Univerzitet u Novom Sadu Medicinski Fakultet Novi Sad Katedra za Infektivne bolesti

KAVASAKI SINDROM
-seminarski rad-

Mentor: Prof. dr Dejan Cvjetkovi

Student: Predrag Star evi Br. Indeksa 12600/10

Novi Sad Decembar 2010.

dr Tomisaku Kavasaki . Postoje i podaci iz pedesetih godina XX veka koji navaode postojanje bolesti sli ne simptomatologije. . ali konkretnih zabele ki pre 1950. i prve radove je publikovao na japanskom jeziku 1967. Tokom narednih 6 godina dr Kavasaki je zabele io oko 50 sli nih slu ajeva. Postali su dostupni tek 2002. godine. Kako bi odgovorili na pitanje kada se Kavasaki sindrom prvi put pojavio u Japanu. Pronadjeno je 144 slu aja koji su se poklopili sa ovim kriterijumima. a od njih samo 5 su imali klini ke manifestacije koje danas prepozajemo kao Kavasaki bolest(ni jedan od ovih 5 slu ajeva nije bio pre 1950.3). ko u. Engleski prevodi japanskih publikacija iz 1967. oni su pretra ivali 15 razli itih dijagnoza koje su se manifestovale osipom i groznicom.(2) Slika br. slu aj etvorogodi njeg deteta sa neobi nom bole u koja se prezentovala osipom i groznicom. i sluznice grla. koji se jo naziva i Kavasaki bole u ( Skra eno KD. I 1954. nosa i usne duplje(1. po ijem imenu bolest nosi naziv . Nazivamo je jo i Mukokutanim sindromom limfnih vorova jer zahvata i limfne vorove.a na engleskom 1974. godine. (2) Jednu od glavnih predmeta debate u Japanu ezdestih godina o ovom sindromu predstavljalo je pitanje da li oboljenje koje je opisao dr Kavasaki bilo na bilo koji na in povezano sa odredjenim kardijalnim komplikacijama koje su usledile i bile zabele ene u pojedinim slu ajevima. Od 7618 prijema dece u bolnicu u tom periodu.Uvod i istorijat Kavasaki sindrom. godine).godine. Patolog Noboru Tanaka i pedijatar Takajiro Jamamoto osporili su tvrdnju samog Kavasakija da bolest nema dugoro nih sekvela. pojedini istra iva i pogledali su baze podataka Univerzitetske bolnice u Tokiju izmedju 1940. Kawasaki disease) predstavlja akutni sistemski vaskulitis malih i srednjih arterija itavog tela uklju uju i koronarne arterije koje ishranjuju sr ani mi i . Japanski pedijatar po kome je ova bolest dobila ime. opisao je jo po etkom 1961.1 dr Kavasaki.

je sindrom kao zasebni entitet pojavio se u Japanu. Ili . tako da je klini ki slabiji oblik Kavasaki sindroma bivao maskiran nekim drugim bolestima kao to su Rubeola i arlahna groznica . to zna i da se znaci i simptomi bolesti razvijaju tokom 10 dana oboljevanja. Ovi istra iva i su takodje prepoznali iste grupe simptoma i znakova ove bolesti.Ova kontroverza je razre ena kona no 1970. Zato je bitno da velike doze intravenskog imunoglobulina (IVIG) date u prvoj nedelji od pojave groznice u visokom procentu spre avaju nastanak ovih aneurizmi u ovoj bolesti. Kavasaki sindrom je kao nezavisan entitet prepoznat je od i strane Meli a i Hiksa pri Univerzitetu Havaja. Kada je rad Tomisaku Kavasakija objavljen kona no na engleskom jeziku 1974. godine. A ono to zaokuplja pa nju dana njih nau nika je da li su infantilni nodozni poliarteritis i Kavasaki sindrom deo kontinuuma jedne iste bolesti. Sve ovo javljalo se kod oko tre ine pacijenata. Landig i Larson retrospektivno su utvrdili autopsijom jednog slu aja iz 1971.(6) Sli nost izmedju ovog sindroma i infantilnog nodoznog poliarteritisa bila je o igledna ovim istra iva ima.da je re o ovom oboljenju. po etkom sedamdesetih(5). Godine 1973. i nakon toga postepeno spontano povla e ( ak i bez prisustva specifi ne terapije u ve em delu slu ajeva). Specifi ni laboratorijski test nepostoji. Dijagnoza se . kao i Tanaki ne to ranije. ali ono to zaabrinjava jeste da se one tiho i bez klini ki evidentnih znakova razvijaju i njihovo prisustvo mo e biti uo eno tek godinama nakon oboljenja kada nastupi smrt od miokardijalnog infarkta. kada je sprovedena istraga na nacionalnom nivou kojom je identifikovano autopsijama desetoro dece koja su umrla usled komplikacija aneurizmi koronarnih arterija nakon prele ane Kavasaki bolesti(4).(8. odakle se pro irio na Havaje (gde najj e e pogadja decu Azijsko-Ameri kog porekla). Slu ajevi infantilnog nodoznog poliarteritisa u Zapadnoj Evropi prvi put su zabele eni po etkom XIX veka. uveliko je bila poznata veza izmedju samog sindroma i vaskulitisa koronarnih arterija koji prethodi formiranju aneurizmatskih pro irenja.9. godine . (7) Dijagnoza Priroda Kavasaki sindroma je samolimitiraju a.10) Kavasaki bolest se trenutno dijagnostifikuje na osnovu klini kih znakova i simptoma prema panelu koji je stvoren u svrhe epidemiolo kih analiza u Japanu. Aneurizme koronarnih arterija se jave u 20 do 25 % slu ajeva. ali su usmerili svoja istra ivanja na sterilnu piuriju i uretritis kao i inflamaciju malih i velikih zglobova.

potvrdjuje ukoliko povi ena telesna temperatura postoji pet ili vi e dana. prevashodno na trupu. B . kako bi sva deca koja bi mogla imati benefit od IVIG terapije mogla biti uspe no identifikovana. 3. Eritem stopala sa prisutnim edemom dorzalnog dela . C. polimorfni osip. promene na mukoznim membranama gornjeg respiratornog trakta u vidu crvenila grla. i ako najmanje etiri od pet dole navedenih simptoma i znakova postoje uz uslov da je bilo koja druga bolest koja mo e izazvati sli nu simptomatologiju prethodno isklju ena: 1. G. Eritematozni osip. E. periferni eritemi. cervikalna adenopatija slika br. 4. D. i suve ispucale usne. zahva ene sluzoko a usne duplje i jezik (jagodi ast jezik). Eritematozne ispucale usne. F. periungualna deskvamacija ili generalizovana deskvamacija) 5.2 Karakteristike Kavasaki bolesti : A.dok fungiformne perzistiraju . Mnogi se nau nici sla u da bi trebalo koristiti iru definiciju od ove. Jagodi ast jezik na kom je uo ljiv gubitak filiformnih papila. Bilateralni ne-eksudativni konjuktivitis. Unilateralno pove anje jugulodigastri nog limfnog vora. Periungualna deskvamacija prstiju na nogama. (11) . promene na ekstremitetima (periferni edemi. bilateralni ne-supurativni konjiktivitis 2.

Nedostatak specifi nih i dovoljno senzitivnih testova zato danas predstavlja najve u prepreku ka identifikovanju svih obolelih.(12. 13) Specifi nosti ovog sindroma koji mogu lako zavarati lekare su : sterilna piurija (koja se mo e povezati ne retko sa infekcijama urinarnog trakta) ili pleocitoza cerebrospinalne te nosti ( pogre no povezana sa asepti nim meningitisom recimo. Pristup diferencijalnoj dijagnozi pri sumnji na Kavasaki bolest. osip takodje mo e biti gre kom shva en kao reakcija na lek ili posmatran kao posledica virusne infekcije. Najve i izazov klini arima stoga predstavlja isklju ivanje iz diferencijalne dijagnoze bolesti koje li e na Kavasaki sindrom ali zahtevaju potpuno druga iji terapijski pristup( kao to su bolesti uzrokovane stafilokoknim ili streptokoknim infekcijama recimo).13) Slika br 3. (11. dok cervikalna adenopatija obi no bude protuma ena kao bakterijski adentitis. .(5. Takodje ponekad mo e biti koristan i Elektrokardiogram koji mo e da uka e na znake ventrikularne disfunkcije ili redje aritmije usled miokarditisa. niski nivoi serumskih albumina i testovi koji ukazuju na smanjenu fukciju jetre usled inflamacije i Leukocitarna formula mogu pomo i lekaru da potvrdi dijagnozu Kavasaki sindroma.12) Pored opasnosti da se Sindrom ne otkrije. Povi eni C reaktivni protein i sedimentacija eritrocita.U mnogim slu ajevima navedeni klini ki kriterijumi nisu prisutni svakog dana. U obzir pri diferncijalnoj dijagnozi mogu do i i Juvenilni idiopatski arthritis ili trovanje ivom.krvna slika koja pokazuje znake normocitne anemije ili trombocitoze. postoji i sledstveno tome mogu nost da drugo oboljenje usled maskiranja bude gre kom prepoznato kao Kavasaki bolest. lumbalnom punkcijom se mo e lako potvrditi ili isklju iti) . Klini ari koriste danas specifi ne markere inflamacije i druge testove kako bi se odlu ili u koristi Kavasaki bolesti kada postoje groznica i osip kao simptomi.

(16) Mnoge studije su uspele da dodju do interesantnih podataka. ili nekompletna-kako se jo naziva o emu je bilo re i jo u istra ivanjima krajem osamdesetih godina pro log veka. Deca starija od 8 godina i mladja od uzrasta od 6 meseci vrlo retko su oboljevala. Ipak ove rezultate treba uzimati sa rezervom jer druge studije nisu uspele da ih sa konstantno u potvrde. (10) Epidemiologija Do sada je prisustvo Kavasaki sindroma prime eno u svim rasnim grupama i etni kim zajednicama medju svim pedijatrijskim uzrastima. na Havajima medju decom Japansko ameri kog porekla taj broj je vrlo sli an kao u samom Japanu. 134. (15. imaju najmanje 2 od 5 navedenih simptoma Sindroma i laboratorijiskie nalaze koji potvrdjuju te ku sistemsku infekciju ali bez mogu e racionalne potvrde prirode bolesti.000 u Japanu.19) .Poslednjih godina u stru nim krugovima razvio se koncept pod nazivom (atipi na) Kavasaki bolest. ali su zna ajno vi e bili ugro eni od komplikacija koronarnih arterija.19) Godi nje u estalosti ovog sindroma medju decom uzrasta do 5 godina variraju od 3 u Ju noj Africi do 150 na 100. U Ujedinjenom Kraljevstvu taj broj iznosi 8 dok u Sjednijenim Dr avama je 17oro deca na 100. mada injenica je da su preko 85% obolelih bila deca mladja od 5 godina starosti. (17.poput izlo enosti osve iva ima vazduha i prostora ili sve e opranim tepisima.000 godi nje.(14) Shavatanje va nosti IVIG terapije koja je visoko efektivna u ovoj bolesti donelo je novu opciju koju lekari kao dijagnozu svakako moraju razmatrati ukoliko se susretnu sa problemom nejasne prirode koji izaziva osip i visoku telesnu temperaturu-groznicu. Pod ovu novu kategoriju spadaju pacijenti koji imaju groznicu koja traje minimalno 5 dana. Treba dodati da pojedini iskusniji klini ari takodje ubrajaju u ovu bolest pacijente iji ehokardiogram potvrdjuje prisustvo koronarnih abnormaliteta i imaju znake inflamatorne bolesti uprkos nedostatku klasi nog poklapanja klini ke slike sa simptomima (na umu treba imati da ak pet pacijenata iz prvobitne serije od pedeset obolelih od Kavasaki bolesti ne bi bilo dijagnostifikovano na ovaj na in). tako da je uo eno prisustvo raznih faktora rizika u okolini koji predisponiraju Sindromu.16.

mnoge klini ke manifestacije ovog oboljenja upravo potse aju na sli na infektivna. a to ukazuje na priustvo transplacentarnih antitela koja tite odoj ad i postojanje ste enog imuniteta kod odraslih kao posledice asimptomatskih infekcija. da je u pitanju neadekvatno aktiviranje sekundarnog imuniteta -kona no. Poslednji poku aji uz nove molekularne tehnike u proteomiji i detekciji nukleinskih kiselina i neki savremeni metodi u bliskoj budu nosti mogli bi biti od pomo i u identifikaciji agenta. (18) Nakon 30 godina potrage za infektivnim uzro nikom Kavasaki bolesti. to je i verovatnije.20) . -postojanje rekurentih infekcija (3-5 % u Japanu) mo e ukazati na vi e uzro nika koji izazivaju isto oboljenje. Medjutim jasno da se radi o infektivnom uzro niku prema slede im jasno utvrdjenim injenicama: -postoje sezonski pikovi u zimskim i prole nim mesecima u mnogim geografskim podru jima. kao to su arlahna groznica ili infekcije adenovirusnima. Kasnije molekularnim metodama za detekciju pojedinih amino kiselina koje bi bile agent-specifi ne u uzorku pacijenata nije bilo uspeha. ili.Etiologija Uzrok Kavasaki bolesti ostaje do danas nepoznat. (18. Slu ajevi kod odraslih i dece mladje od 3 meseca su izuzetno retki . Hipoteza da se baketrijski toksini pona aju kao superantigeni koji okidaju kaskadu dogadja koja vodi kao Kavasaki sindromu bila je predmet stru ne diskusije. a 70ih i 80ih godina XX veka u pojedinim geografskim podru jima bilo je i pojava epidemija -najjve a incidencija je kod male dece. nije ostalo ni ta osim poduga ke liste odba enih mogu ih patogena. U po etku se poku alo sa izolacijom mogu eg agensa iz telesnih te nosti ugro enih i standardnom ivotinjskom inokulacijom .

Javlja se i pove ana vaskularna permeabilnost kao posledica visokih koncentracija faktora rasta endotelnih elija( VEGF). zbog ega se javlja i edem u zidu suda. (23. Poput drugih sistemskih vaskulitisa iz iste grupe ( urg traus sindrom ili Vegenerova granulomatoza) . sa i bez rekanalizacije. a na in na koji dolazi do inflamacije u njemu pre svega uklju uje CD8 pozitivne T elije i makrofage sa vrlo malo fibrinoidne nekroze i polimorfonukleara. i mogu biti klasifikovani prema vrsti elija uklju enih u zapaljenski proces i tipu tkivnog o te enja koje posledi no nastaje u zidu krvnog suda. 6.24) Najranija promena u zidu krvoga suda je akumulacija mononuklearnih elija ( markofaga. T elija). U akutnim formama KD oni su uspe no imunolokalizovani u arterijskim zidovima na mestima inflamacije. Iako Kavasaki bolest kao i adultni nodozni poliarteritis mogu dovesti do formiranja aneurizmi arterija koje ishranjuju sr ani mi i .Patologija i Imunopatogeneza Sistemski vaskulitisi zahvataju zidove krvnih sudova (arterijskih i vesnskih) u itavom organizmu. ne ve e od 100 µm . Takodje autopsijom zahva enih arterija uo eni su procesi formiranja trombusa. i koncentrisanje razli itih protoinflamatornih medijatora poput citokina i hemokina ( Interleukini 1. monocita. Potvrda bitne uloge monocita i makrofaga jeste njihov pronalazak pri biopsiji uzoraka ko e obolelih u akutnoj fazi Kavasaki bolesti.26) Jedan od klju nih momenata u odvijanju Kavasaki bolesti jeste aktiviranje imunog sistema. U ovakvoj klasifikaciji Kavasaki sindrom se smatra nekrotiziraju im vaskulitisom ( zajedno sa Vegenerovom granulomatozom.22) Malobrojnost materijala za prou avanje poprili no nas ograni ava da shvatimo patolo ke promene pri vaskulititsu u samom KS. ali i . i 8 i TNF alfa zna ajno se pove avaju u trenutku akutne faze Sindroma) . i to MMP2 i MMP9 pod klase naro ito. nodoznim poliarteritisom i Henoh olajnovom purpurom). njihovi histopatolo ki procesi se poprili no razlikuju. (23. pri emu kona no dolazi do formiranja aneurizme usled destrukcije medije. U Kavasaki sindromu koronarne arterije predstavljaju bitno predilekciono mesto za promene u zidu krvnog suda. (21. KD nije povezan sa anti neutrofilnim anti telima ( ANCA). kao i miointimalna proliferacija sa zadebljanjem intime a istanjenjem i fibrozom medije. Dalje ovu bolest mo emo svrstati u vaskulitise krvnih sudova srednje veli ine jer zahvata male i srednje velike krve sudove . (23) Pretpostavlja se da u e e u ovom procesu imaju i enizimi metaloproteinaze (MMP). IgA sekretuju e plazma elije tada su takodje prisutne kako inflamatorni proces odmi e. Transmuralna inflamacija zapo inje kada se inflamatorni infiltrati iz adventicije i lumena spoje u mediji zida suda.

Ameri ka nau nica En Rouli sa svojim kolegama do la je poslednjih godina u istra ivanju do interesantnih podataka o va nosti IgA antitela pri imunom odgovoru u Kavasaki bolesti. Inicijalna terapija 2.godine uo ili da deca sa Kavasaki sindromom tretirana IVIG imaju br i oporavak od groznice i da u manjem broju razvijaju abnormalitete koronarnih arterija nego kontrolne grupe u tom periodu. (20.24. Terapija prerzistentnih i rekrudescentnih groznica 3.31) .28.(30. za razliku od samo 3 % pri kombinovanoj terapije aspirina i IVIG). to ukazuje na verovatan ulazak patogena preko respiratornog sistema. CD8 pozitivne T elije infiltriraju tkivo ovih pacijenata poput plazma IgA sekretuju ih elija pronadjenih kod dece preminule od fulminantnih virusnih infekcija respiratornog sistema (u obe grupe pronadjeno je mno tvo inflamatornih nodusa na plu ima pomo u CT-a to ukazuje sa velikom verovatno om na respiratorni put ulaska patogena takodje.29) Terapija Terapija Kavasaki sindroma mo e se podeliti u slede e kategorije. u zavisnosti od toga ta elimo da postignemo: 1.u zidovnima krvnih sudova pri autopsijama preminulih pacijenata. Drugi centar za istra ivanja u SAD je pokazao da deca tretirana i sa IVIG i sa visokim dozama aspirina su imala znatno ni e inflamatorne markere i br i oporavak od groznice od dece tretirane samo visokim dozama aspirina (na ehokardiografskim studijama dokazano je da sedam nedelja nakon tretmana 15 % dece tretiranih samo aspirinom razvija koronarne abnormalitete. Terapija kardiovaskularnih komplikacija Inicijalna terapija japanski nau nici su 1983. nakon ega on aktivira oligoklonalne imunoglobuline klase A.

Kada pacijent postane afebrilan na 3 7 dana doze aspirina polako se smanjuju na dnevne doze od 3-5 mg/kg. plazmafereza i monoklonska antitela na TNF alfa. Studije su pokazale da deca koja ne postanu afebrilna nakon prve doze IVIG su pred pove anim rizikom za nastanak aneurizmi koronarnih arterija. kod nekih pacijenata mogu biti korisni. (31. uobi ajena praksa je da se da ponovna doza IVIG-a od 2 g/ kg telesne mase. In vitro dokazi ukazuju da IVIG blokira proliferaciju endotelnih elija i sintezu adhezivnih molekula hemokina i citokina.15 % dece sa dijagnozom ovog sindroma koja su tretirana visokim dozama aspirina i 2 g/kg IVIG ima e rekrudescentne i perzistentne groznice. O potentnosti i efikasnosti IVIG terapije govore i pojedini izve taji evropskim nau nika koji su utvrdili da benefit od ove terapije je mogu ak i ako se ona da 10 dana od po etka simptoma. (10.Studije koje su usledile u vrstile su terapiju IVIG kao zlatni standard u Kavasaki bolesti.33) Terapija prerzistentnih i rekrudescentnih groznica 10.30) Aspirin se koristi da smanji inflamaciju i spre i agregaciju trombocita. blokiraju i interakciju izme u endotelnih elija i NK elija. Kori enje drugih antiagregacionih lekova (klopidogrel i tiklopidin) zajedno sa aspirinom. u toku 10 12 asova danas predstavlja standardnu terapiju u SAD. ciklosporin. vezivanju za komponente komplementa. . koji indukuju imune inhibitorne receptore. iako nema efekta na razvitak aneurizmi. (34) Terapija kardiovaskularnih komplikaicija ciljevi terapije kod pacijenata koji su razvili aneurizme koronarnih arterija jesu spre avanje tromboze i miointimalne proliferacije koja vodi stenozi. Jedna doza od 2g/kg telesne mase IVIG i. odnosno toksinom. Minorna ne eljena dejstva i ne eljene reakcije na IVIG su izuzetno retka a variraju od povi ene telesne temperature. i omogu avanju specifi nih antitela da reaguju sa izazivaju im agensom. ukoliko se ona potvrdi. ili pojedina no. Stoga bi klini ari prvo trebali da razmotre ponovo dijagnozu ove bolesti.20) Bilo koji lek osim po etne doze IVIG i aspirina trebalo bi eksperimentalno razmotriti. iako postoje teroije koje spekuli u o cross-link-u Fc gama 2 i Fc gama 3 receptora na makrofagima. Antiagregaciona terapija nastavlja se u nardenih 4-6 nedelja dok se koncentracija svih markera zapaljenja ne vrati u normalu i utvrdi ehokardiografski izostanak o te enja na koronarnim arterijama. Evropi. i hipertenzije do drhtavice. Niske doze aspirina (3-5 mg/kg dnevno) predstavljaju standard u terpaiji dece sa malim do srednjim aneurizmama (manjim od 8 mm). Trenutno visoke doze aspirina (80-100 mg/ kg dnevno podeljeno u etiri doze) se koriste u akutnom inflamatornom obliku bolesti. Pojedina na ispitivanja su neophodna kako bi se utvrdila odgovaraju a uloga niskomolekularnih heparina. Australiji i mnogim delovima Azije. Mehanizam dejstva IVIG-a i danas je nepoznat. (32.receptorskih antagonista i interleukina 8.v. Za ovu grupu pacijenata ni jedna studija nije utvrdila efikasnost bilo kakve druge vrste terapije. Ako povi ena temperatura i dalje perzistira druge opcije koje mogu biti uspe ne u manjem broju dece uklju uju pulsnu intravensku terapiju metilprednizolonom (30 mg/ kg na 3 dana) i ciklofosfamidom sa prednizonom. kao i selektivnom indukcijom interleukin 1. monoklonskih imunoglobulina protiv trombocitnih Iib/IIIa receptora i varfarina u dugoro nom tretiranju dece sa ve im aneurizmama.

Dobutamin stres ehokardiografija Transtorakalna ultrasonografija Pozitron emisivna tomografija Dipiridamol stres talijum 201 monofoton emisivna kompjuterizovana tomografija (37) . sr ana disfunkcija sekundarna celulularnoj infiltraciji i edemu ili cirkuli u im miokardijalnim depresantima (protoinflamatorni citokini) je mogu a. valvulitis (koji poga a 1 % pacijenata i naj e e je ograni en na mitralnu valvulu). Ehokardiografija je senzitivna i pouzdana metoda da uo i aneurizme koronarnih arterija u akutnim i subakutnim fazama bolesti. 3. rotiraju u aterektomiju. RTG angiografija Intravaskularna ultrasonografija MRI angiografija Elektron zra ni CT Funkcionalne imid ing metode: 1. 2. u akutnoj i subakutnoj fazi klini ki asimptomatski najmanje 10 godina nakon toga. bajpas ili stent (mo da ak i sr ani transplantant). 20 % pacijenata koji razviju aneurizme u akutnoj bolesti razvi e i stenozu koronarnih arterija i njima mo e biti nakon toga potrebna tereapija miokardijalne ishemije uklju uju i perkutanu transluminalnu angioplastiku. Suprotno. u toku akutne faze bolesti miofilamentna destrukcija nije glavni mehanizam slabljenja jer se koncentracije troponina ne pove avaju. (34-38) Modaliteti za dugoro no pra enje o te enja koronarih arterija su: Strukturne imid ing metode: 1. 4. 3. Iako je miokardijalna funkcija suprimirana a kontraktilitet leve komore oslabljen. perikarditis sa perikardijalnim izlivom. 2. 4. Ono to je dokazano je da su pacijenti bez ehokardiografski uo enih aneurizmi.Kardiovaskularne komplikacije i dugoro ne sekvele Pored aneurizmi koje se javljaju kao sekvele u 20 25 % netretiranih KD slu ajeva istra ivanja su uo ila i druge komplikacije ovog sindroma: miokarditis.

Ultimativni cilj istra iva a o prevenciji ove bolesti je ne to to e morati da sa eka otkri e samog uzro nika bolesti. Istra iva ki rad bio je ote an i u samom prikupljanju uzoraka (usled broja obolelih). reumatolo ka ili infektivne bolesti? Da bi obuhvatili dovoljno statisti kih podataka za istra ivanje.Zaklju ak Pitanje koje nam se postavlja za to trideset sedam godina nakon prvog opisa i izdvajanja Kavasaki sindroma kao jedinstvenog klini kog entiteta i dalje ne postoji ve i pomak u razotkrivanju prirode same bolesti? Neke ote avaju e okolnosti uklju uju slede e: nedostatak jasnog etiolo kog agensa u inio je klasifikaciju a sami tim i bazu za istra ivanje nedovoljno jasnom. Tokom godina mali. Koli ina u kojoj ovaj Sindrom eventualno doprinosi teretu adultnih kardiovaskularnih bolesti je ozbiljna briga dana njih nau nika. Ono to bi istra iva ima trebalo da predstavlja fokus jeste konstrukcija dijagnosti kog testa kojim bi mogla biti identifikovana sva deca kojima je neophodan tretman. Sve dok dijagnosti ki testovi ne budu napravljeni mnoga deca e nastaviti da pate od preventibilnih morbiditeta i mortaliteta usled nedostatka prave dijagnoze. . Iako su u injeni veliki napori ka na em razumevanju i terapijskom pristupu Kavasaki sindroma i njegovoj samoj prirodi. nedovoljno mo ni i kontrolisani studijski projekti koji su skrivali prave tragove bili su publikovani. Pitanje je I da li u ovoj bolesti odgovornost lekara i instituta koji za domen imaju kardiovaskularna istra ivanja. najve a pitanje i dalje ostaju bez odgovora. skupe i kompleksne interdisciplinarne studije su neophodne.

Takahashi M. Shike H. Larson EJ. Melish ME. I. Bastian JF. Kawasaki disease in infants less than one year of age.pdf. What is Kawasaki disease? Kawasaki Disease Foundation. J Pediatr 1995. Maddox R. Cleveland Clin J Med 2003. Burns JC. Treatment of Kawasaki syndrome with intravenous gamma globulin. 22. conventional antigens and the etiology of Kawasaki syndrome. Duffy E. Accessed Dec. Rowley AH. Shulman ST. [updated 21 December 2010]. Kosaki F. the free encyclopedia. Pediatr Infect Dis J 2002. Shulman ST. Are infantile periarteritis nodosa with coronary artery involvement and fatal mucocutaneous lymph node syndrome the same? Comparison of 20 patients from North America with patients from Hawaii and Japan. Waller PL. Stockheim JA.wikipedia. Stapp J. J Pediatr 1991. Pediatr Res 1974. Davis RL. Daniels SR. 21. Kawasaki T. 2008. Perspect Biol Med 2003. Gordon JB. et al. 3. 19. 5. a. South Med J 2000. Burns JC. Pediatr Infect Dis J 2000. Medicinska Naklada. Wikipedia. 10. Accessed Dec. Gonzalez-Crussi F. Kawasaki disease. Turner CL. http://www. Rethinking the boundaries of Kawasaki disease. Lancet 1992. Investigation of Kawasaki syndrome risk factors in Colorado.kdfoundation. Sequelae of Kawasaki disease in adolescents and young adults. Toshima H. Mask CA.org/presenter. Innocentini N. Corydon KE. Patologija za student stomatologije. 2010. J Pediatr 2000. Rowley AH. Kawasaki syndrome: race-specific incidence rates and residential proximity to water. Kawasaki T. Holman RC. Patologija . Kawasaki T . Pediatrics 1976. Kato H. Larson E. Marshall GS. Baker SC. ShulmanST.jhtml?identifier=4634. [Clinicopathological conference on 10 fatal cases with acute febrile mucocutaneous lymph node syndrome]. Treadwell T. 11. Univerzitet u Novom Sadu 2008. Fulfillment of diagnostic criteria in Kawasaki disease. Kushner HI. 7.org/wiki/Kawasaki_disease 14. Schoenberger LB. Mucocutaneous lymph node syndrome in the US. Incomplete Kawasaki disease with coronary artery involvement. 19. From Wikipedia. 16. Landing BH.org [homepage on the Internet]. Pavle Budakov i saradnici . Available from: http://en. Shulman ST. 2010. Superantigens. 13. http://www. Bastian JF. Fujiwara H. Gidding SS. Dykewicz CA. Kawasaki disease in older children and adolescents. 18. Inoue O. Adult coronary artery disease probably due to childhood Kawasaki disease. et al. 6. Damjanov . Okawa S. 4. Malhotra A. Arch Pediatr Adolesc Med 1995. Oligoclonal IgA response in the vascular wall in acute Kawasaki disease. 17. 15. 19.americanheart. 20. Association of rug shampooing and Kawasaki disease. Pediatrics 2000. Kawasaki disease: a brief history. Meissner HC and Leung DYM. M.Literatura: 1. Rosenfeld EA. Jeanette JC. 23. Burns JC. Nola. Watanabe T. Kawasaki disease.org/forms/kdfbrochure. Kushner HI. Shonika Rinsho (Jpn J Pediatr) 1971. 2. et al. 8. . 12. Engl J Med 1986. Specker B.and medium-sized vessel vasculitis. American Heart Association. J Am Coll Cardiol 1996. 9. J Pediatr 1987. Newburger JW. Schoenwetter M. Burns JC. et al. Implication for pathogenesis of patterns of injury in small. Mueller BA. Spike BT. J Immunol 2001. Hicks RM.

Akagi T. Burgner D. Arch Dis Child 2002. et al. Nakano H. Wright DA. Ishii M. Freeman AF. 36. and proposals for future research. Crawford SE. Akagi T. 33. high dose aspirin as an adjunct to intravenous gamma globulin in the treatment of Kawasaki syndrome. et al. Terai M. Sciarrorota J. Kawasaki disease: an evidence based approach to diagnosis. Salo E. Sugimura T. Iemura M. Long-term consequences of Kawasaki disease: 10 21-year follow-up study of 594 patients. Valvular heart disease in Kawasaki syndrome: incidence and natural history. Pediatr Res 2002. Hamashima Y. Cardiac biopsy of Kawasaki disease. treatment. Arch Pathol Lab Med 1981. Lancet 1984 31. J Pediatr 1996. 35. Melish ME. Newburger JW. Maury CPJ. Terai M. 29. Circulation 1996. Shulman ST. Pediatr Pulmonol 2003. Shulman ST. Finn LS. Circulation 2001. Heart 2000. Kamiya T. et al. Pathology of the heart in Kawasaki disease. Prevalence of coronary artery abnormalities in Kawasaki disease is highly dependent on gamma globulin dose but independent of salicylate dose. Predominance of monocytes and macrophages in the inflammatory infiltrates of acute Kawasaki disease arteritis. Masutani S. Jeanette JC. Brogan PA. Go S. Takahashi M. 26. Takahashi K.24. Akagi T. Kato H. Sundel RP. Kobayashi J. Fujiwara H. et al. Naoe S. Circulating interleukin-1 in patients with Kawasaki disease. et al. 25. Senzaki H. Bose A. Shulman ST. Treatment of immune globulin-resistant Kawasaki disease with pulsed doses of corticosteroids. Kato H. Pediatr Res 1992. High-dose intravenous gamma globulin for Kawasaki disease. 30. 120: 366 72 . Inflammatory pulmonary nodules in Kawasaki disease. 27. J Pediatr 1997. Inoue O. Yutani C. Baker A. 32. Pelkonen P. Am Heart J 1990. Circulating matrix metalloproteinases and their inhibitors in patients with Kawasaki disease. N Engl J Med 1988. Sugimura T. Comparison of low dose aspirin vs. Circulation 2002. 37. 34. Long term consequences of coronary aneurysms after Kawasaki disease: vascular wall morphology and function. et al. Kamiya T. Imamura K. Yasukawa K. 28. et al. Systemic production of vascular endothelial growth factor and fms-like tyrosine kinase-1 receptor in acute Kawasaki disease. Sato N. et al. Kato H. Furusho K. 38. Pediatrics 1978.