UVOD

Kao prvobitna sredstva za pranje koristili su se sapuni na bazi prirodnih proizvoda. Sa razvojem industrije počinje i proizvodnja sapuna, koja se razvija tokom XVIII i XIX veka. Prvi sintetični sapun napravljen je tek 1916. godine. Kasnije, tridesetih godina prošlog veka počinje proizvodnja deterdženata, koja je sve više napredovala. Danas postoje deterdženti različite namene: za ručno i mašinsko pranje rublja, tečni deterdženti, deterdženti za ručno i mašinsko pranje posuđa. U zavisnosti od namene njihov sastav mora da ispuni potrebne zahteve. Prva naučna gledišta ukazuju da sredstva za pranje treba da poseduju dobru sposobnost emulgovanja , sposobnost suspendovanja nečistoće kao i da ispoljavaju zaštitno koloidno dejstvo. Takođe treba da poseduju i sposobnost penušanja. Penušanje je jedna od karakteristika rastvora mnogih površinski aktivnih materija (PAM), a deterdženti kao složeni sistemi sadrže površinski aktivne materije u različitim koncentracijama zavisno od njegove namene. Kako je penušanje jedna od osobina deterdženata koju poseduju, može se odrediti merenjem visine ili zapremine pene, korišćenjem različitih metoda.

Ključne reči: pene, površinski aktivne materije(PAM), deterdženti, pranje
1

1.

PRANJE

1.1. Teorijska razmatranja procesa pranja

Goldsmit i Vajsman još 1913. godine su pokazali da su sposobnost dispergovanja i deflokulacija značajni faktori u procesu pranja a isto tako su istakli važnost površinskog i međupovršinskog adsorpcionog sloja[1d]. Spring je među prvima konstatovao da se pranje može objasniti kao proces u kome dolazi do stvaranja adsorpcionog kompleksa između sredstva za pranje i nečistoće na mesto adsorpcionog kompleksa koji postoji između nečistoće i tekstilnog materijala. Rod i Brajner, 1929. godine proširili su ova zapažanja, kada se pojavljuje i prva moderna studija o mehanizmu pranja, i pokazali su da u toku pranja dolazi do uspostavljanja adsorpcione ravnoteže između nečistoće u rastvoru i opranog materijala. Mekbejn smatra da je u procesu pranja solubilizacija značajan faktor, da zaštitno koloidno dejstvo, suspendovanje i sposobnost zamene jona imaju takođe važnu ulogu. Sposobnost zamene jona uslovljena je prisustvom reaktivnih grupa na celulozi i vuni a joni površinski aktivnih materija mogu da vrše zamenu kao i prosti elektroliti, tekstil-nečistoća + PAM ↔ tekstil-PAM + nečistoća-PAM Sisli je jedan od istraživača na ovom polju koji smatra da penušanje sredstava za pranje poboljšava njihovu sposobnost pranja. Sredstvo za pranje je koncentrovanije u peni i stvaranje i razaranje pene u prisustvu zaprljanog materijala mehanički deluje na odstranjivanje nečistoće. Međutim, danas postoji veći broj PAM koje ispoljavaju visoku moć penušanja ali zanemarljivu sposobnost pranja. U primeni su i deterdženti za pranje u domaćinstvima koji dobro peru a ne penušaju, što ne znači da treba zanemariti uticaj pene u procesu pranja. Mehaničko pokretanje materijala u toku pranja je takođe važan parametar, jer se mala količina nečistoće može ukloniti u statičnom sistemu.

Sisli ističe tri grupe osobina sredstva za pranje: A – kvašenje, penušanje, emulgovanje, dispergovanje i deflokulacija, solubilizacija, zaštitno koloidno dejstvo, postojanost prema Ca2+ jonima. B – priroda rastvora sredstava za pranje, priroda površine supstrata, priroda nečistoće, tvrdoća vode. C – hemijske karakteristike sredstava za pranje, koncentracija sredstava za pranje, temperatura rastvora za pranje, stepen mehaničkog dejstva.

2

1.2. Definicija pranja

Pranje se može definisati kao proces uklanjanja nečistoće sa tekstilnog materijala ili drugog supstrata u vodenim ili nevodenim rastvorima pomoću odgovarajuće površinski aktivne materije [1d]. U procesu pranja uključena su tri elementa: - nečistoća (materijal koji treba da se ukloni sa supstrata) - supstrat (površina koja treba da se očisti) - rastvor za pranje (tečnost koja se primenjuje da bi se sa supstrata uklonila nečistoća) Nečistoća može da bude tečna ili čvrsta, jonska ili nejonska, inertna ili reaktivna itd. Supstrat može da bude različit u svojoj strukturi, sastavu, obliku, propustljivosti i dr., što sve utiče na sposobnost uklanjanja nečistoće u rastvoru površinski aktivne materije koja takođe može da bude sa različitom sposobnošću pranja.

1.2.1. Nečistoće
Nečistoće koje se nalaze na tekstilnom materijalu predstavljaju smešu stranih materija, najčešće tečnih i čvrstih, različitog hemijskog sastava i različitih fizičkih osobina. Uglavnom postoji dva tipa nečistoće: tečna (uljna) i čvrsta. Ove nečistoće su potpuno različite po svojim hemijskim i fizičkim karakteristikama pa se i uklanjaju različitim mehanizmima. Tečne nečistoće mogu da sadrže kožnu masnoću, masne kiseline, biljna ili mineralna ulja, masne alkohole i druge tečne komponente koje se nalaze u kozmetičkim preparatima. Čvrste nečistoće obično sadrže čađ-hidrofobni i hidrofilni ugljenik, proteine kože, okside gvožđa i čestice gline.

Niven je klasifikovao nečistoće prema njihovoj rastvorljivosti u vodi i to na: - organske i neorganske materije rastvorne u vodi kao što su: šećer, sirup, organske kiseline koje potiču od voća, belančevinaste materije rastvorne u vodi i neorganske soli; - neorganske materije nerastvorne u vodi, kao što su: cement, gips, kreč, glina, čađ; - organske materije nerastvorne u vodi, kao što su: ulja, masti, asfalt, katran, boje, lakovi. Smatra se da uobičajene nečistoće najčešće sadrže čađ, masti i ulja, mada treba istaći, da tekstilni materijal vezuje u najvećoj meri one nečistoće sa kojima je u dodiru u toku eksploatacije. Tako npr. zaprljano rublje sadrži slobodne masne kiseline, trigliceride viših masnih kiselina, masne alkohole, holesterine, NaCl, neznatne količine čađi, prašinu i belančevine.

3

utvrđeno je da se lakoća kojom se prljaju tkanine može postaviti sledećim redom: pamuk < acetat < viskoza < najlon < vuna Takođe se pokazalo da uklanjanje nečistoće sa tkanina ili pletenina od vune. što utiče na njihovu sposobnost zaprljavanja. Tako viševalentni katjoni i pri malim koncentracijama znatno snižavaju naelektrisanje vlakana i mogu čak i da ga promene. doprinose znatnom povećanju negativnog naelektrisanja što je od velikog značaja u procesu pranja obzirom da i čestice nečistoće imaju odgovarajuće naelektrisanje. morfoloških i fizičkih karakteristika. Na veličinu i znak naelektrisanja elektrokinetičkog potencijala u znatnoj meri utiče pH rastvora.1. Na promenu elektrokinetičkog potencijala isto tako utiče i adsorpcija prisutnih jona u rastvoru. kao što pokazuje Slika 1. dok druga kao poliamidna. najlona i terilena zavisi od prirode vlakana. v l a k n o . U dodiru sa vodom tekstilna vlakna dobijaju određeno naelektrisanje kada se uspostavlja tzv. što je slučaj i sa površinski aktivnim katjonima. kao što su polietilenska su inertna. Povećanjem pH rastvora povećava se negativno naelektrisanje vlakna dok smanjenje pH vrednosti izaziva smanjenje negativnog naelektrisanja ili čak i promenu znaka naelektrisanja u zavisnosti od vrste vlakana. viskoznog rejona.2. Naelektrisanje vlakna – tekstilnog materijala ima veliki uticaj na vezivanje kao i na uklanjanje nečistoće. strukture tkanina i pletenina kao i sredstva za pranje.+ + + + + + + . kao i pranje tekstila. Viševalentni anjoni a naročito površinski aktivni anjoni.2. pamuka. Sa gledišta hemijskog ponašanja neka vlakna. Dvojni električni sloj na celuloznom vlaknu[1d] Zeta potencijal može da ima i negativnu vrednost što zavisi od karaktera jona koji se nalaze u rastvoru. veštačkog ili sintetskog porekla poseduju određene specifičnosti u pogledu hemijskog sastava.+ + + + + Slika 1. Tekstilna vlakna prirodnog. elektrokinetički ili zeta potencijal. 4 . Proučavanjem uticaja supstrata – tkanina od različitih vlakana na sposobnost vezivanja disperzije nečistoće. Supstrat – tekstilni materijal Danas postoji više tipova vlakana od kojih su izgrađeni tekstilni materijali različitih konstrukcija i oblika. Površinska struktura vlakna kao i završni oblik tekstilnog materijala takođe imaju veliki uticaj na prljanje. Ovo naelektrisanje se javlja usled adsorpcije hidroksilnih jona slabo disosovane vode na vlaknu pri čemu se ekvivalent suprotno naelektrisanih jona zadržava u blizini granične površine. vuna ili celulozna vlakna imaju reaktivne grupe.

vlažnost.3.sorpcija čestica nečistoća pod uticajem Van der Valsovih sila i elektrostatičkih sila na površini ili u porama vlakana. Ukoliko dođe do toga stvaraju se „fleke” koje se vrlo teško uklanjaju uobičajenim procesom pranja tj. Vrlo male čestice skoro je nemoguće ukloniti sa vlakna osim u slučaju energičnog mehaničkog tretiranja u toku pranja.1. Do stvaranja kompleksa vlakno – nečistoća može da dođe i uspostavljanjem hemijskih veza između nečistoće i reaktivnih grupa vlakana ali se ovde više radi o pseudohemijskom vezivanju. Hidrofilne nečistoće se mnogo teže uklanjaju sa hidrofilnih supstrata što takođe ističe značaj hemijskih karakteristika supstrata i nečistoće u njihovom vezivanju. 5 . . Adhezija izazvana električnim silama je mnogo slabije izražena naročito kada su vlakno i nečistoća nakvašeni rastvorom. čišćenja. Hidrofobne nečistoće se teže uklanjaju sa hidrofobnih supstrata. Ako su čestice vrlo fine kao u procesu filtriranja. Uspostavljanje vodoničnih veza između nečistoće i vlakna obično se ne dešava sa uobičajenim tipom čestica čvrstih nečistoća. . Velike čestice nečistoće koje se nalaze u vazduhu ili u tečnom medijumu talože se na vlakno. prolaženjem vazduha ili tečnosti zaustaviće se u međuprostore prediva ili vlakna. Kompleks vlakno – nečistoća Nečistoća se deponuje na ili u vlakno izlaganjem tekstilnog materijala na vazduh koji obično sadrži fino suspendovane čestice ili kada se tekstilni materijal nađe u dodiru sa zaprljanom površinom ili vodenom suspenzijom kao i drugim vrstama nečistoće. Masnoća. Veličina čestica nečistoće u velikoj meri utiče na stepen zaprljanja.makrookluzija čestica nečistoća u međuprostorima tkanine i prediva. Vlažnost atmosfere u velikoj meri utiče kada se radi o prljanju pamučnog materijala. Prljanje se znatno povećava kada su čestice nečistoće prečnika ispod 50 nm jer se ove zadržavaju između fibrila.mikrookluzija čestica nečistoća na površini vlakna. Stepen prljanja se smanjuje sa povećanjem relativne vlažnosti od 0 do 100 % kada je nečistoća čađ. naelektrisanje i priroda tekstilnog materijala i nečistoće utiču na stepen zaprljanja.2. Kompton i Hart smatraju da se vezivanje nečistoće za tekstilni materijal odigrava na više načina i ističu da su bitna tri mehanizma[1d]: . nego sa hidrofilnih. Adhezija kako tečnih tako i čvrstih nečistoća uglavnom je pospešena postojanjem Van der Valsovih sila.

može se izraziti preko koeficijenta rasprostiranja S. n.3. t. ili tekstilu. Sln i Slt koji su dati jednačinama: Sln = γnv – γnl – γvl Slt = γtv – γtl – γvl gde su: γnv – površinski napon na graničnoj površini nečistoća – vazduh γtv – površinski napon na graničnoj površini tekstil – vazduh γvl – površinski napon na graničnoj površini vazduh – tečnost γnl – površinski napon na graničnoj površini nečistoća – tečnost γtl – površinski napon na graničnoj površini tekstil – tečnost Ako je koeficijent rasprostiranja pozitivan onda se kvašenje odigrava spontano a u slučaju ako nije potrebno je da se saopšti mehanički rad da bi se površina potpuno nakvasila. Ovi električni dvojni slojevi skoro uvek se manifestuju naelektrisanjem istog znaka na supstratu i na čestici nečistoće što izaziva uzajamno odbijanje koje i pored postojanja Van der Valsovih sila umanjuje adheziju. tj.3. Prisustvo vode doprinosi stvaranju električnog dvojnog sloja na graničnim površinama supstrat – tečnost i čestica – tečnost. Voda takođe izaziva bubrenje vlakana što se manifestuje u povećanju rastojanja između čestica i supstrata. najčešće kretanjem rastvora ili tekstilnog materijala. Prema prvom mehanizmu adhezija čvrstih čestica nečistoće za materijal (tekstil) se u velikoj meri smanjuje u vodenom rastvoru zbog interakcije vode sa nečistoćom i supstratom [1d].kvašenje supstrata i čvrstih čestica rastvorom za pranje . 6 .1. Tendencija rastvora. l. To je i jedan od razloga što se pranje uvek izvodi pod uticajem mehaničkog rada. Uklanjanje nečistoća 1. Pošto su čestice nečistoće kao i supstrat uglavnom hidrofobnog karaktera što doprinosi da je γnv ili γtv nizak to je neophodno i mehaničko tretiranje kako bi se čestice nečistoće i supstrat potpuno nakvasili. Uklanjanje čvrstih nečistoća Uklanjanje čvrstih nečistoća sa materijala u vodenim rastvorima sredstava za pranje uključuje dva osnovna mehanizma [1d]: .1.adsorpciju površinski aktivne materije i drugih komponenata u rastvoru (neorganskih jona) na graničnim površinama supstrat – tečnost i nečistoća – tečnost. da se raširi po čestici nečistoće.

koji se u ovom slučaju može izraziti jednačinom: Wa = γtl + γnl – γtn Glavni mehanizam uklanjanja nečistoće sa supstrata. tj.Adsorpcija PAM i drugih komponenata u rastvoru na graničnoj površini tekstil – tečnost i na graničnoj površini nečistoća – tečnost je drugi značajni mehanizam koji se pojavljuje u procesu pranja [1d]. Povećanjem negativnog potencijala supstrata i nečistoće povećava se njihovo uzajamno odbijanje. kada se zanemari mehaničko delovanje. Anjonske PAM posebno efikasno deluju na povećanje negativnog potencijala na supstratu i česticama nečistoće. uključuje postojanje negativnog električnog potencijala na odgovarajućim slojevima nečistoće i supstrata a koji se povećava adsorpcijom anjona iz rastvora za pranje. energetska barijera za uklanjanje nečistoće sa supstrata se smanjuje a istovremeno povećava energetska barijera za ponovno taloženje nečistoće. pošto je promena slobodne energije po jedinici površine u ovom procesu adhezioni rad Wa. 7 . Adsorpcijom PAM i drugih komponenata smanjuje se rad koji je potreban za uklanjanje čestice nečistoće sa tekstila i uopšte supstrata. Potrebno je posebno istaći da je u ovim sistemima uvek potreban mehanički rad da bi se uklonile nečistoće sa supstrata (tekstila).

3. Uklanjanje tečnih nečistoća (masti) Uklanjanje masnoća sa tekstilnog materijala ili drugog supstrata takođe uključuje više mehanizama u prvom redu kvašenje supstrata i nečistoće rastvorom za pranje. Šematski prikaz mehanizma pranja Molekuli površinski aktivne materije se adsorbuju na površini vlakna i masnoće sa orijentisanim hidrofilnim grupama prema rastvoru. Pod uticajem rastvora za pranje ovaj se prevodi u veće ili manje globule koje se zatim otkidaju. uklanjaju sa materijala pod uticajem hidrauličnog dejstva ili mehaničkog tretiranja. Masnoća se uglavnom nalazi na tekstilnom materijalu (vlaknu) u obliku tankog filma. Molekuli PAM kao sredstva za pranje na površini hidrofobne masnoće u obliku globula grade hidrofilnu opnu koja omogućuje solubilizaciju i stabilizovanje nečistoće u rastvoru. Dispergovanje odnosno emulgovanje kao i solubilizacija masnoće su takođe važni činioci u ovom složenom mehanizmu pranja koji se može prikazati šematski na Slici 2 [1d].1. masnoća pređe u oblik globule lako se odvaja sa tekstilnog materijala i prelazi u rastvor pri čemu se stvara nova granična površina – adsorpcioni sloj molekula površinski aktivnih materija – tekstil umesto granične površine tekstil – masnoća. Masnoća postaje hidrofilna i smanjuje se dodirna površina sa takođe hidrofilnim tekstilnim materijalom. Slika 2. 8 . Kada nečistoća.2.

U ovome je i razlika između emulgovanja i solubilizacije koja obezbeđuje potpuno uklanjanje masnoće sa supstrata. . Sposobnost rastvora za pranje da emulguje uljnu nečistoću. Kada površinski aktivna materija nije prisutna u dovoljnoj količini da solubilizuje svu uljnu nečistoću smatra se da se nečistoća suspenduje putem emulgovanja. Obim solubilizacije uljnih nečistoća zavisi od hemijske strukture površinski aktivne materije. 9 . Suspendovanje nečistoće u rastvoru za pranje i sprečavanje da se nečistoća ponovo vrati na materijal omogućeno je različitim mehanizmima koji zavise od prirode nečistoće. međutim. sama po sebi nije dovoljna da zadrži svu nečistoću da se ne vrati na supstrat.izdvajanje nečistoće sa materijala. Uklanjanje masnoće sa supstrata. njene koncentracije i temperature rastvora. Solubilizacija u micelama PAM smatra se da je najvažniji mehanizam u uklanjanju malih količina uljnih nečistoća sa tekstilnog ili drugog materijala.stabilizovanje dispergovane (emulgovane) nečistoće.Ovako uprošćeni mehanizam pranja dozvoljava da se konstatuje da se u toku pranja odigrava[1d]: . tekstilnog materijala postaje značajnije samo iznad kritične micelarne koncentracije.dispergovanje (emulgovanje) nečistoće u rastvoru. .

prema promeni disperznog sastava i time prema smanjenju zapremine pene (agregaciona stabilnost)[2]. Pri smanjenju debljine opni električni dvojni slojevi približavaju se jedan drugom čime se pojačava njihovo uzajamno odbijanje i sprečava dalje istanjivanje opne. Gibs – Marangonijev efekat elastičnih filmova usporava oticanje tečnosti iz opni i suprotstavlja se iznenadnom smanjenju debljine opni na pojedinim mestima. Proces razrušavanja pene je u uskoj vezi sa stabilnošću pene. Osobine pena Pene nastaju dispergovanjem nekog gasa. strukturnomehaničke osobine. Karakteristično je da se menja veličina mehura tokom vremena. najčešće vazduha u rastvoru površinski aktivne materije kod kojih je zapremina gasa veća od zapremine tečnosti[1b]. 10 . Gustina se smanjuje koalescencijom mehura u unutrašnjosti. Tako su stabilne one pene koje u toku datog vremenskog perioda poseduju visoku postojanost prema izdvajanju tečnosti (hidrostatička stabilnost). Stabilnost pene zavisi od viskoziteta površinskog sloja. elastičnosti opni i električnog odbijanja dvojnih električnih slojeva (ako su pene stabilizovane jonskim površinski aktivnim materijama). Stabilnost pena Pena kao disperzni sistem se razrušava spontano većom ili manjom brzinom. ali istovremeno smanjuje elastičnost filma. Posebno su značajne sposobnosti rastvora površinski aktivnih materija da obrazuju penu određenih karakteristika. Svi ovi faktori povećavaju stabilnost pene. Ako se zapremina ili visina pene menja sporo. PENE 2. Zbog toga faktori značajni za stabilnost filmova utiču i na stabilnost i razrušavanje pene. ako je vreme života pene dugo. Proces razrušavanja pene ne mora da bude praćen promenom njene visine ili zapremine. Ovi slojevi adsorbovanih površinski aktivnih materija imaju osobine filmova.2. veliki mehuri se povećavaju a mali smanjuju jer usled razlike pritisaka gas difunduje kroz opne iz malih u velike. Mehure dispergovanog gasa koncentrovanih poliedarskih pena razdvajaju tanke opne tečnosti na čijim su površinama adsorbovani molekuli površinski aktivnih materija u vidu monomolekularnog sloja. provodljivost toplote i električne struje itd. Visok površinski viskozitet usporava ceđenje tečnosti iz opni i njihovu deformaciju. smatra se da su pene stabilne. tj. Terminom fizičke osobine pena obuhvaćene su osobine: stabilnost pene. pri čemu dolazi do smanjenja zapremine ili gustine pene.2. 2. a zapremina nestankom mehurova gasa sa površine.1.

. Intenzitet odvijanja ovog procesa izražava se količinom izdvojene tečnosti u jedinici vremena (brzina isticanja).Pene se spontano razrušavaju isticanjem tečnosti iz skeleta pene. Od anjonskih PAM stabilnije pene daju alkilsulfonati od alkilsulfata. Faktori stabilnosti pene . 11 . Sa povećanjem koncentracije PAM – stabilizatora pene smanjuje se brzina isticanja.Sa porastom koncentracije rastvora PAM stabilnost pene se prvo povećava i dostiže maksimalnu vrednost pri koncentraciji jednakoj kritičnoj micelarnoj koncentraciji.Rastvori jonskih PAM bolje pene i daju stabilnije pene od nejonskih PAM. što se vidi Slici 3 [2]. Pena je stabilizovana različitom količinom PAM. difuzijom gasa kroz opne i raskidanjem opni. alkilsulfonata i natrijumovih sapuna maksimum stabilnosti pene pomera ka manjim koncentracijama sa povećanjem dužine ugljovodoničnog niza. Kada veća zapremina tečnosti istekne iz pene u datom vremenu. Ovi procesi se odigravaju istovremeno i nalaze se u uzajamnoj zavisnosti. Promene zapremine tečnosti istekle iz pene u toku vremena t. kvalitativno znači da je stabilnost pene manja. Slika 3. Sa povećanjem dužine hidrofobnog dela u homologom nizu anjonskih i nejonskih PAM stabilnost se povećava do određene dužine ugljovodoničnog lanca pa se smanjuje. Zbog toga se u homologom nizu alkilsulfata. Isticanjem tečnosti iz skeleta pene dolazi do spontanog izdvajanja sve veće količine tečne faze iz sistema. Difuzija gasa kroz opne i njihovo raskidanje dovode do promene veličine mehura gasa pa se ovi procesi karakterišu promenom veličine i raspodele veličine mehura gasa sa vremenom.1. 2. pa se smanjuje.2.

. Takođe sa porastom temperature povećava se penivost anjonskih PAM.Razni dodaci takođe utiču na stabilnost pene.Stabilizatori pene su obično površinski aktivne materije (PAM). Neke od ovih promena povećavaju stabilnost pene a druge je smanjuju. tj. 12 . Pri porastu temperature pojačava se isparavanje rastvarača.. Penušavci prvog reda ne obrazuju micele u rastvoru i obrazuju brzo razrušavajuće pene. Dodatkom čvrste faze stabilnost pene može i da se smanji. menja se rastvorljivost stabilizatora pene. smanjuje se viskozitet tečne faze. Pri tome anjoni više utiču na stabilnost od katjona.Uticaj temperature na stabilnost pene je kompleksan jer je povezan sa istovremenim delovanjem više raznih faktora. . Ako se doda čvrsta faza obrazuju se stabilne pene. Dele se na penušavce prvog i drugog reda. dostiže maksimalnu vrednost i potom se smanjuje. Dodatkom npr. pena može da se razruši. a penušavci drugog reda obrazuju micele u rastvoru i daju visoko postojane pene[2]. karboksimetilceluloze povećava se stabilnost pene.

osobina hidrofilnih grupa da u vodenim rastvorima jonizuju ili ne jonizuju izvršena je podela na [1a. ciklični alkoholi itd. Nejonske PAM (ne jonizuju u vodenom rastvoru). Površinski aktivne materije (PAM) kao sredstva za pranje Površinski aktivne materije su supstance koje u malim koncentracijama imaju sposobnost da se adsorbuju na površinama ili međupovršinama sistema i smanjuju površinski i međupovršinski napon. Od sintetičkih PAM primenjuju se mono i digliceridi. piridinijum soli itd. alkil-etar-sulfati. dispergujuća sredstva. 2. estri viših masnih kiselina sa polioksietilenom. Katjonske PAM (aktivni deo molekula u vodenom rastvoru je pozitivno naelektrisan). sulfosukcinati itd. Najznačajniji su: kvaternerne amonijum. Odnos hidrofilnog i lipofilnog dela molekula kod površinski aktivnih materija određuje njihova svojstva i primenu. amino. Koriste se kao: sredstva za pranje (sapuni i deterdženti).1. Od prirodnih koriste se aciklični viši masni alkoholi. zemnoalkalnih metala. alkil-benzensulfonati. antipeneća sredstva itd. Površinski aktivne materije imaju raznovrsnu primenu. 3. emulgatori. proteini i fosfolipidi. Anjonske PAM (aktivni deo molekula u vodenom rastvoru je negativno naelektrisan). Površinski aktivne materije koje se koriste kao sredstva za pranje ili u deterdžentima uglavnom pripadaju grupi anjonskih i nejonskih PAM. 5]: 1.soli. esterifikovani derivati sorbitana (span) i esterifikovani derivati sorbitana sa polioksietilenom (tween). solubilizatori. Tu spadaju sapuni alkalnih metala.3. Amfoterne PAM (aktivan deo može da bude anjonskog ili katjonskog karaktera zavisno od pH sredine). peneća sredstva. 4.sapuni. alkil-sulfonati. Tu pripadaju betaini. Na osnovu osobina PAM tj. Molekul PAM se sastoji od hidrofobnog (lipofilnog) dela koji je nerastvoran u vodi i hidrofilnog koji je rastvoran u vodi. Sredstva za pranje (deterdženti) imaju HLB vrednost između 13 – 15 [4]. alkil-amino kiseline itd. 3. alkil-sulfati. vlažeća sredstva. Frotscher smatra da PAM kao sredstva za pranje treba da poseduju sledeće osobine: da snižavaju površinski napon na granici faza da kvase materijal i odvajaju nečistoće da ispoljavaju dispergujuća svojstva da imaju osobine zaštitnog koloida 13 . 4. SREDSTVA ZA PRANJE ( DETERDŽENTI ) 3. lecitin. Taj odnos je poznat pod nazivom HLB vrednost što označava hidrofilno – lipofilnu ravnotežu (hidrophile – lipophile balance – HLB).

Deterdženti koji se koriste u domanćinstvima proizvode se u obliku praha koji sadrži do 25% površinski aktivne materije i do 80% dodataka-graditelja.2. Broj C atoma u hidrofobnom delu kod ovih površinski aktivnih materija se obično kreće u granicama od 12 do 18.Površinski aktivne materije koje ispoljavaju dobre detergentne osobine imaju prave. Deterdženti predstavljaju smešu površinski aktivne materije i više dodataka koji se u novijoj literaturi referišu kao bilderi (engl. Slika 4. builder-graditelj) a koji su po hemijskom sastavu neorganske materije. maksimalna sposobnost pranja se postiže pri nižim koncentracijama alkilsulfata sa većim brojem C atoma u ugljovodoničnom lancu. U zavisnosti od sastava smeše kao i njihove primene postoje: sredstva za pranje na bazi različitih površinski aktivnih materija – bez dodataka sredstva za pranje na bazi jedne ili više površinski aktivnih materija sa dodacima sredstva za pranje „finog” tekstilnog materijala (sintetskog ili animalnog porekla – vuna. PAM u smeši je osnovna komponenta za pranje a ostali dodaci iako ne ispoljavaju nikakvu sposobnost pranja imaju značajnu funkciju sa gledišta poboljšanja deterdžentnih svojstava smeše. svila) sredstva za pranje „grubog” tekstilnog materijala (biljnog porekla) 14 . detergent) [1c]. u manjem obimu i organske materije. Npr. Ovo ukazuje da se detergentnost PAM povećava sa dužinom hidrofobne grupe kao i sa pomeranjem hidrofilne grupe od centra ka graničnoj poziciji molekula. Formulacija sredstava za pranje Sredstva za pranje na bazi sintetskih površinski aktivnih materija poznata su danas na tržištu pod nazivom deterdženti (engl. linearne ugljovodonične lance kao hidrofobne grupe a hidrofilne grupe na kraju lanca ili blizu kraja. Sposobnost pranja primarnih alkilsulfata[1d] 3.

Na5P3O10 i u praškastim i tečnim deterdžentima. Jedno sredstvo za pranje (deterdžent) u obliku praha može da ima sledeći sastav[1c]: površinski aktivne materije natrijum tripolifosfat natrijum silikat natrijum karbonat natrijum perborat natrijum sulfat karboksimetilceluloza optičko sredstvo za beljenje 18 % 45 % 9% 2% 9% 15 % 1% 0. U praškastim deterdžentima imaju i ulogu nosioca posebno tečnih komponenata. enzimi itd. Karboksimetilceluloza (KMC) onemogućuje redeponovanje već uklonjene nečistoće sa vlakna. krvi itd.1 % Navedeni sastav ukazuje na prisustvo većeg broja neorganskih soli od kojih se posebno ističu svojim udelom fosfati koji kao i ostali sinergetski deluju u procesu pranja. različitih napitaka itd.Sredstva za pranje sa dodacima sadrže relativno veliku količinu dodataka različitog hemijskog sastava pa je razumljivo što na tržištu postoji široki asortiman deterdženata sa manjim ili većim brojem dodataka i to u različitim težinskim odnosima. Sredstva za beljenje imaju za cilj da poboljšaju belinu opranog tekstilnog materijala ili da razore „fleke” od voća. odnosno poboljšavaju detergentska svojstva površinski aktivne materije. a od organskih dodataka karboksimetilceluloza.). karbonati. Složeni fosfati poboljšavaju delovanje aktivnih supstanci na graničnoj površini u procesima pranja i čišćenja. a od interesa su oni zeoliti koji imaju visok sadržaj Na2O. Kao dodatak se koriste i optička sredstva za beljenje čija je struktura slična strukturama organskih boja. povrća. Ova sredstva su sposobna da absorbuju zrake talasnih dužina koje pripadaju nevidljivom delu spektra (ultraljubičastom) i da ih zatim transformišu i emituju u vidljivom delu spektra. perborati. U ovu svrhu se najčešće koristi natrijum perborat NaBO3 · xH2O kao oksidaciono sredstvo. optička sredstva za beljenje. Takođe grade komplekse sa jonima kalcijuma ili magnezijuma koji su lako rastvorni u vodi i na taj način smanjuju tvrdoću vode. natrijumove soli – silikati. U deterdžentima u obliku praha kao komponenta pojavljuje se i natrijum sulfat koji se tretira kao punilo[1c]. sulfati. tako što se ireverzibilno adsorbuje na površini vlakna i ispoljava zaštitno koloidno dejstvo. Danas se posebno koristi natrijum tripolifosfat . 15 . Kao dodaci neorganskog porekla najčešće se koriste fosfati. Deterdženti mogu da sadrže i enzime radi lakšeg uklanjanja belančevinastih nečistoća (od mleka. kakaoa. Obično pripadaju grupi proteolitičkih enzima – selektivne proteaze koje su stabilne na temperaturi od oko 60o i pH rastvora 10. hloridi. Zeoliti (natrijum aluminijum silikati) koji su poznati kao neorganski menjači jona imaju takođe sposobnost zamene kalcijumovih i magnezijumovih jona i smanjenja tvrdoće vode.

rastvori anjonskih PAM bolje pene od nejonskih. u području temperatura od 0-100oC penivost anjonskih PAM obično se povećava sa porastom temperature. 16 . dok je fosfati. a soli dvovalentnih metala koji čine tvrdoću vode. Najčešće. Materije čiji dodatak znatno smanjuje penivost rastvora PAM ili potpuno sprečava stvaranje pene nazivaju se antipenušavci[1b]. temperatura. karboksimetilceluloza itd. Sposobnost penušanja PAM Čiste tečnosti ne mogu da obrazuju stabilne pene. Npr. dostiže maksimalnu vrednost i zatim se smanjuje.3. penivost rastvora PAM se kvantitativno izražava zapreminom ili visinom pene koja je nastala pri određenim uslovima u toku određenog vremena. smanjuju penivost rastvora. Na penivost rastvora utiču vrsta i građa molekula PAM. Tek sa dodatkom stabilizatora. njihova koncentracija. visina pene je maksimalna kada je koncentracija rastvora jednaka kritičnoj koncentraciji obrazovanja micela.3. pri nekom pH penivost se obično naglo povećava ili smanjuje. kao što su površinski aktivne materije. nastaju stabilne pene. poboljšavaju. pH sredine i dodaci.

postavi na sto i uključi štoperica. sulfati. Eksperimenti su izvođeni na sobnoj temperaturi (~ 20oC) PRIBOR : Elektronska vaga pH – meter HANNA instruments HI8314 membrane 4. karbonatnim.0 cm3 prenese se rastvor koncentracije c1 u menzuru sa zapušačem od 250 cm3. Preostali joni Ca2+ i Mg2+. koji se nalaze u ravnoteži sa ostalim anjonima. 17 .00 g ispitivanog deterdženta i kvantitativno prenese u merni sud od 50. hloridnim. Rastvori deterdženata u česmenskoj vodi pripremaju se po istom postupku kao i rastvori sa destilovanom vodom. hidrogenkarbonatnim i drugim anjonima. sipa se destilovana voda do oznake i mućka se dok se deterdžent ne rastvori. 2. Meri se zapremina pene u toku vremena (15min) i upisuje u tablicu. Posle merenja sa prvim rastvorom koncentracije c1. merni sud se dopuni do oznake destilovanom vodom i na taj način se dobije rastvor koncentracije c 2 sa kojim se ponovi prethodno merenje. Tvrdoća vode Tvrdoća vode se definiše kao sadržaj Ca2+ i Mg2+ – jona koji se nalaze u ravnoteži sa karbonatnim. Očitavanje zapremine pene takođe se vrši pri istim uslovima. sulfatnim. mućka se 30s. bez obzira da li se nalaze u ravnoteži sa hidrogenkarbonatnim.4. nitratnim ili nekim drugim anjonima. 1. Ispitivanje penušanja rastvora deterdženata različitih koncentracija Na elektronskoj vagi izmeri se 1.0 cm3. Karbonatnu tvrdoću (KT) čine oni kalcijum i magnezijum joni koji se nalaze u ravnoteži sa karbonat i hidrogenkarbonat anjonima. Svaki sledeći rastvor dobija se razblaživanjem na polovinu prethodnog. nitrati i silikati. Očitavanje zapremine pene se vrši odmah nakon formiranja pene i kasnije na svakih 5 minuta u navedenom vremenskom intervalu. kao što su hloridi. predstavljaju nekarbonatnu tvrdoću (NT). Ukupnu tvrdoću (UT) vode sačinjavaju svi prisutni joni Ca2+ i Mg2+ u njoj. Pipetom od 25. EKSPERIMENTALNI DEO 4.

koncentracije 0.05oD 18 . doda 5 cm3 amonijačnog pufera. Određivanje ukupne tvrdoće destilovane i česmenske vode kompleksometrijskom metodom Potrebni reagensi: indikator – eriohrom-crno T. cKIII = 9. U eksperimentu je korišćena destilovana i česmenska voda i upoređeno je ponašanje ispitivanih deterdženata u njima. Iz navedenih razloga je određena tvrdoća destilovanoj i česmenskoj vodi.5 cm3 Vsr = 42 cm3 UT = 23. Oni otežavaju uklanjanje nečistoće i olakšavaju ponovno vraćanje na supstrat.5 cm3 V2KIII = 42. standardni rastvor Kompleksona III (KIII).4 cm3 Vsr = 0. i na osnovu dobijenih zapremina potrošenog rastvora Kompleksona III izračuna ukupna tvrdoća ispitivanog uzorka vode. 1. kvantitativno prenese u merni sud od 500. indikatora eriohrom-crno T i odmah titriše sporo i pažljivo sa standardnim rastvorom KIII do promene boje rastvora iz crvene (kao vino) u plavu.01 mol/dm3: Odmeri se na analitičkoj vagi 1. Titracija se ponovi još jednom. Priprema rastvora Kompleksona III.Uticaj tvrdoće vode Prisustvo jona zemnoalkalnih metala odnosno polivalentnih katjona Ca2+ i Mg2+ pokazalo se da negativno deluje na sposobnost pranja površinski aktivnih materija. Prisustvo ovih jona u vodi takođe utiče i na penušanje rastvora deterdženta [1a]. puferski rastvor – amonijačni pufer.4 cm3 V2KIII = 0. 2.27oD Proračun za česmensku vodu : CKIII = 9.89 · 10-3 mol/dm3 Postupak rada: 100.89 · 10-3 mol/dm3 V1KIII = 41.4 cm3 UT = 0.0 cm3 vode koja se ispituje prenese se pipetom u erlenmajer od 300 cm3.89 · 10-3 mol/dm3 V1KIII = 0.0 cm 3 i dopuni destilovanom vodom do oznake.8407g osušenog Kompleksona III. Proračun za destilovanu vodu : CKIII = 9. 4.

17 g/cm3 izmeri se menzurom. 2.0 cm3 vode koja se ispituje pipetom se prenese u erlenmajer.pomoću indikatora pH = 5 . 2.2 cm3 Vsr = 0.pomoću pH – metra pH = 7. Rastvoru se doda 2-3 kapi metil-oranža i zatim titriše pripremljenim rastvorom HCl sve dok rastvor (indikator) ne promeni boju iz žute u narandžastu.3. doda se 2-3 kapi metil-oranža i titriše prethodno standardizovanim rastvorom HCl.1140 mol/dm3 c2(HCl) = 0.1160 mol/dm3 c(HCl) = 0.1 mol/dm3: Izračunata zapremina (8. Na isti način se izvrši još jedna proba.4cm3) 37%-tne HCl gustine 1.1670g V1(HCl) = 20.2 cm3 KT = 0.1150 mol/dm3 V1HCl = 0. Određivanje pH destilovane i česmenske vode pH vrednost vode u kojoj su rađeni eksperimenti je određena korišćenjem indikatora (indikatorske hartije pH = 0-14) i preciznije pomoću pH – metra.6 cm3 V2(HCl) = 27.1241g m2(Na2CO3) = 0. Destilovana voda .pomoću indikatora pH = 7 .64oD Proračun za česmensku vodu : CHCl = 0. m1(Na2CO3) = 0.8 .0 cm3 u kome se već nalazi destilovana voda i dopuni destilovanom vodom do oznake.pomoću pH – metra pH = 4. Na analitičkoj vagi izmeri se približno 0.2 cm3 c1(HCl) = 0.1 cm3 Vsr = 8.05 cm3 KT = 25. prebaci u merni sud od 1000. do promene boje rastvora iz žute u narandžastu.2. standardni rastvor HCl Pripremanje i standardizacija rastvora HCl koncentracije 0. Na isti način se ponovi još jedna proba. Standardizacija ovako pripremljenog rastvora vrši se pomoću bezvodnog Na2CO3. Proračun za destilovanu vodu : CHCl = 0.4.93 Česmenska voda . Određivanje karbonatne tvrdoće destilovane i česmenske vode Potrebni reagensi: indikator – metil-oranž.96 19 .1150 mol/dm3 V1HCl = 8 cm3 V2HCl = 8.2g Na2CO3 kvantitativno prenese u erlenmajer i rastvori u 100 cm3 destilovane vode.2 cm3 V2HCl = 0.1150 mol/dm3 Postupak rada: Zapremina od 100.92oD 4.

REZULTATI I DISKUSIJA 5. linalol Tablica 1.125 % t V (s) (cm3) 0 122 30 108 0 60 96 0 90 88 0 C6 0. katjonskih i nejonskih tenzida 5 – 15 % anjonskih tenzida 15 – 30 % fosfata izbeljivači na bazi kiseonika enzimi optička sredstva za beljenje parfem : butilfenilmetilpropional.25 % t V (s) (cm3) 0 138 30 126 0 60 116 0 90 98 0 C5 0. Zapremine pene za različite koncentracije deterdženta „ARIEL” u destilovanoj vodi očitane u vremenskom intervalu t=0-900 s C1 2 % t V (s) (cm3) 0 120 30 108 0 60 108 0 90 106 0 C2 1 % t V (s) (cm3) 0 140 30 128 0 60 126 0 90 114 0 C3 0.5 % t V (s) (cm3) 0 150 30 126 0 60 96 0 90 90 0 C4 0. „ARIEL” Sastav: < 5 % polikarboksilata.0625 % t V (s) (cm3) 0 70 30 58 0 60 52 0 90 48 0 20 .1.5.

Na Slici 5. i na osnovu njih nacrtani su grafici koji su prikazani Slikama 5 i 6. od 120 cm3 do 106 cm3. V (cm3) 114 Slika 5. i vidi se da zapremina pene opada sa vremenom.122 120 118 116 Dobijeni rezultati merenja zapremine pene za različite koncentracije i u određenom 110 vremenskom intervalu dati su u Tablici 1. data je promena zapremine pene od vremena za 2% rastvor deterdženta u destilovanoj vodi. Zavisnost zapremine pene od vremena za koncentraciju (c1) deterdženta 112 „ARIEL” u destilovanoj vodi 108 106 104 0 100 200 300 400 500 t (s) 6 21 .

Za ostale vrednosti t sa povećanjem koncentracije. na taj način što ponovo raste a potom opada (t = 600 i 900s). Sa slike se vidi da je najveća promena zapremine sa povećanjem koncentracije deterdženta od 0 do oko 0.25 % rastvora za sve 40 vrednosti t. Daljim povećanjem udela deterdženta u rastvoru zapremina i dalje varira.160 140 120 100 V (cm3) 80 ― za t=0 s. a zatim blago opada. „PLAVI RADION” Sastav : 5 – 15 % anjonskih tenzida fosfati izbeljivači na bazi kiseonika 22 . 20 0 0 0. zapremina pene opada (za t=600 i 900 s nešto izraženije) do oko 0. ― za t=600 s. Daljim povećanjem koncentracije za t=0 zapremina pene najpre neznatno raste.5 1 c (%) 5. Zavisnost zapremine (V) pene od koncentracije (c) deterdženta „ARIEL” u destilovanoj vodi 60 Na Slici 6. ― za t=300 s.2.5 % rastvora. ― za t=900 s Slika 6. prikazana je zavisnost zapremine pene od koncentracije rastvora deterdženta u destilovanoj vodi merene u različitim vremenskim intervalima.

se vidi da zapremina pene za 2%-tni rastvor deterdženta „PLAVI RADION” opada sa vremenom.5 % t V (s) (cm3) 0 112 30 100 0 60 88 0 90 84 0 C4 0. Zapremine pene za različite koncentracije deterdženta „PLAVI RADION” u destilovanoj vodi očitane u vremenskom intervalu t=0-900 s C1 2 % t V (s) cm3) 0 110 30 98 0 60 92 0 90 88 0 C2 1 % t V (s) (cm3) 0 114 30 102 0 60 90 0 90 82 0 C3 0.25 % t V (s) (cm3) 0 90 30 80 0 60 78 0 90 76 0 C5 0. Zapremina pene opada od 110 cm3.0625 % t V (s) (cm3) 0 50 30 34 0 60 32 0 90 28 0 120 100 80 V (cm3) 60 Slika 7.Tablica 2. kolika je u trenutku nastajanja do 88 cm3 40 kolika je posle 15 minuta.125 % t V (s) (cm3) 0 70 30 62 0 60 58 0 90 50 0 C6 0. Zavisnost zapremine pene od vremena za koncentraciju (c1) deterdženta „PLAVI RADION” u destilovanoj vodi Sa Slike 7. 20 23 .

5 5. zapremina pene se slabo menja.3. ― za t=900 s Slika 8. prikazana je zavisnost zapremine pene od koncentracije rastvora deterdženta u destilovanoj vodi merene u različitim vremenskim intervalima. „CLEAN PRONET” Sastav : < 5 % polikarboksil sapun katjonske materije nejonske materije 24 . dok pri daljem povećanju koncentracije rastvora. Najveća promena zapremine pene je u intervalu koncentracija od 0 do oko 0.120 100 80 V (cm3) 60 ― za t=0 s.5 1 c (%) 1.5 % rastvora. 20 0 0 0. Zavisnost zapremine (V) pene od koncentracije (c) deterdženta „PLAVI RADION” u destilovanoj vodi 40 Na Slici 8. ― za t=300 s. ― za t=600 s. Vidi se da se zapremina pene povećava sa povećanjem koncentracije deterdženta za sve vrednosti t.

120 25 20 . Pena u trenutku nastajanja za ovu koncentraciju ima zapreminu 40 cm3 a posle 15 minuta izmerena zapremina je 86 cm3.0625 % t V (s) (cm3) 0 34 30 30 0 60 30 0 90 28 0 140 120 100 80 V (cm3) Slika 9.5 % t V (s) (cm3) 0 120 30 108 0 60 74 0 90 62 0 C4 0.125 % t V (s) (cm3) 0 80 30 60 0 60 58 0 90 56 0 C6 0. Zavisnost zapremine pene od vremena za koncentraciju (c1) deterdženta „CLEAN PRONET” u destilovanoj vodi 60 Na Slici 9.25 % t V (s) (cm3) 0 124 30 100 0 60 98 0 90 80 0 C5 0.15 – 30 % anjonskih materija fosfati enzimi Tablica 3. Zapremine pene za različite koncentracije deterdženta „CLEAN PRONET” u destilovanoj vodi očitane u vremenskom intervalu t=0-900s C1 2 % t V (s) (cm3) 0 130 30 120 0 60 98 0 90 86 0 C2 1 % t V (s) (cm3) 0 128 30 106 0 60 82 0 90 70 0 C3 0. data je grafička zavisnost zapremine nastale pene za 2%-tni rastvor deterdženta „CLEAN PRONET” od vremena.

20 0 5. ― za t=300 s. ― za t=600 s.5 % i ponovo raste. zapremina pene naglo raste.5 26 .140 120 100 80 V (cm3) 60 ― za t=0 s. ― za t=900 s Slika 10. „BILJANA” 0 Sastav : 5 – 15 % anjonskih tenzida 0.4. Zavisnost zapremine (V) pene od koncentracije (c) deterdženta „CLEAN PRONET” u destilovanoj vodi 40 Na Slici 10. se vidi da sa povećanjem koncentracije deterdženta od 0 do oko 0.5 1 c (%) 1.25 % rastvora. posle čega opada (osim za t=300 s) do koncentracije~0.

Zavisnost zapremine pene od vremena za koncentraciju (c1) deterdženta „BILJANA” u destilovanoj vodi 80 60 27 .0625 % t V (s) (cm3) 0 80 30 62 0 60 60 0 90 56 0 Tablica 4.125 % t V (s) (cm3) 0 110 30 100 0 60 88 0 90 84 0 C6 0.25 % t V (s) (cm3) 0 140 30 120 0 60 106 0 90 94 0 C5 0. Zapremine pene za različite koncentracije deterdženta „BILJANA” u destilovanoj vodi očitane u vremenskom intervalu t=0-900s 200 180 160 140 120 V (cm3) 100 Slika 11.15 – 30 % zeolita C1 2 % t V (s) (cm3) 0 190 30 170 0 60 148 0 90 128 0 miris C2 1 % t V (s) (cm3) 0 168 30 158 0 60 116 0 90 100 0 C3 0.5 % t V (s) (cm3) 0 160 30 140 0 60 122 0 90 98 0 C4 0.

a posle vrednosti od 1% rastvora ponovo za raste. ― za t=600 s. dok 40t = 600s i t = 900s zapremina najpre opada. Zavisnost zapremine (V) pene od koncentracije (c) deterdženta „BILJANA” u 80 destilovanoj vodi Sa Slike 12. Zapremina pene ovog deterdženta opada sa vremenom linearno. Iz Tablice 4. se vidi da se zapremina nastale pene strmo povećava sa povećanjem udela deterdženta u rastvoru. od 0% do rastvora koji ima 0.5 28 1 c (%) 1. ― za t=300 s. 60 20 0 0 0.Promena zapremine nastale pene za 2%-tni rastvor deterdženta „BILJANA” data je na Slici 11.5% deterdženta za sve vrednosti t. od početne vrednosti 190 cm3 do zapremine 128 cm3 koju zauzima posle 15 minuta. za t = 0s i t = 300s blago raste. 200 180 160 140 120 V (cm3) 100 ― za t=0 s. ― za t=900 s Slika 12. se vidi da i za ostale koncentracije deterdženta zapremina pene opada sa vremenom.5 . Daljim povećanjem koncentracije rastvora zapremina pene se i dalje menja.

25 % t V (s) (cm3) 0 90 30 74 0 60 26 0 90 16 0 C5 0. Zapremine pene za različite koncentracije deterdženta „CLASSIC NILA SOFT” u destilovanoj vodi očitane u vremenskom intervalu t=0-900s C1 2 % t V (s) (cm3) 0 120 30 94 0 60 92 0 90 92 0 C2 1 % t V (s) (cm3) 0 118 30 96 0 60 92 0 90 80 0 C3 0.5.5. „CLASSIC NILA SOFT” (za ručno i mašinsko pranje) Sastav : < 5 % nejonskih tenzida sapun 5 – 15 % anjonskih tenzida 15 – 30 % fosfata Tablica 5.125 % t V (s) (cm3) 0 60 30 34 0 60 14 0 90 10 0 C6 0.5 % t V (s) (cm3) 0 126 30 90 0 60 34 0 90 26 0 C4 0.0625% t V (s) (cm3) 0 18 30 6 0 60 4 0 90 4 0 29 .

Ovaj grafik se razlikuje od grafika dobijenih za ostale deterdžente. 20 0 0 100 200 300 400 500 t (s) 30 . Primenom nekih drugih metoda (Ross-Miles-ova metoda) može pouzdanije da se izvrši ispitivanje pena.140 120 100 80 V (cm3) Slika 13. Zavisnost zapremine pene od vremena za koncentraciju (c1) deterdženta „CLASSIC NILA SOFT” u destilovanoj vodi 60 Promena zapremine pene 2%-tnog rastvora deterdženta „CLASSIC NILA SOFT” sa vremenom prikazana je na Slici 13. što bi ukazivalo na stabilnost pene u periodu od t = 300s do t = 900s od trenutka formiranja pene. jer se ovde zapremina pene posle 5 minuta ustali. vezano za stabilnost i 40 vreme razrušavanja. Zapremina pene opada od 120 cm3 (zapremina u trenutku nastajanja) do 94-92 cm3 posle 5 minuta.

20 5. ― za t=300 s.5% rastvora.5 % rastvora. ― za t=600 s. katjonskih i nejonskih tenzida 5 – 15 % anjonskih tenzida 15 – 30 % fosfata enzimi izbeljivači na bazi kiseonika optička sredstva za beljenje 31 1 c (%) 1.140 120 100 80 V (cm3) ― za t=0 s.5 Sastav : < 5 % polikarboksilata. dostiže maksimum na oko 1% rastvora. Zavisnost zapremine (V) pene od koncentracije (c) deterdženta „CLASSIC NILA SOFT” u destilovanoj vodi Na Slici 14. ― za t=900 s 60 Slika 14. se vidi da se zapremina pene naglo povećava sa povećanjem koncentracije 40 deterdženta za vrednosti t=0 i 300s u intervalu koncentracije od 0 do oko 0. „ARIEL” U ČESMENSKOJ VODI 0 0 0. posle čega malo varira.5 .6. dok za ostale vrednosti t zapremina pene se sporo povećava do 0.

i na osnovi njih nacrtani su grafici koji su prikazani Slikama 15 i 16. 40 32 20 . Zavisnost zapremine pene od vremena za koncentraciju (c1) deterdženta „ARIEL” u česmenskoj vodi 60 Izmerene zapremine pene za različite koncentracije rastvora date su u Tablici 6.0625 % t V (s) (cm3) 0 14 30 12 0 60 10 0 90 8 0 140 120 100 80 V (cm3) Slika 15. Na Slici 15.5 % t V (s) (cm3) 0 130 30 114 0 60 102 0 90 100 0 C4 0. Zapremine pene za različite koncentracije deterdženta „ARIEL” u česmenskoj vodi očitane u vremenskom intervalu t=0-900s C1 2 % t V (s) (cm3) 0 130 30 128 0 60 114 0 90 96 0 C2 1 % t V (s) (cm3) 0 150 30 124 0 60 120 0 90 102 0 C3 0.25 % t V (s) (cm3) 0 110 30 96 0 60 84 0 90 82 0 C5 0.125 % t V (s) (cm3) 0 20 30 18 0 60 16 0 90 14 0 C6 0. linalol Tablica 6. data je promena zapremine pene od vremena za 2%-tni rastvor deterdženta u česmenskoj vodi i vidi se da opada sa vremenom.parfem : butilfenilmetilpropional.

0 0 0. vidi se da je maksimalna zapremina pene u česmenskoj vodi za deterdžent „ARIEL” približno ista za vreme t = 0s. ― za t=600 s. i 16. ― za t=900 s Slika 16. a dalje sa povećanjem koncentracije promena je dosta manja. i 6. ― za t=300 s.160 140 120 100 V (cm3) 80 ― za t=0 s. Poređenjem Slike 6. za koncentracije manje od 0.25% izmerena zapremina pene manja je nekoliko puta za rastvore u česmenskoj vodi od rastvora u destilovanoj vodi (Tablice 1. Da bi se preciznije ispitalo 20 penušanje rastvora u destilovanoj i česmenskoj vodi potrebno je uraditi preciznija merenja zapremine pene koja se postižu Ross-Miles-ovom metodom.5 1 c (%) 1.). Međutim. Zavisnost zapremine (V) pene od koncentracije (c) deterdženta „ARIEL” u česmenskoj vodi 60 Zapremina pene za deterdžent „ARIEL” u česmenskoj vodi intenzivno raste sa 40 povećanjem koncentracije od 0% do oko 0.5 Anjonske Katjonske Nejonske Polikarboksilati Fosfati Sapun Zeoliti 33 . Ovom metodom može se odrediti i vreme razrušavanja što je svakako bitno kod ispitivanja pena.25% deterdženta.

> 5. > 5.2. Ovim redosledom navedeni su deterdženti u Tablici 7. „PLAVI RADION” 5.2. polikarboksilati kad se dodaju kao punila. Polikarboksilati.-6.3. a u nekim slučajevima i katjonske PAM zbog sinergijskog dejstva prisutnih PAM u složenim sistemima kao što su deterdženti. zeoliti. Sastav deterdženata za ručno pranje dat na ambalaži Upoređivanjem očitanih zapremina datih u Tablicama 1. 34 .5. a s obzirom da su eksperimenti rađeni u destilovanoj vodi ovi sastojci nisu uticali na moć penušanja posmatranih deterdženata. enzimi.4. miris. optičko belilo.) za iste vrednosti t dobijeno je da zapremina pene merena na sobnoj temperaturi opada sledećim redosledom: 5. zeoliti i fosfati služe za uklanjanje Ca2+ i Mg2+ iz vode.. zapreminu ili visinu pene deterdženata utiču anjonske ili nejonske PAM. > 5. Da bi ispunili određene zahteve i postigli što efikasnije pranje u sastav komercijalnih deterdženata dodaju se supstance koje ne utiču na penušanje kao što su: sredstva za beljenje. „ARIEL” 5. 5-15% - < 5% - + - 5-15% - - - + - - Tablica 7. Deterdžentima koji puno penušaju dodaju se sapuni kao antipenušavci [1c].4. Na moć penušanja tj.5. „CLEAN PRONET” 5.1. „CLASSIC NILA SOFT” 5.-16. i upoređivanjem grafičkih zavisnosti zapremine pene od koncentracije deterdženta u destilovanoj vodi (Slike 5.1.Deterdžent PAM 5-15% 5-15% 15-30% PAM < 5% + PAM < 5% + < 5% < 5% 1530% + 1530% + 1530% - „BILJANA” 5. > 5.3. i dat je njihov sastav uzet sa ambalaže.

2 manji nego u detrdžentu 5. Deterdženti 5. Zapremina pene u obe sredine je približno ista.1. gradi penu najveće zapremine pri istim uslovima ispitivanja kao i ostali deterdženti. i 6. Ovako neočekivane rezultate trebalo bi proveriti još nekim metodama. je sličnog sastava (ima samo anjonske PAM) ali gradi penu najmanje zapremine.4. se po svom sastavu razlikuju samo u prisutnom sapunu u deterdžentu 5. Ako je njen udeo u deterdžentu 5.1. a u granicama navedenih vrednosti. i deterdžent 5.1.3. ne ulaze katjonske PAM koje sinergijski sa ostalim komponentama PAM utiču na penušanje i ima sapun koji je antipeneće sredstvo. Veliko penušanje rastvora deterdženata za mašinsko pranje nije poželjno zbog mogućeg kvara mašine za pranje. Za deterdžent 5. zapremina pene merena je osim u destilovanoj i u česmenskoj vodi (Tablice 1.3. Ova razlika može da potiče od same strukture i građe prisutnih PAM u deterdžentima [2]. 35 . Zbog znatno veće tvrdoće česmenske vode očekuje se da deterdženti bolje penušaju i grade veću zapreminu pene u destilovanoj vodi. pa se može pretpostaviti da je to uzrok boljeg penušanja deterdženta 5.4.5.Deterdžent „BILJANA” 5.2]. koji se dodaje deterdžentima da smanji penušanje. U svom sastavu ima samo anjonske PAM za koje je poznato iz literature da najbolje penušaju [1. uticaće na penušanje na taj način što će zapremina pene u rastvoru 5. Ako uporedimo deterdžente za ručno i deterdžente za mašinsko pranje. U sastav deterdženta 5.). može se zaključiti da deterdženti za ručno pranje imaju veću zapreminu pene [6]. i 5. Međutim. što se objašnjava razlikom u samom procesu pranja. Na ambalaži nije naveden tačan % supstanci koje ulaze u sastav deterdženta već veoma širok interval (5-15%) u kome je anjonska PAM prisutna.2 biti manja.2. tako da verovatno oba navedena razloga utiču da ovaj deterdžent gradi penu najmanje zapremine.

a deterdžent „CLEAN PRONET” pored njih sadrži i sapune i ima slabiju moć penušanja. osim kod rastvora „CLASSIC NILA SOFT”. LITERATURA 36 .ZAKLJUČAK U ovom radu je ispitivana moć penušanja pet komercijalnih deterdženata za ručno pranje. Merena je zapremina pene za rastvore različitih koncentracija u destilovanoj vodi na sobnoj temperaturi od trenutka nastajanja pene i u toku 15 minuta. Rastvore deterdženta „PLAVI RADION” trebalo bi ispitivati i nekim drugim metodama. a rezultati ovog eksperimenta mogu poslužiti kao polazna tačka za dalja istraživanja. Manju zapreminu pene ima deterdžent „CLASSIC NILA SOFT” koji nema katjonske PAM. Kod svih 2%-tnih rastvora deterdženata sa promenom vremena zapremina nagrađene pene opada. Zapremina pene se može odrediti preciznije metodom po Ross-Miles-u. Deterdženti „ARIEL” i „CLEAN PRONET” imaju katjonske. nejonske i anjonske PAM. Ispitivanja bi trebalo proširiti na veći broj deterdženata za ručno pranje u česmenskoj vodi. Penušanje deterdženta „ARIEL” je određeno i u česmenskoj vodi. Na osnovu dobijenih eksperimentalnih rezultata ne može se doneti zaključak u kojoj vodi ovaj deterdžent bolje peni. Poređenjem izmerenih zapremina nastalih pena dobijeno je da rastvori deterdženta „BILJANA” najbolje penušaju jer u svom sastavu imaju samo anjonske PAM.

Beograd.. 130 (2004) 42-50 [4] Vuleta G. skripta. SÖFW Journal. „Sposobnost penušanja rastvora nekih komercijalnih deterdženata za mašinsko pranje”. diplomski rad. Viša tehnološka škola. 151-166 d) st. 1985 a) st. Šabac. „Retrospective Review of Surfactant Environmental Assessments”. pripučnik za praktičnu nastavu. Naučna knjiga. NAUKA.[1] Džokić D.. 130-149 [2] Dokić P. Novi Sad.„Površinski aktivne materije (tenzidi)”. Sabaliumas D.. 2003. „Koloidna hemija”. 107-132 [3] Stalmans M. pene i aerosoli (osobine i ponašanje)”. st.. Zavod za izdavanje udžbenika.. 103-113 c) st. 1990 [6] Marjanović S. 16-50 b) st. Beograd. „Farmaceutska tehnologija sa biofarmacijom”.. a) 18-21 [5] Đaković Lj.. u štampi 37 . „Emulzije.