Univerzitet u Novom Sadu Medicinski Fakultet Novi Sad Katedra za Infektivne bolesti

KAVASAKI SINDROM
-seminarski rad-

Mentor: Prof. dr Dejan Cvjetkovi

Student: Predrag Star evi Br. Indeksa 12600/10

Novi Sad Decembar 2010.

nosa i usne duplje(1. pojedini istra iva i pogledali su baze podataka Univerzitetske bolnice u Tokiju izmedju 1940. Tokom narednih 6 godina dr Kavasaki je zabele io oko 50 sli nih slu ajeva. dr Tomisaku Kavasaki . I 1954. Japanski pedijatar po kome je ova bolest dobila ime. . ko u. opisao je jo po etkom 1961.(2) Slika br. koji se jo naziva i Kavasaki bole u ( Skra eno KD. Pronadjeno je 144 slu aja koji su se poklopili sa ovim kriterijumima. a od njih samo 5 su imali klini ke manifestacije koje danas prepozajemo kao Kavasaki bolest(ni jedan od ovih 5 slu ajeva nije bio pre 1950.3).a na engleskom 1974. Kako bi odgovorili na pitanje kada se Kavasaki sindrom prvi put pojavio u Japanu. Od 7618 prijema dece u bolnicu u tom periodu. godine. po ijem imenu bolest nosi naziv . Patolog Noboru Tanaka i pedijatar Takajiro Jamamoto osporili su tvrdnju samog Kavasakija da bolest nema dugoro nih sekvela.Uvod i istorijat Kavasaki sindrom. Nazivamo je jo i Mukokutanim sindromom limfnih vorova jer zahvata i limfne vorove. godine). i sluznice grla.godine. Kawasaki disease) predstavlja akutni sistemski vaskulitis malih i srednjih arterija itavog tela uklju uju i koronarne arterije koje ishranjuju sr ani mi i . i prve radove je publikovao na japanskom jeziku 1967. godine. Engleski prevodi japanskih publikacija iz 1967. Postoje i podaci iz pedesetih godina XX veka koji navaode postojanje bolesti sli ne simptomatologije. (2) Jednu od glavnih predmeta debate u Japanu ezdestih godina o ovom sindromu predstavljalo je pitanje da li oboljenje koje je opisao dr Kavasaki bilo na bilo koji na in povezano sa odredjenim kardijalnim komplikacijama koje su usledile i bile zabele ene u pojedinim slu ajevima. Postali su dostupni tek 2002. oni su pretra ivali 15 razli itih dijagnoza koje su se manifestovale osipom i groznicom. ali konkretnih zabele ki pre 1950.1 dr Kavasaki. slu aj etvorogodi njeg deteta sa neobi nom bole u koja se prezentovala osipom i groznicom.

godine . A ono to zaokuplja pa nju dana njih nau nika je da li su infantilni nodozni poliarteritis i Kavasaki sindrom deo kontinuuma jedne iste bolesti. Specifi ni laboratorijski test nepostoji. Dijagnoza se . kada je sprovedena istraga na nacionalnom nivou kojom je identifikovano autopsijama desetoro dece koja su umrla usled komplikacija aneurizmi koronarnih arterija nakon prele ane Kavasaki bolesti(4). Kavasaki sindrom je kao nezavisan entitet prepoznat je od i strane Meli a i Hiksa pri Univerzitetu Havaja. Ovi istra iva i su takodje prepoznali iste grupe simptoma i znakova ove bolesti. odakle se pro irio na Havaje (gde najj e e pogadja decu Azijsko-Ameri kog porekla). uveliko je bila poznata veza izmedju samog sindroma i vaskulitisa koronarnih arterija koji prethodi formiranju aneurizmatskih pro irenja. to zna i da se znaci i simptomi bolesti razvijaju tokom 10 dana oboljevanja. Ili .(8.(6) Sli nost izmedju ovog sindroma i infantilnog nodoznog poliarteritisa bila je o igledna ovim istra iva ima. Zato je bitno da velike doze intravenskog imunoglobulina (IVIG) date u prvoj nedelji od pojave groznice u visokom procentu spre avaju nastanak ovih aneurizmi u ovoj bolesti. Landig i Larson retrospektivno su utvrdili autopsijom jednog slu aja iz 1971.Ova kontroverza je razre ena kona no 1970.da je re o ovom oboljenju. tako da je klini ki slabiji oblik Kavasaki sindroma bivao maskiran nekim drugim bolestima kao to su Rubeola i arlahna groznica . godine. Kada je rad Tomisaku Kavasakija objavljen kona no na engleskom jeziku 1974. Slu ajevi infantilnog nodoznog poliarteritisa u Zapadnoj Evropi prvi put su zabele eni po etkom XIX veka. ali ono to zaabrinjava jeste da se one tiho i bez klini ki evidentnih znakova razvijaju i njihovo prisustvo mo e biti uo eno tek godinama nakon oboljenja kada nastupi smrt od miokardijalnog infarkta. Sve ovo javljalo se kod oko tre ine pacijenata. (7) Dijagnoza Priroda Kavasaki sindroma je samolimitiraju a.9. ali su usmerili svoja istra ivanja na sterilnu piuriju i uretritis kao i inflamaciju malih i velikih zglobova. je sindrom kao zasebni entitet pojavio se u Japanu. po etkom sedamdesetih(5).10) Kavasaki bolest se trenutno dijagnostifikuje na osnovu klini kih znakova i simptoma prema panelu koji je stvoren u svrhe epidemiolo kih analiza u Japanu. i nakon toga postepeno spontano povla e ( ak i bez prisustva specifi ne terapije u ve em delu slu ajeva). Godine 1973. Aneurizme koronarnih arterija se jave u 20 do 25 % slu ajeva. kao i Tanaki ne to ranije.

Mnogi se nau nici sla u da bi trebalo koristiti iru definiciju od ove. 3. i ako najmanje etiri od pet dole navedenih simptoma i znakova postoje uz uslov da je bilo koja druga bolest koja mo e izazvati sli nu simptomatologiju prethodno isklju ena: 1. polimorfni osip. Bilateralni ne-eksudativni konjuktivitis. 4. cervikalna adenopatija slika br. kako bi sva deca koja bi mogla imati benefit od IVIG terapije mogla biti uspe no identifikovana. Eritematozni osip. Unilateralno pove anje jugulodigastri nog limfnog vora. Eritem stopala sa prisutnim edemom dorzalnog dela . periferni eritemi. G. i suve ispucale usne. promene na mukoznim membranama gornjeg respiratornog trakta u vidu crvenila grla. promene na ekstremitetima (periferni edemi. D.dok fungiformne perzistiraju . periungualna deskvamacija ili generalizovana deskvamacija) 5. zahva ene sluzoko a usne duplje i jezik (jagodi ast jezik). B . Jagodi ast jezik na kom je uo ljiv gubitak filiformnih papila. prevashodno na trupu. (11) . Eritematozne ispucale usne. Periungualna deskvamacija prstiju na nogama.potvrdjuje ukoliko povi ena telesna temperatura postoji pet ili vi e dana.2 Karakteristike Kavasaki bolesti : A. E. F. C. bilateralni ne-supurativni konjiktivitis 2.

U mnogim slu ajevima navedeni klini ki kriterijumi nisu prisutni svakog dana.(12. postoji i sledstveno tome mogu nost da drugo oboljenje usled maskiranja bude gre kom prepoznato kao Kavasaki bolest. . Pristup diferencijalnoj dijagnozi pri sumnji na Kavasaki bolest. dok cervikalna adenopatija obi no bude protuma ena kao bakterijski adentitis. Najve i izazov klini arima stoga predstavlja isklju ivanje iz diferencijalne dijagnoze bolesti koje li e na Kavasaki sindrom ali zahtevaju potpuno druga iji terapijski pristup( kao to su bolesti uzrokovane stafilokoknim ili streptokoknim infekcijama recimo). lumbalnom punkcijom se mo e lako potvrditi ili isklju iti) . Takodje ponekad mo e biti koristan i Elektrokardiogram koji mo e da uka e na znake ventrikularne disfunkcije ili redje aritmije usled miokarditisa.(5. Povi eni C reaktivni protein i sedimentacija eritrocita.12) Pored opasnosti da se Sindrom ne otkrije. Klini ari koriste danas specifi ne markere inflamacije i druge testove kako bi se odlu ili u koristi Kavasaki bolesti kada postoje groznica i osip kao simptomi.krvna slika koja pokazuje znake normocitne anemije ili trombocitoze. U obzir pri diferncijalnoj dijagnozi mogu do i i Juvenilni idiopatski arthritis ili trovanje ivom. osip takodje mo e biti gre kom shva en kao reakcija na lek ili posmatran kao posledica virusne infekcije. (11. Nedostatak specifi nih i dovoljno senzitivnih testova zato danas predstavlja najve u prepreku ka identifikovanju svih obolelih. niski nivoi serumskih albumina i testovi koji ukazuju na smanjenu fukciju jetre usled inflamacije i Leukocitarna formula mogu pomo i lekaru da potvrdi dijagnozu Kavasaki sindroma.13) Slika br 3. 13) Specifi nosti ovog sindroma koji mogu lako zavarati lekare su : sterilna piurija (koja se mo e povezati ne retko sa infekcijama urinarnog trakta) ili pleocitoza cerebrospinalne te nosti ( pogre no povezana sa asepti nim meningitisom recimo.

ili nekompletna-kako se jo naziva o emu je bilo re i jo u istra ivanjima krajem osamdesetih godina pro log veka. mada injenica je da su preko 85% obolelih bila deca mladja od 5 godina starosti. (15. Pod ovu novu kategoriju spadaju pacijenti koji imaju groznicu koja traje minimalno 5 dana.19) . Ipak ove rezultate treba uzimati sa rezervom jer druge studije nisu uspele da ih sa konstantno u potvrde. na Havajima medju decom Japansko ameri kog porekla taj broj je vrlo sli an kao u samom Japanu. Treba dodati da pojedini iskusniji klini ari takodje ubrajaju u ovu bolest pacijente iji ehokardiogram potvrdjuje prisustvo koronarnih abnormaliteta i imaju znake inflamatorne bolesti uprkos nedostatku klasi nog poklapanja klini ke slike sa simptomima (na umu treba imati da ak pet pacijenata iz prvobitne serije od pedeset obolelih od Kavasaki bolesti ne bi bilo dijagnostifikovano na ovaj na in).16. (10) Epidemiologija Do sada je prisustvo Kavasaki sindroma prime eno u svim rasnim grupama i etni kim zajednicama medju svim pedijatrijskim uzrastima.(16) Mnoge studije su uspele da dodju do interesantnih podataka.poput izlo enosti osve iva ima vazduha i prostora ili sve e opranim tepisima. 134.000 godi nje.Poslednjih godina u stru nim krugovima razvio se koncept pod nazivom (atipi na) Kavasaki bolest. Deca starija od 8 godina i mladja od uzrasta od 6 meseci vrlo retko su oboljevala. tako da je uo eno prisustvo raznih faktora rizika u okolini koji predisponiraju Sindromu. ali su zna ajno vi e bili ugro eni od komplikacija koronarnih arterija. U Ujedinjenom Kraljevstvu taj broj iznosi 8 dok u Sjednijenim Dr avama je 17oro deca na 100. imaju najmanje 2 od 5 navedenih simptoma Sindroma i laboratorijiskie nalaze koji potvrdjuju te ku sistemsku infekciju ali bez mogu e racionalne potvrde prirode bolesti.19) Godi nje u estalosti ovog sindroma medju decom uzrasta do 5 godina variraju od 3 u Ju noj Africi do 150 na 100.(14) Shavatanje va nosti IVIG terapije koja je visoko efektivna u ovoj bolesti donelo je novu opciju koju lekari kao dijagnozu svakako moraju razmatrati ukoliko se susretnu sa problemom nejasne prirode koji izaziva osip i visoku telesnu temperaturu-groznicu. (17.000 u Japanu.

ili. da je u pitanju neadekvatno aktiviranje sekundarnog imuniteta -kona no. Slu ajevi kod odraslih i dece mladje od 3 meseca su izuzetno retki . a 70ih i 80ih godina XX veka u pojedinim geografskim podru jima bilo je i pojava epidemija -najjve a incidencija je kod male dece. to je i verovatnije. -postojanje rekurentih infekcija (3-5 % u Japanu) mo e ukazati na vi e uzro nika koji izazivaju isto oboljenje. U po etku se poku alo sa izolacijom mogu eg agensa iz telesnih te nosti ugro enih i standardnom ivotinjskom inokulacijom . Kasnije molekularnim metodama za detekciju pojedinih amino kiselina koje bi bile agent-specifi ne u uzorku pacijenata nije bilo uspeha. (18) Nakon 30 godina potrage za infektivnim uzro nikom Kavasaki bolesti. a to ukazuje na priustvo transplacentarnih antitela koja tite odoj ad i postojanje ste enog imuniteta kod odraslih kao posledice asimptomatskih infekcija. Poslednji poku aji uz nove molekularne tehnike u proteomiji i detekciji nukleinskih kiselina i neki savremeni metodi u bliskoj budu nosti mogli bi biti od pomo i u identifikaciji agenta. nije ostalo ni ta osim poduga ke liste odba enih mogu ih patogena. (18. kao to su arlahna groznica ili infekcije adenovirusnima. Hipoteza da se baketrijski toksini pona aju kao superantigeni koji okidaju kaskadu dogadja koja vodi kao Kavasaki sindromu bila je predmet stru ne diskusije. Medjutim jasno da se radi o infektivnom uzro niku prema slede im jasno utvrdjenim injenicama: -postoje sezonski pikovi u zimskim i prole nim mesecima u mnogim geografskim podru jima.20) . mnoge klini ke manifestacije ovog oboljenja upravo potse aju na sli na infektivna.Etiologija Uzrok Kavasaki bolesti ostaje do danas nepoznat.

Iako Kavasaki bolest kao i adultni nodozni poliarteritis mogu dovesti do formiranja aneurizmi arterija koje ishranjuju sr ani mi i . i to MMP2 i MMP9 pod klase naro ito. kao i miointimalna proliferacija sa zadebljanjem intime a istanjenjem i fibrozom medije. Javlja se i pove ana vaskularna permeabilnost kao posledica visokih koncentracija faktora rasta endotelnih elija( VEGF). Potvrda bitne uloge monocita i makrofaga jeste njihov pronalazak pri biopsiji uzoraka ko e obolelih u akutnoj fazi Kavasaki bolesti. (23. (23) Pretpostavlja se da u e e u ovom procesu imaju i enizimi metaloproteinaze (MMP).22) Malobrojnost materijala za prou avanje poprili no nas ograni ava da shvatimo patolo ke promene pri vaskulititsu u samom KS. njihovi histopatolo ki procesi se poprili no razlikuju. IgA sekretuju e plazma elije tada su takodje prisutne kako inflamatorni proces odmi e. U akutnim formama KD oni su uspe no imunolokalizovani u arterijskim zidovima na mestima inflamacije. (23. nodoznim poliarteritisom i Henoh olajnovom purpurom). zbog ega se javlja i edem u zidu suda. Poput drugih sistemskih vaskulitisa iz iste grupe ( urg traus sindrom ili Vegenerova granulomatoza) . Takodje autopsijom zahva enih arterija uo eni su procesi formiranja trombusa. Transmuralna inflamacija zapo inje kada se inflamatorni infiltrati iz adventicije i lumena spoje u mediji zida suda. ali i . U ovakvoj klasifikaciji Kavasaki sindrom se smatra nekrotiziraju im vaskulitisom ( zajedno sa Vegenerovom granulomatozom. i mogu biti klasifikovani prema vrsti elija uklju enih u zapaljenski proces i tipu tkivnog o te enja koje posledi no nastaje u zidu krvnog suda. T elija). pri emu kona no dolazi do formiranja aneurizme usled destrukcije medije. 6.26) Jedan od klju nih momenata u odvijanju Kavasaki bolesti jeste aktiviranje imunog sistema. sa i bez rekanalizacije. a na in na koji dolazi do inflamacije u njemu pre svega uklju uje CD8 pozitivne T elije i makrofage sa vrlo malo fibrinoidne nekroze i polimorfonukleara. KD nije povezan sa anti neutrofilnim anti telima ( ANCA). (21. monocita.Patologija i Imunopatogeneza Sistemski vaskulitisi zahvataju zidove krvnih sudova (arterijskih i vesnskih) u itavom organizmu. i koncentrisanje razli itih protoinflamatornih medijatora poput citokina i hemokina ( Interleukini 1. i 8 i TNF alfa zna ajno se pove avaju u trenutku akutne faze Sindroma) . Dalje ovu bolest mo emo svrstati u vaskulitise krvnih sudova srednje veli ine jer zahvata male i srednje velike krve sudove .24) Najranija promena u zidu krvoga suda je akumulacija mononuklearnih elija ( markofaga. ne ve e od 100 µm . U Kavasaki sindromu koronarne arterije predstavljaju bitno predilekciono mesto za promene u zidu krvnog suda.

Terapija prerzistentnih i rekrudescentnih groznica 3.28. (20. CD8 pozitivne T elije infiltriraju tkivo ovih pacijenata poput plazma IgA sekretuju ih elija pronadjenih kod dece preminule od fulminantnih virusnih infekcija respiratornog sistema (u obe grupe pronadjeno je mno tvo inflamatornih nodusa na plu ima pomo u CT-a to ukazuje sa velikom verovatno om na respiratorni put ulaska patogena takodje. to ukazuje na verovatan ulazak patogena preko respiratornog sistema. Ameri ka nau nica En Rouli sa svojim kolegama do la je poslednjih godina u istra ivanju do interesantnih podataka o va nosti IgA antitela pri imunom odgovoru u Kavasaki bolesti.(30.29) Terapija Terapija Kavasaki sindroma mo e se podeliti u slede e kategorije.godine uo ili da deca sa Kavasaki sindromom tretirana IVIG imaju br i oporavak od groznice i da u manjem broju razvijaju abnormalitete koronarnih arterija nego kontrolne grupe u tom periodu.u zidovnima krvnih sudova pri autopsijama preminulih pacijenata. Terapija kardiovaskularnih komplikacija Inicijalna terapija japanski nau nici su 1983.31) . nakon ega on aktivira oligoklonalne imunoglobuline klase A. u zavisnosti od toga ta elimo da postignemo: 1. Inicijalna terapija 2. za razliku od samo 3 % pri kombinovanoj terapije aspirina i IVIG). Drugi centar za istra ivanja u SAD je pokazao da deca tretirana i sa IVIG i sa visokim dozama aspirina su imala znatno ni e inflamatorne markere i br i oporavak od groznice od dece tretirane samo visokim dozama aspirina (na ehokardiografskim studijama dokazano je da sedam nedelja nakon tretmana 15 % dece tretiranih samo aspirinom razvija koronarne abnormalitete.24.

15 % dece sa dijagnozom ovog sindroma koja su tretirana visokim dozama aspirina i 2 g/kg IVIG ima e rekrudescentne i perzistentne groznice. ili pojedina no. monoklonskih imunoglobulina protiv trombocitnih Iib/IIIa receptora i varfarina u dugoro nom tretiranju dece sa ve im aneurizmama. plazmafereza i monoklonska antitela na TNF alfa. (32. u toku 10 12 asova danas predstavlja standardnu terapiju u SAD. kao i selektivnom indukcijom interleukin 1. blokiraju i interakciju izme u endotelnih elija i NK elija. O potentnosti i efikasnosti IVIG terapije govore i pojedini izve taji evropskim nau nika koji su utvrdili da benefit od ove terapije je mogu ak i ako se ona da 10 dana od po etka simptoma. . Minorna ne eljena dejstva i ne eljene reakcije na IVIG su izuzetno retka a variraju od povi ene telesne temperature. koji indukuju imune inhibitorne receptore.33) Terapija prerzistentnih i rekrudescentnih groznica 10. odnosno toksinom. Antiagregaciona terapija nastavlja se u nardenih 4-6 nedelja dok se koncentracija svih markera zapaljenja ne vrati u normalu i utvrdi ehokardiografski izostanak o te enja na koronarnim arterijama. (34) Terapija kardiovaskularnih komplikaicija ciljevi terapije kod pacijenata koji su razvili aneurizme koronarnih arterija jesu spre avanje tromboze i miointimalne proliferacije koja vodi stenozi. Pojedina na ispitivanja su neophodna kako bi se utvrdila odgovaraju a uloga niskomolekularnih heparina. Trenutno visoke doze aspirina (80-100 mg/ kg dnevno podeljeno u etiri doze) se koriste u akutnom inflamatornom obliku bolesti. Kada pacijent postane afebrilan na 3 7 dana doze aspirina polako se smanjuju na dnevne doze od 3-5 mg/kg.v. Jedna doza od 2g/kg telesne mase IVIG i. vezivanju za komponente komplementa. Za ovu grupu pacijenata ni jedna studija nije utvrdila efikasnost bilo kakve druge vrste terapije. Australiji i mnogim delovima Azije.receptorskih antagonista i interleukina 8. iako nema efekta na razvitak aneurizmi. Niske doze aspirina (3-5 mg/kg dnevno) predstavljaju standard u terpaiji dece sa malim do srednjim aneurizmama (manjim od 8 mm). Kori enje drugih antiagregacionih lekova (klopidogrel i tiklopidin) zajedno sa aspirinom. (31. i omogu avanju specifi nih antitela da reaguju sa izazivaju im agensom. Studije su pokazale da deca koja ne postanu afebrilna nakon prve doze IVIG su pred pove anim rizikom za nastanak aneurizmi koronarnih arterija.Studije koje su usledile u vrstile su terapiju IVIG kao zlatni standard u Kavasaki bolesti. i hipertenzije do drhtavice. kod nekih pacijenata mogu biti korisni. Stoga bi klini ari prvo trebali da razmotre ponovo dijagnozu ove bolesti. uobi ajena praksa je da se da ponovna doza IVIG-a od 2 g/ kg telesne mase. (10. ukoliko se ona potvrdi. Ako povi ena temperatura i dalje perzistira druge opcije koje mogu biti uspe ne u manjem broju dece uklju uju pulsnu intravensku terapiju metilprednizolonom (30 mg/ kg na 3 dana) i ciklofosfamidom sa prednizonom.20) Bilo koji lek osim po etne doze IVIG i aspirina trebalo bi eksperimentalno razmotriti. iako postoje teroije koje spekuli u o cross-link-u Fc gama 2 i Fc gama 3 receptora na makrofagima. Evropi. In vitro dokazi ukazuju da IVIG blokira proliferaciju endotelnih elija i sintezu adhezivnih molekula hemokina i citokina. ciklosporin. Mehanizam dejstva IVIG-a i danas je nepoznat.30) Aspirin se koristi da smanji inflamaciju i spre i agregaciju trombocita.

Dobutamin stres ehokardiografija Transtorakalna ultrasonografija Pozitron emisivna tomografija Dipiridamol stres talijum 201 monofoton emisivna kompjuterizovana tomografija (37) . rotiraju u aterektomiju.Kardiovaskularne komplikacije i dugoro ne sekvele Pored aneurizmi koje se javljaju kao sekvele u 20 25 % netretiranih KD slu ajeva istra ivanja su uo ila i druge komplikacije ovog sindroma: miokarditis. Ehokardiografija je senzitivna i pouzdana metoda da uo i aneurizme koronarnih arterija u akutnim i subakutnim fazama bolesti. (34-38) Modaliteti za dugoro no pra enje o te enja koronarih arterija su: Strukturne imid ing metode: 1. RTG angiografija Intravaskularna ultrasonografija MRI angiografija Elektron zra ni CT Funkcionalne imid ing metode: 1. valvulitis (koji poga a 1 % pacijenata i naj e e je ograni en na mitralnu valvulu). 2. Iako je miokardijalna funkcija suprimirana a kontraktilitet leve komore oslabljen. sr ana disfunkcija sekundarna celulularnoj infiltraciji i edemu ili cirkuli u im miokardijalnim depresantima (protoinflamatorni citokini) je mogu a. 3. 20 % pacijenata koji razviju aneurizme u akutnoj bolesti razvi e i stenozu koronarnih arterija i njima mo e biti nakon toga potrebna tereapija miokardijalne ishemije uklju uju i perkutanu transluminalnu angioplastiku. 4. 4. 2. Ono to je dokazano je da su pacijenti bez ehokardiografski uo enih aneurizmi. perikarditis sa perikardijalnim izlivom. bajpas ili stent (mo da ak i sr ani transplantant). Suprotno. u toku akutne faze bolesti miofilamentna destrukcija nije glavni mehanizam slabljenja jer se koncentracije troponina ne pove avaju. u akutnoj i subakutnoj fazi klini ki asimptomatski najmanje 10 godina nakon toga. 3.

Koli ina u kojoj ovaj Sindrom eventualno doprinosi teretu adultnih kardiovaskularnih bolesti je ozbiljna briga dana njih nau nika. reumatolo ka ili infektivne bolesti? Da bi obuhvatili dovoljno statisti kih podataka za istra ivanje. Sve dok dijagnosti ki testovi ne budu napravljeni mnoga deca e nastaviti da pate od preventibilnih morbiditeta i mortaliteta usled nedostatka prave dijagnoze. skupe i kompleksne interdisciplinarne studije su neophodne. Iako su u injeni veliki napori ka na em razumevanju i terapijskom pristupu Kavasaki sindroma i njegovoj samoj prirodi. Ono to bi istra iva ima trebalo da predstavlja fokus jeste konstrukcija dijagnosti kog testa kojim bi mogla biti identifikovana sva deca kojima je neophodan tretman. nedovoljno mo ni i kontrolisani studijski projekti koji su skrivali prave tragove bili su publikovani. . Istra iva ki rad bio je ote an i u samom prikupljanju uzoraka (usled broja obolelih). Tokom godina mali. Ultimativni cilj istra iva a o prevenciji ove bolesti je ne to to e morati da sa eka otkri e samog uzro nika bolesti. najve a pitanje i dalje ostaju bez odgovora. Pitanje je I da li u ovoj bolesti odgovornost lekara i instituta koji za domen imaju kardiovaskularna istra ivanja.Zaklju ak Pitanje koje nam se postavlja za to trideset sedam godina nakon prvog opisa i izdvajanja Kavasaki sindroma kao jedinstvenog klini kog entiteta i dalje ne postoji ve i pomak u razotkrivanju prirode same bolesti? Neke ote avaju e okolnosti uklju uju slede e: nedostatak jasnog etiolo kog agensa u inio je klasifikaciju a sami tim i bazu za istra ivanje nedovoljno jasnom.

Shonika Rinsho (Jpn J Pediatr) 1971. et al. J Am Coll Cardiol 1996. Patologija za student stomatologije. Melish ME. Kawasaki disease: a brief history.org/presenter. Schoenwetter M. Schoenberger LB. Waller PL. Pediatrics 2000. Oligoclonal IgA response in the vascular wall in acute Kawasaki disease. Kawasaki T . Baker SC. Marshall GS. Investigation of Kawasaki syndrome risk factors in Colorado. Pavle Budakov i saradnici . Stapp J. Jeanette JC. Kawasaki disease.pdf. Perspect Biol Med 2003. Pediatrics 1976. http://www. Accessed Dec. Burns JC. J Pediatr 1991. Pediatr Infect Dis J 2000. a. http://www. Holman RC. Adult coronary artery disease probably due to childhood Kawasaki disease. Kawasaki disease in older children and adolescents. Medicinska Naklada. What is Kawasaki disease? Kawasaki Disease Foundation. South Med J 2000. et al. 19. Treadwell T. Arch Pediatr Adolesc Med 1995. [updated 21 December 2010].wikipedia.org/forms/kdfbrochure. 4. Rowley AH. I. Kawasaki T. Superantigens. 2. Shulman ST. Innocentini N. Damjanov . the free encyclopedia. Turner CL. 19. Pediatr Res 1974.Literatura: 1. 18.kdfoundation. . Sequelae of Kawasaki disease in adolescents and young adults. Rowley AH. 7. Implication for pathogenesis of patterns of injury in small. Burns JC. Davis RL. Kawasaki disease. Mask CA. et al. Kawasaki disease in infants less than one year of age. Shike H.org [homepage on the Internet]. Engl J Med 1986. Gordon JB. 20. Spike BT. 2010. Duffy E. Accessed Dec. Kushner HI. Meissner HC and Leung DYM. J Pediatr 2000. Larson E. Burns JC. Larson EJ. 8.americanheart. 21. Burns JC. J Immunol 2001. Fulfillment of diagnostic criteria in Kawasaki disease. 2010. Watanabe T. Mucocutaneous lymph node syndrome in the US. J Pediatr 1987. From Wikipedia. Nola. Gonzalez-Crussi F. Are infantile periarteritis nodosa with coronary artery involvement and fatal mucocutaneous lymph node syndrome the same? Comparison of 20 patients from North America with patients from Hawaii and Japan. 2008. M. Malhotra A. Patologija . Bastian JF. Shulman ST. 12. 16. conventional antigens and the etiology of Kawasaki syndrome. Incomplete Kawasaki disease with coronary artery involvement. 13. Available from: http://en. Gidding SS. 23. Bastian JF. Kato H. Kawasaki syndrome: race-specific incidence rates and residential proximity to water. Stockheim JA. 6. 9.org/wiki/Kawasaki_disease 14. 11. Maddox R. 3. [Clinicopathological conference on 10 fatal cases with acute febrile mucocutaneous lymph node syndrome]. Kosaki F.jhtml?identifier=4634. et al. Specker B. Kawasaki T. Takahashi M. ShulmanST. Corydon KE. 5. Wikipedia. Lancet 1992. 22. Inoue O. Shulman ST. Dykewicz CA. Daniels SR. Association of rug shampooing and Kawasaki disease. Kushner HI. Cleveland Clin J Med 2003. 19. Pediatr Infect Dis J 2002.and medium-sized vessel vasculitis. Landing BH. Treatment of Kawasaki syndrome with intravenous gamma globulin. Hicks RM. American Heart Association. 15. Newburger JW. 17. Okawa S. Rosenfeld EA. Toshima H. 10. Mueller BA. Fujiwara H. Univerzitet u Novom Sadu 2008. Rethinking the boundaries of Kawasaki disease. J Pediatr 1995.

32. Brogan PA. Baker A. Takahashi M. 29. et al. Pediatrics 1978. Takahashi K. Lancet 1984 31. Go S. Pediatr Pulmonol 2003. Kamiya T. Pediatr Res 2002. Kato H. 30. N Engl J Med 1988. 27. Akagi T. Treatment of immune globulin-resistant Kawasaki disease with pulsed doses of corticosteroids. and proposals for future research. Nakano H. Circulation 2001. Prevalence of coronary artery abnormalities in Kawasaki disease is highly dependent on gamma globulin dose but independent of salicylate dose. Terai M. 36. Circulation 1996. Burgner D. Shulman ST. Yutani C. Melish ME. Sato N. Yasukawa K. 38. 34. et al. 37. Maury CPJ. Naoe S. Ishii M. et al. Sundel RP. Inoue O. Pelkonen P. Sciarrorota J. et al. Am Heart J 1990. Valvular heart disease in Kawasaki syndrome: incidence and natural history. et al. Circulating interleukin-1 in patients with Kawasaki disease. Crawford SE. Hamashima Y. Kobayashi J. Shulman ST. Wright DA. Long-term consequences of Kawasaki disease: 10 21-year follow-up study of 594 patients. Freeman AF. 35. Masutani S. Furusho K. 28. Iemura M. Salo E. et al. Systemic production of vascular endothelial growth factor and fms-like tyrosine kinase-1 receptor in acute Kawasaki disease. Arch Dis Child 2002.24. Fujiwara H. et al. Inflammatory pulmonary nodules in Kawasaki disease. Kato H. High-dose intravenous gamma globulin for Kawasaki disease. Sugimura T. J Pediatr 1996. 120: 366 72 . Shulman ST. Akagi T. Terai M. treatment. Pediatr Res 1992. Kamiya T. Imamura K. Kato H. Pathology of the heart in Kawasaki disease. Sugimura T. Cardiac biopsy of Kawasaki disease. Senzaki H. Heart 2000. Newburger JW. 26. Kawasaki disease: an evidence based approach to diagnosis. Jeanette JC. 33. Finn LS. 25. Predominance of monocytes and macrophages in the inflammatory infiltrates of acute Kawasaki disease arteritis. J Pediatr 1997. Long term consequences of coronary aneurysms after Kawasaki disease: vascular wall morphology and function. Comparison of low dose aspirin vs. high dose aspirin as an adjunct to intravenous gamma globulin in the treatment of Kawasaki syndrome. Circulating matrix metalloproteinases and their inhibitors in patients with Kawasaki disease. et al. Akagi T. Arch Pathol Lab Med 1981. Circulation 2002. Bose A.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful