Seminarski rad

Uvodne napomene

Klima na Zemlji stalno se menjala.Posledice promena su izmena ugla

ose Zemljine rotacije I one se manifestuju u velikom pregrevanju pojedinih
delova Zemlje pracenom susama, sumskim pozarima,povlacenjem lednika,
otapanjem leda u polarnim predelima, porastom nivoa svetskog mora,
katastrofalnim padavinama i poplavama.

Najveci uticaj na klimu vrsi covek. Menja se sastav atmosfere, bilans

zracenja i toplote na Zemlji, javlja se efekat staklene baste, kisele kise,
ozonske rupe…

Kada govorimo o promenama u prirodi koje su nastale delovanjem

čoveka, mislimo na savremenog čoveka, razumnog i sposobnog da
zahvaljujući civilizacijskim tekovinama, oruñima i oružjima, osvoji i
najnepristupačnije delove planete Zemlje, da potpuno ovlada prirodom i da
je maksimalno iskorišćava radi stvaranja što većeg profita i brzog
ekonomskog razvoja.

1
Seminarski rad

Uticaj čoveka na prirodu

Biosferu ili životnu sredinu na planeti Zemlji savremeni čovek

ugrožava u meri koja preti da ugrozi i njegov sopstveni ostanak. Zagañivanje
vazduha, vode i zemljišta, pa samim tim i hrane, poprima dramatične
posledice, ne samo na lokalnom već i na globalnom nivou.

Najizraženiji oblici ugrožavanja prirode su:1

Zagañivanje atmosfere koje dovodi do promene klime,
podizanja svetskog mora i oštećenja ozonskog omotača,

Zagañivanje kopnenih voda i svetskog mora,

Zagañivanje zemljišta,

Uništavanje prirodnih ekosistema i

Uništavanje pojedinačnih vrsta

Posledice pomenutih oblika ugrožavanja još su veće kada se njihovi

negativni uticaji saberu. Promene koje su prouzrokovane čovekovim
delovanjem dešavaju se toliko brzo da priroda ne može sama da se obnovi i
oporavi. Savremeni čovek izmenio je izgled čitavih predela.

Opustošeni i erodirani tereni nastali prekomernim uništavanjem šuma

i stočarenjem, ogromne površine poljoprivrednog zemljišta, različita
industrijska postrojenja i deponije danas karakterišu izgled biosfere.

Zbog toga su poslednje decenije dvadesetog veka u velikoj meri bile

obeležene različitim programima i akcijama u oblasti zaštite, obnove i
unapreñenja životne sredine, a sigurno je da će i ovaj vek biti u znaku
rešavanja nasleñenih i novonastalih problema vezanih za zagañivanje i
zaštitu životne sredine na globalnom, regionalnom i lokalnom planu.

1
Cvetković, D., Lakušić, D., Matić, G., Korać, A., Jovanović, S: Biologija za razred gimnazije opšteg
smera, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2005.str.57.

2
Seminarski rad

Promene fizičkih i hemijskih karakteristika životne sredine

Do promena fizičkih i hemijskih karakteristika životne sredine dolazi

zbog prekomernog zagañivanja vazduha, vode i zemljišta. Zagañivanje
životne sredine po prirodi može biti hemijsko, fizičko, biološko i
radioaktivno.

Zagañivanje i izvori zagañenja atmosfere

Cist vazduh je osnov za zdravlje i zivot ljudi i citavog ekosistema.

Vazduh je smesa gasova koja cini atmosferu, a sastoji se priblizno od 4/5
azota, 1/5 kiseonika i vrlo malih kolicina plemenitih gasova, ugljen
dioksida, vodonika, ozona, vodene pare i raznih necistoca. Nevolje nastaju
kada se ovaj odnos poremeti. Zagadjeni vazduh utice na razlicite nacine na
zdravlje ljudi i citav ekosistem. Zagadjenost vazduha predstavlja prisustvo
jednog ili vise zagadjivaca. Zagadjenje vazduha zavisi prvenstveno od tipa
zagadjivaca. Glavni izvori zagadjenja vazduha su zagrevanje stanova,
industrijske aktivnosti i saobracaj.

Najcesce zagadjujuce materije su ugljenmonoksid (CO),

sumpordioksid (SO2), azotdioksid (NO2), mikrocestice cadji. Specificne
zagadjujuce materije vazduha su i olovo, kadmijum, mangan, arse, nikl,
hrom, cink i drugi teski metali i organski spojevi koji nastaju kao rezultat
razlicitih aktivnosti. Koncetracija od 1% CO u vazduhu je smrtonosna.

Zagañivanje vazduha nastaje kada se različiti prirodni gasovi (ugljen-

dioksid, ugljen-monoksid, sumpor-dioksid, azotni oksidi, metan), kao i sitne
čestice čañi i prašine oslobode u atmosferu. Pri tome dolazi do promene
prirodnog odnosa i koncentracije osnovnih komponenata vazduha. Ovi
gasovi i čestice mogu doći u atmosferu prirodnim putem, usled vulkanskih
erupcija i prirodnih požara, ali češće dospevaju pod uticajem čovekovih
aktivnosti, sagorevanjem uglja, nafte, prirodnog gasa i drveta. U atmosferu
se ispuštaju i ogromne količine veštačkih sintetisanih zagañujućih materija
(fluoridi, ketoni, teški metali) kao posledica sve većeg razvoja industrije i
saobraćaja.

3
Seminarski rad

Posledice globalnog zagrevanja planete i podizanja nivoa svetskog

mora, uništavanje ozonskog omotača i pojavu kiselih kiša – direktna je
posledica naglih promena fizičkih i hemijskih karakteristika atmosfere na
globalnom planu.

Uticaj aerozagadjenja na zivotnu sredinu je visestruk. Cestice aerosoli

menjaju vremenske prilike u nizim delovima atmosfere. One uticu na
smanjenje Sunceve radijacije, povecanje padavina, stvaraju izmaglicu i
smanjuju vidljivost.

Pronañeni su tragovi sagorevanja iz automobila u ledu Antartika,

zbog toga više moderni automobili na koriste olovni benzin.2

Slika 1. izvori zagañenja vazduha

U svetu se preduzimaju mnoge mere za saniranje zagadjenog vazduha

ili sprecavanje daljeg zagadjenja.

2
www.b92.net

4
Seminarski rad

U japanskom gradu Kjotou 1997. godine oko 50 zemalja potpisalo je

Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, ciji je cilj
sprecavanje i smanjivanje emisije otrovnih gasova, pre svega ugljen-
dioksida, koji se smatraju glavnim uzrocnicima porasta temperatura na
Zemlji, odnosno stvaranja efekta “staklene baste”. Prema Protokolu iz
Kjotoa, industrijske zemlje do 2012. godine moraju da smanje emisiju
stetnih gasova u atmosferu u proseku za pet odsto u odnosu na nivo emisije
1990. godine.

Do sada su Kjoto protokol od zemalja Evropske unije, ratifikovale

Austrija, Belgija, Danska, Finska, Nemacka, Grcka, Irska, Italija,
Luksemburg, Spanija, Svedska i Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i
Severne Irske. Protokol su ratifikovale i Norveska i Malta, a u istocnoj i
centralnoj Evropi Rumunija i Slovacka.

Jedan od svakako znacajnih koraka u poslednje vreme je sto se

zemljama koje su ratifikovale Protokol,4. juna prikljucio i Japan, jedan od
velikih svetskih zagadjivaca.3

3
www.b92.net

5
Seminarski rad

Zagañivanje i izvori zagañenja voda

Voda je osnov postojanja i funkcionisanja života na Zemlji, stanište

mnogih biljnih i životinjskih vrsta, univerzalni rastvarač koji dominira u
grañi svakog živog bića. Istovremeno, voda je veoma ograničen prirodni
resurs. U svetskom moru nalazi se 97% vode, a svega 3% je takozvana
slatka voda - 2 % „zarobljeno“ je u ledu Antarktika i Arktika, a sve kopnene
vode planete Zemlje, površinske i podzemne, čine samo 0,5 – 1% ukupne
svetske vode, na koju je orjentisano čitavo čovečanstvo (6 milijardi ljudi).

Kopnene vode i svetsko mora zagañuju se:4

fizički – čvrstim otpadom, naftom, povišenom temperaturom,

hemijski – organskim i neorganskim materijama, pesticidima,
teškim metalima,

biološki – prenamnožavanjem patogenih mikroorganizama,
virusa, stranih vrsta (alohtone, koje ne potiču sa tih prostora) i

radioaktivno – nuklearne probe, havarije podmornica, nuklearni
otpad i slično.

Rešavanje problema efikasne zaštite i racionalnije korišćenje

kopnenih voda jedan je od prioriteta savremenog čoveka od čega zavisi i
njegov opstanak na planeti Zemlji.

Zagañivanje i izvori zagañenja zemljišta

Pod zagañivanjem zemljišta podrazumevaju se promene fizičkih,

hemijskih i bioloških svojstava zemljišta, koje dovodi do smanjenja njegove
plodnosti i sposobnosti za normalno odvijanje procesa razlaganja, a time i
kruženja materija u prirodi. Svaka promena u pogledu karakteristika
zemljišta može imati znatne posledice na ukupan sastav živog sveta i
procese koji se odvijaju u ekosistemu.

Jedan od najvećih izvora zagañivanja zemljišta je savremena

poljoprivreda. Agroekosistemi danas obuhvataju ogromna prostranstva.

4
Anñelković, G. (2002) Uticaj antropogenih izvora toplote na klimu Beograda. Beograd: Geografski
fakultet, magistarski rad . str.138.

6
Seminarski rad

Samo u našoj zemlji čine više od 60% ukupne teritorije. Poljoprivredna

zemljišta zagañuju se neposredno hemijski – pesticidima, radi suzbijanja
korova i drugih štetočina, ali i prekomernom upotrebom veštačkih ñubriva.
Oblici neposrednog zagañivanja su i brojne deponije komunalnog i
industrijskog otpada, rudnici sa površinskim kopom, kamenolomi, veštačka
akumulaciona jezera koja potapaju plodno zemljište, prekomerna i
neadekvatna urbanizacija, seča šuma koja dovodi do erozije plodnog
zemljišta i slično.

Indirektni izvor zagañivanja zemljišta predstavljaju kisele kiše.

Takoñe, mnogobrojne zagañujuće materije spiranjem sa zemljišta

zagañuju površinske i podzemne vode i dolaze do svetskog mora.

Promene sastava živog sveta

Promene sastava živog sveta u ekosistemima direktna su posledica

promena fizičkih i hemijskih uslova sredine nastalih delovanjem
savremenog čoveka. Zagañivanjem staništa čovek naglo menja i oduzima
životni prostor drugim bićima, koja se povlače u područja sa očuvanim
staništima ili iščezavaju u nemogućnosti da se prilagode. S druge strane,
vrste koje su se uspešno prilagodile izmenjenim uslovima staništa često
predstavljaju čovekove neželjene pratioce (korovi, pacovi, mnogi insekti i
drugi beskičmenjaci). Čovek sve snažnije utiče na promenu prirodnog
sastava i odnosa u biocenozama i ekosistemima, dovodeći uglavnom do
njihovog osiromašenja. Samo za poslednjih 400 godina sa planete Zemlje
nepovratno je nestalo više od 600 vrsta životinja i oko 900 vrsta biljaka.

7
Seminarski rad

Uticaj čoveka na promenu klime

Klimatske promene izazvane su, uglavnom, čovekovom aktivnošću,
zaključak je zasedanja Generalne skupštine UN.

Taj zaključak bi mogao da pomogne u borbi protiv globalnog

zagrevanja jer je sve više onih koji traže konkretnu akciju. Prelomni izveštaj
Meñuvladinog panela UN o klimatskim promenama navodi da je ljudsko
delovanje, kao što je sagorevanje fosilnih goriva, verovatni razlog promena
klime koje su uzrok sve katastrofalnijih nepogoda, vrelih talasa, suša i
poplava.

U borbi protiv klimatskih promena prednjači Evropska unija, ali i

siromašne zemlje tzv. trećeg sveta. Ipak, klimatske promene i dalje su
predmet sporenja velikih sila.

Nauka treba brzo da reaguje. Svetski lideri priznaju da se klimatske

promene dešavaju i da su izazvane ljudskim aktivnostima.

Izveštaji najugroženijih zemalja, posebno onih ostrvskih, u razvoju,

alarmantni su. Oni su preneli jasno i glasno poruku iz svojih zemalja, a to je
da se ekonomski i socialni razvoj ne mogu ostvariti ukoliko se ne reši
ekološko pitanje.

Akcija je moguća i ekonomski razumna. Cena nedelovanja prevazići

će cenu delovanja.

Glavni borac za zaštitu životne sredine meñu razvijenim zemljama je

Evropska unija. Lideri zemalja-članica kažu da promena klime razara ne
samo okolinu, već i ekonomiju. Zbog toga su i oni pozvali na akciju.

Klimatske promene su nastale zbog ljudskih aktivnosti i one se

ubrzavaju. Ovo će izazvati dramatične promene ukoliko nešto ne
preduzmemo. Ekonomska proučavanja kažu da klimatske promene mogu da
umanje ekonomski rast za pet odsto, ako ne i za celih 20 odsto.

8
Seminarski rad

Neizbežno, moramo da razvijemo i iznesemo na tržište nove

energetske tehnologije i prevaziñemo sadašnji sistem fosilnih goriva i
ispuštanja ugljendioksida.

Od 2001. godine vlada SAD uložila je blizu 18 milijardi dolara u

razvoj čišćih izvora energije, rekla je Rajsova. Tu su uključene tehnologije
zasnovane na hidrogenu, naprednoj nuklearnoj energiji, obnovljivim
gorivima i većem energetskom iskorišćenju.

9
Seminarski rad

Tendencije u globalnoj promeni klime

Da je došlo do globalne promene klime i ukupnog zagrevanja
atmosfere, više nema dileme. Za 2000. godinu Svetska meteorološka
organizacija je predvidela da će biti najtoplija ovog stoleća, pa i
milenijuma.5

Sve što ovog proleća i na pragu leta osećamo, za stručnjake koji se

bave klimom i atmosferom nije neočekivano. Da je došlo do promena u
sastavu atmosfere, uslovljenih ubrzanim tehnološkim i industrijskim
razvojem, postalo je jasno tek sedamdesetih godina ovoga veka. Za razliku
od preñašnjih vekova, kada su promene izazivane prirodnim uzrocima
(vulkani, padanje meteora ili asteroida na zemlju), za sadašnje promene
odgovoran je čovek.

Visoka sunčeva radijacija

Ovih dana je ekstremno visok nivo sunčeve radijacije ovom

geografskom širinom, na kojoj se nalazi i naša zemlja. Iznosi oko devet, s
tim što je na severu zemlje nešto slabiji, a na jugu još jači. Ovom indeksu
odgovara u cilju zaštite boravak na suncu najviše deset minuta. Treba imati u
vidu da se indeksi izračunavaju u odnosu na nivo mora, kao nulte tačke. Na
svakih 300 metara nadmorske visine indeks raste za četiri odsto. U zabludi je
onaj ko misli da je na planinama sunčevo zračenje manje. Iako je tamo
hladnije, zračenje je veće.

Naučnici okupljeni oko Svetske meteorološke organizacije i

Organizacije ujedinjenih nacija za zaštitu životne sredine (UNEP), kažu da
ljudi u ovom veku rade slično onome što je pre 65 miliona godina uradio
džinovski asteroid padom na zemlju. Taj asteroid je tada podigao ogromni
oblak prašine koji je izazvao trogodišnji mrak na zemlji, pri čemu je došlo,
zbog promena u sastavu atmosfere do poremećaja energetskog balansa, koji
prirodno treba da postoji izmeñu sunca i zemlje.

Posledica svega - dobro poznato izumiranje dinosaurusa. Doduše ne

tako drastično, ali ljudi danas takoñe menjaju sastav atmosfere, što dovodi

5
Anñelković, G. (2002) Uticaj antropogenih izvora toplote na klimu Beograda. Beograd: Geografski
fakultet, magistarski rad. Str. 144.

10
Seminarski rad

do promene energetskog balansa, a posledica svega je ukupna promena

klime. Čovek suptilno u atmosferu emituje znatno veće količine različitih
razornih supstanci.

Zbog emitovanja velikih količina ugljen-dioksida i drugih gasovitih

materija, pre svega nastalih sagorevanjem fosilnih (biljnog i životinjskog
porekla) goriva - ugalj, nafta, drvo, stvoren je takozvani efekat staklene
bašte koji sprečava da se zemlja hladi. Zbog toga u troposferi, prizemnom
sloju atmosfere, u visini približno do 10 kilometara, imamo povećanu
temperaturu. A trend porasta ove temperature i dalje traje. Analize merenja
temperature u poslednjih 140 godina pokazuju da je taj porast intenzivan u
poslednjoj deceniji ovoga veka. Merenja pokazuju još nešto - od deset
najtoplijih godina u periodu od 1860. do 1999. sedam se nalazi u ovoj
poslednjoj deceniji.

Apsolutno 1998. dok je prošla godina bila neznatno svežija, zbog

uticaja hladne pacifičke struje, poznate kao La Ninjo. Predviñanja stručnjaka
o ovoj godini, kao ubedljivo najtoplijoj, izgleda da se već potvrñuju.

Svi pokazatelji kao posledica zagrevanja atmosfere su tu - produžetak

sušnih perioda, pojačana frekvencija i intenzitet vremenskih nepogoda
(tajfuni, uragani, oluje i nama poznate), ukupno smanjenje količine
padavina, topljenje leda na polovima i porast nivoa okeana i mora,
smanjivanje slatkovodnih površina i povlačenje podzemnih voda, koje je
naročito opasno zbog nestajanja vode za piće.

11
Seminarski rad

Efekat staklene bašte

U širem smislu, efekat staklene bašte je prirodan fenomen koji se na
Zemlji dogañao milionima godina pre nego što su ljudi počeli da sagorevaju
fosilna goriva i emituju povećane količine ugljen-dioksida. Efekat staklene
bašte igra presudnu ulogu u radijacionom transferu toplote – on je prirodni
mehanizam kojim se zagreva atmosfera. 6

Glavni uzročnik ovog efekta je atmosferski gas ugljen-dioksid (CO2).

Za razliku od glavnih komponenti atmosfere, kiseonika (O2) i azota (N2),
manje prisutni ugljen-dioksid i drugi atmosferski gasovi u tragovima mogu
da apsorbuju svetlost većih talasnih dužina i tako zadrže Sunčevu energiju
koja se odbija od tla, nalik na toplotu koja se čuva u baštenskom stakleniku,
po čemu je efekat dobio ime. Ova dragocena osobina ugljen-dioksida
omogućuje da se energija stigla na Zemlju ne vrati nazad u kosmos, nego da
ostane pri tlu, tako da prisustvo ovog gasa u atmosferi čini naš svet prijatnim
mestom za život. Kada bi nestao sav ugljen-dioksid iz atmosfere, Sunčevo
zračenje bi se uglavnom odbijalo od površine planete, a Zemlja bi bila
hladnija za oko 400C.

Kada uopšte ne bi bilo efekta staklene bašte, Zemlja bi bila zaleñeni

kamen u svemiru, sa temperaturom od -730C, dok bi u slučaju intenzivnog
efekta staklene bašte Zemlja ličila na Veneru, s prosečnom temperaturom od
paklenih 5000C. Ugljen-dioksid u atmosferu stiže vulkanskim erupcijama i
sagorevanjem organskih materija, naročito fosilnih goriva koja ljudi
intenzivno koriste od industrijske revolucije naovamo. Ovaj ugljen-dioksid
antropogenog porekla uvećao je svoj sadržaj u atmosferi za 25 % tokom
poslednjih 150 godina, zbog čega je došlo do većeg zagrevanja atmosfere i
podizanja globalne temperature. Taj fenomen naziva se globalno zagrevanje
i mogao bi imati velike i teške posledice po klimu u budućnosti.

6
Adamenko, V.N. (1979) Meliorativnaja mikroklimatologija. Leningrad: Gidrometeoizdat .str.75.

12
Seminarski rad

Zaključak

Klimatskh promena ce biti, to je sigurno, ali da li je covek za to toliko

kriv pitanje je. Topli periodi i ledena doba su se redovno smenjivali u
proslosti a tada nije bilo industrije, individualnih lozista...Nekada je i
koncentracija ugljendioksida u atmosferi bila mnogo puta veca. Mozda nije
bilo toliko ostalih gasova koji uticu na efekat staklene baste, ali oni u tome
ucestvuju sa zanemarljivim procentom u odnosu na ugljendioksid.

Tako da covek u odnosu na ove cinjenice mozda i doprinosi

klimatskim promenama, ali ne u tolikoj meri koliko se u medijima prica.
Vodili mi racuna ili ne, do globalnih promena klime ce doci sigirno.
Naravno da treba voditi racuna o zagadjenju, sto je ujedno i moj posao, ali je
osnovni problem i podizanje svesti ljudi i zrelije zalaganje politicara, a ne da
se sve svede na sastanak grupe G8, njihovo neznanje i lepu veceru. Bez
zrelog stava ce biti tesko.

Čovek može da utiče na klimatske promene ali, moje mišljenje kao i

mnogih drugih naučnika je da je taj uticaj relativno mali u odnosu na
prirodne faktore. Taj uticaj se ogleda naročito od industrijske revolucije do
danas i izbacivanja u vazduh toksičnih gasova.

Ako shvatimo da praktično svaka tačka na našoj planeti ima svoju

jedinstvenu klimu, onda je jasno da pojava čoveka i njegove delatnosti ima
efekta na klimatska dešavanja na tako malim prostorima. Evidentno je da su
u prvim momentima naše istorije, tj. praistorije takvi uticaji bili izuzetno
mali.

13
Seminarski rad

Literatura
1. Cvetković, D., Lakušić, D., Matić, G., Korać, A., Jovanović, S:
Biologija za razred gimnazije opšteg smera, Zavod za udžbenike i
nastavna sredstva, Beograd, 2005.

2. Adamenko, V.N. (1979) Meliorativnaja mikroklimatologija.

Leningrad: Gidrometeoizdat

3. Anñelković, G. (2002) Uticaj antropogenih izvora toplote na klimu

Beograda. Beograd: Geografski fakultet, magistarski rad

4. Budjiko, M.I. (1962) Poljarne ljedi i klimat. Izvestija AN SSSR,

Serija Geografičeskaja, No 6

5. www.b92.net

14
Seminarski rad

Sadržaj:

Uvodne napomene ....................................................................................... 1

Uticaj čoveka na prirodu .............................................................................. 2

Promene fizičkih i hemijskih karakteristika životne sredine ..................... 3
Zagañivanje i izvori zagañenja atmosfere ................................................. 3
Zagañivanje i izvori zagañenja voda......................................................... 6
Zagañivanje i izvori zagañenja zemljišta .................................................. 6
Promene sastava živog sveta..................................................................... 7

Uticaj čoveka na promenu klime.................................................................. 8

Tendencije u globalnoj promeni klime ....................................................... 10

Visoka sunčeva radijacija ....................................................................... 10

Efekat staklene bašte.................................................................................. 12

Zaključak ................................................................................................... 13

Literatura ................................................................................................... 14

15