P. 1
konkurencija

konkurencija

|Views: 1,025|Likes:
Published by Zarko Grujic

More info:

Published by: Zarko Grujic on Apr 11, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/06/2013

pdf

text

original

Tržište prema najkraćoj definiciji predstavlja mjesto gdje se susreću ponuda i potražnja.

Kupnja i prodaja se mogu obavljati i bez nazočnosti robe (na burzama i drugim tržištima), pa čak i bez izravnog kontakta kupaca i prodavača, kao pri kupnji prema katalogu, putem telefona, faksa, interneta i slično. Zbog toga se tržište definira kao stalan i organiziran oblik dovođenja u kontakt ponude s potražnjom roba i usluga. Tržište je istodobno i mehanizam kojim se reguliraju odnosi prodavača i kupaca u uvjetima u kojima sudionici razmjene ili kupoprodaje ostvaruju svoje ciljeve i interese, zbog kojih i stupaju u međusobne odnose.

Savršena konkurencija [uredi]
Savršeno konkurentno tržište je tržište na kojem sve tvrtke proizvode identične proizvode, a svaka je tvrtka tako mala da njen izbor razine proizvodnje ne utječe na cijelu industriju. Ulazak na takva tržišta je lak, ukoliko se ukaže prilika za ostvarivanjem profita. Također, ukoliko počnu gubiti novac izlazak je lak. Pretpostavke savršene konkurencije su:
• • •

preuzimanje cijena (price taking), homogenost proizvoda, slobodan ulaz i izlaz.

Preuzimanje cijena: Na tržištu konkuriraju mnoge tvrtke, pa se svaka tvrtka za svaki svoj proizvod susreće s većim brojem izravnih konkurenata. Budući da je prodaja svake pojedinačne tvrtke čini samo manji dio tržišta, njene odluke nemaju nikakvog utjecaja na cijene na tržištu. Stoga svaka tvrtka preuzima tržišne cijene kao zadane. Dakle, na savršeno konkurentskim tržištima pojedinačne tvrtke su preuzimatelji cijena (pricetakers). Preuzimatelj cijena je tvrtka koja nema nikakvog utjecaja na tržišne cijene, pa stoga uzima tržišne cijene kao zadane. Homogenost proizvoda: Do preuzimanja cijena najčešće dolazi na tržištima gdje tvrtke prodaju identične ili gotovo identične proizvode. Kad su proizvodi svih tvrtki na tržištu savršeno zamjenjivi, odnosno kad su homogeni, nijedna tvrtka ne može podignuti cijene svojeg proizvoda iznad konkurencije bez da joj znatno opadne prodaja. Većina poljoprivrednih proizvoda je homogena (kukuruz, pšenica, ječam...), kao i nafta, benzin, sirovine poput bakra, željeza, drva, pamuka i slično. Ekonomisti takve homogene proizvode nazivaju robama. Sve ove robe imaju ista svojstva, te ukoliko se neka tvrtke odluči podići cijenu, prodaja će joj opasti.

Slobodan ulaz i izlaz je situacija u kojoj ne postoje ograničenja u vidu posebnih troškova koji bi tvrtki otežali ulaz (izlaz) u neku industriju. Kupci mogu lako zamijeniti jednog dobavljača drugim, a dobavljači mogu neometano izlaziti i ulaziti na tržište. Radi se o ulasku na tržišta u koja pridošlica ne mora ulagati velika sredstva, tako da joj je i izlazak ako počne gubiti novac lagan. Budući da je pojedinačna konkurentna tvrtka preuzimatelj cijena, krivulja potražnje D s kojom se suočava dana je ravnom crtom. Kad se pojedinačna tvrtka suoči s vodoravnom krivuljom potražnje, to znači da može prodati dodatnu jedinicu proizvoda bez spuštanja cijena. Dodatna jedinica proizvoda povećava ukupne prihode tvrtke za iznos koji je jednak cijeni. Krivulja potražnje (D) s kojom se pojedinačna tvrtka suočava na konkurentnom tržištu predstavlja istovremeno tvrtkinu krivulju prosječnog i graničnog prihoda. Uzduž krivulje potražnje, granični prihod, prosječni prihod i cijena imaju iste vrijednosti.
D = P = AR = MR

Savršeno konkurentna tvrtka treba izabrati razinu proizvodnje pri kojoj je granični trošak jednak cijeni: MC(q) = MR = P Uvjet za maksimiranje profita glasi: Granični prihod (MR) je jednak graničnom trošku (MC) u točki u kojoj krivulja graničnog troška raste. Cijena (P) mora biti jednaka ili veća od minimalnog prosječnog varijabilnog troška (AVC).
P≥AVC

Pravilo o razini proizvodnje: ako tvrtka proizvodi, to bi trebalo biti na razini na kojoj je granični prihod jednak graničnom trošku. U kratkom roku poduzeće ostvaruje ekstraprofit. Tvrtka može poslovati s kratkoročnim gubitkom jer očekuje da će zaraditi profit u budućnosti kad cijena njenog proizvoda poraste ili trošak proizvodnje padne. U kratkom roku dozvoljavamo poduzeću da posluje i sa gubitkom u visini FC. Sve dok je tržišna cijena P ≥AVC poduzeće treba nastaviti s proizvodnjom. Pravilo zatvaranja: tvrtka treba zatvoriti pogone kad je cijena njenog proizvoda uz razinu proizvodnje pri kojoj se maksimizira profit manja od prosječnog ekonomskog troška, odnosno prosječnog varijabilnog troška AVC Da bi se maksimizirao profit potrebno je ispuniti 2 uvjeta:

● Radi povećanja outputa. poduzeća privučena . ● U dugom roku. i dTC / dQ = MC Slijedi da je : max (TR-TC) u točki (Q) gdje je MR = MC Obrazac MC = MR ima opće značenje u području maksimalizacije profita i primjenjuje se pri određivanju točke ravnoteže u svim tržišnim stanjima. u dugome roku poduzeće ne ostvaruje ekstraprofit. poduzeće proširuje svoje kapacitete i zapošljava više proizvodnih činitelja. Kako je u savršenoj konkurenciji granični prihod MR jednak cijeni P. U dugom roku razina proizvodnje konkurentne tvrtke koja maksimizira profit trebala bi se nalaziti u točki u kojoj su dugoročni granični troškovi (LRMC) jednaki cijeni (P). već samo normalan profit: . Za razliku od kratkog roka. ( nagib MR) < ( nagib MC) → dovoljan uvjet d2П / dQ2 = d2TR / dQ2 – d2TC/dQ2 d2П / dQ2 < 0 d2TR / dQ2 – d2TC / dQ2 < 0 d2TR / dQ2 < d2TC / dQ2 ● Ako je MC<MR ukupni se profit nije maksimizirao i poduzeću se isplati povećati proizvodnju ● Ako je MC>MR razina ukupnog profita se smanjuje i poduzeću se isplati smanjiti proizvodnju ● Ako je MC = MR kratkoročni se profiti maksimiziraju.zbog slobodne ulaska/izlaska iz grane. MR = MC → nužni uvjet Π = TR – TC dП / dQ = 0 dTR / dQ – dTC / dQ = 0 dTR / dQ = dTC / dQ Kako je dTR / dQ = MR. to znači da će poduzeće maksimizirati profit pri onom obujmu proizvodnje kod kojeg su granični troškovi jednaki cijeni MC = P Uvjet maksimizacije profita konkurentnog poduzeća u dugom roku: • • p = LRMC. 2. u dijelu gdje LRMC raste p ≥ LRATC ● U dugom roku nema fiksnih činitelja proizvodnje → pa nema ni fiksnih troškova.1. svi su troškovi varijabilni → poduzeće može sve proizvodne inpute prilagođavati zahtjevima proizvodnje.

