P. 1
Termicka-obrada-celika

Termicka-obrada-celika

|Views: 1,252|Likes:
Published by Milos Mojsin

More info:

Published by: Milos Mojsin on Apr 16, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/13/2013

pdf

text

original

SEMINARSKI RAD

Tema:

Termička obrada čelika

SADRŽAJ
SADRŽAJ............................................................................................................................2 SADRŽAJ............................................................................................................................2 1. OSNOVNI VIDOVI TERMIČKE OBRADE.............................................................4 2. HOMOGENIZACIJA-DIFUZIONO ŽARENJE........................................................4 Slika 1: Promena sastava čvrstog rastvora pri kristalizaciji..........................................4 Slika 1: Promena sastava čvrstog rastvora pri kristalizaciji..........................................4 Slika 2: Uticaj brzine hladjenja na likvacionu neravnomernost legura zlata sa 16% b.......5 Slika 2: Uticaj brzine hladjenja na likvacionu neravnomernost legura zlata sa 16% b.......5 3.SFEROIDIZACIJA –MEKO ŽARENJE......................................................................7 Slika 3: Čelik sa 1,02% ugljenika .......................................................................................8 Slika 3: Čelik sa 1,02% ugljenika .......................................................................................8 Slika 4: Čelik sa 1,05% ugljenika........................................................................................8 Slika 4: Čelik sa 1,05% ugljenika........................................................................................8 4.NORMALIZACIJA......................................................................................................9 Slika 5: Temperature normalizacije ugljeničnih čelika.......................................................9 Slika 5: Temperature normalizacije ugljeničnih čelika.......................................................9 5.NEPOTPUNO ŽARENJE..........................................................................................10 6.REKRISTALIZACIONO ŽARENJE........................................................................11 Promena Tr [°C] u zavisnosti od stepena hladne deformacije...........................................11 Promena Tr [°C] u zavisnosti od stepena hladne deformacije...........................................11 Osobine rekristalizovanog, prethodno hladno valjanog čelika (ε=90°) sa 0,09% ugljenika ............................................................................................................................................11 Osobine rekristalizovanog, prethodno hladno valjanog čelika (ε=90°) sa 0,09% ugljenika ............................................................................................................................................11 7.KALJENJE.................................................................................................................12 Slika 7: Temperature hlađenja ugljeničnih čelika..............................................................12 Slika 7: Temperature hlađenja ugljeničnih čelika..............................................................12 Zavisnost tvrdoće žarenog i kaljenog čelika od sadržaja ugljenika...................................13 Zavisnost tvrdoće žarenog i kaljenog čelika od sadržaja ugljenika...................................13 8.OTPUŠTANJE ČELIKA............................................................................................13 Slika 8: Dilatometrijska kriva otpuštanja čelika sa 1,3%C, kaljenog u vodi sa 1150°C. Brzina zagrevanja je 2°C/min............................................................................................14 Slika 8: Dilatometrijska kriva otpuštanja čelika sa 1,3%C, kaljenog u vodi sa 1150°C. Brzina zagrevanja je 2°C/min............................................................................................14 Promena tvrdoće čelika sa 1,3%C u zavisnosti od temperature otpuštanja.......................16 Promena tvrdoće čelika sa 1,3%C u zavisnosti od temperature otpuštanja.......................16 Slika 9: Mikro-struktura mangan-hrom čelika...................................................................17 Slika 9: Mikro-struktura mangan-hrom čelika...................................................................17 Karakteristike čvrstoće normalno i beinitno poboljšanog čelika sa 0,75%C (pri istoj tvrdoći)...............................................................................................................................17

2

.........................................................Karakteristike čvrstoće normalno i beinitno poboljšanog čelika sa 0............................18 3 ...........................17 9....GREŠKE PRI TERMIČKOJ OBRADI.................................................................................75%C (pri istoj tvrdoći)...

samo uz pomoć termičke obrade mogu se postiči visoke vrednosti mehaničkih osobina čelika i na taj način obezbediti normalan rad savremenih mašina i instrumenata. U zavisnosti od toga koje zahteve proizvod treba da ispuni. Kristalizacija sa obrazovanjem čvrstih rastvora obavezno je povezana sa likvacijom. HOMOGENIZACIJA-DIFUZIONO ŽARENJE Primenjuje se kod odlivaka u cilju uklanjanja posledica neravnomerne kristalizacije.1. Medutim. sav rastop i kristali čvrstog rastvora treba da imaju sastav koji se opisuje tačkama preseka izotermske horizontale sa linijama likvidusa i solidusa. 2. U največem broju slučajeva. Srednji sastav očvrsle legure na kraju je jednak 4 . Na slici je prikazan dijagram stanja sa obrazovanjem neprekidnog niza čvrstih rastvora. u realnom slučaju izjednačavanja sastava kristala čvrstog rastvora. ukoliko se želi difuziono zasičenje površine nekim elementom. najčešče se kombinuju termička obrada i plastična deformacija (termo-mehanička obrada). nekada i hemijsko-termička obrada. Slika 1: Promena sastava čvrstog rastvora pri kristalizaciji U skladu sa dijagramom stanja. difuzija ne protiče do kraja. OSNOVNI VIDOVI TERMIČKE OBRADE Termička obrada je jedna od vrlo važnih operacija u tehnološkom procesu proizvodnje gotovih proizvoda.

ali opisani mehanizam očvršćavanja vodi u realnim uslovima ka dobijanju likvacione neravnomernosti dva tipa.sastavu legure I. što ranije očvrsle zapremine rastopa na površini toplotne razmene ili u centru zrna kao i na glavnim osama dendrita sadrže manje drugog elementa. Zbog toga se za temperaturu homogenizacije bira ona koja je < 0. Homogenizacija čelika se odvija u temperaturnom intervalu od 1100-1250°C. pri ekstrapolaciji na beskonačno malu (nultu) brzinu hladenja. što dovodi do gubitka metala. Za praktičan rad. Prisustvo likvacije dovodi do velikih promena osobina. Usled toga. Na temperaturi. Koeficijent difuzije ugljenika u austenitu je upravo proporcionalan: exp-(16000/T). Na slici je prikazan uticaj pri povečanju brzine. neravnomernost sastava u zapremini komada (odlivka) dovodi do zonalne. pri brzini od 30°C/s. koeficijent difuzije legirajučih elemenata u austenitu proporcionalan je: exp-(30000/T). stepen likvacije raste od vrednosti 1. Slika 2: Uticaj brzine hladjenja na likvacionu neravnomernost legura zlata sa 16% b 5 . Pri tom je brzina homogenizacije odredena vrednošču koeficijenata difuzije koji se nalazi u eksponencijalnoj zavisnosti od temperature (vidi glavu III). lošeg kvaliteta legura. Homogenizacija (difuziono žarenje) se sastoji u zagrevanju do visokih temperatura. Što je niža energija aktivacije. a za legirajuče elemente (exp-30). Do likvacije dolazi tako. Za uklanjanje te pojave neophodno je izvršiti termičku obradu radi izjednačavanja sastava po celoj zapremini komada. time je olakšano izjednačavanje sastava. a izdvojenih kristala do dendritne likvacije. ta vrednost za ugljenik jednaka je (exp-16). Nepohodno je biti oprezan pri izboru temperature homogenizacije jer visoke temperature dovode do intenzivnog obrazovanja oksida. Kasnije očvrsle zapremine dosta su bogatije metalom B. Mogučnost izjednačavanja sastava pri žarenju u prvom redu zavisi od energije aktivacije procesa difuzije. T=727°C.5.90-0. kao i eksploatacionih karakteristika: mehaničkih ili fizičko-hemijskih osobina (plastičnost čelika je smanjena. Dendritna segregacija u nizu slučajeva može biti u potpunosti ili bar u velikom delu odstranjena procesom homogenizacije. do vrednosti 1.95°C temperature solidusa (nekada se uzima i niža temperatura). veliki značaj imaju podaci o uticaju brzine hladenja na likvacionu neravnomernost. naročito ako se pojavi nofa faza po granicama zrna).

Završno obogačivanje čvrstog rastvora metalom B. Imajuči u vidu da se radi o difuzionom žarenju. hladenje likvacionog rastopa brzinom većom od kritične definiše raspored elemenata svojstven tečnom rastopu.Na taj način. 6 . Nakon homogenizacije treba ostvariti lagano hladenje. Uporedivanjem uslova izjednačavanja sastava pri zonalnoj i dendritnoj likvaciji pokazalo se da su gradijenti koncentracije dc/dx pri dimenzionom izjednačavanju u slučaju zonalne likvacije sto puta manji u odnosu na dendritnu. odvija se usled difuzije atoma tog metala iz tečnog rastopa u kristale čvrstog rastvora. Radi smanjenja tvrdoče komada i uklanjanja nekih površinskih defekata. cesto se komadi podvrgavaju otpuštanju pri temperaturi 670-680°C u vremenu od 116 časova. dobija se krupno zrno. U ovim uslovima nema likvidacije. ali u kristalnom stanju. Za brzo hladenje prenosi rastop u oblast njegovog postajanja u kristalnom stanju. Brzina masenog protoka pri zonalnoj difuziji nije dovoljna za više ili manje značajnu homogenizaciju. što može da se otkloni daljom preradom. Izuzetak pravi difuzija lako pokretljivih atoma u dovoljno tankim presecima.

jer se oštrice alata brzo troše i tupe na veoma tvrdim lamelama cementita. pa je potrebno samo kratko vreme držati čelik na temperaturi kaljenja. Pri dugotrajnom držanju neposredno ispod Aj-temperature.1 %Mn. 1. struktura čelika sa večim sadržajem ugljenika je pretežno perlitna.9%C. martenzit postaje grublji. 7 . pa opada kvalitet površine komada. mašinsku ili obradu plastičnom deformacijom.Ruhfusu računskim putem prema formuli: tsferoid °C=710° + 20Si .8%Cr.8%Si. a povečava se količina zaostalog austenita. tvrdoća čelika raste pa se obradivost pogoršava. u kome su globule cementita proizvoljno rasporedene u feritnoj osnovi. Ako su karbidi veoma fini. Fini karbidi se pri kaljenju brzo rastvaraju. l. tako daje martenzit veoma disperzan. tako da pri obradi daje žilavu strugotinu. a globule cementita se pri obradi potiskuju u stranu. 0. Cilj ovog žarenja je postiči strukturu koja je pogodna za kaljenje. Grubi karbidi zahtevaju duže vreme za rastvaranje u austenitu. pri čemu austenitno zrno raste zbogpreduge austenitizacije. Mašinska obrada je znatno olakšana. si. 5%Ni. Sferoidizacija grube mreže sekundarnog cementita izdvojene po granicama zrna.25%V i 2%W. srednjoj veličini karbida. l. 0. Ovakvi čelici se teško mašinski obraduju. Ako se čelik lagano hladi sa temperatura koje su samo nešto više od Aj-pri dostizanju Aj-temperature.3.5%Mo. Pri mekom žarenju teži se ravnomernoj.SFEROIDIZACIJA –MEKO ŽARENJE Pod mekim žarenjem se podrazumeva dugotrajno držanje čelika na temperaturama malo ispod ili nešto iznad Aj-temperature. Sa druge strane. Posle kovanja. jer oštrica alata seče samo ferit. sa naknadnim laganim hladenjem («10°C/h) u cilju prevodenja Fe3C i karbida u globularni oblik (loptice).20Mn + 20Cr + 20Mo -20Ni + 20W + 100V. protiče vrlo sporo i vodi neravnomernoj veličini zrnaca cementita. Pojava lamelarnog perlita je na taj način zaobiđena. Iz lamelarnog perlita nastaje zrnasti perlit. Temperature mekog žarenja se mogu odrediti prema H. lamele cementita. 62. čelik je u slučaju grubih nodula isuviše mek. Formula vazi za sastave Čelika ako % pojedinog elementa ne prelazi sledeče vrednosti: 0. pod uticajem površinskog napona. postepeno prelaze u zrnca. Meko žarenje ugljeničnih čelika se vrši u intervalu od 650-750°C. karbid se direktno izdvaja u obliku globula na već prisutnim kristalima cementita.

smanjuje se otpornost na habanje. Slika 3: Čelik sa 1.Zbog dugotrajnog žarenja. potrebnog pri mekom žarenju. Globularni cementit se stvara veoma lako i brzo ako polazna struktura nije perlit. jer u zakaljenoj osnovi nedostaju tvrdi kristali sekundarnog cementita. Pri tome klice karbida nestaju. ovaj sloj se pri dostizanju Al -temperature transformiše u normalni lamelami perlit.05% ugljenika Razugljenisavanjem se čelik prevodi iz nadeutektoidnog u eutektoidno ili čak podeutektoidno stanje. Zavisno od stepena razugljenisavanja. u površinskom sloju nastaje ferit. Ovaj postupak se uglavnom primenjuje kod legiranih čelika koji se posle valjanja. Meko žareni čelici sa ovakvim površinskim perlitnim slojem pokazuju malu sposobnost uobličavanja u hladnom. kovanja ili normalizacije ne transformišu u perlitnoj več u beinitnoj ili čak delimično i u martenzitnoj oblasti pa zbog toga imaju veliku tvrdoću.02% ugljenika Slika 4: Čelik sa 1. 8 . jer se krti perlit lomi i može da bude uzrok pojave površinskih pukotina. Pri jačem razugljenisavanju. več martenzit ili beinit. nastaje razugljenisavanje površine komada ako nisu preduzete protiv mere. a tokom hlađenja.

Na ovoj temperaturi komad se zadržava samo toliko dok se potpuno ne progreje.4. tj GOSE linije. tada se nečistoče prisutne u čeliku izdvajaju na granicama zrna.NORMALIZACIJA Pod normalizacionim žarenjem ili normalizacijom. Ovakav proces se naziva potpuno žarenje.utoliko je finija i ravnomernija. kontrakcija i udarna žilavost. čelik se prevodi u sitnozrno homogeno stanje koje se naziva " normalno " i koje je karakteristično za odredeni čelik ili šaržu. izduženje. ukoliko je zagrevanje brže izvedeno. Slika 5: Temperature normalizacije ugljeničnih čelika Normalizacijom se znatno poboljšavaju mehaničke osobine čeličnog liva kao stoje granica razvlačenja. do koje pri tome dolazi. 65. temperatura normalizacije bliža Ac3-temperaturi. 9 . vreme držanja krače i hladenje brže. Ako se nasuprot ovome. čvrstoča. Struktura koja nastaje pri normalizaciji. a zatim se hladi na mirnom vazduhu. Čelik se pri normalizaciji brzo hladi na vazduhu. usled Čega može da nastupi znatan pad plastičnosti. si. podrazumeva se zagrevanje čelika do temperatura 30-50°C iznad A3 -temperature. Dvostrukom a/y-transformacijom. primeni veoma sporo hladenje u peči.

Za podeutektoidne čelike nepotpuno žarenje se primenjuje da bi se smanjila unutrašnja naprezanja i poboljšala obrada rezanjem.zrnasti cementit 10 .pločasti perlit I cementit (mreža) b.NEPOTPUNO ŽARENJE Ovaj oblik žarenja razlikuje se od potpunog u tome što se čelik zagreva do temperatura koje su nešto niže od A j. Jasno je da temperatura normalizacije zavisi od sastava čelika. sto vodi rastu čvrstoče za 10-15% i tvrdoče normalizovanog čelika u poredenju sa žarenim. cesto se primenjuje za korigovanje strukture legiranih čelika umesto žarenja. usled usitnjava-nja zrna raste žilavost. Nastali ferit samo delimično prelazi u čvrsti rastvor. To je uzrok povečanoj disperznosti feritno-cementitne mešavine i povečane količine perlita (kvazi-eutektoida). Pored toga. a njegov znatan deo se ne podvrgava prekristalizaciji. Normalizacija sa naknadnim visoko temperaturnim otpuštanjem (600-660°C).Ubrzano hladenje na vazduhu vodi ka razlaganju austenita pri nižim temperaturama. 5. Pri nepotpunom žarenju odvija se samo delimična prekristalizacija čelika usled transformacije perlit->austenit. Slika 6: Mikrostruktura eutektoidnog čelika: a. Povečanje tvrdoče nije veliko ali se normalizacijom postiže čista površina pri rezanju. zagrevanje iznad A{ posebno je važno za eutektoidni čelik što omogučava da se dobije zrnasti perlit umesto lamelarnog. normalizacija se primenjuje zajedno sa kaljenjem i visokim otpuštanjem. Kod nadeutektoidnih čelika nepotpuno žarenje se primenjuje umesto potpunog žarenja. Kod ovih čelika. Za srednje-ugljenične čelike. ali proces normalizacije stvara uslove za manju deformaciju komada u poredenju sa onom koja se dobija pri kaljenju. Za nisko-ugljenične čelike normalizacija se kao jednostavnija operacija primenjuje zajedno sa žarenjem. Tada ovaj vid žarenja predstavlja sferoidizaciju. Mehaničke osobine če biti niže.

Temperatura rekristalizacije opada povečanjem stepena deformacije.09% ugljenika 11 . prethodno hladno valjanog čelika (ε=90°) sa 0. nedeformisanih zrna. več zavisi od mnogobrojnih faktora od kojih su najuticajniji: 1-sadržaj legirajučih elemenata i 2-intenzitet prethodne deformacije. več na temperaturi rekristalizacije dolazi do strmijeg pada tvrdoče i zatezne čvrstoče. uklanja se stvaranjem novih. tako da čelik ponovo dobija svoju plastičnost i žilavost. Temperatura rekristalizacije (Tr) nije konstanta materijala. kao i do oštrijeg porasta izduženja. sto se može zaključiti iz sledeće tabele: Promena Tr [°C] u zavisnosti od stepena hladne deformacije Mehaničke osobine hladno deformisanog i različito odgrevanog čelika ne menjaju se kontinualno sa stepenom odgrevanja.REKRISTALIZACIONO ŽARENJE Zagrevanjem hladno deformisanog čelika iznad temperature rekristalizacije napregnuto stanje u kome se nalazi ojačani materijal. što se može zaključiti na osnovu vrednosti koje su prikazane u sledećo tabeli: Osobine rekristalizovanog.6.

Slika 7: Temperature hlađenja ugljeničnih čelika Kaljeni celici sa večim sadržajem zaostalog austenita skloni su promeni dimenzija i pre konačne obrade se moraju ohladiti na niske temperature (do -60°C) radi transformacije austenita u martenzit. Tehnika kaljenja se sastoji u tome da se čelik sa temperature kaljenja ohladi brzinom koja je nešto veča od kritične brzine hladenja. več mora da počne i da se završi u martenzitnoj oblasti.50°C iznad linije GOSK. a zatim se brzo hladi sa ciljem da se dobije martenzitna struktura. Na ovim temperaturama komad se drži tako dugo da bude sigurno progrejan. 12 .KALJENJE Pod kaljenjem se podrazumeva zagrevanje čelika na temperature 30. tako da transformacija austenita ne bi mogla da počne u perlitnoj oblasti. Čelik koji se kali iz dvofazne oblasti a+y dij agrarna stanja železo-ugljenik sadrži u mikrostrukturi pored martenzita još i meki ferit (kaljenje sa niskih temperatura). Cilj kaljenja je da čelik dobije visoku tvrdoču. Martenzit koji nastaje pod ovakvim uslovima je fino igličast i relativno žilav.7. Donja granica intervala kaljenja kod podeutektoidnih čelika odredena je pojavom ferita. Optimalna temperatura kaljenja za ugljenične čelike data je na slici kao šrafirana oblast.

to su manja zaostala naprezanja. držanje na toj temperaturi i hlađenje odredenom brzinom. počev od temperature 600°C stvara nova naprezanja. Ukoliko je sporije odvođenje toplote. poboljšava žilavost bez primetnog smanjenja tvrdoče. a uklanjaju se delimično ili potpuno unutrašnja naprezanja koja nastaju pri kaljenju. Brza hlađenja u vodi. 8. posle kaljenja ne mogu postiči punu tvrdoču čelika u kaljenom stanju. pre svega alatni čelici od kojih se zahteva veoma tvrda površina a 13 .Hladenje čelika sa temperature kaljenja mora se izvršiti tako brzo da se prekorači gornja kritična brzina hladenja i da se postigne potpuno obrazovanje martenzita: • ugljenični celici su kaljivi u vodi i ulju. Nisko-temperaturnom otpuštanju se najčešče podvrgavaju ugljenični i niskolegirani. a martenzit nastao kaljenjem prevodi u otpušteni martenzit što povečava čvrstoću. NIsko-temperaturno otpuštanje se izvodi zagrevanjem do temperature 250°C.4% ugljenika. Zavisnost tvrdoće žarenog i kaljenog čelika od sadržaja ugljenika Ugljenični celici sa sadržajem ugljenika do oko 0. Otpuštanje je konačna operacija termičke obrade kojom se dobijaju potrebne mehaničke osobine. a hlađenja u ulju oko dva puta u poređenju sa naprezanjima koja nastaju pri hlađenju u vodi. Brzo hladenje nakon otpuštanja bitno utiče na veličinu zaostalih naprezanja.5%. Hlađenje na vazduhu daje manja naprezanja na površini oko sedam puta. Pri tome se smanjuju unutrašnja naprezanja. Zbog sadržaja silicijuma i mangana koji se uvek nalaze u ugljeničnim čelicima ova granica se može pomeriti do oko 0. • neki visokolegirani celici su kaljivi na vazduhu.OTPUŠTANJE ČELIKA Pod otpuštanjem se podrazumeva zagrevanje zakaljenog Čelika do temperature koja leži ispod kritične Aj (723°C). • legirani celici su kaljivi u ulju.

nego pri normalizaciji. Pri tome dolazi do smanjenja tvrdoče i granice tečenja.3%C. Povečanjem sadržaja ugljenika u čeliku. Zagrevanjem uzorka povečava se njegova dužina zbog termičkog Širenja. Unutrašnji delovi mogu imati strukturu različitu od strukture kaljenog dela. Pri otpuštanju okaljenog čelika odigrava se više procesa koji se mogu razjasniti pomoču dilatometrijske krive na sledećoj slici: Slika 8: Dilatometrijska kriva otpuštanja čelika sa 1. Na osnovu položaja i toka krive sudi se o transformacijama pri zagrevanju. a struktura koja se dobija je sorbitna.j.5% ugljenika kao i konstrukcioni celici koji treba da imaju visoku granicu tečenja. trustit. Vrlo je bitno znati da otpuštanjem nakon kaljenja nastaju promene ne samo u zakaljenom sloju uzorka. t. Brzina zagrevanja je 2°C/min 14 . beinit.3-0. kaljenog u vodi sa 1150°C. izdržljivost ovih čelika usled smanjene tvrdoće nije tako velika. Visoko-temperaterno otpuštanje se izvodi na temperaturama od 500-680°C. Ovom postupku se najčešče podvrgavaju srednje ugljenični celici sa 0. cementirani. Kod nekih materijala čvrstoča se pri otpuštanju do određenih temperatura znatno povećava. ona može da se detaljno izučava pomoču dilatometrijske krive. sorbit i dr. Cilj otpuštanja je smanjenje krtosti i povečanje plastičnosti čelika. Zato je veoma bitno odrediti temperaturno-vremenske uslove otpuštanja.unutrašnost žilava. nego i u celoj zapremini uzorka. bez unutrašnjih naprezanja i povečane udarne žilavosti. Srednje-temperaturno otpuštanje ostvaruje se na temperaturama od 350500°C i prirnenjuje se na oprugeTemperaturu otpuštanja treba izabrati tako da ne dode do pojave otpusne krtosti. tako daje interval odvijanja transformacije povezan sa povečanjem zapremine uzorka. ali su ipak njihove vrednosti veče. povečava se toplotni efekat. To su površinski kaljeni celici. Cilj je postiči stanje koje se približava ravnotežnoj strukturi. Sto se tiče same klasifikacije transformacija pri otpuštanju. cijanizirani ili nitrocementirani. Čvrstoča i tvrdoča se smanjuju. Termička obrada koja se sastoji od kaljenja i visokog otpuštanja naziva se poboljšanje. Medutim. veliku izdržljivost i udarnu žilavost.

Premeštanje ugljenikovih atoma u kristalnoj rešetki. a to je transformacija zaostalog austenita u kubni martenzit. Iznad temperature 400°C. Usled povečane pokretljivosti ugljenikovih atoma. Posle kaljenja mikrostruktura ovog čelika se sastoji od veoma grubih martenzitnih iglica i oko 50% zaostalog austenita. ali se ovaj proces koagulacije ne odražava više na dilatometrijskoj krivoj. II stadijum otpuštanja: od temperature 150°C čelik se ponovo isteže do temperature oko 290°C. a u produktima razlaganja pothladenog austenita. Izmedu temperatura 290 i 400°C ponovo dolazi do kontrakcije dilatometrijske probe i to je III stadij um otpuštanja. koji je koriščen za eksperiment. Do temperature 80°C. a zatim otpuštan zagrevanjem brzinom od 2°C/min. nastaje jako skračenje epruvete što odgovara stadijumima otpuštanja: I stadijum otpuštanja: izdvajaju se najsitniji submikroskopski kristaliči karbida železa. Ovo normalno toplotno istezanje odvija se istovremeno sa još jednim procesom koji takode vodi ka povečanju zapremine.29nm. cementit je u vidu pločica.Ugljenični čelik sa 1.3%. Otpuštanjem se stvara zrnasti cementit. otpuštani Čelik se sastoji od ferita i veoma finih čestica karbida. čelik se pri zagrevanju ravnomerno isteže. kontinualno prelazi u kubnu rešetku ferita bez ugljenika sa parametrom rešetke a ~0. zbog čega tetragonalni martenzit prelazi u kubni završeno je. Tvrdoća čelika neprekidno opada sa temperaturom otpuštanja što se vidi iz tabele: 15 . pa tako mešavina kubnog martenzita i zaostalog austenita povečava svoju zapreminu saglasno povišenju temperature.. izdvajaju se najfiniji karbidi. prethodno je okaljen u vodi sa 1150°C. Kubna rešetka martenzita sa parametrom rešetke a =0. Postavlja se pitanje zašto pri otpuštanju dolazo do smanjenja čvrstoče. Izmedu temperatura 80 i 150°C. Prioritet u objašnjenju treba dati činjenici da strukturne promene imaju odlučujući značaj.286nm. povečanja plastičnosti u poredenju sa zakaljenim čelikom? Poznato je da su čvrstoća i plastičnost posle kaljenja i otpuštanja dosta povoljnije u odnosu na normalizovano stanje. a tirne se smanjuje stabilnost austenita i y-čvrsti rastvor prelazi u oc-rešetku kubnog martenzita. Igličasta struktura ferita nastalog iz martenzita zadržava se i na najvišim temperaturama otpuštanja zbog orijentisanog izdvajanja karbida a odstranjuje se tek zagrevanjem na temperaturama iznad Aj. Daljim povišenjem temperature izdvojeni karbidi postaju krupniji i mikroskopski vidljivi. U ovoj temperaturnoj oblasti izdvaja se praktično sav ugljenik iz kubnog martenzita i obrazuje karbide železa.

u peči. to su slabije izraženi procesi otpuštanja na dilatometrijskoj krivoj pošto tetragonalnost martenzita. manganovi i hrom-manganovi konstrukcioni čelici pokazuju znatno manju udarnu žilavost posle poboljšanja.3%C u zavisnosti od temperature otpuštanja Kod čelika koji su zakaljeni sa prave temperature kaljenja pojedini stadijumi otpuštanja ne mogu se tako jasno razgraničiti jedan od drugog. npr. dok izduženje. razlikuje se poboljšavanje u vodi. Poboljšanje mehaničkih osobina neposredna je posledica velikog usitnjavanja zrna i ravnomerne raspodele mikrokonstituenata. 16 . Ova pojava se naziva otpusna krtost. ali uzrok ovog povečanja krtosti koje se odražava samo u udarnoj žilavosti ali ne i u tvrdoći i čvrstoći. još nije pouzdan i pretpostavlja se da se radi o procesima izdvajanja. ulju ili na vazduhu. Otpusna krtost nastaje ako se čelik posle otpuštanja lagano ohladi a zatim još jednom otpušta na istoj temperaturi i hladi u ulju. Tamna mreža po granicama zrna ukazuje na stanje otpusne krtosti.6%. još jednom otpuštan na 650°C jedan čas i ponovo ohladen u ulju. sadržaj zaostalog austenita i broj izdvojenih karbida takode opadaju sa smanjenjem sadržaja ugljenika. Na osnovu dosadašnjih ispitivanja zaključilo se da tvrdoća. naročito hromni. suženje.Promena tvrdoće čelika sa 1.2 i 0. ohladen u peči. Što je manji sadržaj ugljenika. Neki legirani celici. Na slici je prikazana mikrostruktura mangan-hrom čelika koji je sa temperature 860°C kaljen u ulju. Prema intenzitetu hladenja koje je prethodilo. Udarna žilavost je posle ove termičke obrade iznosila p=80J/cm (žilavo stanje: p=210 J/cm ). udarna žilavost i broj savijanja rastu. zatim otpuštan jedan čas na temperaturi 650°C. zatezna čvrstoća i granica razvlačenja zakaljenog čelika opadaju pri otpuštanju. ako je posle otpuštanja usledilo veoma lagano hladenje. Osim toga. što se postiže procesom poboljšanja. Poboljšavaju se nelegirani i legirani konstrukcioni celici sa sadržajem ugljenika izmedu 0.

17 . Osim toga. Temperatura rastopa za hladenje se odreduje prema željenoj tvrdoči.75%C (pri istoj tvrdoći) Mogućnost primene beinitnog poboljšanja mnogo zavisi od karaktera dijagrama za navedeni čelik. Za zagrevanje se koriste šupljikavi plamenici (imaju jedan otvor u obliku pukotine).Slika 9: Mikro-struktura mangan-hrom čelika Normalno poboljšanje čelika se sastoji u kaljenju sa kasnijim otpuštanjem. Pri beinitnom poboljšanju kaljenje i otpuštanje se na izvestan način sjedinjuju u jedan radni proces a da se čelik ne izlaže opasnim naprezanjima koja nastaju pri obrazovanju martenzita. Posledice su cesto deformacija i pukotine usled kaljenja. Zbog toga se poslednjih godina sve više praktikuje da se mehaničke osobine čelika poboljšavaju beinitnim poboljšanjem. Ovo je pokazano za jedan ugljenični čelik sa 0. od veličine i oblika komada koji se obraduje i od željene krajnje tvrdoće. posle beinitnog poboljšanja čelik ima približno istu tvrdoću i čvrstoću. Radi toga se čelik zagreva do temperature kaljenja i zatim hladi u rastopu soli ili metala koji se nalazi na povišenoj temperaturi. Kod nešto više legiranih čelika transformacija u beinit ponekad gas.75%. Međutim. znatno bolju žilavost nego neki normalno poboljšani čelik. odnosno čvrstoći. u sledečoj tabeli: Karakteristike čvrstoće normalno i beinitno poboljšanog čelika sa 0. naglo hladenje sa visokim temperaturama unosi u čelik jaka naprezanja. a takode i kerozin.

neravnomerno zagrevanje. ♦ Hemijske promene na površini: oksidacija. izostanak mašinske obrade kod čelika osetljivih na razugljeničenje. neodgovarajući radijusi.šupljikavost i poroznost. neodgovarajuće vreme držanja itd. Zavisno od stepena dejstva može se ispoljiti u vidu obogačivanja granica zrna na ugljeniku (prvi stadijum). 4. loša kristalizacija. Neodgovarajući izbor ili zamena čelika. A3 +100-150°. neodgovarajući kvalitet obrade. Greške iz procesa tople prerade: oštra mesta i prelazi. Pregorevanje se karakteriše ne samo vrlo izraženim ogrubljavanjem zrna nego i promenama na granicama austenitnih zrna. neodgovarajuća rashladna sredstva i način hladenja. nezaobljeni otvori i rupe. itd.9. Uticajem naznačenih uzročnika tokom termičke obrade mogu nastati greške. ♦ Kod hladenja: neodgovarajuća brzina hladenja. Osim oksidnih mogu se javiti i sulfidni uključci.Greške iz procesa topijenja: neodgovarajuća dezoksidacija. Hemijske promene na površini i mogu biti: ♦ Kod zagrevanja: nedovoljna ili suviše velika brzina zagrevanja. naugljeničenje. isuviše velike razlike u preseku. neodgovarajuća struktura. termička i fazna naprezanja. itd. neodgovarajući kvalitet površine. Uzrok pregorevanja je dugo zagrevanje na visokoj temperaturi u oksidacionoj atmosferi ili zagrevanje blizu linije solidusa. neodgovarajuća temperatura obrade. Manj i porast zrna izazvan pregrevanjem može se popraviti potpunim žarenjem ili normalizacijom. neodgovarajuća zaštita površine itd. pukotine. u vidu neoksidisanihpora i mehura (drugi stadijum) i u vidu uključaka FeO (treči stadijum). itd. a druga sa normalne temperature. 3. Uzročnici grešaka pre termičke obrade mogu biti: 1. pretežno duž granica zrna. u toku i posle procesa termičke obrade. Posle pregorevanja u prvom stadijumu čelik se može popraviti homogenizacijom i 18 . a poreklo im je od kiseonika i sumpora koji pri visokim temperaturama austenitizacije prodira iz pečne atmosfere u čelik. oksidni i dr. Uzrok je visoka temperatura austenitizacije i dugo vreme držanja. unutrašnja naprezanja izazvana grubom mašinskom obradom. urezi i risevi.).GREŠKE PRI TERMIČKOJ OBRADI Greške mogu nastati pre. razugljeničenje. segregacije. itd. 2. razlicite vrste uključaka (sulfidni. Greške mašinske obrade: nedovoljan dodatak za obradu. odstupanje od ispravnih konstruktivnih zahteva. Ovo dovodi do smanjenja plastičnosti i udarne žilavosti u žarenom stanju čelika. neodgovarajući kvalitet površine. U slučaju jačeg pregrevanja potrebna je dvostruka normalizacija: prva na visim temperaturama.

Može biti izazvano neravnomernim zagrevanjem ili hladenjem. 6. neravnomerni krupnozrnasti perlit izazvan visokom temperaturom austenitizacije uz vrlo sporo hladenje. naftalinski prelom karakterističan po ekstremno grubom zrnu i velikoj krtosti. 5. odnosno promena mera i oblika komada je ranije razmotrena.dvostrukom normalizacijom. odnosno mesta sa nedovoljnom tvrdočom mogu se javiti usled veoma stabilnog parnog omotača i produženog prvog stadijuma hladenja. Pored pomenute grubozrne strukture izazvane pregorevanjem i pregororn mogu se javiti i: 1. Da bi se ova greška uklonila potrebno je izvesti normalizaciju i ponovno kaljenje odgovarajučim rashladnim sredstvom. 2. lamelami perlit u strukturi meko žarenog čelika izazvan neodgovarajučom temperaturom mekog žarenja. 3. Može nastati i pri niskoj temperaturi izotermalnog žarenja. Greške u strukturi izazvane termičkom obradom mogu biti vrlo raznovrsne. neodgovarajuča količina zaostalog austenita izazvana neodgovara.jučim temperaturnim režimom austenitizacije.taka karbidne mreže u strukturi posle valjanja. Krivljenje predstavlja nesimetričnu deformaciju komada posle kaljenja. Ako je pregorevanje jače mora se sprovesti kovanje i žarenje. kao i neprilagodenom načinu uranjanja komada u rashladno sredstvo. zavisno od oblika komada izabrati pravilan način uranjanja. Meka mesta. Pojava deformacije. Neodgovarajuča tvrdoča posle kaljenja može imati različite uzročnike. 19 . prisustvom naprezanj a u komadu pre zagrevanja. Velika tvrdoča u stanju posle tople prerade i žarenja ukazuje na brzo hladenje pri potpunom žarenju ili nedovoljno dugo držanje na temperaturi žarenja. Može se popraviti ponovnim kaljenjem uz prethodnu normalizaciju ili žarenje. krivljenja i prskotine izazvani termičkim i faznim naprezanjima pri zagrevanju i hladenju. 4. koristiti specijalne pomočne uredaje. lokalnog razugljeničenja i usled nehomogenosti strukture. Deformacije. Da bi se izbeglo krivljenje potrebno je pre kaljenja izvršiti žarenje ili normalizaciju. naročito pri postojanju osta. a u posebno teškim slučajevima kaljenje vršiti u presi za kaljenje. Nedovoljna tvrdoča posle kaljenja izazvana je neodgovarajučim temperaturno-vremenskim režimom austenitizacije i nedovoljnom brzinom hladenja. odnosno neravnomernim zapreminskim premenama pri zagrevanju ili hladenju. karbidna mreža ili ostaci mreže u meko žarenom stanju nadeutektoidnih čelika u slučaju da je meko žarenje izvršeno bez prethodne termičke obrade (normalizacija). Najteži oblik greške predstavljaju prskotine koje se javljaju pri izuzetno visokim unutrašnjim naprezanjima termičkim i faznim u procesu zagrevanja i hlađenja. zagrevanje i hladenje pri kaljenju vršiti što ravnomernije. a ako je došlo do pojave FeO ova greška se ne može popraviti.

prskotina. ali je pojava moguća i pri ispravljanju i brušenju. pa zato problemu utvrdivanja pravog uzročnika mora biti posvećena posebna pažnja. Neke od ovih grešaka mogu podsečati na greške koje nastaju pri termičkoj obradi. 3. Može se sprečiti kontrolom sonih kupatila. Slojevite prskotine se obrazuju na površini okaljenog predmeta u zoni skupljanja i to samo u slučaju brzog prelaska naprezanja na zatezanje u naprezanja na pritisak. Pri hladenju obično nastaju ako je čelik male prokaljivosti prethodno potpuno progrejan i kaljen u vodi pri čemu se obrazuje martenzit u površinskom sloju. itd.Najčešći uzrok je isuviše velika i neravnomerna brzina zagrevanja ili hladenja cesto izazvana prisustvom konstruktivnih nedostataka (ostri uglovi. Mogu nastati i pri brušenju. unutrašnje prskotine. Površinske prskotine javljaju se u obliku kontinualne ili isprekidane mreže. Razlikuju se sledeče vrste prskotina: 1. pojačanog habanja. Duboke prskotine javljaju se kod čeličnih komada prokaljivih po celom ili većem delu preseka.Nastaju pri brušenju okaljenih predmeta zbog zagrevanja samo tankog površinskog sloja u kome se javljaju naprezanja na zatezanje zbog obrazovanja strukture sa manjom zapreminom. krivljenja i dr. površinske prskotine. 4. Unutrašnje prskotine su lučnog oblika i javljaju se obično u blizini oštrih ili pravih uglova i otvora. Uzročnici grešaka posle termičke obrade mogu biti neodgovarajuče ispravljanje i brušenje.01-2 mm. a dostižu dubinu 0. kao i mesta sa povećanom koncentracijom naprezanja. Mogu da se jave pri zagrevanju kod krupnih otkivaka kao i pri hladenju komada manjih preseka. 20 . Cesto su pračene obrazovanjem površinskih pukotina. Ova vrsta prskotina može se izbeči pravilnim otpuštanjem posle kaljenja. Najčešće se javljaju pri kaljenju. nagli prelazi. duboke prskotine.). 2. Javljaju se u unutršnjosti komada. slojevite prskotine. kao i pri kaljenju posle naugljeničenja. Mogu nastati i pri brzom zagrevanju do temperature otpuštanja. duboki zarezi itd. 3. Isto tako i prisustvo nemetalnih uključaka i gasnih mehurova može da utiče na stvaranje prskotina. 1. Da bi se pojava ove vrste prskotina sprečila potrebno je vršiti sporo zagrevanje krupnijih komada naročito do 750°C. 2. Ovo može dovesti do pojave inicijalnih mehaničkih oštečenja. To su prskotine koje počinju na površini i prostiru se duž komada. neodgovarajuča priprema i kasnija upotreba termički obradenog komada. Erozija površine nastaje usled dejstva hlorida i oksidacije komada u sonim kupatilima. lomova. preloma zbog zamaranja. 4. a u određenim slučajevima mogu dopreti i do površine čelika male prokaljivosti ili naugljeni-sanih komada.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->