DOM ZDRAVLJA NIŠ

FAKTORI RIZIKA ZA NASTANAK

KARDIOVASKULARNIH BOLESTI

Viša medicinska sestra

Sonja Mitić

NIŠ, 2010.
Uvod
Kardiovaskularne bolesti su sve rasprostranjenije i
predstavljaju veliki socio – medicinski i ekonomski
problem. Značaj ovih oboljenja jeste u tome što
umanjuju radnu sposobnost obolelih, uzrok su
prevremenog penzionisanja, invalidnosti i umiranja,
a za njihovo lečenje i rehabilitaciju troše se značajna
finansijska sredstva. Iz tih razloga je prevencija
ovih oboljenja jako značajna.
Cilj

Utvriditi značaj aktivnosti timova(lekara i

sestara) u cilju ranog otkrivanja i otklanjanja
faktora rizika za nastanak kardiovaskularnih
oboljenja.
Metod rada

Ispitivanje je obavljeno u zdravstvenoj stanici “Obilićev

venac” gde je opredeljeno 2500 pacijenata sa raznovrsnom
simptomatologijom bolesti. Praćene su osobe sa faktorima
rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti i njihova
spremnost da rade na otklanjanju.
Faktori rizika: hipertenzija, hiperholesteremija, pušenje,
nepravilna ishrana, gojaznost, fizička neaktivnost, stres,
alkohol, dijabetes mellitus, nasleđe, psihosocijalni i socio-
kulturološki činioci.
 Metod rada
U zdravstvenoj stanici u dvogodišnjem periodu vršeno je istraživanje na 2500 pacijenata,
od toga 1814 ima kardiovaskularne promene u organizmu. Uticaji rizičnih faktora na
pojavu bolesti metodom ankete pacijenata prikupljeni su odredjeni podaci. Analizom tih
podataka u zdravstvenoj stanici došla sam do sledećih rezultata:

FAKTORI RIZIKA

Dijabetes Fizička Uticaj

Odgovor Pušenje Ishrana Gojaznost Alkohol Stres
Mellitus neaktivnost sredine

DA 1101-61% 1598-88% 1283-71% 1385-76% 1103-60% 983-54% 1239-68% 992-55%

NE 713-39% 216-12% 531-29% 429-24% 711-40% 831-46% 578-32% 822-45%

Tabela 1. Analiza faktora rizika

 Od 2500 pacijenata koji se leče u
zdravstvenoj stanici u dvogodišnjem
periodu, 1814 pacijenata imaju faktore
rizika za nastanak kardiovaskularnih
bolesti.
 Grafikon 1. Diabetes mellitus kao faktor rizika

70%
60%
50%
40%
61%
30% 39%
20%
10%
0%
DA NE

Osnovna bolest dijabetes mellitus dala je kod ispitanika 61% komplikaciju

KVO, dok kod 39% ispitanika do pojave KVO došlo je iz drugih razloga
Grafikon 2. Fizička neaktivnost-faktor rizika

100%

80%

60%
88%
40%

20%
12%
0%
DA NE

Jedan od bitnih faktora je i fizička neaktivnost 88% koja je

povezana sa lošom, nekvalitetnom ishranom 76%.
 Grafikon 3. Pušenje-faktor rizika
80%

60%

40% 71%

20%
29%

0%
DA NE

Jedan od čestih faktora rizika u današnje vreme teško iskorenjiva navika je

pušenje, koja daje svoj doprinos pojavi mnogih bolesti pa i KVO. U ovoj
grupi ispitanika sa 71% se izjašnjava da dugi niz godina puši po 20 cigareta
dnevno.
 Grafikon 4. Loša ishrana i gojaznosti

Loša ishrana, masna, začinjena dovodi do pojave gojaznosti od 60% . Taloženje

masnoće na krvnim sudovima doprinosi težem protoku krvi kroz organizam, zastoj,
lošu ishranu ćelija, te nakon dužeg perioda trpljenja organizma dolazi do
poremećaja i ispoljavanja kardiovaskularnih oboljenja.
 Grafikon 5. Alkohol-faktor rizika

Konzumiranje velike količine alkohola i učestalo korišćenje doprinose

trpljenju ogranizma što daje loše rezultate kod 54% ispitanih.
 Grafikon 6. Stres-faktor rizika

Stresni stil življenja današnjice u mnogome doprinosi pojavi bolesti, stalno

prisutan faktor rizika koji neprestano vrši uticaj na organizam. 68% ispitanih
povezuje trenutne pojave bolesti sa nekim velikim stresom
 Grafikon 7. Uticaj sredine-faktor rizika

Do pojave loših i dobrih navika u velikome doprinosi uticaj životne sredine. Sa

razvijenim društvom svest o kvalitetu života je velika, mogućnost za ulaganje u
kvalitetniji život je veća, 55% pacijenta se izjasnilo za loš uticaj sredine.
Dijabetes mellitus prisutan je kod 61% ispitanika.
Jedan od bitnih faktora je i fizička neaktivnost 88%
koja je povezana sa lošom, nekvalitetnom ishranom
76%. Loša ishrana, masna, začinjena dovodi do
pojave gojaznosti od 60% . Taloženje masnoće na
krvnim sudovima doprinosi težem protoku krvi kroz
organizam, zastoj, lošu ishranu ćelija, te nakon dužeg
perioda trpljenja organizma dolazi do poremećaja i
ispoljavanja kardiovaskularnih oboljenja.
Konzumiranje velike količine alkohola i učestalo korišćenje
doprinose trpljenju ogranizma što daje loše rezultate kod 54%
ispitanih. Jedan od čestih faktora rizika u današnje vreme
teško iskorenjiva navika je pušenje, koja daje svoj doprinos
pojavi mnogih bolesti pa i KVO. U ovoj grupi ispitanika sa
71% se izjašnjava da dugi niz godina puši po 20 cigareta
dnevno. Stresni stil življenja današnjice u mnogome doprinosi
pojavi bolesti, stalno prisutan faktor rizika koji neprestano vrši
uticaj na organizam. 68% ispitanih povezuje trenutne pojave
bolesti sa nekim velikim stresom. Do pojave loših i dobrih
navika u velikome doprinosi uticaj životne sredine. Sa
razvijenim društvom svest o kvalitetu života je velika,
mogućnost za ulaganje u kvalitetniji život je veća, 55%
pacijenta se izjasnilo za loš uticaj sredine.
Timska medicinska sestra sagledava faktore
rizika,motiviše pacijente za aktivno učešće u grupni
zdravstveno vaspitni rad,deli liflete i drugi
zdravstveno promotivni material i svakodnevno
promoviše zdrave stilove života.
 Zaključak
Svakodnevne aktivnosti medicinskih sestara na
promociji zdravih stilova života i pored malih
poteškoća pokazuju pozitivne rezultate.
Uočena je povećana motivisanost građana za
očuvanjem zdravlja uključivanjem u grupni i
individualni zdravstveno – vaspitni rad.
Nameće se potreba za daljim angažovanjem i
aktivnijim učešćem sestara edukovanih za rad
u preventivnoj delatnosti.
 Ključne reči:
KVB-faktori rizika
 AUTOR:
VMS Sonja Mitić
Dom zdravlja Niš