pad cijene postupno smanjuje ekstraprofit i svodi ga na razinu normalnog profita. poljedice tog stanja su : 1. Pretpostavka te mogućnosti je ograničeni broj privrednih subjekata. 2. manja efikasnost Tržište nepotpune konkurencije je ono gdje: 1. Izvor monopolske moći [uredi] Do pojave monopola mogu dovesti brojni razlozi: 1. Javlja se u proizvodnji onih dobara i usluga koji nemaju svojih supstituta.ravnoteža poduzeća je i optimalna razina proizvodnje dugog roka ( ekonomija/disekonomija obujma) Nesavršena (nepotpuna) konkurencija [uredi] Nepotpuna konkurencija je takvo stanje na tržištu u kojem postoji jedan ili više subjekat koji mogu utjecati na formiranje cijena i količina koje se nude ili traže. Privredni subjekti na tržištu nesavršene konkurencije su price makeri. manja potrošnja 3. p≥LRATC): . Za razliku od savršeno konkurentnih poduzeća čija je krivulja potražnje horizontalna krivulja potražnje poduzeća u nepotpunoj konkurenciji je negativnog nagiba.krivulja agregatne ponude pomiče se udesno. Vrste nesavršene konkurencije [uredi] Monopol [uredi] Oblik nesavršene konkurencije gdje cjelokupnu ponudu kontrolira samo jedno poduzeće. U svojoj poslovnoj politici se rukovode određivanjem cijena i količina. Uz pretpostavku zadovoljenja uvjeta maksimizacije profita konkurentnog poduzeća dugog roka ( p = LRMC.ravnoteža poduzeća dugog roka ujedno je i ravnoteža kratkog roka: p = MR = AR = d = LRMC = LRATC = SRMC = SRATC . Tako. u nepotpunoj konkurenciji postoji snažna državna intervencija u ekonomske precese.ravnoteža poduzeća je i najniža točka krivulje LRATC. Postoji veća ili manja ograničenost ulaska i izlaska drugih privrednih subjekata u granu. poduzeće koje ima nadzor nad nekom rudom. visoki trškovi 4. 3. postoji mogućnost određivanja cijena od strane kako ponude tako i potražnje. što uzrokuje pad cijena na tržištu . previsoke cijene 2. što znači da nema rasipanja resursa . Javlja se u onim privrednim granama u kojima je ulazak konkurentima veoma otežan ili onemogućen. 4. džava može poticati potpunu konkurenciju pomoću protumonopolistčkog zakonodavstva.ekstraprofitom ulaze u granu . Nadzor nad sirovinama – čest slučaj u nekim granama industrije. npr .

odnosno mogućnosti njegove supstitucije: a. Proizvodi oligopolista su homogeni ali i diferencirani.model prostrane distribucije poduzeća b. Obzirom na politiku konkuriranja poduzeća na tržištu: a.) obzirom na ekonomsku stranu poduzeća: .) ostali modeli oligopola – više poduzeća na tržištu 3. Javljaju se u onim privrednim granama gdje je ulazak konkurentima veoma otežan. pa takvo poduzeće može proizvoditi ukupnu proizvodnju grane djelotvornije nego što bi to učinila mnoga poduzeća zajedno. vođenjem politike cijena onemogućuje konkurente i postaje monopolist 4. može postati monoploist u proizvodnji aluminija. Proizvodi duopolista mogu biti homogeni.) modeli konkuriraju određivanjem količine b.) modeli samostalnog djelovanja oligopoliste: . Obzirom na homogenost proizvoda kojeg poduzeće proizvodi.boksitom. Oligopol [uredi] Oblik nesavršene konkurencije u kojoj nekoliko poduzeća sudjeluje u cjelokupnoj ponudi.SUVREMENI MODELI .) homogeni ( čisti) oligopoli b. 2.KLASIČNI MODELI . ali i diferencirani. poduzeće koje prvo započne s proizvodnjom nekog dobra. Vlasništvo nad patentima – poduzeće koje ima patent za proizvodnju. Obzirom na samostalnost njihova nastupa na tržištu: a.) model koordiniranog djelovanja oligopoliste: . Politika cijena – često. Obzirom na broj poduzeća na tržištu: a.oligopoli različite ekonomske snage.Bertrandev model Edgeworthov model .B)asimetrični oligopoli .Stackelbergov model .) modeli necjenovnog konkuriranja putem elemenata d.A)simetrični oligopoli . može postati jedini proizvođač tih dobara 3. KLASIFIKACIJA OLIGOPOLA 1. specifičnih strojeva.oligopoli prilično jednake ekonomske snage.model prelomljene krivulje potražnje . . To je čest primjer u distribuciji Duopol [uredi] Oblik nesavršene konkurencije gdje cjelokupnu ponudu kontroliraju dva poduzeća.) nehomogeni oligopoli 2. Prirodni monopol – prirodni monopol imaju poduzeća čiji AC snažno padaju s povećanjem proizvodnje zbog velike ekonomoije opsega.Cournotov model .) modeli konkuriraju određivanjem cijene c. .formalno uz sporazum .) duopol – dva poduzeća na tržištu b.neformalno bez sporazuma 4. Tipično oligopolno tržište je tržište automobila.. npr. Javljaju se u onim privrednim granama gdje je ulazak konkurentima otežan.

a to možete saznati ako ga sami isprobate. na primer. možda je njihova usluga loša. Proizvodi su međusobno diferencirani po nekom svom obilježju što takvom poduzeću daje prednost pred konkurencijom. možete. Oligopson: takvo tržišno stanje gdje na strani potražnje sudjeluje više kupaca. visoki troškovi radne snage. odnosno preduzece koja prodaju istu robu ili pružaju iste usluge? Sada razmislite. Postojanje zapreka slobodnom ulasku u privrednu granu Analiza konkurencije Ovaj korak je veoma vazan za vas biznis. sami kupovati ili zamoliti prijatelja da to uradi umesto Vas. osnovni cilj treba da bude upoznavanje sa konkurentima I procena Vase trzisne pozicije. kvalitetan servis. visok stepen korišcenja kapaciteta. možda njihov proizvod ima neke nedostatke. Troškovni uvjeti 2. širok proizvodni asortiman. zastarela tehnologija. Razlika između monopola ponude i potražnje je u tom što monopoli ponude žele nametnuti cijenu višu od ravnotežne dok monopoli potražnje žele ostvariti cijenu nižu od ravnotežne. Ulazak konkurenata na takvo tržište je relativno lagan jer nema značajnijih prepreka Obzirom na navedena obilježja monopolistička konkurencija je najbliža savršenoj konkurenciji. Savetujemo Vam da posetite Vase konkurenate. Jake strane preduzeca mogu biti: • • • • • • Slabe strane preduzeca mogu biti: • • • • • dugogodišnje proizvodno iskustvo. visoki troškovi energije (zbog zastarelog tehnološkog postupka). Izvori nesavršene konkurencije [uredi] 1. Primjer ovakvog tržišta je trgovina na malo. Duopson: takvo tržišno stanje u kojoj na strani potražnje sudjeluju samo dva kupca. Nesavršena konkurencija na strani potražnje [uredi] Monopson: takvo tržišno stanje gdje je samo jedan kupac na strani potražnje. koliko vam je poznato. mali proizvodni kapacitet. Razgovarajte sa drugim kupcima kod konkurenata i saznajte da li im se svida ili ne njihova usluga. Vaš cilj je da shvatite kako Vaša konkurencija posluje. koje su jake a koje slabe strane svakog vašeg konkurenta. visok kvalitet proizvoda.Monopolistička konkurencija [uredi] Oblik nesavršene konkurencije gdje u sektorskoj ponudi sudjeluje veliki broj poduzeća različite veličine. razvijena saradnja sa distributivnom mrežom. slab kvalitet pakovanja. Ko su vaši konkurenti. .

nepostojanje strategije razvoja nacionalne i regionalne. Opasnosti okruženja mogu biti: nepovoljni trendovi aktivnosti grane kojoj preduzece pripada nelikvidnost kupca. ili ih zaobilaziti. zakonska regulativa. Preduzece C Preduzece D . jacanje domace . inflacija. promena propisa (na pr.strane konkurencije. stecen renome na tržištu. jacanje poslovne snage privrednih subjekata jacanje kupovne snage stanovništva.• • • stabilna poslovna aktiva. registar kase) i uvodenje standarda. Pojam tržišne konkurencije Tržište predstavlja ukupnost odnosa ponude i tražnje koje se na određenom prostoru i u određeno vreme uspostavljaju povodom razmene roba i usluga. . Takođe. definicija konkurencije mora uzeti u obzir i drugu stranu – stranu tražnje jer osobine i reakcije tražnje takođe utiču na karakteristike konkurencije. Međutim. kvalifikovan menadžment tim. nelojalna konkurencija. • nedovršen sistem kvaliteta. ukoliko su negativni (opasnosti). to su uticaji koje ona moze iskoristiti. Šanse okruženja mogu biti: • • • • • • • • • • • • • • • proces oživljavanja privredne aktivnosti. oživljavanje aktivnosti u grani. odliv kvalitetnog kadra. tendencija porasta primarnog proizvoda. Ponuda i tražnja nisu izolovani fenomeni i na njih utiče veoma veliki broj faktora. • Proizvodac/ konkurent Jake strane preduzeca Slabe strane preduzeca Preduzece A . nedostatak finansijskih sredstava. Delovanje ponude i tražnje na tržištu se ispoljava kroz konkurenciju kao unutrašnju motornu snagu tržišta koja pokreće tržišni mehanizam. ponuda utiče na tražnju kao što i tražnja sa svoje strane utiče na ponudu. Preduzece B . Sada razmislite kako cete se suprotstaviti jakim stranama vaših kokurenata. ako su povoljni(sanse). Na preduzetnicu utice I okruzenje. postojanje sivog tržišta. Tržišna konkurencija posmatrana samo sa strane ponude se javlja kao suparništvo između učesnika u ponudi robe sa ciljem svakog učesnika da tržište svoje robe proširi na račun drugih učesnika.

neograničenom. Tek je nemački ekonomista Hajnrih Štaklberg izvršio tipologiju tržišta koja je i danas opšteprihvaćena. tržišnu utakmicu između prodavaca i kupaca gde svaka strana nastoji da ostvari što povoljnije uslove za sebe. Po njemu. ali i između potrošača jer i oni nastoje da ostvare svoje ciljeve – kupovina dobara po što povoljnijim uslovima. Ekonomska nauka se sve do tridesetih godina XX veka bavila samo ekstremnim tržišnim stanjima – potpunom (slobodnom. Štaklberg je tipologiju izvršio uzimajući u obzir kriterijum broja učesnika koji se javljaju kako na strani tražnje tako i na strani ponude. Na taj način se morfologija tržišta posmatrala vrlo pojednostavljeno. postojanje odnosno nepostojanje barijera za ulazak odnosno izlazak iz grane itd. tržišnu utakmicu između kupaca koji se nadmeću u pritisku na cene kako bi došli do željene robe. Prema tome. a kompleksnost i raznolikost sistema odnosa koji su se u praksi pojavljivali na tržištu su zanemarivani. perfektnom) konkurencijom i potpunim monopolom. ali su neki od najvažnijih ipak: • • • • • broj i veličina učesnika na tržištu (kupaca i prodavaca). Različiti konkurentski odnosi na različite načine utiču na obrazovanje konkretne tržišne strukture odnosno obrazovanje određenih tržišnih stanja. snaga pojedinačnih tržišnih učesnika. Tržišna stanja Među tržišnim učesnicima se na tržištu mogu uspostaviti konkurentski odnosi različite prirode i sa različitim uticajima na funkcionisanje privrede. u zavisnosti od broja prodavaca i kupaca na tržištu može se doći do devet različitih tržišnih stanja koja su prikazana u narednoj tabeli: .Definicija – Konkurencija je takvo tržište koje podrazumeva: • • • tržišnu utakmicu između prodavaca čiji je cilj da svoju robu prodaju po što boljim uslovima i u što većem obimu. homogenost odnosno heterogenost roba. Konkurencija se javlja i između preduzeća jer sva preduzeća konkurišu za potrošački dohodak. stepen elastičnosti ponude i tražnje. tržišna konkurencija se ne može posmatrati kao fenomen usko povezan samo sa ponudom na tržištu. Konkurentski odnosi među učesnicima na tržištu zavise od brojnih faktora.

polazeći od kriterijuma snage uticaja prodavaca odnosno kupaca. Savremene uslove karakterišu tržišna stanja koja su između dva osnovna – potpune konkurencije i potpunog monopola. na primer. nesavršena konkurencija – javlja se u tri različita oblika zavisno od broja proizvođača koji međusobno konkurišu i od stepena diferenciranosti proizvoda. razmotriti osnovne karakteristike potpune konkurencije i monopola. potpuni monopol – jedan proizvođač koji nudi proizvod bez bliskih supstituta i koji u potpunosti kontroliše cenu. delimična kontrola cena je moguća. To su različiti oblici nesavršene odnosno ograničene konkurencije koji su najbliži realnom privrednom životu jer ni u jednoj privredi ne postoje potpuna konkurencija ili potpuni monopol u sasvim čistom obliku. Da bi se razumela tržišna stanja karakteristična za realne privrede potrebno je. apsolutna ili savršena konkurencija predstavlja teoretsku kategoriju čije je osobine neophodno analizirati kako bi se stekao uvid u logiku delovanja tržišnog mehanizma. 3. Pol Semjuelson je. Potpuna konkurencij Potpuna. kroz poređenje tržišnih stanja koja su zastupljena u savremenim tržišnim privredama sa tržišnim stanjem koje bi postojalo na tržištu potpune konkurencije može se doći do značajnih saznanja o principima funkcionisanja modernih ekonomskih sistema. savršena konkurencija – postoji veliki broj proizvođača koji proizvode identičan proizvod pri čemu nijedan od njih nije u stanju da vrši bilo kakvu kontrolu nad cenom. 2. Potpuna konkurencija predstavlja tržišno stanje sa sledećim karakteristikama: . kao i od kriterijuma diferenciranosti proizvoda definisao tri različita tržišna stanja: 1. Takođe.Tabela 1: Tipologija tržišnih stanja I drugi ekonomisti pored Štaklberga su takođe davali svoj doprinos formulisanju tipologije tržišta. ipak.

nema državne intervencije i sve je prepušteno isključivo delovanju tržišnog mehanizma. jedini kupac određenog proizvoda što ga čini sposobnim da utiče na uslove pod kojim taj proizvod kupuje.). . sužavanje ili odustajanje od proizvodnje kada se za tako nešto ukaže potreba. ni među prodavcima ni među kupcima nema udruživanja ni dogovaranja – svaki od njih potpuno samostalno nastupa na tržištu. tržišna cena. homogenost robe – ova pretpostavka podrazumeva da svi proizvođači proizvode homogene odnosno identične proizvode. međutim. to jest proizvode istog kvaliteta i istih karakteristika. Na tržištu može. odnosno ako potrošači nemaju alternativu i moraju da kupuju kod monopoliste. postoji samo jedan prodavac (ili kupac) određenog proizvoda – nepostojanje alternative za kupce (ili prodavce) omogućava monopolisti da samostalno određuje cenu proizvoda. 5. potpuna informisanost svih učesnika na tržištu – svi kupci i svi prodavci su u svakom trenutku u potpunosti upoznati sa situacijom na tržištu. rada i robe – nema nikakvih ekonomskih. preko podizanja kvaliteta svojih proizvoda postignu cenu koja bi bila viša od ravnotežne tržišne cene. iz različitih razloga. nema ni kupaca ni prodavaca koji bi mogli da se nađu u posedu bilo kakvih ekskluzivnih informacija koje bi mogle da ograniče konkurenciju. Potpuno monopolističko tržište odnosno monopolistička konkurencija predstavlja tržišno stanje sa sledećim karakteristikama: 1. administrativnih ili prirodnih barijera za proširivanje. cena se slobodno formira pod uticajem ponude i tražnje i nijedan od tržišnih učesnika nije u stanju da samostalno utiče na cenu. ograničene informacije itd. 4. prodavci nisu u mogućnosti da. zbog toga je supstitutivnost između proizvoda različitih proizvođača odnosno prodavaca velika i kupcima je sasvim svejedno čiji će proizvod kupiti dok god je njegova cena na nivou ravnotežne cene (cena koja se formira isključivo pod uticajem odnosa ponude i tražnje). ali i druge uslove prodaje (ili kupovine). tržišna snaga svih prodavaca je takođe približno jednaka. Već je naglašeno da u toku istorije nikada nisu bili uspostavljeni odnosi čiste potpune konkurencije. 2. uticaj države. recimo. Tržište na kome postoji monopol sa strane tražnje nazviva se monopson. kupovna moć kupaca je približno jednaka. njihova pojedinačna moć je zanemarljiva. Čak i u periodu liberalnog kapitalizma je bilo netržišnih uticaja koji su suzbijali konkurenciju (dogovaranje. atomiziranost ponude i tražnje – postoji veliki broj prodavaca i kupaca.1. Monopolsko tržište Određeno preduzeće je monopolista ako je jedini proizvođač (ponuđač) određenog proizvoda ili usluge na određenom tržištu i ako taj proizvod nema bliskih supstituta. slobodno kretanje kapitala. postojati i monopolista sa strane tražnje – to bi bilo preduzeće koje je. 3.

nije retkost ni pojava različitih vrsta lokalnih monopola bilo time što država daje povlastice i pogodnosti nekoj firmi. Koji su uzroci nastanka monopola u tržišnim privredama? Postoje dva osnovna uzroka: 1. U uslovima monopola onemogućeno je delovanje osnovnih ekonomskih zakona (pre svega zakona ponude i tražnje) zbog toga što je prisutna velika koncentracija ponude odnosno tražnje u rukama monopoliste (ili monopsoniste). bilo time što sprečava druge firme da uđu u neku granu. 5. 2. ekonomija obima – sposobnost velikih preduzeća da integracijom proizvodnih operacija poveća produktivnost znatno iznad produktivnosti manje snažnih konkurenata. nije rezultat odnosa ponude i tražnje već je rezultat interesa monopoliste. sprečavanjem štetnih dogovora između velikih . patenti – da bi podstakla inovativnost država daje ekskluzivna proizvodna prava za neki period vremena onome ko je osmislio određeni proizvod. takođe. Ona to čini donošenjem antimonopolskih zakona. ograničavanjem dozvoljene veličine tržišnog učešća. rada i robe je ograničena ili potpuno onemogućena. sve dok patentno pravo postoji firma ima zaštićenu poziciju i predstavlja monopol. neelastičnost tražnje je potpuna – kolika god da je cena tražnja će biti ista. kontrolom vlasništva. ograničavanjem udruživanja preduzeća. barijere za ulazak na tržište i izlazak sa tržišta su visoke – ne postoji mogućnost da se pojave novi prodavci (ili novi kupci u slučaju monopsona).2. prema tome. troškovna prednost nad potencijalnim rivalima ostvarena na različite načine: • • tehnička superiornost – preduzeće koje poseduje superiorniju tehnologiju od konkurenata lakše postaje monopolista i lakše istiskuje sa tržišta konkurentska preduzeća. mobilnost kapitala. 3. ne postoje bliski supstituti za proizvod – kupci su prinuđeni da kupuju proizvod monopolističkog preduzeća. 4. različiti načini sprečavanja potencijalnih rivala da uđu na tržište: • • • pravna ograničenja – PTT služba ima monopolističku poziciju zato što je država donela odluke preko kojih je PTT-u obezbedila mnopol. Postojanje ovakve imperfektne konkurencije na različite načine utiče na neefikasnost ekonomskog sistema – monopolista nije zainteresovan da povećava efikasnost proizvodnje kako bi postigao viši profit jer je u poziciji da viši profit ostvaruje povećanjem cene. zabranjuje ih i ograničava. kompanija koja ostvari kontrolu nad izvorima tih inputa može sebi obezbediti monopolsku poziciju. Zbog pogubnog dejstva monopola država se na različite načine bori protiv njih. kontrola nad oskudnim resursima ili inputima – ukoliko neko dobro može biti proizvedeno jedino korišćenjem retkih inputa.

To je je radnja trgovca usmerena protiv drugog trgovca kojom se krše kodeksi poslovnog morala. kako zbog pojave velikih transnacionalnih kompanija tako i zbog sve veće diferenciranosti proizvoda. zbog potrebe za državnom intervencijom u privredi itd. a na štetu drugih tržišnih učesnika. podacima ili oblikom. postojanje još uvek relativne homogenosti proizvoda i supstituta na većini pojedinačnih tržišta. ograničen broj prodavaca i kupaca u nekim delatnostima – postojanje duopola (dva prodavca). vrstom i kvalitetom proizvoda. ipak. a naročito: Iznošenjem neistinitih i uvredljivih tvrdnji o drugom trgovcu Iznošenjem podataka o drugom trgovcu ili njegovoj robi ili usluzi. odnosno davanje poklona veće vrednosti. bilateralnih monopola (dva kupca i dva prodavca). cene se ne mogu u potpunosti kontrolisati. vremenom i mestom kupoprodaje. Osnovne osobine savremenog tržišnog stanja kao mešovitog oblika konkurencije koji je najbliži realnim privrednim okolnostima su: • • • • • postojanje veoma moćnih prodavaca i kupaca zbog čega je određeni uticaj na cene i uslove kupoprodaje moguć. kako bi se njihovom davaocu obezbedila prednost u odnosu na konkurente • • . potreba za unapređivanjem antimonopolskog zakonodavstva i prakse neprekidno je prisutna jer se sa razvojem tržišta neprekidno pojavljuju i novi načini da se tržišna konkurencija narušava u korist jednih. niska mobilnost faktora proizvodnje. imovinskih ili drugih pogodnosti drugim trgovcima. Nelojalna konkurencija Из Википедије.prodavaca i kupaca. kvaliteta i drugih svojstava te robe • Sticanjem. Ipak. слободне енциклопедије Nelojalna konkurencija (nepoštena tržišna utakmica) je svaka radnja poslovnog subjekta učinjena u poslovnom nadmetanju koja je protivna dobrim poslovnim običajima i kojom se nanosi ili se potencijalno može naneti šteta konkurentu. Karakteristike savremenog tržišta Savremeno tržište je tržište takozvane ograničene odnosno nepotpune konkurencije. koji su usmereni na narušavanje ugleda i poslovanja tog trgovca • Prodajom robe sa oznakama. potrošačima ili opštem društvenom interesu. korišćenjem i odavanjem poslovne tajne bez saglasnosti njenog imaoca. radi otežavanja njegovog položaja na tržištu • Obećanje. podele tržišta. kojima se opravdano stvara zabuna kod potrošača u pogledu izvora. duopsola (dva kupca). mogućnost dogovaranja oko nivoa cena.

postoje tri sistema određivanja nelojalne konkurencije. U uporednom pravu.Nepoštena tržišna utakmica je zabranjena. Садржај [сакриј] • • • • • • • 1 Dela nelojalne konkurencije 2 Elementi nelojalne konkurencije 3 Pravna priroda nelojalne konkurencije 4 Neki posebni oblici nelojalne konkurencije u spoljnotrgovinskom poslovanju 5 Nelojalna konkurencija po osnovu drugih zakona 6 Reference 7 Spoljašnje veze . sistemu generalne klauzule. Trgovac koji pretrpi štetu zbog radnje nepoštene tržišne utakmice. pored našeg prava. Teži se očuvanju dobrih odnosa koje su preduzeća tokom vremena razvila sa potrošačima. dok je kod sistema generalne klauzule dovoljna i mogućnost nastanka štete. samo primera radi. Ovakav sistem generalne klauzule. sistemu generalne klauzule kod nelojalne konkurencije. zahteva se i nastanak štete. kod sistema određenja nelojalne konkurencije kao civilnog delikta. Treći sistem je sistem zabrane pojedinih delova nelojalne konkurencije koji su taksativno navedeni. Zakoni koji regulišu pojavu nelojalne konkurencije su namenjeni zaštiti potrošača i poslovnih subjekata i pomažu u prevenciji plasiranja ilegalne trgovine i usluga. navode se pojedina dela nelojalne utakmice. Tako po prvom sistemu. Tako u prvom sistemu. lošim međuljudskim odnosima. Isti sistem prihvaćen je u engleskom pravu. Sprečavanjem nelojalne konkurencije žele se zaštititi ekonomska ulaganja preduzeća u cilju očuvanja imidža i razlikovanja proizvoda. a kod sistema određenja nelojalne utakmice kao civilnog delikta. Ovakav sistem je proizišao iz odredaba Pariske konvencije za zaštitu industrijske svojine koja navodi da "akt nelojalne konkurencije predstavlja svaki akt konkurencije koji je protivan poštenim običajima u industriji i trgovini". naknada štete dolazi u obzir samo prema oštećenom subjektu. obmanom. austrijsko i švajcarsko pravo. ima pravo na naknadu te štete. Ipak. određuje nelojalnu konkurenciju kao civilni delikt i to je sistem određenja nelojalne konkurencije sa istovetnim sankcijama kao u sistemu generalne klauzule. Potezi vezani za nelojalnu konkurenciju su obično u korelaciji sa prevarom. a potom navodi neka dela nelojalne utakmice. Drugi sistem. krug zaštićenih subjekata je znatno veći. a ne i taksativno. Osim toga. između ova dva sistema (sistema generalne klauzule i sistema određenja) postoje razlike. To znači da se zabrana odnosi samo na ona dela nelojalne utakmice koju je zakonodavac izričito naveo. prihvataju i nemačko.

imovinske ili druge koristi u cilju postizanja preimućstva u poslovnom prometu na štetu drugog poslovnog subjekta • Oglašavanje prividne rasporodaje ili prividnog sniženja cena robe ili vršenja druge slične radnje. kojom se kupac. korišćenje i prenošenje negativnih podataka o drugom subjektu.pravnom prometu: Nelojalna reklama predstavlja takvo delo nelojalne konkurencije u kome se reklamiranje. pojava da se na robi ili pri pružanju usluga ne upozorava kupac na mane koje roba ili usluga imaju • Neovlašćena upotreba spoljnih obeležja druge kompanije je pojava da jedan poslovni subjekat bez dozvole ili pravnog osnova koristi spoljna obeležja drugog subjekta • Neovlašćeno korišćenje tuđih poslovnih usluga je pojava koja postoji kada se nedozvoljeno prisvajaju tuđe poslovne veze i kontakti. čime se određeni trgovac dovodi ili može dovesti u povoljniji položaj • Ocrnjivanje je davanje. njegovoj robi ili uslugama. kvaliteta ili drugih svojstava • Prikrivanje mana robe ili usluga. odnosno potrošač dovodi ili može dovesti u zabludu u pogledu cena • [уреди] Elementi nelojalne konkurencije Nelojalnu konkurenciju čine samo određeni subjekti Da bi postojala nelojalna konkurencija. takmičenja poslovnih subjekata • Ponašanje koje predstavlja suštinu nelojalne konkurencije mora biti u suprotnosti sa dobrim poslovnim običajima • Kao poseban element pojma nelojalne konkurencije pojavljuje se štetna radnja ili radnja kojom bi se mogla naneti šteta drugim učesnicima u poslovnim odnosima • • . količine. načina proizvodnje. oglašavanje ili nuđenje robe ili usluga obavlja navođenjem podataka ili upotrebom izraza kojim se stvara ili može stvoriti zabuna na tržištu.[уреди] Dela nelojalne konkurencije Zakon o trgovini navodi neka dela nelojalne konkurencije koja se najčešće pojavljuju u privredno . u cilju njegovog omalovažavanja i diskreditovanja • Davanje netačnih podataka o svojoj robi ili uslugama predstavlja obeležavanje robe namenjene prodaji oznakama ili podacima koji stvaraju ili mogu stvoriti zabunu u pogledu porekla. predpostavljajući da se radi o konkurentskoj organizaciji • Podmićivanje. odnosno davanje ili obećavanje poklona. učinjeno delo mora se odnositi na poslovnu delatnost • Da bi postojalo delo nelojalne konkurencije nužno je da je ono učinjeno u cilju nadmetanja.

odnosno drugog pravnog lica i stranog lica ili radi sprečavanja. odnosno drugog pravnog lica i time stvori ili može stvoriti zabunu na štetu tog preduzeća. drugog pravnog lica.Da bi postojalo ponašanje koje se može smatrati nelojalnom konkurencijom ono mora biti usmereno protiv zaštićenog lica • [уреди] Pravna priroda nelojalne konkurencije Pravna priroda nelojalne konkurencije određuje se na različite načine u pravnoj teoriji. odnosno drugog pravnog lica • Preduzeće i drugo pravno lice u spoljnotrgoviriskom poslovanju daje podatke o drugom licu. banci i organizaciji za osiguranje • [уреди] Nelojalna konkurencija po osnovu drugih zakona . zatim gledišta po kojima je nelojalna konkurencija (nelojalna utakmica) povreda nečijeg prava (bilo ličnog ili imovinskog prava).pravne slobode. odnosno otežavanja zaključivanja takvog posla • Preduzeće i drugo pravno lice u obavljanju spoljnotrgovinskog prometa neovlašćeno upotrebi ime. odnosno drugom pravnom licu za čiji račun obavlja taj posao • Preduzeće. žig. Tako se u smislu ovog Zakona pod nelojalnom utakmicom smatra da postoji kad: Isto preduzeće i drugo pravno lice ugovara izvoz robe i usluga po nižoj ceni od cene koju je drugo preduzeće i drugo pravno lice već ugovorilo za izvoz takve robe i usluga i time nanosi štetu tom preduzeću. firmu. po kojima je nelojalna utakmica civilni delikt posebne vrste. [уреди] Neki posebni oblici nelojalne konkurencije u spoljnotrgovinskom poslovanju Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju navodi neke oblike nelojalne konkurencije koji se posebno javljaju u spoljnotrgovinskom poslovanju. odnosno preduzeća • Preduzeće i drugo pravno lice daje netačne podatke o poslu spoljnotrgovinskog prometa drugom preduzeću. drugo pravno lice. kao i treće gledište. odnosno drugom pravnom licu • Preduzeće i drugo pravno lice preduzima radnju usmerene na raskidanje ugovora o spoljnotrgovinskom poslu zaključenom između drugog preduzeća. drugom pravnom licu. Postoje gledišta po kojem je nelojalna konkurencija zloupotreba prava ili preterana upotreba građansko . banke i organizacije za osiguranje. banka i organizacija za osiguranje na račun drugog preduzeća. obezbedi povoljniji položaj u obavljanju privrednih delatnosti u inostranstvu i time nanese štetu tom preduzeću. odnosno preduzeću koji mogu biti štetni po ugled ili poslovanje tog pravnog lica. oznaku ili drugo spoljno obeležje drugog preduzeća.

jer bi se u tom slučaju i takvo prenošenje poslovne tajne moglo smatrati nelojalnom konkurencijom jedne firme prema drugoj firmi. Tu se predviđa obaveza radnika da čuvaju poslovnu tajnu koju saznaju u obavljanju poslova sa drugim preduzećima. da napred navedeno lice prekrši klauzulu konkurencije. kod koje radi u dopunskom radnom odnosu. niti mogu biti preduzetnici koji obavljaju takvu delatnost. kao i tražiti nadoknadu štete. ne mogu imati takvo svojstvo. nadzornog i izvršnog odbora direktora društva sa ograničenom odgovornošću. Osim navedenog. najčešće dve godine.Moguće je da i po osnovu drugih zakona budu predviđene odredene klauzule o zabrani nelojalne konkurencije. zahtevati brisanje konkurentske delatnosti iz sudskog registra. preduzeće može da izrekne prestanak radnog ili drugog ugovornog odnosa. koji predstavljaju poslovnu tajnu poslodavca. član društva sa ograničenom odgovornošću i član uprave. može se pri zaključenju ugovora o zakupu predvideti odredba o zabrani izdavanja drugog lokala u istoj poslovnoj zgradi drugom zakupcu . pored određivanja .konkurentu. Tako se izmenama ranije važećeg Zakona o preduzeću predviđalo da preduzeće u skladu sa svojim aktom (dakle. Ovakvo isto pravilo bilo je predviđeno i za osnivanje konkurentskih radnji. ako bi to za njegovog poslodavca predstavljalo nelojalnu konkurenciju u skladu sa zakonom. Sličnu zabranu čuvanja poslovne tajne predvida i naš Zakon o preduzećima koji predviđa da su radnici dužni da čuvaju poslovnu tajnu koju bilo na koji način saznaju (za ispravu ili podatak koji se smatra poslovnom tajnom) i da dužnost čuvanja poslovne tajne traje i po prestanku radnog odnosa radnika u preduzeću. ne može takve iste podatke davati drugoj organizaciji. iskljkučiti člana iz društva. koji obavlja istu delatnost i dr. ne mogu osnovati preduzeće koje bi obavljanjem delatnosti moglo prouzrokovati štetu preduzeću. u tom preduzeću. godine po kojoj član društva. pod uslovom da se tako zakonom predvidi. odnosno radnji na tržištu. odnosno jednog preduzeća prema drugom preduzeću. Iz toga indirektno proizilazi da se poslovna tajna ne može koristiti u poslovnim odnosima sa drugim firmama i preduzećima i ista ne sme da se neovlašćeno prenosi konkurentskim firmama. zavisno od potreba i različitih situacija koje se pojavljuju u prometu roba i usluga. mogu se i na ugovornoj osnovi pojaviti određe zabrane konkurencije. akcionarskog društva društvenog i javnog preduzeća. U slučaju. Tako na primer. odnosno prokuristi u bilo kojem drugom preduzeću. Ovakva zabrana se proteže i posle prestanka radnog odnosa. Vrlo često u ovim ugovorima se. Osim napred navedenih slučajeva. Sličnu klauzulu konkurencije ima i Zakon o preduzećima iz 1996. komplementar komanditnog društva. na autonomnoj osnovi) zaključuje ugovor o uslovima pod kojima direktor i drugi radnici dok se nalaze u radnom odnosu. niti biti zaposleni. najduže do dve godine posle prestanka radnog odnosa. u propisima o radnim odnosima i ugovorima o zapošljavanju može se predvideti da radnik za vreme trajanja određenog radnog odnosa podatke koje saznaje za vreme svoga rada. Radi se u oba slučaja o konkurentskoj klauzuli kojima se zabranjuje konkurencija između preduzeća. odnosno drugom pravnom licu iste ili srodne delatnosti ili delatnosti koja bi bila konkurentna.

2009. . 5)Intezitet rivalstva postojećih preduzeća u grani. Beograd. Pravni život. . ZAKON o spoljnotrgovinskom poslovanju.troškovi prelaska na supstitut.postojeće barijere ulasku novih konkurentata. Svaka od navedenih sila utiče na sposobnost preduzeća da bude konkurentno u datoj industriji i svaka od sila ima po nekoliko determinanti. 4) Pregovaračka snaga dobavljača: . . Visok intezitet neke sile predstavlja opasnost za neko preduzeće jer će vjerovatno smanjiti njegov profit. Pravni život br. definiše 5 sila koje određuju snagu konkurencije i. Porter 1979.troškovi prelaska na upotrebu proizvoda. 3) Pregovaračka snaga kupaca: . 2/91 Prica R.broja konkurenata. Pariska konvencija za zašitu industrijske svojine. Nelojalna konkurencija. Pravni fakultet. .značaj industrije za dobavljače.stopa rasta industrije.predmeta koji se odnose na zabranu konkurencije.What is Unfair Competition.fiksnih troškova.značaj proizvoda dobavljača za proizvodni proces.sklonost kupaca ka supstitutima. . . . Everyday law encyclopedia. .značaj industrije za kupce.. 5) Intezitet rivalstva: . . atraktivnost nekog tržišta. zajedničke reakcije postojećih preduzeća. . . Osnovi Poslovnog prava.troškovi prelaska na konkurentski proizvod. mora predvideti i vreme toga dejstva. Porterove sile: 1)Opasnost od supstituta. [уреди] Reference • • • • • • • • • • Drakulić M. Pet Porterovih sila Model je razvio Majkl E. 1996. Klauzula konkurencije u radnom pravu. godine. FON. samim tim.kapaciteta. 2001 Zabel B. 2)Opasnost od novih konkurenata. .visina kapitala koju je potrebno investirati. 3)Pregovaračka snaga kupaca. Unfair Competition .reznolikost konkurencije. Pravna priroda nelojalne konkurencije. .državna regulativa. . 2010. Atraktivnost u ovom slučaju podrazumjeva ukupnu profitabilnost industrije. a ponekad i prostor. 2) Opasnost od novih konkurenata: . 1/63 ZAKON o trgovini. Beograd.pristup kanalima distribucije.izlazne barijere. 4)Pregovaračka snaga dobavljača. a nizak intezitet neke sile prestavlja šansu za neko preduzeće jer mu se pruža šansa da poveća profit. ZAKON o preduzećima.diferenciranost proizvoda. . 1) Opasnost od supstituta: . Novi Sad. br.stepen koncentrisanosti kupaca. . 1976 Drašković.visina troškova prelaska na upotrebu proizvoda drugih dobavljača.

Šta je konkurentska prednost? Kada kompanija ostvaruje profit koji prevazilazi prosek u svojoj grani industrije. To znači da kompanija mora imati resurse i sposobnosti koje su superiorne u odnosu na njenu konkurenciju. Kako izmeriti odbrambeni prokop vašeg zamka (kompanije)? Kako ga učiniti širim i dubljim da vas odbrani od konkurencije? Ili. Koje su to aktivnosti kreiranja vrednosti? Ako se vratimo na već pomenute 4 P inovacija (Cena. uključujući snabdevače u gornjem toku. kaže se da ona poseduje konkurentnu prednost u odnosu na svoje suparnike. Paradigma. to je prednost cene. Da bi se postigla konkurentna prednost. vidimo da nove ideje. kao i distribucione kanale u njihovom donjem toku. Ako je sposobna da ponudi prednosti kupcima. Kreiranje vrednosti Profesor Michael Porter kaže: “Uz redovne aktivnosti kreiranja vrednosti. onda je to prednost razlikovanja.hbs. (Harvard Business School . Superiorna vrednost kreira se ili kroz niže troškove ili kroz superiorne prednosti za kupca (razlikovanje). On sugeriše da je kupovina kompanije kao i kupovina zamka okruženog odbrambenim prokopom. a zovu se sposobnosti razlikovanja. Takodje postoji i pogled sa aspekta resursa. kompanija operiše u sistemu vrednosti vertikalnih aktivnosti. ili u razlikovanju. Cilj većine poslovnih strategija je da ostvare održivu konkurentnu prednost. ali po nižoj ceni. primenjene i eksploatisane tako da uzrokuju povećanje . kako bi prepoznali stvarne uslove vašeg poslovnog okruženja i reagovali kako treba? Pre nego što uđemo u metodologiju. ili u ceni. najpoznatiji privatni investitor na svetu kaže da želi da kupuje samo one kompanije koji imaju perspektivu ostvarenja održivog kreiranja vrednosti. kompanija mora izvoditi jednu ili više aktivnosti kreiranja vrednosti na način koji kreira više ukupne vrednosti od njenih konkurenata." Možemo uočiti da se reč vrednost ovde stalno ponavlja.Institute for Strategy and Competitiveness . za koji želi da je dovoljno dubok i širok kako bi odbio svu moguću konkurenciju. Proces. da vidimo šta je značenje pojma konkurentna prednost? Profesor Michael Porter sa Univerziteta u Harvardu identifikuje dva osnovna tipa konkurentne prednosti: (1) Prednost cene (2) Prednost razlikovanja Kada je kompanija sposobna da pruži iste prednosti kupcima kao i njena konkurencija. Oni se zovu prednosti pozicioniranja i definišu kompaniju kao predvodnika. Ovo važi za kompaniju koja na najbolji način iskorišćava svoje resurse ostvarujući konkurentnu prednost koja rezultira superiornim kreiranjem vrednosti. koje prevazilaze prednosti konkurentnih proizvoda.edu) Warren Buffett. i Pozicija).www.isc.

Da li možete pretpostaviti koliko će stabilan biti političko okruženje sutradan. I oni su primorani da prodaju po višim cenama da bi se takmičili sa svojim konkurentima. Povećana vrednost može se reflektovati kroz veći profit. Ukratko. male strane investicije. One utiču na to koliko poreza će se plaćati. Da li ste sigurni da ćete i ubuduće plaćati isti procenat svojih prihoda za snabdevanje neophodnim resursima. primenjene na bilo koju od inovacionih 4 P oblasti vašeg poslovanja. ove sile verovatno imaju najznačajniji uticaj na poslovanje. bolje pozicioniranje u svesti kupaca. lošu i ne konkurentnu ekonomiju. ili za druge ne prenosive troškove poslovanja? Treća sila: Nove konkurentske kompanije Profitabilna industrija privlači nove konkurentske kompanije. započeti novi biznis. kompjutera …). Možete se osećati sigurni u ovom trenutku. televizora. Politička nestabilnost uzrokuje visoke kreditne stope. ali i kroz efikasnije poslovne procese. Da bi ste ostali i opstali u biznisu morate konstantno skenirati vašu industriju. ali je samo pitanje vremena kada će novi konkurenti ući na vaše tržište i uticati na vašu profitabilnost. Prvi korak je obavezno upoznavanje sa uslovima okruženja. Neke industrije su profitabilnije od drugih. troškovi poslovanja. Kako da počnemo sa kreiranjem superiorne vrednosti. i sve ono što trenutno vidimo da se događa u Srbiji. Danas je sve teže kupiti jeftino a prodati skupo. sposoban da proizvede superiorniju vrednost? Ćetvrta sila: Suparništvo Svako se slaže da je tržišna ekonomija dobra stvar. ili izvođenje analize industrije. hleba. To su: Prva sila: Politički faktori Kod nas u Srbiji. itd. skidanja cena i popuštanja potrošaču . Da ali pre svega za potrošača. Možemo pretpostaviti da je profitabilnost industrije rezultat delovanja sedam sila. ili za godinu dana? Druga sila: Ne-prenosivi troškovi Vaši ne-prenosivi (na krajnjeg kupca). ali i ti isti snabdevači sada lakše dolaze do kupaca. direktno ili indirektno vode ka povećanju vrednosti.profitabilnosti. Globalizovana ekonomija omogućila je da se lakše nalaze snabdevači. Analiza industrije Industriju možemo definisati kao: Grupu kompanija koje nude proizvode ili usluge koji mogu biti zamena jedan za drugog (industrija mleka. i kako da učinimo ovaj proces održivim? Analiza industrije (eng. ne uvek i za onog ko proizvodi i prodaje. industry analysis) je pravi način da započnemo proces istraživanja održivog kreiranja vrednosti. to su sve one inovacione aktivnosti koje vaše poslovanje čine boljim (konkurentnijim). Suviše suparništva. kako se brzo i jednostavno može uvoziti ili izvoziti. Da li i u ovom trenutku postoji novi konkurent. Ovo ih kvalifikuje kao inovacione aktivnosti.

i postati (i ostati ) profitabilni u biznisu. Povećanje intelektualnog kapitala omogućiće vam da lakše dolazite do novih ideja. Šta vam vredi znanje ako se ne primenjuje? . Da li ste svesni vaše sopstvene situacije? Sedma sila: Alternative Postoje industrije koje su alternativni proizvodi ili usluge izbrisali sa tržišta. Ako u vašoj organizaciji pronađete prave ljude da unesu ove ideje.može izazvati da cele industrije postanu neprofitabilne. ali će vam jedino povećana inovaciona sposobnost omogućiti da te nove profitabilne ideje sprovedete u delo. Vi i vaši konkurenti bićete prisiljeni da konstantno nudite povoljnije uslove. bogatstvo i pristupačnost baze potrošača utiče na profitabilnost industrije. Šta je vaša baza potrošača? Da li je pristupačna? Koliko su spremni da potroše novac na vaš proizvod? Ovo su sve promenljive. Konkurentna prednost je suviše važna za profitabilnost. Danas se nalaze samo u muzejima i u našim državnim nadleštvima. tako da je potrebno uključiti sve zaposlene. Smatra se da je jedan od osnovnih faktora povećanja konkurentnosti kompanija stalno uvećanje njihovog intelektualnog kapitala. Da li u ovom trenutku na tržištu postoji bolja alternativa vaših proizvoda? Kako bi ste koristili ovaj model analize industrije? Prvo morate izgraditi alat kojim bi ste procenili situaciju. steći ćete konkurentnu prednost. da li je vaša industrija još uvek profitabilna? Šesta sila: Baza potrošača Veličina. a to su upitnici koji bi tražili odgovore na specifična pitanja za svaku od pomenutih sedam sila. Metodologija menadžmenta inovacija je u suštini čista interaktivna komunikacija. ali i opstanak vaše kompanije. i menjaju se vremenom. Da li se i vi takmičite sa svojom konkurencijom. Nove profitabilne ideje ne dolaze lako. čak i po cenu profitabilnosti? Peta sila: Otpor potrošača Smatra se da su obrazovani potrošači uslov dobre prodaje. vaša trgovinska marža će se smanjivati. Ali i ovom slučaju intelektualni kapital i inovaciona sposobnost ne mogu jedno bez drugog. Setite se pisaćih mašina. ali i to do određene mere. a potom ih i iskoriste da kreiraju superiornu vrednost. Ako su savršeno svesni toga šta da očekuju od proizvoda i po kojoj ceni. Da li već sada pružate previše mušterijama? Ako je tako.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->