SEMINARSKI RAD

Tema:

Termička obrada čelika

SADRŽAJ
SADRŽAJ............................................................................................................................2 SADRŽAJ............................................................................................................................2 1. OSNOVNI VIDOVI TERMIČKE OBRADE.............................................................4 2. HOMOGENIZACIJA-DIFUZIONO ŽARENJE........................................................4 Slika 1: Promena sastava čvrstog rastvora pri kristalizaciji..........................................4 Slika 1: Promena sastava čvrstog rastvora pri kristalizaciji..........................................4 Slika 2: Uticaj brzine hladjenja na likvacionu neravnomernost legura zlata sa 16% b.......5 Slika 2: Uticaj brzine hladjenja na likvacionu neravnomernost legura zlata sa 16% b.......5 3.SFEROIDIZACIJA –MEKO ŽARENJE......................................................................7 Slika 3: Čelik sa 1,02% ugljenika .......................................................................................8 Slika 3: Čelik sa 1,02% ugljenika .......................................................................................8 Slika 4: Čelik sa 1,05% ugljenika........................................................................................8 Slika 4: Čelik sa 1,05% ugljenika........................................................................................8 4.NORMALIZACIJA......................................................................................................9 Slika 5: Temperature normalizacije ugljeničnih čelika.......................................................9 Slika 5: Temperature normalizacije ugljeničnih čelika.......................................................9 5.NEPOTPUNO ŽARENJE..........................................................................................10 6.REKRISTALIZACIONO ŽARENJE........................................................................11 Promena Tr [°C] u zavisnosti od stepena hladne deformacije...........................................11 Promena Tr [°C] u zavisnosti od stepena hladne deformacije...........................................11 Osobine rekristalizovanog, prethodno hladno valjanog čelika (ε=90°) sa 0,09% ugljenika ............................................................................................................................................11 Osobine rekristalizovanog, prethodno hladno valjanog čelika (ε=90°) sa 0,09% ugljenika ............................................................................................................................................11 7.KALJENJE.................................................................................................................12 Slika 7: Temperature hlađenja ugljeničnih čelika..............................................................12 Slika 7: Temperature hlađenja ugljeničnih čelika..............................................................12 Zavisnost tvrdoće žarenog i kaljenog čelika od sadržaja ugljenika...................................13 Zavisnost tvrdoće žarenog i kaljenog čelika od sadržaja ugljenika...................................13 8.OTPUŠTANJE ČELIKA............................................................................................13 Slika 8: Dilatometrijska kriva otpuštanja čelika sa 1,3%C, kaljenog u vodi sa 1150°C. Brzina zagrevanja je 2°C/min............................................................................................14 Slika 8: Dilatometrijska kriva otpuštanja čelika sa 1,3%C, kaljenog u vodi sa 1150°C. Brzina zagrevanja je 2°C/min............................................................................................14 Promena tvrdoće čelika sa 1,3%C u zavisnosti od temperature otpuštanja.......................16 Promena tvrdoće čelika sa 1,3%C u zavisnosti od temperature otpuštanja.......................16 Slika 9: Mikro-struktura mangan-hrom čelika...................................................................17 Slika 9: Mikro-struktura mangan-hrom čelika...................................................................17 Karakteristike čvrstoće normalno i beinitno poboljšanog čelika sa 0,75%C (pri istoj tvrdoći)...............................................................................................................................17

2

.................................................75%C (pri istoj tvrdoći)......................17 9................GREŠKE PRI TERMIČKOJ OBRADI..............................Karakteristike čvrstoće normalno i beinitno poboljšanog čelika sa 0............................................................................18 3 .......

U največem broju slučajeva. najčešče se kombinuju termička obrada i plastična deformacija (termo-mehanička obrada). OSNOVNI VIDOVI TERMIČKE OBRADE Termička obrada je jedna od vrlo važnih operacija u tehnološkom procesu proizvodnje gotovih proizvoda. difuzija ne protiče do kraja. U zavisnosti od toga koje zahteve proizvod treba da ispuni. ukoliko se želi difuziono zasičenje površine nekim elementom. Slika 1: Promena sastava čvrstog rastvora pri kristalizaciji U skladu sa dijagramom stanja. nekada i hemijsko-termička obrada. Na slici je prikazan dijagram stanja sa obrazovanjem neprekidnog niza čvrstih rastvora. samo uz pomoć termičke obrade mogu se postiči visoke vrednosti mehaničkih osobina čelika i na taj način obezbediti normalan rad savremenih mašina i instrumenata.1. HOMOGENIZACIJA-DIFUZIONO ŽARENJE Primenjuje se kod odlivaka u cilju uklanjanja posledica neravnomerne kristalizacije. 2. sav rastop i kristali čvrstog rastvora treba da imaju sastav koji se opisuje tačkama preseka izotermske horizontale sa linijama likvidusa i solidusa. Srednji sastav očvrsle legure na kraju je jednak 4 . Medutim. u realnom slučaju izjednačavanja sastava kristala čvrstog rastvora. Kristalizacija sa obrazovanjem čvrstih rastvora obavezno je povezana sa likvacijom.

pri ekstrapolaciji na beskonačno malu (nultu) brzinu hladenja. Nepohodno je biti oprezan pri izboru temperature homogenizacije jer visoke temperature dovode do intenzivnog obrazovanja oksida. kao i eksploatacionih karakteristika: mehaničkih ili fizičko-hemijskih osobina (plastičnost čelika je smanjena. veliki značaj imaju podaci o uticaju brzine hladenja na likvacionu neravnomernost. naročito ako se pojavi nofa faza po granicama zrna). ta vrednost za ugljenik jednaka je (exp-16). Na slici je prikazan uticaj pri povečanju brzine. stepen likvacije raste od vrednosti 1. a za legirajuče elemente (exp-30). a izdvojenih kristala do dendritne likvacije. Slika 2: Uticaj brzine hladjenja na likvacionu neravnomernost legura zlata sa 16% b 5 . Pri tom je brzina homogenizacije odredena vrednošču koeficijenata difuzije koji se nalazi u eksponencijalnoj zavisnosti od temperature (vidi glavu III). ali opisani mehanizam očvršćavanja vodi u realnim uslovima ka dobijanju likvacione neravnomernosti dva tipa. Mogučnost izjednačavanja sastava pri žarenju u prvom redu zavisi od energije aktivacije procesa difuzije. time je olakšano izjednačavanje sastava. koeficijent difuzije legirajučih elemenata u austenitu proporcionalan je: exp-(30000/T). T=727°C.sastavu legure I. lošeg kvaliteta legura. Dendritna segregacija u nizu slučajeva može biti u potpunosti ili bar u velikom delu odstranjena procesom homogenizacije. Kasnije očvrsle zapremine dosta su bogatije metalom B. Do likvacije dolazi tako. Usled toga. pri brzini od 30°C/s. što ranije očvrsle zapremine rastopa na površini toplotne razmene ili u centru zrna kao i na glavnim osama dendrita sadrže manje drugog elementa.90-0. Prisustvo likvacije dovodi do velikih promena osobina. Homogenizacija (difuziono žarenje) se sastoji u zagrevanju do visokih temperatura. Za uklanjanje te pojave neophodno je izvršiti termičku obradu radi izjednačavanja sastava po celoj zapremini komada.95°C temperature solidusa (nekada se uzima i niža temperatura). Homogenizacija čelika se odvija u temperaturnom intervalu od 1100-1250°C. do vrednosti 1. Što je niža energija aktivacije. Zbog toga se za temperaturu homogenizacije bira ona koja je < 0. Koeficijent difuzije ugljenika u austenitu je upravo proporcionalan: exp-(16000/T). Za praktičan rad. neravnomernost sastava u zapremini komada (odlivka) dovodi do zonalne. Na temperaturi.5. što dovodi do gubitka metala.

što može da se otkloni daljom preradom. Imajuči u vidu da se radi o difuzionom žarenju. Za brzo hladenje prenosi rastop u oblast njegovog postajanja u kristalnom stanju. Nakon homogenizacije treba ostvariti lagano hladenje.Završno obogačivanje čvrstog rastvora metalom B. Radi smanjenja tvrdoče komada i uklanjanja nekih površinskih defekata. cesto se komadi podvrgavaju otpuštanju pri temperaturi 670-680°C u vremenu od 116 časova. Izuzetak pravi difuzija lako pokretljivih atoma u dovoljno tankim presecima. U ovim uslovima nema likvidacije. ali u kristalnom stanju.Na taj način. dobija se krupno zrno. Brzina masenog protoka pri zonalnoj difuziji nije dovoljna za više ili manje značajnu homogenizaciju. 6 . Uporedivanjem uslova izjednačavanja sastava pri zonalnoj i dendritnoj likvaciji pokazalo se da su gradijenti koncentracije dc/dx pri dimenzionom izjednačavanju u slučaju zonalne likvacije sto puta manji u odnosu na dendritnu. hladenje likvacionog rastopa brzinom većom od kritične definiše raspored elemenata svojstven tečnom rastopu. odvija se usled difuzije atoma tog metala iz tečnog rastopa u kristale čvrstog rastvora.

