P. 1
pit i odg Fizika komlet

pit i odg Fizika komlet

|Views: 667|Likes:
Published by Tamara Ilic

More info:

Published by: Tamara Ilic on Apr 15, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/19/2013

pdf

text

original

1.

1)

2. 2)

3. 3) 4. 4)

Nabrojati osnovne fizičke veličine i jednice SI? dužina {metar(m)}, masa{kilogram(kg)}, vreme {sekunda(s)}, jačina električne struje {amper(A)}, termodinamička temperature {kelvin(K)}, svetlosna jačina{kandela(cd)}, količina materijala{mol(mol)} Kako se dele fizičke veličine, obrazložiti? Dele se na osnovne i izvedene. Osnovne se ne definišu formulama već opisom njihovog merenja i biraju se na međunarodnim konferencijama, dok se izvedene definišu iz osnovnih pomoću fizičkih zakona. Sta je predmet kinematike? Predmet kinematike je kretanje tela ne uzimajući u obzir uzroke koji dovode do tog kretanja. Veličine kod kinematike su put, brzina, vreme i ubrzanje. Kako se definiše srednja brzina materijalne tačke? Srednja brzina se definiše kao količnik pomeraja tela i vremena za koje je izvršilo pomeraj. x

Vsr

t

5. 5) 6. 6)

Napisati izraze za trenutnu brzinu i ubrzanje kod promenljivog paravolinijskog kretanja, nabrojati vrste pravolinijskog kretanja.

Vtr

x, atr t

V t

, uniformno i promenljivo kretanje

Grafički prikazati preĎeni put i brzinu u funkciji vremena kod jednako promenljivog pravolinijskog kretanja. Brzina zavisi od vremena linearno, dok pređeni put zavisi po kvadratnoj funkciji.

7.

Napisati izraze za trenutnu brzinu i ubrzanje kod krivolinijskog kretanja, šta je tangencijalno a šta normalno ubrzanje, koliko je ukupno ubrzanje ?

7)

V tr

dx, a tr dt

d V . Tangecijalno ubrzanje je ubrzanje koje deluje u pravcu brzine dt

8. 8)

9.

i utiče na intenzitet brzine dok normalno ubrzanje deluje normalno na brzinu i utiče na njen pravac i smer. Ukupno ubrzanje je vektorski zbir ova dva ubrzanja a intenzitet mu je koren zbira njihovih kvadrata. Koje je to kružno kretanje i šta je period kružnog kretanja? Kružno kretanje je ono kod kog postoji tačka u sistemu od koje je u bilo kom trenutku telo konstantno udaljeno (centar kružnice) iliti kreće se po kružnici. Period kružnog kretanja je vreme potrebno telu da jednom opiše kružnicu. Definisati veličine kod kružnog kretanja koje su analogne brzini i ubrzanju kod pravolinijskog kretanja i navesti njihove jedinice u SI. Brzini je anologna ugaona brzina {

9) 10. 10)

( ) }, a ubrzanju ugaono ubrzanje { s

}.

s2

Definisati kosi hitac i napisati izraze za maksimalnu visinu i domet kosog hic. Kosi hitac je kretanje tela kome je zadata početna brzina, čiji ugao pravca nije normalan o odnosu na podlogu, a zatim prepušteno uticaju gravitacione sile.

H max
11. 11)

Vo2 , x 2 g max

2Vo2 cos( ) sin( g

)

Vo2 sin( 2 ) g

Šta je domet kosog hica i pod kojim uslovom je maksimala? Domet kosog hica je rastojanje koje telo pređe po horizontali kada je u visini sa tačkom iz koje je počelo kretanje. Maksimalna je pod uslovom da je telo izbačeno pod uglom od 45 u odnosu na horizont. Sta je predmet dinamike ? Predmet dinamike je proučavanje veze između kretanja tela i uzroka koji dovodi do njegovog kretanja. Kako glase I i III Njutnov zakon dinamike, napisati izraze? I Njutnov zakon - Svako telo teži da ostane u stanju mirovanja ili niformnog pravolinijskog kretanja sve dok dejstvom spoljašnjih sila nije prinuđeno da promeni svoje stanje.
n

o

12. 12) 13. 13)

Fi
i 1

0

III Njutnov zakon - Uzajamno dejstvo dva tela je uvek jednako i suprotno usmereno, odnosno sila akcije i reakcije uvek ima isti intenzitet i pravac a supotan smer. 14. 14)

Fa

Fr

Kako glasi drugi Njutnov zakon dinamike ? Promena impulsa u vremena proporcionalna je sili koja deluje na telo i

vrši se u pravcu te sile. F ma 15. Šta je impuls. a šta impuls sile ? 15) Impuls je vektorska velicina istog pravca i smera kao brzina čiji je intenzitet m puta veći od intenziteta brzine. Impuls sile je vektorska veličina istog pravca i smera kao sila čiji je intenzitet t puta veći od intenziteta sile. 16. Šta je impuls i kako glasi zakon održanja impulsa za zatvoreni i otvoreni sistem ? 16) Impuls je vektorska veličina istog pravca i smera kao brzina čiji je intenzitet m puta veći od intenziteta brzine. Vektorski zbir impulsa tela koji čine zatvoreni

Pokazati kako se pomoću strmme ravni odreĎuje koeficijent trenja « mi » izmeĎu podloge i tela. U kojim vidovima se javlja mehanička energija? 23) Javlja se kao: 1. Et Ek Ep Primer: Slobodno padanje tela bez početne brzine. Potencijalna – energija mirovanja. pri kome počinje klizanje tela po strmoj ravni.elementarna dužina 22. kada se zanemari sila trenja sa vazduhom. za održavanje njegovog uniformnog kretanja potreban je manji ugao strme ravni . a sila dinamičkog Ftrd = d Fn . Rad je skalarna veličina definisana 2-ma vektorskim veličinama. U tom trenutku (granicni ugao komponenta težine F jednaka je sili statičkog trenja (1) (2) (3) (4) F Ftrs . 24) U zatvorenom sistemu tela između kojih deluju samo konzervativne sile mehanička energija se održava tj. ima pravac poluprečnika i smer ka centru. pa se koeficijent dinamičkog trenja može max izraziti kao d tan( ) . Kako glasi zakon održanja energije? Navesti primer. kada telo počne da klizi niz strmu ravan. Šta je sila. 21) Mehanički rad je mera dejstva odgovarajuće sile. at V2 r 19. poseduje je svako telo Ep m g h 24. U oba izraza s i Ftrs = s n predstavljaju koeficijente statičkog i dinamičkog trenja. 21. od čega ona zavisi a od čega ne ? 19) Eksperimentalno je dokazano da se sila statičkog trenja Ftrs može izraziti kao d .rad . U prirodi postoje gravitacione. ne menja se u toku vremena. Et . čistoće i hrapavosti dodirnih površina.koeficijent proporcionalnosti (konstanta) 23.sila ds . 18. Na sličan način može se odrediti koeficijent dinamičkog trenja.promena energije A . Statički koeficijent trenja je veći od dinamičkog. električne. Promena impulsa otvorenog sistema jednak je impulsu rezultantne sile. Kako se definiše rad u mehanici i koja je jedinica za rad u SI? Napisati izraz za rad u opštem slučaju. težina tela se može razložiti na komponentu F F// duž strme ravni i normalnu komponentu Fn .elementarni rad  E . B . sile jake i slabe interakcije. 17.teorema energije i rada  F dA . navesti jedinicu za silu u SI i nabrojati vrste sila u prirodi ? 17) Sila je uzrok promene stanja kretanja tela ili njegovoj deformaciji. koeficijent statičkog trenja jednak je tangensu ugla tan( max ). Naime. Ftrs = s Fn d Ftrd = F// Fn max Q sin( ) Ftrs Fn Q cos( max ) s Zamenom izraza (4) i (3) u izraz (1) za statičkog trenja se dobija Prema tome. Oba koeficijenta zavise od vrste materijala. Vektorski zbir impulsa tela koji čine otvoren sistem u toku kretanja ne ostaje konstantan. Njegova ukupna energija E jednaka je njegovoj potencijalnoj energiji Ep m g h .vektor sile N m J  dA F ds ] (džul) . F (=) N. 20.vektor puta Jedinica za rad je [ Rad u opštem slučaju je:  F  A   F B .const. Kinetička – predstavlja meru mehaničkog kretanja tela k Ek m v2 2 2. Koja je veza izmeĎu rada i energije ? 22) Rad opisuje promenu energije  E k A .sistem u toku kretanja ostaje konstantan. čemu je jednako ? 18) Centripetalno ubrzanje deluje na telo kada se kraće po kružnici. max . Kada i kako na telo deluje cetripetalno ubrzanje. 20) Ako se telo nalazi na strmoj ravni čiji se nagib može menjati. Ugao max ) se povećava sve dok telo ne počne da klizi. Kada se telo . Čemu je jednaka sila trenja.

Idealno neelastične 3. Pozitivna nula se kod Celzijusa nalazi na -273 stepena dok je kod Kelvina na 0 K. ta se dešava sa gustinom čvrstih i tečnih tela pri zagrevanju ? Šta je anomalija vode ? 40) gde je 0 gustina tela na 0 stepeni. Matematička interpretacija zakona o održanju momenta impulsa glasi: Moment impulsa zatvorenog sistema se održava odnosno ne menja se u toku vremena L m v r  L const 38. Kako se formira Celzijusova skala? Kako je povezana Celzijusova skala sa Kelvinovom skalom? 38) U Celzijusovoj skali prava tacka je tacka topljenja leda tj. Zanemaruju se medjumolekularne sile a sudar izmedju molekula gasa i zidova se . V 0c 2 3 0 V0 (1 l 0 duzina stapa na temperaturi t 0 0 c t ) gde je V 0 zaperemina tela na temperaturi 40. Pri termickom naprezanju. Šta je sudar. Definisati moment sile? 27) Rotaciono kretanje tela je kretanje oko svoje ose gde svaka tačka tela obavlja kružno kretanje od ose rotacije. Šta je idealni gas ? 42) Kod gasova smatra se da je zapremina molekula gasa zanemarljiva u odnosu na zapreminu suda u kome se gas nalazi. Kad bi stap mogao l t . Ek m v2 2 . Ukupna P 26. 41. odnosno momenta sile Intezitet momenta sile je jednak proizvodu te sile i radijusa (nepoznat ostatak) 28.[W t J ] s Jedinica za snagu W (vat) s  M   F r I m r2 M Ek I što predstavlja II Njutnov zakon za rotaciono kretanje [ kg m ] 29. 1 A .pusti da pada. površinskog i zapreminskog širenja čvrstih tela? 39) a l l 0 (1 (t t 0 )) l 0 (1 t) gde je l je duzina stapa na temeraturi t . Anomalija vode se ogleda u tome da pri zagrevanju od 0 c do 4 c umesto da dolazi do porasta. Kako su povezani toplotni koeficijenti linearnog. odnosno sto je veca temeratura to je gustina tela manja. 41) Ako se na bilo koji nacin spreci termicko sirenje tela dolazi do njegovog termickog naprezanja. odakle je l formulu dobija se F S Ey t gde je F S normalan napon koji odgovara termickom naprezanju. Sa Celzijusove skale se prelazi na Kelvinovu tako sto se broju iz prve C-skale doda 273. Definisati moment impulsa i matematički interpretirati zakon održanja momenta impulsa. 30) Moment impulsa L predstavlja proizvod rastojanja r materijalne tačke od ose rotacije I  const i njenog impulsa. onda bi doslo do istezanja ili sabijanja sto se moze izracunati Hukovim zakonom: F SE y l l . Iz izraza se vidi da je gustina tela obrnuto 1 t proporcionalna temperaturi tela. Napisati izraze za promenu dužine i zapremine čvrstih materijala pri zagrevanju. Idealno elastične 2. Kako se izražavaju kinetička energija rada i snaga kod rotacionog kretanja? 29) Kinetička energija I 2 2 Rad kod rotacionog kretanja je kada podelimo sa A M d M dt dA Md dt dA dt Snaga se izražava Odnosno P M Q t Q t dA dt P dQ dt P M 30. koje vrste sudara postoje i koji zakoni važe za njih? 26) Sudar predstavlja susret (interakciju) dva tela koji traje voma kratko ( 10 do 10 6 ) Sudari se dele na: 1. Šta je snaga? Koja je jedinica za snagu u SI? 25) Snaga predstavlja brzinu vršenja rada. Prva tacka je na 0 dok je druga na 100 stepeni. termicki koeficijent zapremisnkog sirenja je negativan u tom intervalu pa se samim tim i gustina povecava sa porastom temerature. Druga tacka je temperatura kljucanja vode na normalnom atmosferskom pritisku. Napisati izraz za termičko naprezanje materijala. kada stap ne bi mogao da se skuplja ili izduzi. Zamenom ove u prvu da se skuplja promena njegove duzine bila bi l l t . 25. 27. njena zapremina se smanjuje tj. Šta je moment inercije i kako se izražava? Koja mu je jedinica u SI? 28) Moment inercije predstavlja količnik mase tela i kvadrata radijusa kružne putanje. Delimično elastične Za idelano elastične važi: zakon održanja energije i zakon održanja impulsa Kod neelastičnih važi: zakon održanja impulsa +ostatak energije se oslobadja kao toplota ili neka druga vrsta energije. njegova potencijalna energija se smanjuje na račun kinetičke energija u bilo kojoj tački ostaje ista. ravnotezna ravnotezna temeratura smese ciste vode i leda na nomalnom atmosferskom pritisku. 42. 39.

e emitovnost tela. 49. na istoj temeraturi i istom pritisku. svaki gas deluje sopstvenim pritiskom nezavisno. Broj stepeni slobode predstavlja broj nezavisnih velicina koje odredjuju polozaj sistema u prostoru. Unitrsnja energija gasa predstavlja zbir energija haoticnog kretanja mikrocestica sistema i energije njihovog medjusobnog dejstva. Nabrojati osnovne načine prenošenja toplote. Gej-Lisakov. 45. h koeficijent prelaza toplote sa povrsine tela na fluid. Toplotni kapacitet se definise kao kolicnik primljene toplote i povecanja temperature. R je gasna konstanta a T je temperature gasa. Avogadrov i Daltonov. T redom pritisak. Napisati jednačinu stanja idealnih gasova. Sarlov : Pri konstantnoj zapremini pritisak gasa je proporcionalan Avogadrov :U jednakim zapreminama idealnih gasova. Apsolutno crno telo ima emitovnost e 1. a šta moralni specifični toplotni kapacitet ? Kojim se jedinicama SI izrašavaju ? 45) Specificni toplotni kapacitet predstavlja odnos toplotnog kapaciteta i mase tela.a je stepen slobode translatornog. gde je Q kolicina toplote koje je telo predalo ili primilo prilikom promene je specificni toplotni kapacitet. koeficijent toplotne provodljivosti. konstanta proporcionalnosti i T temperatura tela. 50. 44) Klapejron-Mendeljejeva jednacina : pV m RT odakle proizilazi pV R nRT gde su P. Polozaj materijalne tacke odredjen je sa tri koordinate a polozaj krutog tela sa 6. 48) dQ d S dt dx . . E e T 4 . Broj molova racuna se kao kolicnik mase i molane mase gasa. n je broj molova gasa a je univerzalna gasna Vm je zapremina koju zauzima jedan mol bilo kog gasa pri normalnim uslovima. Napisati osnovnu kalorimetrijsku jednačinu. 44. kapacitet materijala predstavlja kolicinu toplote koja je potrebna za zagrevanje jednog kilograma materijala za 1 ili 1K. S povrsina tela. 48. c( Q mc(t2 t1 ) ) J . Molarni specificni toplotni kapacitet predstavlja kolicinu toplote potrebnu jednom molu materijala da povisi temperature za jedan stepen ili Kelvin i definise se kao n C 46) cM tj. Gej-Lisakov : Pri konstantnom pritisku zapremina gasa je proporcionalna termodinamickoj temperaturi ili termodinamickoj temperaturi ili V T P T const .smatra savrseno elasticnim. Kako glase osnovni zakoni idealnih gasova ? 43) Osnovni zakoni idealnih gasova su Bojl-Mariotov. Ukupan pritisak u sudu jednak je zbiru parcijalnih pritisaka prisutnih gasova. 2. nalazi se isti broj molekula (atoma). Daltonov : U smesi gasova koji medjusobno ne reaguju hemijski. i je zbir stepena slobode rotacionog i . 43. top. konstanta. Jedan mol bilo kog gasa pri normalnim uslovima zauzima zapreminu Vm 23 22. Ako je veca temperatura tela onda se fluid u njegovoj blizini zagreva i gustina mu se smanjuje pa fluid struji navise. zapremina i temperatura gasa. Šta je specifični toplotni kapacitet. J C( ) molK kgK . Kod zracenja energija prelazi u energiju zracenja koja se na drugom telu apsorbuje i ponovo prelazi u toplotu. const . m je masa gasa a M je molarna masa. dvostrukog oscilatornog kretanja molekula. gde je n broj molova gasa. V . Napisati izraz za Furijeov zakon provodjenja toplote. temperature sa t1 na t 2 . Cemu je jednaka unutrasnja energija gasa? Opisati stepene slobode. proizvod specificnog toplotnog efekta i molarne mase. Kako se odvija prenošenje toplote strujanjem ? 49) Prenosenje toplote strujanjem nastaje strujanjem nekog fluida oko cvrstog tela. tt temeratura povrsine tela i tf temperatura fluida.02 10 mol 1 . Sarlov. gde je dQ d trenutna brzina prenosenja toplote. Kako se odvija prenošenje toplote zračenjem? 50) Prenosenje toplote zracenjem vrsi se posredstvom elektromagnetnih talasa koje zrace zagrejana tela. 1. gde je E emisiona moc tela. Definisati molarni i specijalni toplotni kapacitet nekog materijala i koja je veza izmedju njih? Spec. Ako njihove temperature nisu iste onda dolazi do razmene toplote izmedju njih. S povrsina normalan na pravac prostiranja toplote i dt dx temperaturni gradijent. kao da dugi gasovi nisu prisutni.41 10 3 m 3 i sadrzi isti broj cestica a to je Avogadrov broj Na 6. gustina se povecava i onda struji nanize. Bojl-Mariotov zakon : Pri konstantnoj temperaturi zapremina date kolicine gasa obrnuto je srazmerna pritisku ili PV const . Talasna duzina zracenja zavisi samo od temperature na kojoj se telo nalazi a ne od razlike njegove i temperature okoline kao sto je slucaj kod provodjenja i strujanja. m je masa tela a c 47. 46. qc dQ d hS (tt t f ) gde je qc brzina prenosenja toplote. 47) Toplota se prenosi : provodjenjem (kondukcijom). strujanjem (konvekcijom) i zracenjem (radijacijom). u suprotnom fluid se hladi.

Pod adijabatskim procesom podrazumeva se promena stanja sistema bez razmene toplote izmedju njega i okoline.Molarni spec. a za male promene izraz glasi dQ=dU+dA ili δQ=dU+δA (gde je dU beskonacno mala promena unutrasnje energije sistema. 7. m je masa materijala. 5. n je broj molova gasa a dT je promena temperature. Definisati I princip termodinamike. jedan deo trosi na povecavanje unutrasnje energije ∆U. pa zamenom druge formule u prvu dobija se Ako se gas zagreva pri konstantnom pritisku onda je po prvoj formuli odnosno . Definisati adijabatski proces. jer je 4. Rad gasa pri njegovom izobarnom sirenju od zapremine V1 do zapremine V2 dat je izrazom Izotermni proces. Rad gasa pri njegovom izotermnom sirenju od zapremine V1 do zapremine V2 dat je izrazom 6. rad spoljasnjih sila jednak je nuli ( pa se kolicina toplote dovedena gasu trosi samo na povecanje njegove unutrasnje energije. Prema prvom principu termodinamike nemoguce je konstruisati masinu koja bi stvarala energiju ni iz cega (perpetuum mobile prve vrste je nemoguc). U prirodi ne postoi ovakav proces ali im se po svojim osobinama priblizavaju procesi koj se brzo odvijaju (sirenje zvuka). do ako je zavisnost pritiska 6. top. Q=∆U+A. spoljasnji rad vrsi se na racun unutrasnje energije sistema. Iz prvog principa termodinamike proizilazi da je za adijabatski proces dA=-dU tj. napisati izraz i nacrtati grafik. Koliki rad izvrsi gas pri sirenju od zapremine od zapremine data izrazom p(V)=3V. kapacitet predstavlja kolicinu toplote koja je potrebna za zagrevanje jednog mola materijala za 1 ili 1K. Cemu je jednak rad gasa pri promeni njegove zapremine? Pokazati na primeru izobarnog i izotermnog procesa. 8. . Izobarni proces. i onda se gornja formula svodi na: ). gde je dQ promena kolicina toplote. 3. M je molarna masa materijala. δA beskonacno mali rad i δQ beskonacno mala kolicina tolote. Kolicina toplote dovedena izolovanom sistemu. a ostatak na rad A koj sistem vrsi nad okolnim telima. Kako se definisu specificni toplotni kapaciteti pri konstantnoj zapremini i konstantnom pritisku? Od cega oni zavise i koja je veza izmedju njih? Prema prvom principu termodinamike Ako se gas zagreva pri konstantnoj zapremini.

Kod adijabatskog sirenja promene u gasu izrazavaju se preko Puasonovih j-na . Opisati drugi princip termodinamike.Skicirati jedan linearni harmonijski oscilator. . ili: I na kraju se dobija: 10. Ovaj princip proizilazi iz analize rada toplotnih masina. Cemu je jednak koeficijent korisnog dejstva kod bilo kog kruznog procesa? Postoji nekoliko definicija drugog principa termodinamike: Koefijent korisnog dejstva toplotne masine odredjen je samo temperaturom grejaca i hladnjaka. Napisati resenje j-ne njegovih neprigusenih oscilacija i predstaviti graficki tu zavsinost. torziono klatno 3)fizicko klatno 4)matematicko klatno 11. Kakve su to linearne harmonijske oscilcije? Nabrojati harmonijske oscilatore. Nacrtati Karnoov kruzni proces. nemoguc je perpetuum mobile druge vrste. u toku ciklusa oduzima kolicina toplote Q1. 9. T1-veca temperatura (grejaca) T2-niza temperatura (hladnjak) 10. . a rezervoaru sa nizom temperatutom T2 (hladnjak) predaje kolicina toplote Q2. Cemu je jednak koeficijent korisnog dejstvaovog procesa? Koeficijent korisnog dejstva u ovom slucaju mozemo izraziti kao: Primenjujuci izraz za adijabate dobija se . Izvseni rad u toku ciklusa je A=Q1-Q2. (Karno) Toplota ne moze spontano prelaziti sa tela nize na telo vise temperature (Klauzijus) U prirodi je nemoguc proces kod kojeg bi se celokupna toplota pretvorila u rad (Plank) tj. Toplotne masine rade tako sto se od rezervoara vise temperature T1 (grejac). Linearne harmonijske oscilacije su oscilacije kod kojih se elongacija u toku vremena menja po sinusnom ili kosinusnom zakonu. Harmonijski oscilatori: 1)telo obeseno o elasticnu oprugu 2)sistem koji vrsi torzione oscilacije.

Ova pojava se takodje moze zapaziti kod niza identicnih kuglica poredjanih u . Ako Cestice elasticne sredine neprekidno osciluju pod dejstvom neke spoljasnje periodicne sile sinusnog karaktera. gde je prigusenja. takodje brzinom c. a cestice sredina od koje talas polazi talasni izvor. Dakle. Ako se na jednom kraju zategnutog uzeta izazove oscilatorno kretanje normalno na njegov pravac. a amplituda u pocetku posmatranja oscilovanja (t=0). kao i njeno resenje. Nadoknadjivanje energije kod mehanickih oscilacija najcesce vrsi neka spoljasnja sila (prinudna sila) koja se menja po sledecem zakonu: gde su Fo i amplituda i kruzna frekvencija oscilovanja prinudne sile. 16. 14. je koeficijent proteklo vreme od pocetka oscilovanja do posmatranog trenutka. 15. Cemu je jednaka energija linearnog harmonijskog oscilatora? Ukupna energija tela koje vrsi harmonijsko oscilovanje jednaka je zbiru kineticke i potencijalne energije: 13. stacionarno prostiranje poremecaja kroz elasticnu sredinu nazvano je talas ili talasno kretanje. Pod brzinom c se nesme podrazumevati brzina kretanja cestica v. Kako se vrši prenošenje mehaničkih talasa?(impulsi=talas) Prostiranje jednog impulsa kroz sredinu i zatim sukcesivno uspostavljanje ravnoteznog polozaja cestica vrsi se odredjenom brzinom c koja zavisi od osobina sredine. Napisati izraz i nacrtati grafik promene amlitude linearnog harmonijskog oscilatora sa vremenom. Sta je logaritamski dekrement prigusenja?Napisati izraz. 17. Ovako nastale oscilacije se nazivaju prinudnim oscilacijama. Takva pojava nosi naziv talasni impuls. Napisati j-nu kretanja kod prigusenih oscilacija. ono ce se prenositi duz uzeta odredjenom brzinom. Kako nastaju prinudne oscilacije? Da bi realni oscilator vrsio neprigusene oscilacije neophodno je da mu se izgubljena energija stalno nadoknadjuje. Logaritamski dekrement prigusenja je logaritam odnosa amplituda dve uzastopne oscilacije i racuna se posledecoj formuli u izrazu N predstavlja broj oscilacija koji se izvrsi dok amplituda ne opadne za e puta od pocetne vrednosti. tada se impuls (poremecaj) i mesta zgusnjavanja i razredjivanja sredine neprekidno sire u prostoru. kod prigusenih oscilacija. jer je .12. Prenosenje impulsa moze se pratiti na sledecim primerima.

Šta su stojeći talasi? Kada se oni javljaju? Poseban slučaj interferencije talsa predstavlja stojeći talas. odnosno u tom vremenskom trenutku se posmatra zavisnost elongacije od koordinate 19. 21.. udari nova kuglica iste mase. 24. idealno uzev.Jungov modul elasticnosti gustina materijala p – pritisak gasa k – odnos specificnih toplotnih kapaciteta pri konstantnom pritisku i konstantnoj zapremini t . Transverzalni talasi se mogu prostirati samo u cvrstim telima a longitudinalni u telima bilo kog agregatnog stanja.Kako se u zavisnosti od gustine sredine kroz koju se prostiru menja brzina transverzalnih i longitudinalnih talasa? Napisati odgovarajuce izraze za brzine prostiranja. Najcesce se posmatra interferencija koherentnih talasa ( iste frekvencije ) i konstantne fazne razlike. Stojeci talas se obrazuje pri susretu dva progresivna talasa jednakih frekvencija i amplituda. pri cemu opada amplituda talasa. Sta je interferencija talasa? U oblasti poklapanja talasa oscilacije cestica se superponiraju jedna na drugu. c Ey ----. -Transverzalni: c F c-brzina prostiranja transverzalnih talasa F-sila zatezanja uzeta -linearna gustina Brzina prostiranja transverzalnih impulsa zavisi samo od sile zatezanja uzeta i linearne gustine Impuls se brze prostire ukoliko je uze tanje i sila kojom je uze zatgnuto veca.. a suprotnih smerova kretanja. Napisati jednacinu progresivnog talasa I prikazati je graficki. Kakav je to transverzalni a kakav longitudinalni talas? Kroz koje sredine moze da se prostire jedan a kroz koje drugi tip talasa? -Ako je pravac prostiranja impulsa normalan na prava prostiranja cestica onda je to transverzalan. U čemu je razlika izmedju talasnog i oscilatornog kretanja?Objasniti. Tj.. 22. Zakon odbijanja (refleksija) α=α’ (Upadni ugao jednak je odbojnom uglu) Zakon prelamanja (refrakcija) ---Kada talasni front naidje na granicnu povrsinu koja razdvaja dve sredine u kojima je brzina prostiranja talasa razlicita. posle kratkog vremena kuglica sa kraja niza ce se odvojiti i kretati istom brzinom kao upadna. upadna kuglica je donela sredini (nizu kuglica) odredjeni impuls i taj se impuls prosirio kroz sredinu odredjenom brzinom. pri prelazu u drugu sredinu dolazi do . Oscilatorno kretanje je periodično kretanje nekog tela ili čestice. ceono. Talasno kretanje nastaje kad oscilacija jedne čestice izazove oscilacije drugih čestica. a ako je pravac prostiranja impulsa isti sa pravcem oscilovanja cestica talas je longitudinalan. Napisati izraze za zakone po kojima se vrši odbijanje I prelamanje talasa.brzina prostiranja longitudinalnih talasa u cvrstim telima c pk t . Pod progresivnim talasom podrazumeva se takav talas koji se prostire u istom pravcu i smeru. 18.. U stvari. -Longitudunalni: . do kraja elasticne sredine. kada se ono posle nekog vremena vraća u prvobitni položaj.nizu. Tamo gde amplituda postane jednaka nuli prestaje sirenje talasa. energija koju prenosi talas predaje se sredini. S obzirom da jednacina progresivnog telasa zavisi od dve promenjljive ( dve zavisnosti elongacije: pod a) kada je vrednost toku vremena. Ako u ovakav niz kuglica odredjenom brzinom.brzina prostiranja talasu u gasovima E y . dok ce ostale mirovati. 20. pod b) kada je vrednost ) onda postoje i u konstantna i u toj tacki se posmatra konstantna. vrsi se interferencija ili slagaje talasa pri kojem na nekim mestima cestice sredine mogu oscilovati sa vecom amplitudom a na nekim sa manjom amplitudom. Dakle. Neka su ta dva talasa zadata jednacinama onda ce rezultujuci talas biti 23.. Oscilatorno kretanje se vrši po nekoj putanji dok je talasno kretanje stacionarno.gustina gasa na temperaturi t Brzina prostiranja longitudinalnih talasa zavisi od osobina materijala.

Objektivna jacina zvuka predstavlja srednju vrednost energije koju prenesu zvucni talasi u jedinici vremena kroz jedinicu povrsine normalne na pravac prostiranja talasa. On zavisi od frekvencije. Koji su uslovi za formiranje stojećih talasa kod šipke učvršćene na jednom kraju i u vazdušnoj cevi otvorenoj na oba kraj.Frekvencija 27. c je brzina prostiranja zvuka u toj sredini . tečnoj ili gasovitoj). 25. ili . dok šum predstavlja složeni talas promenljivih frekvenicija I amplitude. odredjenu frekvenciju. c1 i c2 brzine prostiranja talasa u tim sredinama. Kako se menja brzina prostiranja talasa kroz gas sa promenom temperature? Napisati izraz. I –Intenzitet zvuka ν. Prag čujnosti je minimalni intezitet zvuka koji može da registruje ljudsko uho. Talasi sa frekvencijom < 20Hz su Infrazvuk. 29. n12 je relativni indeks prelamanja druge sredine u odnosu na prvu.promene njegovog pravca kretanja. Skicirati. Koji su uslovi za formiranje stojećih talasa kod šipke učvršćene po sredini i u vazdušnoj cevi zatvorenoj na jednom kraju. Uho je najosteljivije pri frekvencijama o 1500Hz do 3000Hz kada je prag cujnosti reda . Kakvi su spektri Tona i Šuma? Nacrtati njihove spektre. a šta akustika? Koja je razlika izmedju tona i šuma? Mehaničke oscilacije koje se prostiru u elastičnoj sredini (čvrstoj. Sa povecanjem temperature brzina prostiranja talasa kroz gas raste sa porastom temperature po zakonu: gde je brzina prostiranja talasa u gasu kada se on nalazi na temperaturi od . 26. dok šum ima kontinualni. Ton ima liniski spektar . a n1 i n2 relativni indeksi prelamanja odgovarajucih sredina u odnosu na vakuum. Ljudsko uho registruje zvučne talase cije su frekvencije priblizno od 20Hz do 20kHz. a sta objektivna jacina zvuka? Napisati izraze. a zapažaju se čulom sluha. Po čemu je ljudsko uho ograničeno u prijemu zvuka? Šta je prag čujnosti? Od čega on zavisi? Ljudko uho je ograničeno u prijemu zvuka po frekvenciji i po intezitetu zvuka. Formula za racunanje objektivne jac. gde je amplituda pritiska. a sa ν>20kHz ultrazvuk. Šta je zvuk. Ton ima pravilne oscilacije tj. Ljudsko uho registruje zvučne talase čije su frekvencije približno od 20 Hz do 20 kHz. Skicirati. zvuka je . Akustika je nauka o zvuku. 28. nazivaju se zvučni talasi (zvuk). Uslovi za formiranje stojećih t alasa kod sipke ucvrscene na jednom kraju su: i Uslovi za formiranje stojecih talasa u vazdusnoj cevi i otvorenoj na oba kraja su: 32. Sta je subjektivna. gde je α upadni a β prelomni ugao zraka u odnosu na normalu na ravan koja razdvaja sredine. Uslovi za formiranje stojećih talasa kod šipke učvršćene na sredini su: i Uslovi za formiranje stojecih talasa u vazdusnoj cevi zatvorenoj na jednom kraju su: i 30.

a θ-ugao na vrhu prizme . odakle dobijamo jednacinu δ= θ(n-1). Treci zakon.S-ukupna povrsina prostorije zajedno sa predmetima koji se nalaze u njoj.pod). S 37. Ovaj zakon vazi za slucajeve pravilnog odbijanja svetlosti. Ovaj ugao je jednak δ=(α1+α2)-(β1+β2) Zakon prelamanja u tacki O bice: sin Najmanje skretanje nastaje za uslov α1=α2.koji registruje prijemnik pri njihovom medjusobnom kretanju.Sta je reverberacija.Kako se definise koeficijent apsorbcije zvucnih talasa? A= Pa Pu .Ako izvor konstantno emituje zvucne talase koji zidovi I ostale povrsine slabo apsorbuju. gde je k jednako 1 ako se nivo zvuka meri u belima (B) i 10 ako se meri u decibelima (dB). b) upadni i odbojni zrak leze u istoj ravni sa normalom na granicnu povrsinu u tacki upada zraka.V-zapremina . za stvaranje totalne refleksije koja se koristi kod optickih instrumenata itd.izvor I prijemnik se krecu jedan u odnosu na drugi. brusenih i opticki poliranih povrsina Cetvrti zakon ili zakon prelamanja svetlosti na ravnoj granicnoj povrsini izmedju dve nepokretne. . Koliko se promeni subjektivna jacina zvuka. Ukratko opisati Doplerov efekat i napisati opstu jednacinu? Doplerov efekat je promena frekvencije oscilovanja zvucnog izvora. Po čemu je karakteristicno prelamanje svetlosti kroz prizmu? Kod prizme je moguce ostvariti minimalno skretanje zraka (slucaj kada je upadni ugao priblizno jednak prelomnom) pa je samim tim prizma karakteristicna jer se bas to njeno svojstvo moze koristiti za mnoge druge stvari: Za razlaganje polihromatske svetlosti radi dobijanja njenog spektra.plafon.gde je Pa zvucna snaga koja se apsorbuje na odredjenoj povrsini. 35. koji se naziva ugao skretanja ili ugao devijacije.do momenta kada intezitet zvuka opadne na milioniti deo prvobitne vrednosti. Drugi zakon je zakon nezavisnog prostiranja svetlosnih zraka.Ova pojava se naziva reverberacija. Pu ukupna zvucna snaga koja pada na tu povrsinu. On se odnosi na homogene sredine i jasno se manifestuje pri obrazovanju senke neprovidnih tela.Imamo nekoliko situacija u zavisnosti od kretanja izvora I prijemnika to su: Kada izvor I prijemnik miruju u odnosu na sredinu.mogu se obrazovati stojeci talasi u pojedinim delovima prostorije . On se moze formulisati na sledeci nacin: do uzajamnog dejstva dva svetlosna zraka dolazi na mestu njihovog susreta. A vreme u toku kojeg se jos uvek cuje zvuk po prestanku njegovog emitovanja naziva se vreme reverberacije.Opsta formula je: 39. Ova osobina materijala okarakterisana je koeficijentom apsorpcije A. a dalje se krecu nezavisno. za 60db. je intenzitet zvuka na granici cujnosti a je objektivna vrednost zvuka.a gustina sredine.Kada zvucni izvor osciluje u zatvorenoj prostoriji slusalac nece cuti samo emitovani zvuk vec I zvuk koji se odbija od povrsina koje slabo apsorbuju zvuk (zidovi. Subjektivna jacina zvuka je jacina koja se opaza culom sluha i zavisi od objektivne. Sta je ugao devijacije? Kada je ugao devijacije najmanji? Posle dvostrukog prelamanja zrak skrene za ugao δ.izvor se priblizava prijemniku koji miruje. gde je δ-ugao devijacije.Razliciti materijali razlicito absorbuju zvucne talase. kada se zraci odbijaju od glatkih.tj. ukoliko se objektivna poveca 10000 puta? . 33.165 .Zbog toga ce se u nekim delovima prostorije zvuk cuti jace.kada se prijemnik priblizava zvucnom izvoru koji miruje. za za 34. Kako se definise vreme reverberacije? Radi bolje definicije I lakseg merenja vremena reverberacije u tehnici je usvojeno da se ono racuna od momenta prestanka rada zvucnog izvora. Zbog razlicite osetljivosti uha na zvukove razlicitih frekvencija ta zavisnost je veoma slozena i data je izrazom . 41. 36.a u nekim slabije. a sta vreme reverberacije? Po prestanku emisije zvuk se I dalje odrzava u prostoriji . Kako glase osnovni zakoni geometrijske optike? Prvi zakon je zakon pravolinijskog prostiranja svetlosti. homogene i izotropne sredine glasi: a) sinusi upadnog i prelomnog ugla odnose se kao brzine prostiranja svetlosti u tim sredinama b) upadni i prelomni zrak leze u istoj ravni sa normalom na granicnu povrsinu koja prolazi kroz tacku preloma 40. ili zakon odbijanja svetlosnih zraka od odredjenih granicnih povrsina glasi: a) upadni ugao svetlosnog zraka jednak je odbojnom uglu.Opsta formula za izracunavanje u slucaju da se ne trazi velika preciznost je: t V r =0.

dobijen je spektar polihromatske svetlosti. plava. indeks prelamanja prizme i ugao prizme mali. Napisati jednacinu tankog sociva. a samim tim i indeks prelamanja su funkcije talasne duzine. pa je Disperziona moc predstavlja odnos mere disperzije 46. pa je . Kako se uzimaju znaci u njoj? Cemu je jednaka zizna daljina? Socivo je tanko ako je njegova debljina mnogo manja od poluprecnika sfernih povrsina koje ga cine. Ako su upadni ugao polihromatske svetlosti. pri napustanju prizme bela svetlostje razlozena na boje . a sta disperziona moc? Brzina svetlosti u vakuumu je. Ukoliko zrak bele polihromatske svetlosti pada na opticku prizmu. Skiciranjem odrediti polozaj lika predmeta koji se nalaze na rastojanju o vecem od f ispred . pri propustanju polihromatske svetlosti kroz ovakve materijale dolazi do razlaganja svetlosti po talasnim duzinama. 49. Kada se taj izraz primeni na obe granicne povrsine dobija se: odakle sledi 48. iako je ispunjen uslov priblizno minimalnog skretanja svetlosnog zraka. Sta je ziza sociva? Cemu je jednako uvecanje sociva? Ziza predstavlja rastojanje lika od sociva kad se predmet nalazi u beskonacnosti. dok ce ostale boje (indigo. a ugao skretanja zraka svetlosti C. njena brzina.R2-poluprecnici sfernih povrsina sociva 47. Neka je ugao skretanja zraka svetlosti B. narandzasta) biti izmedju njih. tada se za uglove skretanja moze primeniti izraz δ= θ(n-1). Mera disperzije ili disperzija predstavlja razliku dva ugla skretanja. Skiciranjem odrediti polozaj lika predmeta koji se nalaze na rastojanju o vecem od f ispred tankog bikonveksnog sociva. Ali. pri prostiranju svetlosti kroz razlicite providne materijale. Dakle. . Ova pojava se naziva disperzija. Tada razlika ¡ predstavlja meru disperzije. bez obzira na talasnu duzinu ista. zelena. Sta je disperzija svetlosti? Sta je mera disperzije. Posto indeks prelamanja zavisi od talasne duzine. zuta.42. Prema tome. p-rastojanje predmeta od sociva l-rastojanje lika od sociva f-zizna daljina sociva n-index prelamanja sociva R1. Uvecanje tankog sociva racuna iz uvecanja pri prelamanju svetlosti na sfernoj granicnoj povrsini. najvise ce skrenuti ljubicasta svetlost a najmanje crvena.

tj. Uvecanje predmeta zavisi od rastojanja ozmedju sociva objektiva i okulara. Predmet se postavi ispred zize objektiva i onda se dobija realan. Difrakcija svetlosti je skretanje svetlosti sa pravolinijske putanje. Uvecanje lupom je oko 20 puta. 53. Sta je lupa?Koliko je uvecanje lupe? Lupa je najprostiji opticki instrument koji se najcesce sastoji od jednos sabirnog sociva i sluzi za posmatranje malih predmeta na bliskim rastojanjima. Sta je optička rešetka? Napisati izraz za difrakcioni maximum pri prolazu svetlosti kroz optičku rešetku. dalje ta svetlost pada na objektiv velike zizne daljine koji vrsi projekciju na zaklonu. Difrakcija je pojava karakteristična za mehaničke i svetlosne talase. odnosno ako pri jednakim frekvencijama imaju konstantnu faznu razliku. Kod svetlosnih talasa mogu se javiti efekti trajnije interferencije. Da bi se dobila polarizacija potrebno je obezbediti takve uslove pod kojima je oscilovanje svetlosnog .u određenim tačkama. Snopovi zraka koji vrše difrakciju pod uglovima koji odgovaraju neparnom broju Frenelovih zona daju na zaklonu difrakcione maximume. objektiva i okulara. d sin =n 56. Uglavnom je to prizma od materijala sa znatnom disperzijom. nastaje interferencioni maksimum u tački A. Sta je interferencija svetlosti? Napisati uslove pri kojima dolazi do interferencionih maximuma i interferencionih minimuma. Zizna daljina objektiva je mnogo mala. pri difrakciji na jednom otvoru.1. 52. Kod optickog mikroskopa svetlost pada na predmet pa zatim prolazi kroz sociva i dobija se lik. l (2n 1) .O 2 A jednaka celom broju talasnih dužina svetlosti tj. približno iste intenzitete i određeni položaj polarizacionih ravni. a okulara znatno veca od zize objektiva. predstavljaju difrakcionu rešetku.Ukratko objasniti funkcionisanje optickog mikroskopa? U cemu se razlikuje od elektronskog mikroskopa? Opticki mikroskop se sastoji od dva sociva. Svetlost koju emituju atomi prdstavlja transverzalne talase sa uzajemno normalnim vektorima elekričnog   E (uzimamoa da je to svetlosni vektor) i magnetnog polja H . ako su talasi koherentni.2. Ako je putna razlika jednaka neparnom broju polovina talasnih dužina. U oblasti poklapanja talasa oscilacije čestica se superponiraju jedna na drugu. Ukratko objasniti princip rada projekcionih i sprektralnih aparata. l = O 1 A . Kod spektralnih aparata postoji deo koji vrsi razlaganje svetlosti po talasnim duzinama. Taj lik je predmet za socivo okulara. Talasi koji potiču od 2 talasna izvora se međusobno poklapaju. dok se kod elektronskog dobija tako sto se umesto snopa svetosti koristi snop ubrzanih elektrona u vakuumu koji tako ubrzano imaju osobine talasa. razdvojenih jednakim neprovidnim površinama. Karakteristična je difrakcija svetlosti na jednom i dva paralelna proreza. i nalazi se iza zize okulara tako da se od njega dobija novi lik koji je imaginaran. Šta je difrakcija svetlosti? Napisati uslove pri kojima dolazi do difrakcionih max i ddifrakcionih minimuma. vrši se interferencija ili slaganje talasa. 55. Kod projekcionih aparata jakim svetlosnim izvorom osvetljava se predmet preko sistema sociva male zizne daljine. 54. 2 nastaje interferencioni minimum.ali se dalje šire nezavisno jedan od drugog.. Sta je polarizacija svetlosti? Kako se može dobiti polarizovana svetlost? Pojava polarizacije pokazuje da je svetlost transverzalni elektromagnetni talas. koji su normalni na pravac prostiranja svetlosti. Ako je putna razlika talasa iz izvora O 1 iO 2 .2. Izrađuje se tako što se na staklenoj ploči načini dijamantnom iglom veliki broj paralelnih zareza (transmisiona optička rešetka)... l =n n=0. 51.. Niz paralelnih uskih proreza. obrnut i uvecan. a snopovi koji vrše difrakciju pod uglovima koji odgovaraju parnome broju Frenelovih zona daju difrakcione minimume. obrnut i uvecan lik. Prizma vrsi razlaganje polihromatske svetlosti po svetlosni duzinama. 50. n=0..1..tankog bikonkavnog sociva.

Napisati izraz za talasnu dužinu svetlosti iz spektra atoma vodonika. ~ = broj talasa po jedinici dužine RH= Ridbergova const 60.. Na tim orbitama. Prema ovom modelu. Sta je on pokazao? *Stern-Gerlahov eksperiment je pokazao potvrdu prostornog kvantovanja. Zamenjen je Raderfordovim modelom.4.Anoda je za oko 0. U cemu je njegov doprinos? *Elektronska cev je evakuisana I napunjena ziviom do pritiska od Pa. III)Prelaz elektrona sa jedne na drugu orbitu uslovljen je emisijom ili apsorbcijom kvanta energije. Atomski broj je broj .koji moze da se zagreva.moment impulsa elektrona zadovoljava svedeci uslov: L mvn rn n .Takva rotacija elektrona naziva se spin elektrona. 58.Pfundova.Hemfrijeva a one se sve mogu izraziti na sledeci nacin: ~ v 1 RH ( 1 m2 1 ) n2 61.3. 57. 65.Onda dijafragme propustaju jedan uzan snop. Energija sistema je najveća kad se elektron nalazi na najudaljenijoj orbiti od jezgra. kruže elektroni.  Ls *Rezultat Stern-Gerlahovog eksperimenta proizilazi da je projekcija sopstvenog magnetnog momenta p smz elektrona jednaka Borovom magnetonu: 66.Tako je Borova teorija potvrdjena. mogu s eostvariti ako svetlost prolazi kroz sredinu koje su anizotropne u odnosu na električne oscilacije.vektora  E moguće samo u jednoj ravni. ±2. Kada je atom neutralan onda je naelektrisanje jezgra jednako zbiru naelektrisanja elektrona koji ulaze u sastav atoma. II)Pri kretanju po stacionarnim orbitama se niti apsorbuje energija.Kada atomi prodju kroz jednu dijafragmu prolaze I kroz drugu I tako se dobija snop atoma u istom smeru. Rasejavanje alfa-čestica pod većim uglovima uslovljeno je interakcijom između alfa-čestica. 59.Rezultat ovog ogleda je da elektroni atomima zive mogu predate samo tacno odredjene iznose energije.5 eV on ice savladati koceci napon I stici do kolektorapri cemu ce galvanometer registrovat i struju. Kako glasi Paulijev princip iskljucivosti? *Paulijev princip iskljucivosti glasi : U jednom atomu ne mogu da postoje dva elektrona sa jednakim vrednostima sva cetiri kvantna broja. Skretanje pod malim uglovima je posledica prolaska alfa-čestica pored tog pozitivnog naelektrisanja.….Pasenova. ±l . Šta je radijus jezgra atoma? Šta su atomski i maseni broj.elektroni koji osciluju oko svojih ravnotežnih položaja.Kulonova sila jednaka je centrifugalnoj. oko pozitivno naelektrisanog jezgra čije je naelektrisanje Z e .Ako je kineticka energija elektrona u momentu nailaska na anodu veca od 0.Elektoni izmedju anode I katode se ubrzavaju usled termoelektronske emisije. 63. Glavni kvantni broj n = 1. Ukratko opisati Frank-Hercov ogled.Celokopno pozitivno naelekrisanje atoma i sva njegova masa skoncenrisani su u veoma maloj zapremini koja se naziva atomsko jezgro.1. polovi elektromagneta N i S I staklena plocakoja sluzi za zaklon. Nabrojati kvantne brojeve i vrednosti koje im mogu biti dodeljene.Kad se Ag zagreje dolazi do isparavanja I njegovi atomi izlecu u razlicitim pravcima.koje se nazivaju stacionarne ili disketne.Postoji I sopstveni moment impulsa elektrona I sopstveni magnetni moment elektrona  p ms .sa takvim kretanjem postoji mogucnost postojanja sopstvenog magnetnog polja elektrona. Sta je prostorno kvantovanje? *Prostorno kvantovanje je kada vector momenta impulsa elektrona orjentacije u prostoru za koje projekcija moze imati samo takve  L na pravac z spoljasnjeg magnetnog polja 10 2  L L z vektora ima kvantovane vrednosti.9eV I to je najmanji moguc iznos energije koji moze apsorbovati atom zive u osnovnom stanju. 64.dve dijafragme sa uskim prorezima sirine od 10 do 20 m .… . Magnetni spinski kvantni broj ms = +½.Time je dokazano prostorno kvantovanje. koje su pozitivno naelektrisane i pozitivnih delova atoma.Eksperiment pokazuje da se snop cepa na dva dela pa se umesto jedne slike proreza dobijaju dve slike. Sta je spin elektrona? Cemu je jednak sopstveni moment impulsa? *Zbog toga sto je elektron naelektrisan. -½ 68..  p ms  g s Ls .2. Orbitalni kvantni broj l = 0. jer se ispostavilo da ne može da opiše stvarno ponašanje atoma. Ukratko opisati Stern-Gerlahov eksperiment. Kako glase Borovi postulati? *I)Elektron u atomu se ne moze kretati po bilo kojoj orbiti vec po orbitama tacno odredjenog poluprecnika.(n-1) Magnetni kvantni broj ml = 0 ±1.Eksperiment je izveden tako sto se u vakuumsku cev stavi komadsrebra.5V na vecem potencijalu od kolektora. Kada je on napušten? Prema ovom modelu atom predstavlja sferu prečnika reda 10 10 m koja je pozitivno naelektrisana. Ukupno negativno naelektrisanje jednako je pozitivnom naelektrisanju sfere. Sta su atomski spektri? Koje su serije u spektru atoma vodonika? * *Serije u spektru atoma H su:Lajmanova.5.Izmedju katode I anode koja je u obliku resetke prikljucen je napon U1 koji se moze menjati po vrednoscu.Breketova. Pretpostavio je da se elektroni kreću oko jezgra po kružnim orbitama poluprečnika r. Energetski spektar atoma po ovom modelu je kontinualan. Objasniti Raderfordov eksperiment i model atoma. vrednosti od 4. ~ 1 RH ( 1 22 1 ) n2 n=3. i šta oni predstavljaju? Radijus jezgra atoma je rastojanje od centra jezgra do njegove površine. U tu sferu su utisnuta izolovana negativna naelektrisanja. 62.2. 67. Objasniti Tomsonov model atoma.….

primer: 77. . . a šta veštačka radioaktivnost? Pod prirodnom radioaktivnošću podrazumeva se spontani prelaz jednog atomskog jezgra u drugo praćen emisijom različitih oblika radioaktivnog zračenja (α i β-čestica i γ-zračenja).51 MeV. Nuklearne sile između nukleona su zanemarljive. neutrona i jezgra. gde je No broj jezgara u trenutku t = 0 . naziva se defekt mase gde su mp . . odnosno energija koja povezuje nukleone u jezgro naziva se energija veze. N – broj neutrona u jezgru 69. izvor raspada. Ove dve cestice naelektrisane su istom kolicinom naelektrisanja suprotnog znaka.zavise od orijentacije spinova nukleona koji sačinjavaju jezgro. Kako glasi zakon radioaktivnog raspada? Predstaviti ga grafički. Ako se u ovako zamišljeno jezgro nukleoni kreću haotično . Model Fermijevog gasa polazi od pretpostavke da se nukleoni u jezgru kreću nezavisno. a Nt 74. P ozitron zahvata elektron pri cemu nastaju dva gama-kvanta energije od po 0. 71. Alfa-čestice su jezgra helijumovih atoma. Sta su beta-cestice. 76. gde je λ konstanta radioaktivnog raspada i predstavlja karakterističnu veličinu za svaki radioaktivni element. Uslucaju da su jezgra potomka radioaktivna i da se raspadaju brzinom kojom se raspadaju jezgra polaznog elementa dolazi do radioaktivne ravnoteze. Kod veštačke radioaktivnosti jezgra. pored α. Nabrojati osnovne karakteristike nuklearnih sila. 76. Veličina Zmp + (A – Z) mn – mj . . Dok elektroni mogu da budu slobodni neograniceno dugo. T-period pluraspada λ-konstanta radioaktivnog raspada N-broj atoma t-vreme 75. Navesti 3 modela jezgra i opisati jedan od njih. Ako iz jezgra radioaktivnog elementa izađe alfa-čestica onda nastaje novi element koji ima za dve jedinice manji redni broj i za četiri jedinice manju atomsku masu od elementa iz kojeg je nastao. A = Z + N . dok se broj nukleona u jezgru A naziva maseni ili nuklearni broj.po intenzitetu su znatno veće od gravitacionih i elektromagnetnih. Nt = No broj neraspadnutih jezgara posle vremena t .ispoljavaju pojavu zasićenja. model orbita i model Fermijevog gasa. 73. Model kapi.cestice) ili pozitrona (β+ cestice). izuzev za obrazovanje potencijalne jame. pa i srednjim energijama eksitacije. 72.Sta je period poluraspada? Sta je aktivnost radioaktivnog izvora? Koja je njena jedinica u SI? Vreme raspada za koje se raspadne polovina prvobitnog broja jezgara naziva se vreme ili period poluraspada. Pomoću modela Fermijevog gasa mogu se objasniti mnoga svojstva jezgra pri niskim.deluju na malim rastojanjima reda 10-15m . 70. . . Beta-cestice cini snop elektrona (β. Kako su nukleoni fermioni (spin jednak ħ/2) oni podležu Fermi-Dirakovoj statistici. Jedinica za aktivnost je bekerel (Bq) i predstavlja jedan raspad u sekundi. Jezgra novonastalog elementa mogu biti stabilna ili radioaktivna. Sta su alfa-cestice. beta ili gama zracenja. One se razlikuju po vremenu zivota.imaju neelektričnu prirodu (podjednako deluju na protone i neutrone ). ovisno o vrsti radioaktivnog izotopa koji ih emituje. Pomoću ove statistike određuje se energetsko stanje u jezgru i njihova raspodela (širina i gustina).Nabrojati njihove osobine. Šta je energija veze. vreme zivota pozitrona je reda nanosekunde. Broj radioaktivnih jezgara dN koji se raspadne za vremenski interval dt proporcionalan je broju prisutnih jezgara N i vremenskom intervalu dt : dN = – λNdt .spadaju u grupu sila jake interakcije. jezgro se može razmatrati na osnovu statističkih zakonitosti. Radioaktivna ravnoteza Kao sto znamo se jezgra radioaktivnog elementa se raspadaju uz emisiju alfa. Ovaj proces se naziva anihilacija i moze da posluzi za detekciju pozitrona. Domet u vazduhu im je od 2 do 9 cm. a šta defekt mase? Energija koja se oslobađa pri obrazovanju jezgra. .akt. mn i mj odgovarajuće mase protona. Aktivnost radioaktivnog izvora predstavlja brzinu kojom se taj rad.protona u jezgru Z i predstavlja broj naelektrisanja. Šta je prirodna. Nabrojati njihove cestice.β i γ-zračenja mogu emitovati 1 ili 2 protona.

usled cega proton prelazi u neutron i emituje se neutrino Novonastalo jezgro se obicno nalazi u pobudjenom stanju. . Prelazom u osnovno emituje se gama-kvant. Moze doci do cepanja na dva jezgra koji se nazivaju fragmenti.kvanti. Za sada smo obradili dve vrste ovih uredjaja. L ili M nivoa. Gama zracenje je elektromagnetne prirode i njegov spektar je linijski. njegov intenzitet posle prolaska kroz materijal debljine d i µ-koeficijent apsorpcije.Ovakve reakcije se mogu ostvariti bombardovanjem teskih jezgara neutronima. 83. Ovaj tip nuklearne reakcije je egzotermni. Ova energija je oko 10 na 6 puta veca od energije koja se oslobodi pri sagorevanju 1kg uglja. Nuklearna fuzija? Nuklearna fuzija predstavlja oslobadjanje energije pri spajanju lakih jezgara u jezgro vece atomske mase. Šta je elektronski zahvat? Koji su uredjaji za ubrzavanje naelektrisanih čestica? Elektronski zahvat je pojava da jezgro apsorbuje elektrn iz K. Ta rastojanja su reda 10 na -15m. Proces fuzije moze se ostvariti na dva nacina i to ubrzanjem jezgara pomocu akceleratora ili njihovim zagrevanjem. alfa. i gama-kvantima. Najcesce se ta apsorpcija vrsi sa K-nivoa.cesticama. 79. oni mogu da izazovu fisiju jezgara tako da nastaje samoodrzavajuca fisija koja se naziva lancana nuklearna reakcija.Kako glasi zakon apsorpcije zracenja? Apsorcija γ-zracenja u sredini kroz koju to zracenje prolazi vrsi se po sledecem zakonu: = Gde je intenzitet γ-zracenja iz datog izvora pre prolaska kroz materijal. Pracen je oslobadjanjem velike kolicine energije. vec prati emisiju alfa i beta cestica. energije koja se oslobodi pri fisiji urana mase od 1gr iznosi oko 10 na 11 J ili 20MWh. Sta je lancana reakcija? Posto se pri fisiji jezgara oslobadjaju neutroni. a takodje se emituju i neutroni i gama. Takav spektar gama-zracenja predstavlja jedan od najvaznijih dokaza postojanja diskretnih energetskih stanja atomskog jezgra. Na primer.Prilikom bombardovanja jezgara teskih elemenata.To zahteva da se jezgra nadju na takvim rastojanjima na kojima su privlacne nuklearne sile vece od odbojnih elektrostatickih sila. a takodje se pojavljuje i pri nuklearnim reakcijama. To su Linearni akcelerator i Ciklotron 81. Sta je nuklearna fisija? Nuklearna fisija predstavlja cepanje atoma na dva jezgra.78. kao sto su uran. plutonijum i dr. 82. protonima. Sta su gama zraci?Nabrojati njihove osobine Eksperimentalnmo je pokazano da se gama-zracenje ne javlja kao samostalni oblik zracenja. 80. deutronima. Da bi se ostvarila fuzija potrebno je da se savladaju odbojne elektrostaticke sile izmedju jezgara koja ucestvuju u ovom procesu. Opsta sema po kojoj se vrsi elektronski zahvat moze se prikazati na sledeci nacin: Uredjaji koji se koriste za ubrzavanje naelektrisanih cestica se najcesce nazivaju akceleratori. tj.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->