UVOD

Kao prvobitna sredstva za pranje koristili su se sapuni na bazi prirodnih proizvoda. Sa razvojem industrije počinje i proizvodnja sapuna, koja se razvija tokom XVIII i XIX veka. Prvi sintetični sapun napravljen je tek 1916. godine. Kasnije, tridesetih godina prošlog veka počinje proizvodnja deterdženata, koja je sve više napredovala. Danas postoje deterdženti različite namene: za ručno i mašinsko pranje rublja, tečni deterdženti, deterdženti za ručno i mašinsko pranje posuđa. U zavisnosti od namene njihov sastav mora da ispuni potrebne zahteve. Prva naučna gledišta ukazuju da sredstva za pranje treba da poseduju dobru sposobnost emulgovanja , sposobnost suspendovanja nečistoće kao i da ispoljavaju zaštitno koloidno dejstvo. Takođe treba da poseduju i sposobnost penušanja. Penušanje je jedna od karakteristika rastvora mnogih površinski aktivnih materija (PAM), a deterdženti kao složeni sistemi sadrže površinski aktivne materije u različitim koncentracijama zavisno od njegove namene. Kako je penušanje jedna od osobina deterdženata koju poseduju, može se odrediti merenjem visine ili zapremine pene, korišćenjem različitih metoda.

Ključne reči: pene, površinski aktivne materije(PAM), deterdženti, pranje
1

1.

PRANJE

1.1. Teorijska razmatranja procesa pranja

Goldsmit i Vajsman još 1913. godine su pokazali da su sposobnost dispergovanja i deflokulacija značajni faktori u procesu pranja a isto tako su istakli važnost površinskog i međupovršinskog adsorpcionog sloja[1d]. Spring je među prvima konstatovao da se pranje može objasniti kao proces u kome dolazi do stvaranja adsorpcionog kompleksa između sredstva za pranje i nečistoće na mesto adsorpcionog kompleksa koji postoji između nečistoće i tekstilnog materijala. Rod i Brajner, 1929. godine proširili su ova zapažanja, kada se pojavljuje i prva moderna studija o mehanizmu pranja, i pokazali su da u toku pranja dolazi do uspostavljanja adsorpcione ravnoteže između nečistoće u rastvoru i opranog materijala. Mekbejn smatra da je u procesu pranja solubilizacija značajan faktor, da zaštitno koloidno dejstvo, suspendovanje i sposobnost zamene jona imaju takođe važnu ulogu. Sposobnost zamene jona uslovljena je prisustvom reaktivnih grupa na celulozi i vuni a joni površinski aktivnih materija mogu da vrše zamenu kao i prosti elektroliti, tekstil-nečistoća + PAM ↔ tekstil-PAM + nečistoća-PAM Sisli je jedan od istraživača na ovom polju koji smatra da penušanje sredstava za pranje poboljšava njihovu sposobnost pranja. Sredstvo za pranje je koncentrovanije u peni i stvaranje i razaranje pene u prisustvu zaprljanog materijala mehanički deluje na odstranjivanje nečistoće. Međutim, danas postoji veći broj PAM koje ispoljavaju visoku moć penušanja ali zanemarljivu sposobnost pranja. U primeni su i deterdženti za pranje u domaćinstvima koji dobro peru a ne penušaju, što ne znači da treba zanemariti uticaj pene u procesu pranja. Mehaničko pokretanje materijala u toku pranja je takođe važan parametar, jer se mala količina nečistoće može ukloniti u statičnom sistemu.

Sisli ističe tri grupe osobina sredstva za pranje: A – kvašenje, penušanje, emulgovanje, dispergovanje i deflokulacija, solubilizacija, zaštitno koloidno dejstvo, postojanost prema Ca2+ jonima. B – priroda rastvora sredstava za pranje, priroda površine supstrata, priroda nečistoće, tvrdoća vode. C – hemijske karakteristike sredstava za pranje, koncentracija sredstava za pranje, temperatura rastvora za pranje, stepen mehaničkog dejstva.

2

1.2. Definicija pranja

Pranje se može definisati kao proces uklanjanja nečistoće sa tekstilnog materijala ili drugog supstrata u vodenim ili nevodenim rastvorima pomoću odgovarajuće površinski aktivne materije [1d]. U procesu pranja uključena su tri elementa: - nečistoća (materijal koji treba da se ukloni sa supstrata) - supstrat (površina koja treba da se očisti) - rastvor za pranje (tečnost koja se primenjuje da bi se sa supstrata uklonila nečistoća) Nečistoća može da bude tečna ili čvrsta, jonska ili nejonska, inertna ili reaktivna itd. Supstrat može da bude različit u svojoj strukturi, sastavu, obliku, propustljivosti i dr., što sve utiče na sposobnost uklanjanja nečistoće u rastvoru površinski aktivne materije koja takođe može da bude sa različitom sposobnošću pranja.

1.2.1. Nečistoće
Nečistoće koje se nalaze na tekstilnom materijalu predstavljaju smešu stranih materija, najčešće tečnih i čvrstih, različitog hemijskog sastava i različitih fizičkih osobina. Uglavnom postoji dva tipa nečistoće: tečna (uljna) i čvrsta. Ove nečistoće su potpuno različite po svojim hemijskim i fizičkim karakteristikama pa se i uklanjaju različitim mehanizmima. Tečne nečistoće mogu da sadrže kožnu masnoću, masne kiseline, biljna ili mineralna ulja, masne alkohole i druge tečne komponente koje se nalaze u kozmetičkim preparatima. Čvrste nečistoće obično sadrže čađ-hidrofobni i hidrofilni ugljenik, proteine kože, okside gvožđa i čestice gline.

Niven je klasifikovao nečistoće prema njihovoj rastvorljivosti u vodi i to na: - organske i neorganske materije rastvorne u vodi kao što su: šećer, sirup, organske kiseline koje potiču od voća, belančevinaste materije rastvorne u vodi i neorganske soli; - neorganske materije nerastvorne u vodi, kao što su: cement, gips, kreč, glina, čađ; - organske materije nerastvorne u vodi, kao što su: ulja, masti, asfalt, katran, boje, lakovi. Smatra se da uobičajene nečistoće najčešće sadrže čađ, masti i ulja, mada treba istaći, da tekstilni materijal vezuje u najvećoj meri one nečistoće sa kojima je u dodiru u toku eksploatacije. Tako npr. zaprljano rublje sadrži slobodne masne kiseline, trigliceride viših masnih kiselina, masne alkohole, holesterine, NaCl, neznatne količine čađi, prašinu i belančevine.

3

morfoloških i fizičkih karakteristika.1. veštačkog ili sintetskog porekla poseduju određene specifičnosti u pogledu hemijskog sastava. kao i pranje tekstila.+ + + + + Slika 1.+ + + + + + + . utvrđeno je da se lakoća kojom se prljaju tkanine može postaviti sledećim redom: pamuk < acetat < viskoza < najlon < vuna Takođe se pokazalo da uklanjanje nečistoće sa tkanina ili pletenina od vune. U dodiru sa vodom tekstilna vlakna dobijaju određeno naelektrisanje kada se uspostavlja tzv. Površinska struktura vlakna kao i završni oblik tekstilnog materijala takođe imaju veliki uticaj na prljanje. pamuka. kao što pokazuje Slika 1. Sa gledišta hemijskog ponašanja neka vlakna. elektrokinetički ili zeta potencijal.2. Ovo naelektrisanje se javlja usled adsorpcije hidroksilnih jona slabo disosovane vode na vlaknu pri čemu se ekvivalent suprotno naelektrisanih jona zadržava u blizini granične površine. vuna ili celulozna vlakna imaju reaktivne grupe. Povećanjem pH rastvora povećava se negativno naelektrisanje vlakna dok smanjenje pH vrednosti izaziva smanjenje negativnog naelektrisanja ili čak i promenu znaka naelektrisanja u zavisnosti od vrste vlakana. Proučavanjem uticaja supstrata – tkanina od različitih vlakana na sposobnost vezivanja disperzije nečistoće. što utiče na njihovu sposobnost zaprljavanja. što je slučaj i sa površinski aktivnim katjonima. doprinose znatnom povećanju negativnog naelektrisanja što je od velikog značaja u procesu pranja obzirom da i čestice nečistoće imaju odgovarajuće naelektrisanje. Na veličinu i znak naelektrisanja elektrokinetičkog potencijala u znatnoj meri utiče pH rastvora. najlona i terilena zavisi od prirode vlakana. Dvojni električni sloj na celuloznom vlaknu[1d] Zeta potencijal može da ima i negativnu vrednost što zavisi od karaktera jona koji se nalaze u rastvoru. Tekstilna vlakna prirodnog.2. v l a k n o . Na promenu elektrokinetičkog potencijala isto tako utiče i adsorpcija prisutnih jona u rastvoru. 4 . dok druga kao poliamidna. strukture tkanina i pletenina kao i sredstva za pranje. viskoznog rejona. Supstrat – tekstilni materijal Danas postoji više tipova vlakana od kojih su izgrađeni tekstilni materijali različitih konstrukcija i oblika. Naelektrisanje vlakna – tekstilnog materijala ima veliki uticaj na vezivanje kao i na uklanjanje nečistoće. Tako viševalentni katjoni i pri malim koncentracijama znatno snižavaju naelektrisanje vlakana i mogu čak i da ga promene. Viševalentni anjoni a naročito površinski aktivni anjoni. kao što su polietilenska su inertna.

. Stepen prljanja se smanjuje sa povećanjem relativne vlažnosti od 0 do 100 % kada je nečistoća čađ. . 5 . Adhezija kako tečnih tako i čvrstih nečistoća uglavnom je pospešena postojanjem Van der Valsovih sila. Vlažnost atmosfere u velikoj meri utiče kada se radi o prljanju pamučnog materijala. Veličina čestica nečistoće u velikoj meri utiče na stepen zaprljanja. nego sa hidrofilnih. Adhezija izazvana električnim silama je mnogo slabije izražena naročito kada su vlakno i nečistoća nakvašeni rastvorom.mikrookluzija čestica nečistoća na površini vlakna. Kompton i Hart smatraju da se vezivanje nečistoće za tekstilni materijal odigrava na više načina i ističu da su bitna tri mehanizma[1d]: . Hidrofilne nečistoće se mnogo teže uklanjaju sa hidrofilnih supstrata što takođe ističe značaj hemijskih karakteristika supstrata i nečistoće u njihovom vezivanju. Kompleks vlakno – nečistoća Nečistoća se deponuje na ili u vlakno izlaganjem tekstilnog materijala na vazduh koji obično sadrži fino suspendovane čestice ili kada se tekstilni materijal nađe u dodiru sa zaprljanom površinom ili vodenom suspenzijom kao i drugim vrstama nečistoće. naelektrisanje i priroda tekstilnog materijala i nečistoće utiču na stepen zaprljanja. vlažnost. Hidrofobne nečistoće se teže uklanjaju sa hidrofobnih supstrata. Prljanje se znatno povećava kada su čestice nečistoće prečnika ispod 50 nm jer se ove zadržavaju između fibrila. Do stvaranja kompleksa vlakno – nečistoća može da dođe i uspostavljanjem hemijskih veza između nečistoće i reaktivnih grupa vlakana ali se ovde više radi o pseudohemijskom vezivanju. Vrlo male čestice skoro je nemoguće ukloniti sa vlakna osim u slučaju energičnog mehaničkog tretiranja u toku pranja. Uspostavljanje vodoničnih veza između nečistoće i vlakna obično se ne dešava sa uobičajenim tipom čestica čvrstih nečistoća.sorpcija čestica nečistoća pod uticajem Van der Valsovih sila i elektrostatičkih sila na površini ili u porama vlakana. Masnoća.makrookluzija čestica nečistoća u međuprostorima tkanine i prediva.2. Velike čestice nečistoće koje se nalaze u vazduhu ili u tečnom medijumu talože se na vlakno. prolaženjem vazduha ili tečnosti zaustaviće se u međuprostore prediva ili vlakna. Ukoliko dođe do toga stvaraju se „fleke” koje se vrlo teško uklanjaju uobičajenim procesom pranja tj.1. Ako su čestice vrlo fine kao u procesu filtriranja.3. čišćenja.

n. Ovi električni dvojni slojevi skoro uvek se manifestuju naelektrisanjem istog znaka na supstratu i na čestici nečistoće što izaziva uzajamno odbijanje koje i pored postojanja Van der Valsovih sila umanjuje adheziju. tj. To je i jedan od razloga što se pranje uvek izvodi pod uticajem mehaničkog rada.1.kvašenje supstrata i čvrstih čestica rastvorom za pranje . da se raširi po čestici nečistoće.1. može se izraziti preko koeficijenta rasprostiranja S. Uklanjanje nečistoća 1. Prisustvo vode doprinosi stvaranju električnog dvojnog sloja na graničnim površinama supstrat – tečnost i čestica – tečnost.3. Pošto su čestice nečistoće kao i supstrat uglavnom hidrofobnog karaktera što doprinosi da je γnv ili γtv nizak to je neophodno i mehaničko tretiranje kako bi se čestice nečistoće i supstrat potpuno nakvasili. Tendencija rastvora.adsorpciju površinski aktivne materije i drugih komponenata u rastvoru (neorganskih jona) na graničnim površinama supstrat – tečnost i nečistoća – tečnost.3. Voda takođe izaziva bubrenje vlakana što se manifestuje u povećanju rastojanja između čestica i supstrata. najčešće kretanjem rastvora ili tekstilnog materijala. Uklanjanje čvrstih nečistoća Uklanjanje čvrstih nečistoća sa materijala u vodenim rastvorima sredstava za pranje uključuje dva osnovna mehanizma [1d]: . Sln i Slt koji su dati jednačinama: Sln = γnv – γnl – γvl Slt = γtv – γtl – γvl gde su: γnv – površinski napon na graničnoj površini nečistoća – vazduh γtv – površinski napon na graničnoj površini tekstil – vazduh γvl – površinski napon na graničnoj površini vazduh – tečnost γnl – površinski napon na graničnoj površini nečistoća – tečnost γtl – površinski napon na graničnoj površini tekstil – tečnost Ako je koeficijent rasprostiranja pozitivan onda se kvašenje odigrava spontano a u slučaju ako nije potrebno je da se saopšti mehanički rad da bi se površina potpuno nakvasila. 6 . t. ili tekstilu. l. Prema prvom mehanizmu adhezija čvrstih čestica nečistoće za materijal (tekstil) se u velikoj meri smanjuje u vodenom rastvoru zbog interakcije vode sa nečistoćom i supstratom [1d].

tj.Adsorpcija PAM i drugih komponenata u rastvoru na graničnoj površini tekstil – tečnost i na graničnoj površini nečistoća – tečnost je drugi značajni mehanizam koji se pojavljuje u procesu pranja [1d]. Povećanjem negativnog potencijala supstrata i nečistoće povećava se njihovo uzajamno odbijanje. koji se u ovom slučaju može izraziti jednačinom: Wa = γtl + γnl – γtn Glavni mehanizam uklanjanja nečistoće sa supstrata. 7 . Adsorpcijom PAM i drugih komponenata smanjuje se rad koji je potreban za uklanjanje čestice nečistoće sa tekstila i uopšte supstrata. energetska barijera za uklanjanje nečistoće sa supstrata se smanjuje a istovremeno povećava energetska barijera za ponovno taloženje nečistoće. Potrebno je posebno istaći da je u ovim sistemima uvek potreban mehanički rad da bi se uklonile nečistoće sa supstrata (tekstila). kada se zanemari mehaničko delovanje. pošto je promena slobodne energije po jedinici površine u ovom procesu adhezioni rad Wa. uključuje postojanje negativnog električnog potencijala na odgovarajućim slojevima nečistoće i supstrata a koji se povećava adsorpcijom anjona iz rastvora za pranje. Anjonske PAM posebno efikasno deluju na povećanje negativnog potencijala na supstratu i česticama nečistoće.

Slika 2. 8 . Molekuli PAM kao sredstva za pranje na površini hidrofobne masnoće u obliku globula grade hidrofilnu opnu koja omogućuje solubilizaciju i stabilizovanje nečistoće u rastvoru.2. Dispergovanje odnosno emulgovanje kao i solubilizacija masnoće su takođe važni činioci u ovom složenom mehanizmu pranja koji se može prikazati šematski na Slici 2 [1d]. Kada nečistoća. masnoća pređe u oblik globule lako se odvaja sa tekstilnog materijala i prelazi u rastvor pri čemu se stvara nova granična površina – adsorpcioni sloj molekula površinski aktivnih materija – tekstil umesto granične površine tekstil – masnoća. Masnoća postaje hidrofilna i smanjuje se dodirna površina sa takođe hidrofilnim tekstilnim materijalom. Pod uticajem rastvora za pranje ovaj se prevodi u veće ili manje globule koje se zatim otkidaju. Masnoća se uglavnom nalazi na tekstilnom materijalu (vlaknu) u obliku tankog filma.1. Uklanjanje tečnih nečistoća (masti) Uklanjanje masnoća sa tekstilnog materijala ili drugog supstrata takođe uključuje više mehanizama u prvom redu kvašenje supstrata i nečistoće rastvorom za pranje. Šematski prikaz mehanizma pranja Molekuli površinski aktivne materije se adsorbuju na površini vlakna i masnoće sa orijentisanim hidrofilnim grupama prema rastvoru.3. uklanjaju sa materijala pod uticajem hidrauličnog dejstva ili mehaničkog tretiranja.

.dispergovanje (emulgovanje) nečistoće u rastvoru. U ovome je i razlika između emulgovanja i solubilizacije koja obezbeđuje potpuno uklanjanje masnoće sa supstrata. Sposobnost rastvora za pranje da emulguje uljnu nečistoću. njene koncentracije i temperature rastvora. međutim. Obim solubilizacije uljnih nečistoća zavisi od hemijske strukture površinski aktivne materije. Uklanjanje masnoće sa supstrata. sama po sebi nije dovoljna da zadrži svu nečistoću da se ne vrati na supstrat.izdvajanje nečistoće sa materijala. Suspendovanje nečistoće u rastvoru za pranje i sprečavanje da se nečistoća ponovo vrati na materijal omogućeno je različitim mehanizmima koji zavise od prirode nečistoće. Solubilizacija u micelama PAM smatra se da je najvažniji mehanizam u uklanjanju malih količina uljnih nečistoća sa tekstilnog ili drugog materijala. . Kada površinski aktivna materija nije prisutna u dovoljnoj količini da solubilizuje svu uljnu nečistoću smatra se da se nečistoća suspenduje putem emulgovanja.stabilizovanje dispergovane (emulgovane) nečistoće.Ovako uprošćeni mehanizam pranja dozvoljava da se konstatuje da se u toku pranja odigrava[1d]: . 9 . tekstilnog materijala postaje značajnije samo iznad kritične micelarne koncentracije.

provodljivost toplote i električne struje itd. Svi ovi faktori povećavaju stabilnost pene. najčešće vazduha u rastvoru površinski aktivne materije kod kojih je zapremina gasa veća od zapremine tečnosti[1b]. ali istovremeno smanjuje elastičnost filma. Proces razrušavanja pene je u uskoj vezi sa stabilnošću pene. PENE 2. Ako se zapremina ili visina pene menja sporo. Terminom fizičke osobine pena obuhvaćene su osobine: stabilnost pene. strukturnomehaničke osobine. elastičnosti opni i električnog odbijanja dvojnih električnih slojeva (ako su pene stabilizovane jonskim površinski aktivnim materijama). Stabilnost pena Pena kao disperzni sistem se razrušava spontano većom ili manjom brzinom. Stabilnost pene zavisi od viskoziteta površinskog sloja. a zapremina nestankom mehurova gasa sa površine. Posebno su značajne sposobnosti rastvora površinski aktivnih materija da obrazuju penu određenih karakteristika. 10 . Proces razrušavanja pene ne mora da bude praćen promenom njene visine ili zapremine. Gibs – Marangonijev efekat elastičnih filmova usporava oticanje tečnosti iz opni i suprotstavlja se iznenadnom smanjenju debljine opni na pojedinim mestima. Ovi slojevi adsorbovanih površinski aktivnih materija imaju osobine filmova.2. tj. ako je vreme života pene dugo. Gustina se smanjuje koalescencijom mehura u unutrašnjosti. Zbog toga faktori značajni za stabilnost filmova utiču i na stabilnost i razrušavanje pene. Visok površinski viskozitet usporava ceđenje tečnosti iz opni i njihovu deformaciju. prema promeni disperznog sastava i time prema smanjenju zapremine pene (agregaciona stabilnost)[2].2. pri čemu dolazi do smanjenja zapremine ili gustine pene. Mehure dispergovanog gasa koncentrovanih poliedarskih pena razdvajaju tanke opne tečnosti na čijim su površinama adsorbovani molekuli površinski aktivnih materija u vidu monomolekularnog sloja. 2. smatra se da su pene stabilne. Tako su stabilne one pene koje u toku datog vremenskog perioda poseduju visoku postojanost prema izdvajanju tečnosti (hidrostatička stabilnost). Pri smanjenju debljine opni električni dvojni slojevi približavaju se jedan drugom čime se pojačava njihovo uzajamno odbijanje i sprečava dalje istanjivanje opne. Osobine pena Pene nastaju dispergovanjem nekog gasa.1. Karakteristično je da se menja veličina mehura tokom vremena. veliki mehuri se povećavaju a mali smanjuju jer usled razlike pritisaka gas difunduje kroz opne iz malih u velike.

difuzijom gasa kroz opne i raskidanjem opni. pa se smanjuje. Promene zapremine tečnosti istekle iz pene u toku vremena t. Faktori stabilnosti pene . Slika 3. alkilsulfonata i natrijumovih sapuna maksimum stabilnosti pene pomera ka manjim koncentracijama sa povećanjem dužine ugljovodoničnog niza. 11 . Zbog toga se u homologom nizu alkilsulfata. Isticanjem tečnosti iz skeleta pene dolazi do spontanog izdvajanja sve veće količine tečne faze iz sistema. što se vidi Slici 3 [2]. Difuzija gasa kroz opne i njihovo raskidanje dovode do promene veličine mehura gasa pa se ovi procesi karakterišu promenom veličine i raspodele veličine mehura gasa sa vremenom. Sa povećanjem koncentracije PAM – stabilizatora pene smanjuje se brzina isticanja. Sa povećanjem dužine hidrofobnog dela u homologom nizu anjonskih i nejonskih PAM stabilnost se povećava do određene dužine ugljovodoničnog lanca pa se smanjuje.Sa porastom koncentracije rastvora PAM stabilnost pene se prvo povećava i dostiže maksimalnu vrednost pri koncentraciji jednakoj kritičnoj micelarnoj koncentraciji.1.Pene se spontano razrušavaju isticanjem tečnosti iz skeleta pene. kvalitativno znači da je stabilnost pene manja. Od anjonskih PAM stabilnije pene daju alkilsulfonati od alkilsulfata. Ovi procesi se odigravaju istovremeno i nalaze se u uzajamnoj zavisnosti.2.Rastvori jonskih PAM bolje pene i daju stabilnije pene od nejonskih PAM. Pena je stabilizovana različitom količinom PAM. . Kada veća zapremina tečnosti istekne iz pene u datom vremenu. 2. Intenzitet odvijanja ovog procesa izražava se količinom izdvojene tečnosti u jedinici vremena (brzina isticanja).

karboksimetilceluloze povećava se stabilnost pene. Dodatkom npr. Ako se doda čvrsta faza obrazuju se stabilne pene. smanjuje se viskozitet tečne faze. dostiže maksimalnu vrednost i potom se smanjuje.Stabilizatori pene su obično površinski aktivne materije (PAM). menja se rastvorljivost stabilizatora pene. Pri tome anjoni više utiču na stabilnost od katjona.Razni dodaci takođe utiču na stabilnost pene. . Neke od ovih promena povećavaju stabilnost pene a druge je smanjuju. Dele se na penušavce prvog i drugog reda. pena može da se razruši. Pri porastu temperature pojačava se isparavanje rastvarača. tj. 12 .Uticaj temperature na stabilnost pene je kompleksan jer je povezan sa istovremenim delovanjem više raznih faktora. Dodatkom čvrste faze stabilnost pene može i da se smanji. . Penušavci prvog reda ne obrazuju micele u rastvoru i obrazuju brzo razrušavajuće pene. Takođe sa porastom temperature povećava se penivost anjonskih PAM.. a penušavci drugog reda obrazuju micele u rastvoru i daju visoko postojane pene[2].

Taj odnos je poznat pod nazivom HLB vrednost što označava hidrofilno – lipofilnu ravnotežu (hidrophile – lipophile balance – HLB). Frotscher smatra da PAM kao sredstva za pranje treba da poseduju sledeće osobine: da snižavaju površinski napon na granici faza da kvase materijal i odvajaju nečistoće da ispoljavaju dispergujuća svojstva da imaju osobine zaštitnog koloida 13 . Molekul PAM se sastoji od hidrofobnog (lipofilnog) dela koji je nerastvoran u vodi i hidrofilnog koji je rastvoran u vodi. Površinski aktivne materije (PAM) kao sredstva za pranje Površinski aktivne materije su supstance koje u malim koncentracijama imaju sposobnost da se adsorbuju na površinama ili međupovršinama sistema i smanjuju površinski i međupovršinski napon.soli. zemnoalkalnih metala. Na osnovu osobina PAM tj. osobina hidrofilnih grupa da u vodenim rastvorima jonizuju ili ne jonizuju izvršena je podela na [1a. sulfosukcinati itd. alkil-etar-sulfati. alkil-benzensulfonati. Katjonske PAM (aktivni deo molekula u vodenom rastvoru je pozitivno naelektrisan). lecitin. 5]: 1. 2. Od sintetičkih PAM primenjuju se mono i digliceridi. piridinijum soli itd. SREDSTVA ZA PRANJE ( DETERDŽENTI ) 3. Sredstva za pranje (deterdženti) imaju HLB vrednost između 13 – 15 [4]. Amfoterne PAM (aktivan deo može da bude anjonskog ili katjonskog karaktera zavisno od pH sredine). estri viših masnih kiselina sa polioksietilenom. Najznačajniji su: kvaternerne amonijum. Odnos hidrofilnog i lipofilnog dela molekula kod površinski aktivnih materija određuje njihova svojstva i primenu. emulgatori. alkil-amino kiseline itd. ciklični alkoholi itd. Tu pripadaju betaini. esterifikovani derivati sorbitana (span) i esterifikovani derivati sorbitana sa polioksietilenom (tween). 3. dispergujuća sredstva. antipeneća sredstva itd. alkil-sulfati. alkil-sulfonati. Anjonske PAM (aktivni deo molekula u vodenom rastvoru je negativno naelektrisan). solubilizatori. Od prirodnih koriste se aciklični viši masni alkoholi. Površinski aktivne materije imaju raznovrsnu primenu. Nejonske PAM (ne jonizuju u vodenom rastvoru).3. 3. proteini i fosfolipidi. 4. Koriste se kao: sredstva za pranje (sapuni i deterdženti). amino. Tu spadaju sapuni alkalnih metala. 4. vlažeća sredstva.1. Površinski aktivne materije koje se koriste kao sredstva za pranje ili u deterdžentima uglavnom pripadaju grupi anjonskih i nejonskih PAM. peneća sredstva.sapuni.

Broj C atoma u hidrofobnom delu kod ovih površinski aktivnih materija se obično kreće u granicama od 12 do 18. builder-graditelj) a koji su po hemijskom sastavu neorganske materije. Deterdženti koji se koriste u domanćinstvima proizvode se u obliku praha koji sadrži do 25% površinski aktivne materije i do 80% dodataka-graditelja. u manjem obimu i organske materije. U zavisnosti od sastava smeše kao i njihove primene postoje: sredstva za pranje na bazi različitih površinski aktivnih materija – bez dodataka sredstva za pranje na bazi jedne ili više površinski aktivnih materija sa dodacima sredstva za pranje „finog” tekstilnog materijala (sintetskog ili animalnog porekla – vuna.Površinski aktivne materije koje ispoljavaju dobre detergentne osobine imaju prave. detergent) [1c]. Deterdženti predstavljaju smešu površinski aktivne materije i više dodataka koji se u novijoj literaturi referišu kao bilderi (engl. PAM u smeši je osnovna komponenta za pranje a ostali dodaci iako ne ispoljavaju nikakvu sposobnost pranja imaju značajnu funkciju sa gledišta poboljšanja deterdžentnih svojstava smeše. Formulacija sredstava za pranje Sredstva za pranje na bazi sintetskih površinski aktivnih materija poznata su danas na tržištu pod nazivom deterdženti (engl.2. Ovo ukazuje da se detergentnost PAM povećava sa dužinom hidrofobne grupe kao i sa pomeranjem hidrofilne grupe od centra ka graničnoj poziciji molekula. svila) sredstva za pranje „grubog” tekstilnog materijala (biljnog porekla) 14 . Slika 4. maksimalna sposobnost pranja se postiže pri nižim koncentracijama alkilsulfata sa većim brojem C atoma u ugljovodoničnom lancu. Sposobnost pranja primarnih alkilsulfata[1d] 3. linearne ugljovodonične lance kao hidrofobne grupe a hidrofilne grupe na kraju lanca ili blizu kraja. Npr.

odnosno poboljšavaju detergentska svojstva površinski aktivne materije. tako što se ireverzibilno adsorbuje na površini vlakna i ispoljava zaštitno koloidno dejstvo. Kao dodaci neorganskog porekla najčešće se koriste fosfati. U deterdžentima u obliku praha kao komponenta pojavljuje se i natrijum sulfat koji se tretira kao punilo[1c]. Jedno sredstvo za pranje (deterdžent) u obliku praha može da ima sledeći sastav[1c]: površinski aktivne materije natrijum tripolifosfat natrijum silikat natrijum karbonat natrijum perborat natrijum sulfat karboksimetilceluloza optičko sredstvo za beljenje 18 % 45 % 9% 2% 9% 15 % 1% 0. Takođe grade komplekse sa jonima kalcijuma ili magnezijuma koji su lako rastvorni u vodi i na taj način smanjuju tvrdoću vode.Na5P3O10 i u praškastim i tečnim deterdžentima. Zeoliti (natrijum aluminijum silikati) koji su poznati kao neorganski menjači jona imaju takođe sposobnost zamene kalcijumovih i magnezijumovih jona i smanjenja tvrdoće vode. Kao dodatak se koriste i optička sredstva za beljenje čija je struktura slična strukturama organskih boja. krvi itd. Obično pripadaju grupi proteolitičkih enzima – selektivne proteaze koje su stabilne na temperaturi od oko 60o i pH rastvora 10. karbonati. 15 . Sredstva za beljenje imaju za cilj da poboljšaju belinu opranog tekstilnog materijala ili da razore „fleke” od voća. enzimi itd. povrća.). hloridi.1 % Navedeni sastav ukazuje na prisustvo većeg broja neorganskih soli od kojih se posebno ističu svojim udelom fosfati koji kao i ostali sinergetski deluju u procesu pranja. Ova sredstva su sposobna da absorbuju zrake talasnih dužina koje pripadaju nevidljivom delu spektra (ultraljubičastom) i da ih zatim transformišu i emituju u vidljivom delu spektra. Složeni fosfati poboljšavaju delovanje aktivnih supstanci na graničnoj površini u procesima pranja i čišćenja. a od interesa su oni zeoliti koji imaju visok sadržaj Na2O. različitih napitaka itd. Karboksimetilceluloza (KMC) onemogućuje redeponovanje već uklonjene nečistoće sa vlakna. optička sredstva za beljenje. Deterdženti mogu da sadrže i enzime radi lakšeg uklanjanja belančevinastih nečistoća (od mleka. kakaoa. perborati. sulfati.Sredstva za pranje sa dodacima sadrže relativno veliku količinu dodataka različitog hemijskog sastava pa je razumljivo što na tržištu postoji široki asortiman deterdženata sa manjim ili većim brojem dodataka i to u različitim težinskim odnosima. U ovu svrhu se najčešće koristi natrijum perborat NaBO3 · xH2O kao oksidaciono sredstvo. Danas se posebno koristi natrijum tripolifosfat . natrijumove soli – silikati. a od organskih dodataka karboksimetilceluloza. U praškastim deterdžentima imaju i ulogu nosioca posebno tečnih komponenata.

dostiže maksimalnu vrednost i zatim se smanjuje. Sposobnost penušanja PAM Čiste tečnosti ne mogu da obrazuju stabilne pene. Npr. Na penivost rastvora utiču vrsta i građa molekula PAM. 16 . smanjuju penivost rastvora. Materije čiji dodatak znatno smanjuje penivost rastvora PAM ili potpuno sprečava stvaranje pene nazivaju se antipenušavci[1b].3. nastaju stabilne pene. rastvori anjonskih PAM bolje pene od nejonskih. Tek sa dodatkom stabilizatora. pH sredine i dodaci. njihova koncentracija. dok je fosfati. karboksimetilceluloza itd. kao što su površinski aktivne materije. u području temperatura od 0-100oC penivost anjonskih PAM obično se povećava sa porastom temperature.3. temperatura. penivost rastvora PAM se kvantitativno izražava zapreminom ili visinom pene koja je nastala pri određenim uslovima u toku određenog vremena. visina pene je maksimalna kada je koncentracija rastvora jednaka kritičnoj koncentraciji obrazovanja micela. a soli dvovalentnih metala koji čine tvrdoću vode. pri nekom pH penivost se obično naglo povećava ili smanjuje. Najčešće. poboljšavaju.

00 g ispitivanog deterdženta i kvantitativno prenese u merni sud od 50. Očitavanje zapremine pene se vrši odmah nakon formiranja pene i kasnije na svakih 5 minuta u navedenom vremenskom intervalu. Tvrdoća vode Tvrdoća vode se definiše kao sadržaj Ca2+ i Mg2+ – jona koji se nalaze u ravnoteži sa karbonatnim. Meri se zapremina pene u toku vremena (15min) i upisuje u tablicu.0 cm3 prenese se rastvor koncentracije c1 u menzuru sa zapušačem od 250 cm3. kao što su hloridi. postavi na sto i uključi štoperica. hidrogenkarbonatnim i drugim anjonima. sulfati. Karbonatnu tvrdoću (KT) čine oni kalcijum i magnezijum joni koji se nalaze u ravnoteži sa karbonat i hidrogenkarbonat anjonima. merni sud se dopuni do oznake destilovanom vodom i na taj način se dobije rastvor koncentracije c 2 sa kojim se ponovi prethodno merenje. Ukupnu tvrdoću (UT) vode sačinjavaju svi prisutni joni Ca2+ i Mg2+ u njoj. Pipetom od 25. Posle merenja sa prvim rastvorom koncentracije c1. Očitavanje zapremine pene takođe se vrši pri istim uslovima. mućka se 30s. 17 . nitratnim ili nekim drugim anjonima.0 cm3. Svaki sledeći rastvor dobija se razblaživanjem na polovinu prethodnog. Rastvori deterdženata u česmenskoj vodi pripremaju se po istom postupku kao i rastvori sa destilovanom vodom. 2. nitrati i silikati. sulfatnim. sipa se destilovana voda do oznake i mućka se dok se deterdžent ne rastvori.4. EKSPERIMENTALNI DEO 4. koji se nalaze u ravnoteži sa ostalim anjonima. 1. bez obzira da li se nalaze u ravnoteži sa hidrogenkarbonatnim. Eksperimenti su izvođeni na sobnoj temperaturi (~ 20oC) PRIBOR : Elektronska vaga pH – meter HANNA instruments HI8314 membrane 4. predstavljaju nekarbonatnu tvrdoću (NT). hloridnim. Preostali joni Ca2+ i Mg2+. Ispitivanje penušanja rastvora deterdženata različitih koncentracija Na elektronskoj vagi izmeri se 1. karbonatnim.

0 cm 3 i dopuni destilovanom vodom do oznake. cKIII = 9. 2.89 · 10-3 mol/dm3 Postupak rada: 100. Prisustvo ovih jona u vodi takođe utiče i na penušanje rastvora deterdženta [1a]. Priprema rastvora Kompleksona III. U eksperimentu je korišćena destilovana i česmenska voda i upoređeno je ponašanje ispitivanih deterdženata u njima.4 cm3 UT = 0.27oD Proračun za česmensku vodu : CKIII = 9.4 cm3 Vsr = 0.0 cm3 vode koja se ispituje prenese se pipetom u erlenmajer od 300 cm3. Titracija se ponovi još jednom.89 · 10-3 mol/dm3 V1KIII = 41.Uticaj tvrdoće vode Prisustvo jona zemnoalkalnih metala odnosno polivalentnih katjona Ca2+ i Mg2+ pokazalo se da negativno deluje na sposobnost pranja površinski aktivnih materija.05oD 18 .89 · 10-3 mol/dm3 V1KIII = 0. kvantitativno prenese u merni sud od 500. Određivanje ukupne tvrdoće destilovane i česmenske vode kompleksometrijskom metodom Potrebni reagensi: indikator – eriohrom-crno T. doda 5 cm3 amonijačnog pufera.5 cm3 V2KIII = 42. Proračun za destilovanu vodu : CKIII = 9.5 cm3 Vsr = 42 cm3 UT = 23. standardni rastvor Kompleksona III (KIII). puferski rastvor – amonijačni pufer.8407g osušenog Kompleksona III. Oni otežavaju uklanjanje nečistoće i olakšavaju ponovno vraćanje na supstrat. koncentracije 0. indikatora eriohrom-crno T i odmah titriše sporo i pažljivo sa standardnim rastvorom KIII do promene boje rastvora iz crvene (kao vino) u plavu.01 mol/dm3: Odmeri se na analitičkoj vagi 1. 4. Iz navedenih razloga je određena tvrdoća destilovanoj i česmenskoj vodi. i na osnovu dobijenih zapremina potrošenog rastvora Kompleksona III izračuna ukupna tvrdoća ispitivanog uzorka vode.4 cm3 V2KIII = 0. 1.

1150 mol/dm3 Postupak rada: Zapremina od 100.8 . prebaci u merni sud od 1000. m1(Na2CO3) = 0.1150 mol/dm3 V1HCl = 0. Rastvoru se doda 2-3 kapi metil-oranža i zatim titriše pripremljenim rastvorom HCl sve dok rastvor (indikator) ne promeni boju iz žute u narandžastu.6 cm3 V2(HCl) = 27.1 mol/dm3: Izračunata zapremina (8. Na analitičkoj vagi izmeri se približno 0.1140 mol/dm3 c2(HCl) = 0. 2.2 cm3 V2HCl = 0.05 cm3 KT = 25. Na isti način se ponovi još jedna proba. Određivanje karbonatne tvrdoće destilovane i česmenske vode Potrebni reagensi: indikator – metil-oranž.17 g/cm3 izmeri se menzurom.2g Na2CO3 kvantitativno prenese u erlenmajer i rastvori u 100 cm3 destilovane vode.3.1160 mol/dm3 c(HCl) = 0. Standardizacija ovako pripremljenog rastvora vrši se pomoću bezvodnog Na2CO3.1241g m2(Na2CO3) = 0.0 cm3 vode koja se ispituje pipetom se prenese u erlenmajer. do promene boje rastvora iz žute u narandžastu.96 19 . Određivanje pH destilovane i česmenske vode pH vrednost vode u kojoj su rađeni eksperimenti je određena korišćenjem indikatora (indikatorske hartije pH = 0-14) i preciznije pomoću pH – metra.93 Česmenska voda . 2.1150 mol/dm3 V1HCl = 8 cm3 V2HCl = 8.2.1 cm3 Vsr = 8. doda se 2-3 kapi metil-oranža i titriše prethodno standardizovanim rastvorom HCl. Destilovana voda .1670g V1(HCl) = 20.2 cm3 Vsr = 0.pomoću pH – metra pH = 7.92oD 4.4cm3) 37%-tne HCl gustine 1. standardni rastvor HCl Pripremanje i standardizacija rastvora HCl koncentracije 0. Na isti način se izvrši još jedna proba.64oD Proračun za česmensku vodu : CHCl = 0.pomoću indikatora pH = 5 .2 cm3 c1(HCl) = 0.pomoću indikatora pH = 7 .4.2 cm3 KT = 0.0 cm3 u kome se već nalazi destilovana voda i dopuni destilovanom vodom do oznake. Proračun za destilovanu vodu : CHCl = 0.pomoću pH – metra pH = 4.

0625 % t V (s) (cm3) 0 70 30 58 0 60 52 0 90 48 0 20 .125 % t V (s) (cm3) 0 122 30 108 0 60 96 0 90 88 0 C6 0. „ARIEL” Sastav: < 5 % polikarboksilata.5. REZULTATI I DISKUSIJA 5.25 % t V (s) (cm3) 0 138 30 126 0 60 116 0 90 98 0 C5 0. katjonskih i nejonskih tenzida 5 – 15 % anjonskih tenzida 15 – 30 % fosfata izbeljivači na bazi kiseonika enzimi optička sredstva za beljenje parfem : butilfenilmetilpropional. Zapremine pene za različite koncentracije deterdženta „ARIEL” u destilovanoj vodi očitane u vremenskom intervalu t=0-900 s C1 2 % t V (s) (cm3) 0 120 30 108 0 60 108 0 90 106 0 C2 1 % t V (s) (cm3) 0 140 30 128 0 60 126 0 90 114 0 C3 0.5 % t V (s) (cm3) 0 150 30 126 0 60 96 0 90 90 0 C4 0. linalol Tablica 1.1.

V (cm3) 114 Slika 5. i vidi se da zapremina pene opada sa vremenom. data je promena zapremine pene od vremena za 2% rastvor deterdženta u destilovanoj vodi. Na Slici 5. i na osnovu njih nacrtani su grafici koji su prikazani Slikama 5 i 6. od 120 cm3 do 106 cm3.122 120 118 116 Dobijeni rezultati merenja zapremine pene za različite koncentracije i u određenom 110 vremenskom intervalu dati su u Tablici 1. Zavisnost zapremine pene od vremena za koncentraciju (c1) deterdženta 112 „ARIEL” u destilovanoj vodi 108 106 104 0 100 200 300 400 500 t (s) 6 21 .

„PLAVI RADION” Sastav : 5 – 15 % anjonskih tenzida fosfati izbeljivači na bazi kiseonika 22 . prikazana je zavisnost zapremine pene od koncentracije rastvora deterdženta u destilovanoj vodi merene u različitim vremenskim intervalima.5 1 c (%) 5. 20 0 0 0. ― za t=900 s Slika 6.5 % rastvora. ― za t=300 s. ― za t=600 s. Zavisnost zapremine (V) pene od koncentracije (c) deterdženta „ARIEL” u destilovanoj vodi 60 Na Slici 6. Daljim povećanjem koncentracije za t=0 zapremina pene najpre neznatno raste.25 % rastvora za sve 40 vrednosti t.2.160 140 120 100 V (cm3) 80 ― za t=0 s. a zatim blago opada. na taj način što ponovo raste a potom opada (t = 600 i 900s). Sa slike se vidi da je najveća promena zapremine sa povećanjem koncentracije deterdženta od 0 do oko 0. Daljim povećanjem udela deterdženta u rastvoru zapremina i dalje varira. Za ostale vrednosti t sa povećanjem koncentracije. zapremina pene opada (za t=600 i 900 s nešto izraženije) do oko 0.

20 23 . se vidi da zapremina pene za 2%-tni rastvor deterdženta „PLAVI RADION” opada sa vremenom.5 % t V (s) (cm3) 0 112 30 100 0 60 88 0 90 84 0 C4 0. Zavisnost zapremine pene od vremena za koncentraciju (c1) deterdženta „PLAVI RADION” u destilovanoj vodi Sa Slike 7.25 % t V (s) (cm3) 0 90 30 80 0 60 78 0 90 76 0 C5 0. kolika je u trenutku nastajanja do 88 cm3 40 kolika je posle 15 minuta.0625 % t V (s) (cm3) 0 50 30 34 0 60 32 0 90 28 0 120 100 80 V (cm3) 60 Slika 7. Zapremina pene opada od 110 cm3.Tablica 2. Zapremine pene za različite koncentracije deterdženta „PLAVI RADION” u destilovanoj vodi očitane u vremenskom intervalu t=0-900 s C1 2 % t V (s) cm3) 0 110 30 98 0 60 92 0 90 88 0 C2 1 % t V (s) (cm3) 0 114 30 102 0 60 90 0 90 82 0 C3 0.125 % t V (s) (cm3) 0 70 30 62 0 60 58 0 90 50 0 C6 0.

Zavisnost zapremine (V) pene od koncentracije (c) deterdženta „PLAVI RADION” u destilovanoj vodi 40 Na Slici 8. ― za t=600 s.120 100 80 V (cm3) 60 ― za t=0 s. prikazana je zavisnost zapremine pene od koncentracije rastvora deterdženta u destilovanoj vodi merene u različitim vremenskim intervalima. Vidi se da se zapremina pene povećava sa povećanjem koncentracije deterdženta za sve vrednosti t. Najveća promena zapremine pene je u intervalu koncentracija od 0 do oko 0. 20 0 0 0. zapremina pene se slabo menja.5 % rastvora. ― za t=900 s Slika 8.5 1 c (%) 1.5 5. dok pri daljem povećanju koncentracije rastvora.3. „CLEAN PRONET” Sastav : < 5 % polikarboksil sapun katjonske materije nejonske materije 24 . ― za t=300 s.

Pena u trenutku nastajanja za ovu koncentraciju ima zapreminu 40 cm3 a posle 15 minuta izmerena zapremina je 86 cm3.15 – 30 % anjonskih materija fosfati enzimi Tablica 3. Zapremine pene za različite koncentracije deterdženta „CLEAN PRONET” u destilovanoj vodi očitane u vremenskom intervalu t=0-900s C1 2 % t V (s) (cm3) 0 130 30 120 0 60 98 0 90 86 0 C2 1 % t V (s) (cm3) 0 128 30 106 0 60 82 0 90 70 0 C3 0.0625 % t V (s) (cm3) 0 34 30 30 0 60 30 0 90 28 0 140 120 100 80 V (cm3) Slika 9. data je grafička zavisnost zapremine nastale pene za 2%-tni rastvor deterdženta „CLEAN PRONET” od vremena. 120 25 20 .25 % t V (s) (cm3) 0 124 30 100 0 60 98 0 90 80 0 C5 0. Zavisnost zapremine pene od vremena za koncentraciju (c1) deterdženta „CLEAN PRONET” u destilovanoj vodi 60 Na Slici 9.5 % t V (s) (cm3) 0 120 30 108 0 60 74 0 90 62 0 C4 0.125 % t V (s) (cm3) 0 80 30 60 0 60 58 0 90 56 0 C6 0.

Zavisnost zapremine (V) pene od koncentracije (c) deterdženta „CLEAN PRONET” u destilovanoj vodi 40 Na Slici 10.5 % i ponovo raste. ― za t=300 s.25 % rastvora. posle čega opada (osim za t=300 s) do koncentracije~0. „BILJANA” 0 Sastav : 5 – 15 % anjonskih tenzida 0. ― za t=600 s. zapremina pene naglo raste.4. se vidi da sa povećanjem koncentracije deterdženta od 0 do oko 0.140 120 100 80 V (cm3) 60 ― za t=0 s.5 26 .5 1 c (%) 1. 20 0 5. ― za t=900 s Slika 10.

Zavisnost zapremine pene od vremena za koncentraciju (c1) deterdženta „BILJANA” u destilovanoj vodi 80 60 27 .125 % t V (s) (cm3) 0 110 30 100 0 60 88 0 90 84 0 C6 0. Zapremine pene za različite koncentracije deterdženta „BILJANA” u destilovanoj vodi očitane u vremenskom intervalu t=0-900s 200 180 160 140 120 V (cm3) 100 Slika 11.5 % t V (s) (cm3) 0 160 30 140 0 60 122 0 90 98 0 C4 0.15 – 30 % zeolita C1 2 % t V (s) (cm3) 0 190 30 170 0 60 148 0 90 128 0 miris C2 1 % t V (s) (cm3) 0 168 30 158 0 60 116 0 90 100 0 C3 0.0625 % t V (s) (cm3) 0 80 30 62 0 60 60 0 90 56 0 Tablica 4.25 % t V (s) (cm3) 0 140 30 120 0 60 106 0 90 94 0 C5 0.

od početne vrednosti 190 cm3 do zapremine 128 cm3 koju zauzima posle 15 minuta. 60 20 0 0 0. za t = 0s i t = 300s blago raste. Zapremina pene ovog deterdženta opada sa vremenom linearno. Daljim povećanjem koncentracije rastvora zapremina pene se i dalje menja. Iz Tablice 4. a posle vrednosti od 1% rastvora ponovo za raste.5 . ― za t=900 s Slika 12. od 0% do rastvora koji ima 0.5% deterdženta za sve vrednosti t. se vidi da se zapremina nastale pene strmo povećava sa povećanjem udela deterdženta u rastvoru. dok 40t = 600s i t = 900s zapremina najpre opada. se vidi da i za ostale koncentracije deterdženta zapremina pene opada sa vremenom. 200 180 160 140 120 V (cm3) 100 ― za t=0 s. Zavisnost zapremine (V) pene od koncentracije (c) deterdženta „BILJANA” u 80 destilovanoj vodi Sa Slike 12.Promena zapremine nastale pene za 2%-tni rastvor deterdženta „BILJANA” data je na Slici 11. ― za t=600 s. ― za t=300 s.5 28 1 c (%) 1.

25 % t V (s) (cm3) 0 90 30 74 0 60 26 0 90 16 0 C5 0.5.5.0625% t V (s) (cm3) 0 18 30 6 0 60 4 0 90 4 0 29 . Zapremine pene za različite koncentracije deterdženta „CLASSIC NILA SOFT” u destilovanoj vodi očitane u vremenskom intervalu t=0-900s C1 2 % t V (s) (cm3) 0 120 30 94 0 60 92 0 90 92 0 C2 1 % t V (s) (cm3) 0 118 30 96 0 60 92 0 90 80 0 C3 0.125 % t V (s) (cm3) 0 60 30 34 0 60 14 0 90 10 0 C6 0.5 % t V (s) (cm3) 0 126 30 90 0 60 34 0 90 26 0 C4 0. „CLASSIC NILA SOFT” (za ručno i mašinsko pranje) Sastav : < 5 % nejonskih tenzida sapun 5 – 15 % anjonskih tenzida 15 – 30 % fosfata Tablica 5.

Zavisnost zapremine pene od vremena za koncentraciju (c1) deterdženta „CLASSIC NILA SOFT” u destilovanoj vodi 60 Promena zapremine pene 2%-tnog rastvora deterdženta „CLASSIC NILA SOFT” sa vremenom prikazana je na Slici 13. 20 0 0 100 200 300 400 500 t (s) 30 . Ovaj grafik se razlikuje od grafika dobijenih za ostale deterdžente. Zapremina pene opada od 120 cm3 (zapremina u trenutku nastajanja) do 94-92 cm3 posle 5 minuta. Primenom nekih drugih metoda (Ross-Miles-ova metoda) može pouzdanije da se izvrši ispitivanje pena. vezano za stabilnost i 40 vreme razrušavanja. što bi ukazivalo na stabilnost pene u periodu od t = 300s do t = 900s od trenutka formiranja pene.140 120 100 80 V (cm3) Slika 13. jer se ovde zapremina pene posle 5 minuta ustali.

― za t=900 s 60 Slika 14.5 % rastvora. ― za t=600 s. se vidi da se zapremina pene naglo povećava sa povećanjem koncentracije 40 deterdženta za vrednosti t=0 i 300s u intervalu koncentracije od 0 do oko 0. posle čega malo varira. „ARIEL” U ČESMENSKOJ VODI 0 0 0.5% rastvora. dostiže maksimum na oko 1% rastvora. dok za ostale vrednosti t zapremina pene se sporo povećava do 0.140 120 100 80 V (cm3) ― za t=0 s.5 . katjonskih i nejonskih tenzida 5 – 15 % anjonskih tenzida 15 – 30 % fosfata enzimi izbeljivači na bazi kiseonika optička sredstva za beljenje 31 1 c (%) 1. Zavisnost zapremine (V) pene od koncentracije (c) deterdženta „CLASSIC NILA SOFT” u destilovanoj vodi Na Slici 14.5 Sastav : < 5 % polikarboksilata.6. ― za t=300 s. 20 5.

125 % t V (s) (cm3) 0 20 30 18 0 60 16 0 90 14 0 C6 0.25 % t V (s) (cm3) 0 110 30 96 0 60 84 0 90 82 0 C5 0.0625 % t V (s) (cm3) 0 14 30 12 0 60 10 0 90 8 0 140 120 100 80 V (cm3) Slika 15.parfem : butilfenilmetilpropional. Zapremine pene za različite koncentracije deterdženta „ARIEL” u česmenskoj vodi očitane u vremenskom intervalu t=0-900s C1 2 % t V (s) (cm3) 0 130 30 128 0 60 114 0 90 96 0 C2 1 % t V (s) (cm3) 0 150 30 124 0 60 120 0 90 102 0 C3 0. 40 32 20 . linalol Tablica 6. i na osnovi njih nacrtani su grafici koji su prikazani Slikama 15 i 16. data je promena zapremine pene od vremena za 2%-tni rastvor deterdženta u česmenskoj vodi i vidi se da opada sa vremenom. Na Slici 15. Zavisnost zapremine pene od vremena za koncentraciju (c1) deterdženta „ARIEL” u česmenskoj vodi 60 Izmerene zapremine pene za različite koncentracije rastvora date su u Tablici 6.5 % t V (s) (cm3) 0 130 30 114 0 60 102 0 90 100 0 C4 0.

Međutim. Da bi se preciznije ispitalo 20 penušanje rastvora u destilovanoj i česmenskoj vodi potrebno je uraditi preciznija merenja zapremine pene koja se postižu Ross-Miles-ovom metodom.). ― za t=600 s.25% izmerena zapremina pene manja je nekoliko puta za rastvore u česmenskoj vodi od rastvora u destilovanoj vodi (Tablice 1. za koncentracije manje od 0. vidi se da je maksimalna zapremina pene u česmenskoj vodi za deterdžent „ARIEL” približno ista za vreme t = 0s.5 1 c (%) 1. ― za t=300 s.160 140 120 100 V (cm3) 80 ― za t=0 s. i 6. i 16. Ovom metodom može se odrediti i vreme razrušavanja što je svakako bitno kod ispitivanja pena. 0 0 0. ― za t=900 s Slika 16.25% deterdženta.5 Anjonske Katjonske Nejonske Polikarboksilati Fosfati Sapun Zeoliti 33 . a dalje sa povećanjem koncentracije promena je dosta manja. Poređenjem Slike 6. Zavisnost zapremine (V) pene od koncentracije (c) deterdženta „ARIEL” u česmenskoj vodi 60 Zapremina pene za deterdžent „ARIEL” u česmenskoj vodi intenzivno raste sa 40 povećanjem koncentracije od 0% do oko 0.

„CLASSIC NILA SOFT” 5. Na moć penušanja tj. i dat je njihov sastav uzet sa ambalaže. polikarboksilati kad se dodaju kao punila. > 5. Deterdžentima koji puno penušaju dodaju se sapuni kao antipenušavci [1c].-6. Ovim redosledom navedeni su deterdženti u Tablici 7.Deterdžent PAM 5-15% 5-15% 15-30% PAM < 5% + PAM < 5% + < 5% < 5% 1530% + 1530% + 1530% - „BILJANA” 5. optičko belilo.2.5. 5-15% - < 5% - + - 5-15% - - - + - - Tablica 7.2.5. Da bi ispunili određene zahteve i postigli što efikasnije pranje u sastav komercijalnih deterdženata dodaju se supstance koje ne utiču na penušanje kao što su: sredstva za beljenje. miris.1. zeoliti i fosfati služe za uklanjanje Ca2+ i Mg2+ iz vode.4. „CLEAN PRONET” 5.1. Polikarboksilati. Sastav deterdženata za ručno pranje dat na ambalaži Upoređivanjem očitanih zapremina datih u Tablicama 1. enzimi. 34 . > 5.) za iste vrednosti t dobijeno je da zapremina pene merena na sobnoj temperaturi opada sledećim redosledom: 5. „PLAVI RADION” 5. „ARIEL” 5.4.. zeoliti. a s obzirom da su eksperimenti rađeni u destilovanoj vodi ovi sastojci nisu uticali na moć penušanja posmatranih deterdženata. > 5. > 5. i upoređivanjem grafičkih zavisnosti zapremine pene od koncentracije deterdženta u destilovanoj vodi (Slike 5.-16.3.3. zapreminu ili visinu pene deterdženata utiču anjonske ili nejonske PAM. a u nekim slučajevima i katjonske PAM zbog sinergijskog dejstva prisutnih PAM u složenim sistemima kao što su deterdženti.

U sastav deterdženta 5.1.3.5. Za deterdžent 5.2 biti manja.Deterdžent „BILJANA” 5. uticaće na penušanje na taj način što će zapremina pene u rastvoru 5.3. ne ulaze katjonske PAM koje sinergijski sa ostalim komponentama PAM utiču na penušanje i ima sapun koji je antipeneće sredstvo.1. i 6. Ova razlika može da potiče od same strukture i građe prisutnih PAM u deterdžentima [2]. i 5. pa se može pretpostaviti da je to uzrok boljeg penušanja deterdženta 5.). Ovako neočekivane rezultate trebalo bi proveriti još nekim metodama.1. Deterdženti 5. Ako uporedimo deterdžente za ručno i deterdžente za mašinsko pranje. zapremina pene merena je osim u destilovanoj i u česmenskoj vodi (Tablice 1. Ako je njen udeo u deterdžentu 5. Na ambalaži nije naveden tačan % supstanci koje ulaze u sastav deterdženta već veoma širok interval (5-15%) u kome je anjonska PAM prisutna. Međutim. tako da verovatno oba navedena razloga utiču da ovaj deterdžent gradi penu najmanje zapremine. Veliko penušanje rastvora deterdženata za mašinsko pranje nije poželjno zbog mogućeg kvara mašine za pranje. je sličnog sastava (ima samo anjonske PAM) ali gradi penu najmanje zapremine.4. se po svom sastavu razlikuju samo u prisutnom sapunu u deterdžentu 5.2]. koji se dodaje deterdžentima da smanji penušanje. i deterdžent 5. gradi penu najveće zapremine pri istim uslovima ispitivanja kao i ostali deterdženti. 35 .2.4. a u granicama navedenih vrednosti. U svom sastavu ima samo anjonske PAM za koje je poznato iz literature da najbolje penušaju [1. može se zaključiti da deterdženti za ručno pranje imaju veću zapreminu pene [6]. što se objašnjava razlikom u samom procesu pranja. Zbog znatno veće tvrdoće česmenske vode očekuje se da deterdženti bolje penušaju i grade veću zapreminu pene u destilovanoj vodi. Zapremina pene u obe sredine je približno ista.2 manji nego u detrdžentu 5.

osim kod rastvora „CLASSIC NILA SOFT”. Ispitivanja bi trebalo proširiti na veći broj deterdženata za ručno pranje u česmenskoj vodi. Merena je zapremina pene za rastvore različitih koncentracija u destilovanoj vodi na sobnoj temperaturi od trenutka nastajanja pene i u toku 15 minuta. a deterdžent „CLEAN PRONET” pored njih sadrži i sapune i ima slabiju moć penušanja. Zapremina pene se može odrediti preciznije metodom po Ross-Miles-u. Manju zapreminu pene ima deterdžent „CLASSIC NILA SOFT” koji nema katjonske PAM.ZAKLJUČAK U ovom radu je ispitivana moć penušanja pet komercijalnih deterdženata za ručno pranje. a rezultati ovog eksperimenta mogu poslužiti kao polazna tačka za dalja istraživanja. Na osnovu dobijenih eksperimentalnih rezultata ne može se doneti zaključak u kojoj vodi ovaj deterdžent bolje peni. Poređenjem izmerenih zapremina nastalih pena dobijeno je da rastvori deterdženta „BILJANA” najbolje penušaju jer u svom sastavu imaju samo anjonske PAM. nejonske i anjonske PAM. Kod svih 2%-tnih rastvora deterdženata sa promenom vremena zapremina nagrađene pene opada. Penušanje deterdženta „ARIEL” je određeno i u česmenskoj vodi. Deterdženti „ARIEL” i „CLEAN PRONET” imaju katjonske. LITERATURA 36 . Rastvore deterdženta „PLAVI RADION” trebalo bi ispitivati i nekim drugim metodama.

pripučnik za praktičnu nastavu. 151-166 d) st. u štampi 37 . 1990 [6] Marjanović S. „Farmaceutska tehnologija sa biofarmacijom”... Beograd.. NAUKA. 130 (2004) 42-50 [4] Vuleta G. 1985 a) st. a) 18-21 [5] Đaković Lj. Šabac. 2003. st. skripta. „Retrospective Review of Surfactant Environmental Assessments”. Viša tehnološka škola. „Emulzije.. 107-132 [3] Stalmans M. „Sposobnost penušanja rastvora nekih komercijalnih deterdženata za mašinsko pranje”.[1] Džokić D. 16-50 b) st.. SÖFW Journal. Sabaliumas D. „Koloidna hemija”. Zavod za izdavanje udžbenika. 103-113 c) st. diplomski rad.„Površinski aktivne materije (tenzidi)”. Naučna knjiga. pene i aerosoli (osobine i ponašanje)”... Novi Sad. 130-149 [2] Dokić P. Beograd.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful