P. 1
Ugljeni hidrati

Ugljeni hidrati

|Views: 183|Likes:
Published by Gojko Ratković

More info:

Published by: Gojko Ratković on Apr 16, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

01/10/2015

pdf

text

original

Ugljeni hidrati Naziv ugljeni hidrati potiče od nekadašnje pretpostavke da su sastavljeni do ugljenika i vode.

Nekadašnja definicija sada je značajno proširena, jer toj skupini pripada i niz jedinjenja svrstanih u sledeće podgrupe:
• • • •

šećerni alkoholi, aminošećeri, anhidrošećeri i deoksišećeri.

Za naš su organizam ugljeni hidrati isto što i gorivo za vozila. To znači da su te materije potrebne kako bi se uopšte mogao odvijati metabolizam. Ugljeni hidrati su od svih prehrambenih sastojaka koje svakodnevno unosimo u organizam najznačajniji izvor energije. Ugljeni hidrati čine 55-60% ukupne energije unesene tokom dana hranom. Jedan gram ugljenih hidrata razgradnjom daje oko 4kCal, poput belančevina, a 1gmasti daje oko 9kCal, skoro dvaput više od ugljenih hidrata i belančevina. Ugljeni hidrati ili šećeri su vrlo raznolika grupa jedinjenja, koji se nalaze u našem organizmu, a budući da čine i sastavne delove životinjskih i biljnih vrsta dobijamo ih u velikoj meri hranom. Dele se na jednostavne šećere ili monosaharide, oligosaharide i složene šećere ili polisaharide. Monosaharidi Monosaharidi su sastavljeni samo od jednog molekula ugljenih hidrata. U hrani od monosaharida nalazimo uglavnom samo glukozu (ima je mnogo u kukuruzu i drugom povrću) i fruktozu (nalazi se u medu, voću i voćnim proizvodima, a zove se i voćni ili grožđani šećer). Glukoza je glavni monosaharid u našoj krvi, čija koncentracija mora uvek biti unutar određenih

Najbolje je njenu upotrebu svesti na najmanju moguću meru ili ga zameniti namirnicama kao što su malteks ili med. Oligosaharidi Oligosaharidi su šećeri sastavljeni od 2-10 jedinica monosaharida. a ponajpre mozgu. to jest dodatno vrenje uzrokovano mikroorganizmima u probavnom traktu (crevima). U ishrani su najznačajniji disaharidi. džemovi 25g 15 Čokoladno mleko 0. Saharoza ili konzumni šećer dosta je opasna namirnica u bilo kom obliku. Jedina prednost tog šećera u odnosu prema belom šećeru je što on ne uzrokuje dodatnu fermentaciju. Naime. Namirnica Količina namirnice Konzumni šećer (~g) Pita sa jabukama kom 30 Razni kremovi porcija 10 Tabla čokolade 100g 25 Tvrde bombone paketić 25 Čokoladna torta 500g 350 Sladoled 1dcl 15 Žvakaća guma kom 2. Najpoznatiji disaharid je saharoza ili konzumni šećer.2l 13. osigurao dovoljan izvor hrane i energije. ne može se kupiti pravi sirovi šećer. Naš organizam nikako nije stvoren za velike količine saharoze. sastavljeni od 2 jedinice monosaharida. kako bi se u svim tkivima.5 Marmelade. Najopasnije je što često nismo ni svesni da konzumiramo šećer.granica (3-6mmol/l). Ime sirovi šećer ima pogrešno tumačenje. jer je "skriven" u nekom proizvodu. Ta se vrsta šećera u poslednje vreme "progoni iz ishrane" i preporučuje se konzumiranje samo nerafinisanog. jer se sav šećer koji nalazimo u prodaji bar delimično prerađuje kako bi se odstranile nečistoće i druge primese. Dobija se preradom šećerne repe ili šećerne trske. sirovog smeđeg šećera.5 . Smeđi šećer je prerađeni šećer obložen melasom. a nije ni prilagođen.

Namirnice sa visokom sadržajem ugljenih hidrata poput žitarica. ovčije i kozije (4. biljna vlakna) Skrob i glikogen normalno se razgrađuju u našem organizmu. koja uzrokuje oštećenje krvnih sudova i aterosklerozu. a kravlje. Danas se preporučuju u velikim količinama. a biljna vlakna ne.19.2l 16. jer uz ugljene hidrate sadrže i minerale i vitamine. gradivne strukture biljaka (celuloza. može prouzrokovati oštećenje gušterače (pankreas).8%). već uvek na prvom mestu majčino mleko.5 . potrebna su za održavanje normalne probave i formiranje stolice. tj. A ako to nije moguće koristiti odgovarajuće adaptirano mleko.5 – 4. Najčešća monosaharidna jedinica je glukoza. Zbog mogućnosti preosetljivosti organizma na laktozu i pojave alergijske reakcije deci u ranim mesecima života ne treba davati kravlje mleko. ukoliko je to moguće. krompira. Najviše laktoze sadrži majčino mleko (7%). Polisaharidi Polisaharidi su složeni ugljeni hidrati građeni od velikog broja monosaharidnih jedinica. Od ostalih disaharida potrebno je spomenuti laktozu ili mlečni šećer. hemiceluloza. pa se uz uticaj stresa i naslednih faktora može razviti dijabetes (šećerna bolest). To je proizvod mlečnih žlezda i osnovni šećer u mleku. Iako se ne mogu razgraditi u našem organizmu.5 Tabela – Količina šećera u pojedinim namirnicama Važno je napomenuti da se sav suvišni šećer koji se u organizmu ne iskoristi u obliku energije pretvara u rezervnu mast i odgovoran je za pojavu gojaznosti. voća i povrća osiguravaju velike količine energije za normalan metabolizam. . Polisaharidi su: 1.Razne kole 0. rezervne ugljenohidratne materije biljaka (skrob) i životinja (glikogen) 2. Osim toga.

samo vodu i ugljendioksid koji se potom eliminišu.. 1. Razlikujemo dve vrste ugljenih hidrata: proste i složene. Prema vrsti ugljenih hidrata koje sadrže. Njihova energetska vrednost je 4 kalorije po 1 gramu. brze 3.Ugljeni hidrati su najčistije gorivo i najefikasniji izvor energije za vaše telo. Prosti i složeni ugljeni hidrati Prosti ugljeni hidrati (prosti šećeri) nalaze se u kuhinjskom šećeru i voću. za sobom ostavljaju. vrlo brze 2. kao nusprodukte. Zato najveća količina dnevne energije treba da potiče iz ugljenih hidrata. namirnice možemo podeliti na 5 grupa u zavisnosti od toga kojom brzinom raste nivo šećera u krvi njihovim konzumiranjem. Složeni ugljeni hidrati (složeni šećeri) nalaze se u žitaricama. Pri sagorevanju.. zbog njihove jednostavne hemijske strukture brzo se vare i naglo povećavaju nivo šećera u krvi. voćni sokovi (prosti šećeri) voće. sporije se razlažu i obezbeđuju organizmu konstantan dotok energije tokom više sati. što prouzrokuje previše otpadaka koji nastaju sagorevanjem ova dva alternativna izvora energije. testenine (složeni šećeri) . krompir. mleko (pretežno prosti šećeri) beli hleb. UGLJENI HIDRATI Ako u ishrani nema dovoljno ugljenih hidrata vaše telo biva prinuđeno da prerađuje proteine i masnoće. srednje brze šećer. mahunarkama i povrću.

Prosti šećeri koji se nalaze u čokoladi veoma će brzo biti apsorbovani i uneće u vašu krv previše goriva koje se brzo razlaže i koje će organizam morati da sagori. mahunarke. a ponekad i emocionalno iscrpljeni. Namirnice iz 2. graham hleb. pojeli ste porciju žita sa orasima zaslađenog sa malo prirodnog zaslađivača (ječmeni ili pirinčani slad. spore 5. a namirnice iz prve grupe treba potpuno eliminisati. pošto se ova energija brzo troši i mala količina šećera ostane u krvi. Ovo stanje se naziva hipoglikemijom ili niskim nivoom šećera u krvi. umorni. integralne žitarice (složeni šećeri sa mnogo vlakana) Namirnice iz 4.4. grupe trebalo bi ređe konzumirati. grupe su najpreporučljivije za svakodnevnu ishranu. a naročito pankreasa (rezultat može da bude i šećerna bolest). a razlaganje će početi tek u crevima. Neće biti naglih uspona i padova šećera u krvi niti simptoma vezanih za takva stanja. jedući složene ugljene hidrate bićete sitiji iako unosite manji broj kalorija. i 5. Sem toga. Evo primera: . Za razliku od prostih šećera složeni šećeri se drugačije ponašaju u organizmu. vrlo spore crni hleb. ražani hleb. pirinač (složeni šećeri sa nešto vlakana) povrće. Recimo. Ali. mnogo su blagotvorniji za zdravlje i za njihovu razgradnju potrebno je mnogo više vremena nego za razgradnju prostih. Onda ćete obično žuditi za još jednim parčetom slatkiša i tako u krug… Često ponavljanje ovakvih situacija može ozbiljno da ugrozi rad unutrašnjih organa. vi ćete se posle izvesnog vremena osećati ispražnjeni. Složeni šećeri koji se nalaze u žitu dospeće u želudac gde će početi njihovo varenje. Kao rezultat toga u toku više sati imaćete konstantni priliv energije zbog čega ćete se osećati dobro i sito. i 3. Evo jednog slikovitog primera uticaja različitih vrsta ugljenih hidrata na organizam: recimo uzeli ste komad čokolade i sa neskrivenim zadovoljstvom počeli da je grickate. malo meda). Time će se osloboditi veća količina energije i vi ćete se osećati kao da su vam "baterije napunjene" i podići će vam se nivo raspoloženja.

Organizam svakodnevno koristi ugljene hidrate. Ugljeni hidrati Uskladišteni ugljeni hidrati obezbeđuju organizmu brzo dostupnu formu energije. vaš želudac biće popunjen svega 15%.Konzumirajući masnu hranu čija je energetska vrednost 300 kalorija. Glikogenoliza se odigrava i u jetri. a samim tim i Ijudski pokret bio bi nemoguć. Ugljeni hidrati se nalaze u obliku monosaharida (glukoza i fruktoza). Ova energija se koristi za pokretanje aktinskih filamenata preko miozinskih. Tokom fizičke aktivnosti u mišićnim ćelijama glikogen se razlaže u glukozu (proces se zove glikogenoliza). masti i belančevine da bi obezbedio neophodnu energiju za održavanje ćelijskih funkcija u mirovanju i tokom fizičke aktivnosti. Bez adekvatnih količina ATP-a mišićna kontrakcija. Za razliku od masti i belančevina. Glikogen je uskladišten u citoplazmi ćelije dok ne bude potreban kao energetski izvor. dok ukoliko pojedete hranu energetski vrednu 300 kalorija. Adenozin trifosfat se čuva u ograničenim količinama u mišićnim ćelijama. koja se koristi kao izvor energije za mišićnu kontrakciju. što dovodi do skraćivanja mišića. Energija koja se oslobađa tokom razgradnje hrane služi za fosforilaciju adenozin difosfata (ADP) i obnavljanje energetski bogatog jedinjenja adenozin trifosfata (ATP). Njegova sinteza odvija se u ćelijama. oblik glukoze koji se skladišti.74 kJ) energije. Dakle. odakle oslobođena glukoza ulazi u krvotok i transportuje se u aktivna tkiva gde se metaboliše. Osnovni izvori energije tokom mišićnog rada su ugljeni hidrati i masti. ali sačinjenu od složenih ugljenih hidrata vaš želudac će biti pun. dok ishrana siromašna ugljenim hidratima može da je ometa. Jedući hranu bogatu proteinima i šećerima (čija je energetska vrednost takođe 300 kalorija) vaš želudac će biti popunjen oko 55%. a vi siti i zadovoljni. ugljeni hidrati su jedini . Iz jednog grama ugljenih hidrata oslobađa se otprilike 4 kcal (16. U uslovima mirovanja mišići i jetra preuzimaju glukozu i pretvaraju je u ugljeni hidrat koji se zove glikogen. dok belančevine učestvuju u malim količinama. ne treba da brojite kalorije već samo da jedete hranu bogatu složenim ugljenim hidratima koliko vam duša hoće. Ishrana bogata ugljenim hidratima pospešuje sintezu glikogena. disaharida (saharoza i maltoza) i polisaharida (celuloza i skrob). Rezerve glikogena u mišićima i jetri su ograničene i može doći do njihovog iscrpljenja u toku nekoliko časova fizičke aktivnosti.

makronutrienti čija uskladištena energija može poslužiti za stvaranje ATP-a aerobnim i anaerobnim putem.[V02 max]). Uopšteno govoreći. . ugljeni hidrati se prevashodno koriste kao energetsko gorivo na početku fizičke aktivnosti i tokom fizičke aktivnosti velikog intenziteta (više od 80% maksimalne potrošnje kiseonika .

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->