8%Cr. Ako su karbidi veoma fini. Sferoidizacija grube mreže sekundarnog cementita izdvojene po granicama zrna. tvrdoća čelika raste pa se obradivost pogoršava. pa je potrebno samo kratko vreme držati čelik na temperaturi kaljenja. Pri mekom žarenju teži se ravnomernoj. l. čelik je u slučaju grubih nodula isuviše mek. 62. Formula vazi za sastave Čelika ako % pojedinog elementa ne prelazi sledeče vrednosti: 0. Pojava lamelarnog perlita je na taj način zaobiđena. Grubi karbidi zahtevaju duže vreme za rastvaranje u austenitu.SFEROIDIZACIJA –MEKO ŽARENJE Pod mekim žarenjem se podrazumeva dugotrajno držanje čelika na temperaturama malo ispod ili nešto iznad Aj-temperature. 1. karbid se direktno izdvaja u obliku globula na već prisutnim kristalima cementita. u kome su globule cementita proizvoljno rasporedene u feritnoj osnovi. sa naknadnim laganim hladenjem («10°C/h) u cilju prevodenja Fe3C i karbida u globularni oblik (loptice). tako da pri obradi daje žilavu strugotinu. Ako se čelik lagano hladi sa temperatura koje su samo nešto više od Aj-pri dostizanju Aj-temperature. Fini karbidi se pri kaljenju brzo rastvaraju. 5%Ni. protiče vrlo sporo i vodi neravnomernoj veličini zrnaca cementita. Iz lamelarnog perlita nastaje zrnasti perlit. jer oštrica alata seče samo ferit. Pri dugotrajnom držanju neposredno ispod Aj-temperature. 7 . 0.9%C. Temperature mekog žarenja se mogu odrediti prema H. Meko žarenje ugljeničnih čelika se vrši u intervalu od 650-750°C. Cilj ovog žarenja je postiči strukturu koja je pogodna za kaljenje. Mašinska obrada je znatno olakšana. struktura čelika sa večim sadržajem ugljenika je pretežno perlitna. l. Posle kovanja. srednjoj veličini karbida.25%V i 2%W.3.20Mn + 20Cr + 20Mo -20Ni + 20W + 100V. a povečava se količina zaostalog austenita.8%Si. si.1 %Mn. Sa druge strane. Ovakvi čelici se teško mašinski obraduju. postepeno prelaze u zrnca. lamele cementita. pod uticajem površinskog napona. martenzit postaje grublji. 0. jer se oštrice alata brzo troše i tupe na veoma tvrdim lamelama cementita.Ruhfusu računskim putem prema formuli: tsferoid °C=710° + 20Si . mašinsku ili obradu plastičnom deformacijom. pa opada kvalitet površine komada. tako daje martenzit veoma disperzan. pri čemu austenitno zrno raste zbogpreduge austenitizacije. a globule cementita se pri obradi potiskuju u stranu.5%Mo.

kovanja ili normalizacije ne transformišu u perlitnoj več u beinitnoj ili čak delimično i u martenzitnoj oblasti pa zbog toga imaju veliku tvrdoću. Meko žareni čelici sa ovakvim površinskim perlitnim slojem pokazuju malu sposobnost uobličavanja u hladnom. potrebnog pri mekom žarenju.Zbog dugotrajnog žarenja.05% ugljenika Razugljenisavanjem se čelik prevodi iz nadeutektoidnog u eutektoidno ili čak podeutektoidno stanje. jer se krti perlit lomi i može da bude uzrok pojave površinskih pukotina. Slika 3: Čelik sa 1. Ovaj postupak se uglavnom primenjuje kod legiranih čelika koji se posle valjanja. Pri jačem razugljenisavanju. nastaje razugljenisavanje površine komada ako nisu preduzete protiv mere. jer u zakaljenoj osnovi nedostaju tvrdi kristali sekundarnog cementita. Zavisno od stepena razugljenisavanja. a tokom hlađenja. 8 .02% ugljenika Slika 4: Čelik sa 1. ovaj sloj se pri dostizanju Al -temperature transformiše u normalni lamelami perlit. Pri tome klice karbida nestaju. Globularni cementit se stvara veoma lako i brzo ako polazna struktura nije perlit. u površinskom sloju nastaje ferit. smanjuje se otpornost na habanje. več martenzit ili beinit.

65. do koje pri tome dolazi. Slika 5: Temperature normalizacije ugljeničnih čelika Normalizacijom se znatno poboljšavaju mehaničke osobine čeličnog liva kao stoje granica razvlačenja. Ovakav proces se naziva potpuno žarenje. izduženje. a zatim se hladi na mirnom vazduhu. Dvostrukom a/y-transformacijom. tj GOSE linije. vreme držanja krače i hladenje brže. Na ovoj temperaturi komad se zadržava samo toliko dok se potpuno ne progreje.NORMALIZACIJA Pod normalizacionim žarenjem ili normalizacijom. tada se nečistoče prisutne u čeliku izdvajaju na granicama zrna. čelik se prevodi u sitnozrno homogeno stanje koje se naziva " normalno " i koje je karakteristično za odredeni čelik ili šaržu. temperatura normalizacije bliža Ac3-temperaturi. kontrakcija i udarna žilavost. primeni veoma sporo hladenje u peči. čvrstoča. Čelik se pri normalizaciji brzo hladi na vazduhu. ukoliko je zagrevanje brže izvedeno. Ako se nasuprot ovome.4. 9 . Struktura koja nastaje pri normalizaciji. podrazumeva se zagrevanje čelika do temperatura 30-50°C iznad A3 -temperature. si.utoliko je finija i ravnomernija. usled Čega može da nastupi znatan pad plastičnosti.

Pri nepotpunom žarenju odvija se samo delimična prekristalizacija čelika usled transformacije perlit->austenit. usled usitnjava-nja zrna raste žilavost. 5. Kod ovih čelika.Ubrzano hladenje na vazduhu vodi ka razlaganju austenita pri nižim temperaturama. Pored toga. sto vodi rastu čvrstoče za 10-15% i tvrdoče normalizovanog čelika u poredenju sa žarenim. zagrevanje iznad A{ posebno je važno za eutektoidni čelik što omogučava da se dobije zrnasti perlit umesto lamelarnog. Jasno je da temperatura normalizacije zavisi od sastava čelika. Normalizacija sa naknadnim visoko temperaturnim otpuštanjem (600-660°C). Tada ovaj vid žarenja predstavlja sferoidizaciju. Za srednje-ugljenične čelike.pločasti perlit I cementit (mreža) b. Kod nadeutektoidnih čelika nepotpuno žarenje se primenjuje umesto potpunog žarenja. ali proces normalizacije stvara uslove za manju deformaciju komada u poredenju sa onom koja se dobija pri kaljenju. Mehaničke osobine če biti niže. Za nisko-ugljenične čelike normalizacija se kao jednostavnija operacija primenjuje zajedno sa žarenjem. To je uzrok povečanoj disperznosti feritno-cementitne mešavine i povečane količine perlita (kvazi-eutektoida).NEPOTPUNO ŽARENJE Ovaj oblik žarenja razlikuje se od potpunog u tome što se čelik zagreva do temperatura koje su nešto niže od A j. cesto se primenjuje za korigovanje strukture legiranih čelika umesto žarenja. Nastali ferit samo delimično prelazi u čvrsti rastvor. Za podeutektoidne čelike nepotpuno žarenje se primenjuje da bi se smanjila unutrašnja naprezanja i poboljšala obrada rezanjem. a njegov znatan deo se ne podvrgava prekristalizaciji.zrnasti cementit 10 . normalizacija se primenjuje zajedno sa kaljenjem i visokim otpuštanjem. Povečanje tvrdoče nije veliko ali se normalizacijom postiže čista površina pri rezanju. Slika 6: Mikrostruktura eutektoidnog čelika: a.

Temperatura rekristalizacije opada povečanjem stepena deformacije. nedeformisanih zrna. tako da čelik ponovo dobija svoju plastičnost i žilavost.09% ugljenika 11 .6. sto se može zaključiti iz sledeće tabele: Promena Tr [°C] u zavisnosti od stepena hladne deformacije Mehaničke osobine hladno deformisanog i različito odgrevanog čelika ne menjaju se kontinualno sa stepenom odgrevanja. več zavisi od mnogobrojnih faktora od kojih su najuticajniji: 1-sadržaj legirajučih elemenata i 2-intenzitet prethodne deformacije. več na temperaturi rekristalizacije dolazi do strmijeg pada tvrdoče i zatezne čvrstoče. uklanja se stvaranjem novih. kao i do oštrijeg porasta izduženja. Temperatura rekristalizacije (Tr) nije konstanta materijala. što se može zaključiti na osnovu vrednosti koje su prikazane u sledećo tabeli: Osobine rekristalizovanog.REKRISTALIZACIONO ŽARENJE Zagrevanjem hladno deformisanog čelika iznad temperature rekristalizacije napregnuto stanje u kome se nalazi ojačani materijal. prethodno hladno valjanog čelika (ε=90°) sa 0.

Čelik koji se kali iz dvofazne oblasti a+y dij agrarna stanja železo-ugljenik sadrži u mikrostrukturi pored martenzita još i meki ferit (kaljenje sa niskih temperatura). Donja granica intervala kaljenja kod podeutektoidnih čelika odredena je pojavom ferita. tako da transformacija austenita ne bi mogla da počne u perlitnoj oblasti. Optimalna temperatura kaljenja za ugljenične čelike data je na slici kao šrafirana oblast.50°C iznad linije GOSK. Slika 7: Temperature hlađenja ugljeničnih čelika Kaljeni celici sa večim sadržajem zaostalog austenita skloni su promeni dimenzija i pre konačne obrade se moraju ohladiti na niske temperature (do -60°C) radi transformacije austenita u martenzit.7. več mora da počne i da se završi u martenzitnoj oblasti. Cilj kaljenja je da čelik dobije visoku tvrdoču. 12 . Martenzit koji nastaje pod ovakvim uslovima je fino igličast i relativno žilav. Na ovim temperaturama komad se drži tako dugo da bude sigurno progrejan. a zatim se brzo hladi sa ciljem da se dobije martenzitna struktura. Tehnika kaljenja se sastoji u tome da se čelik sa temperature kaljenja ohladi brzinom koja je nešto veča od kritične brzine hladenja.KALJENJE Pod kaljenjem se podrazumeva zagrevanje čelika na temperature 30.

Zavisnost tvrdoće žarenog i kaljenog čelika od sadržaja ugljenika Ugljenični celici sa sadržajem ugljenika do oko 0.4% ugljenika. Pri tome se smanjuju unutrašnja naprezanja. Hlađenje na vazduhu daje manja naprezanja na površini oko sedam puta.Hladenje čelika sa temperature kaljenja mora se izvršiti tako brzo da se prekorači gornja kritična brzina hladenja i da se postigne potpuno obrazovanje martenzita: • ugljenični celici su kaljivi u vodi i ulju. NIsko-temperaturno otpuštanje se izvodi zagrevanjem do temperature 250°C. a uklanjaju se delimično ili potpuno unutrašnja naprezanja koja nastaju pri kaljenju. Brza hlađenja u vodi. Zbog sadržaja silicijuma i mangana koji se uvek nalaze u ugljeničnim čelicima ova granica se može pomeriti do oko 0. držanje na toj temperaturi i hlađenje odredenom brzinom.OTPUŠTANJE ČELIKA Pod otpuštanjem se podrazumeva zagrevanje zakaljenog Čelika do temperature koja leži ispod kritične Aj (723°C). to su manja zaostala naprezanja. Nisko-temperaturnom otpuštanju se najčešče podvrgavaju ugljenični i niskolegirani. počev od temperature 600°C stvara nova naprezanja. • legirani celici su kaljivi u ulju. Brzo hladenje nakon otpuštanja bitno utiče na veličinu zaostalih naprezanja.5%. poboljšava žilavost bez primetnog smanjenja tvrdoče. 8. Otpuštanje je konačna operacija termičke obrade kojom se dobijaju potrebne mehaničke osobine. a hlađenja u ulju oko dva puta u poređenju sa naprezanjima koja nastaju pri hlađenju u vodi. posle kaljenja ne mogu postiči punu tvrdoču čelika u kaljenom stanju. a martenzit nastao kaljenjem prevodi u otpušteni martenzit što povečava čvrstoću. pre svega alatni čelici od kojih se zahteva veoma tvrda površina a 13 . • neki visokolegirani celici su kaljivi na vazduhu. Ukoliko je sporije odvođenje toplote.

ona može da se detaljno izučava pomoču dilatometrijske krive. tako daje interval odvijanja transformacije povezan sa povečanjem zapremine uzorka.j. Medutim. Zagrevanjem uzorka povečava se njegova dužina zbog termičkog Širenja. t. Termička obrada koja se sastoji od kaljenja i visokog otpuštanja naziva se poboljšanje. povečava se toplotni efekat. beinit. Pri tome dolazi do smanjenja tvrdoče i granice tečenja. Čvrstoča i tvrdoča se smanjuju. Na osnovu položaja i toka krive sudi se o transformacijama pri zagrevanju. Brzina zagrevanja je 2°C/min 14 . Povečanjem sadržaja ugljenika u čeliku. izdržljivost ovih čelika usled smanjene tvrdoće nije tako velika. bez unutrašnjih naprezanja i povečane udarne žilavosti. ali su ipak njihove vrednosti veče. Zato je veoma bitno odrediti temperaturno-vremenske uslove otpuštanja.5% ugljenika kao i konstrukcioni celici koji treba da imaju visoku granicu tečenja.3%C. Kod nekih materijala čvrstoča se pri otpuštanju do određenih temperatura znatno povećava. trustit. Cilj otpuštanja je smanjenje krtosti i povečanje plastičnosti čelika. nego pri normalizaciji. Unutrašnji delovi mogu imati strukturu različitu od strukture kaljenog dela. Vrlo je bitno znati da otpuštanjem nakon kaljenja nastaju promene ne samo u zakaljenom sloju uzorka.unutrašnost žilava. Srednje-temperaturno otpuštanje ostvaruje se na temperaturama od 350500°C i prirnenjuje se na oprugeTemperaturu otpuštanja treba izabrati tako da ne dode do pojave otpusne krtosti. Cilj je postiči stanje koje se približava ravnotežnoj strukturi. To su površinski kaljeni celici. sorbit i dr. Pri otpuštanju okaljenog čelika odigrava se više procesa koji se mogu razjasniti pomoču dilatometrijske krive na sledećoj slici: Slika 8: Dilatometrijska kriva otpuštanja čelika sa 1. veliku izdržljivost i udarnu žilavost. a struktura koja se dobija je sorbitna. nego i u celoj zapremini uzorka. Ovom postupku se najčešče podvrgavaju srednje ugljenični celici sa 0. cementirani. Sto se tiče same klasifikacije transformacija pri otpuštanju. cijanizirani ili nitrocementirani. kaljenog u vodi sa 1150°C. Visoko-temperaterno otpuštanje se izvodi na temperaturama od 500-680°C.3-0.

. a u produktima razlaganja pothladenog austenita. pa tako mešavina kubnog martenzita i zaostalog austenita povečava svoju zapreminu saglasno povišenju temperature. Izmedu temperatura 290 i 400°C ponovo dolazi do kontrakcije dilatometrijske probe i to je III stadij um otpuštanja. Otpuštanjem se stvara zrnasti cementit. Kubna rešetka martenzita sa parametrom rešetke a =0. povečanja plastičnosti u poredenju sa zakaljenim čelikom? Poznato je da su čvrstoća i plastičnost posle kaljenja i otpuštanja dosta povoljnije u odnosu na normalizovano stanje.286nm. a zatim otpuštan zagrevanjem brzinom od 2°C/min. Do temperature 80°C. Usled povečane pokretljivosti ugljenikovih atoma. izdvajaju se najfiniji karbidi. Ovo normalno toplotno istezanje odvija se istovremeno sa još jednim procesom koji takode vodi ka povečanju zapremine. Postavlja se pitanje zašto pri otpuštanju dolazo do smanjenja čvrstoče. Tvrdoća čelika neprekidno opada sa temperaturom otpuštanja što se vidi iz tabele: 15 . a tirne se smanjuje stabilnost austenita i y-čvrsti rastvor prelazi u oc-rešetku kubnog martenzita. ali se ovaj proces koagulacije ne odražava više na dilatometrijskoj krivoj.Ugljenični čelik sa 1. Igličasta struktura ferita nastalog iz martenzita zadržava se i na najvišim temperaturama otpuštanja zbog orijentisanog izdvajanja karbida a odstranjuje se tek zagrevanjem na temperaturama iznad Aj. Iznad temperature 400°C. Prioritet u objašnjenju treba dati činjenici da strukturne promene imaju odlučujući značaj. a to je transformacija zaostalog austenita u kubni martenzit. Daljim povišenjem temperature izdvojeni karbidi postaju krupniji i mikroskopski vidljivi.3%. Premeštanje ugljenikovih atoma u kristalnoj rešetki. U ovoj temperaturnoj oblasti izdvaja se praktično sav ugljenik iz kubnog martenzita i obrazuje karbide železa.29nm. koji je koriščen za eksperiment. nastaje jako skračenje epruvete što odgovara stadijumima otpuštanja: I stadijum otpuštanja: izdvajaju se najsitniji submikroskopski kristaliči karbida železa. cementit je u vidu pločica. čelik se pri zagrevanju ravnomerno isteže. zbog čega tetragonalni martenzit prelazi u kubni završeno je. Izmedu temperatura 80 i 150°C. II stadijum otpuštanja: od temperature 150°C čelik se ponovo isteže do temperature oko 290°C. prethodno je okaljen u vodi sa 1150°C. Posle kaljenja mikrostruktura ovog čelika se sastoji od veoma grubih martenzitnih iglica i oko 50% zaostalog austenita. kontinualno prelazi u kubnu rešetku ferita bez ugljenika sa parametrom rešetke a ~0. otpuštani Čelik se sastoji od ferita i veoma finih čestica karbida.

Tamna mreža po granicama zrna ukazuje na stanje otpusne krtosti. suženje. ako je posle otpuštanja usledilo veoma lagano hladenje. ali uzrok ovog povečanja krtosti koje se odražava samo u udarnoj žilavosti ali ne i u tvrdoći i čvrstoći.6%.Promena tvrdoće čelika sa 1. Što je manji sadržaj ugljenika. Na slici je prikazana mikrostruktura mangan-hrom čelika koji je sa temperature 860°C kaljen u ulju. Udarna žilavost je posle ove termičke obrade iznosila p=80J/cm (žilavo stanje: p=210 J/cm ).2 i 0. Prema intenzitetu hladenja koje je prethodilo. ulju ili na vazduhu. ohladen u peči. još jednom otpuštan na 650°C jedan čas i ponovo ohladen u ulju. to su slabije izraženi procesi otpuštanja na dilatometrijskoj krivoj pošto tetragonalnost martenzita. Na osnovu dosadašnjih ispitivanja zaključilo se da tvrdoća. Osim toga.3%C u zavisnosti od temperature otpuštanja Kod čelika koji su zakaljeni sa prave temperature kaljenja pojedini stadijumi otpuštanja ne mogu se tako jasno razgraničiti jedan od drugog. Poboljšanje mehaničkih osobina neposredna je posledica velikog usitnjavanja zrna i ravnomerne raspodele mikrokonstituenata. sadržaj zaostalog austenita i broj izdvojenih karbida takode opadaju sa smanjenjem sadržaja ugljenika. Neki legirani celici. 16 . manganovi i hrom-manganovi konstrukcioni čelici pokazuju znatno manju udarnu žilavost posle poboljšanja. zatezna čvrstoća i granica razvlačenja zakaljenog čelika opadaju pri otpuštanju. zatim otpuštan jedan čas na temperaturi 650°C. dok izduženje. npr. Otpusna krtost nastaje ako se čelik posle otpuštanja lagano ohladi a zatim još jednom otpušta na istoj temperaturi i hladi u ulju. Ova pojava se naziva otpusna krtost. udarna žilavost i broj savijanja rastu. još nije pouzdan i pretpostavlja se da se radi o procesima izdvajanja. naročito hromni. što se postiže procesom poboljšanja. Poboljšavaju se nelegirani i legirani konstrukcioni celici sa sadržajem ugljenika izmedu 0. razlikuje se poboljšavanje u vodi. u peči.

od veličine i oblika komada koji se obraduje i od željene krajnje tvrdoće. Pri beinitnom poboljšanju kaljenje i otpuštanje se na izvestan način sjedinjuju u jedan radni proces a da se čelik ne izlaže opasnim naprezanjima koja nastaju pri obrazovanju martenzita. naglo hladenje sa visokim temperaturama unosi u čelik jaka naprezanja. 17 . Radi toga se čelik zagreva do temperature kaljenja i zatim hladi u rastopu soli ili metala koji se nalazi na povišenoj temperaturi. Osim toga. Posledice su cesto deformacija i pukotine usled kaljenja. Zbog toga se poslednjih godina sve više praktikuje da se mehaničke osobine čelika poboljšavaju beinitnim poboljšanjem. u sledečoj tabeli: Karakteristike čvrstoće normalno i beinitno poboljšanog čelika sa 0.Slika 9: Mikro-struktura mangan-hrom čelika Normalno poboljšanje čelika se sastoji u kaljenju sa kasnijim otpuštanjem. Za zagrevanje se koriste šupljikavi plamenici (imaju jedan otvor u obliku pukotine). Temperatura rastopa za hladenje se odreduje prema željenoj tvrdoči. posle beinitnog poboljšanja čelik ima približno istu tvrdoću i čvrstoću. znatno bolju žilavost nego neki normalno poboljšani čelik.75%C (pri istoj tvrdoći) Mogućnost primene beinitnog poboljšanja mnogo zavisi od karaktera dijagrama za navedeni čelik. Ovo je pokazano za jedan ugljenični čelik sa 0. odnosno čvrstoći. Kod nešto više legiranih čelika transformacija u beinit ponekad gas. Međutim.75%. a takode i kerozin.

loša kristalizacija. ♦ Hemijske promene na površini: oksidacija. neodgovarajuće vreme držanja itd. Uzrok je visoka temperatura austenitizacije i dugo vreme držanja. Greške iz procesa tople prerade: oštra mesta i prelazi. segregacije. odstupanje od ispravnih konstruktivnih zahteva.9. u toku i posle procesa termičke obrade.GREŠKE PRI TERMIČKOJ OBRADI Greške mogu nastati pre. neodgovarajući kvalitet površine. Posle pregorevanja u prvom stadijumu čelik se može popraviti homogenizacijom i 18 . isuviše velike razlike u preseku. 3. 4. a poreklo im je od kiseonika i sumpora koji pri visokim temperaturama austenitizacije prodira iz pečne atmosfere u čelik. unutrašnja naprezanja izazvana grubom mašinskom obradom. itd. Osim oksidnih mogu se javiti i sulfidni uključci.). itd. neodgovarajuća temperatura obrade. itd. U slučaju jačeg pregrevanja potrebna je dvostruka normalizacija: prva na visim temperaturama. Zavisno od stepena dejstva može se ispoljiti u vidu obogačivanja granica zrna na ugljeniku (prvi stadijum). Uzročnici grešaka pre termičke obrade mogu biti: 1. neodgovarajući kvalitet površine. neodgovarajući radijusi.Greške iz procesa topijenja: neodgovarajuća dezoksidacija. izostanak mašinske obrade kod čelika osetljivih na razugljeničenje. Ovo dovodi do smanjenja plastičnosti i udarne žilavosti u žarenom stanju čelika. u vidu neoksidisanihpora i mehura (drugi stadijum) i u vidu uključaka FeO (treči stadijum). Hemijske promene na površini i mogu biti: ♦ Kod zagrevanja: nedovoljna ili suviše velika brzina zagrevanja. Uzrok pregorevanja je dugo zagrevanje na visokoj temperaturi u oksidacionoj atmosferi ili zagrevanje blizu linije solidusa. Manj i porast zrna izazvan pregrevanjem može se popraviti potpunim žarenjem ili normalizacijom. naugljeničenje. itd. oksidni i dr. Greške mašinske obrade: nedovoljan dodatak za obradu. a druga sa normalne temperature. A3 +100-150°. Neodgovarajući izbor ili zamena čelika. neodgovarajući kvalitet obrade. Uticajem naznačenih uzročnika tokom termičke obrade mogu nastati greške. termička i fazna naprezanja.šupljikavost i poroznost. ♦ Kod hladenja: neodgovarajuća brzina hladenja. neodgovarajuća struktura. razugljeničenje. pukotine. neravnomerno zagrevanje. urezi i risevi. neodgovarajuća rashladna sredstva i način hladenja. 2. neodgovarajuća zaštita površine itd. pretežno duž granica zrna. nezaobljeni otvori i rupe. razlicite vrste uključaka (sulfidni. Pregorevanje se karakteriše ne samo vrlo izraženim ogrubljavanjem zrna nego i promenama na granicama austenitnih zrna.

jučim temperaturnim režimom austenitizacije. Pojava deformacije. Pored pomenute grubozrne strukture izazvane pregorevanjem i pregororn mogu se javiti i: 1. Meka mesta. 3. a u posebno teškim slučajevima kaljenje vršiti u presi za kaljenje. Nedovoljna tvrdoča posle kaljenja izazvana je neodgovarajučim temperaturno-vremenskim režimom austenitizacije i nedovoljnom brzinom hladenja. Velika tvrdoča u stanju posle tople prerade i žarenja ukazuje na brzo hladenje pri potpunom žarenju ili nedovoljno dugo držanje na temperaturi žarenja. Da bi se ova greška uklonila potrebno je izvesti normalizaciju i ponovno kaljenje odgovarajučim rashladnim sredstvom. neravnomerni krupnozrnasti perlit izazvan visokom temperaturom austenitizacije uz vrlo sporo hladenje. zavisno od oblika komada izabrati pravilan način uranjanja. Najteži oblik greške predstavljaju prskotine koje se javljaju pri izuzetno visokim unutrašnjim naprezanjima termičkim i faznim u procesu zagrevanja i hlađenja. odnosno neravnomernim zapreminskim premenama pri zagrevanju ili hladenju. Da bi se izbeglo krivljenje potrebno je pre kaljenja izvršiti žarenje ili normalizaciju. Greške u strukturi izazvane termičkom obradom mogu biti vrlo raznovrsne. Može biti izazvano neravnomernim zagrevanjem ili hladenjem. 19 . Neodgovarajuča tvrdoča posle kaljenja može imati različite uzročnike. Može nastati i pri niskoj temperaturi izotermalnog žarenja.dvostrukom normalizacijom. 5. Može se popraviti ponovnim kaljenjem uz prethodnu normalizaciju ili žarenje. 6. lokalnog razugljeničenja i usled nehomogenosti strukture. naftalinski prelom karakterističan po ekstremno grubom zrnu i velikoj krtosti. karbidna mreža ili ostaci mreže u meko žarenom stanju nadeutektoidnih čelika u slučaju da je meko žarenje izvršeno bez prethodne termičke obrade (normalizacija). kao i neprilagodenom načinu uranjanja komada u rashladno sredstvo. zagrevanje i hladenje pri kaljenju vršiti što ravnomernije. neodgovarajuča količina zaostalog austenita izazvana neodgovara. odnosno mesta sa nedovoljnom tvrdočom mogu se javiti usled veoma stabilnog parnog omotača i produženog prvog stadijuma hladenja. lamelami perlit u strukturi meko žarenog čelika izazvan neodgovarajučom temperaturom mekog žarenja. naročito pri postojanju osta.taka karbidne mreže u strukturi posle valjanja. Ako je pregorevanje jače mora se sprovesti kovanje i žarenje. 4. 2. Krivljenje predstavlja nesimetričnu deformaciju komada posle kaljenja. a ako je došlo do pojave FeO ova greška se ne može popraviti. Deformacije. odnosno promena mera i oblika komada je ranije razmotrena. prisustvom naprezanj a u komadu pre zagrevanja. krivljenja i prskotine izazvani termičkim i faznim naprezanjima pri zagrevanju i hladenju. koristiti specijalne pomočne uredaje.

duboki zarezi itd.Najčešći uzrok je isuviše velika i neravnomerna brzina zagrevanja ili hladenja cesto izazvana prisustvom konstruktivnih nedostataka (ostri uglovi. itd. 2. pojačanog habanja. Da bi se pojava ove vrste prskotina sprečila potrebno je vršiti sporo zagrevanje krupnijih komada naročito do 750°C. a dostižu dubinu 0. Mogu nastati i pri brušenju. Pri hladenju obično nastaju ako je čelik male prokaljivosti prethodno potpuno progrejan i kaljen u vodi pri čemu se obrazuje martenzit u površinskom sloju. 2. ali je pojava moguća i pri ispravljanju i brušenju. slojevite prskotine. duboke prskotine. 20 . Uzročnici grešaka posle termičke obrade mogu biti neodgovarajuče ispravljanje i brušenje.). Ova vrsta prskotina može se izbeči pravilnim otpuštanjem posle kaljenja. To su prskotine koje počinju na površini i prostiru se duž komada. Najčešće se javljaju pri kaljenju. Duboke prskotine javljaju se kod čeličnih komada prokaljivih po celom ili većem delu preseka. lomova. Unutrašnje prskotine su lučnog oblika i javljaju se obično u blizini oštrih ili pravih uglova i otvora. Neke od ovih grešaka mogu podsečati na greške koje nastaju pri termičkoj obradi. Površinske prskotine javljaju se u obliku kontinualne ili isprekidane mreže. 1. Slojevite prskotine se obrazuju na površini okaljenog predmeta u zoni skupljanja i to samo u slučaju brzog prelaska naprezanja na zatezanje u naprezanja na pritisak. 4. kao i mesta sa povećanom koncentracijom naprezanja. Može se sprečiti kontrolom sonih kupatila. Mogu nastati i pri brzom zagrevanju do temperature otpuštanja. Razlikuju se sledeče vrste prskotina: 1. pa zato problemu utvrdivanja pravog uzročnika mora biti posvećena posebna pažnja. kao i pri kaljenju posle naugljeničenja. 4. 3. krivljenja i dr. a u određenim slučajevima mogu dopreti i do površine čelika male prokaljivosti ili naugljeni-sanih komada.Nastaju pri brušenju okaljenih predmeta zbog zagrevanja samo tankog površinskog sloja u kome se javljaju naprezanja na zatezanje zbog obrazovanja strukture sa manjom zapreminom. Ovo može dovesti do pojave inicijalnih mehaničkih oštečenja. Cesto su pračene obrazovanjem površinskih pukotina. Erozija površine nastaje usled dejstva hlorida i oksidacije komada u sonim kupatilima. preloma zbog zamaranja. Isto tako i prisustvo nemetalnih uključaka i gasnih mehurova može da utiče na stvaranje prskotina. nagli prelazi. 3. unutrašnje prskotine. Javljaju se u unutršnjosti komada. površinske prskotine. Mogu da se jave pri zagrevanju kod krupnih otkivaka kao i pri hladenju komada manjih preseka. neodgovarajuča priprema i kasnija upotreba termički obradenog komada.01-2 mm. prskotina.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful