninu, nema Srba tamo, gospodine [e{eq, gde su `iveli vekovima. Kuda ste Vi pro{li i branili srpstvo, vi{e Srbi ne rastu”. Dra{kovi} je sawao i neke diverzantske akcije, zami{qao je neke dobre planove o re{ewu krize u Srpskoj Krajini, ali najve}i problem mu je bio taj {to svoju teoriju nije mogao da potvrdi empirijom. Dra{kovi}, osim u Republiku Srpsku, nikada nije smeo da kro~i nogom ni na teritoriju Republike Srpske Krajine. “Va{a tri najve}a prijateqa bili su Ruslan Hazbulatov, koga ste predstavqali kao pravoslavca. Prodavali ste ga ovde kao Rusa jer je bio veliki protivnik Jeqcina. ^ovek je bio musliman, uz to jo{ i ^e~en. Va{ drugi veliki prijateq jeste Vladimir Volfovi~ @irinovski – ~ovek koji pred kamerama ruske televizije ne ume da se prekrsti nego se kao katolik krsti s leva na desno; otac mu je Volfgang, Nemac. Taj Rus koji nije Rus, i taj pravoslavac koji nije pravoslavac, jeste taj Va{ prijateq koga ste ovde doveli pa ga spojili sa naivnim Radovanom Karayi}em. Pa tajno oru`je, da ne pri~amo kako je pokrao Republiku Srpsku, prodat je neki `elatin umesto tog tajnog oru`ja, na 60 miliona dolara je bio ugovor, 6 miliona dolara je u ke{u uzeo @irinovski. Va{ slede}i veliki prijateq koga ste malopre pomenuli i od koga ste dobili, ka`ete, i odlikovawe, posle onog katoli~kog u Madridu, jeste Le Pen. Gospodine [e{eq, za vreme rata u Hrvatskoj, Le Pen je slao svoje pla}enike da ubijaju Srbe. Vi to dobro znate da su wegovi razbojnici i ubice bili u 101. zagreba~koj bojni i da su po~inili...Dolazi vam taj Le Pen u Zemun, tamo razmewuje odlikovawa, on daje prilog za obnovu katoli~ke crkve u Zemunu. Dobro, nije Le Pen, onda je Kertes”. Ima li jedno mesto, u rezervi, za Vuka na svetskoj politi~koj sceni? Za razliku od Vuka Dra{kovi}a, koga wegovi “prijateqi” iz ameri~ke, nema~ke i nekih drugih ambasada, postrojavaju i na travwacima, a ponekad i na klupicama; za razliku od onih koji, kada im u goste dolazi prijateq Dra{kovi}, moraju i nogavice da mu pretresaju, dr Vojislav [e{eq ima i prave prijateqe u inostranstvu. Ne svoje, ve} prijateqe Srbije i Srpske radikalne stranke. Vladimir @irinovski je bio jedan od politi~ara koji se suprotstavqao svim napadima zapadne alijanse na na{ narod u Republici Srpskoj, jedan od onih koji je o{tro osu|ivao hrvatsku okupaciju za razliku od Vuka Dra{kovi}a i wegove stranke, dok se politi~ka stranka @an Mari Le Pena jedina suprotstavila u~e{}u francuskih trupa i aviona u napadu i bombardovawu srpskog naroda zapadno od Drine. Pomo} Vuku Dra{kovi}u “•Da li }ete posle svega nastaviti da odr`avate prijateqske odnose s Vukom Dra{kovi}em? – Ne odr`avamo mi prijateqske odnose ve} godinama. Ali ja nisam ~ovek mr`we i uvek kada se sretnem sa Dra{kovi}em, ja }u s wim da razgovaram. Uvek su na{i razgovori duhoviti. Ja ne zameram taj duel Dra{kovi}u uop{te. Meni je samo wega iskreno `ao.
160

• Zbog ~ega? @ao mi ga je, ja ga poznajem iz nekog drugog vremena, kada smo zaista bili bliski prijateqi i kada smo isto mislili o svim nacionalnim politi~kim pitawima. Ovo danas nije Vuk Dra{kovi} kojeg sam nekada poznavao. U emisiji je on o~igledno bio drogiran. Kada se na{mr~e kokaina, on deluje kao hrabar ~ovek i ~im pro|e dejstvo – on postaje kukavica. To najboqe pokazuju uli~ni nemiri koje organizuje. Zna da se tu~e s policijom, izaziva krvoproli}e, a kad ga hapse onda cvili i moli za milost, pi{e pokajni~ka pisma. Qudi koji su ga pose}ivali u zatvoru svedo~e o wegovim narkomanskim krizama. Mislim da je wegova sudbina u celini veoma tragi~na. Tom ~oveku, kome sam bio blizak prijateq, spreman bih bio da u~inim bilo {ta da mu pomognem da se iz toga izvu~e. On kao politi~ar nikada ne mo`e biti uspe{an, ali bi mogao da napi{e jo{ nekoliko vrednih kwiga koje bi ~itali i na{i sinovi i na{i unuci”. (“Demokratija”, Intervju Vojislava [e{eqa, 4. 12. 1997) Zbog ovakve izjave predsednika Srpske radikalne stranke “kraq planina” Vuk Dra{kovi} tu`io je Vojislava [e{eqa. Ina~e, ovo nije prvi put da Dra{kovi} tu`i ili svoje politi~ke protivnike ili novine za koje misli da su jedini krivci za pad wegove popularnosti i slabe rezultate na izborima. SPO i Vuk Dra{kovi} podneli dve tu`be zbog tekstova u “NIN”-u i tra`e osam miliona u “Srpski pokret obnove i lider te stranke Vuk Dra{kovi} podneli su Prvom op{tinskom sudu u Beogradu dve tu`be i tra`e osam miliona dinara od{tete zbog tekstova koji su {tampani u beogradskom listu “NIN”, re~eno je ju~e Tanjugu u tom sudu”. (“Ekspres”, 25. 10. 1997) Halapqivost i gramzivost Vuka Dra{kovi}a su osobine koje karakteri{u ne samo wega, ve} gotovo sve pripadnike politi~ke stranke ~iji je on predsednik. Zahtev da mu se isplati 8 miliona, samo zato {to se Dra{kovi} na{ao uvre|enim zbog teksta koji mu nije i{ao na ruku i zbog teksta u kome nije hvaqen Jedino Vuk potvrda je grabqive i gramzive, u Beogradu poznate tzv. “otima~ina-politike” koju sprovodi bra~ni par Dra{kovi}. Vuku Dra{kovi}u nije bio ciq da opovrgne teze iznete u tim tekstovima, ve} mu je mnogo va`nije da “zaradi”, ni kriv ni du`an, ogroman novac koji ni veliki kriminalci nisu u stawu da steknu, a kamoli obi~an narod. Pred izbore u septembru 1997. godine Dra{kovi} se slu`io i la`ima za koje je mislio da }e psiholo{ki delovati na pripadnike Socijalisti~ke partije Srbije i upozoriti ih na veliku opasnost zvanu Vojislav [e{eq, te da }e ih na taj na~in primorati da krenu u jednako ostra{}enu kampawu kleveta koju je protiv predsednika Srpskih radikala ve} vodio sam Dra{kovi}. “Srpski pokret obnove je stranka koja pravi ankete. Mi ih ne objavqujemo. Te na{e ankete nisu pravqene sa ciqem da bismo lagali sebe, one su pravqene u bira~kim telima i u gradovima u kojima su izvr{ena istra`ivawa veoma profesionalno i obuhvataju uzorak od blizu deset
161

hiqada ispitanika, ukqu~uju}i razne socijalne grupe, gradsko stanovni{tvo, prigradsko stanovni{tvo, seosko stanovni{tvo. Od onih koji su na pro{lim izborima glasali za SPO, svi }e opet glasati za SPO. Me|utim, tre}ina onih koji su pro{le godine glasali za socijaliste, sada su re{eni da glasaju za – [e{eqa. SPO – najve}a agencija za istra`ivawe javnog mwewa?! Mi smo ispitivali te razo~arane socijaliste: za{to }e glasati za Srpsku radikalnu stranku? Devedeset osam odsto wih je zaokru`ilo odgovor – zato {to nam on garantuje jednake plate i jednake penzije i {to garantuje pobedu nad Amerikom i NATO paktom. Qudi ne razmi{qaju da bi pobedom te opcije Srbija bila ekonomski i vojni~ki mrtva za {est meseci i da u dr`avnoj kasi ne bi bilo ni~ega i da bi, zaista plate i penzije bile jednake, jer niko ne bi primao ni plate ni penzije. Qudi ne razmi{qaju da bismo izgubili Kosovo, Sanyak i delove Vojvodine i da bismo Srbiju pretvorili u zemqu ru{evina i grobova. Ali, to niko ne obja{wava qudima i oni lako nasedaju na ta demago{ka obe}awa radikala.” (NIN, 8. 8. 1997) Srpski pokret obnove je, prema Dra{kovi}evim re~ima, ne samo politi~ka stranka, ve} najmo}nija agencija za istra`ivawe javnog mwewa u Srbiji, jer gotovo nijedan od najve}ih i najpoznatijih agencija za ispitivawe mwewa u Srbiji nije u stawu da sprovede istra`ivawe na uzorku ve}em od 1000 ili 2000 qudi, dok je Dra{kovi}eva stranka, naravno, to u stawu da u~ini. Zanimqivo je da je u ispitivawu tih qudi u~estvovao i sam Dra{kovi}, a posebno je, kako ka`e, ispitivao razo~arane socijaliste. Posle 1996, u kojoj je Dra{kovi} koristio broj od 99% qudi koji su mu govorili da ne treba i}i u koaliciju sa [e{eqem, 1997. godine Dra{kovi}u se dopao broj 98%, i to qudi koji su glasali za [e{eqa samo zato {to obe}ava pobedu nad Amerikom i NATO paktom. Neverovatno je kako je Dra{kovi} uvek potcewivao svoj narod misle}i da mo`e da mu dr`i lekcije, ~ita bukvice i u~i pameti. Interesantno je i to da je Dra{kovi} rekao da to, navodno, niko narodu ne obja{wava, a jadni Dra{kovi} u celoj kampawi ni{ta drugo i nije radio osim {to je opawkavao i klevetao, u prevodu obja{wavao politiku Vojislava [e{eqa. “Lider SPO je rekao da }e se Srbija sunovratiti u provaliju ako za predsednika izabere vo|u radikala Vojislava [e{eqa “jer dok ovde tri~etiri miliona qudi gladuje, ili je na ivici gladi, on obe}ava lomqewe ki~me Americi i rat sa NATO”. Ako izbor padne na re`imskog predsedni~kog kandidata Milutinovi}a u Srbiji }e, po oceni Dra{kovi}a, sve ostati po starom, a to zna~i nastavak politike pqa~kawa naroda, bede i me|unarodne izolacije”. (“Na{a Borba”, 3. 12. 1997) “Narode moj, da ti zna{ kako sam ja pametan” “Dra{kovi} je rekao da }e, ukoliko pobedi crna ili crvena opcija, biti i devetog kruga”. (“Blic”, 8. 12. 1997)
162

Vuk Dra{kovi} sigurno nije u ona 3 do 4 miliona koja `ive na ivici gladi. Dra{kovi} spada u ona 3 procenta qudi koji `ive van ovog vremena, neukusno bogato, a onih siroma{nih 3 do 4 miliona seti se uvek i jedino u izbornim kampawama. A {to se ti~e devetog kruga koga }e biti ukoliko pobedi crvena ili crna opcija, gra|ani Beograda najboqe znaju kako im je crna sudbina u paklu Dra{kovi}eve i Kruni}eve vlasti, da se ponekad i sami zacrvene da crvenije ne mo`e biti, naravno od stida, {to takvu lopovsku i nesposobnu vlast imaju na gradskom nivou. “Da li je Dra{kovi} sve ovo {to ka`e za na{ list rekao i [e{equ u lice? Razgovarali smo o svemu ovome na Cetiwu. Rekao sam mu da je mogu}an svaki na{ dogovor, pod uslovom da vodi oporavku i ja~awu Srbije. On mi je odgovorio da je wegova stranka sve ja~a i {to je u Srbiji vi{e bede i muka, ona }e samo ja~ati i da je wemu wegova stranka vrhunski interes. Bio je veoma iskren, ali ja tu logiku, “{to gore – to boqe”, ne razumem. [e{eq je {ampion politike principa bez principa, jer sam ka`e da mu je va`na samo wegova stranka. Nazivao je Mila \ukanovi}a usta{om, Tur~inom, najve}im kriminalcem, da bi posle tom ’usta{i, Tur~inu i najve}em kriminalcu’ oti{ao na poklowewe – ka`e Dra{kovi}”. (NIN, 22. 2. 1998) Piqarski poku{aji dogovora Vuka Dra{kovi}a Po okon~awu izbora Vuk Dra{kovi} je zapo~eo sebi svojstvenu trgovinu na piqarski na~in. Odjednom svaki dogovor sa [e{eqem i Srpskom radikalnom strankom je mogu}, bez obzira na to {to su oni, po Dra{kovi}u, najodgovorniji za nacionalnu katastrofu, stranka “pet galamyija” i pride fa{isti~ke politi~ke prirode. Me|utim, Dra{kovi}ev problem nije u tome {to on ~esto mewa svoj politi~ki kurs, ve} u tome {to obilato i gotovo bezgrani~no la`e. Naime, predstavnici brojnih opozicionih politi~kih stranaka, koji su slu{ali razgovor izme|u [e{eqa i Dra{kovi}a, se}aju se svega, osim onog {to je Vuk Dra{kovi} rekao da se, navodno, dogodilo. Dra{kovi} je, dodu{e, qut zbog pristupa gospodina \in|i}a, gotovo neukusno poku{avao da se udvara predsedniku srpskih radikala, pla{e}i svog doju~era{weg koalicionog partnera stvarawem nove koalicione vlasti u kojoj, razume se, za wega ne}e biti mesta. Naravno, bedu i muku i strana~ki prosperitet zbog takvog stawa u Srbiji niko nije ni pomiwao. Za razliku od Dra{kovi}a, [e{eq je na Cetiwe i na inaguraciju predsednika Republike Crne Gore do{ao kao politi~ki protivnik, {to je isticao u svakoj izjavi i intervjuu tokom svog boravka u crnogorskoj prestonici. Za razliku od wega, Dra{kovi} pojma nije imao zbog ~ega se nalazi na Cetiwu. Milo mu se malo svi|ao, bar u crnogorskim medijima, a ni{ta mu se nije dopadalo, bar u srbijanskim medijima, a izgleda da je najvi{e do{ao zbog sve~anog prijema i mogu}nosti da svojoj svastici priu{ti tako elitno dru{tvo u wenoj postojbini.
163

“Izvesno je da je gospodin [e{eq ponudio podr{ku mawinskoj vlasti SPS i JUL. Ako se SPS opredelila za politiku stran~arewa, a ne dr`avnog i nacionalnog interesa, onda }e prihvatiti ulogu [e{eqevog taoca, {to meni i ne smeta. @ao mi je jedino {to bi [e{eqeva podr{ka apsolutno zatvorila sva vrata Srbije u Evropu i svet. Ekonomske i politi~ke posledice bile bi vi{e nego tragi~ne po na{u dr`avu i narod. Ho}emo da damo sve od sebe za privredni i svekoliki napredak svoje otaybine i, u skladu s tim, ho}emo odnose istinskog partnerstva u slu`ewu ovom ciqu. ND nam je programski bliska u dosta ~emu, a ima i prili~nih programskih razlika me|u nama. [to se [e{eqa ti~e, wemu je stranka vrhovni interes i raduje se propadawu Srbije, jer u tome vidi {ansu za sebe”. (“Blic”, 6. 2. 1998) “Programska vlada sa [e{eqem ne dolazi u obzir, jer su nam programi suprotstavqeni. Mogli bismo formirati prelaznu tehni~ku vladu, uzeti dr`avnu televiziju i medije, doneti novi izborni zakon, neke zakone o privatizaciji i zakazati, u na{oj organizaciji, vanredne izbore po preporukama OEBS. Me|utim, na re~ OEBS, [e{equ se di`e kosa na glavi. Kod Vuka ni{ta novo Imam utisak da wega JUL i SPS apsolutno dr`e u {aci i da uvek mogu da ga ucene. Istovremeno, [e{equ nije stalo do korenitih promena ni politi~kog, ni ekonomskog sistema, ni do saradwe sa svetom, {to je logi~no. Naime, u slu~aju da se dogode te promene i da na{a dr`ava uspostavi naj{iru saradwu sa svetom, to bi bio kraj [e{eqeve stranke, jer ona narasta na socijalnoj bedi i propadawu Srbije, pa je [e{equ u interesu da Srbija tone {to dubqe, jer se tako uve}ava broj wegovih pristalica”. (“Blic”, 9. 2. 1998) Dra{kovi} je, ni{ta novo, slagao kako je Vojislav [e{eq ponudio podr{ku mawinskoj vladi Socijalisti~ke partije Srbije i Jugoslovenske levice. Uostalom, Srpska radikalna stranka ima 15 ministarskih mesta, pa ako je to podr{ka mawinskoj vladi onda je Dra{kovi} u pravu. Dobro je da je Dra{kovi} priznao da mu je Nova demokratija programski bliska u mnogo ~emu, jer to je ona politi~ka organizacija koju je Dra{kovi} nazivao izdajnikom koalicije Depos, a koja je svojevremeno dala ta~no onoliko poslanika koliko je levom bloku bilo potrebno da dobije ve}inu u Narodnoj skup{tini. Dakle, po~etkom februara Dra{kovi} tvrdi kako Vlada sa [e{eqem ne dolazi u obzir, jer ga, navodno, JUL i SPS dr`e u {aci i uvek mogu da ga ucene. Samo tri dana po{to je zvani~no odbio svaku mogu}nost saradwe sa Srpskom radikalnom strankom, predsednik Srpskog pokreta obnove izlo`io je slede}i plan: “Vuk Dra{kovi} je rekao da bi wegova stranka sa Srpskom radikalnom strankom (SRS) mogla da napravi tehni~ku koaliciju ako socijalisti ne prihvate podr{ku radikala.
164

Sa radikalima se programski ne sla`emo, ali bismo sa wima mogli u}i u tehni~ku koaliciju, rekao je Dra{kovi}. Ukoliko socijalisti ne prihvate podr{ku radikala bilo bi glupo od [e{eqa da ne prihvati tehni~ku koaliciju sa SPO, jer na{e dve stranke imaju ve}inu u Skup{tini Srbije i tako obezbede da se novi izbori raspi{u po novim uslovima, rekao je Dra{kovi}”. (“Vijesti”, 12. 2. 1998) Verovali ili ne, Dra{kovi}u je jedan dan stalo da napravi koalicionu vladu sa socijalistima, drugi dan sa radikalima, ali jedina konstanta u svemu tome jeste da Dra{kovi} do|e na vlast po svaku cenu i bez ikakvih uslova. Predsedni~ki kandidat levice Milan Milutinovi} sve do ju~e bio je sinonim za politi~ku, ekonomsku i socijalnu nizbrdicu na{eg naroda, iznenada je postao najomiqenija figura Vuka Dra{kovi}a na politi~koj pozornici Srbije. “Predsednik Milan Milutinovi} izneo je prihvatqiv program, od dr`avnog i nacionalnog interesa, sa kojim se SPO saglasio od ta~ke do zapete. Ne}e biti va`no ko }e dr`ati ovo ili ono ministarstvo, kada se ujedinimo oko nacionalnog programa. Ja li~no ne `elim nijednu funkciju za sebe. SRS i jo{ neke stranke rade po sistemu: {to gore to boqe. [e{eq javno govori da mu nije u interesu stabilizacija prilika u zemqi, ve} da Srbija jo{ vi{e propada kako bi se radikali do~epali vlasti, rekao je Dra{kovi}. On je naglasio da radikali samo “bu~u i la`u, la`ima kupuju narod i svet zatvara o~i kad ~uje {ta pri~aju, a oni nesretnici, koji su bojkotovali izbore, ba~eni su na marginu, odnela ih reka Marica pa sada vi~u izbori, izbori...” (“Politika”, 28. 2. 1998) “@rtvena ovca” je pojela Vuka! Dra{kovi}ev paranoi~ni strah od Srpske radikalne stranke i Vojislava [e{eqa potvr|uje i ~iwenica da je u obja{wewu prihvatqivog programa Milana Milutinovi}a insistirao na klevetama i uvredama usmerenim protiv srpskih radikala. Naravno da Vojislav [e{eq nikada nije govorio da mu stabilizacija prilika u zemqi nije u interesu, jer bi se, naravno, na taj na~in radikali do~epali vlasti, ali patolo{ka la` je postala svakodnevica Dra{kovi}evog `ivota. @eli da prika`e sebe jo{ jedanput kao `rtvu i nekoga ko se zarad boqe budu}nosti svih nas odri~e boqih funkcija za sebe. Dra{kovi} je dokazao svoju bolesnu potrebu da sebe predstavi kao jedinog spasioca nacije, kao srpskog Hrista. Ta~no je da Dra{kovi} ne `eli funkciju za sebe, jer mu je najlep{e i najlak{e da nema nikakve odgovornosti, a para da ima ko pleve. A kada ga neko pita ili, ne daj Bo`e, optu`i za ne{to sli~no, Dra{kovi} bi mu odgovorio kako wemu nikada ni{ta od svega toga nije ni bilo va`no, pa zato i nema nikakvu funkciju, dok je sve pare zaradio prodaju}i svoje bestselere.
165

Evo jo{ malo Dra{kovi}evih obja{wewa zbog ~ega treba i}i u koaliciju sa levicom a nikako sa Srpskom radikalnom strankom. “Bila bi sre}a, ali i ogromni nacionalni zna~aj da se srpska leva i srpska desna politi~ka scena, koju predstavqa Srpski pokret obnove, na|u oko demokratskog programa preporoda zemqe, nacionalnog pomirewa, sjediwavawa. Vukovo strana~ko cewkawe oko dr`ave Moja stranka je jeftinija od Srbije, Srbija je skupqa od SPO”. Koliku va`nost je Dra{kovi} oduvek voleo sam sebi da pridaje, potvr|uje i teza po kojoj on i wegova stranka predstavqaju ~itavu desnu stranu Srbije, pa bi najve}a sre}a za sve nas bila da se leva ruka koja je, uzgred, bar tri puta ve}a, rukuje sa desnom stranom, koju predstavqa niko drugi nego jedino Vuk. Dra{kovi} je zaboravio da je, kako on Srpski pokret obnove naziva, wegova stranka, dobila duplo mawe glasova od Srpske radikalne stranke, ali to za Dra{kovi}a i nije posebno va`no. Sigurno je narod pogre{io, jer su svi bili protiv Sepeoa, a Srbi su lakoverni, pa poverovali [e{equ i wegovim galamyijama da govore istinu. ^udno je da je Dra{kovi} ovde izneo tezu da i wegova stranka ima cenu, a i da Srbija ima cenu. Ko je jeftiniji, a ko skupqi i nije preterano va`no – dobro je da znamo da bi Dra{kovi} umeo da ustanovi koliko na{a zemqa ko{ta. “U Srbiji postoji strah od sporazuma ’leve i desne ruke’. Strahuju, ka`e Dra{kovi}, ’ideolo{ki zanesewaci’, koji istrajavaju na bratoubila{tvu, i koji bi da i daqe slave pobedu nad bra}om. Ne ide u prilog stvarawe koalicione vlade na programu SPO ni Srpskoj radikalnoj stranci Vojislava [e{eqa, jer je wegova deviza ’{to gore to boqe’. Nisu ta~ne {pekulacije da se SPO jagmi za ministarska mesta, niti da postoji makar minimalna mogu}nost da napravi koaliciju sa [e{eqem “[e{eq ve} godinama unaza|uje Srbiju – ne namerno, nego iz gluposti”. Dra{kovi} je rekao da [e{eqa “ne treba ozbiqno uzimati u obzir”. Prikazuju}i [e{eqa kao ’{teto~inu’, Dra{kovi} je to ilustrovao primerom iz Zemuna: na teret Skup{tine op{tine Zemun {tampaju se ’Velika Srbija’, ’Zemunske novine’ i “neka sramna pornografska izdawa”, sve u tira`u od preko milion primeraka, {to gra|ane Zemuna ko{ta nekoliko desetina miliona dinara. Cela stranka SRS, svi su se zaposlili u Op{tini Zemun. Sada su smenili Tomu Nikoli}a sa mesta direktora “Poslovnog prostora”. Ka`e [e{eq: ’Nema stru~nu spremu’. A kao da je imao kada ga je postavqao”. No}ne more velikog Mesije Dra{kovi} je tek pedeseti put ponovio da je [e{eqeva deviza “{to gore to boqe”, da je [e{eq glup, a on, Vuk Dra{kovi} je vaqda pametan, samo {to to narod jo{ nije uspeo da shvati, a kakve psihosomatske muke Dra{kovi} ima zbog “Zemunskih novina”, dokaz je i ~iwenica da mu se je166

dan primerak u glavi multiplikovao u najmawe 50 primeraka, pa je sa tira`a od 20.000 to pre{lo na vi{e od milion primeraka. Tako|e, Dra{kovi} je mislio da se u Zemunu radi onako kako to on i wegova frajla rade u Beogradu. Ukoliko bi se malo boqe raspitao, Dra{kovi} bi saznao da se “Zemunske novine” finansiraju od sponzorstva, a ne iz op{tinskog buyeta, kao {to je to slu~aj sa “Beogradskim novinama” i “Srpskom re~i”. Dra{kovi}evi kompleksi zvani Tomislav Nikoli} nisu od ju~e i ne postoje zato {to ga je Nikoli} svojevremeno “rasturao” u Narodnoj skup{tini Republike Srbije, ve} prosto zato {to je Nikoli} zamenik Vojislava [e{eqa, a na pamet mu nije padalo da se bilo kada pribli`i srpskom Jeremiji, Mesiji, Hristu i, eventualno, postane wegova desna ruka. Sve velike ideje bile su usamqene. Ko je razumeo @ivojina Mi{i}a uo~i bitke na Ceru, kada je odlu~io da povu~e vojsku, i da potom dobije bitku? Galamili su tada i kraq, i vojvoda Radomir Putnik – rekao je Dra{kovi} nepomiwuju}i da bi SPO, ~ak i kada bi dobio 1,8 miliona glasova i imao ve}inu u parlamentu, ponudio u~e{}e u Vladi i ostalim strankama”. (“Demokratija”, 28. 2-1. 3. 1998) Senzacionalno: Dra{kovi} glavni glumac u “Monti Pajtonu” Dra{kovi}u je trebalo ponuditi ulogu u poznatoj humoristi~koj seriji “Monti Pajton”, umesto {to se ~ovek mu~i sa politi~arima, posebno sa narodom koji nije u stawu da razume i prihvati wegove velike ideje. Dra{kovi}evo samopore|ewe sa @ivojinom Mi{i}em, potvrda je ne samo opake bolesti koja je obuzela Dra{kovi}a, a koja je o~igledno inicirana uno{ewem prevelike doze belog praha, ve} i besprimernog bezobrazluka i drskosti. Ra~una ~ovek da nije srpska istorija toliko sveta koliko on mo`e da je uni{ti. A kako bi Dra{kovi} ponudio u~e{}e u Vladi drugim strankama, ~ak i ukoliko bi imao apsolutnu ve}inu, najboqi je primer Beograd. Dra{kovi} je u Skup{tini Beograda u apsolutnoj mawini, ali raspola`e neograni~enom vla{}u, posebno kada su u pitawu pare. (Osim wega, i Danica ih mnogo voli). Dr Vojislav [e{eq postao je krivac i za te{ku situaciju na Kosovu i Metohiji. Ne zato {to savremenog @ivojina Mi{i}a, alijas Vuka Dra{kovi}a, mnogo zanima sve ono {to se zbiva u ju`noj srpskoj pokrajini, ve} zato {to je pretpostavio da je to va`no pitawe za same socijaliste, pa }e ih i na takav na~in odgovoriti od mogu}e koalicije sa srpskim radikalima. “Srpski pokret obnove ocenio je ju~e da je lider Srpske radikalne stranke Vojislav [e{eq preksino}nim nastupom na, Studiju B”otvoreno obrazlo`io svoju antidr`avnu i antisrpsku kampawu za gubitak Kosova i Metohije, zalo`iv{i se za otvoreni sukob sa velikim silama i za nove sankcije protiv na{eg naroda. Navodi se da bi [e{eq u~inio najve}u uslugu Srbiji i srpskom narodu tako {to bi za}utao, jer na isti na~in na koji je branio Srpsku Krajinu, koje vi{e nema, sada brani i Kosovo.
167

SPO ocewuje da dobro organizovan propagandni aparat albanskih separatista nimalo slu~ajno ne plasira u sve svetske medije i centre odlu~ivawa upravo izjave Vojislava [e{eqa, predstavqaju}i ga kao fa{istu koji zastupa zvani~ne stavove Srbije. Gospodin Rugova danas, isto kao i Frawo Tu|man ju~e, raduje se svakoj [e{eqevoj izgovorenoj re~i”. (DT, 19. 3. 1998) Vuk }e postati i Ma~ek ako mu narko mafija iz Albanije, obezbedi “beli prah” Propagandni aparat albanskih separatista zaista je dobro organizovan, ali nikada ni slu~ajno ni namerno ni na jednom mestu nije plasirao nijednu izjavu Vojislava [e{eqa, niti ga je na bilo koji na~in predstavqao. Dodu{e, predstavqali su “kraqa planina” i wegovo obja{wewe zbog ~ega Kosovo i Metohija jesu srpski, sa najja~im argumentom sru{ene pravoslavne crkve u \akovici i permanentnom `eqom da poka`e da je Kosovo kolevka Srbije, jer osim crkve u \akovici, postoji jo{ mnogo crkava i manastira na tom delu srpske teritorije. Posebno je predstavqano (“Koha Ditore” i “Zeri”) Dra{kovi}evo izviwavaju}e ~avrqawe sa Ademom Dema}ijem, koje je Dra{kovi}, ina~e na svojoj Televiziji “Studio B”, predstavio kao istorijski zna~ajan korak za razre{ewe kosovskometohijske krize. Uostalom, Dra{kovi}u je jedina `eqa da, ako ve} ne mo`e da bude @ivojin Mi{i}, jer ga narod ne razume, postane bar Vlatko Ma~ek i dogovori neku kapitulaciju, pa nije va`no kakvu i sa kim. U intervjuu za mariborski dnevnik “Ve~er”, povodom Platforme za dijalog o Kosovu koju je objavio SPO, lider te stranke je rekao da Ibrahimu Rugovi telefonira svaki tre}i dan. “Ve} nekoliko puta sam mu predlagao da razgovaramo”. (“Demokratija”, 19. 3. 1998) Nadamo se samo da suprugu Ibrahima Rugove Dra{kovi} svojim, gotovo svakodnevnim pozivima, ne ometa u klawawu, ili mo`da, u obavqawu nekih drugih, bra~nih obaveza. Na prvom ro~i{tu po tu`benom zahtevu Vuka Dra{kovi}a protiv Vojislava [e{eqa, Dra{kovi} je doveo li~nog kamermana i li~nog novinara, svog a|utanta Dragana Kojadinovi}a, ina~e najgoreg direktora, trenutno najgore televizije u Beogradu, “Studija B” i naredio im da sa tog ro~i{ta prenesu jedino re~i koje je on izgovorio, te da grubo falsifikuju sve ono {to je odbrana rekla. Proces Vuk protiv [e{eqa Obra}aju}i se sudu, Vuk Dra{kovi} je rekao: “Naravno da ostajem pri tu`benom zahtevu. Od wega mogu odustati jedino ukoliko sud pozove ve{take psihopatologe da utvrde preciznu dijagnozu i te{ko obolelog [e{eqa upute na le~ewe u odgovaraju}u du{evnu bolnicu”.
168

Sud }e, sigurno je, morati da pozove ve{take psihopatologe, ali to mogu da u~ine samo na zahtev odbrane. Naravno, ne samo zato {to formalno-pravno tu`benim zahtevom to nije tra`eno, a odbrana to mo`e da zahteva, ve} i zbog stvarne potrebe da na{i medicinski stru~waci doka`u da ne zaostaju mnogo za francuskim, koji su, tako|e, u jednom trenutku pomogli Dra{kovi}u (dodu{e, ubrzo su odustali), i vo|eni Hipokratovom zakletvom u~ine sve da Dra{kovi}a izle~e. Na stranu to {to samo ova re~enica koju je Dra{kovi} izgovorio sadr`i vi{e krivi~nih dela uvreda i kleveta, nego sve ono {to su wegovi politi~ki protivnici u izbornoj kampawi i po wenom zavr{etku izgovorili o Vuku Dra{kovi}u i wegovoj stranci. “Li~no, radovao bih se da le~ewe uspe. Wemu je potrebna pomo} medicine, pa se nadam da mu je sud ne}e uskratiti”. Navode}i zbog ~ega je podneo tu`bu protiv Vojislava [e{eqa, lider SPO je rekao: “[e{eqeve klevete i uvrede koje su predmet tu`be, objavile su novine. Urednici ’Demokratije’ su znali da objavquju la`i, ali sigurno ima ~italaca koji su to razumeli kao istinu. Ovaj ~ovek je svakog posuo blatom, ne po{tedev{i ni samog patrijarha srpskog. Politi~ki re~nik gospodina [e{eqa predstavqa duhovnu i moralnu septi~ku jamu Srbije. Wegove re~i su uvreda srpskog jezika, jer su, vazda, bremenite mr`wom i satkane od prostakluka. Kad ne bi lagao, klevetao i psovao, gospodin [e{eq ne bi znao {ta da ka`e. On bi postao nem, uprkos zdravim glasnim `icama. U pitawu je ozbiqna bolest, koja je u nadle`nosti psihopatologije”, rekao je Vuk Dra{kovi}. (DT, 9. 5. 1998) Zamislite kakvu duhovnu i moralnu septi~ku jamu Srbije predstavqa 1.800.000 qudi koji su svoje poverewe na prethodnim izborima dali dr Vojislavu [e{equ, imaju}i u vidu, kako Dra{kovi} ka`e, politi~ki re~nik Vojislava [e{eqa, wegove re~i koje su uvreda srpskog jezika, la`i i klevete i psovke. Zamislite {ta Dra{kovi} misli o narodu kome, na`alost, pripada, kada ra~una da 1.800.000 qudi mo`e da glasa za la`i, klevete i psovke, ali to je Dra{kovi}evo ogledalo. Odusta}i od tu`be ako sudski ve{taci-psihopatolozi utvrde da je [e{eq te`ak du{evni bolesnik, ka`e Dra{kovi}. ”....Tu`ilac Dra{kovi} je rekao da su [e{eqeve tvrdwe prosta~ko klevetawe i da nema nijednog istaknutog politi~ara, akademika, sve{tenika i novinara koga [e{eq za posledwih osam godina, nije javno lagao, klevetao i neka`weno olajavao”! Pri tom, on je citirao [e{eqeve izjave u pojedinim listovima. – Kod gospodina [e{eqa je u pitawu ozbiqna bolest koja je u nadle`nosti psihopatologije. Od tu`be jedino mogu odustati ukoliko sud pozove ve{take psihopatologije da utvrde preciznu dijagnozu i te{ko obolelog [e{eqa upute na le~ewe u odgovaraju}u du{evnu bolnicu – kazao je Dra{kovi}”. (“Ve~erwe novosti” – ”[to na umu to kum kumu”, 9. 5. 1998)
169

Proces “Vuk protiv [e{eqa” izazvao je razli~ite komentare u javnosti. “Ko je, po Va{em mi{qewu, u politi~kom smislu pobedio? [e{eq se do~epao vlasti i on vi{e nije tema za cirkus, ni me~ka Bo`ana koja uveseqava publiku. U sudnicu je dovukao, kao li~ne gorile, gotovo sve svoje ministre u Vladi Srbije i tako su se i pona{ali. U svakoj demokratskoj dr`avi Zapada, taj ~opor bi, zbog mnogih krivi~nih dela po~iwenih u samoj sudnici, bio uhap{en. Poredak yungle preti Srbiji. Ubedqivo sam dokazao na sudu da re~nik i postupci Vojislava [e{eqa predstavqaju moralnu i duhovnu septi~ku jamu, prvorazredni ekolo{ki i higijenski problem Srbije, a vi me pitate ko je pobedio, [e{eq ili ja. Nisam ja branio sebe od te septi~ke jame, nego sam branio i va{u redakciju, i sve redakcije, i sve qude u Srbiji, i samu Srbiju”. (DT, 12. 5. 1998) Mo`e li iko u Srbiji da zamisli gori i razulareniji i gr|i ~opor od ~opora Vuka Dra{kovi}a i Danice Bo{kovi} i wihovih “po{tenih” sledbenika? Dra{kovi} je ponovo, brane}i sebe, poput @ivojina Mi{i}a nekada, branio celu Srbiju, branio sve redakcije, pa i redakciju “Dnevnog Telegrafa”, koju je do ju~e optu`ivao kao kleveta~ku i neodgovornu `utu {tampu koja mo`e da objavi sve {to joj padne na pamet, a jedino je va`no da to nema nikakve veze sa istinom. Zemun je ponos radikala, to ~ak i nesre}ni Dra{kovi} zna “On ho}e da zavede poredak na Univerzitetu kakav je zaveo u op{tini Zemun, koju je pretvorio u ruglo i u yunglu od pqa~ke i kriminala. Upravo ovih dana, dok se [e{eq obru{ava na profesore Univerziteta, u Crnu Goru su iz Zemuna otpremqeni konvoji {lepera krcati [e{eqevim posterima, raznim propagandnim igra~kama i specijalnim izdawima novina i kwiga o wegovom liku i delu. Na isti na~in je, nedavno, zatrpao i Srbiju. Samo za te samoreklamne svrhe [e{eq je potro{io desetine i desetine miliona maraka. Odakle? On vi{e tro{i na TV kasete nego Beogradski univerzitet na nau~ne projekte. Od novca koji je [e{eq sakupio za vreme rata u BiH i Hrvatskoj, kao i od dozvola za kioske, bili bi re{eni stambeni problemi Beogradskog univerziteta, ka`e se na kraju saop{tewa Odbora za Univerzitet SPO”. (DT, 22. 5. 1998) Op{tina Zemun je bila i ostala ponos radikalske vlasti, a trebalo bi da bude i prava matrica po kojoj bi i nesre}ni Dra{kovi} mogao negde ne{to i da uradi, a ne samo da pqa~ka i otima od naroda i trpa u Danicine i svoje bisage. Ruglo i yungla postale su, pre svega, centralne beogradske op{tine, jer su svi Dra{kovi}evi prijateqi, kumovi, ro|aci, a sa Bo{kovi}a strane ~ak i poznanici, dobili dozvole i mogu}nosti da otvaraju kioske, trafike, butike i da za to nikome ni{ta ne pla}aju, osim, naravno, Vuku i Dani. Razume se, [e{eq nije potro{io nikakve milione na izbore u Crnoj Gori, ali to i nije Dra{kovi}eva muka. Kqu~ni
170

wegov problem jeste ~iwenica da je u Crnoj Gori bilo mnogo onih koji bi da lepe plakate Vojislava [e{eqa, a ama ba{ niko ko bi zalepio sliku Vuka Dra{kovi}a. Vlada Republike Srbije predlo`ila je Zakon o univerzitetu koji je ogromna ve}ina poslanika Narodne skup{tine prihvatila. Temeqni principi tog Zakona jesu odre|ivawe nosioca svojinskih prava na Univerzitetu, o~uvawe i unapre|ewe autonomije u nau~noj i nastavnoj sferi, ali i onemogu}avawe politikanstva i kori{}ewa univerzitetske katedre za brutalno ru{ewe dr`ave i wenih legalnih organa. U }orsokaku, pod uticajem belog praha “U nadle`nosti Vlade u kojoj, recimo, najve}i deo [e{eqevih ministara nema zavr{enu ni sredwu {kolu, a kamoli i fakultet, sada je odjednom da postavqaju nikog drugog nego rektora Univerziteta, dekane Univerziteta. To je jedna velika nesre}a. Nama uskoro sledi ovo na sednici Vlade: Srpska radikalna stranka zatra`i}e da joj, i to u skladu sa izbornim rezultatom i voqom gra|ana, pri izbornoj voqi gra|ana, pripadne 40 odsto rektora i dekana, kao da je u pitawu paradajz, krompir u Srbiji. [ta }e onda da bude? Onda, po{to u Srpskoj radikalnoj stranci celoj, ne verujem da svi skupa u stranci imaju 10 godina fakulteta, onda }e oni od tih nesre}nih dekana, da bi bili imenovani za dekane, tra`iti da pre toga pristupe Srpskoj radikalnoj stranci, a po{to dekan po ovom zakonu bira, odnosno imenuje profesore, onda [e{eqev dekan ne}e mo}i da imenuje nijednog profesora koji prethodno ne pristupi Srpskoj radikalnoj stranci. To je pomra~ewe pameti, to je kraj autonomije Univerziteta i nije ni to sve posle toga }e uslediti ekspresno izdavawe diploma – ovim neukim qudima iz Vlade koji su iz Srpske radikalne stranke”. Svi ministri iz redova Srpske radikalne stranke imaju zavr{enu i sredwu {kolu i fakultet, a samo Vojislav [e{eq ima gotovo deset fakultetskih godina, ta~nije osam, a kamoli svi ministri zajedno. Dra{kovi} je u svom besu i o~aju zbog izuzetnog prijema u javnosti novog Zakona o univerzitetu, poku{ao da za sve {to mu se ne svi|a optu`i [e{eqa i srpske radikale. Uzgred, Vojislav [e{eq je doktor pravnih nauka, a Vuk Dra{kovi} samo prose~an pravnik. Za razliku od wega i wegovih podanika, niko iz Srpske radikalne stranke se nikada nije kitio la`nim titulama, niti je ikada iko iz Srpske radikalne stranke tra`io da mu pripadne dve petine dekana na srpskim univerzitetima. A dokaz opsednuto{}u la`ima i izmi{qenim fakultetskim diplomama jeste i li~na strina, portparol Vuka Dra{kovi}a An|elko Trpkovi}, koji se, gostuju}i u emisijama {irom Srbije, tamo gde ga qudi ne znaju, hvalio kako je zavr{io Pravni fakultet u Beogradu i to sa ve}im uspehom od svih radikala. Naknadnom proverom ustanovqeno je da je taj Trpkovi} boravio na Pravnom fakultetu dva puta u prethodnim izbornim kampawama da zalepi plakate svoga vo|e, a sa pravom i naukom nikada nikakve veze nije ni imao. Ti i takvi Dra{kovi}evi podanici koji su u stawu i diplome da falsifikuju samo da bi mogli da ispune osnovni uslov ~lanstva u Srpskom pokretu obnove, a to je la`u, jesu sramota Srbije i jesu oni ko171

jih Srbija treba da se kloni. Zanimqivo je da je to {to se Vojislav [e{eq nalazi u Vladi Republike Srbije koja je predlo`ila takav zakon, najve}i mogu}i razlog {to Dra{kovi} najavquje kataklizmu Univerziteta i gu{ewe wegove autonomije. La`ov, pa se jo{ time i hvali?! “Kada smo vodili pregovore oko sastava nove Vlade Srbije, ja sam izme|u ostalog zatra`io da potpi{em jedan sporazum po kojemu nijedan ministar, pomo}nik ministra, zamenik ministra ne mo`e da bude ukoliko nema zavr{en fakultet. ^im su to odbili, odmah sam znao da u Vladu ulazi Srpska radikalna stranka”. Koliki je Dra{kovi} la`ov, i to opasan, pod uticajem najkvalitetnijih i najopakijih savremenih droga, potvr|uje la` da je on hteo da potpisuje nekakve navodne sporazume o neophodnosti posedovawa fakultetske diplome da bi neko postao ~lan Vlade Republike Srbije. Jo{ ve}a je la` da mu je neko takve zahteve odbio, te da je on znao da }e Srpska radikalna stranka u}i u Vladu. Naime, Dra{kovi} je, {to je dokumentovano prethodnom analizom ekspertskog tima, no} uo~i izbora nove republi~ke vlade bio potpuno ube|en da ona ne mo`e biti formirana bez u~e{}a Srpskog pokreta obnove, pa je li~no Manojlu Vukoti}u izdiktirao i imena svojih ministara u toj Vladi. Na sre}u Srbije i wenih gra|ana, Dra{kovi} je ponovo slagao. [erpe i lonci slu`e za kuvawe, a zvi`daqke za duvawe, ali na sportskim terenima “ To je zakon mr`we i ja sam se ju~e ~udom ~udio otkuda im tolika hrabrost, posebno ovim julovcima i {e{eqevcima da otvoreno, a direktan je bio televizijski prenos, govore – ne}e vi{e biti {erpi, zvi`daqki, pi{taqki na Univerzitetu, ovo je osveta za onaj zimski protest od pre godinu i po dana, kada su gra|ani Srbije pa i studenti kao bira~i protestvovali protivu kra|e izborne voqe gra|ana. Te{ko nama ako nam Toma Nikoli} i Vojislav [e{eq i julovci budu nekakvi barjaktari slobodne misli nauke, demokratije, itd. Na{li su izvanrednog slugu koji se sada sve vi{e pojavquje kao gospodar, kolovo|a, Vojislava [e{eqa, da donesu jedan ovakav osvetni~ki, anticivilizacijski i antinacionalni zakon”. (BK, “Tet-a-tet”, 28. 5. 1998) Od besa i mr`we Dra{kovi} vi{e ne zna da li je [e{eq sluga ili barjaktar i kolovo|a, te mu se ~ini da je najboqe mogu}e re{ewe za wega i wegovu bandu la`ova da za sve u Srbiji optu`e srpske radikale i ~lanove JUL-a, jer im je to najboqi na~in, kako je Dra{kovi} zami{qao da podi|e socijalistima i poku{a nekako sebe da ugura u novu srpsku Vladu. “Ovo je pomamqeni fa{izam kojemu moramo stati na put i u ime SPO-a, ja bih rekao samo u ime SPO-a, ka`em – ne}e pro}i – non-pasaran kao u [paniji 1963. godine, tako i u Srbiji 1998. godine, fa{izam Vojislava [e{eqa ne}e pro}i, non-pasaran.
172

Verujem da }e opet pobediti razum, bar u ovom trenutku se mo`emo nadati razumu dok se u Saveznu vladu ne uvu~e fa{izam. Ako se [e{eq uvu~e u Saveznu vladu, onda zbogom pameti, onda pripremajmo se za neke procese u Srbiji koji }e biti veoma dramati~ni, ali izgleda i neizbe`ni”. (BK, “Tet-a-tet”, 28. 5. 1998) Nova uloga Vuka Dra{kovi}a Vuk Dra{kovi} se, posle @ivojina Mi{i}a, prihvatio i uloge @ikice Jovanovi}a [panca, pa po~eo da brani [paniju i Srbiju 1936. i 1998. godine, ponavqaju}i kao papagaj jedine dve {panske re~i koje je nau~io ~itaju}i marksisti~ku i komunisti~ku literaturu prethodnih 50 godina. Verovali ili ne, Vuk pardon @ikica, }e umeti i uspeti da odbrani Srbiju od fa{izma i on je jedini koji }e se za tako krupne ciqeve `rtvovati. Vuk la`e i kad je @ikica. Non pasaran. O novom Zakonu o informisawu “Znam i koliko ~ujem predla`e se da ima samo dva ~lana. ^lan prvi – JUL i radikali u uvek u pravu i ~lan drugi – u slu~aju sumwe primewuje se ~lan prvi”. “Taman posla, mo`ete li uop{te biti ukqu~eni u ne{to gde pi{e Srpska radikalna stranka i JUL, mada ja izme|u to dvoje zaista vi{e ne pravim razliku. Ne zna se ko je u koga u{ao, ko je tu mu`, a ko `ena, a to vi{e ne zna ni gatara”. “Da tamo nema Srpske radikalne stranke, jer reforme, napredak, pamet na jednoj strani i Srpska radikalna stranka na drugoj strani, to vam do|e kao drveno gvo`|e. To jedno drugo iskqu~uje, ne}u ja da idem tamo gde }u vaqati kamen uzbrdo, a oni ga stalno kotrqati nizbrdo”. (BK, “Tet-a-tet”, 28. 5. 1998) Ko je mu`, a ko `ena u domu Dra{kovi}a? U novom Zakonu o javnom informisawu, kakav god da bude, bi}e predlo`eno vi{e od dva ~lana. Ni{ta epohalno, tek, Dra{kovi} je ponovo slagao. Pitawe ko u koga ulazi, ko je mu` a ko `ena, Dra{kovi} bi trebalo mnogo pre na jednom drugom mestu da postavi. “Gospodine Dra{kovi}u, da li mislite da mo`e da funkcioni{e zemqa, a da na saveznom nivou bude u Vladi Srpski pokret obnove, a na republi~kom nivou Srpska radikalna stranka? – U tom slu~aju mo`e, bar nekako sa izgledom da se mo`e biti jo{ boqe. U slu~aju da ta koalicija boq{evizma i fa{izma zaja{e i na saveznom nivou, onda nema nade ni za saveznu dr`avu, ni za Srbiju. Radikali su protiv svake autonomije i smatraju da je autonomija Kosova i Metohije izdaja srpskih nacionalnih interesa. Tako su smatrali do pre petnaest dana, narednih ~etiri dana smatrali su ne{to sasvim drugo, narednih pet dana opet su promenili stav”. (BK, “Tet-a-tet”, 28. 5.1998)
173

Prosto je neverovatno da je Dra{kovi} bilo koga na kugli zemaqskoj optu`io za nedoslednost, jer boqeg primera od wega za sve to uop{te nema, a ono {to je danas belo sutra je crno, ono {to je ju~e bilo plavo za dva dana postaje crveno, i obrnuto. Slu~aj Dra{kovi}a trebalo bi koristiti i u uybenicima osnovne i sredwe {kole kao primer delovawa opojnih sredstava i na promenu politi~kih stavova i na izra`avawe apsolutne nedoslednosti i neprincipijelnosti. @ivot kao niske strasti – deviza Vuka manitoga “Ja sam siguran, kada bi sutra premijer Marjanovi} zatra`io od [e{eqa da se raspusti Srpska radikalna stranka pod uslovom da on i par wegovih ostanu u Vladi, da bi to [e{eq prihvatio. Prema tome, nije problem Srpska radikalna stranka . Prihvati}e oni sve {to im bude kazao”. “U svakom slu~aju mizeracija Srbije, sankcije, ovaj naopaki re`im, ova u`asna sprega izme|u nerazumqa JUL-a i Srpske radikalne stranke, pre svega, Srbiju vrtoglavo vu~e u ponor”. (BK, “Tet-a-tet”, 28. 5. 1998) Vuk Dra{kovi} je, ne tako davno, [e{eqa optu`ivao za to {to mu, navodno, stranka predstavqa vrhovni i gotovo jedini interes. Odjednom, po Dra{kovi}evim re~ima, [e{eq bi raspustio stranku i to samo ukoliko bi Mirko Marjanovi} to od wega zatra`io. “Ko }e izvr{iti taj preobra`aj? Pa, svakako ne ovi koji su danas u Vladi. Dovoqno je bilo ju~e samo da posmatramo raspolo`ewe u Skup{tini Srbije i videti unutar te vladaju}e koalicije jedan razumniji deo, koji je tako|e `rtva koalicije, veoma bliske, gotovo otvorenog braka, jedinstva, jedna du{a, jedno telo, jedna pamet ize|u radikala i JUL-ovaca, kako se i oni, na licima im se vidi, partijska disciplina je jedno, di`u ruke kao roboti, ali na licima im se vidi da ih je sramota, da su upla{eni. Sutra da budu izbori, najmawe jednu tre}inu glasova mawe dobi}e Srpska radikalna stranka. Nije ovaj narod ba{ bez pameti, ba{ bez pam}ewa, kao {to ga neki potcewuju i misle da mu stalno mogu prodavati la`i i pri tome mu pretiti pendrekom. Ne mogu”. (BK, Tet-a-tet, 28. 5. 1998) Zanimqivo je da Dra{kovi} ve} sada zna ko bi i koliko glasova dobio na predstoje}im izborima, ali za divno ~udo nije rekao da je to saznao od 98 ili 99 procenata gra|ana na{e zemqe, {to mu je postalo ve} manir. Da na{ narod ima mnogo pameti i da mu se ne mogu prodavati la`i, potvr|uje i ~iwenica da je Dra{kovi} katastrofalno pora`en na svim prethodnim izborima. Posebno je neverovatno da “kraq planina” uop{te mo`e i da pomisli da izgovara da neko drugi potcewuje srpski narod koji je on vi{e puta okrivqavao za svoje izborne neuspehe, nazivaju}i gra|ane ~ak i ovcama koje blenu u nekakvog [e{eqa.
174

“Ko to tamo peva”, ~esto pita Vuk sebe u ogledalu? “^ime su vam se radikali toliko zamerili? Ama, meni oni ne smetaju ni{ta, ja ih uop{te i ne prime}ujem, ali upropasti{e dr`avu. Pa, vaqda su se zamerili i vama. Da li `elite, dobro, ne}u da vas pitam, vi ste novinar, ne smete da odgovorite, da li biste `eleli ijednog trenutka da `ivite u Srbiji, koja bi bila izgra|ena i ustrojena po na~elma te bratije?” (BK, “Tet-a-tet”, 28. 5. 1998) Posle jednosatne emisije u kojoj je Dra{kovi} pri~ao samo 55 minuta o Srpskoj radikalnoj stranci i Vojislavu [e{equ, imao je obraza da ka`e kako uop{te ne prime}uje Srpsku radikalnu stranku, kako ga to uop{te ne interesuje. To je najboqi pokazateq Dra{kovi}eve istinoqubivosti. Uostalom, {ta bi Dra{kovi} drugo pri~ao i {ta bi wega drugo zanimalo osim Vojislava [e{eqa? “U saop{tewu se navodi da vo|a Srpske radikalne stranke Vojislav [e{eq i wegovi ’crnoko{uqa{i hu{kaju srpske policajce na srpske studente i profesore’, dok ’velikoalbanski nacizam i terorizam `ari i pali po Kosovu’. ’Na{e Kosovo mo`e pasti samo ukoliko suluda pamet Vojislava [e{eqa postane zvani~na pamet Srbije’, navodi se u saop{tewu. Povodom izjave Nikoli}a, koji je i zamenik predsednika SRS, da ’stupawem u generalni {trajk profesori rizikuju da izgube posao, a studenti godinu na fakultetima’, SPO je poru~io da ’ako je Nikoli}u do otkaza, neka ga uru~i svom {efu [e{equ, koji se danima ne pojavquje na radnom mestu, ve} dr`i govore po Crnoj Gori i provocira krvave sukobe’. ’Biti danas Srbin i biti patriota, to pre svega zna~i kazati na{e srpsko ’ne’ fa{izmu Vojislava [e{eqa. Ne}e pro}i’ , navodi se u saop{tewu SPO”. (DT, 28, 5. 1998) Da su sledbenici lidera SPO spremni da svoga Jeremiju prate u [panski gra|anski rat, pokazuje ~iwenica da oni u svojim zvani~nim saop{tewima, kao ve{to uve`bane koko{ke, ponavqaju do u re~ isto ono {to je @ikica ili Vuk, svejedno, ne{to ranije izgovorio. Na Dra{kovi}evu `alost, krvavih sukoba u Crnoj Gori nije bilo, a jedine crne ko{uqe u Srbiji, zbog zbog me|usrpskih sukoba, obla~ile su majke one dece i onih policajaca koje je ili protiv kojih je Dra{kovi} organizovao demonstracije i ru{ila~ke mitinge. Sve ovo samo je mawi deo onoga {to su za prethodnih osam godina o Vojislavu [e{equ i o Srpskoj radikalnoj stranci govorili “kraq planina Vuk Dra{kovi} i wegovi sledbenici. Ozbiqnom politikom su se bavili samo onoliko koliko je te{ka Dra{kovi}eva bolest, koja ga je u potpunosti ophrvala, to dozvoqavala. Ta bolest koja ga je nosila sve ove godine “od mi{a do Mesije, od nikog do Hrista, od prosjaka do Rokfelera”, jeste narkomanija, a dokaz za to je i ~iwenica da nijedan medicinski ekspert nije u stawu drugim razlozima da obrazlo`i Dra{kovi}evo pona{awe. Dra{kovi} je, na`alost, pod uticajem droge, postao opasan i po
175

okolinu, vi{e nije samo obi~an la`ov, ve} la`ov na kub, {to zna~i da mnogostruko vi{e ugro`ava sve oko sebe. Me|utim, opsesija zvana Vojislav [e{eq i Srpska radikalna stranka sigurno je jo{ ve}i test za modernu medicinsku nauku. Timu lekara, odnosno najboqih medicinskih eksperata i zdravstvenih radnika `elimo izuzetan uspeh u radu sa pacijentom Dra{kovi}em. Ekspertski tim Srpske radikalne stranke “Velika Srbija” br. 543/1998. Novi prilozi o liku i delu Vuka Dra{kovi}a

GDE SU MORALNE ME\E VUKA MANITOGA
“Velika Srbija” ekskluzivno objavquje integralni tekst “Predlog zakona o saradwi SR Jugoslavije sa Me|unarodnim krivi~nim tribunalom za su|ewe licima osumwi~enim da su izvr{ili te{ke povrede me|unarodnog humanitarnog prava na podru~ju biv{e Jugoslavije od 1. januara 1991. godine” koji je Poslani~ki klub DEPOS–SPO podneo na razmatrawe Saveznoj skup{tini. Ovakav primer servilnosti Srbija te{ko da pamti u svojoj istoriji. “Pohvala nedoslednosti” giqotina je svake ozbiqne politike, koja u doma}em miqeu odvajkada u`iva status kulta. Takav je, vaqda, taj ~uveni, beskrajno mnogo puta analiziran mentalitet srpskog naroda. I analogno tome, Srbi su odnegovali izo{treno ~ulo da prepoznaju politi~are prevrtqivce, te nedoslednost ne trpe. O ovakav klizavi kamen davno se spotakao lider Srpskog pokreta obnove, zaslu`iv{i bezbrojnim kopernikanskim obrtima takozvanih “zvani~nih” stavova svoje stranke prema ovom ili onom pitawu od nacionalnog interesa, epitet sigurno najlabilnijeg politi~ara. Jo{ jednom nabrajati wihov spisak, koji je trajni arhiv svakog Srbina zabrinutog nad sudbinom naciona, zna~ilo bi samo potcewivawe stepena osve{}enosti naroda, ~ija o{amu}enost polako, ali sigurno prolazi. Popu{tawe posle prvog metka Kapitulaciju Vuka Dra{kovi}a, ultradesni~ara i srpskog nacionaliste pred mirotvorcem, ~ak pacifistom koji je raskinuo sa kwi`evnom fikcijom juna{tva, ozna~ili su prvi rafali ispaqeni u hrvatsko-srpskom sukobu 1991. godine. Literata koji je “No`em” zasekao najbolniju srpsku ranu i podsetio da klica genocida i daqe tiwa pod pepelom komunisti~ke fraze “bratstvo i jedinstvo jugoslovenskog naroda” istovremeno je potomke ovih svetih `rtava mobilisao na eventualni otpor i osvetu. Svoju hu{ka~ku misiju Vuk Dra{kovi} potom preta~e u jezik politike, sa ekstremnim predznakom “ultra”, koji, ako i svaka krajnost, ozna~ava samo nezrelost. Od “~etnika” koji “neustra{ivo” (brzo }e se ispostaviti – samo na peru) opomiwe, pa preti “svim srpskim neprijateqima”, usta{ama, muslimanima, sanyaklijama, [iptarima, preko inicijatora Vuk Dra{kovi} gotovo preko no}i otpor srpskog naroda povampirenom usta{tvu
176

progla{ava za “Hiro{imu i Nagasaki na{eg bezumqa”, vape}i da zahuktalu ratnu ma{inu zaustave upravo wegovi sunarodnici! Oni koji su odlu~ili da ne dozvole da se nad wima ponovi zlo~in, ovoga puta pod pokroviteqstvom Paveli}evog dostojnog naslednika, dr Frawe Tu|mana. Ovaj “lom” Vuka politi~ara, ~iji je vrhunac poziv na dezerter i beg pred mobilizacijom, de{ava se upravo u vreme tromese~nih borbi za Vukovar i prvih poku{aja sveta da sti{a ratnu stihiju. Lider Srpskog pokreta obnove je ve} tada pokazao kome }e se dosledno priklawati i od svog “svetog na~ela” ne}e odstupiti ni u jednom od nadolaze}ih prelomnih momenata savremene srpske drame. Ni kada je trebalo podr`ati mirovne planove i sporazume, zakqu~no sa “dejtonskim”, ni kada je “svet”, navodno, morao da umilostivi “diktatora Milo{evi}a” za Vukov i Danin `ivot 1993. godine, ni kada je Felipe Gonzales trebalo da “razmrsi” osamdesetosmodnevne proteste (bolne li podudarnosti za sve one koji se se}aju Brozovog ovozemaqskog veka!) “demokrata” zbog falsifikovawa rezultata lokalnih decembarskih izbora u Srbiji 1996. godine! Me|utim, da konac delo krasi, i koliko se neverovatno daleko mo`e oti}i u ambiciju popu{tawa i dodvoravawa tom istom svetu, radom za svakojake, uglavnom “mirovne”, “posredni~ke” i “humanitarne” misije na tlu Savezne Republike Jugoslavije, a Srbije posebno, najre~itije svedo~i “Predlog Zakona o saradwi SR Jugoslavije sa Me|unarodnim krivi~nim tribunalom za su|ewe licima osumwi~enim da su izvr{ila te{ke povrede me|unarodnog humanitarnog prava na podru~ju biv{e Jugoslavije od 1. januara 1991. godine”, koji je poslani~ki klub SPO–DEPOS 26. januara 1996. podneo na usvajawe Saveznoj skup{tini! Dosledno na liniji srpskih neprijateqa Galeriju nedoslednosti Dra{kovi}a Vuka posebno krasi “vavilonska pomutwa”, ~ijem prevodu na narodski jezik u pogledu tuma~ewa rata na prostorima biv{e Bosne i Hercegovine posve}uje sate i sate konferencije za {tampu, dok su patriote ginule na rati{tima zapaqenog regiona. Drznuo se tada epigon svih (belo) svetskih ideja da skoro svaku predlo`enu mapu etni~kog razgrani~ewa zara}enih naroda brani i prihvati i poradi na wihovoj prodaji. Svakako je trebalo kura`i i ko{talo obraza, pa dosledno zagovarati me|u Srbima u dimu baruta i na linijama odbrane, da je u interesu mira isporu~iti “zlo~ince” Radovana Karayi}a, Ratka Mladi}a i Milana Marti}a! Mo`da je jedino pacifizam za~iwen ovakvom vrstom izdaje lider Srpskog pokreta obnove dosledno zagovarao. Nije Vuk {krtario ni u deqewu autonomija: Vojvodini, Sanyaku, Kosovu i Metohiji. Za sitan politi~ki interes, za glasove raznobojnih koalicija na predsedni~kim izborima. Ovu trgovinu su bira~i uvek lako razotkrivali, te se narod duhovito dosetio da Vuka krsti kao “ve~itog predsedni~kog kandidata” za predsednika Srbije. Nude}i “naj{iru” autonomiju kosovskometohijskim [iptarima, Dra{kovi} je istovremeno, polemi{u}i “za” ili “protiv” referenduma o u~e{}u stranih posrednika u re{avawu kosovskometohijskog problema, zagovarao “kako Srpski pokret obnove ne bi imao ni{ta protiv da se
177

pregovori vode pred me|unarodnom javno{}u”. Posebno, ako bi pregovara~ku misiju, u svojstvu izaslanika Evropske organizacije za mir i bezbednost, predvodio, ko bi drugi nego – Felipe Gonzales! Proslavio se lider “Se-pe-o” i osudom “represije organa bezbednosti” Srbije nad “nedu`nim albanskim `ivqem”, kao da se sukobi u ju`noj srpskoj pokrajini de{avaju nekome drugome, u tu|oj zemqi. Me|utim, o tome na kakve je sve nagodbe Dra{kovi} pripravan, ipak najre~itije govori spremnost o saradwi sa Me|unarodnim ha{kim tribunalom i sudom za ratne zlo~ine, ~iji dokument u celini, u verziji SPO–DEPOS “Velika Srbija” daje javnosti na uvid i ocenu. @ana @ivaqevi} “Velika Srbija” br. 543/1998. PREDLOG ZAKONA O SARADWI SR JUGOSLAVIJE SA ME\UNARODNIM KRIVI^NIM TRIBUNALOM ZA SU\EWA LICIMA OSUMWI^ENIM DA SU IZVR[ILA TE[KE POVREDE ME\UNARODNOG HUMANITARNOG PRAVA NA PODRU^JU BIV[E JUGOSLAVIJE OD 1. JANUARA 1991. GODINE KOJI JE PODNELA POSLANI^KA GRUPA DEPOS-SPO S U VE]U GRA\ANA SAVEZNE SKUP[TINE 1. Op{te odredbe ^lan 1. Odredbama ovog Zakona ure|uje se postupak za izvr{avawe obaveza u pogledu saradwe SR Jugoslavije sa Me|unarodnim krivi~nim tribunalom za biv{u Jugoslaviju, saglasno rezoluciji Saveta bezbednosti UN br. 827/93 i ~lanu 29. Statuta Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju. ^lan 2. Vlasti SR Jugoslavije }e sara|ivati sa Me|unarodnim krivi~nim tribunalom za biv{u Jugoslaviju u obavqawu svih radwi u krivi~nom postupku koje se ti~u: – Identifikacije i utvr|ivawa mesta boravka lica koja su pod istragom ili su optu`ena za neko od krivi~nih dela iz nadle`nosti Tribunala, ili su za ta dela osu|ena; – Uzimawa iskaza od svedoka i `rtava krivi~nih dela zbog kojih se vodi postupak pred Me|unarodnim krivi~nim tribunalom za biv{u Jugoslaviju i prikupqawa svih relevantnih svedo~anstava o tim delima; – Pribavqawa i obezbe|ivawa odgovaraju}ih dokumenata: pisanih, snimqenih audio i vizuelnim tehnikama, sudsko-medicinskih, psihijatrijskih, psiholo{kih i drugih elaborata, kao i druge dokumentacije; – Preventivnog li{ewa slobode i odre|ivawa istra`nog zatvora, odnosno li{ewa slobode radi izvr{ewa kazne utvr|ene pravosna`nom presudom Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju;
178

– Izru~ewa, odnosno privo|ewa pred Me|unarodnim krivi~nim tribunalom za biv{u Jugoslaviju osumwi~enih i optu`enih lica, svedoka i `rtava, kao i osu|enih lica radi izdr`avawa pravosna`no izre~ene kazne; – Sudsko-medicinskih, psihijatrijskih, psiholo{kih, kriminalisti~ko-tehni~kih i drugih ekspertiza; – Preispitivawa okolnosti bitnih za odlu~ivawe o zahtevima Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju o ponovnom su|ewu pred Tribunalom licima koja su ve} su|ena pred sudovima u SR Jugoslaviju ili nekoj drugoj dr`avi (~lan 10. st. 2. Statuta Tribunala); – Preispitivawe zahteva Tribunala o ogla{avawu unutra{wih sudova nenadle`nim u korist Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju (~lan 9. st. 2. Statuta Tribunala); – Svih ostalih radwi u krivi~nom postupku neophodnih za re{avawe svakog konkretnog slu~aja koji se vodi pred Me|unarodnim krivi~nim tribunalom za biv{u Jugoslaviju, u skladu sa wegovom nadle`no{}u. ^lan 3. Po zahtevu Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju i glavnog tu`ioca pri Tribunalu, postupa}e nadle`ni pravosudni organi SR Jugoslavije, bi}e omogu}eno i neposredno u~estvovawe u izvo|ewu procesnih radwi istra`nim organima Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju. SR Jugoslavija je obavezna da, preko svojih nadle`nih organa, u potpunosti sara|uje sa Me|unarodnim krivi~nim tribunalom za biv{u Jugoslaviju u svim procesnim radwama za koje se saradwa tra`i. 2. Preno{ewe nadle`nosti sa unutra{wih sudova na Me|unarodni krivi~ni tribunal za biv{u Jugoslaviju ^lan 4. Svi krivi~ni postupci koji se vode pred jugoslovenskim sudovima protiv lica osumwi~enih ili optu`enih za krivi~na dela iz nadle`nosti Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju, na zahtev Tribunala, bi}e preneseni na wega, bez obzira u kome se stadijumu nalaze, saglasno odredbama ~lana 10. st. 2. Statuta Tribunala. Zahtev za preno{ewe postupka Tribunalu iz stava 1. ovog ~lana, Tribunal }e dostaviti Saveznom ministarstvu pravde SR Jugoslavije, sa celokupnom dokumentacijom i obrazlo`ewem. U roku od 15. dana, Savezno ministarstvo pravde }e zahtev uputiti dr`avnom tu`iocu Srbije i Vrhovnom sudu Srbije, zajedno sa izjavama zainteresovanih stranaka, koje }e prethodno biti pribavqene. ^lan 5. Vrhovni sud Srbije }e, po predlogu republi~kog dr`avnog tu`ioca, formalno ispitati navode zahteva i utvrditi da li je delo za koje se vodi postupak pred jugoslovenskim sudovima, u fazi istrage ili pretresa
179

iz nadle`nosti Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju (~lan 2-5. Statuta Tribunala). Kada Vrhovni sud Srbije utvrdi da je delo za koje je postavqen zahtev iz nadle`nosti Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju, odredi}e da istra`ni, odnosno raspravni jugoslovenski sud nije nadle`an za vo|ewe postupka. Predmet na koji se odnosi zahtev Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju bi}e dostavqen Tribunalu preko Saveznog ministarstva pravde u roku od 8. dana od dana dono{ewa odluke Vrhovnog suda Srbije. ^lan 6. Ako se pred Me|unarodnim krivi~nim tribunalom za biv{u Jugoslaviju vodi krivi~ni postupak protiv nekog lica za neko od krivi~nih dela iz nadle`nosti Tribunala, protiv tog lica i za to krivi~no delo ne mo`e se voditi postupak pred jugoslovenskim sudom. 3. Pru`awe pravne pomo}i ^lan 7. Zamolnice za pru`awe pravne pomo}i koje upu}uju Me|unarodni krivi~ni tribunal za biv{u Jugoslaviju dostavqa se Saveznom ministarstvu pravde, sa svim potrebnim dokumentima. Savezno ministarstvo pravde prosle|uje zamolnice Tribunala okru`nom dr`avnom tu`iocu za Beograd, kao nadle`nom za celu teritoriju SR Jugoslavije. Na osnovu zahteva okru`nog dr`avnog tu`ioca u Beogradu, istra`ni organi Okru`nog suda u Beogradu sprovode radwe na koje se odnosi zamolnica. ^lan 8. Posle obavqenih procesnih radwi od strane istra`nih organa Okru`nog suda u Beogradu, okru`ni dr`avni tu`ilac dostavqa zapisnike i ostale spise Saveznom ministarstvu pravde koje ih prosle|uje Me|unarodnom krivi~nom tribunalu za biv{u Jugoslaviju. ^lan 9. Na tra`ewe Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju, Savezno ministarstvo pravde }e dati saglasnost da istra`ni organi Tribunala u~estvuju u svim procesnim radwama koje, po zamolnici Tribunala i po zahtevu okru`nog dr`avnog tu`ioca u Beogradu, sprovode istra`ni organi Okru`nog suda u Beogradu. ^lan 10. Me|unarodnom krivi~nom tribunalu za biv{u Jugoslaviju bi}e, na wegovo tra`ewe, stavqeni na raspolagawe svi podaci o delima za koja se vodi postupak s kojim raspola`u jugoslovenski pravosudni i drugi orga180

ni, ukqu~uju}i i podatke o krivi~nim delima protiv ~ove~nosti i me|unarodnog prava. Dokazi na osnovu podataka progla{enim tajnih, iz stava 1. ovog ~lana, mogu se izvoditi pred Tribunalom samo na pretresu sa koga je iskqu~ena javnost. ^lan 11. U sprovo|ewu procesnih radwi i pru`awu pravne pomo}i, po zamolnicama Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju, jugoslovenski organi }e pru`iti punu za{titu prava osumwi~enih, odnosno optu`enih lica, saglasno odredbama Zakona o krivi~nom postupku. ^lan 12. Iskazi lica dati u svojstvu svedoka ili `rtve u postupku pru`awa pravne pomo}i po zamolnicama Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju, ne mogu da budu upotrebqeni protiv tih lica, ukoliko bi protiv wih bio pokrenut krivi~ni postupak ^lan 13. Prilikom sprovo|ewa procesnih radwi za pru`awe pravne pomo}i po zamolnicama Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju, ne}e biti uva`avani razlozi bezbednosti za lica koja daju iskaze, kao osnov za uskra}ivawe iskaza. Tribunal }e, sa svoje strane, preduzeti sve potrebne mere na osnovu upozorewa jugoslovenskih vlasti da pru`e punu bezbednost svedocima i `rtvama, kao i osumwi~enima i optu`enima od kojih su tra`eni iskazi, saglasno odredbama Statuta Tribunala i Pravila o postupku i dokazivawu. 4. Li{ewe slobode i izru~ewe ^lan 14. Vlasti SR Jugoslavije }e izru~iti Me|unarodnom krivi~nom tribunalu za biv{u Jugoslaviju, na wegov zahtev, ili na osnovu poternice raspisane po odluci Tribunala, svako lice protiv koga se vodi krivi~ni postupak za nekog od krivi~nih dela iz nadle`nosti Tribunala, koje se nalazi na jugoslovenskoj teritoriji. ^lan 15. Lice koje mo`e da bude izru~eno Me|unarodnom krivi~nom tribunalu za biv{u Jugoslaviju bi}e odmah li{eno slobode ili }e mu, primenom odgovaraju}ih mera, biti ograni~ena sloboda kretawa. ^lan 16. Postupak za izru~ewe lica po zahtevu Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju ili na osnovu poternica raspisanih po
181

wegovoj odluci, bi}e sproveden primenom odredaba ~lana 524-540. Zakona o krivi~nom postupku. U predmetima iz stava 1. ovog ~lana bi}e nadle`ni okru`ni dr`avni tu`ilac i Okru`ni sud u Beogradu za celu teritoriju SR Jugoslavije. ^lan 17. Odluke o izru~ewu tra`enih lica Me|unarodnom krivi~nom tribunalu za biv{u Jugoslaviju izvr{i}e Odelewe MUP Srbije u Beogradu. Ukoliko se tra`eno lice od strane Tribunala, za koje je donesena odluka da bude izru~eno Tribunalu, nalazi na slobodi, nadle`ni organ MUP Srbije ga mo`e zadr`ati najvi{e 24 ~asa, kako bi se obezbedilo izvr{ewe odluke o izru~ewu. 5. Saradwa nevladinih organizacija sa Me|unarodnim tribunalom za biv{u Jugoslaviju ^lan 18. Vlasti SR Jugoslavije }e omogu}iti i podr`ati stalnu i nesmetanu saradwu izme|u nevladinih organizacija sa sedi{tem u SR Jugoslaviji i Me|unarodnog krivi~nog tribunala za biv{u Jugoslaviju. Saradwa iz stava 1. ovog ~lana }e slu`iti nesmetanom i efikasnom radu Tribunala u vo|ewu postupka za krivi~na dela iz wegove nadle`nosti. Ona }e naro~ito biti ostvarivana u vezi sa stavqawem na raspolagawe organima Tribunala svih dokumenata i svedo~anstava o krivi~nim delima iz nadle`nosti Tribunala s kojima nevladine organizacije raspola`u, u vezi sa pronala`ewem svedoka i `rtava krivi~nih dela, ostvarivawem kontakata izme|u wih i istra`nih organa Tribunala, na teritoriji SR Jugoslavije ili na teritoriji drugih zemaqa, zavisno od ukazanih potreba. ^lan 19. Nadle`ni organi u SR Jugoslaviji }e omogu}iti i podr`ati saradwu iz prethodnog ~lana bez ikakvih ograni~ewa, izuzev ako se utvrdi da krivi~na dela za koja se tra`i saradwa nisu iz nadle`nosti Me|unarodnog krivi~nog tribunala. Nevladine organizacije }e obave{tavati nadle`ne jugoslovenske organizacije o toku saradwe, postignutim rezultatima i daqim potrebama. 6. Zavr{ne odredbe ^lan 20. U pru`awu pomo}i i saradwi sa Me|unarodnim krivi~nim tribunalom za biv{u Jugoslaviju, nadle`ni organi }e postupati iskqu~ivo po odredbama ovog Zakona i op{tim pravilima Zakona o krivi~nom postupku. Odredbe drugih va`e}ih zakona i me|unarodnih ugovora o krivi~nopravnoj pomo}i ne mogu se primewivati u delovima koji bi bili suprotni odredbama ovog Zakona.
182

^lan 21. Ovaj Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u “Slu`benom listu SR Jugoslavije”. Obrazlo`ewe Rezolucijom Saveta bezbednosti br. 827/1993, osnovan je Me|unarodni krivi~ni tribunal za su|ewe licima za koja se sumwa da su po~inila te{ke povrede me|unarodnog humanitarnog prava na teritoriji biv{e Jugoslavije od 1991. godine. Istovremeno je usvojen, kao dodatak Rezoluciji, Statut Me|unarodnog krivi~nog tribunala. Taj Tribunal je nadle`an da sudi za povrede me|unarodnog humanitarnog prava, povrede zakona i obi~aja ratovawa, genocid i zlo~ine protiv ~ove~nosti (~lan 2-5 Statuta). Odnos Me|unarodnog krivi~nog tribunala i unutra{wih sudova pojedinih dr`ava ure|en je tako da Tribunal ima prvenstvo za su|ewe za krivi~na dela iz wegove nadle`nosti. Istovremeno, predvi|ena je i mogu}nost da Tribunal ponovi pravosna`no okon~an postupak pred unutra{wim sudovima, ako se posumwa da je neko lice osu|eno za krivi~no delo op{teg prava a u pitawu je me|unarodno krivi~no delo i obrnuto, kao i da iz drugih razloga postupak nije bio korektno vo|en. Ina~e, za sve dr`ave, u odnosu na oru`ane sukobe u Jugoslaviji, ostaje op{ta obaveza za ka`wavawe za te{ke povrede me|unarodnog humanitarnog prava pred wihovim sudovima ili izdavawa osumwi~enih lica vlastima zemqe ~iji su dr`avqani radi su|ewa, saglasno @enevskom pravu. Ciq osnivawa Tribunala je individualizacija krivi~ne odgovornosti za zlo~ine po~iwene u oru`anim sukobima u biv{oj Jugoslaviji i vaspostavqawe mira i bezbednosti. Pristupawe krivi~nom progonu u ovim slu~ajevima je jedna od mera iz Glave 7. Poveqe UN, primewena u jugoslovenskom slu~aju, samo sada ne samo prema Srbiji i Crnoj Gori, ve} prema svim dr`avama u~esnicama u sukobima. Da bi ciqevi bili postignuti, odredbama Statuta Tribunala (~l. 29) i Pravilima o proceduri i dokazivawu (pravila br. 8-13 i 54-59), utvr|ena je striktna obaveza svih dr`ava da sara|uju sa Tribunalom na wegov zahtev, pod pretwom primene kaznenih mera iz Glave 7. Poveqe UN, ukoliko se saradwa odbije i ne postupi po zahtevima Tribunala. Pri tom, u ostvarivawu te saradwe ne va`e nikakva ograni~ewa vezana za unutra{we zakone i me|unarodne ugovore. SR Jugoslavija nije preduzela korake da pred unutra{wim sudovima goni po~inioce zlo~ina, na {ta je prema @enevskim konvencijama obavezna, {to je potvr|eno i sporazumima o saglasnosti iz novembra 1991. i maja 1992 godine. S druge strane, ona odbija svaku saradwu i sa Tribunalom, bilo da je re~ o krivi~nom progonu wenih dr`avqana, bilo dr`avqana drugih dr`ava koji su vr{ili zlo~ine na {tetu srpskog `ivqa na prostorima pod kontrolom tih dr`ava. O~igledno je da se radi na {tetu dr`avnih i nacionalnih interesa i da se ide za tim da se izbegne pojedina~na krivi~na odgovornost i ceo srpski narod dovede u situaciju da mu se pripi{e greh za zlo~ine.
183

Na taj na~in, dr`ava poku{ava da prikrije pojedince za koje se osnovano sumwa da su vr{ili veoma te{ke zlo~ine, {to je nespojivo sa funkcionisawem pravne dr`ave i postulatima pravde i pravi~nosti. Moralo bi, nasuprot tome, da se u~ini sve da se optu`eni za ratne zlo~ine, bez odlagawa, izvedu pred lice pravde. Posledwa izjava predsednika Komiteta za prikupqawe podataka o krivi~nim delima protiv ~ove~nosti i me|unarodnog prava, data 17. decembra 1995. godine, nedvosmisleno opomiwe da za to ne postoji raspolo`ewe. On je, naime, izjavio da Komitet prikupqa podatke da bi se mogla kasnije utvrditi istina o doga|ajima u biv{oj Jugoslaviji, a ne radi krivi~nog gowewa u prvom planu (?!) Veoma je rasprostraweno mi{qewe kod jugoslovenskih stru~waka da, iz razloga za{tite dr`avnog suvereniteta, ne treba prihvatiti bilo kakvu saradwu sa Tribunalom. Ta shvatawa su pogre{na i {tetna. Dr`avni suverenitet je, u sistemu Poveqe UN, zna~ajno ograni~en. Svi ~lanovi OUN su du`ni da se pokoravaju mnogim ograni~ewima, u interesu mira i bezbednosti ~ove~anstva. Naro~ito se ovo odnosi na mehanizme iz Glave 7. Poveqe UN, kao i na obaveze iz ~lana 24. Poveqe UN. SR Jugoslavija, navodno, nastoji da se vrati u me|unarodnu zajednicu kao ravnopravni ~lan. Weno pona{awe je suprotno od takvih namera, kada je re~ o Me|unarodnom krivi~nom tribunalu, koji u`iva veliku podr{ku u svetu, o ~emu govori ~itav niz unutra{wih propisa koji su doneseni radi olak{avawa saradwe sa wim. Ono {to je najbitnije, ako bi se ovakav odbojni odnos prema Tribunalu zadr`ao, raste opasnost da se mere iz Glave 7. Poveqe UN, koje su rezolucijom Saveta bezbednosti br. 1022/1995 samo suspendovane, vrate na snagu, pa i pro{ire. Za takav korak me|unarodne zajednice ne postoje nikakve ozbiqnije smetwe, s obzirom na odluku o suspenziji prethodno va`e}ih mera. A to bi bila dodatna, te{ko procewiva {teta za na{u dr`avu i wene gra|ane i to sve samo zbog toga da bi se dr`avna za{tita pru`ila licima koja su se te{ko ogre{ila i o va`e}i Krivi~ni zakonik zemqe (Glava 16. KZ SRJ) Vaqa imati u vidu da je Republika Bosna i Hercegovina ve} donela Uredbu sa zakonskom snagom o saradwi sa Tribunalom, {to pokazuje da je za ozbiqnije i trajnije sre|ivawe prilika na biv{em jugoslovenskom prostoru po`eqno da se, i po tom osnovu, ujedna~e stavovi novonastalih dr`ava, u~esnica u sukobima. Poslani~ki klub SPO-DEPOS u Saveznoj skup{tini “Velika Srbija” br. 543/1998.

GODINU DANA VLADAVINE SPO U SKUP[TINI GRADA BEOGRADA

KAKO JE SVE PO^ELO...
Da ~ovek ne poveruje, {ta jo{ treba ovom beogradskom narodu da se desi, da bi kona~no po~eo da pravi razliku izme|u pravih i la`nih proroka, koji }e ih odvesti u “boqe i pravednije sutra”. Ono {to je o~igledno, jeste da su “trpqewe” i “zaboravnost” glavne i odlu~uju}e osobine qudi sme{tenih na ovom prostoru. Tek s vremena na vreme koncentri{u svoju energiju i kanali{u je u pravcu bunta, ali po pravilu dozvole da im se nametne la`ni “mesija”. Da ovo nije jo{ jedna u nizu fraza, namerno “slu~ajnog” prolaznika kroz beogradske ulice, bele`i istorija, zar ne?! Ne treba se puno vra}ati u pro{lost, da bi hroni~ar zabele`io zakonitost ru{ila~ke energije koja je od na{e metropole, tog administrativnog, ekonomskog i kulturnog centra nekada{we i sada{we Jugoslavije, napravila feniksa. Dovoqno je vratiti se u zimu, ta~nije 17. novembar 1996. godine. Ba{ u tu ta~ku vremena, odakle po~iwe prava apokalipsa, nezapam}ena na evropskom tlu dvadesetog veka i veoma bolna, jer “jaha~ Apokalipse” nije “tu|e gore list”, ve} je deo svih nas. A kako ka`e na{ narod: “Najvi{e boli kad udari svoj na svoga”. Eto, to se upravo nama de{ava u kontinuitetu ve} dve godine... Nego, da ne bi oti{li u “ep”, da se vratimo su{tini, a to je da vama redovima koji dolaze, a stanovnici ste Beograda “osve`imo pam}ewe”, da vam poka`emo za koje ste se lidere smrzavali dva i po meseca i {ta su oni to uradili od svega {to su se “siti” naobe}avali, a tada je zvu~alo kao vrhunska istina. Dakle, vreme je 17. novembar 1996. godine... Tada po~iwe pri~a o beogradskim lokalnim izborima i to ba{ momentom zatvarawa birali{ta u no}i 17. novembra. Na osnovu podataka dobijenih od svojih ~lanova izborne komisije, koalicija “Zajedno” je izra~unala da je u Skup{tini Beograda pobedila. Dva dana kasnije, 19. novembra predve~e, Gradska izborna komisija je saop{tila preliminarne rezultate izbora za beogradski parlament, po kome je koalicija “Zajedno” osvojila 60 odborni~kih mesta, koalicija SPS – JUL 23, Srpska radikalna stranka 17, a Demokratska stranka Srbije 2. Za 10 odborni~kih mesta izbori su morali da se ponove zbog kr{ewa zakonske procedure. Istovremeno, Radomir Lazarevi}, predsednik Gradske izborne komisije, izjavio je da je Socijalisti~ka partija Srbije podnela 461 prigovor na izbornu proceduru i rezultate izbora, ali da je ve}ina odbijena. Me|utim, za razliku od Gradske izborne komisije, Prvi op{tinski sud u Beogradu, kome se obratila Socijalisti~ka partija Srbije, prihvata prigovore ove partije i poni{tava 33 mandata koalicije “Zajedno” i raspisuje ponovqene izbore za ta upra`wena mesta. Lideri koalicije pozivaju svoje bira~e da ne izlaze na ponovqeno glasawe, a posle tog tre}eg kruga izbora saop{teni su novi rezultati izbora po kojima koalicija SPS–JUL ima 66, “Zajedno” 32, Srpska radikalna stranka 10 i Demokratska stranka Srbije 2 odborni~ka mandata.
185

184

@albu koju je Gradska izborna komisija uputila Prvom op{tinskom sudu na ovu odluku, sud je odbacio, pa se Gradska izborna komisija i “Zajedno” skoro istovremeno, ali odvojeno obra}aju Vrhovnom sudu Srbije, tra`e}i vanredni pravni lek na Re{ewe Prvog op{tinskog suda. Me|utim, kako i Vrhovni sud potvr|uje odluke Prvog op{tinskog suda, Radomir Lazarevi} i Gradska izborna komisija preduzimaju jo{ tri vanredna pravna leka: Saveznom sudu podnose zahtev za vanredno preispitivawe sudskih presuda Vrhovnog suda Srbije “zbog povrede Zakona”, a kod Saveznog i Republi~kog javnog tu`ioca pokre}u inicijativu da podignu zahtev za za{titu zakonitosti. Savezni sud se oglasio nenadle`nim, i od toga ~asa nastaje skoro mesec dana zati{je. U Beogradu i u mnogim gradovima u Srbiji traju masovni protesti gra|ana zbog poni{tavawa izbornih rezultata ali, nije samo to bio razlog bunta ogromnog broja gra|ana, ve} i sve ono {to se na ovim prostorima izde{avalo – ratna razarawa, kolone izbeglica, hiperinflacija, kriminal – sve je to ostavilo traga i prigu{ilo “urlik”, koji je ~ekao da iza|e iz grudi qudi, koje bi ina~e eksplodirale da se nisu “desili” lokalni izbori. Oni koji su i te kako prepoznali ogromnu energiju (koja se stvorila tada i ko zna kada jo{) iskoristili su je i poveli svojim parolama u pravcu svoje li~ne koristi, a tada je onim malobrojnim samosvesnim posmatra~ima sve mirisalo na monete mnogih zapadnih zemaqa. Uostalom, kao i primer da se negde “napoqu” `ivi kao u raju (koji su tada pri`eqkivali svi u~esnici protesta i verovali da }e ih koalicioni partneri i povesti u tom pravcu) ulice Beograda su bile preplavqene zastavama tih zemaqa. Tih je dana ~ar{ija pri~ala da lideri koalicije ne izlaze iz odre|enih ambasada (~ak je i marincima iz Kneza Milo{a dojadio lik Vuka Dra{kovi}a i supruge mu), dok su se “{eta~i” smrzavali i dobijali batine, ali su i daqe “slepo” verovali da se wihova buka ({erpe, lonci i pi{taqke) do Boga ~uje, te }e Svevi{wi ispraviti sve nepravde koje su ih zadesile – i to {to se nema para, {to se ostalo bez posla i krova nad glavom, a posebno to {to je `ivot na ovim prostorima u to vreme postao pravi luksuz... Narod je tih dva i po meseca tra`io krivca i bio spreman na “lin~”, kako bi olak{ao sebi i bar na neki na~in ubla`io bol. Znao je to ve~iti “mesija” ovoga podnebqa, prose~ni kwi`evnik i “zalutali u politiku”, gospodin Vuk Dra{kovi}, te je “uhvatio” tu energiju, ulio poverewe i poveo narod u... sada se pokazalo pravu propast. Po{to, o~igledno je ve} svima, da je doti~ni veliki trgovac. Wemu su svi ti ubogi qudi poslu`ili u trgovini za po neko resorsko mesto (uostalom, nije mu prvi put – se}ate se 1992. godine, kada je sebe ve} video kao ministra inostranih poslova). Istini za voqu, mnogi autoriteti su se tada upla{ili, jer su dobro znali da je “masu te{ko kontrolisati” i o~ekivali su svakog trenutka da im ta energetska “bomba” eksplodira “u lice”. Poku{avali su okruglim stolovima, psiholozima, sociolozima, panel–diskusijama, pa ~ak i psihijatrima da obuzdaju taj “latinoameri~ki sindrom”, zime 1996/97. Me|utim, od svega toga ni{ta nije po{lo za rukom...
186

Gradska izborna komisija se ponovo ogla{ava sredinom januara: na inicijativu Gorana Ili}a, ~lana Gradske izborne komisije, progla{avaju se ni{tavnim ranije odluke Prvog op{tinskog suda, a stawe se vra}a na ono od 17. novembra, po kome sa 60 odbornika koalicija “Zajedno” ima ve}inu u Skup{tini Beograda. U zakonskom roku za `albe Socijalisti~ka partija Srbije i Srpska radikalna stranka podnose odvojene prigovore na ovu odluku Gradske izborne komisije Prvom op{tinskom sudu. Nakon ovog poteza, sam Prvi op{tinski sud se obra}a Vrhovnom sudu Srbije, tra`e}i sopstveno izuze}e iz spora, dok Gradska izborna komisija tra`i od Vrhovnog suda Srbije da izuzme iz spora kako predsednike i sve zamenike Vrhovnog suda, tako i predsednike i sve zamenike Okru`nog suda u Beogradu, kao i sve sudije Prvog op{tinskog suda. Odbacuju}i sve ove zahteve, Vrhovni sud Srbije vra}a slu~aj u sudnice Prvog op{tinskog suda, koji zatim, poni{tava odluku Gradske izborne komisije. U ~asu kada je Radomir Lazarevi} zatra`io od republi~kog javnog tu`ioca da reaguje, a javnost preko sredstava informisawa bila obave{tena da }e tu`ilac mo`da i reagovati, stiglo je pismo predsednika Srbije premijeru Marjanovi}u... S obzirom na dobre “veze” i redovne konsultacije u prostorijama ambasada, lideri koalicije su izdejstvovali da “postizbornu krizu” re{i OEBS. Tako je na osnovu Gonzalesovog izve{taja i velikog pritiska me|unarodne zajednice do{lo i do leks specijalisa, kojim su se priznali izborni rezultati od 17. novembra, a koji je stupio na snagu 12. februara 1997. godine. Prema izve{taju Felipea Gonzalesa, li~nog izaslanika predsedavaju}eg OEBS–a na lokalnim izborima 17. novembra 1996. godine kandidati koalicije “Zajedno” osvojili su ve}inu odborni~kih mesta u 13 op{tina u Srbiji, 8 u Beogradu i u Skup{tini grada. Koalicija “Zajedno” pobedila je u drugom izbornom krugu u: Pirotu, Kraqevu, U`icu, Smederevskoj Palanci, Vr{cu, Soko Bawi, Kragujevcu, Pan~evu, Jagodini, Ni{u, Zrewaninu, Lapovu i [apcu. Od 16 beogradskih op{tina, “Zajedno” je osvojila 8: Stari Grad, Vra~ar, Savski Venac, Zvezdaru, Rakovicu, Palilulu, ^ukaricu i Vo`dovac. Od 169 op{tina u Srbiji, koalicija “Zajedno” osvojila je ve}inu glasova (prema wihovom izve{taju od 20. novembra) i to: u Ni{u, Novom Sadu, Kragujevcu, Pirotu, ^a~ku, Kraqevu, U`icu, Ariqu, Gu~i, Po`egi, Novom Kne`evcu, Smederevskoj Palanci, Malom I|o{u, Jagodini, Bajinoj Ba{ti, Be~eju, Somboru, Srbobranu, Kikindi, In|iji, Irigu, Ra~i, Temerinu, Zrewaninu, Titelu, Zve~anu, Lapovu i Opovu. Tako je, ve} nekako, bila prevazi|ena dvoipomese~na “postizborna kriza” ali i ozvani~en period “hoda po mukama”. Dakle, svima nama, koji smo sudili po radiju a ne po gnevu, bilo je jasno da je koalicija ve{ta~ka tvorevina i od samog po~etka “slatka prevara za narod” i da }e kad-tad po~eti da “puca po {avovima”. Tako je i bilo... Po~etak kraja koalicije Stvarawe koalicije “Zajedno” bilo je usmene prirode, dakle, me|’ trgovcima (jer oni to jesu bili od samog po~etka) shvatilo bi se da je re~ o poverewu. Me|utim, ba{ kada je re~ o me|usobnom poverewu, Srpski
187

pokret obnove je predlo`io tekst sporazuma kojim bi se ozvani~ili svi usmeni dogovori tokom protesta, pa i sam izbor Zorana \in|i}a, predsednika Demokratske stranke, za gradona~elnika Beograda. Predlog Srpskog pokreta obnove je bio da se funkcije dele po principu “obavezne solidarnosti”, odnosno da se nijedna od ~lanica koalicije drugoj ne sme me{ati u kadrovsku politiku. “To je i potpisano kao na~elo pri sklapawu ugovora o koaliciji pred izbore”, prise}ao se tada lider Srpskog pokreta obnove Vuk Dra{kovi}. Srpski pokret obnove je tada predlo`io da se svuda gde je stranka imala i do petine odbornika vi{e od Demokratske stranke, sve funkcije dele na jednake delove, ali da se razlika preko 20% u korist bilo koje stranke mora odraziti i prilikom sastavqawa gradskih vlada... Izme|u ostalog, tada je i gospodin Vuk Dra{kovi} rekao da je razlog insistirawa na potpisivawu ovog dokumenta i “zahtev ~lanstva koje od nas tra`i dokaze da se mo`emo dogovoriti o svemu, precizirati i zajedno u~vrstiti tako da onemogu}imo perfidne igre koalicije SPS–JUL na razbijawu ’Zajedno’”. Istina je bila da niko sa strane nije mogao razbiti ni{ta {to je od po~etka bilo “trulo”. Ono {to je bilo o~igledno jeste da }e ogromna koli~ina sujete “poreme}ene li~nosti” Vuka Dra{kovi}a i verne mu pratiqe Danice Dra{kovi}, progutati koaliciju i celokupan narod koji je u wima video “slamku spasa” burnih godina pre`ivqavawa. ^ak i tada o sporazumu koji je Dra{kovi} prezentovao javnosti, u Demokratskoj stranci niko nije imao bilo kakva saznawa, ~ak su tvrdili da nikakav sporazum kojim bi se regulisali izbor gradona~elnika Beograda, kao i podela poslani~kih i odborni~kih mandata nije stigao iz Srpskog pokreta obnove niti su upoznati sa wegovom sadr`inom. Tada je vrh Srpskog pokreta obnove bio ogor~en zbog toga {to Demokratska stranka “jurca” okolo i tra`i novog “Havela”. Spor unutar koalicije nije nastao samo po pitawu mesta gradona~elnika Beograda, ve} i oko funkcionerskih mesta u gradovima gde je pobedila koalicija, iz prostog razloga {to je Demokratska stranka tra`ila duplirawe svake funkcije i princip da se u gradskim skup{tinama odluke donose dvotre}inskom, a ne prostom ve}inom. Srpski pokret obnove, sa druge strane, insistira na prostoj ve}ini, jer tvrdi da je u najve}em broju gradova osvojio daleko vi{e odborni~kih mandata od Demokratske stranke. Drugi momenat koji je bio o~igledan primer raskola u redovima koalicije jeste i ideja o osnivawu “studentskog parlamenta” koja nije nai{la na razumevawe svih ~lanova koalicije “Zajedno”, koja je, pre svega, preko Demokratske stranke imala solidno upori{te me|u jezgrom “studentskog protesta”. To je bilo potpuno razumqivo, s obzirom na sastav ~lanova “mladih demokrata” te je tada lider Demokratske stranke Zoran \in|i} aplaudirao osnivawu parlamenta na Univerzitetu u Beogradu i govorio da je izuzetno dobro da postoje takve forme organizovawa, ~ime se “studentski pokret institucionalizuje”, dok je predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Dra{kovi} bio mi{qewa da to nije dobro re{ewe. Ne{to ranije Danica Dra{kovi}, funkcioner Srpskog pokreta obnove, veoma vispreno je izjavila da je formirawe “parlamenta jedna obi~na
188

glupost”, uvre|ena vaqda malim uticajem Srpskog pokreta obnove na ~lanove Glavnog odbora “studentskog protesta”. U to vreme (druga polovina februara 1997. godine) i strani mediji su se bavili unutra{wim odnosima i relacijama izme|u Dra{kovi}a i \in|i}a. Tako je i francuski dnevnik “Liberasion” pisao (prenela “Politika” 25. februara 1997. godine): “Opoziciona koalicija “Zajedno” pokazala se krhkom ve} sa instalirawem jednog od svojih vo|a na mesto gradona~elnika Beograda. Pukotine u koaliciji se naziru u o{troj kritici Vuka Dra{kovi}a Zoranu \in|i}u da se “odvaja od naroda” koja je javno izre~ena na Trgu republike”. Sli~no je i sa ranijom Dra{kovi}evom ocenom da je organizovawe praznika pobede “previ{e razmetqivo”. List navodi da je “latentno suparni{tvo” postojalo od samog po~etka izme|u dva lidera i da je samo Vesna Pe{i}, lider “Holbruk koalicije” uspevala da ga zaustavi. Obra~uni unutar koalicije preneti su iz Beograda u Moskvu, ako se se}ate, tu su se nalazili lideri koalicije. Tada je jedan od opozicionih lidera prime}ivao da koaliciju “vi{e ne mo`e da zalepi ni ameri~ki lepak”. Sukobi su ~ak i{li do takvih razmera, da su se koalicioni partneri javno posva|ali na konferenciji za novinare u Rusiji (gde su otputovali aran`manom tada wima omiqenog ameri~kog biznismena i biv{eg jugoslovenskog premijera Milana Pani}a). U moskovskim krugovima bliskim koaliciji “Zajedno” ocewivalo se da je odsustvo lidera Demokratske stranke Zorana \in|i}a zapravo otvoren znak potvrde da je “Zajedno” pred raspadom. Na lokalnoj politi~koj sceni odbornici be`e iz koalicije, koja nije imala jedinstven stav ni po jednom pitawu. Stoga su u Novom Sadu i jo{ nekim gradovima gde je koalicija pobedila bili sve glasniji zahtevi za novim lokalnim izborima. Sve su ja~a bila prepucavawa na liniji Srpski pokret obnove – Demokratska stranka. Tako je i ve~iti prose~ni arhitekta Spasoje Kruni} tada izjavio da Zoran \in|i} “ispira mozak Beogra|anima, te da Skup{tinu koristi za vlastitu promociju”... (o~igledno je bilo da su pravili “plodno tle” za potpuno jednopartijsko preuzimawe lokalne vlasti u svim wenim oblastima). Nekako su se u tom vremenskom intervalu sve politi~ke figure lokalne “pozornice” bavile analizom raskola unutar koalicije. Tako je i potpredsednik Demokratskog centra, Bora Kuzmanovi}, izjavio listu “Borba” i “Politika” da je “o~igledno da se unutar koalicije vodi neka vrsta rata u rukavicama i da tu vlada rivalstvo zbog neslagawa oko podele vlasti”. Sredstva javnog informisawa bila su “obasuta” me|usobnim politi~kim prepucavawima dvojice partnera. A ~ar{ija je tada “{u{kala” da je “jabuku razdora”, po ne zna se koji put, izme|u Dra{kovi}a i \in|i}a ubacila ambiciozna (mo`da je pravilnije re}i bolesno ambiciozna) Danica Dra{kovi}. Srpski pokret obnove, prema vlastitom ube|ewu, izigran u vi{e navrata, nimalo vi{e nije dr`ao do javne re~i koalicionih partnera i
189

bio je decidan u tome da }e uzimati za ozbiqno samo stavove Demokratske stranke i Gra|anskog saveza Srbije, koje su utvrdili glavni odbori – najvi{i organi tih stranaka. Dakle, Srpski pokret obnove veruje samo papirima i forumima, a ne onome {to pri~aju \in|i} i Pe{i}eva. Razo~arawe u lidere “Zajedno”, posle mnogih “{eta~a”, po~eli su tada javno da izra`avaju i partijske pristalice ni`eg ranga. Jedan od takvih je i penzionisani diplomata Ilija \uki}, biv{i ministar spoqnih poslova u kratkotrajnoj vladi Milana Pani}a. Tada je list “Politika” prenela podu`e \uki}evo pismo u kome je on izra`avao `aqewe “{to agonija zajedni{tva koalicije ’Zajedno’ ve} predugo traje”. On je tada, izme|u ostalog naveo i to da “Zajedno” svojim “me|usobnim sukobqavawem i udaqavawem, demonstrira ne samo odsustvo programa zajedni~kog delovawa ve} i minimum zdravog politi~kog realizma i pragmatizma, ~ime je na najboqem putu da izneveri gra|ane “{eta~e” i demokratsku javnost Evrope”. Gospodin \uki} svu krivicu za stawe u “Zajedno” prevaquje na Dra{kovi}a, s obzirom da Srpski pokret obnove ne uzima za ozbiqno zahtev Demokratske stranke i Gra|anskog saveza Srbije, da {to pre sazove predsedni~ki savet – vrhovni organ posva|ane koalicije, koji ne mo`e da se okupi ve} vi{e meseci, iako se bez wega ne mogu donositi prakti~no nikakve odluke u ime koalicije. [tavi{e, Srpski pokret obnove tada (po ve} oprobanom “receptu”) pro{iruje broj uslova koje \in|i} i Pe{i}eva moraju da ispune da bi se uop{te sazvao savet koalicije. Pritom, portparol Srpskog pokreta obnove, Ivan Kova~evi}, tada je konstatovao da Demokratska stranka i Gra|anski savez Srbije razgovaraju o {irewu koalicije sa “kuhiwskim strankama, odnosno partijama koje se sastoje od jedne kuhiwe, faksa i jednog glasa~a”. U daqim prepucavawima na liniji Srpski pokret obnove – Demokratska stranka Spasoje Kruni}, predsednik Izvr{nog saveta Beograda, optu`uje (koga bi drugog) nesretne novinare da su u su{tini “oni la`ima ubacili raskol u koaliciju”. Me|utim, nekako ba{ po povratku iz Pariza Spasoja Kruni}a i Zorana \in|i}a novinari su u ciqu odbrane svoje profesije, direktnim su~eqavawem sa pripadnicima gradske vlasti naumili da kona~no re{e dilemu ko je kriv za raskol u koaliciji. Lider Demokratske stranke je tada izjavio da su wegovi odnosi sa gospodinom Dra{kovi}em “vidno pogor{ani”, a na novinarsko pitawe da li jo{ postoji koalicija “Zajedno”, predsednik Demokratske stranke Zoran \in|i} odgovara pitawem: “Da li postoji Bog?” Budu}i da se Zoran \in|i} svojevremeno izjasnio kao ateista, odgovor je prisutnim novinarima u najmawu ruku bio zadovoqavaju}i. Kako bi vam, ~itao~e, upotpunili sliku tada{wih ne(prilika) u “Zajedno”, podsetili bismo vas i na pisawe “Telegrafa” koji je u svojoj stalnoj rubrici “Gubitnik” smestio (to nas je ba{ za~udilo) matemati~ara po vokaciji Milana Bo`i}a, ina~e {efa politi~kog saveta Srpskog pokreta obnove po funkciji, kome, kako se navodi, Mihajlo Svilar, gradona~elnik Novog Sada, nije hteo da da “reket”. List je pisao da je Svilar to javno izjavio na konferenciji za novinare, podsti~u}i time
190

sve ra{irenije pri~e da Danica Dra{kovi} sa svojim “drugovima” u vrhu stranke “reketira” opet svoje predsednike op{tina po Srbiji, a Bo`i} je najbli`i Dra{kovi}ki. Komentator “Telegrafa” za Milana Bo`i}a, matemati~ara po obrazovawu, tada je pisao da i ne zna koliko je stranaka promenio i da u Srpskom pokretu obnove sada ima ulogu “~ista~a”, tj. “jedva ~eka da Vuk ne{to lane, pa da on to po~isti”. Kako bi vama koji ~itate ove redove pokazali svoju objektivnost u pra}ewu hronologije skoro dvogodi{we vladavine (21. februar 1997. godine prva konstitutivna sednica Skup{tine grada), prvo koalicije, a ubrzo samog Srpskog pokreta obnove, trudimo se da vas ne podse}amo na to da je Srpska radikalna stranka bila veoma glasna, ~ak, kako su nas mediji tada “prozivali” i veoma agresivna u skretawu pa`we na: “prodavce magle, sitne {i}aryije, lovce u mutnom i yelate svoga naroda”, ve} poku{avamo da vam iskqu~ivo ~iwenicama (i to onim kojima su jedni o drugima pisali koalicioni partneri) sklopimo mozaik kako vreme pro{lo ne bi “palo” u zaborav, a sve u ciqu “ne ponovilo se”. Nego, da se vratimo raspadawu “Zajedno” – sve sumwe i dileme za opstanak koalicije bile su re{ene na jednom prijemu na Spasovdan – slava Beograda – gde je Danica Dra{kovi} odbila ispru`enu ruku tada{weg gradona~elnika Zorana \in|i}a, sasvim suprotno srpskoj tradiciji i narodnim obi~ajima (uostalom, kada je doti~noj gospo|i bilo stalo do bilo ~ega sem li~nih interesa), te je slavu ~estitala svojim “pulenima” Spasoju Kruni}u i Milanu Bo`i}u. Pritom, nije zanemarqivo i to da tom prijemu nije prisustvovao wen suprug Vuk Dra{kovi}. Posle toga bilo je samo pitawe vremena kada }e se raspad koalicije ozvani~iti. O~ekivani momenat desio se 30. septembra 1997. godine smenom Zorana \in|i}a sa mesta prvog ~oveka Beograda, a sa wim su oti{li i ostali funkcioneri iz redova Demokratske stranke iz gradske uprave direktno u “vladu u senci”. Tada je i bilo onih iz redova simpatizera Srpskog pokreta obnove koji su verovali da bra~ni par Dra{kovi} govori istinu, ali sve {to je bra~ni par hteo jeste slede}e... “Velika Srbija” br. 610/1999.

NEPOTIZAM KAO PRINCIP SRPSKOG POKRETA OBNOVE
^itava vlast u Beogradu je organizovana na osnovu ro|a~kih klanova, a klan porodice Dra{kovi} izgleda ovako: 1. Veselin Bo{kovi}, direktor Direkcije za gradsko gra|evinsko zemqi{te – ro|eni brat Danice Dra{kovi}; 2. Goran Bo{kovi}, ~lan Izvr{nog odbora Skup{tine op{tine ^ukarica – ro|eni brat Danice Dra{kovi}; 3. Slavica Altipamarkov, sekretar za obrazovawe Skup{tine Beograda – sestra Vuka Dra{kovi}a; 4. Vojin Krtolica, ~lan Upravnog odbora GSP–a – zet Vuka Dra{kovi}a;
191

5. Dragan Macankovi}, ~lan Izvr{nog odbora Skup{tine op{tine Zvezdara – zet Danice Dra{kovi}; 6. Veselin Jovi}evi}, direktor JP “Gradske pijace” – ro|ak Danice Dra{kovi}; 7. Borivoje Borovi}, ~lan Predsedni{tva SPO–a, ina~e zet Danice Dra{kovi} tako|e je “udenuo” svoje ro|ake: 8. Borisav Borovi}, predsednik Izvr{nog odbora Skup{tine op{tine Palilula – ro|eni brat Borivoja Borovi}a; 9. Biqana Borovi}, zamenik sekretara za upravu Skup{tine grada (po kuloarskim pri~ama budu}i sekretar Skup{tine grada) – sestra Borivoja Borovi}a; 10. Radomir @ivkovi}, direktor Infostana, ina~e kum Borivoja Borovi}a; 11. Vesna @ivkovi}, sekretar za de~ju i socijalnu za{titu – kuma Borivoja Borovi}a; 12. Spasoje Kruni}, predsednik Izvr{nog odbora Skup{tine Beograda, postavio je svog brata Tvrtka Gavranovi}a za sekretara saobra}aja, 13. Milan Bo`i}, potpredsednik Skup{tine grada postavio je svoju sestru Doru Petrovi} na mesto predsednika Izvr{nog odbora Skup{tine op{tine Vra~ar, 14. Aleksandar Milutinovi} je postavio svoju `enu Milicu Milutinovi} na mesto potpredsednika Skup{tine op{tine Palilula; 15. Po ugledu na Dragana Kojadinovi}a koji je u “Studiju B” (gde je ina~e i direktor) zaposlio svoju `enu Danku Kojadinovi} i wenog brata Aleksandra Vasovi}a, to isto rade i drugi funkcioneri Srpskog pokreta obnove. Tako je Gordana Ani~i}, potpredsednik Skup{tine op{tine Vra~ar i potpredsednik Srpskog pokreta obnove zaposlila na “Studiju B” svoga sina, Radomira Ani~i}a, a Jovan Ka`i}, predsednik Skup{tine op{tine Stari Grad je u istoj medijskoj ku}i zaposlio svoju k}erku Sofiju Ka`i}. Dra{kovi} je javno priznao (verovatno u prepoznatqivim momentima li~nog nadahnu}a) da se ~itava gomila wegovih ro|aka nalazi na direktorskim funkcijama u Beogradu. Po{to smo vam i slikovito prikazali raspodelu ro|a~kih funkcija bra~nog para Dra{kovi}, logi~no je pitawe koliko je ro|a~ka raspodela funkcija te{ka u “monetama”, stoga... Koliko nas Dra{kovi}i ko{taju Brat Danice Dra{kovi}, Veselin Bo{kovi} nalazi se na ~elu Direkcije za gradsko gra|evinsko zemqi{te Beograda, ~iji je godi{wi prihod oko 40 miliona nema~kih maraka, a 1998. godine je dobio dodatno na raspolagawe skoro polovinu svih para otetih od gra|ana preko “takse od 3 odsto”, {to iznosi jo{ izme|u 30 i 40 miliona nema~kih maraka. Ro|ak Danice Dra{kovi}, Veselin Jovi}evi} se nalazi na ~elu Gradskih pijaca, preduze}a ~iji je prihod ve}i od 6 miliona maraka. Ostali ro|aci Vuka i Danice Dra{kovi} koji se nalaze na ~elu raznih sekretarijata Skup{tine grada, u op{tinskim izvr{nim odborima, upravnim odbo192

rima javnih komunalnih preduze}a tako|e raspola`u milionskim svotama. To zna~i da porodica Dra{kovi} preko svojih ro|aka direktno raspola`e sa stotinama miliona maraka, para koje pripadaju Beogra|anima. Naravno, ovde su navedeni samo ili visoki funkcioneri Srpskog pokreta obnove ili funkcioneri Srpskog pokreta obnove koji su u krvnom srodstvu sa porodicom Dra{kovi}. Kada bi objavili spisak imena svih koji su u daqem ili bli`em srodstvu sa porodicom Dra{kovi}–Bo{kovi} i porodicama drugih visokih funkcionera Srpskog pokreta obnove, morali bismo ve} da razmi{qamo o tomovima. Nego da se vratimo daqim zloupotrebama bra~nog para... Beogradski narod koji od vajkada “muke mu~i sa krovom nad glavom” (te je to jedan od glavnih razloga ogromne rezignacije) verovatno }e se sada zaprepastiti ~iwenicom (a i trebalo bi jer je, po ko zna koji put, nasamaren) da nigde zapravo ne postoji ta~na evidencija s kojim brojem stanova raspola`e Skup{tina grada. Pri~alo se da }e se uvesti kompjuterska analiza podataka, ali je i to pro{lo po pravilu kao “mrtvo slovo na papiru” jer preglednost podataka, pogotovo kada se radi o stambenoj problematici, nikako ne odgovara aktuelnoj garnituri gradske vlasti. Da ovo odgovara istini svedo~i i slede}e: 1. Milan Komneni}, ~lan predsedni{tva Srpskog pokreta obnove, dobio je stan u ulici Majke Jevrosime; 2. Qiqana [op, ~lan Predsedni{tva Srpskog pokreta obnove dobila je stan u ulici D. Jovanovi}a; 3. Jovan Ka`i}, predsednik Skup{tine op{tine Stari Grad dobio je stan u naju`em centru grada; 4. Bojan Dimitrijevi}, potpredsednik Izvr{nog odbora Skup{tine grada dobio je stan u ulici Pariske komune; 5. Aleksandar ^otri}, ~lan Predsedni{tva Srpskog pokreta obnove dobio je stan “na ~uvawe” u ulici Aleksina~kih rudara; 6. Ivan Kova~evi}, portparol Srpskog pokreta obnove dobio je stan u ulici Majke Jevrosime; 7. Vojislav Mihajlovi}, ~lan Predsedni{tva Srpskog pokreta obnove, dobio je stan u naju`em centru grada; 8. Spasoje Kruni}, predsednik Izvr{nog odbora Skup{tine grada, koji je jo{ tokom zimskih demonstracija 1996. godine dobio stan na Zvezdari odmah ga je otkupio i preprodao; 9. Milan Bo`i}, potpredsednik Skup{tine Beograda. Wemu je ~ak dva puta dodeqivan stan u op{tini Stari Grad; 10. Borisav Borovi}, predsednik Izvr{nog odbora Skup{tine op{tine Palilula dobio je stan na periferiji grada. Vuk Dra{kovi} tako|e stoji iza najve}e obmane za beogradski i srpski narod kao {to je “Srpski pokret obnove skupqa pomo} za Srbe na Kosovu”, te poput nekih instrumentalizovanih novinara, optu`uje sve druge stranke za nepatriotizam, a kako zapravo izgleda Dra{kovi}ev patriotizam?! Da ne pomiwemo mnogobrojne wegove nastupe na elektronskim medijima, gde se on zdu{no zala`e za “otvarawe prema velikom Zapadu” i “pru`awe ruke pomirewa”... Kako je nedavno izjavio na televizijskoj sta193

nici “Studio B”: “Pobogu, ne mo`emo protiv celoga sveta”, pravdaju}i time, verovatno, poteze me|unarodne zajednice kojima se definitivno kr{e postoje}a na~ela me|unarodnog javnog prava i ~ini nepravda prema srpskom narodu koji se “drznuo” da o~uva ne{to {to je oduvek bilo wegovo. Me|utim, da ne bi iza{li iz konteksta analiza lokalne (bez)vlasti... Vuk Dra{kovi} je tokom ~itavog leta sedeo u Milo~eru a utorkom bi dolazio u Beograd da dr`i “patriotske konferencije za {tampu”, na kojima bi, bezobrazno preplanuo, dr`ao “patriotske vakele”. Naravno, posle konferencija za {tampu vratio bi se u svoj Milo~er. Kako je Srpski pokret obnove pomagao Srbe na Kosovu svedo~i i podatak koji kazuje da je Skup{tina grada istog dana kada je uputila pomo} Srbima na Kosovu u vrednosti od 50.000 dinara dala duplo vi{e – 100.000 dinara za sponzorstvo modne revije Robne ku}e “Beko” i koncert Hulija Iglesijasa. Naravno, ovo nije kraj pri~e. Naprotiv, Dra{kovi}i koji se zakliwu narodu na “po{tewu, ~ojstvu i obrazu” tvrde da su `rtve zarad dobrobiti naroda a u stvari su velika obmana i iluzija istog. Zapravo, Vuk Dra{kovi}, koji (kakso sam ka`e) je lice bez stalnih prihoda, koji `ivi od prodaje kwiga (te se pitamo ko ih kupuje) i wegova supruga Danica koja je invalidski penzioner, sada zaposlena u “siroma{nom” strana~kom listu “Srpska re~” uspeli su da u{tede najmawe 900 hiqada maraka za sedam godina. Naime, Dra{kovi}i su 1990. godine `iveli u stanu na Labudovom brdu, koji prema pisawu novina vredi oko 100 hiqada nema~kih maraka. Ve} 1997. godine uspeli su da se presele u vilu u ekskluzivnom diplomatskom nasequ koja prema pisawu novina vredi oko milion nema~kih maraka. Samo se po sebi name}e pitawe kako je lice bez stalnih prihoda sa svojim bra~nim “invalidnim” partnerom uspelo da u{tedi 900 hiqada nema~kih maraka, {to iznosi skoro 11 hiqada nema~kih maraka mese~no?! Mnogima od vas i ovo bi bilo dovoqno da sklopite sliku i iskalkuli{ete koliko vas gradska vlast ko{ta. Me|utim, nama }e ovo ipak biti samo kraj uvoda u pqa~ku Srpskog pokreta obnove (neki bi to nazvali “organizovanim kriminalom”, i to ba{ oni na koje se funkcioneri Srpskog pokreta obnove pozivaju i od kojih po pravilu tra`e podr{ku i pomo}), koja je, istini za voqu, po~etak wihovog kraja... Kolektivna pqa~ka Beogra|ana Kada bismo “bacili na papir” svako izigravawe zakona od strane Srpskog pokreta obnove ovo izdawe bi bilo samo po~etak “serijala” kojem bi se kraj nazirao u 21. veku. S obzirom da znamo da to mo`e da doprinese “padu koncentracije” ~itala~ke publike i da poprimi “otu`ni ukus” skre}emo vam pa`wu na krupnije mahinacije od strane ve~itih “pravednih”. Uostalom, stalo nam je i do o~uvawa va{eg nervnog sistema (koliko je to, uop{te, sada ikako mogu}e). Dakle, jo{ je Zoran \in|i} bio gradona~elnik (vreme je zima 1997. godine) kada je zvani~no saop{tio da Skup{tina grada ne}e koristiti mogu}nost besplatnog strana~kog ogla{avawa na panoima srpsko–gr~ke firme “Alma kvatro”, a ve} su na panoima {irom grada bili osvanuli, se}ate se, portreti lidera Srpskog pokreta obnove Vuka Dra{kovi}a sa
194

zavidnim dimenzijama, koji su slu~ajne prolaznike pla{ili izrazom lica predsednika Srpskog pokreta obnove. Tada su nadle`ni odgovorni qudi u preduze}u “Alma kvatro” govorili da je, odredbama ugovora izme|u wih i Skup{tine grada za odobravawe reklamirawa stranaka, nadle`na Gradska skup{tina koja u ovoj situaciji, bar prema qutitoj reakciji Zorana \in|i}a nije dala pristanak Srpskom pokretu obnove za ovakvo reklamirawe te se o~igledno radilo o “rezultatu nekog drugog ugovora”. Gradona~elnik Beograda je tada “Almu kvatro” upozorio da svaki poseban ugovor sa politi~kim strankama sklapa na svoju {tetu, jer se time kr{i ugovor izme|u grada i te firme. Uprkos svemu, Vuk Dra{kovi} je “stigao” na reklamne panoe. “To samo svedo~i o tome koliko oni dr`e do prava...” govorio je tada Zoran \in|i}. “Me|utim, kada `ele da ostvare neki svoj naum, onda ne postoje nikakve prepreke koje bi ih zaustavile u tome”. \in|i} je tada rekao da ovako skupo reklamirawe stranaka, pored toga {to je nelegalno, nije ni umesno: “Pomalo je degutantno da u zemqi u kojoj qudi jedva sastavqaju kraj s krajem, postoje najskupqi predizborni plakati na svetu”, bile su re~i Zorana \in|i}a. Posle par meseci i odla`ewa Zorana \in|i}a sa mesta gradona~elnika, Srpski pokret obnove je krenuo pani~no i skoro histeri~no u trku za parama. Tako je stigla i wihova prva ve}a afera. “Velika Srbija” br. 610/1999.

UNOSAN BIZNIS SA “EUROPLAKATOM”
Naime, povodom spornog dodeqivawa prava preduze}u “Europlakat” za postavqawe reklamnih panoa – bilbordova povr{ine ve}e od 10 m2 na teritoriji Beograda, oglasilo se preduze}e “Atlantic advertising”. Oni su zahtevali od odbornika Skup{tine grada da ubrzaju realizaciju zakqu~aka Izvr{nog odbora Skup{tine grada od 4. decembra 1997. godine, kojom je bilo dodeqeno 200 lokacija ovom preduze}u, za postavqawe reklamnih panoa. Tako|e se zahtevalo od odbornika, da koriste}i zakonska sredstva hitno obustave postavqawe reklamnih panoa firme “Europlakat”, a pogotovo na lokacijama koje su predmet konkursa. Posle priprema i rada na analizi lokacija (geodetske podloge, katastri, instalacije, foto–snimci i monta`e), preduze}e “Atlantis” je kompletnu dokumentaciju, sa zahtevom za odobrewe lokacija podnelo Skup{tini grada preko Sekretarijata za urbanizam. Dakle, ovo preduze}e se u zakonskom roku, sa kompletnom dokumentacijom prijavilo na konkurs. Nakon toga, iz sredstava javnog informisawa se saznaje da je Preduze}e “Europlakat” potpisalo ugovor sa Sekretarijatom za saobra}aj za postavqawe panoa bez nazna~enih i odre|enih lokacija (zar ovo nije ve} dobro poznati princip Srpskog pokreta obnove). Grad je raspisao konkurs za prikupqawe ponuda za izbor najpovoqnijeg ponu|a~a za postavqawe panoa pri ~emu je cena bila samo jedan od elemenata za odlu~ivawe. Pored ostalih prednosti koje je ponudilo preduze}e “Atlantis”, cena od 6.000 dinara po jednoj strani panoa je najve}a ponu195

|ena na konkursu. Imaju}i to u vidu, Izvr{ni odbor Skup{tine grada doneo je zakqu~ak da predsednik Izvr{nog odbora potpi{e ugovor o postavqawu 200 panoa u Beogradu sa preduze}em “Atlantis”. Ne ~ekaju}i rezultate konkursa, “Europlakat” je, uz tu`bu i od{tetni zahtev protiv Grada, po~etkom oktobra zapo~eo nelegalno postavqawe panoa i u`urbanim zauzimawem lokacija, ve}inom onih koje su sa odgovaraju}im zahtevima “Atlantisa” ~ekale na odobrewe u nadle`nim gradskim slu`bama, jo{ pre raspisivawa konkursa. Do 4. decembra 1997. godine kada su bili objavqeni rezultati konkursa “Europlakat” je nelegalno zaposeo 30 lokacija. Objektivnosti radi, da ukqu~imo i drugu stranu... Na sve ovo predstavnici “Europlakata” su bili zaprepa{}eni neistinama koje je preduze}e “Atlantis” plasiralo kroz medije, a koje su se odnosile na na~in poslovawa “Europlakata”. Govorili su da je taj frontalni napad na “Europlakat” imao za ciq da sakrije su{tinu afere “Europlakat” koja je (bar prema wima) u su{tini vrlo jednostavna i op{tepoznata – a to je da nisu prihvatili pravila igre aktuelne gradske strukture, koje (mal)tretiraju Beograd kao privatnu svojinu, pa samim tim “smatraju da im je sve dozvoqeno”. Napadom na “Europlakat” preduze}e “Atlantis”, tvrdili su odgovorni iz “Europlakata” u saradwi sa pojedinim ~lanovima Izvr{nog odbora Skup{tine grada, su poku{ali da zata{kaju odgovornost za la`irawe konkursa, pretwe i ucene prema “Europlakatu”, kao i zloupotrebu gradskih organa. Sada je na vama da zakqu~ak donesete sami i, eventualno, uo~ite princip rada aktuelne (bez)vlasti. Nego, da nastavimo... Srpski pokret obnove kupuje i odbornike Shvataju}i da sve ima svoju cenu, a da je vlada u senci (ili kako je jo{ zovu vlada za Beograd) “kost u grlu” aktuelnoj garnituri, funkcioneri Srpskog pokreta obnove slu`e}i se iskustvom (koje nije malo) nekada{weg {efa kabineta Mike [piqka – Vuka Dra{kovi}a, po~iwu da kupuju odbornike u Skup{tini grada iz redova nekada{weg koalicionog partnera, Demokratske stranke. Tako je Neboj{a Jovanovi}, biv{i ~lan Demokratske stranke i odbornik u Skup{tini grada dobio od Srpskog pokreta obnove, izme|u ostalog, i stan od 86 m2 u Ulici 29. novembra broj 126. Pritom vaqa podsetiti i da je doti~ni bio predsednik Skup{tine op{tine Vo`dovac, i da je wegovo re{ewe za stan broj 360–42998 potpisao potpredsednik Izvr{nog odbora Skup{tine grada Aleksandar Milutinovi} li~no. Nekako istovremeno, gospodin Jorganovi} je bio primqen na radno mesto direktora miruju}eg saobra}aja u Javnom komunalnom preduze}u “Parking servis” (koji dr`i Srpski pokret obnove). Tada je na pitawe novinara da li je ta~no da biv{i ~lanovi Demokratske stranke za prelazak u Srpski pokret obnove dobijaju 100 hiqada maraka, stan i posao(?!) Aleksandar Milutinovi} odgovorio: “Kada bi meni lider demokrata Zoran \in|i} ponudio 100 hiqada maraka, pre{ao bih odmah u Demokratsku stranku”.
196

KONKURS KAO FINANSIJSKO RE[EWE PROBLEMA “BU\ELARA” ILI...
Sekretarijat za finansije Skup{tine grada je, u decembru 1997. godine, bez javnog konkursa poverio stranoj firmi izradu analize “Poslovawe privrede Beograda i Srbije i wen odraz na javne prihode grada Beograda” i za taj posao nepotrebno izdvojio 90.000 dinara. Na javno “prozivawe” za utro{ene pare na “strance” pored doma}ih stru~waka, potpredsednik gradske Vlade se tada pravdao re~ima: “Suma od 90.000 dinara je sme{no mala da bismo raspisivali javno konkurs. S druge strane, bili smo u vremenskom tesnacu. Morali smo da se odlu~imo za firmu “BC Ehcel Management Consalting Group”. Porodi~ni buyet Skup{tine grada “Bruka i sramota” postado{e, na`alost, statusni simboli Beograda, koji je za dve godine bezvla{}a izgubio elemente kulture kojom se nekada tako ponosio; a nekada smo svi mi s ponosom (kad god smo bili van Beograda), ka`iprstom okretali 011. Sva su se skup{tinska zasedawa u Starom dvoru pretvorila u pozornicu omiqene forme Srpskog pokreta obnove “pantomime i drame”. Skoro se svaki put (tako da je ve} re~ o pravilu) “epizodisti” iz redova Srpskog pokreta obnove trude da ozakone politi~ki amaterizam, ali isto tako profesionalnost u kra|i. Dakle, pri~amo o buyetu, s posebnim osvrtom na odre|ena skup{tinska zasedawa gradskog parlamenta. Vladaju}a stranka u gradu, Srpski pokret obnove, tokom svoje jednostrana~ke uprave, pogotovo za prvo tromese~je svoje vladavine u prestonici, potro{ila je znatno vi{e nego sve prethodne garniture. Primera radi, od sume 1,9 miliona dinara namewenih Sekretarijatu za informisawe samo je 300.000 potro{eno “svrsishodno”, a ostalih 1,6 miliona dinara za tada{wu predsedni~ku kampawu Vuka Dra{kovi}a, pa je tako “porodi~na firma” Direkcije za gradsko gra|evinsko zemqi{te dobila 2.100 odsto vi{e sredstava; 4,5 miliona dinara je bilo predvi|eno za opremu Gradske skup{tine. Primera radi, u martu 1997. godine usvojen je buyet. Po izlasku Demokratske stranke iz Gradske vlade u oktobru mesecu izvr{ena je nezakonita preraspodela buyeta (gde je upravo i uo~qiva politika Srpskog pokreta obnove). Preko 35 odsto prekora~ewa je finansirano iz fonda za de~ju i socijalnu za{titu. Sve izgleda jo{ cini~nije kada se zna da su iz tog fonda pare odlazile Direkciji za gradsko gra|evinsko zemqi{te i Poslovnom prostoru. Kada smo ve} kod toga, da zavirimo malo dubqe ba{ u tu oblast. Ta~ka oslonca porodi~nog buyeta bra~nog para Dra{kovi} Zima 1997/98. bila je najte`a za filajet dinastije Dra{kovi}. Nebrojeno blago utro{eno je na skupu i atraktivnu izbornu kampawu koju su pojeli mr{avi rezultati. Zapadne sile ~ije je zastave Vuk u misti~nom zanosu blagoslovio i sa svojim juri{nicima nosio kroz Beograd (kome danas te iste zemqe prete bombardovawem) ostavile su ga na cedilu klade}i se na drugog kowa iz zaprege “Zajedno”. Gradska vlast, zbog koje je kao Mahari{i
197

Jogi zavodio narod po ulicama, tantro i mantro po skupovima i pesni~kim ve~erima obe}avaju}i vsje i vsja, visila je o koncu. Odbornici Srpskog pokreta obnove u Gradskoj skup{tini nisu imali apsolutnu vlast, te su mogli o~ekivati da svakog trenutka postanu `rtve neke nove koalicije. [tavi{e, verna Vukova deca po~ela su da okre}u glavu ka drugim strankama, jer posle tolikog truda treba ne{to i za stomak, a naro~ito za yep. Ali, dok jednom ne smrkne drugom ne svawiva. @alosno je samo {to onaj prvi nije niko do sam srpski narod i srpska dr`ava. A na nesre}i svoga naroda najboqe profitira Srpski pokret obnove, tj. onaj drugi. Naime, pogor{awe situacije na Kosovu, pa pritisak Zapada kome se Vuk ranije toliko udvarao zahtevalo je politi~ku stabilnost u Srbiji. Tu priliku doti~ni nije hteo da propusti. Treba se samo setiti famozne 11. sednice Skup{tine grada, koja nije sazivana dovoqno dugo, kada je iza kulisa utvr|ivan cenovnik sa Socijalisti~kom partijom Srbije. Cena je bila gradska vlast, jer kod Srpskog pokreta obnove i patriotizam ko{ta. Tako se jadnim Beogra|anima za jedno Vukovo jutro smrklo jutro, kao gra|anima Srbije i kao stanovnicima grada Beograda. Potom je brzo do{la transformacija. Umesto izgleda indijskog gurua, za`arenog pogleda od opojnih droga, Vu~ina je be}arski zavrnuo brkove i fircovao bradu sasvim nalik na {valera iz pro{lovekovnog Be~a ili Pe{te. Srpski pokret obnove je tako od verske sekte preimenovan u holding korporaciju, a transcedentalnu meditaciju i bajalice za predsedni~ko mesto zamenilo je zgrtawe para, razume se, nelegalno. Mnogi gra|ani ~udili su se kako to da je pomenuta stranka krenula na vlast bez programa. E pa nisu bili u pravu. Program i te kako postoji, samo usmeno, ne u pisanim tragovima. U najkra}em, na~ela programa gradske vlasti su slede}a: zaposliti mnogobrojnu rodbinu vrhovnika stranke, zatim ro|ake ro|aka i, naravno, prijateqe, te materijalno ih na svaki mogu}i a i nemogu}i na~in pomo}i; drugo, re{iti stambeno pitawe istih, tre}e, da svaki op{tinski odbor Srpskog pokreta obnove dobije po video bim i ostala ~uda tehnike, po{to se nikad ne zna kad se Vlasi mogu dosetiti pa zatra`iti nove izbore. A {to se ti~e smernica programa, one su vrlo jednostavne. Nov~anik “ide gde ho}e, odakle je ne zna se, ni gde mu je kraj”. I tako je Vuk sa kompanijom prestao da namiguje zapadnim ambasadorima, izaslanicima i novinarima i po drugi put “sjahao me| Srbe”. Tobo`e zbog Kosova, a stvarno zbog para, jer najvi{e i najlep{e se krade kada u o~i gleda{. I gde vi{e na}i novca za razbibrigu, prezentacije, sve~ane ru~kove i ve~ere, skupa odela, automobile, stanove i vile, du}ane i butike, nego u malverzacijama u urbanisti~kom, gra|evinskom i stambenom sektoru jedne od najskupqih prestonica u Evropi. [to se ti~e gorepomenutih oblasti, gradska vlast novokomponovanih patriota bi}e u istoriji grada zabele`ena kao period nezapam}enog bezakowa i anarhije, a Skup{tina grada kao sedi{te holding korporacije Dra{kovi}, u kojoj se u`urbano radi na dobijawu sredstava i zatvarawu finansijske konstrukcije za naredne izbore, kao i materijalno obezbe|ewe aktivista Srpskog pokreta obnove, ne bi li “lepi, debeli i bogati” u{li u 21. vek.
198

U woj se donose regulacioni (urbanisti~ki) planovi, biraju investitori, ustupa gra|evinsko zemqi{te, daju dozvole, a sve to ne po meri gra|ana, ve} po meri yepova i li~nog (ne)ukusa aktuelnih funkcionera. Naravno, o bilo kakvoj evidenciji i javnom uvidu nema ni govora. Budu}i da bi mnogo veliki sneg trebalo da padne, ne bi li zverke iz Gradske vlade pokazale tragove, autor ovog ~lanka nije mogao da dopre do mnogih skandaloznih radwi i mutnih operacija, ve} samo da “napipa u mraku” neke od crnih bisera. Ali za utehu, mnogo boqe ne}e pro}i ni istori~ar koji za nekoliko decenija bude obra|ivao teku}i period u istoriji grada, po{to dokumenata jednostavno nema, tj. ne postoje. Ako se nesre}nik pre|e pa ovu temu uzme za magistarski rad, pa{}e na odbrani. Boqe da uzme ubistvo Kenedija. Daleko od o~iju, blizu nov~anika Jedna od svakako najlep{ih ta~aka u glavnom gradu je Terazijska terasa. Nesmetani pogled koji se pru`a na pojedine ~etvrti leve i desne strane na Savu i daqe, i to iz samog centra, ~ini Beograd privilegovanim prema drugim vi{emilionskim gradovima me|’ kojima je to prava retkost. Osim toga, ona omogu}ava stalno provetravawe u`eg jezgra prestonice. Izgradwa velikog objekta na mestu sada{weg parka, osim {to bi naru`ila okolinu, zagu{ila bi strujawe vazduha, te znatno pove}ala zaga|enost. Ali, lepota grada i zdravqe gra|ana daleko su od o~iju i srca ili bar ne toliko blizu koliko zelene nov~anice. Usvojen je regulacioni plan Terazijske terase, izmewen prema potrebama i ambicijama nezasitih ~elnika Gradske vlade, a ne prema generalnom urbanisti~kom planu, kao i prostornom planu Srbije, kako bi po slovu zakona trebalo da bude, pogotovo {to je jedan od ~lanova Gradske vlade, gospodin Zoran Nikezi}, ujedno jedan od autora projekta. Investitori su odre|eni bez konkursa, bez garancije banke i dokaza o posedovawu sredstava za efikasnu realizaciju projekta, {to je neophodno kada je u pitawu ovako ozbiqan posao. Do samog projekta nemogu}e je do}i, mada bi po proceduri trebalo da bude stavqen na uvid Republi~kom i Gradskom zavodu za za{titu spomenika kulture, Udru`ewu urbanista, Udru`ewu arhitekata, Zavodu za za{titu prirode i drugim stru~nim organizacijama, kao i samim gra|anima. Tako se dimenzije objekta koji se planira za gradwu mogu samo naga|ati na osnovu informacija iz medija, ali da se iza brda krije ne{to veliko dokazuje ~iwenica da je planerima i sam park tesan. Na putu su se i na{li nesre}ni stanari zgrade u ulici Prizrenska broj 1. Naravno, odluka je brzo pala da se isele, a nekih 2.100 m2 stambenog prostora poru{i. To je jo{ jedna od neregularnosti u ovoj otima~ini. Zakon o eksproprijaciji iz 1995. godine propisuje da se stambena zgrada mo`e ru{iti samo ako se gradi objekat od op{teg zna~ajna (bolnice, vojna postrojewa i sl.), {to budu}i ugostiteqsko–poslovni centar sigurno nije. Nedavno, Vuk Dra{kovi} i wegovi saborci su obe}avali po{tovawe privatne svojine i vra}awe oduzete imovine. Umesto toga, promovisali su novi model “eksproprijacije eksproprijatora” efika199

sniji od onog komunisti~kog. Crveni su se, za razliku od ovih dana{wih, malo i mu~ili pre toga, donosili zakone, pa onda otimali, dok kamarila SPO–a oduzima iznenada i po mraku. Sre}om, otpor stru~waka pojedinih stranaka i gra|ana (naro~ito onih iz Prizrenske 1, koji su se organizovano pobunili) je veliki, te }e, nadamo se, ova sumanuta zamisao zavr{iti samo gde treba, u ko{u. Uzurpacija javnih dobara po nalogu ili po `eqi Grad Beograd ure|uje i obezbe|uje kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta na podru~ju 10 gradskih op{tina: Vo`dovac, Vra~ar, Zvezdara, Zemun, Novi Beograd, Palilula, Rakovica, Savski Venac, Stari Grad i ^ukarica, preko Direkcije za gradsko gra|evinsko zemqi{te i izgradwu Beograda, koja je osnovana posebnim aktom Skup{tine grada Beograda i vr{i poslove obezbe|ivawa uslova za ure|ivawe, kori{}ewe, unapre|ivawe i za{titu gra|evinskog zemqi{ta. Radovi na ure|ivawu gra|evinskog zemqi{ta se finansiraju Programom preko Direkcije i to iz: – sredstava od naknade za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta; – sredstava od naknade za kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta; i – sredstava iz drugih izvora (bankarski krediti, stanovi, poslovni prostor, gra|evinski materijal od objekata koji se ru{e u postupku ure|ivawa gra|evinskog zemqi{ta i dr. – {to zna~i da se ubiraju sredstva sa 10 gradskih op{tina. Ovim programom Direkcija se oslawa, planira i finansira iz svih sredstava izgradwe stanova za raseqavawe, kako bi se neizgra|eno gra|evinsko zemqi{te uredilo, odnosno privelo nameni sa stanovima kojim raspola`e i ure|eno putem javnog ogla{avawa uz naknadu ustupilo investitoru. Direkcija za gradsko gra|evinsko zemqi{te kako je formirana za obavqawe i ovih poslova na ure|ewu zemqi{ta sa stanovima za raseqavawe iz ovog fonda, na koji na~in bi mogla da ubire zna~ajna sredstva, ve} ustupa samo zemqi{te koje nije ure|eno. Poznato je da ovi stanovi u posledwe vreme nemaju svoju funkciju, ve} se vr{i u~estala prodaja ovih stanova namewenih za raseqavawe. Upravni odbor Direkcije je doneo odluku o prodaji neuslovnih stanova za raseqavawe (to su stanovi u suterenu, prizemqu, u soliterima na zadwim spratovima, stanovi koji proki{wavaju i sl.). Prilikom dono{ewa odluke o neuslovnim stanovima Upravni odbor je trebalo da obavesti nadle`ni organ koji je ovla{}en da donese odluku o prodaji, a to je Gradska skup{tina, odnosno Izvr{ni odbor Gradske skup{tine, pa tek onda putem konkursa da se oglasi prodaja ovih stanova. Kako iz navedenog Direkcija nije preduze}e koje gradi stanove za tr`i{te, ve} iskqu~ivo za raseqavawe radi ure|ivawa terena za izgradwu objekata, trebalo je da Skup{tina grada na svojoj sednici utvrdi da postoji finansijski debalans koji bi se sanirao, pored ostalog, i prodajom neuslovnih stanova, koje bi odredila Direkcija zavisno od sredstava potrebnih za sanirawe debalansa.
200

Me|utim, poznato je da prodaja nije vr{ena na ovakav na~in, ve} je vr{ena za poznate kupce, {to podrazumeva da nisu prodavani neuslovni stanovi prema odluci Upravnog odbora Direkcije, ve} na najboqim lokacijama i ne po tr`i{noj vrednosti. Napomiwemo da su se stanovi za raseqavawe finansirali iz sredstava 10 op{tina, pa je iz tih razloga morala, u slu~aju prodaje, da odlu~uje Gradska skup{tina. Na kraju, ~udi nas kako u ovom slu~aju ne reaguje Gradski javni pravobranilac, koji je zadu`en da {titi zakonitost otu|ewa dru{tvene imovine, odnosno imovine Grada. Veliki brat i drugovi Ako su ~elnici gradske vlasti neuhvatqive zverke, kapitalac u wihovom zveriwaku svakako je Veselin Bo{kovi}, {ef Direkcije za gradsko gra|evinsko zemqi{te. ^lan dinastije jedan je od glavnih finansijskih operativaca u stranci, a i {ire. Kroz wegove ruke i ruke ostalih saboraca iz Direkcije prole}u desetine miliona maraka i veju po velikoj porodici i drugim sre}nim dobitnicima. Svoju brzinu i efikasnost dokazuje ve} na po~etku. Iako je Program rada Direkcije usvojen sa {est meseci zaka{wewa, ve} su uveliko mnogi projekti po~eli da se rade, a neki i zavr{eni. To je, svakako, jedinstveni primer u svetu da se bez plana i usmeno u gra|evinskoj delatnosti postigne takav uspeh. Gospodin Bo{kovi} }e verovatno otvoriti novu stranicu u razvoju gra|evinarstva. [teta {to nije dobio poverewe i kredite u inostranstvu, pa da tamo izvodi svoje epohalne radove, a ne ovde gde svaki kvadrat `ivot zna~i. Naravno, za obi~ne smrtnike, ali ne i za gospodu iz Direkcije. Ume}e usmenog poslovawa pomenuti gospodin razvio je do vrhunca. Poslovni prostor se prodaje, ali niko ni{ta ne ~u, ni za konkurse koji su obe}avani, niti za javno objavqenu dokumentaciju u vezi wih. Zna se samo (bar prema re~ima Bo{kovi}a) da Upravni odbor Direkcije odre|uje cenu po “va`e}em cenovniku”, ali isto tako je poznato da su Japanci bili odustali od ranije lokacije za svoju ambasadu, smatraju}i je preskupom. No, pri~a se tu ne zavr{ava, jer je gospodin Bo{kovi} postupio kao laf i skinuo cenu za polovinu, pa ko jo{ sme da sumwa u va`e}i cenovnik. A da je laf, i to u srcu, pokazao je otkriv{i jednu od svojih nebrojenih poslovnih tajni. Budu}i da ve}ina firmi ne mo`e da plati po pomenutom cenovniku, Direkcija uzima na sebe posao raseqavawa i ure|ivawa lokacija, a zauzvrat, kao kompenzaciju, dobije od 2.000 do 4.000 m2 stambenog prostora. Razume se – kome, kuda, kako ili {ta biva sa tim stanovima ostaje u usmenoj kwi`evnosti i postaje tema za urbane legende. Slu`benik u Skup{tini grada koji je `eleo da ostane anoniman rekao je da su na ovakav na~in stanove na poklon dobili mnogi funkcioneri Srpskog pokreta obnove. Neki su ~ak dobili po dva stana. U isto vreme dok gospodin Bo{kovi} ovla{ barata sa hiqadama kvadrata i sti~e sredstva, gospodin Qubomir An|elkovi}, predsednik Upravnog odbora Direkcije za gradsko gra|evinsko zemqi{te, jada se da je wegova firma jedva uspela da iskam~i 18 stanova od potrebnih 152, ne bi li se nesre}ni stanovnici “azbestnog naseqa” iselili odatle. An201

|elkovi} ~ak nagla{ava da broj 18 nije mala stvar u ovim crnim vremenima. Posebno kada se uzme u obzir da je u vilajetu Dra{kovi} u toku prvobitna akumulacija kapitala i proces ogra|ivawa, samo {to umesto ovaca Beogra|ane jedu azbest, regulacioni planovi, klizi{ta, naprsli temeqi od nadzi|ivawa, neodr`avawe zgrada i mnogo drugih stvari. [ta re}i za zaista bezobraznu i sarkasti~nu An|elkovi}evu tvrdwu da prema analizama (~ijim?) azbest ne mo`e da uti~e na zdravqe, jer se nalazi na spoqnim delovima zgrada, ve} da je uzrok velike smrtnosti (naj~e{}e rak plu}a) lo{a gradwa “kartonki”. Svaki student tehnologije zna da je azbest materijal ~iji je oblik kristala igli~ast, te uno{ewem u plu}a redovno izaziva pojavu zapaqenskog procesa, {to znatno pove}ava mogu}nost nastajawa malignih promena. A wegovom dejstvu stanovnici “kartonki” u Belim vodama izlo`eni su godinama. U svakom slu~aju, An|elkovi} je nesporno redak primerak “debele ko`e” kojoj ni ubojita pu{ka Nikolae ^au{eskua, Tita ili nekog drugog eminentnog lovca na krupnu divqa~ ne bi mogla da naudi. Zastra{uju}i podatak je da se na potezu od Umke do Male Mo{tanice 2.200 ku}a nalaze na klizi{tu, dok wih 170 (u samoj Umci) doslovce tonu. Svaka jaka ki{a za uku}ane ovih doma}instava je smrtna opasnost. Da vas podsetimo na tragediju koja se desila pre nekoliko godina u Iraku kada je skoro ~itavo selo zatrto pod brdom koje se obru{ilo. Poginulo je vi{e od 60 qudi, prema tome sa klizi{tem se nije igrati. Apeli zabrinutih gra|ana Umke nadle`nima u Gradskoj vladi nisu urodili ni~im drugim do uobi~ajenim {irewem ruku i praznim obe}awima. Za wih, kao i za druge Beogra|ane, koji su `rtve okolnosti ili ne~ijeg nemara, iz ranijih godina ili decenija nema pomo}i ni od Direkcije, ali ni od Fonda za izgradwu stanova solidarnosti Beograda. Za kratke vladavine Zorana \in|i}a zapo~ete su pripreme za uvo|ewe kompjuterskih evidencija Fonda. Po wegovom odlasku i stavqawu grada pod jednopartijsku kontrolu Srpskog pokreta obnove, pripreme su prekinute. Sli~no svojim kolegama iz iste kuhiwe i oni rade tajno i nemu{to, tek pokoji podatak dopre do glasila. Jedini konkurs objavqen u Saobra}ajno–tehni~koj {koli u Zemunu bio je dovoqan da digne pra{inu, jer je ve}ina zaposlenih smatrala da je u pitawu name{taqka. Slu`benik iz Skup{tine grada, o kojem smo ve} pri~ali, ka`e da se smatra da je podeqeno 546 stanova, ali kao i obi~no ne znaju se sre}ni dobitnici. U svakom slu~aju, nije nijedan stanovnik “azbestnog naseqa”, dela Umke, koji je u kriti~nom stawu itd. Sredstva preko potrebna za spa{avawe gra|ana sa ovakvih lokacija odlaze na privatne ra~une, dvorske ceremonije, skupe koncerte svetskih zvezda i uop{te na sve {to ~ini la dol~e vita vrhova Srpskog pokreta obnove. Prethodna gradska vlast je 1996. godine ovlastila Javno preduze}e “Stambene usluge” da izvodi radove, i to bez prethodno sklopqenih ugovora sa stanarima, osim u slu~aju da su oni imali ugovor sa Vojnom ustanovom za odr`avawe grada, pre stupawa na snagu ove odluke. Gra|ane ne samo da niko nije pitao, ve} i ne postoji obavezuju}i ugovor za samo preduze}e. Tako su monopolizovani nerad i nemarnost.
202

O~ekivalo se da }e Srpski pokret obnove, preuzev{i vlast u gradu, izmeniti situaciju, ukinuti monopol i dozvoliti konkurenciju u korist kvaliteta samih gra|ana. Pogotovo, {to su im u predizbornoj kampawi i preko medija usta bila puna Evrope i zapadwa~kih vrednosti. Me|utim, pare i nerad su “bawe” za takav soj qudi, a kada se jo{ doda i neodgovornost, niko sre}niji od wih. Naime, Beogra|ani redovno upla}uju novac na ra~un Javnog preduze}a “Stambene usluge” preko uplatnica Infostana, a za sve to ne dobijaju ni{ta, ili, u najboqem slu~aju, nekoliko godina ~ekawa. Izuzev onih, koji imaju privilegiju da im u zgradi stanuje neko od va`nijih SPO–vaca. Ali, novu nadu stanarima {irom Beograda, posedelim od ~ekawa, pru`io je “de~ko koji obe}ava”, Dragan ^ovi}. Kruni}ev potr~ko rado je objasnio kako privoleti pomenutu firmu da radi svoj posao. Vrlo jednostavno – ako `elite da vam zgrada bude odmah popravqena, mora}ete sa svojim sirotim kom{ijama da uplatite svakog meseca jo{ po 5–6.000 dinara. ^ovi} je potom, prevazi{ao samog sebe u cinizmu svojom izjavom: “Kol’ko para, tol’ko muzike”, samo {to para nikad dosta, a muziku niko ne ~uje. Stoga su gospoda iz doti~nog preduze}a izmislili jo{ jedan na~in da poprave “krvnu sliku”, jer ako su sinovi obezbe|eni, vaqa ne{to i za unuke. Ovaj put, `rtve su uglavnom siroma{ni gra|ani, tj. oni koji nisu otkupili stanove, koje “neumorno odr`ava” Javno preduze}e “Stambene usluge”. Iz ove “~estite ku}e” stigla je odluka da se pove}a koeficijent za izra~unavawe zakupnine na uplatnicama Infostana. Mo`da }emo posle ovoga wihove terence po~eti da vi|amo bar jednom godi{we. I tako, dok za gospodu iz Direkcije stambenih usluga i ostalu bratiju iz gradske vlasti svira glavom i bradom veliki Hulio Iglesijas, za wihove sugra|ane svira}e vetar kroz {upqe zidove, ki{a kroz krovove, fasade {to pucketaju kao u horor–filmovima... Ali, nemamo za {ta da se bunimo, o~igledno. Po jednoj slobodnoj definiciji, muzika je svaki zvuk koji qudsko uho ~uje. Dragan ^ovi} nam je, ako ni{ta drugo, bar obe}ao puno muzike. Kiosk teror Od Beograda, kapije istoka i vrata zapada, u ove dane ostao je samo divqi zapad. Jedino va`e}e pravilo u op{tem bezakowu i divqini vlade Srpskog pokreta obnove je da nema pravila. Svaki funkcioner gradske vlasti postao je kadija za sebe i radi po svom }itabu. A i samo gledawe u }itab i razmi{qawe ima svoju protivvrednost u novcu. Tako, ni za za{titu autorskih prava, intelektualne i industrijske svojine, kao jedne ne samo pravne, ve} i civilizacijske tekovine, nema mesta u doti~nim krugovima. Jedna od posledica je i nezapam}eni kiosk terorizam od koga strada na{ grad. Jo{ pre desetak godina gradski oci, `ele}i da spre~e negativan razvoj doga|aja, raspisali su konkurs u saradwi sa Zavodom za za{titu spomenika kulture za najboqe arhitektonsko re{ewe beogradskog kioska. Me|u nekoliko izabranih tipova, bilo je re{ewe “stari beogradski kiosk”, arhitekte Gr`eti}a. Propisano je potom da se ovakav tip kioska
203

(estetski ure|en po uzoru na predratne beogradske kioske) mora postaviti u ~etvrtima koje su od istorijskog zna~aja, tj. pre svega u centralnom gradskom podru~ju. Me|utim, po{to je izrada ovog tipa zbog bronzane i mesingane konstrukcije skupa, re{ewe za ostale gradske zone ponudilo je preduze}e “Trideks”. Ovaj svima poznati model osmougaonog oblika, koji se zasnivao na tipu starog beogradskog kioska, arhitekte Gr`eti}a, prihva}en je i tako|e verifikovan od Zavoda za za{titu spomenika kulture. Tako je “Trideks” zakqu~io ugovor za proizvodwu kiosaka, sa zavodom koji je nosilac autorskih prava. Osim toga, ova firma, uz preuzete obaveze (finansijsku nadoknadu i jeftinu izradu, uz po{tovawe zadatih standarda) je stekla pravo da proizvodi objekte za potrebe male privrede u ostalim delovima grada, {to je potom i uradila. Kada su na vlast u gradu do{la gospoda iz Srpskog pokreta obnove, otvorena je prava Pandorina kutija, koja je stvorila urbani haos u gradu. Ograni~eni kapaciteti firme kao {to je “Trideks”, regulativa koja je odre|ivala ko pije a ko pla}a, logi~no nije zadovoqavala apetite i ambicije ro|aka bra~nog para Dra{kovi}. ^iwenica da teoretski mogu svakoga ~asa izgubiti gradsku vlast, dovela je do vrhunca gladi za novcem i stvorila pravi destruktivni sindrom, po sistemu “{to mo`e{ – otu|i danas, ne ostavqaj ni{ta za sutra”. Zbog tog neizvesnog sutra po~ela je op{ta otima~ina. U takvoj situaciji za bilo kakvu zakonsku regulativu prosto se nema vremena. Beograd je za kratak period preplavqen kioscima (preko 2.000) koji su ogromnom ve}inom kopije tipa “beogradski kiosk”, ali pravqenim od ko zna kakvog materijala, bez ikakvih standarda i samim tim nezdravi za one koji rade u wima. Slu`benici u op{tinama koje dr`i Srpski pokret obnove, a koji se bave izdavawem dozvola za ovakve objekte imaju i svoju tarifu. Vlasnik kioska na teritoriji op{tine Rakovica (koju dr`i Srpski pokret obnove) koji je `eleo da ostane anoniman, ispri~ao je da slu`benici u Op{tini uzimaju od 500 do 1.000 maraka (u zavisnosti od lokacije) za postavqawe kioska. Birokratija Srpskog pokreta obnove se tako polako pretvorila u ekskluzivnu klasu. Mo`emo samo da pretpostavimo koliko “ko{ta” postavqawe kioska u u`em centru grada (pri~a se da cifra prelazi ~ak i 50.000 maraka). Preduze}u “Trideks” i zaposlenima nanet je ovom kriminalnom aferom te`ak udarac. Na sve apele i optu`be ove firme nije bilo drugih reakcija, osim polovi~nih odgovora do krajwe arogancije. Jasno, danas oni ipak sve mogu i sve ho}e, ali samo za svoju korist. Nekoliko puta su Spasoje Kruni}, Dragan ^ovi} i ostali “drugovi” najavqivali prave “krsta{ke” ratove protiv bespravno podignutih kiosaka, koji sve vi{e zagu{avaju trotoare, autobuske stanice, pa ~ak i semafore. Ali, umesto “krsta{a” na teren su izlazili SPO-verifikatori. Posle svake odlu~ne akcije verifikacione misije vukovaca, sa koje se oni vra}aju te{ko raweni iz kafana i restorana, ni~e po nara{taj kiosaka. I tako, dok piraterija i haos napreduju, gra|ani Beograda sve vi{e gube, na prvom mestu sebe. “Velika Srbija” br. 610/1999.
204

PREVOZE NAS “@EDNE PREKO VODE”
Vi{e je, sada, nego o~igledno (nadamo se i vama koji ove redove ~itate) da Srpski pokret obnove koristi javna komunalna preduze}a kao izvor prihoda, otkriv{i kategoriju koncesije. Ispada da je to stranka najotvorenija za strana ulagawa i otvorenu i toplu saradwu sa investitorima, ali kako?! Princip je o~it – menayerski procenat da, rasprodaja javnih dobara – ma koga briga, daj {to vi{e – treba nahraniti toliku “~eqad” porodica Dra{kovi} i Bo{kovi}. Tako je svojevremeno puno pa`we javnosti privuklo potpisivawe preliminarnog ugovora izme|u JKP “Beogradski vodovod i kanalizacija” i francuske firme “Saur Internacional” koji je predstavqen javnosti (posle mnogobrojnih napisa u {tampi kako JKP “Beogradski vodovod i kanalizaciju” iz krize mo`e izvu}i samo strani partner), kao slamka spasa za “`edne Beogra|ane”. O ~emu se, zapravo, radilo... “Ugovor o poslovno–tehni~koj saradwi, proizvodwi, kooperaciji, zajedni~kom ulagawu (Joint venture) i prenosu znawa i iskustva (izme|u grada Beograda i “Saur Internacional”). Ovako glasi naslov dokumenta koji je Grad Beograd u zastupawu dr Milana Bo`i}a i arhitekte Spasoja Kruni}a potpisao sa francuskom firmom “Saur Internacional” 21. oktobra 1997. godine, sa ciqem da se iz privatnog preduze}a “Saur Internacional” osnuje “Saur vodovod i kanalizacija”, koje bi imalo ve}inski udeo, a ~ija bi saradwa bila u domenima: 1. Izrada u zajedni~kim programima u domenu investicija, koje mogu biti realizovane od svake strane ponaosob i od obe strane zajedno; 2. Saradwa kod nala`ewa partnera na stranim tr`i{tima kapitala; 3. Saradwa u domenu za{tite `ivotne sredine. Ali, po|imo redom... Iz samog ugovora se vidi da je “Saur Internacional” preduze}e formirano 8. jula 1996. godine sa, za takve poslove, malim kapitalom. Pitawe koje se i najve}im laicima name}e jeste: nije li jedna takva fuzija problemati~na, kada se tako va`na delatnost, od strate{kog zna~aja za Beograd i Srbiju, kao {to je vodosnabdevawe poverava firmi koja na zemqinoj kugli egzistira samo godinu dana? Tako|e, ova firma nije prezentovala listu svojih referenci iz koje bi se videlo, koje je to objekte za proizvodwu i preradu vode projektovala i opremila ili u najmawu ruku osavremenila po pitawu upravqawa sistemima za proizvodwu i preradu vode. Naravno, da bi se prilikom prezentacije referentne liste mogao sagledati i oceniti uspe{no ili neuspe{no obavqeni rad i kompetentnost doti~ne firme. Tako|e, iz ugovora se vidi (~lan 51) da preduze}e o kojem je re~ ne unosi nikakva sredstva, te se samim tim svaki gra|anin Beograda, a i {ire, treba da upita – kakav je to ugovor o zajedni~kom ulagawu? Tako|e se nazire (iz stava 2; ovoga ~lana) po principu “voda pla}a vodu” koncesija “Saur Beogradski vodovod i kanalizacija”, da bi se celokupno investirawe odvi205

jalo i daqe iz sredstava obezbe|enih naplatom od potro{a~a usluga “Saur-a vodovod i kanalizacija”; kao jasna namera “Saur”-a osnovna svrha ovog preduze}a je da svoj interes ostvari ne zajedni~kim ulagawem u infrastrukturu vodosnabdevawa, ve} korigovanom cenom po svetskim standardima u smislu ekonomske isplativosti. Sam po sebi se name}e zakqu~ak da bi osnivawem “Saur vodovod i kanalizacija” sa ve}inskim udelom do maksimalne dominacije ovog preduze}a u odnosu na JKP “Beogradski vodovod i kanalizacija”, obi~an potro{a~ bio prepu{ten na milost i nemilost “Saur vodovod i kanalizacija” koji }e slobodno formirati cenu potro{we vode. Dakle, da rezimiramo, nisu nikakve novine {to na{ stru~ni kadar nije znao o upravqawu beogradskim vodovodom, predvi|enim ovim ugovorom, pa se postavqa pitawe {ta je to {to “Saur vodovod i kanalizaciju” dovodi u red ekskluzivnih firmi, koje bez javnog konkursa dobijaju koncesiju upravqawa i eksploatacije beogradskog vodovoda, a pogotovo {to je nepoznanica ko su stvarni vlasnici ove firme, koja je registrovana pre godinu dana, ko su akcionari i kako je izabrana ba{ ona, bez javnog konkursa, izme|u desetak evropskih firmi koje se bave ovom problematikom (a prisutne su na tr`i{tu Evrope od 20 do 50 godina). O~igledno se radi o povoqnom ugovoru samo za potpisiva~e. Ovo nije, naravno, kraj pri~e o Beogradskom vodovodu. Pre izvesnog vremena na adresu Odborni~ke grupe Srpske radikalne stranke stiglo je pismo ovog preduze}a, koje svojom sadr`inom u dovoqnoj meri rasvetqava situaciju u ovoj firmi (koja je identi~na situaciji u svim javnim komunalnim preduze}ima). Tako je dolaskom Srpskog pokreta obnove na vlast, za direktora izabran Predrag Uskokovi} (SPO) i sastavqen Upravni odbor po meri aktuelne beogradske vlasti, te se ve} po ustaqenom {ablonu formira komisija za preispitivawe rada ovog preduze}a po predlogu Bojana Dimitrijevi}a, i anga`uje privatna firma (sa kojom doti~ni sara|uje kao konsultant), a sve to o tro{ku JKP “Beogradski vodovod i kanalizacija”. Potom se primaju novi qudi na “fantomska” radna mesta (te se u preduze}u ne pojavquju do isplate zarade), tako da broj zaposlenih prelazi 4.000. Tro{kovi reprezentacije prevazilaze mogu}nosti ovog preduze}a, a koriste se iskqu~ivo u svrhe proputovawa po svetu rukovode}eg kadra. Predrag Uskokovi}, direktor JKP “Beogradski vodovod i kanalizacija” je, prema pisawu radnika, tokom svog direktorovawa obezbedio stan od 100 m2 na Gunduli}evom vencu; direktno je u~estvovao u potpisivawu ugovora sa “Saur Internacional”, ~ak je i nadle`nima iz pomenute firme dao kancelarije na kori{}ewe i pregled dokumentacije ({to je ina~e nezamislivo i kr{i sva pravila slu`be iz krajwe bezbedonosnih razloga). Tako|e je u~estvovao u radovima rekuperacije, bez licitacije, dakle, po pravilu cenama vi{im od tr`i{nih (i ovde miri{e na “ugradwu za procenat”, zar ne?!) Nosilac tog posla bila je firma “CIT” vlasnika Avrama Adi`asa – ozlogla{enog biznismena (se}ate se afere sa dr Nenadom \or|evi}em) koji je zbog korupcije pobegao u Kanadu.
206

Daqe, direktor o kome je re~ omogu}ava Dragi{i Nikoli}u, vlasniku firme “BMG”, da u dosluhu sa Veselinom Bo{kovi}em iskoristi sredstva za nabavku opreme (radilo se o pumpama) putem tri ugovora koji ~ine tre}inu ukupne mase sredstava za JKP “Beogradski vodovod i kanalizacija” u 1998. godini. Poslovi se zatim ustupaju Grafi~ko-{tamparskom preduze}u. Pritom, vaqa pomenuti da pumpe nisu pro{le redovni “atest”, ve} samo direktnu pogodbu po sistemu “ruka ruci”. Dosta je jo{ toga u pismu izneto, ali da ne bi ova pri~a poprimila primese tra~a grupe nezadovoqnih radnika, dokaza radi iznosimo neke krivi~ne prijave, kao i delove pisma upu}enog Srpskoj radikalnoj stranci u nadi da }e neko ~uti glas zaposlenih u JKP “Beogradski vodovod i kanalizacija” i pomo}i radnicima ovog preduze}a koje prema procenama stru~waka vredi oko milijardu dolara. Princip je isti, sve ostalo su nijanse Kopawem po |ubretu (a, mora se priznati da im je to omiqena rekreacija), funkcioneri Srpskog pokreta obnove su imali na umu samo “deviznu te`inu” na svojim privatnim ra~unima. Tako se i do{lo do poznate pri~e o koncesiji nad JKP “Gradska ~isto}a” i posla sa nema~kom firmom “Alba”. O~ekivali su gradski “vladari” da }e posao vredan oko 350 miliona maraka sklopiti krajem septembra pro{le godine. Me|utim, “Bogu hvala”, nije stigao pozitivan odgovor od strane Republi~ke vlade za koncesiju. Nego, kako je u stvari sve krenulo da pleni pa`wu javnosti... Dobro oprobanom metodologijom “dovedi do propasti, pa rasprodaj, ali pre svega kukaj po medijima” funkcioneri Srpskog pokreta obnove su “digli pra{inu” u javnosti sa (wima ve} uobi~ajenom) pri~om o katastrofalno lo{oj situaciji u JKP “Gradska ~isto}a”, ~ak su i pri~om o pojavi kojekakvih zaraznih bolesti dovoqno uzbunili javnost da su svi jedva ~ekali da nema~ka “Alba” re{i problem i izvu~e nas iz propasti. Me|utim, na drugoj strani, onima koji su odavno uo~ili zakonitosti u radu Srpskog pokreta obnove sve je mirisalo na fantasti~an menayerski procenat pojedinaca. Tada se ~esto u sredstvima javnog informisawa ogla{avao Dragan Obradovi}, direktor JKP “Gradska ~isto}a” re~ima: “Vozni park je veoma lo{, prosek starosti vozila za odno{ewe sme}a je 11 godina, tako da su nam neophodna ulagawa, za koja u gradskoj kasi nema sredstava. Ovim poslom sa “Albom” bi, prema planovima, 27 miliona bilo odvojeno za vozni park, 11 miliona za infrastrukturu i 11 miliona za posebne kontejnere za staklo, papir i ostalo sme}e...” Isto tako se, s druge strane, ogla{avao Nezavisni sindikat ovog Javnog komunalnog preduze}a koji je “vri{tao” o bahatom pona{awu direktora, koji je o~igledno po ne~ijem nalogu ~inio sve kako bi radnike oterao iz preduze}a. Procedura stvarawa lo{ih uslova rada bila je (kao i u ostalim javnim komunalnim preduze}ima) od neispla}enih zarada i nadoknada do prebacivawa na neodgovaraju}e radno mesto... Uglavnom, digla se tolika pra{ina da su po pravilu “prepelice” iz Srpskog pokreta obnove ustuknule i potpisivawe ugovora sa “Albom” stavile “ad ak207

ta”. Pritom, ~ini se da je i izjava Bore Dra{kovi}a, direktora Agencije za recikla`u Srbije bila “kap u ~a{i”, Zapravo, tada je on preporu~io svima onima “koji se bave recikla`om da iza|u sa svojom ponudom, s obzirom da su ponude “Albe” poznate samo gradskim ~elnicima”, koji se o~igledno rukovode samo svojim interesom, ar~e}i javno dobro. “Sanacija lo{e donete odluke, kada je u pitawu `ivotna sredina, po pravilu se odra`ava u milionima dolara ili stotinama hiqada obolelih qudi”, isticao je tada direktor Agencije za recikla`u Srbije. “Velika Srbija” br. 610/1999.

MUKE PO SAOBRA]AJU
Saobra}aj, kao osnovna delatnost u Beogradu od koje zavisi kompletan `ivot glavnog grada, doveden je na rub ponora. Aktuelna garnitura je totalno ogrezla u kriminalu i umesto da svoje nadle`nosti i odgovornosti shvati kao jedinu obavezu, ona svoje vladawe posmatra kao jedan sistem u koji treba ugurati {to vi{e posrednika (~itaj: ro|aka – lopova), koji }e se baviti iskqu~ivo pqa~kom, kako bi svi jednoga dana negde tamo daleko, lepo `iveli. Sve bi ovo bilo lepo da batina nema dva kraja i da ih narod nije prepoznao. Na vlast su do{li tako {to su samo oni {etali, a sada }e, posle skoro dve godine wihove vladavine, zbog pqa~ke u kojoj je uni{ten i javni prevoz u Beogradu, ceo Beograd i}i pe{ke. Sunovrat Gradskog saobra}ajnog preduze}a Javno preduze}e “Gradsko saobra}ajno preduze}e” je ki~ma Beograda i wegova `ila kucavica. Upravqati Beogradom je uvek, pre svega, zna~ilo upravqati Gradskim saobra}ajnim preduze}em. Razni “vladari” su na razli~it na~in tretirali ovaj problem. Od wihovog tretirawa sve Beogra|ane ve} odavno boli glava. Najve}i javni gradski prevoznik do`ivqava ovih dana pravi sunovrat i destrukciju. Dolaskom sankcija po~iwe prvo stagnacija, a zatim i lagano propadawe poslovawa Gradskog saobra}ajnog preduze}a. Dolaskom koalicije “Zajedno” na vlast (u februaru 1997. godine) proces propadawa ovog preduze}a se ubrzava i upravo ovih dana ono se nalazi kod ta~ke na kojoj po~iwe faza umirawa preduze}a, kada ono nije u stawu da ispuwava ni minimum svojih funkcija. Beograd je u ovom periodu promenio dva gradona~elnika (Bo`i} kao v.d.) i tri direktora Gradskog saobra}ajnog preduze}a. Mislilo se da posle odlaska svakog od wih ne mo`e vi{e da do|e gori od wega. Me|utim, Beogra|ani su se svaki put prevarili. Dolaskom garniture Srpskog pokreta obnove na vlast u Beogradu po~iwe zona sumraka u na{em glavnom gradu. Otpo~iwe pravi organizovani kriminal, koji se vi{e i ne krije, ve} se javno vr{i rodbinska pqa~ka svih komunalnih sistema u gradu, pa tako i Gradskog saobra}ajnog preduze}a. Ni jedan jedini potez nije povu~en da bi se na bilo koji na~in stvarno poboq{alo stawe ovog preduze}a. ^ak i za one aktivnosti koje su izgledale da idu u ovom smeru, na kraju se ispostavilo da se u pozadini krije jo{ jedno neracionalno i nenamensko raspolagawe nov~anim sredstvima (~itaj: otu|ewe ili otima~ina).
208

Organizacija sistema posrednika kod nabavki rezervnih delova i wihovo ugra|ivawe u nabavnu cenu (pri ~emu u 90 odsto slu~ajeva nabavqeni rezervni delovi nisu originalni), namerno sabotirawe celih odre|enih linija, kako bi wihovi {ti}enici imali pune autobuse, dovo|ewe qudi poput @ivanovi}a, koji su od ranije poznati po mahinacijama (@ivanovi} je bio sau~esnik u otpisivawu dva miliona maraka u Gradskom saobra}ajnom preduze}u, zbog goriva koje je pla}eno, a nikada nije isporu~eno) su jedini potezi koje je ova vlast povla~ila. Finansira se elaborat o svojinskoj transformaciji Gradskog saobra}ajnog preduze}a, za koji se kasnije ispostavi da je ~ist proma{aj i da bi ovo preduze}e odveo jo{ dubqe u ponor. Zaposleno je, skoro oko 800 novih radnika (na ve} postoje}i vi{ak od oko 1.500 radnika) i to u takozvanim administrativnim poslovima, dok mehani~ari i voza~i be`e iz preduze}a. Uspostavqa se novi sistem naplate karata, tako {to se dodatno anga`uju kondukteri, umesto da se uposli ve} postoje}i vi{ak. Tako danas niko ne prima zaradu, ni postoje}i vi{ak, ni dodatno anga`ovani kondukteri. Uvode se privatni prevoznici u sistem javnog gradskog prevoza i nastaje op{ti haos, tako da na pojedinim mestima dolazi ~ak i do fizi~kog sukobqavawa voza~a GSP–a i privatnih prevoznika. Ispostavilo se, na kraju, da je jedini motiv gradskih vlasti bio stvarawe sistema dozvola, kako bi uzimawem mita izvukli {to vi{e novaca od privatnika. Najboqi dokaz za to je da po dobijawu dozvole privatnici vi{e nisu dobili ni{ta. Umesto da se stvori sistem uskla|ivawa funkcionisawa GSP–a sa privatnim prevozom, tako {to }e se odre|ivati stajali{na mesta za privatnike, na~in remonta i odr`avawa za wihova vozila, uskladiti vremena polazaka sa vremenima GSP–a kako bi se postigla sinhronizacija, privatnici su prepu{teni sami sebi i dolazi do otvorenih konfrontacija sa radnicima GSP–a. Zbog svega ovoga, aktuelnu gradsku vlast }e na predstoje}im lokalnim izborima sti}i kazna i Beogra|ani }e je poslati na politi~ke margine. “Oni nas svesno uni{tavaju” Prirodno je da ~lanovi porodice najboqe znaju kako oni `ive, tako da posmatra~i mogu samo delimi~no da sude. Ovo naravno nije “otkrivawe tople vode”, ve} samo uvod u razgovor sa jednim od mnogobrojnih nezadovoqnih radnika Gradskog saobra}ajnog preduze}a, koji je pre izvesnog vremena do{ao u prostorije Srpske radikalne stranke, kako bi kona~no, posle dve godine }utawa o java{luku gradske uprave u Gradskom saobra}ajnom preduze}u, progovorio. Me|utim, po{to su qudi iz Srpskog pokreta obnove veoma nervozni i skloni kojekakvim pona{awima kada se dirne u wihove bu|elare, ovaj je ~ovek zamolio da ostane anoniman, {to mi ovde i po{tujemo, te se nadamo da }ete i vi razumeti razloge ovog, prizna}ete, ipak hrabrog ~oveka. Dakle, po~elo je uz kafu i sok i pomalo treperavu boju glasa ~oveka kojeg boli {to mu preduze}e u kojem provodi posledwe godine radnog sta`a propada, a i daqe ga do`ivqava kao svoju porodicu...
209

N.N.: Oni su do{li na vlast kada je moje preduze}e brojalo 1.075 vozila, a tokom wihove vladavine Gradsko saobra}ajno preduze}e je spalo na jedva 500 ispravnih voznih jedinica. Razlog tome je wihova `eqa da uni{te ovo preduze}e koje postoji ve} 106 godina, a ovakve dane nije upamtilo. Novinar: Koliko je javnost upoznata, aktuelna garnitura je vi{e puta tra`ila pomo} “sa strane” u vozilima, ne bi li poboq{ala kvalitet voznog parka, dok vi tvrdite da oni sistematski uni{tavaju ovo preduze}e. N.N.: Vidite, mi smo se, kao radnici, na to lepo nasmejali, jer dobro znamo da ova garnitura ne poznaje, a ja sa majstorske strane govorim, na~in rada ovog preduze}a. Mi sada imamo pet tipova vozila, pa muku mu~imo da ih odr`avamo. Svako novo vozilo ima svoje neke finese, imaju recimo, razli~ite to~kove i nama se de{ava da vozila stoje zato {to nemamo felne za gume. Mi zaostajemo za tehnologijom Zapada sigurno nekih 10 do 15 godina, a istina je da nismo adekvatno pokriveni sa rezervnim delovima. To {to ova garnitura vlasti ho}e da uradi napravilo bi totalni haos u voznom parku Gradskog saobra}ajnog preduze}a. Ono {to je tako|e jako va`no, jeste da 50 odnosno 60 odsto qudi jedino zna da odr`ava tip vozila koji mi imamo, a to je “RAB”-a i “Ikarbus”-ova. Novinar: Na kom radnom mestu vi radite u Gradskom saobra}ajnom preduze}u? N.N.: Sada sam obi~an automehani~ar, ina~e sam doskora bio brigadir no}nog pregleda. Dakle, prve stavke tj. segmenta za ispravnost vozila, {to }e re}i, dnevni tehni~ki pregled, od kojeg zavisi broj putni~kih vozila u saobra}aju. Momenat moje preraspodele na ovo radno mesto u kanalu bio je, u stvari, ~in moje pobune protiv korupcije koju vr{i Srpski pokret obnove preko Gradskog saobra}ajnog preduze}a, a krajwi im je ciq rasprodaja ove firme. Ja vam garantujem da ovo preduze}e samom prodajom karata po ceni, ~ak od dva dinara, mo`e da izdr`ava sebe. Jedan autobus danas preveze oko 1.000 putnika, to je 2.000 dinara dnevno, {to }e re}i da je ovo vozilo danas isplatilo i voza~a i amortizaciju i preduze}e. Kada sam to upotrebio kao jedan od argumenata mojim nadre|enima, bio sam raspore|en na novo radno mesto”. Novinar: Kada je ve} takva situacija, kako to da va{i mnogobrojni sindikati ne preuzmu ve} nekakvu inicijativu, u smislu za{tite interesa radnika? N.N.: Sindikati su u na{em preduze}u (kao i u svim ostalim) farsa. Uglavnom aminuju odluke Upravnog odbora i vladaju}e garniture u gradu. Primera radi, na posledwem sastanku novog predsednika Upravnog odbora Dragana ^ovi}a sa radnicima, re~eno nam je da zbog 50 odsto redukcije voznih jedinica u saobra}aju, 50 odsto radnika u svim segmentima mora da se preraspodeli na druge du`nosti, {to bi u prevodu zna~ilo, ako tu logiku sledimo: svi segmenti Gradskog saobra}ajnog preduze}a treba da urade isto. Onda se sam po sebi name}e zakqu~ak da 50 odsto radnika na kraju ipak dobije otkaz.
210

Tokom ove dve godine zaposleno je vi{e stotina qudi na “izmi{qena radna mesta”, bez ikakve sistematizacije radnih mesta, a kada se vr{i redukcija u smislu kadrovskih re{ewa najvi{e se “udara” po segmentu koji je direktno u saobra}aju, a ne tamo gde treba. Novinar: Kada smo ve} kod kadrovskih re{ewa, mo`ete li da napravite retrospektivu tih re{ewa za vreme vladavine Srpskog pokreta obnove? N.N.: Na{ veoma mudri narod ka`e: “Riba od glave smrdi”, pa bih i ja po{ao od direktora. Pre promene lokalne vlasti, direktor Gradskog saobra}ajnog preduze}a bio je gospodin Glavi~i}. Tada je ovo preduze}e izuzetno dobro stajalo. Imali smo jako dobar vozni park, radnici dobre plate, ~ak se i prekovremeni rad pla}ao. Posle wega su do{li gospoda @ivanovi} i Gladovi}. O~igledno je da su ova dvojica pravi “poslu{nici” aktuelne garniture koji su u potpunosti, kad god je to bilo mogu}e, sprovodili odluke Srpskog pokreta obnove. Me|utim, kako to po pravilu biva, u situacijama tako lo{ih kadrovskih re{ewa na mestu direktora preduze}a, vrlo brzo se ta ista firma popuni nestru~nim qudima. A kada se to ba{ tako radi, onda shvatite da je ciq rukovode}eg kadra uni{tewe preduze}a. Primera radi, sada trenutno imamo potro{wu antifriza i sme{a koje sipamo u sistem za hla|ewe vozila otprilike za temperaturu vazduha par stepeni ispod nule. Pri tom se zna da samo bure od 200 litara sme da se potro{i. ^ak i laik shvata da se tako svesno uni{tavaju motori (jer kada je temperatura napoqu minus 7 ili minus 8, a u motorima sme{a za temperaturu od samo par stepeni ispod nule, dolazi do pucawa motora), u vozilima. Vidite, takav nalog daju qudi koji su na rukovode}im mestima, a {to je naj`alosnije po struci diplomirani in`eweri ma{instva. Zatim, situacija da nema uqa i goriva, a mi znamo da ga ima ali ne smemo da ga koristimo; te uvedeni novi sistem odr`avawa voznog parka koji dodatno uni{tava vozilo. Mi smo 15 godina, mesec dana pre zimske sezone pripremali vozni park. Sada se to radi 1. decembra. De{avaju se i situacije da u samom tehni~kom pregledu vozila kao odgovorno lice konstatujete neispravnost vozila, ali se ono vrlo brzo pusti u saobra}aj, u kojemu se desi da popravke vi{e nema. A, bogami de{ava se da neki put odnese i qudske `ivote. Nabavka rezervnih delova je posebna pri~a. Recimo, znate da se delovi po pravilu nabavqaju preko privatnika. Da se isplata vr{i avansnim pla}awem. Ti rezervni delovi su po pravilu veoma lo{eg kvaliteta, tako da su neupotrebqivi. Dakle, situacija je da vi “debelo” platite delove koje vrlo brzo potom vra}ate. Primeri su mnogobrojni. Skoro smo, recimo, dobili 5.000 komada pumpi za vazduh, koje su vrlo brzo popucale. Dakle, reklo bi se, pravo (ne)doma}insko poslovawe Srpskog pokreta obnove. Novinar: Za{to se o svemu ovome }utalo toliko vremena? N.N.: Pa, ko da pri~a? Vi verovatno mislite na sindikate. To je u najmawu ruku sme{no, jer je mnogo ve}i uticaj Srpskog pokreta obnove nego pojedina~ni “vapaji”.
211

Eto, ako se se}ate, letos je do{lo do generalnog {trajka radnika Gradskog saobra}ajnog preduze}a. Rezultat toga jeste formirawe kriznog {taba od strane Skup{tine grada, koji je vrlo brzo podelio otkaze mnogim radnicima. Ostali su se, logi~no, povukli, tako da se konkretno ni{ta nije re{ilo. Ali se ta situacija koristi u ciqu izrade elaborata o vlasni~koj transformaciji Gradskog saobra}ajnog preduze}a (koji radnici nisu uspeli ni da vide, ve} su se o tome informisali preko medija). Tu smo saznali da, u stvari, Srpski pokret obnove sada po prvi put otvoreno ide u kona~nu rasprodaju Gradskog saobra}ajnog preduze}a, tako da nam je svima tada bilo jasno da sve {to rade, rade jako svesno, u smislu dovo|ewa ovog preduze}a “na dobo{“. Niko tada nije na{ao za shodno od stru~nih lica da se usprotivi ovom elaboratu, sem direktora @ivanovi}a (sme{no, zar ne?). Wegovo protivqewe je bilo iz razloga {to elaborat nije predvi|ao mesto direktora u budu}em preduze}u, koje bi trebalo da opskrbquje potrebe gra|ana u javnom gradskom prevozu. Novinar: Kakva je sada situacija, s obzirom da se o~ekuje novi direktor Gradskog saobra}ajnog preduze}a? N.N.: To vam je, pravo da vam ka`em, kao iz one stare narodne: “Sjah’o Kurta, uzjah’o Murta”. Sada se pri~a da }e, najverovatnije, do}i gospodin Milo{ Svilar iz Novoga Sada, ina~e funkcioner Srpskog pokreta obnove. Dakle, situacija }e biti ista, s obzirom da se na direktorskim mestima po pravilu nalaze figure, tj. pioni u rukama Srpskog pokreta obnove. Novinar: Da li vi vidite izlaz iz veoma lo{e situacije u Gradskom saobra}ajnom preduze}u? N.N.: Re{ewe je, znate, u samom preduze}u... Se}ate se izjave Dragana ^ovi}a posle generalnog {trajka, da }e Gradsko saobra}ajno preduze}e dobiti rezervne delove i gorivo, ali da za plate mora da se sna|e samo. Moram da vam ka`em da svoje obe}awe Skup{tina grada po pravilu nije ispunila. Redovno kasne sa isporukom goriva, dostavqaju nam rezervne delove koji nisu atestirani (~itaj: pla}eni pa vra}eni). Me|utim, ovde treba pomenuti privatne auto prevoznike (uvo|ewe wih u javni gradski prevoz i jeste bio razlog generalnog {trajka u letwim mesecima). Srpski pokret obnove je uveo privatne autoprevoznike u javni gradski prevoz, napraviv{i tako sebi jo{ jedan punkt za sakupqawe para, jer, realno, privatni prevoz mo`e samo delom da re{i problem javnog gradskog prevoza. Razlog je jednostavan – privatni autobusi koje vi|ate na ulicama grada imaju kapacitete od po {ezdesetak sedi{ta, a na{a vozila primaju odjednom oko 200–300 qudi. Me|utim, u celokupnoj situaciji de{ava se da na{i radnici po nalogu Gradskog sekretarijata za saobra}aj, pa tako i Skup{tine grada iskqu~uju vozila Gradskog saobra}ajnog preduze}a za cifru od 50 do 100 maraka u korist privatnih autobusa. Da me pogre{no ne shvatite, mi jesmo za “privatnike”, ali u normalno regulisanim odnosima izme|u javnog gradskog i privatnog prevoza. Gradsko saobra}ajno preduze}e ima obavezu u situaciji {trajka da ispo{tuje re`im od 70% vozila u saobra}aju, {to ipak, prizna}ete, obezbe|uje sigurnost prevoza u dvo i po milionskom gradu.
212

Zatim, u smislu re{ewa haoti~ne situacije u Gradskom saobra}ajnom preduze}u istina je da mi imamo mnogo vi{e qudi nego {to je potrebno, ali formirawe jedne neutralne komisije stru~waka, koja }e krajwe objektivno “pro~e{qati” Gradsko saobra}ajno preduze}e, napraviti sistematizaciju radnih mesta, mo`e da bude, recimo, prvi korak. Drugi je, uvo|ewe karata o kojima sam vam ve} pri~ao i to po ceni od 2 dinara. Tako da se tu ne bi razmi{qalo o isplati li~nih dohodaka (vaqa pomenuti da posledwe {to smo primili jete drugi deo avgusta 27. novembra i akontaciju za septembar 30. decembra). Uostalom, tim stru~nih qudi (mi ih imamo) kojima je iole stalo do funkcionisawa najve}eg javnog preduze}a i sugra|ana bi, pod uslovom da se promeni ova garnitura vlasti, re{ilo, zajedno sa nama ovu agoniju koja predugo traje u Gradskom saobra}ajnom preduze}u...” Pqa~ka Gradskog saobra}ajnog preduze}a Umesto da se gradska garnitura posvetila osposobqavawu Gradskog saobra}ajnog preduze}a, kako bi se normalizovalo funkcionisawe saobra}aja u Beogradu, oni su se posvetili {pekulacijama koje su dovele do pqa~ke ogromne koli~ine novca koji je bio namewen za funkcionisawe ovog preduze}a. Radi se o slede}em: Naime, aktuelna gradska garnitura je organizovala ~itav sistem posrednika preko kojih je nabavqala apsolutno sve {to je potrebno za ovo preduze}e. Pogotovo su tu najve}e zloupotrebe prilikom nabavqawa rezervnih delova. Umesto da se direktno kontaktira sa proizvo|a~em oko nabavke dela (kao na primer sa “Tigrom” iz Pirota oko nabavke guma) i tako se ostvari najni`a mogu}a cena, lopovska bratija nabavku vr{i iskqu~ivo preko posrednika, i tako uzimaju proviziju za sebe, koja umnogome poskupquje nabavqeni rezervni deo. Tako, umesto da se novac tro{i za nabavqawe rezervnih delova i za isplatu plata radnika, on zavr{ava u yepovima funkcionera Srpskog pokreta obnove iz Skup{tine grada. Najpoznatija afera, koja je dospela u javnost je ona koja je vezana za posredni~ke firme “Forza Impeh” (iz Beograda, ^ika Qubina br. 11), ~iji je vlasnik Jasna Lazarevi}, ina~e ro|aka Danice Dra{kovi}, i “Pineh” (iz Vaqeva, Milovana Gli{i}a br. 65), vlasnika Vojislava Mihajlovi}a, ~lana Predsedni{tva Srpskog pokreta obnove. U toku 1998. godine, zakqu~no sa 31.8, preduze}u “Forza Impeh” je upla}eno oko 21 milion dinara, a dobavqa~ je do polovine septembra ispostavio fakture za isporu~enu robu u vrednosti od oko 14 miliona i 800 hiqada dinara, {to zna~i da je preko 6 miliona dinara zavr{ilo u yepovima gradskih mo}nika. Sli~na situacija je i sa Preduze}em “Pinks”, s tim {to je tom dobavqa~u do 31.8.1998. upla}eno oko 13 miliona dinara, a to preduze}e je fakturisalo robu u vrednosti od oko 11 miliona 300 hiqada dinara, {to zna~i da je ovde “isparilo” 1 milion i 700 hiqada dinara. Zbog svega ovoga, grupa radnika je podnela krivi~nu prijavu Prvom op{tinskom javnom tu`ila{tvu u Beogradu i to protiv: 1. Tvrtka Gavranovi}a, gradskog sekretara za saobra}aj;
213

2. Milana @ivanovi}a, v.d. generalnog direktora GSP–a; 3. Dragana Radoj~i}a, rukovodioca komercijalnog sektora GSP–a; 4. Radmila Damjanovi}a, {efa nabavne slu`be GSP–a zbog nesavesnog poslovawa i zloupotrebe slu`benog polo`aja, koji su naneli vi{emilionsku {tetu Gradskom saobra}ajnom preduze}u. Pomenuta ~etvorica su glavni organizatori svih kriminalnih radwi. U samo ova dva slu~aja naneta je {teta od preko 7 miliona 700 hiqada dinara, jer nije bilo apsolutno nijednog razloga (sem, naravno, onih kriminalnih) da pomenute firme posreduju izme|u Gradskog saobra}ajnog preduze}a i “Tigra” iz Pirota; “Jugoazbesta” iz Mladenovca; “Prve petoletke” iz Trstenika; “Stakloplana” iz Pan~eva i sli~nih. Zbog svega ovoga, nabavna cena postaje vi{a i do 30% od realne, kako bi se namirili svi u~esnici u poslu. Ovakve mahinacije odnose mese~no preko pet novih “Ikarbusovih” autobusa. Ote`avaju}a okolnost u ovom besprizornom pona{awu je i ~iwenica da su u periodu od 22.7. do 30.7.1998, u vreme posledweg {trajka radnika Gradskog saobra}ajnog preduze}a, pomenutim i sli~nim firmama izvr{ena pla}awa u vrednosti od preko 7 miliona dinara, o ~emu postoji odgovaraju}a dokumentacija. Kada su u pitawu mawi dobavqa~i, koji nisu ~lanovi “ganga” ili oni koji imaju zaostala potra`ivawa od pro{le garniture, oni moraju na razne na~ine da se snalaze, ne bi li izvr{ili naplatu svojih potra`ivawa. U tome im naj~e{}e poma`e {ef nabavne slu`be Gradskog saobra}ajnog preduze}a, Radmilo Damjanovi}, koji za svaku izvr{enu uplatu tra`i (i dobije) 5% od sume. U suprotnom, nema isplate. Tako|e su vrlo zanimqive situacije koje se de{avaju u zadwih nekoliko meseci, kada se ~ak tehni~ki neispravna vozila pu{taju u saobra}aj pod izgovorom da nema dovoqno goriva. Radi se, naime, o klanovskim podelama celih linija Gradskog saobra}ajnog preduze}a, qudima koji su u bliskim vezama sa predsednikom Gradske vlade, Spasojem Kruni}em. Prvo se samo odabranima iz wegovog klana dodequju odre|ene linije, a zatim se sa najvi{ih pozicija iz Gradskog saobra}ajnog preduze}a vr{i direktna sabota`a autobusa GSP–a na tim linijama, kako bi se wihov broj smawivao i punio yepove Kruni}evim {ti}enicima. Izgradwa, odr`avawe i kori{}ewe ulica – nadle`nost ili {pansko selo za gradsku vlast Po ovom pitawu, koje je od izuzetnog zna~aja za gra|ane Beograda, nesposobna i do kraja korumpirana gradska vlast pokazala je svoje pravo licemerno lice. Umesto da svojski prione na posao i re{i ogroman broj nagomilanih problema u ovoj oblasti, oni gotovo da nisu uradili ni{ta, ve} su novac za ovu svrhu nenamenski i neracionalno tro{ili. Naime, za sve vreme vladavine Srpskog pokreta obnove, u Beogradu je izvr{eno asfaltirawe samo nekoliko ulica i to u centru grada, ~ija rekonstrukcija uop{te nije bila potrebna, a ukupna du`ina izvedenih radova ne prelazi nekoliko stotina metara. Pri tome, o kilometrima zemqanih i raskopanih ulica u prigradskim naseqima niko i ne razmi{qa. Radi se o ~isto
214

promotivnim aktivnostima Srpskog pokreta obnove, jer se ra~una da najvi{e qudi prolazi ba{ centrom grada i tako, ma{taju}i kako }e jednoga dana takvi radovi biti izvedeni i u wihovim ulicama, sti~u utisak da se pod upravom Skup{tine grada razmi{qa o mukama Beogra|ana. [to se ti~e beogradskih op{tina u kojima je Srpski pokret obnove na vlasti, situacija je ista. Tu i tamo se zakrpe neke rupe na putevima, dok nekih velikih radova i globalnih re{ewa nema nigde. ^ak i ako je od Srpskog pokreta obnove, mnogo je. Me|utim, tu wihovom licemerju jo{ nije kraj. Kada neka op{tina sama krene da uradi posao, koji ina~e spada u opis poslova Gradske skup{tine, umesto da od ove institucije bar dobije pismo zahvalnosti za iskazanu dobru voqu da se re{i neki problem, ona }e nailaziti na sve mogu}e vrste opstrukcije od strane gradske vlasti. Se}ate se da je Skup{tina op{tine Zemun zavr{ila dvomese~nu rekonstrukciju Prvomajske ulice u koju je ulo`ila 1,6 miliona dinara, a onda je Grad u Op{tinu poslao svog saobra}ajnog inspektora, koji je u zapisniku zamerio investitoru {to je tokom ovih obimnih radova pomerana vertikalna i horizontalna signalizacija. Zatim je inspektor nalo`io da “se sve vrati u prvobitno stawe?!”, {to bi u prevodu zna~ilo da se ponovo skine novi asfalt u du`ini od 2 kilometra, ponovo spuste i postave stari {ahtovi, da se, eventualno, zatrpa svih 7 stajali{ta za autobuse i da se ova ulica ponovo sa trenutnih 8 metara suzi na starih 6. Sve je to ura|eno tokom rekonstrukcije, {to je, ina~e, samo kap u moru od posla koji je po ovom pitawu uradila Skup{tina op{tine Zemun. Afera “Parking plus” – opasno igrawe sada{we vlasti Bezbroj je primera neodgovornosti aktuelne gradske vlasti. Jedan od poznatih primera je i wihov odnos prema aferi vezanoj za projekat “Parking plus”. Prise}awa radi, sve je po~elo za vreme gradona~elnika Milorada Unkovi}a. Zakqu~en je jedan koncesioni ugovor izme|u Skup{tine grada, odnosno “Parking servisa” i izraelske firme “Electronical and Automation Corp.inc.” u vezi izgra|ivawa i kori{}ewa parking prostora (“Parking servisa”) u Beogradu u vremenskom roku od 30 godina. Izraelska firma je preko “Dafiment banke” ulo`ila oko 900 hiqada dolara u projekat i tu se stalo. Za vreme gradona~elnika Neboj{e ^ovi}a taj ugovor je procewen kao {tetan, jer se daje kompletan monopol na jednu komunalnu delatnost firmi u vremenu od 30 godina, a za koju se naknadno utvrdilo da u vreme potpisivawa ugovora nije bila registrovana. Tako dolazi do raskidawa ugovora. Skup{tina grada zatim formira jednu komisiju koja je trebalo da preispita ceo slu~aj. Ista zatim dolazi do zakqu~ka da se ugovor ipak ne raskida, ve} da se tra`i kompromisno re{ewe i nekakva modifikacija ugovora. Za vreme tih preispitivawa izraelska firma je tu`ila grad Beograd Me|unarodnom arbitra`nom sudu u Parizu, u kome zahteva od{tetu od 380 miliona dolara za izgubqenu dobit za 30 godina. Spor i daqe traje. Procena eksperata sa Pravnog fakulteta jeste da se spor mo`e te{ko dobiti.
215

Sada{wa garnitura je nasledila taj problem i umesto da se pona{a krajwe ozbiqno, jer se radi o iznosu od koga se vrti u glavi, oni se odnose prema ovom su|ewu kao prema {kolskoj ekskurziji, jer u Pariz putuje sedmo~lana delegacija Skup{tine grada (u kojoj je ~ak bio i Mitar Mrkela), koja je napravila ra~un od 240.000 dinara. Za sve vreme wihove vladavine u Beogradu, nikada niko nije mogao da ~uje nijedan konkretan plan izla`ewa iz ove nezavidne situacije. Me|utim, narod u koji zaista imamo vere }e im za ovakve poteze na slede}im izborima presuditi i poslati ih kona~no u politi~ki zaborav, jer ovaj narod ne pra{ta. Trolejbuska afera Da lokalna banda Srpskog pokreta obnove nikada ne miruje, svedo~i jedna od do sada najve}ih kriminalnih afera koja je, uo~i posledweg pro{logodi{weg zasedawa Gradskog parlamenta, iza{la na “svetlost dana”. Radi se o aferi kupovine 80 trolejbusa za potrebe grada Beograda. Na konkurs koji je raspisala Skup{tina grada, javilo se nekoliko zainteresovanih ponu|a~a i formirana je komisija koja je trebalo da pripremi odluku za kupovinu. U komisiji su bili: Aleksandar Milutinovi}, Bojan Dimitrijevi}, Dragan ^ovi}, Tvrtko Gavranovi}, Milan @ivanovi} i Nikola Nikolajevi}. U u`i izbor su u{li ~e{ki i ruski proizvo|a~i. Komisija je konstatovala da je ruska ponuda neuporedivo boqa i tako je donela odluku da se nabave ruska vozila. Protiv te odluke je jedino bio Dragan ^ovi}. Neposredno zatim, Spasoje Kruni} i Dragan ^ovi}, mimo komisije prelamaju odluku i donose re{ewe o nabavci ~e{kih trolejbusa. Trolejbuski zavod iz Saratovske oblasti, iz Rusije, ponudio je 60 solo i 20 zglobnih trolejbusa, po ceni od 254, odnosno 294.000 nema~kih maraka po komadu, dok je ~e{ki predstavnik, firma “Teratrejd” ponudila sli~ne trolejbuse po ceni od 341, odnosno 594.000 maraka po komadu. Ve} u samoj nabavnoj ceni se vidi da su razlike u ceni ova dva prozvo|a~a ogromne, iako se radi o istom broju vozila, koji su istog tipa i iste klase. Razlika u ceni izme|u solo trolejbusa ruske i ~e{ke proizvodwe je 82.562 nema~kih maraka, odnosno 34,4% u korist ruskih trolejbusa. To zna~i da je u ukupnom iznosu potrebno dati 5.250.000 maraka vi{e za ~e{ke solo trolejbuse. [to se ti~e zglobnih trolejbusa, tu je situacija jo{ gora. Za 20 zglobnih ~e{kih trolejbusa treba dati 6 miliona maraka vi{e nego za isti broj ruskih (za 20 ~e{kih mo`e se kupiti 40 ruskih trolejbusa). Ukupna razlika u ceni iznosi 11 miliona maraka, odnosno 53%, {to zna~i da ruski trolejbusi ukupno ko{taju 21 milion maraka, dok isti ~e{ki ko{taju 32 miliona maraka. U pogledu uslova pla}awa, za ruske trolejbuse avans iznosi 10%, odnosno 2.100.000, a za ~e{ke je 15% odnosno 4.800.000 nema~kih maraka. Dakle, i ovde je razlika 2.700.000 nema~kih maraka. Grejs period za ruske trolejbuse je 24 meseca od potpisa ugovora, a za ~e{ke 6 meseci od posledwe isporuke. Trolejbuski zavod “Engels” iz Saratova je spreman da u roku od 90 do 210 dana isporu~i sve autobuse, {to
216

zna~i da bi Beograd imao sve te trolejbuse na raspolagawu 17 meseci pre po~etka otplate kredita. Za ruske trolejbuse kamata je definisana u ponudi, dok za ~e{ke trolejbuse uop{te ne postoji fiksna kamata, ve} se navodi da }e se kamata odre|ivati aproksimativno, dodatnim sporazumima. Otplata kredita za ruske trolejbuse je 10 godina od 20 {estomese~nih rata po 1,5 milion maraka, dok je za ~e{ke trolejbuse 11 godina u 22 {estomese~ne rate, po skoro 1,5 milion maraka. U Beogradu je posledwih 14 godina kori{}en ~ak 131 trolejbus ruskog proizvo|a~a. Na{a preduze}a su osvojila proizvodwu za niz rezervnih delova za ruske trolejbuse kao {to su: kompresor pumpe upravqa~a, antifriz, sedi{ta za voza~e, sedi{ta za putnike, radio–stanice, automati za vrata, ko~ioni cilindri, protivpo`arni aparati, brisa~i stakla, akumulatorske baterije, kip–ure|aji, spoqna signalizacija, unutra{we osvetqewe, trolne glave i motke, kablovi, podovi itd. Holding “Go{a” je u prethodnom periodu vr{io generalni remont ovih trolejbusa i “Go{a” bi mogla karosirati i kompletirati trolejbus uz nadzor stru~waka. Ruski trolejbusi su se u eksploataciji pokazali kao ekonomi~ni, pouzdani i izdr`qivi, po{to su dugo u upotrebi i radnici imaju iskustva u rukovawu i odr`avawu, dok sa ~e{kim trolejbusima Beograd nema nikakvog iskustva. Ruska ponuda je boqa i u pogledu na~ina otplate kredita. Za ruske trolejbuse 90% ukupnog iznosa se pla}a robom proizvedenom u Jugoslaviji, a za ~e{ke trolejbuse do 40% iznosa se pla}a robom proizvedenom u Jugoslaviji. Iz ovoga se mo`e zakqu~iti da je razlika vi{e nego velika. Saratovska oblast Rusije zainteresovana je za na{e seme kukuruza, suncokreta i {e}erne repe, za tehnologiju proizvodwe akumulatora itd. Na{a roba se u Rusiju mo`e plasirati, za razliku od ^e{ke, gde je to uglavnom nemogu}e. Tako|e, kada je o politi~kim momentima re~, Rusija je izrazito prijateqska dr`ava, dok nam ^e{ka nije ba{ prijateqski naklowena. Odmotavawe klupka Ministarstvo za saobra}aj i veze i ministra saobra}aja, gospodina Dragana Todorovi}a je 4. novembra kontaktirao ruski ministar saobra}aja Sergej Sanko i skrenuo pa`wu na neregularnosti konkursa koji je raspisala Skup{tina grada Beograda. Republi~ko ministarstvo saobra}aja i veza je 23. novembra 1998. godine po saznawu o zavr{enom licitacionom postupku za kupovinu 60 komada solo i 20 komada zglobnih trolejbusa od strane Gradskog sekretarijata za saobra}aj, i o opredeqewu grada Beograda da zakqu~i ugovor o kupovini pomenutih vozila, od ~e{kog proizvo|a~a, procenilo da je ovakav postupak Gradskog sekretarijata za saobra}aj {tetan, kako za grad Beograd, tako i za Republiku Srbiju, te je zatra`ilo informaciju od Skup{tine grada o razlozima za ovakav izbor, o ~emu nije dobilo odgovor. Potom se, 15. decembra, Ministarstvu saobra}aja i veza Srbije, kao i prvom ~oveku ovog resornog ministarstva gospodinu Draganu Todoro217

vi}u, po nalogu predsednika vlade Mirka Marjanovi}a, obra}a {ef kabineta, gospodin Zoran Tubi}, sa dopisom koji je sa molbom za pomo} pri realizaciji kupovine trolejbusa iz Rusije za potrebe Beograda, uputio direktor Preduze}a “Bo`i}” iz Beograda. S obzirom da se zakqu~ivawem ovakvog ugovora nesumwivo mo`e utvrditi da se radi o pravnom poslu kojem bi se nanela {teta od 11.257.500 nema~kih maraka, to Ministarstvo saobra}aja i veza Republike Srbije predla`e da Republi~ko javno tu`ila{tvo, u okviru svojih nadle`nosti, pokrene istra`ni postupak u smislu utvr|ivawa navedenih ~iwenica i izvr{ilaca dela. Istraga je u toku, te se mo`e zakqu~iti da je po sredi velika kriminalna afera iz koje jedino izvla~e profit Spasoje Kruni}, Dragan ^ovi} i wihovi mentori, bra~ni par Dra{kovi}, a gra|ani “bivaju” opqa~kani po ko zna koji put. “Velika Srbija” br. 610/1999.

HUMANOST SRPSKOG POKRETA OBNOVE MNOGE ZAVILA U CRNO
Popisom iz 1991. godine zabele`eno je da Beograd ima 1.602.226 stanovnika, a prema demografskim procenama koje slede, Beograd je u fazi usporenog demografskog rasta. Taj rast je posledica zna~ajnih promena u obe komponente kretawa stanovni{tva – mehani~ke i prirodne. Opadawe prirodnog prira{taja traje vi{e decenija, a po~etkom devedesetih dobija negativnu vrednost, koja se pove}ava iz godine u godinu. O~igledno je da one koje bi trebalo da zabrine pove}ana stopa mortaliteta, a sve mawi broj novoro|ene dece, to uop{te i ne dodiruje. Kao primer toga, mo`e se navesti podatak da je u periodu od 1. januara do 31. avgusta 1998. godine ukupan prihod buyeta Grada ostvaren u iznosu od 1.555.000 dinara, {to ~ini 65% od planiranih prihoda za 1998. godinu. Od tog ukupnog iznosa, za socijalnu i de~ju za{titu je izdvojeno svega 24.999.999 dinara, odnosno za dru{tvenu brigu o deci je “kao” izdvojeno 212.588.000 dinara. Taj novac niti je ko video, niti se ikada pri~alo o wemu, ali zato su gradski “oci” ra{irili svoje perje kao paunovi, kada su u oktobru mesecu odre{ili svoju bu{nu kesu i zdravstveno–socijalnim centrima, humanitarnim organizacijama i pojedincima koji su u te{koj materijalnoj situaciji, izdvojili ni mawe ni vi{e nego 112.000 dinara. S obzirom da je tih pojedinaca koji su u te{koj materijalnoj situaciji, na`alost, ogroman broj, ta milostiwa bi bila ista kao kada bi prosjaku “u {e{ir bacili `utu banku”. Da ne zaboravimo da je od istog iznosa Zadruzi “Penzioner” poslata pomo} od jedne tone {e}era – eto, ~isto da se gorak `ivot penzionera malo zasladi. Pritom nikako ne treba zaboraviti da je na{a beogradska madam Dana Pompadur, kada su joj rekli da narod nema hleba, zdu{no pozvala Hulija Iglesijasa da ubla`i na{e patwe, po ceni od 150 nema~kih maraka za jednu kartu, a mi smo mislili da }e mo`da biti kola~a?!
218

U situaciji velike brige (od koje nas sve boli glava) ~lanova Srpskog pokreta obnove, ulice velegrada prepune su dece kojima kifla slu`i umesto par~eta ~okolade. Uostalom, daleki su vidici i tog Kruni}a i Bo`i}a i Vuka Dra{kovi}a, a {to je najgore, jedine “`ene” me|u wima, Danice Dra{kovi}, tako da je te{ko spustiti pogled, recimo, sa modne piste napravqene specijalno za modnu reviju Verice Rako~evi} u prostorijama Staroga dvora, na uboge qude koji su postali pravi kolorit ovoga grada. Govore oni da bi `ene ovoga grada trebalo da ra|aju decu, te kako }e sve u~initi da ta deca rastu u izvanrednim uslovima, ali da li se wima ikako vi{e veruje na re~? Uostalom, {ta zna bra~ni par bez dece {ta je briga o detetu? Tako na{ grad vrlo brzo mo`e da poprimi dimenzije grada staraca. Uostalom, i ona malobrojna ro|ena deca, ukoliko se ovo stawe ne promeni, potra`i}e neko “tu|e nebo”. Cinizam je jo{ ve}i kada se zna da se iz Fonda za de~ju i socijalnu za{titu pare odlivaju u Direkciju za gradsko gra|evinsko zemqi{te, te se, normalno, name}e pitawe – ko koga ovde... Celokupan nesre}ni narod, koji je {etao zimskih meseci 1996. na 1997, tada je prosto znao da }e ih wihovi lideri uhvatiti za ruku i povesti putem boqeg `ivota. Taj isti narod sada beznade`no {eta ulicama grada, komuniciraju}i sa prepunim kontejnerima i poku{avaju}i da na|e utehu u pogledu slu~ajnih prolaznika. Jeste, situacija se izmenila, vozni park Skup{tine grada sve boqe izgleda, kiosci nam li~e na faraonska zdawa, prepuni bqe{tavila, koje sebi mogu da dozvole slu`benici Gradske uprave i privrednici koji su zaposeli svaku slobodnu povr{inu, a gra|ani koji su dva i po meseca pratili svoje mesije i daqe {etaju hodnicima gradskih sekretarijata, “od {altera do {altera”. Svaki put kad ispru`e ruku, neki od otaca iz grada otkine im po koji prst. A kada bi, kao slu~ajno, i do{li na red da izlo`e svoj problem, kao odgovor bi dobili “nepremostive te{ko}e” (premostive bi bile za cenu od nekoliko hiqada nema~kih maraka, sitnica, zar ne?). Uostalom, mo`da o ovome i ne bi trebalo puno da se pi{e, kako se ne bi poja~avao stepen depresije, primetan na licima Beogra|ana, koji su nekada bili veseo narod nekada lepe metropole. Me|utim, neki put istina mo`e da stavi na noge i skrene pa`wu i pogled na prave stvari, tj. na organizovani kriminal gradske vlasti, te tako izvu~e iz depresije, dâ dodatnu energiju i ubrzawe putem promene. Ne `elimo da isti~emo preterano puno Srpsku radikalnu stranku. Uostalom, ona se sama izdvojila i potvrdila u delu lokalne vlasti na teritoriji Op{tine Zemun, gde su mnogi socijalni i egzistencijalni problemi re{eni za preko 4.000 porodica, tako {to im se dalo par~e hleba, zarad ~ega su radikali nailazili na `estoke kritike onih koji su navikli samo da uzimaju (tamo gde nema vi{e ~ega, i duh je ponekad dobar za uzeti) a funkcioneri Srpskog pokreta obnove jesu. Uvek spremni na “akciju” Po{to je mnogima po~elo da se mu~i od prevelikih apetita “`ivotiwske farme SPO–vaca”, po~elo je prvo sa ~ar{ijskim pri~ama, a onda se par ~asnih qudi drznulo da govori o svemu {to jeste Srpski pokret
219

obnove. Svesni da to mo`e da ih ko{ta “zdravqa” (~itaj, mo`da i `ivota) i egzistencije, tas na vagi prevalio je na “par~e” dostojanstva, bez kojeg nema zadovoqavaju}eg odraza u ogledalu. Tako je pre par meseci “procurela” informacija u javnosti gde su pare od gradske takse. Verovatno se se}ate (a ako ste zaboravili, tu smo da vas podsetimo) putovawa u Pariz sedmo~lane delegacije Skup{tine grada. Mnoge je to ko{talo otkaza i poni`ewa, do pretwi. Tako je zbog optu`be da je u javnost “pustio” informaciju o poslovnom putu sedmo~lane delegacije, u vreme odr`avawa Svetskog prvenstva u fudbalu, direktor Gradskog zavoda za informatiku i statistiku Miodrag Milo{evi} dobio otkaz, zajedno sa jo{ {est slu`benika Skup{tine grada, me|u kojima je i Branimir Vitasovi}, zamenik sekretara za inspekcijske poslove. Jedino obrazlo`ewe koje je Milo{evi} dobio kada je smewen, jeste ono koje mu je dao Aleksandar ^otri}, ~lan Gradske vlade zadu`en za informisawe, a bilo je da Milo{evi}a ve} odavno prate i prislu{kuju “i da znaju s kim se sastajem i da su tako otkrili da sam ja dao informaciju o putu u Pariz”, govorio je Milo{evi}. Istine radi, glavni greh Miodraga Milo{evi}a bio je taj {to nije mogao da stane iza prqavih poslova Gradske vlade a posebno jednog... Jo{ 1996. godine firma “IBM” je Skup{tini grada besplatno ponudila ra~unarsku opremu, vrednu oko 9 miliona dinara, pod uslovom da Skup{tina pre toga ovoj firmi izmiri dug iz 1990. godine. Me|utim, Gradska vlada je ipak re{ila da kupi ra~unare od privatne firme “MD Profit”, utro{ila veliki novac, samo iz razloga {to “ta firma ima tesne veze sa Draganom Mitrakovi}em, savetnikom za informatiku potpredsednika Skup{tine grada Milana Bo`i}a”, bile su re~i ozloje|enog Miodraga Milo{evi}a. Kada je Milo{evi} odbio da potpi{e “umre`avawe” pomenutih kupqenih kompjutera, zamerio se gradskim ~elnicima, pogotovo kada je odbio da u posao izmirivawa duga Skup{tine grada prema “IBM”–u, uvede pomenuti “MD Profit”, koji je trebalo da bude posrednik u isplati duga, uz, naravno, odre|enu proviziju. Skandal evropskih razmera Posledica nekompletirawa posla sa “IBM”–om je bila da Skup{tini grada carina zapleni glavni ra~unar, u kome se nalaze svi registri grada, jer je taj ra~unar na takozvanom privremenom uvozu, {to bi bio nezapam}eni skandal na evropskom tlu. Zbog “nepotrebnih” prigovora, sa du`nosti je smewen bio i Branimir Vitasovi}, zamenik sekretara za inspekcijske poslove. Gradskoj vladi se on zamerio zbog toga {to je ukazao na nelogi~no i selektivno ukidawe plana za postavqawe privremenih objekata. Tako je oko 240 vlasnika kiosaka na najelitnijim lokacijama u gradu dopalo na milost i nemilost novog “cenovnika” Gradske vlade, koja je imala nameru da im oduzima (ako ne doplate desetine hiqada maraka) ne{to {to im je dozvolila i potpisala ranije. Me|utim, i ovo se, po pravilu, brzo zata{kalo...
220

Obnova voznog parka prioritet Gradske skup{tine u “su{noj” 1998. godini U letwim mesecima, kada polovina grada nije imala vode, te su koristili Savu i Dunav za mnoge svoje higijenske potrebe, Skup{tina grada “oplemenila” je svoj vozni park sa sedam {koda “Felicija” i jednom {kodom “Oktavijom”, i izmenila enterijer svih kancelarijskih prostora Staroga dvora. “Velika Srbija” br. 610/1999.

STARI DVOR U ^EQUSTIMA “SPOBMANE”
S obzirom da nikom `ivom u ovom gradu nije jasno (a mo`da vi{e nikome nije i preterano puno stalo) kako funkcioni{u slu`be Skup{tine grada – forme radi, ose}amo potrebu da vam prika`emo organizacionu {emu gradske vlasti, premda vaqa pomenuti da sve {to sledi, je u rukama (i nogama) Srpskog pokreta obnove izgubilo svaki smisao, sem onog da im svaki sekretarijat slu`i kao karika u lancu prevara i mu}ki, te se, prema tome, nadle`nosti sekretarijata Grada prepli}u u svojoj realizaciji poslova naru~enih iz vrha Srpskog pokreta obnove (i samo su tu gradske slu`be aktivne, a kada se radi o “servisu gra|ana” {to bi po svojoj prirodi ova institucija trebalo da bude, taj servis je u konstantnoj pauzi za ru~ak). Dakle, ovako izgledaju gradski sekretarijati: 1. Sekretarijat za obrazovawe – sekretar Slavica Altipamarkov; koji, kako sekretar navodi, nema sredstava za investiciona odr`avawa 192 osnovne {kole i 79 sredwih, pored “investicionih odr`avawa” gde su po pravilu uba~ene privatne firme koje se ipak samo isti~u po proviziji za “odra|eni” posao. Ovaj sekretarijat tako|e “pokriva” tro{kove stru~nih ispita, dimni~arskih usluga, deratizacije, markica za prevoz zaposlenih radnika, kao i jedinstveno osigurawe objekata i {kolske opreme od po`ara i drugih opasnosti. Po{to smo svi svedoci stawa u osnovnim i sredwo{kolskim obrazovnim ustanovama (porast maloletni~ke delikvencije, gde ni uvo|ewe obezbe|ewa u {kolama koje, uzgred budi re~eno, finansiraju roditeqi u~enika, nije pru`ilo, sem finansijske dobiti, nikakvu sigurnost), ~ak bi bilo suvi{no re}i bilo {ta o efikasnosti ovog sekretarijata na ~ijem je ~elu ipak sestra Vuka Dra{kovi}a (i to dovoqno govori o svemu). 2. Sekretarijat za kulturu – sekretar Qiqana Blagojevi}; u nadle`nosti ima kako investiciono odr`avawe, tako i osmi{qavawe programa i poboq{awe uslova rada. Saldo rada ovog sekretarijata jeste restauracija Jugoslovenskog dramskog pozori{ta, snimawe filma “No`”, organizovawe koncerata i raznih manifestacija, dok su, recimo, beogradska pozori{ta zimus bila hladna. Ali, o svemu ovome }emo malo kasnije... 3. Sekretarijat za za{titu `ivotne sredine – sekretar dr Slobodan Zelenovi}; postao je prava farsa u gradu ~ija se stopa zaga|enosti pove}ava iz dana u dan.
221

4. Sekretarijat za zdravstvo – sekretar dr Slavica Pribakovi}; nama ~ak i nije jasno ~emu ovaj sekretarijat slu`i, kada je wegova nadle`nost data samo u jednom stavu jednoga ~lana (15b) i to vi{e deklarativno, u smislu da “prati zdravstveno stawe stanovni{tva i da se stara o unapre|ewu uslova kojima se doprinosi o~uvawu i unapre|ewu zdravqa gra|ana u op{tini”. 5. Sekretarijat za informisawe – sekretar Qiqana [op; jeste karika koja povezuje gradsku vlast sa gra|anstvom, posredstvom medija, na prvom mestu “Studija B” i “Beogradskih novina”, te tako obezbe|uje javnost rada. O ovome }emo tek da pi{emo... 6. Sekretarijat za de~ju i socijalnu za{titu – sekretar Tihomir Milo{evi}; nadle`nosti (na papiru) ovog sekretarijata su: investiciono odr`avawe, snabdevawe hranom i sredstvima za higijenu de~jih ustanova... U stvari je prepoznatqiv po sklapawu ugovora kao, uostalom, i svi ostali sekretarijati, u korist “potpisiva~a” ali ne i primalaca usluga. Da se ne bi ponavqali u opisivawu (ne)nadle`nosti sekretarijata, ostale }emo samo nabrojati, kako bi znali da tako ne{to zaista postoji, a ~emu slu`i... Nadamo se da odgovore dobijate. 7. Sekretarijat za komunalne i stambene poslove – sekretar @eqko Vlahovi}. 8. Sekretarijat za imovinsko–pravne i gra|evinske poslove – sekretar B. Popovi}. 9. Sekretarijat za skup{tinske poslove i propise – sekretar Gordana Vladisavqevi}. 10. Sekretarijat za upravu – sekretar Miodrag @ivanovi}. 11. Sekretarijat za inspekcijske poslove – sekretar Ratko Bulatovi}. 12. Sekretarijat za finansije – sekretar Vladislav Andrejevi}. 13. Sekretarijat za op{te poslove – Milo Kova~evi}. 14. Sekretarijat za urbanizam – sekretar M. Dobri~anin. 15. Sekretarijat za saobra}aj – sekretar Tvrtko Gavranovi}. 16. Sekretarijat za privredu – sekretar N. Star~evi}. 17. Sekretarijat za sport i omladinu – sekretar Irena Miqani}. 18. Sekretarijat za invalidsku za{titu – sekretar N. Turkovi}. 19. Sekretarijat za informatiku i statistiku. Kada se ispod svega ovoga podvu~e crta, sti~e se utisak (potvr|en u praksi) da su svi ovi sekretarijati tu radi zadovoqewa forme, a bogami i naraslih apetita funkcionera Srpskog pokreta obnove. Svaki put kada im treba pokri}e za biznis “nesta{luke”. Primera radi, na{ je grad, da vas podsetimo, godinu i “kusur” dana bez gradona~elnika (uostalom, i {ta }e nam, kada imamo toliko sekretarijata, toliko potpredsednika i svega ostalog u Skup{tini grada), {to ga ~ini jo{ `alosnijim primerom glavnoga grada na evropskom tlu. Me|utim, vaqalo bi zapamtiti po neko ime gradskih sekretara (da vas budu}i dani ne iznenade) po sistemu “odakle mi je samo poznato ovo ime”, pogotovu kada se bude odgovaralo za sve {to su radili u svojoj vladavini, a nije im slu`ilo na ~ast. “Velika Srbija” br. 610/1999.
222

“KULTURNE” AFERE
Svako skup{tinsko zasedawe li~ilo je jedno na drugo: rasprava o buyetu, neizostavna situacija u javno–komunalnim preduze}ima i po koja sitnica tipa zdravstvene situacije u gradu, zaga|ewa `ivotne sredine, de~je, eventualno socijalne za{tite. Tek poneka bi obelodanila afere gradskih vlasti. Odluke koje su unapredile `ivot Beogra|ana (a veoma vredno i temeqno smo i{~itali sve slu`bene glasnike) su izostale, ili ih niko od nas nije primetio. Koliko je Srpskom pokretu obnove stalo do gra|ana (koje su iskoristili kao “mu{terija kraqicu no}i”, tokom 88 dana {etawa), upravo se i na mnogobrojnim zasedawima Gradskog parlamenta primetilo. ^etrnaesta, petnaesta i {esnaesta sednica Skup{tine grada, prvenstveno zahvaquju}i borbenosti i odlu~nosti odborni~ke grupe Srpske radikalne stranke da javnost sazna istinu, su obelodanile afere sa Jugoslovenskim dramskim pozori{tem, snimawem filma “No`”, kao i aferu sa ~e{kim trolejbusima. Posebno quti bezobrazluk i licemerje gradske vlasti na posledwoj pro{logodi{woj sednici, kada je Srpski pokret obnove u potpunosti pokazao svoje pravo lice. Se}ate se, verovatno, uostalom i nije bilo davno, da su funkcioneri Srpskog pokreta obnove “urlali”, kako po medijima, tako i na zasedawu Republi~kog parlamenta, na usvajawe paketa poreskih zakona na republi~kom nivou, da bi ubrzo sa usvajawem buyeta za 1999. godinu doneli odluku o lokalnim komunalnim taksama. Pa, ko je ovde lud?! “No`em” u le|a Beogra|ana Prosto vre|a koliko se aktuelna gradska uprava igra sa inteligencijom beogradske populacije, prodaju}i “svilu za bubrege”. Misle, vaqda, da je ovom narodu toliko mozak “ispran” informativnim bombama lokalnih medija, da mogu da mu “serviraju” (kao nekada) “proju, kao specijalitet, recimo, nekog francuskog restorana”. Znaju}i qude ro|ene na ovom beogradskom asfaltu, dojene savskom vodom, ~ekaju oni samo pravi trenutak za reakciju, recimo, nove lokalne izbore... Snimawe filma kao prioritet u re{avawu “komunalnih problema” Zapo~et kao umetni~ki projekat, film “No`” po istoimenom romanu Vuka Dra{kovi}a mnogo pre sve~ane premijere postao je... afera. Radi se, zapravo, o usmeravawu novca od gradske takse od 3% Skup{tine grada, umesto u javno–komunalna preduze}a, u pravcu snimawa filma “No`”. Dakle, Preduze}e “Monte Rojal”, ina~e producent filma, sklopilo je ugovor o saradwi sa preduze}ima i ustanovama koje se finansiraju novcem iz gradskog buyeta. Preduze}u “Monte Rojal” avansno se upla}uju veliki iznosi novca za poslove koji nisu ta~no definisani, niti se zna da li su obavqeni i to u situaciji kada su ~elnici gradske vlasti te{ku situaciju u gradu pravdali nedostatkom novca.
223

Dokazano je da je preduze}e “Monte Rojal” primilo vi{e uplata od D.P. “Lasta”, kao i da je Skup{tina grada iz sredstava posebne gradske takse, preko D.P. “Trudbenik” uplatila firmi “Monte Rojal” 200.000 dinara, a sve je po~elo septembra 1997. godine, kada je sklopqen ugovor izme|u JKP “Infostan” na osnovu koga je “Monte Rojal” samo u prvoj fazi dobilo 309.000 dinara. Sli~ni su ugovori potpisani sa JP “Parking servis” i drugim javnim komunalnim preduze}ima. Kada se samo prisetimo izjave Radomira @ivkovi}a, direktora “Infostana” (preduze}a koje radi u ime i za ra~un drugih komunalnih preduze}a, tako {to od gra|ana napla}uje usluge, koje im ne pru`a), kako je ovo preduze}e uvek na nivou zadatka (sada se vidi i kakvog) i kako izlazi u susret gra|anima po dolasku kona~nih obra~una za komunalne usluge po principu “mo`e i na rate” (od toliko lepih re~i, skoro da nam krenu suze radosnice). Prise}awa radi, pre nekoliko godina sli~ne polemike izazvao je i film “Lepa sela lepo gore” u ~ijoj je najavnoj {pici pisalo: “Ovoga filma ne bi bilo bez Gradskog saobra}ajnog preduze}a i prijateqa”. Tada je Srpski pokret obnove (u to vreme opoziciona stranka) bio najglasniji u kritici aktuelnog gradona~elnika toga vremena, Neboj{e ^ovi}a. Me|utim, pra{ina se slegla kada je stiglo poja{wewe da je Gradsko saobra}ajno preduze}e samo okupilo pedesetak svojih dobavqa~a, koji su sponzorisali zavr{etak snimawa “Lepih sela”... JugoDrP Istina je da su na{a beogradska pozori{na zdawa u “o~ajnom” stawu, ali to svakako nije bio razlog za “slu~ajni” po`ar Jugoslovenskog dramskog pozori{ta. Ali, fakti~ko stawe opet nije bilo razlog za ru{ewe zgrade do temeqa i dodatna ulagawa od preko milion dinara iz Skup{tine grada (~itaj: gra|ana). Pritom, bez obzira {to je Skup{tina op{tine Zemun ponudila svoju scenu za postavke predstava, iz buyeta Grada je finansirano sedam premijera Jugoslovenskog dramskog pozori{ta. Na sve ovo je najve}e prigovore imala (a ko drugi) odborni~ka grupa Srpske radikalne stranke, te je gospodin Stevo Dragi{i} (ina~e i predsednik Gradskog odbora Srpske radikalne stranke) tada i obelodanio pravu cifru, koja bi trebalo da se utro{i ne na obnovu, ve} na izgradwu Jugoslovenskog dramskog pozori{ta, a iznosi 150 miliona dinara, {to je ogromna suma, te prema tome predstavqa pravi “luksuz” Srpskog pokreta obnove u situaciji sve ja~eg propadawa komunalnih preduze}a (koja, prizna}ete, vi{e koriste narodu. Uostalom, tu je svako pore|ewe suvi{no, zar ne). Kada ve} govorimo o (ne)kulturnom pona{awu SPO-vaca, vredi i pomenuti – buyetski se redovno izdvaja oko 400.000 dinara namewenih fondu za dodelu gradskih nagrada, a kada bi vas neko pitao koja je posledwa nagrada grada Beograda dodeqena bilo kome, verujemo da ne biste znali odgovor... “Velika Srbija” br. 610/1999.

VUKOVIZIJA
Svaki put kada se tresla lokalno-politi~ka scena, “Studio B” je poslu`io svrsi aktuelne gradske garniture. Me|utim, nezapam}eni “zlo~in” u sferi informisawa u~iwen je za vlasti Srpskog pokreta obnove. Funkcioneri ove partije su uvek bili veoma glasni u tome da bi svi mediji trebalo da budu prepoznatqivi po svojoj maksimalnoj objektivnosti, a posebno lokalni beogradski medij (koji je nekada bio statusni simbol ovoga grada), koji bi trebalo da slu`i gra|anima metropole. Jedina prava istina za ovih godinu dana jednopartijske vlasti Srpskog pokreta obnove jeste da “Studio B” slu`i samo wihovim li~nim promocijama. Me|utim, pri~a o “Studiju B” po~iwe jo{ pre {est godina, sa uspostavqawem i vi{epartijskog politi~kog sistema. Ovaj se medij nekako ve} nametnuo kao pravi medij odre|enih politi~kih interesa izvesnih organizacija koje su znale da svako ko poseduje iole monopola nad medijima u svojim rukama ima pravu mo}. Sredstva javnog informisawa su veoma jaki instrumenti u kreirawu svesti bira~koga tela, a “Studio B”, ta nezavisna ku}a (ali samo od svojih radnika) je vi{e puta poslu`io svrsi, tako da se mo`e slobodno re}i da je ova medijska ku}a u stvari jedna slatka prevara za narod. Kada bi pri~u pri~ali od po~etka, verovatno da bi ovo izdawe bilo malo, ali osnovni problem u “Studiju B” jeste ona ve~ita polemika – je li “Studio B” gradski medij (te samim tim promoter aktuelne gradske vlasti) ili je ku}a koju treba vratiti akcionarima. U svakom slu~aju, vredelo bi samo pri~ati o posledwih godinu dana ure|iva~ke politike informativnog programa ovog elektronskog medija (zato {to je to reprezentativni primer i svega onoga {to se de{ava u gradu i toga {to je prava su{tina Srpskog pokreta obnove, a i pravi primer kako ne treba da se radi). Dolaskom Srpskog pokreta obnove na vlast, po ko zna koji put, promewena je cela ure|iva~ka garnitura. Tako je na mesto vr{ioca du`nosti direktora ove ku}e ponovo do{ao (direktno iz svog supermarketa) Dragan Kojadinovi}. Wegovim dolaskom zaposleni u “Studiju B” znali su da }e plate biti misaona imenica, a da }e honorari biti bezobrazna re~ na ustima qudi, ~ije radno vreme je “od jutra do sutra” (vrlo ~esto se de{avalo da ozloje|eni tonski realizatori, snimateqi ili honorarni saradnici u bilo kojem delu programa ove ku}e, uzimawem CD-plejera, magnetofonskih traka, telefona, stalaka za kamere, naplate svoj rad). Tako|e su znali da }e slobodno izra`ena misao biti proterana od 6. do 23. sprata, jer je Dragan Kojadinovi} poznat po svojim drakonskim metodama uterivawa straha, od disciplinske komisije do otkaza (samo vaqa podsetiti da svi oni kojima je Dragan Kojadinovi} potpisao re{ewe o otkazu, na sudu su ipak dobili od{tetu). Tokom sada ve} legendarnih {etwi uz lidere nekada{we koalicije, “Studio B” je ~esto bio meta napada veoma glasnog Vuka Dra{kovi}a i veoma pe`orativna re~ na usnama {eta~a. Me|utim, sva ta na~ela za koja su se veliki politi~ari, borci za demokrati~nost i objektiv225

224

nost u smislu informisawa borili, izneverena su momentom totalnog jednopartijskog preuzimawa grada Beograda. “Studio B” je danas medijska ku}a koju u potpunosti kontroli{e i politi~ki zloupotrebqava rukovodstvo Srpskog pokreta obnove i grupa okupqena oko direktora i glavnog i odgovornog urednika ove ku}e. Ono {to se sa sigurno{}u mo`e re}i (uostalom, i iz prilo`enog se da videti i ~uti) cenzura je postala princip rada ove medijske ku}e, koja je veoma glasna u okupqawu veoma “jakih” novinarskih imena veoma odlu~nih u kritici Zakona o informisawu. Me|utim, treba pomenuti i upoznati vas, stanovnike ovoga grada, koji zaista verujete u objektivnost “Studija B” da ni jedan jedini prilog na ovom elektronskom mediju nije pu{ten u etar, da prethodno nije dobro “iskasapqen” od strane cenzora, u ovom slu~aju, Petra Tanaskovi}a, sem izve{taja sa konferencije za novinare Srpskog pokreta obnove (koji nisu izve{taji, ve} skoro emisije). Kada smo ve} kod Petra Tanaskovi}a, koji je direktni zamenik Dragana Kojadinovi}a, od skora je u “Studiju B” sa re{ewem za veoma jako radno mesto, koje po sistematizaciji zaslu`uje visoku stru~nu spremu, treba ista}i da je po svojoj stru~noj spremi mlekar sredwo{kolskog obrazovawa, te je opravdano {to se za~udi svaki put kada shvati da novinar govori neki od stranih jezika. Doti~ni gospodin je od Skup{tine grada dobio ~etvorosoban stan, a isto tako je me|’ radnicima ove medijske ku}e poznat po astronomskim ciframa telefonskog ra~una za mobilni telefon, koji koristi, o~igledno ne shvataju}i svrhu modernih komunikacija (u smislu da se razgovor telefonom mo`e obaviti i za 10 minuta). Mnogo bi lak{e bilo kada bi on bio usamqeni primer, ali nije. ^ovek koji je dosta vremena proveo u produkciji “Studija B” i marketingu je skoro dobio od ove ku}e, tj. Skup{tine grada, stan za ~iju je adaptaciju “Studio B” izdao akceptne naloge, te su izvo|a~i radova skidali i pare sa ra~una koliko su smatrali da treba. Verovatno }ete se za~uditi kada vas upoznamo i sa tim da postoji kafana u gradu, tj. restoran koji konstantno posluje sa gubitkom. Radi se o restoranu “STB” na 5. spratu palate Beograd. Na mestu upravnika ovog restorana je tako|e ~ovek Dragana Kojadinovi}a, koji je ~ak i finansijsku policiju, koja vrlo ~esto boravi i u prostorijama “Studija B”, doveo u dilemu – znaju li oni uop{te svoj posao. Vi{e puta su otkrivane malverzacije radnika ovog restorana, a da ne pri~amo o upravniku. Primer koji se pamti jeste da je to~ilac pi}a kompenzacijski odvukao ku}i celokupnu kuhiwsku garnituru. Mora se pomenuti da reprezentacija ove ku}e, u stvari i jesu “akcije” rukovode}e garniture, koje ~ine da ovaj restoran posluje uvek po pravilu sa gubitkom. Gospodin Dragan Kojadinovi} je li~nost koja je u svom prvom mandatu na mestu direktora radnicima ove ku}e ispla}ivao li~ne dohotke u krompirima, gra{ku, deteryentu, majonezu, u svemu samo ne u apoenima. Pritom se ~udio i svaki put qutito reagovao na pomalo “suludo” pitawe: “Direktore, kad }e plata?”
226

Nego, da krenemo hronolo{ki. Dragan Kojadinovi} je postao direktor “Studija B” 1989. godine, uz potpis tada{weg predsednika Socijalisti~kog saveza radnog naroda Beograda, pokojnog Zorana Todorovi}a – Kundaka. Do 1993. godine se nije me{ao u ure|iva~ku politiku, kada je uveo gazda Jezdu na program “Studija B” i skoro godinu dana mu pravio besplatnu reklamu (besplatnu, naravno, za ku}u). Te iste godine je po~eo da prodaje tajno termine politi~kim strankama, bez oznake “iznajmqeni termin”. Niko sem Kojadinovi}a nije znao koliko je u stvari termina iznajmqeno. Tada je do{lo do prvog velikog odliva kadrova iz “Studija B.” Kojadinovi}evo delo je i “SOS kanal” i {tetan, mo`da je boqe re}i “umobolan” ugovor sa “Studijom B”, koji je tada potpisan (mo`e se re}i da svaki put pre nego {to Kojadinovi} preda “Studio B” nekim drugim “u dola`ewu” otvori novi kanal; 1995. godine “SOS kanal”, a sada drugi kanal Televizije “Studija B”). On je zapo~eo veoma sumwivu saradwu sa kompanijom “Belim” koja je dovela skoro do finansijskog uni{tewa “Studija B” u periodu 1993–1995. Osta}e zapam}ena wegova re~enica, koju je rekao mladim novinarima februara 1996. godine, ta~nije 14. februara, kada su hteli da zapo~nu {trajk, pre nego {to ih je preuzela Skup{tina grada: “Mi moramo da verujemo u pravnu dr`avu!” On je zapam}en i po vrlo ~estim pri~ama o prodaji “Studija B”, kako stranim tako i doma}im pravnim licima. Verovatno da je i potpisivawe ugovora bilo svaki put veoma blizu, s obzirom da je ku}a pod wegovom palicom skoro prvi put do{la do bankrota (ipak je on kao i {ef kabineta Mike [piqka proizvod iste {kole u smislu – dovedi preduze}e do uni{tewa, kako bi ga {to povoqnije prodao). Na scenu se vratio 30. septembra 1997. godine i tako “Studio B” srozao na najni`e profesonalne grane. De{avalo se u programskoj “mu{emi” da se u kontinuitetu emituju po {est saop{tewa SPO-a. Sti~e se utisak da se lik Vuka Dra{kovi}a i supruge mu nikako ne skida sa programa ove medijske ku}e. Ako `elite da eksperimenti{ete sa svojim sivim }elijama, predla`emo da u kontinuitetu pratite program ove televizijske ku}e du`e od ~etiri sata. Potom otvorite svoj, recimo, fri`ider, kladimo se da }ete i u wemu videti likove porodice Dra{kovi}. Zaposleni “Studija B” znaju i ose}aju na svojoj ko`i, a pogotovo po svojim nov~anicima sve {to se de{ava u ovoj medijskoj ku}i, ali i te kako im je dobro oprobanim metodama ve} toliko puta pomenuti direktor ove ku}e uterao strah u kosti, tako da }e pre mirno oti}i u prodavce novina, nego se usuditi da bilo {ta ka`u. Uostalom, {ta re}i, kada je istina sada toliko ve} o~igledna. Informativni centar kao stavka u finansijskom izve{taju Buyetom Skup{tine grada predvi|eno je da Grad dâ 11.300.000 dinara za rad “Studija B” u 1997. godini. U periodu od 1. januara do 21. februara 1997. Grad je uplatio “Studiju B” 2.700.000 dinara. U periodu izme|u 21. februara do 30. septembra 1997. godine Grad je uplatio oko 8.600.000 dinara. Od trenutka kada je na ~elo “Studija B” do{ao Dragan Kojadino227

vi}, dakle za dva meseca, Grad je uplatio “Studiju B” ne{to vi{e od 4.000.000 dinara. To zna~i da je po pitawu “Studija B” buyet za 1997. godinu probijen za vi{e od 4.000.000 dinara. Srpski pokret obnove je tokom prole}a i leta preko Sekretarijata za informisawe vr{io stalni pritisak na “Studio B.” Sekretaru za informisawe je zabrawivano da prebacuje sredstva “Studiju B”, tako da se de{avalo da po vi{e od mesec dana ni dinar ne bude upla}en ovoj ku}i. Me|utim, posle odluke Srpskog pokreta obnove da u~estvuje na septembarskim izborima, grad Beograd je “Studiju B”, 15. avgusta, uplatio ni mawe ni vi{e nego 3.000.000 dinara. Kakav je odnos Spasoja Kruni}a bio prema “Studiju B”, najboqe pokazuje ~iwenica da Dragan Kojadinovi} dobija od Skup{tine grada 1.000.000 dinara mese~no vi{e od prethodnog direktora. U trenutku wegovog stupawa na du`nost, dakle 30. septembra 1997, na ra~unu “Studija B” bilo je 1.500.000 dinara. Uz onih 4.000.000 dinara koje je dobio od Skup{tine grada (ovde ne ra~unamo prihode koje ostvari ova ku}a od reklama) ima 5.500.000 dinara. Uz to, bila je predizborna kampawa, u kojoj sve televizije dobijaju mnogo vi{e novaca. U periodu april–septembar, izuzev u julu, mese~ni prihod “Studija B” od reklama bio je izme|u 1.000.000 i 1.200.000 dinara. Ukoliko je Kojadinovi} napla}ivao sve reklame u kampawi za dva meseca je trebalo da ima najmawe 8.000.000 dinara. U prethodnoj garnituri, mese~ni fond plata je bio 1.000.000. To zna~i da je “Studio B” u odre|enom trenutku o kojem pri~amo, imao najmawe preko 6.000.000 dinara na ra~unu. Taj vi{ak od skoro 1.500.000 nema~kih maraka je Kojadinovi} mogao da ulo`i u opremu. Umesto toga, opremawe “Studija B” je bilo kompenzacijski, a plate su bile drasti~no smawene. Jo{ da pomenemo da je Srpski pokret obnove za septembarske izbore napravio ra~un od 1.500.000 dinara za spotove, koji nikada nije platio. U kampawi za decembarske izbore, izvori iz marketinga “Studija B” tvrde da je ra~un za spotove i filmove bio skoro 3.000.000 dinara. Srpski pokret obnove nije platio ni dinar, pa “Studiju B” duguje preko 3.900.000 dinara. Postoji opasnost da za narednu kampawu “nestanu” papiri o dugovawu SPO–a, kao {to su nestali, se}ate se, za vreme kampawe 1992. godine, kada se Srpski pokret obnove tako|e “besplatno” reklamirao. Treba napomenuti da dr`ava mo`e u svakom trenutku da “zatvori” “Studio B.” 1996. godine nije pla}en ni jedan jedini dinar na ime poreza, tako da dugovawe “Studija B” na ime poreza za 1996. iznosi 1.300.000 dinara, sa kamatama iz 1997. godine ukupno dugovawe je bilo oko 2.000.000 dinara. Dakle, ova pri~a bi mogla da potraje. Me|utim, su{tina svega jeste da je pravi “majstor kompenzacije” Dragan Kojadinovi} (imenovan za generalnog direktora “Studija B” na 15. zasedawu Skup{tine grada) u stvari samo izvr{iteq odluka, veliki poslu{nik vrha Srpskog pokreta obnove (od kojeg je, mora se priznati, za sve to i dobio mnogo) ali pri tom i “pravi zlo~inac” informativne delatnosti glavnog grada. Verujemo, da }e ga novinarska profesija upoznati kao “donosioca bureka” ne228

kada{wim velikim novinarskim imenima, partijskog komesara i solidnog biznismena koji je medijsku ku}u koja je nekada odzvawala, budila i radovala Beogra|ane uz ono popularno “Beograde, dobro jutro” doveo do toga da je sramno re}i da u Beogradu postoji “Studio B.” Isto tako verujemo da u postojawu mnogobrojnih televizijskih kanala i posle dovoqno vremena mo`ete da odaberete i procenite na ~ijoj je, u stvari, strani istina... “Velika Srbija” br. 610/1999. Preneto iz “Slu`benog lista” Grada Beograda, broj 20 od 18. decembra 1998. godine

OVAKO SU ZAVR[ILI GRADSKU 1998. GODINU
Skup{tina grada Beograda, na sednici odr`anoj 17. decembra 1998. godine, na osnovu ~lana 18. Zakona o komunalnim taksama i naknadama (“Slu`beni glasnik RS”, br. 11/92, 75/92, 53/93, 67/93, 28/94, 75/94, 53/95 i 42/98) i ~lana 27. Statuta grada Beograda (Slu`beni list grada Beograda”, br. 18/95 i 20/95), donela je: ODLUKU O LOKALNIM KOMUNALNIM TAKSAMA ZA TERITORIJU GRADA BEOGRADA
OP[TE ODREDBE

^lan 1. Ovom odlukom uvode se lokalne komunalne takse (u daqem tekstu: komunalne takse) koje pla}aju pravna i fizi~ka lica za kori{}ewe prava, predmeta i usluga na teritoriji grada Beograda i utvr|uje se wihova visina, olak{ice, rokovi i na~in pla}awa. ^lan 2. Komunalna taksa pla}a se za: 1. kori{}ewe prostora na javnim povr{inama ili ispred poslovnih prostorija u poslovne svrhe, osim radi prodaje {tampe, kwiga i drugih publikacija; 2. dr`awe sredstava za igru (bilijar, tombola i sl.); 3. prire|ivawe muzi~kog programa u ugostiteqskim objektima; 4. isticawe firme na poslovnim prostorijama osim isticawa naziva dr`avnih organa, organa teritorijalne autonomije i lokalne samouprave; 5. kori{}ewe vitrina radi izlagawa robe van poslovne prostorije; 6. kori{}ewe reklamnih panoa; 7. kori{}ewe prostora za parkirawe drumskih, motornih i prikqu~nih vozila na ure|enim i obele`enim mestima koja su za to odre|ena od strane nadle`nih organa za poslove saobra}aja;
229

8. kori{}ewe slobodnih povr{ina za kampove, postavqawe {atora ili druge oblike privremenog kori{}ewa; 9. dr`awe i kori{}ewe plovnih postrojewa i plovnih naprava na vodi osim pristana koji se koristi u pograni~nom re~nom saobra}aju; 10. dr`awe i kori{}ewe ~amaca i splavova na vodi, osim ~amaca koje koriste dr`avni organi, organi teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i organizacija koje vr{e odr`avawe i obele`avawe plovnih puteva; 11. dr`awe restorana i drugih ugostiteqskih i zabavnih objekata na vodi; 12. kori{}ewe obale u poslovne svrhe; 13. dr`awe motornih, drumskih i prikqu~nih vozila, osim poqoprivrednih vozila i ma{ina; 14. dr`awe ku}nih `ivotiwa; 15. izgradwu gra|evinskih objekata. Komunalne takse ne uvode se kod kori{}ewa prava, predmeta i usluga iz stava 1. ovog ~lana u Vojsci Jugoslavije i Ministarstvu unutra{wih poslova, kada slu`e za vr{ewe wihovih redovnih delatnosti. ^lan 3. Obveznik komunalne takse je korisnik prava, predmeta ili usluga za ~ije je kori{}ewe propisano pla}awe komunalne takse. ^lan 4. Taksena obaveza iz ~lana 3. ove odluke nastaje danom po~etka kori{}ewa prava, predmeta ili usluga za ~ije je kori{}ewe propisano pla}awe komunalne takse. ^lan 5. Na teritoriji grada Beograda komunalna taksa pla}a se u razli~itoj visini po zonama u kojima se nalaze objekti, povr{ine, odnosno predmeti ili vr{e usluge za koje se pla}a komunalna taksa iz ~lana 2. stav 1. ta~ka 1, 4, 5. i 6. ove odluke: 1. Prva A zona obuhvata: – ulice Knez Mihailovu, Terazije i Kraqa Milana, Adu Ciganliju u zvani~noj sezoni kupawa. 2. Prva B zona obuhvata: – ulice Balkansku, ^ika Qubinu, Lazara Pa~ue, Bulevar Kraqa Aleksandra do Vatroslava Jagi}a, \ure Jak{i}a, Kolar~evu, Marka Leka, Masarikovu, Nu{i}evu do De~anske, Obili}ev venac, Prizrensku, Kraqa Petra do Uzun Mirkove, Sremsku, Studentski trg, Trg Nikole Pa{i}a, Trg Republike, Uzun Mirkovu, Vase ^arapi}a, Vuka Karayi}a, Zeleni venac, Zmaj Jovinu do Vase ^arapi}a; – ulice Kara|or|evu od Hercegova~ke do Kraqevi}a Marka, Savski trg i Slobodana Penezi}a Krcuna do Vojvode Milenka; – ulice Lewinovu, Zmaj Jovinu, Glavnu i Be`anijsku u Zemunu.
230

3. Druga zona obuhvata: – sve ostale ulice i trgove obuhva}ene krugom tramvaja broj 2; – ulice Po`e{ku od Kneza Vi{eslava do Trebevi}ke; – ulice Vrtlarsku i Dositejevu u Zemunu; – sve prostore oko pijaca, {kola, fakulteta, bolnica, grobaqa i sli~nih mesta okupqawa gra|ana, kao i terminusa javnog gradskog saobra}aja i stajali{ta `elezni~kog saobra}aja. 4. Tre}a zona obuhvata sve tr`ne centre (npr. Merkator i dr.), sve centre mesnih zajednica (npr. Fontanu i dr.); – zonu Auto komande – u granicama: prikqu~ci Pan~eva~kom mostu, Partizanska, Mitropolita Petra, Ja{e Prodanovi}a, Vojvode Dobrwca, 29. novembra, Yorya Va{ingtona, Du{anova, Tadeu{a Ko{}u{kog, Dunavska, Hercega Stjepana, \ure \akovi}a do Pan~eva~kog mosta; – zonu u granicama Kneza Sime Markovi}a, Pop Lukina, Gavrila Principa, Sarajevska preko petqe Mostar, Koste Glavini}a, Ruska, Bulevar vojvode Mi{i}a preko petqe Mostar, Slobodana Penezi}a Krcuna do Savskog trga, Kara|or|evom do @elezni~ke, Branka Krsmanovi}a, Kara|or|evom do Kneza Sime Markovi}a, izuzimaju}i ulice navedene u ta~ki 2. 5. ^etvrta zona obuhvata prostor u granicama: – ulice Cara Du{ana, Yorya Va{ingtona, 29. novembra, Vojvode Dobrwca, Takovskom, se~e Takovsku i izlazi na Ulicu Ja{e Prodanovi}a, Mije Kova~evi}a, Ruzveltove, @i~ka, Bregalni~ka do Bulevara Kraqa Aleksandra, Bulevar Kraqa Aleksandra od Tr{}anske do Dimitrija Tucovi}a, Ulicom Dimitrija Tucovi}a izlazi u Batutovu, se~e Bulevar revolucije, Ulicom Stanislava Srem~evi}a, Vojislava Ili}a, prelazi na Ulicu Stevana Prvoven~anog i ide do Du{anova~ke pijace, Vojvode Skopqanca, Qubi~kom, Kumodra{kom, Bo`e Jankovi}a do Bulevara vojvode Stepe, Bulevar vojvode Stepe do Nove 15, ulazi na Bulevar JA, ide Bulevarom JA, ulazi u Lu`i~ku, iz Lu`i~ke u Veqka Luki}a Kurjaka, Ra{kom 95, Batajni~kim putem, Milana Blagojevi}a [panca do Top~iderske reke, se~e reku Rakovi~kim putem i ide granicom Mesne zajednice “Dediwe” (II) deo do Milo{evog Konaka, Bulevarom vojvode Mi{i}a, preko Bawi~kih `rtava, Ulicom Sawe @ivanovi}, Koste Glavini}a, Vase Pelagi}a, Bulevarom vojvode Mi{i}a, izlazi na Trg branilaca Beograda, Siwskom, Sarajevskom, Balkanskom, Gavrila Principa do mosta, se~e most, Pop Lukinom, Kneza Sime Markovi}a, Pariskom, Tadeu{a Ko{}u{ka do Cara Du{ana; – Po`e{ka do trkali{ta, Kneza Vi{eslava, Steve Todorovi}a, Kraqice Katarine, Beogradskog bataqona, Zumbera~ka, Blagoja Parovi}a, se~e Kneza Vi{eslava, obilazi Pionirski grad, ulazi ponovo u Kneza Vi{eslava, ide granicom Mesne zajednice “Blagoje Parovi}” do
231

Po`e{ke ulice, Po`e{kom, Ibarskom magistralom do Ivice Devi}a, ulazi na Lazareva~ki put, Lazareva~ki put do Radni~ke, Radni~kom, Kijevskom, Qe{kom, Karpo{evom, Visokom i Pa{trovi}em, preko trkali{ta do Po`e{ke; – Milentija Popovi}a, Bulevarom Mihajla Pupina, Beogradskim putem, ispred hotela “Jugoslavija” do obale Dunava, desnom obalom Dunava, Kejom oslobo|ewa, ulazi u Wego{evu, ide preko Trga Branka Radi~evi}a u Cetiwsku, se~e Jakuba Kuburovi}a, ide granicom Mesne zajednice 22. oktobar (01) do To{inog bunara, To{inim bunarom do Pariske komune, Studentska, ponovo To{inim bunarom, Tre}im bulevarom, Omladinskih brigada, granicom Mesne zajednice 22. oktobar (13), Bulevarom umetnosti, Tre}im bulevarom do Milentija Popovi}a; – Doktora Ivana Ribara, Jurija Gagarina, granica Mesne zajednice “Bratstvo i jedinstvo” (21) i granicom Mesne zajednice “Sava” (18) do Ivana Ribara; – Izuzimaju}i ulice navedene u prethodnim zonama. 6. Peta zona obuhvata sve ostale prostore na podru~ju gradskih op{tina: Stari grad, Palilula, Vra~ar, Savski venac, Vo`dovac, Zemun, Zvezdara, ^ukarica, Novi Beograd i Rakovica izvan granica navedenih u ta~ki 5. 7. [esta zona obuhvata ostale prostore na podru~ju gradskih op{tina Beograda: Barajevo, Grocka, Lazarevac, Mladenovac, Obrenovac i Sopot. (Napomena: Prilikom utvr|ivawa zona kori{}eni su stari nazivi ulica s obzirom na to da jo{ uvek nije dobijena neophodna saglasnost resornog ministarstva). U primeni }e se koristiti grafi~ki prikaz svih lokaliteta gde interpretacija granice zone mo`e biti sporna, a te prikaze }e obezbediti organ gradske uprave nadle`an za poslove urbanizma. ^lan 6. Komunalne takse iz ~lana 2. ta~ke 4, 5, 9, 10, 11, 13. i 14. utvr|uju se u godi{wem iznosu, komunalna taksa iz ta~ke 12. u dnevnom iznosu, a komunalne takse iz ta~ke 1, 2, 3, 6, 7, 8. i 15. utvr|uju se srazmerno vremenu kori{}ewa prava, predmeta ili usluga. ^lan 7. Obvezniku komunalne takse, koji kao donator ili sponzor u~estvuje u finansirawu potreba od interesa za Grad, umawuje se taksa ukoliko iznos sponzorstva, odnosno donatorstva prelazi trostruki iznos utvr|ene obaveze. O umawewu obaveze iz stava 1. ovog ~lana odlu~iva}e Izvr{ni odbor Skup{tine grada Beograda.
232

^lan 8. Obveznici komunalne takse koja se napla}uje u godi{wem iznosu du`ni su da podnesu prijavu za utvr|ivawe obaveze po osnovu komunalne takse nadle`nom organu najkasnije do 15. marta u godini za koju se vr{i utvr|ivawe takse, odnosno u roku od 15 dana od po~etka kori{}ewa prava, predmeta i usluga za koje je uvedena komunalna taksa. Obveznik komunalne takse du`an je da svaku nastalu promenu prijavi nadle`nom organu u roku od 15 dana od dana nastanka promene. ^lan 9. Uplata prihoda od komunalnih taksi vr{i se na odgovaraju}e ra~une kod Zavoda za obra~un i pla}awa pri NBJ propisanih Naredbom o upla}ivawu odre|enih prihoda buyeta Republike, op{tine i gradova, buyetskih fondova i organizacija obaveznog socijalnog osigurawa. ^lan 10. U pogledu na~ina utvr|ivawa komunalne takse, obra~unavawa, zastarelosti, naplate, rokova za pla}awe, obra~una kamate i ostalog, primewuju se odredbe Zakona o kontroli, utvr|ivawu i naplati javnih prihoda, Zakona o porezu na dohodak gra|ana i Zakona o porezu na dobit korporacija. U svemu ostalom {to nije posebno regulisano ovom odlukom primewuju se odredbe Zakona o lokalnim komunalnim taksama i naknadama. ^lan 11. Naplata komunalne takse vr{i}e se preko Republi~ke uprave javnih prihoda, odnosno organa uprave ili preduze}a kako je to ve} predvi|eno odgovaraju}im tarifnim brojem. ^lan 12. Sastavni deo ove odluke predstavqa Taksena tarifa utvr|ena za pojedina prava, predmete i usluge.

Prelazne i zavr{ne odredbe
^lan 13. Danom stupawa na snagu ove odluke prestaje da va`i Odluka o lokalnim komunalnim taksama za teritoriju grada Beograda (“Sl. list grada Beograda”, br. 31/93, 4/94, 6/94, 19/95, 22/95 i 11/96). ^lan 14. Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa u “Slu`benom listu grada Beograda”, a primewuje se od 1. januara 1999. godine.

233

PO^ETAK POSLEDWE BEOGRADSKE GODINE DVADESETOG VEKA

SPO-VCI TR^E POSLEDWI KRUG V
Upozorewa Srpske radikalne stranke da je gradska vlast (~itaj SPO) toliko gladna da }e pojesti samu sebe, potvrdu su dobila ve} na po~etku godine. Prema onoj narodnoj “Ni~ija nije do zore gorela”, dalo se o~ekivati da je za trpezom Srpskog pokreta obnove u gradu samo `ito ostalo... Jo{ se nismo ni osvestili da smo “utr~ali” u 1999. godinu, te smo tako i izbegavali da izvla~imo mamurluk “}erawe” baksuzne gradske 1998. godine, kada su nam gradski oci svojim novim marifetlucima prikucali rupe na asfaltu (po kojima }e ih dugo pamtiti a i voza~i, bogami), tako najavquju}i jo{ jedan po~etak sezone lova na Beogra|ane... O~igledno da su prora~unali (a imaju qude vi~ne ra~unu) da im lokalne komunalne takse ne mogu u potpunosti nadomestiti ba{ sve `eqe, nastavili su sa konkursnim “igrarijama”. Me|utim, vaqa podsetiti da su nekako ve} “zaboravili” da pojasne kako to da je 40 miliona dinara od gradske takse od 3% (predvi|enih za potrebe grada), oti{lo na isplatu plata. Tako|e, i to da su Beogra|ani, stanovnici metropole, “bez premca”, ali po taksama. U 1999. godini na{i }e sugra|ani pla}ati gradsku taksu od 3% i lokalne komunalne takse. Primera radi, dr`avna trgovina “Vi{wica” bi, prema novom cenovniku, trebalo da plati za svoje reklame 500.000 dinara, umesto 40.000 dinara, koliko je do sada pla}ala. “Do Boga se ~ula” galama SPO-vaca kada su uvo|ene takozvane republi~ke takse koje su oni tada nazivali “[e{eqevim taksama”. Pitamo se samo, kada se budu redovno ispla}ivali de~iji dodaci, socijalna pomo} i penzije, da li }e i tada glasno govoriti o “[e{eqevim taksama”... FEST-om do nesvesti o Slede}i u nizu primera funkcionisawa gradske vlasti u prvim nedeqama januara je i FEST. Ovaj filmski doga|aj, nekada{wi “praznik za o~i” Beograda, pretvorili su ti veliki pobornici kulture u pravi va{ar ta{tine. Zapravo, dobro je poznato da je centar “Sava” u impozantnom delu u~estvovao u organizaciji ovog festivala, te je ~ak i gradski sekretar za kulturu, Qiqana Blagojevi}, to ~ak i pomenula, vaqda po inerciji, na konferenciji za novinare ({to je br`e-boqe ispravqeno). Vrlo brzo se u celoj situaciji pojavquje Milutin Ran|elovi}, ~lan Gradske vlade zadu`en za kulturu da “izvadi stvar”. Tako on u celu pri~u uvodi ve} dobro oprobanu kategoriju uzimawa (boqe re}i otimawe) para, to jest’ konkurs koji kao “zeca iz {e{ira” izvla~i agenciju nekada{weg gradskog sekretara za kulturu, Bobana Skerli}a, “Srebrn tu{” pravdaju}i se slede}im re~ima: “Centar Sava je gradska institucija koju smo mi zidali i platili. Sada je, me|utim, drugi koristi, jer je pod republi~kom nadle`no{}u. Kada ve} moramo da pla}amo preko dva miliona dinara za salu i usluge, onda
234

smo hteli da podelimo posao i da jedan deo pripadne mla|im i profesionalnijim osobama. Imali smo tri ponude, me|u kojima se agencija “Srebrn tu{” izdvojila kreativnim timom, re{ewem za spot, poster, goste, a ime Bobana Skerli}a nije imalo nikakvu ulogu”. Na osnovu ovog, ~ovek bi sva{ta mogao da pomisli, verovatno, na prvom mestu, da je po sredi humano delo, ali pritom ~ovek koji bi u humanost Srpskog pokreta obnove mogao da veruje, morao bi da ima psihi~kih problema. Da ovo nije prestroga kvalifikacija (ipak medicinskog laika), treba se samo vratiti na prethodne stranice ovog izdawa. Slo`i}ete se da ~ak i vrapci sa grane odlete kada se u blizini wihovog stajali{ta na|e makar i simpatizer Srpskog pokreta obnove. Batina ipak ima vi{e krajeva Da je gradska (bez)vlast potpuno izgubila kormilo te pluta od komunalnog preduze}a do javnih preduze}a, pqa~kaju}i bez skrupula primer je i tako o~igledna kadrovska promena Upravnog odbora Gradskog saobra}ajnog preduze}a i postavqawe najposlu{nijeg funkcionera Srpskog pokreta obnove, Dragana ^ovi}a, na mesto predsednika Upravnog odbora. To je bila kap u ~a{i radnicima Gradskog saobra}ajnog preduze}a koji su pobesneli s razlogom, obe}ali put “batinom do istine”, a pre toga su zatra`ili pomo} od Gradskog odbora Srpske radikalne stranke da javno govore o namerama Srpskog pokreta obnove vezanim za Gradsko saobra}ajno preduze}e. Tako su se i pojavili na konferenciji za novinare Gradskog odbora Srpske radikalne stranke, odr`ane 18. januara 1999. godine, na kojoj su argumentovano govorili o nameri gradske uprave da rasproda Gradsko saobra}ajno preduze}e. S toga je Milivoje Trajkovi}, voza~ u pogonu “Kosmaj”, naveo slede}e: “Bi}u veoma precizan kada budem govorio na koji na~in gradska vlada, zajedno sa Samostalnim sindikatom, poku{ava da napravi haos u javnom gradskom prevozu. Prvo su se poigrali sa egzistencijom svih u~esnika u saobra}aju, po~ev{i od osnovne cene rada zaposlenih u Gradskom saobra}ajnom preduze}u, koju je utvrdio Samostalni sindikat sa gradskom vladom, i neredovnim isplatama li~nih dohodaka. Za 1998. godinu, verovatno ste upoznati, mi smo tek skoro primili septembarsku platu. Ukupni dug gradske vlade prema radnicima Gradskog saobra}ajnog preduze}a za isplatu li~nih dohodaka iznosi 54 miliona 469 hiqada 733 dinara, ili 13 miliona 241 hiqada 380 maraka za 21 mesec. S obzirom da Samostalni sindikat pre}utkuje i prelazi preko toga da se utvr|ena cena rada ne po{tuje po kolektivnom ugovoru koji je potpisan i koji va`i za ostale “komunalce”, o~igledno da se namerno izaziva revolt zaposlenih u javnim komunalnim preduze}ima. Tako|e ste upoznati sa posledwim {trajkom od pre nekoliko dana koji, naravno, nije imao nikakvog efekta, sem prozivke funkcionera Srpskog pokreta obnove kako naroda, tako i svih zaposlenih u Gradskom saobra}ajnom preduze}u. Mi, radnici ovog preduze}a smo svesni namere gradske vlasti i trudimo se da o tome obavestimo javnost. Upravo jedan
235

od tih na~ina je i ova konferencija Gradskog odbora Srpske radikalne stranke, gde nam je omogu}eno da javno govorimo o zloupotrebi slu`benih polo`aja i korupciji gradske vlasti koja dovodi do propasti jedinog i najve}eg gradskog prevoznika. Kada su dolazili na vlast i ponovo vratili “^ovi}evu taksu” od 3%, govorili su da }e sredstva od te takse biti ulo`ena u kapitalne investicije, a na prvom mestu u revitalizaciju Gradskog saobra}ajnog preduze}a. Gde su pare oti{le, ~ini se da i ne treba puno pri~ati o tome, s obzirom da je najve}i gradski prevoznik, a vi ste svedoci toga, u najgorem mogu}em periodu od kada postoji (a traje vi{e od 106 godina). Sada se od Aleksandra Milutinovi}a, to ste, pretpostavqam, ve} ~uli, o~ekuje da uputi dopis Republi~koj vladi za izvr{ewe vlasni~ke transformacije Gradskog saobra}ajnog preduze}a. Mi, radnici ovog preduze}a, smo svesni namere Srpskog pokreta obnove, te }emo na sve mogu}e na~ine poku{ati da osujetimo tu takozvanu transformaciju na{eg preduze}a, makar to morali da radimo i ka{ikama i viqu{kama. Tako|e, svesni smo toga da }e na sve mogu}e, ali svakako perfidne na~ine, poku{ati da nas razbiju, to jest podele na tri izborne jedinice (bar prema navodima Aleksandra Milutinovi}a) na saobra}aj, elektrovu~u i remont. To bi, otprilike, bilo kao da razdvajate srce od krvotoka. Stoga je jasno da Gradsko saobra}ajno preduze}e po takvoj podeli vi{e ne bi moglo da funkcioni{e. Wihovi razlozi su veoma jasni – ako nas razjedine i podele, lak{e }e mo}i da rasprodaju pojedine pogone. Pogoni “Kosmaj” i “Zemun” su u tom smislu najprimamqiviji, ali mi koji radimo tamo, pogotovu u pogonu “Kosmaj”, to svakako ne}emo dozvoliti. Prvi korak koji }emo na~initi jeste uvo|ewe konduktera na linijama 23, 16, 83, 53 i 28. I te kako smo svesni da na taj na~in bitnije ne}emo popraviti priliv sredstava u Gradskom saobra}ajnom preduze}u, jer kao protivnika imamo vi{emilionske malverzacije i krajwe nedoma}insko poslovawe, mo`e se re}i vrha Srpskog pokreta obnove”. Dragoslav Vrani}, voza~ pogona”Kosmaj”, naveo je slede}e: “Kolega Trajkovi} je izneo pojedinosti o kra|ama gradske vlasti, a ja bih pomenuo neke od na~ina sprovo|ewa otima~ine. Kada Gradsko saobra}ajno preduze}e izbaci maksimum vozila u saobra}aj, a to je negde oko 800 voznih jedinica, slede}i dan gradska vlada naredi {efovima pogona da izvr{e redukciju saobra}aja za 10, eventualno 20%, gde se vozni park prepolovi. Razlog te redukcije saobra}aja jeste redukcija goriva koju direktno vr{i gradska vlada kako bi u javni gradski saobra}aj uvela {to ve}i broj privatnika, koje “reketira”. Tako gradska vlast ostvaruje dve dobiti, prva je redukcija goriva za Gradsko saobra}ajno preduze}e, a druga su privatnici koji gradskoj vlasti pla}aju impozantni danak”. Ovim re~ima pridru`io se i tre}i radnik pogona “Kosmaj”, Zoran Milojevi}, apostrofiraju}i da su jedini krivci za situaciju u Gradskom saobra}ajnom preduze}u Samostalni sindikat i gradska vlast. “Velika Srbija” br. 610/1999.
236

SKUP[TINSKA POLEMIKA DRAGI[I] – PUTNIKOVI]

RASKRINKANE PREVARE
[ef odborni~ke grupe Srpskog pokreta obnove u Skup{tini grada Beograda, Milan Putnikovi} dosledno branio va`e}i princip tiranije ve}ine. Ne~uveno zatvarawe o~iju pred dokazanim kriminalom gradskih funkcionera raskrinkao Stevo Dragi{i} Na posledwoj, sedamnaestoj sednici Skup{tine grada Beograda, bez znawa stare{ine gradskog organa uprave, koji po slu`benoj du`nosti u~estvuje u pripremi skup{tinskih zasedawa, kao druga ta~ka dnevnog reda uvr{ten je i predlog za razre{ewe sekretara Skup{tine. Predlog nije iznenadio samo Biqanu Kajgani}, ve} i sve gradske odbornike. Skup{tinska ve}ina je glasala i da se sekretaru, ~ije je razre{ewe predlo`eno po ishitrenom postupku ne da re~ u raspravi koja je usledila po{tuju}i Poslovnik, dopis koji je u toku ove, u najmawu ruku ~udne sednice. Dostavila odbornicima Biqana Kajgani}, detaqno je sa skup{tinske govornice i{~itao Stevo Dragi{i}, ~ime je i prisutne i javnost upoznao sa “odbranom” sekretara. Te{ko da su se do sada iz redova vladaju}e gradske garniture mogle ~uti te`e optu`be na ra~un pojedinih gradskih ~elnika. Birokratski neubedqivo “obraz” ve}ine postarao se da sa~uva Milan Putnikovi}: “Postoje raznorazni motivi za{to dolazi do razmimoila`ewa me|u qudima. Mi moramo da se pona{amo razumno. Ako je izostala saradwa izme|u sekretara Skup{tine grada, koja je ina~e vrlo visoka funkcija, i Izvr{nog odbora, onda ostaje samo jedno opredeqewe: ili Izvr{ni odbor, ili sekretar. O~igledno je da zajedni{tva nema. I za{to je ba{ na dana{wi dan morala sve ovo da obelodani i to prvo po{to vidi da li }e predsednik Izvr{nog odbora da predlo`i wenu smenu? Kako onda reagovati na to? Ukoliko prosta ve}ina odlu~i da gospo|a Kajgani} mora da ode, zna se. Svi ti propusti morali su blagovremeno da nam budu dostavqeni. Sve se to doga|alo ranije. Ja }u vas, demokrate, da podsetim da je gospo|a Kajgani} do{la u sukob i sa va{im ~ovekom i vi ste onda tra`ili wenu smenu, jer je va{ ~ovek sa wom bio ravnopravan. Kad ne{to do|e do kraja, boqe je to elegantno okon~ati, nego od ni~eg praviti aferu”. Slepi za dokaze Na neubedqivi demago{ki nastup svog kolege odreagovao je Stevo Dragi{i}: “Ovo je za~arani krug i u wemu je samo jedna stvar sigurna – niko od prisutnih nije osporio ta~nost tvrdwi koje su navedene. ^ak ni gospodin Putnikovi}. Jedino {to je rekao, jeste: “Za{to je ovo obave{tewe upu}eno ba{ na dana{wi dan?” Gospodin [e{lija ka`e: zato {to je upu}eno ba{ na dana{wi dan, treba prvo da se ispita. Parafraziram, a vi me, gospodo, ispravite ako nije tako. U najmawu ruku, o~ekujemo od onih koji pretpostavqaju da je ovo ta~no, da se danas uop{te ne izja{wavaju; da ne glasaju ni za, ni protiv, da postoje neke afere sa kojima se gospo|a Kajgani} evidentno nije slagala, da je upozoravala nadle`ne organe da
237

svoj posao radi u skladu sa zakonom, da i pored toga nije izvr{eno ono {to je zahtevala, da je predsednik Izvr{nog odbora Skup{tine grada svesno opstruirao rad sekretara. I vi se pitate za{to ba{ danas. Kao da je bitno za{to danas, a ne ju~e. Mogla je i za mesec dana sve ovo da objavi. Bitno je da vi ne sporite ta~nost tvrdwi, nego ste na ove dokumentovane dokaze odgovorili samo da se sekretar Skup{tine ne sla`e sa Izvr{nim odborom. Postavqa se pitawe za{to da se ne sla`u i {ta je uzrok tog neslagawa. Uzrok neslagawa je {to sekretar nije pristao da igra wihovu igru, i predvo|enu Spasojem Kruni}em. Ako se onda ve} dovodimo u dilemu u tom sukobu sekretara sa Izvr{nim odborom, i tom utvrdimo uzrok, onda ba{ zbog uzroka treba da leti predsednik Izvr{nog odbora, jer je on inspirator kriminalnih afera, a sekretar mu se suprostavio. To je jedini kriterijum koji je normalan u ovoj situaciji. Tom va{em argumentu, gospodine Putnikovi}u, fali jo{ samo ova komponenta – {ta je uzrok udaqavawa?” Razre{ewe bez suda Putnikov} se, me|ugim, nije dao smesti “Ove tautolo{ke egzibicije mogu da zbune samo naivne. Ako je, i to jednostavno, ne{to tek danas dato svima nama na uvid, ko je taj ko sme da prihvati ovakav dokaz o krivi~nom delu? Qudi moji, pa ovde ima puno pravnika. Svaka prijava mora da ide svojim tokom. Prvi }u pozdraviti ako bilo {ta od toga bude dokazano. Na osnovu ne~ije tvrdwe, kao pravnik ne mogu da se opredelim i to za mene danas nije verodostojno. To je potpuno arbitrirawe – negirawe pravosu|a”. Za govornicu je stao ponovo gospodin Dragi{i}: Kriminal potvrdila i Komisija “Malo ste pobrkali ~iwenice, gospodine Putnikovi}u. Ovde se radi o tome da je jedna komisija ve} utvrdila nezakonitosti. Zna~i, to je ve} utvr|eno, dokazana stvar, a o tome su obave{teni i svi oni koji su bili du`ni da postupaju u skladu sa zakonom. Obave{teni su i Izvr{ni odbor i predsednik Izvr{nog odbora. ^ak je predsednik Izvr{nog odbora u~estvovao u svemu tome, opstruirao rad komisije, koja je, i pored opstrukcija, zavr{ila svoj rad. Nije neko seo pa proizvoqno napisao sve ovo. U rukama mi je ~iweni~ni tabelarni prikaz kriminalnih afera. Ovde se radi o konkretnom slu~aju. Dovoqno je da se samo jedan slu~aj doka`e, pa da ve} padne sumwa u ispravnost ~oveka koji obavqa javnu funkciju. Kako gospo|a Kajgani} nije dobila re~, bilo bi najpo{tenije da se bar Spasoje Kruni} pojavi, pa da on demantuje ovo o ~emu mi pri~amo. Da ga ne branite vi, gospodine Putnikovi}u ve} da se on sam brani i ka`e o ~emu se radi. Ovde se, eventualno, radi o tome da je komisija utvrdila da je gospodin Kruni} ume{an u aferu sa nabavkom ra~unarske opreme. I to je samo jedan slu~aj. Pretpostavqam da ima jo{ mnogo takvih slu~ajeva. Ho}ete dokaz? E, pa, ovde, gospodo, mi imamo konkretan dokaz. A vi samo treba da ga pro~itate, Putnikovi}u. Priznajte, vi to niste ni pro~itali, jer je informaci238

ju potpisala gospo|a Kajgani}, a vi, ra~unaju}i da je weno razre{ewe rutinska stvar, smatrali ste da sve to vi{e nije ni bitno. Me|utim, veoma je va`no. Va`no je zbog onih odbornika koji bi danas trebalo da podr`e va{ predlog. Dovodite wih u nezgodnu situaciju, terate ih da podr`e kriminal protiv izri~itog zahteva da se posao obavqa zakoniski. Ovde su se sukobila dva ~oveka: jedan koji je kr{io zakon i drugi koji je insistirao na zakonitosti. Na{ izbor je sada, prakti~no, sveden na izbor izme|u ta dva ~oveka. Ponovo vam ka`em, vi one koji bi trebalo da vas podr`e dovodite u veoma nezgodnu situaciju, jer treba da podr`e onog drugog koji je ume{an u kriminal i to samo zato {to je lojalan ~lan va{e stranke”, bio je kategori~an gospodin Dragi{i}. @ana @ivaqevi} “Velika Srbija” br. 610/1999. SEKRETAR SKUP[TINE GRADA, BIQANA KAJGANI], “PONOVO NA SLOBODI”

TRAG DO VU^JE JAZBINE
Rasplet brojnih afera u Skup{tini grada, ~iji je ideolog, po tvrdwama smewenog sekretara Biqane Kajgani}, gospo|a Danica Dra{kovi}, odigra}e se u sudu. Mnogo posla za kriminalnu policiju, ~iju je istragu do sada opstruirao predsednik Gradske vlade. Milionske cifre progutao “ra~unarski virus”. Poznavaoci skup{tinskih prilika tvrde da nijedan smeweni funkcioner do sada nije imao tako argumentovani odlazak, kao dosada{wi sekretar Skup{tine grada Beograda, Biqana Kajgani}. U wenu odbranu, ta~nije u odbranu ozbiqnih optu`bi za zloupotrebe i kriminal ~elnih qudi Gradske skup{tine, koje je taksativno navela i kompletirala posebna komisija, ustala je i odborni~ka grupa Srpske radikalne stranke, iako svojevremeno, u februaru 1997. godine, nije podr`ala izbor gospo|e Kajgani}. Dokumenti koje je predo~ila javnosti ova, za{to to ne re}i, hrabra `ena, stare{ina gradske uprave, imaju svoju te`inu. To, ipak, nije bio dovoqan razlog mnogim odbornicima da preispitaju svoju unapred donetu odluku i da glasaju po svojoj savesti. Bio je to izbor, kako reko{e radikali, izme|u zata{kavawa kriminala i suo~avawa sa wime. U predlogu dnevnog reda, koji je dostavqen Skup{tini, novi savezni ministar, Milan Bo`i}, tada u funkciji v.d. predsednika Skup{tine, naveo je da je razlog za smenu “lo{a saradwa sa Izvr{nim odborom”. Na drugom tasu, me|utim, stajao je dokument Komisije za vanredni popis ra~unarske opreme, nabavqene tokom 1998. godine (stawe na dan 20. novembra 1998), u kome 70 stavki jasno govori o nenamenskoj potro{wi buyetskih sredstava, o “preme{tawu” 1.600.000 dinara iz drugih buyetskih pozicija, koje nije bilo u skladu sa odlukama o buyetu, o nepostojawu pisanih ugovora o sklopqenim poslovima, o pla}awima koja su obavqena avansno, i to
239

100 odsto, o pla}enim profakturama za koje nikada nisu dostavqeni ra~uni, o opremi koja je pla}ena, ali je na vol{eban na~in zalutala... Gospo|a Kajgani} je optu`ila predsednika Gradske vlade da je svesno opstruirao kako rad komisije, tako i daqe tragawe kriminalisti~ke policije oko afere vezane za kupovinu ~e{kih autobusa. Pravi bum me|u predstavnicima medija izazvalo je obave{tewe u kome odlaze}i sekretar kona~no razgoli}uje jedan neformalni centar mo}i, u ~ijim je rukama ve} dve godine grad Beograd. Taj centar nije vi{e jedna stranka, ve} interesna grupa koju predvodi gospo|a Danica Dra{kovi}. Po{to, kako ka`e, nije prihvatila pravila igre, gospo|a Kajgani} je, kao neprijatni, ali pravovaqani svedok, sklowena. U domu familije Kajgani} samo naizgled opu{tena atmosfera. Majka zabrinuta, sin i k}erka gospo|e Kajgani} suzdr`ani. Jedino je Biqana uvek ista. Raspolo`ena. Kao da joj je stra{an kamen pao sa srca, veli. Ta funkcija, u takvom okru`ewu, nije vredela tolike energije. Neka nadle`ni organi sada daqe rade. Ona je trasirala put. Gospo|e Kajgani} se prise}amo iz onih vremena kada je, kao zamenik javnog tu`ioca, prikupqala dokaze u vezi ve} pokrenute krivi~ne prijave protiv Milutina Mrkowi}a. Ume{ao se tada i Centralni komitet, prijava je morala biti povu~ena, a mladoj pravnici je oduzet predmet. Stvar je nakon krupnih potresa dospela i do republi~kog tu`ioca. Biqana Kajgani} je, nakon jedne duge i iscrpquju}e bitke, ponovo pro{la reizbor. Pokrenula je svojevremeno i krivi~ni postupak protiv unuka Josipa Broza. Broz junior je osu|en i smewen sa tada{we funkcije. “Ono {to nisu uspeli ili nisu `eleli da urade komunisti i socijalisti, uradio je Srpski pokret obnove”, s gor~inom poru~uje gospo|a Kajgani}. • Sedamnaesta, hitna sednica Skup{tine grada ne}e ostati zabele`ena po tome {to je na woj izabran novi gradona~elnik srpske prestonice, ve} {to je na woj smewen jedan “nepokorni” sekretar Skup{tine. Nakon va{eg neo~ekivanog obave{tewa o kriminalnim aferama, koje ve} du`e vreme potresaju ovo zdawe, upu}enog i odbornicima i predsedniku Gradske vlade, sednica je krenula drugim tokom. Zabraweno vam je na sednici ~ak i da se branite, bar replicirate onima koji su vas direktno optu`ivali i vre|ali. Da li vas se ~elnici Grada, iz redova Srpskog pokreta obnove, pla{e? Kajgani}: Da, oni me se pla{e. Moje obra}awe odbornicima nije nijednog ~asa bilo motivisano `eqom da spre~im moje razre{ewe. U ovim okolnostima to je jedino i bilo mogu}e. Sigurna sam da bi mi rad u ovakvim okolnostima bio apsolutno nemogu}. Zbog toga je ovo razre{ewe jedino pravo re{ewe da se distanciram i da za{titim sebe od opstrukcije, eventualne nenamerne gre{ke, najgorih podmetawa, na koje su neki qudi bili spremni, ne bi li me {to pre uklonili. Onoga ~asa kada je Srpski pokret obnove u{ao u Saveznu vladu, trebalo je po~istiti sve neprijatne svedoke dvogodi{we haoti~ne vladavine Beogradom. I Biqana Kajgani} je morala da ode. Ja sam to znala ve} odavno, ali nisam htela da odem sama.
240

Poru~ila sam im ~ak, kada su u ~etiri oka ispucali svo svoje oru`je, da }e morati da me smene. A dokumentaciju sam pa`qivo prikupqala ve} od septembra ove godine. O istini i pravdi Neki “advokati” Srpskog pokreta obnove zlurado su primetili na sednici da je dokazni materijal o zloupotrebama gradske vrhu{ke stigao tek nakon akta o va{em razre{avawu. Kajgani}: To su konstatovali samo oni odbornici koji ne `ele da raspravqaju o su{tini problema. ^ak mi i op{irnu informaciju, koja obiluje dokazima o zloupotrebama pri nabavci nove kompjuterske opreme (sve je prethodno utvrdila Komisija) pripisuju kao poku{aj predupre|ewa smene, {to je trebao da bude diskvalifikuju}i faktor u ovom obave{tewu. Zato koristim i ovaj trenutak da potvrdim sve navode iz obave{tewa. Da to nisam u~inila, ose}ala bih se suodgovornom za ne{to u ~emu nisam u~estvovala. Smatrala sam da je to moja i profesionalna i moralna obaveza. Rade}i u navedenim okolnostima, kao logi~na posledica se nametao zakqu~ak da }e moja eliminacija uslediti onoga ~asa kada se u Skup{tini na|e dovoqan broj glasova. To mi je ~ak i napomenuto, onako dobronamerno. Gospo|o Kajgani}, ko vam je to napomenuo? Kajgani}: Gospodin Aleksandar Milutinovi}... Milutinovi}u sam rekla da ne}u oti}i do zadweg ~asa, da }e morati oni da me razre{e. Sa{a (Milutinovi}) je poku{ao da me ubedi da odem zbog tobo`weg sukoba sa Kruni}em. A mnogo je puta bio svedok kada sam iskqu~ivo i jedino tra`ila svoje pravo da radim. ^ak mi je prijateqski napomenuo: “Biqana, mi imamo dovoqan broj glasova, uzmi {to ti se nudi”. “Ma ja uop{te ne sumwam da sada imate glasove”, odgovorila sam, “ali }u ostati do kraja”. Agentura po meri ^otri}a U napadima na vas posebno se istakao gospodin ^otri}, koji vas je na sednici ne samo nazvao agentom CIA-e, saradnicom albanskih separatie sta i teroristi~kih bandi, ve} vam je ~ak imputirao da ste, po wegovim re~ima, odbili da u~estvujete u bezbedonosnim pripremama Beograda u vreme pretwi bombardovawem. Naknadno je ~ak i svim beogradskim redakcijama poslao protestno pismo, u kome je sve medije blagonaklono upozorio da }e, ukoliko objave va{e izjave, zavr{iti na sudu. Skup{tina grada vas je, kako saznajemo, po nalogu nekih ~lanova Gradske vlade, tu`ila za klevetu. Va{ komentar? Kajgani}: ^otri}evo pismo predstavqa preventivnu cenzuru nepoznatu bilo kom totalitarnom re`imu i najboqi je dokaz da su sve ~iwenice, koje sam prezentirala odbornicima, istinite. Taj wegov dopis za mene, nakon dvogodi{we izuzetno te{ke saradwe, predstavqa izvesnu satisfakciju. ^otri} u svojoj servilnosti, u svom poltronstvu, revnosti, ne dozvoqava da se uop{te ~uje kriti~ka re~. Kakvi separatisti, kakva CIA?! U nedostatku protivargumenata morao je ne{to da ka`e. I to je bedno.
241

Pred vama je ~estitka koju mi je uputila ovih dana na~elnica Uprave odbrane Beograda, gospo|a Milena Nenadovi}-Petkovi}, u kojoj mi ~estita Bo`i} i novogodi{we praznike, i zahvaquje se na izuzetnoj saradwi. Tokom kriznih momenata, Centar za obave{tavawe odbrane Beograda bio je izuzetno zadovoqan mojim radom. U vreme najve}eg sukoba SPSa i koalicije “Zajedno”, ja sam bila most saradwe, jer nikada nisam bila strana~ki ostra{}ena i zato sam bila najpogodnija da uspostavim kontakt i pove`em Skup{tinu grada, na ~ijem je ~elu tada bio \in|i}, sa Komandom grada. Ja sam vanparlamentarna li~nost, nikada nisam nikoga pitala kojoj stranci pripada, a radila sam iskqu~ivo po zakonu. Danino komunisti~ko ~istili{te Duga je lista zloupotreba i mahinacija koje navodite, a ~iji je, reklo bi se, izvr{ni direktor gospodin Kruni}. Vrh tog ledenog brega je, kako ka`ete, siva eminencija velegradske vlasti, supruga Vuka Dra{kovi}a. Za wu ka`ete da je alfa i omega svih poslova, od onih kadrovskih do woj najdra`ih – finansijskih (prim. aut.). Recite nam neke detaqe kadrovskih ~istki za koje imprimatur, kako rekoste, daje iskqu~ivo Danica Dra{kovi}. Koji su to weni kriterijumi pri izboru funkcionera, saradnika? Kajgani}: Gospo|a Dra{kovi} svoje kadrove bira iskqu~ivo po servilnosti i poltronstvu. Ne znam samo kako se to prevarila u meni. Da krenemo, na primer, od gospodina [uvakova, koji je bio zamenik sekretara za kulturu, koji je razre{en, a ja nisam htela da predlo`im wegovo razre{ewe. I tog predloga nema, a jedino i iskqu~ivo uz moj predlog, koji je neophodan proceduralni dokument, on je mogao biti razre{en. On je nezakonito smewen na sednici Izvr{nog odbora. I bez obzira {to obrazlo`ewa nije bilo, mo`emo samo da pretpostavimo {ta se dogodilo, {to nema mog pismenog predloga bez koga ne mo`e da krene procedura, {to sam ja bila izuzetno zadovoqna wegovim radom i {to sam kategori~no odbila taj predlog, [uvakov je razre{en. On mi je savetovao da ne di`em galamu i mirno je, tiho, oti{ao. Nije hteo da vodi sudski spor, ina~e bi uspeo. Nije bio ~lan nijedne stranke, ali je bio, kao i ja, predlog Srpskog pokreta obnove. Za takva funkcionerska mesta nije bilo konkursa, ali nijedan predlog nije mogao da pro|e ukoliko ga ne odobri li~no Danica Dra{kovi}. Mimo wenog protivqewa nikada nije pro{ao nijedan predlog. Kada meni do|e neki predlog, bilo mi je najbitnije da li on formalno pravno ispuwava uslove (za pomo}ni~ko mesto naj~e{}e visoka stru~na sprema, osam godina sta`a, stru~ni ispit). Bilo je slu~ajeva kada su mi bukvalno naturali nekvalifikovane qude, i te sam predloge morala da odbijem. Razre{ena je du`nosti i gospo|a Gordana Vladisavqevi}, koja je u vreme konstituisawa ove Skup{tine, u februaru 1997. godine, bila sekretar Sekretarijata za skup{tinske poslove. Jedna je od retkih koja je ostala sa nama, iako je nasle|ena iz pro{le garniture, ali je, na`alost, razre{ena, iako meni ni dan danas nije jasan razlog. U~iweno je to iako sam se ja pobunila, jer je ona odli~no obavqala svoje profesionalne du242

`nosti. Kako je gospo|i Vladisavqevi} u to vreme falilo jo{ nekih {est meseci do penzije, zamolila me je da ne reagujem. Oti{la je, a da uop{te ne znam zbog ~ega. Ovih dana mi je poslala ~estitku. U istom paketu smewen je i Boro Kova~evi}, pomo}nik sekretara u istom Sekretarijatu. Sli~nu sudbinu do`iveo je i Miodrag Milo{evi}, biv{i direktor Gradskog zavoda za informatiku i statistiku, koji je, tako|e, smewen, i to u julu pro{le godine. Za wega sam dala predlog o razre{ewu. Bilo je tu malo problema sa firmom IBM, od koje je Skup{tina grada prvobitno nabavila kompjutersku opremu. A pravih problema }e tek biti. Pristala sam da napi{em predlog o razre{ewu, jer je gospodin Milo{evi} u odre|enom trenutku pod pritiskom i po naredbi gospodina Milana Bo`i}a, kako mi je rekao, pristao da potpi{e prvu nabavku ra~unarske opreme. U to vreme su jedino sekretar Skup{tine grada i direktor Gradskog zavoda za informatiku bili ovla{}eni za takvu vrstu nabavki. Zamislite moje iznena|ewe kada je stigla oprema, a ja je nisam naru~ila. Odmah sam tra`ila izja{wewe od Milo{evi}a, nisam htela da ga {titim, iako sam imala razumevawa za wega. Razumela sam, to je, uostalom, kasnije i on sam izjavio u novinama da mu prete, ucewuju ga. On je `eleo da zadr`i svoje radno mesto i pristao je da potpi{e. Ja tako ne radim – ili si principijelan do kraja i dr`i{ se zakona, ili ne. Kasnije, kada je odbio wihove ucene, odbio da legalizuje nabavku druge ture ra~unarske opreme, wegovo razre{ewe je bilo neminovno. I pored svih simpatija za gospodina Milo{evi}a, odbila sam tada da ga za{titim – ba{ zato {to je prvi put popustio, i on je oti{ao. Zato sam ve} tada znala da je pitawe moje eliminacije samo stvar trenutka, jer im je moje striktno po{tovawe zakona neprihvatqivo. Zato sam skupila dokaze, iskopirala dokumente i obezbedila ih. Danin pucaw u prazno I vas je, koliko se se}amo, svojevremeno za sekretara Skup{tine grada predlo`ila gospo|a Danica Dra{kovi}. Kako ste vi dospeli na wenu listu kadrova? Kajgani}: Ja sam bila wen advokat. Zastupala sam je u parnici za naknadu {tete, kada su je pretukli. U~estvovala sam u postupku sa “Politikom”, kada je Danica Dra{kovi} tu`ena za krivi~no delo klevete, pred Tre}im sudom. Tada sam je branila i odbranila. Nije me, na`alost, dobro upoznala za to vreme, iako sam joj odmah na po~etku postavila dva uslova. Prvi, da ne tra`i od mene da, kao sekretar Skup{tine grada, moram da imam ~lansku kartu Srpskog pokreta obnove, a drugi, da zna da }u uvek raditi iskqu~ivo po zakonu. Obe}ala mi je li~no da nijedan od tih uslova nikada ne}e biti doveden u pitawe. Imala sam utisak da je ~ak i uvre|ena?! Danas mi to sve izgleda kao nau~na fantastika. Zaista nisu tra`ili da se u~lanim u stranku. Prvi uslov su ispunili, ali je bilo i onih, u vrhu stranke (mislim posebno Spasoje Kruni}), koji su bili vrlo nezadovoqni mojim vanstrana~kim statusom. Kada sam prvi put ozbiqno do{la u sukob sa wom, ta~nije, kada nisam poslu{ala wen naredbodavni ton i
243

weno kadrovsko re{ewe koje ja, kao pravnik, zaista nisam mogla da prihvatim, svaka moja daqa komunikacija sa Dra{kovi}ima je prekinuta. Do prekida je do{lo u oktobru 1997. godine. Meni je to, moram da priznam, savr{eno odgovaralo. Vi{e me, dakle, nije direktno pritiskala, ali je to nastavila da ~ini preko svojih ~au{a. Gospodin Spasoje Kruni} je bio jedan od najmarkantnijih. On je, naravno preko we, znao da su na{i odnosi zahladneli i to je koristio maksimalno. Kruni}eva opstrukcija istine Zna~i, izostala je svaka saradwa sa predsednikom Gradske vlade, Spasojem Kruni}em. Postepeno ste, kako ka`ete, marginalizovani, izolovani od poslova gradske uprave, iako ste i daqe formalno bili wen stare{ina. Ko je nakon te “suspenzije”, bez pe~ata i parafa, preuzeo va{e zadatke, i kakvi su bili odnosi unutar same Gradske vlade? Kajgani}: Do koje su mere bestijalnost i arogancija gospodina Kruni}a prema meni pre{le svaku granicu i ukusa i zakona, pokazalo se tokom na{eg “slu~ajnog” sastanka u rakovi~koj op{tini. Naime, saznala sam da rakovi~ko op{tinsko rukovodstvo ima ozbiqnih problema sa upravnom inspekcijom. Zvani~na delegacija Skup{tine grada do{la je kod predsednika SO Rakovice, Pe|e Dokmanovi}a, na radni, konsultativni sastanak. Kada sam ja nai{la, u kabinetu je bio i gospodin Kruni}, koji se prosto sablaznio kada me je ugledao. Podse}am vas da smo predsednik Izvr{nog odbora i ja, kao sekretar, svakodnevno u svom radu trebali biti upu}eni jedni na druge. Morali smo svakodnevno kontaktirati, sara|ivati, a on me nije zvao mesecima na sednice Izvr{nog odbora, na radne dogovore, na radne kolegijume, a raspravqalo se o gradskim temama. A ja sam bila stare{ina gradske uprave! Moje prisustvo im je bilo vi{ak, neprijatni svedok svih mahinacija koji ne pristaje da igra wihove nezakonite igre. Zato su moje zadatke, zamislite, dobijali ^otri} i ^ovi}?! Dakle, sretnemo se ja i Kruni} u Rakovici ba{ kao {to treba, jer je to op{tina u kojoj ima mnogo problema. Ve} tokom tog popodneva, gle iznena|ewa, gospodin Kruni} me je ~ak dva puta zvao na ku}u i ostavqao hitne poruke da se javim. U prvi mah me to prijatno iznenadilo. Pomislim, ne{to se mewa, jer pre toga mesecima nije bio tu kad god mi je trebao da re{imo neko zna~ajno pitawe. Javim se ja i pitam – u ~emu je problem, kad on meni, kao iz topa: “Ko je tebi rekao da ide{ u Rakovicu”? Poku{ala sam korektno da mu dam do znawa da on meni ne mo`e da odre|uje gde }u ja da idem, i da su me dnevni raspored i obaveze odvele u tu op{tinu. Razgovor, na kraju, nije bio ba{ najprijatniji, a ja sam mu se ~ak i “izvinila” {to sam i wemu i jo{ nekom pokvarila mirno popodne svojom profesionalnom revno{}u. Po wihovom nare|ewu, “Studio B” me je mesecima vadio iz kadra. Svi su tu, samo mene nema. Iako gospodina Kojadinovi}a znam vrlo dobro i privatno, on nije smeo da me pozove na slavu. Taman posla da, nakon prvih “sukoba”, gostujem kao sekretar Skup{tine grada u kakvoj emisiji! Sve je to privatna pr}ija gospo|e Dane Dra{kovi}. Ja, jednostavno, vi{e nisam
244

mogla da }utim. Zato sam jo{ pro{le godine pozvala Kruni}a i rekla mu da, ako mi i daqe bude onemogu}avao rad, da }u se obratiti javnosti. Bio je prisutan i Aleksandar Milutinovi}. Kruni} mi je tada, na jednom od mojih retkih susreta sa predsednikom Gradske vlade, obe}ao da mi ne}e vi{e praviti probleme. Me|utim, moja suspenzija ostala je do daqweg na snazi. Mene Skup{tina grada nikada nije poslala ni na jedan put. U Italiju na informati~ki kurs, koji je ina~e finansirala italijanska vlada, oti{la sam na li~ni poziv i na insistirawe organizatora. I da ne bih zauzimala svojim kolegama iz gradske uprave jedno mesto, putovala sam, na predlog gospodina ^ikowanija, van kvote. Nisam dozvolila da Skup{tina plati avionske karte, nego smo putovali 24 sata autobusom do Bertinora. Isti~em da tokom svog dvogodi{weg rada jedino ja nisam bila ~lan nijednog upravnog odbora. To nije bilo slu~ajno, jer se zna da je sve to dodatna zarada. Radila sam jedino u nadzornom odboru Beogradskog kulturnog centra, gde se ne pla}a. Sekretar – Kruni}evo pastor~e Kao ilustracija moje izolacije: u Amsterdamu je pro{le godine odr`ano savetovawe za lokalnu samoupravu. Na taj put je oti{ao gospodin Dragan ^ovi}, iako on nije stare{ina gradske uprave. Na su|ewe u Pariz oko afere “Parking plus” oti{ao je opet ^ovi}, a u pitawu je me|unarodna arbitra`a u koju je ume{ana Skup{tina grada. Na~in na koji su ~elnici Srpskog pokreta obnove re{avali lokalne probleme, za mene je, najbla`e re~eno, bio skandalozan. Recimo, gospo|a Gordana Ani~i}, koju ste i vi kao novinar zapazili na sednici Skup{tine grada po qutom advokatisawu, uticajan je funkcioner na Vra~aru, ta~nije potpredsednik SO Vra~ar. Protiv we je, ~ulo se i na sednici, podneta krivi~na prijava zbog zloupotrebe, ta~nije zbog izdavawa lokala u zakup u ulici Save Kova~evi}a 42. Da bi je za{titila od sankcija, prema nekim mojim saznawima, gospo|a Dra{kovi} “dodelila” je nekome stan od 38 kvadrata u Tomasa Je`a 17. Postoji prijava u Okru`nom tu`ila{tvu. E, sad, u kojoj je fazi, vide}emo. Pri~a se da je i urednik vrlo uticajnog nedeqnika “NIN”, tako|e dobio od Dane stan. Mo`da je zato tekst o doga|awima u Skup{tini grada, vezanim delom i za moj “slu~aj”, bio tako oskudan. Me|uqudske odnose u Izvr{nom odboru Skup{tine grada ne bih komentarisala. ]utawe je i dara i para Kako je po~eo taj va{ isfrizirani, nazovi sukob, sa predsednikom Gradske vlade? ^ime ste ga to li~no, osim {to ste mu dirnuli u lik i delo Dane Dra{kovi}, isprovocirali? Kajgani}: Odlu~i svojevremeno gospodin Kruni} da urami neke crte`e i napi{e, on li~no, iako na to nema pravo, zahtev da se za tu namenu iz kase Grada odvoji 2.000 dinara. Cifra mizerna, slo`i}ete se. Ali ja ne dam, ne dam da mi se me{a u nadle`nost, ne dam da se novac tro{i na
245

nepotrebne stavke. Nakon toga, u|em u restoran i vidim da slika nema. Odneo ih Kruni}. E pa lepo, pozdravite ga onda i recite da }e to morati da plati iz svog yepa, poru~im predsedniku Gradske vlade. Ni mesec dana nije pro{lo, pratite rad Skup{tine i znate kakvo je stawe u buyetu, kad opet novi zahtevi... Kada me je pitao za{to i to nisam odobrila, rekla sam mu: “Gospodine Kruni}u, vi za to niste nadle`ni, zadr`ite se, molim vas, na trolejbusima, kamionima, avionima, ostavite meni name{taj”. Nijednog trenutka nisam pokazivala `equ za kompromisom. Da sam ijednog ~asa pristala da verifikujem wihove nelegalne radwe, vi i ja ne bi danas razgovarali na ovaj na~in, i ja ne bih bila ni u ovom stanu do koga sam do{la zamenom stana koji mi je ostao jo{ od pokojnog supruga, niti bih bila razre{ena. Dobila bih ~ak i novu funkciju. Biqana Kajgani} nikada tokom svog dugogodi{weg sta`a nije dobila nijedan stan, a Skup{tini grada sam se svojevremeno obratila za kredit, dok sam jo{ bila zamenik javnog tu`ioca, da bih mogla da renoviram stan u kome i danas `ivim. Trebalo je mnogo ulo`iti, jer biv{i vlasnici za kvadraturu (49 m2) koju sam mewala, nisu tra`ili doplatu. Me|utim, kako ni tada i tamo (Javno tu`ila{tvo) nisam slu{ala, ve} sam, dr`e}i se zakona, mislila svojom glavom, Skup{tina grada, koja je u to vreme stanove i kredite delila {akom i kapom, nije me udostojila ni da mi odgovori na zahtev. Avanzovawe SPO-a ojadilo kasu Beograda a Ulaskom Srpskog pokreta obnove u Saveznu vladu, odnos sile i zakona u Skup{tini grada se drasti~no promenio. Kako su se pona{ali i ose}ali zaposleni u gradskoj upravi? Kako je i kada, neko re~e “gurawe prqavog ve{a i uklawawe svedoka pod tepih”, krenulo? Kajgani}: Avanzovawe SPO-a je samo ote`alo ionako lo{u situaciju u Gradskoj vlasti. Prema nekim mojim saznawima, odmah je pao dogovor da se ja prva elimini{em. Zato su ve} u ponedeqak zapo~eli sa mnom svoje pregovore, nude}i mi mesto direktora na DIF-u. Tu du`nost ina~e obavqa ~ovek koji je ~lan Socijalisti~ke partije. Prvo su mi, znaju}i da su mi deca odrasla, ponudili stan, pa direktorsko mesto. Obe}ali su mi da }e finansijski pomo}i ~ak i rukometni klub “Stari grad”, ~iji sam predsednik. Pregovara~ je bio Aleksandar Milutinovi}, jer su znali da ja i on do sada nismo imali ni li~nih ni profesionalnih sukoba. [ta vi{e! Sve ponude sam odbila. Osetila sam da samo ~ekaju moje odsustvo da bi promenili {to{ta u radu gradske uprave. Tu mislim, pre svega, na neka kadrovska re{ewa. Naime, trebalo je, to sam i najavila, da koristim godi{wi odmor i predsednik Administrativno-mandatne komisije (Vojislav Mihajlovi}) je odmah doneo brzopotezno re{ewe da me u mom odsustvu mewa Biqana Borovi}. Znaju}i o kakvom je pravniku, pa i relacijama re~ (Biqana Borovi} je ro|aka advokata Borivoja Borovi}a, ina~e zeta Vuka Dra{kovi}a), nisam ni oti{la na godi{wi odmor. Jednostavno, nisam smela da ostavim posao, pla{ila sam se {ta }u zate}i kada se vratim. Gospo|a Borovi} je, ina~e, radila u advokatskoj kancelariji svog ro|aka i nikada, koliko je
246

meni kao advokatu poznato, nije zastupala nijedan ozbiqan slu~aj, uglavnom je vrlo qubazno do~ekivala s kafom Borivojeve klijente. Me|utim, re{ewe o mom zameniku je i daqe ostalo na snazi. ^ekalo se samo da ja nekud odem i da se sprovede plan. Zbog Japana – balkanska pravila I kada me je Odbojka{ki savez Jugoslavije pozvao na svetsko prvenstvo u Japan, 12 dana moga odsustva maksimalno je iskori{}eno. Zaposleni su mi, nakon toga, pri~ali kako su do kasno u no}, vikend pre mog dolaska, mewali sistematizaciju u ~ak ~etiri gradska sekretarijata i pripremali re{ewa o razre{ewima i postavqewima. Ja nisam imala zakonskih mogu}nosti da se pobunim, da osporim sva ta re{ewa i nove sistematizacije. Imali su re{ewe o zameni. Simptomati~no je da sam pre toga mesecima tra`ila, u pisanoj formi, od predsednika Gradske vlade da se prona|e adekvatno kadrovsko re{ewe i postavi novi direktor Gradskog zavoda za informatiku (mesto je bilo upra`weno posle Milo{evi}evog razre{ewa), da se postavi direktor finansijsko-ra~unovodstvene slu`be, da se postavi sekretar u Sekretarijatu za skup{tinske poslove i propise... Pisala, ukazivala, nisu reagovali! Znali su da sam preoptere}ena poslom, da imam 1.300 zaposlenih u gradskoj upravi. Da nemam ni svoj kabinet. ^im je javnosti bila dostupna vest o ulasku SPO-a u Saveznu vladu, u Skup{tini je me|u zaposlenima zavladalo jedno bezna|e. Moje razre{ewe, o kome se ina~e ve} {u{kalo, samo je ote`alo situaciju. Qudi se pla{e, bar oni koji ina~e ne {uruju sa ovom strankom. Dolazili su do mene da se raspitaju {ta }e daqe biti. Imate vi tu mnogo vrsnih pravnika, koji su o~ajni zbog raznoraznih mahinacija koje se doga|aju po sekretarijatima. Uradila sam ono {to sam i kao ~ovek i kao pravnik morala. Ne `elim da budem advokat Skup{tine grada. Ukazala sam na propuste, neka sada nadle`ni rade svoj posao. Dra{kovi}eva Beba Poznato je da vas je gospo|a Dana Dra{kovi} svojevremeno veoma cenila, sve dok u va{e prijateqstvo nije uleteo “slu~aj” izvesne gospo|e Bebe. ^ime ste to, gospo|o Kajgani}, naru{ili Danin kodeks ~ojstva i izazvali gnev te, sude}i po svemu, izuzetno mo}ne dame? Kajgani}: Na`alost, do na{eg sukoba i raskida do{lo je zbog mog profesionalnog odnosa prema radu. Iako nijednog ~asa nisam zaboravila da me je ona predlo`ila kao kandidata za mesto sekretara Skup{tine grada, ose}ala sam ~ak i izvesnu obavezu, ipak nisam ni mogla ni smela, a ni htela da pogazim izbornu voqu naroda i da jednu tako odgovornu funkciju, koja je zna~ajna za gra|ane Beograda, koja je sto`er zakonitosti gradske uprave, bacim u blato zbog malo li~nog }ara. Uostalom, smatrala sam da profesionalnim odnosom najboqe {titim ne samo interese gra|ana, ve} i interese Srpskog pokreta obnove. Ona to o~ito nije tako shvatila. I to je tragedija, ne po Biqanu Kajgani}, ja tu nisam bitna, ve} je to tragedija po ovaj narod, jer je Danica Dra{kovi} siva eminencija jedne nekad izuzetno jake opozicione stranke, sada stranke na vlasti.
247

A {to se ti~e gospo|e Stane Bo`ovi}, koju svi u familiji Dra{kovi}, a i {ire, zovu Beba, danas je zamenik sekretara u Sekretarijatu za socijalnu i de~iju za{titu. Gospo|a Beba je ina~e kuma Danice Dra{kovi}, i zbog tog “slu~aja” prekinuti su svi na{i odnosi. Danica je li~no od mene tra`ila pravo da joj zaposlim kumu, a posle je jo{ kuma morala i naglo da avanzuje. Nisam imala ni{ta protiv toga da pomognem, ali je gospo|a Dra{kovi}, i to ovde u mojoj ku}i, u oktobru 1997. godine, insistirala iskqu~ivo na jednom radnom mestu, koje je, tvrdila je, kao stvoreno za wenu kumu – mestu pomo}nika sekretara za de~iju i socijalnu za{titu, iz oblasti ostvarivawa prava. U naknadnom razgovoru sa “kandidatkiwom”, Beba mi je objasnila da je “radila u Dafiment banci kao istaknuti ekonomista”, iako je po struci defektolog. Vidim ja da tu zakona nema i pozovem Danicu da joj pojasnim da Beba kao defektolog (diplomu nisam videla), mo`e da radi kao pomo}nik sekretara u oblasti dru{tvenih delatnosti, jer su nam, ina~e, neka mesta upra`wena, ali da ne mo`e da radi kao pomo}nik u oblasti ostvarivawa prava, jer je za takvo radno mesto potreban Pravni fakultet. Uz sve to, to radno mesto uop{te nije bilo upra`weno, na wemu, naime radi ~ovek sa 20 godina sta`a, sa adekvatnom stru~nom spremom i polo`enim pravosudnim ispitom. Danica insisitra, ja obja{wavam da prvo moram ~oveka da razre{im, da to nije qudski ni profesionalno... I tako u krug, onda ona mene zaprepa{}eno pita: “Ne}e{ to da uradi{ za mene i Vuka?” “Ne za tebe i Vuka, ni za koga. To nije u redu”, odgovorim ja. Ponudila sam kumi istu platu (dodu{e oblast ostvarivawa prava je vezana za finansije, prim. aut.), istu startnu osnovu pomo}nika sekretara. Poku{ala sam da objasnim, ali je ona ostala iskqu~iva. Samo to. U pitawu je bio samo wen hir i sujeta. I ja sam odbila, a ona mi je rekla da joj se nikad vi{e ne javim u `ivotu i oti{la. Tajna ve~era [ta se daqe doga|alo najboqe govori o odnosima u Izvr{nom odboru i o tome kako je funkcionisala gradska vlast. Naime, par meseci posle toga, sugerisano mi je da je krajwe vreme da popunimo neka upra`wena mesta u Sekretarijatu za de~iju i socijalnu za{titu. Ja tada spomenem Bo`ovi}ku, dakle, Danin predlog, ali mi, kao izuzetnog kandidata, predlo`e izvesnu Slobodanku Bebu Brozovi}. Ispostavilo se, zamislite, da je u pitawu ista osoba, samo su prezimena bila razli~ita. Sti`e, dakle, Dani~ina kuma Stana Beba Bo`ovi} da uzme re{ewe. Ostala sam zaprepa{}ena. O~emu se radi? Ja sam toj `eni ve} nudila isti posao, ~ak i istu oblast. Ne bih daqe komentarisala da li je bila namerna ili slu~ajna gre{ka. Dve godine nisam koristila godi{wi odmor. Jedino moje odsustvo bilo je tokom svetskog odbojka{kog prvenstva. Tokom tih 12 dana odsustva, gospo|a Beba je imenovana za zamenika sekretara za socijalnu i de~iju za{titu. Bilo je to neverovatno napredovawe u karijeri. A sve je to aminovala moja stru~na zamenica, gospo|a Borovi}. Ne znaju}i {ta smeraju, a na predlog Vesne @ivkovi} (SPO), sada{weg sekretara za de~iju
248

i socijalnu za{titu, da Bo`ovi}ka bude wen zamenik, nedugo pre mog puta u Japan odgovorila sam da ona ne mo`e, po mojoj proceni, da odgovori tom zadatku i odbila sam predlog. Mehanizmi mahinacija Iako danas i sama, onako u ~etiri oka, Vesna @ivkovi} priznaje da sam bila u pravu, u mom odsustvu podr`ala je, na`alost, Dani~in izbor. Toliko o Daninim Bebama. Tu je daleko intrigantnije da je Izvr{ni odbor za 12 dana promenio akte o sistematizaciji u ~etiri sekretarijata, a pre toga je bio donet zakqu~ak da ne sme da se pove}ava broj radnih mesta. Postavili su ~ak i novog sekretara za skup{tinske i op{te poslove, iako sam insistirala da ja o tome odlu~ujem, jer je to bitno mesto za mene i za Izvr{ni odbor. Izabrana je izvesna gospo|a Vesna Jefti}, koja je do tada radila u “Eurosalonu”. Razre{ili su i neke qude koje, zarad profesionalnog odnosa, nije trebalo eliminisati. Nisam mogla da reagujem, jer je kompletan, ina~e vrlo prqav posao, bio zakonski pokriven. Bila sam jako usamqena, koliko god da su mi slu`benici, sekretari, zamenici privatno prilazili, hrabrili me i ~estitali mi. Ipak, na sednici Skup{tine grada, kada je pokrenuto pitawe mog razre{ewa, niko od odbornika Srpskog pokreta obnove, sa kojima sam do tada sara|ivala, nije ustao u moju odbranu. Svi se pla{e. Srpski pokret obnove pokrenuo bi mehanizam moje smene jo{ na pro{loj sednici, ali su znali da nemaju dovoqan broj glasova socijalista, bez obzira {to SPS podr`ava SPO u Gradskoj skup{tini. Ulazak u Saveznu vladu je sve to promenio. Prema nekim mojim saznawima, socijalisti su dobili zadatak da glasaju za, bez obzira {to nisu znali ni dnevni red sednice Skup{tine grada, i to bez diskusije. Opreznost je majka sviju vrlina Da li je tokom va{ih posledwih dana na mestu sekretara Skup{tine grada bilo nekih poku{aja da vam se ne{to podmetne? Kajgani}: Bilo je. U ponedeqak sam me|u podebelom hrpom dokumenata, koja su ~ekala moj potpis, uglavnom su to bile naredbe za isplatu, otkrila dve koje su mi se odmah u~inile sumwivim. Treba li da vam ka`em da sam radila u izuzetno te{kim uslovima, zbog ~ega sam morala maksimalno da budem koncentrisana, ba{ zbog eventualnih podmetawa. Prvi nalog koji mi je zasmetao, bio je naslovqen na Zajedni~ki fond poslovnog prostora Grada i op{tina. To je bila neka obaveza koju smo imali jo{ iz 1996. i 1997. godine, a cifra oko 30.000 dinara. Druga naredba je bila zakupnina poslovnog prostora u nekoj ulici, opet iz 1996. i 1997. godine, pribli`ne sume. Raspitala sam se i re~eno mi je da je to pla}eno, iako sam par dana pre toga poslala pismeno da ne sme ni{ta da se isplati dok ja ne potpi{em. Znaju}i da je za finansije glavna Slavica Trajkovi}, Danin ~ovek (jo{ jedno weno re{ewe, prim. aut.), ina~e zamenik direktora za finansijsko-ra~unovodstvene poslove, poo{trila sam kontrolu i komunicirala uglavnom papirima. Kako finansije funkcioni{u u Skup{tini
249

grada, najboqe govori podatak da ~ak iako Kolegijum, ili neko ko je za to ovla{}en, odlu~i da se ne{to plati, a Danica ne da, Trajkovi}ka ne pu{ta pare, iako je naredbodavac za isplatu potpisao. Slavica je zamenik, a direktora nikako da izaberemo... Kada su mi naredbe za isplatu (od oko 60.000 dinara) donete, ja ka`em – taj koji je isplatio neka i potpi{e. Pri tome, Zajedni~ki fond poslovnog prostora Grada i op{tina vi{e ne postoji od trenutka kada smo formirali Direkciju za poslovni prostor (nalazi se u okviru Sekretarijata za privredu). Trebalo je, dakle, da platim nepostoje}em pravnom licu sa nepostoje}im ra~unom. Daqom proverom utvrdila sam da to niko i nikada nije ni platio. Zato, gospo|o, hvala lepo na ponudama. Biqana Kajgani} je iza{la iz tog taloga, a nezakonitosti oko nabavke ra~unske opreme nisam ja utvr|ivala, ve} Komisija. U ~etvrtak sam oti{la do “Glasa javnosti” da objave moje pismo, ali oni nisu smeli. Urednik se dvoumio sve do kasno u no}, iako sam ja predo~ila dokaze. U senci afere uvek razre{ewe Ta atmosfera apsolutne privatizacije u Skup{tini grada odrazila se na rad svih gradskih sekretarijata, naravno i na Sekretarijat za imovinsko-pravne i gra|evinske poslove. [ta se tamo doga|alo? p Kajgani}: Taj Sekretarijat, na ~ijem ~elu je Gordana Luki}, predstavqa posebnu pri~u. Ona je do te funkcije do{la nakon smene jednog vrlo sposobnog, korektnog sekretara, Branka Popovi}a, i to ne zato {to nije radio po zakonu. Naprotiv! To je, novinarski gledano, jedna neiscrpna tema zloupotreba, kriminala... Recimo, dobijam predlog, polovinom jula 1998. godine (naravno, u pismenoj formi), da gra|evinskog inspektora, mr Dragana Luki}a, premestim na drugo radno mesto “radi efikasnijeg obavqawa poslova iz nadle`nosti sektora”. I ja, da nisam oprezna kakva sam morala da budem, prihvatila bih tu stvar kao re{enu. Odlu~im, me|utim, da ~ujem {ta }e inspektor Luki} da ka`e. Od inspektora sam saznala da gra|evinska inspekcija ima velikih problema u radu, kao i da stare{ina organa (Gordana Luki}) opstruira. Luki} mi je naveo par vrlo “interesantnih”, spornih slu~ajeva. Do ovog iznenadnog predloga o preme{taju moglo je da do|e jer je taj, ina~e odli~an inspektor, 13. marta 1998. godine, doneo re{ewe kojim se “Komercijalnoj banci” obustavqa daqa gradwa objekta u Bulevaru mira broj 20. Wegovo re{ewe potvrdilo je i Ministarstvo gra|evina Srbije 25. juna 1998. godine, ali je prema ovom dopisu, koji je potpisala sekretar Ministarstva, Dostana Simovi}, taj akt kojim se dostavqa odluka Ministarstva, stigao u Sekretarijat 14. jula 1998. godine. Uvertira, dakle, po~iwe. Sve ovo, naravno, nije moralo da bude razlog wegovog preme{taja, ali sam kroz razgovor sa wim, kao i kroz razgovor sa ostalim inspektorima (od kojih sam, tako|e, tra`ila pismene izjave), zakqu~ila da je wegova revnost u ovom slu~aju najve}im delom zaslu`na za sekretarov predlog. Nakon razgovora sa inspektorom, odbila sam zvani~no sekretarov predlog o preme{taju. Prijem kod mene i kod predsednika Izvr{nog odbora zvani~250

no su, 27. jula, tra`ili i svi inspektori. Kako Kruni}a nije bilo, ja sam organizovala sastanak svih stare{ina Sekretarijata, na kome se, nepoznati su mi razlozi, nisu pojavile ni Gordana Luki} ni wegova zamenica. Zakonom po pr}iji Obavestila sam i gospodina Milutinovi}a, koji je kao Kruni}ev zamenik bio vrlo zadovoqan mojim pona{awem u toj stvari. Obe}ao je da }e do}i, ali se ipak nije pojavio. Bio mu je nedostupan i mobilni telefon. I tako, postupaju}i ba{ po zakonu, odlu~ila sam da ne udovoqim zahtevu tog stare{ine. Uskoro }e me gospodin Luki} obavestiti da je predmet nestao iz arhive. S obzirom da je Ministarstvo gra|evine zakazalo kontrolu rada gradske gra|evinske inspekcije, o~ekivala sam da }e nadle`ni savesno odraditi svoj deo posla i u ovom slu~aju. Naknadno sam, me|utim, saznala da je kontrola odlo`ena?! Ne znam ~ija je ku}a u pitawu, to je neva`no. Ostaju pretpostavke, vrlo realne – Ministarstvo je moralo da odlu~uje po `albi “Komercijalne banke”, koja je nezadovoqna Luki}evom odlukom. Ako `alba postoji, Ministarstvo po pravu nadzora mora da odlu~uje i kao drugostepeni organ. Ukoliko je re{ewe gradskog inspektora sa aspekta zakona u redu, odluka mora biti doneta, ~ak i ako je nepovoqna za jednu tako uticajnu banku. Ali, ako je inspektor neko drugi i donese druga~ije re{ewe, nema `albi Ministarstvu, koje ne mora da se blamira nezakonitim odlukama. Kompletna konstrukcija je napravqena, Luki} odlazi. Me|utim, gre{ka, mora pre toga da ode Biqana Kajgani}. Svim zaposlenima u Skup{tini sam rekla: “Svi koji radite po zakonu bi}ete za{ti}eni. A ako malo po{tujete zakone ove zemqe, a malo ne, onda ne mogu da stanem iza vas. Bar dok ne odem. Prinudno”! Tra`ila sam pismeno izja{wewe od sekretara za imovinsko-pravne i gra|evinske poslove za{to nije do{la na sastanak sa inspektorima, upravo zato da bih mogla da povedem disciplinski postupak protiv we, da bih mogla Izvr{nom odboru da dostavim svoj predlog o razre{ewu, ali ne inspektora, ve} sekretara. Naravno, nije bilo realno o~ekivati da }e Izvr{ni odbor taj moj predlog prihvatiti, ali sam verovala da takvi postupci polako ru{e taj monument nezakowa u gradskoj upravi i gra|anima vra}aju veru u zakon, red, pravo. Neka se sada time bavi moja naslednica Sne`ana Miqani}. Potrudi}u se da joj dostavim svu dokumentaciju. SPO-ova ure|iva~ka politika o Nepotizam polako, ali sigurno, razara sve organizacione nivoe vlasti u kojoj u~estvuje Srpski pokret obnove, a da pri tom centar i politi~ke i izvr{ne vlasti ove stranke, gospo|a Danica Dra{kovi} formalno ne u~estvuje u tome. Da li je to ta~no, gospo|o Kajgani}, s obzirom na va{e bogato vi{egodi{we iskustvo? Kajgani}: Apsolutno ta~no. Ne `elim sada da navodim listu ro|aka, kumova, prijateqa. Time ne}u da se bavim, ali evo vam jo{ jednog zgodnog primera. Gospo|a Qiqana [op mi je uputila jedan predlog u kome je tra`ila od mene da u Sekretarijatu za informisawe zaposlim `enu glavnog
251

i odgovornog urednika “Beogradskih novina”, Vesnu Kalabi}. I ja to kategori~no odbijem. Zamislite, me|u dvadesetak qudi u toj slu`bi mu` i `ena. Ionako vas optu`uju za nepotizam. Za{to nisu gospo|u Kalabi} zaposlili u “Srpskoj re~i”, na “Studiju B”? Neverovatna bezo~nost. Ho}u ovo, ho}u ono. Ne mo`e! Posle mesec dana zove me Kruni}, koga vi|am samo na televiziji, a koga mesecima sale}em sa ugovorom IBM-a, koji je davno do{ao na naplatu. Umesto da sa mnom razgovara {ta }emo sa ogromnim dugovawima ovoj firmi, on me pritiska da zapo{qavam `ene urednika, i jo{ mi ka`e da je to odlu~eno na nadle`nom mestu. “Tamo gde je odlu~eno, tamo je zaposlite, gospodine Kruni}u”, bio je moj odgovor. On se ~isto zbunio, ka`e – “ali odlu~eno je”. “Odli~no”, velim ja. “Pa {ta ti sada ima{ sa time”, pita me lepo ~ovek. “Pa ni{ta, osim {to me terate da potpi{em ono {to ne}u, {to nije u redu”. Posle mesec i po dana dolazi i Vojislav Mihajlovi}, sada{wi gradona~elnik, i po~iwe ube|ivawe. Tada sam rekla da kada mi podvale nekog ro|aka, a ja to ne znam, onda mo`e da pro|e, ali kada se evidentno radi o bra~nom paru, takav nepotizam ne `elim da verifikujem. Tada mi je rekao: “Biqana, sila Boga ne moli”! Kada smo kod sile, gospo|o Kajgani}, da li se pla{ite? Kajgani}: Nije mi svejedno. Dokumentaciju sam sakrila kod svojih kolega advokata, dobar deo poslala u inostranstvo. Od svoje 26 godine sam udovica i `ivim sama sa dvoje dece. Mnogo toga se doga|alo tokom moje duge karijere {to u tu`ila{tvu, {to u advokaturi, ali nikada nisam pravila kompromise sa vlastitom save{}u i zakonom. Ja sam ostala ista. Nata{a B. @iki} “Velika Srbija” br. 610/1999. NA UNUTRA[WOPOLITI^KOJ SCENI NEMA VI[E MESTA ZA “POZERE”

svemu {to ima obele`je Srbije. Naprosto, niko i ni{ta im ne vaqa, osim, naravno, zapadnih donatora i wihovih dvojakih principa demokratije. Neki su i{li tako daleko da su se u periodu raspada biv{e Bosne i Hercegovine javno izviwavali muslimanima. Naravno, re~ je o Vuku Dra{kovi}u, novoimenovanom potpredsedniku Savezne vlade. Vu~ja peglawa Srpska istorija obele`ena je i takvim izrodima koji u borbi za osvajawe vlasti ne biraju ni sredstvo, ni mesto, a ni vreme. Pre`ivela je Srbija jednog Vuka Brankovi}a, pa pre`vaka}e i Vuka Dra{kovi}a, ali je tu`no i sramno {to, zahvaquju}i takvim karikaturalnim likovima koji u svojoj pohlepi za vla{}u izvr}u realne ~iwenice, narod ostaje li{en osnovnih i neprera|enih informacija. U lepezi takvih likova, posebno mesto zauzimaju, svakako, i wihove “lep{e” i ne`nije polovine. Upravo jednoj takvoj ministarki je i sam Nu{i} udahnuo `ivot, i to mnogo pre nego {to je ova dana{wa i ro|ena. Dakle, koliko god `ivahna i raspomamqena ova Nu{i}eva ministarka, makar je imala nekog {arma u sopstvenoj trci s neznawem i prostotom, {to se za ovu dana{wu, koja je u petoj deceniji `ivota isprobala siroma{ne, manekenske piste, pod okriqem Gradske ku}e, i ne bi ba{ moglo re}i. Ali, kada je u pitawu raspomamqenost i zahtevnost, poznato je kako se to zavr{ava: zbriwavawem naju`e rodbine ({to stambeno i materijalno, pa sve ostalo), Diorovim kompletima, Gu~ijevim cipelama, [anelovim |ozlucima (nao~arima) – narod to gleda i grca, a yaba mu je i da se pita: “Da li mi zbog ovog istro{ismo |onove iovako oliwalih cipela”, jer “vuk dlaku mewa, a }ud nikada”, kako ka`e srpska poslovica. Jasno je da u srpskom albumu istorijski zna~ajnih slika, za takve belosvetske dame nema mesta, pa ~ak ni onda kada wihovi supru`nici ucenama, la`nim obe}awima i pokornostima u po{tovawu neprikosnovenih gospodara Zapada, obe}avaju pomirewe Zapada i Srbije, ~ak ni onda kada mlako osu|uju raspomamqene teroristi~ke {iptarske akcije. Dukat la`nog sjaja nema prolaza kod Srba, zna to i Dra{kovi}, ali nije wemu do Srba i do Srbije, ve} je wemu do zlata, dukata i dvorova... Istro{ena “deca cve}a” Srpski albumi bri{u takve sramne likove. Na{e slike i albumi obi~no odslikavaju skroman `ivotni prostor, u kome se izdvaja ofucala foteqa, istro{ena i nekoliko puta popravqana stolica, lo{a kopija slike na zidu, ali s prefiwenim mirisom duwe sa ormana. Centralno mesto na takvoj srpskoj slici jedne porodice, pripada deci kao pili}ima okupqenim oko majke, ~uvarne i skromne `ene, nau~ene da ~eka od `ivota umornog ~oveka, glavu porodice, ~iji pogled ovih dana sve ~e{}e luta u daqinu, plutaju}i ka pravoslavnoj sabra}i Rusima! Mo`da }e neko primetiti da ovde nema belosvetskog sjaja i manira iz Bele ku}e (toga svakako nema, jer se u Srba uvek znalo ~emu {ta slu`i), ali to nikada nije ni bilo svojstveno Srbima, jer smo mi odavno shvatili {ta se kusa ka{ikom, pa smo taj kompleks samodokazivawa i poriv prikazivawa izop{tili kao nepodoban deo na{eg mentalnog sklopa.
253

SVE [TO STE HTELI DA ZNATE JESTE...
Kada bi se pravio rezime politi~kog `ivota Srpskog pokreta obnove, on bi, otprilike, izgledao ovako: Pokuda i gr|ewe vlasti, kao i svakog onog ko pretenduje da bude vlast, mo`e da predstavqa demokratski ~in promena. Demokratija bi trebalo da bude osnova jednog dru{tva. Na~elno posmatrano, pomerawa u dru{tvu nastaju pod uticajem svesne i savesne opozicije, ali pod uslovom da wihova demokratija nema iskqu~ivo dogmati~na obele`ja i da nije deklarativna. Me|utim, u na{im uslovima javne kaquge, povodi za kritike vlasti su sasvim druge prirode. Uglavnom su deklarativnog karaktera, utemeqeni na la`ima i neobjektivnim, pa vrlo ~esto i nerealnim obe}awima. Naprosto se pojedinci, iz vajne nam demokratske, srpske opozicije, utrkuju u izricawu la`i, gr|ewu vlasti, pa vrlo ~esto, na krajwe perfidan i podmukao na~in, blate sve {to je sveto u srpskom narodu. Ti isti likovi, kad pre|u granicu Srbije, za qubav dolara i funti, tako|e pquju po
252

Nikada Srbija nije trpela vitezove la`nog sjaja kao ni pot{i{ane Mesije, i Bo`e mi prosti, raspame}ene imitacije Hrista, koji izgledaju kao istro{eni momci lo{ih ameri~kih filmova o “deci cve}a”. Nije trpela srpska gruda, ali narod povremeno jeste, kao {to mora da istrpi i sada novoimenovanog potpredsednika Savezne vlade, Vuka Dra{kovi}a. Mo`da, zapravo, i nije tako lo{e postaviti pitawe ko je taj Vuk Dra{kovi}? Da li je on predstavnik mra~nih dubina neke stare zavere, kome je komunisti~ki vezirat dao osnovne konture, a onda ga prepustio doradi ovih belosvetskih tipova kojima su od sveg izobiqa najomiqeniji ovalni kabineti?! Da li je on samo jadac za srpski narod, podmetnut od strane izopa~enih, pokaza}e vreme, kao najpravedniji sudija ovozemaqskih dana. Vuk, jazbina i komadawe Od pamtiveka su istorijska raskr{}a Srbije i Srba ~udnovata, a svaka dramati~nost, zahvaquju}i neizvitoperenoj srpskoj pameti, postaje ~ak i duhovita, i komi~na. Jer, samo Srbi s odre|ene vremenske distance mogu dobro da se nasmeju svom istorijskom proma{aju, {to je, sasvim izvesno, politi~ar Vuk Dra{kovi}? U ovim istro{enim, postnovogodi{wim i Bo`i}nim danima, svima je jasno: narodno bi}e je izmoreno i dah}e, na{a zemqa je nepriznata spoqa, satanizovana i izlo`ena daqim ucenama s ciqem komadawa i razgradwe. Ko bi boqe sopstveni narod komadao od Vuka?! Niko, rekli bi oni koji su vu~ju igru odavno prozreli, ali i taj Vuk mora da ima, pored jazbine, koja se ovog puta javqa u obliku posrnule politi~ke stranke Srpskog pokreta obnove, svoje pomaga~e. Takvu igrariju su smislili mo}ni, a odigra}e je podmitqivi i potkupqivi kojih, na`alost, ima ~ak i u Srbiji. Mnoge srpske Jude i ne znaju kada wihovo dejstvo po~iwe a kad zavr{ava. To im nije bitno, jer wihova deviza i `ivotni moto glasi: svaku uslugu naplati do posledweg dolara ili funte (doj~ marke kod wih vi{e nisu u modi). Me|utim, da bi srpske Jude mogle da deluju u komadawu Srbije, moraju, prvo, dobro da se prika`u, i to na dve strane. Za jednu stranu im je relativno lako. To je ova na{a napa}ena srpska strana u kojoj svako blebetawe o demokratiji o~igledno prolazi, jer je srpskoj ~eqadi dosadilo da ameri~ku izmi{qotinu, Koka Kolu, gleda samo u filmovima i u rafovima luksuznijih prodavnica, malo bi da je probaju, makar ona bila i otrovna. [to se ti~e dokazivawa pred onom drugom, trulom i dekadentnom, prekookeanskom, stranom, tu je ve} malo te`e i komplikovanije, jer oni su lisci koji ne gutaju prazne pri~e, ve} samo prihvataju delawa i stvarna de{avawa, na osnovu kojih }e se oni pojaviti kao “mirotvorci” i gospodari ovozemaqskog sveta. Ko li im dade to pravo da oni prosu|uju i osu|uju sve ostale narode – crne, `ute, crvene i bele, sve osim sebe i svojih paklenih grehova? Niko, nametnuli su se sami uz pomo} kapitala, pretwi i raznih Vijetnama, Iraka, Izraela, a evo sve vi{e i Kosova! Uz pomo} “malog-pokornog” p Dakle, jedan u plejadi “malih pokornih” zapadnih sluga je i dobro nam znani lik Neboj{e ^ovi}a, koji kroz neku marginalnu Demokratsku alternativu obja{wava narodu kako izgleda prava demokratija. Znoji se
254

i ~e{e po trbuhu, bri{e nao~are i govori kako je on davno prozreo igru svog biv{eg “tate”, Slobodana Milo{evi}a, pa je zato napustio najja~u politi~ku opciju Srbije. ^ak i da je tako, dugo mu je ne{to trebalo da shvati da je na suprotnoj strani od srpskog naroda. Kad je ovaj “mali Perica” shvatio kako izgleda “veliki svet” opredelio se za {eta~e iz koalicije “Zajedno”. Izgubio fotequ gradskog oca, pa je odlu~io da se prikqu~i onima koji su za demokratiju. Ne{to mu se nije dopadalo kod \in|i}a, pa se onako, ~isto instiktivno, verovatno vo|en niskim strastima, opredelio za “~estitog” i sve`e i{trucanog Dra{kovi}a. Ko zna, mo`da mu se dopala ideja o pomirewu ravnogoraca i partizana?! Ko bi ga znao, ali po svoj prilici, Neboj{i ^ovi}u su se najvi{e dopali dukati, mali i veliki, sjajni i zlatni, pa makar bili dati i od onih koji `ele da prigrabe ulogu istrebqiva~a Srba! Dinamika jadnog `ivota ovog naroda je ubistvena. Nesre}a presti`e jedna drugu. U uslovima apsolutnih zabrana i totalnih la`i – narodu i istini je najte`e. U takvim uslovima pojavio se Vuk sa `eqom da prika`e kako je upravo on, Vuk Dra{kovi}, najve}i javni tu`ilac protiv Brozovih javnih i tajnih pristalica. Kukavna mu majka, kao da nisam bezbroj puta sedeo sa wim u Klubu kwi`evnika, razgovarao, obja{wavao on meni, ja wemu. On meni svojim pomalo ve} izrabqenim arhai~nim jezikom, punim simbola, koji je prestao da deluje i na narodno bi}e, a na mene nikada nije ni delovao. A ja wemu svojim prostim, narodskim re~nikom. Re~ima seqaka koji obra|uje wive, divi se ~okotima loze, ukusu dobrog vina, podse}av{i ga da smo i on i ja nekada, ne tako davno, bili novinari, kwi`evnici, pa evo danas i politi~ari. Istina, moja politika je druga~ija od wegove, ja jo{ uvek sedim s mojim narodom (Perom i @ikom) u dvori{tu ispred moje ku}e, tu nadomak Beograda. Zborim s wima o `ivotnim neda}ama. Povremeno, kada se osamim, odem u jednu kolibu i tamo di{em nezaga|eni vazduh... Naravno, i politiku vodim, ali ne kao Vuk, ne sa istim ciqem. On se bori za bogatstvo i presti`, kukavna mu majka, a ja da sa~uvam srpski jezik, obi~aje i veru od svih koji `ele da nam otmu ovu na{u grudu, ovaj na{ znoj. Vu~e, Vu~e u svakoj nesre}i ~ovek ~iste du{e nada se pobedi dobra, a ~emu li se ti nada{?! Na trulom platnu se ne veze, ka`e narod. U tvojoj stvarnosti bilo je malo zdravog. Zato neka svako sudi po svojoj savesti i du{i, ako je ima, ali se bojim! Bojim se za narod, ovo srpsko seme koje takvi poput Vuka ho}e da uni{te, satru, satanizuju, pa makar morali sami sebe da pojedu i prodaju! Prokletnici, zar se ne boje pravednog bi~a Bo`ijeg, i onog sudweg trenutka pristizawa u “Sabirni centar”, kad }e morati, na posledwoj ispovedi, da priznaju sve po~iwene ovozemaqske grehe? Gradski konci i konopci Pred Bogom i qudima, pred istinom i pravdom, svakodnevno, na Televiziji “Studio B”, serviraju se la`i i la`i. Crnim re~nikom se pquje i psuje. Iskrivqena istina o politi~kim prilikama i neprilikama na{e zemqe je svakida{wica “Studija B”, a s druge strane, potezi Grad255

ske vlade se veli~aju do pra{kastog ludila. Kako bi cinizam bio kompletan, na toj istoj televizijskoj stanici gradski oci, koje ~ine “spoovci”, prikazuju svoje kra|e i malverzacije, ali na jedan “lep” na~in. La`qiv na~in. Slikaju se pred kamerama, a svoje li~no boga}ewe prikazuju kao dobrobit svih Beogra|ana. Od onog, Gradska vlada uradila “ovo”, “ono”, po~ela je da mi se di`e kosa na glavi. Svako normalan ko sedi ispred TV ekrana, mora da se zapita da li je iko ikada prebrojao sve la`i i podvale izre~ene javno na “Studiju B”, {to od predstavnika Gradske vlade, {to od samog predsednika Srpskog pokreta obnove, Vuka Dra{kovi}a? Verovatno nije, jer je to nemogu}e, na toj televiziji sve je la`! Kako bi ova tvrdwa bila potkrepqena dokazima, izne}u samo nekoliko primera pona{awa Gradske vlade. Dakle, pro{le godine, krajem aprila (ta~nije 24. aprila), nasmejani i vidno raspolo`eni pred kamerama “Studija B”, hvalisavo su se {epurili ~lanovi Gradske vlade Spasoje Kruni} i Dragan ^ovi}, predstavqaju}i svog gosta, izvesnog Danijela Gradeca, direktora “Saur Internacionala”, evropske firme. S tim Danijelom Gradecom, Kruni} i ^ovi} su potpisali ugovor o rekonstrukciji vodovoda i kanalizacije. Nakon potpisivawa ugovora davali su, svako ponaosob, vrlo pompezne izjave. Javno su nas raspame}ivali svojim novim otkri}em tople vode i ostalih gluposti. ’Ajde, mo`da bi to i pro{lo kod onih gledalaca koji nisu u toku svih marifetluka spoovaca, ali kod nas koji delimo skup{tinske klupe sa wima, u ovom ili onom parlamentu, kod nas to ne prolazi. Kod nas takve izjave i takva gromoglasna obe}awa ra|aju osmeh, podsmeh, pa, na kraju, i bes. Za{to bes? Zato {to cinizam i bezobrazluk ~lanova Gradske vlade prevazilazi sve granice kulturnog, pa i normalnog pona{awa. Oni koji su ne tako davno zahtevali bombardovawe Beograda, koji su {etali ulicama ispod nema~kih i ameri~kih zastava, govore}i o naprednim zapadwa~kim demokratijama i prosperitetu, oni nam danas podme}u prevare, prodaju maglu, nude neke vodovode i kanalizacije, kao da Srbija nema svoje kadrove, kao da mi nikada nismo imali vodovod i kanalizaciju. Oni nam danas nude re{ewa koja dolaze sa Zapada. Nude nam re{ewa samo u obliku obe}awa, ugovore koji su deklarativni, za sve to dobijaju novac, devize. Yepovi im puni, u{i prazne, mozgovi isprani... Povuci, potegni... Dakle, ve} izvesno vreme, jo{ pre aprila 1998. godine, iza zatvorenih vrata Skup{tine grada, {aputalo se, pa sve glasnije govorilo o potpisivawu nekakvog ugovora sa “Saur Internacional”-om. Onda su gradski oci po~eli o tome da pri~aju i javno govore Beogra|anima o novom vodovodu. Razlog za ovakvo pona{awe Gradske vlade bio je slede}i: naime, ranije potpisani predugovor s firmom “Saur Internacional”, nije pro{ao u Vladi Srbije, jer su stru~waci procenili da ovaj ugovor (predugovor) nije dobar za Beogra|ane. Me|utim, Spasoju Kruni}u i Draganu ^ovi}u mnogo je stalo ba{ do tog ugovora i nisu popu{tali. Po~eli su da vr{e pritiske ~ak i na republi~ko ministarstvo, u ~ijoj nadle`nosti je ovaj deo. Me|utim, ni{ta se nije de{avalo, ministarstvo je ostalo kategori~no u po256

dr{ci Vlade Republike Srbije, da je ovakav ugovor {tetan za Beograd. Onda su spoovci odlu~ili da promene taktiku, {to za wih nije ni{ta novo, pa su “postali” lojalniji re`imu. Naime, po~eli su da daju izjave u kojima se naslu}ivalo wihovo dodvoravawe vlastima. Za wih je bilo neverovatno da se i daqe ni{ta nije mewalo u odluci Vlade Republike Srbije. Onda se Dra{kovi} dosetio kako bi mogao svoju lojalnost, koju je ispoqio Srpski pokret obnove u pogledu referenduma o Kosovu, da naplati upravo kroz potpisivawe ovog ugovora. Dakle, preostalo mu je da se poslu`i ucenom, {to za wega i wegove poklonike i ne predstavqa neku novinu. Postoji li nekakva svetiwa za ovakve postupke, primere gadosti, koji se ra|aju u Srpskom pokretu obnove? Zar se niko od wih ne pla{i sudweg dana?! Zar ih ne “grizu” no}ne more zbog pokvarenosti i li~nog boga}ewa? Zar ih nije sram pred decom, siro~i}ima, majkama zavijenim u crno, pred udovicama? Zaklela se zemqa raju da se sve tajne doznaju, pa se tako neko pohvalio da }e od potpisivawa tog ugovora sa “Saur Internacionalom” pojedinci, u~esnici ovog potpisivawa, biti dobri i po petnaestak miliona dolara (po pojedincu). Kako bi sve dobilo i podr{ku {ire javnosti, potrudio se i novinar “NIN”-a, Luka Mi~eta. Jedan od onih novinara iz {tabova srpskih protivnika nepokolebqivo je odlu~io da potpomogne kriminalno potpisivawe ugovora Gradske vlade i “Saur Internacional”. U tom etiketiranom i reklamnom tekstu koji je objavio “NIN”, pomenuti Gradec daje uputstva {ta dr`ava Srbija treba i kako da radi... Zatim obja{wava kako }e se potro{wa vode sklapawem ovakvog ugovora smawiti. Po wima, rasipawa vode ne}e biti, a {to je najva`nije za ovaj jadni narod koji sva{ta mora da podnosi, cena vode }e biti stabilna, gotovo nepromenqiva do 2000. godine. Zatim, istakao je tom prilikom Gradec, zbog ovakvog ugovora i du{ebri`nosti gradskih otaca niko od zaposlenih u Gradskom vodovodu i kanalizaciji ne}e biti otpu{ten. Sve hvalospev do hvalospeva, gotovo neverovatna bajka koja se de{ava u ovim te{kim srpskim danima. Zami{qeni plan mogao bi da pogodi ciq da srpska nesre}a tokom istorije nije nametala hiqadu izazova i hiqadu zamki, pa su Srbi po~eli da se pridr`avaju nekih drugih pravila, nekih drugih principa. Izgradili su neku svoju novu, mudriju filozofiju u kojoj pometwu ne pravi ~ak ni Gradec, ni Vuk Dra{kovi}, a pogotovo ne Kruni} i ^ovi}. U “Ninovoj” igri Opreznost je postala majka mudrosti, ~ak i onda kad gu{i sam `ivotni prosperitet. Nismo samo mi krivci za ovo {to nam se de{ava, ali izvesno je da bismo povremeno mogli sami sebi da pomognemo... Dakle, sporni predugovor nije imao prolaz kod nadle`nog ministarstva, nije imao prolaz kod naroda, ali ~elnici Srpskog pokreta obnove nisu odustajali. Forsirali su Gradeca i “Saur Internacional” kao da od toga zavisi, u najmwu ruku, ne~iji `ivot, {to bi se donekle i moglo shvatiti, ali...
257

U politici prevrtqivosti narodu imponuje kada neki politi~ar, pa makar to bio i Dra{kovi}, ima svest o potrebama svog naroda. Shvatio je to i Vuk Dra{kovi}, pa je u interesu sklapawa ugovora izme|u Gradske vlade i “Saur Internacionals” odlu~io da zaigra na drugu loptu, a da {ut donese pogodak. Dakle, rejting firme, ili kako su je neki progla{avali holdingom, “Saur Internacional”, nije ba{ bio za ugled, nije ni postojao, ali gradski oci su se pobrinuli da se taj deo zata{ka, pre}uti i uz pomo} ma|ioni~arskih trikova pred o~ima javnosti izvede ne{to sasvim drugo. Put za ovaj trik vodio je preko progla{avawa “Saur Internacional” za sastavni deo firme “Buik”. Naime, po tom “dubokomisaonom” planu, trebalo je “Saur Internacional” da bude progla{en kao specijalizovana firma za poslove vodovoda i kanalizacije. Da nije toliko tragi~no, verovatno bih se i nasmejao, ali ne mogu jer me sve ovo boli i vre|a. Vre|a moj narod. Pod naslovom “Versaj u Versaju”, sve je “lepo” i intelektualno obja{weno u “Ninu”. ^itaju}i ovaj tekst, obi~an ~italac koji `ivi od prose~ne plate koja ne prelazi hiqadu dinara, ne mo`e a da ne primeti da, u stvari, ima formu skupih komercijalnih pla}enih oglasa. I da ~a{a `u~i slu~ajno ne bi ostala prazna, opet se pobrinuo Luka Mi~eta (novinar), koji je u tom istom broju “Nin”-a, na strani 48-49. napisao i otu`ni tekst s nadnaslovom “NIN u Parizu”, ~iji naslov glasi “Ne priznajemo sankcije”. Posle temeqnog ~itawa ovog teksta, koji je, u stvari, intervju sa Olivijem Buikom, koji vodi, kako Mi~eta tvrdi, svetsku korporaciju “Buik”, ispade da su sankcije uvedene Francuskoj i Olivijeu Buiku, a ne Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji. [ta se iza svega toga krije?! Kriju se poruke Republi~koj vladi, a na neki na~in i dodvoravawe, kako bi ovaj ugovor bio prihva}en. Sve u svemu, mnogo toga ostaje nedore~eno i neispri~ano, nekazano. Ostaje dilema, ko je, u stvari, “Saur Internacional”, ko su vlasnici te firme i kakav joj je ugled?! Ko je wen stru~wak za vodovod i kanalizaciju Danijel Gradec?! Kakvi su odnosi (poslovni ili nekakvi drugi) izme|u “Saur Internacional”-a i “Buik”-a, jer se sti~e utisak da “Buik” samo pokriva evropska me{etarewa “Saur Internacional”-a?! Mnogo pitawa, odgovora nigde na vidiku, osim onog koga su nam ponudili ~elnici Gradske vlade, Spasoje Kruni}, Dragan ^ovi} i “Ninov” novinar Luka Mi~eta. Naravno, uz sve dileme ostaje jo{ jedna – da li je i koliko novca primio “NIN” za ovakve hvalospevne tekstove, da li mo`da iza svega ovoga “~u~i” neki bogati lobi?! ^iji lobi? Gorak ukus ostaje u ustima nedu`nih gra|ana, misli raspr{ene, od problema rastopqene... A `ivot te~e daqe. Razli~ite vrste okupacija su, u razli~ito vreme, imale razli~ite taktike prema zadobijawu potkupqivih, na zadobijawu megalomana kojima nikad nije dovoqno dolara i doj~ maraka! Dana{wa, savremena taktika, uglavnom se zasniva na podmi}ivawu i podsticawu najni`ih strasti u qudima. Ova novoformirana taktika vrlo ~esto se kombinuje i s nekim drugim, pomalo zastarelim i otrcanim metodama, ali o~ito daje rezultate.
258

Evropejska nadobudnost– srpska bolest Se}awa, se}awa... Kovitlac nesre}a koji se okomio na srpski narod ne prestaje. Name}e mi se pitawe kako i za{to, u svemu tome, uvek, kao po nekom nepisanom pravilu, na{u zemqu moraju, na ovaj ili onaj na~in, da izdaju podmitqivi (takvih je mnogo) intelektualci, pre svih kwi`evnici, koji su po{to-poto odlu~ili da se bave politikom?! Uostalom, izgleda da je to neka kletva srpskog naroda, jer duhovno upori{te ove na{e Srbije, tradiciju i kulturu, prvi su prili~no razbili intelektualci. Vra}ali su se sa evropskih visokih {kola, iz aula Sorbone, Oksforda i Kembriya i odatle donosili svoje novoste~eno evropejstvo. Ne, nije bilo u pitawu razmewivawe kulture, pro`imawe tu|ih vrednosti s duhovnim sklopom svog naroda, bilo je to ve{ta~ko i nasilno presa|ivawe tu|ih oznaka i znamewa na srpsko bi}e. Soj qudi ponikao iz srpskog guwa, othrawen iz seqa~ke torbe, surovo se obra~unavao sa o~evima i wihovim guwevima, sa srpskim selom i svojom hraniteqkom. Pastiri, }ilimi, tkaqe i sve srpsko zaboravqalo se pod evropejskim krovovima gde su na{i intelektualci sticali obrazovawe. Naravno, po zvawa i ugled uvek su se vra}ali u svoju zemqu, hraniteqku, Srbiju. Ona ih je uvek primala ra{irenih ruku. Toplo, roditeqski, pra{taju}i sve grehe donesene iz belog sveta. A wima je evropejska nadobudnost rasla, {irila se... Izvesno je da svako nasiqe sobom nosi i bolove. Srpska sredina, wena patrijarhalna du{a i moral, te novotarije do`ivqavale su samo kao sudar. Umesto prenetih kulturnih vrednosti, na{a inteligencija, koja je i{la po znawe u staricu Evropu, vra}ala se i donosila samo pomodarstvo. Srpska sredina i `ivot dobijao je sve vi{e tragikomi~nu formu. Ru{io se jedan postoje}i tok stvari. Brisao se jedan moral, a drugi nije ponu|en, jer nije ni izgra|en. Niko Srbiju nije tako `estoko na~eo i nagrdio je, kao ta povr{na intelektualna svest koja je stasavala negde po Evropi, daleko od guwa i }ilima! Ako su to po~eci na{eg slamawa i unutra{weg izjedawa, jasno je da je vreme da se prestane s tim pomodarstvom, da se tome stane na put. Vreme je da na{i savremenici, intelektualci, poput Dra{kovi}a i wemu sli~nih, koji i daqe obijaju pragove evropskih metropola, donesu ne{to novo. Za promenu, neka po~nu s razmenom kultura, neka se sete srpskih guweva, svog semena i porekla. Vreme je za povratak korenima i tradicijama. Vreme je da se svi zajedno okrenemo sebi, na{oj hraniteqki Srbiji. Na{i intelektualci, ~ija znawa ni u kom slu~aju ne `elim i ne}u da diskreditujem, ipak moraju da shvate da nije zlato sve {to sija, pa makar ono bilo doneto i sa Sorbone. Pquni i zapevaj... Koja je uloga “Studija B” u politi~kom, ali i reklamnom `ivotu Srpskog pokreta obnove, a naro~ito bra~nog para Dra{kovi}, mo`e se videti kroz konstantno reklamirawe nestabilnih stavova ove politi~259

ke stranke, ali i kroz to {to se svako pojavqivawe Vuka Dra{kovi}a, ili nekog drugog funkcionera ove stranke, zasniva (po~iva) na bla}ewu i izmi{qawima o predsedniku Srpske radikalne stranke, dr Vojislavu [e{equ, potpredsedniku Vlade narodnog jedinstva. Izvesno je da vremenom sve podle`e zaboravu, ali zato se “Studio B”, nesvesno, a u korist {tete svog upravqa~a i nalogodavca, pobrinuo da mnogo toga ostane elektronski ubele`eno i zapam}eno. Kako smo ve} napomenuli da ova stanica ima manir jezuita, nije naodmet spomenuti ni to da sve {to je sraslo s protokom vremena u ovom narodu, “Studio B” progla{ava za zastarelo, a vrlo ~esto i za odvratno. Tako pod ~arobnom palicom ove, po srpstvo sramne televizije, nestaje odanost, ~ast, rodoqubqe i ponos na svoju istoriju. Jednostavno, uz pomo} “Studija B” bri{u se odre|ene kategorije srpskog bi}a. U ciqu prqavih i izmi{qenih vesti i izjava, Dra{kovi} je pomo}u svojih pulena oti{ao tako daleko da ni sam, verovatno, vi{e ne ume da razlikuje stvarno od nestvarnog. Dakle, sve u svrhu ispquvati i diskreditovati dr [e{eqa, pa makar da se srpsko nacionalno bi}e i potre, satre, satanizuje... Tako je posledwe aprilske dane u Beogradu obele`ila emisija televizije “Studija B”, s Mom~ilom \uji}em. Ova emisija ne predstavqa ni{ta drugo do samo nastavak “specijalnog” rata koji je Dra{kovi} odlu~io da vodi protiv lidera srpskih radikala. Glavni ciq spomenute emisije je diskreditovawe dr [e{eqa, ali i novoformirane koalicione Vlade narodnog jedinstva. Patriotizam je ona oblast oko koje kod dr [e{eqa nema poga|awa, za razliku od ~elnog ~oveka Srpskog pokreta obnove, Vuka Dra{kovi}a, koji se stalno poga|a, poku{avaju}i da napravi dobru “trgovinu”. Naravno, Dra{kovi} ne pravi veliko pitawe oko toga sa kim se poga|a. U ciqu materijalnog boga}ewa i osvajawa politi~ke vlasti, poga|ao bi se i sa samim |avolom! Patriotizam u [e{eqevim politi~kim delovawima ima samo aktivan odnos. Stalno je podvu~en, istaknut i u prvom planu. Zbog patriotizma, kao {to je to uvek bilo kod velikih qudi u pro{losti Srbije, [e{eq je bio u prilici i u stawu mnoga prijateqstva da poru{i, da materijalnu korist baci pod noge, {to lider Srpskog pokreta obnove nikada ne bi uradio jer prijateqe nema, a materijalno je kod wega primarno. On voli takvu niskostrasnu trgovinu, pa i po cenu rasprodaje sopstvenog identiteta, ako toga jo{ uvek ima. Dakle, jedini ciq emisije “Studija B”, u kojoj je gost bio Mom~ilo \uji}, jeste da se neobave{teni gledaoci, ali i oni koji zbog pedeset i vi{e godina mra~ne Brozovijade, nisu shvatili nacionalno bi}e i srpsku istoriju, zavedu na krivi put, u vu~ju jazbinu. Prqavi ples Vuka Dra{kovi}a nije imao nekog ve}eg odjeka u javnosti, ali Vuk nije odustao. Svoju prqavu igru igra na svim frontovima. Kuje zavereni~ke planove, tra`i izdajice, podmitqivce i potkupqivce koji }e mu se prikqu~iti, ne bi li se eventualno dokopao neke foteqe u Vladi...
260

Ono {to je ve}ini gledalaca ostalo u se}awu, a vezano je za emisiju posve}enu Mom~ilu \uji}u, jeste ~iwenica da se u najavnoj i odjavnoj {pici ove emisije nijednog trenutka nije pojavilo ime autora. Nametalo se pitawe kako je mogu}e da Mom~ilo \uji} sam napravi razgovor sa sobom, i to jo{ pred kamerama. Sme{no i tu`no. Zna se da je naru~ilac ove emisije bra~ni par Dra{kovi}. Kojadinovi} je u ovom slu~aju samo “repetitor”, a Aleksandar ^otri} izvr{ilac Dra{kovi}evih nare|ewa. Jer, malo je ~udno da se emisija pojavi na “Studiju B” upravo po ^otri}evom povratku iz Amerike. @eqa i potreba za politi~kom vla{}u nagoni Vuka Dra{kovi}a da pravi gre{ke. Tako je i ova emisija donela vi{e {tete Srpskom pokretu obnove i bra~nom paru Dra{kovi}, nego koristi. Dakle, Dra{kovi} je posle ove emisije trebalo da se uputi na proslavu Ravnogoraca, pa je `eleo da ga pozdrave, kao samog Mom~ila \uji}a. Ta poseta i nije ba{ tako sjajno pro{la. Zatim, Dra{kovi} je po svaku cenu, ne biraju}i na~in i put, poku{ao da se dodvori popu \uji}u, ne bi li zadobio wegove simpatije, jer je to bio na~in i put, u wegovoj glavi, mada je u stvarnosti to nemogu}e, da tim ~inom pribli`avawa \uji}u zadobije simpatizere Vojislava [e{eqa. To je apsurd, koji mo`e da se rodi samo u glavi takvog mentalnog sklopa kakav je Dra{kovi}ev. Istorija, na`alost, ne nastaje od idealnih `eqa i na{ih odli~nih zamisli. U ovom trenutku ona se gradi samo od materijala s kojim u tom trenutku raspola`e. Koliko je Vuk Dra{kovi} “materijal” kojim raspola`e na{a istorija, pokaza}e vreme. Me|utim, sasvim je vidqivo, gotovo i opipqivo, da se on trudi da u|e u istoriju, u onaj deo istorije koji se zove politi~ki deo, pa makar i na ru`an na~in, makar da postane “istorijski restl”. Malo kome na svetu se tako `uri kao wemu. On to javno pokazuje, gube}i kompase u svom pona{awu, bombarduju}i nas promenqivim izjavama u kojima se ~as dodvorava zapadwa~kim mo}nicima, a ~as podr`ava politiku Milo{evi}a. Zauzvrat, Dra{kovi} o~ekuje makar mrvicu kola~a sa bilo koje strane (od Zapada, ili od Milo{evi}a). U ~itavoj igri promena mi{qewa i politi~kih stavova, Vuk zaboravqa da je opreznost majka srpske mudrosti, pa zaluta na slepi kolosek. Me|utim, wega to ne zabriwava, jer je duboko uveren da mlaka voda nikoga ne}e ni smrznuti, ni ope}i. Naj~e{}i poligon za demonstrirawe promenqivih stavova je privatizovani “Studio B” od strane bra~nog para Dra{kovi}, a samim tim i od Srpskog pokreta obnove. “Studio B” je u funkciji onih koji po svaku cenu `ele vlast. Tako se niko nije iznenadio kada je Dra{kovi}, sredinom maja, posredstvom privatizovanog elektronskog medija (“Studio B”), napravio politi~ki zaokret otvoreno nude}i svoje (politi~ke) usluge ameri~kim mo}nicima, pre svega Ri~ardu Holbruku i Kristoferu Hilu. U toj emisiji Vuk je jo{ jednom, jasno i glasno, rekao i predlo`io kako treba prihvatiti svih {est ta~aka Kontakt grupe, snishodqivo daju}i na znawe ameri~kim mo}nicima da je spreman za rasprodaju nacionalnog.
261

“^aj [ukarije” Jo{ jednom je Vuk Dra{kovi} bagatelisao teritoriju dr`ave ili to bar poku{ao. Bagatelisao je stotine hiqada srpskih du{a, zarad li~nog interesa. Srpski narod je odavno raskinut i raskomadan na ovaj ili onaj na~in, ali sada Vuk poku{ava da ga spusti na kolena. U istoj emisiji, na potmuli i perfidni na~in, Dra{kovi} se nudi i Slobodanu Milo{evi}u, ali uz potuqenu pretwu. U toj emisiji, u svojoj dvosmislenoj izjavi, Dra{kovi} ka`e: “... U na{em interesu, i to dr`avnom, je saradwa s me|unarodnim sudom i Ha{kim tribunalom, ha{kim istra`iteqima svih i od bilo koga po~iwenih zlo~ina na Kosovu”... Slede}a izjava tako|e prati prethodnu, a glasi: “Tra`i se povla~ewe vojnih i policijskih snaga koje su do{le na Kosovo posle 1. marta 1998. godine. I to treba prihvatiti, po{to su na{i dr`avni organi izjavili da je terorizam na Kosovu pora`en”... Zatim, Dra{kovi}, dodvoravaju}i se zapadnim mentorima, isti~e i slede}e, neosetno podvla~e}i pretwu prvom ~oveku Savezne Republike Jugoslavije, slede}im re~ima: “... Kosovo mi ne mo`emo braniti, ukoliko ne utvrdimo branioce, a na{i branioci su iskqu~ivo Srbi koji `ive tamo”... Poku{avaju}i perfidno da “sedi” na vi{e stolica Vuk nudi sebe, svoje znawe i svoje arhai~no izra`avawe i ameri~kim a`dahama, ali i Slobodanu Milo{evi}u. Pomiwawe Ha{kog tribunala i wegovih istra`iteqa za Slobodana Milo{evi}a zna~i i otvorenu pretwu, jer ga Dra{kovi}, uz podr{ku Zapada, vi{e ne do`ivqava kao konkurenciju. Naime, Vuk je, po ve} uobi~ajenom maniru ishitrenosti, “smestio” Milo{evi}a u Hag. Sve ovo mo`da bi se moglo podvesti i pod pojam, recimo, moje bojazni zbog nacionalne izdaje koju Dra{kovi} priprema, da upravo ove re~i i slede}a obja{wewa nisam ve} ~uo od jednog Vukovog, ili boqe re}i, Dani~inog, srodnika, s kojim su Dra{kovi}i dosta bliski. Kli{e otrcanih fraza i dodvoravawa je ne{to simptomati~no za ve}inu ~lanova Srpskog pokreta obnove, naro~ito za one koji su svakodnevno sa Danom i Vukom. Dakle, propaganda inspirisana dolarima i eventualnim politi~kim uspehom, udara, preko Srpskog pokreta obnove, ne samo na Beograd, ve} na celu Srbiju. Wihove politi~ke kombinacije predstavqaju wihov jedini posao! Imaju hiqadu lica i isto toliko smicalica. Ovakav politi~ki `ivot, na kome svesrdno insistira Srpski pokret obnove, pru`a tu`nu sliku Srbije. Pojedinci, poput spomenutog Daninog ro|aka, Dragana ^ovi}a, koji je svoje politi~ko ume}e isprobao prvo u Jugoslovenskoj levici, a zatim svoje politi~ko ube|ewe preko no}i promenio, ne predstavqa ni{ta drugo do put la`qivih o~ajnika, koji sawaju o boga}ewu i privilegijama vlasti. Taj isti, promenqive politi~ke }udi, Dragan ^ovi}, nema ni tra~ka lojalnosti prema Dani i Vuku, pa hodaju}i okolo ulicama Beograda, u poverewu, hvalisavo govori o svim prqavim igrarijama koje je Vuk Dra{kovi} spremio prvom ~oveku Savezne Republike Jugoslavije. U jednom takvom trenutku hvaqewa Vukove mudrosti, Dragan ^ovi} je pronicqivo primetio kako Vuk, posle pomiwane emisije (odr`ane sredinom maja) i li~nog politi~kog koketirawa sa Holbrukom i Hilom, sasvim zasigurno zna kako je Milo{evi} odsvirao svoje, i da }e vrlo brzo “dobiti” kartu u jednom pravcu – za Hag.
262

Opra{taju}i se sa ovako “lepim i prikladnim dru{tvom”, pomolio sam se Bogu, zamolio oprost ovih te{kih re~i i svih po~iwenih greha, u Vukovo, Danino, pa i ^ovi}evo ime. Greh }e im mo`da i biti opro{ten, ali koliko prime}ujem, oni se kolektivno spremaju na put u – svet. @ivotna filozofija Se-pe-ova-ca nije zasnovana na istini, ve} na podmetawu, la`i, prevari i izdaji. Bo`e, kako je jaka i mo}na ova propaganda protiv srpskog naroda, i Bo`e kako se qudi, poput Vuka, jeftino prodaju, a arsenal oru`ja kojim se oni slu`e o~ito je mo}an. Ne}u da razmi{qam o tome, jer }u zapasti u jo{ tu`nija raspolo`ewa. Nije Dragan ^ovi} govorio samo o podvalama i name{taqkama koje Dra{kovi}, tobo`e, u najve}oj tajnosti priprema Slobodanu Milo{evi}u, ve} i o wegovoj perfidnoj igri koju vodi protiv lidera srpskih radikala, dr Vojislava [e{eqa. Vojvodu znam iz mnogo te`ih dana od ovih. Voja je jednostavno ~ovek ~ija politika konstantno tra`i izlaz iz ove situacije, iz ovog tamnog vilajeta u koji je Srbija zapala. Vojislav [e{eq je ~ovek koji predo~ava svoju filozofiju na slede}i na~in: istinu uzima za osnov, a otvorenost za taktiku. O wegovom patriotizmu ne treba govoriti, jer je upravo patriotizam najve}a snaga Vojislava [e{eqa. Kako mule vide politiku? [ta ~ovek da radi, ponekad i mule vode politi~ke razgovore, pri~aju o privredi i ekonomiji, pa tako te iste mule raspravqaju i o Vojislavu [e{equ. Smeta Vuku {to je Voja postao potpredsednik Vlade u Srbiji. Stra{no koliko je to Vuka pogodilo. Verovatno nikada ne}e definitivno oprostiti Milo{evi}u i socijalistima {to su u{li u vladu sa nama, srpskim radikalima!? Bude mi `ao Vuka kad vidim kako se sav izobli~i na svojoj televizijskoj stanici, kad govori o Voji i srpskim radikalima. Eto, i u tom pojavqivawu, kada se nudio Milo{evi}u i Holbruku u isto vreme, Dra{kovi} nije mogao da odoli isku{ewu a da ne prozove Srpsku radikalnu stranku i wenog predsednika, za sve nesre}e koje se de{avaju srpskom narodnom bi}u. Sme{no, ali i tu`no, mislio sam u prvi mah. I bi mi `ao Vuka, a onda sam od Dragana ^ovi}a naknadno saznao neke pojedinosti, i kroz to shvatio svu prqav{tinu ~oveka kome sam se nekada, dok sam ~itao “No`”, divio! Od grozote Vukovog uma, po su{tini, grozniji je samo ovaj wegov zlo~in koji ~ini srpskom narodu prodajom nacionalne ideje. Ovakav zlo~in i greh nemaju ni moralno ni prakti~no iskupqewe, ne kod mene, ve} kod naroda! Marginalac, hazarder i preprodavac nacionalnog interesa, Dra{kovi} javno krivi Voju, zato {to je, po wegovim re~ima, Srbija izgubila medijski rat, “i sve to zahvaquju}i jednom ministru za informisawe i jednom potpredsedniku Vlade...” Jo{ bih ovakvu optu`bu i mogao da prihvatim da je do{la od zapadnih politi~ara, jer je jasno da wima novi Zakon o informisawu ne odgovara. Tim Zakonom donekle je stopirano wihovo vr{qawe po na{oj zemqi i narodnom bi}u. Me|utim, pouzdano znam, ~ak i ^ovi}, Vukov
263

pa{enog tvrdi, da takvu optu`bu jo{ niko od zapadnih mo}nika nije izrekao. To se usudio da ka`e samo Vuk. Jasno je meni da novi Zakon o informisawu naru{ava i kvari prekookeanske planove i ra~une, jer je spre~en medijski rat u Srbiji, za koji se Zapad zalagao uz pomo} takvih likova kao {to je Dra{kovi}. Jasno je to i narodu. Pitam se kako Vuka nije strah od tolike mr`we i prevelike `eqe za osvajawem politi~ke mo}i?! Tako|e, Vukova aluzija o “... nekoj stranci koja uvodi velike namete gra|anima Srbije, kroz razne poreze, raznim uredbama, ~ime prikriva svoje poteze, navodno odbranom zemqe...”, govori o na~inu wegovog razmi{qawa i wegovoj potrebi da [e{eqa prozove za sve zakonske promene uvedene od 23. marta pro{le godine. Wegov pani~ni strah i mr`wa, kad je u pitawu Voja, prelaze granice normalnog. U prilog tome ide i ona Vukova pri~a “... o jednoj teroristi~koj stranci koja pravi spiskove za odstrel i klawe svojih protivnika”, nagla{avaju}i da tu stranku zakonom treba zabraniti. Tu`na slika i prilika jednog, ve} biv{eg kwi`evnika i politi~ara, ostavqa me sve vi{e ravnodu{nim. No, ipak, ne mogu da shvatim to ludilo kroz koje Vuk prolazi. Bojim se za wegovo zdravqe, jer mi sve vi{e li~i na neuroti~ara, a bojim se i wegovog sudweg dana, {ta li }e tada imati da ka`e, ho}e li i tada Voja biti kriv? Lojalan DB-u u Koliko strah od politi~ki ja~eg i sposobnijeg politi~ara uti~e na psihu nestabilnog i nesigurnog tipa kakav je Dra{kovi}? Iz svakog Dra{kovi}evog javnog nastupa, pri~e i postupka, zakqu~uje se: mnogo! @ao mi je ~oveka koji je makar nekada to bio. Me|utim, zapawilo me jo{ jedno saznawe, a posredno je vezano za Srpski pokret obnove. U lukavost lisice ura~unata je glupost koko{ke, ka`e narod. A ko pla}a cenu lukavosti i gluposti?! Vinovnici, pla{qivci, izdajnici, petokolona{i, zato~enici Brozovog doba. Ima takvih mnogo. Nije nepoznata psihologija tih qudi. Predvidivi su! Oni gotovo uvek reaguju na isti na~in, rade posao “krtice”, po potrebi se pretvaraju u mi{eve, a povremeno i u slonove. Oni rade za Slu`bu dr`avne bezbednosti, ali im to ne pi{e na ~elu! Lako ih je prepoznati, jer se ni u jednoj ko`i ne ose}aju “svojim”. Du{u su prodali, u ne~ijoj slu`bi su. Nare|ewa primaju preko raznih “linija”. S nalogodavcem se vi|aju samo u situaciji kad ne{to `estoko i te{ko zabrqaju, kad se zaborave... To im se ne de{ava ~esto, a kada se desi, onda wihovo “ispirawe” traje i traje. U e{alonu takvih likova, koji vrlo udobno i komforno `ive, nalazi se i Dragan Kojadinovi}, direktor “Studija B”, ali i Vuk Dra{kovi}, lider Srpskog pokreta obnove. Ko je kome gazda i siva eminencija, za sada se jo{ uvek ne zna, ili se ipak zna?! Prilikom posledweg Vukovog hap{ewa, kada je uhap{ena i Danica, Dra{kovi} je napisao izjavu na ~itavih desetak stranica i posle svega napisanog, potpisao da }e uredno sara|ivati sa Slu`bom dr`avne bezbedno264

sti. [iroj javnosti ova vest nije dostupna, ja sam je saznao putem svojih izvora i kanala, jer i ja imam po neku “krticu”. [alim se, naravno... Dakle, Vuk je tada bio uspani~en i pokazao slabiju stranu svoje li~nosti: kukavi~luk. Ako je Vuk i pokazao ~ega se sve boji, i kako ne trpi torturu zatvorskog `ivota, Dana je ostala dosledna slici koju o woj ima javnost. Mu{kobawasta i odlu~na, gorda i hrabra, Dana je odbila da potpi{e svoju saradwu sa Slu`bom dr`avne bezbednosti. Kada je bila na grub na~in upozorena, Danica je tvrdoglavo ostala pri svojoj odluci. Na upozorewe i primedbu kako je Vuk pristao na saradwu, Dana se razgoropadila, kako to samo ona ume i zna, i odgovorila: “Radite {ta ho}ete, ja to ne}u da potpi{em. A ovom majmunu }u jebati mater kad do|emo ku}i, ako pre`ivimo”. [ta se desilo po izlasku iz zatvora u ku}i Dra{kovi}evih, jo{ uvek nisam saznao, ali pretpostavqam. U dana{wim zbivawima, u opasnoj razu|enosti i politi~koj razjediwenosti, svuda oko nas i svuda me|u nama javqaju se i najvi{e vrline i najni`i padovi. Velika zbivawa ra|aju i stvaraju jo{ ve}e kontraste, a na narodnom bi}u je da se izbori protiv ovakvih politi~kih mi{eva i “krtica”, kakav je Vuk Dra{kovi}. Borba ne}e biti laka, ne}e trajati kratko, jer iza svojih le|a Vuk ima Zapad, ali ne treba sumwati u mudrost srpskog naroda. Srbi su i ve}e izdajnike pre`iveli i nad`iveli, bi}e i sada tako. [e{eq de`urni krivac Splet nerazdvojne uslovqenosti na izvestan na~in je Vuku obezbedio boqe pozicije. Koliko je sve farsa i igra onih “velikih”, za sada je tajna. No, stvari stoje tako kako su re~ene i upisane. Upisano je i u narodnoj svesti da Vuk svako svoje pojavqivawe na privatizovanoj televiziji ranije osmi{qava. Napi{e sebi pitawa, a onda spreman za borbu prsa u prsa, s voditeqem emisije, mo`e da se {epuri do mile voqe. Za voditeqski deo posla zadu`en je direktor “Studija B”, Dragan Kojadinovi}, koji neposredno pred po~etak emisije od Vuka dobije ispisana pitawa. I onda se i jedan i drugi “ubiju” od pametnih pitawa, a naro~ito Dra{kovi} od odgovora. Stra{no, jer su{tina svakog odgovora i pitawa le`i u Vukovom prozivawu Vojislava [e{eqa. ^ak i u pitawima koja nemaju veze sa dr [e{eqem, Vuk ne mo`e da odoli. Zaba{uri tematski glavni deo odgovora, pa krene na [e{eqa, te on je uradio ovo, Srpska radikalna stranka je ovakva i onakva, i tako cela emisija protekne u pri~i o Srpskoj radikalnoj stranci i dr [e{equ. Gledalac, koji je slu~ajno “zalutao” na kanal “Studija B”, na kraju emisije ostane zapawen, jer Vuk ni na jedno pitawe nije odgovorio, ve} je opsesivno govorio i izmi{qao la`i o srpskim radikalima i [e{equ. Gledaocu i nije ba{ do slu{awa takvih pri~a, jer `eli da ~uje neke pametne odgovore na pitawa iz privrede, grada ili ~itave zemqe, pa o problemu Kosova i Metohije, ali od pametnih Vukovih odgovora uglavnom nema ni{ta, jer se Vuk i pojavio u toj emisiji samo da bi opawkavao [e{eqa.
265

Zatim, takva emisija nema su{tinu, a onda, nema ni formu. Bolno, ali istinito, odgledali smo jo{ jednu metamorfozu i fazu, opsesivnu paranoju Vuka Dra{kovi}a, a da to nismo ni `eleli, jo{ mawe tra`ili. Jedna iz serijala takvih emisija u kojoj je glavnogostuju}i vitez promenqive pameti bio Vuk Dra{kovi}, odigravala se na “Studiju B” 1. juna. Ve} je po~etak emisije najavqivao da }e propaganda novih la`i i neistina, izgovorenih iz Vukovih usta, a na ra~un srpskih radikala i [e{eqa, biti jo{ bolesnija i nekontrolisanija. Situacija takozvane pquva~ine, trebalo je, makar kod Kojadinovi}a, da probudi racio, i da on prvo kao voditeq, kao direktor “Studija B”, a onda kao Vukov ~ovek, ne dozvoli da se gazda ba{ toliko iskompromituje i poka`e sav o~aj propalog politi~ara. Ovoga puta, ni ve{tina arhai~nog govora nije na{la put do funkcije: diskreditovawe potpredsednika Vlade Srbije. Pri~ao je i mucao te ve~eri Vuk sve i sva{ta. Toliko je pri~ao “istine” da su mu se ~ak i wegovi poklonici, pa i pojedini saradnici, slatko nasmejali. Kako je [e{eq uhapsio Danu i Vuka?! Gomila izre~enih gluposti jo{ jednom je ostala zabele`ena elektronskim putem. Ostala je kao dokazni materijal protiv onoga ko je sebe proglasio “kraqem trgova”. Otkrio je te ve~eri Vuk, javno, svim gledaocima, pa i Kojadinovi}u, koji je na trenutke bledeo, pa crveneo, i to kako za wegovo i Danino hap{ewe, pre nekoliko godina, nije kriv tada{wi re`im i vlast Srbije, ve} je jedini krivac Vojislav [e{eq. Re~ po re~, tek pu~e glupost i izli se vu~ji jed. Ispade, po Vuku, da je [e{eq tada bio ministar unutra{wih poslova, ili ve} ni sam ne znam koliki politi~ki mo}nik... Mo`da je [e{eq to i bio, a da nije znao, ni re~ progovorio. Smejurija i lakrdija. Shvativ{i, vaqda, {ta je izvalio, a nemaju}i snage da opovrgne izre~eno, Vuk se svom silinom i snagom “zaletao” ne bi li [e{eqa nagrdio jo{ vi{e. Re~e i to kako je [e{eq fa{ista zbog svih tortura kroz koje su on, to jest Vuk i Dana, tada pro{li. Ispade po toj Vukovoj besedi da je [e{eq bio u wihovim yepovima kao mali zli patuqak, koji ih je terao na svakojako ~iwewe nereda i haosa po Beogradu. Sme{no – ja bolesna Vuka, jadna mu majka! Razmi{qao sam ne{to – ako je [e{eq “naredio” Vukovo i Danino hap{ewe, i ako je on kriv za sve lakrdijawe koje su tada izazvali Dra{kovi}i, onda me ne}e iznenaditi da se u nekom narednom televizijskom nastupu Vuka Dra{kovi}a dogodi i slede}a scena: Vuk vidno zami{qen i potre{enog lica sedi i znoji se, ~e{ka se po bradi i tu`nim glasom, punim optu`be saop{tava: “Vojislav [e{eq je krivac za sve. On je nalo`io da nas uhapse, ali ’ajde, to je bilo i pro{lo. Me|utim, [e{eq je krivac i zbog jedne mnogo gore, mnogo te`e i `ivotnije stvari. Vojislav [e{eq je kriv {to Dana i ja nemamo dece”! Zami{qam kako Kojadinovi} vi{e ne bledi, ve} beli i `uti, poku{ava da izvadi stvar govore}i o problemima u kojima se nalazi “nezavisno” novinarstvo, zbog ~ega je opet kriv [e{eq i ministar za informacije u Vladi Srbije, ali ni to ne poma`e. Vuk ne staje, i daqe govori kako je wego266

va sudbina te{ka i prete{ka, jer je [e{eq odlu~io i zabranio Dra{kovi}ima ra|awe dece, kako bi on, [e{eq, ~ak i u broju dece bio ispred wega, “napa}enog” Vuka. Dana zove telefonom, urgira desetominutno pu{tawe reklama. Tra`i da ~uje Vuka i ka`e mu: “Prestani da lupeta{, govori o ~iwenicama, a ne o deci, ili mo`da misli{ opet da pozove{ qude na demonstracije, pa da [e{eq i zato bude kriv”! Naravno, ovo je samo jedna od pretpostavki {ta se sve mo`e dogoditi u budu}nosti, jer je Vukovo pona{awe “{etaju}eg” karaktera, a amplitude normalnog i devijantnog krajwe su pribli`ene. Na nama danas o{tre zube, prosipaju bes i podsmevaju nam se i oni koji su nam godinama zavideli, a Vuk kao glavnog krivca proziva [e{eqa. Stra{no, jezivo. Suluda tvrdwa da je Vukovo i Danino hap{ewe naredio [e{eq svakog normalnog ~oveka tera na razmi{qawe i na postavqawe pitawa: “Da li je [e{eq onda naredio i wihovo pu{tawe iz zatvora”? Ne{to mi pade na pamet kukavi~ko i ponizno pismo koje je Vuk pisao za vreme svog boravka u zatvoru, u kome je obe}ao da nikada vi{e ne}e po~initi ono {to je uradio. Mnogo se tada Dra{kovi} kajao i obe}avao da }e biti dobar i poslu{an. Da li je to pismo Vuk poslao Jadranki ili [e{equ, pa su oni naredili da bra~ni par Dra{kovi} bude pu{ten? Nisam siguran da su Jadranka i Vojislav [e{eq ikada imali takvu mo}. Ali, ako Vuk tvrdi... ^ak mislim da je Dragan Hayi Anti} bio tada glavni Vukov kurir. On je nosio i raznosio Vukovo pismo, jadikovke i molbe, ali ne se}am se da je Hayi Anti} s tim pismom oti{ao kod Jadranke na vrata, ali ako Vuk tako tvrdi... Novo lice izdajice U svakom narodu, ma koliko imao najsvetlije primere istorije, ozbiqan istorijski lik i duhovnu vertikalu, uvek i u svako vreme mo`e da se na|e otpadni~ki sloj. U najlep{im klasovima `ita postoji kukoq, on se prirodnom selekcijom podsti~e i neguje, tako je i sa srpskim dru{tvom – onim delom srpskog politi~kog bi}a koje se bavi politikom izdaje nacionalnog interesa i prevarom sopstvenog naroda. U takvim situacijama, kad na{im dru{tvom vlada inflacija izdajnika, Srbi bi morali prvo da se suo~e sa svom dubinom prevare koja je po~iwena na narodnom bi}u. Jedan politi~ki kukoq na{eg dru{tva, koji o sebi ~esto peva hvalospeve, a ne zna se ko u toj stranci vi{e voli novac (bilo ~ijeg porekla), da li predsednik stranke, ili jedan ~lan glumac (u dobrim sredwim godinama, koji voli dobru kapqicu, a `ene ne bira), ili ~lan stranke (gluma~ke korake zapo~eo kao trogodi{wak u “U`i~koj Republici”), re~ je o Novoj demokratiji. Bila ona Nova ili stara, izvesno je da sa sobom donosi neki truli, marginalni sloj qudi. U trenutku kad je ~vrsto trebalo zastupati nacionalne interese po pitawu odbrane svete srpske zemqe Kosova i Metohije, ta stranka, Nova demokratija, pokazala je svoje izdajni~ko lice, priklawaju}i se zapadwa~kim “mirotvorcima”. Prodaja obraza za ve~eru na ovim prostorima ve} je vi|ena. Uostalom, takav ~in govori o wima.
267

Perfidna igra Nove demokratije krenula je zlokobnim putem direktnog podr`avawa Srpskog pokreta obnove, i pridru`ila se se-pe-ovskoj pquva~ini po srpskim radikalima i dr Vojislavu [e{equ. U ludilu podmetnutih izmi{qotina, Nova demokratija nije prezala ni od bla}ewa i u~estalih prozivki (istina, malo suzdr`anijih nego kada su u pitawu srpski radikali) svojih biv{ih koalicionih partnera! Protivnici patriotizma dr Vojislava [e{eqa potajno ujediweni (Nova demokratija i Srpski pokret obnove) ozloje|eni patriotskim stavovima novoformirane koalicione Vlade narodnog jedinstva, krenuli su `estokim la`ima i naga|awima o opstanku Vlade Republike Srbije. U po~etku je i sam Du{an Mihajlovi} poverovao u svoju tvrdwu kako vlada Narodnog jedinstva ne}e istrajati du`e od sto dana. Na sre}u srpskog naroda, na sre}u glasa~a ovih koalicionih partnera, Vlada narodnog jedinstva jo{ uvek traje, a pro{lo je vi{e od tri puta po sto dana. Zna~i, ako je Mihajlovi} u po~etku i trqao ruke zbog svojih `eqa o raspadu Vlade, vrlo brzo je shvatio svu glupost svojih brzopletih tvrdwi, pa je po~eo da sumwa. Svoje sumwe, u vidu upozorewa, izneo je i Vuku Dra{kovi}u, ali Vuk, ve} kakav jeste, podosta lakoveran, kako je zapo~eo neka koketirawa na svim politi~kim nivoima, nije poverovao u mogu}nost opstanka Vlade narodnog jedinstva, pa je poku{ao da umiri Mihajlovi}a. U `eqi da doka`e svoju mudrost, Vuk je nastavqao tamo gde je Mihajlovi} za trenutak zastao, u `estokim napadima na Srpsku radikalnu stranku i dr Vojislava [e{eqa. “Strate{ki interesi” su Vuka Dra{kovi}a sve vi{e vukli u ponor pakla, ali Dra{kovi} nije odustajao. Naprosto je srqao u svojim klevetama. Poku{avao je da stvori takvu atmosferu da wemu, kao izdajniku srpskih nacionalnih interesa, niko ne sme da ka`e da je izdajnik, pa se ~ak drsko pitao: “[ta je to izdajnik”? Naravno, posle takvog drskog pona{awa nastavqao je sa izricawem la`i o dr [e{equ. Dakle, sve neda}e kroz koje Srbija prolazi, Vuk je drsko i klevetni~ki tovario iskqu~ivo na “le|a” Srpske radikalne stranke, wenih ministara i potpredsednika u Vladi, ne biraju}i ni re~i, a ni la`i. Ono {to su nekada brutalno ~inili varvari, danas s na{om dr`avom ~ine doma}i izdajnici poput Dra{kovi}a i Du{ana Mihajlovi}a, i to pod parolom demokratije. Me|utim, u svojoj dvosmernoj igri dodvoravawa Zapadu i pojedincima na vlasti, Dra{kovi} je jednog trenutka na obe strane po~eo da gubi kredibilitet “prave osobe” za rastura~ko delovawe protiv Srbije. S jedne strane, Dra{kovi} ho}e u Evropu tako {to podr`ava me|unarodnu zajednicu u svim aktivnostima uperenim protiv srpskog naroda, a s druge strane, u trenucima mahnitog dodvoravawa pojedincima, staje u odbranu Kosova, istina samo deklarativno i pozerski, o{trije ~ak i od pravih, isprobanih srpskih patriota. Istina je da se na{ srpski narod nalazi na raskrsnici moralnih i psiholo{kih puteva, na{oj dr`avi je donekle izbrisana samostalnost, na neki na~in zabrawena sloboda odlu~ivawa, ali jo{ uvek opstaje i bori se upravo zbog ulaska Srpske radikalne stranke u Vladu narodnog je268

dinstva. Sveti ~in i zavet odbrane srpske zemqe srpski radikali uspe{no “biju” protiv zapadnih sila, koje nam nude neku demokratiju. [ta }e iz sveop{te situacije izvu}i Vuk Dra{kovi}, ne zna se. Me|utim, izvesno je da je Dra{kovi} odlu~io da postane “pukovnik” ili “pokojnik” srpske politi~ke scene. Ko }e mu pomo}i u osvajawu jednog ili drugog, ne}e jo{ dugo biti tajna. Veze “gluvih”, “nemih” i “slepih” Sredinom jula, pitawe Kosova i Metohije, po ukusu, `eqi i instrukcijama zapadnih sila, biva sve {kakqivije, a po nalogu istih, sve daqe od re{ewa. Javqaju se raznorazni du{ebri`nici iz zapadwa~kih metropola, wihovi saveti bivaju sme{ni i neozbiqni, ma koliko situacija na Kosovu i Metohiji bila tragi~na i zao{trena. U ~itavoj plejadi “iskusnih” i “pametnih” umova sa Zapada, na televiziji “Studija B” javqa se, direktno iz Wujorka, neki probisvet Kali~anin. Pored mnogobrojnih nesuvislih komentara koje je Kali~anin izgovorio u svom telefonskom javqawu, izre~en je i predlog po kome bi {ef pregovara~kog tima za probleme Kosova i Metohije trebalo da bude Vuk Dra{kovi}, jer se Dra{kovi}eve platforme za re{avawe problema na Kosovu i Metohiji apsolutno podudaraju sa platformom Evropske unije. Poznato je da je svaka “slu~ajnost” u pogledu Vuka Dra{kovi}a namerna i smi{qena, tako je i ovaj predlog “umnog” ~oveka, koji se odavno prodao i predao Zapadu, tendenciozno izre~en. Da li ta zapadwa~ka despotija propagirawa “demokratskih” stavova velikih sila i wihovih `eqa i predloga mo`e toliko drsko da se me{a i me{etari po srpskom bi}u, srpskoj dr`avnosti? O~ito, dok god ima doma}ih izdajnika, mo`e! Danas srpsku dr`avnost najvi{e napadaju sa Zapada, i to ba{ oni koji istovremeno stra{nim nasiqem postavqaju svoju dr`avu na vladarski presto. ^ine to sredwevekovnom brutalno{}u i jo{ ubistvenijim oru`jem, ostavqaju}i za sobom i svojim “mirotvora~kim” delovawem grobqa ~itavih naroda, ~ije su jadne dr`ave proglasili svojim strate{kim ciqevima, i to iskqu~ivo “u interesu za{tite naroda” tih dr`ava. Paradoksi se smewuju jedan za drugim, a nasilnici se pro{iruju, ne haju}i za pusto{ koju ostavqaju za sobom, jer sve je to u interesu “svetskog mira” ~iji su oni najve}i zagovornici?! Samo su komunisti svojim nadobudnim prqavim snom o “skorom odumirawu dr`ave”, patriotizam progla{avali neprijateqskim ose}awem. Posle pedeset godina tamnovawa pod brozovijadom, u~inilo se da }e Srbija da progleda. Me|utim, na srpsku nesre}u, potpomognut Zapadom, javio se Vuk Dra{kovi}. Wegova uloga, kao i funkcija wegovog me{etarewa, jo{ uvek nije okon~ana. Preko pojedinih likova sumwivog morala, Vuk Dra{kovi} saznaje vrlo ~uvane dr`avne tajne. U skladu s naredbama koje dobija, wegovo pona{awe je variraju}e: od neverovatnog patriote, do najve}eg izdajnika. U pojedinim trenucima, kad se oseti izigranim, s jedne ili druge strane, Dra{kovi} dobija sumanute ideje, i, potresan niskim strastima, javno iznosi, istina zakamuflirano, sve {to je saznao od pojedinih politi~kih struja koje, opet nezadovoqne svojim statusom i
269

ugledom, ili pona{awem odre|enih politi~kih figura, odre|enu informaciju saop{tavaju Vuku. Vuk je, jednostavno, tip ~oveka koji ne ume da sakrije svoje providne igre. [to se Vlade narodnog jedinstva i wenog patriotskog odbrambenog stava ti~e, za sada ne treba brinuti! Vlada, koliko toliko, i pored drskih i bezobzirnih nasrtaja koji dolaze sa Zapada, uspeva da odbrani kolevku srpstva. S druge strane, dok je Srpska radikalna stranka predvo|ena patriotama poput [e{eqa i Tome Nikoli}a u Vladi Srbije, srpsko narodno bi}e nema razloga za strah i paniku. Srpska zemqa, Kosovo i Metohija, moraju ostati sastavni deo Srbije, a sve ostalo, {iptarske teroristi~ke akcije, doma}i izdajnici i zapadni mo}nici koji bi da raspar~avaju Srbiju daqe – mora}e da zastanu. Ovoga puta srpska ~eqad je odlu~na i jaka, a {to je najbitnije, stav srpskog naroda i Vlade se podudaraju. “Mre`a” Vukove svastike zadire u Crnu Goru! “Lija, lija pa dolija”, ka`e na{ narod. Dakle, nema problema samo Srbija s bolesnim i nepredvidivim pona{awem Vuka Dra{kovi}a. Ali, da bi se pa`wa javnosti skrenula i na druga de{avawa, u “nezavisnim” novinama “Dnevni telegraf”, u drugoj polovini jula pro{le godine, osvanuo je naslov “Milo i Sveto se razi{li”. Po objavqivawu ove upozoravaju}e vesti, susreli su se Marovi} i Mara{, ne bi li zajedni~kim snagama sro~ili ubedqiv demanti. ^iweni~no stawe, istina, govori da su ba{ u tom periodu Milo i Sveto imali nekakvih razmirica i neslagawa, ali ne u toj meri da bi do{lo do razlaza. Ako wihov sukob i jeste veliki, ipak postoje i ve}i razlozi zbog kojih wih dvojica moraju i daqe da lete u istom jatu. Marovi}ev demanti je sastavqen i objavqen! [ta je istina, ostalo je da narod sam prosudi, ali ko stoji iza ovog naslova objavqenog u “Dnevnom telegrafu”, za dobre poznavaoce unutra{wih poslova, one koji su uvek na tajnim zadacima, nije nepoznanica! Iza naslova “Milo i Sveto se razi{li”, osim “Dnevnog telegrafa”, “~u~i” Vukova svastika. Od koga je ona dobila nalog, nare|ewe, ili kako joj se rodila ideja da proturi tu vest o Milu i Sveti, i nije neko te{ko pitawe, naro~ito ako se ima u vidu da Slu`ba dr`avne bezbednosti ima vrlo precizne podatke o takozvanom patriotizmu bra~nog para Dra{kovi}. Naime, najve}i patriotizam pomenutog bra~nog para je novac. Zbog toga ~esto upadaju u kontradiktornosti lutaju}i od ekstremnih patriotskih izjava do, tako|e, ekstremnih preprodaja srpske neja~i i zemqe. Patriotizam i novac ne idu zajedno, ali u slu~aju bra~nog para Dra{kovi} idu, i te kako! Zahvaquju}i dobro upu}enim izvorima u Crnoj Gori, do javnosti su doprle jo{ neke {kakqive pojedinosti o nov~anim {pekulacijama Gradske vlade u Beogradu, koja se tako|e odvija pod budnim pogledom Dra{kovi}a. Naime, kada je Vawa Bokan postao novi vlasnik beogradske “[tampe”, ~elnici Gradske vlade zakazali su “poslovni sastanak” s Bokanom. Tom sastanku prisustvovao je Vuk Dra{kovi}. Razlog za susret s Bokanom
270

bio je dogovor oko nekakvih lokacija kioska “[tampe”. Ina~e, svih dvesta osamdeset kioska “[tampe” nalazi se u samom centru Beograda, popularno re~eno u krugu “dvojke”. Zato su ~lanovi Gradske vlade, predusretqivo, izneli Vawi Bokanu nekoliko “predloga i vidova saradwe”. Naravno, o “saradwi” sa “[tampom” nije bilo nikakve re~i, ako se izuzme reket koji su gradski ~elnici tra`ili od Bokana. Naime, ~elni qudi Skup{tine grada Beograda od Bokana su tra`ili milion nema~kih maraka, i to u ke{u! Ako je reket i od gradskih ~elnika, mnogo je! Vawa Bokan verovatno nije mogao da poveruje sopstvenim u{ima, ali je zato wegov odgovor, za~iwen obiqem so~nih psovki, bio kratak i jasan: “Od mene ne}e dobiti nijednu nema~ku marku, a kamoli milion maraka”! Jo{ je Bokan Dra{kovi}u i wegovim reketa{ima ~vrsto obe}ao da }e pozvati novinare i da }e odr`ati konferenciju na kojoj }e izneti javnosti Srbije sve pojedinosti oko prqavih rabota Gradske vlade. Posle toga je demonstrativno napustio “sastanak” reketa{a! U opisanoj “poslovnosti” Dra{kovi}eve Gradske vlade do{lo je do op{te razu|enosti, i ono malo vrlina, ako ih je neko u Dra{kovi}evom okru`ewu ikada i posedovao, ustuknulo je pred padom morala i `eqom za boga}ewem. Koliko je normalno da se predstavnici Gradske vlasti pona{aju grabqivo i pohotno kad su u pitawu materijalne vrednosti, ili boqe re~eno otima~ina “se-pe-o-o-va-ca”, oceni}e neko drugi, jer mi nemamo ulogu sudije, ve} naratora. Na jednoj strani je kolektivna socijalna beda, a na drugoj su “politi~ari”-reketa{i, ukotvqeni u foteqama Gradske vlade, kojima novca nije dovoqno. Pohotno pru`aju ruke prema svemu {to bi mogli oteti. Da li je to patriotizam o kome nas ti Vu~e u~i{ na privatizovanoj televiziji “Studio B”? Ako jeste, a ne verujem da ima{ ~ojstva da ka`e{ da ovo nije istina, onda je red da se izvini{ svim srpskim majkama i `enama, srpskim porodicama ~ija mese~na primawa, pod uslovom da su redovna, ne prelaze cifru od {esto, sedamsto dinara. Stidim se svih dana i ve~eri provedenih u dru{tvu Vuka Dra{kovi}a. @ao mi je svih zajedni~kih ispri~anih pri~a, komentara. Kako }e mi deca oprostiti poznanstvo i dru`ewe s qudima poput Paje Kruni}a i Vuka Dra{kovi}a? Ako je Klinton uzdrmao ameri~ku javnost svojim nedozvoqenim radwama s Monikom Levinski u ovalnom kabinetu, tako je ista, ili sli~na, situacija mogla da zadesi i Dra{kovi}a. Samo, naravno, {to se zbog toga Evropa ne bi naro~ito uznemirila, a Amerika ne bi zapo~iwala otvarawe novih ratnih `ari{ta. Elem, postoje provereni podaci o prequbi Vuka Dra{kovi}a i wegove svastike. Dok je Klinton gawao Moniku, Dra{kovi} je jurio svastiku, ali to je saznala i Dana. Uhvatila ih na delu, pa je odlu~ila da kazni Vuka. Kao najo{triji vid kazne odredila mu je da odr`ava intimne odnose sa najru`nijom novinarkom “Srpske re~i” koju nije te{ko prepoznati! Eto, nekada ne vaqa biti mnogo pohotqiv i grabqiv, a pogotovo nije dobro u takvoj situaciji biti i popularan, jer se i naj~uvanije tajne vrlo brzo saznaju!
271

Kakvo je mi{qewe crnogorskih politi~ara o Vuku Dra{kovi}u, najboqe se mo`e saznati kroz komentar Vuka{ina Mara{a: “Najperspektivniji politi~ar u Srbiji je dr [e{eq, to nije samo moje mi{qewe, ono preovladava i na Zapadu. Ja ga li~no ne podnosim, ne zato {to smo neistomi{qenici u shvatawu odnosa prema federaciji, ve} zato {to bi on najradije da se i Crna Gora prekrsti u Srbiju”! La` kao Vukovo najja~e oru`je Vrednost patriotizma i politi~ke zrelosti jednog politi~ara nije samo u ta~nom uo~avawu ~iwenica, nego u spremnosti da te ~iwenice, po cenu svakog rizika, posebno li~nog, predo~i javnosti. Neki politi~ari, poput Vojislava [e{eqa, spremni su to da urade, ali ve}ina wih nije! Vojislav [e{eq se ne bavi politikom zbog privilegija osvajawa vlasti, dok drugi politi~ari, koji sebe predstavqaju bojama prozapadne demokratije, upravo te`e osvajawu vlasti radi koristoqubqa. Ima onih koji svoj politi~ki kredibilitet manifestuju na razli~ite na~ine, uglavnom za li~na boga}ewa i prikupqawa poena. Mnogi politi~ari zarad osvajawa vlasti naprave kardinalne gre{ke. Po~nu evropejski da se pona{aju zaboravqaju}i srpski guw, motiku, rodnu grudu... Me|u primerima takve nevere, izvesno, korak ispred svih je Vuk Dra{kovi}, koji zbog svojih nesmotrenih izjava danas u {irokom luku zaobilazi rodnu Hercegovinu. Ima li za ~oveka ve}e kazne od te da ne sme da se pojavi u rodnom zavi~aju? Nema, rekli bi mudri qudi, ali Dra{kovi} ne pripada toj kategoriji Srba. O wemu najvi{e govore wegova razli~ita i nesmotrena pona{awa, dodvoravawe zapadnim silama i jo{ nekim pojedincima. Hercegovci po prirodi stvari pripadaju ~estitim qudima, ali kukoqa uvek ima, svesni su i oni toga, zato ne vole da vide Dra{kovi}a u Gacku. Ako je Dra{kovi} ikada i patio {to ne mo`e da poseti svoj rodni kraj, vrlo brzo je odustao od patwe i posvetio se nekim drugim, rekao bih marginalnim, stvarima. Nastavio je da vodi politiku be{~a{}a i srama, da prodaje obraz, koketira s politikom odbrane i o~uvawa Kosova i Metohije, ali i da izgovara raznorazne bquzge o politi~arima koji mu u datom trenutku, iz nekog samo wemu znanog razloga, zasmetaju. Posle avgustovskog otvorenog pisma, upu}enog Svetozaru Marovi}u, Dra{kovi}i }e ubudu}e, kako pouzdani izvori tvrde, sigurno zaobilaziti i Crnu Goru. U celoj pri~i koja govori o sva|i Vuka Dra{kovi}a i Svetozara Marovi}a, novinarski lik Vukove svastike je minoran i nebitan, tako da su ~elni qudi Crne Gore odlu~ili da se wom ne bave. Ako su odlu~ili da je Vukova svastika neva`na, nisu to isto pomislili i za Dra{kovi}eva daqa novinarska naklapawa, pa su, shodno tome, odlu~ili da se pozabave bra~nim parom Dra{kovi} na temeqniji na~in. Dakle, iz skrivenih dosijea izvu~en je kompromituju}i materijal, godinama skrivan od javnosti, koji svakog dana treba da osvane u nekim od crnogorskih novina. Dobro upu}eni tvrde da u tim materijalima ima svega, od prqavog ve{a do “ne~istih” ku}a.
272

Ko vodi politiku “duplih standarda”? Ministar lokalne samouprave u Vladi Republike Srbije, najavio je da bi lokalni izbori trebalo da se odr`e po~etkom 1999. godine... Nastala je gu`va i panika u redu “demokratski” orijentisanih stranaka, a na Zapadu je politika duplih standarda do{la do pravog izra`aja. ^lanovi Srpskog pokreta obnove, tako|e su bili zbuweni i dezorijentisani, ali Vuk ih je brzo umirio obja{wewem da je saznao neke nove pojedinosti o kojima jo{ uvek ne treba govoriti. No, ipak, wegovi sledbenici o~ekivali su da }e pojavqivawe na televiziji “Studio B” Dra{kovi} iskoristiti na uobi~ajen na~in, tako {to }e pod o{tricu svog “no`a” staviti Vladu narodnog jedinstva! Kako se to nije dogodilo, ostali su duboko razo~arani i iznevereni. “Za{to Dra{kovi} nije reagovao”, pitali su se oni koji ga dobro poznaju, ali ipak nedovoqno. Vuk nije reagovao zato {to je prihvatio “politiku dvojnih standarda”, koja je ina~e postala jako popularna i zastupqena u na{oj zemqi, naro~ito od kraja avgusta pro{le godine. Naime, tih dana Dra{kovi} je uhva}en u “sumwivom” politi~kom koketirawu. Svoju novu taktiku Vuk je poku{ao da primeni i tokom septembarskih izbora u Republici Srpskoj, ali tamo je politika duplih standarda dobro poznata javnosti, pa je Vuk ostao “kratkih rukava”. Uostalom, tih dana komentar `iteqa Republike Srpske na Vukovo pojavqivawe i odr`ane tribine Srpskog pokreta obnove bio je slede}i: “Preko 70% gra|ana Republike Srpske vi{e ne veruje [e{equ. Gle ~uda, kako li je onda predsedni~ki kandidat Srpske radikalne stranke, dr Popla{en, pobedio na predsedni~kim izborima?” Vuk od septembra tipuje na Saveznu vladu Vuk Dra{kovi} je sklon pravqewu jeftinih ra~unica na osnovu kojih o~ekuje pozitivna etiketirawa u narodu. Svoje pravo lice uvek dobro krije, ili to barem poku{ava. Nekada mu to ne polazi za rukom, a nekad je Dana tu da ga “uozbiqi”. Sve u svemu, Dra{kovi}i se ~esto povode za pitawem kome je, u vremenu zla, uop{te stalo do istine? Istina uvek pripada samo `rtvama, a one, u ve}ini slu~ajeva, ne mogu da govore. Igra dobrog i lo{eg politi~ara Vuka Dra{kovi}a nekada je imala prolaz u srpskom narodu. Danas su vremena, ipak, druga~ija. Narod odavno Dra{kovi}u ne veruje, ali on se, ipak, nada da }e kao feniks nastaviti nekim novim, boqim putem?! Ve} po~etkom septembra, Beogradom je po~ela da kru`i pri~a, od dobro obave{tenih qudi, kako }e Vuk Dra{kovi} u}i u Saveznu vladu! Neverica je bila prva reakcija, ali politika ne dozvoqava psovke, makar ne javne! Istina, postojala je bojazan da }e Dra{kovi}, kad do|e do onih kqu~nih i najva`nijih pregovora, opet tra`iti previ{e i opet ostati samo na gradskoj vlasti. Ambicije Danice Dra{kovi}, jo{ od upoznavawa s Vukom, bile su znatno ve}e od wegovih, a u datom trenutku Dana je bila boqi trgovac. Dakle, shvativ{i da }e Vuk nanovo ne{to zabrqati, Dana je odlu~ila da ga dobro presli{a i, za svaki slu~aj, upozori da zahteve svede na neku normalniju meru.
273

[to se {u{kalo po beogradskoj ~ar{iji, glasno se pri~alo u prostorijama Srpskog pokreta obnove. Mogle su se tada ~uti svakakve pri~e i `eqe se-pe-o-o-va-ca, ali prilike su nalagale mudrost. “Koliko mudrosti i znawa, toliko slave”, ka`e narod, a ho}e li tako biti i u Vukovom slu~aju, pokaza}e blisko vreme. Od Vukovih najbli`ih saradnika, koji su trqali dlanove zbog eventualnog ulaska u Saveznu vladu, ~uli su se i komentari da }e, zahvaquju}i sticawu nove pozicije, Srpski pokret obnove mo}i jo{ raskala{nije i grabqivije da se pona{a u obavqawu gradske vlasti. Tek, tu i tamo, neko od se-pe-o-o-va-ca se nadao i ve}em uticaju na republi~kom nivou. Ako je po~etak septembra bio obele`en novim i relativno ostvarqivijim planovima Vuka Dra{kovi}a, ipak nije bilo vremena za opu{tenost. Naime, Dra{kovi} se, odjednom, zabrinuo kako }e svojim bira~ima objasniti svoj eventualni ulazak u Saveznu vladu?! Onda mu je sinula ideja – sebe }e opet proglasiti `rtvom i to u ime za{tite nacionalnih interesa. Ostala je dilema kako }e Vuk podneti tu “`rtvu”, kao teret ili oreol mo}nika?! Uspani~eni gradski ~elnici Zar uop{te neko mo`e i da pomisli da se bavi politikom i narodnim poslovima, ako nije ispuwen qubavqu prema tom narodu?! Mo`e, a to su ~elni qudi grada Beograda mnogo puta pokazali i dokazali, zato se svaki put uspani~e kad na tv ekranima ugledaju emisiju u kojoj je gost dr Vojislav [e{eq. Tako je bilo i tog septembarskog petka, pro{le godine. Gradski mo}nici su posle [e{eqeve emisije drhtali i besneli. Zajedno s wima, znojili su se i Vuk i Dana. Vuk je mozgao – s kim li se [e{eq dogovorio za gostovawe na RTS, a da on to ranije nije ~uo i saznao. Dana se nervirala {to [e{eq javno govori o malverzacijama gradske vlasti, posebno zbog [e{eqevog prozivawa Spasoja Kruni}a i Dragana ^ovi}a. Paja Kruni} je bio najvi{e uznemiren. Iste ve~eri se sastao s bra~nim parom Dra{kovi}, ne bi li dogovorom prona{li re{ewe, otkrili neki trag! Tom prilikom, Paja nije odoleo – napao je Vuka zato {to veruje svima. Vuk se branio govore}i kako ni on vi{e nikome ne veruje i kako je sve to ista bagra, ali ni{ta nije pomagalo. Nakon ozbiqnog ve}awa, ~lanovi Srpskog pokreta obnove su doneli odluku da ovoga puta neizostavno moraju u}i u Saveznu vladu, i to bez ikakvih uslovqavawa! Ozbiqnost situacije i ~iwenica da [e{eq ima ta~ne podatke o pona{awu gradske vlasti, uznemirila je Danicu toliko, da je sve vreme izgovarala pretpostavke ko bi [e{equ mogao da dotura podatke o “lo{im” radwama gradske vlasti. Zbog alarmantnosti i hitnosti situacije, Srpski pokret obnove je odr`ao Savet, kojim je predsedavao Vuk Dra{kovi}. Glavna tema ovog sastanka, odr`anog 13. septembra, bio je Vojislav [e{eq i wegove optu`be izre~ene na ra~un ~elnih qudi Srpskog pokreta obnove.
274

Zahvaquju}i [e{equ i istini o pona{awu ~elnih qudi gradske vlasti, po hitnom postupku je doneta odluka da se napravi “human gest”, i da Izvr{ni odbor Skup{tine grada donese odluku o dodeli stanova porodicama poginulih policajaca. Zbog ovakve “nepogode” koja ih je zadesila, Srpski pokret obnove nije imao vremena da se udubquje u problematiku dnevnih de{avawa na Kosovu i Metohiji, pa se te ve~eri moglo ~uti samo {turo i formalno saop{tewe Srpskog pokreta obnove o problematici Kosova i Metohije. O kakvim nametima se govori? Predstavnici udru`ewa zanatlija imali su prilike, 23. septembra, da se sa predsednikom Skup{tine op{tine Zemun, Stevom Dragi{i}em, dogovore oko potpisivawa novih ugovora (s ve}im cenama) o iznajmqivawu poslovnog prostora. Naravno da se predstavnicima ovog udru`ewa nije dopalo pove}awe cene, jer bi najradije izbegli bilo koje pla}awe, ako je mogu}e. Me|utim, dogovor je ipak postignut, {to nije odgovaralo pojedincima, simpatizerima Srpskog pokreta obnove, jer nisu mogli da podignu gu`vu i galamu, kad je dogovor ve} postignut. Bilo je razli~itih predloga, od toga da bi mo`da najboqe bilo pojaviti se na televiziji “Studio B”, ispri~ati kojekakve la`i o op{tinskim vlastima u Zemunu, do toga da }e, ukoliko zanatlije ne reaguju, Op{tina Zemun “nabaciti” takve namete od kojih }e se budu}a televizija Zemuna sasvim pristojno izdr`avati. Kako me|u zanatlijama ima i onih koji nisu strana~ki opredeqeni, a saradwu s op{tinskim vlastima Zemuna su smatrali sasvim uspe{nom, nije do{lo do ostvarivawa podmukle ideje Srpskog pokreta obnove. Me|utim, pri~a o zemunskim zanatlijama i me{etarewe Srpskog pokreta obnove ne zavr{ava se na ovome... Strana~ko prikupqawe poena na ra~un medija Laka je odstupnica onima koji ispuwavaju putne naloge mo}nih sila u Srbiji. Takvi, iza i ispred sebe, nemaju nikakvih rizika, jer imaju materijalnu komociju svojih donatora sa Zapada. Upravo zato {to se u ovoj bagatelisanoj Srbiji nagomilalo toliko doma}ih izdajnika, situacija je bila upozoravaju}a, naro~ito po pitawu srpskih “nezavisnih” medija, koji su, zahvaquju}i izda{nosti zapadnih donatora, krenuli u komadawe Srbije i srpskog naroda. “Nezavisni” mediji, poslu{nici prekookeanskih mo}nika, koristili su re~ kao ubojito oru`je protiv nedu`nog naroda. Kako bi se stalo na put takozvanom “nezavisnom” novinarstvu i lagarijama koje se {ire zahvaquju}i novinarima-izdajnicima, donet je novi Zakon o informisawu. Taj Zakon podigao je veliku pra{inu, a strani donatori su me|u svojim poslu{nicima prona{li one koji su tog trenutka trebali na najprakti~niji na~in da poka`u svoju lojalnost dolaru. Radi poja{wewa Zakona o informisawu mnoge televizijske stanice su prozivale ministra za informacije, Aleksandra Vu~i}a. Bilo je i takvih emisija u kojima se na diskredituju}i na~in govorilo o aktuelnom Zakonu.
275

Takvu emisiju, s ciqem da se novi Zakon {to `ustrije napadne, organizovala je privatizovana televizija “Studio B”. Nalogodavac je bio Srpski pokret obnove. Gosti emisije su bili Ivan Kova~evi}, portparol Srpskog pokreta obnove, Slavko ]uruvija, urednik “Dnevnog telegrafa”, Aleksandar Tijani} i Bogdan Tirnani}. Ova emisija je ve} na po~etku nagovestila neuspeh, jer je Bogdan Tirnani}, samo posle nekoliko minuta, ustao i oti{ao. Kasnije je Tirnani} svoj gest demonstrativnog odlaska opisao ovako. “Na samom po~etku emisije, nakon prvog kruga pitawa, gde je prvi govornik bio Ivan Kova~evi}, hteo sam da napustim emisiju. Wegovo izlagawe mi je govorilo da }e rasprava o medijima poslu`iti spoovcima kao pokri}e za ne{to drugo. Po meni, to je bedno strana~ko prikupqawe poena na ra~un na{ih novinarskih problema, povodom kojih smo i do{li u emisiju. Ipak, suzdr`ao sam se nadaju}i se da se to ne}e ponoviti u drugom krugu pitawa. Zna~i, ostao sam u emisiji sve dok ponovo na red nije do{ao Ivan Kova~evi}. Kova~evi} je odmah po~eo da komentari{e Tijani}evu opasku – da u Srbiji nema opozicije, nakon ~ega sam onako reagovao i napustio studio. Po zavr{enoj emisiji sastao sam se sa ]uruvijom i Tijani}em. Sva trojica smo se slo`ili da smo izmanipulisani od strane glavnog i odgovornog urednika “Studija B”, Dragana Kojadinovi}a. Tako|e, zakqu~ili smo da }e nam ova emisija naneti mnogo vi{e {tete nego koristi. ]uruvija nam je tada rekao da mu je Vuk, nakon posledweg intervjua datog “Dnevnom telegrafu”, u poverewu rekako kako }e [e{eq uskoro napustiti Vladu zbog odre|enih nesuglasica, i da je on (Vuk) ovog puta prihvatio ulazak u Vladu, ne zbog sebe, nego zbog Srbije. Tako|e, po Vukovoj kombinaciji izre~enoj ]uruviji, pored Srpskog pokreta obnove, u Vladu Srbije planiran je ulazak i Nove demokratije i Du{ana Mihajlovi}a. Me|utim, po{to je i ovog puta “ispu{io”, Vuk se hvata za slamku, i tobo`e brani nezavisne medije i novine, kako bi prikrio svoje stvarne muke koje su u ovoj emisiji nedvosmisleno i jasno ofirali Ivan Kova~evi} i Bogoqub Peji~i}. Prakti~no, sva trojica smo se slo`ili da smo napravili veliku gre{ku gostuju}i u toj emisiji”! Ponovo }e da “radi ulica”, pretio je Vuk O problemima “nezavisnog” novinarstva, odnosno o novom Zakonu o informisawu, nije se raspravqalo samo na televiziji, ve} i iza “zatvorenih” vrata vi|enijih advokata. Tako je Sava An|elkovi}, prepri~avaju}i pri~u koja se odigrala izme|u wega i Dragana Kojadinovi}a, shvatio nove namere i ideje Vuka Dra{kovi}a. “Razgovarao sam sa Draganom Kojadinovi}em povodom ju~era{weg usvajawa Zakona o informisawu, kao i o namerama i planovima Vuka Dra{kovi}a, u ciqu “odbrane” “Studija B”, ukoliko do|e pod udar tog Zakona. Kojadinovi} ka`e kako mu je Vuk otvoreno rekao: “Ti radi svoj posao kao {to si to ~inio i do sada, a ukoliko te neko bude sputavao u tome, ponovo }e “raditi” ulica. Ovoga puta ne}u popustiti, pa makar do kolena tekla krv Beogradom”.
276

Kojadinovi} mi je priznao da se zbog ove Vukove izjave naje`io, ali je wegove sugestije ipak prihvatio, misle}i na pru`awe otpora novousvojenom Zakonu o informisawu. Me|utim, Kojadinovi}a brine ne{to drugo – ono {to javno nikada ne bi rekao, a to je o~igledan i primetan strah me|u glavnim i odgovornim urednicima nezavisnih listova, koji je do{ao do izra`aja jo{ pre usvajawa Zakona o informisawu, odnosno nakon donete Uredbe Vlade Srbije o privremenoj zabrani tri dnevna lista. “Bojim se da }e biti uzaludna podr{ka”, naglasio je Kojadinovi}, “koju nam daju razne evropske i svetske zajednice ukoliko sami pokleknemo, odnosno ne pru`imo otpor ovom kriminalnom Zakonu i re`imu”. S tim u vezi, Vuk je Kojadinovi}u otvoreno rekao da o~ekuje za{titu medija u Srbiji od me|unarodne zajednice, koja }e se o{tro suprotstaviti novom Zakonu. Tako|e, Vuk je rekao da }e me|unarodna zajednica, zbog ovakvog zakona, Vladi Srbije postaviti ultimatum koji ni{ta nije bla`i od onog povodom kosovskometohijske krize. Tako|e sam ~uo da Dra{kovi} raspola`e informacijom da je Kristofer Hil, ameri~ki ambasador, zatra`io i dobio pozitivan odgovor od crnogorskog predsednika \ukanovi}a o mogu}nosti registrovawa zabrawenih listova u Crnoj Gori. Prilikom ju~era{we posete Crnoj Gori, Hil se zahvalio \ukanovi}u na nepristrasnom izve{tavawu crnogorskih medija o stawu na Kosovu... Na kraju, Kojadinovi} je na{ razgovor optimisti~ki zakqu~io, kako je ube|en da }e zbog donetog Zakona o informisawu pasti Vlada Srbije...” Pitawe kome je u ovim vremenima zla i nasiqa, uop{te stalo do prave istine, nije formula kojom se slu`i Vukov glasnogovornik, Dragan Kojadinovi}, jer, da se samo jednom zapitao, znao bi da je srpskom narodnom bi}u ovog trenutka istina najpotrebnija! Ali, ne ona istina koju prote`ira “Studio B”, ve} prava. Narodu ne treba prera|ena istina, koju osmi{qavaju zapadni donatori, takozvanih nezavisnih medija Srbije, ve} ona istina koja se zasniva na realnim ~iwenicama i objektivnom de{avawu. Ina~e, Kojadinovi} je svako svoje medijsko pojavqivawe koristio kako bi o Zakonu o informisawu govorio Vukove parole, koje glase: “Ovaj Zakon je elementarna nepogoda za na{e novinarstvo. Moj utisak je da se novinari nisu upla{ili, oni su zapaweni. Na{i mediji su bili na evropskom nivou. Sve ovo li~i na preke sudove. [ta to zakonodavstvo krije od nas i naroda?! Ove kazne gore su od streqawa...” Problemi se brzo re{avaju u Op{tini Zemun Pod pokroviteqstvom bri`qivog op{tinskog odbora Srpskog pokreta obnove, sredinom novembra pro{le godine odr`an je sastanak udru`ewa zemunskih zanatlija. Profesor Mati}, predsednik op{tinskog odbora Srpskog pokreta obnove, na po~etku pozdravnog govora do`iveo je neprijatnosti. Naime, direktor “Fitep”-a, posle Mati}evog govora, rekao je kako ovaj susret ne bi trebalo da ima strana~ka obele`277

ja, od kojih se on, kao zanatlija, ogra|uje. Tom prilikom je, tako|e, istaknuto da su zemunske zanatlije izabrale pogre{an na~in za re{avawe problema, i da bi bilo pametnije da se nastave razgovori s predstavnicima op{tinske vlasti u Zemunu. Tog dana zanatlije je ~ekalo jo{ jedno neprijatno iznena|ewe. Naime, Srpski pokret obnove, onako usputno, predlo`io je zemunskim zanatlijama “neposredno” okupqawe na ulicama Zemuna i stvarawe “nove {eta~ke zone”. Zanatlije, koje nisu imale nikakva strana~ka obele`ja, ovaj nesuvisli predlog je iznervirao jo{ vi{e. Shvativ{i definitivno kakvu prqavu igru igra Srpski pokret obnove, zemunske zanatlije su napustile sastanak sa `eqom da qudi poput ovih iz se-pe-o-a, nikada ni u jednom mestu Srbije ne osvoje vlast, jer od wihove podlosti i malverzacija gotovo nema spasa! [e{eqev izlazak za skup{tinsku govornicu – panika u SPO-u u Svaki izlazak Vojislava [e{eqa za govornicu Skup{tine u parlamentu Srbije zna~i haos u glavama sepeoovaca. Me|u wima se najvi{e pla{i Dragan ^ovi}, jer za sobom ima gomilu brqotina. Posle novembarske republi~ke sednice, Dragan ^ovi} se `alio “odre|enim prijateqima” kako je ube|en da [e{eqeva upozorewa s govornice nisu bezazlena i slu~ajno izre~ena. “Zato smo se Paja i ja pitali kako da do|emo do ’odre|enih’ qudi koji bi mogli da nam obezbede za{titu”. Me|utim, ovakvo pitawe Dragana ^ovi}a u neku ruku odslikava apsolutni pad morala ~elnih qudi gradske vlasti, jer “spas” poku{avaju da obezbede preko ~oveka koga je ^ovi} znao jo{ iz perioda svog boravka u Jugoslovenskoj udru`enoj levici, kada je saznao kako doti~ni gospodin o wemu, Draganu ^ovi}u, ne misli ni{ta lepo, ve} smatra da je Dragan ^ovi} bez imalo karaktera i morala. Tako|e, po Beogradu se tih dana uveliko pri~alo da je Aleksandar Tijani} bio na “dora|ivawu” Slu`be bezbednosti, jer je po~eo da se bavi stvarima koje ne bi trebalo da ga interesuju. Sve u svemu, Paja Kruni} i Dragan ^ovi}, te no}i upla{eni [e{eqevim upozorewima, nisu mogli da spavaju. Wihova agonija je nastavqena, ali to ni za dlaku nije umawilo `equ za malverzacijama i koristoqubqem koja svakog dana sve vi{e izlazi iz wih. Vukovi marifetluci se nastavqaju Tokom nekoliko posledwih godina na{ sistem je po~eo da “boluje od malih bogiwa”, koje {ire sepeovci. Mimikrija, la`ne re~i, to celokupno licemerje, sru{ilo je i mnogo ja~e od nas. Nas jo{ uvek nije, jer u nama tiwa iskonska `eqa za spasom i oporavkom. Marginalni politi~ki likovi i wihove politi~ke grupacije, pa makar se one i druga~ije zvale, ne mogu da nas upla{e svojim svakodnevnim “dobronamernim” upozorewima, wihova igra poznata je srpskom narodu. Opstaju samo jaki, a Srbi su tokom ~itavog svog postojawa dokazali da to i jesu.
278

Vukovo pojavqivawe na BK televiziji, 21. novembra pro{le godine, pokazalo je srpskom bi}u jo{ jednom, ko je i kakav je Vuk Dra{kovi}. Naime, u emisiji “Gravitacija”, Dra{kovi} je bez okoli{ewa predlo`io savez s NATO paktom, i to u ciqu zadr`avawa Kosova i Metohije, nagla{avaju}i da bi sve politi~ke stranke Srbije, koje su protiv NATO-a, morale da odu s politi~ke scene. Nije Dra{kovi} mogao da izdr`i da jo{ jednom ne poka`e svoj bes i strah, podvla~e}i da svi oni koji `ele Srbiju i Crnu Goru da predaju Rusiji u miraz, nemaju {ta da tra`e na politi~koj sceni. “Na{em narodu mora se re}i da je Rusija u velikoj nevoqi i da zato mi, naprosto, moramo da sara|ujemo sa NATO paktom ako mislimo da zadr`imo Kosovo i Metohiju”, javno je saop{tio Dra{kovi}. Posle ovakvog postavqawa stvari, u srpskom narodu se rodila zebwa – koliko li }e Dra{kovi} jo{ izneti mahnitih predloga, ne bi li, putem silovite podr{ke Zapada, u{ao kroz mala vrata u Saveznu vladu? Jasno je da Vuk prihvata sva re{ewa NATO pakta i da je spreman na svaku vrstu saradwe kako bi se do~epao “malo” vlasti. Izgleda da on Saveznu Republiku Jugoslaviju, ba{ kao i NATO, vidi kao Republiku Kosovo, Republiku Srbiju i Republiku Crnu Goru. “Preobu~eni” zahtevi “nezavisnih” medija Posle televizijskog duela izme|u ministra za informacije Aleksandra Vu~i}a i Vukovog glasnogovornika, predstavnika “Vukovizije”, Dragana Kojadinovi}a, otkriveno je kako je Kojadinovi} poslat u ovu emisiju kao provokator. Kako Kojadinovi}eve provokacije, ve} na po~etku emisije, nisu urodile plodom, Kojadinovi} se iznervirao i tokom ~itave emisije ispoqavao ne samo nedostatak lepog vaspitawa, nego i dosta {upqina u obrazovawu. Tako se posle ove emisije u narodnom bi}u Srba stvorila vizija o tome kakvi qudi “vode” “nezavisne” medije i koja je wihova interesna sfera. Kojadinovi}evi agresivni ispadi pred televizijskim kamerama ujedno su obznanili koliko se Vuk boji sopstvene nemo}i i koketerije s odre|enim grupacijama qudi, bilo iz Srbije ili sa Zapada. Veliki sistemi imaju i velike fraze, ali im nedostaju one jednostavne, male re~i. Mali sistemi nemaju toliko frazirawa, ali zato mogu da obole od unutra{wih izjedawa. Izgleda da se Dra{kovi}u dogodilo to unutra{we izjedawe. Progutala ga je sopstvena `u~ potpomognuta megalomanijom, pa je utoliko shvatqivija wegova izjava koja je usledila posle ameri~kog izja{wavawa o podr{ci srpskim opozicionim krugovima. Naime, Vuk je svima dao do znawa kako sebe vidi kao ameri~kog ~oveka. Ovakvim potezom Dra{kovi} je jo{ jednom javno potcrtao svoju spremnost na izdaju srpskih interesa. Otkrio je Vuk i obelodanio svoju “muku”, ali ujedno i upozorio srpsko narodno bi}e kako i koliko se na wegov patriotizam mo`e ra~unati. Kada je re~ o izdaji srpskih interesa, Vuk nije usamqen slu~aj. Rame uz rame s wim, “{eta” i Du{an Mihajlovi} sa svojom Novom demokratijom. Izgleda da se Dra{kovi} i Mihajlovi} nadaju uspe{noj “lomqavi
279

kola~a”, samo ne mogu da se opredele na koju bi stranu krenuli?! Izvesno je da, za sada, i jedan i drugi predla`u izdaju, ali nikoga vi{e ne}e iznenaditi ako se uskoro “okrenu” patriotizmu. Uostalom, to su ve} prepoznatqive faze u pona{awu ovih politi~kih marginalaca. Ipak, srpsko bi}e, ma koliko bilo najedano unutra{wim izdajama i spoqnim nasrtajima, spremno je na eventualna iznena|ewa, jer to je ne{to na {ta smo se, tokom brozovijade, ve} navikli. [tetni ugovori gradske vlasti U op{toj igri razgovora gluvih i nemih, politi~ka scena Srbije izgleda kao poligon za isprobavawe raznoraznih preprodaja. Naravno, u svim preprodajama koje se de{avaju u na{oj zemqi, Srpski pokret obnove neizostavno i aktivno u~estvuje! Od svake preprodaje oni dobro zarade! Me|utim, sve sepeoovske igre, prodaje i preprodaje, odavno su poznate. O tome Srbe uredno informi{u istinoqupci, srpski radikali. Tako je nevi|eno dobar odjek u javnosti imala konferencija za novinare Gradskog odbora Srpske radikalne stranke, na kojoj je Stevo Dragi{i} argumentovano prozvao ~elnike gradske vlasti, ogrezle u kriminalu, zbog sklapawa {tetnih ugovora, a sve to u interesu li~ne provizije i zarade. Zar su Beogra|ani zato {etali, da bi gradska vlast mogla da se bogati kroz raznorazne marifetluke?! Znaju}i da je prvi na rang listi onih koji uzimaju dobru proviziju, Spasoje-Paja Kruni} prestao je i da spava, ali provizije nikako ne mo`e da se odrekne. Me|u posledwim ugovorima, koji su doneli vi{e nego dobru zaradu, nalazi se i onaj sa “[kodom”. Za Pajom puno ne zaostaje ni Dragan ^ovi}, koji strahuje da }e ga srpski radikali jednog dana prozvati pod punim imenom, a onda, zbogom lepi `ivote! Zato se ^ovi} zavukao u mi{ju rupu, pa uop{te ne komentari{e prozivawa srpskih radikala, ve} im se sklawa iz vidokruga. Vukove podr{ke se skupo pla}aju Vreme, ka`u, proti~e, donosi zaborav, a uspomene blede. Ipak, vreme ne mo`e da izbri{e sva se}awa na Dra{kovi}evo pona{awe, naro~ito na onaj period posle potpisivawa Dejtona. U tom periodu Vuk je bezglavo i nekontrolisano pokazivao svoju variraju}u }ud. I{ao je nisko, podmuklo, nadaju}i se nekakvom zgoditku. Ostao je bez toga, ali i daqe je `iveo u nadi. Sve svoje budu}e podr{ke odlu~io je dobro da naplati. Svoja }utawa, tako|e, smatrao je da treba da unov~i. Koliko vrsta raspolo`ewa, toliko i para. Opasne igre koje je jo{ tada zapo~eo, traju i danas. Ko }e pobediti, ne zna se, ali vreme }e pokazati. U svakom slu~aju, Dra{kovi} je u periodu Dejtona bio krajwe neoprezan. O svim svojim idejama govorio je preko telefona, tako da svi oni koji su mu “slu~ajno upali” u vezu znaju o ~emu se radi... Sredinom decembra, na konferenciji za novinare Srpske radikalne stranke, dr [e{eq je prozvao ~elnike gradske vlasti zbog sklapawa kriminalnih ugovora na {tetu ~itavog grada. Javno prozivawe prvih qudi u gradskoj vlasti, Dragana ^ovi}a i Spasoja Kruni}a, nanovo je zapla{ilo se-pe-o-o-vce, pa su izve{taj s konferencije srpskih radikala pomno ana280

lizirali kako bi uo~ili {ta je slede}i korak srpskih radikala! Ina~e, ^ovi} i Kruni} su u panici zbog nekakvih nedozvoqenih radwi koje bi se mogle saznati preko odre|enih firmi, ali o tome neki drugi put. Istorija Srba pokazala je da se svi va`niji i bitniji dogovori obavqaju uglavnom oko novogodi{wih i Bo`i}nih praznika. U tim prazni~nim raspolo`ewima, dok nacija poku{ava da uhvati korak s vremenom i aktuelnim de{avawima, ima onih koji donose vrlo va`ne odluke koje su ~esto i sudbonosne. Bilo je tako i ove Nove godine, {aputalo se o eventualnim promenama za bogatim i skromnim trpezama, ali niko nije znao kakve se tajne de{avaju i {ta donose srpskom narodnom bi}u! U takvom prazni~nom raspolo`ewu, oni nezaja`qivi, poput Spasoja Kruni}a, ~esto izgube nit dobrog doma}eg vaspitawa, pa naprave niz gre{aka. Tako je i Spasoje Kruni} u svojoj novogodi{woj ~estitki, preko talasa televizije “Studio B”, odlu~io da polemi{e sa dr [e{eqem. Pona{awe ravno skandalu, izvesno je, nije ostalo neprime}eno. Naprosto, Kruni} je `eleo po svaku cenu da doka`e da se on, kao arhitekta, vrlo dobro razume i u trolejbuse, pa je naciji obznanio da se Gradska vlada opredelila za ~e{ke trolejbuse. Ovakva Kruni}eva poruka imala je dvojaki ciq: pre svega da se opravda pqa~ka i nesolidno poslovawe gradske vlasti, ali i da se upute uvrede na ra~un potpredsednika Vlade Srbije, dr [e{eqa. Raskoli i pretwe me|u opozicionarima Dok se Srbija nalazi na raspe}u, doma}i izdajnici se trude da postignu {to ve}u cenu u prodavawu svojih “usluga”. Takozvani Savez za promene pod svojim okriqem ima razli~ite qude pokupqene s konca i konopca, {to wihovim nalogodavcima (Americi) i nije problemati~no i alarmantno. Me|utim, u me|usobnoj borbi oko prevlasti i {to ve}e zaradea, po~ele su i sva|e. Tako je Neboj{a ^ovi} po~eo da preti, a Vuk Obradovi} da ofira Dra{kovi}eve planove, pozivaju}i Dra{kovi}a na razgovor u “~etiri oka”. Du{an Mitevi} je po svaku cenu odlu~io da se oglasi i podseti neke da je jo{ uvek `iv, pa je verovatno iz tih razloga po~eo da preti re`imu. Novogodi{we ludilo davalo je neku novu sliku politi~ke scene, naro~ito u redovima opozicionih stranaka. Upravo tih novogodi{wih dana sve ~e{}e su se mogli ~uti komentari kako je izvesno da Amerika insistira na ulasku Vuka Dra{kovi}a u Saveznu vladu. Strah je nanovo, zbog eventualnih kra|a i rasprodaja koje je Dra{kovi} kadar da u~ini, po~eo da se {iri Srbijom. “Neka nam je Bog u pomo}i i ovo malo pameti {to nam je ostalo”, govorili su qudi. Nekako u to vreme, {to nije iznena|uju}e, vest o ulasku Dra{kovi}a u Saveznu vladu, do{la je i do srpskih radikala, koji su se odmah oglasili i saop{tili javnosti da ne}e ulaziti u Saveznu vladu ako u woj bude i Vuk Dra{kovi}. Nova demokratija je i daqe nastavila da truje i la`e narod protiv Srpske radikalne stranke. Verovatno je Mihajlovi} tokom do~eka novogodi{we no}i na Kopaoniku dobio uputstva od Vuka Dra{kovi}a {ta sve treba da izgovori o dr [e{equ. Naime, novogodi{we praznike su Dra{kovi} i Mihajlovi} proveli u dru{tvu svojih porodica na Kopaoniku. Pored wih, bilo je tu jo{ nekoliko zna~ajnih likova na{e politi~ke svakida{wice.
281

Posle novogodi{wih provoda, Aleksandar ^otri} je od Dra{kovi}a dobio doma}i zadatak da napadne glavnog i odgovornog urednika zabrawene novine “Danas”, i to zato {to taj list prenosi izjave dr [e{eqa. Tako|e, u svojim bezglavim i otrovnim napadima, ^otri} je izgovorio bezbroj la`i na ra~un srpskih radikala i dr [e{eqa. Po svoj prilici, Srpskom pokretu obnove, a naro~ito sivoj eminenciji ove stranke, Dra{kovi}u, najvi{e je zasmetao “{amar” koji je dobio od urednika novine “Danas”, jer i jedni i drugi su finansirani iz iste kase i rade za istog nalogodavca – ameri~ku vladu, ali po Dra{kovi}u, “Danas” se otrgao ameri~koj kontroli. Ostao je gorak ukus u ustima, jer i me|u izdajnicima ima nekog sistema. Jedni ga po{tuju, a drugi ga ~ak i ne uva`avaju. Ko je ko u ovoj igri nadmudrivawa, jo{ uvek nije apsolutno otkriveno! “Dobri momci” SPO Ideologija apsolutnog zla, korumpiranosti, podmitqivosti, je deskriptivna osobina ~elnih qudi Srpskog pokreta obnove. Neodmereni i nerazumni u svojoj pohotqivosti, ti isti likovi narodu se predstavqaju kao “spasioci”. Sme{no i tu`no, jer narodu upravo trebaju pravi ~uvari od tih la`nih spasioca... Dragan ^ovi} se, na primer, svojim “pouzdanim” prijateqima hvali kako ima dobre “uplive” u sve politi~ke stranke i da u svakoj od wih ima svoje vredne “krtice”, koje ga uredno obave{tavaju o de{avawima unutar politi~kih stranaka. Za ovu wegovu tvrdwu, zaista postoje realne indicije, pogotovo ako se ima u vidu predlog Danice Dra{kovi} simpatizerima Srpskog pokreta obnove, koji glasi: “Ubacujte se i u~lawujte u Jugoslovensku levicu i Srpsku radikalnu stranku. Vi }ete nama biti korisniji tamo nego u Srpskom pokretu obnove”! Za svaku obavqenu ili nedovr{enu aktivnost Dragan ^ovi} ne dobija samo pare, ve} i priznawa ostalih sepeovaca. Tako je pre neki dan Milan Bo`i} javno rekao: “^ovi} je na{ najsposobniji ~ovek. On je pravi ministar, da nam nije wega ne znam kako bismo pro{li”?! Paja Kruni} jeste predsednik gradske vlade, ali glavne konce u radu Gradske vlade vu~e Dragan ^ovi}. Svesni svoje podmitqivosti i grabqivosti, ali i svoje politi~ke nesposobnosti, ~elni qudi Srpskog pokreta obnove na sve na~ine poku{avaju da se dodvore kome stignu, ne bi li bili amnestirani zbog kriminalnih radwi i afera. Ulaguju se crkvi neukusnom reklamom o podizawu crkve na grobqu Orlova~a, zatim, MUP-u se dodvoravaju kroz odre|ene materijalne usluge i poklawawem stanova, kao da su to stanovi Srpskog pokreta obnove, a ne Gradske skup{tine. Deci se ulaguju povremenim deqewem poklona na ulicama Beograda i sli~no. Ovakvih be{~asnih primera je mnogo. Sve u svemu, “glavni” momak svih prqavih poslova je Dragan ^ovi}, pa stoga nikoga vi{e ne ~udi {to se o wegovoj sposobnosti ispredaju legende. U plejadi korumpiranih i grabqivih “momaka” sepeoa, odmah za ^ovi}em, kaska Bo{ko Bulatovi}. Ina~e, Bo{ko Bulatovi} je direktor
282

Gradskog javnog preduze}a “Zelenilo”. U Srpskom pokretu obnove Bulatovi} je najodaniji Danici Dra{kovi}. O wegovim prqav{tinama i korumpiranosti mogao bi da se napi{e ~itav roman. Po dogovoru sa Danom, Bulatovi} sve poslove name{ta odre|enim preduze}ima od kojih uzima dobru proviziju za svoj yep. Mnoge poslove u Gradskom javnom preduze}u “Zelenilo” Bo{kov je namestio i svojim privatnim firmama. Ne~asno pona{awe Bo{ka Bulatovi}a iritira radnike “Zelenila”, pogotovu ako se zna da radnici ne primaju redovno platu, a kada je prime, ona je sve mawa i mawa. Izvesno je da Bulatovi} nije samo lo{ kao ~ovek (podmitqivac, grabqivac, prevarant), ve} je i prepreden kao lisica. U wegovom dosijeu jednog dana bi}e ubele`eno kako se amaterski bavio obave{tajnim poslom i da je u tome bio uspe{an kao pravi profesionalac. Naime, wegov “tajni zadatak” je odr`avawe obave{tajne veze s pojedinim funkcionerima iz Milovog, ali i Momovog okru`ewa. Svako jutro Bulatovi} uredno obave{tava Danu {ta je novo na politi~koj sceni u jednom, a {ta u drugom kraju zemqe. Wegove “krtice” neprestano rade, tako da su Bulatovi}eve dnevne informacije o ostalim politi~kim strankama na{e zemqe vrlo potpune... Sredinom januara ove godine Bo{ko Bulatovi} je u prostorijama “Zelenila” primio Ivana Kari}a. Razgovor se vrteo oko gra|evinskog zemqi{ta (povr{ine 10 hektara), koje pripada Gradskom zelenilu i nalazi se u sklopu wihovog rasadnika, a sme{teno je u zemunskoj Kalvariji, iza “Doma staraca”. Naime, Kari}i su vidno zainteresovani za ovaj deo zemqi{ta, jer su planirali na tom delu da podignu stambene zgrade. Razgovor za Kari}e nije bio plodonosan jer je Dani~ina instrukcija direktoru Gradskog zelenila glasila: “Otka~i Ivana na fin na~in, tako da ode zadovoqan. Kari}i su navikli sve da dobijaju gratis, a o wihovoj proviziji nema ni govora. Me|utim, budi jako oprezan, ne smemo im se zamerati iz odre|enih razloga...” Tako|e, Bulatovi} i ^ovi} su i privatno nerazdvojni, ~ak toliko da su relativno skoro renovirali “zajedni~ki” ~etvorosobni stan, blizu `elezni~ke stanice. Ina~e, ovaj stan zvani~no pripada Zavodu za gra|evinsko zemqi{te, a Bulatovi} i ^ovi} ga iskqu~ivo koriste za {valeraciju. Kako bi slika o ovim qudima bila jo{ potpunija, treba re}i da je Bulatovi} od Danice i wenog brata dobio stan od 130 kvadrata, ^ovi} od 90 kvadrata, ali uz sve to, Dragan ^ovi} ima jo{ jedan stan, i to ~etvorosoban, koji mu je kupila “Politika”, a nalazi se na Dor}olu. Koliko je Dana dobra sestra, govori podatak da je svojim trima sestrama poklonila tri lokala koja se nalaze na izuzetno atraktivnim lokacijama: “Euro moda” u ulici Zmaja od no}aja (nekada{wa kafana “Komunalac”, koja je sru{ena); “O Lola” se nalazi na uglu Nu{i}eve i ^umi}evog soka~eta; “Srpska re~” je kafana i u wenom produ`etku je sme{tena kwi`ara, ugao Zmaj Jovine i ^ika Qubine.
283

Eto, ovo je samo jedan deo prqavih poslova i malverzacija koji krasi ~elne qude gradske vlasti iz Srpskog pokreta obnove, ali toga ima jo{, toliko da bi nam za sva opisivawa nedostajalo papira. Uzgred, ni papir ne mo`e ba{ sve da otrpi, ali zato srpsko narodno bi}e mo`e! Na osnovu svega, ne mo`e se re}i da Danica Dra{kovi} “ne brine” o svojim najbli`ima! [to se naroda ti~e, pa najboqe je da svako brine o sebi, jer ne mo`e Dana svima da daje, {ta onda ostaje woj?! Kome dolazi kraj? Nije mi drago kad moram da govorim o nekim bliskim qudima, ali i to se u `ivotu de{ava... Glavni savetnik Paje Kruni}a je neki biznismen iz [vajcarske, \or|e Ili}. Po wegovim idejama, Kruni} i ^ovi} obavqaju “mutne” poslove. Uostalom, Ili} im je “na noge” doveo i Danijela Gradeca “za posao decenije”. Kreator svih {tetnih ugovora koje je sklopila Gradska vlada, odnosno pre svih Kruni} i ^ovi}, je \or|e Ili}. Ovih dana se \or|e, koji je na “privremenom” radu u [vajcarskoj, ~uo s odre|enim qudima i nagovestio nove potrese na politi~koj sceni Srbije. Doslovce, Ili} je izgovorio: “Ove godine “wima” dolazi kraj. Vuk Dra{kovi} im kobajagi pru`a podr{ku po pitawu Kosova i Metohije, samo da bi u{ao u Saveznu vladu i da bi ga “iznutra” lak{e sru{io, zajedno sa svim ostalim snagama na doma}oj politi~koj sceni iza kojih stoji Amerika, poput Saveza za promene u Srbiji... “On” je do sada opstajao zahvaquju}i ustupcima koje je ~inio Amerikancima po pitawu Republike Srpske i Republike Srpske Krajine. Me|utim, u slu~aju kosovske krize, ma kako da se ona re{i, pozitivno ili negativno po Srbiju, Zapad je odlu~io po svaku cenu da promeni re`im u Beogradu...” Koji kurs }e u predstoje}im danima zauzeti Vuk Dra{kovi}, makar na osnovu izjave Ili}a, jasno je svima, ali mo`da ovaj biznismen, koji je meni privatno drag, ipak i nije rekao sve {to zna?! Srbija je na krstu srama, pre svega zbog pona{awa doma}ih izdajnika, ali i problema s Amerikancima ~iji prohtevi ne prestaju, ve} se svakim danom pro{iruju. Kako rastu apetiti Zapada, tako rastu i apetiti doma}ih izdajnika. Budu}a pona{awa pojedinih politi~ara srpske scene su relativno predvidiva, s mawim odstupawima. Me|utim, izvesno je da Dra{kovi}i smatraju da od vi{ka glava ne boli, pa je shodno pri~ama koje je ~ula iz “poverqivih izvora”, Danica Dra{kovi} odlu~ila malo vi{e pa`we da posveti mo}nim Kari}ima. Pre nekoliko dana, Danica je ugostila Bogoquba Kari}a u “Srpskoj re~i”. “Dobro mi do{ao, gospodine predsedni~e”, bile su Dani~ine re~i dobrodo{lice. U ovom slu~aju Dani~inog pona{awa slu~ajnost je neprihvatqiva, jer se ona “nudi” “novom” premijeru pre svih, kako bi ispravila ranije po~iwene gre{ke. Da li }e Bogoqub Kari} biti novi premijer, jo{ uvek se ne zna pouzdano, ali se zato zna da Danica Dra{kovi} ni{ta napamet ne radi, o tome je Dana rekla: “Nisam ja ovog ciganina i muzikanta pozvala zato {to ga volim, ve} zato {to moramo ispraviti neke gre{ke koje smo ranije napravili...”
284

U svojoj istoriji, Srbija je zapamtila i svetlije primere opstanka, nego {to je to danas. Znala je Srbija da pamti vrednosti svakog belega i groba. Umela je da ih ~uva kao znamewa, da ih pamti i prenosi. Umela je da ih utka u samo bi}e svih nara{taja. Nekada je na{a hraniteqka sve to umela i znala, a {ta se de{ava danas s wom, ako se zna da pojedini doma}i izdajnici, poput Vuka Dra{kovi}a, po~iwu da “tkaju” svoje }ilime prevare, da li to zna~i da vi{e nema nade za srpsko bi}e?! Rajko \ur|evi} “Velika Srbija” br. 610/1999.

SU\EWE VUK – [E[EQ, ^ETVRTI PUT, 24. februar 1999. godine, po~etak u 10 sati
Sudija Branka Mici}: Otvaram glavnu raspravu i utvr|ujem da su na raspravu do{li – za tu`ioca Borivoje Borovi}, advokat, po punomo}ju koje sudu prila`e. Za tu`enog, za prvo, drugo, tre}e i petotu`ene Sr|an Radovanovi}, advokat, po punomo}nim spisima i ~etvrtotu`eni li~no sa punomo}nikom Nadom Kotarac Mihajlovi}, po punomo}nim spisima. Od ostalih pozvanih lica nisu prisutni punomo}nik tu`ilaca Primovi} Ivana, uredno pozvana, i Nikola Barovi}, advokat, uredno pozvan. Glas iz sudnice: Oti{ao kod Tu|mana. Sudija: Nije pristupio drugotu`ilac Vuk Dra{kovi}, po pozivu za stranke. Nije pristupio drugo, tre}e i petotu`eni po pozivu za stranke. Sud konstatuje da je prispeo telegram Primovi} Ivane, advokata, kojim obave{tava sud da zbog bolesti nije u mogu}nosti da pristupi na raspravu, i telegram advokata Nikole Barovi}a kojim obave{tava sud da nije u mogu}nosti da pristupi u sud zbog slu`benog puta u @enevu. Pre po~etka raspravqawa sud konstatuje da su u sudnici prisutni novinari ispred slede}ih medijskih ku}a. Sada bih vas molila redom da vas konstatujem, da ipak imamo evidenciju ko je tu. Sud konstatuje da je ispred RTS-a prisutan novinar Tomislav Mago~in, ispred “Zemunskih novina” Jasminka Olui}, Vesna Arsi}, novinar, i ispred Agencije Fonet Bojana Apencija, ispred novinske agencije Tanjug Qiqana Jankovi}, ispred TV “Politika” Svetlana Li{anin, ispred Frankfurtskih vesti Marko \urica i Mirjana Stojadinovi}, ispred “Blica” novinar Bo{kovi} Risto, ispred BK novinar ^anovi} Simonida, ispred Autorskog studija snimateqi Petkovi} Dragutin i Zoran Jovanovi}, ispred “Ve~erwih novosti” Nata{a Bijeli}, ispred NIP “Glasa” Danica ]uruvija, ispred “Blica” novinar Nata{a Jovanovi}. Bio je red da se obratite prvom ~oveku ove ku}e, predsedniku suda, da vam da dozvole, ali po{to ja rukovodim su|ewem i imam sva ovla{}ewa, ja }u vam dozvoliti da pratite su|ewe. Sud donosi re{ewe – dozvoqava se prisutnim novinarima i snimateqima da prate tok su|ewa. Borivoje Borovi}: Ja bih vas molio da se pre po~etka su|ewa izjasnite o strana~koj pripadnosti i zanimawima.
285

Sudija: Punomo}nik tu`ilaca tra`i da se predstavi Ve}e u ovoj pravnoj stvari. Sud objavquje da je previd raspravqawa i upoznaje prisutne da je u toku parnica po tu`bi tu`ilaca SPO-a i Vuka Dra{kovi}a protiv NIP Demar i dr., da je predmet spora naknada {tete, da predsednik upoznaje prisutne sa imenom predsednika Ve}a Branka Maksimovi} Mici}, da je ~lan Ve}a Branko Kandi} i drugi ~lan Ve}a \or|evi} Jelena. Na pitawe punomo}nika tu`ioca {ta su isti po zanimawu i koje strana~ke pripadnosti sud donosi re{ewe – uskra}uje se odgovor na to koje su strana~ke pripadnosti, jer je to li~no, intimno pravo svakog ~oveka, wegova li~na stvar. Borivoje Borovi}: Odgovorite na drugo pitawe. Glas iz sudnice: On misli da u~lawuje odmah. Sudija: [to se ti~e zanimawa ~lanova Ve}a, oni su penzioneri. Dr Vojislav [e{eq: [ta, {ta? Sudija: Penzioneri su. ^lanovi Ve}a su penzioneri po zanimawu. Dr Vojislav [e{eq: Po zanimawu? A ja sam mislio da su to po strana~koj pripadnosti. Sudija: Kolega izvolite. Borivoje Borovi}: Ja zahtevam da se izjasnite {ta ste po strana~koj pripadnosti. Sudija: To je moja li~na, intimna stvar. To }u da vam odbijem. Na pitawe pomo}nika tu`ioca {ta je predsednik Ve}a po strana~koj pripadnosti... Borivoje Borovi}: [ta ste danas? Sudija: [ta sam danas? Po strana~koj pripadnosti {ta sam danas? Dr Vojislav [e{eq: Upozorava se... Sudija: Molim vas, pustite me da vodim su|ewe. Sud donosi re{ewe – uskra}uje se odgovor punomo}niku tu`ioca i isti se upozorava i opomiwe da u ovoj sudnici raspravu vodi predsednik Ve}a, jer je on ovla{}en da postavqa pitawa u okviru Zakona i ovog spora, prisutnim strankama. Borivoje Borovi}: Ostajem kod tu`be i tu`benog zahteva i predla`em da se danas rasprava odr`i i da se zakqu~i. Hvala. Sudija: Punomo}nik tu`ilaca ostaje pri tu`bi i tu`benom zahtevu. Novih dokaza nema. Predla`e da sud glavnu raspravu odr`i i zakqu~i. Na pitawe suda zbog ~ega nije pristupio drugi tu`ilac po pozivu za saslu{awe u svojstvu stranke, punomo}nik tu`ioca je izjavio da sud radi pribavqawa te informacije treba da se obrati slu`benim putem kadrovskoj slu`bi Savezne vlade. Dr Vojislav [e{eq: Jugoslovenskoj vladi. Sudija: Jugoslovenskoj vladi, dobro. Samo jo{ jedno pitawe da vam postavim. Ovde je sud doneo re{ewe o razdvajawu postupka i upu}ivawu predmeta Privrednom sudu prema kome je otvoren ste~ajni postupak. Da li }ete se vi na to re{ewe `aliti? Borivoje Borovi}: Ne.
286

Sudija: Na pitawe predsednika Ve}a da li }e se tu`ila~ka strana u pogledu re{ewa o razdvajawu postupka i upu}ivawa predmeta tu`ilaca u odnosu prema tu`enom Privrednom sudu u Beogradu, a povodom otvarawa ste~ajnog postupka, na to re{ewe `aliti, punomo}nik tu`ilaca je izjavio da ne}e. Punomo}nik prvo, drugo, tre}e i petotu`enog advokat Sr|an Radovanovi}. Samo prvo da vas pitam – pre raspravqawa o predmetu spora, na re{ewe o razdvajawu postupka u odnosu na tu`ioca i prvotu`enog od 25. 1. 1999. godine, ne}e se `aliti. Sada punomo}nik drugo, tre}e i petotu`enog, advokat Sr|an Radovanovi}. Sr|an Radovanovi}: Osporavam tu`beni zahtev u celini, posebno u odnosu na prvog tu`ioca, Srpski pokret obnove, koji nema pravo na naknadu nematerijalne {tete. Pa sa tog razloga osporavam tu`beni zahtev drugog tu`ioca Vuka Dra{kovi}a, jer smatram da nije pretrpeo nikakvu nematerijalnu {tetu, a pogotovu ne u ovom velikom iznosu koji potra`uje od mojih klijenata danas. Predla`em da sud u dokaznom postupku saslu{a Vuka Dra{kovi}a, a na okolnosti da li je pretrpeo fizi~ki bol, psihi~ki bol ili strah, s obzirom da su to vidovi nematerijalne {tete. Sudija: Osporava tu`bu i tu`beni zahtev Srpskog pokreta obnove u odnosu na prvotu`enog. Osporava se iz razloga {to isti ne mo`e da tra`i nematerijalnu {tetu. U odnosu na drugog tu`ioca Vuka Dra{kovi}a osporava tu`beni zahtev, jer isti nije pretrpeo nematerijalnu {tetu pa predla`e s tim u vezi da sud izvede dokaz saslu{awem drugog tu`ioca na okolnost kakvu i koju {tetu je pretrpeo, odnosno da li je trpeo fizi~ke bolove, psihi~ke bolove. Ho}ete li mi re}i ku}ne adrese drugo, tre}e i petotu`enog? Sr|an Radovanovi}: Smatram da su to elementi tu`be, pa bi tu`ila~ka strana trebalo uredno da navede u podnesku i adrese stranaka koje tu`i. Ja adrese ne znam, oni su dolazili kod mene u kancelariju. Sudija: Oni su promenili adrese, pa }ete morati. Sr|an Radovanovi}: Ko je promenio adrese? Milivoje Jefti}, Qubinka Mili~i} i Vladimir Sudar? Ne. Oni su na istim adresama. Sudija: Sud donosi re{ewe – nala`e se punomo}niku drugo, tre}e i petotu`enog da dostavi sudu uredne adrese za iste, s obzirom da je prvotu`eni u postupku ste~aja, a wihove adrese su ozna~ene kao adrese wihove radne organizacije. Ja sam vam nalo`ila... Sr|an Radovanovi}: Vi ste mi nalo`ili, ja }u odmah da postupim po tom nalogu, odnosno odbijam da postupim po tom nalogu, jer smatram da je to obaveza tu`ila~ke strane. Sudija: Punomo}nik navedenih tu`enih odbija da postupi po tom nalogu jer smatra da je to obaveza tu`ila~ke strane. Sr|an Radovanovi}: Moji nalogodavci nijednom nisu primili pozive, i nisu ni mogli biti pozvani na adrese koje su navedene u tu`bi. Neka tu`ila~ka strana navede wihove adrese.
287

Sudija: Punomo}nik predla`e da sud nalo`i tu`ila~koj strani da dostavi adrese drugo, tre}e i petotu`enog. Sud donosi re{ewe – odbija se predlog navedenog punomo}nika. Punomo}nik ~etvrtotu`enog advokat Nada Kotarac Mihajlovi}. Nada Kotarac Mihajlovi}: Pre nego {to osporim tu`beni zahtev, ja bih htela da postavim pitawe punomo}niku tu`ilaca, ina~e visokom funkcioneru Srpskog pokreta obmane – za{to Vuk Dra{kovi} dva puta ne dolazi na ro~i{te, te se odla`e su|ewe i da li su obezbe|ena sredstva za parni~ne tro{kove i naknade advokata, s obzirom da tu`ilac ima samo invalidsku penziju, pa ima mala primawa. S druge strane osporavam tu`beni zahtev. Sudija: Osporava tu`bu i tu`beni zahtev. U pogledu re{ewa koje je doneto 25. 1.1999. godine o razdvajawu postupka u odnosu na prvotu`enog i ustupawe predmeta Privrednom sudu u Beogradu, ~etvrtotu`eni se ne}e `aliti. Predla`e da se punomo}nik tu`ioca izjasni zbog ~ega tu`ilac dva puta nije pristupio na raspravu pozivom za saslu{awe u svojstvu stranke i da se izjasni da li je tu`ilac obezbedio tro{kove parni~nog postupka. Sud donosi re{ewe – opomiwe se punomo}nik ~etvrtotu`enog da se prilikom rukovo|ewa i izja{wavawa ne izja{wava o strana~kim i drugim pripadnostima ovde prisutnih stranaka i wihovih punomo}nika. Sud konstatuje da je re{ewe od 25. 1. 1999. godine postalo pravosna`no i u tom delu predmet dostaviti Privrednom sudu na daqi postupak. ^etvrtotu`eni li~no tra`i re~ koju mu sud daje i isti~e: Dr Vojislav [e{eq: Gospo|o predsednice, ja uop{te ne osporavam da je Vuk Dra{kovi} pretrpeo psihi~ku patwu, jer je on od te psihi~ke patwe trpeo pre ovog teksta u novinama i od te psihi~ke patwe trpi i posle objavqivawa teksta i danas. Objavqivawe ovog novinskog teksta nije uzrok wegove psihi~ke patwe. Taj tekst ga je mogao eventualno podsetiti na wegovu psihi~ku patwu i wene uzroke, ako je mo`da u trenutku, pod uticajem droge zaboravio. Sudija: Mora}emo da pri~amo o psihi~koj patwi koja je izazvana ovim tekstom i da dokazujemo istinitost i patwu. Dr Vojislav [e{eq: Pa ja vam zato i ka`em, ja osporavam da je wegovu psihi~ku patwu izazvao ovaj tekst, ali ne osporavam psihi~ku patwu kao takvu, jer kod wega je ona neprekidno prisutna i o~igledna. Sudija: Isti~e da on ne spori ~iwenicu da je sporni tekst izazvao kod drugotu`ioca psihi~ke patwe, odnosno to osporava, ali da drugotu`ilac trpi psihi~ku patwu, da je svestan te patwe i da ta patwa traje godinama pa i danas to ne osporava. Sud donosi re{ewe – nala`e se ~etvrtotu`enom da se usredsredi svojim iskazima na sporni tekst tu`benog zahteva koji je predmet tog raspravqawa. Dr Vojislav [e{eq: Ja se usredsre|ujem. Ja sam morao da napravim jasnu distinkciju izme|u psihi~ke patwe koja bi mogla biti izazvana samim tekstom i psihi~ke patwe koja ina~e postoji, jer je po tom pitawu ve} dosad bilo mnogo nedoumica. Glas iz sale: Od ro|ewa do danas.
288

Dr Vojislav [e{eq: Nemojte vi da se me{ate. Sudija: Ja vas molim da se ne me{ate. Sud donosi re{ewe – opomiwe se, gospodine, ho}ete re}i svoje ime i prezime, iz prisutne javnosti Kerkez Rade da ne ometa rad suda pod pretwom udaqewa iz sudnice i pisawa nov~ane kazne. Dr Vojislav [e{eq: Za{to ja na ovom insistiram, gospo|o sudija? Postoji objektivna opasnost da sud konstatuju}i psihi~ku patwu kod Vuka Dra{kovi}a, zakqu~i da je ta patwa proizvedena samim tekstom. Sudija: ^etvrtotu`eni, obja{wavaju}i svoje navode daqe isti~e da je morao da uka`e na psihi~ku patwu koju drugotu`ilac trpi, kako sam shvatila – oduvek? Dr Vojislav [e{eq: Pa mo`da ne oduvek, ali u posledwih 10 godina sigurno. Otkad je po~eo da {mr~e kokain. (Smeh u sudnici). Sudija: ... u posledwih 10 godina, ali da ta psihi~ka patwa ne bi bila dovedena u vezu sa psihi~kom patwom koju je on pretrpeo ovim tekstom, da li to ho}ete da ka`ete? Dr Vojislav [e{eq: Ne, ja tvrdim da ovim tekstom nije pretrpeo nikakvu patwu. Sudija: Pa ja to nekako ne mogu logi~ki da slo`im. Dr Vojislav [e{eq: Ho}ete da ja to izdiktiram? Sudija: Neka, neka, ja }u. I da ta psihi~ka patwa ne mo`e da se ve`e za psihi~ku patwu u vezi sa ovim tekstom, jer on tu psihi~ku patwu ne trpi. Dr Vojislav [e{eq: Zbog toga }e, naravno, biti nu`no anga`ovawe sudskih ve{taka odgovaraju}e psihijatrijske struke. Sudija: Stoga predla`e da se anga`uju odre|eni sudski ve{taci psihijatrijske struke... Dr Vojislav [e{eq: Jer mnogi dokazi ukazuju da ima mnogo uzroka psihi~ke patwe daleko ve}eg intenziteta nego {to bi bilo kakav novinski tekst mogao izazvati. Pa }u navesti nekoliko konkretnih primera. Sudija: ... jer mnogi dokazi ukazuju da ima mnogo uzroka psihi~ke patwe daleko ve}eg intenziteta nego {to bi bilo kakav novinski tekst mogao izazvati. Pa }e navesti nekoliko primera. Dr Vojislav [e{eq: Postoji porodi~na anamneza. Tetka Vuka Dra{kovi}a svojevremeno je bila optu`ena za ubistvo svoje unu~adi. Sudija: Molim vas, samo trenutak. Ja bih vas molila da se usredsredimo na su{tinu. Dr Vojislav [e{eq: Ali ne mo`emo bez porodi~ne anamneze. (Smeh u sudnici). Ovo je takva priroda bolesti da je veoma bitno... Sudija: Samo da zavr{im sa diktirawem. Opomiwe se ~etvrtotu`eni da svoje izlagawe usmeri na predmet ovog spora i da sudu, pored dokaza koje je prilo`io – Analize stru~nog tima Srpske radikalne stranke, da se izjasni, da li ima saznawe, sve u vezi predmeta ovog spora, spornih ~lanaka, i koji su izvori saznawa da je Vuk Dra{kovi}, odnosno drugotu`ilac tra`io lekarsku pomo} u vezi predwih navoda u spornom listu.
289

Da li vi imate saznawe iz nekog slu`benog izvora da je on to {to tvrdite? Dr Vojislav [e{eq: Imam. Psihijatrijska analiza li~nosti i pona{awa Vuka Dra{kovi}a. Sudija: ^etvrtotu`eni izjavquje da ima... Dr Vojislav [e{eq: Dvesta {ezdeset sedam kucanih strana. Sudija: Je li to u beloj fascikli? Dr Vojislav [e{eq: Ne, nego u zelenoj. Sve sam ja to vama razvrstao u razli~ite fascikle da vi mo`ete lak{e da se snalazite. Sudija: ...i to u “Stru~noj analizi narkomanskog pona{awa Vuka Dra{kovi}a” koja je ura|ena na 267 strana, mogu ja da dodam – od stru~nog tima Srpske radikalne stranke. Dr Vojislav [e{eq: Nemojte da dodajete ako ja ve} to nisam rekao. Ovo je multidisciplinarni stru~ni tim, gde su bili anga`ovani prete`no stru~waci psihijatrijske struke. Sudija: ...koju je uradio multidisciplinarni tim gde su prete`no bili anga`ovani stru~waci psihijatrijske struke. Borivoje Borovi}: Sudija, imam pravo da ka`em. Sudija: Sud konstatuje da u toku izlagawa punomo}nik tu`ioca Borivoje Borovi} tra`i re~. Borivoje Borovi}: Ako dozvolite. Dr Vojislav [e{eq: Ne mo`e on u toku mog izlagawa da tra`i re~. Pa ne mo`emo mi u duetu ovde da govorimo, gospodine Borovi}u. Sudija: Sud donosi re{ewe – re~ punomo}niku tu`ilaca da}e se po zavr{enom izlagawu ~etvrtotu`enog. Borivoje Borovi}: Imam pravo na re~. Sudija, molim vas. Sudija, vi ne znate da vodite postupak. Dr Vojislav [e{eq: Nemojte da vre|ate sudiju. Borivoje Borovi}: Molim vas, tra`im va{e izuze}e odmah. Sudija: Sud donosi re{ewe – opomiwe se advokat Borivoje Borovi} da tokom izlagawa ~etvrtotu`enog... Borivoje Borovi}: Vi nemate pojma. Sudija: ... ne prekida izlagawe, da ne upada u re~ predsedniku Ve}a koji vodi ovaj postupak. Re~ }e mu se dati po{to ~etvrtotu`eni zavr{i svoje izlagawe. Borivoje Borovi}: Ja sam tra`io va{e izuze}e i vi odmah morate da prekinete ovu raspravu. Tra`im va{e izuze}e. Sudija: Sud donosi re{ewe – opomiwe se advokat Borivoje Borovi} da izjavquje bez davawa re~i predsednika Ve}a, da ne uzima sam re~ pod pretwom udaqewa iz ove sudnice. Borivoje Borovi}: Ja kada tra`im re~, vi morate odmah da prekinete ovu raspravu. Dr Vojislav [e{eq: Ne mo`ete vi svaki ~as tra`iti izuze}e, sud je re{io po pitawu izuze}a. Borivoje Borovi}: Ma vi nemate pojma bre, ma vi ste budala. Sudija: Ne}u ovako da raspravqam. Ja sam ovako odlu~ila.
290

Dr Vojislav [e{eq: Ja bih upozorio tako|e advokata Borovi}a da on nema pravo, svaki minut kad god mu ne{to ne odgovara u mom iskazu da tra`i izuze}e predsednika Ve}a. Ve} ste jednom tra`ili pro{li put, vi{i sud je odlu~io po tom pitawu. Sudija: Ja vas sada molim da pre|emo na posao, i ja na svoj. Dr Vojislav [e{eq: Dobro, ali je bitno i ovo da se ka`e, mo`da gospodin Borovi} nije upu}en u ovaj postupak. Borivoje Borovi}: Kompletno Ve}e, vi niste dostojni da budete sudija. To je razlog za va{e izuze}e. Nemate pojma, sramota, to je sramota. Vi ste sramota za pravosu|e Srbije, kompletno Ve}e. Zato {to se smejete. Jebi se, budalo. Sudija: Punomo}nik tu`ioca u toku postupka ka`e da je sudija nezrela, da nije sposobna da vodi ovaj postupak, da je sramota za ovo pravosu|e. Sud donosi re{ewe – ka`wava se nov~anom kaznom od 300 dinara punomo}nik tu`ilaca advokat Borivoje Borovi} pod pretwom udaqewa iz sudnice. Borivoje Borovi}: Sudija, tra`io sam va{e izuze}e. Sudija: Niste dobili re~, pa ne mo`ete ni da tra`ite. Borivoje Borovi}: Dobro, `elim da vam sve ka`em ono posle u lice. Zato ostajem. Dr Vojislav [e{eq: Gospo|o sudija, ovaj dokaz, koji }u predati uz spis, i dokazi koje sam ranije predao... Sudija: To su novi dokazi? Dr Vojislav [e{eq: Novi, naravno. Ovo nema nikakve veze sa onim {to ste ve} u dva navrata dobili. To je sve materijalna osnova na osnovu koje je nu`no anga`ovati nepristrasne sudske ve{take psihijatrijske struke. Jer ja mogu pomisliti da }e neko osporavati ove psihijatre kod kojih sam ja kao tu`eni do{ao i koji su mi pomogli u elaboraciji narkomanskog pona{awa Vuka Dra{kovi}a. Ja ne o~ekujem da }e Vuk Dra{kovi} priznati da je narkoman, znate, to je ne{to neverovatno. Ali postoje objektivne ~iwenice, na osnovu kojih se to mo`e dokazati i smisao ovog elaborata je da se uka`e na te objektivne ~iwenice koje dokazuju da je on zaista narkoman. Sudija: ^etvrtotu`eni predaje sudu novu analizu stru~nog tima Srpske radikalne stranke na sporne okolnosti iz ovog predmeta, te u tom smislu predla`e da sud odredi dokaz ve{ta~ewem od strane ve{taka psihijatrijske struke, koji su stru~ni za ovo ve{ta~ewe. Dr Vojislav [e{eq: Dakle, to je kqu~ni dokaz. Ja imam jo{ dokaza. Sudija: Dakle, koliko sam vas shvatila vi predla`ete ve{ta~ewe na okolnosti ... Dr Vojislav [e{eq: Da li je narkoman ili nije, neka ka`u stru~waci. To se od stru~waka ne mo`e sakriti. Jer wegova narkomanija traje ve} punih devet godina. Sudija: Dobro, ja vas sad pitam, da li imate u saznawu da se Vuk Dra{kovi} obra}ao nekom klini~kom centru, da ima tamo neka evidencija. Dr Vojislav [e{eq: Da, da. On se i penzionisao na osnovu nalaza psihijatara.
291

Sudija: To nije narkomanija, imate li vi dokaz da se on drogirao? Dr Vojislav [e{eq: Slu{ajte, to je tako|e du{evna patwa koja usmerava u pravcu narkomanije. Jer postoje dve vrste {izofrenije. [izofreno pona{awe u pravom smislu re~i, {to je te{ka du{evna bol jer je uro|ena ili ste~ena, i postoji {izofreno pona{awe jer je prouzrokovano narkomanijom. Sudija: Na pitawe predsednika Ve}a da li ~etvrtotu`eni ima postojan dokaz nekog klini~kog centra ili privatne bolnice da se drugotu`ilac obra}ao u vezi narkomanije istima, ~etvrtotu`eni izjavquje da se drugotu`ilac penzionisao kao psihijatrijski slu~aj. Sud donosi re{ewe – opomiwe se ~etvrtotu`eni da se ograni~i na predmet raspravqawa u ovoj parnici. Dr Vojislav [e{eq: Daqe, imam saznawe da je Vuk Dra{kovi} u toku boravka u zatvoru 1993. godine upadao u narkomanske krize apstinencije. Sudija: Da li postoje dokazi za to? Dr Vojislav [e{eq: Postoje dokazi u zatvorskoj bolnici Centralnog zatvora u Beogradu. Za te dokaze zna i advokat Borovi}. Sudija: Daqe isti~e da ima dokaze da je drugotu`ilac 1993. godine, kada je bio u bolnici Centralnog zatvora Okru`nog suda u Beogradu, imao narkomanske krize i da o tome u toj bolnici postoje dokazi. Dr Vojislav [e{eq: A kad sam ja bio u tom zatvoru, pri~ali su mi zatvorski stra`ari, na~elnici stra`e i lekari Centralnog zatvora. Sudija: Morate pokupiti dokaze. Dr Vojislav [e{eq: Pa dobro, ali kako }emo saslu{avati? Kad bude dokazni postupak, mi navedemo predloge, a vi odlu~ujete. Sudija: Pa mi moramo da idemo u dokazni postupak, za{to sad ovo sve radimo. Dr Vojislav [e{eq: Dobro, ali u dokaznom postupku morate i samog Vuka Dra{kovi}a saslu{ati. Ne mo`e on jednom samo da do|e u sudnicu, odr`i politi~ki govor i pobegne. Sudija: Dobro, to je toliko? Dr Vojislav [e{eq: Nije, jo{ ima. Mi }emo predlagati i saslu{awa nekih sada{wih i biv{ih najbli`ih saradnika Vuka Dra{kovi}a... Sudija: Isti~e da }e pru`iti sudu dokaze na sporne okolnosti i to }e predlo`iti sada{we i biv{e najbli`e saradnike Vuka Dra{kovi}a kojima su ove okolnosti poznate... Dr Vojislav [e{eq: ... i koji su izjavqivali pred tre}im licima o tim okolnostima. To zna i gospodin Borovi}. Me|u wima su Milan Komneni}, zatim Slobodan Rakiti} i drugi. I mora}emo da utvrdimo {ta je uslovilo odavawe Vuka Dra{kovi}a narkomaniji. I tu }e biti potrebno utvr|ivawe porodi~ne anamneze. Sudija: ... i koji su izjavqivali tre}im licima o tim okolnostima, i to Milan Komneni}, zatim Slobodan Rakiti} i drugi. Te predla`e da se utvrdi {ta je uslovilo odavawe Vuka Dra{kovi}a narkomaniji. Nemojte porodi~nu anamnezu. Dr Vojislav [e{eq: Mora}emo, gospo|o sudija. Sudija: ...i da }e biti potrebno utvr|ivawe porodi~ne anamneze.
292

Dr Vojislav [e{eq: Izvinite, ja nijedan uvredqivi izraz ne upotrebqavam, koristim samo stru~nu terminologiju. Ako vi smatrate da ovo su|ewe mo`da mo`e da uzrokuje nove psihi~ke patwe Vuka Dra{kovi}a, onda mo`emo da zatvorimo ovo su|ewe, znate, da to bude kao kod maloletnika. Sudija: Dobro, mi mo`emo da pre|emo na sporni deo teksta. Dr Vojislav [e{eq: Molim vas, gospo|o sudija, da ja sad ka`em sve {to imam i odgovori}u na sva va{a pitawa, garantujem. Sudija: Zar niste sve rekli? Dr Vojislav [e{eq: Nisam jo{. @ao mi je {to nisam, ali nisam. Zbog toga je potrebno ukazati na dve najva`nije ~iwenice. Da me|u najbli`im srodnicima ima psihopate najte`e kategorije. Sudija: Zbog toga je potrebno re}i dve najva`nije ~iwenice, da me|u najbli`im srodnicima ima psihopate najte`e kategorije. Sud donosi re{ewe – nala`e se ~etvrtotu`enom da se ograni~i na raspravqawe u pogledu predmeta spora koji za ove tu`ioce, prvotu`ioca i drugotu`ioca, porodi~ne prilike, familiju, da se o tome ne izja{wava... Dr Vojislav [e{eq: Ali mora}emo da uka`emo psihijatrijskim ekspertima i na{e ~iwenice gospo|o sudija, jer od toga mnogo toga zavisi. Sudija: ...pod pretwom udaqewa iz sudnice i izricawa nova~ane kazne. Dr Vojislav [e{eq: Nemojte samo nov~anu kaznu, lako je Borovi}u nov~anu kaznu, on ima odakle da plati, a ja nemam. Sudija: Molim vas, stvari oko familije stvarno nisu predmet ovog su|ewa. Dr Vojislav [e{eq: Gospo|o sudija, u sudski spis }u vam predati specijalno izdawe lista “Velika Srbija”, pod naslovom “Posledice drogirawa Vuka Dra{kovi}a”, a ovaj materijal vi jo{ nemate. Sudija: Nemam. Dr Vojislav [e{eq: E, dobro, sad }u vam dati. I specijalno izdawe lista “Velika Srbija” pod naslovom “Srpski pokret obnove – vlast haosa i lopovluka, crni dani Beograda”. Sudija: Predaje sudu dva primerka novina “Velika Srbija”. Ho}ete li mi re}i kakve to veze ima sa ovim predmetom? Dr Vojislav [e{eq: [ta ste rekli, nisam vas ~uo? Sudija: Ima li to neke veze sa ovim predmetom? Dr Vojislav [e{eq: Ima, ima, kako nema veze, gospo|o sudija. Sudija: ... i to dva broja i ti sadr`aji ovih novina ukazuju na sporne elemente u ovom postupku. Dr Vojislav [e{eq: I sadr`aj ukazuje na narkomansko pona{awe. Zatim, ~itav niz drugih slu~ajeva. Mi }emo verovatno tra`iti da se kao svedok saslu{a i advokat Borivoje Borovi}, jer su i wemu mnoge stvari poznate. Sudija: Dajte, predlo`ite. Dr Vojislav [e{eq: Dobro predlo`i}u, evo predla`em odmah.
293

Sudija: Predla`e da se kao svedok u ovoj pravnoj stvari na okolnosti narkomanskog pona{awa Vuka Dra{kovi}a saslu{aju Borivoje Borovi}, Slobodan Rakiti}, Milan Komneni}. Dr Vojislav [e{eq: Gospodin Borovi} je tako|e bio svedok narkomanskih kriza apstinencije Vuka Dra{kovi}a u Centralnom zatvoru u Beogradu. Sudija: Te da je prisutni punomo}nik tu`ioca bio svedok narkomanskog pona{awa Vuka Dra{kovi}a u bolnici Centralnog zatvora u Beogradu. Dr Vojislav [e{eq: Zatim, li~no sam svedok u televizijskoj emisiji kad je bio sa mnom Vuk Dra{kovi} u predizbornoj kampawi. Sudija: Li~no je bio svedok kada je Vuk Dra{kovi} bio u televizijskoj emisiji za izbore u predizbornoj kampawi, po~etkom decembra 1997. godine. Dr Vojislav [e{eq: Pogled mu je bio uko~en, o~i su mu svetlucale, gledao je kroz mene kao da me ne vidi, kao da je hipnotisan. Sudija: Sud donosi re{ewe – zabrawuje se ~etvrtotu`enom da opisuje zdravstveno stawe drugog tu`ioca. Dr Vojislav [e{eq: Pa ~ekajte, a kako da se ja odbranim od wegove tu`be, ako ne mogu da opisujem kako se pona{ao? Informativno vas upoznajem. Sudija: Kada ga budemo saslu{avali kao svedoka, odnosno kao stranku, vi }ete o tome pri~ati, sad ne mo`ete, uskra}eno vam je pravo. Samo dokaze. Dr Vojislav [e{eq: ^ekajte, ali ja nisam ovde samo da odgovaram na va{a pitawa, nego da ka`em i {ta ja imam. Ja sam ovde tu`ena strana. Sudija: Nijedna granica ne mo`e da se pre|e. Prema tome... Dr Vojislav [e{eq: Ovde nijedna granica nije pre|ena, gospo|o sudija, nijedan uvredqiv izraz s na{e strane nije upotrebqen. Uvredqivi izrazi su samo s protivni~ke strane. Sudija: To kad budete davali iskaz u svojstvu stranke, onda }ete pri~ati, sada idemo na dokaze, idemo na su{tinu. Sad }ete dobiti i svedoke i ve{ta~ewe. Sad idemo na drugi deo spornog pitawa, moramo i o tome da pri~amo. Dr Vojislav [e{eq: Gospo|o sudija, moram jo{ jednu stvar da vam ka`em, veoma je va`na. Toliko je upe~atqiva da je sud jednostavno ne sme prenebregnuti. Jeste li videli, kad je Vuk Dra{kovi} pod uticajem droge, on komanduje juri{, on se tu~e s policijom, on udara policajce, on izaziva krvoproli}e na beogradskim ulicama. Sudija: Sud konstatuje da ~etvrtotu`eni u svojim daqim navodima opisuje stawe drugog tu`ioca, pa sud donosi re{ewe – nala`e se ~etvrtotu`enom da zdravstveno stawe drugog tu`ioca ne opisuje u odgovoru na tu`bu, ve} samo da pru`i sudu dokaze na sporne okolnosti, a da se na tim okolnostima mo`e izjasniti kad bude saslu{avan u svojstvu stranke. Dr Vojislav [e{eq: Jo{ samo jednu re~enicu, gospo|o sudija. Prvo, ja govorim o ~iwenicama. Ja nisam stru~wak da opisujem wegovo zdravstveno stawe, ali mogu da procenim da li je ne{to normalno ili nenormalno. To vaqda mogu.
294

Sudija: Nemojte, molim vas. To }emo stru~wacima. Dr Vojislav [e{eq: Gospo|o sudija, jo{ samo jednu stvar, pa }u ja da zavr{im za ovaj put. Posle svih tih svojih juna{tava pod uticajem droge, ~im Vuka Dra{kovi}a uhapse, pa se ispava u zatvoru, pa prestane dejstvo narkotika, on upada u krizu, pa cvili, moli za milost i pi{e pokajni~ka pisma predsedniku Republike i wegovoj supruzi i obe}ava da se vi{e nikada ne}e baviti politikom, samo da ga puste iz zatvora. Sudija: Sud donosi re{ewe – nala`e se ~etvrtotu`enom da se izjasni na drugi deo spornog teksta. Dr Vojislav [e{eq: [ta je bilo u drugom delu tog teksta? Sudija: Ka`e: “Lider SPO obavio je neke prqave poslove za SPS i o~igledno je da je emisija organizovana u sprezi sa socijalistima. Dra{kovi} se pojavio kao wihov favorit”. S tim u vezi vi na jednom ro~i{tu ka`ete da je Vuk Dra{kovi} dobio vi{e i iz toga izvla~ite zakqu~ak. E, pa u tom smislu pru`ite mi dokaze. Dr Vojislav [e{eq: Ne}u ja opet da vam ponavqam {ta sam ve} pro{li put govorio. Imam ja i ne{to novo, gospo|o sudija. Sudija: Dobro, ka`ite. Dr Vojislav [e{eq: Vidite, to je bio ve} drugi izborni ciklus. U prvom izbornom ciklusu ja sam pobedio, a Vuk Dra{kovi} je bio na dalekom tre}em mestu. Glas iz sudnice: Sa [e}eroskim. Dr Vojislav [e{eq: Sad, on se borio u drugom izbornom turnusu za kvalifikacije u drugi krug. Pa bi bilo najprirodnije da je prvo izazivao na duel Milana Milutinovi}a, kao kandidata drugoplasirane stranke u prvom izbornom turnusu. A on izaziva samo mene. Drugo, sud mo`e da utvrdi otkud Vuku Dra{kovi}u vila na Ko{utwaku u Ulici Blagoja Parovi}a. Sudija: Pa nije to predmet spora. Dr Vojislav [e{eq: Pa ~ekajte, to je predmet spora, time ja dokazujem ovu svoju tvrdwu iz novina. Sudija: Sud donosi re{ewe – nala`e se ~etvrtotu`enom da pru`i sudu dokaze za tvrdwu iz spornog ~lanka: “Lider SPO je obavio neke prqave poslove za SPS...” Dr Vojislav [e{eq: Kako ja ne mogu da kupim vilu na Dediwu, nego `ivim u Batajnici, 25 kilomatara od Beograda, a on mo`e? Je li tako Borovi}u? Sudija: Molim vas, od RTS-a {ta da stavim daqe? Dr Vojislav [e{eq: Od RTS-a dobio je emisiju... Sudija: Te u tom smislu predla`e da sud od RTS-a pribavi izve{taj da je dobio emisiju u trajawu od... Dr Vojislav [e{eq: I u novosadskom i u pri{tinskom studiju po sat i po, a ja nisam dobio. Sudija: I u novosadskom i u pri{tinskom studiju u du`em trajawu nego ~etvrtotu`eni. Dr Vojislav [e{eq: Nije on dobio u du`em trajawu nego ja. Ja nisam uop{te dobio, a on po sat i po. A ja sam uvek bio ozbiqniji kandidat od wega, je li tako Borovi}u?
295

Sudija: Odnosno, ~etvrtotu`eni nije uop{te dobio, a Vuk Dra{kovi} je dobio. Dobro, to je to. Dr Vojislav [e{eq: Imate jo{ ne{to da me pitate? Sudija: Pa jo{ nemam. Dr Vojislav [e{eq: Mogu ja onda ne{to da ka`em? Sudija: Pa ne znam, samo na predmet spora. Dr Vojislav [e{eq: Vi stalno prenebregavate, gospo|o sudija, spre~avate me da ka`em dve veoma va`ne ~iwenice. Sudija: Samo o predmetu spora, molim vas. Dr Vojislav [e{eq: Predmet spora su. [ta bi moglo da Vuka Dra{kovi}a natera na narkomaniju, to je su{tina. Dozvolite da ka`em dve re~enice i ja sam zavr{io, gospo|o sudija. Sudija: ^etvrtotu`eni tra`i da mu sud odobri da ka`e {ta bi moglo Vuka Dra{kovi}a da natera na narkomaniju. Sud donosi re{ewe – uskra}uje se izlagawe ~etvrtotu`enom na predwe pitawe. Dr Vojislav [e{eq: Pa {ta sad ja da ka`em onda kad mi sud uskra}uje izlagawe? Sudija: Sad ne mo`ete da ka`ete. Dr Vojislav [e{eq: Dobro, hvala gospo|o sudija, kad mi ne date da ka`em. Sudija: Sud konstatuje da je u toku izlagawa ~etvrtotu`enog pristupila wegov punomo}nik, advokat Qiqana Laban. Borivoje Borovi}: Tra`io sam re~ pre toga. Sudija: Ista, uz du`no izviwewe, tra`i re~. i Qiqana Laban: Prvo se izviwavam sudu, mom vlastodavcu i svim prisutnima, ja sam i opravdala izostanak li~no kod vas pre par dana, sudija. Ali, prvo da ra{~istimo. Tu`beni zahtev je slo`en, sastoji se iz dva dela. Sudija: Ja bih vam sad oduzela re~, pa da dam kolegi Borovi}u. Qiqana Laban: Nemojte, ne mo`ete da date re~, mora Ve}e da odlu~i da li je svedok, da li je zastupnik. Sudija: Tra`i da joj sud da re~. Qiqana Laban: Mogu li ne{to da ka`em? Sudija: Sud donosi re{ewe – punomo}niku ~etvrtotu`enog Qiqani Laban da}e se re~ po{to se da re~ punomo}niku tu`ilaca. Borivoje Borovi}: Jesam li dobio re~? Glas iz sudinice: [ta da pri~a{, zna Srbija da je on izdajnik i narkoman. Sudija: Svi }ete biti ka`weni. Pa molim vas, bi}ete udaqeni iz sale, na {ta ovo li~i? Bez komentara! Punomo}nik tu`ilaca advokat Borivoje Borovi}. Borivoje Borovi}: Kada se izja{wavao ~etvrtotu`eni, on ima pravo i na~in kako }e se izja{wavati. Ja primedbi nemam na na~in kako se izja{wava, ali vi kao neko ko rukovodi ovim postupkom, du`an je da za{titi kako ugled suda, tako i ugled izvr{ne vlasti u Srbiji i Jugoslaviji. Ako
296

ka`e ~etvrtotu`eni da je pre`ivqavao tu`ilac psihi~ke patwe u posledwih 10 godina, u pravu je. To je onaj trenutak od kada je upoznao svoga kuma Vojislava [e{eqa. Glas iz sudnice: Zato {to je boqi od wega. Borivoje Borovi}: [to se ti~e va{eg vo|ewa postupka, ja tra`im va{e izuze}e iz objektivnih razloga, jer postoje zakonski uslovi... Sudija: Punomo}nik tu`ilaca tra`i izuze}e... Borivoje Borovi}: Ho}ete da dovr{im ili da me prekidate? Sudija: [ta ja vas prekidam, ja diktiram. Borivoje Borovi}: Imam obrazlo`ewe da ka`em. Sudija: Vi govorite, ja moram da ga izdiktiram. Borivoje Borovi}: Zahvaqujem, uva`ena devojko. Sudija: Punomo}nik tu`ilaca tra`i izuze}e predsednika Ve}a sa slede}ih razloga: Borivoje Borovi}: Ho}emo da diktiramo kao {to ste rekli, ili }ete vi da diktirate? Sudija: Pa diktirajte, kolega. Borivoje Borovi}: Zahvaqujem. Tra`im izuze}e predsednika Ve}a i ~lanova Ve}a iz razloga {to se predsednica Ve}a... Dr Vojislav [e{eq: ^ekajte, kako on mo`e da diktira, a meni niste dali gospo|o, sudija? Sudija: Mo`e, ali niste tra`ili. Dr Vojislav [e{eq: Kako, malopre sam tra`io a niste mi dozvolili. Borivoje Borovi}: Je l, mogu da nastavim? ... pona{a neprofesionalno, suprotno sudijskoj etici. Za vreme izlagawa ~etvrtotu`enog ista, kao i ~lanovi Ve}a se smeju, ~ime pokazuju pristrasan stav, da li prema ~etvrtotu`enom kao parni~noj stranci ili kao mu{karcu, odlu~i}e Ve}e... (Smeh u sudnici). Dr Vojislav [e{eq: Vre|a nas, sudijo. Ka`e da mi se smejete kao mu{karcu. Borivoje Borovi}: Ako me budete pratili, a ne budete se smejali, vi }ete ustati. Sudija: Pa, sme{kala sam se. Borivoje Borovi}: Molim? Da li imate neke aspiracije prema meni? Sudija: Bo`e sa~uvaj. Borivoje Borovi}: Pa onda se pona{ajte normalno kada diktirate svoje izuze}e. Sudija: Nemojte molim vas, pa hajde diktirajte. Borivoje Borovi}: Nemojte da me prekidate. Sudija: I to diktirajte, to za aspiracije. Dr Vojislav [e{eq: Vre|a nas, gospo|o sudija. Mi to ne mo`emo da dozvolimo. Qiqana Laban: Molim vas, prigovaramo. Ne mo`e on da vodi, prigovaram, sudijo. Sudija: Polako, polako.
297

Borivoje Borovi}: Mogu li da nastavim? Sudija: ...da li sam profesionalna, da li je etika, da li je ... Borivoje Borovi}: Da li biste bili qubazni da upozorite protivnu stranu da }uti dok ja govorim? Sudija: Ti{ina, molim vas, ne vi~ite, kolega diktira. (Smeh u sudnici). Qiqana Laban: Mi ne vi~emo, mi se protivimo. Borivoje Borovi}: Da li biste bili qubazni da publiku umirite? Sudija: Publika bi}e udaqena, svi }ete biti udaqeni i mi }emo sami ovde da radimo. Ako ho}ete da pratite na miru pratite, ako ne}ete prekinu}emo su|ewe i udaqiti vas. Sad odlu~ite. Ho}ete sad da nastavite? Borivoje Borovi}: Ja ho}u. Zna~i, ispuweni su svi uslovi iz ~lana 71. stav 1, ta~ka od 1 do 6 ZPP-a, jer se pona{ate veoma pristrasno, jer se predsednik Ve}a pona{a veoma pristrasno, a to datira jo{ od 1995. godine kada je ovaj predsednik Ve}a vodio parni~ni postupak po tu`bi Vuka Dra{kovi}a, a protiv dr`ave Srbije i MUP-a Srbije, kada je isti predsednik Ve}a na predlog predlaga~a va{eg izuze}a danas doneo re{ewe da se saslu{a... Sudija: Samo trenutak, to nije predmet ovog spora. Borivoje Borovi}: Pa to je moja re~ i morate da uzmete moju re~. Sudija: Da}ete u pisanom obliku. Borivoje Borovi}: Ne, ne, ne, ovo mora da ~uje Ve}e gore. Sudija: Sud donosi re{ewe – uskra}uje se... Borivoje Borovi}: [ta vi uskra}ujete? Obrazlo`ewe? Sudija: Uskra}uje se punomo}niku tu`ioca da razloge za izuze}e vezuje za neki drugi predmet u kome sam ja postupila kao sudija u postupku Vuka Dra{kovi}a. I dodajete? Borivoje Borovi}: Da, da, pa dodajem, nemojte me prekidati. Sudija: Sud donosi re{ewe – uskra}uje se punomo}niku tu`ioca da neposredno diktira bez iskaza saop{tenog predsedniku Ve}a. Qiqana Laban: Sudija, mogu li ja ne{to da ka`em? Borivoje Borovi}: Dobro, u redu, u pravu ste. Va`i. Dakle, tada ste doneli bili re{ewa o saslu{awu Zorana Sokolovi}a, Radmila Bogdanovi}a, Rada Matkovi}a i velikog broja policajaca i posle mesec dana povukli to isto re{ewe sa obrazlo`ewem da ste pogre{ili. To je o~igledno bio uticaj policije, vlasti... Qiqana Laban: Sudija, to nema veze s predmetom. Sudija: To nema veze sa predmetom. Borivoje Borovi}: Ima veze, ja }u da dodam, nemojte da me prekidate. Zato {to ste tada bili pristrasni, to ukazuje da }ete i danas biti pristrasni kada je tu`ilac ista prosta stranka. Sudija: Punomo}nik tu`ioca daqe isti~e da u tom predmetu u kome je predsednik Ve}a postupao bila pristrasna i danas je pristrasna. Borivoje Borovi}: Tako ovaj predsednik Ve}a se uvek pona{ao u skladu sa `eqama aktuelne vlasti. Sudija: Te da se predsednik Ve}a pona{a prema `eqama aktuelne vlasti. Borivoje Borovi}: Vi ste predstavnik onog ve}a koje je od situacije do situacije pristrasno, s obzirom na politi~ke prilike presu|uje.
298

Sudija: Te da je predsednik Ve}a pristrasan i s obzirom na politi~ku situaciju tako se pona{a, prilago|ava i presu|uje. Borivoje Borovi}: Sad se mewa politi~ka situacija. Tada je na vlasti bio SPS, posle izvesnog vremena Srpska radikalna stranka je imala velike rezultate na izborima pa ste se naklonili ~etvrtotu`enom. (Smeh u sudnici). Sudija: U vreme navedenog su|ewa SPS je bio na vlasti, sada je Srpska radikalna stranka, pa sudija ... Borivoje Borovi}: A na`alost, i Srpski pokret obnove ima u~e{}e u saveznoj vlasti, pa se ne zna kako }ete se vi pona{ati, jer vi imate ortodoksni strah prema vlastodr{cima. Sudija: [ta imam, kakav strah? Borivoje Borovi}: Ortodoksni strah prema vlastodr{cima. Sudija: Sudija ima ortodoksni stav prema vlastodr{cima. Borivoje Borovi}: Ja tra`im tako|e izuze}e v.d. predsednika Prvog op{tinskog suda u Beogradu Radomira Miliki}a sa slede}ih razloga. Sudija: Tra`i izuze}e v.d. predsednika Prvog op{tinskog suda u Beogradu Radomira Miliki}a sa slede}ih razloga. Borivoje Borovi}: Po{to je u funkciji v. d.-a li~nost na koju se mo`e uticati od strane izvr{ne vlasti, to jest ministra pravde... Sudija: Po{to je u funkciji v.d. isti i li~nost na koju se mo`e uticati od strane izvr{ne vlasti i od strane ministra pravde... Borivoje Borovi}: ... koji je tako|e dugo vremena bio v.d. predsednik suda... Sudija: ... koji je tako|e dugo vremena bio v.d. predsednika suda ... Borivoje Borovi}: ... i na koga se veoma lako moglo uticati da donosi politi~ke odluke prosudske presude ... Sudija: ...na koga se moglo veoma lako uticati da donosi politi~ke odluke prosudske presude ... Borivoje Borovi}: Tako je. Uostalom, u posledwih 15 godina svi predsednici Prvog suda su bili v.d. Sudija: Uostalom, u posledwih 15 godina svi predsednici Prvog suda su bili v.d. Borivoje Borovi}: Tra`im izuze}e Okru`nog suda u Beogradu... Sudija: Te tra`i izuze}e predsednika Okru`nog suda u Beogradu, on je Bogoqub Marjanovi}. Glas iz sudnice: Ovaj ukida ceo sud. (Smeh u sudnici.) Borivoje Borovi}: Vi se smejete i daqe. Sudija: Pa smejem se, kolega Borovi}u.... Dr Vojislav [e{eq: Pa sme{an si Boro, {to da se ne smeje. Borivoje Borovi}: Dobro. Tra`im izuze}e predsednika Vrhovnog suda Srbije, iz slede}ih razloga. Sudija: ... te izuze}e predsednika Vrhovnog suda Srbije, Bal{e Govedarice ... Borivoje Borovi}: ... zato {to su svi zajedno dozvolili da se ova sudska farsa, zahvaquju}i predsedniku ovoga Ve}a, sprovodi u Srbiji...
299

Sudija: ... zato {to su svi zajedno dozvolili da se ova sudska farsa zahvaquju}i predsedniku ovoga Ve}a sprovodi u Srbiji ... Borivoje Borovi}: ... ~ime se {teti ugledu i ~asti ... Sudija: ... ~ime se {teti ugledu i ~asti dr`ave Srbije ... Borivoje Borovi}: Hvala. ... i ~ine se krivi~na dela iz ~lana 98. Krivi~nog zakona Republike Srbije. Sudija: ... i ~ine se krivi~na dela iz ~lana 98. Krivi~nog zakona. Borivoje Borovi}: Vi ta krivi~na dela ne spre~avate, a ovi predsednici sudova koji imaju saznawe da se vodi ovaj sramni postupak, bez obzira na ~iwenice kriju... Sudija: ... a predsednici sudova koji znaju da se vodi ovaj sramni postupak bez obzira na ~iwenice ... Borivoje Borovi}: ... Podsti~u na ovakvo pona{awe ne preduzimaju}i niti odlu~uju}i o predlozima za izuze}e ovakvih sudija... Sudija: ... podsti~u ovakvo pona{awe i ne odlu~uju}i o izuze}ima takvih sudija ... Borivoje Borovi}: ... kako je u istoriji beogradskog pravosu|a ovo prvi slu~aj da se parni~ni postupak odr`ava u najve}oj sudnici u prisustvu kamera ... Sudija: ... kako je u istoriji beogradskog pravosu|a ovo prvi slu~aj da se parni~ni postupak odr`ava u najve}oj sudnici uz prisustvo kamera ... Borivoje Borovi}: ... to je namera vlasti da se izvrgnu ruglu sve ove institucije, sudska i izvr{na vlast, a posebno da se preko vas obesmisli sudijska funkcija. Hvala. Sudija: ... to se namera vlasti da se izvrgnu ruglu sve insitucije, a posebno da se preko predsednika Ve}a obesmisli sudijska funkcija. Dobro, ja vas pitam koga predla`ete da vam sudi o ovom predmetu? Glas iz sudnice: Ha{ki tribunal. (Smeh u sudnici.) Sudija: Na pitawe postupaju}eg sudije koga predla`e punomo}nik tu`ilaca da postupa po ovom predmetu, s obzirom na ove zahteve za izuze}a. Smeh u sudnici. Borivoje Borovi}: Ho}ete ih malo umiriti? Sudija: Ti{ina, molim vas. Borivoje Borovi}: Vi nemate pravo da pitate vi{e ni{ta od ovog trenutka. Sudija: Imam pravo da pitam. Qiqana Laban: Sudija molim vas, morate mi dati re~. Borivoje Borovi}: Ne mo`e niko da govori. Sudija: Ja moram da prekinem su|ewe. Qiqana Laban: Molim vas, samo na ovo. Ne morate da prekinete. Proceduralna je smetwa – da gospodin koji je predlo`en kao svedok i daqe zastupa, prema tome sud mora da donese re{ewe, pa da se tek onda odlu~uje o izuze}u. Sudija: Sud donosi re{ewe – prekida se rad na ovom predmetu dok predsednik suda, predsednik Okru`nog suda, predsednik Vrhovnog suda odlu~i o zahtevu za izuze}e. “Velika Srbija” br. 614/1999.
300

PSIHIJATRIJSKA ANALIZA LI^NOSTI I PONA[AWA VUKA DRA[KOVI]A
Kada nam se rukovodstvo Srpske radikalne stranke obratilo molbom da stru~no analiziramo li~nost Vuka Dra{kovi}a i tu analizu u~inimo dostupnom javnosti, dugo smo razmi{qali i odmeravali razloge za i protiv. Svesni smo da objavqivawe ovog teksta mo`e da ima krajwe lo{e posledice po budu}e politi~ko delovawe Vuka Dra{kovi}a, i da ga elimini{e iz daqe politi~ke borbe za vlast. Mo`da bi neko mogao da pomisli da nas je svrstanost uz drugu politi~ku opciju motivisala i kanalisala u ovoj analizi, i da je ovo na{ doprinos politi~koj stranci kojoj pripadamo. To nisu na{i motivi. Na pisawe ovog teksta nije odlu~uju}e uticala molba rukovodstva Srpske radikalne stranke. Svakog od nas rukovodila je savest stru~waka koji ose}a potrebu da pomogne i Vuku Dra{kovi}u i onim nedu`nim gra|anima koji su, ili }e ubudu}e trpeti posledice jedne {tetne politi~ke pojave, Vuka Dra{kovi}a. U nedu`ne ubrajamo i one koji su pristupili wegovoj politi~koj stranci, obmanuti lo{om glumom mitomana i narkomana, nesvesni pogubnog uticaja koji ta poreme}ena li~nost ima na qude koji mu se dovoqno pribli`e. Prevagnula je potreba da javno uka`emo na ~iwenice koje su nemilosrdne i da upozorimo na posledice kojih nisu svesni oni koji mu omogu}uju pojavqivawe na medijima. Istina je da je Dra{kovi} politi~ka li~nost koja iz godine u godinu ima sve mawe pristalica i sledbenika, ali vi{ak znawa ne {kodi, tim pre {to se dokazalo da bi zrnce vlasti koje bi mu se predalo u ruke, predstavqalo tragediju za mnoge wegove neistomi{qenike i politi~ke suparnike. ^ak i za ~lanove wihovih porodica. Pru`amo javnosti na uvid ovu analizu i dokaze iz kojih smo izveli zakqu~ak da je dr Vojislav [e{eq govorio istinu kada je rekao da je Vuk Dra{kovi} narkoman. Kratko re~eno, osoba je poreme}ena i opasna, {to je uzrokovao jako lo{ genetski materijal od koga je sa~iwena. Ako `elimo da u kontekstu posledwih javnih nastupa, objektivno a bez mnogo nepotrebnih re~i, samo delimi~no, ali ne i jednostrano, osvetlimo li~nost Vuka Dra{kovi}a, onda je sasvim dovoqno da mu posvetimo samo minimum neophodnog prostora, pa da nam bude mnogo jasniji i druga~iji, nego {to to nekome mo`da izgleda na prvi pogled. Na pitawe ko je zapravo Vuk Dra{kovi}, mo`e se bez ve}ih mentalnih napora odmah, na vrlo jednostavan na~in odgovoriti – to je, pre svega, ~ovek suludog pona{awa, opasnih namera, sa nedovoqno mu{kosti da ih i ostvari. ^ovek opsednut Vojislavom [e{eqem u kome vidi razlog za sve svoje neda}e i neuspehe, koji sve vreme nosi u yepu spisak protivnika za odstrel, ~iji se broj svakodnevno uve}ava. Na po~ecima svojih nekomunisti~kih politi~kih anga`ovawa, naoko nejasna i nedovoqno artikulisana i definisana ~upava uli~na zamlata, buka~, naizgled ~ak i bezopasni klovn vredan sa`aqewa (kakve li samo zablude!), posle velikog broja uzastopnih poraza i nekontrolisanih poli301

ti~kih zaokreta, ve} dve godine, iako nominalno ~lan opozicije za mnoge politi~ki neupu}ene pa stoga i iznena|ene, u stvari je ~vrsto vezan za jednu stranku na vlasti, SPS i sasvim otvoreno afirmi{e wene ideje. Politi~ki laici i naivni ga u prvi mah do`ivqavaju kao nedoslednog ~oveka i politi~kog konvertita, ali on u su{tini svoga bi}a u stvari nije samo to. On je u dubini svoje du{e bezose}ajna osoba sa psihopatskim oblicima pona{awa, koja fanati~nom uporno{}u, spremna na sve, ~ak i da bude bilo ~iji sluga, sledi svoje psihopatolo{ke porive za sticawem materijalnih bogatstava i autokratske mo}i, dok je wegovo manifestno pona{awe coram publico samo providna maska jednog gluma~kog diletanta. Vuk Dra{kovi} u ovom politi~kom trenutku shvata da je oportuno biti uz SPS i wenog lidera a napadati radikale i Vojislava [e{eqa kao glavne krivce {to Vlada, tobo`, ne funkcioni{e kako treba, ali niko ne shvata koliko on zapravo strpqivo ~eka prvu odsudnu gre{ku Slobodana Milo{evi}a, kako bi u borbi za osvajawe vlasti, uz pomo} Amerike kojoj se ne zamera nijednom izjavom i nijednim svojim gestom, prvo wega javno odstrelio, a odmah zatim Srbiju predao na prekrajawe i komadawe wenim neprijateqima. Sa zadobijawem publiciteta, koji mu, igraju}i se sa wim kao ma~ka sa mi{em, politi~ki veoma mudro omogu}ava stranka na vlasti, naporedo evoluiraju i wegove bolesne i nezasite ambicije i poprimaju sve izra`ajnije i dru{tveno opasnije forme ispoqavawa. Ova osoba, u senci supruge-majke, koja svojom kompletnom sterilnom pojavom neodoqivo izaziva utisak evnuhoidnog telesnog habitusa i psihoseksualno neizdiferencirane personalnosti, svesna svoje mu{ke mawkavosti, gaji mr`wu i osvetoqubivost posebno prema mu`evnim protivnicima srpskim radikalima i dr Vojislavu [e{equ, na koje na gotovo {kolski psihoanaliti~ki eksplanatorni na~in, nesvesnim putem, projektuje svoju zavist i zlo, pa ih zato najpre satanizuje a zatim vr{i klasi~nu inverziju krivice i izjavquje da ih ne voli, jer oni ne vole wega i wegove ideje, {to je samo puka i tanu{na racionalizacija za svoje kapitalne rezervoare zla i nekontrolisane mr`we. On je po vokaciji navodno politi~ar, ali ~ak ni deklarativno zaqubqenik parlamentarnog oblika borbe za vlast, u su{tini hladnokrvni mentalni ubica. A od mentalnog do fizi~kog ubice, kod wega, razdaqina je o~ita ali ni ukoliko ne smawuje opasnost. Sa wim ~ovek mora biti veoma oprezan i stalno na mrtvoj stra`i, zato {to je u stawu da anga`uje druge da urade posao koji on, opsednut strahovima i {ikaniran u ku}i, nije u stawu. Vuk Dra{kovi} mr`wu prema dr Vojislavu [e{equ generalizuje na Srpsku radikalnu stranku, weno rukovodstvo, ~lanove i simpatizere, demonizuje ih, progla{ava izdajnicima srpskog naroda, ratnim zlo~incima, fa{istima, nedemokratama, nepismenim seqacima koji su upali na vlast u Beograd, osu|uje na stub srama i zahteva egzekuciju u ~ijoj realizaciji, nije iskqu~eno, i sam u~estvuje u svojstvu inspiratora, planera i nalogodavca. Sa eskalacijom wegove morbidne `eqe za vla{}u postaje i otvoreno genocidan. Prema svojim protivnicima, a posebno srpskim nacionalistima i patriotama, otvoreno verbalno izra`ava svoje krvo`ed302

ne `eqe, naj~e{}e pozivima na lin~, tipi~nim za pojavu koja je u psihijatrijskoj stru~noj literaturi dobro poznata i opisana pod nazivom vampirizam ili sindrom Drakule. To {to se on ne stidi da svoje krvo`edne impulse i mr`wu koju ose}a prema srpskom narodu otvoreno artikuli{e, bez i trunke kontrole ili uvida da izgovara bezumne ideje, samo je prilog vi{e pretpostavci da se kod wega radi o duboko izmewenoj li~nosti, za koju bi neki radikalniji psihijatri tra`ili trajni azil ili eventualno lobotomiju. Mo`da }e neko poku{ati da nas u ovome demantuje, s pravom nas podse}aju}i da je Vuk Dra{kovi} organizovao dezerterstvo i defetizam me|u vojnicima koji su 1991. godine kretali u odbranu Srba u Hrvatskoj, da je predao Saveznoj skup{tini Predlog zakona o saradwi sa Ha{kim tribunalom kojim predvi|a protivustavno izru~ewe Srba koji mu nisu po voqi, optu`enih, na osnovu prijava Hrvata i muslimana, za ratne zlo~ine, da je predvodio demonstracije u kojima su se vijorili nema~ki i ameri~ki barjaci, da je litije nazivao procesijom, monahiwe ~asnim sestrama, da je me|u Srbe uvodio usta{ki pozdrav sa tri prsta, da se wegovi sledbenici pona{aju kao pripadnici najgorih sekti koje razaraju srpsko nacionalno pravoslavno tkivo. Kada se dobro razmisli, toliko antisrpskih postupaka te{ko da bi mogao da na~ini ~ovek nesvestan onoga {ta ~ini i unapred oslobo|en kazne. Motive za ovakvo pona{awe prema srpskom narodu treba tra`iti u novcu, uceni, osveti nad narodom koji ne `eli da glasa za wega, pa tek onda i u bolesnoj i opijatima razorenoj psihi. Ovaj ekspertni tim nije za radikalizam ovakvog stepena u okviru tretmana dru{tveno opasnih osoba, mada se apsolutno sla`emo da ih preventivno treba dr`ati u institucijama za ~uvawe i pod permanentnom stru~nom kontrolom, kako ne bi ugro`avali nedu`ne osobe. Jo{ mawe smo za slobodne akcije ovakvih qudi u politi~kom `ivotu, posebno za wihove slobodne nastupe u medijima, parlamentu, zato {to tek naknadno, kada steknu vlast, eksponiraju svoju zlo}udnost. Dokaze za ovu tvrdwu nalazimo u pona{awu u op{tinama u kojima su wegovi sledbenici na vlasti. ^in preuzimawa vlasti je bio manifestacija, javno ispoqavawe mr`we i `eqe za likvidacijom Srba kojima je jedini greh {to su politi~ki neistomi{qenici, ru{ewa i demolirawa srpskih gradova, poni`avawe i fizi~ko ugro`avawe policije koja je brinula o redu i miru, niz napada na gra|ane i uni{tavawe wihove imovine, otvorena pretwa. ^ak je napadana i zgrada Savezne skup{tine i javno su uni{tavana obele`ja dr`ave (cepawe i spaqivawe zastave). Grad Beograd ima nesre}u da Dra{kovi}i i Bo{kovi}i u wemu lepo `ive u ku}ama koje im je poklonila vlast pa je, po~ev od 9. marta 1991. godine, Dra{kovi} vi{e puta na wegovim ulicama organizovao prolivawe krvi nedu`nih gra|ana. I sada, vr{e}i vlast, hara~i, otima, sklapa nepovoqne ugovore i, istina samo delimi~no, zadovoqava sve ve}e zahteve pohlepne a`daje sa kojom `ivi u istoj ku}i. Wegovo javno eksponirawe snage i odlu~nosti je siguran znak da u svojoj ku}i nosi papu~e za dva broja ve}e od broja cipela.
303

Poslanici wegove politi~ke stranke dodatno obja{wavaju wegovu li~nost po{to, kao klonirani, prenose li~nost i pona{awe svog {efa konzumirawem alkohola u zgradi Skup{tine, ~itaju}i wegove govore, koriste}i i u slobodnom govoru wegovu terminologiju, razvla~ewe re~i, uwkawe, dodavawe samoglasnika A skoro svakoj re~i, srceparaju}im pozivawem na istoriju i posebno monarhiju, za koju je potomak austrougarskog “{uckora”, tobo`, ~vrsto vezan. Svojim pona{awem dolaze u poziciju da srozavaju ugled parlamenta kao i ugled naroda koga taj parlament zastupa. Parlament, kao ozbiqna institucija, mora da poseduje kriterijume za identifikaciju ovakvih li~nosti i instrumente za wihovu neutralizaciju. Jo{ jednom podvla~imo, sa brojnom i evidentnom argumentacijom, koja je za proveru veoma jednostavna, Vuk Dra{kovi} je li~nost ~ije javno delovawe treba zakonski neutralisati, jer on, preciznije definisano, nije samo ~ovek opasnih namera ve} i ~ovek opasnih akcija Dra{kovi} je na osnovu svoga pona{awa, po definiciji, esencija pokvarenosti i zla u qudskom obliku. U posledwe vreme, {to je posebno alarmantno sa aspekta mentalnog zdravqa i ~asti srpske nacije, zahvaquju}i pre svega mo}nim masovnim medijima, a mnoge dr`i pod svojom kontrolom, koji prate wegovo delovawe kao potpredsednika jugoslovenske vlade (Vlade dr`ave koju nikada nije priznao), on je sve prisutniji u na{im du{ama. Podjednako je prisutan i na javi i u snovima. Ulazi sve ~e{}e u na{e snove i pretvara ih u more, zastra{uje nas i mu~i ~ak i sam wegov izgled i u nama budi `equ da se {to pre probudimo. Ali, avaj! ^upava i masna spodoba se po bu|ewu iz na{ih ko{mara materijalizuje i realizuje svoje pretwe na javi. Wegove pretwe iz no}nih mora nisu tek pusta tlapwa. One su u`asna stvarnost. Wegovi vampirski apetiti rastu a sa wima i broj mentalno i vitalno ugro`enih neistomi{qenika. Kome se on u srpskom narodu sveti i za{to se sveti jo{ nam nije sasvim jasno, ali da je `edan krvi, tu nema dvojbe. Zbog toga bi Vuk Dra{kovi}, u interesu qudskih `ivota i digniteta srpske nacije, trebalo da bude na neki na~in neutralisan ali nikako na na~in kako on neutrali{e ili bi `eleo da neutrali{e svoje protivnike. Za tu svrhu predla`emo neki duboko human na~in, recimo du`i psihoterapeutski tretman, uz sve po{tovawe wegove li~nosti, mada bi do{ao u obzir i neki oblik egzorcizma, uz pomo} nekog iskusnog duhovnika. Dosta je na{ih kolega koji predla`u i neke radikalnije mere. No, da li ga treba tretirati na na~in za koji se mi zala`emo ili ga, kako predla`u neke radikalnije kolege, treba poslati u penalnu ustanovu na ~uvawe ili psihijatrijski azil, akademsko je pitawe i stvar stru~nog ukusa kao i mo}i nadle`nih dr`avnih slu`bi da ovu ideju sprovedu u delo. Jer, radi se o izuzetno opasnoj osobi sa pogubnim uticajem na zna~ajne segmente politi~ki neukih qudi, kod kojih pobu|uje niske strasti i pravi od wih ubice i vampire. Na taj na~in zadobija sve prerogative neprijateqa dr`ave i srpskog naroda, bez obzira na prirodu motiva koji ga rukovode da se ovako pona{a.
304

Narkomanija Uobi~ajeni naziv za zavisnost od droga je narkomanija i tabletomanija. Habituacija – `eqa za ponavqanim uzimawem droge (emocionalna zavisnost) je va`an faktor u nastanku narkomanije i tabletomanije. Svaka droga koja smawuje bol i diskomfor, koja redukuje anksioznost, smawuje depresiju ili prouzrokuje stawe ugodnosti, stawe dobrog raspolo`ewa i euforije je potencijalno habituantna, tj. mo`e da dovede do narkomanije ili tabletomanije. (1) Li~nost narkomana Op{teprihva}eno mi{qewe je da su lica koja u`ivaju drogu slabe, nezrele, nesamostalne li~nosti, ~esto neuroti~ne ili sa karakternim poreme}ajima. Drogi pribegavaju osobe koje nisu u stawu da podnesu `ivotne tegobe, da sa~ekaju na zadovoqewe svojih potreba, niti da ulo`e napor da bi postigle uspeh, samopo{tovawe i po{tovawe od drugih. U`ivawe droge je simptom poreme}aja li~nosti i be`awe iz neprihvatqive `ivotne realnosti u svet ma{te. (2) Narkomanija i tabletomanija u na{em jeziku ozna~avaju zloupotrebu psihoaktivnih supstanci, odnosno zloupotrebu lekova i/ili nekih prirodnih (naturalnih) supstanci koje unete u organizam mewaju mentalnu skladnost iste osobe. Narkoman je nominovawe osobe koja zloupotrebqava supstance. Izrazi narkoman i narkomanija, u verbalnoj korespodenciji na{eg jezi~kog podru~ja, imaju `argonsku pe`orativnu vrednost, te je preporu~qivije koristiti izraze zavisnost i zavisnik od droga, ili samo zavisnost i zavisnik. (1 Uybenik klini~ke psihijatrije, 1992. g); (2 Isto) Stru~ni naziv za zavisnost od droga je narkomanija. Narkomanija, odnosno u`ivawe droga je sociopatolo{ki i medicinski problem. Zavisnost od droga predstavqa vrlo ozbiqan i te`ak dru{tveni problem. Ova, u prvom redu socijalno patolo{ka pojava mo`e da ima i ima i medicinske, psihijatrijske, psiholo{ke, politi~ke, ideolo{ke i druge dimenzije. Zavisnost od droga ili narkomanija, (zloupotreba psihoaktivnih supstanci) je posebnost i pojavna odlika aktuelne civilizacije. Naturalne supstance su bile poznate i qudima davno minulih civilizacija na{e planete, dakle poznati su hiqadama godina i efekti na psihu ~oveka. Bitno je znati da su droge u tim drevnim civilizacijama imale uglavnom upotrebnu vrednost (uzus) a ne zloupotrebnu (abuzus), bar ne u dana{wem smislu. Droge su u ta vremena kori{}ene naj~e{}e od pojedinaca, da bi po uzimawu, u izmewenoj svesnosti, imali do`ivqaj ili halucinaciju sebe kao bo`anstva recimo, ili pak do`ivqaj pribli`avawa sebe bo`anstvu i kontaktirawa sa wim. Pojedinci su koristili droge, supstance, znaju}i im efekte na psihu, davali ih u napitku ili hrani, naj~e{}e podanicima, izazivali u wih poseban do`ivqaj ili ~ulnu obmanu i tako im nametali svoju voqu, zapravo vladali wima.
305

Svakako su i u ta drevna vremena, i u svim civilizacijama do na{e, pojedinci ili grupe qudi postajali zavisni od droga, sa svim odlikama fizi~ke i psihi~ke zavisnosti, ali zavisnost sli~na savremenoj narkomaniji nije poznata istoriji. Narkomaniju danas treba shvatiti kao sociopatolo{ku pojavu uglavnom u subpopulacijama mladih, pankontinentalnog epidemijskog karaktera. Su{tina narkomanije je u zloupotrebi biolo{kog nau~nog saznawa da neke prirodne ili sintetizovane supstance u ponavqanom uzimawu izazivaju prakti~no trajnu, nereparabilnu, medicinskim jezikom re~eno neizle~ivu fizi~ku i psihi~ku zavisnost. Istorijski problem narkomanije savremenog doba treba povezati sa pedesetim godinama ovog veka, preciznije sa hipi pokretom mladih, su{tinski revolucionarnim buntom protiv svih konvencionalnih sociozasnovanosti civilizacije dvadesetog veka. Taj bunt mladih je promenio (unapredio) pravce u recimo, muzici, umetnosti, kulturi... doneo emancipaciju u seksualnoj sferi ~oveka, vrlo zna~ajnu. Me|utim, protagonisti hipi pokreta su, kao i svaka mladost `eqna specifi~ne autenti~nosti, insistirali na prepoznatqivim obele`jima sebe preko odevawa, frizura, slobodnih seksualnih odnosa, promiskuitetnih u “porodici”, oti{li korak daqe, do slobodnog i neustra{ivog uzimawa psihoaktivnih supstanci (droga), insistiraju}i na pravu i slobodi ~oveka da na taj na~in, po sopstvenom izboru, mewa svesnost o sebi i drugima, kao i svetu uop{te. Podr`avaoci hipi pokreta u slede}im generacijama mladih su kao puki imitatori a ne kreatori promena konvencionalnih dru{tvenih prihva}enosti, prisvojili prepoznatqivost pripadnosti uglavnom kroz odevawe i na~elnost slobodnog, stalnog i ponavqanog uzimawa droga. Tako su nastali zavisnici ili narkomani druge generacije {ezdesetih godina ovog veka, jasno profilisani pojavom unosnog biznisa – dilerstva droge. Svrha `ivqewa ovih generacija mladih zato~enika psihoaktivnih supstanci postala je su`ena `ivotna aktivnost i preokupacija, i ulagawe sveukupne inventivnosti ka nabavci droge za slede}i dan, za slede}u seansu. Prohibitorni zakoni zajednica su ograni~avali proizvodwu i zabrawivali promet droga na narko tr`i{tu, te su droge postale sve cewenija – skupqa roba na sve ve}em i `ednijem ilegalnom tr`i{tu. Kroz svakodnevni porast broja zavisnika od hemijskih i farmaceutskih tehnologija, uve}ao se broj novih psihoaktivnih supstanci, ali i narkomana i distributera, proizvo|a~a – qudi `eqnih novca i olakog bogatstva. Kona~no, posledwa decenija na{eg veka ra|a tre}u generaciju narkomana, prikladnije politoksikomana, po{to mladi uzimaju svaku mogu}u psihoaktivnu supstancu, kombinuju, mewaju, kombinuju sa alkoholom, a sve diktirano materijalnim statusom zavisnika – mladih narkomana. Tako na isteku dvedesetog veka narkomanija postaje opredeqewe i izbor generacija subpopulacije mladih, bez limitiraju}eg uticaja pripadnosti pojedinim socio-statusima, ujedna~ene frekvencije u svim socijalnim kategorijama roditeqske populacije.
306

Mo`e se re}i, kao definicija, da je savremeni narkoman dobrovoqno, kroz trend, ka drogama opredeqena mlada osoba, zloupotrebqena iz pobuda ostvarewa zarade od strane drugih lica a cena je gubitak zdravqa i `ivota te mlade osobe-narkomana. Ovo bi bio krajwe sa`et a skoro sveobuhvatan osvrt na narkomaniju kao posebnu socio-patolo{ku pojavu aktuelnog vremena svih zemaqa na isteku dvadesetog veka. Psihopatolo{ka posebnost su individue narkomani (sporadi~ni zavisnici od supstanci) netipi~ni po zastupqenosti i pripadnosti grupama po `ivotnoj dobi i polu, profesiji ili socijalnom statusu. Re~ je o narkomanima koji su pre prvog kontakta sa drogom po pravilu bili ve} formirane – odrasle osobe, ali stigmatizovane karakterolo{ke strukture u psihopatolo{kom smislu. Svakako da uz entitet ili nominaciju – narkoman – i za ove osobe va`i i prati ih sav teret sociopatolo{ke posledi~nosti i karakteristika. ^iweni~na karakteristika ovakvih narkomana danas je pripadnost, pored narkomanije, jo{ jednoj psihopatolo{koj, odnosno psihijatrijskoj kategoriji, ni{ta mawe te{koj, koja se naziva psihopatija ili poreme}aj karaktera. U psihijatrijskoj savremenoj doktrini se smatra, kada bi medicina u ovakvih osoba i uspela da re{i problem zavisnosti od droga da bi dru{tvena korisnost, tj. socio-patologija ostala ista, nepromewena, jer psihijatrija, i medicina uop{te, ne raspola`e instrumentima, sredstvima i na~inima za promene moralne unsanitnosti u karakterolo{koj strukturi te li~nosti. Ukratko, {ta je to struktura li~nosti i kako se formira normalna strukturacija u fazama qudskog psihi~kog razvoja? Gledano sa interakcijskog stanovi{ta, bliskom biolo{ko evolucionisti~kom pristupu, svaka struktura pa i struktura li~nosti razvija se u filogenetskom i ontogenetskom procesu kroz interakcije sa relevantnim informacijama. Posebno se ovo odnosi na slo`enu i nadasve visokospecifi~nu strukturu mozga ~oveka koji podr`ava mentalne procese od ~ijih integrativnih kapaciteta direktno zavisi kvalitet i funkcionalna mentalna ukupnost individue. Do naru{avawa te strukture dolazi u raznim – ranim fazama razvoja, uglavnom izostankom adekvatne, potrebne informacije ili ~e{}e efektima uticaja nepravilne informacije iz naju`e (porodica) ili {ire sociogrupe. Formulacija “adekvatna” i “nepravilna” informacija odnosi se na pojedina~ne ili akumulirane negativne uticaje. Razvojni put strukture li~nosti – mentalne karakterologije prolazi kroz vi{e faza: F0 – Prva faza strukturisawa mentalnog prostora je genetski i konstitucionalno programiran sistem osnovnih centralnih struktura funkcionalnog razvoja za koju je neophodna formativna uloga pravilne informacije, jer se u ovoj fazi uspostavqa baza za daqe razvojne procese. O{te}ewa ili neadekvatnost strukturacije u ovoj razvojnoj fazi nepopravqiva su kasnije i, sa aspekta psihodinamskog pristupa, neadekvatna – socionepo`eqna kodirawa u ovoj najranijoj fazi su su{tinski neispravqiva. Poreme}aj strukture li~nosti u ovoj razvojnoj fazi impli307

kuje trajnim, naj~e{}e moralnim poreme}ajima i nedoslednostima, nepopravqivim i kroz vi{estruko ponovqeno trpqewe sankcija, jer se moralno devijantni prestup prakti~no do`ivotno ponavqa ako se data situacija za ogre{ewe ponovi. F1 – Druga faza razvoja mentalne strukture odre|ena je i daqim razvojem strukture i u~vr{}ivawem dijapazona modaliteta interakcijskog odgovora na informacije spoqa. I ovaj period razvoja karakteri{e nemogu}nost kasnijih kroz `ivot modifikacija pogre{nih moralnih kodifikacija u karakterolo{koj strukturi. F2 – Tre}a faza razvoja mentalne strukture karakteristi~na je po tome da na ovom razvojnom nivou informacija povratno modulira strukturu. Dakle {tetan uticaj u ovoj fazi na strukturu li~nosti (mladog ~oveka) adekvatnim tretmanom mo`e biti korigovan. Sli~no je i sa ugra|enim moral insanitnim stigmatima tokom ~etvrte i pete faze razvoja strukture li~nosti mladih (F3 i F4), ali su savremenim tehnikama mogu}e korekcije i u zreloj `ivotnoj dobi te sankcije za ogre{ewe o dru{tvene norme i sa psihijatrijskog stanovi{ta imaju smisla. [ta je to psihopatija – karakter neuroza – karakteropatija ili najprihvatqivije nazvano poreme}aj li~nosti? Poreme}aj li~nosti je direktni produkt o{te}ewa strukture u razvojnom periodu mentalne funkcionalnosti individue, a bitna je i prakti~no jedina pretpostavka za narkomaniju u zreloj `ivotnoj dobi. U potrebi da re{i, ili bar ubla`i intrapsihi~ke neuskla|enosti, svaki ~ovek pribegava strukturi svoje li~nosti adaptabilnim ili izbegavaju}im mehanizmima za{tite ili odbrane prakti~no svakodnevno, dok je za karakteropatiju – sociopatiju karakteristi~no da sa poreme}ajem li~nosti udru`uju drogu, te primarne karakterolo{ke stigmate produbquju ili obogate novim. Upadqiva svojstva udru`enog dejstva droge na bazi~no inadekvatnu strukturu li~nosti implikuju u psihopatolo{kom odra`avawu kroz abnormalni obrazac pona{awa (retka je klasi~na psihijatrijska fenomenologija tipa {izofrenije ili paranoje). Tipi~no je nefleksibilno pona{awe koje zna~ajno odstupa od o~ekivanog za obrazovni nivo osobe i nivo kulture sredine u kojoj nastupa ili se pojavquje ili deluje, ti~e se odnosa prema drugim li~nostima, osobama i dru{tvu kroz nekontrolu impulsa, poreme}aj percipirawa, poreme}aj mi{qewa. Stil komunicirawa sa drugim li~nostima je neadekvatan, a na~in interpretacije sebe i drugih qudi u javnom nastupu je neta~an, izvrnut, imaginaran, autoumi{qen, sve i kada nije pod aktuelnim uticajem droge, jer zloupotreba supstanci neprovratno (ireverzibilno) o{te}uje kognicij (pam}ewe, mi{qewe, rasu|ivawe, zakqu~ivawe, dono{ewe sudova i zauzimawe stavova), {to samo potencira o{te}ewa u strukturi li~nosti koja su bar delom bila kompenzovana (prikrivana) nau~enim manirima i odr`avawem subkulturnih ispravnih stavova i pona{awa. Patogeneza daqeg toka poreme}aja li~nosti se trasira na bar podsvesnom saznawu i uvidu u vo|ewe neadekvatnog na~ina `ivota. Prag tolerancije postaje izuzetno nizak i mawe te{ko}e izazivaju frustracije
308

i napetost. Neretko frustriraju}i uticaj koje stabilna – zdrava li~nost olako istrpi ove mogu uvesti u pravi psihoti~ni ispad (naj~e{}e paranoi~an po principu: ja sam toliko va`an da protiv mene, da bi mi parirali ili me onemogu}ili, moraju da se udru`e svi, pa i oni koji su daleko od o~ekivane-prirodne afilijacije. Na primer, ranije Rusi i Amerikanci). Pogre{na procena i pogre{no pona{awe u interpersonalnim odnosima su patognomoni~an znak psihopatolo{kog ispoqavawa {to za posledicu ima stalnu i ponavqanu animoznost, neprijateqstva, raskide saveza, impulsivne sukobe sa prijateqima, te takva osoba i nema poverqivih i sigurnih prijateqa, jer je ona verolomna i su{tinski ostaje usamqena na dru{tvenoj sceni. Moglo bi se re}i da se ovakva osoba te{ko nosi sa sopstvenim `eqama i stavovima. Zna~ajan problem ove vrste narkomana su i odr`avawa poreme}aja pasivno-agresivne li~nosti ~iji su koreni u o{te}enoj strukturi jo{ iz oralnog stadijuma psihosocijalnog razvoja, psihopatolo{ko ispoqavawe ovog stigmata najeklatantnije je upadqivo u svim situacijama konkurencije ili kompromisa. U odnosu prema autoritetu ovaj narkoman je nekooperativan i bez po{tovawa. Problem je {to verbalno ne}e odbiti naloge, ali su otpor i pobuna brzo uo~qivi i naj~e{}e pomereni prvo prema drugim li~nostima, dakle, nisu u po~etku usmereni prema onom ko je nalog izdao. Prema li~nostima sa kojima je naizgled u bliskom kontaktu obi~no je negativisti~an, posebno kada te osobe ne{to tra`e. Ako molbu i prihvati, obavezno pokvari uslugu komentarom ili na~inom na koji daje. Godinama, odnosno starewem, ove karakteristike poreme}aja nivoa pasivno agresivne li~nosti se pogor{avaju. Katkad mogu afilijativno opstati sa jednom osobom koja je po pravilu tako|e stignatizovana poreme}ajem karaktera, odnosno strukture li~nosti. Narkomani tipa o kome govorimo su kompleksni u psihopatolo{kom ispoqavawu, jer, ako je narkomaniji premorbidno prethodio poreme}aj strukture li~nosti, koja se mogla prepoznati kao posebna u kontekstu klasifikacije poreme}aja strukture, ponavqano uzimawe droge te poreme}aje uslo`wava i oni po pravilu zadiru u prostor dve ili vi{e kategorizovanih formi poreme}aje struktura – psihopatije. Tako skoro nezaobilazno imaju i odlike koje karakteri{u histeri~nu li~nost, {to se o~ituje diskrapancom emocionalne ekspresije i uzbu|ewa – male emocije, a neprimereno uzbu|ewe sa samodramatizacijom i upadqivim skretawem pa`we na sebe. Ovaj narkoman te{ko podnosi situaciju u kojoj nije sam centar pa`we, patolo{ki je egocentrik uz kontinuirano tra`ewe uzbu|ewa i priznawa od drugih. Jasno je uo~qiva nestalnost, kolebqivost, emocionalna nezrelost, sklonost fantazirawu, nametqivost, neadekvatna zavodqivost u izgledu i pona{awu, `eqa za li~nom dominacijom po svaku cenu je degutantna, nagla{ena je sugestibilnost, lako potpada pod tu|i uticaj, upadqivo su teatralni – prenagla{eno izra`avawe emocija. Impulsivnost je u wih ~esto pra}ena promenom raspolo`ewa uz izrazit nedostatak kontrole – iz stawa raspolo`ewa lako pre|e u stawe besa koje nije u proporciji sa uzrokom.
309

Slede}a emocija koja se kod wih lako izaziva je strah, strah se mo`e provocirati verbalizovanim ili de fakto postignutim i najmawim gubitkom sigurnosti kod tih osoba. ^ak i najboqi prijateqi Vuka Dra{kovi}a pomiwu anegdotu o wegovom boravku u Americi 1986. godine. Prebacivali su mu da se nije sreo sa ~etni~kim vojvodom \uji}em, iz bojazni da ga neki skriveni udba{ ne prepozna i prijavi. U intervjuu “Dugi” od 14. septembra 1990. godine on to neuverqivo pravda: “^ega, bre, ja da se pla{im? Ta~no je da ja gospodina \uji}a nisam nikada sreo. On je slao silne poruke da bi `eleo da Veselin \ureti} i ja do|emo kod wega. Odgovorio sam da se unapred zna gde mi nastupamo i dr`imo kwi`evna predavawa na koja je, razume se, dobrodo{ao. Ne tvrdim da me nije zanimalo da ga upoznam, ali jednostavno mi ne prija kad se neko postavqa s vi{e, komanduju}e pozicije. A vojvoda \uji} ima takav manir: misli da su svi du`ni da mu idu na noge i odaju po~ast”. Dra{kovi} je tu svoju izjavu odavno zaboravio, veli~a \uji}a i {aqe mu na noge ~itavu televizijsku ekipu televizije”Studio B” i svog posilnog ^otri}a kada treba da se napravi emisija u kojoj }e Mom~ilo \uji} govoriti ne{to protiv [e{eqa. U iole stresnim situacijama, ove osobe ne funkcioni{u, neadekvatnih su stavova i pona{awa. Zna~ajne karakteristike ovog tipa narkomana su i izra`ena sklonost ka introspekciji i ma{tawu, zatim nesposobnost da se sklope bliska intimna prijateqstva. Fantazije se ~esto koriste kao mehanizam odbrane, a sadr`aji tih fantazija su obi~no stereotipni bez imaginacije i raznovrsnosti, daju naro~ito zna~ewe re~ima ili situacijama, jednom re~ju ~itav spektar ekscentri~nosti i }udqivosti. Ovakvo pona{awe je te{ko izdiferencirati od {izofrenije, ipak {izofreniju iskqu~uje prisustvo primarnih znakova poreme}aja strukture li~nosti i uzimawe droga. Treba imati u vidu da ovakav narkoman u prvoj stresnoj situaciji mo`e razviti sliku aktuelne, a na sre}u prolazne {izofrenije. Neadekvatnost pona{awa ovog narkomana je bogata u lepezi psihopatolo{kih ispoqavawa iz domena eklatantne antisocijalnosti jer ukqu~uje stalno sukobqavawe sa socijalnim obi~ajima i zakonom (psihijatrijski se zna da ne trpi subjektivnu nelagodnost u trenutku ovakvog pona{awa, ali ipak kroz sankcije ose}aju neugodne posledice svojih radwi i postupaka). Ovaj tip narkomana pati od stawa uve}anog ose}awa samouva`avawa i jedinstvenosti (zaqubqen u samog sebe). Nerealno nagla{ena vrednost sopstvene li~nosti, izrazita egocentri~nost. Pati od fantazija i preokupacije o neograni~enom uspehu, o sposobnostima, o superiornosti, o velikoj mo}i, o velikoj inteligenciji, ~ak i o sopstvenoj velikoj idealizovanoj lepoti (po pravilu su ove fantazije supstitucija realnosti i ambicija koje ne mogu biti ispuwene). Ovakav narkoman stalno tra`i pa`wu, pohvalu i divqewe, nesrazmerno ve}u pa`wu pridaje formi nego su{tini. Upadqivo je preokupiran utiskom koji je ostavio na okolinu. Na kritiku i poraz po pravilu reaguje ose}awem srybe. Ima jasan defekt enpatije, spreman je da upotrebqava druge li~nosti za zadovoqewe sopstvenih
310

`eqa, sklon je da o~ekuje automatsko zadovoqewe svojih irealnih ambicija. U interpersonalnim odnosima neretko antipodno oscilira prema istoj osobi, prenagla{ena idealizacija koju ubrzo smewuje potpuno nipoda{tavawe. Neretko ovakva osoba zapada i u depresivne krize, nisu iskqu~ene preokupacije s fizi~kim simptomima bolesti ili {te}ewa. Posebnosti poreme}aja mentalnog sklada koje izazivaju psihoaktivne supstance iz grupe amfetamina ukqu~uju}i i kokain su izra`ene kroz subjektivni do`ivqaj pove}ane budnosti, povi{ena govorqivost, povi{eno raspolo`ewe, hiperaktivnost, povi{enu razdra`qivost, povi{enu agresivnost, sni`eni prag razdra`qivosti, pove}anu agitaciju, pojavu paranoidnih ideja, nastanak impotencije, kao i halucinacije u domenu ~ula vida i ~ula dodira. U kontaktu sa ~ovekom koji je u{mrkivao kokain mo`e se primetiti su`ewe zenica, premor (podrhtavawe), neprijatan zadah, suvo}a usta, a ponekad i izraz o~iju i lica kao u groznici. Kona~no treba ista}i da ovakav narkoman nastaje zbog premorbidnog psihi~kog poreme}aja proisteklog na fundamentima poreme}aja u strukturi li~nosti. Zavisnost od droga po pravilu ima hroni~an i progredijentan tok i u ve}ini slu~ajeva izaziva o{te}ewe telesnog i du{evnog zdravqa i neuobi~ajene oblike socijalnog pona{awa, me|u kojima je kriminogeno jedno od naj~e{}ih i dru{tveno najopasnijih. Prema profilu opisanog psihopatolo{kog ispoqavawa u na{em kulturnom miqeu, nije u iskqu~ivoj nadle`nosti psihijatrijskog tretmana, a mora se priznati da disperznost prave lepeze fenomenolo{kih iskazivawa neadekvatne mentalne ukupnosti nije te{ko anticipirati wihovu rizi~nost ne samo po sebe ve} i druge iz daqne socio grupe – nedu`nih. Istina je: Vuk Dra{kovi} je zaista narkoman, i to opasan narkoman! Multidisciplinarni ekspertni tim najeminentnijih stru~waka Srpske radikalne stranke je opservirao dokumentaciju koja ukazuje na bitne momente poreme}enog pona{awa Vuka Dra{kovi}a i klini~ku sliku narkomanije – kokainskog tipa. Kokain Kokain se dobija iz li{}a biqke Erythoxylum Coca (Bolivijska koka) koja uspeva u podno`ju isto~ne strane Anda i u gorwem delu sliva reke Amazona, ali se mo`e s uspehom kultivisati na mnogim mestima koja imaju tropsku klimu. Druga vrsta iz koje se dobija kokain je Erythoxylum novogranatense v. Truxillense (Peruanska koka). Ovaj varijetet slu`i jedino za proizvodwu Coca-Cole, jer je mnogo aromati~niji, a sadr`i i malu koli~inu aromati~nog uqa (oil wintergreen). Kokain je sna`an stimulans kratkotrajnog delovawa, farmakolo{ki sli~an amfetaminu. Iz godine u godinu raste broj potro{a~a kokaina pa je, prema procenama Ameri~kog nacionalnog instituta za zloupotrebu droga, iz 1982. godine, 21,6 miliona Amerikanaca ili svaki deseti, bar jednom u `ivotu probao ovu drogu. Broj onih koji je regularno uzimaju je veliki i iznosi 4,2 miliona, od kojih je 10 do 20% zavisnika.
311

Kada se na|e u organizmu, kokain se relativno lako metabolizira i izlu~uje. Enzimi jetre i krvne plazme degradiraju kokain. Naro~ito je efikasan enzim po imenu pseudoholinesteraza. Polovina unete koli~ine se izlu~i u toku jednog ~asa po{to kokain dospe u organizam. Wegovi metaboliti (ecgonin, benzoylecgonin, norcocain) se izlu~uju u urinu u toku narednih 24-36 sati. Nivo kokaina naglo opada posle smrti, tako da je te{ko utvrditi ulogu kokaina kao uzroka smrti. Kokain se mo`e uzimati na razli~ite na~ine. U krvotok lako prodire s mukoznih membrana naro~ito nosa, a znatno re|e se koristi sluznica rektuma ili genitalija. Mo`e se piti, u{mrkavati, pu{iti ili injekcirati u venu. Ako se kokain u{mrkava i udi{e efekat se javqa u roku od tri minute, kada se injekcira za jednu minutu, a poslije pu{ewa efekti droge su primjetni posle samo nekoliko sekundi (Cohen, 1981; Petesen i sar., 1983; Gold, 1984). Bukeli} (1988) opisuje tri stadija u toku akutne intoksikacije kokainom: a) Eufori~ni stadijum po~iwe razdragano{}u, neodoqivim smehom, psihomotornim nemirom, subjektivnim ose}awem neograni~ene intelektualne mo}i uz izrazito smawewe fizi~kog i psihi~kog umora. U ovom stadiju intoksicirani je preduzimqiv, samosvestan, logi~an, seksualno dezinhibiran, pa, stoga, sklon promiskuitetu. b) U drugom stadijumu dominiraju iluzije i halucinacije. Bolesnik naj~e{}e do`ivqava mikropsije ili “liliputanske halucinacije”, ali se mogu javiti i slu{ne halucinacije. Osetne su za ovu drogu najkarakteristi~nije halucinacije. Bolesnik ima ose}aj da mu po ko`i mile sitne `ivotiwice koje se podvla~e pod ko`u. c) Tre}i stadijum karakteri{e depresivno raspolo`ewe, apatija, te motorika usporena sve do stupora. Kokain, koji na bilo koji na~in dospe u organizam, ima vrlo mo}an stimulativni efekat na centralni nervni sistem. Ispoqava vazokonstriktivna svojstva zbog ~ega povisuje krvni pritisak, ubrzava sr~anu i respiratornu akciju i podi`e telesnu temperaturu. Kako se naj~e{}e koristi u{mrkavawem, su{i ne`nu nazalnu mukoznu membranu na kojoj izaziva o{te}ewe i ragade, odnosno krvarewe iz nosa. Kod hroni~nih korisnika kokaina ~esto se pojavquju “nazebi i kijavice”, pa im nos konstantno “curi”. O{te}ena je i sluznica frontalnih sinusa {to izaziva sinusitis koji prate stalne tupe glavoboqe. U izvesnim, re|im slu~ajevima, dolazi i do performacije nosne pregrade. Dovoqno je da se kokain aplicira samo jedan minut na hrskavi~nom delu nosne pregrade, pa da izazove ovu perforaciju. Glasnice tako|e mogu biti o{te}ene (promuklost). U izvesnom broju slu~ajeva dolazi i do o{te}ewa o~iju, pa kokainisti postaju veoma osetqivi na svetlost, pred o~ima im se javqa “sneg”, a nekada mogu da predmete vide umawene ili pove}ane. Brojne su komplikacije u toku zloupotrebe kokaina: insomnija, hroni~an strah, te{ke glavoboqe, nazalni problemi, smawewe ili potpuni gubitak seksualnih interesovawa.
312

Osnovni psiholo{ki problemi kod hroni~ne zloupotrebe su depresija, anksioznost, razdra`qivost, paranoidne interpretacije i stavovi, te gubitak interesa za sve {to nije u vezi sa samom drogom. Osim toga, zloupotreba kokaina dovodi do brojnih i ozbiqnih socijalnih i personalnih problema. Verovawe da je kokain “socijalna ili samo rekreaciona droga” nema osnove jer su korisnici ove droge veliki usamqenici. Jedna od te{kih komplikacija koja se ~e{}e javqa kod mu{karaca je polyartritis nodosa, koji dovodi do zapaqewa i o{te}ewa zidova sredwih i malih arterija bubrega, srca, mi{i}a, gastrointestinalnog trakta i drugih va`nih parenhimatoznih organa. Nisu tako retki epileptiformni gr~evi koji se kod predisponiranih osoba mogu javiti posle prvog uzimawa kokaina. Pod naro~ito visokim rizikom su osobe koje boluju od epilepsije. Predozirawe kokaina je relativno dosta ~esto. Smatra se da u prosjeku 1,2 g. kokaina, uzetog intravenozno, izaziva smrtni ishod, iako ima slu~ajeva da i znatno mawe doze dovode do fatalnog ishoda {to se dovodi u vezu s konstitucionalnim nedostatkom enzima pseudoholnesteraze koji razara kokain u cirkulaciji. Uzrok smrti je te{ki poreme}aj sr~anog ritma i depresije respiratornog centra. U~estali grand mal napadi mogu tako|e biti uzrok smrti kod predozirawa kokaina. (Grabowski, 1984). @eqa nam je da uka`emo na razloge koji motivi{u Dra{kovi}a na inspirisawe i vo|ewe “rata” protiv Srpske radikalne stranke i dr Vojislava [e{eqa, rata koji vodi jo{ od davne izjave da je “za registrovawe Srpskog ~etni~kog pokreta zadu`en Veqko Kadijevi}, a ne Sekretarijat za pravosu|e”. Kao meta svih Dra{kovi}evih napada i uzrok wegovih politi~kih poraza, profesionalni politi~ar koji je uz to i porodi~ni ~ovek, otac ~etvorice sinova, dr Vojislav [e{eq je smatrao kao svoju obavezu i du`nost da narod Srbije istinito, objektivno i blagovremeno informi{e i upozna sa ~iwenicom da je Vuk Dra{kovi} narkoman. Ta okolnost je od zna~aja, ona obja{wava sve, a na po~etku ovog teksta smo rekli da je narkomanija opasan i te`ak dru{tveni problem. Narod ima pravo da zna istinu. Svi u rukovodstvu Srpskog pokreta obnove i Demokratske stranke (biv{eg koalicionog partnera), znaju da je Vuk Dra{kovi} narkoman. O tome se glasno ne pri~a, ali se ova ~iwenica i ne negira jer je istinita. To dokazuje i izjava optu`enog novinara lista “Demokratija”, Vladimira Sudara, koji je prekr{io novinarsku etiku i pre objavqivawa intervjua sa dr Vojislavom [e{eqem, tekst dostavio Srpskom pokretu obnove. Tvrdwu dr Vojislava [e{eqa da je Vuk Dra{kovi} narkoman, niko iz Srpskog pokreta obnove nije demantovao jer znaju da je istinita. Povodom neistinitih tvrdwi Vuka Dra{kovi}a iznetih u televizijskom duelu sa dr Vojislavom [e{eqom, Miriam Zelen-Mak{a, pomiwana u tom duelu, napisala je pismo svim beogradskim redakcijama u kome, izme|u ostalog, navodi da je op{tepoznato da je Vuk Dra{kovi} narkoman i da dana{wu mla|u generaciju mo`e da edukuje samo o narkomaniji zato {to se wegovo znawe limitira na znawu o drogama i na ru{ewu
313

ponosa srpskog naroda. Ona tako|e pi{e da je narod shvatio ko je i {ta je Vuk Dra{kovi} i da zato gubi glasove, zbog ~ega je razjaren i ne bira sredstva. Kako ona isti~e, narodu je jasno da je Vuk narkoman i Srbiji ne bi bila ~ast da je predvodi narkoman, ve} bi to bila bruka i sramota. Tako|e pita koliko je pla}en od Amerikanaca za uno{ewe razdora i nesloge me|u Srbima i za izdaju srpstva. Svi znamo da je droga skupa i ta cena mora da se plati novcem, telom ili du{om. Najve}i udarac u li~nom, politi~kom i javnom `ivotu Vuk Dra{kovi} je do`iveo na predsedni~kim izborima 1997. godine kada je kao “ve~iti predsedni~ki kandidat” imao upola mawe glasova od dr Vojislava [e{eqa. Izbori su ponovqeni, Dra{kovi} se ponovo kandidovao, ponovo ispao u prvom krugu izbora i na taj na~in izvr{io politi~ko samoubistvo. Danas ne samo da je on, Vuk Dra{kovi}, politi~ki mrtav, mrtav je i Srpski pokret obnove, stranka ~iji je on lider. Dr Vojislav [e{eq je ~ovek koji se u `ivotu slu`i samo istinom koje se ne boji, ali istina je ono {to najvi{e pla{i wegove politi~ke neistomi{qenike. Od kada se pojavio na politi~koj sceni Srbije pa do danas, nije rekao niti obe}ao narodu ne{to {to je neistinito ili nemogu}e ispuniti. On je dosledan i nepromenqiv od svog prvog nastupa i to smeta politi~kim suparnicima koji poku{avaju na sve mogu}e na~ine da ga diskredituju. Dijagnostika narkomanije Vuka Dra{kovi}a Dijagnostika narkomanije zavisi od mnogo faktora i zato je nije uvek lako postaviti. Naj~e{}i dijagnosti~ki kriterijumi kojima se slu`imo pri postavqawu dijagnoze narkomanije su: Poreme}aji o~iglednog pona{awa koji mogu da budu sumwivi na narkomaniju. Klini~ka slika koja je karakteristi~na za pojedine tipove narkomanije. Somatske karakteristike. Klini~ke probe za utvr|ivawe zavisnosti. Labaratorijska analiza. Stru~ni ekspertni tim Srpske radikalne stranke je dijagnozu narkomanije Vuka Dra{kovi}a postavio na osnovu prva dva i najzna~ajnija dijagnosti~ka kriterijuma. Poreme}aji o~iglednog pona{awa Vuka Dra{kovi}a Qudsko pona{awe je izraz sadejstva mnogobrojnih faktora, a pre svega psiholo{kih, fiziolo{kih, socijalnih, kulturnih i istorijskih. Droge su supstance koje imaju psihoaktivni efekt, odnosno uti~u na promenu psihi~kih funkcija. U `eqi da ubla`i unutra{we nemire i svakodnevne te{ko}e i probleme svaki ~ovek pribegava specifi~nim mehanizmima odbrane i adaptacije koji odgovaraju wegovoj strukturi li~nosti. Narkomani pokazuju odre|ene crte li~nosti koje ih teraju da se prihvate “hemijske {take”– droge. To su po pravilu nesigurne li~nosti, kojima
314

te{ko pada svaka frustracija, neprijatnost ili te{ko}a. Uzimawem odgovaraju}e vrste droga nastoje da pobegnu iz realnosti i da se na pogre{an na~in sukobe sa problemom. Kako objasniti optu`be Vuka Dra{kovi}a protiv srpskog naroda koji je nazivao okupatorom i agresorom, a nije nalazio za shodno da za najgnusnije zlo~ine optu`i muslimane i Hrvate, ve} se wihovim liderima udvarao, pisao pisma i molio za opro{taj. Do`iveo je da postane Srbin ~ije sve izjave, bez ikakvih intervencija u tekstu, prenose hrvatski mediji. O tome pi{e “Ekspres politika”, 11. decembra 1991. godine: “Hrvatski radio je u neku ruku puls fa{isti~ke politike Zagreba, jer ne skriva wegove prave namere, naro~ito kad govori iseqenicima. Ti su slu{aoci najve}im delom politi~ki neuki, pa im serviraju priprost i ~esto vulgaran re~nik. U tom kontekstu istina se lak{e probija, za razliku od kamuflirawa i hipokrizije hrvatskog tiska. Hrvatski radio ve} odavno je na{ao svoju vedetu u Vuku Dra{kovi}u, koga citira skoro svaki dan. U ve~erwoj hronici od 7. decembra, punih 15 minuta Dra{kovi} je bio citiran na prvom programu fa{isti~kih valova koji nisu krili svoje odu{evqewe za Dra{kovi}a povodom wegovog gnevnog napada na Srbe na sve {to danas predstavqa srpstvo u ratnom stawu. Zagreba~ki radio citira vi{e puta ~etiri ciqa Dra{kovi}evih napada. Oni idu ovim redom: na prvom mestu je srpsko rukovodstvo, zatim JNA, pa Srpska pravoslavna crkva ili, kako on ka`e, jedan wen deo – te na kraju Srbi koji `ive van Srbije, naro~ito oni od Knina, sa Korduna i Banije. Hrvatski radio navodi, od re~i do re~i, Dra{ovi}evu gnevnu kampawu, ~iji ton, po uvredama i nepristojnostima, prevazilazi sve {to mo`e da se ~uje u najgorim politikantskim prohrvatskim sredinama. Wegove klevete na ra~un vojnih stare{ina i propaganda za vojnu neposlu{nost oterali bi ga pravo u zatvor u svakoj istinskoj demokratiji, kao {to je ona u Francuskoj, Engleskoj, ili SAD. O~igledno, on se ose}a neprikosnoven, ube|en da ima sna`nu podr{ku na strani. U svakom slu~aju, Hrvatski radio isti~e kao pozitivnu ju~era{wu Dra{kovi}evu harangu u prilog Nema~ke, za koju on ima “razumevawe”, blagonaklonost, kao i princ Aleksandar, sin Kraqa Petra II, koji je pre neki dan branio politiku Nema~ke prema Srbiji. Hrvatski radio isti~e da se ovaj Kara|or|evi} i Dra{kovi} nalaze u pogledu Nema~ke na istoj liniji. Pre toga nema~ki radio komentarisao je veoma povoqno kontakte koje je Vuk Dra{kovi} imao u posledwe vreme sa izvesnim politi~arima u Bonu. Da li je to samo slu~ajnost {to sada i hrvatski i nema~ki radio govore sa odu{evqewem o Vuku Dra{kovi}u? Da li je slu~ajnost i to {to i hrvatski i nema~ki radio ba{ u ovom trenutku na ru`an na~in napadaju Srpsku pravoslavnu crkvu, izmi{qaju}i ~ak da je jedan srpski vladika stigao u Nema~ku sa grupom terorista koji imaju za ciq da ubiju Gen{era i Otona Habsbur{kog, a potom da svrate u Pariz da likvidiraju ministra Dimu i na kraju turneje, u Rimu, ministra De Mikelisa.
315

Dra{kovi} napada srpsko sve{tenstvo, optu`uju}i ga da nosi oru`je i tra`i da skida mantije. U svojoj zanesenosti nema~kom pravdom zahteva}e mo`da da se i neke vladike razvladi~e. ^iwenica je da su ne~asni napadi na srpsku crkvu koordinirani na vi{e sektora u inostranstvu, a u prvom redu u Parizu, gde neki nabe|eni srpski “pisci” objavquju provokatorske tekstove protiv vrha srpske crkve, dok ni jednom re~ju ne ustaju protiv totalnog anga`ovawa Hrvatske katoli~ke crkve u usta{kom ratu protiv Srba. Vredi pomenuti da je do ove kampawe do{lo kad je u Rimu potpuno propao Vatikanski koncil svih hri{}anskih crkava, na koji nisu do{li predstavnici nijedne pravoslavne crkve u svetu, sem albanske”. Zna}e se, izvesno, jednog dana kako se dogodilo da se na|u u napadima na srpsku crkvu na istim pozicijama i usta{ka i nema~ka propaganda zajedno sa Vukom Dra{kovi}em, Ivanom \uri}em, Jevremom Brkovi}em. Ovakvo izdajni~ko pona{awe Vuka Dra{kovi}a mo`e se jedino objasniti su`ewem svesti koje nastaje kod narkomana. Zahtevao je svako obustavqawe pomo}i Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Krajini, a sve srpske ratnike i borce vre|ao govore}i da u~estvuju u najne~asnijem ratu kakav Srbi u svojoj istoriji nisu do sada vodili. Omladini je poru~ivao da srpska agresija baca sramnu mrqu na Srbiju, koja }e se odraziti na wihovu budu}nost. Na savetovawu okru`nih odbora SPO 3. februara 1991. godine u Beogradu ka`e: “Nije i biti ne mo`e srpska vojska koja ho}e da na tenkovima vrati u Hrvatsku, Sloveniju i Makedoniju poredak koji su ti narodi odbacili. ^lanovi SPO, a verujem i ogromna ve}ina srpskih mladi}a, odbi}e da obuku uniformu `andarma Jugoslavije i uniformu branilaca mrtvih ideja dva mrtva Josipa: Broza i Yuga{vilija. Neka u taj rat i za te ciqeve Brozovi generali i srpski komunisti vode svoje glave i svoju decu. Mi decu Srbije ne damo”. U pismu Dobrici ]osi}u, 31. jula 1991. godine, ka`e: “Omladina ne}e rat, jer ho}e kompjutere, i ho}e posao, i stan ho}e, i da `ivi pristojno i slobodno. Ne}e rat i zbog toga {to za ciqeve i po komandi devetomartovskih ubica ne `eli da pogine. Znaju da u ratu, za koji ih i Vi mobili{ete, ne bi ginuli ni za spas Srbije ni Srba izvan Srbije”. U pismu ministru odbrane Srbije, generalu Tomislavu Simovi}u, 24. oktobra 1991. godine, ka`e: “Mesecima ve} gine mladost Srbije na razboji{tima od Tovarnika do Gospi}a, od Vukovara do Karavanki. Moj protest zbog Va{eg pogroma nad rezervistima i wihovim stare{inama u Srbiji nazvali ste “sramnim ~inom, ravnim izdaji” i zapretili da }e mi zbog toga “suditi sopstvena deca”. Mirne savesti ~ekam to su|ewe i sebi i Vama. Ta deca Vama ve}, uostalom, sude na svojevrstan na~in, odbijawem da Vas slede. Kako }e nam, me|utim, suditi potomstvo, kad Vi podr`avate strategiju da Srbija ostane bez potomstva, jer je gurate u totalni i fatalni rat protiv svih u Juslaviji i u svetu, iako znate da Srbija takav rat ne}e”.
316

Na koferenciji za {tampu odr`anoj 21. februara 1991. godine, kako prenose “Ve~erwe novosti” Vuk Dra{kovi} je rekao: “Jugoslavija se mora poku{ati spasiti, a ukoliko do|e do wenog raspada, svako ko je bude napu{tao mo`e poneti samo ono {to je wegovo. Kod otcepqivawa Hrvatske, Knin i Srpska Krajina sti~u pravo na razdru`ivawe i otcepqivawe kao i sama ova republika. Hrvati moraju znati da ne mogu imati Dubrovnik i da }e se wemu morati vratiti vekovni status republike. Ovaj grad bi postao turisti~ka prestonica cele Evrope”. “Ve~erwe novosti” 5. marta 1991. godine izve{tavaju sa konferencije za {tampu SPO: “Ispostavi li se da su me|u Srbima u Pakracu pale `rtve i da je potekla krv, stav je Srpskog pokreta obnove da je objavqen rat celom srpstvu. Pri tome ~lanstvo SPO ne smatra da je rat objavio hrvatski narod, ve} usta{ka Hrvatska”. Ovo je ju~e istakao u svojoj izjavi Vuk Dra{kovi} predsednik SPO i dodao da je “obaveza zvani~nih dr`avnih organa u Srbiji da vlade saveznika iz Drugog svetskog rata obavesti o povampirewu genocidne Hrvatske i da ratni obra~un “ovog puta definitivan”, mora sa wom biti dovr{en. “Na{u odlu~nost da oru`jem urazumimo usta{tvo, mo`e zaustaviti jedino hrvatski narod, ukoliko sam zbaci usta{ku vlast, razoru`a wene bojovnike i sve vinovnike preda sudu pravde” – poru~uje Vuk Dra{kovi}. – “Na taj glas savesti hrvatskog naroda mo`emo da ~ekamo onoliko dugo koliko nam sam hrvatski narod daje nadu da je to opravdano”. A samo nekoliko meseci kasnije, 28. oktobra 1991. godine, Predsedni{tvo SPO izdaje saop{tewe u kome se ka`e: “Svakom razumnom ~oveku jasno je da ni Srbija ni Crna Gora nemaju nikakvih razloga da osvajaju Dubrovnik, a pogotovu nije u interesu ni u duhu srpskog naroda, da se na desetine hiqada stanovnika ovog grada, u klasi~nom opsadnom stawu, izla`e gladi. Zbog toga zahtevamo da se predsednik Republike Srbije i Predsedni{tvo Crne Gore javno oglase povodom ovih doga|aja i da se u ime Srpskog obraza ograde od ovakve aktivnosti JNA i generala Kadijevi}a”. “Borba” 18. januara 1992. godine prenosi ponovqen novi stav Vuka Dra{kovi}a o granicama i dr`avi u kojoj `ivi: Pariz. “Srbija ne postoji” – smatra Vuk Dra{kovi} ~ije mi{qewe povodom priznavawa Hrvatske i Slovenije prenosi pariski “Mond”. “Nemam ni{ta protiv postojawa Hrvatske i Slovenije, ali `alim” – naglasio je lider SPO – “{to Srbija ne postoji, jer wen sada{wi re`im ne dozvoqava da se sahrani le{ koji nosi ime Jugoslavija, vole}i vi{e da se ta smrt zove Srbija”. “Me|utim”, – dodaje Dra{kovi} – “Srbija nije mrtva i moja je te`wa da se ona {to pre transformi{e u nezavisnu i suverenu dr`avu. Ja sam i za ponovno o`ivqavawe crnogorske dr`ave i za priznavawe svih ostalih republika. Tada bi, po meni, ugledaju}i se na primer biv{eg SSSR, trebalo civilizovano re{iti sva sporna pitawa, podrazumevaju}i granice, a zatim posti}i i sporazum o saradwi. Sve to radi stvarawa zajednice Ju`nih Slovena na principima Evropske zajednice”.
317

U izjavi za “Borbu” 28. novembra 1991. godine ka`e: “Koliko je Srbija u ovom ratu izgubila glava do sada? Predsednik Srbije samo ponavqa da Srbija nije ratu. Pa ako nije, izvedite je iz rata i smrti, gospodine predsedni~e. Izvucite sve vojnike iz Srbije ispod komande onih koji bi da “osloba|aju” i tu|e. Srbiju treba spasavati od sun|era koji tra`e sve vi{e i vi{e krvi. Od pomra~enih umova koji bulazne o nekakvoj granici Karlovac – Karlobag – Ogulin – Virovitica”. Najmra~nija godina pomu}enog izdajni~kog pona{awa je svakako 1992. godina. Reaguju}i na susret predsedsednika Srbije Slobodana Milo{evi}a i izaslanika ameri~kog dr`avnog sekretara Ralfa Yonsona, koji je doneo novi ultimatum Srbiji, Vuk Dra{kovi} daje izjavu koju prenosi “Borba”, 22. aprila 1992. godine: “Mo`emo da mobili{emo sve `ivo i preko Drine da krenemo na zapad. Imamo jo{ dovoqno oru`ja i qudskih glava i za 15 dana mo`emo da do|emo ~ak do Triglava. Usput }e nas, dodu{e, pola poginuti, a ono {to ostane sti}i }e me|unarodna vojska i to }e biti na{ definitivan biolo{ki kraj. Jasno je, dakle, da je ova varijanta samoubila~ka. A {ta bi stvarno trebalo u~initi zavisi pre svega od toga kako se defini{e najnoviji ultimatum, odnosno da li se smatra da je to ultimatum srpskom narodu ili srpskom re`imu. Ja tvrdim da u Americi nema antisrpskih ose}awa i da je sve upereno na Beograd samo zbog ove vlasti”. Vuk Dra{kovi} sam nudi dokaze o svom ludilu u intervjuu “Dugi” koji je objavqivan nekoliko nedeqa. Tako 15. avgusta 1992. godine razgovor te~e ovako: “Da li }e na optu`eni~koj klupi budu}eg Nirnber{kog procesa svoje “sramotno po~asno mesto” na}i i novinari? I ho}e li vam sve to {to se doga|a s piscima, s novinarima, s politi~arima, s ovim ratom dati dovoqno gra|e za novi roman “No`”, za novu “Molitvu” – kako ste i sami rekli – da do novog “No`a” ne do|e, kao i za nove “Sudije” onima koji su rat izazvali? Dra{kovi}: U pitawu je princip spojenih sudova la`i i ludila. Ako iz no}i u no} na srpskoj TV-Bastiqi gledate jezive prizore poklanih Srba, spaqenih srpskih naseqa, jezive ispovesti srpskih izbeglica, onda je to istina – pod uslovom da nema ni{ta drugo mimo te istine! A ima! Istu takvu nesre}u do`ivqavaju muslimani i Hrvati, a naro~ito muslimani, u ratu u Herceg – Bosni. I muslimanska sela gore, i muslimanske ku}e su u ru{evinama, i stotine hiqada muslimana izbeglica postoji – sa wihovim mukama i nesre}ama – i jame u kojima su muslimani, i no`evi koji su pre{li ispod muslimanskih grla. Ali, to se na beogradskoj televiziji ne prikazuje! Uveren sam da }e istorija za glavne krivce ovog postradawa – i ovog besmislenog i krvavog rata – ozna~iti sada{we re`ime u Beogradu i u Zagrebu, i, naravno, svu onu falangu wihovih satelita, dodvorica, evet – efendija, ratnih {pekulanata, kriminalaca. Svih onih koji su stali pod wihov {iwel! Ja sam i na Vidovdanskom saboru rekao da je ovaj srpski re`im gurnuo na{ narod u wegovo najve}e postradawe za posledwa dva veka.
318

A eto, sino} na Televiziji Politika, gledao sam tv-duel izme|u Socijalisti~ke partije Srbije i Demokratske stranke i neverovatno je sa kolikom ko~operno{}u i autisti~kom sve{}u predsednik Srpske radikalne stranke uporno insistira na pitawima: ko je ovaj rat izazvao; da li je ovaj rat nama nametnut; ko je razbio Jugoslaviju? On sa dubokim ube|ewem pri~a da je wegova stranka vodila mirotvora~ku politiku, da se zalagala za o~uvawe Jugoslavije, da su to sve bili potezi an|ela – a da su na drugoj strani bili sve sami |avoli u liku Slovenije, Hrvatske, Bosne, tako da jo{ tra`i ordewe za “ogromne zasluge” i sve ono {to je politika wegove partije sprovodila uprkos silnoj agresiji koja je navodno dolazila iskqu~ivo sa druge strane. I meni je krivo {to nema hrabrog ~oveka da pred televizijskim auditorijumom saspe qudima iz SPS u lice golu istinu – ma koliko ih ona zabolela – da su oni prevashodni krivci za razbijawe Jugoslavije i za izbijawe rata”. Tezu o srpskoj krivici za rat razvija i u intervjuu “Borbi” 7. maja 1993. godine “Spoqna i unutra{wa politika Srbije posledwih pet godina iskqu~ivo je vo|ena sa jednog mesta, iz jednog kabineta u kome je sedeo samo jedan ~ovek. Taj usamqeni ~ovek, umesto sa svetom i Srbijom, uglavnom je komunicirao sam sa sobom bave}i se politi~kom alhemijom. Na unutra{wem prostoru hteo je da reinkarnira Brozovo delo, a spoqa se trudio da ohrabri propale re`ime Istoka, uveren da “socijalizam sa qudskim likom” nije mrtav. Takvim mi{qewima razbio je Jugoslaviju i dao povoda predsedniku Yoryu Bu{u da izjavi da “Srbija ugro`ava nacionalni interes SAD”?! Bila je to sudbonosna prekretnica da ~itava me|unarodna zajednica pokrene antisrpsku kampawu uperenu, pre svega, protiv “balkanskog kasapina” i na definitivno razbijawe Brozove Jugoslavije” – isti~e Vuk Dra{kovi}, predsednik SPO. ”Vreme”, 21. avgust 1995. godine: “Vi ste se gadili srpske ksenofobije. Bili ste otvoreni prema Zapadu i uvereni u wegovu pravi~nost. Da li vam se ~ini da je Zapad ipak licemerno postupio u ovoj posledwoj tragediji, u Krajini? Da. Apsolutno da, ali opet uz asistenciju na{e gluposti. Tu|man je udario na Krajinu u idealnom trenutku po wega, a taj idealni trenutak pripremila mu je srpska glupost. Dok je svet bio {okiran prizorima iz Srebrenice, iz @epe, tamo{wim etni~kim ~i{}ewem i zlo~inima po~iwenim na{om rukom, dok je svet bio pun gor~ine na Srbe zbog vezivawa oficira i vojnika UNPROFOR-a za bandere, usledila je akcija Hrvatske, na kraju. Pa je svet za`murio na jedno oko, jer na ono drugo nije mogao do kraja da za`muri i da previdi na{e grehove i na{e zlo~ine. Na {ta ste mislili kada ste rekli da u Srbiji nema nikog a da nije kriv za pad Karjine? Ve} godinama ovde se udara na sve talambase kako Kraji{nici vi{e nikada ne}e ni pomi{qati da `ive sem u Velikoj Srbiji. Ti bubwevi, to ludilo, ta nerealnost toliko su sna`ni bili da su u{li u svest i pod319

svest velikog broja naroda. Krivi su svi koji su hranili narod takvom opasnom iluzijom. Na drugoj strani mi koji nismo mislili tako i koji nismo govorili tako, ispostavqa se da nismo bili u stawu da objasnimo narodu da je u velikoj zabludi, da ga wegovi u~iteqi unesre}avaju, i da ono {to mu se daje kao lek nije ni{ta drugo nego otrov. E, zato {to nismo uspeli da ka`emo na vreme narodu {ta ga ~eka, i sami smo krivi. Ja danima obilazim ove mu~enike iz Krajine i verujte mi, od stotinu – mo`da jedan je ~uo da je postojao neki plan Z-4”. Kako to izgleda na sednici Narodne skup{tine odr`anoj 29. marta 1993. godine: Dra{kovi}: Nema nade za Srbiju. Pa{}e Srbija! A padne li Srbija, pa{}e sve! Mirko Marjanovi}: Ne}e pasti Srbija! Dra{kovi}: Sada se vodi, {to mnogi ne shvataju, odsudna bitka za odbranu na{eg naroda levo od Drine, bije se u Srbiji. Jaka Srbija, jaki i za{ti}eni Srbi svuda. Sirotiwska Srbija, prosja~ka i u ritama, izolovana od sveta, to je op{ti slom i dr`ave i nacije. Uprkos ovoj o~iglednosti, ratni dobo{ari trube li, trube: svetskoj zajednici moramo re}i odlu~no ne, moramo i u rat, pa neka ko{ta koliko ko{ta, kako se govori. Mi smo Srbi, pred na{om silom }e kapitulirati i NATO i Ujediwene nacije, i izdajni~ka Rusija. Lansiraju se izmi{qotine o uni{tenim NATO eskadrilama u Bosni, samo ne bi li se {to vi{e izreklamirali smrt i nesre}a. Nikada u na{oj istoriji nije bilo toliko nerazumnika koji su svoj narod sa takvom stra{}u gurali u stra{nu pogibeq i katastrofu, i to bez ijednog obja{wivog razloga. Pri tome su u zavadi sa sobom i logikom. Da privedem kraju, isti qudi koji agituju da Srbija stane na juna~ki megdan celom svetu, pri~aju po Srbiji kako je tragi~no {to nam seqaci ovako bedno `ive, {to su penzioneri gladni, {to nemamo mnogo vi{e mladih glava u Srbiji. To je ta~no. Ali , ja pitam ho}emo li na bojnom poqu gubiti glave omladine ili se na boji{tu ra|aju novi mladi}i, ho}e li seqaci `iveti boqe ako zaratimo sa svetom ili }e im vojska i gladni gradovi i gladine izbeglice oduzeti sve, ho}e li rat obezbediti seqacima gorivo za setvu ili }e i potowa kap nafte oti}i u tenkove, ho}e li dinar biti stabilan ako zaratimo, prodavnice pune svega i sva~ega ili }e se, mo`da, zlatom pla}ati kilogram hleba i vre}a bra{na? ! Posledwa re~enica, molim da se odgovori na ovo. Mo`emo li pobediti ceo svet ili }emo od dr`ave napraviti ru{evinu i unazaditi Srbiju, a time i celo srpstvo, za narednih mnogo i mnogo decenija. Srbija nam je, dame i gospodo u velikoj opasnosti. Mi moramo spasavati Srbiju. Od tog zadatka nema pre~eg zadatka. Nemamo prava ni na minutu oklevawa i ~ekawa. Predsednik: Ima re~ predsednik Vlade Mirko Marjanovi} Mirko Marjanovi}: Po{tovani narodni poslanici, sad smo pred pauzom, pa molim gospodina Vuka Dra{kovi}a da, kao {to je on mene zamolio da budem ovde kad bude govorio, bude prisutan posle pauze kad ja budem go320

vorio. Gospodine Dra{kovi}u, nemojte da be`ite. (Smeh u sali – prim. stenografa) vi i ina~e be`ite i mewate stavove ~as ovako, ~as onako. Dra{kovi}: Srpski pokret obnove nikada nije {etao ni tamo ni ovamo. Nije mewao stavove (`agor) molim vas, ovo ne ra~unajte u vreme (smeh) nije mewao stavove. Ovo {to sam vam rekao danas rekao sam vam i pro{le godine. Srpski pokret obnove ve} ~etiri godine govori da je potreban mir, da je potrebno stvari re{avati pregovorima, da }e ovaj rat biti katastrofalan za sve, a pre svega po srpski narod, da Srbija mora da ra~una sa tim velikim svetom, da uspostavqa sa wim odnose, da samo demokratska i jaka Srbija mo`e biti garant na{em narodu svuda. Ove programske teze Srpskog pokreta obnove nisu se mewale ni za zapetu i polovina naroda u Srbiji ih zna napamet. A {ta je istina? Istina je da ste vi, da je va{a stranka vrludala i {etala i tamo i ovamo i onamo, pa ste bili – za rat, pa ste bili – protivu veza sa svetom, pa je postojala svetska antisrpska zavera, pa su sankcije progla{avane za veliku sre}u i upravo izazov srpske ekonomije, srpskog naroda i da ne du`im daqe. Vi ste se promenili. Vi ste se zna~ajno i u pozitivnom smislu popravili tako da sada izgovarate precizno ~itave pasuse iz Programa Srpskog pokreta obnove”. Ovo su sve simptomi poreme}enog destruktivnog pona{awa emotivno nestabilne i napete osobe koja upotrebqava narkotike. Rasu|ivawe osoba koje koriste stimulativne droge, kao {to je kokain, je defektno, a se}awa na doga|aje postepeno su sve nesigurnija i slabija. ^iwenice da Vuk Dra{kovi} nije od 1991. godine do 1997. godine smeo da ode na teritoriju Republike Srpske Krajine i Republike Srpske, pa ~ak ni u svoje rodno Gacko, govore i dokazuju da su kod Vuka evidentni poreme}aji pona{awa nastali kao posledica delovawa droge na centralni nervni sistem. Li~nost Vuka Dra{kovi}a Kakav je Vuk Dra{kovi} ~ovek? Oni koji ga privatno dobro poznaju, pa ~ak i wegovi politi~ki istomi{qenici, odgovaraju: odaje utisak slabe, emocionalno nezrele li~nosti, nesiguran, la`qiv, bez principa i stava – jednostavno re~eno, osobe u koju je nemogu}e pouzdati se. Wegovo pona{awe za govornicom, wegovi napadi na politi~ke neistomi{qenike bez ikakvih argumenata i ~iwenica, dosta govore o Vuku kao narkomanu. Emocionalno nestabilne osobe sa niskim pragom tolerancije na frustracije, anksiozne i nesigurne, nastavqaju da uzimaju droge kada otkriju wihove efekte. Vuk Dra{kovi} se mnogo promenio posledwih deset godina. [to ka`e, to i sla`e. Od velikog patriote postao je veliki izdajnik srpskog naroda i slu`i Americi i drugim zapadnim zemqama protiv Srpskog naroda. Vuk Dra{kovi} najvi{e voli pare i sve moralne, dru{tvene vrednosti izra`ava iskqu~ivo parama. Droga je jako skupa i pla}a se naj~e{}e novcem, a zbog we se gube ~ast i obraz, po{tewe i qudsko dostojanstvo.
321

Stil odevawa narkomana, iako je ~esto upadqiv, u znatnoj meri je individualan. Mu{karci naj~e{}e nose dugu kosu i bradu. Umereniji u izvesnoj meri, u odevawu, opona{aju op{ti stil odevawa svoje generacije. Studentima prve godine Medicinskog fakulteta preporu~ujem da gradivo iz psihijatrije i psihologije, a posebno lekcije o narkomaniji, utvr|uju, i svoje znawe testiraju, na o~iglednom primerku, tipi~nom predstavniku, Vuku Dra{kovi}u. Narkomani imaju karakteristi~an na~in izra`avawa i terminologiju pozajmqenu iz ameri~kog slenga. Naj~e{}e koriste vi{e zna~ajnih re~i i to u onom wihovom zna~ewu koje se mawe koristi u svakodnevnom govoru. Izlagawe narkomana je ~esto zbrkano i nerazumqivo. Ne postoji ideja vodiqa, tako da se u svim izlagawima ~esto zadr`avaju na neva`nim stvarima ili ska~u sa predmeta na predmet. Provejava jedan pomalo luckast ton i `eqa za neobaveznim oblikom komunicirawa sa okolinom. Vrlo ~esto verbalizacija narkomana je bogato pra}ena `ivim gestikulacijama. Na su|ewu Dra{kovi} – dr [e{eq, odr`anom 8. maja 1998. godine u Palati pravde, sudija Branka Mici} poku{ava da se obrati Vuku Dra{kovi}u “Gospodine Vu~e, molim vas da se dr`imo predmeta, da ne krenemo daqe, nego da raspravqamo o su{tini ovog predmeta. Ja vas molim da se ograni~ite na raspravu, udaqavamo se od teme”. Kao {to se vidi, izlagawe Vuka Dra{kovi}a na ovom su|ewu je bilo krajwe disonirano i konfuzno, pa je ~ak jednog momenta zaboravio ko je tu`ilac, a ko tu`eni. Na istom su|ewu Vuk Dra{kovi} je izjavio da je dokaz da je dr [e{eq pulen Socijalisti~ke partije Srbije taj {to je potpredsednik Marjanovi}eve Vlade, i ta besmislena izjava je jo{ jedan od efekata droge na svest i pona{awe. Kad se narkoman pojavi na sudu, naj~e{}e ne ostavqa utisak osobe kojoj bi sud mogao da veruje, jer ispoqava emotivnu nestabilnost sa prete}om agresivnom impulsivno{}u. Rasu|ivawe mu je defektno, a se}awe na doga|aje sve slabije i nesigurnije. Na kraju, doga|aje po~iwe paranoidno da obra|uje. Na su|ewu Vuk Dra{kovi} tra`i: “Zamolio bih da ve~eras posebna sudska ekipa posmatra dr`avnu televiziju, ovde su doveli kamere dr`avne televizije zloupotrebqavaju}i vlast”. Ova re~enica ukazuje na paranoidnu odbranu Vuka Dra{kovi}a. Bez odgovornosti i morala Odsustvo odgovornosti i morala, za u~iweno delo ili izgovorenu re~, za javne nastupe, jeste ~iwenica ali i bitan dokaz postojawa jedne te{ke bolesti zavisnosti odnosno narkomanije, koja izaziva takvo apsolutno odsustvo odgovornosti, odnosno neura~unqivost. Re~i koje Vuk Dra{kovi} upotrebqava protiv dr Vojislava [e{eqa su uvek ispuwene mr`wom. U “Dnevnom telegrafu”, 12. maja 1998. godine, govori o sudskom procesu koji je poveo protiv Vojislava [e{eqa, u kome poku{ava da doka`e da nije narkoman:
322

Proces “Vuk protivu [e{eqa” izazvao je razli~ite komentare u javnosti. “Ko je, po Va{em mi{qewu, u politi~kom smislu pobedio? [e{eq se do~epao vlasti i on vi{e nije tema za cirkus, ni me~ka Bo`ana koja uveseqava publiku. U sudnicu je dovukao, kao li~ne gorile, gotovo sve svoje ministre u Vladi Srbije. I tako su se i pona{ali. U svakoj demokratskoj dr`avi Zapada, taj ~opor bi, zbog mnogih krivi~nih dela po~iwenih u samoj sudnici, bio uhap{en. Poredak yungle preti Srbiji. Ubedqivo sam dokazao na sudu da re~nik i postupci Vojislava [e{eqa predstavqaju moralnu i duhovnu septi~ku jamu, prvorazredni ekolo{ki i higijenski problem Srbije. A vi me pitate ko je pobedio, [e{eq ili ja. Nisam branio sebe od te septi~ke jame, nego sam branio i va{u redakciju, i sve redakcije, i sve qude u Srbiji, i samu Srbiju”. On uvek koristi la`i, uvrede i klevete jer mu je o{te}eno ose}awe za istinu, za ~ast, pristojnost i uqudnost. Zato je tekstove kojima bi mogao nekome da se zameri, tekstove u kojima je lupetao, bez ikakvih dokaza, o kriminalu, objavqivao pod pseudonimom. Ka`e “Ne radi se o strahu, o bekstvu od odgovornosti, o skrivawu. U tom listu imao sam vi{e rubrika, pa da ne bih dosa|ivao ~itaocima i da ne ka`u kako pi{em “pola novina” izmislili smo pseudonim LavTihi. ^asna re~. To je jedina prava istina”. Kakvo neuverqivo obja{wewe. Pa ako bi ~itaocima upalo u o~i da “pola novina” pravi jedan novinar, svejedno je da li se zove Vuk Dra{kovi} ili Lav Tihi. Izme|u “~asna” i “re~” nedostaje “komunisti~ka” da bi sve bilo jasno. Uli~ni nemiri koje je Vuk Dra{kovi} ~esto organizovao najboqa su potvrda neodgovornosti za qudske `ivote i kukavi~luk. Vuk Dra{kovi} je na beogradskim ulicama izazvao nasiqe i krvoproli}e nedu`nih qudi bez ikakve moralne odgovornosti i gri`e savesti. Zbog demonstracija koje je izazvao Vuk Dra{kovi} 9. maja 1991. godine poginuo je jedan student i jedan policajac, a 1993. godine jo{ jedan policajac. Sa balkona Narodnog pozori{ta Vuk Dra{kovi} je, pod dejstvom stimulativnih droga kao {to je kokain, ekscitiran, sa povi{enim raspolo`ewem do prave euforije, uz pove}anu tenziju i razdra`qivost uzvikivao: “Juri{, nema odstupawa, ve} je potekla krv, hteli su rat, imaju ga”, izgubiv{i potpuno samokontrolu nad svojim pona{awem. Kada je Hrvatska napala Srbe i kada je trebalo organizovati i demonstracije i juri{e, zaslepqen mr`wom prema vlastima u Srbiji izjavquje na “Studiju B” a prenosi “Borba”, 1. aprila 1991. godine: Beograd. – “Srpski pokret obnove nije pozivao niti poziva, za sada, svoje ~lanstvo na javne manifestacije, demonstracije, niti nam pada na pamet da pozivamo srpsku decu da idu u dobrovoqce – izjavio je sino} na “Studiju B” lider SPO Vuk Dra{kovi}. Sve to prepu{tamo srpskoj dr`avi, wenim organima i vlasti, rekao je Dra{kovi}, napomiwu}i “u slu~aju da do|e do rata, mada verujem da ne}e, i da }e kona~no i vojska da interveni{e da spre~i sukob, mi ni u kom slu~aju ne}emo i}i pod onom zastavom koja je na nas 9. marta juri{ala. Pod petokrakom ne}emo da idemo ni u jedan rat”.
323

Zbog toga ne}e demonstracije, ali ho}e zbog hap{ewa kriminalaca. “Politika”, 4. avgusta 1991. godine pi{e: “Iz sekretarijata za informisawe Srpskog pokreta obnove dobili smo slede}e saop{tewe: – Nekoliko desetina pripadnika Slu`be dr`avne bezbednosti Srbije opkolilo je ju~e, oko 01 ~as, beogradski hotel “Slaviju” u nameri da uhapsi komandanta Srpske garde u osnivawu \or|a Bo`ovi}a. Komandant Bo`ovi} je uspeo da se izvu~e iz obru~a, kojom prilikom je povre|en. Ne uspev{i da uhvate wega, agenti SDB su odvezli Bo`ovi}eva kola. Predsednik SPO Vuk Dra{kovi} je, ovim povodom, izjavio: Upozoravamo sada{wu srpsku vlast da ne provocira sukobe u Srbiji. Srpska garda i wen komandant Bo`ovi} nisu opasnost po nikog u Srbiji, nego iskqu~ivo po neprijateqe Srbije i srpskog naroda. U slu~aju da vlast po~ne da hapsi srpske gardiste, pozva}emo sve dobrovoqce Srpske garde i ~lanstvo SPO na demonstracije u Beogradu, koje bi trajale do pu{tawa na slobodu uhap{enih i dono{ewa odluke Skup{tine Srbije o legalizaciji Srpske garde, kao neideolo{ke vojske Srbije. Prema onome {to se mo`e saznati u Republi~kom MUP-u Srbije, me|utim, izgleda da slu~aj nema politi~ku pozadinu, ve} da je, zapravo, re~ “o rutinskoj policijskoj akciji u borbi protiv kriminala”. Ipak, u MUP-u za sada ne `ele da daju zvani~ne informacije o ovom doga|aju”. Ovde se jasno i evidentno vidi najva`nije delovawe droga u kontekstu zavisnosti odnosno u su`enoj stimulaciji psihofizi~kog sistema, potkrepqivawa pona{awa. Ono {to je bilo upadqivo je da se kao posledica konzumirawa droge javilo kod Vuka Dra{kovi}a psihoti~no stawe do delirijuma, koje se manifestovalo i poreme}ajima mi{qewa, percepcije, opa`awa, sa jedne strane, i sa druge strane psihomotornim poreme}ajima u vidu uzbu|ewa pra}eno abnormalnim efektom do ekstaze. Uvi|avnost i kriti~nost su tada, a i kasnije, bili potpuno iskqu~eni, {to potvr|uje intervju Vuka Dra{kovi}a Aleksandru Tijani}u u NIN-u 17. maja 1991. godine: “Oni nisu prikazali na televiziji da mene posle komande juri{, na balkonu vi{e nije bilo. A gde sam bio, vidi se na snimku, vide}ete me u prvim redovima sa palicom otetom od policajca da se i ja tu~em i opet bih!” Kao lider antisrpskih snaga Vuk Dra{kovi} stalno poku{ava da otvori novu kampawu protiv srpskog naroda, srpskih patriota i srpskih nacionalista. Da bi postigao svoje politi~ke ciqeve slu`i se najprqavijim i najnemoralnijim sredstvima. Ta mr`wa prema srpstvu a `eqa za saradwom sa svima ostalima, ~ak i sa nacionalistima zemaqa sa kojima je Srbija bila u ratu prote`e se ~ak na 1995. godinu: “Politika” 20. jula 1995. godine donosi intervju Dra{kovi}a dat “Vjesniku”, ~iji jedan deo izgleda ovako: Vi ste sva moja pitawa apsolvirali. Sa kim biste se u Hrvatskoj mogli dogovoriti? Sa autenti~nim hrvatskim nacionalistima, evropskog usmerewa. Sa ^i~kom, sa Gotovcem, Tripalom, Mesi}em. Sa evropejskim hrvatskim na324

cionalistima lako se, ~ini mi se, sporazumeti. Ali, sa onima koji ho}e da budu i Paveli} i anti – Paveli} to je nemogu}e. Ne znate sa koje strane da im pri|ete. Niti oni sami znaju {ta su. Sve, izgleda, to tendira ka Balkanskoj federaciji? To, pre svega, tendira ka onome {to je jedina budu}nost i {to ekstremni krugovi u Zagrebu nazivaju jugonostalgijom”. Stigao je 1992. godine, optere}en mr`wom, nesvestan odgovornosti za svaku re~ koju izgovori a koja proizvede negativne posledice, i do Qubqane, da se izjada na stawe u Srbiji, posebno u medijima, i da preti svima u Srbiji, u kojoj ne mo`e da se dogodi ni{ta {to on, Vuk Dra{kovi} ne bi dozvolio. SPS je reagovao na to, a list “Borba”, 6. aprila 1992. godine prenosi to reagovawe: Beograd – “Povodom izjave Vuka Dra{kovi}a televiziji Slovenija, oglasila se Socijalisti~ka partija Srbije. Sramna je sino}na izjava lidera SPO-a, u kojoj on ka`e da je nemo}an i da se stidi, jer se u Srbiji prikazuje iskqu~ivo jedna strana. Ovom izjavom koja je emitovana u svet,se iz doma}ih izvora dokazuje da su Srbi najve}i i jedini krivci za sve”. Isti taj Dra{kovi} nije se stideo, kada je u stranoj {tampi daviteq vojnika u Splitu ozna~en kao Srbin, kada su masakrirane srpske `rtve na nema~koj televiziji prikazane kao hrvatske, kada se u stranim sredstvima informisawa zaobilazi ~iwenica da je [abanovi} musliman, da bi se zakqu~ilo da je i to delo srpskih pobuwenika. Srpski narod ovo nije zaslu`io u vreme svojih najve}ih isku{ewa, ka`e se daqe u saop{tewu Slu`be za informisawe i propagandu SPS-a”. “Borba” 11. septembra 1992. godine prenosi izve{taj “Tanjuga”: Qubqana – lider SPO Vuk Dra{kovi} izjavio je u ju~era{wem qubqanskom “Delu” da je Milo{evi} “jo{ uvek toliko mo}an da ga, osim preko no}i, druga~ije nije mogu}e odstraniti”. To ne bi, smatra Dra{kovi}, bilo pravedno “jer smo narod koji slavi `rtve, a Milo{evi} tu ~ast ne zaslu`uje. Milo{evi} mora da ode osramo}en”. Sa vlasti mora oti}i “na isti primitivan na~in na koji je do{ao, tako da ga sutra bude strah da {eta ulicama. Srbija }e zbog toga morati da do`ivi puno stradawa, ali to vreme je blizu”, rekao je, prema “Delu”, lider SPO. Najte`i zadatak srpske opozicije bi}e, prema mi{qewu Dra{kovi}a, da opere srpski obraz pred svetskom javno{}u. Dra{kovi} je ocenio da }e Srbi “jo{ dugo da nose Milo{evi}ev pe~at na ~elu”. U intevjuu “Delu” Dra{kovi} je istakao da je sa Milanom Pani}em razgovarao na wegov zahtev i otvoreno mu je rekao da mo`e ra~unati na srpsku demokratsku opoziciju i javnost “od onog trenutka kada udari na Milo{evi}a i wegove satelitske fa{isti~ke stranke”. Na pitawe da li }e se balkanski konflikt zavr{iti prolivawem krvi u Srbiji, Vuk Dra{kovi} je odgovorio da se to ne}e dogoditi, jer on ne}e dozvoliti.
325

“Na{a borba” 22. jula 1995. godine donosi intervju u kome Vuk Dra{kovi}, u `eqi da umawi ugled Radovana Karayi}a, za koga misli da ima previ{e popularnosti u srpskom narodu i koga fokusira kao neprijateqa optu`uje Srbe za zlo~ine koje nisu po~inili i o kojima, izgleda, samo Vuk Dra{kovi} ne{to zna: “Na{e tumore moraju se}i na{e makaze. Neka se, dok jo{ ima vremena, Beograd i Srbija izliju na trgove i ulice i ka`u ono {to smo, i kao qudi i kao narod, bili du`ni odavno da ka`emo. “Ne” ratu, “ne” etni~kom ~i{}ewu, ru{ewima gradova i sela, minirawu yamija i crkava, “ne” osveti, “ne” nijednoj sramoti i zlo~inu. To uradimo i zavrnimo sve slavine smrti i ludila, kojima odavde hranimo svoje “apostole” jada, pa }e im, ubrzo, usahnuti ruke. Biti za bla-bla mir, a kqukati Karayi}a i vojnicima i tovarima smrti, ne zna~i ni{ta drugo do, kurvinski i podmuklo, biti i sau~esnik i glavno upori{te Zla. Posle ovakvog stava Srbije, rat u Bosni bi se brzo ugu{io, jer bi tada UN bez ve}ih rizika da izazovu op{ti polom na Balkanu, privele u miru i zakonu poklonike nacizma na muslimanskoj i hrvatskoj strani. Prestao bi i Tu|man da se ko~operi ispod devet medaqa dobijenih u jednom danu. Odlu~no, gromovito, re}i “ne” ovom sramnom pokoqu. Me|u susedima, ro|acima, na{a je obaveza prvog reda, ukoliko `elimo prekid smrti, ukoliko ne `elimo Karayi}ev poredak pod Avalom i ako `elimo da skinemo sa sebe kolektivnu krivicu za zlo~ine jedne mawine, bez obzira da li su ti zlo~ini odgovor na sada{we ili pro{le zlo~ine muslimanske ili hrvatske strane”. Za sve vreme rata insistira na zlo~inima koje ~ini srpski narod, u tome nadma{uje sve srpske neprijateqe i to je jedino na~elo koje ne mewa. “Ve~erwe novosti” 8. decembra 1991. godine izve{tavaju sa skupa SPO u Domu omladine u Beogradu: “Gde je Srbija? Nema je i niko je ni{ta ne pita. Tu|i generali vode na{u decu u rat, ali se sa govornice srpskog parlamenta i daqe ~uje samo ono sramno “Srbija nije u ratu”. Pod prinudnom smo upravom tu|e armije i ako moramo da budemo samo Srbija, onda }emo imati samo srpsku vojsku” – rekao je Vuk Dra{kovi} uz buran aplauz odobravawa. Osvrnuv{i se na napadnute ~isto hrvatske gradove Dubrovnik, [ibenik, Zadar i sada Osijek, dodao je: “Nikada srpska vojska ne bi zgazila na tu|e, ne bi ubijala zarobqenike, kako se hvalio jedan vojnik JNA. Ubija ih i ona druga strana, ali to je wihova tradicija, a srpska nikada nije bila. Tu qagu nikada ne}emo skinuti sa sebe”. Upozoravaju}i na pogubnu me|unarodnu politiku koju vodi sada{wa srpska vlast, “koja nam je donela samo izolaciju”, Dra{kovi} je prognozirao da }e takva pamet i strategija izazvati vojnu intervenciju, a tada ne}e biti bombardovani Trpiwa i Tewe, ve} srce Srbije, ako se ne pobunimo”. ^lanstvo je ju~e obave{teno i da se priprema vlada u senci, koju }e uskoro osnovati demokratska opozicija, kao i da }e u najskorije vreme biti objavqen ta~an datum povratka prestolonaslednika Aleksandra
326

Drugog Kara|or|evi}a u zemqu. U toku je i peticija da se Kara|or|evi}ima vrati dr`avqanstvo i oduzeta imovina, a rukovodstvo SPO pokrenu}e i inicijativu da se Trg Marksa i Engelsa preimenuje u Ravnogorski trg, kojim }e dominirati spomenik generalu Dragoqubu Mihailovi}u. Ako situacija bude zahtevala, Predsedni{tvo SPO je najavilo i progla{ewe vanrednog stawa u stranci i mo`da op{tu mobilizaciju svog ~lanstva”. Dra{kovi} je spreman da mobili{e po Srbiji samo ako treba da se ratuje po Srbiji i da se u demonstracijama protiv vlasti ru{e srpski gradovi. Jedino za odbranu Srbije va`i wegova izjava u “Borbi” 7. maja 1993. godine: “Lepo je biti ponosan, kora~ati uspravne glave i ne sagiwati se, ali je za to potreban minimalan uslov – biti `iv. Ponosni le{ je komediografska, a ne istorijsko-politi~ka ~iwenica”. Ova izjava ne va`i ako treba ginuti u uli~nim nemirima koji bi trebalo da na vlast dovedu Vuka Dra{kovi}a. “Da li je na{ izlaz Evropa, nesvrstavawe, pravoslavqe, “Nova Vizantija” ili galamyije koje neuko i u su{tini duboko nehri{}anski nude pravoslavqe za dr`avnu politiku i me|udr`avne odnose, kasne sa svojim koncepcijama nekoliko vekova ili im je jedino politi~ko nadahnu}e fundamentalizam homeinijevskog tipa. Ni mitskim prizivawem “Nove Srbije”, ~esto s klovnovskim obrazlo`ewima a opet neuko, ne posti`emo ni{ta drugo nego podsmeh sveta, pa i onih koji bi tu “Novu Vizantiju” navodno ~inili. Prostori Vizantije su jedno, a wen duh ne{to sasvim drugo. Uostalom, u savezu protiv obnovqene Vizantije u XIII veku, pod vo|stvom Karla An`ujskog, a na strani Katoli~ke crkve i pape, bila je i Srbija. Desilo se to posle propasti Lionske unije. Interesi su, jo{ tada, bili i te kako stariji i va`niji od teorija krvi i tela”. Evo ~lanka koji je Vuk Dra{kovi} napisao u “Na{oj borbi”, 28. marta 1996. godine: “Na komandu: Dr`te ga! – svi su oni, ovih dana, kidisali na mene. Svi kukaju nad nekim mojim pismom, zgra`avaju se mog poziva stranim trupama da okupiraju Srbiju, pozivaju dr`avnog tu`ioca, tra`e zatvor i ve{ala, pozivaju se na ogor~ewe ~italaca i slu{alaca, ali – pismo ne objavquju. Pismo kriju. Vuk kao Knut Hamsun [ta to smera Slobodan Milo{evi}? Ho}e da proveri u~inak ove hajke da vidi je li se Srbija osvestila od monta`a i organizovane dr`avne la`i. Ako mu jave da se, posle svega, la` u Srbiji i daqe dobro prodaje, krenu}e u veliku ofanzivu na demokratiju i fabrikovawe svakojakih izmi{qotina i podmetawa, u zabrane stranaka, u hap{ewa. Kako druk~ije da dobije izbore?” Taj ~lanak izazvalo je reagovawe @ivorada Mihajlovi}a – [iqe u “Argumentu vi{e” Prvog programa Radio Beograda koje su prenele “Ve~erwe novosti” 26. marta 1996. godine:
327

“Knut Hamsun, norve{ki kwi`evnik, nobelovac, pre Drugog svetskog rata, neprestano je prizivao nacisti~ku Nema~ku, Hitlera, da do|e u wegovu zemqu, da u woj zavede red! I Nemci su okupirali Norve{ku! Wihov dolazak pozdravio je Knut Hamsun! Posle kapitulacije nacizma, kada je i Norve{ka oslobo|ena, Knut Hamsun nije su|en, ali narod nije hteo da ~ita wegove kwige, nisu ga primali u prodavnicama, nije mogao da se vozi javnim prevozom, wegovu ku}u zaobilazili su kao ku`nu! Umro je u bedi, prezren od svih svojih sugra|ana. I Vuk Dra{kovi} slovi kao pisac. I Vuk Dra{kovi}, jo{ od onog 9. marta, kada je prolivena krv u Beogradu, pre samog tog mitinga, prizivao je u pomo} tu|ince, da svojom silom, eto, kao zavedu red u Srbiji! Kao prvo povezao se sa nema~kim otpravnikom poslova, ina~e pripadnikom nema~ke obave{tajne slu`be, ~ovekom koji je, dok je Kinkel radio u nema~koj obave{tajnoj slu`bi, bio pod wegovom rukom. Eto, i uo~i ovog 9. marta, ove prestupne 1996. godine, Vuk Dra{kovi} priziva strane sile, ba{ kao i Knut Hamsun, da snagom svog oru`ja zavedu red u Srbiji! Oni }e udariti spoqa, on iznutra. Poziva on, pre svega, Nemce pa se i dogovara sa otpravnikom poslova nema~ke ambasade kako organizovati demonstracije i ovog 9. marta. Oni se, uo~i samog po~etka demonstracija, i sastaju u “Ma`estiku”. ^ovek je zaprepa{}en pred slikom onog trenutka kad otpravnik poslova nema~ke ambasade ulazi u “Ma`estik”, Vuk ushi}en ustaje, klik}e radosno: “O, o, dragi gospodine! klawa se... Vi spoqa, ja }u iznutra, da ru{imo Srbiju”! Vuk Dra{kovi}, koji slovi kao pisac, javno se zalo`io za izdaju Srbije, za ubistva, za Srbiju u ru{evinama, pod ~izmom tu|ina! To je isti onaj Vuk Dra{kovi}, koji je kao ~lan SKJ, bio {ef kabineta Miki [piqaku, koji je ~ak, upravo sa legitimacijom ~lana SKJ, radio u inostranstvu i koji je, ve} tada, u inostranstvu, la`no se predstavqaju}i izazvao skandal, pa su ga povukli u zemqu. Opro{teno mu je, jer je imao legitimaciju ~lana SKJ i jer je zdu{no sara|ivao sa nadle`nima protiv svih koji su `eleli demokratski preporod”. “Iako moralno neosetqiv, on je svestan narodnog udesa koji je skrivio, pa bi sada da bude i ma|ioni~ar: da, uz pomo} svojih apostola la`i sopstvene grehe svali na druge. On, koji je razbio dr`avu, posejao tolike grobove, obesku}io milione, svojom politikom inata i obmana izazvao i diplomatsku i vojnu intervenciju sveta, raspisuje poternicu za mnom, jer sam – kako bu~u i arlau~u Predsednikovi urednici i komentatori – “zatra`io stranu intervenciju”! Sutra }e uslediti i optu`nica za rat, za mrtve, za izbeglice, za sankcije, Milo{evi} veruje da, proizvodwom obmana i straha, mo`e sve. Osim toga, on se hrani neprijateqstvom. Dan bez nekog zla, bez neke spletke i podvale, za wega je propao dan. NATO sad ne dopu{ta rat levo od Drine, a ne}e ga dopustiti ni na Kosovu. Potrebno je, dakle, isprovocirati sukobe sa opozicijom i dobiti makar taj rat. Svi se, posle ove jugo-kasapnice, razme}u pobedom nad Srbima. Svuda pora`enom Milo{evi}u `uri se da i on nekog pobedi.
328

U Hagu se umno`avaju optu`nice. Kad su Srbi u pitawu, na klupu za optu`ene za sada se ne pozivaju na{i Gebelsi i glavni krivci, nego oni koje su ti Gebelsi i wihov vo|a otrovali zlom i gurnuli u zlo~in. Wihove re~i – lutalice, sa~iwene od la`i i mr`we, od gluposti i be{~a{}a, bile su onaj presudni prst na okida~u oru`ja, ruka koja je stezala no`hemija koja je mutila razum nesre}nih qudi i na rati{tu i u pozadini. On je danas, tobo`e, za mir i on se danas gnu{a po~iwenih zlo~ina. Istovremeno, vlast mu ~uvaju ba{ oni i jedino oni koji su, sa wim na ~elu, duhovni tvorci i pokreta~i i na{eg nacizma i rata i zlo~ina i svega {to nas je porazilo i obrukalo. Procenio je, o~igledno, da taj talog i jad jo{ nije obavio svoje najamni~ke prqave poslove. Ako se u Hagu sudi posledici, u Beogradu se mora suditi uzroku i uzro~nicima Zla. Odavde. Iz ovog grada, a pre svega iz TV-Bastiqe i dr`avnih novina, granatirani su istorijska ~ast, juna{tvo i vite{tvo srpskog naroda. Odavde su primitivci, prevaranti, {i}aryije i budale sejale ludilo i terale na{ narod u nesvest i postradawe. Sve su to ~inili po Milo{evi}evom nare|ewu. Ne samo uvodnici i komentatori, nego su, ~ak, i mnoga “pisma ~italaca i gledalaca” montirana u Milo{evi}evoj ku}i i kancelariji. U SPO-u su spremne optu`nice. Ne}e la` i pendrek doveka daviti Srbiju. Opet ma{u}i pomamno la`ima i batinom, Milo{evi} samo ubrzava doga|aje. I su|ewe. Na tom beogradskom procesu, wega ~eka centralno mesto. Kao neveruju}i, on ne dr`i do Bo`ijeg suda za smrt, za obogaqene, za ru{evine, za besku}nike i o~ajnike, za najve}i poraz i sramotu Srba otkad Srbi postoje. Zemaqskog suda se pla{i i ho}e da ga izbegne. Zato zavodi medijski mrak i teror izmi{qotinama, ali tako da se oklevetanom onemogu}i bilo kakva odbrana. Tipi~no za kukavice. Pobe|en i osramo}en i vojno i diplomatski i ekonomski, predsednik Srbije je sa strahom otputovao u Dejton. Znao je da on, Tu|man i Izetbegovi} idu tamo da se potpi{u ispod wihovog suludog rata i u`asnih posledica toga rata. Nesre}a i Srba i Hrvata i muslimana je u tome {to je ta trojka, makar i privremeno, dobila mandat velikih sila da gradi mir. Da grade `ivot ru{ioci `ivota, da mire qude i narode oni isti koji su ih zavadili. Nikada Nema~ka ne bi bila pacifikovana niti bi u toj zemqi bio pora`en nacizam, da su saveznici poku{ali da to postignu u pregovorima sa Hitlerom, Geringom ili Kajtelom”. Da li i{ta osim ludila, bilo ~ime izazvanog, mo`e da navede jednog Srbina da ovako optu`uje svoj narod? “Ve~erwe novosti” 27. marta 1996. godine pi{u o ovom napadu na medije koji je izazvan nezadovoqstvom Vuka Dra{kovi}a reagovawem medija na pismo koje je uputio stranim silama: “Vuk Dra{kovi}, lider Srpskog pokreta obnove, reagovawe medija na pismo koje je nedavno uputio ministrima inostranih poslova zemaqa~lanica Kontakt grupe, nazvao je “vrhuncem la`i”, a protiv “Ekspres politike”, “Borbe” i Radio-Beograda najavio – tu`be!
329

Lider SPO na ju~era{woj konferenciji za {tampu za poslenike javne re~i u tim medijima imao je samo neprimerene pogrdne re~i i sijaset uvreda: novinari su, ju~e, bili “na stubu srama” – “kukavice”, talog novinarstva i qudske savesti”, a “dosetio se” pa je citirao i nekada{weg saveznog premijera Milana Pani}a, rekav{i da “to nisu ni qudi, ni novinari, nego – Milo{evi}evi kerovi”! Ogor~en pisawem medija, posebno “Ve~erwih novosti”, objavquje 27. marta 1996. godine oglas svoje izdava~ke ku}e “Srpska re~” kojim poziva zaposlene u toj ku}i da, za nagradu, dostave svaku informaciju o `ivotu i radu glavnog urednika g. Brajovi}a i wegove supruge: ”Srpska re~”, izdava~ka ku}a, urednicima, novinarima i saradnicima “Ve~erwih novosti” Po{tovane kolege, prikupqam podatke o `ivotu i radu glavnog urednika va{eg lista, g. Brajovi}a i wegove supruge Gordane, pa pozivam i vas na saradwu. Pla}am svaku informaciju. Diskrecija je zagarantovana. Oni koji su me|u vama do sada sa mnom sara|ivali znaju da sam po{tovao svaki postignuti dogovor. Za detaqne informacije mo`ete mi se obratiti na telefone “Srpske re~i” (620-891 i 628-242) ili po{tom (mo`e i anonimno) na adresu redakcije Vuka Karayi}a 8, 11000 Beograd (sa naznakom za Milovana Brki}a). Pored nesumwivo materijalne koristi (za vas), mislim da ne moram da vam posebno obja{wavam koliki to zna~aj mo`e imati za va{u profesiju u celosti. Unapred zahvalan, va{ kolega Milovan Brki}, Izdava~ka ku}a “Srpska re~” Adresa: Vuka Karayi}a br. 8, 11000 Beograd, Srbija Telefon: (011) 628-242, 620-891 Faks: (011) 628-242 Broj `iro ra~una 40801-603-4-27562 “Borba”se od napada branila ~lankom koji je objavqen 27. marta 1996. godine: “Ako je lider Srpskog pokreta obnove zaista mislio da }e objavqivawem pisma u “nekontrolisanim” medijima uspeti da doka`e suprotno od onoga {to ta korespodencija zapravo zna~i, onda je potcenio auditorijum kome se obratio. Ali – za wega ni{ta neobi~no. Uvek kad mu nije po voqi i kad treba na}i krivca na drugoj strani, on ima obi~aj da optu`i ceo narod. Tako je najlak{e. Narod ne vaqa, a naro~ito kad “pro~ita” pisca. Svakom ~oveku koji misli sopstvenom glavom i pre nego {to pa`qivo prou~i Vukove “sitne kwige” odmah se name}e pitawe: s kojim ciqem je takvo pismo uop{te napisano? Nije vaqda g. Dra{kovi} to uradio samo zbog toga {to pomenutim ministrima “nema ko da pi{e”. Zna se vrlo dobro za{to je presavio tabak, a posebno se zna kakve su mu namere bile.
330

Milo{evi}ev re`im je jedini u Evropi koji vlada pomo}u la`i i gole sile”, pi{e Dra{kovi}. “Ali i taj re`im se povla~i pred silom kad se suo~i sa wom”. [ta je pisac hteo da ka`e? Ne treba biti previ{e mudar: hteo je da ka`e – gospodo, primenite silu. Pa jo{ da se ministri ne bi mu~ili i razmi{qali na koji na~in to da izvedu, Dra{kovi} im ve} u narednom pasusu sam daje ilustraciju: “Primera radi”, ka`e on “Milo{evi} je nedavno zabranio rad “SOROS fondacije”, ali je odmah uzmakao i najavio dozvolu rada (samo jo{ nije naveo gde je ovo pro~itao, primed. aut) ~im je dobio pismo od gospodina Kristofera. “Drago mi je, sa zahvalno{}u konstatuje Vuk”, {to je gospodin Kristofer poslao pismo, ali mi nije drago {to vlade velikih demokratskih dr`ava ne poka`u istu odlu~nost i kada je re~ o odbrani nezavisnih medija, o deblokadi dr`avnih medija ili o po{tovawu osnovnih qudskih prava gra|ana Srbije i politi~kih prava opozicije koja je sve ugro`enija jednopartijskom represijom i diktaturom”. “Govovore}i 9. marta rekao sam da demokratske snage u Srbiji moraju svakodnevno pritiskati Milo{evi}a iznutra, a demokratski svet spoqa”. Beogradska “Politika” 28. marta 1996. godine izve{tava da je wen direktor Hayi Dragan Anti} u utorak uve~e posetio nema~kog otpravnika poslova Gerharda [rembgensa, na poziv nema~kog diplomate. U du`em i otvorenom razgovoru, kako ocewuje list, [rembgens je `eleo da objasni okolnosti pod kojima je, kao jedini diplomata tog ranga, prisustvovao devetomartovskim demonstracijama. Nema~ki diplomata tvrdi, pi{e “Politika”, da mu je lider opozicionog Srpskog pokreta obnove Vuk Dra{kovi} pismo, kojim tra`i intervenciju od ~lanica zemaqa Kontakt grupe, uru~io 13. a ne 9. marta, kako se stvorio utisak u nekim sredstvima informisawa. Da Dra{kovi}u nema premca kada je o repertoaru uvreda re~, svedo~e i pore|ewa, prema kojima su redakcije pomenutih medija – “proklete avlije”, a wihovi urednici “kara|ozi”! Uz to, toliko se zaneo prozivawem “de`urnih krivaca”, da je najavio da }e “su|ewe ovim ratnim hu{ka~ima organizovati SPO”, i usput, “proces” nazvao “srpskim Hagom na kome }e se suditi srpskim Gebelsima za ratno hu{kawe, etni~ka ~i{}ewa i stradawe srpskog naroda”?! Povod za ovakvo reagovawe “Politike”, “Ve~erwih novosti”, RTS, “Ekspres politike”, “Borbe” i Radio-Beograda Dra{kovi}, naravno, nije video u profesionalizmu i ~asnom obavqawu profesije, ve} u “~iwenici” da je re~ “o slugama re`ima koje plasiraju la`i koje su osnova i potka vlasti Milo{evi}a”!? Ova vlast, prema mi{qewu Dra{kovi}a, reagovala je na wegovo pismo ofanzivom, jer se pla{i SPO (!?), a na snazi je dobila “davqewem Studija B”?! Na kraju, Dra{kovi} je novinare pozvao da “ne slu`e vi{e la`ima” i ponudio im “uslugu” – “drmawa spoqa”, ukoliko oni, naravno, pristanu da “drmaju iznutra”!!!
331

“Lider SPO potvrdio je da je poslao pisma ministrima inostranih poslova pomenutih zemaqa, ali je demantovao da je u tim pismima bilo poziva na stranu intervenciju u Srbiji”. Kao dokaz ~iwenicama iznetim u ovoj analizi bio bi dovoqan samo slede}i deo intervjua datog listu “On” 23. avgusta 1991. godine: – Dok Srpska garda ve`ba, wen idejni tvorac, Vuk Dra{kovi}, predsednik Srpskog pokreta obnove, do{ao je u Budvu na kra}i odmor. Hteli ste da zamrznete rad Srpske garde, zbog ~ega? Dra{kovi}: Posle ubistva ovog divnog ~oveka, Branislava Mati}a – Belog, ja sam imao muku da zadr`im te junake, te uvre|ene, uspaqene momke koji su bili spremni da istog trenutka na dvesta mesta u Srbiji – udare! I uzvrate! Jasno je da je zlo~in po~inila vlast, organizovala vlast, i te momke ne interesuje ni{ta drugo nego udar na tu vlast! Jedva sam uspeo da ih smirim. – Smatrate li osnivawe Srpske garde svojom idejom? I, ima li, ili }e po va{em mi{qewu biti, poku{aja da vam se preotme ta ideja? Dra{kovi}: Vi mi postavqate pitawe da li postoji rizik da budem pokraden? Da bude preuzeta i pokradena i ova ideja? – Da, jer ste u na{im ranijim razgovorima govorili o tome kako su vam pokradene mnoge ideje, mnoge re~enice. Dra{kovi}: Naravno, to }e se sigurno i desiti. ^udo je koliko ovaj narod – ni{ta ne pamti! I kako se wime zaista mo`e da zabavqa ova vlast kako joj voqa?! A ja vam ka`em, za tri – ~etiri meseca taj isti Milo{evi} galami}e kako je neophodno formirati srpsku vojsku i odjekiva}e suludi–– aplauzi. A, danas, zbog ideje o srpskoj vojsci, wegova policija, u sprezi sa kontraobave{tajnom, verovatno vojnom slu`bom, ubija nam qude! To su neverovatne stvari, ali to je tako! – Odakle sti`e oru`je Srpskoj gardi? U “Borbi” sam pro~itala da su tako dobro naoru`ani da bi na Va{ znak mogli da zauzmu sve stanice milicije u Srbiji. Dakle, odakle se finansira Srpska garda? Dra{kovi}: Pokojni Beli bio je jedan od najbogatijih qudi u Jugoslaviji. On je dnevno, koliko ja znam, od nekih svojih fabrika u Holandiji, imao profit od oko deset hiqada maraka. I, uniforme, oru`je, sve je sam finansirao. I zbog toga je, pre svega, ubijen. Bio je veliki darodavac i finansijer SPO. Nije slu~ajno Ernst Rem (misli na [e{eqa, prim. aut.), ovaj vo|a SS – trupa SPS, u Skup{tini Srbije, za govornicom skrenuo pa`wu na tu ~iwenicu {ta je na{a policija preduzela i {ta namerava da preduzme protivu Branislava Mati}a – Belog, glavnog finansijera Srpske garde i SPO. Mi smo zaista pretrpeli ogromni gubitak. Ubili su nam jedan od stubova stranke. I ne}e im biti zaboravqeno. I ne}e im biti ni opro{teno! Te pri~e... Da, mo`da sam ja jedan od najve}ih krivaca za mnogo {to{ta {to se de{ava, svojim insistirawem na svetosavqu! Na principu da Srbin ne sme di}i ruku na Srbina. Oni to zloupotrebqavaju, oni udaraju znaju}i uvek da nikada ne}u imati u sebi toliko snage da ka`em – uzvrati! Ali, kako mogu re}i – uzvrati! Kud to vodi? Ali, kad se smrkne pred o~ima, i kad padne komanda “Uzvrati!” ba{ }e im se – smrknuti!
332

^ujem da imaju (Srpska garda prim. aut.) znatnu koli~inu oru`ja, ali da su to sad negde sklonili, ne{to je nabavqeno, ali ja o tome ne znam ni{ta... (Nije ta~no da ne zna ni{ta o Srpskoj gardi i oru`ju koje ona ima. La`e.) “Borba”, 28. juni 1991. godine, Beograd). “Prestonalsedniku princu Aleksandru II Kara|or|evi}u bi}e ponu|ena vrhovna komanda nad srpskom gardom” – saop{tio je ju~e Vuk Dra{kovi}, predsednik Srpskog pokreta obnove . “Predsedni{tvo SPO”, rekao je Dra{kovi}, “odlu~ilo je da formira gardu koja bi imala vi{e od 100.000 ~lanova i ta odluka stupila je na snagu ju~e. Spiskovi gardista bi}e predati Skup{tini Srbije sa zahtevom da im zvani~na dr`ava obezbedi uniforme, oru`je i punktove za obuku. Ne verujem da }e Skup{tina Srbije to smeti da odbije, ili, onog trenutka kada odbije ne}e jo{ dugo biti Skup{tina Srbije”, objasnio je vo|a SPO. “U svakom slu~aju, pokret obnove smatra da ima mogu}nosti da, u slu~aju nerazumevawa zvani~nika, sam opremi (oru`jem i svim drugim rekvizitima) srpsku gardu”. O svojoj vojsci koju podmuklo naziva Srpskom gardom a priprema je iskqu~ivo za “osvetni~ko” delovawe po Srbiji, govori op{irno, i otkriva mnoge detaqe te velike zavere, u intervjuu “Dugi” iz avgusta 1992. godine: “Kona~no, kad ni{ta nije pomoglo, kad nisu hteli da povuku vojsku na rubove na{ih zapadnih krajina, kad nisu hteli da formiraju Srpsku gardu, mi smo u junu pro{le godine povukli jedan rizi~an potez. Mi smo, kao stranka, dali inicijativu za osnivawe Srpske garde – i nekoliko desetina hiqada dobrovoqaca se javilo za samo nekoliko dana. Dok Jugoslovenska narodna armija u to vreme kuburi sa regrutima – jer mladi qudi ne}e da idu u jugoslovensku vojsku – dotle su ogromni redovi pred op{tinskim, okru`nim i mesnim odborima Srpskog pokreta obnove, gde se qudi javqaju u Srpsku gardu. E, mi smo sve te spiskove imali i nekoliko puta – mislim ~ak preko trideset puta – insistirali, bukvalno prekliwali, da Skup{tina Srbije uzme te spiskove, da se ti qudi pregledaju, da pro|u lekarske komisije, da pro|u obuku i da za mesec dana imamo zaista elitnu Srpsku gardu i da, {to se ka`e, nakrivimo kapu kada je u pitawu na{ obra~un sa Hrvatima na Zapadu. Ni to nije vredelo. Naprotiv. U~inili su sve da se ideja o Srpskoj gardi zatre u korenu. – A zar nisu u jednom trenutku pristali da se Srpska garda, ipak, formira, ali da u tom slu~aju ona bude pod rukovodstvom armijskog kadra. Dra{kovi}: O, du{o moja, to je bilo nekoliko meseci kasnije. Ali, u tom inicijalnom periodu, na vest da se formiraju jedinice Srpske garde, koje `ele da se stave na raspolagawe otaybini, a ne da budu neka partijska vojska, ~ini se sve da se ta garda zatre u korenu. A, istovremeno – po nalogu sa najvi{eg dr`avnog mesta – daje se zeleno svetlo za formirawe paravojnih formacija.
333

– Mislite na Arkanove paravojne formacije? Dra{kovi}: Ne. Arkan }e do}i ne{to kasnije i Arkanova ideja je bila naslowena na ideju Srpske garde, pa }e donekle i ime preuzeti: Srpska dobrovoqa~ka garda. Sa najvi{eg dr`avnog mesta daje se zeleno svetlo za formirawe paravojnih formacija raznih stranaka koje }e predvoditi “crveni vojvoda”. Gospodin [e{eq, a jedinice Srpske garde, koje nameravaju da pre|u Dunav da se dograbe Borova Naseqa i krajeva u Slavoniji i zapadnom Sremu bivaju do~ekivane od strane MUP-a Srbije i JNA sa oru`jem i pretwom: “Pre|ete li tamo, bi}ete likvidirani”! U`asan strah ose}aju od Srpske garde, zapravo od ne~ega {to je jedino vodilo ka brzom okon~awu rata i ka pobedi. Ubili su Beloga, jednog od osniva~a Srpske garde, a komandant Srpske garde, \or|e Bo`ovi} – Gi{ka ne mogav{i da se do~epa slavonskog rati{ta, jedva je uspeo uz veliki rizik, da se probije do Gospi}a – gde }e poginuti pod okolnostima koje su veoma sumwive i koje su pune indicija da je metak u komandanta Srpske garde do{ao mo`da, sa srpske strane. – A zbog ~ega se toliko strahovalo od Srpske garde, da se ni od ubistava nije prezalo samo da se spre~i weno formirawe? Dra{kovi}: Srpska garda je trebalo da bude zametak i srce neideolo{ke srpske vojske. A po{to bi jedna neideolo{ka srpska vojska ubrzo dovela i do neideolo{ke policije, ovaj vladaju}i re`im u Srbiji bi – dozvoliv{i da se ona formira zabo strelu u sopstvenu Ahilejevu petu – opet ka`em Ahilejevu, iako ste me svojevremeno upozorili da se to zove Ahilova peta, jer wegova sva snaga i jedina snaga su vojska i policija. Ovaj re`im ho}e da ima komunisti~ku vojsku, ideolo{ku vojsku, ideolo{ku policiju, jer je sam sebi vrhunski interes. – Iako je, kako sami ka`ete, Srpska garda formirana na inicijativu Srpskog pokreta obnove – do{lo je, ako se ne varam, do izvesnog razlaza izme|u ~elnih qudi Srpske garde i SPO. Dra{kovi}: Srpski pokret obnove nikada nije `eleo da stvori partijsku vojsku, niti je Srpska garda ijednog trenutka bila partijska formacija. Nikada, dakle, Srpska garda nije bila vojna formacija Srpskog pokreta obnove. Naprotiv, mi sve vreme – i za Gi{kinog `ivota i posle Gi{kine smrti – vr{imo pritisak da se legalizuje Srpska garda i da je srpska dr`ava preuzme pod svoju kapu. Kad je Gi{ka ubijen, uspeli su, na `alost, da i Srpsku gardu, na odre|en na~in, zloupotrebe. Odnosno, neke qude, koji su na ~elu Srpske garde, uspeli su da privuku sebi i da im poslu`e ne za borbu protiv du{manina i ne za ideju da se formira srpska vojska, nego da se i Srpska garda okrene protiv Srpskog pokreta obnove”. “Borba”, 25. januara 1993. godine izve{tava o savetovawu “slu`be bezbednosti” SPO: – Gotovo eufori~no bilo je pozdravqeno svako upozorewe ~lanovima Srpske radikalne stranke “fa{istima koji su”, kako je rekao Dra{kovi}, “krenuli svom silinom na obra~un sa pristalicama SPO. Naci334

onalni junaci postali su oni kojima ~ak nije bilo mesta ni u kafani – o{tar je bio lider SPO, dodaju}i da je nakon rata u BiH i Hrvatskoj, sada na redu Srbija”. “Natrgovali su se, iskoristili rat, usre}ili Srbe u Bosni, Hercegovini, krajinama. Sada je na redu usre}ivawe Srbije i zato je i tema ovog skupa odbrana Srbije. – Prvi nikada ne}emo udariti, ali moramo im pokazati zube. Kukavice se toga pla{e! I znajte, [e{eq je samo buzdovan u rukama Milo{evi}a. Kada ta ruka padne ili onemo}a – pa{}e i buzdovan” zakqu~io je Dra{kovi}. Prisutni su sa pa`wom saslu{ali i izve{taj Zvonka Osmajli}a, {efa obezbe|ewa SPO, koji je naglasio da je sada u 190 op{tina u Srbiji bezbednost SPO regrutovala skoro 11. 000 mladih, dobrih strelaca i vi~nih borila~kim ve{tinama. Vuk izdao Belog Branislav Lainovi} Dugi, nekada{wi ~lan SPO i pripadnik “Srpske garde” uteruje u la` Dra{kovi}a i te{ko ga optu`uje svojim otvorenim pismom objavqenim u “Borbi” 5. avgusta 1993. godine: “5. avgust 1993. godine. Slede}a izdaja srpskog naroda je podmuklo osnivawe “Srpske garde” koju je spremao za gra|anski rat u Srbiji, a ne za borbu protiv neprijateqa kako smo mi osniva~i (Gi{ka, Beli, Dugi) `eleli i kako smo i na kraju uradili. Izdao je Branimira Mati}a–Belog koji je ubijen zbog spiska koji mu je dao na dan svog odlaska u Budvu, a na kome su se nalazila imena vi|enih qudi iz SPS – a koje je trebalo jednostavno ubiti ili unakaziti. Postoje `ivi svedoci. “Sa ovim narodom mo`e da se radi {ta vam je voqa! To je neverovatno... Jo{ prqavije i odvratnije se obra}a narodu u intervjuu “Srpskoj re~i” koji prenosi “Borba” 6. avgusta 1995. godine: “Gledam ovaj pijani narod, koji kao da umesto glave nosi ne znam {ta, kako zine i blene u [e{eqa, dok ovih dana propoveda smrt tih qudi koji mu aplaudiraju. Oni prosto ne}e da pove`u ~iwenicu da im [e{eq ka`e: “Bra}o Srbi i sestre Srpkiwe, hajdemo da Beograd pretvorimo u Vukovar, u Sarajevo, u Mostar. Za{to da su samo po Bosni i Srpskoj Krajini grobovi, ru{evine, ~a|, pune jame, potoci krvi, na{a je nacionalna obaveza da i Srbiju prepolovimo, da je uvu~emo u sukob sa celim svetom, da se ovde izme|u sebe pokoqemo”. Tu nema ni jedne jedine re~i koja nudi i{ta sem zla. Narodu se nudi smrt, otvoreno mu se nudi nesre}a, a narod aplaudira.” – Ho}e li [e{eq... Dra{kovi}: Molim vas da konstatujete da wegovo ime na moja usta iza{lo nije, niti }e... Ja se ne bih, zaista, bavio gospodinom Ernstom Remom vi{e. Sudbina tog ~oveka je ve} u svim enciklopedijama. Sasvim je jasno, kona~no, ja sam krstio malog Nikolu, wegovog sina, ja sam kum malom Nikoli, a ne – wemu. Jer, wega nisam krstio. – [ta mislite o intervjuu koji je gospodin Milo{evi} dao jednom londonskom ~asopisu?
335

Dra{kovi}: To je jedan od pristojnih intervjua gospodina Milo{evi}a. Ali, za{to? Samo zato {to se dosledno dr`ao programa SPO. Ne, ne! Ja to moram da ka`em. ^itao sam taj intervju i se}ao se da sam takve intervjue davao ne pre godinu dana, dve, nego pre pet godina. – Da li mislite da su nam zapadni posmatra~i potrebni ili smo u stawu i bez wih da se iskobeqamo iz ovih vrlo zamr{enih politi~kih, ekonomskih, nacionalnih i qudskih problema? Dra{kovi}: Za{to, pobogu? Nama se pru`ila divna prilika da upoznamo Evropu sa istinom. Za{to bi nama smetali evropski posmatra~i? Budala{tine!” Svoj moralni lik u najgorem mogu}em svetlu Vuk Dra{kovi} je otkrio kada je zloupotrebio qudsku tugu i nesre}u da bi promovisao sebe i svoje politi~ke ciqeve. Vuk je u ku}u `alosti porodice Jovanovi} u Beogradu doveo televizijske kamere da bi pred kamerama, zna~i za javnost, u svrhu propagande, izrazio sau~e{}e roditeqima i porodici tragi~no poginulog de~aka Du{ana, koga su zverski ubili “Skinhedsi”. [to ka`e – to sla`e – patolo{ka la`qivost Patolo{ka la`qivost je ~esta pojava kod psihopata koji svoje obmane, la`i, ma{tarewa, objavquju okolini kao realnost. Droga remeti logi~no mi{qewe i zakqu~ivawe. Vuk Dra{kovi} pod uticajem sumanutih ideja ili usled ~estih promena raspolo`ewa je neuvi|avan i nekriti~an, tako da pogre{no interpretira realnost. Narkomani upadqivo la`u i to im tokom vremena postaje dominantna karakteristika. La`u u svim prilikama, pa ~ak i bez ve}e potrebe. Me|utim, vre|a ih kada se posumwa u wihovu iskrenost, gube brzo strpqewe i ukoliko se ne udovoqi wihovim zahtevima ispoqavaju netrpeqivost i otvoreno neprijateqstvo. Skloni su na obra~un, naj~e{}e najuvredqivijim izjavama i izrazima, pa i na zloupotrebu sile. Prva poznata la` koju je lansirao Dra{kovi} poti~e iz Afrike, gde je boravio kao dopisnik “Tanjuga”. Izmislio je, ni mawe ni vi{e, jedan rat – izme|u Mozambika i Rodezije. Izvor informacije je bio sluga – crnac ~ije je jutarwe izve{taje sa pijace Dra{kovi} prekucavao i slao u Beograd. Yabe se posle kleo da je i{ao u yungle mozambi~kog zapada da tra`i rodezijske partizane (“tri no}i proveo sam u yungli, bez vode i sa izbeglicama”), ali nije mu po{lo za rukom da razjasni gde je nestao rat, zbog kojeg su svetske agencije citirale “Tanjug”. Prve politi~ke la`i Vuk Dra{kovi} je govorio i pisao u jednom od prvih opozicionih listova, “Pogledi”, kada je tvrdio da je wegovo ~lanstvo milionsko. U izjavi za “Novosti plus” od 27. septembra 1990. godine, o raskidu sa Srpskom narodnom obnovom ka`e: “Kad su tra`ili od mene da se zakunem nad no`em, kamom i pi{toqem, shvatio sam u ~asu gde to vodi. ^ak, tra`ili su od mene da u vo|stvo stranke ne u|e nijedan intelektualac, {to je zaista ordinarna besmislica. Obja{wewe da su za sva zla u na{em dru{tvu krivi intelektualci – za mene je besmisleno”. A to {ta zaista Vuk Dra{kovi} misli o intelektualcima mogli smo da pro~itamo u “NIN -u”, 17. novembra 1995. godine:
336

“Jedan od wih, pesnik i akademik, ba{ ovih dana poru~uje: Radije }u sa svojim narodom, i kad nije u pravu, nego sa wegovim neprijateqima, i kad su u pravu, Teza je monstruozna. Ona je himna zlo~inu i sramoti. Taj intelektualac poru~uje da moramo kao ~opor, kao divqa horda, stati u odbranu svakog zla, kako ne bismo stali na stranu na{ih neprijateqa. Po tom akademiku, neprijateq Srba, svih Srba, jeste svako ko ne}e da aplaudira zlo~inu koji neki Srbin po~ini. Stra{no! Gebels je u izjavama bio oprezniji. Pitam tog akademika: Ho}e li ponoviti svoju opasnu misao, ako sutra, recimo, neki Srbin ubije wegovu k}erku, zakoqe mu suprugu, sru{i ku}u ili ga iz we protera? Ne}e, naravno. Vrisnu}e na sav glas i zahtevati kaznu za zlo~inca. On, me|utim, tog istog zlo~inca uzima u za{titu, ako no` pre|e preko grla nekog nesrpskog nesre}nika. ^isto nacisti~ko ludilo! Istovremeno, akademik tvrdi da zlo~ine ne ~ine pojedinci, nego wihove nacije, a on, kao plemeniti patriota, ne}e protiv svog naroda, i kad “narod” nije u pravu. A {ta }emo kad Srbin ubije Srbina? Da li je i tada ceo srpski narod ubica? Ovakve otrovne gluposti izlaze iz usta ne nekog umno poreme}enog ~oveka, nego iz usta i pera jednog za koga se odnekud veruje da spada u najmudrije qude na{eg naroda. Eto, {ta biva sa pame}u kad ona potone u karakazan najni`ih strasti i slepila. Takvi mudraci ho}e da nose, i daqe, fewer srpske duhovnosti, da vaspitavaju i pou~avaju, da budu videlo naciji”. Istina je da je Centralni odbor Srpske narodne obnove iskqu~io Vuka Dra{kovi}a, svog tre}eg potpredsednika iz stranke. U obrazlo`ewu, Centralni odbor je naveo da se Dra{kovi} la`no predstavqao kao lider stranke, odr`avao u dijaspori kontakte sa li~nostima koje ne u`ivaju ugled u srpskom narodu i vodio tajne pregovore. Tako|e je optu`en i za proneveru novca od Srba u dijaspori. Ovako la`e u “Dugi” 16. avgusta 1992. godine: “Pamtim jedan miting iz 1990. godine. Primetim kamere beogradske Televizije, prepoznam i novinara koji je tu i znam da je re~ o TV Bastiqi. I, za vreme mog govora – slu{a me vi{e od pedeset hiqada qudi – osa mi sleti na vrh nosa! Ja govorim i razmi{qam; ukoliko maknem rukom osu, ovi }e dove~e – bez tona – prikazati trenutak kada se jedan ludak lupa po nosu, i ispa{}u budala. Zna~i: moram da trpim! Me|utim, osa se sve vi{e ukopava i ne mogu da izdr`im – instiktivno je maknem Uve~e gledam televiziju i de{ava se upravo ono ~ega sam se pribojavao: `ivoga tona nema, prepri~avaju ne{to {to nisam rekao i samo se pojavquje jedan insert jednog ludog ~oveka koji sebe, bez ikakvog razloga – tako su snimili da se ne vidi osa – pred narodom lupi po nosu”! U emisiji Radio “Politike” gospodin Dra{kovi} je izneo svoje vi|ewe nekih `ivotnih paradoksa: “Ne shvatam za{to neko godinama trenira da bi 100 metara pretr~ao ispod deset sekundi. Svako ku~e i ma~e to posti`e bez problema. Pa plivawe. Za{to imitirati ribu? Riba to bez treninga ~ini”! O~igledno je da je ~ovek naduvan i nije u stawu da se koncentri{e na emisiju u kojoj se predstavqa kao ~ovek koji bi hteo da osvoji vlast.
337

La`i pomu}ene svesti i opsednutost kokainom prouzrokovale su i ovu la`: “Zamolio me @ivojin Vidojevi} iz Kur{umlije, koji sada `ivi u Hanoveru, ako mogu da mu izdejstvujem susret s Aleksandrom II Kara|or|evi}em, da ga on i wegov sin – vide. S wegovim viso~anstvom sam ugovorio taj sastanak i scena je bila “za novine”. @ivojin je po~eo da se snebiva i, slomi se. Iz torbe izvadi fla{u vina i rakije: “Kraqu, evo vina i rakije. Iz va{eg vinograda. Na Oplencu”. Aleksandar II Kara|or|evi} je tada slabo znao na{ jezik, ali na moje iznena|ewe – zaplaka se. Tada sam shvatio da je na{ ~ovek, bez ozira {to je `iveo i `ivi u tu|ini. Jedva je uspeo da se zahvali @ivojinu iz Kur{umlije ili Hanovera, ali obe}a: “Za godinu dana nau~i}u svoj jezik”. Da li je ikada iko izgovorio vi{e la`i u samo nekoliko re~enica? Ko je @ivojin iz Hanovera, kakav uticaj ima na Dra{kovi}a da mu ovaj ispuwava `eqe i ~estitke, ~ime je to zaslu`io, da li Dra{kovi} svakoga, ko ga za to zamoli, vodi u London, odakle @ivojinu iz Hanovera vino i rakija iz Topole, {to Aleksandar pla~e a ne razume ni re~ od onoga {to mu se pri~a? I kako je to dokaz da je on “na{ ~ovek”? “Ve~erwe novosti”, 1. februara 1993. godine prenose jo{ jedan wegov biser: “Zamolimo me je Robert Fi{er da se zalo`im za wegovo pravo da bude slobodan i da igra {ah gde, kada i sa kim to ho}e. Ja }u to, i kao predsednik jedne demokratske stranke, i kao {ahista, i kao veliki po{tovalac Fi{erovog {ahovskog genija, sa zadovoqstvom u~initi”. Danas Vuk Dra{kovi}, potpredsednik jugoslovenske Vlade Momira Bulatovi}a, izjavquje, ~itaj la`e i obmawuje gra|ane, da }e Saveznim zakonom (koji ne znamo kako misli bez poslanika Srpske radikalne stranke da izglasa u Ve}u republika) ukinuti Zakon o informisawu Republike Srbije, zato {to je o{tar prema onima koji la`u, i “visokim nov~anim kaznama spre~ava novinare da slobodno pi{u”. “Ve~erwe novosti”, 21. oktobar 1998. godine.” “Na`alost, dok teroristi kidnapuju srpske novinare Vlada Srbije sledi antisrpske projekte Vojislava [e{eqa kojima se “kidnapuju” ustavne norme i sloboda informisawa u ovoj zemqi. Na taj na~in ona daje nepotrebne argumente za novu svetsku medijsku i politi~ku kampawu protiv na{e dr`ave. U senci te kampawe zlo~ini albanskih terorista ostaju gotovo neprime}eni – prokomentarisao je Dra{kovi}. Izri~u}i niz uvreda na ra~un predsednika Srpske radikalne stranke, Dra{kovi} je rekao da “ukoliko ova zemqa nastavi da vodi unutra{wu politiku po projektu [e{eqa i JUL-a, onda }emo mi do}i u ogroman nesporazum i sukob sa onima sa kojima smo potpisali Sporazum o Kosovu i od ~ije primene i po{tovawa zavisi sudbina na{eg naroda”. A {ta je izjavio u “Novostima plus” 19. oktobra 1990. godine: “Zato }u, me|utim, kad do|em na vlast, i ako do|em, da u {tampu vratim Zakon kraqa Petra, sloboda {tampe bi}e potpuno zagarantovana, ali boga mi, odgovara}e svako za neistinu koju iznese u javnost. Uve{}e se velike nov~ane kazne za autore izmi{qotina, ali i redakcije”!
338

Da ne bi ispalo kako je u pitawu oma{ka, novi stav o informisawu ponavqa u intervjuu datom “NIN”-u 1. septembra 1995. godine: “To o {tampi, slobodnoj, posebno je zanimqivo. [ta pod tim vi i va{ sagovornik odnosno predsednik Milo{evi} i wegov sagovornik, podrazumevaju? “To zna~i da svako mo`e da pi{e {ta ho}e i kako ho}e, ali da u slu~aju objavqivawa la`i, kleveta i sli~no, sud mo`e da kazni redakciju”. Postoje}i krivi~ni zakon ima ~lanove kojima se ka`wavaju uvrede i klevete. “Nije to to. O ovome je re~. Za svaku la` i klevetu, objavqenu na radiju, televiziji ili novinama, sledila bi nov~ana kazna od, recimo sto hiqada, dvesta hiqada dinara, pa da vidimo onda tu redakciju kojoj bi se isplatilo da neguje i objavquje la`i i klevete. Samo po yepu. Kakve zabrane, kakvi bakra~i”! ^itaju}i izve{taj “Borbe” o tribini SPO u Velikoj Plani, ni laik ne mo`e da se otme utisku da sa psihom Vuka Dra{kovi}a ne{to nije u redu. Normalan ~ovek ne mo`e toliko da la`e: “Borave}i u Velikoj Plani Vuk Dra{kovi} je posetio Fabriku name{taja ’Zvezda’ ~iji radnici zbog neprikladne transformacije firme {trajkuju preko pola godine, odr`ao je savetovawe sa ~lanovima SPO iz smederevske izborne jedinice i u~estvovao na tribini pod nazivom ’Kako u mir’. U pratwi predsednika SPO bili su potpredsednik Vojislav Mihajlovi}, novi generalni sekretar, Vojislav Vuk~evi} i koordinator SPO za smederevsku izbornu jedinicu Veselin Pavi}evi}. Savetovawu u hotelu ’Plana’ nisu mogli da prisustvuju novinari osim novinara ’Srpske re~i’, a ni ~lanovi SPO, izuzev ~lanova Glavnog odbora i Op{tinskog odbora iz Velike Plane”. ^asopis “On” 14. novembar 1990. godine: “Ro|eni ste u Me|i, u Banatu. Negde oktora ili novembra 1946. U va{oj kr{tenici, me|utim, datum je vrlo precizan – 29. novembar 1946. Dra{kovi}: Novembar je mesec. Ne znam koji je ta~no dan, ali sigurno nije onaj koji je upisan. Otac, partizan, nategao je dva ili tri dana, da bi ispalo da sam se rodio kad i Republika u Jajcu”. Da li la`e Vuk Dra{ko} ili wegov otac, a iver ne pada daleko od klade. “Ve~erwe novosti”, 30. mart 1991. godine: U `albi ve}u Okru`nog suda u Beogradu, povodom re{ewa o pritvoru, kako navode “Ve~erwe novosti” 30. marta 1990. godine, Vuk Dra{kovi} je napisao, izme|u ostalog, slede}e: “U jednom trenutku policija je brutalno nasrnula na gomilu demonstranata na Andri}evom vencu (vaqda se tako zove). U kontrajuri{u, demonstranti su ih potisnuli i, sa prozora Skup{tine Srbije, opazio sam da jedan milicioner nije uspeo da se povu~e i da ga masa gura u neku sklowenu kapiju. Sa megafonom u ruci, istr~ao sam napoqe, galame}i narodu da se skloni i probio se do te kapije. Neki momci su se upravo spremali da tog milicionera napadnu gvozdenim motkama. On je drhtao. Pri{ao sam, zagrlio ga, izveo me|u narod, popeo se s wim na jednu `ardiweru, i da vidi narod, zagrlio ga i poqubio. Sproveo sam ga u Skup{tinu Srbije”.
339

Zaboravqa da je 14. marta 1991. godine u intervjuu “Borbi” izjavio: “Borba”, 14. mart 1991. godine: “Poveo sam demonstrante do zgrade Vlade da damo podr{ku poslanicima. Tamo smo saznali da razgovora nije ni bilo. Nastao je krkqanac. Napali su nas. Pored mene je eksplodirala bomba sa suzavcem. Ne znam ni gde sam i{ao, gde sam se sklonio. To mi je bio ~etvrti suzavac tog dana. Oko mene qudi su jaukali, plakali. ^uli su se revolverski pucwi. Posle sam oti{ao u Skup{tinu Srbije da vidim {ta se de{ava, da protestvujem, da urli~em. Sve je bilo pod milicijom sa automatima, poslanici SPO bili su u svojoj poslani~koj kancelariji, zatvoreni. Ispred kancelarije, tako|e milicija. Onda mi je pri{ao jedan u zelenom, specijalac i rekao: “Izvolite, imamo sa Vama jedan razgovor”. Ovako je Vuk Dra{kovi} za “Borbu” po~eo svoju pri~u o hap{ewu, trodnevnom boravku u samici Centralnog zatvora i budu}im ciqevima wegove stranke. Tada nije znao gde se nalazi, a 30. marta se setio da je spasao policajca koga je ~ak i izqubio dok su odjekivali revolverski pucwi. Ne`an i ose}ajan narkoman zbog koga je tog dana Srbija, za dugo vremena zavijena u crno. Vuk Dra{kovi} je tako|e lansirao la`i i obmane o planu Z-4 koji je bio toliko lo{ i neprihvatqiv za srpski narod, da ga nijedna ozbiqna stranka i politi~ar u Srbiji i Srpskoj Krajini nisu mogli prihvatiti, ali prihvatio ga je Vuk Dra{kovi}, mada je znao da ne}e uspeti da la`ima obmane narod. Papski nuncija Vuk Dra{kovi} Jedna od opakih la`i, koje je lansirao zaslepqen mr`wom prema svemu {to je srpsko a nije glasalo za wega, je izjava u “NIN”-u od 23. septembra 1994. godine da je iz Rimokatoli~ke crkve “na{em crkvenom vrhu nu|eno: da papa na Svetosavskom platou celiva mesto na kome su spaqene mo{ti Svetoga Save i da sa tog mesta zamoli Hrista i srpski narod za opro{taj za genocid nad srpskim narodom u Drugom svetskom ratu, po~iwen u ime ili navodno u ime Rima. Pritom – tvrdi Vuk Dra{kovi} – papa bi zajedno sa patrijarhom srpskim, gospodinom Pavlom, slu`io – kako on ka`e – liturgiju – u Beogradu. U tom slu~aju, ocewuje Vuk Dra{kovi}, “mo`da ne bi ni do{lo do poklowewa pape pred Stepincem u Zagrebu gde mu je i grob”. Ciq ovih la`i bio je da se sa hrvatskog naroda i Rimokatoli~ke crkve spere odgovornost za zlo~ine po~iwene u Drugom svetskom ratu, kao i u ratu koji je Hrvatska izazvala 1990 – 1994. Vatikanskim priznawem nove Nezavisne Dr`ave Hrvatske, koje je bilo signal i nalog svim katoli~kim i ostalim nepravoslavnim dr`avama da priznaju Hrvatsku u avnojevskim granicama, ~ime je poni{tena Republika Srpska Krajina. Dra{kovi} je na taj na~in hteo da obmane Srbe i da ih ubedi da Hrvatska ne}e daqe napadati na Srpsku Krajinu. Suo~en sa nalogom da tako govori, bez obzira {to tako ne misli, Vuk Dra{kovi} nije u stawu da razmi{qa o posledicama koje ga ~ekaju kada narod shvati wegovu pravu ulogu.
340

Rimski papa jeresijarh Kao politi~ar koji neprekidno insistira na svom pravoslavnom hri{}anstvu i svima deli lekcije koriste}i se, o~igledno, napamet nau~enim citatima iz Svetog pisma, Vuk Dra{kovi} bi trebalo da zna makar slede}e: Kanoni svete Pravoslavne crkve, koja jedina ~uva punotu Otkrivewa Hristovog strogo zabrawuju bilo kakvo molitveno op{tewe sa jereticima i inoslavcima. Podse}amo vas: “Episkop, prezviter ili |akon, koji se samo molio sa jereticima, neka bude svrgnut; a ako im je dozvolio da vr{e neku zvani~nu slu`bu, neka se odlu~i od Crkve.” (45. kanon Svetih Apostola); “Blagoslov jeretika je prokletstvo” (32. kanon pomesnog Laodikijskog sabora). Rimski papa je, od otpadawa u jeres prestao da bude episkop Pravoslavne Crkve i postao jeresijarh, ~ija se gordost i bezumqe najvi{e pojavilo kroz dogmat Prvog vatikanskog koncila o nepogre{ivosti istog po pitawima vere. Papizam je u mnogo slu~ajeva unakazio osnovne istine hri{}anstva: po~ev od uvo|ewa filiokvisti~kog dodatka Nikeo – Carigradskom Simvolu, preko u~ewa o ~istili{tu, indulgencijama, neporo~nom za~e}u Bogorodice, sve do prakse Inkvizicije. (Morao bi da pogleda Poslanicu Vaseqenske Patrijar{ije iz 1895, u kojoj se o zabludama papista detaqno govori i da, ako ume, pro~ita neko uporedno bogoslovqe). Iz svega gore navedenog jasno je da bi patrijarh srpski da je (ne bilo toga!) slu`io “liturgiju” u Beogradu (ili bilo gde) sa rimskim papom, u isti mah prestao da bude pravoslavni patrijarh Srpski, a postao bi unijatski biskup. Papizam nije neprijateq samo pravoslavnog srpstva, nego i Grka, (setimo se IV “kri`arskog” pohoda), kada je od papskih “vitezova” – kri`ara, osvojen Carigrad, a u tron carigradskog patrijarha uvedena bludnica, Svetogoraca (setimo se nedela papinih kardinala koja su se zbila na Atosu za vreme cara-unijate Mihaila Paleologa i la`nog patrijarha Jovana Veka), Rusa (papini kri`ari juri{aju na Svetog Aleksandra Nevskog i bivaju pobe|eni na Lado{kom jezeru; Poqaci name}u la`nog Dimitrija i ho}e da pounijate Ruse – po~etkom XVII veka) itd, itd. Znaju}i za sve ovo (o Jasenovcu da i ne govorimo), zar smo smeli da dopustimo papi, zbog ~ije je inkvizitorske teologije i nastao ateizam na Zapadu, da skrnavi tle kojim su hodali Sveti Sava i Sveti knez Lazar? Vladika Nikolaj, na koga se Dra{kovi} svojevremeno vatreno pozivao (sada ga, verovatno, smatra episkopom – ekstremistom, po{to je oborio predratni konkordat sa Vatikanom), ka`e: “[ta je to Evropa? To su pohot i pamet. A to dvoje oli~eno je u papi i u Luteru. [ta je, dakle, Evropa? Papa i Luter. Evropski papa je qudska pohot za vla{}u. Evropski Luter – qudska re{enost da sve objasni svojom pame}u. Jedno zna~i negirawe vere, a drugo – negirawe Crkve Hristove. Zar vi svi niste osetili mrak i zlo~in antihri{}anske Evrope na svojim le|ima? Ho}ete li uz Evropu ili uz Hrista? Uz smrt ili uz `ivot? To dvoje stavio je nekada Mojsije pred svoj narod. I mi stavqamo pred vas. Znajte. Evropa je smrt. Hristos je `ivot. Izaberite `ivot da @ivi budete na vek (“Re~i srpskom narodu kroz tamni~ki prozor”, pisano u logoru Dahau).
341

A Otac Justin (Popovi}), koga je tako|e hvalio, u svojoj kwizi “Pravoslavna crkva i ekumenizam” jasno ka`e da su tri najve}a pada u istoriji ~ove~anstva: pad Satane, pad Jude i pad rimskog pape. Prvi je digao bunu protiv Boga, drugi je izdao Boga, tre}i sebe proglasio za “Boga” (namesnika Hristovog na zemqi). Pravoslavni Srbi su, iako gre{ni, ponosni na ~isto}u svoje vere, vere Svetog Save i Svetog kneza Lazara, vere Svetog |akona Avakuma i Svetih Novomu~enika Jasenova~kih. Oni znaju da wihov patrijarh nikada ne}e slu`iti sa “namesnikom Hristovim na zemqi”, pa ma {ta gospodin Vuk Dra{kovi}, “Srbin”, o tome mislio. La` da papa mo`da ne bi ni i{ao u Zagreb, na Stepin~ev grob, da mu je omogu}eno da prvo do|e u Beograd, pada pred slede}im ~iwenicama: Na svaku godi{wicu Stepin~eve smrti, ne samo u Zagrebu nego i u Rimu, u eksteritorijalnom vatikanskom “Hrvatskom zavodu Sv. Jeronima”, odr`avaju se specijalna molepstvija na kojima se Stepinac veli~a; U Vatikanu je tada ve} bio u toku proces “beatifikovawa” (posve}ivawa) Stepinca kao uvod u wegovo kasnije progla{avawe svecem, koje je i u~iweno “zvani~nim” poni{tavawem procesa i presude Stepincu. Wegova “rehabilitacija” je obavqena kao da “ni{ta nije ni bilo” i to nigde u svetu nije pokrenulo ~ak ni polemiku u kojoj bi iza{lo na videlo mnogo {ta u vezi s ulogom biv{eg zagreba~kog nadbiskupa u NDH i, zatim, ve} kao kardinala, u posleratnoj Jugoslaviji, i delovawem celokupne “crkve u Hrvata” i samog Vatikana u oba ta perioda. Svim pravim Srbima je i tada bilo jasno: krenuo Jovan Pavle Drugi na svoju “balkansku turneju” iz Beograda ili ne – on ne samo u Zagrebu, nego ni bilo gde drugde, ne bi mogao a da se Stepincu ne pokloni. A on je to u~inio ~im je izi{ao iz aviona na zagreba~kom aerodromu, nazvav{i ga “temeqem hrvatske crkve”, zatim, mole}i se na wegovom grobu u zagreba~koj katedrali, i najzad, vrativ{i se u Vatikan kada je, prave}i bilans posete Zagrebu ocenio da je “Hrvatska u ovom na{em stoqe}u bila zahva}ena dramom koja se odigrala na Balkanu, u godinama izme|u dva svijetska sukoba, a potom, nakon Drugoga svjetskog rata, u zbivawima koja se ti~u jugoslovenske federacije i wezine kasnije krize”, te, na osnovu toga, rekao: ”^vrsti lik Crkve u Hrvata u tim desetqe}ima patwe bio je zagreba~ki nadbiskup, kardinal Alojzije Stepinac, koji je, neustra{ivom odva`no{}u, svjedo~io privr`enost Evan|equ i vjernost Apostolskoj stolici”. Na osnovu toga poglavar Vatikana je izvukao slede}u poruku (i preporuku): “S tim istim nakanama (Alojzija Stepinca) i danas nastavqa raditi Crkva koja je u Hrvatskoj”. Kakve su to “nakane” bile, govori i dnevnik koji je Stepinac vodio, a ~iji je prikaz, u dva navrata, NIN objavio, marta i novembra 1990. godine. Jovan Pavle Drugi, dakle, smatra Stepinca uzorom za ~itavu “Crkvu u Hrvata”, a “dramom” kojom je “Hrvatska u ovom na{em stoqe}u bila zahva}ena” smatra samo ono {to procewuje da se doga|alo u predratnoj i
342

posleratnoj Jugoslaviji, preska~u}i najmra~niji ~in (istinske) drame – onaj vezan za postojawe Paveli}eve NDH. Presko~io je razdobqe koje je bilo drama pre svega srpskog pravoslavnog naroda. Takvog verskog poglavara preporu~ivao je srpskom narodu Vuk Dra{kovi}, qut {to vlasti nisu dozvolile “divnom ~oveku”, “Hristovom izaslaniku” da i u Beogradu seiri nad du{ama Srba koji su zverski ubijani pod okriqem i po nalogu Rimokatoli~ke crkve. Uostalom, kao i mnogo puta pre i posle toga Vuk Dra{kovi} je do`iveo da ga demantuju oni srpski neprijateqi za koje se zalagao. “Borba” od 24. septembra 1994. godine objavquje intervju sa nadbiskupom beogradskim Perkom u kome ovaj ka`e: “O samom programu posete pape nije bilo razgovora, pa su i izjave Vuka Dra{kovi}a kako je upoznat sa ponudama katoli~ke strane samo naga|awa. Poznato je da je bilo govora o papinoj poseti Beogradu. Papa je hteo, to je istina, prvo posetiti Beograd, pa tek onda Sarajevo i Zagreb. Ali, iako je sa dr`avne strane bilo dato zeleno svetlo, sa strane vrha Srpske pravoslavne crkve takvo svetlo nije bilo dato nego su kazali da vreme za papinu posetu nije dozrelo. [to se toga ti~e da bi papa celivao mesto gde je Sveti Sava bio spaqen to je vrlo verovatno, kao i da bi molio opro{tewa, kako je to ~inio u Zagrebu gde je rekao: pra{tamo i molimo za pra{tawe. Jer Katoli~ka crkva je uvek spremna da pra{ta i ima {ta da pra{ta i na ovim jugoslovenskim prostorima. A uvek je spremna i da moli za opro{tewe druge”, ka`e nadbisikup. Beogradski nadbiskup Perko ocewuje kako je “ovde jo{ ra{irena komunisti~ka la` stvorena o~ito razli~itim procesima, tako i procesom protiv kardinala Stepinca, o tome da su usta{ki zlo~ini bili zlo~ini Katoli~ke crkve, odnosno Vatikana. To su prosto komunisti~ke la`i. I nije mogu}e da bi papa bilo sa kog mesta i bilo kada potvrdio te la`i. Crkva jeste i mora uvek biti u slu`bi istine. To ne zna~i da ne bi u op{tem obliku molio opro{tewa. Mnogo gre{imo jedni protiv drugih svakog dana”. Povodom ocene Vuka Dra{kovi}a da mo`da ne bi ni do{lo do poklowewa pape pred Stepincem, u Zagrebu gde mu je i grob, da je poseta krenula iz Beograda, nadbiskup Perko napomiwe kako je kardinal Stepinac “istinski veliki lik borca protiv komunisti~kih nepravdi”. Da je Vuk Dra{kovi} uistinu normalan ~ovek, posle ovakvog pquvawa po srpstvu, i posle pretrpqenog ovolikog pquvawa koje je do`iveo od jednog nadbiskupa koji veli~a zverstva kardinala Stepinca, nestao bi iz javnog `ivota. Ako je, a jeste, tako izvitoperene i o{te}ene svesti da to sam ne mo`e da shvati, du`no je dru{tvo da mu u tome, na human na~in, pomogne. Ali kako o wemu govoriti kao o Srbinu i verniku kada na Radio”Politici” 19. septembra 1992. godine, u posprdnom tonu, izjavquje: “Ja u glorifikovawu qubavi idem toliko daleko, da se malo na{alim. ^esto govorim i vladikama mojim prijateqima, da onu sedmu zapovest uop{te ne priznajem. Naravno, mislim na – prequbu. Zaista, mislim da Hristos to nikada nije mogao da naredi, da je to besmislena zapovest.
343

Tamo ka`e: i ako si je po`eleo u srcu svom, onda si ve} po~inio greh. To nije ta~no. Sve {to dolazi iz srca, du{e, {to je iskreno ne mo`e biti greh. Apsolutno”! Najgnusnije i najmonstruoznije la`i Vuk Dra{kovi} je lansirao o dr Vojislavu [e{equ. Poku{ao je la`ima da omalova`i i ocrni dr Vojislava [e{eqa, posebno izjavama da je Hrvat i Tu|manov agent, bez i jednog dokaza i argumenta, a nema ih po{to su to samo najodvratnije la`i i izmi{qotine. La`i je smi{qeno i sra~unato lansirao ne bi li politi~ki diskreditovao dr Vojislava [e{eqa. Te i sli~ne la`i politi~ki protivnici dr [e{eqa su poku{ali da koriste u predizbornoj kampawi, ali je brzo dokazano da su la`i, da su kratkih nogu, i da istina iza|e na videlo. ^iwenice su da se dr [e{eq u vreme najve}e represije re`ima, od 1993. do 1996. godine, hrabro, smelo i odlu~no borio za srpstvo i Srbiju i nikakve pretwe nisu mogle da ga upla{e i nateraju da se odrekne svojih i srpskih ideala. Za to vreme ~etiri puta je bio u zatvoru zbog zalagawa za nacionalno srpsko pitawe, a izlazio je iz zatvora jo{ hrabriji, nepokolebqiviji, smeliji, odlu~niji nego {to je u wega ulazio. “Borba” pi{e 30. septembra 1992. godine: Beograd – Glavni i odgovorni urednik Informativnog programa Televizije Beograd, Dragoqub Milanovi}, uputio je ju~e pismenu ponudu predsedniku SPO Vuku Dra{kovi}u, da prihvati tri TV duela: sa gospodinom Borisavom Jovi}em, sa gospodinom Dragoqubom Mi}unovi}em i sa gospodinom Vojislavom [e{eqem, saop{tava Savet za informisawe SPO. U odgovoru Vuka Dra{kovi}a se ka`e da u na~elu prihvata TV duel sa predsednikom vladaju}e partije SPS, a da li }e to biti gospodin Borisav Jovi} ili neko drugi sazna}emo uskoro, posle kongresa te stranke. Ponudu TV-polemike sa ~ovekom koji propoveda fa{izam i etni~ka ~i{}ewa, koji premla}uje demonstrante, na studente pote`e oru`je i ~ije je ime na me|unarodnoj poternici za ratnim zlo~incima – smatram uvredqivom. Za razgovor sa tim ~ovekom nadle`an mo`e biti istra`ni sudija, a ja to nisam, ka`e se u odgovoru Vuka Dra{kovi}a na TV-ponudu. Izbora, pa ni predizbornih TV duela ne mo`e biti sve dok ne budu ukloweni qudi koji danas ure|uju i vode TV Srbije” – stoji na kraju odgovora predsednika SPO Televiziji Beograd. Otkuda tako nekontrolisani izliv mr`we prema Vojislavu [e{equ, iako zna da }e time ogor~iti milione Srba? ^ak i kada ne mo`e a da ne ka`e ne{to povoqno po [e{eqa, ne uzdr`i se da makar ne nagovesti ili po`eli [e{equ neko zlo: “Borba” 1. avgusta prenosi wegovu izjavu: Beograd, (Beta) – “Niko nema pravo da protera na{eg dr`avqanina iz na{e dr`ave”, izjavio je predsednik Srpskog pokreta obnove (SPO) Vuk Dra{kovi} agenciji “Beta” povodom izbacivawa Vojislava [e{eqa iz Crne Gore. “Iz {turog saop{tewa nije jasno {ta je to gospodin [e{eq ju~e rekao u Herceg Novom, ali je jasno da je on, ma {ta da je rekao, dr`avqanin Srbije i Crne Gore, i da nikome ne pripada pravo progawawa na{eg dr344

`avqanina iz na{e dr`ave, bez obzira {ta je u~inio, a pogotovo kada je to savezni poslanik”, ka`e Dra{kovi} i postavqa pitawe “{ta }e se desiti ukoliko bi, po tom receptu, gospodin [e{eq sutra bio proteran i iz Srbije?” Pod uticajem droge Vuk Dra{kovi} je nesposoban da se obuzda i da svesno kontroli{e svoje nagonske agresivne i destruktivne impulse pa iznosi najgnusnije i najve}e la`i protiv dr Vojislava [e{eqa. List “Politika” 25. novembra 1995. godine je objavila: “Lider SPO dao je “pun gas” predsedni~koj kampawi napadaju}i svog kuma iz “svih oru`ja” tvrdwom da ovaj nije Srbin ve} Hrvat. Dra{kovi} je naveo da se [e{eq izja{wavao kao Jugosloven i da je ~ak bio ~lan Hrvatskog sociolo{kog dru{tva, da je tokom rata bio u vezi sa kabinetom Frawe Tu|mana, kao i da telefonski imenici Zagreba, Splita, Pule i Rijeke “imaju stranice i stranice [e{eqa – i svi su Hrvati”. Pri~a o [e{equ kao Hrvatu je izgleda “tajno” oru`je SPO koje se dr`i u rezervi i pote`e samo u dramati~nim okolnostima, ali ta pri~a nije nova. Jo{ po~etkom 90-tih godina kada je [e{eq napao poslanike SPO u Republi~kom parlamentu optu`uju}i ih za izdaju nacionalnh interesa i prikazuju}i ih kao strane pla}enike, oni su iza{li sa “dokazima” o wegovom hrvatskom poreklu. Kampawa protiv [e{eqa, zasnovana na la`ima, utihnula je izvesno vreme, zbog dokaza koje je Istorijski institut SANU izneo o [e{eqevom srpskom poreklu i zato {to je vladika Atanasije, mada u sukobu sa srpskim nacionalistima i wihovim vo|om [e{eqom, mo`da te{ka srca ali ipak priznao da “wegova ovda{wa (manastir Tvrdo{) saznawa govore da je [e{eq Srbin, kr{ten u tom manastiru”. Vuk Dra{kovi} je najve}i deo svog politi~kog anga`mana proveo smi{qaju}i falsifikate i uvrede na ra~un dr [e{eqa, samo zato {to nije mogao da prihvati da je dr [e{eq uspe{niji i kao politi~ar i kao ~ovek. Me|utim, ~iwenice su neumoqive i ne zavise od bolesne `eqe, a u ovom slu~aju govore suprotno. U jedno~asovnoj emisiji BK Televizije “Tet-A-Tet”, 28. maja 1998. godine, vi{e od 55 minuta Vuk Dra{kovi} je iznosio la`i i klevete o dr Vojislavu [e{equ i Srpskoj radikalnoj stranci, {to je milion gledalaca moglo da posvedo~i, ali je neprekidno negirao da uop{te govori o dr [e{equ. U intervjuu Vuka Dra{kovi}a “Borbi” 7. januara 1993. godine mogli smo da pro~itamo: “Ja se nikada nisam bavio [e{eqem, jer je kumstvo svetiwa. Me|utim, sada progovaram jer je Srbija jo{ ve}a svetiwa, a taj ~ovek je u`asna opasnost za Srbiju, koja se ne sme potcewivati i {to pre se mora zaustaviti”. Dra{kovi} kao patolo{ki la`qivac, prevarant, moral insanit, pati od nedostatka pozitivnih moralnih shvatawa i ose}awa. On nema moralne ko~nice pa svojim re~ima ~ini antisrpska dela. Amoralnost Vuka Dra{kovi}a tera ga na kori{}ewe svake situacije i prilike da lansira la`i i obmane, pa ~ak i da svoje zdravstveno stawe falsifikuje u svoje politi~ke interese. Vuk Dra{kovi} iz zatvora upu}uje pismo javnosti u kome saop{tava svoju odluku da u zatvoru stupi u {trajk gla|u: “Dragi prijateqi, dugujem neizmernu zahvalnost za brigu koju ispoqavate za zdravqe moje supruge
345

Danice i mene, kao i sve va{e napore i molbe da budemo pu{teni iz zatvora. Odlu~io sam da stupim u {trajk gla|u do smrti, ~uvajte mi Danicu i moje kwige”. O pravom zdravstvenom stawu Vuka Dra{kovi}a postoje izjave koje govore suprotno – da mu nije bilo ni{ta, bio je `iv i zdrav. “Ni{ta mu nije falilo, bio je jedino malo izgubqen, pa je li tako. Me|utim, najva`niji razlog ovako sumanutog pona{awa Vuka Dra{kovi}a je zavisnost od kokaina, {to, uostalom, i nije tajna, jer posle izjave u {tampi, da je re{io da umre, vo|a vojvo|anskih autonoma{a o toj odluci Vuka Dra{kovi}a u “Borbi” 3-4. jula 1993. godine izjavquje: “Bravo, Dra{kovi}u! Ni batine, ni drogirawe te nisu promenili”. Zanimqivo je {ta o tome ka`e Vuk Dra{kovi} u “Borbi” 1. juna 1994. godine: “O ~emu razmi{qam, se}aju}i se 1. juna pro{le godine? Pitam se: [ta bi se desilo, da se 1. juni nije dogodio 1993, nego da se dogodi 1994? Sve bi bilo kao {to je bilo. Opet bih se, iz zatvora, borio ne samo protiv Milo{evi}a, nego i protiv profiterstva jednog dela opozicije koji bi, u postradawu SPO i mene, tra`io neku kosku i }ar za sebe. Ve} 3. juna pro{le godine, Miteran i Micotakis zahtevaju da Danica i ja budemo pu{teni na slobodu. Istovremeno, od ~elnika demokratske opozicije u Srbiji nazvan sam “ludakom” koji je “naneo neprocewivu {tetu demokratskoj opoziciji”. Ne}u da spomiwem imena jer je zapisano {ta je ko rekao i kako se dr`ao. Re}i }u samo to da su meni ~ast Srbije koja ne pristaje na pendrek, kundak i ~izmu branili qudi velikog srca iz takozvanih malih stranaka i novinari NTV “Studija B”, “Borbe”, “Radija B-92”, “Vremena”, “Srpske re~i”, povremeno NIN-a i jo{ nekih glasila. Treba podsetiti i na glasove odva`nih, kao {to su Mi}a Popovi}, Mihiz i takvi, kojih nema mnogo, na`alost. Sve bi se i danas ponovilo”. Osu|uje saradnike {to nije bilo podr{ke. A kada je trebalo dati ocenu radikalskog postupka, luduje i izjavquje u “Borbi” 30. septembra 1994. godine: “Dok sam bio u zatvoru, nisam tra`io da poslanici SPO vr{e opstrukciju parlamenta, niti sam tra`io solidarnost ostalih opozicionih stranaka”, rekao je, umesto komentara postupka radikala, Vuk Dra{kovi}. Mo`da i nije, ali je zato od dr`ave tra`io od{tetu i poveo sudski spor, o ~emu izve{tava “Borba” 7. jula 1994. godine: “Beograd – Zbog povrede ~asti i ugleda, pretrpqenog straha, fizi~kog i psihi~kog bola Vuk Dra{kovi}, lider najve}e opozicione partije u Srbiji, podneo je Prvom op{tinskom sudu tu`bu protiv Republike Srbije, Vlade i MUP-a za naknadu nematerijalne {tete u visini od 6 miliona dinara. Povod su doga|aji izme|u 1. i 2. juna pro{le godine kada su organi MUP-a li{ili slobode i pretukli lidera SPO, kako izme|u ostalog stoji u tu`bi. Ju~e je u Palati pravde odr`ano pripremno ro~i{te, a sudija Branka Maksimovi} zakazala je glavni pretres za 28. avgust”.
346

Lagawe je jedna od glavnih osobina paranoidnih psihopata, kakav je Vuk Dra{kovi}. Izno{ewe falsifikata i neistina je posledica izra`ene neopravdane sumwe da se akcije okoline tuma~e kao tendenciozne, ugro`avaju}e. Vuk Dra{kovi}, bez osnova, stalno o~ekuje da mu je `ivot ugro`en i da }e biti eliminisan. Jo{ u aprilu 1990. godine u intervjuu “Dugi” ka`e: “Narod je zapla{en. Na mene je poku{an atentat usred Beograda, u Klubu kwi`evnika. Do{ao je za sto jedan ~ovek, bradat, uperio mojoj supruzi pi{toq u glavu i po~eo da vi~e: “^etnici, majku vam j...., napoqe!” Izbila je uzbuna, ja sam sko~io, krenuo je prema meni i tada sam viknuo: “Ko te poslao da usred Beograda, pedeset godina posle rata, gawa{ ~etnike, je l’ Broz li~no?” Za{to, kome je bilo potrebno da Vas ubije? “Odmah se doznalo da je to neki Ivica, zovu ga Trba, ~ijeg je dedu, kao usta{u, kolonizirao Ante Paveli}, tu negde u okolini Zemuna”. Kako da mu poverujemo da je neko hteo da ga ubije iz ideolo{kih razloga kada on ne zna ni za kakvu ideologiju. ^ak ga i list “Demokratija”, 27. avgusta 1998. godine podse}a na neke nedoslednosti, prevrtqivosti i {etwe tamo – amo: “Redak je politi~ar kao Vuk Dra{kovi} koji tako mo`e i}i iz jedne krajnosti u drugu, ne mare}i za posledice takve politike. U politici on je postao neprevazi|eni {eta~ tamo-amo, kao da mu ni do ~ega stalo nije sem politi~kog marketinga. Ilustrovao bih ove tvrdwe nekim markantnim primerima: Setimo se da je Vuk Dra{kovi} krajem marta 1991. godine izjavio “da je srpska autonomna oblast nepotrebna dok je Hrvatska u Jugoslaviji”, o ~emu mo`e biti re~i samo kad se Hrvatska izdvoji iz Jugoslavije. Dakle, negirao je ~ak i potrebu autonomije Srba u slu~aju izdvajawa Hrvatske. I samo {to je Skup{tina Jugoslavije zauzela stav da se o tom pitawu prikqu~ewa Srbiji ne raspravqa, Vuk Dra{kovi} neposredno posle toga, mesec dana posle svog martovskog saop{tewa – iako se ni{ta nije promenilo, izdaje dijametralno suprotno saop{tewe (april 1991. godine): “Predsedni{tvo SPO zahteva od Skup{tine Srbije da bez oklevawa i bilo kakvih formalnih izgovora prizna SAO Krajinu kao deo Srbije”. I dok ga jo{ dr`i ista ideja, u izjavi za “Borbu” 10. aprila 1991. godine, izjavquje: “Odluka o prisajediwavawu SAO Krajine Srbiji je jedan iznu|eni potez, odbrambeni potez. Niko ne mo`e su{tinski osporiti pravo srpskom narodu da `ivi u srpskoj dr`avi, a pogotovo mu se ne mo`e nametnuti obaveza da `ivi u dr`avi koja ponovo obla~i duhovne haqine one Hrvatske iz 1941. godine. Ta odluka je i posledwa opomena Hrvatima da u dana{woj Hrvatskoj `ivi i srpski narod i da se bez wegove voqe, a pogotovo protiv wegove voqe – ni{ta ne mo`e ~initi”. Ovakvo pona{awe li~i vi{e na pona{awe jogunastog deteta, nego na ozbiqnog i odgovornog politi~ara. Taj isti Vuk je pozvao na objavu rata bez odlagawa, proklamovawem Krajina delom Srbije, i formirao paravojne falange.
347

A koliko je Vuku malo stalo do istine, najindikativnije govori wegovo pisawe o partizanima i ~etnicima. Niko tako kao Vuk nije veli~ao ali i nipoda{tavao partizane. U zagreba~kom ~asopisu “OKO” svojevremeno je pisao o partizanima: “Heroja je vi{e nego ordewa”. “Na ~elu, u sredini i u pozadini partizanske kolone nalazili su se Heroji”. (“OKO” broj 83, Zagreb 15 – 29. maja 1975. godine). To sve Vuku nije smetalo da kasnije na promociji svoje stranke u Zrewaninu izjavi: “A {to se ti~e Nemaca, dok Rusi nisu do{li, ubijen je samo jedan Nemac” (misli od strane partizana). U “NIN”-u od 16. maja 1991. godine re}i }e “da je takore}i sve velike pobede nad Nemcima izvojevao Dra`a Mihailovi}”; da bi u kwizi “No} |enerala” tvrdio da je Dra`a Mihailovi} u jednoj bici ubio vi{e Nemaca nego partizani u toku celog rata. A kroz svoju {tampu tvrdio je da su partizani po Srbiji u nekim gradovima pobili vi{e od polovine stanovni{tva. Danas se taj isti Vuk javqa kao zagovornik ideje priznawa antifa{isti~ke borbe oba pokreta sa pozivom na mirewe. Na saboru kod Petrove crkve u Novom Pazaru ka`e: “Kada sam do{ao u Priboj, zatekao sam sebe bez o~iju, zaklanog. Nije bilo plakata SPO sa mojom fotografijom na kome mi nisu bile izva|ene o~i i prerezano grlo. Nema mojih nenapadnutih plakata ni u Novom Pazaru. I ovde su me zaklali”. ^lan glavnog odbora SPO Dejan Lu~i}, na promociji stranke u Zemunu, 11. oktobra 1990. godine, ka`e: “Diskretne i nezvani~ne informacije iz vi{e izvora govore da se na Vuka Dra{kovi}a priprema atentat”. Na svetskom saboru SPO, 28. oktobra 1990. godine u Beogradu, ka`e: “Znamo da ta rasu{ena i crvoto~na dereglija (vlast prim.aut.) ne}e mo}i dugo ni daleko Mrtvim morem da otplovi. Znamo, me|utim, da su spremni krmano{i weni na sve – na podvale i zlo~ine – samo da koji mesec, koji dan, sat, svoj kraj odgode. Teror i mr`wu oni naro~ito iskaquju na SPO. [ta }e jo{ sve da preduzmu? Mo`da }e pribe}i atentatima, trovawu, saobra}ajnim udesima”. Svoje narkomanske more i sumwe Vuk Dra{kovi} iznosi u “Srpskoj re~i” 5. decembra 1990. godine: Na pitawe: {ta }e se dogoditi sa vama ukoliko postoje}a vlast ostane, odgovara: “Pre nekoliko dana u “Politici ekspres” meni se direktno predo~ava sudbina: ili }u biti likvidiran, ili }u morati da be`im iz zemqe”. Poznato je da je SPO u decembru mesecu 1990. godine tvrdio da je SUP Srbije izneo iz zemqe dva miliona dolara kojima je pla}en ubica koji }e izvr{iti atentat na Vuka Dra{kovi}a. “Borba” od 14. marta 1991. godine: kakav je postupak bio prema vama? –Veoma korektan. Ina~e, jo{ da ka`em oko onih bombi sa suzavcem. Ne znam {ta je tu sve bilo, ali mislim da je bilo i bojnih otrova. Odmah po hap{ewu dobio sam napade povra}awa, gu{ewa, gr~ili su mi se mi{i}i i
348

padao sam u nesvest. Do{ao je lekar, kardiolo{ka ekipa i dali su nalog da idem u bolnicu. Odbio sam, odbio sam i lekove. Hteo sam da im poka`em da mogu samo da mi uzmu `ivot i time doprinesu svojoj propasti. Ne ka`e da se uneredio u ga}e, po izjavi policajaca koji su ga priveli, i da je imao o~iglednu narkomansku krizu. Ka`e da se dr`ao hrabro, da je `eleo da ih obori svojom smr}u, a pi{e `albu na re{ewe o pritvoru i u woj se dodvorava vlastima la`u}i kako je spasao jednog policajca. “Borba” pi{e 6. juna 1992. godine: Beograd – “Pouzdano saznajemo da su, po nalogu sa najvi{eg mesta u Srbiji, anga`ovane i ve} odabrane specijalne teroristi~ke grupe sa zadatkom da izvr{e atentat na predsednika SPO Dra{kovi}a – ka`e se u pismu koje je Savet za bezbednost SPO uputio ministru unutra{wih poslova Republike Srbije, Zoranu Sokolovi}u. Znamo tako|e, pi{e daqe, i to da ste i Vi, li~no, upoznati sa tim planom i da je o detaqima wegove realizacije vo|en vi{e~asovni dogovor u SDB Beograda. Taj dogovor je, kao {to je i Vama poznato, obavqen upravo pro{le no}i. Ovim Vas samo obave{tavamo da znamo sve {to Va{i naredbodavci pripremaju. Odgovornost za sve snosi}ete Vi i oni koji Vam nare|uju – zakqu~uje se u ju~era{wem saop{tewu SPO.” Izmi{qeni neprijateqi Dra{kovi} izjavquje pariskom “Mondu”: “Bilo im je nare|eno da me ubiju” (2. avgust 1993. godine). Zatim nastavqa: “Imam dokaze: na policajce i demonstrante su pucali ~lanovi fa{isti~ke partije, ekstremno nacionalisti~ke radikalne stranke dr Vojislava [e{eqa. SS trupe re`ima imale su nare|ewe da me ubiju”. O atentatu kojim }e wegov `ivot biti zavr{en, a koji }e organizovati vlast, govori i za “Dugu” 16. avgusta 1992. godine: – Dugujete mi jo{ jedan odgovor vezan za pitawe planiranog – i u Slu`bi dr`avne bezbednosti temeqno razra|enog – atentata na vas. Uzgred budi re~eno, doprlo je do mene svedo~ewe da su i perjanici Belih orlova, Dragoslavu Bokanu, za vreme wegovog boravka u zatvoru, nu|ene odre|ene koncesije prihvati li se uloge izvr{ioca naru~enog atentata na vas. Da li vam je to poznato? Dra{kovi}: Nije mi poznato da je to nu|eno Dragoslavu Bokanu, ali znam neke druge kojima je to ponu|eno i znam neke grupe koje su formirane za realizaciju tog plana od kojeg se jo{ nije odustalo. Ali, moram vam priznati, da se nikada, nijednog trenutka, nisam upla{io za svoju glavu. Uvek sam pred sobom imao onu scenu sa Kosova Poqa; da bi posle tog atentata nastupila klanica izme|u hiqada qudi! Jer znam da sam i posle Kosova Poqa, i mnogih drugih doga|aja, kada su ubijani i premla}ivani ~lanovi Srpskog pokreta obnove, samo snagom svoga autoriteta zaustavqao mere odmazde od strane Srpskog pokreta obnove. Ina~e, na{e ~lanstvo je, uglavnom, ~lanstvo mladih qudi – onih najboqih, najsna`nijih – koji su bili spremni da odgovore po biblijskom principu: oko za oko, zub za zub! I danas su spremni”. Izmi{qaju}i neprijateqe {irom Srbije Vuk Dra{kovi} tra`i opravdawe za poraze na izborima. U izjavi za “Borbu”, 4. maja 1992. godine, obja{wava to ovako:
349

“Pored toga, pitam se kako }e sutra gra|ani glasati kada im po sokacima defiluju pijane naoru`ane budale i bande? Ovih dana je {ef fa{isti~ke stranke, koji je ina~e miqenik srpskog predsednika, podelio oru`je u Subotici. Po Vojvodini se ve} u nekim mestima kopaju rovovi. Kopaju ih ludaci koji pripremaju rat. Qudi se zastra{uju, bacaju im se bombe u dvori{ta i u ku}e. U okolini Bajine Ba{te, evo ba{ danas mi je javqeno, pijani fa{isti upali su u jedan restoran i terali konobare da puze. Kako }e sutra, pitam ja vas, narod slobodno da glasa kada je izlo`en takvom teroru i kada je gotovo svakom `ivot u opasnosti? Mora}e, o~ito, da glasaju onako kako im narede re`imske privatne bande koje strahom dr`e Srbiju na kolenima”. Izmi{qaju}i opasnost Vuk Dra{kovi} preti izjavom za “Borbu” 19. januara 1993. godine: “Re~i sve vi{e gube na te`ini, a mirnim protestima ne mo`e se ni{ta posti}i. Verujem da do sukoba unutar Srbije ne}e do}i, ali ako budemo prinu|eni da iza|emo na ulice pretpostavqam da to ne}e biti mirni skupovi. ^lanovi SPO, a i mnogi drugi, postali su meta otvorenih i sve u~estalijih napada fa{isti~ke stranke koja radi u sprezi sa SPS, iako se ve}ina ~lanova Socijalisti~ke partije zgra`ava nad tim stra{nim brakom. U Se~wu su demolirane prostorije SPO, u [idu su fa{isti upali u ku}u potpredsednika na{e stranke i pred `enom i decom ga skinuli do gola, maltretirali i tukli. Tek kada je neko od kom{ija javio {ta se de{ava i kada su na{i qudi do{li oni su pod silom uzmakli. Trebalo nam je mnogo strpqewa da ve} tada ne potekne krv, no te{ko je re}i dokle ~ovek mo`e da trpi”. Kako su to krupne re~i iza kojih stoji samo jedan bolesni, izvitopereni um, mozak o{te}en kokainom. O wemu najboqe govore wegove izjave. Zato je potrebno citirati intervju dat “Borbi” 17-18. jula 1993. godine: “Rekli ste na toj konferenciji: Od ovog momenta smo u ratu sa svakim ko nas popreko pogleda, a kamoli udari”. “Mogu}e je da sam to rekao, jer se se}am da sam ne{to sli~no rekao na TV “Politici”, ali se ne se}am da sam to rekao i u Saveznoj skup{tini”. “Nezavisno od toga kako je to ta~no re~eno, {ta je to trebalo da zna~i”? “@eleo sam da ka`em da smo u mobilnom stawu, u stawu odbrane od fa{izma. Verovatno, potpuno izba~en iz misaone i duhovne ravnote`e pred Skup{tinom, a i la`nom ve{}u da sam nekog povredio, pogre{io sam: umesto – mobilno stawe, rekao sam – ratno stawe. Nikakve namere nisam imao da se posle TV “Politike” vratim pred Skup{tinu. Imao sam zakazanu ve~eru kod svastike. Iza{av{i iz studija po`alio sam se nekome, mo`da Sa{i Tijani}u, da sam u`asno uzbu|en. Zato mi se omakla glupost o ratnom stawu. Objasnih da sam hteo da ka`em da smo u stawu mobilne odbrane. Sa{a na to re~e: “Ajde da popijemo kafu u kancelariji” i pozva Danu telefonom. Ne znam {ta su razgovarali, ali mi dade slu{alicu i ona izgovori: “izgledao si kao lud, {ta je to s tobom? Kakvo ratno stawe, kakve gluposti”? Shvativ{i koliko je u pravu, a ne dozvoliv{i da mi i daqe to drobi u u{i, samo sam joj spustio slu{alicu.
350

Paranoidno pona{awe Bilo je prili~no napeto, ali onog trenutka kada sam do{ao i seo odmah ispred policajaca i naredio svima oko mene da sednu, tenzija je splasla. [anse da bilo {ta ka`e{ hiqadama bez ozvu~ewa nije bilo. Sve {to sam mogao da u~inim je da se malo poslu`im – ne pantomimom nego, zaboravio sam re~, a znao sam tu re~, dakle, sve {to sam mogao da u~inim bilo je to da zagrlim nekoliko policajaca, da jednog ili dvojicu wih poqubim i da time dam poruku narodu kakav mora da bude odnos izme|u jedne i druge strane. Uhvatio me je pani~an strah od toga {ta se sve mo`e u tu subotu desiti i zamolio sam Vladiku Artemija da do|e rano u subotu ujutru da mi da ono smrtno pri~e{}e. Govorite o pro{loj suboti? Da. Iako to nisam `eleo, iako sam u onom svom pismu-testamentu zamolio da se ne izlazi na ulice i naredio ~lanovima SPO–a da ne smeju da iza|u na ulice, osetio sam da se ni molba ni naredba ne slu{aju, da napoqu sve kipti i da mo`e da do|e do ne~ega {to bi bilo repriza Bukure{ta. Bio sam ube|en da bi u tom slu~aju prva `rtva bio ja i da bi iz hodnika kojim su mar{irali sa automatima, napravili samo par koraka i ubili me na krevetu nepri~e{}enog. Zato sam, za svaki slu~aj zamolio Vladiku Artemija da u subotu ujutru do|e da mi da to samrtno pri~e{}e. Nisam hteo da umrem pre 17. jula. Datum moje smrti je bio u mojoj svesti, u mojoj voqi, u mojoj du{i. Bio sam pripremqen i znam sigurno da bih snagom voqe, toga dana bio kraj. Za{to ba{ 17-ti? – Zbog toga {to je u zoru 17. jula ista ruka ubila ruskog cara Nikolaja i |enerala Dra`u Mihailovi}a. @eleo sam da ista ruka, istog dana, u zoru, odnese i mene. To zvu~i dosta pateti~no. – Mo`e da vam zvu~i kako god ho}ete, ali ja govorim istinu. Ni{ta nisam krio ni lekarima, a oprezno, korak po korak, i Danici sam stavio do znawa da bude pripravna za taj dan. I va{e opro{tajno pismo, taj politi~ki testament zvu~ao je pateti~no. – To {to je Vama zvu~alo pateti~no, to je stvar Va{eg poimawa onoga {to sam ja napisao, ali ja samo znam da sam to pismo pisao u najtvr|oj veri i danima pre toga pripremqen za tu odluku, jedinu koja mi je preostala za odbranu. Ne da budem samoubica, jer konop nije bio u mojoj ruci. I patrijarhu kad me je posetio po drugi put, kazao sam sve: za re`iju ispred parlamenta, da ubice sude `rtvama, da su `rtve progla{ene krivcima, i da meni nema druge nego da na taj na~in branim istinu i da prekinem mu~ewe kojem sam bio izlo`en. Patrijarh je rekao da jedan hri{}anin to ne sme da u~ini, da je samoubistvo antihri{}anski ~in. Poku{ao sam da mu objasnim nije vredelo. Ali, za `ivo ~udo, na izvesnu dozu razumevawa nai{ao sam kod jednog vladike. Postavio sam mu pitawe: {ta je Hristos ako ne istina. On je re351

kao: su{ta istina je Hristos. A mogu li ja, pitao sam ga daqe, brane}i istinu, dakle, Hrista i `rtvuju}i se za istinu dakle, za Hrista biti protiv Hrista? Ni{ta nije odgovorio. Rekao sam da o svom paklu ne `elim da govorim. To mi je ispod dostojanstva, a ako ho}ete i ispod neke na{e srpske epske, nazovite je kako god ho}ete, ~asti, mu{ke. A i ne se}am se gotovo ni~ega. Ni hap{ewa, ni doga|aja ispred prostorija SPO, dole na plo~niku, na Terazijama, ne se}am se ni kako sam i ~ime odvezen u Gradski SUP. Svest ili polusvest, ne znam kako je treba nazvati, vra}ala mi se u gradskom SUP-u na trenutke. Tada sam imao utisak da sam uhap{en na nekom velikom i bu~nom vodopadu i da su me vodili helikopterom. Mogu se, kao kroz neki san, setiti detaqa u jednoj sobi. Vaqda je to bilo u prizemqu, gde su me vukli za kosu, ali tako da moje telo dobije ubrzawe da bi {to sna`nije udarilo glavom o zid. Prvi udarac, kasnije }u shvatiti- bio je spasonosan, jer mi je pru`io nadu kako da se izvu~em. Bio sam uveren da tu treba da budem ubijen. Kada su me nekim kofama vode i {amarawima vratili svesti ili toj polusvesti, usledilo je pitawe: “Lideru, da li je bilo jako?” Odgovorio sam – ne. I onda se sve ponovilo, uz moju `equ da to bude i posledwe, da me ne bi mnogo mu~ili. I kada sam opet do{ao toj polusvesti, usledilo je pitawe: “Da li je sada bilo jako?” Pamtim da sam dosta drsko odgovorio: “Vi nemate snage da to izvedete kako treba, da mene zaboli”. Vi{e se ni~ega ne se}am. Ni klinike, ni kuda su me vodili, sem na trenutke kada sam se budio kao iz neke kome i iz nekog dalekog i ~udnog sveta u kome mi je bilo prijatno jer me ni{ta nije bolelo. Jedna od tih slika vratila mi se u zatvoru i zapisao sam je. Pred samom policijskom maricom, na nosilima, kada su me, vaqda, opremali na neku kliniku, na pregled, izme|u tih civila koji su me sa strane obezbe|ivali, probila se jedna maskirna uniforma i zadala mi strahovit udarac u levu slepoo~nicu. U zatvoru mi se kasnije vratilo jo{ jedno se}awe. Ne znam gde je to bilo, da li na ovoj ili na nekoj drugoj klinici, samo pamtim i sada ~ujem re~i: “Hitno na odeqewe u bolnicu”, pa odgovor: “Stavite ga na nosila”, a ne{to kasnije vrisak neke `ene: “Zlo~inci, vi ga vodite u maricu a ju~e ste nas prisiqavali da izdamo la`no uverewe da je povre|en neki milicioner kome nije bilo ni{ta”. Toga sam se setio u zatvoru. Vratile su mi se jo{ neke scene, ali o wima ne}u da pri~am. Ovo {to sam rekao je tek ilustracija kroz kakav sam pakao pro{ao. Sve {to qudima koji su mi to ~inili mogu sada da ka`em je da ih molim da mi oproste i – ni{ta vi{e. Te no}i 1. juna na{i fa{isti su negde u kasne ve~erwe sate do{li u tu skupinu koja se dotle pona{ala apsolutno mirno, bez i najmaweg poku{aja da se obra~unava sa policajcima ili sa bilo kim. Do{li su sa zadatkom prvo: da ubiju predsednika SPO; drugo: da usput ubiju ponekog policajca, polome nekoliko stakala na zgradi Parlamenta i onda da se povuku u no} i time otvore vrata za pripremqenu strategiju da se ubice proglase `rtvama, da se `rtve proglase ubicama. Zbog toga je, tako re}i ve} sutradan, usledila inicijativa da se zabrani rad SPO.
352

Kada su ti ~udni qudi do{li pred Skup{tinu, odmah je po~eo haos. Ja tada nisam znao da su do{li, ali sam video da je odmah po~ela pucwava, da su odmah zapqu{tale kamenice. U jednom trenutku ~uo sam sna`an povik: “Ga|aj Vuka”! pored mene je bio poslanik Miroslav Milutinovi} i neko od momaka iz mog obezbe|ewa. Ne znam ta~no da li sam, ~uv{i taj pokli~ kleknuo, da li me je neko od qudi oko mene povukao, ali je ubrzo odjeknuo pucaw. Posle sam, u zatvoru, na jednoj skici koju je objavilo “Vreme” video da smo pokojni milicioner Milovan Nikoli} i ja bili blizu jedan drugog. ^ujem da je metak koji je usmrtio Nikoli}a do{ao otpozadi. Mo`da je taj kur{um bio namewen meni, mo`da i nije. U svakom slu~aju, otkud kur{um iz pravca gde je stajala policija? Ta grupa se odjednom na{la gore me|u policijom. Na ponovqeni pokli~ “Ga|aj Vuka”, kad sam ve} bio na kolenima, opet je odjeknuo pucaw. Proletela mi je pored nosa neka sna`na `eravica, kao da me je ne{to oprqilo. Pomislio sam ~ak da me je ne{to pogodilo i pipnuo sam da vidim da li krvarim. Tada je skiknuo smrtno pogo|en pas dva –tri metra iza mene. Ako prvi nije, taj metak koji je ubio psa sigurno je bio namewen meni. Ja ne znam ko je instruisao tu grupu srpskih fa{ista da te no}i poku{aju reprizu Rajhstaga u Beogradu, ali znam da je jedan univerzitetski profesor, ozbiqan ~ovek, o tome sam obave{ten u zatvoru, do{ao u prostorije SPO i posvedo~io da je negde u kasnim ve~erwim satima ~uo i video kako iz Ohridske ulice br. 1. izlazi grupa qudi i da im se izdaje naredba: “Samo u glavu. Ne u noge”. Onda su ti qudi do{li pred Skup{tinu. [e{eqevi qudi? – Ja govorim {to govorim. Ohridska br. 1. Ja tamo nikada nisam bio. Tamo je sedi{te Srpske radikalne stranke. To proverite, ja tamo nisam bio. E, sada, jedan od momaka iz te dru`ine koji je pucao, u~inio je to dosta nespretno. Vaqda nije bilo dovoqno vremena za detaqnije instrukcije i ozbiqniju obuku. Dakle, on pravi gre{ku jer li~nu kartu, ~lansku kartu stranke ~iji je ~lan i revolver dr`i u istom yepu. Kada je izvukao pi{toq i pucao, ispale su mu li~na karta i ~lanska karta te stranke. Oti{ao je, ali su gra|ani uzeli te dokumente, doneli ih na{im advokatima i ponudili se da posvedo~e, da opi{u kako je ubica izgledao, da posvedo~e da su videli da je pucao i da se sve zbilo kako se zbilo. Napismeno su, ~etiri svedoka, dala izjave i to pred TV kamerom koju su na{i pravnici obezbedili. Sve je to predato i gradskom SUP-u i istra`nom sudiji. Uhapsili su, tobo`e, tog ~oveka, dr`ali ga ne znam koliko i onda pustili glas da od toga nema ni{ta, jer je pobegao. Me|utim, ju~e su ovde (razgovor je vo|en u bolnici, u utorak 12. jula, prim. red.) bili advokati i obavestili me da je taj momak priznao sve, da je odao imena svih koji su bili sa wima i da je odao i onog ko ih je poslao da te no}i proliju krv pred Saveznom skup{tinom. Ka`u da je negde u zatvoru. Ja sam zamolio na{e pravnike da to javno obelodane i da preduhitre re`im u eventualnoj nakani da tog momka likvidiraju kao svedoka. Iz zatvora sam o celom toku doga|aja od po~etka do kraja
353

obavestio istra`nog sudiju, okru`nog javnog tu`ioca, predsednika Okru`nog suda Beograda i predsednika Vrhovnog suda Srbije. Preko svega su pre{li. Trebalo je da 29. septembra 1990. godine budete na Kosovu Poqu, kada je bilo planirano krvoproli}e. Neka grupa Bo`urovaca dobila je taj zadatak. ^etiri debela kordona policije zadr`avala su oko dve hiqade qudi koji su dobili taj nalog, a na drugoj strani je bilo dva puta vi{e ~lanova SPO-a, mladih, jakih ispred kojih nije bilo nikakvog policijskog obezbe|ewa. Ali sre}om, bilo je ozvu~ewa. Kad sam po~eo da govorim poletele su kamenice i ni{ta stra{nije do tada nisam video, ali zahvaquju}i ozvu~ewu rekao sam i ~uli su me: ~ujte me dobro, ~lanovi SPO, ako ovaj kordon policije popusti i ako ova sabra}a levog krila krenu na vas, sedite, prekrstite ruke, ne uzvratite, ne branite se! A kamewe kojim sam i sam pogo|en, trpeo sam i u jednom trenutku sam uspeo da uhvatim kamen, da ga poqubim i da ga bacim i da ka`em – od bra}e je! To je delovalo, tada su se uti{ali i sve se sre}om zavr{ilo bez ijedne ogrebotine”. Kako obave{tava “Vreme”, 17. oktobra 1994. godine, Vuk Dra{kovi} je pisao ministrima inostranih poslova “velike petorice”: “Veoma uva`ena gospodo ministri, ose}am se obaveznim da vas upoznam sa stavovima Srpskog pokreta obnove, vode}e opozicione stranke u Srbiji, koja je zbog svoje antiratne politike godinama surovo progawana i ka`wavana od re`ima predsednika Milo{evi}a. Kada je me|unarodna zajednica uvela sankcije protiv Srbije i Crne Gore, re`im u Srbiji je tvrdio da su to sankcije protiv srpskog naroda. Srpski pokret obnove je uveravao gra|ane da svet ne `eli da kazni sve Srbe, nego samo jednu pogre{nu politiku na{eg rukovodstva. Veoma po{tovani ministri! Ne podr`avam ja predsednika Milo{evi}a, niti apelujem na vas da ga podr`ite. Ja podr`avam mir i ni{ta vi{e. Mene je Milo{evi}ev re`im dva puta hapsio. Pro{le godine zbog mojeg zalagawa za mir umalo nisam i ubijen od ovda{we policije”. U osnovi ovog poreme}aja li~nosti, koji je posebno izra`en ukoliko je osoba zavisna od narkotika, je qubomora i lako izletawe iz takta pra}eno besom, mr`wom i lagawem. Najve}u mr`wu Vuk Dra{kovi} manifestuje prema dr Vojislavu [e{equ. Vuk Dra{kovi} u tekstu “Politike”, “[e{eq pali Kosovo” iznosi gomilu la`i i bez razloga i neopravdano optu`uje dr [e{eqa, nazivaju}i ga usta{kim agentom i najve}om opasno{}u za {irewe ratnog po`ara sa Kosova na teritoriju cele Srbije. (25. maj 1993. godine). Posledica patolo{kog paranoidnog pona{awa Vuka Dra{kovi}a pod dejstvom kokaina je o{te}eno sociopoliti~ko funkcionisawe koje je dovelo do politi~kog kraha Vuka Dra{kovi}a. Posledica politi~kog izumirawa Vuka Dra{kovi}a i wegove stranke SPO, su jo{ gnusnije i monstruoznije la`i koje Vuk neprestano iznosi u javnost, kako bi politi~ki degradirao dr Vojislava [e{eqa. Me|utim, narod se ne da prevariti i obmanuti, tako da je srpski narod shvatio ko je dr Vojislav [e{eq, a ko Vuk
354

Dra{kovi}, ko je po{ten i iskren, a ko lopov i la`ov. Zato na prethodnim predsedni~kim izborima Vuk Dra{kovi} katastrofalno gubi poverewe glasa~a jer se bavi prqavim poslovima, la`ima, zbog ~ega je pao na najni`e moralne grane, a javnost Srbije je to jasno uvidela. ^estitke Sulejmana Ugqanina Sve ove ~iwenice potvr|uju da Vuk Dra{kovi} pod dejstvom kokaina isuvi{e pri~a i la`e, a slabo i neefikasno radi. Kako druga~ije objasniti izjavu kod Petrove crkve u Novom Pazaru 16. septembra 1990. godine: “Mi samo upozoravamo: Kad SPO dobije vlast, svaki onaj ko u ruku ovom Ra{kom zemqom stegne turski barjak, usta{ki barjak, albanski barjak, ili bilo ~iji sem srpskog, osta}e i bez ruke i bez barjaka”. Ili izjave u stilu: “^ujte me dobro, Arnauti. Oni koji od Kosova i Metohije `ele da naprave nesrpsku zemqu, bi}e prinu|eni milom ili silom da napuste Srbiju”. Nisu pro{le ni dve godine a Vuk Dra{kovi} svojim izmewenim delovawem “zaslu`uje” bo`i}nu ~estitku od Sulejmana Ugqanina, o ~emu pi{e “Borba” 7. januara 1992. godine: Novi Pazar – “Zamoli da ti Bog sa~uva narod od svih nevoqa i nesre}a, jer mi je to `eqa. A Bog prima molbu iskrenih vjernika i pravih vo|a”, ka`e se, uz ostalo, u bo`i}noj ~estitki koju je Sulejman Ugqanin uputio Vuku Dra{kovi}u. “@elim da i novu godinu do~ekate u miru i blagostawu”, ka`e se, daqe, u ~estitki. “Neka to bude godina obnove, godina bez komunizma, godina mira i ostvarewa svih dobrih namjera i `eqa. @elim da u novu godinu ti uvede{ i vodi{ velikodu{ni srpski narod, jer srpskom narodu pripada takav vo|a. Neka je na vas bo`iji mir i spas – esselamu alejkum”! Na ovu ~estitku negativno su reagovali svi osim samog Dra{kovi}a. Najo{triji su bili Srbi iz Ra{ke, u koju se Dra{kovi} ~esto zakliwe. Saop{tewe udru`ewa Srba iz Ra{ke “Ras” objavila je “Politika ekspres” 8. januara 1992. godine: “Do{lo je kona~no vreme da se u Srbiji jasno i glasno ka`e ko je ko, i ko za koga radi. Danas, posle svega, postaje jasno da su bili u pravu jo{ pre godinu dana oni koji su delatnost Vuka Dra{kovi}a povezali sa aktivnostima Tu|mana i Mesi}a. Ovog puta Dra{kovi} se sam stavio na stranu usta{a i koqa~a, ~ime je na gnusan na~in bacio pod noge wegova dobra kwi`evna dela o stradawima srpskog naroda” – ka`e se u saop{tewu Udru`ewa “Ras”. “Srpski narod je uvek u svojim redovima imao i one koji su otvoreno, iznutra, radili na wegovom ru{ewu. To sada ~ini Vuk Dra{kovi}, optu`uju}i stalno srpsko rukovodstvo i srpski narod za sva stradawa koja mu neprijateq nanosi. O~igledno je da one koji inspiri{u Vuka Dra{kovi}a da deluje tako kako deluje, interesuje samo vlast, ali da bi vlast i osvojili oni moraju znati da treba imati i naklonost naroda. To za sada nije slu~aj sa strankom Vuka Dra{kovi}a, ponajvi{e zahvaquju}i stalnim politi~kim promenama stavova Vuka Dra{kovi}a. Kako druga~ije da objasnimo ~iwenicu da je Vuk na velikom mitingu u Novom Pazaru, 9. septembra 1990. godine pretio Ugqaninu i ostalim pripadnicima SDA
355

da }e “im se}i ruke zbog turskih zastava kojima vitlaju na srpskoj zemqi”, a da ve} danas zajedno sa liderom SDA, Sulejmanom Ugqaninom, koji `eli da otcepi deo Srbije, razmewuje ~estitke povodom najve}eg srpskog praznika Bo`i}a. Mi nagla{avamo da protiv delovawa bilo koje stranke koja radi za interes Srbije nemamo ni{ta. Stranke moraju da slu{aju pre svega voqu naroda, a na{a voqa u ovom trenutku je da pomognemo Srbima ma gde oni bili. To Vuk Dra{kovi} ne ~ini, naprotiv, direktno podsti~e dezerterstvo i izdaju koja za sve nas mo`e biti kobna” – ka`e se na kraju saop{tewa. Me|e Vuka Manitoga Mada tvrdi da su granice Srbije na zapadu “do posledweg srpskog manastira”, na konferenciji za {tampu odr`anoj 10. aprila 1991. godine, nagla{avaju}i da “mo`e od svojih sunarodnika biti progla{en za izdajnika zbog svoje ideje”, Vuk Dra{kovi} je, pomiwu}i pitawe “{ahovnice”rekao: “Za Hrvate je to nacionalan simbol, a za Srbe simbol sistema koji je nad wima po~inio genocid. Pri tome je apsurdno terati Srbe da prihvate {ahovnicu, ali isto tako je apsurdno osporavati Hrvatima da isti~u svoj barjak. Zato mislim da bi na podru~ju SAO Krajina najboqe re{ewe bilo da {ahovnica i srpska nacionalna zastava, sa krstom i ~etiri S, stoje zajedno”. “Ve~erwe novosti” 22. juna 1991. godine prenose izjavu Vuka Dra{kovi}a datu “Borbi” u kojoj govori i o razdru`ivawu Hrvatske i Slovenije: “U slu~aju otcepqewa zapadnih republika zaposednu}emo na{e zapadne granice”. Mo`da je zbog toga 30. avgusta na konferenciji za {tampu “Politika”, 31. avgust 1991. godine, na primedbu stranog novinara da nema podr{ku srpskog naroda u Hrvatskoj, Vuk Dra{kovi} odgovorio da sa`aqeva taj narod, “da je srpski narod u Hrvatskoj jadan, jer je izmanipulisan”. Rekao je, tako|e, da “od kada se puca nije i{ao u Knin, Slavoniju, niti u druge krajeve u Hrvatskoj u kojima u ve}ini `ivi srpski narod”. Prema wegovim re~ima, wemu i wegovoj partiji odlazak u srpske krajeve u Hrvatskoj zabranila je oficijelna vlast u Srbiji, protiv koje }e SPO u saradwi sa “demokratskim i miroqubivim snagama Srbije” organizovati miting 8. oktobra. U “Dugi” 1. decembra 1993. godine pori~e pri~u o Arnautima i svojoj borbi protiv wih: “Socijalisti~ka partija Srbije je na najboqem putu da Srbiju dovede dotle da ne}e mo}i ni jednim damarom da mrdne i da odbrani sutra Staru Srbiju kada bude progla{ena u tom trenutku albanska dr`ava od Stare Srbije. Ja mislim da ova vlast ovakva, upravo radi u interesu tih koji bi da Staru Srbiju, kao da je naramak sena, nabodu na vile i prebace preko Prokletija. Da oni tzv. srpski patrioti koji zagovaraju tezu da pak [iptare treba prebaciti preko Prokletija, da se Kosovo i Metohija mogu odr`ati samo policijskim i vojnim terorom i batinom, tako|e rade u interesu odvajawa odnosno gubitka Kosova i Metohije”. Ili jo{ jedna poruka muslimanima u Ra{koj:
356

“Onome ko `eli tursko i koji po Nemawinoj zemqi priziva tursko, i ko ne zna da je tursko sahraweno u Srbiji jo{ 1912. godine poru~ujem: ^im SPO pobedi na izborima, svi oni }e, bogme, u tursko”. Samo nekoliko godina kasnije obru{io se drvqem i kamewem na Srpsku radikalnu stranku i Vojislava [e{eqa zato {to nikada nisu odustali od takvih ciqeva. [to da ne, Dra{kovi} je, mada ga niko nije terao na to, jo{ 1990. godine izjavio da “zna da je politika kurva”. “Ve~erwe novosti” 29. juni 1990. godine: Dra{kovi}: Kada sam u januaru ove godine rekao konfederalne, razbijene Jugoslavije ne mo`e biti po republi~kim granicama iz 1943. godine, ovde, u srpskom narodu, na mene se sru~ila zaista neverovatna histerija mr`we. To je bilo prilikom promocije SPO? – Kada je obelodawen predlog – dakle, ne program – nego nacrt programa SPO, predstavqali su me kao ludaka, kao ~oveka koji koqe, kao idiota. Ja sam zapravo govorio najhladnokrvnije {to mo`e biti, kao pravnik, kao profesionalac, jer ako se Jugoslavija raspada, onda Srbija mora da dobije ono sa ~ime je u{la u Jugoslaviju, svoj miraz. – Ho}ete li to boqe objasniti? – Pa, po{to mi od 1. decembra 1918. godine nismo izgubili nijedan rat, po{to ni za jednim stolom nismo potpisali me|unarodni ugovor kao pora`ena strana, po kojem prepu{tamo svoje nacionalne i dr`avne teritorije iz 1918. godine, postavqa se pitawe: na osnovu ~ega bismo ih mi prepustili, osim da za ratnu ~iwenicu, za rat kojeg smo izgubili, u kojem smo pora`eni, priznamo Josipa Broza Tita, Stevu Kraja~i}a ili Pepicu Kardeq. Pa, zar oni da nam uzmu dr`avne teritorije?! – Govorili ste tom prilikom i o zapadnim granicama Srbije? I opet sam rezonovao i kao pravnik, i kao kwi`evnik, kao intelektualac, kao humanista, jer je nezamislivo da jedan narod, hrvatski narod, prvo pokoqe drugi narod, a onda, iz tog zlo~ina izvla~i dr`avnu korist za sebe. Ja tada nisam `eleo da ka`em kuda se prostiru zapadne granice Srbije, po{to je to i nepotrebno, jer ih je odredio Ante Paveli}: svuda gde su na{a grobqa, kuda je sa usta{kog no`a tekla na{a krv, svuda su tamo vaqda zapadne granice Srbije. Pri tome su svi pre}utali da sam istakao, da i sada isti~em, da bi velika sre}a bila – i po Srbe, a po svoj prilici i za ostale– da Jugoslavija nikad nije ni stvorena”. 25. avgust 1990. godine “Ve~erwe novosti”: “Lider SPO Vuk Dra{kovi} o svojim pristalicama, novom Ustavu Srbije i “promenqivim zapadnim granicama”. – A one bi onda obuhvatale sve ono {to Vi zovete srpske zemqe? Dra{kovi}: Apsolutno. Tu ne da nismo napravili nijedan ustupak, nego ga ne}emo nikada napraviti. Zapadne granice Srbije – evo upravo su ju~e i do drugog septembra }e biti ome|ene referendumom. Ovo sve kuda ide referendum u Hrvatskoj to su zapadne granice zapadne Srbije. I nije ih crtao Jovan Ra{kovi}. I nije ih crtao ju~e srpski narod, nego ih je pre svega tuda postavio Ante Paveli}, od ’41. do ’45. Kuda je god sa hrvatskog no`a kapala srpska krv, tu su granice Srbije.
357

Na{ je stav jasan. Isto~ne granice Srbije su svetiwe koje nikada ne mogu niti smeju postati jame. A zapadne granice Srbije su jame, koje moraju postati svetiwe”. U intervjuu “Dugi” 28. aprila 1990. razgovor te~e ovako: “Kad pomiwete granice, prime}ujem da one imaju vidno mesto u Va{em programu. Kako mislite da ih ostvarite ako ne krvoproli}em? Svi li pitate isto pitawe! – Ali, to je veoma va`no pitawe! Jer, to daje i te kako militantan karakter va{em programu. Uzvra}am kontrom i pitam: da li smo mi spremni da prihvatimo mapu koja je nekoliko meseci pre nego {to je Vuk Dra{kovi} seo da pi{e predlog programa SPO umno`ena u desetine, u stotine hiqada primeraka? Tu|manovu mapu. Po toj mapi granica izme|u nas i NDH je na ona dva savska mosta usred Beograda. Novi Beograd, Zemun, sve do Novog Sada je NDH, ide daqe preko Drine prema moru i uzima Crnu Goru sa Tivtom i Kotorom. Ako je neko do{ao da nam usred prestonice postavi takvu granicu, onda je, vaqda, ra~unao na na{e budala{tine, na na{a budalasta razmi{qawa u stilu, mo`e to i bez prolivawa krvi”. Pa ako ovo mo`e da pro|e {to Tu|man ho}e... – Pa, je li pro{lo? Pa, ne}e pro}i! Zato {to }e srpski narod biti spreman da za tu stvar prosipa krv. I mora je prosipati. Granica na Savi ne}e biti, ali se Beograd sa istom odlu~no{}u mora braniti i na Kupi. Za{to bismo mi bili, evo, ve} spremni da ginemo, da priznamo da ne damo da nam granica bude usred Beograda, sa kojim to pravom onda dajemo Bosansku Krajinu, Liku, Kordun, Baniju?” U emisiji Radio Beograda “Niko kao ja” 25. septembra 1990. godine izjavquje: “Sva nesre}a u Jugoslaviji poti~e od Hrvata. Oni su maligno tkivo u Jugoslaviji. Wihova mr`wa prema Srbima je tako stra{na da mene hvata strah i `ao mi je tog sveta. U slu~aju konfederalizacije Jugoslavije, wenog raspada, srpskoj dr`avi bi trebalo da pripadnu sve teritorije koje su prvog decembra 1918. pripadale tada{woj Kraqevini Srbiji. Osim toga, i teritorije na zapadu, u dana{woj Herceg – Bosni, Dalmaciji, Hrvatskoj i Slavoniji u kojima su Srbi na dan {estog aprila 1941. bili u ve}ini. “Zna~i – ka`e Dra{kovi}, granice Srbije su otprilike tamo gde su ih zapadni saveznici projektovali Londonskim ugovorom 1915. godine. Ide se od Papuka, Kupom, Unom, do iznad [ibenika. Mora da bude izvesnih vibracija, ali u svakom slu~aju Knin, Ogulin, Jasenovac, Osijek, Barawa su u Srbiji”. Treba li da vas opomiwemo na delove ove analize u kojima se jasno vidi da je Dra{kovi} samo nekoliko meseci kasnije, odmah po izbijawu rata, pozvao “mladost Srbije da ne ide u rat i ne gine za teritorije koje nisu na{e, eksplicitno ozna~avaju}i kao hrvatske sve gore nabrojane teritorije. Treba li da vas opomiwemo na izjave o “sun|eru koji upija srpsku krv zbog luda~ke granice Karlobag, Ogulin, Karlovac, Virovitica, koju su zamislili komunisti~ki generali i srpski fa{ista Vojislav [e{eq”.
358

“Politika” 23. septembra 1991. godine, ovako izve{tava o mitingu Vuka Dra{kovi}a koji je odr`an u Negotinu 22. septembra: “Govore}i pred nekoliko hiqada qudi na tribina “Kuda ide Srbija” u Negotinu, Vuk Dra{kovi}, lider Srpskog pokreta obnove, osudio je Armiju da u ratu u Hrvatskoj nastupa dosta neodlu~no i da nije pokazala ni pet odsto svoje vatrene mo}i. Pri tome, Dra{kovi} smatra da opravdawe da JNA ne sme da ide na vlastiti narod “u ovom slu~aju ne odgovara jer usta{ki legionari i talog vaskrsli u Drugom svetskom ratu nisu hrvatski narod, niti na{i sugra|ani”. Dra{kovi} je, tako|e, govorio i o tome da je mnogo puta do sada Srbija krvarila i gubila svoje najboqe glave – izvan svojih granica, da bi drugi imali dr`ave. “Dosta smo se di~ili nebeskom Srbijom, a ja i SPO `elimo da kona~no budemo velesila i ovde, da imamo jaku, zemaqsku Srbiju”, dodao je. Po wegovom mi{qewu, ako ve} treba da se ide u rat, onda treba da krenu wegovi vr{waci – drugopozivci i tre}epozivci, a nikako |aci i studenti. Na kraju, Dra{kovi} se osvrnuo i na mirovnu konferenciju u Hagu, istakav{i da je dovoqno da u sastavu na{e delegacije bude i general – pukovnik Blagoje Ayi}, i da tamo u svetu ispri~a kako su mu, na Bo`i} 1942. godine u selu Pridvorice usta{e poklale celu porodicu – trideset sedmoro Ayi}a. U intervjuu “Dugi” 15. decembra 1993. godine na pitawe: “Da li je va{ stav, stav va{e stranke i Deposa prema Republici Srpskoj Krajini i Republici Srpskoj kao ne~emu {to }e biti dr`ave, ka`e: Kada gledate uve~e vremensku prognozu i kad se Srbiji prika~i Republika Srpska, da vidimo kakvo }e vreme biti u Republici Srpskoj, mo`ete li misaono da pretpostavite da }e nam tako izgledati dr`ava? Geografski, konfiguracijski. To bi bila jedinstvena dr`ava na svetu takve vrste. Granice su potpuno nelogi~ne i trebalo bi u svakom trenutku 500.000 vojnika da ih brani. SPO je od po~etka bio protiv razbijawa Jugoslavije i ne bi se razbila sigurno da 90-te godine nije pobedio \avo koji je pobedio”. Zaboravqa da su “Ve~erwe novosti” 1. januara 1993. godine objavile wegovu izjavu u kojoj, veli~aju}i Depos, tvrdi da bi pobedom na izborima obezbedio ba{ takvu dr`avu za kakvu se sada ne zala`e zato {to je obezbedio neko drugi. Zavist, surevwivost, ne daju mu da se kao Srbin obraduje nekoj srpskoj pobedi: “^elni ~ovek SPO-a podse}a da bi “rat u Bosni bio zaustavqen za najdu`e dva meseca da u Srbiji nije bilo izbornog la`irawa”, a on bi li~no za Bo`i} poru{io grani~ne prelaze i carine na Drini i okrivquje Milo{evi}a i [e{eqa. “Dok sam `iv, tu granicu ne}u priznati. Ja nisam ro|en u inostranstvu, a sad moram da idem u inostranstvo zahvaquju}i Milo{evi}evoj politici”, ka`e Vuk Dra{kovi} i obrazla`e: “Depos je bio jedna velika nada: od \ev|elije do iza Knina uspostavili bi mir i zajedni~ki dr`avni krov, a tu bi zemqu uredili iznutra pravi~no, i kako bi svet priznao. Tom svetu zvani~na srpska politika
359

nije objasnila ni banalne stvari, kao da je razlika izme|u pravoslavnih i muslimana u Bosni mawa nego izme|u katolika i protestanata u Americi. Svet nije reagovao iz straha od velikosrpske, ve} od srbokomunisti~ke hegemonije”– uveren je Dra{kovi}. Lider SPO dodaje da Jeqcin i Kozirjev nisu protiv Srba zato {to su pravoslavni, ve} zato {to “re`im Slobodana Milo{evi}a direktno, ~ak i finansijski, podr`ava boq{evi~ku opoziciju dvojice ruskih ~elnika”. Za “Borbu” 31. oktobra 1994. godine ka`e: “Mnogi nas nisu razumeli kada smo jo{ 1990. godine kazali da se srpstvo ne brani u Kninu i Gori Romaniji, ve} se Knin i Romanija brane u Srbiji. – Branili smo od po~etka mir, kad su politi~ki lopovi i kukavice sedeli u Srbiji i terali decu u smrt. Svet je na na{oj strani. Ko je hteo islamsku dr`avu – Karayi}. Svet je i danas ne}e, a Karayi} je zamislio da stvori islamsku dr`avu, a onda da bude gazda na par~etu koje mu pripadne – rekao je Dra{kovi}. On je potom objasnio da ova stranka nije za narodni kapitalizam i deqewe deonica svima. To je udica na koju neke stranke poku{avaju da upecaju qude. Treba da se izra~una ko je koliko ugradio u svaku fabriku, a potom se tek izvr{i raspodela deonica – kazao je lider SPO”. Ne radi se ovde samo o nedoslednosti, bolesnoj poslu{nosti, zaboravu. U pitawu je izdaja, u najte`e i najgore vreme, prevrtqivost izazvana te{kom bole{}u, bolest izazvana dugotrajnom upotrebom opijata, za koje treba mnogo novaca. Dra{kovi} zbog novca koji mu je potreban za nabavku kokaina pi{e nacionalisti~ke kwige, raspaquje nacionalne strasti, ali kada treba ostvariti obe}awa sawa bele mi{eve i napada one koji rade ono {to je on, koliko ju~e, obe}avao. Miting u Ni{u, 11. oktobra 1990. godine: “Ne}emo da ru{imo Jugoslaviju. Kolibu kad ho}e neko da nam sru{i treba da se pobunimo, pa neka je najru`nija koliba... Mi nemamo ni{ta protiv da se razvedemo. Ali da se qudski i pametno razvedemo, iako mislimo da bi razvod, posle svega, bio katastrofalan i porazan po sve. Mo`emo od Jugoslavije stvoriti jednu federaciju ili konfederaciju po uzoru na [vajcarsku, punu kantona, raznih pokrajina, oblasti, autonomija, gde }e svima biti {iroko i potaman. To je na{ ideal”. Ali zato 28. oktobra 1990. godine, na svetskom saboru SPO u Beogradu, o istom problemu govori: “Naprosto, niko nema pravo da ni Hrvatima, ni Slovencima silom name}e federaciju, niti da spre~ava te narode da osnuju svoje suverene dr`ave. Niko, tako|e, ne sme da pori~e ni istorijska, etni~ka i ratna prava srpskog naroda, do|e li do konfederacije ili rastura zajedni~ke dr`ave. SPO }e, u tom slu~aju, dosledno i neodustajno insistirati na tome da niko od Jugoslavije ne mo`e otcepiti ili na {tetu srpskog naroda konfederalizovati teritorije koje su se 1. decembra 1918. na{le u sastavu onda{we Kraqevine Srbije, a ni teritorije u dana{woj Bosni i Hercegovini u kojima su Srbi bili ve}inski narod pre po~iwenog usta{kog genocida nad wima. Ovo je nalog istorijske pravde i oko toga nema poga|awa”.
360

A samo nekoliko dana pre, 11. oktobra 1990. godine, na mitingu u Ni{u govori: “Neka ih |avo nosi sa ratom. Ne bi to bio ni prvi ni posledwi rat koji su Srbi vodili. Mi ga ne `elimo, daleko mu lepa ku}a. Rat u kome bi nas vodili ovi boq{evici, Srbi bi izgubili i to je ono najtragi~nije. JNA }e se raspasti a srpska vojska ne}e biti formirana”. Istog dana ka`e: “Kako se primi~e 9. decembar, ja ~esto govorim: sve me vi{e hvata strah od pobede SPO. Velika je obaveza pred nama ako pobedimo. A provalija je pod Srbijom, ako ne pobedimo”. U intervjuu “Dugi” avgusta 1992. godine, ponovo govori druga~ije o granicama: – Ali, kad je najnoviji rat u Jugoslaviji ve} po~eo, onda ste – kao lider Srpskog pokreta obnove – predlagali formirawe srpske vojske. Predlagali ste tako|e, i na~ine kako da se rat {to pre okon~a. Dra{kovi}: Prvo, rat nije morao da po~ne. Ali kad je ve} po~eo – i kad je |avo do{ao po svoje – iz nu`de sam predlagao mnoge stvari koje bi taj rat u~inile veoma kratkim i bez ovakvih silnih razarawa i nesre}e. Prvu stvar koju sam predlo`io posle odluke – po meni nerazumne – da Jugoslovenska narodna armija napusti Sloveniju, bila je ta da se JNA odmah povu~e na rubne zapadne granice srpskih zemaqa pridr`avaju}i se etni~ke mape ustanovqene na dan 6. aprila 1941. godine, pre genocida. Na`alost, neki politi~ki nedou~eni qudi, lideri `eqni jeftine i krvave slave, megalomani, qudi u oblacima, plasirali su po nas fatalnu granicu: Karlovac – Karlobag – Ogulin – Virovitica, {to nikada nije bila etni~ka mapa srpskog naroda na zapadu, pozivaju}i se, pri tom na Londonski ugovor iz 1915. godine i sipaju}i pra{inu na{em narodu u o~i, jer taj Londonski ugovor iz 1915. godine Srbija nije potpisala, pa on nije ni mogao biti nekakav me|unarodno – pravni akt na koji smo se mogli pozvati gotovo osamdeset godina kasnije. Kona~no, i po predlogu toga Londonskog ugovora, koji je nu|en Srbiji, granice ne idu linijom Karlovac – Karlobag – Ogulin – Virovitica, nego linijom preko Papuka, Kupe, [ibenika. Ali, da ne govorimo sada o tome. Ho}u samo da ka`em da se nije trebalo pozivati na ne{to {to ne postoji, ili {to je megalomanija i {to niko `iv ne}e da prihvati, jer je u zavadi sa istorijom, nego da se naprosto trebalo povu}i na na{e etni~ke rubne granice prema mapi od 6. aprila 1941. godine. – Je li to ona mapa koju ste pred TV kamerama pokazali posledwem jugoslovenskom predsedniku, koji }e se kasnije hvaliti da je svoj zadatak rasturawa Jugoslavije “~asno obavio”. Dra{kovi}: Dakle, Barawa, vukovarski kraj, zapadni Srem, zapadna Slavonija, kompletna, da je tako nazovem Kninska krajina – to su te zapadne me|e na{eg naroda.” U vreme najve}ih lomova u glavi i politici Vuk Dra{kovi} upu}uje letak borcima u Barawi, pozivaju}i ih na dezerterstvo i defetizam. O tome pi{e “Borba”, 7. januara 1992. godine: Beli Manastir – Barawom je ovih dana kru`io letak SPO, koji je potpisao Vuk Dra{kovi}, u kome se Srbi pozivaju na dezerterstvo i povratak u Srbiju. U wemu, izme|u ostalog, pi{e:
361

“Sada{wi re`im u Srbiji postao je talac u rukama komunisti~kih generala i dopustio da se jedna pravedna borba pretvori u okupatorsku, a Srbija da ostane bez ijednog saveznika. Za{to su napadnuti i bombardovani [ibenik, Dubrovnik, Osijek, Vinkovci? To nikad prava srpska vojska ne bi radila. Sada{wa vlast u Srbiji radi sve da odgodi vreme mira. Jer mir zna~i i kraj re`ima u Srbiji. Zato, bra}o Srbi, odbijmo da radimo prqave poslove za druge, odbijmo poslu{nost komunisti~kim generalima i vratimo se u Srbiju. Nema Hercegovine, Like, Knina i Pakraca, gde nema [umadije i Beograda, demokratske Srbije” – ka`e se, izme|u ostalog u ovom letku. Demanti Vuka Dra{kovi}a Govore}i na proslavi Badwe ve~eri u Vaqevu, Vuk Dra{kovi} se osvrnuo i na letak sa wegovim potpisom kojim se Srbi “pozivaju na neposlu{nost komunisti~kim generalima”, a koji je ovih dana kru`io Barawom. Celu pri~u u vezi s letkom Dra{kovi} je nazvao podmeta~inom koju je prognozirao kada je rekao da srpska vlast sprema {tampawa letaka protiv SPO. “Ve~erwe novosti” 8. januara 1992. godine analiziraju doga|awa oko letka i demantija i konstatuju slede}e: “Najpre je letak s potpisom Vuka Dra{kovi}a deqen u Barawi. Potom Vukov govor u Vaqevu na centralnoj proslavi Badwe ve~eri. Vuk je demantovao autorstvo letka, a u Vaqevu izgovorio gotovo sve {to u wemu pi{e! Oni koji ne pate od amnezije znaju da je preostale ideje iz letka iznosio u vi{e navrata na javnim skupovima, u intervjuima, ili konferencijama za {tampu. Re~ju, autorstvo je potpuno”. Letak i wegov “demanti” postali su, tako, samo deli} paradoksalne pri~e koju lider SPO zagovara, pri~e koja nije od ju~e, a koja mo`e poslu`iti samo zbuwivawu naroda, pa i samih Vukovih pristalica. Paradoks prvi: Vuk ka`e da se srpstvo ne brani u Krajini, Pakracu, Glini ili Borovom Selu, ve} u Srbiji, a pri tom kroji kartu nove Jugoslavije pomeraju}i granice Srbije izvan postoje}ih. Ni sam Bog, kojeg lider SPO toliko ~esto priziva, vi{e ne bi znao koje teritorije pod Srbijom Vuk podrazumeva. Paradoks drugi: Ako, po Vuku, padne neka od Krajina (one su, sad, pa opet srpske zemqe) jaka i demokratska Srbija }e je sigurno povratiti. Prvi deo re~enice kao da je izgovorio sam Tu|man, dok drugi pripada Dra{kovi}u koji tom istom Tu|manu (i nama svima) ne obe}ava drugo do rat posle rata. Posle mira, posle plavih {lemova. Paradoks tre}i: lider SPO optu`uje sada{wu vlast u Srbiji govore}i da sve ~ini da odgodi vreme mira, jer mir zna~i i kraj re`ima u Srbiji. To pi{e u letku koji Vuk demantuje, a u Vaqevu izjavquje isto, samo drugim re~ima. Tvrdi da srpska vlast iz potaje podr`ava rat, a da Srbi treba da nastave tamo gde su stali 9. marta. Tako Vuk, zala`u}i se tobo`e za mir, osim Hrvatskoj obe}ava i gra|anski rat Srbiji. Paradoks ~etvrti: Vuk veli da jedino kraqevska vojska nije nikada imala dezertere. Nedostajalo je jo{ samo da doda: a i za{to bi, kada nije vodila osvaja~ke ratove. Ispada tako, da, {tite}i srpski narod u Hrvat362

skoj od genocida (onaj isti, voqeni, Vukov narod) JNA vodi osvaja~ki rat iako bi se ve} sutra, srpska vojska kakvu Vuk pri`eqkuje na{la daleko od postoje}ih granica. Ova ~iwenica ne}e spre~iti Vuka da javno oplakuje momke {to se u limenim sanducima vra}aju u Srbiju. Vaqda, uistinu, ne misli da bi se posle, recimo, ponovnog vra}awa eventualno izgubqenih krajina, svi ti momci vratili na belim kowima? Bio bi to paradoks peti. Onima koji takve apsurde na ~elu s Vukom umno`avaju vaqa re}i isto {to je Dra{kovi} izgovorio u Vaqevu: “Oprosti im, Gospode, ne znaju {ta rade”. U izjavi za list “Borba” povodom osloba|awa Vukovara, ka`e: “Ne mogu da ~estitam vukovarsku pobedu, koju tako eufori~no slavi ratnom propagandom opijena Srbija. Ne mogu, jer ne}u da se ogre{im o mrtve, o hiqade mrtvih, a ni o neprolazni bol i nesre}u svih pre`ivelih Vukovar~ana. Prokleti bili, {ta su nam u~inili – kunu pre`iveli Srbi i Hrvati iz Vukovara. Pri tom, naj~e{}e spomiwu dva imena. Niko, izgleda, kao `rtva sama ne ume da odredi epicentar svog stradawa. “Neovisna Hrvatska ili smrt” – govorio je T. “Federacija ili smrt” – govorio je M. Smrt je bila jedina stanica u kojoj su se ukr{tali wihovi vozovi. Neizbe`ni ishod takve politike je ovo {to je ostalo od Vukovara. Iz mrtvog Vukovara ti slavqenici i ti jedini pobednici izdaju komandu: Na Vinkovce, na Osijek! Posle Hiro{ime bi}e i Nagasaki”. Pomislio bi ~ovek da se srpskom narodu obra}a duhovnik iz kelije, koji dane provodi u molitvama Bogu i ne zna {ta se de{ava – ko sa kime ratuje, ko je koga napao, ko se brani i osloba|a svoje. Vuk Dra{kovi} pokazuje bolest, patolo{ku mr`wu prema predstavnicima svog naroda koji imaju uspeha u odbrani srpstva. Optu`uje ih za osvajawa, osloba|awe Vukovara luda~ki izjedna~ava sa zlo~inom koji je Amerika po~inila baciv{i atomsku bombu na Hiro{imu i Nagasaki, a onda, u istoj izjavi, samo deset redova daqe, savetuje srpsku vojsku: “Srbiju treba spasavati od sun|era koji tra`i sve vi{e krvi. Od pomra~enih umova koji bulazne o nekakvoj granici Karlovac – Karlobag – Ogulin – Virovitica. Samo dotle dokle je na{e i ni korak daqe. A dokle je na{e pokazuje etni~ka mapa iz 1941. godine, pre usta{kog genocida. Dotle Evropa i svet moraju da nam priznaju”. Naravno, pod uticajem kokaina, u februaru mesecu 1999. godine, odmah po ulasku u Jugoslovensku vladu Momira Bulatovi}a poru~uje Amerikancima: “Ja na{e prijateqe Amerikance ne optu`ujem zato {to su bacili atomske bombe na Hiro{imu i Nagasaki. Bili su napadnuti”! Prove{}e ~itav `ivot brane}i Ameriku, iako ona prema srpskom narodu ~ini zlo~ine nezapam}ene od Drugog svetskog rata. U intervjuu datom “Politici” 2. juna 1991. godine, hvali ameri~kog ambasadora Vorena Cimermana:
363

Cimerman je divan – Javnost se posledwih meseci pita otkuda takva prisnost sa ameri~kim ambasadorom u Jugoslaviji gospodinom Vorenom Cimermanom? Otkud vi to znate? – Qudi govore. Ka`u da se sa wim vi|ate ~e{}e nego drugi opozicioni prvaci. – Pa ne}e biti. Sa gospodinom Cimermanom sam se vi|ao iskqu~ivo na prijemima u wegovoj rezidenciji, na ru~ku. Mogu vam re}i da je to jedan veoma obrazovan ~ovek, divan, koji izme|u ostalog govori i srpski jezik. Zamolio sam gospodina Cimermana da ru~amo i da od wega ~ujem sve u vezi sa Nikleovim amandmanom. On je prihvatio. Na{li smo se potpuno sami i onako uz ru~ak pri~ali. Gospodin Cimerman me je uveravao da nije bila namera ameri~ke vlade da ucewuje srpski narod, ve} da izvr{i odre|en pritisak na srpsku vlast. – To ba{ nije odlika demokratije? Sumwam da jedna nedemokratska vlast ima pravo da odbija prigovore i zamerke koje joj se upu}uju bilo iz zemqe ili inostranstva. Ube|en sam da ciq SAD nije bio da ka`wavaju srpski narod”. U me|uvremenu, neznano iz kog razloga, sve one koji nisu odustali od borbe za spas srpstva i srpskih teritorija osu|uje grubo, grubqe od Nemaca i Amerikanaca. U “Intervjuu” od 23, septembra 1994. godine, na pitawe: Otkuda tako sna`an ratni lobi u Srbiji? Odgovara: “Za{to ti qudi sna`no udaraju u diple rata, treba wih pitati. Mo`da ja gre{im, mo`da sva ova vizija budu}nosti Srpskog pokreta obnove nije dobra. Mo`da je ratni put pre~i i boqi, ali ta gospoda su du`na da poka`u ~iwenice. Oni su du`ni da pred Srbijom istupe sa mapama za koje vredi ginuti i da ka`u: za ove granice u Bosni }e poginuti jo{ toliko i toliko Srba. Dok ne dostignemo i ne utvrdimo i od sveta dobijemo priznawe za ove granice, iz Bosne }e se iseliti jo{ toliko i toliko Srba. Bitka za ove granice neminovno }e uvu}i Srbiju i Crnu Goru u taj rat, uvu}i }e Albaniju, planu}e Kosovo, do}i }e do jednog stra{nog rata na Balkanu, ~ak sa mogu}no{}u da se ti tektonski poreme}aji smrti premeste na podru~ja Rusije i zahvate celu Evropu. – Gospodari rata du`ni su, dakle, da ka`u. Du`ni su da ka`u koliko }e jo{ srpske omladine pobe}i iz Srbije zbog takvog rata, koliko }e to ko{tati ve} iznurenu i umornu srpsku ekonomiju, koje prakti~no gotovo i nema, i gde }emo se nakon svih tih smrti i postradawa na}i na nekom kajmak~alanskom visu pobede, {to je apsolutno nemogu}e, ili u najboqoj Slivnici na{ega naroda, {to je sasvim izvesno. Du`ni su da ka`u kako mogu tako silovit