Univerzitet u Novom Sadu Medicinski Fakultet Novi Sad Katedra za Infektivne bolesti

KAVASAKI SINDROM
-seminarski rad-

Mentor: Prof. dr Dejan Cvjetkovi

Student: Predrag Star evi Br. Indeksa 12600/10

Novi Sad Decembar 2010.

Engleski prevodi japanskih publikacija iz 1967. Postoje i podaci iz pedesetih godina XX veka koji navaode postojanje bolesti sli ne simptomatologije. i sluznice grla.godine. nosa i usne duplje(1. Tokom narednih 6 godina dr Kavasaki je zabele io oko 50 sli nih slu ajeva. pojedini istra iva i pogledali su baze podataka Univerzitetske bolnice u Tokiju izmedju 1940. Kako bi odgovorili na pitanje kada se Kavasaki sindrom prvi put pojavio u Japanu. opisao je jo po etkom 1961. Od 7618 prijema dece u bolnicu u tom periodu. a od njih samo 5 su imali klini ke manifestacije koje danas prepozajemo kao Kavasaki bolest(ni jedan od ovih 5 slu ajeva nije bio pre 1950. Kawasaki disease) predstavlja akutni sistemski vaskulitis malih i srednjih arterija itavog tela uklju uju i koronarne arterije koje ishranjuju sr ani mi i .3). I 1954. po ijem imenu bolest nosi naziv . Postali su dostupni tek 2002. slu aj etvorogodi njeg deteta sa neobi nom bole u koja se prezentovala osipom i groznicom. ko u.Uvod i istorijat Kavasaki sindrom. (2) Jednu od glavnih predmeta debate u Japanu ezdestih godina o ovom sindromu predstavljalo je pitanje da li oboljenje koje je opisao dr Kavasaki bilo na bilo koji na in povezano sa odredjenim kardijalnim komplikacijama koje su usledile i bile zabele ene u pojedinim slu ajevima.a na engleskom 1974. i prve radove je publikovao na japanskom jeziku 1967. ali konkretnih zabele ki pre 1950. Pronadjeno je 144 slu aja koji su se poklopili sa ovim kriterijumima. oni su pretra ivali 15 razli itih dijagnoza koje su se manifestovale osipom i groznicom. godine. Nazivamo je jo i Mukokutanim sindromom limfnih vorova jer zahvata i limfne vorove. Patolog Noboru Tanaka i pedijatar Takajiro Jamamoto osporili su tvrdnju samog Kavasakija da bolest nema dugoro nih sekvela. godine. . dr Tomisaku Kavasaki . godine).(2) Slika br.1 dr Kavasaki. koji se jo naziva i Kavasaki bole u ( Skra eno KD. Japanski pedijatar po kome je ova bolest dobila ime.

uveliko je bila poznata veza izmedju samog sindroma i vaskulitisa koronarnih arterija koji prethodi formiranju aneurizmatskih pro irenja. tako da je klini ki slabiji oblik Kavasaki sindroma bivao maskiran nekim drugim bolestima kao to su Rubeola i arlahna groznica . ali ono to zaabrinjava jeste da se one tiho i bez klini ki evidentnih znakova razvijaju i njihovo prisustvo mo e biti uo eno tek godinama nakon oboljenja kada nastupi smrt od miokardijalnog infarkta.da je re o ovom oboljenju.9.(6) Sli nost izmedju ovog sindroma i infantilnog nodoznog poliarteritisa bila je o igledna ovim istra iva ima. Kavasaki sindrom je kao nezavisan entitet prepoznat je od i strane Meli a i Hiksa pri Univerzitetu Havaja. godine.Ova kontroverza je razre ena kona no 1970. Dijagnoza se . Zato je bitno da velike doze intravenskog imunoglobulina (IVIG) date u prvoj nedelji od pojave groznice u visokom procentu spre avaju nastanak ovih aneurizmi u ovoj bolesti. Kada je rad Tomisaku Kavasakija objavljen kona no na engleskom jeziku 1974. Sve ovo javljalo se kod oko tre ine pacijenata.(8. A ono to zaokuplja pa nju dana njih nau nika je da li su infantilni nodozni poliarteritis i Kavasaki sindrom deo kontinuuma jedne iste bolesti. to zna i da se znaci i simptomi bolesti razvijaju tokom 10 dana oboljevanja. i nakon toga postepeno spontano povla e ( ak i bez prisustva specifi ne terapije u ve em delu slu ajeva). Landig i Larson retrospektivno su utvrdili autopsijom jednog slu aja iz 1971. kao i Tanaki ne to ranije. Aneurizme koronarnih arterija se jave u 20 do 25 % slu ajeva. kada je sprovedena istraga na nacionalnom nivou kojom je identifikovano autopsijama desetoro dece koja su umrla usled komplikacija aneurizmi koronarnih arterija nakon prele ane Kavasaki bolesti(4). Slu ajevi infantilnog nodoznog poliarteritisa u Zapadnoj Evropi prvi put su zabele eni po etkom XIX veka. ali su usmerili svoja istra ivanja na sterilnu piuriju i uretritis kao i inflamaciju malih i velikih zglobova. godine . je sindrom kao zasebni entitet pojavio se u Japanu. Ili .10) Kavasaki bolest se trenutno dijagnostifikuje na osnovu klini kih znakova i simptoma prema panelu koji je stvoren u svrhe epidemiolo kih analiza u Japanu. odakle se pro irio na Havaje (gde najj e e pogadja decu Azijsko-Ameri kog porekla). Godine 1973. (7) Dijagnoza Priroda Kavasaki sindroma je samolimitiraju a. po etkom sedamdesetih(5). Ovi istra iva i su takodje prepoznali iste grupe simptoma i znakova ove bolesti. Specifi ni laboratorijski test nepostoji.

i ako najmanje etiri od pet dole navedenih simptoma i znakova postoje uz uslov da je bilo koja druga bolest koja mo e izazvati sli nu simptomatologiju prethodno isklju ena: 1.dok fungiformne perzistiraju . Unilateralno pove anje jugulodigastri nog limfnog vora. C. D. Eritem stopala sa prisutnim edemom dorzalnog dela . i suve ispucale usne. Eritematozne ispucale usne. periferni eritemi. cervikalna adenopatija slika br. 4.potvrdjuje ukoliko povi ena telesna temperatura postoji pet ili vi e dana. Mnogi se nau nici sla u da bi trebalo koristiti iru definiciju od ove. 3. bilateralni ne-supurativni konjiktivitis 2. prevashodno na trupu. E. Jagodi ast jezik na kom je uo ljiv gubitak filiformnih papila. Bilateralni ne-eksudativni konjuktivitis.2 Karakteristike Kavasaki bolesti : A. Eritematozni osip. B . F. Periungualna deskvamacija prstiju na nogama. promene na ekstremitetima (periferni edemi. zahva ene sluzoko a usne duplje i jezik (jagodi ast jezik). periungualna deskvamacija ili generalizovana deskvamacija) 5. promene na mukoznim membranama gornjeg respiratornog trakta u vidu crvenila grla. (11) . polimorfni osip. kako bi sva deca koja bi mogla imati benefit od IVIG terapije mogla biti uspe no identifikovana. G.

13) Specifi nosti ovog sindroma koji mogu lako zavarati lekare su : sterilna piurija (koja se mo e povezati ne retko sa infekcijama urinarnog trakta) ili pleocitoza cerebrospinalne te nosti ( pogre no povezana sa asepti nim meningitisom recimo. Pristup diferencijalnoj dijagnozi pri sumnji na Kavasaki bolest.(5. (11.krvna slika koja pokazuje znake normocitne anemije ili trombocitoze. Takodje ponekad mo e biti koristan i Elektrokardiogram koji mo e da uka e na znake ventrikularne disfunkcije ili redje aritmije usled miokarditisa. lumbalnom punkcijom se mo e lako potvrditi ili isklju iti) . osip takodje mo e biti gre kom shva en kao reakcija na lek ili posmatran kao posledica virusne infekcije. dok cervikalna adenopatija obi no bude protuma ena kao bakterijski adentitis.12) Pored opasnosti da se Sindrom ne otkrije. U obzir pri diferncijalnoj dijagnozi mogu do i i Juvenilni idiopatski arthritis ili trovanje ivom. . niski nivoi serumskih albumina i testovi koji ukazuju na smanjenu fukciju jetre usled inflamacije i Leukocitarna formula mogu pomo i lekaru da potvrdi dijagnozu Kavasaki sindroma. Najve i izazov klini arima stoga predstavlja isklju ivanje iz diferencijalne dijagnoze bolesti koje li e na Kavasaki sindrom ali zahtevaju potpuno druga iji terapijski pristup( kao to su bolesti uzrokovane stafilokoknim ili streptokoknim infekcijama recimo).U mnogim slu ajevima navedeni klini ki kriterijumi nisu prisutni svakog dana.(12. Povi eni C reaktivni protein i sedimentacija eritrocita. Klini ari koriste danas specifi ne markere inflamacije i druge testove kako bi se odlu ili u koristi Kavasaki bolesti kada postoje groznica i osip kao simptomi. postoji i sledstveno tome mogu nost da drugo oboljenje usled maskiranja bude gre kom prepoznato kao Kavasaki bolest.13) Slika br 3. Nedostatak specifi nih i dovoljno senzitivnih testova zato danas predstavlja najve u prepreku ka identifikovanju svih obolelih.

(17.(16) Mnoge studije su uspele da dodju do interesantnih podataka. U Ujedinjenom Kraljevstvu taj broj iznosi 8 dok u Sjednijenim Dr avama je 17oro deca na 100. Deca starija od 8 godina i mladja od uzrasta od 6 meseci vrlo retko su oboljevala. Pod ovu novu kategoriju spadaju pacijenti koji imaju groznicu koja traje minimalno 5 dana. 134. mada injenica je da su preko 85% obolelih bila deca mladja od 5 godina starosti.000 godi nje. (10) Epidemiologija Do sada je prisustvo Kavasaki sindroma prime eno u svim rasnim grupama i etni kim zajednicama medju svim pedijatrijskim uzrastima.(14) Shavatanje va nosti IVIG terapije koja je visoko efektivna u ovoj bolesti donelo je novu opciju koju lekari kao dijagnozu svakako moraju razmatrati ukoliko se susretnu sa problemom nejasne prirode koji izaziva osip i visoku telesnu temperaturu-groznicu. ali su zna ajno vi e bili ugro eni od komplikacija koronarnih arterija.19) Godi nje u estalosti ovog sindroma medju decom uzrasta do 5 godina variraju od 3 u Ju noj Africi do 150 na 100.000 u Japanu. tako da je uo eno prisustvo raznih faktora rizika u okolini koji predisponiraju Sindromu. ili nekompletna-kako se jo naziva o emu je bilo re i jo u istra ivanjima krajem osamdesetih godina pro log veka.Poslednjih godina u stru nim krugovima razvio se koncept pod nazivom (atipi na) Kavasaki bolest. (15. imaju najmanje 2 od 5 navedenih simptoma Sindroma i laboratorijiskie nalaze koji potvrdjuju te ku sistemsku infekciju ali bez mogu e racionalne potvrde prirode bolesti. na Havajima medju decom Japansko ameri kog porekla taj broj je vrlo sli an kao u samom Japanu.16.poput izlo enosti osve iva ima vazduha i prostora ili sve e opranim tepisima. Treba dodati da pojedini iskusniji klini ari takodje ubrajaju u ovu bolest pacijente iji ehokardiogram potvrdjuje prisustvo koronarnih abnormaliteta i imaju znake inflamatorne bolesti uprkos nedostatku klasi nog poklapanja klini ke slike sa simptomima (na umu treba imati da ak pet pacijenata iz prvobitne serije od pedeset obolelih od Kavasaki bolesti ne bi bilo dijagnostifikovano na ovaj na in). Ipak ove rezultate treba uzimati sa rezervom jer druge studije nisu uspele da ih sa konstantno u potvrde.19) .

a 70ih i 80ih godina XX veka u pojedinim geografskim podru jima bilo je i pojava epidemija -najjve a incidencija je kod male dece. -postojanje rekurentih infekcija (3-5 % u Japanu) mo e ukazati na vi e uzro nika koji izazivaju isto oboljenje. Medjutim jasno da se radi o infektivnom uzro niku prema slede im jasno utvrdjenim injenicama: -postoje sezonski pikovi u zimskim i prole nim mesecima u mnogim geografskim podru jima.Etiologija Uzrok Kavasaki bolesti ostaje do danas nepoznat. to je i verovatnije. kao to su arlahna groznica ili infekcije adenovirusnima. ili. da je u pitanju neadekvatno aktiviranje sekundarnog imuniteta -kona no. (18) Nakon 30 godina potrage za infektivnim uzro nikom Kavasaki bolesti. U po etku se poku alo sa izolacijom mogu eg agensa iz telesnih te nosti ugro enih i standardnom ivotinjskom inokulacijom . Poslednji poku aji uz nove molekularne tehnike u proteomiji i detekciji nukleinskih kiselina i neki savremeni metodi u bliskoj budu nosti mogli bi biti od pomo i u identifikaciji agenta. Kasnije molekularnim metodama za detekciju pojedinih amino kiselina koje bi bile agent-specifi ne u uzorku pacijenata nije bilo uspeha. a to ukazuje na priustvo transplacentarnih antitela koja tite odoj ad i postojanje ste enog imuniteta kod odraslih kao posledice asimptomatskih infekcija. Slu ajevi kod odraslih i dece mladje od 3 meseca su izuzetno retki . nije ostalo ni ta osim poduga ke liste odba enih mogu ih patogena.20) . Hipoteza da se baketrijski toksini pona aju kao superantigeni koji okidaju kaskadu dogadja koja vodi kao Kavasaki sindromu bila je predmet stru ne diskusije. mnoge klini ke manifestacije ovog oboljenja upravo potse aju na sli na infektivna. (18.

22) Malobrojnost materijala za prou avanje poprili no nas ograni ava da shvatimo patolo ke promene pri vaskulititsu u samom KS. ali i . U ovakvoj klasifikaciji Kavasaki sindrom se smatra nekrotiziraju im vaskulitisom ( zajedno sa Vegenerovom granulomatozom. (23. nodoznim poliarteritisom i Henoh olajnovom purpurom). i koncentrisanje razli itih protoinflamatornih medijatora poput citokina i hemokina ( Interleukini 1. Javlja se i pove ana vaskularna permeabilnost kao posledica visokih koncentracija faktora rasta endotelnih elija( VEGF). Takodje autopsijom zahva enih arterija uo eni su procesi formiranja trombusa. sa i bez rekanalizacije. T elija). Potvrda bitne uloge monocita i makrofaga jeste njihov pronalazak pri biopsiji uzoraka ko e obolelih u akutnoj fazi Kavasaki bolesti. monocita. i mogu biti klasifikovani prema vrsti elija uklju enih u zapaljenski proces i tipu tkivnog o te enja koje posledi no nastaje u zidu krvnog suda. (21. (23) Pretpostavlja se da u e e u ovom procesu imaju i enizimi metaloproteinaze (MMP). ne ve e od 100 µm . KD nije povezan sa anti neutrofilnim anti telima ( ANCA). Iako Kavasaki bolest kao i adultni nodozni poliarteritis mogu dovesti do formiranja aneurizmi arterija koje ishranjuju sr ani mi i .Patologija i Imunopatogeneza Sistemski vaskulitisi zahvataju zidove krvnih sudova (arterijskih i vesnskih) u itavom organizmu. U akutnim formama KD oni su uspe no imunolokalizovani u arterijskim zidovima na mestima inflamacije.24) Najranija promena u zidu krvoga suda je akumulacija mononuklearnih elija ( markofaga. njihovi histopatolo ki procesi se poprili no razlikuju. i to MMP2 i MMP9 pod klase naro ito. IgA sekretuju e plazma elije tada su takodje prisutne kako inflamatorni proces odmi e. kao i miointimalna proliferacija sa zadebljanjem intime a istanjenjem i fibrozom medije. zbog ega se javlja i edem u zidu suda.26) Jedan od klju nih momenata u odvijanju Kavasaki bolesti jeste aktiviranje imunog sistema. Transmuralna inflamacija zapo inje kada se inflamatorni infiltrati iz adventicije i lumena spoje u mediji zida suda. Poput drugih sistemskih vaskulitisa iz iste grupe ( urg traus sindrom ili Vegenerova granulomatoza) . (23. 6. pri emu kona no dolazi do formiranja aneurizme usled destrukcije medije. i 8 i TNF alfa zna ajno se pove avaju u trenutku akutne faze Sindroma) . U Kavasaki sindromu koronarne arterije predstavljaju bitno predilekciono mesto za promene u zidu krvnog suda. a na in na koji dolazi do inflamacije u njemu pre svega uklju uje CD8 pozitivne T elije i makrofage sa vrlo malo fibrinoidne nekroze i polimorfonukleara. Dalje ovu bolest mo emo svrstati u vaskulitise krvnih sudova srednje veli ine jer zahvata male i srednje velike krve sudove .

Inicijalna terapija 2. Terapija prerzistentnih i rekrudescentnih groznica 3.godine uo ili da deca sa Kavasaki sindromom tretirana IVIG imaju br i oporavak od groznice i da u manjem broju razvijaju abnormalitete koronarnih arterija nego kontrolne grupe u tom periodu.(30.28. nakon ega on aktivira oligoklonalne imunoglobuline klase A.29) Terapija Terapija Kavasaki sindroma mo e se podeliti u slede e kategorije. za razliku od samo 3 % pri kombinovanoj terapije aspirina i IVIG).u zidovnima krvnih sudova pri autopsijama preminulih pacijenata.24. Drugi centar za istra ivanja u SAD je pokazao da deca tretirana i sa IVIG i sa visokim dozama aspirina su imala znatno ni e inflamatorne markere i br i oporavak od groznice od dece tretirane samo visokim dozama aspirina (na ehokardiografskim studijama dokazano je da sedam nedelja nakon tretmana 15 % dece tretiranih samo aspirinom razvija koronarne abnormalitete. to ukazuje na verovatan ulazak patogena preko respiratornog sistema. Terapija kardiovaskularnih komplikacija Inicijalna terapija japanski nau nici su 1983. Ameri ka nau nica En Rouli sa svojim kolegama do la je poslednjih godina u istra ivanju do interesantnih podataka o va nosti IgA antitela pri imunom odgovoru u Kavasaki bolesti. u zavisnosti od toga ta elimo da postignemo: 1. (20. CD8 pozitivne T elije infiltriraju tkivo ovih pacijenata poput plazma IgA sekretuju ih elija pronadjenih kod dece preminule od fulminantnih virusnih infekcija respiratornog sistema (u obe grupe pronadjeno je mno tvo inflamatornih nodusa na plu ima pomo u CT-a to ukazuje sa velikom verovatno om na respiratorni put ulaska patogena takodje.31) .

plazmafereza i monoklonska antitela na TNF alfa. Pojedina na ispitivanja su neophodna kako bi se utvrdila odgovaraju a uloga niskomolekularnih heparina. O potentnosti i efikasnosti IVIG terapije govore i pojedini izve taji evropskim nau nika koji su utvrdili da benefit od ove terapije je mogu ak i ako se ona da 10 dana od po etka simptoma. (32. Evropi. kod nekih pacijenata mogu biti korisni.30) Aspirin se koristi da smanji inflamaciju i spre i agregaciju trombocita. Trenutno visoke doze aspirina (80-100 mg/ kg dnevno podeljeno u etiri doze) se koriste u akutnom inflamatornom obliku bolesti.33) Terapija prerzistentnih i rekrudescentnih groznica 10. odnosno toksinom. Za ovu grupu pacijenata ni jedna studija nije utvrdila efikasnost bilo kakve druge vrste terapije. iako nema efekta na razvitak aneurizmi. Stoga bi klini ari prvo trebali da razmotre ponovo dijagnozu ove bolesti. (10. u toku 10 12 asova danas predstavlja standardnu terapiju u SAD. ili pojedina no. (31. (34) Terapija kardiovaskularnih komplikaicija ciljevi terapije kod pacijenata koji su razvili aneurizme koronarnih arterija jesu spre avanje tromboze i miointimalne proliferacije koja vodi stenozi. Studije su pokazale da deca koja ne postanu afebrilna nakon prve doze IVIG su pred pove anim rizikom za nastanak aneurizmi koronarnih arterija. uobi ajena praksa je da se da ponovna doza IVIG-a od 2 g/ kg telesne mase. Minorna ne eljena dejstva i ne eljene reakcije na IVIG su izuzetno retka a variraju od povi ene telesne temperature. kao i selektivnom indukcijom interleukin 1.v.20) Bilo koji lek osim po etne doze IVIG i aspirina trebalo bi eksperimentalno razmotriti. ukoliko se ona potvrdi. Kori enje drugih antiagregacionih lekova (klopidogrel i tiklopidin) zajedno sa aspirinom. ciklosporin. Ako povi ena temperatura i dalje perzistira druge opcije koje mogu biti uspe ne u manjem broju dece uklju uju pulsnu intravensku terapiju metilprednizolonom (30 mg/ kg na 3 dana) i ciklofosfamidom sa prednizonom. Antiagregaciona terapija nastavlja se u nardenih 4-6 nedelja dok se koncentracija svih markera zapaljenja ne vrati u normalu i utvrdi ehokardiografski izostanak o te enja na koronarnim arterijama.Studije koje su usledile u vrstile su terapiju IVIG kao zlatni standard u Kavasaki bolesti. i hipertenzije do drhtavice.receptorskih antagonista i interleukina 8. vezivanju za komponente komplementa. In vitro dokazi ukazuju da IVIG blokira proliferaciju endotelnih elija i sintezu adhezivnih molekula hemokina i citokina.15 % dece sa dijagnozom ovog sindroma koja su tretirana visokim dozama aspirina i 2 g/kg IVIG ima e rekrudescentne i perzistentne groznice. Niske doze aspirina (3-5 mg/kg dnevno) predstavljaju standard u terpaiji dece sa malim do srednjim aneurizmama (manjim od 8 mm). . monoklonskih imunoglobulina protiv trombocitnih Iib/IIIa receptora i varfarina u dugoro nom tretiranju dece sa ve im aneurizmama. i omogu avanju specifi nih antitela da reaguju sa izazivaju im agensom. blokiraju i interakciju izme u endotelnih elija i NK elija. iako postoje teroije koje spekuli u o cross-link-u Fc gama 2 i Fc gama 3 receptora na makrofagima. Kada pacijent postane afebrilan na 3 7 dana doze aspirina polako se smanjuju na dnevne doze od 3-5 mg/kg. Mehanizam dejstva IVIG-a i danas je nepoznat. Jedna doza od 2g/kg telesne mase IVIG i. Australiji i mnogim delovima Azije. koji indukuju imune inhibitorne receptore.

RTG angiografija Intravaskularna ultrasonografija MRI angiografija Elektron zra ni CT Funkcionalne imid ing metode: 1. Ono to je dokazano je da su pacijenti bez ehokardiografski uo enih aneurizmi. 3. Suprotno. 4. 4. Dobutamin stres ehokardiografija Transtorakalna ultrasonografija Pozitron emisivna tomografija Dipiridamol stres talijum 201 monofoton emisivna kompjuterizovana tomografija (37) . valvulitis (koji poga a 1 % pacijenata i naj e e je ograni en na mitralnu valvulu). u toku akutne faze bolesti miofilamentna destrukcija nije glavni mehanizam slabljenja jer se koncentracije troponina ne pove avaju. Iako je miokardijalna funkcija suprimirana a kontraktilitet leve komore oslabljen. 2.Kardiovaskularne komplikacije i dugoro ne sekvele Pored aneurizmi koje se javljaju kao sekvele u 20 25 % netretiranih KD slu ajeva istra ivanja su uo ila i druge komplikacije ovog sindroma: miokarditis. perikarditis sa perikardijalnim izlivom. 20 % pacijenata koji razviju aneurizme u akutnoj bolesti razvi e i stenozu koronarnih arterija i njima mo e biti nakon toga potrebna tereapija miokardijalne ishemije uklju uju i perkutanu transluminalnu angioplastiku. sr ana disfunkcija sekundarna celulularnoj infiltraciji i edemu ili cirkuli u im miokardijalnim depresantima (protoinflamatorni citokini) je mogu a. rotiraju u aterektomiju. 3. Ehokardiografija je senzitivna i pouzdana metoda da uo i aneurizme koronarnih arterija u akutnim i subakutnim fazama bolesti. 2. bajpas ili stent (mo da ak i sr ani transplantant). (34-38) Modaliteti za dugoro no pra enje o te enja koronarih arterija su: Strukturne imid ing metode: 1. u akutnoj i subakutnoj fazi klini ki asimptomatski najmanje 10 godina nakon toga.

Istra iva ki rad bio je ote an i u samom prikupljanju uzoraka (usled broja obolelih). skupe i kompleksne interdisciplinarne studije su neophodne. Pitanje je I da li u ovoj bolesti odgovornost lekara i instituta koji za domen imaju kardiovaskularna istra ivanja. Sve dok dijagnosti ki testovi ne budu napravljeni mnoga deca e nastaviti da pate od preventibilnih morbiditeta i mortaliteta usled nedostatka prave dijagnoze. Koli ina u kojoj ovaj Sindrom eventualno doprinosi teretu adultnih kardiovaskularnih bolesti je ozbiljna briga dana njih nau nika. najve a pitanje i dalje ostaju bez odgovora. Iako su u injeni veliki napori ka na em razumevanju i terapijskom pristupu Kavasaki sindroma i njegovoj samoj prirodi. Tokom godina mali. Ultimativni cilj istra iva a o prevenciji ove bolesti je ne to to e morati da sa eka otkri e samog uzro nika bolesti. Ono to bi istra iva ima trebalo da predstavlja fokus jeste konstrukcija dijagnosti kog testa kojim bi mogla biti identifikovana sva deca kojima je neophodan tretman. reumatolo ka ili infektivne bolesti? Da bi obuhvatili dovoljno statisti kih podataka za istra ivanje. nedovoljno mo ni i kontrolisani studijski projekti koji su skrivali prave tragove bili su publikovani.Zaklju ak Pitanje koje nam se postavlja za to trideset sedam godina nakon prvog opisa i izdvajanja Kavasaki sindroma kao jedinstvenog klini kog entiteta i dalje ne postoji ve i pomak u razotkrivanju prirode same bolesti? Neke ote avaju e okolnosti uklju uju slede e: nedostatak jasnog etiolo kog agensa u inio je klasifikaciju a sami tim i bazu za istra ivanje nedovoljno jasnom. .

16. Malhotra A.pdf. Accessed Dec. Oligoclonal IgA response in the vascular wall in acute Kawasaki disease. 13. Cleveland Clin J Med 2003. Investigation of Kawasaki syndrome risk factors in Colorado. Kawasaki T.org [homepage on the Internet]. Adult coronary artery disease probably due to childhood Kawasaki disease. et al. Specker B. Kawasaki disease in infants less than one year of age. ShulmanST. South Med J 2000.Literatura: 1. Baker SC. 19. Landing BH. Superantigens. 5. [Clinicopathological conference on 10 fatal cases with acute febrile mucocutaneous lymph node syndrome]. et al. Univerzitet u Novom Sadu 2008. Spike BT. Dykewicz CA. Pediatr Infect Dis J 2000. J Pediatr 2000. Marshall GS. 10. Bastian JF. Shulman ST. 11. et al. http://www. Lancet 1992. M. Pediatr Res 1974. Perspect Biol Med 2003. Corydon KE. Association of rug shampooing and Kawasaki disease. Mask CA. From Wikipedia. What is Kawasaki disease? Kawasaki Disease Foundation. Gonzalez-Crussi F. Arch Pediatr Adolesc Med 1995. 2010. Wikipedia. Burns JC. Shonika Rinsho (Jpn J Pediatr) 1971. Kawasaki T. 9. Burns JC. 15. 2. Kosaki F. Stapp J. 12. Pavle Budakov i saradnici . a. Mueller BA. Holman RC. Okawa S. Fujiwara H. Kushner HI.and medium-sized vessel vasculitis. J Pediatr 1987. Patologija za student stomatologije. Kawasaki T . 17. J Am Coll Cardiol 1996. Schoenwetter M. Larson E. Melish ME. conventional antigens and the etiology of Kawasaki syndrome. et al. Rowley AH. Gordon JB. Rosenfeld EA.wikipedia. J Pediatr 1991. Damjanov . Sequelae of Kawasaki disease in adolescents and young adults. Takahashi M. Incomplete Kawasaki disease with coronary artery involvement. Burns JC. Pediatr Infect Dis J 2002. 2008. Kawasaki syndrome: race-specific incidence rates and residential proximity to water. Watanabe T. 22. Rowley AH. Maddox R. Newburger JW. 23. Kushner HI. Davis RL. Waller PL. http://www. Jeanette JC. Daniels SR. Available from: http://en.org/presenter. Mucocutaneous lymph node syndrome in the US. J Immunol 2001. Meissner HC and Leung DYM.americanheart. Shike H. Shulman ST. American Heart Association. Medicinska Naklada. Toshima H. Kato H.org/forms/kdfbrochure. 20. 18. Gidding SS. Stockheim JA. Nola. Treadwell T. 2010. the free encyclopedia. Pediatrics 2000. Bastian JF. 6. [updated 21 December 2010]. Fulfillment of diagnostic criteria in Kawasaki disease. Pediatrics 1976. Inoue O. Kawasaki disease.org/wiki/Kawasaki_disease 14. Hicks RM. 19. Implication for pathogenesis of patterns of injury in small. J Pediatr 1995. Treatment of Kawasaki syndrome with intravenous gamma globulin. Innocentini N. 7. Accessed Dec. 8. Schoenberger LB. Kawasaki disease: a brief history. Kawasaki disease in older children and adolescents. Rethinking the boundaries of Kawasaki disease. Engl J Med 1986. Turner CL. Are infantile periarteritis nodosa with coronary artery involvement and fatal mucocutaneous lymph node syndrome the same? Comparison of 20 patients from North America with patients from Hawaii and Japan. Kawasaki disease. Patologija . Duffy E. Larson EJ. 3. 4. 19. Burns JC. .kdfoundation. Shulman ST.jhtml?identifier=4634. I. 21.

and proposals for future research. Shulman ST. 120: 366 72 . 30. Kobayashi J. Kamiya T. Jeanette JC. High-dose intravenous gamma globulin for Kawasaki disease. 25. 28. Kato H. Kawasaki disease: an evidence based approach to diagnosis. Valvular heart disease in Kawasaki syndrome: incidence and natural history. Treatment of immune globulin-resistant Kawasaki disease with pulsed doses of corticosteroids. Nakano H. Kato H. Pediatr Pulmonol 2003. Akagi T. Arch Dis Child 2002. Pediatrics 1978. Shulman ST. Inflammatory pulmonary nodules in Kawasaki disease. Prevalence of coronary artery abnormalities in Kawasaki disease is highly dependent on gamma globulin dose but independent of salicylate dose. Salo E. Pathology of the heart in Kawasaki disease. Imamura K. 35. Burgner D.24. 34. Long term consequences of coronary aneurysms after Kawasaki disease: vascular wall morphology and function. 32. Maury CPJ. Arch Pathol Lab Med 1981. 29. Wright DA. Takahashi M. Akagi T. et al. 33. Newburger JW. Lancet 1984 31. J Pediatr 1997. Bose A. et al. Pediatr Res 1992. Predominance of monocytes and macrophages in the inflammatory infiltrates of acute Kawasaki disease arteritis. Pediatr Res 2002. et al. 38. Takahashi K. et al. Kamiya T. Melish ME. N Engl J Med 1988. Baker A. Furusho K. Shulman ST. Crawford SE. Comparison of low dose aspirin vs. Fujiwara H. Sato N. Circulation 2002. Sugimura T. Akagi T. Inoue O. Freeman AF. Circulation 2001. Brogan PA. et al. Masutani S. Yasukawa K. Sciarrorota J. Kato H. Hamashima Y. Pelkonen P. Circulating matrix metalloproteinases and their inhibitors in patients with Kawasaki disease. Heart 2000. J Pediatr 1996. 37. et al. Am Heart J 1990. high dose aspirin as an adjunct to intravenous gamma globulin in the treatment of Kawasaki syndrome. 26. Systemic production of vascular endothelial growth factor and fms-like tyrosine kinase-1 receptor in acute Kawasaki disease. Terai M. Circulating interleukin-1 in patients with Kawasaki disease. Finn LS. Sugimura T. Go S. Yutani C. 36. Naoe S. Senzaki H. Cardiac biopsy of Kawasaki disease. Terai M. Iemura M. treatment. et al. Long-term consequences of Kawasaki disease: 10 21-year follow-up study of 594 patients. Ishii M. Sundel RP. 27. et al. Circulation 1996.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful