SEMINARSKI RAD

Tema:

Termička obrada čelika

SADRŽAJ
SADRŽAJ............................................................................................................................2 SADRŽAJ............................................................................................................................2 1. OSNOVNI VIDOVI TERMIČKE OBRADE.............................................................4 2. HOMOGENIZACIJA-DIFUZIONO ŽARENJE........................................................4 Slika 1: Promena sastava čvrstog rastvora pri kristalizaciji..........................................4 Slika 1: Promena sastava čvrstog rastvora pri kristalizaciji..........................................4 Slika 2: Uticaj brzine hladjenja na likvacionu neravnomernost legura zlata sa 16% b.......5 Slika 2: Uticaj brzine hladjenja na likvacionu neravnomernost legura zlata sa 16% b.......5 3.SFEROIDIZACIJA –MEKO ŽARENJE......................................................................7 Slika 3: Čelik sa 1,02% ugljenika .......................................................................................8 Slika 3: Čelik sa 1,02% ugljenika .......................................................................................8 Slika 4: Čelik sa 1,05% ugljenika........................................................................................8 Slika 4: Čelik sa 1,05% ugljenika........................................................................................8 4.NORMALIZACIJA......................................................................................................9 Slika 5: Temperature normalizacije ugljeničnih čelika.......................................................9 Slika 5: Temperature normalizacije ugljeničnih čelika.......................................................9 5.NEPOTPUNO ŽARENJE..........................................................................................10 6.REKRISTALIZACIONO ŽARENJE........................................................................11 Promena Tr [°C] u zavisnosti od stepena hladne deformacije...........................................11 Promena Tr [°C] u zavisnosti od stepena hladne deformacije...........................................11 Osobine rekristalizovanog, prethodno hladno valjanog čelika (ε=90°) sa 0,09% ugljenika ............................................................................................................................................11 Osobine rekristalizovanog, prethodno hladno valjanog čelika (ε=90°) sa 0,09% ugljenika ............................................................................................................................................11 7.KALJENJE.................................................................................................................12 Slika 7: Temperature hlađenja ugljeničnih čelika..............................................................12 Slika 7: Temperature hlađenja ugljeničnih čelika..............................................................12 Zavisnost tvrdoće žarenog i kaljenog čelika od sadržaja ugljenika...................................13 Zavisnost tvrdoće žarenog i kaljenog čelika od sadržaja ugljenika...................................13 8.OTPUŠTANJE ČELIKA............................................................................................13 Slika 8: Dilatometrijska kriva otpuštanja čelika sa 1,3%C, kaljenog u vodi sa 1150°C. Brzina zagrevanja je 2°C/min............................................................................................14 Slika 8: Dilatometrijska kriva otpuštanja čelika sa 1,3%C, kaljenog u vodi sa 1150°C. Brzina zagrevanja je 2°C/min............................................................................................14 Promena tvrdoće čelika sa 1,3%C u zavisnosti od temperature otpuštanja.......................16 Promena tvrdoće čelika sa 1,3%C u zavisnosti od temperature otpuštanja.......................16 Slika 9: Mikro-struktura mangan-hrom čelika...................................................................17 Slika 9: Mikro-struktura mangan-hrom čelika...................................................................17 Karakteristike čvrstoće normalno i beinitno poboljšanog čelika sa 0,75%C (pri istoj tvrdoći)...............................................................................................................................17

2

............................................................Karakteristike čvrstoće normalno i beinitno poboljšanog čelika sa 0........17 9.18 3 ...........................................................75%C (pri istoj tvrdoći)..............GREŠKE PRI TERMIČKOJ OBRADI..........................................................

sav rastop i kristali čvrstog rastvora treba da imaju sastav koji se opisuje tačkama preseka izotermske horizontale sa linijama likvidusa i solidusa. u realnom slučaju izjednačavanja sastava kristala čvrstog rastvora. Kristalizacija sa obrazovanjem čvrstih rastvora obavezno je povezana sa likvacijom. ukoliko se želi difuziono zasičenje površine nekim elementom. U največem broju slučajeva. difuzija ne protiče do kraja. OSNOVNI VIDOVI TERMIČKE OBRADE Termička obrada je jedna od vrlo važnih operacija u tehnološkom procesu proizvodnje gotovih proizvoda. Srednji sastav očvrsle legure na kraju je jednak 4 .1. Medutim. najčešče se kombinuju termička obrada i plastična deformacija (termo-mehanička obrada). U zavisnosti od toga koje zahteve proizvod treba da ispuni. nekada i hemijsko-termička obrada. HOMOGENIZACIJA-DIFUZIONO ŽARENJE Primenjuje se kod odlivaka u cilju uklanjanja posledica neravnomerne kristalizacije. 2. samo uz pomoć termičke obrade mogu se postiči visoke vrednosti mehaničkih osobina čelika i na taj način obezbediti normalan rad savremenih mašina i instrumenata. Na slici je prikazan dijagram stanja sa obrazovanjem neprekidnog niza čvrstih rastvora. Slika 1: Promena sastava čvrstog rastvora pri kristalizaciji U skladu sa dijagramom stanja.

Na slici je prikazan uticaj pri povečanju brzine. kao i eksploatacionih karakteristika: mehaničkih ili fizičko-hemijskih osobina (plastičnost čelika je smanjena. T=727°C. a izdvojenih kristala do dendritne likvacije. Do likvacije dolazi tako. Koeficijent difuzije ugljenika u austenitu je upravo proporcionalan: exp-(16000/T). a za legirajuče elemente (exp-30). do vrednosti 1. stepen likvacije raste od vrednosti 1. Za praktičan rad.95°C temperature solidusa (nekada se uzima i niža temperatura). Homogenizacija čelika se odvija u temperaturnom intervalu od 1100-1250°C. Slika 2: Uticaj brzine hladjenja na likvacionu neravnomernost legura zlata sa 16% b 5 . Usled toga. naročito ako se pojavi nofa faza po granicama zrna). Homogenizacija (difuziono žarenje) se sastoji u zagrevanju do visokih temperatura.sastavu legure I. Mogučnost izjednačavanja sastava pri žarenju u prvom redu zavisi od energije aktivacije procesa difuzije. ta vrednost za ugljenik jednaka je (exp-16). time je olakšano izjednačavanje sastava. što dovodi do gubitka metala. Za uklanjanje te pojave neophodno je izvršiti termičku obradu radi izjednačavanja sastava po celoj zapremini komada. pri brzini od 30°C/s. Nepohodno je biti oprezan pri izboru temperature homogenizacije jer visoke temperature dovode do intenzivnog obrazovanja oksida. Kasnije očvrsle zapremine dosta su bogatije metalom B. Prisustvo likvacije dovodi do velikih promena osobina. veliki značaj imaju podaci o uticaju brzine hladenja na likvacionu neravnomernost. Dendritna segregacija u nizu slučajeva može biti u potpunosti ili bar u velikom delu odstranjena procesom homogenizacije. što ranije očvrsle zapremine rastopa na površini toplotne razmene ili u centru zrna kao i na glavnim osama dendrita sadrže manje drugog elementa. Zbog toga se za temperaturu homogenizacije bira ona koja je < 0. pri ekstrapolaciji na beskonačno malu (nultu) brzinu hladenja. Što je niža energija aktivacije.5. lošeg kvaliteta legura. Na temperaturi. Pri tom je brzina homogenizacije odredena vrednošču koeficijenata difuzije koji se nalazi u eksponencijalnoj zavisnosti od temperature (vidi glavu III). ali opisani mehanizam očvršćavanja vodi u realnim uslovima ka dobijanju likvacione neravnomernosti dva tipa. neravnomernost sastava u zapremini komada (odlivka) dovodi do zonalne. koeficijent difuzije legirajučih elemenata u austenitu proporcionalan je: exp-(30000/T).90-0.

cesto se komadi podvrgavaju otpuštanju pri temperaturi 670-680°C u vremenu od 116 časova.Završno obogačivanje čvrstog rastvora metalom B.Na taj način. Imajuči u vidu da se radi o difuzionom žarenju. Brzina masenog protoka pri zonalnoj difuziji nije dovoljna za više ili manje značajnu homogenizaciju. 6 . što može da se otkloni daljom preradom. Radi smanjenja tvrdoče komada i uklanjanja nekih površinskih defekata. Nakon homogenizacije treba ostvariti lagano hladenje. dobija se krupno zrno. Uporedivanjem uslova izjednačavanja sastava pri zonalnoj i dendritnoj likvaciji pokazalo se da su gradijenti koncentracije dc/dx pri dimenzionom izjednačavanju u slučaju zonalne likvacije sto puta manji u odnosu na dendritnu. ali u kristalnom stanju. odvija se usled difuzije atoma tog metala iz tečnog rastopa u kristale čvrstog rastvora. U ovim uslovima nema likvidacije. Izuzetak pravi difuzija lako pokretljivih atoma u dovoljno tankim presecima. hladenje likvacionog rastopa brzinom većom od kritične definiše raspored elemenata svojstven tečnom rastopu. Za brzo hladenje prenosi rastop u oblast njegovog postajanja u kristalnom stanju.

20Mn + 20Cr + 20Mo -20Ni + 20W + 100V. tako daje martenzit veoma disperzan.8%Si. struktura čelika sa večim sadržajem ugljenika je pretežno perlitna. jer se oštrice alata brzo troše i tupe na veoma tvrdim lamelama cementita. l. Ovakvi čelici se teško mašinski obraduju. 5%Ni. Formula vazi za sastave Čelika ako % pojedinog elementa ne prelazi sledeče vrednosti: 0. a povečava se količina zaostalog austenita. postepeno prelaze u zrnca. Pojava lamelarnog perlita je na taj način zaobiđena.3. pa opada kvalitet površine komada.8%Cr. sa naknadnim laganim hladenjem («10°C/h) u cilju prevodenja Fe3C i karbida u globularni oblik (loptice). 1. Temperature mekog žarenja se mogu odrediti prema H.SFEROIDIZACIJA –MEKO ŽARENJE Pod mekim žarenjem se podrazumeva dugotrajno držanje čelika na temperaturama malo ispod ili nešto iznad Aj-temperature. karbid se direktno izdvaja u obliku globula na već prisutnim kristalima cementita.5%Mo. lamele cementita. čelik je u slučaju grubih nodula isuviše mek. Pri mekom žarenju teži se ravnomernoj. l.9%C. u kome su globule cementita proizvoljno rasporedene u feritnoj osnovi. jer oštrica alata seče samo ferit. mašinsku ili obradu plastičnom deformacijom. 0. Sferoidizacija grube mreže sekundarnog cementita izdvojene po granicama zrna. Ako su karbidi veoma fini.1 %Mn. 62. pri čemu austenitno zrno raste zbogpreduge austenitizacije. 0. Mašinska obrada je znatno olakšana. Fini karbidi se pri kaljenju brzo rastvaraju. pod uticajem površinskog napona. Grubi karbidi zahtevaju duže vreme za rastvaranje u austenitu. Iz lamelarnog perlita nastaje zrnasti perlit. 7 . si. tako da pri obradi daje žilavu strugotinu. protiče vrlo sporo i vodi neravnomernoj veličini zrnaca cementita. srednjoj veličini karbida. Ako se čelik lagano hladi sa temperatura koje su samo nešto više od Aj-pri dostizanju Aj-temperature. Meko žarenje ugljeničnih čelika se vrši u intervalu od 650-750°C. Sa druge strane. a globule cementita se pri obradi potiskuju u stranu. Cilj ovog žarenja je postiči strukturu koja je pogodna za kaljenje. Posle kovanja.Ruhfusu računskim putem prema formuli: tsferoid °C=710° + 20Si . Pri dugotrajnom držanju neposredno ispod Aj-temperature. pa je potrebno samo kratko vreme držati čelik na temperaturi kaljenja. martenzit postaje grublji.25%V i 2%W. tvrdoća čelika raste pa se obradivost pogoršava.

kovanja ili normalizacije ne transformišu u perlitnoj več u beinitnoj ili čak delimično i u martenzitnoj oblasti pa zbog toga imaju veliku tvrdoću. potrebnog pri mekom žarenju. ovaj sloj se pri dostizanju Al -temperature transformiše u normalni lamelami perlit. Zavisno od stepena razugljenisavanja.Zbog dugotrajnog žarenja. Slika 3: Čelik sa 1. 8 . a tokom hlađenja.02% ugljenika Slika 4: Čelik sa 1. Meko žareni čelici sa ovakvim površinskim perlitnim slojem pokazuju malu sposobnost uobličavanja u hladnom. Globularni cementit se stvara veoma lako i brzo ako polazna struktura nije perlit. nastaje razugljenisavanje površine komada ako nisu preduzete protiv mere.05% ugljenika Razugljenisavanjem se čelik prevodi iz nadeutektoidnog u eutektoidno ili čak podeutektoidno stanje. Pri jačem razugljenisavanju. jer se krti perlit lomi i može da bude uzrok pojave površinskih pukotina. Ovaj postupak se uglavnom primenjuje kod legiranih čelika koji se posle valjanja. u površinskom sloju nastaje ferit. Pri tome klice karbida nestaju. smanjuje se otpornost na habanje. več martenzit ili beinit. jer u zakaljenoj osnovi nedostaju tvrdi kristali sekundarnog cementita.

usled Čega može da nastupi znatan pad plastičnosti. tj GOSE linije. a zatim se hladi na mirnom vazduhu. izduženje. čvrstoča. Ako se nasuprot ovome. 9 . Na ovoj temperaturi komad se zadržava samo toliko dok se potpuno ne progreje. Struktura koja nastaje pri normalizaciji.utoliko je finija i ravnomernija. ukoliko je zagrevanje brže izvedeno.NORMALIZACIJA Pod normalizacionim žarenjem ili normalizacijom. temperatura normalizacije bliža Ac3-temperaturi. si. kontrakcija i udarna žilavost. primeni veoma sporo hladenje u peči. tada se nečistoče prisutne u čeliku izdvajaju na granicama zrna. 65. vreme držanja krače i hladenje brže. do koje pri tome dolazi.4. Slika 5: Temperature normalizacije ugljeničnih čelika Normalizacijom se znatno poboljšavaju mehaničke osobine čeličnog liva kao stoje granica razvlačenja. čelik se prevodi u sitnozrno homogeno stanje koje se naziva " normalno " i koje je karakteristično za odredeni čelik ili šaržu. podrazumeva se zagrevanje čelika do temperatura 30-50°C iznad A3 -temperature. Čelik se pri normalizaciji brzo hladi na vazduhu. Dvostrukom a/y-transformacijom. Ovakav proces se naziva potpuno žarenje.

Kod ovih čelika. normalizacija se primenjuje zajedno sa kaljenjem i visokim otpuštanjem. Za nisko-ugljenične čelike normalizacija se kao jednostavnija operacija primenjuje zajedno sa žarenjem.Ubrzano hladenje na vazduhu vodi ka razlaganju austenita pri nižim temperaturama. sto vodi rastu čvrstoče za 10-15% i tvrdoče normalizovanog čelika u poredenju sa žarenim. cesto se primenjuje za korigovanje strukture legiranih čelika umesto žarenja. Tada ovaj vid žarenja predstavlja sferoidizaciju.zrnasti cementit 10 . zagrevanje iznad A{ posebno je važno za eutektoidni čelik što omogučava da se dobije zrnasti perlit umesto lamelarnog. ali proces normalizacije stvara uslove za manju deformaciju komada u poredenju sa onom koja se dobija pri kaljenju.pločasti perlit I cementit (mreža) b. Normalizacija sa naknadnim visoko temperaturnim otpuštanjem (600-660°C). a njegov znatan deo se ne podvrgava prekristalizaciji. Jasno je da temperatura normalizacije zavisi od sastava čelika. Pored toga. Slika 6: Mikrostruktura eutektoidnog čelika: a. Kod nadeutektoidnih čelika nepotpuno žarenje se primenjuje umesto potpunog žarenja. 5. Nastali ferit samo delimično prelazi u čvrsti rastvor. Mehaničke osobine če biti niže. Za podeutektoidne čelike nepotpuno žarenje se primenjuje da bi se smanjila unutrašnja naprezanja i poboljšala obrada rezanjem. Pri nepotpunom žarenju odvija se samo delimična prekristalizacija čelika usled transformacije perlit->austenit.NEPOTPUNO ŽARENJE Ovaj oblik žarenja razlikuje se od potpunog u tome što se čelik zagreva do temperatura koje su nešto niže od A j. usled usitnjava-nja zrna raste žilavost. To je uzrok povečanoj disperznosti feritno-cementitne mešavine i povečane količine perlita (kvazi-eutektoida). Za srednje-ugljenične čelike. Povečanje tvrdoče nije veliko ali se normalizacijom postiže čista površina pri rezanju.

Temperatura rekristalizacije (Tr) nije konstanta materijala.09% ugljenika 11 . več na temperaturi rekristalizacije dolazi do strmijeg pada tvrdoče i zatezne čvrstoče. tako da čelik ponovo dobija svoju plastičnost i žilavost.6. Temperatura rekristalizacije opada povečanjem stepena deformacije. kao i do oštrijeg porasta izduženja. nedeformisanih zrna. več zavisi od mnogobrojnih faktora od kojih su najuticajniji: 1-sadržaj legirajučih elemenata i 2-intenzitet prethodne deformacije. sto se može zaključiti iz sledeće tabele: Promena Tr [°C] u zavisnosti od stepena hladne deformacije Mehaničke osobine hladno deformisanog i različito odgrevanog čelika ne menjaju se kontinualno sa stepenom odgrevanja.REKRISTALIZACIONO ŽARENJE Zagrevanjem hladno deformisanog čelika iznad temperature rekristalizacije napregnuto stanje u kome se nalazi ojačani materijal. uklanja se stvaranjem novih. prethodno hladno valjanog čelika (ε=90°) sa 0. što se može zaključiti na osnovu vrednosti koje su prikazane u sledećo tabeli: Osobine rekristalizovanog.

Na ovim temperaturama komad se drži tako dugo da bude sigurno progrejan.7.KALJENJE Pod kaljenjem se podrazumeva zagrevanje čelika na temperature 30. 12 . Cilj kaljenja je da čelik dobije visoku tvrdoču. Donja granica intervala kaljenja kod podeutektoidnih čelika odredena je pojavom ferita. Tehnika kaljenja se sastoji u tome da se čelik sa temperature kaljenja ohladi brzinom koja je nešto veča od kritične brzine hladenja. Slika 7: Temperature hlađenja ugljeničnih čelika Kaljeni celici sa večim sadržajem zaostalog austenita skloni su promeni dimenzija i pre konačne obrade se moraju ohladiti na niske temperature (do -60°C) radi transformacije austenita u martenzit. Martenzit koji nastaje pod ovakvim uslovima je fino igličast i relativno žilav. a zatim se brzo hladi sa ciljem da se dobije martenzitna struktura. več mora da počne i da se završi u martenzitnoj oblasti. Čelik koji se kali iz dvofazne oblasti a+y dij agrarna stanja železo-ugljenik sadrži u mikrostrukturi pored martenzita još i meki ferit (kaljenje sa niskih temperatura).50°C iznad linije GOSK. Optimalna temperatura kaljenja za ugljenične čelike data je na slici kao šrafirana oblast. tako da transformacija austenita ne bi mogla da počne u perlitnoj oblasti.

a martenzit nastao kaljenjem prevodi u otpušteni martenzit što povečava čvrstoću. Ukoliko je sporije odvođenje toplote. 8. Zavisnost tvrdoće žarenog i kaljenog čelika od sadržaja ugljenika Ugljenični celici sa sadržajem ugljenika do oko 0. držanje na toj temperaturi i hlađenje odredenom brzinom.4% ugljenika. pre svega alatni čelici od kojih se zahteva veoma tvrda površina a 13 . a uklanjaju se delimično ili potpuno unutrašnja naprezanja koja nastaju pri kaljenju. • neki visokolegirani celici su kaljivi na vazduhu. poboljšava žilavost bez primetnog smanjenja tvrdoče.OTPUŠTANJE ČELIKA Pod otpuštanjem se podrazumeva zagrevanje zakaljenog Čelika do temperature koja leži ispod kritične Aj (723°C). Brzo hladenje nakon otpuštanja bitno utiče na veličinu zaostalih naprezanja. Nisko-temperaturnom otpuštanju se najčešče podvrgavaju ugljenični i niskolegirani. Hlađenje na vazduhu daje manja naprezanja na površini oko sedam puta. Otpuštanje je konačna operacija termičke obrade kojom se dobijaju potrebne mehaničke osobine. NIsko-temperaturno otpuštanje se izvodi zagrevanjem do temperature 250°C. počev od temperature 600°C stvara nova naprezanja. Brza hlađenja u vodi. a hlađenja u ulju oko dva puta u poređenju sa naprezanjima koja nastaju pri hlađenju u vodi. to su manja zaostala naprezanja. • legirani celici su kaljivi u ulju. Pri tome se smanjuju unutrašnja naprezanja.Hladenje čelika sa temperature kaljenja mora se izvršiti tako brzo da se prekorači gornja kritična brzina hladenja i da se postigne potpuno obrazovanje martenzita: • ugljenični celici su kaljivi u vodi i ulju.5%. Zbog sadržaja silicijuma i mangana koji se uvek nalaze u ugljeničnim čelicima ova granica se može pomeriti do oko 0. posle kaljenja ne mogu postiči punu tvrdoču čelika u kaljenom stanju.

Pri tome dolazi do smanjenja tvrdoče i granice tečenja. Zato je veoma bitno odrediti temperaturno-vremenske uslove otpuštanja. nego pri normalizaciji.5% ugljenika kao i konstrukcioni celici koji treba da imaju visoku granicu tečenja. izdržljivost ovih čelika usled smanjene tvrdoće nije tako velika. veliku izdržljivost i udarnu žilavost. Brzina zagrevanja je 2°C/min 14 . tako daje interval odvijanja transformacije povezan sa povečanjem zapremine uzorka. kaljenog u vodi sa 1150°C. Cilj otpuštanja je smanjenje krtosti i povečanje plastičnosti čelika. Na osnovu položaja i toka krive sudi se o transformacijama pri zagrevanju.3%C. ali su ipak njihove vrednosti veče.3-0. Sto se tiče same klasifikacije transformacija pri otpuštanju. beinit. cijanizirani ili nitrocementirani. trustit. Cilj je postiči stanje koje se približava ravnotežnoj strukturi. bez unutrašnjih naprezanja i povečane udarne žilavosti. Visoko-temperaterno otpuštanje se izvodi na temperaturama od 500-680°C. Kod nekih materijala čvrstoča se pri otpuštanju do određenih temperatura znatno povećava. Povečanjem sadržaja ugljenika u čeliku. cementirani. Termička obrada koja se sastoji od kaljenja i visokog otpuštanja naziva se poboljšanje. Srednje-temperaturno otpuštanje ostvaruje se na temperaturama od 350500°C i prirnenjuje se na oprugeTemperaturu otpuštanja treba izabrati tako da ne dode do pojave otpusne krtosti. Ovom postupku se najčešče podvrgavaju srednje ugljenični celici sa 0. nego i u celoj zapremini uzorka. Zagrevanjem uzorka povečava se njegova dužina zbog termičkog Širenja. Medutim. povečava se toplotni efekat. To su površinski kaljeni celici. Pri otpuštanju okaljenog čelika odigrava se više procesa koji se mogu razjasniti pomoču dilatometrijske krive na sledećoj slici: Slika 8: Dilatometrijska kriva otpuštanja čelika sa 1. Čvrstoča i tvrdoča se smanjuju. sorbit i dr. ona može da se detaljno izučava pomoču dilatometrijske krive. Unutrašnji delovi mogu imati strukturu različitu od strukture kaljenog dela.j. t.unutrašnost žilava. Vrlo je bitno znati da otpuštanjem nakon kaljenja nastaju promene ne samo u zakaljenom sloju uzorka. a struktura koja se dobija je sorbitna.

ali se ovaj proces koagulacije ne odražava više na dilatometrijskoj krivoj. Do temperature 80°C. a tirne se smanjuje stabilnost austenita i y-čvrsti rastvor prelazi u oc-rešetku kubnog martenzita. kontinualno prelazi u kubnu rešetku ferita bez ugljenika sa parametrom rešetke a ~0. povečanja plastičnosti u poredenju sa zakaljenim čelikom? Poznato je da su čvrstoća i plastičnost posle kaljenja i otpuštanja dosta povoljnije u odnosu na normalizovano stanje. zbog čega tetragonalni martenzit prelazi u kubni završeno je. izdvajaju se najfiniji karbidi. Prioritet u objašnjenju treba dati činjenici da strukturne promene imaju odlučujući značaj. čelik se pri zagrevanju ravnomerno isteže.. Kubna rešetka martenzita sa parametrom rešetke a =0. Iznad temperature 400°C.3%. prethodno je okaljen u vodi sa 1150°C. Daljim povišenjem temperature izdvojeni karbidi postaju krupniji i mikroskopski vidljivi. pa tako mešavina kubnog martenzita i zaostalog austenita povečava svoju zapreminu saglasno povišenju temperature. a u produktima razlaganja pothladenog austenita. II stadijum otpuštanja: od temperature 150°C čelik se ponovo isteže do temperature oko 290°C. Izmedu temperatura 80 i 150°C.29nm. nastaje jako skračenje epruvete što odgovara stadijumima otpuštanja: I stadijum otpuštanja: izdvajaju se najsitniji submikroskopski kristaliči karbida železa.Ugljenični čelik sa 1. Igličasta struktura ferita nastalog iz martenzita zadržava se i na najvišim temperaturama otpuštanja zbog orijentisanog izdvajanja karbida a odstranjuje se tek zagrevanjem na temperaturama iznad Aj. Posle kaljenja mikrostruktura ovog čelika se sastoji od veoma grubih martenzitnih iglica i oko 50% zaostalog austenita. Postavlja se pitanje zašto pri otpuštanju dolazo do smanjenja čvrstoče. Otpuštanjem se stvara zrnasti cementit. Usled povečane pokretljivosti ugljenikovih atoma. otpuštani Čelik se sastoji od ferita i veoma finih čestica karbida. Ovo normalno toplotno istezanje odvija se istovremeno sa još jednim procesom koji takode vodi ka povečanju zapremine. koji je koriščen za eksperiment. cementit je u vidu pločica. Tvrdoća čelika neprekidno opada sa temperaturom otpuštanja što se vidi iz tabele: 15 .286nm. U ovoj temperaturnoj oblasti izdvaja se praktično sav ugljenik iz kubnog martenzita i obrazuje karbide železa. Premeštanje ugljenikovih atoma u kristalnoj rešetki. Izmedu temperatura 290 i 400°C ponovo dolazi do kontrakcije dilatometrijske probe i to je III stadij um otpuštanja. a zatim otpuštan zagrevanjem brzinom od 2°C/min. a to je transformacija zaostalog austenita u kubni martenzit.

3%C u zavisnosti od temperature otpuštanja Kod čelika koji su zakaljeni sa prave temperature kaljenja pojedini stadijumi otpuštanja ne mogu se tako jasno razgraničiti jedan od drugog. 16 . ali uzrok ovog povečanja krtosti koje se odražava samo u udarnoj žilavosti ali ne i u tvrdoći i čvrstoći. Prema intenzitetu hladenja koje je prethodilo. ohladen u peči. Neki legirani celici. Ova pojava se naziva otpusna krtost. razlikuje se poboljšavanje u vodi. npr. zatim otpuštan jedan čas na temperaturi 650°C. Otpusna krtost nastaje ako se čelik posle otpuštanja lagano ohladi a zatim još jednom otpušta na istoj temperaturi i hladi u ulju. zatezna čvrstoća i granica razvlačenja zakaljenog čelika opadaju pri otpuštanju.Promena tvrdoće čelika sa 1. ako je posle otpuštanja usledilo veoma lagano hladenje. naročito hromni. to su slabije izraženi procesi otpuštanja na dilatometrijskoj krivoj pošto tetragonalnost martenzita. Što je manji sadržaj ugljenika. Poboljšavaju se nelegirani i legirani konstrukcioni celici sa sadržajem ugljenika izmedu 0. Tamna mreža po granicama zrna ukazuje na stanje otpusne krtosti. sadržaj zaostalog austenita i broj izdvojenih karbida takode opadaju sa smanjenjem sadržaja ugljenika. udarna žilavost i broj savijanja rastu. što se postiže procesom poboljšanja.2 i 0. ulju ili na vazduhu. u peči. Poboljšanje mehaničkih osobina neposredna je posledica velikog usitnjavanja zrna i ravnomerne raspodele mikrokonstituenata. manganovi i hrom-manganovi konstrukcioni čelici pokazuju znatno manju udarnu žilavost posle poboljšanja.6%. Na osnovu dosadašnjih ispitivanja zaključilo se da tvrdoća. Na slici je prikazana mikrostruktura mangan-hrom čelika koji je sa temperature 860°C kaljen u ulju. Udarna žilavost je posle ove termičke obrade iznosila p=80J/cm (žilavo stanje: p=210 J/cm ). Osim toga. još jednom otpuštan na 650°C jedan čas i ponovo ohladen u ulju. suženje. dok izduženje. još nije pouzdan i pretpostavlja se da se radi o procesima izdvajanja.

17 . u sledečoj tabeli: Karakteristike čvrstoće normalno i beinitno poboljšanog čelika sa 0. posle beinitnog poboljšanja čelik ima približno istu tvrdoću i čvrstoću. znatno bolju žilavost nego neki normalno poboljšani čelik. Međutim. Posledice su cesto deformacija i pukotine usled kaljenja. Temperatura rastopa za hladenje se odreduje prema željenoj tvrdoči. Za zagrevanje se koriste šupljikavi plamenici (imaju jedan otvor u obliku pukotine). Ovo je pokazano za jedan ugljenični čelik sa 0. od veličine i oblika komada koji se obraduje i od željene krajnje tvrdoće. odnosno čvrstoći.75%C (pri istoj tvrdoći) Mogućnost primene beinitnog poboljšanja mnogo zavisi od karaktera dijagrama za navedeni čelik. Kod nešto više legiranih čelika transformacija u beinit ponekad gas. naglo hladenje sa visokim temperaturama unosi u čelik jaka naprezanja.Slika 9: Mikro-struktura mangan-hrom čelika Normalno poboljšanje čelika se sastoji u kaljenju sa kasnijim otpuštanjem. Radi toga se čelik zagreva do temperature kaljenja i zatim hladi u rastopu soli ili metala koji se nalazi na povišenoj temperaturi.75%. Zbog toga se poslednjih godina sve više praktikuje da se mehaničke osobine čelika poboljšavaju beinitnim poboljšanjem. Pri beinitnom poboljšanju kaljenje i otpuštanje se na izvestan način sjedinjuju u jedan radni proces a da se čelik ne izlaže opasnim naprezanjima koja nastaju pri obrazovanju martenzita. a takode i kerozin. Osim toga.

). loša kristalizacija. neodgovarajući radijusi.GREŠKE PRI TERMIČKOJ OBRADI Greške mogu nastati pre.šupljikavost i poroznost. Posle pregorevanja u prvom stadijumu čelik se može popraviti homogenizacijom i 18 .9. neodgovarajući kvalitet površine. A3 +100-150°. oksidni i dr. razugljeničenje. urezi i risevi. neodgovarajuća rashladna sredstva i način hladenja. naugljeničenje. Ovo dovodi do smanjenja plastičnosti i udarne žilavosti u žarenom stanju čelika. pretežno duž granica zrna. u vidu neoksidisanihpora i mehura (drugi stadijum) i u vidu uključaka FeO (treči stadijum). neodgovarajući kvalitet površine. Greške mašinske obrade: nedovoljan dodatak za obradu. segregacije. Osim oksidnih mogu se javiti i sulfidni uključci. Uticajem naznačenih uzročnika tokom termičke obrade mogu nastati greške. odstupanje od ispravnih konstruktivnih zahteva. 2. neodgovarajuća struktura. 3. Hemijske promene na površini i mogu biti: ♦ Kod zagrevanja: nedovoljna ili suviše velika brzina zagrevanja. razlicite vrste uključaka (sulfidni. Zavisno od stepena dejstva može se ispoljiti u vidu obogačivanja granica zrna na ugljeniku (prvi stadijum). itd. Neodgovarajući izbor ili zamena čelika. nezaobljeni otvori i rupe. unutrašnja naprezanja izazvana grubom mašinskom obradom. Uzrok pregorevanja je dugo zagrevanje na visokoj temperaturi u oksidacionoj atmosferi ili zagrevanje blizu linije solidusa. itd. pukotine. U slučaju jačeg pregrevanja potrebna je dvostruka normalizacija: prva na visim temperaturama. Pregorevanje se karakteriše ne samo vrlo izraženim ogrubljavanjem zrna nego i promenama na granicama austenitnih zrna. isuviše velike razlike u preseku.Greške iz procesa topijenja: neodgovarajuća dezoksidacija. Greške iz procesa tople prerade: oštra mesta i prelazi. neodgovarajuće vreme držanja itd. neravnomerno zagrevanje. Uzročnici grešaka pre termičke obrade mogu biti: 1. ♦ Kod hladenja: neodgovarajuća brzina hladenja. neodgovarajući kvalitet obrade. neodgovarajuća temperatura obrade. izostanak mašinske obrade kod čelika osetljivih na razugljeničenje. u toku i posle procesa termičke obrade. Manj i porast zrna izazvan pregrevanjem može se popraviti potpunim žarenjem ili normalizacijom. termička i fazna naprezanja. itd. Uzrok je visoka temperatura austenitizacije i dugo vreme držanja. neodgovarajuća zaštita površine itd. a druga sa normalne temperature. 4. ♦ Hemijske promene na površini: oksidacija. a poreklo im je od kiseonika i sumpora koji pri visokim temperaturama austenitizacije prodira iz pečne atmosfere u čelik. itd.

a ako je došlo do pojave FeO ova greška se ne može popraviti. zavisno od oblika komada izabrati pravilan način uranjanja. a u posebno teškim slučajevima kaljenje vršiti u presi za kaljenje. Da bi se izbeglo krivljenje potrebno je pre kaljenja izvršiti žarenje ili normalizaciju. Ako je pregorevanje jače mora se sprovesti kovanje i žarenje. Deformacije.taka karbidne mreže u strukturi posle valjanja. Da bi se ova greška uklonila potrebno je izvesti normalizaciju i ponovno kaljenje odgovarajučim rashladnim sredstvom. krivljenja i prskotine izazvani termičkim i faznim naprezanjima pri zagrevanju i hladenju. Krivljenje predstavlja nesimetričnu deformaciju komada posle kaljenja. odnosno mesta sa nedovoljnom tvrdočom mogu se javiti usled veoma stabilnog parnog omotača i produženog prvog stadijuma hladenja. 3. Može biti izazvano neravnomernim zagrevanjem ili hladenjem. 2. Može se popraviti ponovnim kaljenjem uz prethodnu normalizaciju ili žarenje. neodgovarajuča količina zaostalog austenita izazvana neodgovara. Velika tvrdoča u stanju posle tople prerade i žarenja ukazuje na brzo hladenje pri potpunom žarenju ili nedovoljno dugo držanje na temperaturi žarenja. odnosno neravnomernim zapreminskim premenama pri zagrevanju ili hladenju. odnosno promena mera i oblika komada je ranije razmotrena. koristiti specijalne pomočne uredaje. Neodgovarajuča tvrdoča posle kaljenja može imati različite uzročnike. zagrevanje i hladenje pri kaljenju vršiti što ravnomernije. 6. naftalinski prelom karakterističan po ekstremno grubom zrnu i velikoj krtosti. neravnomerni krupnozrnasti perlit izazvan visokom temperaturom austenitizacije uz vrlo sporo hladenje. 5. lamelami perlit u strukturi meko žarenog čelika izazvan neodgovarajučom temperaturom mekog žarenja.jučim temperaturnim režimom austenitizacije. Pored pomenute grubozrne strukture izazvane pregorevanjem i pregororn mogu se javiti i: 1. naročito pri postojanju osta. 4. Može nastati i pri niskoj temperaturi izotermalnog žarenja. Nedovoljna tvrdoča posle kaljenja izazvana je neodgovarajučim temperaturno-vremenskim režimom austenitizacije i nedovoljnom brzinom hladenja. lokalnog razugljeničenja i usled nehomogenosti strukture. Meka mesta. Pojava deformacije. Greške u strukturi izazvane termičkom obradom mogu biti vrlo raznovrsne. prisustvom naprezanj a u komadu pre zagrevanja. Najteži oblik greške predstavljaju prskotine koje se javljaju pri izuzetno visokim unutrašnjim naprezanjima termičkim i faznim u procesu zagrevanja i hlađenja.dvostrukom normalizacijom. karbidna mreža ili ostaci mreže u meko žarenom stanju nadeutektoidnih čelika u slučaju da je meko žarenje izvršeno bez prethodne termičke obrade (normalizacija). kao i neprilagodenom načinu uranjanja komada u rashladno sredstvo. 19 .

unutrašnje prskotine. Erozija površine nastaje usled dejstva hlorida i oksidacije komada u sonim kupatilima. kao i pri kaljenju posle naugljeničenja. Slojevite prskotine se obrazuju na površini okaljenog predmeta u zoni skupljanja i to samo u slučaju brzog prelaska naprezanja na zatezanje u naprezanja na pritisak. slojevite prskotine. Duboke prskotine javljaju se kod čeličnih komada prokaljivih po celom ili većem delu preseka. Cesto su pračene obrazovanjem površinskih pukotina. Najčešće se javljaju pri kaljenju. Pri hladenju obično nastaju ako je čelik male prokaljivosti prethodno potpuno progrejan i kaljen u vodi pri čemu se obrazuje martenzit u površinskom sloju. duboki zarezi itd. Mogu nastati i pri brzom zagrevanju do temperature otpuštanja. pojačanog habanja.Najčešći uzrok je isuviše velika i neravnomerna brzina zagrevanja ili hladenja cesto izazvana prisustvom konstruktivnih nedostataka (ostri uglovi.). Može se sprečiti kontrolom sonih kupatila. Unutrašnje prskotine su lučnog oblika i javljaju se obično u blizini oštrih ili pravih uglova i otvora. Isto tako i prisustvo nemetalnih uključaka i gasnih mehurova može da utiče na stvaranje prskotina. Da bi se pojava ove vrste prskotina sprečila potrebno je vršiti sporo zagrevanje krupnijih komada naročito do 750°C. itd. ali je pojava moguća i pri ispravljanju i brušenju. Površinske prskotine javljaju se u obliku kontinualne ili isprekidane mreže. Mogu nastati i pri brušenju. nagli prelazi. Razlikuju se sledeče vrste prskotina: 1. 2. 2. krivljenja i dr. 4. 4. 1. duboke prskotine. a u određenim slučajevima mogu dopreti i do površine čelika male prokaljivosti ili naugljeni-sanih komada. neodgovarajuča priprema i kasnija upotreba termički obradenog komada. To su prskotine koje počinju na površini i prostiru se duž komada. 3. pa zato problemu utvrdivanja pravog uzročnika mora biti posvećena posebna pažnja. Javljaju se u unutršnjosti komada. Ova vrsta prskotina može se izbeči pravilnim otpuštanjem posle kaljenja. Mogu da se jave pri zagrevanju kod krupnih otkivaka kao i pri hladenju komada manjih preseka. 20 . površinske prskotine. preloma zbog zamaranja. lomova. 3. prskotina. Neke od ovih grešaka mogu podsečati na greške koje nastaju pri termičkoj obradi. Uzročnici grešaka posle termičke obrade mogu biti neodgovarajuče ispravljanje i brušenje. a dostižu dubinu 0. kao i mesta sa povećanom koncentracijom naprezanja.01-2 mm. Ovo može dovesti do pojave inicijalnih mehaničkih oštečenja.Nastaju pri brušenju okaljenih predmeta zbog zagrevanja samo tankog površinskog sloja u kome se javljaju naprezanja na zatezanje zbog obrazovanja strukture sa manjom zapreminom.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful