SEMINARSKI RAD

Tema:

Termička obrada čelika

SADRŽAJ
SADRŽAJ............................................................................................................................2 SADRŽAJ............................................................................................................................2 1. OSNOVNI VIDOVI TERMIČKE OBRADE.............................................................4 2. HOMOGENIZACIJA-DIFUZIONO ŽARENJE........................................................4 Slika 1: Promena sastava čvrstog rastvora pri kristalizaciji..........................................4 Slika 1: Promena sastava čvrstog rastvora pri kristalizaciji..........................................4 Slika 2: Uticaj brzine hladjenja na likvacionu neravnomernost legura zlata sa 16% b.......5 Slika 2: Uticaj brzine hladjenja na likvacionu neravnomernost legura zlata sa 16% b.......5 3.SFEROIDIZACIJA –MEKO ŽARENJE......................................................................7 Slika 3: Čelik sa 1,02% ugljenika .......................................................................................8 Slika 3: Čelik sa 1,02% ugljenika .......................................................................................8 Slika 4: Čelik sa 1,05% ugljenika........................................................................................8 Slika 4: Čelik sa 1,05% ugljenika........................................................................................8 4.NORMALIZACIJA......................................................................................................9 Slika 5: Temperature normalizacije ugljeničnih čelika.......................................................9 Slika 5: Temperature normalizacije ugljeničnih čelika.......................................................9 5.NEPOTPUNO ŽARENJE..........................................................................................10 6.REKRISTALIZACIONO ŽARENJE........................................................................11 Promena Tr [°C] u zavisnosti od stepena hladne deformacije...........................................11 Promena Tr [°C] u zavisnosti od stepena hladne deformacije...........................................11 Osobine rekristalizovanog, prethodno hladno valjanog čelika (ε=90°) sa 0,09% ugljenika ............................................................................................................................................11 Osobine rekristalizovanog, prethodno hladno valjanog čelika (ε=90°) sa 0,09% ugljenika ............................................................................................................................................11 7.KALJENJE.................................................................................................................12 Slika 7: Temperature hlađenja ugljeničnih čelika..............................................................12 Slika 7: Temperature hlađenja ugljeničnih čelika..............................................................12 Zavisnost tvrdoće žarenog i kaljenog čelika od sadržaja ugljenika...................................13 Zavisnost tvrdoće žarenog i kaljenog čelika od sadržaja ugljenika...................................13 8.OTPUŠTANJE ČELIKA............................................................................................13 Slika 8: Dilatometrijska kriva otpuštanja čelika sa 1,3%C, kaljenog u vodi sa 1150°C. Brzina zagrevanja je 2°C/min............................................................................................14 Slika 8: Dilatometrijska kriva otpuštanja čelika sa 1,3%C, kaljenog u vodi sa 1150°C. Brzina zagrevanja je 2°C/min............................................................................................14 Promena tvrdoće čelika sa 1,3%C u zavisnosti od temperature otpuštanja.......................16 Promena tvrdoće čelika sa 1,3%C u zavisnosti od temperature otpuštanja.......................16 Slika 9: Mikro-struktura mangan-hrom čelika...................................................................17 Slika 9: Mikro-struktura mangan-hrom čelika...................................................................17 Karakteristike čvrstoće normalno i beinitno poboljšanog čelika sa 0,75%C (pri istoj tvrdoći)...............................................................................................................................17

2

...75%C (pri istoj tvrdoći)..17 9.....................................................................................................18 3 ....................................................................Karakteristike čvrstoće normalno i beinitno poboljšanog čelika sa 0..............GREŠKE PRI TERMIČKOJ OBRADI............

HOMOGENIZACIJA-DIFUZIONO ŽARENJE Primenjuje se kod odlivaka u cilju uklanjanja posledica neravnomerne kristalizacije. difuzija ne protiče do kraja. Kristalizacija sa obrazovanjem čvrstih rastvora obavezno je povezana sa likvacijom. Na slici je prikazan dijagram stanja sa obrazovanjem neprekidnog niza čvrstih rastvora. samo uz pomoć termičke obrade mogu se postiči visoke vrednosti mehaničkih osobina čelika i na taj način obezbediti normalan rad savremenih mašina i instrumenata. 2. ukoliko se želi difuziono zasičenje površine nekim elementom. sav rastop i kristali čvrstog rastvora treba da imaju sastav koji se opisuje tačkama preseka izotermske horizontale sa linijama likvidusa i solidusa. Srednji sastav očvrsle legure na kraju je jednak 4 . Medutim.1. U zavisnosti od toga koje zahteve proizvod treba da ispuni. OSNOVNI VIDOVI TERMIČKE OBRADE Termička obrada je jedna od vrlo važnih operacija u tehnološkom procesu proizvodnje gotovih proizvoda. nekada i hemijsko-termička obrada. U največem broju slučajeva. Slika 1: Promena sastava čvrstog rastvora pri kristalizaciji U skladu sa dijagramom stanja. najčešče se kombinuju termička obrada i plastična deformacija (termo-mehanička obrada). u realnom slučaju izjednačavanja sastava kristala čvrstog rastvora.

Što je niža energija aktivacije. Kasnije očvrsle zapremine dosta su bogatije metalom B. neravnomernost sastava u zapremini komada (odlivka) dovodi do zonalne. Prisustvo likvacije dovodi do velikih promena osobina. pri brzini od 30°C/s. Koeficijent difuzije ugljenika u austenitu je upravo proporcionalan: exp-(16000/T).90-0. ali opisani mehanizam očvršćavanja vodi u realnim uslovima ka dobijanju likvacione neravnomernosti dva tipa.95°C temperature solidusa (nekada se uzima i niža temperatura). Za praktičan rad. što ranije očvrsle zapremine rastopa na površini toplotne razmene ili u centru zrna kao i na glavnim osama dendrita sadrže manje drugog elementa. Do likvacije dolazi tako. do vrednosti 1. Na temperaturi. a izdvojenih kristala do dendritne likvacije. Dendritna segregacija u nizu slučajeva može biti u potpunosti ili bar u velikom delu odstranjena procesom homogenizacije. Homogenizacija čelika se odvija u temperaturnom intervalu od 1100-1250°C. Usled toga.sastavu legure I. naročito ako se pojavi nofa faza po granicama zrna). T=727°C. Slika 2: Uticaj brzine hladjenja na likvacionu neravnomernost legura zlata sa 16% b 5 . Za uklanjanje te pojave neophodno je izvršiti termičku obradu radi izjednačavanja sastava po celoj zapremini komada. Nepohodno je biti oprezan pri izboru temperature homogenizacije jer visoke temperature dovode do intenzivnog obrazovanja oksida. stepen likvacije raste od vrednosti 1. a za legirajuče elemente (exp-30). veliki značaj imaju podaci o uticaju brzine hladenja na likvacionu neravnomernost. što dovodi do gubitka metala. koeficijent difuzije legirajučih elemenata u austenitu proporcionalan je: exp-(30000/T). time je olakšano izjednačavanje sastava. Zbog toga se za temperaturu homogenizacije bira ona koja je < 0. Na slici je prikazan uticaj pri povečanju brzine. Pri tom je brzina homogenizacije odredena vrednošču koeficijenata difuzije koji se nalazi u eksponencijalnoj zavisnosti od temperature (vidi glavu III). ta vrednost za ugljenik jednaka je (exp-16). pri ekstrapolaciji na beskonačno malu (nultu) brzinu hladenja. lošeg kvaliteta legura.5. kao i eksploatacionih karakteristika: mehaničkih ili fizičko-hemijskih osobina (plastičnost čelika je smanjena. Homogenizacija (difuziono žarenje) se sastoji u zagrevanju do visokih temperatura. Mogučnost izjednačavanja sastava pri žarenju u prvom redu zavisi od energije aktivacije procesa difuzije.

Brzina masenog protoka pri zonalnoj difuziji nije dovoljna za više ili manje značajnu homogenizaciju. Imajuči u vidu da se radi o difuzionom žarenju. hladenje likvacionog rastopa brzinom većom od kritične definiše raspored elemenata svojstven tečnom rastopu. 6 . U ovim uslovima nema likvidacije. Nakon homogenizacije treba ostvariti lagano hladenje. što može da se otkloni daljom preradom. cesto se komadi podvrgavaju otpuštanju pri temperaturi 670-680°C u vremenu od 116 časova. dobija se krupno zrno.Na taj način. Za brzo hladenje prenosi rastop u oblast njegovog postajanja u kristalnom stanju. Izuzetak pravi difuzija lako pokretljivih atoma u dovoljno tankim presecima. Uporedivanjem uslova izjednačavanja sastava pri zonalnoj i dendritnoj likvaciji pokazalo se da su gradijenti koncentracije dc/dx pri dimenzionom izjednačavanju u slučaju zonalne likvacije sto puta manji u odnosu na dendritnu. odvija se usled difuzije atoma tog metala iz tečnog rastopa u kristale čvrstog rastvora. ali u kristalnom stanju. Radi smanjenja tvrdoče komada i uklanjanja nekih površinskih defekata.Završno obogačivanje čvrstog rastvora metalom B.

struktura čelika sa večim sadržajem ugljenika je pretežno perlitna. Formula vazi za sastave Čelika ako % pojedinog elementa ne prelazi sledeče vrednosti: 0.3. Ako su karbidi veoma fini. Pojava lamelarnog perlita je na taj način zaobiđena. tvrdoća čelika raste pa se obradivost pogoršava. pa opada kvalitet površine komada.SFEROIDIZACIJA –MEKO ŽARENJE Pod mekim žarenjem se podrazumeva dugotrajno držanje čelika na temperaturama malo ispod ili nešto iznad Aj-temperature.8%Cr. srednjoj veličini karbida. Sa druge strane. Sferoidizacija grube mreže sekundarnog cementita izdvojene po granicama zrna. Iz lamelarnog perlita nastaje zrnasti perlit. lamele cementita.1 %Mn. 62. Temperature mekog žarenja se mogu odrediti prema H. Ako se čelik lagano hladi sa temperatura koje su samo nešto više od Aj-pri dostizanju Aj-temperature. Pri mekom žarenju teži se ravnomernoj. Fini karbidi se pri kaljenju brzo rastvaraju. tako da pri obradi daje žilavu strugotinu.8%Si. Cilj ovog žarenja je postiči strukturu koja je pogodna za kaljenje. martenzit postaje grublji. 0. protiče vrlo sporo i vodi neravnomernoj veličini zrnaca cementita. a povečava se količina zaostalog austenita.20Mn + 20Cr + 20Mo -20Ni + 20W + 100V. Posle kovanja.5%Mo. u kome su globule cementita proizvoljno rasporedene u feritnoj osnovi. Grubi karbidi zahtevaju duže vreme za rastvaranje u austenitu. pod uticajem površinskog napona.25%V i 2%W. tako daje martenzit veoma disperzan. mašinsku ili obradu plastičnom deformacijom. Meko žarenje ugljeničnih čelika se vrši u intervalu od 650-750°C. Mašinska obrada je znatno olakšana. 5%Ni. karbid se direktno izdvaja u obliku globula na već prisutnim kristalima cementita. a globule cementita se pri obradi potiskuju u stranu. 7 . čelik je u slučaju grubih nodula isuviše mek. 1. 0. jer oštrica alata seče samo ferit. pa je potrebno samo kratko vreme držati čelik na temperaturi kaljenja.Ruhfusu računskim putem prema formuli: tsferoid °C=710° + 20Si . pri čemu austenitno zrno raste zbogpreduge austenitizacije. jer se oštrice alata brzo troše i tupe na veoma tvrdim lamelama cementita. postepeno prelaze u zrnca. l. sa naknadnim laganim hladenjem («10°C/h) u cilju prevodenja Fe3C i karbida u globularni oblik (loptice). Ovakvi čelici se teško mašinski obraduju.9%C. si. Pri dugotrajnom držanju neposredno ispod Aj-temperature. l.

jer se krti perlit lomi i može da bude uzrok pojave površinskih pukotina. Ovaj postupak se uglavnom primenjuje kod legiranih čelika koji se posle valjanja. Slika 3: Čelik sa 1.Zbog dugotrajnog žarenja. u površinskom sloju nastaje ferit. Pri tome klice karbida nestaju. ovaj sloj se pri dostizanju Al -temperature transformiše u normalni lamelami perlit.05% ugljenika Razugljenisavanjem se čelik prevodi iz nadeutektoidnog u eutektoidno ili čak podeutektoidno stanje.02% ugljenika Slika 4: Čelik sa 1. nastaje razugljenisavanje površine komada ako nisu preduzete protiv mere. smanjuje se otpornost na habanje. Globularni cementit se stvara veoma lako i brzo ako polazna struktura nije perlit. a tokom hlađenja. Pri jačem razugljenisavanju. 8 . Zavisno od stepena razugljenisavanja. jer u zakaljenoj osnovi nedostaju tvrdi kristali sekundarnog cementita. več martenzit ili beinit. Meko žareni čelici sa ovakvim površinskim perlitnim slojem pokazuju malu sposobnost uobličavanja u hladnom. kovanja ili normalizacije ne transformišu u perlitnoj več u beinitnoj ili čak delimično i u martenzitnoj oblasti pa zbog toga imaju veliku tvrdoću. potrebnog pri mekom žarenju.

temperatura normalizacije bliža Ac3-temperaturi. izduženje. podrazumeva se zagrevanje čelika do temperatura 30-50°C iznad A3 -temperature. kontrakcija i udarna žilavost. ukoliko je zagrevanje brže izvedeno. Ako se nasuprot ovome. a zatim se hladi na mirnom vazduhu. vreme držanja krače i hladenje brže. tj GOSE linije. do koje pri tome dolazi. usled Čega može da nastupi znatan pad plastičnosti. čvrstoča. primeni veoma sporo hladenje u peči. Ovakav proces se naziva potpuno žarenje.NORMALIZACIJA Pod normalizacionim žarenjem ili normalizacijom.4. 9 . čelik se prevodi u sitnozrno homogeno stanje koje se naziva " normalno " i koje je karakteristično za odredeni čelik ili šaržu.utoliko je finija i ravnomernija. Čelik se pri normalizaciji brzo hladi na vazduhu. 65. tada se nečistoče prisutne u čeliku izdvajaju na granicama zrna. Struktura koja nastaje pri normalizaciji. Na ovoj temperaturi komad se zadržava samo toliko dok se potpuno ne progreje. si. Dvostrukom a/y-transformacijom. Slika 5: Temperature normalizacije ugljeničnih čelika Normalizacijom se znatno poboljšavaju mehaničke osobine čeličnog liva kao stoje granica razvlačenja.

Kod nadeutektoidnih čelika nepotpuno žarenje se primenjuje umesto potpunog žarenja. Mehaničke osobine če biti niže. Slika 6: Mikrostruktura eutektoidnog čelika: a.Ubrzano hladenje na vazduhu vodi ka razlaganju austenita pri nižim temperaturama. Za nisko-ugljenične čelike normalizacija se kao jednostavnija operacija primenjuje zajedno sa žarenjem.pločasti perlit I cementit (mreža) b. Nastali ferit samo delimično prelazi u čvrsti rastvor. Tada ovaj vid žarenja predstavlja sferoidizaciju. zagrevanje iznad A{ posebno je važno za eutektoidni čelik što omogučava da se dobije zrnasti perlit umesto lamelarnog. sto vodi rastu čvrstoče za 10-15% i tvrdoče normalizovanog čelika u poredenju sa žarenim. Pri nepotpunom žarenju odvija se samo delimična prekristalizacija čelika usled transformacije perlit->austenit. a njegov znatan deo se ne podvrgava prekristalizaciji.NEPOTPUNO ŽARENJE Ovaj oblik žarenja razlikuje se od potpunog u tome što se čelik zagreva do temperatura koje su nešto niže od A j. cesto se primenjuje za korigovanje strukture legiranih čelika umesto žarenja. normalizacija se primenjuje zajedno sa kaljenjem i visokim otpuštanjem. usled usitnjava-nja zrna raste žilavost. Za podeutektoidne čelike nepotpuno žarenje se primenjuje da bi se smanjila unutrašnja naprezanja i poboljšala obrada rezanjem.zrnasti cementit 10 . ali proces normalizacije stvara uslove za manju deformaciju komada u poredenju sa onom koja se dobija pri kaljenju. Za srednje-ugljenične čelike. Normalizacija sa naknadnim visoko temperaturnim otpuštanjem (600-660°C). To je uzrok povečanoj disperznosti feritno-cementitne mešavine i povečane količine perlita (kvazi-eutektoida). Kod ovih čelika. Pored toga. Jasno je da temperatura normalizacije zavisi od sastava čelika. 5. Povečanje tvrdoče nije veliko ali se normalizacijom postiže čista površina pri rezanju.

6. več na temperaturi rekristalizacije dolazi do strmijeg pada tvrdoče i zatezne čvrstoče. nedeformisanih zrna. prethodno hladno valjanog čelika (ε=90°) sa 0. Temperatura rekristalizacije (Tr) nije konstanta materijala. što se može zaključiti na osnovu vrednosti koje su prikazane u sledećo tabeli: Osobine rekristalizovanog. sto se može zaključiti iz sledeće tabele: Promena Tr [°C] u zavisnosti od stepena hladne deformacije Mehaničke osobine hladno deformisanog i različito odgrevanog čelika ne menjaju se kontinualno sa stepenom odgrevanja. Temperatura rekristalizacije opada povečanjem stepena deformacije.09% ugljenika 11 .REKRISTALIZACIONO ŽARENJE Zagrevanjem hladno deformisanog čelika iznad temperature rekristalizacije napregnuto stanje u kome se nalazi ojačani materijal. kao i do oštrijeg porasta izduženja. tako da čelik ponovo dobija svoju plastičnost i žilavost. več zavisi od mnogobrojnih faktora od kojih su najuticajniji: 1-sadržaj legirajučih elemenata i 2-intenzitet prethodne deformacije. uklanja se stvaranjem novih.

12 . a zatim se brzo hladi sa ciljem da se dobije martenzitna struktura. Čelik koji se kali iz dvofazne oblasti a+y dij agrarna stanja železo-ugljenik sadrži u mikrostrukturi pored martenzita još i meki ferit (kaljenje sa niskih temperatura). tako da transformacija austenita ne bi mogla da počne u perlitnoj oblasti. Na ovim temperaturama komad se drži tako dugo da bude sigurno progrejan. Donja granica intervala kaljenja kod podeutektoidnih čelika odredena je pojavom ferita. Cilj kaljenja je da čelik dobije visoku tvrdoču.50°C iznad linije GOSK. več mora da počne i da se završi u martenzitnoj oblasti. Tehnika kaljenja se sastoji u tome da se čelik sa temperature kaljenja ohladi brzinom koja je nešto veča od kritične brzine hladenja. Slika 7: Temperature hlađenja ugljeničnih čelika Kaljeni celici sa večim sadržajem zaostalog austenita skloni su promeni dimenzija i pre konačne obrade se moraju ohladiti na niske temperature (do -60°C) radi transformacije austenita u martenzit. Martenzit koji nastaje pod ovakvim uslovima je fino igličast i relativno žilav.7. Optimalna temperatura kaljenja za ugljenične čelike data je na slici kao šrafirana oblast.KALJENJE Pod kaljenjem se podrazumeva zagrevanje čelika na temperature 30.

Nisko-temperaturnom otpuštanju se najčešče podvrgavaju ugljenični i niskolegirani. a uklanjaju se delimično ili potpuno unutrašnja naprezanja koja nastaju pri kaljenju. počev od temperature 600°C stvara nova naprezanja. Zbog sadržaja silicijuma i mangana koji se uvek nalaze u ugljeničnim čelicima ova granica se može pomeriti do oko 0. Zavisnost tvrdoće žarenog i kaljenog čelika od sadržaja ugljenika Ugljenični celici sa sadržajem ugljenika do oko 0. poboljšava žilavost bez primetnog smanjenja tvrdoče. pre svega alatni čelici od kojih se zahteva veoma tvrda površina a 13 . posle kaljenja ne mogu postiči punu tvrdoču čelika u kaljenom stanju. Otpuštanje je konačna operacija termičke obrade kojom se dobijaju potrebne mehaničke osobine.Hladenje čelika sa temperature kaljenja mora se izvršiti tako brzo da se prekorači gornja kritična brzina hladenja i da se postigne potpuno obrazovanje martenzita: • ugljenični celici su kaljivi u vodi i ulju. držanje na toj temperaturi i hlađenje odredenom brzinom.OTPUŠTANJE ČELIKA Pod otpuštanjem se podrazumeva zagrevanje zakaljenog Čelika do temperature koja leži ispod kritične Aj (723°C). • legirani celici su kaljivi u ulju.5%. Hlađenje na vazduhu daje manja naprezanja na površini oko sedam puta. a hlađenja u ulju oko dva puta u poređenju sa naprezanjima koja nastaju pri hlađenju u vodi. to su manja zaostala naprezanja.4% ugljenika. 8. Brza hlađenja u vodi. Pri tome se smanjuju unutrašnja naprezanja. NIsko-temperaturno otpuštanje se izvodi zagrevanjem do temperature 250°C. Brzo hladenje nakon otpuštanja bitno utiče na veličinu zaostalih naprezanja. Ukoliko je sporije odvođenje toplote. • neki visokolegirani celici su kaljivi na vazduhu. a martenzit nastao kaljenjem prevodi u otpušteni martenzit što povečava čvrstoću.

a struktura koja se dobija je sorbitna.3%C. tako daje interval odvijanja transformacije povezan sa povečanjem zapremine uzorka. nego pri normalizaciji. Visoko-temperaterno otpuštanje se izvodi na temperaturama od 500-680°C.5% ugljenika kao i konstrukcioni celici koji treba da imaju visoku granicu tečenja. cementirani. cijanizirani ili nitrocementirani. povečava se toplotni efekat. Unutrašnji delovi mogu imati strukturu različitu od strukture kaljenog dela. Ovom postupku se najčešče podvrgavaju srednje ugljenični celici sa 0.unutrašnost žilava. Kod nekih materijala čvrstoča se pri otpuštanju do određenih temperatura znatno povećava. ona može da se detaljno izučava pomoču dilatometrijske krive. Na osnovu položaja i toka krive sudi se o transformacijama pri zagrevanju. ali su ipak njihove vrednosti veče. Brzina zagrevanja je 2°C/min 14 . bez unutrašnjih naprezanja i povečane udarne žilavosti. beinit. izdržljivost ovih čelika usled smanjene tvrdoće nije tako velika. Zagrevanjem uzorka povečava se njegova dužina zbog termičkog Širenja. Čvrstoča i tvrdoča se smanjuju. kaljenog u vodi sa 1150°C.j. nego i u celoj zapremini uzorka. Pri otpuštanju okaljenog čelika odigrava se više procesa koji se mogu razjasniti pomoču dilatometrijske krive na sledećoj slici: Slika 8: Dilatometrijska kriva otpuštanja čelika sa 1. Sto se tiče same klasifikacije transformacija pri otpuštanju. t. Cilj je postiči stanje koje se približava ravnotežnoj strukturi. Srednje-temperaturno otpuštanje ostvaruje se na temperaturama od 350500°C i prirnenjuje se na oprugeTemperaturu otpuštanja treba izabrati tako da ne dode do pojave otpusne krtosti. Zato je veoma bitno odrediti temperaturno-vremenske uslove otpuštanja. trustit. Cilj otpuštanja je smanjenje krtosti i povečanje plastičnosti čelika. veliku izdržljivost i udarnu žilavost. sorbit i dr. To su površinski kaljeni celici. Vrlo je bitno znati da otpuštanjem nakon kaljenja nastaju promene ne samo u zakaljenom sloju uzorka. Pri tome dolazi do smanjenja tvrdoče i granice tečenja. Termička obrada koja se sastoji od kaljenja i visokog otpuštanja naziva se poboljšanje. Povečanjem sadržaja ugljenika u čeliku. Medutim.3-0.

povečanja plastičnosti u poredenju sa zakaljenim čelikom? Poznato je da su čvrstoća i plastičnost posle kaljenja i otpuštanja dosta povoljnije u odnosu na normalizovano stanje. Do temperature 80°C. a to je transformacija zaostalog austenita u kubni martenzit. Otpuštanjem se stvara zrnasti cementit.3%. Kubna rešetka martenzita sa parametrom rešetke a =0.286nm. Postavlja se pitanje zašto pri otpuštanju dolazo do smanjenja čvrstoče. ali se ovaj proces koagulacije ne odražava više na dilatometrijskoj krivoj. Daljim povišenjem temperature izdvojeni karbidi postaju krupniji i mikroskopski vidljivi. II stadijum otpuštanja: od temperature 150°C čelik se ponovo isteže do temperature oko 290°C.Ugljenični čelik sa 1. pa tako mešavina kubnog martenzita i zaostalog austenita povečava svoju zapreminu saglasno povišenju temperature. zbog čega tetragonalni martenzit prelazi u kubni završeno je. Iznad temperature 400°C.. Tvrdoća čelika neprekidno opada sa temperaturom otpuštanja što se vidi iz tabele: 15 . Izmedu temperatura 80 i 150°C. Posle kaljenja mikrostruktura ovog čelika se sastoji od veoma grubih martenzitnih iglica i oko 50% zaostalog austenita. čelik se pri zagrevanju ravnomerno isteže. Izmedu temperatura 290 i 400°C ponovo dolazi do kontrakcije dilatometrijske probe i to je III stadij um otpuštanja. Igličasta struktura ferita nastalog iz martenzita zadržava se i na najvišim temperaturama otpuštanja zbog orijentisanog izdvajanja karbida a odstranjuje se tek zagrevanjem na temperaturama iznad Aj. Usled povečane pokretljivosti ugljenikovih atoma. otpuštani Čelik se sastoji od ferita i veoma finih čestica karbida. Ovo normalno toplotno istezanje odvija se istovremeno sa još jednim procesom koji takode vodi ka povečanju zapremine. nastaje jako skračenje epruvete što odgovara stadijumima otpuštanja: I stadijum otpuštanja: izdvajaju se najsitniji submikroskopski kristaliči karbida železa. Prioritet u objašnjenju treba dati činjenici da strukturne promene imaju odlučujući značaj. prethodno je okaljen u vodi sa 1150°C. U ovoj temperaturnoj oblasti izdvaja se praktično sav ugljenik iz kubnog martenzita i obrazuje karbide železa. cementit je u vidu pločica. Premeštanje ugljenikovih atoma u kristalnoj rešetki.29nm. izdvajaju se najfiniji karbidi. a zatim otpuštan zagrevanjem brzinom od 2°C/min. a u produktima razlaganja pothladenog austenita. kontinualno prelazi u kubnu rešetku ferita bez ugljenika sa parametrom rešetke a ~0. a tirne se smanjuje stabilnost austenita i y-čvrsti rastvor prelazi u oc-rešetku kubnog martenzita. koji je koriščen za eksperiment.

Što je manji sadržaj ugljenika. Osim toga. ohladen u peči. što se postiže procesom poboljšanja. 16 . to su slabije izraženi procesi otpuštanja na dilatometrijskoj krivoj pošto tetragonalnost martenzita. Na osnovu dosadašnjih ispitivanja zaključilo se da tvrdoća. u peči. zatezna čvrstoća i granica razvlačenja zakaljenog čelika opadaju pri otpuštanju. udarna žilavost i broj savijanja rastu.6%.3%C u zavisnosti od temperature otpuštanja Kod čelika koji su zakaljeni sa prave temperature kaljenja pojedini stadijumi otpuštanja ne mogu se tako jasno razgraničiti jedan od drugog. Tamna mreža po granicama zrna ukazuje na stanje otpusne krtosti. dok izduženje. Prema intenzitetu hladenja koje je prethodilo. Otpusna krtost nastaje ako se čelik posle otpuštanja lagano ohladi a zatim još jednom otpušta na istoj temperaturi i hladi u ulju. manganovi i hrom-manganovi konstrukcioni čelici pokazuju znatno manju udarnu žilavost posle poboljšanja. još nije pouzdan i pretpostavlja se da se radi o procesima izdvajanja. suženje. npr. naročito hromni. zatim otpuštan jedan čas na temperaturi 650°C.Promena tvrdoće čelika sa 1. ali uzrok ovog povečanja krtosti koje se odražava samo u udarnoj žilavosti ali ne i u tvrdoći i čvrstoći. Na slici je prikazana mikrostruktura mangan-hrom čelika koji je sa temperature 860°C kaljen u ulju. ako je posle otpuštanja usledilo veoma lagano hladenje. ulju ili na vazduhu. još jednom otpuštan na 650°C jedan čas i ponovo ohladen u ulju. razlikuje se poboljšavanje u vodi. Ova pojava se naziva otpusna krtost. Neki legirani celici. Poboljšanje mehaničkih osobina neposredna je posledica velikog usitnjavanja zrna i ravnomerne raspodele mikrokonstituenata. Udarna žilavost je posle ove termičke obrade iznosila p=80J/cm (žilavo stanje: p=210 J/cm ).2 i 0. sadržaj zaostalog austenita i broj izdvojenih karbida takode opadaju sa smanjenjem sadržaja ugljenika. Poboljšavaju se nelegirani i legirani konstrukcioni celici sa sadržajem ugljenika izmedu 0.

znatno bolju žilavost nego neki normalno poboljšani čelik. odnosno čvrstoći. Osim toga.Slika 9: Mikro-struktura mangan-hrom čelika Normalno poboljšanje čelika se sastoji u kaljenju sa kasnijim otpuštanjem. a takode i kerozin. naglo hladenje sa visokim temperaturama unosi u čelik jaka naprezanja. Ovo je pokazano za jedan ugljenični čelik sa 0. u sledečoj tabeli: Karakteristike čvrstoće normalno i beinitno poboljšanog čelika sa 0. Za zagrevanje se koriste šupljikavi plamenici (imaju jedan otvor u obliku pukotine). Međutim.75%. Kod nešto više legiranih čelika transformacija u beinit ponekad gas. Temperatura rastopa za hladenje se odreduje prema željenoj tvrdoči.75%C (pri istoj tvrdoći) Mogućnost primene beinitnog poboljšanja mnogo zavisi od karaktera dijagrama za navedeni čelik. Radi toga se čelik zagreva do temperature kaljenja i zatim hladi u rastopu soli ili metala koji se nalazi na povišenoj temperaturi. posle beinitnog poboljšanja čelik ima približno istu tvrdoću i čvrstoću. od veličine i oblika komada koji se obraduje i od željene krajnje tvrdoće. Posledice su cesto deformacija i pukotine usled kaljenja. Zbog toga se poslednjih godina sve više praktikuje da se mehaničke osobine čelika poboljšavaju beinitnim poboljšanjem. Pri beinitnom poboljšanju kaljenje i otpuštanje se na izvestan način sjedinjuju u jedan radni proces a da se čelik ne izlaže opasnim naprezanjima koja nastaju pri obrazovanju martenzita. 17 .

neodgovarajući kvalitet obrade. U slučaju jačeg pregrevanja potrebna je dvostruka normalizacija: prva na visim temperaturama. Pregorevanje se karakteriše ne samo vrlo izraženim ogrubljavanjem zrna nego i promenama na granicama austenitnih zrna.9. itd. itd. nezaobljeni otvori i rupe. Uticajem naznačenih uzročnika tokom termičke obrade mogu nastati greške. neodgovarajuća struktura. Neodgovarajući izbor ili zamena čelika. Ovo dovodi do smanjenja plastičnosti i udarne žilavosti u žarenom stanju čelika. 2.). itd. a poreklo im je od kiseonika i sumpora koji pri visokim temperaturama austenitizacije prodira iz pečne atmosfere u čelik. pukotine. termička i fazna naprezanja. razugljeničenje. pretežno duž granica zrna. unutrašnja naprezanja izazvana grubom mašinskom obradom. Manj i porast zrna izazvan pregrevanjem može se popraviti potpunim žarenjem ili normalizacijom. neodgovarajući radijusi. 4. Posle pregorevanja u prvom stadijumu čelik se može popraviti homogenizacijom i 18 . neodgovarajući kvalitet površine. Zavisno od stepena dejstva može se ispoljiti u vidu obogačivanja granica zrna na ugljeniku (prvi stadijum). naugljeničenje. loša kristalizacija. izostanak mašinske obrade kod čelika osetljivih na razugljeničenje. u toku i posle procesa termičke obrade. ♦ Kod hladenja: neodgovarajuća brzina hladenja. oksidni i dr. odstupanje od ispravnih konstruktivnih zahteva. ♦ Hemijske promene na površini: oksidacija. neravnomerno zagrevanje. segregacije. a druga sa normalne temperature. Uzrok je visoka temperatura austenitizacije i dugo vreme držanja. neodgovarajuća zaštita površine itd.GREŠKE PRI TERMIČKOJ OBRADI Greške mogu nastati pre. isuviše velike razlike u preseku. Uzročnici grešaka pre termičke obrade mogu biti: 1. neodgovarajuća temperatura obrade. neodgovarajući kvalitet površine.šupljikavost i poroznost. neodgovarajuće vreme držanja itd. Greške iz procesa tople prerade: oštra mesta i prelazi. neodgovarajuća rashladna sredstva i način hladenja. razlicite vrste uključaka (sulfidni.Greške iz procesa topijenja: neodgovarajuća dezoksidacija. Uzrok pregorevanja je dugo zagrevanje na visokoj temperaturi u oksidacionoj atmosferi ili zagrevanje blizu linije solidusa. urezi i risevi. itd. Osim oksidnih mogu se javiti i sulfidni uključci. A3 +100-150°. u vidu neoksidisanihpora i mehura (drugi stadijum) i u vidu uključaka FeO (treči stadijum). 3. Greške mašinske obrade: nedovoljan dodatak za obradu. Hemijske promene na površini i mogu biti: ♦ Kod zagrevanja: nedovoljna ili suviše velika brzina zagrevanja.

taka karbidne mreže u strukturi posle valjanja. Da bi se ova greška uklonila potrebno je izvesti normalizaciju i ponovno kaljenje odgovarajučim rashladnim sredstvom. a u posebno teškim slučajevima kaljenje vršiti u presi za kaljenje. Deformacije. Pojava deformacije. naftalinski prelom karakterističan po ekstremno grubom zrnu i velikoj krtosti. koristiti specijalne pomočne uredaje. odnosno promena mera i oblika komada je ranije razmotrena. Može biti izazvano neravnomernim zagrevanjem ili hladenjem. Ako je pregorevanje jače mora se sprovesti kovanje i žarenje. Da bi se izbeglo krivljenje potrebno je pre kaljenja izvršiti žarenje ili normalizaciju. zagrevanje i hladenje pri kaljenju vršiti što ravnomernije. a ako je došlo do pojave FeO ova greška se ne može popraviti. Može se popraviti ponovnim kaljenjem uz prethodnu normalizaciju ili žarenje. Meka mesta. Može nastati i pri niskoj temperaturi izotermalnog žarenja. 5. zavisno od oblika komada izabrati pravilan način uranjanja. Nedovoljna tvrdoča posle kaljenja izazvana je neodgovarajučim temperaturno-vremenskim režimom austenitizacije i nedovoljnom brzinom hladenja.dvostrukom normalizacijom. neodgovarajuča količina zaostalog austenita izazvana neodgovara. lamelami perlit u strukturi meko žarenog čelika izazvan neodgovarajučom temperaturom mekog žarenja. karbidna mreža ili ostaci mreže u meko žarenom stanju nadeutektoidnih čelika u slučaju da je meko žarenje izvršeno bez prethodne termičke obrade (normalizacija). 3. Velika tvrdoča u stanju posle tople prerade i žarenja ukazuje na brzo hladenje pri potpunom žarenju ili nedovoljno dugo držanje na temperaturi žarenja. odnosno neravnomernim zapreminskim premenama pri zagrevanju ili hladenju. krivljenja i prskotine izazvani termičkim i faznim naprezanjima pri zagrevanju i hladenju. 19 . Krivljenje predstavlja nesimetričnu deformaciju komada posle kaljenja. kao i neprilagodenom načinu uranjanja komada u rashladno sredstvo.jučim temperaturnim režimom austenitizacije. lokalnog razugljeničenja i usled nehomogenosti strukture. odnosno mesta sa nedovoljnom tvrdočom mogu se javiti usled veoma stabilnog parnog omotača i produženog prvog stadijuma hladenja. neravnomerni krupnozrnasti perlit izazvan visokom temperaturom austenitizacije uz vrlo sporo hladenje. Neodgovarajuča tvrdoča posle kaljenja može imati različite uzročnike. naročito pri postojanju osta. 4. Greške u strukturi izazvane termičkom obradom mogu biti vrlo raznovrsne. Najteži oblik greške predstavljaju prskotine koje se javljaju pri izuzetno visokim unutrašnjim naprezanjima termičkim i faznim u procesu zagrevanja i hlađenja. 6. 2. Pored pomenute grubozrne strukture izazvane pregorevanjem i pregororn mogu se javiti i: 1. prisustvom naprezanj a u komadu pre zagrevanja.

krivljenja i dr. nagli prelazi. Duboke prskotine javljaju se kod čeličnih komada prokaljivih po celom ili većem delu preseka. Javljaju se u unutršnjosti komada. Pri hladenju obično nastaju ako je čelik male prokaljivosti prethodno potpuno progrejan i kaljen u vodi pri čemu se obrazuje martenzit u površinskom sloju. duboki zarezi itd. 4.Najčešći uzrok je isuviše velika i neravnomerna brzina zagrevanja ili hladenja cesto izazvana prisustvom konstruktivnih nedostataka (ostri uglovi. 1. Uzročnici grešaka posle termičke obrade mogu biti neodgovarajuče ispravljanje i brušenje. neodgovarajuča priprema i kasnija upotreba termički obradenog komada. 3. pa zato problemu utvrdivanja pravog uzročnika mora biti posvećena posebna pažnja. Cesto su pračene obrazovanjem površinskih pukotina. pojačanog habanja. Isto tako i prisustvo nemetalnih uključaka i gasnih mehurova može da utiče na stvaranje prskotina. Neke od ovih grešaka mogu podsečati na greške koje nastaju pri termičkoj obradi. Mogu nastati i pri brušenju. a dostižu dubinu 0.). 3. Razlikuju se sledeče vrste prskotina: 1. To su prskotine koje počinju na površini i prostiru se duž komada. duboke prskotine. Najčešće se javljaju pri kaljenju. slojevite prskotine.Nastaju pri brušenju okaljenih predmeta zbog zagrevanja samo tankog površinskog sloja u kome se javljaju naprezanja na zatezanje zbog obrazovanja strukture sa manjom zapreminom. a u određenim slučajevima mogu dopreti i do površine čelika male prokaljivosti ili naugljeni-sanih komada. Unutrašnje prskotine su lučnog oblika i javljaju se obično u blizini oštrih ili pravih uglova i otvora. 2.01-2 mm. Erozija površine nastaje usled dejstva hlorida i oksidacije komada u sonim kupatilima. 2. preloma zbog zamaranja. Slojevite prskotine se obrazuju na površini okaljenog predmeta u zoni skupljanja i to samo u slučaju brzog prelaska naprezanja na zatezanje u naprezanja na pritisak. Površinske prskotine javljaju se u obliku kontinualne ili isprekidane mreže. površinske prskotine. kao i pri kaljenju posle naugljeničenja. Ovo može dovesti do pojave inicijalnih mehaničkih oštečenja. unutrašnje prskotine. Ova vrsta prskotina može se izbeči pravilnim otpuštanjem posle kaljenja. Da bi se pojava ove vrste prskotina sprečila potrebno je vršiti sporo zagrevanje krupnijih komada naročito do 750°C. 20 . kao i mesta sa povećanom koncentracijom naprezanja. ali je pojava moguća i pri ispravljanju i brušenju. Može se sprečiti kontrolom sonih kupatila. Mogu da se jave pri zagrevanju kod krupnih otkivaka kao i pri hladenju komada manjih preseka. prskotina. itd. 4. Mogu nastati i pri brzom zagrevanju do temperature otpuštanja. lomova.