Univerzitet u Novom Sadu Medicinski Fakultet Novi Sad Katedra za Infektivne bolesti

KAVASAKI SINDROM
-seminarski rad-

Mentor: Prof. dr Dejan Cvjetkovi

Student: Predrag Star evi Br. Indeksa 12600/10

Novi Sad Decembar 2010.

ko u. Kawasaki disease) predstavlja akutni sistemski vaskulitis malih i srednjih arterija itavog tela uklju uju i koronarne arterije koje ishranjuju sr ani mi i . Kako bi odgovorili na pitanje kada se Kavasaki sindrom prvi put pojavio u Japanu. Nazivamo je jo i Mukokutanim sindromom limfnih vorova jer zahvata i limfne vorove. I 1954. Patolog Noboru Tanaka i pedijatar Takajiro Jamamoto osporili su tvrdnju samog Kavasakija da bolest nema dugoro nih sekvela.a na engleskom 1974. Tokom narednih 6 godina dr Kavasaki je zabele io oko 50 sli nih slu ajeva. Postali su dostupni tek 2002.godine. Postoje i podaci iz pedesetih godina XX veka koji navaode postojanje bolesti sli ne simptomatologije.1 dr Kavasaki. koji se jo naziva i Kavasaki bole u ( Skra eno KD. . oni su pretra ivali 15 razli itih dijagnoza koje su se manifestovale osipom i groznicom. Od 7618 prijema dece u bolnicu u tom periodu.(2) Slika br. Pronadjeno je 144 slu aja koji su se poklopili sa ovim kriterijumima. godine. opisao je jo po etkom 1961. godine).Uvod i istorijat Kavasaki sindrom. i sluznice grla. Engleski prevodi japanskih publikacija iz 1967. pojedini istra iva i pogledali su baze podataka Univerzitetske bolnice u Tokiju izmedju 1940. Japanski pedijatar po kome je ova bolest dobila ime. godine. dr Tomisaku Kavasaki . i prve radove je publikovao na japanskom jeziku 1967.3). slu aj etvorogodi njeg deteta sa neobi nom bole u koja se prezentovala osipom i groznicom. po ijem imenu bolest nosi naziv . nosa i usne duplje(1. (2) Jednu od glavnih predmeta debate u Japanu ezdestih godina o ovom sindromu predstavljalo je pitanje da li oboljenje koje je opisao dr Kavasaki bilo na bilo koji na in povezano sa odredjenim kardijalnim komplikacijama koje su usledile i bile zabele ene u pojedinim slu ajevima. ali konkretnih zabele ki pre 1950. a od njih samo 5 su imali klini ke manifestacije koje danas prepozajemo kao Kavasaki bolest(ni jedan od ovih 5 slu ajeva nije bio pre 1950.

(6) Sli nost izmedju ovog sindroma i infantilnog nodoznog poliarteritisa bila je o igledna ovim istra iva ima. to zna i da se znaci i simptomi bolesti razvijaju tokom 10 dana oboljevanja. Ovi istra iva i su takodje prepoznali iste grupe simptoma i znakova ove bolesti. Kada je rad Tomisaku Kavasakija objavljen kona no na engleskom jeziku 1974. Dijagnoza se .Ova kontroverza je razre ena kona no 1970. po etkom sedamdesetih(5). (7) Dijagnoza Priroda Kavasaki sindroma je samolimitiraju a. odakle se pro irio na Havaje (gde najj e e pogadja decu Azijsko-Ameri kog porekla). Ili . uveliko je bila poznata veza izmedju samog sindroma i vaskulitisa koronarnih arterija koji prethodi formiranju aneurizmatskih pro irenja. godine .(8.da je re o ovom oboljenju. Specifi ni laboratorijski test nepostoji. godine. Sve ovo javljalo se kod oko tre ine pacijenata. i nakon toga postepeno spontano povla e ( ak i bez prisustva specifi ne terapije u ve em delu slu ajeva). Landig i Larson retrospektivno su utvrdili autopsijom jednog slu aja iz 1971. Slu ajevi infantilnog nodoznog poliarteritisa u Zapadnoj Evropi prvi put su zabele eni po etkom XIX veka. kada je sprovedena istraga na nacionalnom nivou kojom je identifikovano autopsijama desetoro dece koja su umrla usled komplikacija aneurizmi koronarnih arterija nakon prele ane Kavasaki bolesti(4). Godine 1973. kao i Tanaki ne to ranije. Zato je bitno da velike doze intravenskog imunoglobulina (IVIG) date u prvoj nedelji od pojave groznice u visokom procentu spre avaju nastanak ovih aneurizmi u ovoj bolesti. Kavasaki sindrom je kao nezavisan entitet prepoznat je od i strane Meli a i Hiksa pri Univerzitetu Havaja. je sindrom kao zasebni entitet pojavio se u Japanu.10) Kavasaki bolest se trenutno dijagnostifikuje na osnovu klini kih znakova i simptoma prema panelu koji je stvoren u svrhe epidemiolo kih analiza u Japanu. Aneurizme koronarnih arterija se jave u 20 do 25 % slu ajeva. ali ono to zaabrinjava jeste da se one tiho i bez klini ki evidentnih znakova razvijaju i njihovo prisustvo mo e biti uo eno tek godinama nakon oboljenja kada nastupi smrt od miokardijalnog infarkta. ali su usmerili svoja istra ivanja na sterilnu piuriju i uretritis kao i inflamaciju malih i velikih zglobova. tako da je klini ki slabiji oblik Kavasaki sindroma bivao maskiran nekim drugim bolestima kao to su Rubeola i arlahna groznica . A ono to zaokuplja pa nju dana njih nau nika je da li su infantilni nodozni poliarteritis i Kavasaki sindrom deo kontinuuma jedne iste bolesti.9.

i ako najmanje etiri od pet dole navedenih simptoma i znakova postoje uz uslov da je bilo koja druga bolest koja mo e izazvati sli nu simptomatologiju prethodno isklju ena: 1. Jagodi ast jezik na kom je uo ljiv gubitak filiformnih papila. Eritem stopala sa prisutnim edemom dorzalnog dela . D. promene na mukoznim membranama gornjeg respiratornog trakta u vidu crvenila grla. bilateralni ne-supurativni konjiktivitis 2. 3. (11) . kako bi sva deca koja bi mogla imati benefit od IVIG terapije mogla biti uspe no identifikovana. promene na ekstremitetima (periferni edemi. B . C.potvrdjuje ukoliko povi ena telesna temperatura postoji pet ili vi e dana. polimorfni osip.2 Karakteristike Kavasaki bolesti : A. prevashodno na trupu. zahva ene sluzoko a usne duplje i jezik (jagodi ast jezik). E. i suve ispucale usne. G. periungualna deskvamacija ili generalizovana deskvamacija) 5. Eritematozni osip. Mnogi se nau nici sla u da bi trebalo koristiti iru definiciju od ove.dok fungiformne perzistiraju . Periungualna deskvamacija prstiju na nogama. Unilateralno pove anje jugulodigastri nog limfnog vora. periferni eritemi. Eritematozne ispucale usne. F. cervikalna adenopatija slika br. Bilateralni ne-eksudativni konjuktivitis. 4.

Pristup diferencijalnoj dijagnozi pri sumnji na Kavasaki bolest.U mnogim slu ajevima navedeni klini ki kriterijumi nisu prisutni svakog dana. Nedostatak specifi nih i dovoljno senzitivnih testova zato danas predstavlja najve u prepreku ka identifikovanju svih obolelih.13) Slika br 3. Takodje ponekad mo e biti koristan i Elektrokardiogram koji mo e da uka e na znake ventrikularne disfunkcije ili redje aritmije usled miokarditisa. dok cervikalna adenopatija obi no bude protuma ena kao bakterijski adentitis.12) Pored opasnosti da se Sindrom ne otkrije. Najve i izazov klini arima stoga predstavlja isklju ivanje iz diferencijalne dijagnoze bolesti koje li e na Kavasaki sindrom ali zahtevaju potpuno druga iji terapijski pristup( kao to su bolesti uzrokovane stafilokoknim ili streptokoknim infekcijama recimo).(12. postoji i sledstveno tome mogu nost da drugo oboljenje usled maskiranja bude gre kom prepoznato kao Kavasaki bolest. Povi eni C reaktivni protein i sedimentacija eritrocita. . 13) Specifi nosti ovog sindroma koji mogu lako zavarati lekare su : sterilna piurija (koja se mo e povezati ne retko sa infekcijama urinarnog trakta) ili pleocitoza cerebrospinalne te nosti ( pogre no povezana sa asepti nim meningitisom recimo. U obzir pri diferncijalnoj dijagnozi mogu do i i Juvenilni idiopatski arthritis ili trovanje ivom. Klini ari koriste danas specifi ne markere inflamacije i druge testove kako bi se odlu ili u koristi Kavasaki bolesti kada postoje groznica i osip kao simptomi. osip takodje mo e biti gre kom shva en kao reakcija na lek ili posmatran kao posledica virusne infekcije.krvna slika koja pokazuje znake normocitne anemije ili trombocitoze.(5. (11. niski nivoi serumskih albumina i testovi koji ukazuju na smanjenu fukciju jetre usled inflamacije i Leukocitarna formula mogu pomo i lekaru da potvrdi dijagnozu Kavasaki sindroma. lumbalnom punkcijom se mo e lako potvrditi ili isklju iti) .

imaju najmanje 2 od 5 navedenih simptoma Sindroma i laboratorijiskie nalaze koji potvrdjuju te ku sistemsku infekciju ali bez mogu e racionalne potvrde prirode bolesti.000 u Japanu. (15. Ipak ove rezultate treba uzimati sa rezervom jer druge studije nisu uspele da ih sa konstantno u potvrde. 134. (10) Epidemiologija Do sada je prisustvo Kavasaki sindroma prime eno u svim rasnim grupama i etni kim zajednicama medju svim pedijatrijskim uzrastima.000 godi nje.poput izlo enosti osve iva ima vazduha i prostora ili sve e opranim tepisima. Treba dodati da pojedini iskusniji klini ari takodje ubrajaju u ovu bolest pacijente iji ehokardiogram potvrdjuje prisustvo koronarnih abnormaliteta i imaju znake inflamatorne bolesti uprkos nedostatku klasi nog poklapanja klini ke slike sa simptomima (na umu treba imati da ak pet pacijenata iz prvobitne serije od pedeset obolelih od Kavasaki bolesti ne bi bilo dijagnostifikovano na ovaj na in). (17. Deca starija od 8 godina i mladja od uzrasta od 6 meseci vrlo retko su oboljevala. na Havajima medju decom Japansko ameri kog porekla taj broj je vrlo sli an kao u samom Japanu.19) .19) Godi nje u estalosti ovog sindroma medju decom uzrasta do 5 godina variraju od 3 u Ju noj Africi do 150 na 100.(16) Mnoge studije su uspele da dodju do interesantnih podataka. ili nekompletna-kako se jo naziva o emu je bilo re i jo u istra ivanjima krajem osamdesetih godina pro log veka. Pod ovu novu kategoriju spadaju pacijenti koji imaju groznicu koja traje minimalno 5 dana.(14) Shavatanje va nosti IVIG terapije koja je visoko efektivna u ovoj bolesti donelo je novu opciju koju lekari kao dijagnozu svakako moraju razmatrati ukoliko se susretnu sa problemom nejasne prirode koji izaziva osip i visoku telesnu temperaturu-groznicu. U Ujedinjenom Kraljevstvu taj broj iznosi 8 dok u Sjednijenim Dr avama je 17oro deca na 100. ali su zna ajno vi e bili ugro eni od komplikacija koronarnih arterija. mada injenica je da su preko 85% obolelih bila deca mladja od 5 godina starosti.16.Poslednjih godina u stru nim krugovima razvio se koncept pod nazivom (atipi na) Kavasaki bolest. tako da je uo eno prisustvo raznih faktora rizika u okolini koji predisponiraju Sindromu.

kao to su arlahna groznica ili infekcije adenovirusnima. (18. -postojanje rekurentih infekcija (3-5 % u Japanu) mo e ukazati na vi e uzro nika koji izazivaju isto oboljenje. (18) Nakon 30 godina potrage za infektivnim uzro nikom Kavasaki bolesti. a 70ih i 80ih godina XX veka u pojedinim geografskim podru jima bilo je i pojava epidemija -najjve a incidencija je kod male dece. to je i verovatnije. ili. nije ostalo ni ta osim poduga ke liste odba enih mogu ih patogena. Medjutim jasno da se radi o infektivnom uzro niku prema slede im jasno utvrdjenim injenicama: -postoje sezonski pikovi u zimskim i prole nim mesecima u mnogim geografskim podru jima. a to ukazuje na priustvo transplacentarnih antitela koja tite odoj ad i postojanje ste enog imuniteta kod odraslih kao posledice asimptomatskih infekcija. Kasnije molekularnim metodama za detekciju pojedinih amino kiselina koje bi bile agent-specifi ne u uzorku pacijenata nije bilo uspeha. Hipoteza da se baketrijski toksini pona aju kao superantigeni koji okidaju kaskadu dogadja koja vodi kao Kavasaki sindromu bila je predmet stru ne diskusije.20) .Etiologija Uzrok Kavasaki bolesti ostaje do danas nepoznat. da je u pitanju neadekvatno aktiviranje sekundarnog imuniteta -kona no. U po etku se poku alo sa izolacijom mogu eg agensa iz telesnih te nosti ugro enih i standardnom ivotinjskom inokulacijom . mnoge klini ke manifestacije ovog oboljenja upravo potse aju na sli na infektivna. Poslednji poku aji uz nove molekularne tehnike u proteomiji i detekciji nukleinskih kiselina i neki savremeni metodi u bliskoj budu nosti mogli bi biti od pomo i u identifikaciji agenta. Slu ajevi kod odraslih i dece mladje od 3 meseca su izuzetno retki .

pri emu kona no dolazi do formiranja aneurizme usled destrukcije medije. njihovi histopatolo ki procesi se poprili no razlikuju. i mogu biti klasifikovani prema vrsti elija uklju enih u zapaljenski proces i tipu tkivnog o te enja koje posledi no nastaje u zidu krvnog suda. ne ve e od 100 µm . Poput drugih sistemskih vaskulitisa iz iste grupe ( urg traus sindrom ili Vegenerova granulomatoza) . Javlja se i pove ana vaskularna permeabilnost kao posledica visokih koncentracija faktora rasta endotelnih elija( VEGF). i koncentrisanje razli itih protoinflamatornih medijatora poput citokina i hemokina ( Interleukini 1. sa i bez rekanalizacije. a na in na koji dolazi do inflamacije u njemu pre svega uklju uje CD8 pozitivne T elije i makrofage sa vrlo malo fibrinoidne nekroze i polimorfonukleara. T elija). i 8 i TNF alfa zna ajno se pove avaju u trenutku akutne faze Sindroma) . Transmuralna inflamacija zapo inje kada se inflamatorni infiltrati iz adventicije i lumena spoje u mediji zida suda. nodoznim poliarteritisom i Henoh olajnovom purpurom).26) Jedan od klju nih momenata u odvijanju Kavasaki bolesti jeste aktiviranje imunog sistema. U Kavasaki sindromu koronarne arterije predstavljaju bitno predilekciono mesto za promene u zidu krvnog suda. ali i .22) Malobrojnost materijala za prou avanje poprili no nas ograni ava da shvatimo patolo ke promene pri vaskulititsu u samom KS. U ovakvoj klasifikaciji Kavasaki sindrom se smatra nekrotiziraju im vaskulitisom ( zajedno sa Vegenerovom granulomatozom. KD nije povezan sa anti neutrofilnim anti telima ( ANCA). monocita.Patologija i Imunopatogeneza Sistemski vaskulitisi zahvataju zidove krvnih sudova (arterijskih i vesnskih) u itavom organizmu.24) Najranija promena u zidu krvoga suda je akumulacija mononuklearnih elija ( markofaga. Potvrda bitne uloge monocita i makrofaga jeste njihov pronalazak pri biopsiji uzoraka ko e obolelih u akutnoj fazi Kavasaki bolesti. kao i miointimalna proliferacija sa zadebljanjem intime a istanjenjem i fibrozom medije. 6. Iako Kavasaki bolest kao i adultni nodozni poliarteritis mogu dovesti do formiranja aneurizmi arterija koje ishranjuju sr ani mi i . U akutnim formama KD oni su uspe no imunolokalizovani u arterijskim zidovima na mestima inflamacije. Takodje autopsijom zahva enih arterija uo eni su procesi formiranja trombusa. (23. zbog ega se javlja i edem u zidu suda. Dalje ovu bolest mo emo svrstati u vaskulitise krvnih sudova srednje veli ine jer zahvata male i srednje velike krve sudove . i to MMP2 i MMP9 pod klase naro ito. (21. IgA sekretuju e plazma elije tada su takodje prisutne kako inflamatorni proces odmi e. (23. (23) Pretpostavlja se da u e e u ovom procesu imaju i enizimi metaloproteinaze (MMP).

31) .29) Terapija Terapija Kavasaki sindroma mo e se podeliti u slede e kategorije.28.godine uo ili da deca sa Kavasaki sindromom tretirana IVIG imaju br i oporavak od groznice i da u manjem broju razvijaju abnormalitete koronarnih arterija nego kontrolne grupe u tom periodu.u zidovnima krvnih sudova pri autopsijama preminulih pacijenata. Inicijalna terapija 2. u zavisnosti od toga ta elimo da postignemo: 1. CD8 pozitivne T elije infiltriraju tkivo ovih pacijenata poput plazma IgA sekretuju ih elija pronadjenih kod dece preminule od fulminantnih virusnih infekcija respiratornog sistema (u obe grupe pronadjeno je mno tvo inflamatornih nodusa na plu ima pomo u CT-a to ukazuje sa velikom verovatno om na respiratorni put ulaska patogena takodje. (20. Terapija kardiovaskularnih komplikacija Inicijalna terapija japanski nau nici su 1983.(30. za razliku od samo 3 % pri kombinovanoj terapije aspirina i IVIG). nakon ega on aktivira oligoklonalne imunoglobuline klase A. Drugi centar za istra ivanja u SAD je pokazao da deca tretirana i sa IVIG i sa visokim dozama aspirina su imala znatno ni e inflamatorne markere i br i oporavak od groznice od dece tretirane samo visokim dozama aspirina (na ehokardiografskim studijama dokazano je da sedam nedelja nakon tretmana 15 % dece tretiranih samo aspirinom razvija koronarne abnormalitete. Terapija prerzistentnih i rekrudescentnih groznica 3. Ameri ka nau nica En Rouli sa svojim kolegama do la je poslednjih godina u istra ivanju do interesantnih podataka o va nosti IgA antitela pri imunom odgovoru u Kavasaki bolesti.24. to ukazuje na verovatan ulazak patogena preko respiratornog sistema.

Niske doze aspirina (3-5 mg/kg dnevno) predstavljaju standard u terpaiji dece sa malim do srednjim aneurizmama (manjim od 8 mm). Minorna ne eljena dejstva i ne eljene reakcije na IVIG su izuzetno retka a variraju od povi ene telesne temperature. (34) Terapija kardiovaskularnih komplikaicija ciljevi terapije kod pacijenata koji su razvili aneurizme koronarnih arterija jesu spre avanje tromboze i miointimalne proliferacije koja vodi stenozi. O potentnosti i efikasnosti IVIG terapije govore i pojedini izve taji evropskim nau nika koji su utvrdili da benefit od ove terapije je mogu ak i ako se ona da 10 dana od po etka simptoma. u toku 10 12 asova danas predstavlja standardnu terapiju u SAD.v.receptorskih antagonista i interleukina 8. . iako postoje teroije koje spekuli u o cross-link-u Fc gama 2 i Fc gama 3 receptora na makrofagima. Za ovu grupu pacijenata ni jedna studija nije utvrdila efikasnost bilo kakve druge vrste terapije. (31. Mehanizam dejstva IVIG-a i danas je nepoznat. plazmafereza i monoklonska antitela na TNF alfa. Kori enje drugih antiagregacionih lekova (klopidogrel i tiklopidin) zajedno sa aspirinom. kao i selektivnom indukcijom interleukin 1. (10. (32. Australiji i mnogim delovima Azije. Trenutno visoke doze aspirina (80-100 mg/ kg dnevno podeljeno u etiri doze) se koriste u akutnom inflamatornom obliku bolesti. Kada pacijent postane afebrilan na 3 7 dana doze aspirina polako se smanjuju na dnevne doze od 3-5 mg/kg. Pojedina na ispitivanja su neophodna kako bi se utvrdila odgovaraju a uloga niskomolekularnih heparina. blokiraju i interakciju izme u endotelnih elija i NK elija.20) Bilo koji lek osim po etne doze IVIG i aspirina trebalo bi eksperimentalno razmotriti. ciklosporin. Stoga bi klini ari prvo trebali da razmotre ponovo dijagnozu ove bolesti. iako nema efekta na razvitak aneurizmi.15 % dece sa dijagnozom ovog sindroma koja su tretirana visokim dozama aspirina i 2 g/kg IVIG ima e rekrudescentne i perzistentne groznice. Antiagregaciona terapija nastavlja se u nardenih 4-6 nedelja dok se koncentracija svih markera zapaljenja ne vrati u normalu i utvrdi ehokardiografski izostanak o te enja na koronarnim arterijama. Ako povi ena temperatura i dalje perzistira druge opcije koje mogu biti uspe ne u manjem broju dece uklju uju pulsnu intravensku terapiju metilprednizolonom (30 mg/ kg na 3 dana) i ciklofosfamidom sa prednizonom. uobi ajena praksa je da se da ponovna doza IVIG-a od 2 g/ kg telesne mase.33) Terapija prerzistentnih i rekrudescentnih groznica 10. ili pojedina no. ukoliko se ona potvrdi. Evropi. i omogu avanju specifi nih antitela da reaguju sa izazivaju im agensom. i hipertenzije do drhtavice.Studije koje su usledile u vrstile su terapiju IVIG kao zlatni standard u Kavasaki bolesti.30) Aspirin se koristi da smanji inflamaciju i spre i agregaciju trombocita. Jedna doza od 2g/kg telesne mase IVIG i. odnosno toksinom. In vitro dokazi ukazuju da IVIG blokira proliferaciju endotelnih elija i sintezu adhezivnih molekula hemokina i citokina. kod nekih pacijenata mogu biti korisni. vezivanju za komponente komplementa. koji indukuju imune inhibitorne receptore. monoklonskih imunoglobulina protiv trombocitnih Iib/IIIa receptora i varfarina u dugoro nom tretiranju dece sa ve im aneurizmama. Studije su pokazale da deca koja ne postanu afebrilna nakon prve doze IVIG su pred pove anim rizikom za nastanak aneurizmi koronarnih arterija.

u toku akutne faze bolesti miofilamentna destrukcija nije glavni mehanizam slabljenja jer se koncentracije troponina ne pove avaju. Suprotno. bajpas ili stent (mo da ak i sr ani transplantant). Ehokardiografija je senzitivna i pouzdana metoda da uo i aneurizme koronarnih arterija u akutnim i subakutnim fazama bolesti. valvulitis (koji poga a 1 % pacijenata i naj e e je ograni en na mitralnu valvulu). Iako je miokardijalna funkcija suprimirana a kontraktilitet leve komore oslabljen. 2. rotiraju u aterektomiju. 2. perikarditis sa perikardijalnim izlivom. 4. 3. u akutnoj i subakutnoj fazi klini ki asimptomatski najmanje 10 godina nakon toga. Ono to je dokazano je da su pacijenti bez ehokardiografski uo enih aneurizmi. 3. 4. (34-38) Modaliteti za dugoro no pra enje o te enja koronarih arterija su: Strukturne imid ing metode: 1.Kardiovaskularne komplikacije i dugoro ne sekvele Pored aneurizmi koje se javljaju kao sekvele u 20 25 % netretiranih KD slu ajeva istra ivanja su uo ila i druge komplikacije ovog sindroma: miokarditis. RTG angiografija Intravaskularna ultrasonografija MRI angiografija Elektron zra ni CT Funkcionalne imid ing metode: 1. sr ana disfunkcija sekundarna celulularnoj infiltraciji i edemu ili cirkuli u im miokardijalnim depresantima (protoinflamatorni citokini) je mogu a. 20 % pacijenata koji razviju aneurizme u akutnoj bolesti razvi e i stenozu koronarnih arterija i njima mo e biti nakon toga potrebna tereapija miokardijalne ishemije uklju uju i perkutanu transluminalnu angioplastiku. Dobutamin stres ehokardiografija Transtorakalna ultrasonografija Pozitron emisivna tomografija Dipiridamol stres talijum 201 monofoton emisivna kompjuterizovana tomografija (37) .

najve a pitanje i dalje ostaju bez odgovora. Istra iva ki rad bio je ote an i u samom prikupljanju uzoraka (usled broja obolelih). Koli ina u kojoj ovaj Sindrom eventualno doprinosi teretu adultnih kardiovaskularnih bolesti je ozbiljna briga dana njih nau nika. reumatolo ka ili infektivne bolesti? Da bi obuhvatili dovoljno statisti kih podataka za istra ivanje. Sve dok dijagnosti ki testovi ne budu napravljeni mnoga deca e nastaviti da pate od preventibilnih morbiditeta i mortaliteta usled nedostatka prave dijagnoze.Zaklju ak Pitanje koje nam se postavlja za to trideset sedam godina nakon prvog opisa i izdvajanja Kavasaki sindroma kao jedinstvenog klini kog entiteta i dalje ne postoji ve i pomak u razotkrivanju prirode same bolesti? Neke ote avaju e okolnosti uklju uju slede e: nedostatak jasnog etiolo kog agensa u inio je klasifikaciju a sami tim i bazu za istra ivanje nedovoljno jasnom. Pitanje je I da li u ovoj bolesti odgovornost lekara i instituta koji za domen imaju kardiovaskularna istra ivanja. nedovoljno mo ni i kontrolisani studijski projekti koji su skrivali prave tragove bili su publikovani. Iako su u injeni veliki napori ka na em razumevanju i terapijskom pristupu Kavasaki sindroma i njegovoj samoj prirodi. skupe i kompleksne interdisciplinarne studije su neophodne. Ultimativni cilj istra iva a o prevenciji ove bolesti je ne to to e morati da sa eka otkri e samog uzro nika bolesti. . Ono to bi istra iva ima trebalo da predstavlja fokus jeste konstrukcija dijagnosti kog testa kojim bi mogla biti identifikovana sva deca kojima je neophodan tretman. Tokom godina mali.

Turner CL. 23. Takahashi M. Burns JC. Baker SC. From Wikipedia. Rosenfeld EA. Superantigens. Davis RL. Investigation of Kawasaki syndrome risk factors in Colorado. Implication for pathogenesis of patterns of injury in small. Stapp J. Damjanov . Engl J Med 1986. Kushner HI. Meissner HC and Leung DYM. Burns JC. Okawa S.org/wiki/Kawasaki_disease 14. ShulmanST. Spike BT. Specker B. 19. 11. et al. M. J Pediatr 2000. Stockheim JA. et al. Kosaki F.org/presenter. 8. 21. J Pediatr 1995. Accessed Dec. 5. . Kawasaki T. Bastian JF. Duffy E. Pediatrics 2000. Holman RC. Waller PL.and medium-sized vessel vasculitis. What is Kawasaki disease? Kawasaki Disease Foundation. 19. Pediatr Infect Dis J 2000. 17. Mueller BA. Kato H. Inoue O. J Am Coll Cardiol 1996. Larson EJ. Watanabe T. Kawasaki disease: a brief history. Newburger JW.pdf. Cleveland Clin J Med 2003. 2010. et al. 10. Kawasaki syndrome: race-specific incidence rates and residential proximity to water. Medicinska Naklada. Maddox R. Patologija za student stomatologije. Nola. Hicks RM.kdfoundation. Pediatrics 1976. Dykewicz CA. Available from: http://en. Rowley AH. Shulman ST. 4. Corydon KE. Arch Pediatr Adolesc Med 1995. Pediatr Res 1974. Daniels SR. Kawasaki disease in infants less than one year of age. Kawasaki T. 22. Kawasaki T . 20. Kawasaki disease. Gidding SS. Toshima H. Pavle Budakov i saradnici . Schoenberger LB. Treadwell T. Burns JC. a. Pediatr Infect Dis J 2002. Association of rug shampooing and Kawasaki disease. Larson E. Shulman ST. Jeanette JC. the free encyclopedia. Fujiwara H. Patologija . Mucocutaneous lymph node syndrome in the US. Mask CA. 15. 2008. Shonika Rinsho (Jpn J Pediatr) 1971. Bastian JF. I. [updated 21 December 2010]. Perspect Biol Med 2003. 2010.Literatura: 1. Sequelae of Kawasaki disease in adolescents and young adults. Adult coronary artery disease probably due to childhood Kawasaki disease. Rowley AH. Rethinking the boundaries of Kawasaki disease. [Clinicopathological conference on 10 fatal cases with acute febrile mucocutaneous lymph node syndrome]. South Med J 2000. http://www. American Heart Association.americanheart. Gonzalez-Crussi F. Gordon JB. 7. 3. J Pediatr 1987. Kawasaki disease. 18. Schoenwetter M. Wikipedia. Fulfillment of diagnostic criteria in Kawasaki disease. 19. Kawasaki disease in older children and adolescents.org/forms/kdfbrochure. 6. Incomplete Kawasaki disease with coronary artery involvement. et al. J Immunol 2001. http://www. Melish ME. 2. Accessed Dec.org [homepage on the Internet]. 13.jhtml?identifier=4634. Lancet 1992. Landing BH. Malhotra A.wikipedia. Univerzitet u Novom Sadu 2008. 12. 16. J Pediatr 1991. Marshall GS. Burns JC. Are infantile periarteritis nodosa with coronary artery involvement and fatal mucocutaneous lymph node syndrome the same? Comparison of 20 patients from North America with patients from Hawaii and Japan. Shike H. Oligoclonal IgA response in the vascular wall in acute Kawasaki disease. conventional antigens and the etiology of Kawasaki syndrome. Treatment of Kawasaki syndrome with intravenous gamma globulin. Innocentini N. Kushner HI. 9. Shulman ST.

Ishii M. et al. Cardiac biopsy of Kawasaki disease. Sugimura T. Systemic production of vascular endothelial growth factor and fms-like tyrosine kinase-1 receptor in acute Kawasaki disease. Melish ME. Wright DA. Pathology of the heart in Kawasaki disease. Kato H. treatment. Treatment of immune globulin-resistant Kawasaki disease with pulsed doses of corticosteroids. high dose aspirin as an adjunct to intravenous gamma globulin in the treatment of Kawasaki syndrome. Circulation 2001. Hamashima Y. et al. Akagi T. Go S. Pediatr Pulmonol 2003. Terai M. High-dose intravenous gamma globulin for Kawasaki disease. Am Heart J 1990. Predominance of monocytes and macrophages in the inflammatory infiltrates of acute Kawasaki disease arteritis. Burgner D. Jeanette JC. et al. Inoue O. Pediatr Res 2002. Kato H. et al. 27.24. 120: 366 72 . Kamiya T. Sciarrorota J. Arch Pathol Lab Med 1981. 26. Salo E. Furusho K. Kato H. J Pediatr 1996. Shulman ST. Pelkonen P. Valvular heart disease in Kawasaki syndrome: incidence and natural history. Shulman ST. Akagi T. Nakano H. Imamura K. 28. Naoe S. Sundel RP. Takahashi K. 33. Sugimura T. Sato N. and proposals for future research. Heart 2000. Shulman ST. Long-term consequences of Kawasaki disease: 10 21-year follow-up study of 594 patients. 34. et al. 30. Kamiya T. Yasukawa K. Yutani C. 25. 38. Fujiwara H. Newburger JW. Crawford SE. Freeman AF. Terai M. Iemura M. Pediatrics 1978. Inflammatory pulmonary nodules in Kawasaki disease. Bose A. Kobayashi J. Pediatr Res 1992. 36. J Pediatr 1997. Arch Dis Child 2002. Circulation 2002. Senzaki H. 37. N Engl J Med 1988. Brogan PA. Prevalence of coronary artery abnormalities in Kawasaki disease is highly dependent on gamma globulin dose but independent of salicylate dose. Kawasaki disease: an evidence based approach to diagnosis. Akagi T. 29. 35. Circulation 1996. 32. et al. Circulating matrix metalloproteinases and their inhibitors in patients with Kawasaki disease. Circulating interleukin-1 in patients with Kawasaki disease. Long term consequences of coronary aneurysms after Kawasaki disease: vascular wall morphology and function. Finn LS. et al. Baker A. Maury CPJ. Lancet 1984 31. et al. Comparison of low dose aspirin vs. Masutani S. Takahashi M.