SEMINARSKI RAD

Tema:

Termička obrada čelika

SADRŽAJ
SADRŽAJ............................................................................................................................2 SADRŽAJ............................................................................................................................2 1. OSNOVNI VIDOVI TERMIČKE OBRADE.............................................................4 2. HOMOGENIZACIJA-DIFUZIONO ŽARENJE........................................................4 Slika 1: Promena sastava čvrstog rastvora pri kristalizaciji..........................................4 Slika 1: Promena sastava čvrstog rastvora pri kristalizaciji..........................................4 Slika 2: Uticaj brzine hladjenja na likvacionu neravnomernost legura zlata sa 16% b.......5 Slika 2: Uticaj brzine hladjenja na likvacionu neravnomernost legura zlata sa 16% b.......5 3.SFEROIDIZACIJA –MEKO ŽARENJE......................................................................7 Slika 3: Čelik sa 1,02% ugljenika .......................................................................................8 Slika 3: Čelik sa 1,02% ugljenika .......................................................................................8 Slika 4: Čelik sa 1,05% ugljenika........................................................................................8 Slika 4: Čelik sa 1,05% ugljenika........................................................................................8 4.NORMALIZACIJA......................................................................................................9 Slika 5: Temperature normalizacije ugljeničnih čelika.......................................................9 Slika 5: Temperature normalizacije ugljeničnih čelika.......................................................9 5.NEPOTPUNO ŽARENJE..........................................................................................10 6.REKRISTALIZACIONO ŽARENJE........................................................................11 Promena Tr [°C] u zavisnosti od stepena hladne deformacije...........................................11 Promena Tr [°C] u zavisnosti od stepena hladne deformacije...........................................11 Osobine rekristalizovanog, prethodno hladno valjanog čelika (ε=90°) sa 0,09% ugljenika ............................................................................................................................................11 Osobine rekristalizovanog, prethodno hladno valjanog čelika (ε=90°) sa 0,09% ugljenika ............................................................................................................................................11 7.KALJENJE.................................................................................................................12 Slika 7: Temperature hlađenja ugljeničnih čelika..............................................................12 Slika 7: Temperature hlađenja ugljeničnih čelika..............................................................12 Zavisnost tvrdoće žarenog i kaljenog čelika od sadržaja ugljenika...................................13 Zavisnost tvrdoće žarenog i kaljenog čelika od sadržaja ugljenika...................................13 8.OTPUŠTANJE ČELIKA............................................................................................13 Slika 8: Dilatometrijska kriva otpuštanja čelika sa 1,3%C, kaljenog u vodi sa 1150°C. Brzina zagrevanja je 2°C/min............................................................................................14 Slika 8: Dilatometrijska kriva otpuštanja čelika sa 1,3%C, kaljenog u vodi sa 1150°C. Brzina zagrevanja je 2°C/min............................................................................................14 Promena tvrdoće čelika sa 1,3%C u zavisnosti od temperature otpuštanja.......................16 Promena tvrdoće čelika sa 1,3%C u zavisnosti od temperature otpuštanja.......................16 Slika 9: Mikro-struktura mangan-hrom čelika...................................................................17 Slika 9: Mikro-struktura mangan-hrom čelika...................................................................17 Karakteristike čvrstoće normalno i beinitno poboljšanog čelika sa 0,75%C (pri istoj tvrdoći)...............................................................................................................................17

2

.................GREŠKE PRI TERMIČKOJ OBRADI......Karakteristike čvrstoće normalno i beinitno poboljšanog čelika sa 0.......................................................................................................................18 3 ......17 9......................75%C (pri istoj tvrdoći)..............................

u realnom slučaju izjednačavanja sastava kristala čvrstog rastvora. ukoliko se želi difuziono zasičenje površine nekim elementom. Na slici je prikazan dijagram stanja sa obrazovanjem neprekidnog niza čvrstih rastvora. 2. difuzija ne protiče do kraja. Srednji sastav očvrsle legure na kraju je jednak 4 . U največem broju slučajeva. Slika 1: Promena sastava čvrstog rastvora pri kristalizaciji U skladu sa dijagramom stanja.1. najčešče se kombinuju termička obrada i plastična deformacija (termo-mehanička obrada). U zavisnosti od toga koje zahteve proizvod treba da ispuni. Kristalizacija sa obrazovanjem čvrstih rastvora obavezno je povezana sa likvacijom. OSNOVNI VIDOVI TERMIČKE OBRADE Termička obrada je jedna od vrlo važnih operacija u tehnološkom procesu proizvodnje gotovih proizvoda. sav rastop i kristali čvrstog rastvora treba da imaju sastav koji se opisuje tačkama preseka izotermske horizontale sa linijama likvidusa i solidusa. nekada i hemijsko-termička obrada. Medutim. samo uz pomoć termičke obrade mogu se postiči visoke vrednosti mehaničkih osobina čelika i na taj način obezbediti normalan rad savremenih mašina i instrumenata. HOMOGENIZACIJA-DIFUZIONO ŽARENJE Primenjuje se kod odlivaka u cilju uklanjanja posledica neravnomerne kristalizacije.

a za legirajuče elemente (exp-30). Zbog toga se za temperaturu homogenizacije bira ona koja je < 0. Usled toga. Nepohodno je biti oprezan pri izboru temperature homogenizacije jer visoke temperature dovode do intenzivnog obrazovanja oksida.90-0. naročito ako se pojavi nofa faza po granicama zrna).95°C temperature solidusa (nekada se uzima i niža temperatura). što dovodi do gubitka metala. Kasnije očvrsle zapremine dosta su bogatije metalom B. Homogenizacija (difuziono žarenje) se sastoji u zagrevanju do visokih temperatura. veliki značaj imaju podaci o uticaju brzine hladenja na likvacionu neravnomernost. Za uklanjanje te pojave neophodno je izvršiti termičku obradu radi izjednačavanja sastava po celoj zapremini komada. Do likvacije dolazi tako. Mogučnost izjednačavanja sastava pri žarenju u prvom redu zavisi od energije aktivacije procesa difuzije. do vrednosti 1. stepen likvacije raste od vrednosti 1. Za praktičan rad. pri ekstrapolaciji na beskonačno malu (nultu) brzinu hladenja. kao i eksploatacionih karakteristika: mehaničkih ili fizičko-hemijskih osobina (plastičnost čelika je smanjena. time je olakšano izjednačavanje sastava.sastavu legure I. neravnomernost sastava u zapremini komada (odlivka) dovodi do zonalne. T=727°C. Prisustvo likvacije dovodi do velikih promena osobina. Dendritna segregacija u nizu slučajeva može biti u potpunosti ili bar u velikom delu odstranjena procesom homogenizacije. Pri tom je brzina homogenizacije odredena vrednošču koeficijenata difuzije koji se nalazi u eksponencijalnoj zavisnosti od temperature (vidi glavu III). Koeficijent difuzije ugljenika u austenitu je upravo proporcionalan: exp-(16000/T). Slika 2: Uticaj brzine hladjenja na likvacionu neravnomernost legura zlata sa 16% b 5 . pri brzini od 30°C/s. ta vrednost za ugljenik jednaka je (exp-16). ali opisani mehanizam očvršćavanja vodi u realnim uslovima ka dobijanju likvacione neravnomernosti dva tipa. Homogenizacija čelika se odvija u temperaturnom intervalu od 1100-1250°C. Što je niža energija aktivacije. Na temperaturi. a izdvojenih kristala do dendritne likvacije. lošeg kvaliteta legura.5. Na slici je prikazan uticaj pri povečanju brzine. što ranije očvrsle zapremine rastopa na površini toplotne razmene ili u centru zrna kao i na glavnim osama dendrita sadrže manje drugog elementa. koeficijent difuzije legirajučih elemenata u austenitu proporcionalan je: exp-(30000/T).

Izuzetak pravi difuzija lako pokretljivih atoma u dovoljno tankim presecima. odvija se usled difuzije atoma tog metala iz tečnog rastopa u kristale čvrstog rastvora. Imajuči u vidu da se radi o difuzionom žarenju. Radi smanjenja tvrdoče komada i uklanjanja nekih površinskih defekata. Nakon homogenizacije treba ostvariti lagano hladenje. što može da se otkloni daljom preradom. U ovim uslovima nema likvidacije. Uporedivanjem uslova izjednačavanja sastava pri zonalnoj i dendritnoj likvaciji pokazalo se da su gradijenti koncentracije dc/dx pri dimenzionom izjednačavanju u slučaju zonalne likvacije sto puta manji u odnosu na dendritnu. cesto se komadi podvrgavaju otpuštanju pri temperaturi 670-680°C u vremenu od 116 časova. Brzina masenog protoka pri zonalnoj difuziji nije dovoljna za više ili manje značajnu homogenizaciju. dobija se krupno zrno. hladenje likvacionog rastopa brzinom većom od kritične definiše raspored elemenata svojstven tečnom rastopu. ali u kristalnom stanju. Za brzo hladenje prenosi rastop u oblast njegovog postajanja u kristalnom stanju.Na taj način. 6 .Završno obogačivanje čvrstog rastvora metalom B.

tako daje martenzit veoma disperzan.SFEROIDIZACIJA –MEKO ŽARENJE Pod mekim žarenjem se podrazumeva dugotrajno držanje čelika na temperaturama malo ispod ili nešto iznad Aj-temperature. Pri mekom žarenju teži se ravnomernoj. karbid se direktno izdvaja u obliku globula na već prisutnim kristalima cementita. tvrdoća čelika raste pa se obradivost pogoršava. martenzit postaje grublji. 0. a povečava se količina zaostalog austenita. srednjoj veličini karbida. 0. Ako su karbidi veoma fini. u kome su globule cementita proizvoljno rasporedene u feritnoj osnovi. Pojava lamelarnog perlita je na taj način zaobiđena. l. 62. Iz lamelarnog perlita nastaje zrnasti perlit.8%Si. lamele cementita. jer se oštrice alata brzo troše i tupe na veoma tvrdim lamelama cementita. Sferoidizacija grube mreže sekundarnog cementita izdvojene po granicama zrna. Meko žarenje ugljeničnih čelika se vrši u intervalu od 650-750°C. mašinsku ili obradu plastičnom deformacijom. Ovakvi čelici se teško mašinski obraduju. jer oštrica alata seče samo ferit. a globule cementita se pri obradi potiskuju u stranu. Formula vazi za sastave Čelika ako % pojedinog elementa ne prelazi sledeče vrednosti: 0. sa naknadnim laganim hladenjem («10°C/h) u cilju prevodenja Fe3C i karbida u globularni oblik (loptice). Temperature mekog žarenja se mogu odrediti prema H.3. 5%Ni. postepeno prelaze u zrnca. Ako se čelik lagano hladi sa temperatura koje su samo nešto više od Aj-pri dostizanju Aj-temperature.8%Cr. pod uticajem površinskog napona. pa opada kvalitet površine komada. pa je potrebno samo kratko vreme držati čelik na temperaturi kaljenja. 7 . čelik je u slučaju grubih nodula isuviše mek.9%C. protiče vrlo sporo i vodi neravnomernoj veličini zrnaca cementita. Cilj ovog žarenja je postiči strukturu koja je pogodna za kaljenje.1 %Mn. struktura čelika sa večim sadržajem ugljenika je pretežno perlitna.5%Mo. Sa druge strane.25%V i 2%W. tako da pri obradi daje žilavu strugotinu. Fini karbidi se pri kaljenju brzo rastvaraju. pri čemu austenitno zrno raste zbogpreduge austenitizacije. Grubi karbidi zahtevaju duže vreme za rastvaranje u austenitu. 1. Pri dugotrajnom držanju neposredno ispod Aj-temperature. l. Mašinska obrada je znatno olakšana.20Mn + 20Cr + 20Mo -20Ni + 20W + 100V. si.Ruhfusu računskim putem prema formuli: tsferoid °C=710° + 20Si . Posle kovanja.

Slika 3: Čelik sa 1. smanjuje se otpornost na habanje. jer u zakaljenoj osnovi nedostaju tvrdi kristali sekundarnog cementita. nastaje razugljenisavanje površine komada ako nisu preduzete protiv mere. več martenzit ili beinit. Pri jačem razugljenisavanju. a tokom hlađenja. jer se krti perlit lomi i može da bude uzrok pojave površinskih pukotina. u površinskom sloju nastaje ferit. potrebnog pri mekom žarenju.05% ugljenika Razugljenisavanjem se čelik prevodi iz nadeutektoidnog u eutektoidno ili čak podeutektoidno stanje. Meko žareni čelici sa ovakvim površinskim perlitnim slojem pokazuju malu sposobnost uobličavanja u hladnom. kovanja ili normalizacije ne transformišu u perlitnoj več u beinitnoj ili čak delimično i u martenzitnoj oblasti pa zbog toga imaju veliku tvrdoću. Pri tome klice karbida nestaju. 8 . Globularni cementit se stvara veoma lako i brzo ako polazna struktura nije perlit.02% ugljenika Slika 4: Čelik sa 1. Zavisno od stepena razugljenisavanja. ovaj sloj se pri dostizanju Al -temperature transformiše u normalni lamelami perlit.Zbog dugotrajnog žarenja. Ovaj postupak se uglavnom primenjuje kod legiranih čelika koji se posle valjanja.

ukoliko je zagrevanje brže izvedeno. podrazumeva se zagrevanje čelika do temperatura 30-50°C iznad A3 -temperature. si.utoliko je finija i ravnomernija. 9 . do koje pri tome dolazi. čvrstoča. Na ovoj temperaturi komad se zadržava samo toliko dok se potpuno ne progreje. 65. vreme držanja krače i hladenje brže. a zatim se hladi na mirnom vazduhu.NORMALIZACIJA Pod normalizacionim žarenjem ili normalizacijom. Dvostrukom a/y-transformacijom. Struktura koja nastaje pri normalizaciji. izduženje. Čelik se pri normalizaciji brzo hladi na vazduhu. tj GOSE linije. kontrakcija i udarna žilavost. temperatura normalizacije bliža Ac3-temperaturi. Slika 5: Temperature normalizacije ugljeničnih čelika Normalizacijom se znatno poboljšavaju mehaničke osobine čeličnog liva kao stoje granica razvlačenja. tada se nečistoče prisutne u čeliku izdvajaju na granicama zrna. usled Čega može da nastupi znatan pad plastičnosti.4. Ako se nasuprot ovome. čelik se prevodi u sitnozrno homogeno stanje koje se naziva " normalno " i koje je karakteristično za odredeni čelik ili šaržu. Ovakav proces se naziva potpuno žarenje. primeni veoma sporo hladenje u peči.

Povečanje tvrdoče nije veliko ali se normalizacijom postiže čista površina pri rezanju. Normalizacija sa naknadnim visoko temperaturnim otpuštanjem (600-660°C). Nastali ferit samo delimično prelazi u čvrsti rastvor. Kod nadeutektoidnih čelika nepotpuno žarenje se primenjuje umesto potpunog žarenja. Tada ovaj vid žarenja predstavlja sferoidizaciju. zagrevanje iznad A{ posebno je važno za eutektoidni čelik što omogučava da se dobije zrnasti perlit umesto lamelarnog. normalizacija se primenjuje zajedno sa kaljenjem i visokim otpuštanjem. sto vodi rastu čvrstoče za 10-15% i tvrdoče normalizovanog čelika u poredenju sa žarenim. ali proces normalizacije stvara uslove za manju deformaciju komada u poredenju sa onom koja se dobija pri kaljenju. Za podeutektoidne čelike nepotpuno žarenje se primenjuje da bi se smanjila unutrašnja naprezanja i poboljšala obrada rezanjem.Ubrzano hladenje na vazduhu vodi ka razlaganju austenita pri nižim temperaturama.zrnasti cementit 10 . To je uzrok povečanoj disperznosti feritno-cementitne mešavine i povečane količine perlita (kvazi-eutektoida).NEPOTPUNO ŽARENJE Ovaj oblik žarenja razlikuje se od potpunog u tome što se čelik zagreva do temperatura koje su nešto niže od A j. Pri nepotpunom žarenju odvija se samo delimična prekristalizacija čelika usled transformacije perlit->austenit. Jasno je da temperatura normalizacije zavisi od sastava čelika. a njegov znatan deo se ne podvrgava prekristalizaciji. cesto se primenjuje za korigovanje strukture legiranih čelika umesto žarenja.pločasti perlit I cementit (mreža) b. Kod ovih čelika. 5. Mehaničke osobine če biti niže. Za srednje-ugljenične čelike. Slika 6: Mikrostruktura eutektoidnog čelika: a. usled usitnjava-nja zrna raste žilavost. Pored toga. Za nisko-ugljenične čelike normalizacija se kao jednostavnija operacija primenjuje zajedno sa žarenjem.

več na temperaturi rekristalizacije dolazi do strmijeg pada tvrdoče i zatezne čvrstoče. Temperatura rekristalizacije opada povečanjem stepena deformacije. nedeformisanih zrna. kao i do oštrijeg porasta izduženja.REKRISTALIZACIONO ŽARENJE Zagrevanjem hladno deformisanog čelika iznad temperature rekristalizacije napregnuto stanje u kome se nalazi ojačani materijal. uklanja se stvaranjem novih. več zavisi od mnogobrojnih faktora od kojih su najuticajniji: 1-sadržaj legirajučih elemenata i 2-intenzitet prethodne deformacije. što se može zaključiti na osnovu vrednosti koje su prikazane u sledećo tabeli: Osobine rekristalizovanog. Temperatura rekristalizacije (Tr) nije konstanta materijala. sto se može zaključiti iz sledeće tabele: Promena Tr [°C] u zavisnosti od stepena hladne deformacije Mehaničke osobine hladno deformisanog i različito odgrevanog čelika ne menjaju se kontinualno sa stepenom odgrevanja. prethodno hladno valjanog čelika (ε=90°) sa 0.09% ugljenika 11 .6. tako da čelik ponovo dobija svoju plastičnost i žilavost.

Donja granica intervala kaljenja kod podeutektoidnih čelika odredena je pojavom ferita. Čelik koji se kali iz dvofazne oblasti a+y dij agrarna stanja železo-ugljenik sadrži u mikrostrukturi pored martenzita još i meki ferit (kaljenje sa niskih temperatura). Martenzit koji nastaje pod ovakvim uslovima je fino igličast i relativno žilav.50°C iznad linije GOSK. Tehnika kaljenja se sastoji u tome da se čelik sa temperature kaljenja ohladi brzinom koja je nešto veča od kritične brzine hladenja. a zatim se brzo hladi sa ciljem da se dobije martenzitna struktura. Slika 7: Temperature hlađenja ugljeničnih čelika Kaljeni celici sa večim sadržajem zaostalog austenita skloni su promeni dimenzija i pre konačne obrade se moraju ohladiti na niske temperature (do -60°C) radi transformacije austenita u martenzit. Cilj kaljenja je da čelik dobije visoku tvrdoču. Optimalna temperatura kaljenja za ugljenične čelike data je na slici kao šrafirana oblast. Na ovim temperaturama komad se drži tako dugo da bude sigurno progrejan.KALJENJE Pod kaljenjem se podrazumeva zagrevanje čelika na temperature 30. tako da transformacija austenita ne bi mogla da počne u perlitnoj oblasti.7. več mora da počne i da se završi u martenzitnoj oblasti. 12 .

Brza hlađenja u vodi. NIsko-temperaturno otpuštanje se izvodi zagrevanjem do temperature 250°C. Otpuštanje je konačna operacija termičke obrade kojom se dobijaju potrebne mehaničke osobine. Zbog sadržaja silicijuma i mangana koji se uvek nalaze u ugljeničnim čelicima ova granica se može pomeriti do oko 0. Zavisnost tvrdoće žarenog i kaljenog čelika od sadržaja ugljenika Ugljenični celici sa sadržajem ugljenika do oko 0.4% ugljenika. • legirani celici su kaljivi u ulju. posle kaljenja ne mogu postiči punu tvrdoču čelika u kaljenom stanju. počev od temperature 600°C stvara nova naprezanja. poboljšava žilavost bez primetnog smanjenja tvrdoče. a martenzit nastao kaljenjem prevodi u otpušteni martenzit što povečava čvrstoću. Hlađenje na vazduhu daje manja naprezanja na površini oko sedam puta. Nisko-temperaturnom otpuštanju se najčešče podvrgavaju ugljenični i niskolegirani. • neki visokolegirani celici su kaljivi na vazduhu. to su manja zaostala naprezanja. a hlađenja u ulju oko dva puta u poređenju sa naprezanjima koja nastaju pri hlađenju u vodi. pre svega alatni čelici od kojih se zahteva veoma tvrda površina a 13 .OTPUŠTANJE ČELIKA Pod otpuštanjem se podrazumeva zagrevanje zakaljenog Čelika do temperature koja leži ispod kritične Aj (723°C). 8. Ukoliko je sporije odvođenje toplote. držanje na toj temperaturi i hlađenje odredenom brzinom. Brzo hladenje nakon otpuštanja bitno utiče na veličinu zaostalih naprezanja.Hladenje čelika sa temperature kaljenja mora se izvršiti tako brzo da se prekorači gornja kritična brzina hladenja i da se postigne potpuno obrazovanje martenzita: • ugljenični celici su kaljivi u vodi i ulju. a uklanjaju se delimično ili potpuno unutrašnja naprezanja koja nastaju pri kaljenju.5%. Pri tome se smanjuju unutrašnja naprezanja.

beinit. trustit. cijanizirani ili nitrocementirani. izdržljivost ovih čelika usled smanjene tvrdoće nije tako velika.unutrašnost žilava. Medutim. Brzina zagrevanja je 2°C/min 14 . Sto se tiče same klasifikacije transformacija pri otpuštanju. Na osnovu položaja i toka krive sudi se o transformacijama pri zagrevanju.3-0. Ovom postupku se najčešče podvrgavaju srednje ugljenični celici sa 0. Visoko-temperaterno otpuštanje se izvodi na temperaturama od 500-680°C.3%C.5% ugljenika kao i konstrukcioni celici koji treba da imaju visoku granicu tečenja. Kod nekih materijala čvrstoča se pri otpuštanju do određenih temperatura znatno povećava. Cilj je postiči stanje koje se približava ravnotežnoj strukturi. Zagrevanjem uzorka povečava se njegova dužina zbog termičkog Širenja. kaljenog u vodi sa 1150°C. povečava se toplotni efekat. ali su ipak njihove vrednosti veče. Vrlo je bitno znati da otpuštanjem nakon kaljenja nastaju promene ne samo u zakaljenom sloju uzorka. Cilj otpuštanja je smanjenje krtosti i povečanje plastičnosti čelika. Pri otpuštanju okaljenog čelika odigrava se više procesa koji se mogu razjasniti pomoču dilatometrijske krive na sledećoj slici: Slika 8: Dilatometrijska kriva otpuštanja čelika sa 1. a struktura koja se dobija je sorbitna. Povečanjem sadržaja ugljenika u čeliku. sorbit i dr.j. t. veliku izdržljivost i udarnu žilavost. Srednje-temperaturno otpuštanje ostvaruje se na temperaturama od 350500°C i prirnenjuje se na oprugeTemperaturu otpuštanja treba izabrati tako da ne dode do pojave otpusne krtosti. To su površinski kaljeni celici. nego pri normalizaciji. nego i u celoj zapremini uzorka. Termička obrada koja se sastoji od kaljenja i visokog otpuštanja naziva se poboljšanje. Unutrašnji delovi mogu imati strukturu različitu od strukture kaljenog dela. cementirani. tako daje interval odvijanja transformacije povezan sa povečanjem zapremine uzorka. Pri tome dolazi do smanjenja tvrdoče i granice tečenja. ona može da se detaljno izučava pomoču dilatometrijske krive. bez unutrašnjih naprezanja i povečane udarne žilavosti. Zato je veoma bitno odrediti temperaturno-vremenske uslove otpuštanja. Čvrstoča i tvrdoča se smanjuju.

pa tako mešavina kubnog martenzita i zaostalog austenita povečava svoju zapreminu saglasno povišenju temperature. koji je koriščen za eksperiment. nastaje jako skračenje epruvete što odgovara stadijumima otpuštanja: I stadijum otpuštanja: izdvajaju se najsitniji submikroskopski kristaliči karbida železa. zbog čega tetragonalni martenzit prelazi u kubni završeno je. Usled povečane pokretljivosti ugljenikovih atoma. Iznad temperature 400°C. a tirne se smanjuje stabilnost austenita i y-čvrsti rastvor prelazi u oc-rešetku kubnog martenzita. izdvajaju se najfiniji karbidi. Kubna rešetka martenzita sa parametrom rešetke a =0. a zatim otpuštan zagrevanjem brzinom od 2°C/min.Ugljenični čelik sa 1. Ovo normalno toplotno istezanje odvija se istovremeno sa još jednim procesom koji takode vodi ka povečanju zapremine. prethodno je okaljen u vodi sa 1150°C. a u produktima razlaganja pothladenog austenita. cementit je u vidu pločica. Do temperature 80°C.29nm. Postavlja se pitanje zašto pri otpuštanju dolazo do smanjenja čvrstoče. II stadijum otpuštanja: od temperature 150°C čelik se ponovo isteže do temperature oko 290°C. Tvrdoća čelika neprekidno opada sa temperaturom otpuštanja što se vidi iz tabele: 15 . Posle kaljenja mikrostruktura ovog čelika se sastoji od veoma grubih martenzitnih iglica i oko 50% zaostalog austenita. Izmedu temperatura 80 i 150°C. Otpuštanjem se stvara zrnasti cementit. otpuštani Čelik se sastoji od ferita i veoma finih čestica karbida.286nm. Daljim povišenjem temperature izdvojeni karbidi postaju krupniji i mikroskopski vidljivi.. čelik se pri zagrevanju ravnomerno isteže. a to je transformacija zaostalog austenita u kubni martenzit. ali se ovaj proces koagulacije ne odražava više na dilatometrijskoj krivoj. kontinualno prelazi u kubnu rešetku ferita bez ugljenika sa parametrom rešetke a ~0. Igličasta struktura ferita nastalog iz martenzita zadržava se i na najvišim temperaturama otpuštanja zbog orijentisanog izdvajanja karbida a odstranjuje se tek zagrevanjem na temperaturama iznad Aj. U ovoj temperaturnoj oblasti izdvaja se praktično sav ugljenik iz kubnog martenzita i obrazuje karbide železa. povečanja plastičnosti u poredenju sa zakaljenim čelikom? Poznato je da su čvrstoća i plastičnost posle kaljenja i otpuštanja dosta povoljnije u odnosu na normalizovano stanje. Premeštanje ugljenikovih atoma u kristalnoj rešetki. Izmedu temperatura 290 i 400°C ponovo dolazi do kontrakcije dilatometrijske probe i to je III stadij um otpuštanja.3%. Prioritet u objašnjenju treba dati činjenici da strukturne promene imaju odlučujući značaj.

Promena tvrdoće čelika sa 1. Tamna mreža po granicama zrna ukazuje na stanje otpusne krtosti. naročito hromni. dok izduženje. još jednom otpuštan na 650°C jedan čas i ponovo ohladen u ulju. Na osnovu dosadašnjih ispitivanja zaključilo se da tvrdoća. Ova pojava se naziva otpusna krtost.6%. razlikuje se poboljšavanje u vodi.2 i 0. zatezna čvrstoća i granica razvlačenja zakaljenog čelika opadaju pri otpuštanju. Što je manji sadržaj ugljenika. ulju ili na vazduhu. zatim otpuštan jedan čas na temperaturi 650°C. sadržaj zaostalog austenita i broj izdvojenih karbida takode opadaju sa smanjenjem sadržaja ugljenika. Udarna žilavost je posle ove termičke obrade iznosila p=80J/cm (žilavo stanje: p=210 J/cm ). suženje. Na slici je prikazana mikrostruktura mangan-hrom čelika koji je sa temperature 860°C kaljen u ulju. ali uzrok ovog povečanja krtosti koje se odražava samo u udarnoj žilavosti ali ne i u tvrdoći i čvrstoći. Otpusna krtost nastaje ako se čelik posle otpuštanja lagano ohladi a zatim još jednom otpušta na istoj temperaturi i hladi u ulju. udarna žilavost i broj savijanja rastu. Osim toga. još nije pouzdan i pretpostavlja se da se radi o procesima izdvajanja. Poboljšanje mehaničkih osobina neposredna je posledica velikog usitnjavanja zrna i ravnomerne raspodele mikrokonstituenata. u peči. Neki legirani celici. Prema intenzitetu hladenja koje je prethodilo. to su slabije izraženi procesi otpuštanja na dilatometrijskoj krivoj pošto tetragonalnost martenzita. manganovi i hrom-manganovi konstrukcioni čelici pokazuju znatno manju udarnu žilavost posle poboljšanja. što se postiže procesom poboljšanja. ohladen u peči. 16 .3%C u zavisnosti od temperature otpuštanja Kod čelika koji su zakaljeni sa prave temperature kaljenja pojedini stadijumi otpuštanja ne mogu se tako jasno razgraničiti jedan od drugog. npr. ako je posle otpuštanja usledilo veoma lagano hladenje. Poboljšavaju se nelegirani i legirani konstrukcioni celici sa sadržajem ugljenika izmedu 0.

75%C (pri istoj tvrdoći) Mogućnost primene beinitnog poboljšanja mnogo zavisi od karaktera dijagrama za navedeni čelik.Slika 9: Mikro-struktura mangan-hrom čelika Normalno poboljšanje čelika se sastoji u kaljenju sa kasnijim otpuštanjem. Radi toga se čelik zagreva do temperature kaljenja i zatim hladi u rastopu soli ili metala koji se nalazi na povišenoj temperaturi. Međutim. Pri beinitnom poboljšanju kaljenje i otpuštanje se na izvestan način sjedinjuju u jedan radni proces a da se čelik ne izlaže opasnim naprezanjima koja nastaju pri obrazovanju martenzita. 17 . Posledice su cesto deformacija i pukotine usled kaljenja. Za zagrevanje se koriste šupljikavi plamenici (imaju jedan otvor u obliku pukotine). Osim toga. a takode i kerozin. u sledečoj tabeli: Karakteristike čvrstoće normalno i beinitno poboljšanog čelika sa 0. posle beinitnog poboljšanja čelik ima približno istu tvrdoću i čvrstoću. Temperatura rastopa za hladenje se odreduje prema željenoj tvrdoči. Ovo je pokazano za jedan ugljenični čelik sa 0. Zbog toga se poslednjih godina sve više praktikuje da se mehaničke osobine čelika poboljšavaju beinitnim poboljšanjem.75%. Kod nešto više legiranih čelika transformacija u beinit ponekad gas. znatno bolju žilavost nego neki normalno poboljšani čelik. odnosno čvrstoći. naglo hladenje sa visokim temperaturama unosi u čelik jaka naprezanja. od veličine i oblika komada koji se obraduje i od željene krajnje tvrdoće.

a poreklo im je od kiseonika i sumpora koji pri visokim temperaturama austenitizacije prodira iz pečne atmosfere u čelik. neodgovarajući kvalitet površine. neodgovarajući radijusi. Uticajem naznačenih uzročnika tokom termičke obrade mogu nastati greške. Ovo dovodi do smanjenja plastičnosti i udarne žilavosti u žarenom stanju čelika. Pregorevanje se karakteriše ne samo vrlo izraženim ogrubljavanjem zrna nego i promenama na granicama austenitnih zrna. itd. neravnomerno zagrevanje. Manj i porast zrna izazvan pregrevanjem može se popraviti potpunim žarenjem ili normalizacijom. urezi i risevi. itd. pukotine. neodgovarajuća temperatura obrade. Neodgovarajući izbor ili zamena čelika. Greške iz procesa tople prerade: oštra mesta i prelazi. neodgovarajući kvalitet površine. Posle pregorevanja u prvom stadijumu čelik se može popraviti homogenizacijom i 18 . unutrašnja naprezanja izazvana grubom mašinskom obradom. Uzrok pregorevanja je dugo zagrevanje na visokoj temperaturi u oksidacionoj atmosferi ili zagrevanje blizu linije solidusa. izostanak mašinske obrade kod čelika osetljivih na razugljeničenje. 4. oksidni i dr.GREŠKE PRI TERMIČKOJ OBRADI Greške mogu nastati pre. u toku i posle procesa termičke obrade. Uzrok je visoka temperatura austenitizacije i dugo vreme držanja. Zavisno od stepena dejstva može se ispoljiti u vidu obogačivanja granica zrna na ugljeniku (prvi stadijum). Greške mašinske obrade: nedovoljan dodatak za obradu. Hemijske promene na površini i mogu biti: ♦ Kod zagrevanja: nedovoljna ili suviše velika brzina zagrevanja. odstupanje od ispravnih konstruktivnih zahteva. termička i fazna naprezanja. nezaobljeni otvori i rupe. ♦ Kod hladenja: neodgovarajuća brzina hladenja. a druga sa normalne temperature.9.). pretežno duž granica zrna. loša kristalizacija. razugljeničenje. neodgovarajuća struktura. u vidu neoksidisanihpora i mehura (drugi stadijum) i u vidu uključaka FeO (treči stadijum). neodgovarajuća zaštita površine itd.šupljikavost i poroznost. razlicite vrste uključaka (sulfidni. itd. 3. 2. segregacije. isuviše velike razlike u preseku.Greške iz procesa topijenja: neodgovarajuća dezoksidacija. U slučaju jačeg pregrevanja potrebna je dvostruka normalizacija: prva na visim temperaturama. neodgovarajuća rashladna sredstva i način hladenja. ♦ Hemijske promene na površini: oksidacija. neodgovarajuće vreme držanja itd. naugljeničenje. A3 +100-150°. Uzročnici grešaka pre termičke obrade mogu biti: 1. neodgovarajući kvalitet obrade. Osim oksidnih mogu se javiti i sulfidni uključci. itd.

Meka mesta. prisustvom naprezanj a u komadu pre zagrevanja. Greške u strukturi izazvane termičkom obradom mogu biti vrlo raznovrsne. naročito pri postojanju osta. 5. neodgovarajuča količina zaostalog austenita izazvana neodgovara. zagrevanje i hladenje pri kaljenju vršiti što ravnomernije. naftalinski prelom karakterističan po ekstremno grubom zrnu i velikoj krtosti. karbidna mreža ili ostaci mreže u meko žarenom stanju nadeutektoidnih čelika u slučaju da je meko žarenje izvršeno bez prethodne termičke obrade (normalizacija). kao i neprilagodenom načinu uranjanja komada u rashladno sredstvo. odnosno promena mera i oblika komada je ranije razmotrena. a ako je došlo do pojave FeO ova greška se ne može popraviti. 19 . 2. lamelami perlit u strukturi meko žarenog čelika izazvan neodgovarajučom temperaturom mekog žarenja. zavisno od oblika komada izabrati pravilan način uranjanja. koristiti specijalne pomočne uredaje. Neodgovarajuča tvrdoča posle kaljenja može imati različite uzročnike.jučim temperaturnim režimom austenitizacije. a u posebno teškim slučajevima kaljenje vršiti u presi za kaljenje. 3. Nedovoljna tvrdoča posle kaljenja izazvana je neodgovarajučim temperaturno-vremenskim režimom austenitizacije i nedovoljnom brzinom hladenja. Može nastati i pri niskoj temperaturi izotermalnog žarenja. Ako je pregorevanje jače mora se sprovesti kovanje i žarenje. Pored pomenute grubozrne strukture izazvane pregorevanjem i pregororn mogu se javiti i: 1. Da bi se ova greška uklonila potrebno je izvesti normalizaciju i ponovno kaljenje odgovarajučim rashladnim sredstvom. Deformacije. 6. krivljenja i prskotine izazvani termičkim i faznim naprezanjima pri zagrevanju i hladenju. odnosno neravnomernim zapreminskim premenama pri zagrevanju ili hladenju. Da bi se izbeglo krivljenje potrebno je pre kaljenja izvršiti žarenje ili normalizaciju. lokalnog razugljeničenja i usled nehomogenosti strukture. Može biti izazvano neravnomernim zagrevanjem ili hladenjem. Može se popraviti ponovnim kaljenjem uz prethodnu normalizaciju ili žarenje. Najteži oblik greške predstavljaju prskotine koje se javljaju pri izuzetno visokim unutrašnjim naprezanjima termičkim i faznim u procesu zagrevanja i hlađenja. Krivljenje predstavlja nesimetričnu deformaciju komada posle kaljenja. neravnomerni krupnozrnasti perlit izazvan visokom temperaturom austenitizacije uz vrlo sporo hladenje. Velika tvrdoča u stanju posle tople prerade i žarenja ukazuje na brzo hladenje pri potpunom žarenju ili nedovoljno dugo držanje na temperaturi žarenja. Pojava deformacije. odnosno mesta sa nedovoljnom tvrdočom mogu se javiti usled veoma stabilnog parnog omotača i produženog prvog stadijuma hladenja.dvostrukom normalizacijom.taka karbidne mreže u strukturi posle valjanja. 4.

Ovo može dovesti do pojave inicijalnih mehaničkih oštečenja. kao i pri kaljenju posle naugljeničenja. Pri hladenju obično nastaju ako je čelik male prokaljivosti prethodno potpuno progrejan i kaljen u vodi pri čemu se obrazuje martenzit u površinskom sloju. lomova. pojačanog habanja. 4. Neke od ovih grešaka mogu podsečati na greške koje nastaju pri termičkoj obradi. Cesto su pračene obrazovanjem površinskih pukotina. Erozija površine nastaje usled dejstva hlorida i oksidacije komada u sonim kupatilima. duboke prskotine. Ova vrsta prskotina može se izbeči pravilnim otpuštanjem posle kaljenja. Mogu nastati i pri brušenju. neodgovarajuča priprema i kasnija upotreba termički obradenog komada. Slojevite prskotine se obrazuju na površini okaljenog predmeta u zoni skupljanja i to samo u slučaju brzog prelaska naprezanja na zatezanje u naprezanja na pritisak.01-2 mm. krivljenja i dr. 2. preloma zbog zamaranja.). kao i mesta sa povećanom koncentracijom naprezanja. Površinske prskotine javljaju se u obliku kontinualne ili isprekidane mreže. 3. ali je pojava moguća i pri ispravljanju i brušenju. 3. unutrašnje prskotine. nagli prelazi.Nastaju pri brušenju okaljenih predmeta zbog zagrevanja samo tankog površinskog sloja u kome se javljaju naprezanja na zatezanje zbog obrazovanja strukture sa manjom zapreminom. Mogu da se jave pri zagrevanju kod krupnih otkivaka kao i pri hladenju komada manjih preseka. Unutrašnje prskotine su lučnog oblika i javljaju se obično u blizini oštrih ili pravih uglova i otvora. Isto tako i prisustvo nemetalnih uključaka i gasnih mehurova može da utiče na stvaranje prskotina. prskotina. Najčešće se javljaju pri kaljenju. 1. 20 . Razlikuju se sledeče vrste prskotina: 1. Da bi se pojava ove vrste prskotina sprečila potrebno je vršiti sporo zagrevanje krupnijih komada naročito do 750°C. površinske prskotine.Najčešći uzrok je isuviše velika i neravnomerna brzina zagrevanja ili hladenja cesto izazvana prisustvom konstruktivnih nedostataka (ostri uglovi. Mogu nastati i pri brzom zagrevanju do temperature otpuštanja. Duboke prskotine javljaju se kod čeličnih komada prokaljivih po celom ili većem delu preseka. a dostižu dubinu 0. 4. pa zato problemu utvrdivanja pravog uzročnika mora biti posvećena posebna pažnja. Javljaju se u unutršnjosti komada. Može se sprečiti kontrolom sonih kupatila. To su prskotine koje počinju na površini i prostiru se duž komada. itd. 2. Uzročnici grešaka posle termičke obrade mogu biti neodgovarajuče ispravljanje i brušenje. duboki zarezi itd. a u određenim slučajevima mogu dopreti i do površine čelika male prokaljivosti ili naugljeni-sanih komada. slojevite prskotine.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful