P. 1
Uticaj_coveka_na_prirodu

Uticaj_coveka_na_prirodu

|Views: 3,042|Likes:
Published by EminaBosnia

More info:

Published by: EminaBosnia on Apr 13, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/27/2012

pdf

text

original

Seminarski rad

Uvodne napomene
Klima na Zemlji stalno se menjala.Posledice promena su izmena ugla ose Zemljine rotacije I one se manifestuju u velikom pregrevanju pojedinih delova Zemlje pracenom susama, sumskim pozarima,povlacenjem lednika, otapanjem leda u polarnim predelima, porastom nivoa svetskog mora, katastrofalnim padavinama i poplavama. Najveci uticaj na klimu vrsi covek. Menja se sastav atmosfere, bilans zracenja i toplote na Zemlji, javlja se efekat staklene baste, kisele kise, ozonske rupe… Kada govorimo o promenama u prirodi koje su nastale delovanjem čoveka, mislimo na savremenog čoveka, razumnog i sposobnog da zahvaljujući civilizacijskim tekovinama, oruñima i oružjima, osvoji i najnepristupačnije delove planete Zemlje, da potpuno ovlada prirodom i da je maksimalno iskorišćava radi stvaranja što većeg profita i brzog ekonomskog razvoja.

1

Beograd. različita industrijska postrojenja i deponije danas karakterišu izgled biosfere. Opustošeni i erodirani tereni nastali prekomernim uništavanjem šuma i stočarenjem. 2005. podizanja svetskog mora i oštećenja ozonskog omotača. Zbog toga su poslednje decenije dvadesetog veka u velikoj meri bile obeležene različitim programima i akcijama u oblasti zaštite. A. obnove i unapreñenja životne sredine. G. Jovanović. Matić. Zagañivanje zemljišta. Zagañivanje vazduha. poprima dramatične posledice. ogromne površine poljoprivrednog zemljišta. D.. Uništavanje prirodnih ekosistema i Uništavanje pojedinačnih vrsta Posledice pomenutih oblika ugrožavanja još su veće kada se njihovi negativni uticaji saberu. a sigurno je da će i ovaj vek biti u znaku rešavanja nasleñenih i novonastalih problema vezanih za zagañivanje i zaštitu životne sredine na globalnom. vode i zemljišta. Savremeni čovek izmenio je izgled čitavih predela.Seminarski rad Uticaj čoveka na prirodu Biosferu ili životnu sredinu na planeti Zemlji savremeni čovek ugrožava u meri koja preti da ugrozi i njegov sopstveni ostanak. Korać. Lakušić. S: Biologija za razred gimnazije opšteg smera.. ne samo na lokalnom već i na globalnom nivou. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva... regionalnom i lokalnom planu.57. 1 Cvetković. D.str. 2 . pa samim tim i hrane. Promene koje su prouzrokovane čovekovim delovanjem dešavaju se toliko brzo da priroda ne može sama da se obnovi i oporavi. Najizraženiji oblici ugrožavanja prirode su:1 Zagañivanje atmosfere koje dovodi do promene klime. Zagañivanje kopnenih voda i svetskog mora.

ozona. fizičko. Najcesce zagadjujuce materije su ugljenmonoksid (CO). mikrocestice cadji. vodonika. mangan. Glavni izvori zagadjenja vazduha su zagrevanje stanova. Zagañivanje i izvori zagañenja atmosfere Cist vazduh je osnov za zdravlje i zivot ljudi i citavog ekosistema. usled vulkanskih erupcija i prirodnih požara.Seminarski rad Promene fizičkih i hemijskih karakteristika životne sredine Do promena fizičkih i hemijskih karakteristika životne sredine dolazi zbog prekomernog zagañivanja vazduha. cink i drugi teski metali i organski spojevi koji nastaju kao rezultat razlicitih aktivnosti. vode i zemljišta. metan). azotdioksid (NO2). Zagadjenost vazduha predstavlja prisustvo jednog ili vise zagadjivaca. Zagadjeni vazduh utice na razlicite nacine na zdravlje ljudi i citav ekosistem. a sastoji se priblizno od 4/5 azota. industrijske aktivnosti i saobracaj. sagorevanjem uglja. sumpor-dioksid. prirodnog gasa i drveta. nafte. Zagadjenje vazduha zavisi prvenstveno od tipa zagadjivaca. ali češće dospevaju pod uticajem čovekovih aktivnosti. ugljen-monoksid. ketoni. azotni oksidi. Zagañivanje vazduha nastaje kada se različiti prirodni gasovi (ugljendioksid. Pri tome dolazi do promene prirodnog odnosa i koncentracije osnovnih komponenata vazduha. 1/5 kiseonika i vrlo malih kolicina plemenitih gasova. Ovi gasovi i čestice mogu doći u atmosferu prirodnim putem. Koncetracija od 1% CO u vazduhu je smrtonosna. Specificne zagadjujuce materije vazduha su i olovo. kadmijum. U atmosferu se ispuštaju i ogromne količine veštačkih sintetisanih zagañujućih materija (fluoridi. ugljen dioksida. kao i sitne čestice čañi i prašine oslobode u atmosferu. Vazduh je smesa gasova koja cini atmosferu. Nevolje nastaju kada se ovaj odnos poremeti. teški metali) kao posledica sve većeg razvoja industrije i saobraćaja. nikl. arse. hrom. biološko i radioaktivno. 3 . sumpordioksid (SO2). Zagañivanje životne sredine po prirodi može biti hemijsko. vodene pare i raznih necistoca.

Uticaj aerozagadjenja na zivotnu sredinu je visestruk.b92.net 4 .2 Slika 1. Cestice aerosoli menjaju vremenske prilike u nizim delovima atmosfere. povecanje padavina. Pronañeni su tragovi sagorevanja iz automobila u ledu Antartika. izvori zagañenja vazduha U svetu se preduzimaju mnoge mere za saniranje zagadjenog vazduha ili sprecavanje daljeg zagadjenja. zbog toga više moderni automobili na koriste olovni benzin. One uticu na smanjenje Sunceve radijacije. uništavanje ozonskog omotača i pojavu kiselih kiša – direktna je posledica naglih promena fizičkih i hemijskih karakteristika atmosfere na globalnom planu. 2 www.Seminarski rad Posledice globalnog zagrevanja planete i podizanja nivoa svetskog mora. stvaraju izmaglicu i smanjuju vidljivost.

Belgija. ciji je cilj sprecavanje i smanjivanje emisije otrovnih gasova. Danska. godine moraju da smanje emisiju stetnih gasova u atmosferu u proseku za pet odsto u odnosu na nivo emisije 1990. a u istocnoj i centralnoj Evropi Rumunija i Slovacka. industrijske zemlje do 2012. Irska. Prema Protokolu iz Kjotoa.b92.Seminarski rad U japanskom gradu Kjotou 1997. Nemacka. Luksemburg. godine. Spanija. Do sada su Kjoto protokol od zemalja Evropske unije. jedan od velikih svetskih zagadjivaca. godine oko 50 zemalja potpisalo je Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama. Italija. Protokol su ratifikovale i Norveska i Malta.net 5 . juna prikljucio i Japan.4. ratifikovale Austrija. koji se smatraju glavnim uzrocnicima porasta temperatura na Zemlji. Grcka.3 3 www. Jedan od svakako znacajnih koraka u poslednje vreme je sto se zemljama koje su ratifikovale Protokol. pre svega ugljendioksida. Svedska i Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske. Finska. odnosno stvaranja efekta “staklene baste”.

str. Zagañivanje i izvori zagañenja zemljišta Pod zagañivanjem zemljišta podrazumevaju se promene fizičkih. Kopnene vode i svetsko mora zagañuju se:4 fizički – čvrstim otpadom. Svaka promena u pogledu karakteristika zemljišta može imati znatne posledice na ukupan sastav živog sveta i procese koji se odvijaju u ekosistemu. G. a sve kopnene vode planete Zemlje. univerzalni rastvarač koji dominira u grañi svakog živog bića. površinske i podzemne. (2002) Uticaj antropogenih izvora toplote na klimu Beograda. Rešavanje problema efikasne zaštite i racionalnije korišćenje kopnenih voda jedan je od prioriteta savremenog čoveka od čega zavisi i njegov opstanak na planeti Zemlji. voda je veoma ograničen prirodni resurs. a time i kruženja materija u prirodi. Anñelković. pesticidima. naftom. Istovremeno. Jedan od najvećih izvora zagañivanja zemljišta je savremena poljoprivreda.5 – 1% ukupne svetske vode. Agroekosistemi danas obuhvataju ogromna prostranstva. koje ne potiču sa tih prostora) i radioaktivno – nuklearne probe. stranih vrsta (alohtone. hemijski – organskim i neorganskim materijama. a svega 3% je takozvana slatka voda . stanište mnogih biljnih i životinjskih vrsta. na koju je orjentisano čitavo čovečanstvo (6 milijardi ljudi). biološki – prenamnožavanjem patogenih mikroorganizama. Beograd: Geografski fakultet. havarije podmornica. virusa. 4 6 . čine samo 0. nuklearni otpad i slično.Seminarski rad Zagañivanje i izvori zagañenja voda Voda je osnov postojanja i funkcionisanja života na Zemlji. teškim metalima. magistarski rad . U svetskom moru nalazi se 97% vode. koje dovodi do smanjenja njegove plodnosti i sposobnosti za normalno odvijanje procesa razlaganja.2 % „zarobljeno“ je u ledu Antarktika i Arktika.138. povišenom temperaturom. hemijskih i bioloških svojstava zemljišta.

veštačka akumulaciona jezera koja potapaju plodno zemljište. Indirektni izvor zagañivanja zemljišta predstavljaju kisele kiše. vrste koje su se uspešno prilagodile izmenjenim uslovima staništa često predstavljaju čovekove neželjene pratioce (korovi. Čovek sve snažnije utiče na promenu prirodnog sastava i odnosa u biocenozama i ekosistemima. Takoñe. Zagañivanjem staništa čovek naglo menja i oduzima životni prostor drugim bićima. radi suzbijanja korova i drugih štetočina.Seminarski rad Samo u našoj zemlji čine više od 60% ukupne teritorije. mnogobrojne zagañujuće materije spiranjem sa zemljišta zagañuju površinske i podzemne vode i dolaze do svetskog mora. kamenolomi. Samo za poslednjih 400 godina sa planete Zemlje nepovratno je nestalo više od 600 vrsta životinja i oko 900 vrsta biljaka. Oblici neposrednog zagañivanja su i brojne deponije komunalnog i industrijskog otpada. Poljoprivredna zemljišta zagañuju se neposredno hemijski – pesticidima. 7 . prekomerna i neadekvatna urbanizacija. rudnici sa površinskim kopom. pacovi. mnogi insekti i drugi beskičmenjaci). S druge strane. koja se povlače u područja sa očuvanim staništima ili iščezavaju u nemogućnosti da se prilagode. Promene sastava živog sveta Promene sastava živog sveta u ekosistemima direktna su posledica promena fizičkih i hemijskih uslova sredine nastalih delovanjem savremenog čoveka. dovodeći uglavnom do njihovog osiromašenja. ali i prekomernom upotrebom veštačkih ñubriva. seča šuma koja dovodi do erozije plodnog zemljišta i slično.

Oni su preneli jasno i glasno poruku iz svojih zemalja. već i ekonomiju. verovatni razlog promena klime koje su uzrok sve katastrofalnijih nepogoda. Lideri zemalja-članica kažu da promena klime razara ne samo okolinu. Izveštaji najugroženijih zemalja. trećeg sveta. a to je da se ekonomski i socialni razvoj ne mogu ostvariti ukoliko se ne reši ekološko pitanje. u razvoju. Klimatske promene su nastale zbog ljudskih aktivnosti i one se ubrzavaju. Nauka treba brzo da reaguje. uglavnom. U borbi protiv klimatskih promena prednjači Evropska unija. Cena nedelovanja prevazići će cenu delovanja. Ovo će izazvati dramatične promene ukoliko nešto ne preduzmemo. kao što je sagorevanje fosilnih goriva. vrelih talasa. čovekovom aktivnošću. posebno onih ostrvskih.Seminarski rad Uticaj čoveka na promenu klime Klimatske promene izazvane su. Taj zaključak bi mogao da pomogne u borbi protiv globalnog zagrevanja jer je sve više onih koji traže konkretnu akciju. ako ne i za celih 20 odsto. zaključak je zasedanja Generalne skupštine UN. Prelomni izveštaj Meñuvladinog panela UN o klimatskim promenama navodi da je ljudsko delovanje. ali i siromašne zemlje tzv. alarmantni su. Zbog toga su i oni pozvali na akciju. klimatske promene i dalje su predmet sporenja velikih sila. suša i poplava. Ipak. Ekonomska proučavanja kažu da klimatske promene mogu da umanje ekonomski rast za pet odsto. Svetski lideri priznaju da se klimatske promene dešavaju i da su izazvane ljudskim aktivnostima. Glavni borac za zaštitu životne sredine meñu razvijenim zemljama je Evropska unija. 8 . Akcija je moguća i ekonomski razumna.

Seminarski rad Neizbežno. 9 . Tu su uključene tehnologije zasnovane na hidrogenu. naprednoj nuklearnoj energiji. rekla je Rajsova. obnovljivim gorivima i većem energetskom iskorišćenju. Od 2001. moramo da razvijemo i iznesemo na tržište nove energetske tehnologije i prevaziñemo sadašnji sistem fosilnih goriva i ispuštanja ugljendioksida. godine vlada SAD uložila je blizu 18 milijardi dolara u razvoj čišćih izvora energije.

Posledica svega . Za 2000. na kojoj se nalazi i naša zemlja. Treba imati u vidu da se indeksi izračunavaju u odnosu na nivo mora. a na jugu još jači. Visoka sunčeva radijacija Ovih dana je ekstremno visok nivo sunčeve radijacije ovom geografskom širinom. kao nulte tačke. padanje meteora ili asteroida na zemlju). za sadašnje promene odgovoran je čovek. pri čemu je došlo. Na svakih 300 metara nadmorske visine indeks raste za četiri odsto. (2002) Uticaj antropogenih izvora toplote na klimu Beograda. kada su promene izazivane prirodnim uzrocima (vulkani. Naučnici okupljeni oko Svetske meteorološke organizacije i Organizacije ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine (UNEP). Ovom indeksu odgovara u cilju zaštite boravak na suncu najviše deset minuta. što dovodi Anñelković. ali ljudi danas takoñe menjaju sastav atmosfere. Taj asteroid je tada podigao ogromni oblak prašine koji je izazvao trogodišnji mrak na zemlji. uslovljenih ubrzanim tehnološkim i industrijskim razvojem. za stručnjake koji se bave klimom i atmosferom nije neočekivano. Beograd: Geografski fakultet. više nema dileme. Str. 5 10 . godinu Svetska meteorološka organizacija je predvidela da će biti najtoplija ovog stoleća. pa i milenijuma.5 Sve što ovog proleća i na pragu leta osećamo. Za razliku od preñašnjih vekova. zbog promena u sastavu atmosfere do poremećaja energetskog balansa. Da je došlo do promena u sastavu atmosfere. Doduše ne tako drastično. postalo je jasno tek sedamdesetih godina ovoga veka. Iako je tamo hladnije. koji prirodno treba da postoji izmeñu sunca i zemlje. 144. s tim što je na severu zemlje nešto slabiji. kažu da ljudi u ovom veku rade slično onome što je pre 65 miliona godina uradio džinovski asteroid padom na zemlju. Iznosi oko devet. zračenje je veće. G. U zabludi je onaj ko misli da je na planinama sunčevo zračenje manje. magistarski rad.Seminarski rad Tendencije u globalnoj promeni klime Da je došlo do globalne promene klime i ukupnog zagrevanja atmosfere.dobro poznato izumiranje dinosaurusa.

uragani. drvo. topljenje leda na polovima i porast nivoa okeana i mora. sedam se nalazi u ovoj poslednjoj deceniji.ugalj. 11 . Apsolutno 1998.od deset najtoplijih godina u periodu od 1860. imamo povećanu temperaturu. dok je prošla godina bila neznatno svežija. stvoren je takozvani efekat staklene bašte koji sprečava da se zemlja hladi.Seminarski rad do promene energetskog balansa. zbog uticaja hladne pacifičke struje. pojačana frekvencija i intenzitet vremenskih nepogoda (tajfuni. Čovek suptilno u atmosferu emituje znatno veće količine različitih razornih supstanci. a posledica svega je ukupna promena klime. do 1999. ukupno smanjenje količine padavina. Zbog toga u troposferi. Predviñanja stručnjaka o ovoj godini. Analize merenja temperature u poslednjih 140 godina pokazuju da je taj porast intenzivan u poslednjoj deceniji ovoga veka. oluje i nama poznate). izgleda da se već potvrñuju. smanjivanje slatkovodnih površina i povlačenje podzemnih voda. A trend porasta ove temperature i dalje traje.produžetak sušnih perioda. pre svega nastalih sagorevanjem fosilnih (biljnog i životinjskog porekla) goriva . Merenja pokazuju još nešto . Zbog emitovanja velikih količina ugljen-dioksida i drugih gasovitih materija. kao ubedljivo najtoplijoj. Svi pokazatelji kao posledica zagrevanja atmosfere su tu . koje je naročito opasno zbog nestajanja vode za piće. prizemnom sloju atmosfere. u visini približno do 10 kilometara. nafta. poznate kao La Ninjo.

Ovaj ugljen-dioksid antropogenog porekla uvećao je svoj sadržaj u atmosferi za 25 % tokom poslednjih 150 godina. sa temperaturom od -730C. V. nego da ostane pri tlu. Ova dragocena osobina ugljen-dioksida omogućuje da se energija stigla na Zemlju ne vrati nazad u kosmos. manje prisutni ugljen-dioksid i drugi atmosferski gasovi u tragovima mogu da apsorbuju svetlost većih talasnih dužina i tako zadrže Sunčevu energiju koja se odbija od tla. a Zemlja bi bila hladnija za oko 400C. 6 Adamenko. Efekat staklene bašte igra presudnu ulogu u radijacionom transferu toplote – on je prirodni mehanizam kojim se zagreva atmosfera. Za razliku od glavnih komponenti atmosfere.75. naročito fosilnih goriva koja ljudi intenzivno koriste od industrijske revolucije naovamo. Kada uopšte ne bi bilo efekta staklene bašte. nalik na toplotu koja se čuva u baštenskom stakleniku.N. Taj fenomen naziva se globalno zagrevanje i mogao bi imati velike i teške posledice po klimu u budućnosti. dok bi u slučaju intenzivnog efekta staklene bašte Zemlja ličila na Veneru. 6 Glavni uzročnik ovog efekta je atmosferski gas ugljen-dioksid (CO2). Ugljen-dioksid u atmosferu stiže vulkanskim erupcijama i sagorevanjem organskih materija. kiseonika (O2) i azota (N2). 12 .Seminarski rad Efekat staklene bašte U širem smislu. efekat staklene bašte je prirodan fenomen koji se na Zemlji dogañao milionima godina pre nego što su ljudi počeli da sagorevaju fosilna goriva i emituju povećane količine ugljen-dioksida. tako da prisustvo ovog gasa u atmosferi čini naš svet prijatnim mestom za život. Zemlja bi bila zaleñeni kamen u svemiru.str. Leningrad: Gidrometeoizdat . po čemu je efekat dobio ime. Kada bi nestao sav ugljen-dioksid iz atmosfere. (1979) Meliorativnaja mikroklimatologija. zbog čega je došlo do većeg zagrevanja atmosfere i podizanja globalne temperature. s prosečnom temperaturom od paklenih 5000C. Sunčevo zračenje bi se uglavnom odbijalo od površine planete.

Topli periodi i ledena doba su se redovno smenjivali u proslosti a tada nije bilo industrije.. tj. ali oni u tome ucestvuju sa zanemarljivim procentom u odnosu na ugljendioksid. Tako da covek u odnosu na ove cinjenice mozda i doprinosi klimatskim promenama. do globalnih promena klime ce doci sigirno. Čovek može da utiče na klimatske promene ali. to je sigurno. 13 .Seminarski rad Zaključak Klimatskh promena ce biti. individualnih lozista. moje mišljenje kao i mnogih drugih naučnika je da je taj uticaj relativno mali u odnosu na prirodne faktore. Ako shvatimo da praktično svaka tačka na našoj planeti ima svoju jedinstvenu klimu. sto je ujedno i moj posao. Mozda nije bilo toliko ostalih gasova koji uticu na efekat staklene baste.. ali ne u tolikoj meri koliko se u medijima prica. njihovo neznanje i lepu veceru.Nekada je i koncentracija ugljendioksida u atmosferi bila mnogo puta veca. a ne da se sve svede na sastanak grupe G8. praistorije takvi uticaji bili izuzetno mali. Naravno da treba voditi racuna o zagadjenju. Bez zrelog stava ce biti tesko. ali je osnovni problem i podizanje svesti ljudi i zrelije zalaganje politicara. Evidentno je da su u prvim momentima naše istorije. Vodili mi racuna ili ne. onda je jasno da pojava čoveka i njegove delatnosti ima efekta na klimatska dešavanja na tako malim prostorima. ali da li je covek za to toliko kriv pitanje je. Taj uticaj se ogleda naročito od industrijske revolucije do danas i izbacivanja u vazduh toksičnih gasova.

Serija Geografičeskaja. magistarski rad 4. (1979) Leningrad: Gidrometeoizdat Meliorativnaja mikroklimatologija.. Beograd: Geografski fakultet. M. Budjiko. D.b92. www. Jovanović. 3. S: Biologija za razred gimnazije opšteg smera.I. G. Adamenko.. (2002) Uticaj antropogenih izvora toplote na klimu Beograda.Seminarski rad Literatura 1. Cvetković. (1962) Poljarne ljedi i klimat. V. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.net 14 . Beograd. Anñelković. Izvestija AN SSSR. A.N... D. Korać. 2. Lakušić. G. 2005. Matić. No 6 5.

............ 1 Uticaj čoveka na prirodu .................................................................. 3 Zagañivanje i izvori zagañenja atmosfere .............................................................................................................................. 8 Tendencije u globalnoj promeni klime ............ 6 Promene sastava živog sveta...................................................Seminarski rad Sadržaj: Uvodne napomene .................................................... 2 Promene fizičkih i hemijskih karakteristika životne sredine ..................................................................... 13 Literatura ........... 10 Visoka sunčeva radijacija ............................................................................................ 3 Zagañivanje i izvori zagañenja voda..................................................... 12 Zaključak .......... 14 15 ............................................. 6 Zagañivanje i izvori zagañenja zemljišta ........................................................................................................................................ 7 Uticaj čoveka na promenu klime....................................................................................................... 10 Efekat staklene bašte..............................................

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->