SEMINARSKI RAD

Tema:

Termička obrada čelika

SADRŽAJ
SADRŽAJ............................................................................................................................2 SADRŽAJ............................................................................................................................2 1. OSNOVNI VIDOVI TERMIČKE OBRADE.............................................................4 2. HOMOGENIZACIJA-DIFUZIONO ŽARENJE........................................................4 Slika 1: Promena sastava čvrstog rastvora pri kristalizaciji..........................................4 Slika 1: Promena sastava čvrstog rastvora pri kristalizaciji..........................................4 Slika 2: Uticaj brzine hladjenja na likvacionu neravnomernost legura zlata sa 16% b.......5 Slika 2: Uticaj brzine hladjenja na likvacionu neravnomernost legura zlata sa 16% b.......5 3.SFEROIDIZACIJA –MEKO ŽARENJE......................................................................7 Slika 3: Čelik sa 1,02% ugljenika .......................................................................................8 Slika 3: Čelik sa 1,02% ugljenika .......................................................................................8 Slika 4: Čelik sa 1,05% ugljenika........................................................................................8 Slika 4: Čelik sa 1,05% ugljenika........................................................................................8 4.NORMALIZACIJA......................................................................................................9 Slika 5: Temperature normalizacije ugljeničnih čelika.......................................................9 Slika 5: Temperature normalizacije ugljeničnih čelika.......................................................9 5.NEPOTPUNO ŽARENJE..........................................................................................10 6.REKRISTALIZACIONO ŽARENJE........................................................................11 Promena Tr [°C] u zavisnosti od stepena hladne deformacije...........................................11 Promena Tr [°C] u zavisnosti od stepena hladne deformacije...........................................11 Osobine rekristalizovanog, prethodno hladno valjanog čelika (ε=90°) sa 0,09% ugljenika ............................................................................................................................................11 Osobine rekristalizovanog, prethodno hladno valjanog čelika (ε=90°) sa 0,09% ugljenika ............................................................................................................................................11 7.KALJENJE.................................................................................................................12 Slika 7: Temperature hlađenja ugljeničnih čelika..............................................................12 Slika 7: Temperature hlađenja ugljeničnih čelika..............................................................12 Zavisnost tvrdoće žarenog i kaljenog čelika od sadržaja ugljenika...................................13 Zavisnost tvrdoće žarenog i kaljenog čelika od sadržaja ugljenika...................................13 8.OTPUŠTANJE ČELIKA............................................................................................13 Slika 8: Dilatometrijska kriva otpuštanja čelika sa 1,3%C, kaljenog u vodi sa 1150°C. Brzina zagrevanja je 2°C/min............................................................................................14 Slika 8: Dilatometrijska kriva otpuštanja čelika sa 1,3%C, kaljenog u vodi sa 1150°C. Brzina zagrevanja je 2°C/min............................................................................................14 Promena tvrdoće čelika sa 1,3%C u zavisnosti od temperature otpuštanja.......................16 Promena tvrdoće čelika sa 1,3%C u zavisnosti od temperature otpuštanja.......................16 Slika 9: Mikro-struktura mangan-hrom čelika...................................................................17 Slika 9: Mikro-struktura mangan-hrom čelika...................................................................17 Karakteristike čvrstoće normalno i beinitno poboljšanog čelika sa 0,75%C (pri istoj tvrdoći)...............................................................................................................................17

2

.............Karakteristike čvrstoće normalno i beinitno poboljšanog čelika sa 0.........17 9.................GREŠKE PRI TERMIČKOJ OBRADI.........................................................18 3 ......................................75%C (pri istoj tvrdoći)..................................................................

difuzija ne protiče do kraja. Srednji sastav očvrsle legure na kraju je jednak 4 . ukoliko se želi difuziono zasičenje površine nekim elementom. sav rastop i kristali čvrstog rastvora treba da imaju sastav koji se opisuje tačkama preseka izotermske horizontale sa linijama likvidusa i solidusa. Kristalizacija sa obrazovanjem čvrstih rastvora obavezno je povezana sa likvacijom. Medutim. samo uz pomoć termičke obrade mogu se postiči visoke vrednosti mehaničkih osobina čelika i na taj način obezbediti normalan rad savremenih mašina i instrumenata. nekada i hemijsko-termička obrada. Na slici je prikazan dijagram stanja sa obrazovanjem neprekidnog niza čvrstih rastvora. 2. u realnom slučaju izjednačavanja sastava kristala čvrstog rastvora. Slika 1: Promena sastava čvrstog rastvora pri kristalizaciji U skladu sa dijagramom stanja. HOMOGENIZACIJA-DIFUZIONO ŽARENJE Primenjuje se kod odlivaka u cilju uklanjanja posledica neravnomerne kristalizacije.1. najčešče se kombinuju termička obrada i plastična deformacija (termo-mehanička obrada). U zavisnosti od toga koje zahteve proizvod treba da ispuni. OSNOVNI VIDOVI TERMIČKE OBRADE Termička obrada je jedna od vrlo važnih operacija u tehnološkom procesu proizvodnje gotovih proizvoda. U največem broju slučajeva.

Zbog toga se za temperaturu homogenizacije bira ona koja je < 0. stepen likvacije raste od vrednosti 1. lošeg kvaliteta legura. Na slici je prikazan uticaj pri povečanju brzine. Za praktičan rad. Homogenizacija čelika se odvija u temperaturnom intervalu od 1100-1250°C. Koeficijent difuzije ugljenika u austenitu je upravo proporcionalan: exp-(16000/T).95°C temperature solidusa (nekada se uzima i niža temperatura). Mogučnost izjednačavanja sastava pri žarenju u prvom redu zavisi od energije aktivacije procesa difuzije. T=727°C. Za uklanjanje te pojave neophodno je izvršiti termičku obradu radi izjednačavanja sastava po celoj zapremini komada. ali opisani mehanizam očvršćavanja vodi u realnim uslovima ka dobijanju likvacione neravnomernosti dva tipa. što ranije očvrsle zapremine rastopa na površini toplotne razmene ili u centru zrna kao i na glavnim osama dendrita sadrže manje drugog elementa. Na temperaturi. neravnomernost sastava u zapremini komada (odlivka) dovodi do zonalne. koeficijent difuzije legirajučih elemenata u austenitu proporcionalan je: exp-(30000/T). Homogenizacija (difuziono žarenje) se sastoji u zagrevanju do visokih temperatura. Slika 2: Uticaj brzine hladjenja na likvacionu neravnomernost legura zlata sa 16% b 5 . naročito ako se pojavi nofa faza po granicama zrna). a izdvojenih kristala do dendritne likvacije. Nepohodno je biti oprezan pri izboru temperature homogenizacije jer visoke temperature dovode do intenzivnog obrazovanja oksida.5. Što je niža energija aktivacije. Dendritna segregacija u nizu slučajeva može biti u potpunosti ili bar u velikom delu odstranjena procesom homogenizacije. kao i eksploatacionih karakteristika: mehaničkih ili fizičko-hemijskih osobina (plastičnost čelika je smanjena.sastavu legure I. time je olakšano izjednačavanje sastava. do vrednosti 1. Do likvacije dolazi tako. pri brzini od 30°C/s. a za legirajuče elemente (exp-30). Usled toga. što dovodi do gubitka metala. Kasnije očvrsle zapremine dosta su bogatije metalom B. pri ekstrapolaciji na beskonačno malu (nultu) brzinu hladenja. Prisustvo likvacije dovodi do velikih promena osobina. veliki značaj imaju podaci o uticaju brzine hladenja na likvacionu neravnomernost. Pri tom je brzina homogenizacije odredena vrednošču koeficijenata difuzije koji se nalazi u eksponencijalnoj zavisnosti od temperature (vidi glavu III). ta vrednost za ugljenik jednaka je (exp-16).90-0.

Brzina masenog protoka pri zonalnoj difuziji nije dovoljna za više ili manje značajnu homogenizaciju. Izuzetak pravi difuzija lako pokretljivih atoma u dovoljno tankim presecima. 6 . hladenje likvacionog rastopa brzinom većom od kritične definiše raspored elemenata svojstven tečnom rastopu. ali u kristalnom stanju. Za brzo hladenje prenosi rastop u oblast njegovog postajanja u kristalnom stanju. Radi smanjenja tvrdoče komada i uklanjanja nekih površinskih defekata. dobija se krupno zrno. U ovim uslovima nema likvidacije. cesto se komadi podvrgavaju otpuštanju pri temperaturi 670-680°C u vremenu od 116 časova. odvija se usled difuzije atoma tog metala iz tečnog rastopa u kristale čvrstog rastvora.Na taj način. što može da se otkloni daljom preradom. Nakon homogenizacije treba ostvariti lagano hladenje.Završno obogačivanje čvrstog rastvora metalom B. Imajuči u vidu da se radi o difuzionom žarenju. Uporedivanjem uslova izjednačavanja sastava pri zonalnoj i dendritnoj likvaciji pokazalo se da su gradijenti koncentracije dc/dx pri dimenzionom izjednačavanju u slučaju zonalne likvacije sto puta manji u odnosu na dendritnu.

Ako su karbidi veoma fini. tvrdoća čelika raste pa se obradivost pogoršava. tako da pri obradi daje žilavu strugotinu. tako daje martenzit veoma disperzan. sa naknadnim laganim hladenjem («10°C/h) u cilju prevodenja Fe3C i karbida u globularni oblik (loptice).9%C. Mašinska obrada je znatno olakšana. Formula vazi za sastave Čelika ako % pojedinog elementa ne prelazi sledeče vrednosti: 0. Cilj ovog žarenja je postiči strukturu koja je pogodna za kaljenje. lamele cementita. Ovakvi čelici se teško mašinski obraduju. Pri mekom žarenju teži se ravnomernoj.25%V i 2%W. Meko žarenje ugljeničnih čelika se vrši u intervalu od 650-750°C. a globule cementita se pri obradi potiskuju u stranu. 0. Fini karbidi se pri kaljenju brzo rastvaraju.1 %Mn. u kome su globule cementita proizvoljno rasporedene u feritnoj osnovi. pri čemu austenitno zrno raste zbogpreduge austenitizacije. struktura čelika sa večim sadržajem ugljenika je pretežno perlitna. 7 . mašinsku ili obradu plastičnom deformacijom.3. Grubi karbidi zahtevaju duže vreme za rastvaranje u austenitu. protiče vrlo sporo i vodi neravnomernoj veličini zrnaca cementita. čelik je u slučaju grubih nodula isuviše mek.8%Si. Ako se čelik lagano hladi sa temperatura koje su samo nešto više od Aj-pri dostizanju Aj-temperature. pa je potrebno samo kratko vreme držati čelik na temperaturi kaljenja. Pojava lamelarnog perlita je na taj način zaobiđena. 0. postepeno prelaze u zrnca.SFEROIDIZACIJA –MEKO ŽARENJE Pod mekim žarenjem se podrazumeva dugotrajno držanje čelika na temperaturama malo ispod ili nešto iznad Aj-temperature. martenzit postaje grublji. jer oštrica alata seče samo ferit. 62. jer se oštrice alata brzo troše i tupe na veoma tvrdim lamelama cementita. si. l. pa opada kvalitet površine komada.Ruhfusu računskim putem prema formuli: tsferoid °C=710° + 20Si . Pri dugotrajnom držanju neposredno ispod Aj-temperature. 1. l. Temperature mekog žarenja se mogu odrediti prema H.20Mn + 20Cr + 20Mo -20Ni + 20W + 100V.8%Cr. 5%Ni. Sferoidizacija grube mreže sekundarnog cementita izdvojene po granicama zrna. srednjoj veličini karbida.5%Mo. Iz lamelarnog perlita nastaje zrnasti perlit. Posle kovanja. Sa druge strane. pod uticajem površinskog napona. a povečava se količina zaostalog austenita. karbid se direktno izdvaja u obliku globula na već prisutnim kristalima cementita.

jer u zakaljenoj osnovi nedostaju tvrdi kristali sekundarnog cementita. potrebnog pri mekom žarenju. jer se krti perlit lomi i može da bude uzrok pojave površinskih pukotina. a tokom hlađenja. ovaj sloj se pri dostizanju Al -temperature transformiše u normalni lamelami perlit. Zavisno od stepena razugljenisavanja. u površinskom sloju nastaje ferit. Pri jačem razugljenisavanju. kovanja ili normalizacije ne transformišu u perlitnoj več u beinitnoj ili čak delimično i u martenzitnoj oblasti pa zbog toga imaju veliku tvrdoću. več martenzit ili beinit. Pri tome klice karbida nestaju. Globularni cementit se stvara veoma lako i brzo ako polazna struktura nije perlit.02% ugljenika Slika 4: Čelik sa 1. 8 . smanjuje se otpornost na habanje.Zbog dugotrajnog žarenja. Ovaj postupak se uglavnom primenjuje kod legiranih čelika koji se posle valjanja. Slika 3: Čelik sa 1. nastaje razugljenisavanje površine komada ako nisu preduzete protiv mere.05% ugljenika Razugljenisavanjem se čelik prevodi iz nadeutektoidnog u eutektoidno ili čak podeutektoidno stanje. Meko žareni čelici sa ovakvim površinskim perlitnim slojem pokazuju malu sposobnost uobličavanja u hladnom.

Čelik se pri normalizaciji brzo hladi na vazduhu. izduženje. čelik se prevodi u sitnozrno homogeno stanje koje se naziva " normalno " i koje je karakteristično za odredeni čelik ili šaržu. Slika 5: Temperature normalizacije ugljeničnih čelika Normalizacijom se znatno poboljšavaju mehaničke osobine čeličnog liva kao stoje granica razvlačenja.NORMALIZACIJA Pod normalizacionim žarenjem ili normalizacijom. si. usled Čega može da nastupi znatan pad plastičnosti. 9 . a zatim se hladi na mirnom vazduhu. kontrakcija i udarna žilavost. vreme držanja krače i hladenje brže. Ako se nasuprot ovome. Na ovoj temperaturi komad se zadržava samo toliko dok se potpuno ne progreje. tada se nečistoče prisutne u čeliku izdvajaju na granicama zrna. Ovakav proces se naziva potpuno žarenje. primeni veoma sporo hladenje u peči. podrazumeva se zagrevanje čelika do temperatura 30-50°C iznad A3 -temperature. čvrstoča. Dvostrukom a/y-transformacijom. 65. ukoliko je zagrevanje brže izvedeno. do koje pri tome dolazi. Struktura koja nastaje pri normalizaciji.4. tj GOSE linije. temperatura normalizacije bliža Ac3-temperaturi.utoliko je finija i ravnomernija.

Nastali ferit samo delimično prelazi u čvrsti rastvor. sto vodi rastu čvrstoče za 10-15% i tvrdoče normalizovanog čelika u poredenju sa žarenim. To je uzrok povečanoj disperznosti feritno-cementitne mešavine i povečane količine perlita (kvazi-eutektoida). usled usitnjava-nja zrna raste žilavost. Za nisko-ugljenične čelike normalizacija se kao jednostavnija operacija primenjuje zajedno sa žarenjem. Tada ovaj vid žarenja predstavlja sferoidizaciju. cesto se primenjuje za korigovanje strukture legiranih čelika umesto žarenja. normalizacija se primenjuje zajedno sa kaljenjem i visokim otpuštanjem. a njegov znatan deo se ne podvrgava prekristalizaciji.NEPOTPUNO ŽARENJE Ovaj oblik žarenja razlikuje se od potpunog u tome što se čelik zagreva do temperatura koje su nešto niže od A j. Pored toga. Normalizacija sa naknadnim visoko temperaturnim otpuštanjem (600-660°C).pločasti perlit I cementit (mreža) b.zrnasti cementit 10 . Za srednje-ugljenične čelike. Jasno je da temperatura normalizacije zavisi od sastava čelika.Ubrzano hladenje na vazduhu vodi ka razlaganju austenita pri nižim temperaturama. zagrevanje iznad A{ posebno je važno za eutektoidni čelik što omogučava da se dobije zrnasti perlit umesto lamelarnog. Za podeutektoidne čelike nepotpuno žarenje se primenjuje da bi se smanjila unutrašnja naprezanja i poboljšala obrada rezanjem. Povečanje tvrdoče nije veliko ali se normalizacijom postiže čista površina pri rezanju. Slika 6: Mikrostruktura eutektoidnog čelika: a. Kod ovih čelika. ali proces normalizacije stvara uslove za manju deformaciju komada u poredenju sa onom koja se dobija pri kaljenju. Pri nepotpunom žarenju odvija se samo delimična prekristalizacija čelika usled transformacije perlit->austenit. 5. Mehaničke osobine če biti niže. Kod nadeutektoidnih čelika nepotpuno žarenje se primenjuje umesto potpunog žarenja.

več zavisi od mnogobrojnih faktora od kojih su najuticajniji: 1-sadržaj legirajučih elemenata i 2-intenzitet prethodne deformacije. što se može zaključiti na osnovu vrednosti koje su prikazane u sledećo tabeli: Osobine rekristalizovanog. prethodno hladno valjanog čelika (ε=90°) sa 0. več na temperaturi rekristalizacije dolazi do strmijeg pada tvrdoče i zatezne čvrstoče. uklanja se stvaranjem novih. kao i do oštrijeg porasta izduženja. Temperatura rekristalizacije (Tr) nije konstanta materijala. nedeformisanih zrna.6.REKRISTALIZACIONO ŽARENJE Zagrevanjem hladno deformisanog čelika iznad temperature rekristalizacije napregnuto stanje u kome se nalazi ojačani materijal. sto se može zaključiti iz sledeće tabele: Promena Tr [°C] u zavisnosti od stepena hladne deformacije Mehaničke osobine hladno deformisanog i različito odgrevanog čelika ne menjaju se kontinualno sa stepenom odgrevanja.09% ugljenika 11 . tako da čelik ponovo dobija svoju plastičnost i žilavost. Temperatura rekristalizacije opada povečanjem stepena deformacije.

Čelik koji se kali iz dvofazne oblasti a+y dij agrarna stanja železo-ugljenik sadrži u mikrostrukturi pored martenzita još i meki ferit (kaljenje sa niskih temperatura). Tehnika kaljenja se sastoji u tome da se čelik sa temperature kaljenja ohladi brzinom koja je nešto veča od kritične brzine hladenja. 12 . Martenzit koji nastaje pod ovakvim uslovima je fino igličast i relativno žilav. tako da transformacija austenita ne bi mogla da počne u perlitnoj oblasti. Donja granica intervala kaljenja kod podeutektoidnih čelika odredena je pojavom ferita. a zatim se brzo hladi sa ciljem da se dobije martenzitna struktura. več mora da počne i da se završi u martenzitnoj oblasti.KALJENJE Pod kaljenjem se podrazumeva zagrevanje čelika na temperature 30. Cilj kaljenja je da čelik dobije visoku tvrdoču. Optimalna temperatura kaljenja za ugljenične čelike data je na slici kao šrafirana oblast.50°C iznad linije GOSK. Na ovim temperaturama komad se drži tako dugo da bude sigurno progrejan. Slika 7: Temperature hlađenja ugljeničnih čelika Kaljeni celici sa večim sadržajem zaostalog austenita skloni su promeni dimenzija i pre konačne obrade se moraju ohladiti na niske temperature (do -60°C) radi transformacije austenita u martenzit.7.

Zavisnost tvrdoće žarenog i kaljenog čelika od sadržaja ugljenika Ugljenični celici sa sadržajem ugljenika do oko 0.4% ugljenika.OTPUŠTANJE ČELIKA Pod otpuštanjem se podrazumeva zagrevanje zakaljenog Čelika do temperature koja leži ispod kritične Aj (723°C). počev od temperature 600°C stvara nova naprezanja. Zbog sadržaja silicijuma i mangana koji se uvek nalaze u ugljeničnim čelicima ova granica se može pomeriti do oko 0. • legirani celici su kaljivi u ulju. Brza hlađenja u vodi. Brzo hladenje nakon otpuštanja bitno utiče na veličinu zaostalih naprezanja. Otpuštanje je konačna operacija termičke obrade kojom se dobijaju potrebne mehaničke osobine. Nisko-temperaturnom otpuštanju se najčešče podvrgavaju ugljenični i niskolegirani. a uklanjaju se delimično ili potpuno unutrašnja naprezanja koja nastaju pri kaljenju. • neki visokolegirani celici su kaljivi na vazduhu. Ukoliko je sporije odvođenje toplote. držanje na toj temperaturi i hlađenje odredenom brzinom.Hladenje čelika sa temperature kaljenja mora se izvršiti tako brzo da se prekorači gornja kritična brzina hladenja i da se postigne potpuno obrazovanje martenzita: • ugljenični celici su kaljivi u vodi i ulju. Hlađenje na vazduhu daje manja naprezanja na površini oko sedam puta. Pri tome se smanjuju unutrašnja naprezanja. poboljšava žilavost bez primetnog smanjenja tvrdoče. to su manja zaostala naprezanja. posle kaljenja ne mogu postiči punu tvrdoču čelika u kaljenom stanju. pre svega alatni čelici od kojih se zahteva veoma tvrda površina a 13 .5%. 8. a hlađenja u ulju oko dva puta u poređenju sa naprezanjima koja nastaju pri hlađenju u vodi. NIsko-temperaturno otpuštanje se izvodi zagrevanjem do temperature 250°C. a martenzit nastao kaljenjem prevodi u otpušteni martenzit što povečava čvrstoću.

Pri tome dolazi do smanjenja tvrdoče i granice tečenja.3%C. a struktura koja se dobija je sorbitna.5% ugljenika kao i konstrukcioni celici koji treba da imaju visoku granicu tečenja. Zagrevanjem uzorka povečava se njegova dužina zbog termičkog Širenja. nego i u celoj zapremini uzorka. t. izdržljivost ovih čelika usled smanjene tvrdoće nije tako velika. kaljenog u vodi sa 1150°C. Medutim. cijanizirani ili nitrocementirani. To su površinski kaljeni celici. Kod nekih materijala čvrstoča se pri otpuštanju do određenih temperatura znatno povećava. Unutrašnji delovi mogu imati strukturu različitu od strukture kaljenog dela. trustit. nego pri normalizaciji. Sto se tiče same klasifikacije transformacija pri otpuštanju. cementirani. Termička obrada koja se sastoji od kaljenja i visokog otpuštanja naziva se poboljšanje.j. bez unutrašnjih naprezanja i povečane udarne žilavosti. ali su ipak njihove vrednosti veče. povečava se toplotni efekat. ona može da se detaljno izučava pomoču dilatometrijske krive. beinit. Vrlo je bitno znati da otpuštanjem nakon kaljenja nastaju promene ne samo u zakaljenom sloju uzorka.unutrašnost žilava. veliku izdržljivost i udarnu žilavost. Ovom postupku se najčešče podvrgavaju srednje ugljenični celici sa 0. Povečanjem sadržaja ugljenika u čeliku. Cilj je postiči stanje koje se približava ravnotežnoj strukturi. tako daje interval odvijanja transformacije povezan sa povečanjem zapremine uzorka. Pri otpuštanju okaljenog čelika odigrava se više procesa koji se mogu razjasniti pomoču dilatometrijske krive na sledećoj slici: Slika 8: Dilatometrijska kriva otpuštanja čelika sa 1. Visoko-temperaterno otpuštanje se izvodi na temperaturama od 500-680°C. Cilj otpuštanja je smanjenje krtosti i povečanje plastičnosti čelika. Na osnovu položaja i toka krive sudi se o transformacijama pri zagrevanju.3-0. sorbit i dr. Čvrstoča i tvrdoča se smanjuju. Brzina zagrevanja je 2°C/min 14 . Srednje-temperaturno otpuštanje ostvaruje se na temperaturama od 350500°C i prirnenjuje se na oprugeTemperaturu otpuštanja treba izabrati tako da ne dode do pojave otpusne krtosti. Zato je veoma bitno odrediti temperaturno-vremenske uslove otpuštanja.

a u produktima razlaganja pothladenog austenita. a zatim otpuštan zagrevanjem brzinom od 2°C/min. izdvajaju se najfiniji karbidi. Prioritet u objašnjenju treba dati činjenici da strukturne promene imaju odlučujući značaj. Otpuštanjem se stvara zrnasti cementit. Tvrdoća čelika neprekidno opada sa temperaturom otpuštanja što se vidi iz tabele: 15 . Posle kaljenja mikrostruktura ovog čelika se sastoji od veoma grubih martenzitnih iglica i oko 50% zaostalog austenita. Izmedu temperatura 290 i 400°C ponovo dolazi do kontrakcije dilatometrijske probe i to je III stadij um otpuštanja. Igličasta struktura ferita nastalog iz martenzita zadržava se i na najvišim temperaturama otpuštanja zbog orijentisanog izdvajanja karbida a odstranjuje se tek zagrevanjem na temperaturama iznad Aj. Premeštanje ugljenikovih atoma u kristalnoj rešetki. a to je transformacija zaostalog austenita u kubni martenzit. Izmedu temperatura 80 i 150°C. kontinualno prelazi u kubnu rešetku ferita bez ugljenika sa parametrom rešetke a ~0. čelik se pri zagrevanju ravnomerno isteže. nastaje jako skračenje epruvete što odgovara stadijumima otpuštanja: I stadijum otpuštanja: izdvajaju se najsitniji submikroskopski kristaliči karbida železa. Daljim povišenjem temperature izdvojeni karbidi postaju krupniji i mikroskopski vidljivi. koji je koriščen za eksperiment.. Iznad temperature 400°C. otpuštani Čelik se sastoji od ferita i veoma finih čestica karbida. povečanja plastičnosti u poredenju sa zakaljenim čelikom? Poznato je da su čvrstoća i plastičnost posle kaljenja i otpuštanja dosta povoljnije u odnosu na normalizovano stanje. ali se ovaj proces koagulacije ne odražava više na dilatometrijskoj krivoj. Usled povečane pokretljivosti ugljenikovih atoma. Do temperature 80°C. Postavlja se pitanje zašto pri otpuštanju dolazo do smanjenja čvrstoče. cementit je u vidu pločica. prethodno je okaljen u vodi sa 1150°C.3%. Kubna rešetka martenzita sa parametrom rešetke a =0.29nm. zbog čega tetragonalni martenzit prelazi u kubni završeno je. pa tako mešavina kubnog martenzita i zaostalog austenita povečava svoju zapreminu saglasno povišenju temperature. U ovoj temperaturnoj oblasti izdvaja se praktično sav ugljenik iz kubnog martenzita i obrazuje karbide železa. a tirne se smanjuje stabilnost austenita i y-čvrsti rastvor prelazi u oc-rešetku kubnog martenzita.286nm. Ovo normalno toplotno istezanje odvija se istovremeno sa još jednim procesom koji takode vodi ka povečanju zapremine.Ugljenični čelik sa 1. II stadijum otpuštanja: od temperature 150°C čelik se ponovo isteže do temperature oko 290°C.

Na slici je prikazana mikrostruktura mangan-hrom čelika koji je sa temperature 860°C kaljen u ulju. Tamna mreža po granicama zrna ukazuje na stanje otpusne krtosti. Poboljšavaju se nelegirani i legirani konstrukcioni celici sa sadržajem ugljenika izmedu 0. još jednom otpuštan na 650°C jedan čas i ponovo ohladen u ulju. npr. dok izduženje. Što je manji sadržaj ugljenika. zatim otpuštan jedan čas na temperaturi 650°C. Na osnovu dosadašnjih ispitivanja zaključilo se da tvrdoća. to su slabije izraženi procesi otpuštanja na dilatometrijskoj krivoj pošto tetragonalnost martenzita. ohladen u peči.6%. ulju ili na vazduhu. još nije pouzdan i pretpostavlja se da se radi o procesima izdvajanja.Promena tvrdoće čelika sa 1. naročito hromni. u peči.2 i 0. Prema intenzitetu hladenja koje je prethodilo. 16 . ako je posle otpuštanja usledilo veoma lagano hladenje. udarna žilavost i broj savijanja rastu. zatezna čvrstoća i granica razvlačenja zakaljenog čelika opadaju pri otpuštanju. manganovi i hrom-manganovi konstrukcioni čelici pokazuju znatno manju udarnu žilavost posle poboljšanja.3%C u zavisnosti od temperature otpuštanja Kod čelika koji su zakaljeni sa prave temperature kaljenja pojedini stadijumi otpuštanja ne mogu se tako jasno razgraničiti jedan od drugog. Osim toga. sadržaj zaostalog austenita i broj izdvojenih karbida takode opadaju sa smanjenjem sadržaja ugljenika. Otpusna krtost nastaje ako se čelik posle otpuštanja lagano ohladi a zatim još jednom otpušta na istoj temperaturi i hladi u ulju. suženje. ali uzrok ovog povečanja krtosti koje se odražava samo u udarnoj žilavosti ali ne i u tvrdoći i čvrstoći. Poboljšanje mehaničkih osobina neposredna je posledica velikog usitnjavanja zrna i ravnomerne raspodele mikrokonstituenata. razlikuje se poboljšavanje u vodi. Neki legirani celici. Ova pojava se naziva otpusna krtost. što se postiže procesom poboljšanja. Udarna žilavost je posle ove termičke obrade iznosila p=80J/cm (žilavo stanje: p=210 J/cm ).

znatno bolju žilavost nego neki normalno poboljšani čelik. a takode i kerozin.75%. Za zagrevanje se koriste šupljikavi plamenici (imaju jedan otvor u obliku pukotine). posle beinitnog poboljšanja čelik ima približno istu tvrdoću i čvrstoću. Zbog toga se poslednjih godina sve više praktikuje da se mehaničke osobine čelika poboljšavaju beinitnim poboljšanjem. od veličine i oblika komada koji se obraduje i od željene krajnje tvrdoće.Slika 9: Mikro-struktura mangan-hrom čelika Normalno poboljšanje čelika se sastoji u kaljenju sa kasnijim otpuštanjem. Radi toga se čelik zagreva do temperature kaljenja i zatim hladi u rastopu soli ili metala koji se nalazi na povišenoj temperaturi. Posledice su cesto deformacija i pukotine usled kaljenja. Osim toga. odnosno čvrstoći. Ovo je pokazano za jedan ugljenični čelik sa 0.75%C (pri istoj tvrdoći) Mogućnost primene beinitnog poboljšanja mnogo zavisi od karaktera dijagrama za navedeni čelik. Pri beinitnom poboljšanju kaljenje i otpuštanje se na izvestan način sjedinjuju u jedan radni proces a da se čelik ne izlaže opasnim naprezanjima koja nastaju pri obrazovanju martenzita. Temperatura rastopa za hladenje se odreduje prema željenoj tvrdoči. u sledečoj tabeli: Karakteristike čvrstoće normalno i beinitno poboljšanog čelika sa 0. Međutim. 17 . Kod nešto više legiranih čelika transformacija u beinit ponekad gas. naglo hladenje sa visokim temperaturama unosi u čelik jaka naprezanja.

4.). Manj i porast zrna izazvan pregrevanjem može se popraviti potpunim žarenjem ili normalizacijom. odstupanje od ispravnih konstruktivnih zahteva. A3 +100-150°. razugljeničenje. neodgovarajući kvalitet površine. Hemijske promene na površini i mogu biti: ♦ Kod zagrevanja: nedovoljna ili suviše velika brzina zagrevanja. segregacije.GREŠKE PRI TERMIČKOJ OBRADI Greške mogu nastati pre. izostanak mašinske obrade kod čelika osetljivih na razugljeničenje. u vidu neoksidisanihpora i mehura (drugi stadijum) i u vidu uključaka FeO (treči stadijum). Posle pregorevanja u prvom stadijumu čelik se može popraviti homogenizacijom i 18 . 3. Ovo dovodi do smanjenja plastičnosti i udarne žilavosti u žarenom stanju čelika. U slučaju jačeg pregrevanja potrebna je dvostruka normalizacija: prva na visim temperaturama. itd. itd. neodgovarajući kvalitet obrade. nezaobljeni otvori i rupe. neodgovarajući kvalitet površine. oksidni i dr. unutrašnja naprezanja izazvana grubom mašinskom obradom. ♦ Hemijske promene na površini: oksidacija.šupljikavost i poroznost. neodgovarajuće vreme držanja itd. a druga sa normalne temperature. a poreklo im je od kiseonika i sumpora koji pri visokim temperaturama austenitizacije prodira iz pečne atmosfere u čelik. pretežno duž granica zrna. Pregorevanje se karakteriše ne samo vrlo izraženim ogrubljavanjem zrna nego i promenama na granicama austenitnih zrna. termička i fazna naprezanja. Neodgovarajući izbor ili zamena čelika. neodgovarajuća temperatura obrade. Zavisno od stepena dejstva može se ispoljiti u vidu obogačivanja granica zrna na ugljeniku (prvi stadijum). Osim oksidnih mogu se javiti i sulfidni uključci. neodgovarajući radijusi. u toku i posle procesa termičke obrade. urezi i risevi. isuviše velike razlike u preseku. loša kristalizacija. naugljeničenje.Greške iz procesa topijenja: neodgovarajuća dezoksidacija. ♦ Kod hladenja: neodgovarajuća brzina hladenja. Uzrok pregorevanja je dugo zagrevanje na visokoj temperaturi u oksidacionoj atmosferi ili zagrevanje blizu linije solidusa. Uzrok je visoka temperatura austenitizacije i dugo vreme držanja. neodgovarajuća rashladna sredstva i način hladenja. itd.9. Greške iz procesa tople prerade: oštra mesta i prelazi. neravnomerno zagrevanje. razlicite vrste uključaka (sulfidni. 2. neodgovarajuća zaštita površine itd. Uzročnici grešaka pre termičke obrade mogu biti: 1. Uticajem naznačenih uzročnika tokom termičke obrade mogu nastati greške. neodgovarajuća struktura. Greške mašinske obrade: nedovoljan dodatak za obradu. pukotine. itd.

Nedovoljna tvrdoča posle kaljenja izazvana je neodgovarajučim temperaturno-vremenskim režimom austenitizacije i nedovoljnom brzinom hladenja. Može se popraviti ponovnim kaljenjem uz prethodnu normalizaciju ili žarenje. 5. Da bi se izbeglo krivljenje potrebno je pre kaljenja izvršiti žarenje ili normalizaciju. zagrevanje i hladenje pri kaljenju vršiti što ravnomernije. odnosno mesta sa nedovoljnom tvrdočom mogu se javiti usled veoma stabilnog parnog omotača i produženog prvog stadijuma hladenja. Krivljenje predstavlja nesimetričnu deformaciju komada posle kaljenja.taka karbidne mreže u strukturi posle valjanja. odnosno promena mera i oblika komada je ranije razmotrena. neravnomerni krupnozrnasti perlit izazvan visokom temperaturom austenitizacije uz vrlo sporo hladenje. zavisno od oblika komada izabrati pravilan način uranjanja. karbidna mreža ili ostaci mreže u meko žarenom stanju nadeutektoidnih čelika u slučaju da je meko žarenje izvršeno bez prethodne termičke obrade (normalizacija). Da bi se ova greška uklonila potrebno je izvesti normalizaciju i ponovno kaljenje odgovarajučim rashladnim sredstvom. krivljenja i prskotine izazvani termičkim i faznim naprezanjima pri zagrevanju i hladenju. a ako je došlo do pojave FeO ova greška se ne može popraviti. koristiti specijalne pomočne uredaje. Pored pomenute grubozrne strukture izazvane pregorevanjem i pregororn mogu se javiti i: 1. Deformacije. 6. kao i neprilagodenom načinu uranjanja komada u rashladno sredstvo. Pojava deformacije. naftalinski prelom karakterističan po ekstremno grubom zrnu i velikoj krtosti. Greške u strukturi izazvane termičkom obradom mogu biti vrlo raznovrsne. Može nastati i pri niskoj temperaturi izotermalnog žarenja. Neodgovarajuča tvrdoča posle kaljenja može imati različite uzročnike. Velika tvrdoča u stanju posle tople prerade i žarenja ukazuje na brzo hladenje pri potpunom žarenju ili nedovoljno dugo držanje na temperaturi žarenja. odnosno neravnomernim zapreminskim premenama pri zagrevanju ili hladenju. neodgovarajuča količina zaostalog austenita izazvana neodgovara.jučim temperaturnim režimom austenitizacije. Najteži oblik greške predstavljaju prskotine koje se javljaju pri izuzetno visokim unutrašnjim naprezanjima termičkim i faznim u procesu zagrevanja i hlađenja. Ako je pregorevanje jače mora se sprovesti kovanje i žarenje. naročito pri postojanju osta. Meka mesta. 3.dvostrukom normalizacijom. lamelami perlit u strukturi meko žarenog čelika izazvan neodgovarajučom temperaturom mekog žarenja. a u posebno teškim slučajevima kaljenje vršiti u presi za kaljenje. 19 . 2. prisustvom naprezanj a u komadu pre zagrevanja. 4. Može biti izazvano neravnomernim zagrevanjem ili hladenjem. lokalnog razugljeničenja i usled nehomogenosti strukture.

2. Unutrašnje prskotine su lučnog oblika i javljaju se obično u blizini oštrih ili pravih uglova i otvora. krivljenja i dr. pojačanog habanja. Uzročnici grešaka posle termičke obrade mogu biti neodgovarajuče ispravljanje i brušenje. 4. a u određenim slučajevima mogu dopreti i do površine čelika male prokaljivosti ili naugljeni-sanih komada.Nastaju pri brušenju okaljenih predmeta zbog zagrevanja samo tankog površinskog sloja u kome se javljaju naprezanja na zatezanje zbog obrazovanja strukture sa manjom zapreminom. 3. a dostižu dubinu 0. Isto tako i prisustvo nemetalnih uključaka i gasnih mehurova može da utiče na stvaranje prskotina. površinske prskotine. Cesto su pračene obrazovanjem površinskih pukotina.01-2 mm. kao i pri kaljenju posle naugljeničenja. Mogu nastati i pri brzom zagrevanju do temperature otpuštanja. pa zato problemu utvrdivanja pravog uzročnika mora biti posvećena posebna pažnja. duboke prskotine. Ovo može dovesti do pojave inicijalnih mehaničkih oštečenja. Površinske prskotine javljaju se u obliku kontinualne ili isprekidane mreže. Slojevite prskotine se obrazuju na površini okaljenog predmeta u zoni skupljanja i to samo u slučaju brzog prelaska naprezanja na zatezanje u naprezanja na pritisak. Erozija površine nastaje usled dejstva hlorida i oksidacije komada u sonim kupatilima. Ova vrsta prskotina može se izbeči pravilnim otpuštanjem posle kaljenja. 2. prskotina. Da bi se pojava ove vrste prskotina sprečila potrebno je vršiti sporo zagrevanje krupnijih komada naročito do 750°C. ali je pojava moguća i pri ispravljanju i brušenju. Javljaju se u unutršnjosti komada. Može se sprečiti kontrolom sonih kupatila. Neke od ovih grešaka mogu podsečati na greške koje nastaju pri termičkoj obradi. To su prskotine koje počinju na površini i prostiru se duž komada. Pri hladenju obično nastaju ako je čelik male prokaljivosti prethodno potpuno progrejan i kaljen u vodi pri čemu se obrazuje martenzit u površinskom sloju. itd. 20 . Duboke prskotine javljaju se kod čeličnih komada prokaljivih po celom ili većem delu preseka. kao i mesta sa povećanom koncentracijom naprezanja. neodgovarajuča priprema i kasnija upotreba termički obradenog komada. 1.). nagli prelazi.Najčešći uzrok je isuviše velika i neravnomerna brzina zagrevanja ili hladenja cesto izazvana prisustvom konstruktivnih nedostataka (ostri uglovi. Razlikuju se sledeče vrste prskotina: 1. slojevite prskotine. lomova. Najčešće se javljaju pri kaljenju. 4. preloma zbog zamaranja. Mogu nastati i pri brušenju. Mogu da se jave pri zagrevanju kod krupnih otkivaka kao i pri hladenju komada manjih preseka. 3. unutrašnje prskotine. duboki zarezi itd.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful