SEMINARSKI RAD

Univerzitet u Novom Sadu Medicinski Fakultet Novi Sad Katedra za Infektivne bolesti

KAVASAKI SINDROM
-seminarski rad-

Mentor: Prof. dr Dejan Cvjetkovi

Student: Predrag Star evi Br. Indeksa 12600/10

Novi Sad Decembar 2010.

Nazivamo je jo i Mukokutanim sindromom limfnih vorova jer zahvata i limfne vorove. Patolog Noboru Tanaka i pedijatar Takajiro Jamamoto osporili su tvrdnju samog Kavasakija da bolest nema dugoro nih sekvela. godine. (2) Jednu od glavnih predmeta debate u Japanu ezdestih godina o ovom sindromu predstavljalo je pitanje da li oboljenje koje je opisao dr Kavasaki bilo na bilo koji na in povezano sa odredjenim kardijalnim komplikacijama koje su usledile i bile zabele ene u pojedinim slu ajevima. Tokom narednih 6 godina dr Kavasaki je zabele io oko 50 sli nih slu ajeva.Uvod i istorijat Kavasaki sindrom. opisao je jo po etkom 1961. Kako bi odgovorili na pitanje kada se Kavasaki sindrom prvi put pojavio u Japanu.1 dr Kavasaki. Kawasaki disease) predstavlja akutni sistemski vaskulitis malih i srednjih arterija itavog tela uklju uju i koronarne arterije koje ishranjuju sr ani mi i . Pronadjeno je 144 slu aja koji su se poklopili sa ovim kriterijumima. Postoje i podaci iz pedesetih godina XX veka koji navaode postojanje bolesti sli ne simptomatologije. dr Tomisaku Kavasaki . po ijem imenu bolest nosi naziv . ko u. Engleski prevodi japanskih publikacija iz 1967. Japanski pedijatar po kome je ova bolest dobila ime. godine). Postali su dostupni tek 2002. ali konkretnih zabele ki pre 1950.(2) Slika br. i prve radove je publikovao na japanskom jeziku 1967.a na engleskom 1974. I 1954. Od 7618 prijema dece u bolnicu u tom periodu.3).godine. a od njih samo 5 su imali klini ke manifestacije koje danas prepozajemo kao Kavasaki bolest(ni jedan od ovih 5 slu ajeva nije bio pre 1950. godine. oni su pretra ivali 15 razli itih dijagnoza koje su se manifestovale osipom i groznicom. pojedini istra iva i pogledali su baze podataka Univerzitetske bolnice u Tokiju izmedju 1940. . nosa i usne duplje(1. slu aj etvorogodi njeg deteta sa neobi nom bole u koja se prezentovala osipom i groznicom. koji se jo naziva i Kavasaki bole u ( Skra eno KD. i sluznice grla.

kada je sprovedena istraga na nacionalnom nivou kojom je identifikovano autopsijama desetoro dece koja su umrla usled komplikacija aneurizmi koronarnih arterija nakon prele ane Kavasaki bolesti(4). Sve ovo javljalo se kod oko tre ine pacijenata. (7) Dijagnoza Priroda Kavasaki sindroma je samolimitiraju a. ali su usmerili svoja istra ivanja na sterilnu piuriju i uretritis kao i inflamaciju malih i velikih zglobova. po etkom sedamdesetih(5).(6) Sli nost izmedju ovog sindroma i infantilnog nodoznog poliarteritisa bila je o igledna ovim istra iva ima.Ova kontroverza je razre ena kona no 1970.(8.9. odakle se pro irio na Havaje (gde najj e e pogadja decu Azijsko-Ameri kog porekla). Godine 1973. Aneurizme koronarnih arterija se jave u 20 do 25 % slu ajeva. Kada je rad Tomisaku Kavasakija objavljen kona no na engleskom jeziku 1974. tako da je klini ki slabiji oblik Kavasaki sindroma bivao maskiran nekim drugim bolestima kao to su Rubeola i arlahna groznica . Landig i Larson retrospektivno su utvrdili autopsijom jednog slu aja iz 1971. i nakon toga postepeno spontano povla e ( ak i bez prisustva specifi ne terapije u ve em delu slu ajeva). A ono to zaokuplja pa nju dana njih nau nika je da li su infantilni nodozni poliarteritis i Kavasaki sindrom deo kontinuuma jedne iste bolesti. Zato je bitno da velike doze intravenskog imunoglobulina (IVIG) date u prvoj nedelji od pojave groznice u visokom procentu spre avaju nastanak ovih aneurizmi u ovoj bolesti.da je re o ovom oboljenju. godine . je sindrom kao zasebni entitet pojavio se u Japanu. Dijagnoza se . kao i Tanaki ne to ranije. ali ono to zaabrinjava jeste da se one tiho i bez klini ki evidentnih znakova razvijaju i njihovo prisustvo mo e biti uo eno tek godinama nakon oboljenja kada nastupi smrt od miokardijalnog infarkta. to zna i da se znaci i simptomi bolesti razvijaju tokom 10 dana oboljevanja.10) Kavasaki bolest se trenutno dijagnostifikuje na osnovu klini kih znakova i simptoma prema panelu koji je stvoren u svrhe epidemiolo kih analiza u Japanu. godine. Specifi ni laboratorijski test nepostoji. uveliko je bila poznata veza izmedju samog sindroma i vaskulitisa koronarnih arterija koji prethodi formiranju aneurizmatskih pro irenja. Kavasaki sindrom je kao nezavisan entitet prepoznat je od i strane Meli a i Hiksa pri Univerzitetu Havaja. Ovi istra iva i su takodje prepoznali iste grupe simptoma i znakova ove bolesti. Ili . Slu ajevi infantilnog nodoznog poliarteritisa u Zapadnoj Evropi prvi put su zabele eni po etkom XIX veka.

potvrdjuje ukoliko povi ena telesna temperatura postoji pet ili vi e dana. D. zahva ene sluzoko a usne duplje i jezik (jagodi ast jezik).dok fungiformne perzistiraju . periferni eritemi. bilateralni ne-supurativni konjiktivitis 2. i ako najmanje etiri od pet dole navedenih simptoma i znakova postoje uz uslov da je bilo koja druga bolest koja mo e izazvati sli nu simptomatologiju prethodno isklju ena: 1. periungualna deskvamacija ili generalizovana deskvamacija) 5. Mnogi se nau nici sla u da bi trebalo koristiti iru definiciju od ove. polimorfni osip. kako bi sva deca koja bi mogla imati benefit od IVIG terapije mogla biti uspe no identifikovana. Eritem stopala sa prisutnim edemom dorzalnog dela . i suve ispucale usne. F. 4.2 Karakteristike Kavasaki bolesti : A. (11) . prevashodno na trupu. E. 3. Eritematozne ispucale usne. C. G. Unilateralno pove anje jugulodigastri nog limfnog vora. promene na ekstremitetima (periferni edemi. Eritematozni osip. Jagodi ast jezik na kom je uo ljiv gubitak filiformnih papila. Bilateralni ne-eksudativni konjuktivitis. cervikalna adenopatija slika br. B . Periungualna deskvamacija prstiju na nogama. promene na mukoznim membranama gornjeg respiratornog trakta u vidu crvenila grla.

12) Pored opasnosti da se Sindrom ne otkrije.(12. Povi eni C reaktivni protein i sedimentacija eritrocita. dok cervikalna adenopatija obi no bude protuma ena kao bakterijski adentitis. lumbalnom punkcijom se mo e lako potvrditi ili isklju iti) . niski nivoi serumskih albumina i testovi koji ukazuju na smanjenu fukciju jetre usled inflamacije i Leukocitarna formula mogu pomo i lekaru da potvrdi dijagnozu Kavasaki sindroma. Pristup diferencijalnoj dijagnozi pri sumnji na Kavasaki bolest. postoji i sledstveno tome mogu nost da drugo oboljenje usled maskiranja bude gre kom prepoznato kao Kavasaki bolest. Najve i izazov klini arima stoga predstavlja isklju ivanje iz diferencijalne dijagnoze bolesti koje li e na Kavasaki sindrom ali zahtevaju potpuno druga iji terapijski pristup( kao to su bolesti uzrokovane stafilokoknim ili streptokoknim infekcijama recimo). Nedostatak specifi nih i dovoljno senzitivnih testova zato danas predstavlja najve u prepreku ka identifikovanju svih obolelih. (11. U obzir pri diferncijalnoj dijagnozi mogu do i i Juvenilni idiopatski arthritis ili trovanje ivom.krvna slika koja pokazuje znake normocitne anemije ili trombocitoze. .(5. 13) Specifi nosti ovog sindroma koji mogu lako zavarati lekare su : sterilna piurija (koja se mo e povezati ne retko sa infekcijama urinarnog trakta) ili pleocitoza cerebrospinalne te nosti ( pogre no povezana sa asepti nim meningitisom recimo.U mnogim slu ajevima navedeni klini ki kriterijumi nisu prisutni svakog dana. Takodje ponekad mo e biti koristan i Elektrokardiogram koji mo e da uka e na znake ventrikularne disfunkcije ili redje aritmije usled miokarditisa. osip takodje mo e biti gre kom shva en kao reakcija na lek ili posmatran kao posledica virusne infekcije. Klini ari koriste danas specifi ne markere inflamacije i druge testove kako bi se odlu ili u koristi Kavasaki bolesti kada postoje groznica i osip kao simptomi.13) Slika br 3.

134. ili nekompletna-kako se jo naziva o emu je bilo re i jo u istra ivanjima krajem osamdesetih godina pro log veka.19) .16. (17. Pod ovu novu kategoriju spadaju pacijenti koji imaju groznicu koja traje minimalno 5 dana.poput izlo enosti osve iva ima vazduha i prostora ili sve e opranim tepisima.19) Godi nje u estalosti ovog sindroma medju decom uzrasta do 5 godina variraju od 3 u Ju noj Africi do 150 na 100.000 u Japanu. (15. Deca starija od 8 godina i mladja od uzrasta od 6 meseci vrlo retko su oboljevala.(16) Mnoge studije su uspele da dodju do interesantnih podataka. imaju najmanje 2 od 5 navedenih simptoma Sindroma i laboratorijiskie nalaze koji potvrdjuju te ku sistemsku infekciju ali bez mogu e racionalne potvrde prirode bolesti. na Havajima medju decom Japansko ameri kog porekla taj broj je vrlo sli an kao u samom Japanu. U Ujedinjenom Kraljevstvu taj broj iznosi 8 dok u Sjednijenim Dr avama je 17oro deca na 100. (10) Epidemiologija Do sada je prisustvo Kavasaki sindroma prime eno u svim rasnim grupama i etni kim zajednicama medju svim pedijatrijskim uzrastima. tako da je uo eno prisustvo raznih faktora rizika u okolini koji predisponiraju Sindromu. Treba dodati da pojedini iskusniji klini ari takodje ubrajaju u ovu bolest pacijente iji ehokardiogram potvrdjuje prisustvo koronarnih abnormaliteta i imaju znake inflamatorne bolesti uprkos nedostatku klasi nog poklapanja klini ke slike sa simptomima (na umu treba imati da ak pet pacijenata iz prvobitne serije od pedeset obolelih od Kavasaki bolesti ne bi bilo dijagnostifikovano na ovaj na in).000 godi nje. ali su zna ajno vi e bili ugro eni od komplikacija koronarnih arterija.Poslednjih godina u stru nim krugovima razvio se koncept pod nazivom (atipi na) Kavasaki bolest. mada injenica je da su preko 85% obolelih bila deca mladja od 5 godina starosti.(14) Shavatanje va nosti IVIG terapije koja je visoko efektivna u ovoj bolesti donelo je novu opciju koju lekari kao dijagnozu svakako moraju razmatrati ukoliko se susretnu sa problemom nejasne prirode koji izaziva osip i visoku telesnu temperaturu-groznicu. Ipak ove rezultate treba uzimati sa rezervom jer druge studije nisu uspele da ih sa konstantno u potvrde.

-postojanje rekurentih infekcija (3-5 % u Japanu) mo e ukazati na vi e uzro nika koji izazivaju isto oboljenje. da je u pitanju neadekvatno aktiviranje sekundarnog imuniteta -kona no. (18) Nakon 30 godina potrage za infektivnim uzro nikom Kavasaki bolesti. a 70ih i 80ih godina XX veka u pojedinim geografskim podru jima bilo je i pojava epidemija -najjve a incidencija je kod male dece.20) . Kasnije molekularnim metodama za detekciju pojedinih amino kiselina koje bi bile agent-specifi ne u uzorku pacijenata nije bilo uspeha. nije ostalo ni ta osim poduga ke liste odba enih mogu ih patogena. Medjutim jasno da se radi o infektivnom uzro niku prema slede im jasno utvrdjenim injenicama: -postoje sezonski pikovi u zimskim i prole nim mesecima u mnogim geografskim podru jima. a to ukazuje na priustvo transplacentarnih antitela koja tite odoj ad i postojanje ste enog imuniteta kod odraslih kao posledice asimptomatskih infekcija. kao to su arlahna groznica ili infekcije adenovirusnima. ili. mnoge klini ke manifestacije ovog oboljenja upravo potse aju na sli na infektivna. Poslednji poku aji uz nove molekularne tehnike u proteomiji i detekciji nukleinskih kiselina i neki savremeni metodi u bliskoj budu nosti mogli bi biti od pomo i u identifikaciji agenta. U po etku se poku alo sa izolacijom mogu eg agensa iz telesnih te nosti ugro enih i standardnom ivotinjskom inokulacijom . (18.Etiologija Uzrok Kavasaki bolesti ostaje do danas nepoznat. Hipoteza da se baketrijski toksini pona aju kao superantigeni koji okidaju kaskadu dogadja koja vodi kao Kavasaki sindromu bila je predmet stru ne diskusije. Slu ajevi kod odraslih i dece mladje od 3 meseca su izuzetno retki . to je i verovatnije.

ali i . monocita. njihovi histopatolo ki procesi se poprili no razlikuju. Javlja se i pove ana vaskularna permeabilnost kao posledica visokih koncentracija faktora rasta endotelnih elija( VEGF). Transmuralna inflamacija zapo inje kada se inflamatorni infiltrati iz adventicije i lumena spoje u mediji zida suda. U ovakvoj klasifikaciji Kavasaki sindrom se smatra nekrotiziraju im vaskulitisom ( zajedno sa Vegenerovom granulomatozom. Iako Kavasaki bolest kao i adultni nodozni poliarteritis mogu dovesti do formiranja aneurizmi arterija koje ishranjuju sr ani mi i . IgA sekretuju e plazma elije tada su takodje prisutne kako inflamatorni proces odmi e. a na in na koji dolazi do inflamacije u njemu pre svega uklju uje CD8 pozitivne T elije i makrofage sa vrlo malo fibrinoidne nekroze i polimorfonukleara. Takodje autopsijom zahva enih arterija uo eni su procesi formiranja trombusa. nodoznim poliarteritisom i Henoh olajnovom purpurom). i mogu biti klasifikovani prema vrsti elija uklju enih u zapaljenski proces i tipu tkivnog o te enja koje posledi no nastaje u zidu krvnog suda. zbog ega se javlja i edem u zidu suda.22) Malobrojnost materijala za prou avanje poprili no nas ograni ava da shvatimo patolo ke promene pri vaskulititsu u samom KS. (21. U Kavasaki sindromu koronarne arterije predstavljaju bitno predilekciono mesto za promene u zidu krvnog suda. Potvrda bitne uloge monocita i makrofaga jeste njihov pronalazak pri biopsiji uzoraka ko e obolelih u akutnoj fazi Kavasaki bolesti.Patologija i Imunopatogeneza Sistemski vaskulitisi zahvataju zidove krvnih sudova (arterijskih i vesnskih) u itavom organizmu. i 8 i TNF alfa zna ajno se pove avaju u trenutku akutne faze Sindroma) . i to MMP2 i MMP9 pod klase naro ito.24) Najranija promena u zidu krvoga suda je akumulacija mononuklearnih elija ( markofaga. T elija). i koncentrisanje razli itih protoinflamatornih medijatora poput citokina i hemokina ( Interleukini 1. Dalje ovu bolest mo emo svrstati u vaskulitise krvnih sudova srednje veli ine jer zahvata male i srednje velike krve sudove . (23. (23. Poput drugih sistemskih vaskulitisa iz iste grupe ( urg traus sindrom ili Vegenerova granulomatoza) . U akutnim formama KD oni su uspe no imunolokalizovani u arterijskim zidovima na mestima inflamacije. sa i bez rekanalizacije. (23) Pretpostavlja se da u e e u ovom procesu imaju i enizimi metaloproteinaze (MMP). 6. pri emu kona no dolazi do formiranja aneurizme usled destrukcije medije. kao i miointimalna proliferacija sa zadebljanjem intime a istanjenjem i fibrozom medije. KD nije povezan sa anti neutrofilnim anti telima ( ANCA). ne ve e od 100 µm .26) Jedan od klju nih momenata u odvijanju Kavasaki bolesti jeste aktiviranje imunog sistema.

29) Terapija Terapija Kavasaki sindroma mo e se podeliti u slede e kategorije. Terapija prerzistentnih i rekrudescentnih groznica 3. nakon ega on aktivira oligoklonalne imunoglobuline klase A. za razliku od samo 3 % pri kombinovanoj terapije aspirina i IVIG). Terapija kardiovaskularnih komplikacija Inicijalna terapija japanski nau nici su 1983.24. to ukazuje na verovatan ulazak patogena preko respiratornog sistema. Drugi centar za istra ivanja u SAD je pokazao da deca tretirana i sa IVIG i sa visokim dozama aspirina su imala znatno ni e inflamatorne markere i br i oporavak od groznice od dece tretirane samo visokim dozama aspirina (na ehokardiografskim studijama dokazano je da sedam nedelja nakon tretmana 15 % dece tretiranih samo aspirinom razvija koronarne abnormalitete. Inicijalna terapija 2.godine uo ili da deca sa Kavasaki sindromom tretirana IVIG imaju br i oporavak od groznice i da u manjem broju razvijaju abnormalitete koronarnih arterija nego kontrolne grupe u tom periodu. CD8 pozitivne T elije infiltriraju tkivo ovih pacijenata poput plazma IgA sekretuju ih elija pronadjenih kod dece preminule od fulminantnih virusnih infekcija respiratornog sistema (u obe grupe pronadjeno je mno tvo inflamatornih nodusa na plu ima pomo u CT-a to ukazuje sa velikom verovatno om na respiratorni put ulaska patogena takodje. Ameri ka nau nica En Rouli sa svojim kolegama do la je poslednjih godina u istra ivanju do interesantnih podataka o va nosti IgA antitela pri imunom odgovoru u Kavasaki bolesti.u zidovnima krvnih sudova pri autopsijama preminulih pacijenata. (20. u zavisnosti od toga ta elimo da postignemo: 1.(30.28.31) .

vezivanju za komponente komplementa. ciklosporin.33) Terapija prerzistentnih i rekrudescentnih groznica 10. blokiraju i interakciju izme u endotelnih elija i NK elija. monoklonskih imunoglobulina protiv trombocitnih Iib/IIIa receptora i varfarina u dugoro nom tretiranju dece sa ve im aneurizmama. Pojedina na ispitivanja su neophodna kako bi se utvrdila odgovaraju a uloga niskomolekularnih heparina. ili pojedina no. (31.30) Aspirin se koristi da smanji inflamaciju i spre i agregaciju trombocita. Trenutno visoke doze aspirina (80-100 mg/ kg dnevno podeljeno u etiri doze) se koriste u akutnom inflamatornom obliku bolesti. plazmafereza i monoklonska antitela na TNF alfa.20) Bilo koji lek osim po etne doze IVIG i aspirina trebalo bi eksperimentalno razmotriti. iako nema efekta na razvitak aneurizmi. Kada pacijent postane afebrilan na 3 7 dana doze aspirina polako se smanjuju na dnevne doze od 3-5 mg/kg. In vitro dokazi ukazuju da IVIG blokira proliferaciju endotelnih elija i sintezu adhezivnih molekula hemokina i citokina. i hipertenzije do drhtavice. Australiji i mnogim delovima Azije. ukoliko se ona potvrdi. Minorna ne eljena dejstva i ne eljene reakcije na IVIG su izuzetno retka a variraju od povi ene telesne temperature. . Studije su pokazale da deca koja ne postanu afebrilna nakon prve doze IVIG su pred pove anim rizikom za nastanak aneurizmi koronarnih arterija. (34) Terapija kardiovaskularnih komplikaicija ciljevi terapije kod pacijenata koji su razvili aneurizme koronarnih arterija jesu spre avanje tromboze i miointimalne proliferacije koja vodi stenozi. Ako povi ena temperatura i dalje perzistira druge opcije koje mogu biti uspe ne u manjem broju dece uklju uju pulsnu intravensku terapiju metilprednizolonom (30 mg/ kg na 3 dana) i ciklofosfamidom sa prednizonom. Za ovu grupu pacijenata ni jedna studija nije utvrdila efikasnost bilo kakve druge vrste terapije.15 % dece sa dijagnozom ovog sindroma koja su tretirana visokim dozama aspirina i 2 g/kg IVIG ima e rekrudescentne i perzistentne groznice. kao i selektivnom indukcijom interleukin 1. O potentnosti i efikasnosti IVIG terapije govore i pojedini izve taji evropskim nau nika koji su utvrdili da benefit od ove terapije je mogu ak i ako se ona da 10 dana od po etka simptoma. Niske doze aspirina (3-5 mg/kg dnevno) predstavljaju standard u terpaiji dece sa malim do srednjim aneurizmama (manjim od 8 mm). Jedna doza od 2g/kg telesne mase IVIG i. Stoga bi klini ari prvo trebali da razmotre ponovo dijagnozu ove bolesti. Antiagregaciona terapija nastavlja se u nardenih 4-6 nedelja dok se koncentracija svih markera zapaljenja ne vrati u normalu i utvrdi ehokardiografski izostanak o te enja na koronarnim arterijama.v. uobi ajena praksa je da se da ponovna doza IVIG-a od 2 g/ kg telesne mase.Studije koje su usledile u vrstile su terapiju IVIG kao zlatni standard u Kavasaki bolesti. odnosno toksinom.receptorskih antagonista i interleukina 8. u toku 10 12 asova danas predstavlja standardnu terapiju u SAD. Evropi. koji indukuju imune inhibitorne receptore. Kori enje drugih antiagregacionih lekova (klopidogrel i tiklopidin) zajedno sa aspirinom. kod nekih pacijenata mogu biti korisni. i omogu avanju specifi nih antitela da reaguju sa izazivaju im agensom. iako postoje teroije koje spekuli u o cross-link-u Fc gama 2 i Fc gama 3 receptora na makrofagima. (10. Mehanizam dejstva IVIG-a i danas je nepoznat. (32.

3. 2. valvulitis (koji poga a 1 % pacijenata i naj e e je ograni en na mitralnu valvulu). 3. u akutnoj i subakutnoj fazi klini ki asimptomatski najmanje 10 godina nakon toga. Dobutamin stres ehokardiografija Transtorakalna ultrasonografija Pozitron emisivna tomografija Dipiridamol stres talijum 201 monofoton emisivna kompjuterizovana tomografija (37) . (34-38) Modaliteti za dugoro no pra enje o te enja koronarih arterija su: Strukturne imid ing metode: 1. Ehokardiografija je senzitivna i pouzdana metoda da uo i aneurizme koronarnih arterija u akutnim i subakutnim fazama bolesti. Iako je miokardijalna funkcija suprimirana a kontraktilitet leve komore oslabljen. RTG angiografija Intravaskularna ultrasonografija MRI angiografija Elektron zra ni CT Funkcionalne imid ing metode: 1. 4. 2. rotiraju u aterektomiju. 4. bajpas ili stent (mo da ak i sr ani transplantant). u toku akutne faze bolesti miofilamentna destrukcija nije glavni mehanizam slabljenja jer se koncentracije troponina ne pove avaju. 20 % pacijenata koji razviju aneurizme u akutnoj bolesti razvi e i stenozu koronarnih arterija i njima mo e biti nakon toga potrebna tereapija miokardijalne ishemije uklju uju i perkutanu transluminalnu angioplastiku. perikarditis sa perikardijalnim izlivom. sr ana disfunkcija sekundarna celulularnoj infiltraciji i edemu ili cirkuli u im miokardijalnim depresantima (protoinflamatorni citokini) je mogu a. Ono to je dokazano je da su pacijenti bez ehokardiografski uo enih aneurizmi. Suprotno.Kardiovaskularne komplikacije i dugoro ne sekvele Pored aneurizmi koje se javljaju kao sekvele u 20 25 % netretiranih KD slu ajeva istra ivanja su uo ila i druge komplikacije ovog sindroma: miokarditis.

Sve dok dijagnosti ki testovi ne budu napravljeni mnoga deca e nastaviti da pate od preventibilnih morbiditeta i mortaliteta usled nedostatka prave dijagnoze. Tokom godina mali. najve a pitanje i dalje ostaju bez odgovora. . Koli ina u kojoj ovaj Sindrom eventualno doprinosi teretu adultnih kardiovaskularnih bolesti je ozbiljna briga dana njih nau nika. Istra iva ki rad bio je ote an i u samom prikupljanju uzoraka (usled broja obolelih). nedovoljno mo ni i kontrolisani studijski projekti koji su skrivali prave tragove bili su publikovani. Ultimativni cilj istra iva a o prevenciji ove bolesti je ne to to e morati da sa eka otkri e samog uzro nika bolesti. Pitanje je I da li u ovoj bolesti odgovornost lekara i instituta koji za domen imaju kardiovaskularna istra ivanja. Ono to bi istra iva ima trebalo da predstavlja fokus jeste konstrukcija dijagnosti kog testa kojim bi mogla biti identifikovana sva deca kojima je neophodan tretman. Iako su u injeni veliki napori ka na em razumevanju i terapijskom pristupu Kavasaki sindroma i njegovoj samoj prirodi. skupe i kompleksne interdisciplinarne studije su neophodne.Zaklju ak Pitanje koje nam se postavlja za to trideset sedam godina nakon prvog opisa i izdvajanja Kavasaki sindroma kao jedinstvenog klini kog entiteta i dalje ne postoji ve i pomak u razotkrivanju prirode same bolesti? Neke ote avaju e okolnosti uklju uju slede e: nedostatak jasnog etiolo kog agensa u inio je klasifikaciju a sami tim i bazu za istra ivanje nedovoljno jasnom. reumatolo ka ili infektivne bolesti? Da bi obuhvatili dovoljno statisti kih podataka za istra ivanje.

Meissner HC and Leung DYM. Newburger JW. South Med J 2000. 20. Rosenfeld EA. Kawasaki disease: a brief history. J Pediatr 1991. Landing BH. Gordon JB. Accessed Dec. Burns JC. Schoenwetter M. Jeanette JC. Mucocutaneous lymph node syndrome in the US. Kawasaki syndrome: race-specific incidence rates and residential proximity to water. Sequelae of Kawasaki disease in adolescents and young adults. 15. Gidding SS. Spike BT. 19.pdf. ShulmanST. 6. Perspect Biol Med 2003. 19. Schoenberger LB. Kawasaki T. Fujiwara H. 17. 22. Damjanov . American Heart Association. Bastian JF. M. Marshall GS. Cleveland Clin J Med 2003. Bastian JF. 7. J Pediatr 1995. Maddox R. Hicks RM.org [homepage on the Internet]. Available from: http://en. 8. http://www. Pediatrics 2000.Literatura: 1. Kosaki F. Kawasaki disease in older children and adolescents. Davis RL. Kawasaki disease in infants less than one year of age. Shike H. What is Kawasaki disease? Kawasaki Disease Foundation.jhtml?identifier=4634. Treatment of Kawasaki syndrome with intravenous gamma globulin. Takahashi M. Oligoclonal IgA response in the vascular wall in acute Kawasaki disease. 9. Nola. Stockheim JA. Pediatr Res 1974.org/wiki/Kawasaki_disease 14. Implication for pathogenesis of patterns of injury in small. J Pediatr 1987. Kawasaki disease. Shulman ST. Association of rug shampooing and Kawasaki disease. Gonzalez-Crussi F. 2010. Arch Pediatr Adolesc Med 1995.kdfoundation. Burns JC. Stapp J. J Am Coll Cardiol 1996.and medium-sized vessel vasculitis. From Wikipedia. http://www. Pediatr Infect Dis J 2000. Burns JC. Daniels SR. et al. Treadwell T.org/presenter. 2010. Pediatrics 1976. Kushner HI. 11. Kawasaki T . Rethinking the boundaries of Kawasaki disease.americanheart. J Pediatr 2000. Rowley AH. Are infantile periarteritis nodosa with coronary artery involvement and fatal mucocutaneous lymph node syndrome the same? Comparison of 20 patients from North America with patients from Hawaii and Japan. Superantigens. the free encyclopedia. Rowley AH. 5. Univerzitet u Novom Sadu 2008. [updated 21 December 2010]. 2. Baker SC. conventional antigens and the etiology of Kawasaki syndrome. Pavle Budakov i saradnici . Dykewicz CA. Mueller BA. Watanabe T. et al. Engl J Med 1986. 21. Fulfillment of diagnostic criteria in Kawasaki disease. Melish ME. Shulman ST. [Clinicopathological conference on 10 fatal cases with acute febrile mucocutaneous lymph node syndrome]. a. Mask CA. Investigation of Kawasaki syndrome risk factors in Colorado. Larson E. Duffy E. Kawasaki T. 16. I. Corydon KE. 19. Waller PL. et al. Innocentini N. Specker B. 10. Holman RC. Kushner HI. 23. Patologija . Kato H. Burns JC. . Pediatr Infect Dis J 2002. Turner CL. 2008. 4. Okawa S. Medicinska Naklada. Malhotra A. J Immunol 2001. 13.org/forms/kdfbrochure. 3. Larson EJ. Kawasaki disease.wikipedia. Shulman ST. Incomplete Kawasaki disease with coronary artery involvement. Inoue O. Lancet 1992. Accessed Dec. Toshima H. 12. 18. et al. Patologija za student stomatologije. Shonika Rinsho (Jpn J Pediatr) 1971. Adult coronary artery disease probably due to childhood Kawasaki disease. Wikipedia.

Circulation 2002. Kato H. Hamashima Y. Wright DA. Sato N. et al. and proposals for future research. 32. Am Heart J 1990. Maury CPJ. Valvular heart disease in Kawasaki syndrome: incidence and natural history. Finn LS. Sugimura T. et al. 33. et al. Shulman ST. Akagi T.24. Jeanette JC. Sciarrorota J. Senzaki H. Crawford SE. Arch Dis Child 2002. Kato H. Freeman AF. et al. 25. N Engl J Med 1988. Imamura K. 34. 29. 120: 366 72 . Yasukawa K. 37. Kamiya T. Takahashi M. Salo E. Sugimura T. 26. Circulating matrix metalloproteinases and their inhibitors in patients with Kawasaki disease. Pathology of the heart in Kawasaki disease. Pediatr Res 2002. Go S. Terai M. Takahashi K. Long term consequences of coronary aneurysms after Kawasaki disease: vascular wall morphology and function. Circulation 2001. Akagi T. Kato H. Long-term consequences of Kawasaki disease: 10 21-year follow-up study of 594 patients. 36. et al. et al. Comparison of low dose aspirin vs. J Pediatr 1996. Melish ME. Inflammatory pulmonary nodules in Kawasaki disease. Prevalence of coronary artery abnormalities in Kawasaki disease is highly dependent on gamma globulin dose but independent of salicylate dose. Circulating interleukin-1 in patients with Kawasaki disease. 27. Yutani C. Pelkonen P. Kobayashi J. High-dose intravenous gamma globulin for Kawasaki disease. 28. Cardiac biopsy of Kawasaki disease. Iemura M. Kawasaki disease: an evidence based approach to diagnosis. Newburger JW. Terai M. Fujiwara H. Kamiya T. Arch Pathol Lab Med 1981. et al. Systemic production of vascular endothelial growth factor and fms-like tyrosine kinase-1 receptor in acute Kawasaki disease. Nakano H. Ishii M. 35. Shulman ST. et al. Baker A. Treatment of immune globulin-resistant Kawasaki disease with pulsed doses of corticosteroids. Masutani S. Inoue O. 38. Akagi T. Heart 2000. Shulman ST. Pediatr Res 1992. Bose A. Burgner D. treatment. Circulation 1996. high dose aspirin as an adjunct to intravenous gamma globulin in the treatment of Kawasaki syndrome. 30. Lancet 1984 31. Predominance of monocytes and macrophages in the inflammatory infiltrates of acute Kawasaki disease arteritis. Brogan PA. Pediatr Pulmonol 2003. Pediatrics 1978. Sundel RP. J Pediatr 1997. Furusho K. Naoe S.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful